PALUBA

Дакле да би схватили шта је атомска бомба треба разумети физику и принцип рада до најситнијег нивоа. У складу са тиме почећу од нуклеарне фисије.

Нуклеарна фисија представља цепање језгра атома тешких елемената на два или ређе три језгра при чему се емитију два до три неутрона и гама зраци. У зависности од начина стварања фисија може бит':

- спонтана
- индукована.

Код атомске бомбе и нуклеарног наоружања долази наравно до индуковане фисије.

Општа формула процеса цепања језгра уранијума 235 гласи>

₉₂U²³⁵+₀n¹ - ₉₂U²³⁶ - _z1X^a1 + _z2X^a2 + m * ₀n¹ + Q

Z1, Z2: редни бројеви продуката фисије
А1, А2: атомске масе продуката фисије
m: број ослобођених неутрона (најчешће два или три)
Q: ослобођена енергија

Разјашњење. Када дође до судара неутрона и уранијума 235 ствара се нестабилан елемент уранијум 236 који се распада на два елеметна. Један тежи други лакши. Преостали неутрони служе за даље спровођене нуклеарне фисије тако што ударају у друге уранијумове атоме и тако стварају ЛАНЧАНУ РЕАКЦИЈУ која може бити:

1. конторлисана
2. неконтролисана.

Контролисана реакција се постиже у лабораторијама и реакторима док је неконтролисана резервисана за нуклеарно оружје.

(Надам се да можете да пратите формуле обзиром да немам стрелице и место њих користим хорзионталне црте тј. ''минусе'')

---

Фисиони фрагменти:

Постоји око 30-так могућих фисионих парова јер масени број лакшег фрагмента се креће од 85 до 105, а тежег од 130 до 150. Ови подаци се односе на фисионе процесе који су вероватнији од 1% јер број комбинација је већи од 100. Примарни фисиони фрагменти садрже вишак неуторна од њихових стабилних изотопа. Емитију бета зрачење све док не достигну стабилно стање.

Пример:

₄₁Nb⁹⁹ - ₄₂Mo - ₄₃Tc - ₄₄Ru⁹⁹ - стабилно језгро.

Расподела маса међу фрагментима се назива и кумулативни принос фисионог низа који је дефинисан као однос броја језгара са масеним бројем А и укупног броја језгара који се распао. Означава се са Y.

Енергија везе и дефект масе

Познато нам је да је језгро електро-неутрално и да има протонско-неутронску структуру. На основу чињенице да су протони позитивно наелектрисане честице, а неутрони без наелектрисања закључује се да је стабилност језгра омогућена само јаким силама којима се одржавају нуклеаони збијени у језгру. Ако се при образовању молекула из његових саставних атома ослобађа енергија у виду топлоте, аналогно томе треба закључити да се ослобађа енергија приликом образовања атомског језгра.

Енергија везе језгра је у ствари рад који треба изврштити да би се одређено језгро раставило на саставне делове тј. нуклеаоне. Овј рад је једнак раду који је извршен приликом зближавања честица у процесу образовања језгра (аналогно закону о одржању енергије). Та енергија је једнака разлици између изолованих протона и неутрона и енергије језгра.

Маса сваког језгра је увек мања од збира његових слободних нуклеаона. Та разлика износи по неколико десетина процената од збира маса слободних нуклеаона. Разлика између збира маса протона и неутрона који сачињавају језгро и масе језгра зове се дефект масе. С обзиром на Ајнштајнову формулу еквивалентности енергије која гласи E= m*c² излази да смањење масе језгра у поређењу са масом протона и неутрона изван језгра одговара енергији везе језгра што значи да је при образовању датог језгра постојала трансформација масе у енергију. На основу тога можемо да изведемо форумулу за израчунавање енергије везе: deltaE= c²*deltam=c²{Zm_p+(A-Z)m_n-m_j}.

Ако се вредност енергије подели са масеним бројем добија се енергија везе по нуклеаону чија формула гласи tetaE=deltaE/A. Енергија везе расте линеарно са повећањем масеног броја А јер се везује све више нуклеаона једно уз друго језгор. Зависност енергија везе по нуклеаону од масеног броја А је друкчија. То се види из следећег дијаграма:

На следећем графику видимо да елементи лакши од никла и гвожђа могу да учествују у процесу фузије док тежи елементи учествују у процесу фисије због слабијих веза унутар језгра што доводи до лакшег цепања и распадања језгра атома.

