PALUBA

DROGA U VOJSCI WEHRMACHTA

 Nacisti su propagirali apstinenciju u ime ocuvanja nacionalnog zdravlja. Medjutim, kada je reč o borbi za svoj Blitzkrieg, nisu imali grižu savesti u ispumpavanju svojih vojnika punih droge i alkohola. Droga je bila izbor, ali mnogi drugi su postali zavisnici od morfijuma i alkohola.

Šta je vojnike nemačkog Wehrmachta držalo u euforiji? Ne samo Hitlerova zapaljiva retorika vec i droge! Nemci su bili na kristal metu, a Hitler na steroidima , tvrdi nemački novinar i pisac Norman Ohler u svojoj knjizi "Der totale Rausch" u slobodnom prevodu "Totalna opijenost".

Vojnici su koristili Pervitin, nemački proizvod patentiran 1937. godine od strane berinske firme Temler Verke (Temmler-Werke) i njenog glavnog hemičara Frica Haušilda (Fritz Haushild).

[attachment=1][attachment=2]   

Nakon što je po prvi put na tržištu predstavljena tableta-droga Pervitin u 1938., ona je u sebi krila drogu metamfetamin koja je razvijena od strane berlinske farmaceutske kompanije Temmler, ubrzo nakon predstavljanja, postala je jako popularna među njemačkom populacijom.

Pervitin je sadržavao metamfetamine, danas poznatije kao "kristalni met". Do 1939. godine to je bio lek koji je bio u slobodnoj ponudi i dostupan svima. U Berlinu je bio dosta popularan, postao je deo navike ljudi, baš kao kafa, za podizanje energije. Ljudi su uzimale velike količine Pervitina. Proizvođač tog medikamenta pokušao je njime čak konkurisati Coca-Coli. Ljudi su ga uzimali, od njega su bili su euforični, a euforija je bila raspoloženje kakvo je i vladalo uoči rata.

[attachment=2][attachment=3]

Prema izvještaju Klinische WochenschriftnI, navodno čudo od droge je privuklo pažnju vojnog doktora Ottoa Rankea na berlinskoj akademiji vojne medicine. Efekti metamfetamina su slični onima kada se adrenalin proizvodi u telu, signalizirajući više stanje u telu. Kod većine ljudi ova droga povećava samopouzdanje, koncentraciju i volju da se preduzimaju rizici, dok u isto vreme, smanjuje se osjećaj na bol, glad i žeđ, kao i skracivanje vremena potrebnog za odmor i spavanje. Nacistički lekari utvrdili su da od svih stimulativnih sredstava najveći vojni uspeh garantuje upravo Haušildov pervitin koji na većinu ljudi deluje kao svojevrsni adrenalin.
 
[attachment=1]
U maju 1939. godine, Ranke je sproveo testiranje droge na 90 studenata. Po uzimanju ove droge, studenti su uspešno rešavali zadatke dva dana i jednu noć. Sledili su testovi na zatvorenicima u konc-lagerima  kojima se utvrđivalo koja doza najviše odgovara za ispunjavanje borbenih zadataka. Mnogi fizički i psihički oslabeli zatvorenici te testove nisu preživeli. Nakon sprovedenih testiranja, Ranke je zaključio da Pervitin može pomoći Wehrmachtu da pobedi u ratu.

Imajući u vidu činjenicu da Pervitin čoveka dugo drži budnim, čak po nekoliko dana Vojska je shvatila da bi ta droga mogla biti dobra za vojnike. Pervitin je prvi put testiran na vojnim vozačima koji su sudelovali uinvaziji Poljske. Nakon toga, Pervitin se “beskrupulozno distribuirao prema borbenim jedinicama na prvim linijama fronta”. Posle prvog korišcenja prilikom napada Nemačke na Poljsku, upotrebljen je pri napadu na Francusku 1940. godine. Nemačka vojska je pre napada na Francusku naručila 35 miliona tableta Pervitina za svoje vojnike. Pored Pervetina koriscen je i Izofan (isophan – lagano modifikovana verzija koju je proizvodila farmaceutska industrija Knoll). Neke od tih tableta, koje su sadržavale oko tri miligrama aktivne supstance, poslane su medicinskim odeljenjima Wehrmachta pod kodnim imenom OBM, odakle su direktno distribuirane nemačkim snagama. Dejstvo droge je trajalo 10 sati, delovala je i protiv stresa i gladi.

Tokom vojnih akcija protiv Francuske 1940. godine, glavni nacistički vojni lekar Otto Ranke strogo je preporučio konzumiranje "pervitina" generalima, uključujući i “pustinjsku lisicu” Ervina Romela.
 
[attachment=1]
Tokom ofanzive u Ardenima, Romelovi tenkovi su četiri dana napredovali bez pauze, potpuno obeshrabrivši francuske vojnike. Bio je to prvi “amfetaminski blic krig” nemačkog Vermahta, nakon čega je usledila operacija “Prodor na istok”, protiv Sovjetskog Saveza.

Na etiketi leka pisalo je da sredstvo služi podizanju "pripravnosti" i da ga treba uzimati kako bi se "očuvala budnost". Ova supstanca je danas poznata kao metamfetamin ili kristalni met. Ova droga je sintetička, a stimulativna svojstva su joj slična adrenalinu.

Iako je droga delovala na nacističku vojsku tako da su duže mogli da budu budni i izdrže mnogo veće napore, sporedne pojave bile su katastrofalne. Kada su se doze počele povećavati utvrdilo se da to može dovesti vojnike do ludila.Tako su mnogi patili od užasne zavisnosti, nesvestice, prekomernog znojenja, depresije kao i halucinacija. Mnogi su imali srčane probleme, a neki su čak izvršavali samoubistva u toku psiho napada. Jedna od žrtava je bio čuveni pilot Ernst Udet koji je bio zavisan od pervitina i alkohola i izvršio je samoubistvo.
 
[attachment=1]
Nacistička propaganda je tvrdila da je poginuo „izvršavaju svoju dužnost“, a Hitler mu je priredio pompezni pogreb.