[attachment=1]

Теорија нуклеарне фисије

Творци ове теорије су Бор и Вилер. Засновали су је на основу модела течне капи језгра. Они сматрају да је ефекат дејства нуклеарних сила сличан дејству привлачних сила у капи воде.

У иницијалној фази спори неутрон улеће у језгор U235. Предаје своју кинетичку енергију нуклеаонима тог језгра и у овом стадијуму језгро је сферног облика.

Након тога језгро се издужује у елипсоид. Ако у језгру не постоји довољна количина енергије да се савлада површински напон након осциловања језгро ће заузети првобитан облик.

При довољној количини енергије језгро се удубљује по средини симетрично са обе стране и поприма облик осмице.

Електростатичко одбијање између позитивних наелектрисања у језгру надјачава нуклеарне силе које делују у суженом делу језгра. Настају два нова језгра која ће емитовати један или више неутрона како би постигли стабилно стање.

[attachment=1]

Сматра се да је главни узрок несиметричности природе овог процеса тј. настанак 2 фрагмента са различитим атомским језгрима вишеслојно језгор. Претпоставља се да при критичној деформацији језгра симетрично се цепају само спољашњи слојеви док се унутрашњи део не цепа него излеће заједно са једном половином нуклеона из спољашњих слојева.

Ланчана реакција

Низ фисија које се међусобно проузрокују једна за другом назива се ланчана реакција. Да би се остварио процес фисије довољан је само један спори неутрон који погађа језгро уранијума 235. Језгро се цепа на два фрагмента и ослобађају се два до три неутрона као и 200 мегаелектроволти енергије. Ако претпоставимо да је обезбеђена критична маса фисионог горива и да 2 до 3 неутраона погоде два суседна језгра урана235,  а трећи не успе број фисија ће се умножавати геометријском прогресијом 1,2,4,8,16,32,64,...

Огромна количина енергије се ослобађа јер свако нерасцепљено језгро У235 заробљава слободан неутрон и за време од 10^-12 секунде долази до брзог цепања великог броја језгара.

[attachment=1]

То би вам било све за вечерас. Сутра ћу да наставим са излагањем на ову тему.

Конструкција атомске бомбе

Нуклеарни експлозив

Као нуклеарни експлозив код фисионе бомбе појављјују се U²³⁵ и Pu²³⁹.

1) Уран

Уран је тежак метал који се не налази у слободном стању него је обично везан са другим елементима. Уранов минерал се зове уранит. По хемијском саставу је оксид U₂O₈ што је мешавина изотопа U²³⁵, U²³⁴ и U²³⁸. Сложеним хемијским процесима добијамо једињење UO₂ које затим обогаћује u²³⁵. Након тога се добија обогаћен уран који има више од 3% U²³⁵. У овом процесу настаје отпад звани осиромашени уранијум чије одлагање представља велики проблем за околину. Његовом поновном прерадом може се добити нуклеарни експолозив.

2) Плутонијум

Pu²³⁹ је вештачки створен елемент кога нема у природи. Он се добија из урана 238 бомбародвањем језгра неутронима у нуклеарном реактору.

₉₂U²³⁸ + ₀n¹ - ₉₂U²³⁹ - ₉₃Np²³⁹ - ₉₄Pu²³⁹.

Плутонијум 239 је сличан уранијуму 235, али га је у неким особинама превазилази те се показао као бољи експлозив и гориво, али је његово издвајање скупо и дуготрајно.


Критична маса


Ланчана реакција се може остварити само масом која је већа од минималне вредности коју називамо критичном масом. Она зависи од: ћистоће материјала, геометријског облика и густине експлозива. Сва три фактора битно утичу на процес фисије због губитка неуторна приликом процеса. Треба искористити барем један од 3 неутрона за фисију.

Код критичне масе број распада у јединици времена је увек исти. Из сваке фисије остаје по један неутрон. Код наткритичне масе губици у неутронима су мањи тако да после сваке фисије остаје више од једногнеутрона. Код поткритичне масе не долази до ланчане реакције. Број који показује однос неутрона у фисионим генерацијама назива се фактор репродукције система и означава се као К. Ако је К=1 маса је критична, ако је K<1 онда је поткритична, а ако је К>1 онда је надкритична.

Нставак следи сутра...

Начин рада атомске бомбе

До нуклеарне експлозије фисионог типа долази брзим превођењем нуклеарног експлозива из поткритичног у наткритично стање. У општем слућају до тренутка експлозије нуклеарни експлозив је подељен ба два или више делова. Величина сваког дела је мања од критичне масе чиме се искључује могућност превремене или самоиндуковане (спонтане) ланчане реакције. Ако би зближавање маса текло споро нуклеарни експлозив би се расуо због загревања. Да би се зближавање што пре одвило користи се дејство класичног експлозива (ТНТ). Да би се повећао степен искоришћења експлозива окружује се рефлектором неутрона од тешког материјала. Рефлектор је уједно и темпер. Нуклеарни експлозив се обично распоређује и формира у облику полулопте.

Класични експлозив се активира помоћу паљача који се налази у сваком од делова где је смештен експлозив. Активирање мора да буде синхронизовано у потпуности јер од усаглашавања зависи нуклеарна експлозија у великој мери. Наиме ако би један од експлозива остао неактивиран извесно је да бомба не би била активирана већ да би се нуклеарни експлозив расуо и на тај начин би био постигнут ефекат радиолошке бомбе. Након активирања упаљача долази до експлозије тнт-а која гура полулопте једну ка другој великом брзионом. Између њих налази се вакуум како би отпор средине био што мањи, а брзина и кинетичка енергија већа. Сударом две или више полулопти нуклеарног експлозива при великој брзини долази до стварања наткритичне масе и ланчане реакције која се манифестује нуклеарном експлозијом.

Полулопте нуклеарног експлозива не морају бити једнаке величине. Конструктор може одвојити један већи део који је поткритичан и сасвим мањи на другом крају бомбе са којим може да изазове наткритичну масу. Овакав тип бомбе носи назив Gun-type. Немачки научници који су се борили током 40-тих година радећи за Трећи рајх да произведу бомбу своје концепте су заснивали на оваквом решењу. Постојао је нацрт бомбе где је до нуклеарне фисије долазило залетањем лакших елемената помоћу тнт-а у уранијумску масу.

Други метод који се користи приликом конструкције нуклеарног наоружања је имплозиони. Код овог решења нуклеарни експлозив се налази у једном комаду тј. у једној целини најчешће сферичног облика, али у таквом геомтеријском облику да дата количина фисионог материјала није довољна за постизање неконтролисане ланчане реакције и нуклеарне експлозије. Око нуклеарног експлозива поставља се тнт најчешће у кружном распореду. Унутар самог нуклеарног експлозива налази се ''шупља лопта'' тј. вакуумски простор у облику сфере. Симултаним активирањем упаљача и тнт-а кинетичка енергија дејствује на фисиноми материјал са свих страна и сабија га мењајући му геометријски облик да би у једном тренутку дошло до експлозије када би се сатро вакуум у средишту. Притисак расте и до неколико стотина хиљада атмосфера при чему се густина повећава и до два пута, а маса која је под нормалним условима поткритична овде постаје наткритична. Нпр. фактор репродукције уранијума 235 масе од 45 кг овде износи 1,45.

Треће решење представља варијацију првог.  У нуклеарни експлозив убацује се апсорбер који служи за упијање неутрона. Нуклеарни експлозив бива подељен на три дела. Класични експлозив налази се само са једне стране иза једног од три дела нуклеарног. Након активирања упаљача апсорбер се избацује из свог првобитног положаја , а на његово место долази нуклеарни експлозив погоњен експлозијом тнт-а и тако долази до наткритичне масе. Овај систем је компликованији од претходна два јер бомба има више саставних делова, али ју је теже активирати.

Постоје и друга решења конструкције фисионих бомби, али њих ћу образложити и детаљније обрадити касније.

Критична маса код плутонијумске бомбе износи око 11 килограма нуклеарног експлозива док код уранијумске је потребно близу 50 кг урана за изазивање нуклеарне експлозије.

Kakva je suštinska razlika između plutonijumske i uranijumske bombe?

Ефикасност. Треба ти мање плутонијума него уранијума за бомбу.