Nemačke vojne statistke od septembra 1939. do aprila 1944. registrovale su 705 smrti usled preterane upotrebe alkohola. Ta brojka je, međutim, veštački snižena jer ne obuhvata, na primer, smrti prilikom saobraćajnih udesa, rukovanja oružjem, kao ni samoubistava, iza kojih je stajala opijenost.

[attachment=1]
Efekti Pervitina su mnogo jači nego kod kokaina i često se može pojaviti akutna depresija, psihotične halucinacije ili oštećenja mozga. Nešto najsrodnije ovoj drogi su amfetamini, koji se ilegalno najčešće prodaju u obliku takozvanog spida. Međutim, metamfetamin je nekoliko desetina puta jači od spida, ali i mnogo opasniji jer izaziva brzu zavisnost.
 
Na početku vojska nije shvatala da je Pervitin droga, mislili su da je konzumiranje tog medikamenta poput konzumiranja kave. 1941. godine, Pervitin je stavljen izvan zakona i proglašen nedozvoljenom drogom. U vojsci je nastavljeno njegovo korišćenje, ali to koriscenje je bilo sve više uvijeno, tako da podaci o distribuiranim količinama Pervitina na ruskom frontu nisu jasni kao što su to bili podaci iz izvještaja o napadu na Francusku, gdje je bilo tačno navedeno koliko je tableta podeljeno.

Vojni vrh je liberalno izdavao takve stimulanse, ali i alkohol i opijate, dok se verovalo da drogiranje i intoksikacija vojnika može pomoći u ostvarivanju pobede nad Saveznicima. Nacisti su, medjutim, bili manje marljivi u praćenju popratnih efekata kao što je zavisnost o drogama i padu moralnog standard, što se može videti na osnovu porudžbina pred vojne operacije.

Pervitin su vojnici pominjali i u pismima svojima kući. „Služba je ovde veoma teška, izvinjavam se što pišem tek sada, potreban mi je Pervitin, pošaljite mi ga...Vaš Hajn“, piše jedan vojnik novembra 1939. iz okupirane Poljske u Keln svojim roditeljima. Molbu je ponovio pocetkom 1940.g.

Dana 20. maja, 1940. godine, 22-godišnji vojnik nacističke vojske je pisao svojoj porodici: “Možda mi možete možda poslati još Pervitina, tako da mogu napraviti malu zalihu, kad mi bude zaista potrebno?.”

[attachment=1]
Heinrich Boell, poznati pisac koji  1972. godine bio prvi Nemac koji je osvojio Nobelovu nagradu za književnost u posleratnom periodu, u pismu koje je poslao iz Bromberga, 19. maja 1940. pise takodje porodici: “Ako je ikako moguće, molim vas da mi pošaljete nešto tableta Pervitina”.

Do masovne upotrebe Pervitina je dolazilo naročito kada su na Istočni front stizali regruti mlađih godišta, uplašeni i neiskusni mladići koji su bojali brze smrti. Droge su od njih činile odvažne i brutalne ludake, ratoborne i krvoločne...“, izjavio je vojni istoričar Maćej Šopa (Maciej Szopa).

Prema podacima iz arhive više od 100.000 vojnika koji su se borili na istočnom frontu bilo je na drogama. „Špigel" prenosi i sadržaj dnevnika jednog od vojnih lekara sa istočnog fronta. U januaru 1942, na istočnom frontu grupa od 500 nemačkih vojnika bila je u klopci, okružena Crvenom armijom. Temperatura je bila minus 30 stepeni Celzijusa. “Bili smo opkoljeni. Sneg je ljudima bio do pojasa. Vojnici su bili iscrpljeni i promrzli, nisu bili u stanju da hodaju, a kamoli da probiju neprijateljski obruč. Komanda je naredila da se vojnicima da „pervitin". Nakon pola sata svi su se osećali bolje, bili su puni snage i izuzetno raspoloženi. Probili smo obruč Crvene armije i spasli se - napisao je vojni lekar”.

U periodu od 1939. do 1945. godine Vermaht je kupio samo od firme Temler-Verke Fric Haušild (Temmler-Werke Fritz Hauschild) preko 200 miliona tableta Pervitina. Deo pervitina se ubacivao u slatkiše i kolače za vojnike, jedan od slatkiša imao je nadimak „tenkovska-pancir čokolada“ i njegova delotvornost upoređivana je sa nekoliko litara kafe. 

[attachment=1]

Čudotvorne tablete trebalo je da učine od nacističkih trupa nepobedivu vojsku. Nemačka kopnena vojska Vermahta (Wermacht) i vojna avijacija Luftvafe (Luftwaffe) dopingovali su svoje pripadnike tokom II svetskog rata opojnim sredstvima, pervitinom i amfetaminom, da bi povećali njihovu izdržljivost i odvažnost u ubijanju i suočenju sa smrću. Piloti su po upotrebi pervitina bili sposobni da lete i po 16 sati neprestano, pešadija nije osećala strah od smrti u ratnom kotlu... Pojačani pervitinom, letele su posluge bombardera Luftvafe u noćne napade na V. Britaniju. Jedan od poslednjih živih letača izjavio je:
„Startovalo se većinom oko 10 sati uveče iz Nemačke ili Norveške. Dva sata do tamo, dva sata bacanja bombi, dva sata natrag. To čovek bez odgovarajuće stmulacije teško može da izdrži. Zamislite samo šta bi bilo da pilot zaspi...“

Pravila za upotrebu pervitina, doneta 18. juna 1942, kažu da „dve tablete potisnu pospanost za tri do osam sati a dva puta po dve za 24 sata“.Pervitin su obavezno uzimala deca-vojnici kako bi mogli danju da idu u školu i uče a noću da služe kao posluga protiavionskih topova. Tablete ove droge uzimali su čak i prilikom vežbi mornari koji su ispaljivali torpeda protiv neoprijateljskih brodova.

[attachment=2]
Dr Leonardo Konti, jedan od vodećih lekara Rajha, probao je čak da ograniči upotrebu ovog leka, ali bez uspeha.
 

Nacističko vodjstvo bilo je sve više popustljivo prema onima koji su postali zavisnici od droga nego od alkohola, kao rezultate ratnih djelovanja, moguce i zato jer je Wehrmacht bio zabrinut da bi mogao biti tužen za štetu koja je nanesena drogama.

U periodu 1944-45, kada je postalo jasno da je gotovo nemoguće pobediti saveznike, nemačka mornarica je razvila seriju podmornica za jednu osobu, sa ciljem da se probiju do sliva Temze. Budući da su mogle da se koriste samo pod uslovom da vozac podmornice bude danima budan, dr Gerhard Ožehovski, glavni farmakolog vrhovne komande mornarice na Baltiku, počeo je da radi na razvoju novog superleka - kokainske žvake, najteže droge koju su nemački vojnici ikada konzumirali. Testirana je u koncentracionom logoru Zaksenhauzen, na traci za ispitivanje novih đonova za radnike nemačkih fabrika. Logoraši su hodali i hodali - sve dok se ne sruše.

[attachment=1]

Zanimljivo je da je pervitin ostao u upotrebi i dugo po završetku od Drugog svetskog rata i to kao lek koji je bez većih problema mogao da se dobije u apoteci. Doktori nisu oklevali da napišu recept onima koji su patili od depresije i čestih promena raspoloženja. Posebno je bio popularan među studentima koji su ga koristili, kao što je već rečeno, da savladaju osećaj pospanosti i održe koncentraciju tokom učenja.
Pervitin je dugo posle rata bio u medicinskoj upotrebi, a tek je osamdesetih godina prošlog veka zabranjen.

Engleska štampa je izveštavala kako nemačke snage uzimaju "magične pilule" a špekulisalo se da je i Adolf Hitler dobijao intravenozno ovu supstancu.

U doba Vajmarske Republike, Hitlerovi najbliži saradnici gradili su Hitlerov imidž kao nepobedive ličnosti spremne da neumorno radi za dobrobit svoje zemlje, koja ne dozvoljava da mu toksini truju organizam. Islo se dotle da se tvrdilo kako čak ni kafu nepije.
 
[attachment=1]
Nacisti, došavši na vlast 1933, odmah su zabranili “otrove koji zavode”. U godinama koje su usledile korisnici droga nazivani su “poremećenim kriminalcima”; neki su ubijeni ubrizgavanjem smrtonosne injekcije, a neki poslati u koncentracione logore.

Određene vrste droge su, međutim, našle primenu, jer trebalo je odrzati korak sa Hitlerom koji je pucao od energije.

Iako je Pervitin intenzivno korišćen u nemačkoj vojsci, sam Hitler ga nije koristio, on je vise preferirao steroide - životinjske hormone koje je redovno ubrizgavao u venu. Hitler je postao preterano zaniteresovan za droge nakon što je Teodor Morel postao njegov lični lekar 1936. i prepisao mu lek “mutaflor” protiv grčeva u stomaku.
 
[attachment=2]
Posle je počeo uzimati Eucodal, bliskog rođaka heroinu, u farmakološkom smislu. Hitler je voleo Eucodal, posebno u jesen 1944. godine, kada se vojna situacija naglo pogoršala. Tada je odlučio koristiti taj jaki opijat, koji ga je činio euforičnim, čak i kada situacija ni blizu nije bila euforična. Generali su ga stalno upozoravali da se taktika mora menjati: "Moramo okončati ovo. Izgubićemo rat". Hitler to nije želio čuti, pa je od licnog lekara dr. Theodora Morella tražio medikamente koji će ga činiti neranjivim i omogućiti mu da konstantno vlada situacijom.
[attachment=3][attachment=4]    
Niko nije znao šta je Morell davao Hitleru. Morell to nikome nije rekao, a sigurno nije ni Hitler. Ipak, mnogo je ljudi sumnjalo da se dešava nešto čudno. Neki su pokušavali nagovoriti Morella da kaze šta to daje Hitleru, ali nisu uspeli. Bila je to tajna između dve osobe. Kada se Hitler 1941. ozbiljno razboleo, Morelove vitaminske injekcije više nisu imale efekta. Hitler je patio od čestih emocionalnih slomova, imao je noćne more i duge periode vremena kada bi ga napustila energija, samopuzdanje i snaga volje.
      

Dr Morella su zarobili Amerikanci, a umro je od tuberkuloze u logoru 1949.godine.

[attachment=1][attachment=2]

Hitler je uzimao 82 različite vrste lekova, uključujući i primitivnu “vijagru”, heroin, morfijum.
Dr Morell mu je čak ubrizgavao testosteron i koktel napravljen od sperme i izlučevina prostate mladih bikova. Hitler je imao užasnu fobiju od raka, patio je od visokog krvnog pritiska, grčeva u stomaku, glavobolja, a nekoliko puta uklanjani su mu polipi sa glasnih žica. Takođe, patio je od nadimanja i uzimao ogromne količine lekova za regulisanje ovog problema, koji su imali male količine strihnina, sastojka otrova za pacove.

Pretpostavka je da je Hitler tokom celog Drugog svetskog rata bio zavistan od droge, što objašnjava njegovu logorejičnost na javnim događajima i mitinzima, iznenadne promene raspoloženja i druge bizarnosti u ponašanju, uključujući i donošenje neobjašnjivih odluka.

Hitler je u periodu 1941-1945. primio najmanje 800 injekcija metamfetamina, steroida i drugih supstanci i uz to popio oko 1.100 tableta. U dosijeu na 47 strana, koji je sačinila Američka vojna obaveštajna služba tokom Drugog svetskog rata, navodi se da je “firer” bio “naprasit” čovek, koji je konzumirao 47 različitih vrsta lekova.

Zloupotreba droga usled potrebe za osećajem svemoćnosti ostavila je traga na Hitleru. Kada su saveznici bombardovali fabrike u kojima su se proizvodili “pervitin” i “eukodal”, zalihe Hitlerovih omiljenih droga počele su da nestaju, a u februaru 1945. već je patio od apstinentske krize.
       
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
U proleće 1945. zubi su počeli da mu ispadaju a unosio je i preveliku količinu šećera da bi se izborio sa simptomima apstinencijalne krize. Naime, simptomi koje je prema pričama svedoka pokazivao pred kraj života – drhtavica, napadi besa, paranoja i tikovi – a koje neki pripisuju Parkinsonovoj bolesti ili poznom stadijumu sifilisa, u stvari se najbolje uklapaju u kliničku sliku amfetaminskog zavisnika.