Treba manje Plutonijuma, ali je skup k`o đavo. Rusija i SAD su prestale sa njegovom proizvodnjom zbog neisplativosti, mada je opet pokrenuta njegova proizvodanj u naučne svrhe.

http://hypertextbook.com/facts/2008/AndrewMorel.shtml


Istovremeneo Uranijum je mnogo jeftiniji.

http://www.mining.com/uranium-market-getting-crushed/

http://www.world-nuclear.org/information-library/nuclear-fuel-cycle/mining-of-uranium/uranium-mining-overview.aspx

https://en.wikipedia.org/wiki/Uranium_market

Саставни делови атомске бомбе:

1. труп
2. нуклеарни експлозив
3. хемијски експлозив (ТНТ)
4. рефлектор
5. упаљач
6. апсорбер (опционо)

Da dodam i moja sjećanja.Da ne zaboravim uz @MOTORISTIN post učili smo da je kod nas (po sjećanju) Stara planina navođena kao bogata rudom valjda uranijuma.Međutim vidim na topiku da se kod "prozvodnje" at.bombe SFRJ koristio rudnik negdje u Dalmaciji.

Sve se ovo učilo i u vojsc,ako me sjećanje dobro služi u okviru ABHO(atomsko-biološke hemijske odbrane).Mislim da se naglasak kod nuk.goriva davao na izotopima.Isto tako sjećam se da se "prvi dio Mendeljeve tablice"(laki elementi)koristili za fuziju a za fisiju teški elementi odnosno njihovi izotopi pri kraju tablice.
Na pr. sjećam se da bi se ispunili uslovi za fuziju(termonuklearne,hidrogenske ili kako se sve ne nazivaju bombe)kao upaljač koristi fisija.

@torpedo je dobro obradio (ne koristi se "sjećanjem"nego literaturom),jer koliko znam,ovo nije obrađeno na forumu.Mislim da bi trebalo obraditi i "hemijsku"(po sjećanju BOt)i "biološku" na pr sada aktuelna pojava crnog prišta,a sjećam se i drugih(slinavka šap itd.).

Poz.

Ја овде преносим делове свог рада. Нешто сам додао, а нешто одузео. Обрадићу сво нуклеарно оружје, али ће то мало да потраје јер нисам имао много времена да се бавим овим тако да само стрпљиво и биће.


А сад мало детаљније...

Зашто је плутонијумска ''лопта'' мања од уранијумске? Сваки неутрон треба да пређе одређени пут да би након распада језгра дошао до следећег и изазвао фисију. Тај пут ћемо обележити са латиничним словом L. Следећи параметар који нам је потребан јесте површина попречног пресека језгра атома која износи 10^-24cm². Обележићемо је малим словом о. Словом N обележавамо средњу количину језгара по кубном сантиметру.

Раздаљина коју неутрон мора тј. може да пређе израчунава се следећом формулом: L=1/N*o.

Ако узмемо просечну вредност језгара атома која износи неких 10²³ код плутонијума добијамо раздаљину од око 10 cm.

Зашто је важно ово? Важно је због тога да би могла да се одреди раздаљина између две полулопте како би се спречила спонтана ланчана реакција. Поред тога ако је потребно обезбедити мању раздаљину због габарита онда се убацује апсорбер.

Дијаметар критичне масе D_kr једнак двострукој раздаљини слободног кретања неутрона коју смо означили са L. Код уранијума 235 слободни ход неутрона је између 16 и 17 сантиметара.

И још једна ствар за Ловца: плутонијумска бомба конструисана да ради по систему имплозије.

Da li je to važilo i za prvo bitnu plutonijumsku bombu koja je bačena na Nagasaki?

I još jedno pitanje:
Zašto je USA u Japanu bacila jednu uranijumsku i jednu plutonijumsku bombu?

Da li je to bio eksperiment u realnim uslovima?

Bilo bi logičnije (jeftinije) da su bacili dve identične (uranijumske) bombe, ako se uzme u obzir koliko su problema i ljudskog truda uložili prilikom gradnje tih bombi.

(Zapravo: bolje da nisu bacili ni jednu!)

Jeste, bomba Fat Man je radila na principu implozije i da, u pitanju je bio realni eksperiment.

[attachment=1]

[attachment=2]

Моториста ти је све каз'о.

Да л би било јефтиније? Изашло би на исто отприлике јер је потребно много новца и времена да се добије уранијум 235 из кога добијаш плутонијум 239. За бомбу је потребно мање кила плутонијума него уранијума, а без уранијума нема плутонијума тако да ти све дође на исто са те стране. Развиће плутонијумске бомбе омогућило је даљи прогрес у усавршавању нуклеарног оружја тако да по Американце нема штете.