 

DROGA U VOJSCI SAD

I američki vojnici su za vreme Drugog svetskog rata redovno uzimali droge, ali su oni vise preferirali amfetamin danas poznatiji kao ‘speed’.

[attachment=1]
Tako je taj medikament počeo "puštati korenje" i u američkoj vojsci. Nije tajna da je Korejski rat 1950., bio pravi amfetaminski rat, u kojem su američki piloti redovno bili "dopingovani".

Nemci su započeli običaj upotrebe droga u vojsci, a ostali su taj primer sledili.

LSD je, na primer, izmislio švajcarski hemičar. Američka obavještajna služba je pokušala da ga koristi na osnovu eksperimenata koje je nemačka vojska izvodila na zatvorenicima u koncentracionom logoru Dahau, gdje je izvesni dr. Plötner koristio mescaline (trimethoxyphenethylamine - psihodelični alkaloid) kako bi razvio posebnu tehniku ispitivanja svedoka. Kada su američke trupe oslobodile Dachau, zatekle su i zaplenile bileške i studije o tim eksperimentima, koje su posle iskoristili u takozvanom "Projektu Artičoka". Prema istom receptu, koristili su te droge kako bi otkrili ko je sovjetski agent, a ko ne.

U američkoj vojsci “speed” se delio, uz druge droge, tokom Vijetnamskog i Korejskog rata, tako da se više vojnika vratilo kući zbog problema povezanih sa drogama, nego zbog ratnih ozleda.

Tema je odlična. :klap

Pisao sam već negde na Palubi, imali smo i mi u VJ, nije to baš droga, ali neki psihofizički stimulans jeste, čuveni Ritalin, danas ga masovno koriste studenti pred ispite, naravno na crno.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Metilfenidat

I to su bile tabletice, sa manjim uticajem, tako je dozirano, u sklopu SNK19, verovatno je bilo još sanitetskih kompleta koji su imali u svom sastavu Ritalin.

Danas se prepisuje za hiperaktivnost deci
https://www.bnl.gov/bnlweb/pubaf/pr/1998/bnlpr092998.html

Dodao bih još da se Japan posle WWII izgradio tako brzo zato što je narodu masovno kroz hranu deljena neka vrsta droge koja je slična anfetaminu.
Pošto je kasnije Japan izgrađen, bio je veliki problem kako odvići narod od amfetamita, i Japanci su to radili tako što natrpaju ljude u brod, isti isplovi na pučinu, i za mesečak dana se vrati, pa ko živ ko mrtav. Ima o tome sasvim sigurno i na Internetu, mada sam ovo čitao ranije u nekoj studiji, ne sećam se naziva.

DROGA U VOJSCI JAPANA WW2

www.tofugu.com
www.rs-lat.sputniknews.com

Japan se u 19. veku relativno kasno profilisao kao moderna industrijska država, pa je bitno zaostajao u stvaranju kolonijalne imperije u odnosu na Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku. Prvi svetski rat i poraz Nemačke, Austrougarske, Rusije i Osmanskog carsta, su drastično izmenili političku mapu Evrope. Japan, iako na pobedničkoj strani, bio je razočaran ratnim plenom.

Velika ekonomska kriza, koja je počela u SAD u oktobru 1929. godine, bila je glavni katalizator za izbijanje II sv.rata. Ona se manifestovala kroz globalni rast nezaposlenosti i siromaštva, koje je mase stanovništva u mnogim zemljama okretalo ekstremnim ideologijama, a u mnogim državama dovodilo i do međuetničkih napetosti, sto je izazvalo porast antisemitizma. U mnogim državama kriza je dovela do uverenja kako novi poredak predstavlja kočnicu njihovog ekonomskog razvoja, te se on mora izmeniti, ako je potrebno i oružanom silom, odnosno osvajanjem novih teritorija.

Prva manifestacija tog procesa dogodila se u Japanu, koji je, kao zemlja bez sopstvenih izvora mnogih važnih resursa, bila snažno pogođena ekonomskom krizom. Kao posledica toga, u japanskim vladajućim krugovima je počeo bujati militarizam, odnosno uverenje da Japan može osigurati prosperitet jedino na račun susednih azijskih država, odnosno evropskih kolonijalnih poseda.
Godine 1931. Japanci su izveli invaziju kineske provincije Mandžurije i u njoj uspostavili marionetsku vlast na čelu s bivšim kineskim carem Pu Jijem. Mnogi japanski, a i drugi istoričari smatraju upravo taj događaj stvarnim početkom Drugog svetskog rata. Zapadne sile, iscrpljene i prezaokupljene ekonomskom krizom, na njega nisu reagovale te tako stvorile presedan koji će koristiti druge države.

Japanska imperija je dominirala istočnom Azijom i već je bila u ratu sa Kinom od 1937, ali se obično smatra da je Drugi svetski rat počeo 1. septembra 1939. nemačkom invazijom na Poljsku i britanskom i francuskom objavom rata Nemačkoj. Nakon nemačke okupacije Francuske i Holandije 1940. godine, Japan je iskoristio priliku i zauzeo njihove kolonije — Indoneziju i Indokinu. U decembru 1941. Japan se pridružio Silama osovine, napavši SAD i evropske posede u Tihom okeanu i brzo pokorivši zapadni deo Pacifika.

Porazivši britansku vojsku, japanska armija je zauzela mnoge teritorije i zemlje jugoistočne Azije i približila se granicama Indije. Ekspanzija je zaustavljena nakon poraza u bici kod Midveja 1942. godine. Sjedinjene Američke Države su 6. i 9. avgusta 1945. godine bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki da bi, kako je zvanično navedeno, primorale Japan da kapitulira. Japanski car Hirohito objavio je 15. avgusta kapitulaciju koja je formalno potpisana 2. septembra 1945. godine.

Upotreba narkotika, tj droga, kao stimulansa za bolju efektivnost japanskih vojnika u drugom svetskom ratu je bila jako rasirena. Iako su bili upoznati s teskim negativnim posljedicama, Japanci su imali jako dobro organizovanu distribuciju i pisane procedure o upotrebi stimulansa.

[attachment=1]

Sve je počelo na berlinskom Univerzitetu Humbolt gde je 1871. iz Japana na studije stigao dvadeset-petogodišnji Nagai Nagajoši, prvi farmaceut svoje zemlje.

[attachment=2]

Nagajošija je vlada Japana poslala da uči od Augusta Vilhelma fon Hofmana koji je bio na međunarodnom glasu po praksi da studentima dozvoljava pristup laboratoriji, kao i po entuzijazmu za jedinjenja biljnog porekla. Pod Hofmanom, Univerzitet Humbolt podario je svetu moderne boje, petrohemijsku destilaciju, i metamfetamine.
Nagai Nagajoši je vršio analizu sastojaka tradicionalnih azijskih biljnih preparata, i tako uspeo da izoluje stimulans po imenu efedrin iz kineske biljke latinskog naziva Ephedra sinica.
 
Neki misle da je Nagajoši pokušavao da stvori drogu sličnu kokainu, koju je Sigmund Frojd na sva usta hvalio u svojoj knjizi Über Coca (1884). Ali pošto je efedrin bio otkriven 1885., smatralo se da je u pitanju zanimljivost bez praktične koristi.

Iako se Nagajoši nadao da bi efedrin mogao da pomogne obolelima od astme, nemačka farmaceutska kompanija E. Merk odbila je drogu uz tvrdnju da ne poseduje nikakvu prednost u odnosu na adrenalin. Ovo je verovatno motivisalo Nagajošija da pojača dejstvo efedrina, pa je tako uspeo da proizvede prvi metamfetamin 1893. Ali pošto Nagajoši nikako nije mogao da mu nađe praktičnu primenu, met je bio zaboravljen.

Godine 1919., drugi japanski student u Berlinu po imenu Akira Ogata, otkrio je lakši i brži proces za sintetizaciju kristalnog meta. Koristio je Nagajošijev efedrinski recept ali je dodao crveni fosfor i jod; efekat je bio nepromenjen u vrlo zgodnom kristalnom obliku. Recept je plasirao kroz britansku firmu Burroughs Wellcome & Co, koja je uvela ovaj novi medikament u evropsku psihijatriju.

Dok su Nemci neformalno usvojili met, Japanci su ga prigrlili sa imperijalističkom strašću. Zvali su ga filopon (philopon), što je skraćenica za nešto kao „ljubav prema poslu", i gurali ga u sve rodove vojske kao i u državne fabrike.
[attachment=1][attachment=2]

Vojnicima je davan kako bi u dugim marsevima i teskim uslovima ratovanja bili sto duze u  punoj snazi, bez potreba za odmorom, snom i hranom.
   
Posebno visoke doze servirane su kamikazama pilotima pre nego što bi pošli na misiju, iz prilično očiglednih razloga. Upotrebom stimulansa filopon piloti su mogli duze da lete i izvrse samoubilacke napade u punoj kondiciji i koncentraciji.

[attachment=3][attachment=4]
Slučajevi psihoze izazvane ovim stimulansom javljali su se na sve strane, ali kao i u Nemačkoj, incidenti su zataškavani po nalogu farmaceutskih kompanija.

   

U posleratnom period, krajem četrdesetih, stimulansi iz vojnih viškova preimenovani su i pod imenom hiropon nuđeni gladnom i očajnom stanovništvu. Stimulans se isporucivao cak i fabrickim radnicima kako bi vremenu obnove mogli vremenski duze da rade (bez ikakve druge hrane). Sa nedostatkom hrane a viskom hiropona, ove dve stvari su isle odlicno zajedno!

Metamfetamin je izazivao ekstremne uspone u budnosti (potreba za snom je nestajala) i blagostanju (najbolji antidepresiv). Takođe je izazivao smanjenje apetita. Na žalost, metamfetamin proizveden u ratnim uslovima nije bio dobrog kvaliteta, sadržao je različite ostatke od proizvodnje. Iz tog razloga, upotreba "prljavog" metamfetamin prouzrokovala je truljenje zuba, gubitak ruku i nogu, i izazivala teske bolesti uopšte.

U vojsci je zavisnost od meta već bila van kontrole, ali u široj populaciji buknula je prava epidemija.  S obzirom da se tokom rata nakupila velika kolicina ovog stimulansa, vlada je hiropon pustila u slobodnu prodaju po prodavnicama. Broj zavisnika se popeo na 1,5 miliona lica! Uredba o kontroli stimulansa doneta 1951. zabranjuje svaku proizvodnju i upotrebu meta. Procenjuje se da je do 1954. u Japanu bilo još oko pola miliona zavisnika i dva miliona bivših korisnika – približno 3.8% ukupnog stanovništva.

Kako je Brok pomenuo tablete Ritalina u sklopu SNK19, reci cu nesto i o njemu.

SNK19...u prevodu Sanitetski komplet Br. 19, namenjen za prvu pomoc letackom osoblju i posadama borbenih vozila. Ja nisam u svojoj karijeri imao prilike da se sretnem sa njim, tako da neznam sta sadrzi. Na Internetu sam nasao kako vizuelno izgleda.
[attachment=1][attachment=2]

E sad sto se Ritalina tice...