O ovome dosta cesto razmisljam kad se prica o atomskom ratu.
Tko zna sta bi bilo sezdesetih/sedamdesetih da nije bilo Hirosime i Nagasakija.
Ovako je svijet ali i generalisimusi vidio uzivo kakve su posljedice ovog cuda.

poz.

Одлука да употребе нуклеарно оружје је, у том тренутку, била једина логична.

Ne sporim, samo konstatiram da je iz toga izvučena pouka koja je praktički "možda" spasila svijet kasnije.

poz.

Прескочили сте неколико лекција и стигли сте до употребе оружја, али нема везе...

Нуклеарно оружје је употребљено 1945 из више разлога, а неки од њих су:

1. Спречавање Јапана да развије сопствену бомбу и да је употреби против Кине, САД и СССР-а. Јапанци су имали неколико програма специјалног оружја попут Wunderwaffe-a у Трећем рајху. Неки од њих су авиони на ракетни погон, електромагнетно и микроталасно оружје, хемијско и биолошко оружје које је развијала јединица 731 на челу са Широм Ишијем. Атомска бомба је била у зачетку, али резултати јапанских научника нису били занемарљиви. Неки извори тврде да је заправо и дошло до детанције првог прототипа бомбе, али је то све магловито. Оно што званична историја тврди јесте да су јапански научници зависили од немачких и да је програм знатно успорен након пада Берлина и капитулације рајха.

2. Предухитрење совјетске инвазије на Јапан. Након заузимања Манџурије од стране СССР-а постојала је реална опасност да Стаљин крене на Јапан и узме целу Кореју. Америка је морала на сваки начин то да спречи и бомба је била право средство јер је натерала цара да се преда.

3. Избегавање десанта на Јапан. САД су оствариле превласт на ПАцифику како на мору тако и у ваздуху, али нису биле у стању да брзо и ефикасно покоре 4 главна јапанска острва. Процењује се да би било на стотине хиљада мртвих ако би Американци морали да се искрцају на јапанску обалу.

Послератни свет није спасило бомбардовање Нагасакија и Хирошиме већ постојање супарништва измешу САД и СССР-а. Нуклеарно оружје је средство одвраћања и све док постоји шансе за избијање трећег светског рата биће мање.

Ne sporim tvoje činjenice vezano za ovo ali ipak sam mišljenja da bi neka budala na okidaču bila brža da nismo doživjeli Hirošimu i Nagasaki.
Samo to. Ispričavam se na OT.

poz.

Тај окидач се не стиска тако лако као што то народ мисли и процедура је таква да не може свака будала у свако време да покрене нуклеарни рат.

Ne, nakon Hirošime i Nagasakija - ali da nije bilo toga, neka budala bi pritisnula dugme ... i tu se slažem sa mišljenjem Solarisa.

Atomska bomba se negde morala isprobati, i to bi se desilo kad - tad. Ružno je reći, ali bolje da se to desilo za vreme velikog stradanja naroda tokom WWII, nego nekada kasnije, i u uslovima da još neke zaraćene strane poseduju to strašno oružje.

Slažem se sa Solarisom i Lovcem, da nije 1945, verujem da bi neka negde rekla "buuum" kasnije.

Бомба није употребљена јер САД знају да се по њих и њихове сателите не би добро завршило ако би Кина, Русија и КНДР узвратиле. Да су они очували монопол на нуклеарно оружје бомба би радила све у шеснес'. Овако могу само да прете и одржавају тензију. Нуклеарно оружје је један од гараната суверенитета државе. Да је СРЈ 1999 имала А-бомбу могли би само да нас гледају.

Са друге стране морам вам рећи да нуклеарни рат није сукоб који није немогуће преживети...

Mislim da diskusija prelazi u divan-predpostavke.To je na forumu moguće ali kolika je vrednost toga ako se ne znaju verodostojne činjenice zaključite sami.Da priložim i moja sjećanja koja baš i nisu predpostavke pa možda mogu i pomoći.

Trebalo je prvo upoznati ljude sa samom radioaktivnošću(alfa,beta,gama)Utjecaje njih na žive organizme pa i okolinu.

Količine radioaktivnosti i njihov utjecaj na čovjeka i ostalo.(Bila je i tabela doduše u mioje vreme u Rengenima-smrtonosna doza itd).