"Ritalin" je, zapravo, metilfenidat, snažan psihostimulans koji spada u grupu amfetamina. Ritalin (metilfenidat) je supstanca koja stimulise centralni nervni sistem. Uteče na hemikalije u mozgu i nervima koji regulisu kontrolu impulsa i hiperaktivnost.  Koristi se za lečenje poremećaja deficita pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), kao i za lečenje narkolepsije. Međutim, postao je ozloglašen zbog hemijske sličnosti s kokainom – oba utiču na izlučivanje dopamina, blokiraju neurone da reapsorbuju dopamin, zbog čega u mozgu nastaje „poplava“.
[attachment=3]
Metilfenidat je patentiran 1954. godine od strane farmaceutske kompanije Ciba (jedan od predaka Novartis-a) i inicijalno je bio prepisivan u tretmanu depresije, hronične bojaznosti, narkolepsije, letargije kao posledice apstinencijalnog sindroma narkomana i kod drugih oboljenja. Tek šezdesetih godina prošlog veka metilfenidat je preimenovan u "ritalin", koji je postao lek izbora za poboljšanje pamćenja starijeg dela populacije i tretman poremećaja ponašanja kod dece. U svetu se nalazi pod imenima ritalin, vitamin R, ili modafilin...i sl.
Danas, metilfenidat je medikament najšire prepisivan u tretmanu ADHD sindroma širom sveta. Prema najskorijim istraživanjima, više od 75% recepata za metilfenidat su prepisana za decu. Međutim sve više dolazi do "zloupotrebe" leka za povećanje mentalnih sposobnosti kod odraslih osoba.Metilfenidat  je ilegalno korišten od strane studenata kojima lek nije prepisan, kako bi im pomogao u spremanju ispita i polaganju istih.

Ritalin je stimulans centralnog nervnog sistema. Tvrdi se da ima smirujući efekat na osobu, redukuje impulsivno ponašanje i pomaže mu da se skoncentriše na rad i druge delatnosti. Odrasli često tvrde da im metilfenidat pojačava sposobnost da se skoncentrišu na delatnosti i da organizuju svoj život.
[attachment=4]
Načini na koji Ritalin pomaže ljudima sa ADHD sindromom nisu najbolje poznati. Internacionalno, Ritalin (metilfenidat) je klasifikovan pod II rednim brojem Konvencije o Psihotropnim Supstancijama.

[attachment=5]
Za Ritalin je, neophodan recept lekara jer se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem (ADHD) koje odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivo dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće“.

Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti. Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poseže za stimulansima i to vrzino kolo ima svoju cenu.

Ritalin je tableta sa kratkoročnim delovanjem, uzima se oralno. Obično se uzima između 2,5-20 mg po dozi. Delotvorna doza nije u vezi sa godinama, težinom ili jačinom ADHD simptoma. Obično lekar propisuje malu početnu dozu, a onda je postepeno povećava dok ne pronađe adekvatnu dozu koja neće izazvati jake nuspojave. Često je potrebno nekoliko nedelja da bi se utvrdila ispravna doza i raspored uzimanja leka.

Počinje delovati posle 15-20 minuta i traje 3,5 do 4 sata. Ne uzima se preko noći.

Moguće nuspojave: smanjenje apetita, problemi sa spavanjem, neznatan gubitak na težini, glavobolja, promena raspoloženja. Kako delovanje leka polagano prestaje može se javiti bes ili frustracija. Kada je doziranje previsoko, javljaju se motorički tikovi, pojavljuje se letargija i depresija. Smanjenjem doze ti problemi nestaju.


Lekari u Velikoj Britaniji su 1993. godine izdali 3.500 recepata za ritalin; do 1996. godine već ih je bilo 26.500; 2006. godine britanski Nacionalni zdravstveni servis (ne uključujući privatnu praksu) izdao je 250.000 recepata, a 2007. godine cifra je dostigla 461.000. Rast je bio toliki da je čak i jedan vladin predstavnik rekao da bi ga trebalo malo obuzdati.

U junu 2005. godine, Uprava za hranu i lekove SAD izdala je niz javnih upozorenje da ritalin i lekovi poput njega može da izazove vizuelne halucinacije, samoubilačke misli i psihotično ponašanje, kao i agresiju ili nasilno ponašanje. Evropska agencija za lekove (European Medicines Agency, EMEA) je 22. januara 2009. objavila saopstenje za javnost u kojem navodi upozorenja i mere opreza kod primene metilfenidata.

Jedno od desetoro američke dece prima lek ritalin, koji izaziva promene svesti, a jedno drugo istraživanje kaže da se to dešava kod jednog od osmoro dece.

UPOTREBA DROGE VOJSKE VELIKE BRITANIJE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA



Velika Britanija, odnosno Britanska Imperija sa svojim satelitima, zatim Španija, Holandija, Portugal i Francuska, u cilju očuvanja kolonijalnog modela upravljanja svetom, organizovali su brojne genocidne projekte u različitim istorijskim razdobljima među različitim nacijama i na različitim delovima sveta. Trgovina robljem u Americi i Aziji odnijela je desetke miliona života crnaca robova.   Zatim, desetine miliona Kineza u XIX veku su bili žrtve opijuma tokom tzv. Opijumskih ratova, koji je na desetine tona ilegalno uvezen na teritoriju Kine od strane Britanaca, koji su i danas glavni proizvođači i krijumčari droge u svetu. U cilju stvaranja Svetske Britanske imperije s globalnim imperijalnim parlamentom, 1891. godine osnovano je društvo 'Okrugli sto' (Round Table).

Britanska imperija je organizovala obaranje ruske monarhije u februaru 1917, nekoliko meseci pred pobedu ruskog oružja, kada su ruske trupe već bile u blizini Bagdada i Carigrada, u neposrednoj blizini britanskih kolonija. Agenti Britanske imperije (Jakov Sverdlov i Lav Trocki), organizovali su monstruozno ubojstvo porodice pravoslavnog cara ruskog carstva, prepoznatljivo po svojoj surovosti, čime su prećutani čak i nacistički zločini u SSSR-u (spaljivanje sela Khatin) i američki u Vjetnamu (spaljivanje sela Mi Lai). Na kraju samog Drugog svetskog rata, jedan od čelnika Britanske Imperije, Vinston Čerčil lično je rukovodio nacističkim SS snagama u pohodu na Rusiju. Reč je o 100.000 pripadnika nemačke vojske, koja je formirana od ostataka Hitlerovog Wehrmachta po naređenju Čerčila. U nacističkoj uniformi, s Hitlerovim oružjem, pod zapovedništvom istih oficira. Treći svetski rat je trebao početi 1. jula 1945. napadom 47 zapadnih divizija. Staljin je preko sovjetske obavještajne službe saznao zlokobne planove bivših saveznika. Staljin je istodobno organizovao nekoliko informativno-propagandnih operacija, tokom kojih je celi svet  saznao za nemačku vojsku Vinstona Čerčila, i on je bio prisiljen tu vojsku da rasformira. Plan za vojnu agresiju na Sovjetski Savez se raspao.  Ali, otkrivena je vrlo podmukla namera.