Vrste eksplozija i njihovo dejstvo s obzirom na udaljenost od centra eksplozije.Zaštita i smanjenje dejstva  ovisno od vrste prepreke.Na pr.koliko 1m zemljane prepreke smanjuje nivo a koliko neke druge vrste.Mislim da je ovdje trebalo upoznati i sa periodom poluraspada(bio je primjer sa čašom vode gdje je smanjujemo na pola,iza toga ono što ostane opet na pola itd.ali uvjek ostaje nešta nije bez radioaktivnosti).
Iz biologije treba naznačiti da mutacije organizma nastaju i pored drugih činilaca i zbog radioaktivnosti.

Što se tiče da li je do upotrebe nuk.bombi trebalo doći,to su i sami tvorci tvrdili,da nije, a mnogi su kasnije tvrdili,da do njenog stvaranja nije trebalo nikako doći.Ipak ima korisna stvar kod nuklearne energije,bar u dobijanju energije jeftino,možda u medicini i još ponegdje.

Što se tiče sadašnjeg stava i njene prijašnje upotrebe u Japanu može se raspravljati ali u okviru druge teme,jer ako se ne uzme samo deo toga što sam i sam naveo(veoma malo),diskusija je malo korisna.
Što se tiče nuklearnog rata danas,ne može se decidno tvrditi da bi on bio bez preživelih,ali ako uzmete ovo gore,jasno je da je pitanje koliko će i u kakvom obliku život opstati ako ga i bude.

Dug sam pa završavam.

Poz.

Da dodam zbog jasnoće.U samom tekstu na topiku je navedeno da su produkti nuk.eksplozije raznoliki.Kad sam naveo da treba voditi računa o periodu raspada,i ako sam naveo period( vreme) treba lo je i jasnije navesti da je on različit pa se kreće i do hiljade(tisuće)godina.Dakle,posledice same eksplozije,se nemože razmatrati u kratkom roku.
Primjer blizu i skoro je Černobil.Koliko prostranstvo se ne može koristiti ni danas za život.O samim posledicama za ljude imate priliku čitati i danas.

Da dodam zbog efektnosti,mislim da je išlo za Ajnšatjna da je na pitanje kakav će biti WWIII odgovorio da ne zna ali da za WWIV zna da će se voditi lukom i strelom.Mislim da je on bio OPTIMISTIČAN jer u to vreme nije bilo toliko nuklearnog oružja kao danas,danas bi taj iz tog vremena WWIII bio lokalni rat nukl. oružjem.

Poz.

Jadni oni koji bi preživeli, mislim da bi poželeli da su umrli odmah, lakše je.

Civilizacija kakvu poznajemo svakako bi bila srušena do temelja.

Prilog ovom topicu:

https://youtu.be/p4Y-0Pun2Eg

Jest, da je američki film, ali vredi ga pogledati.

Гледао сам га више пута. Нереалан. Пре свега бомба извађена из песка и блата у којем је стајала 30 година тешко да би могла да се оспособи тј. неупотребљива је. Како бомба (односно системи паљења, синхорнизације итд.) тако и нуклеарни експлозив у њој. 

Поред раније наведених типова фисионих бомби постоји још неколико решења која се слабије примењују, али нису занемарљива.

Први систем који ћу да вам представим јесте хибридна нуклеарна бомба (Boosted fission weapon). Зашто сам изабрао назив хибридна? Зато што користи лаке елементе како би поспешила процес фисије. Наиме у бомбу се стављају лаки елементи, изотопи водоника, деутеријум (D) и трицијум (Т). Ови елементи се постављају у шупљину у гасовитом стању између две полулопте нуклеарног експлозива. Након паљења хемијског експлозива и стварања високе температуре неутрони деутеријума и трицијума почињу да се крећу брже и на тај начин поспешују ланчану реакцију где је фактор искоришћења нуклеарног експлозива односно слободних неутрона виши. Овде долази до мање нукеларне фузије. Неко би рекао да је ово у суштини термонуклеарно оружје, али није. Бомба је и до 30% ефикаснија од класичне нуклеарне.

Top 10 Most Dangerous Nuclear Weapons 2017

https://www.youtube.com/watch?v=JOCuRhSG0Cc

HOW IT WORKS The Atomic Bomb - Rare Documentary

https://youtu.be/nu0qlyGC8GI