Strahote opijumskog genocida koje je narod Kine doživio tokom XIX veka, u organizaciji Britanskog carstva, kada je ubijeno više od 100 miliona ljudi i kada je ta zemlja postala kolonija zapadnih država, teško da se mogu opisati. Moćno kinesko carstvo, (stanovništvo je tada činilo oko 500 miliona ljudi) pretrpelo je poraz u opijumskim ratovima. Tek 150 godina, uz potporu Sovjetskog Saveza, Kina je obnovila stanovništvo. Narkotici (opijum) su bili specijalno oružje masovnog uništenje koje je koristila Britanska imperija prema kineskoj populaciji. Ovo tužno istorijsko iskustvo se ne sme ponoviti. Britanska imperija bila glavni diler droge tokom XIX veka. Pokušaji kineskih vlasti da se suprotstave prodaji britanske droge rezultirali su stranom intervencijom. Prodaja droge je bila suštinski deo proračuna Britanske imperije. Na moral i etiku u Londonu se nikada nije mislilo. Uzgred, narkotici sada predstavljaju način za uništenje ruske populacije. UN procjenjuju da svake godine u svetu afganistanska droga ubije 100.000 ljudi: jedna trećina njih – građani su Rusije.
 
Slabljenje kineskog carstva je počelo nakon što je Prvi opijumski rat organizovan protiv Kine od strane Britanije, Francuske i SAD. Nakon toga je došao građanski rat (1851-1864 g.), što je eskaliralo stranom intervencijom. Cilj je bio osigurati prodaju narkotika u zamenu za stvarnu robu. Okupator je koristio građanski rat za svoje potrebe (kao što je to činio i u Rusiji u XIX veku). Dolazi 24 – 25. oktobar 1860. kada je potpisan Pekinški ugovor u kojem kineska vlada pristaje platiti Britaniji i Francuskoj obeštećenje, otvara se za vanjsku trgovinu Tianjin-a (treći najveći grad u Kini),omogućuju korištenje kineske populacije kao radnika (coolies) u kolonijama Velike Britanije i Francuske. Te 1860. godine, okupacijske snage divljački razaraju Letnju carsku palatu. Neprocjenjive zbirke porculana palate po nalogu Lord Elgin-a su opljačkane. Razdoblje ispunjeno sa dva svetska rata, od XIX veka do danas, nije doveo do promena geopolitičkih polova i zemlje koje su bile uključene u kolonijalističke projekte strašnih genocida nad Afrikancima, Kinezima, Indijcima i drugim narodima pre dvesta godina ostale su i danas uključene u projekte istih onih koji su stvorili projekte i pre dvesto godina , a otvoreno partnerstvo na Kosovu i Afganistanu u NATO projektu SAD-a neoborivo svedoči da je projekt upravo isti kao i pre dvesto godina – trgovina drogom.

www.conopljanews.net/istorija_vladavine_drogom.html

Pored Nemacke, Japana i druge vojske koristile su drogu tokom rata, medju njima i Britanci.  Britanci su bili na amfetaminima. Drogu su uzimali da bi mogli da se nose sa zaluđenim nemačkim vojnicima. Britanske trupe upotrebili su oko 72 miliona amfetamin tableta u Drugom svetskom ratu. U jednom izvestaju  navodi se da je "Methedrin dobio bitku za Britaniju“.Najveća primena amfetamina i metamfetamina zabeležena je tokom Drugog svetskog rata.

Amfetamin i metamfetamin su sintetičke supstance, prvi put dobijene hemijskim putem 1887. godine. S amfetaminima se prvi put eksperimentiše 1937. godine, kada su bili korišćeni od strane strudenata kao «PEP» tablete.


Methedrin (Metamfetamin) je sintetička droga koja brzo izaziva zavisnost. Stimulativna svojstva su slična adrenalinu. Efekti ove droge uključuju akutnu depresiju, psihotične epizode i oštećenja mozga. Prisutna je u raznim oblicima (pilule, prašak, kapsule). Jeftinija je od drugih ilegalnih droga a savremenim hemijskim postupcima lakose  sintetizuje, što je čini izuzetno društveno opasnim, uzimajući u obzir i rizik za mentalno zdravlje dugotrajnih korisnika.
 [attachment=1]       

Metamfetamin je prašak bele do tamnožute boje. Najčešće se konzumira ušmrkavanjem, oralno i preko injekcija. Dejstvo nastaje 15-30 minuta posle konzumiranja, i traje nekih 6-8 sati kod metamfetamina, iako se može produžiti i do 24 sata.
[attachment=2]
Metedrin je poznatiji kao met. Posebno se pokazao opasnim kod intrave¬noznog ubrizgavanja metedrina – „spiding” (engl. speeding). Ovakvo unošenje je izazivalo bizarne mentalne efekte, čija se inicijalna reakcija uporedjivala sa elektrošokom. Nakon ovog intenzivnog efekta, zavisnik se oseća izuzetno svesnim sebe i okoline i pun je energije. Kristalizovani metedrin mo¬že da se puši. Fizički efekti uključuju srčane palpitacije, za-magljen vid, ometenu sposobnost rasuđivanja, koordinacije pokreta i refleksnih reakcija. Efekti ove droge mogu da tra¬ju od 2 do 20 časova, u zavisnosti od toga kako se puši.

Amfetamini su počeli da se proizvode 1920. godine. Kao snažan centralni stimulator, odmah su uvedeni u me-dicinsku praksu – kao sredstva protiv zamora, sanjivosti i oticanja sluzokože nosa pri kijavicama. Kasnije je otkriven i njihov depresivni efekat na apetit, pa su na tom polju našli široku primenu. U toku Drugog svetskog rata zaraćene strane masovno su koristile stimulativne efekte amfetamina u borbi protiv zamora i iscrpljenosti. Pored održanja bud¬nosti, amfetamini su podsticali dobro raspoloženje i osećanje povećane snage.
[attachment=1][attachment=2]
Amfetamin u čistom stanju je beli kristalni prašak, retko se nalazi u čistom stanju i meša se sa kofeinom, aspirinom, glukozom, pa čak i običnim brašnom. Nalazi se u obliku tableta, kapsula različitih oblika, veličina i boja, u obliku praška i rastvora u ampulama za injekciju. Najčešće se konzumira oralno, a mnogo ređe preko injekcija.

     

Amfetamin spada u grupu psihostimulanasa i deluje na centralninervni sistem, kardiovaskularni sistem i mišićni sistem. U centralnom nervnom sistemu dovodi do oslobađanja dopamina, čime se objašnjava njegovo dejstvo.
Dejstvo nastaje 15-30 minuta posle konzumiranja, i traje nekih 3-4 sata, iako se može produžiti i do 24 sata.

Amfetamin deluje na centralni nervni sistem i uzrokuje povećanje psihomotorne aktivnosti, nesanicu, smanjenje osećaja umora, povećanje raspoloženja i inicijative, govorljivost i euforiju.

Po prestanku dejstva, javljaju se, nesanica, znojenje, sušenje usta, uznemirenost, gubitak apetita, povraćanje, grčevi u stomaku, paranoja, depresija, povećan krvni pritisak, proširene zenice, zamagljen vid, vrtoglavica i sl.
Najvažniji neželjeni efekti amfetamina su jak motorni nemir,halucinacije, samoubilačke i ubilačke tendencije. Javljaju se glavobolja, povećan krvni pritisak, aritmije i anginozni bol. Opisani simptomi mogu se ukloniti uzimanjem vitamina C, cime se  ubrzava eliminacija amfetamina iz organizma. Proizvodi raspadanja počinju da se izlučuju u mokraći 6-12 sati posle prijema doze, a isto toliko traje i narkotičko stanje opijenosti. Proizvodi raspadanja će ostati u telu još 3-4 dana.

Najčešći znaci raspoznavanja akutnog korišćenja su ubrzan govor, hiperaktivnost, pojačana komunikativnost, suvoća usta, žeđ, proširene zenice. Najčešći znaci raspoznavanja hroničnog korišćenja su obilno znojenje, neugodan miris, drhtanje ruku, suvoća usta,euforija, nesanica, razdražljivost, gubitak apetita, fizičko propadanje, halucinacije, gubitak samokontrole, agresivno ponašanje, sklonost  ka samoubistvu. Ozbiljnije komplikacije su oštećenja bubrega, arterijska hipertenzija, zapaljenje pankreasa i edem pluća. Zavisnost od amfetamina je pretežno emocionalna. Naizgled bezazleno uzimanje amfetamina u svrhu otklanjanja pospanosti, može završiti razvojem zavisnosti.

Upotreba amfetamina prvo je pocela 1941. kod posada aviona na dugim letovima, pogotovo na dugackim letovima gde su piloti trebali dugo da ostanu budni. Godine 1942. lekovi počeli da se koriste češće od strane posada strateških bombardera - ne samo u borbi protiv umora, vec i za povecavanje borbenih mogucnosti i motivacije. U celini, interesovanje među Britancima je naglo poraslo kada je reč o efektima amfetamina na borbenost i moral.

Čak je i vrh britanske vojske upoznat sa mogućnostima amfetamina. Tako je  Bernard Montgomeri zatrazio  velike količine prilikom borbi za El Alamein. U naredjenju britanskog komandanta na Bliskom istoku iz novembra 1942. godine dozvoljeno je da se vojnicima u borbi moze dati 20 miligrama dnevno za pet dana, što je relativno visoka doza. Bilo je dovoljno samo jedno ucesce u borbi pa da vojnik  dobije „sledovanje“.

Medjutim izvestaj o upotrebi stimulansa od strane komande britanskog vazduhoplovstva iz 1943.g. otkrio je koliko se malo znalo o nedostacima amfetamina:"Svako ko uzima amfetamin smatra da ima potpunu kontrolu nad situacijom i da može da nastavi da obavlja svoje dužnosti bez odmora, da ih može dobro obavljati,  bez obzira na negativne nuzpojave kod upotrebe“.Uputstva ipak preporučuju da vojnici trebaju uzimati 5mg-10mg Benzedrine sulfata svakih pet do šest sati, s tim da to ne prelazi 20 mg dnevno. Ta kolicina treba da bude izdata na osnovu odluke medicinskog osoblja, i to kada je san ozbiljno ograničen na nekoliko dana.

Britanci su kasnije zaključili da subjektivni podsticaj nije vredan potencijalno smrtonosnim nuspojavama, ali američka vojska nastavlja da koristi amfetamin do današnjih dana, uključujući i sukobe u Iraku i Avganistanu.

UPOTREBA DROGE VOJSKE SAD TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA

Nešto što može da zadrži vojnike opreznim, smanji bol i ukloni osećaj gladi je od neprocenjivog značaja za vojsku. Na početku Drugog svetskog rata interes za amfetamina povećanje u Nemačkoj, ali uskoro ih slede saveznici. Pored Nemacke drogu su koristile vojske Japana, Velike Britanije pa i SAD.
[attachment=1]
 
Kako je vojska SAD pocela sa kontaktima sa vojskom Velike Britanije, i posle prvih sukoba sa vojnicima Wemachta, pocela je sve vise kao i oni da koristi drogu. U pocetku prvenstveno amfetamine a onda i Metamfetamin (Methedrine).

Anfetamini su korisceni pod imenom Benzedrine. Upotrebom Benzedrine postizao se stimulativni efekat: povećava se budnost, osecaj vece sposobnosti, glad je oslabljena a bol se lakše podnosi.
[attachment=1][attachment=2]
   
Metamfetamin se prvi put pojavio na tržištu u Sjedinjenih Država od strane Burroughs Vellcome and Co. pod komercijalnim imenom Methedrine  a od Abbott Laboratories pod zaštićenim imenom Desokin 1943. godine.
 [attachment=3][attachment=4] 

Praktično iskustvo je pokazalo da posebno piloti, vozači tenkova i vozači kamiona mogu imati koristi od methedrine kako bi izdržali nedostatak sna i nastavili aktivnosti, iako su prešli granicu psihičke i fizičke iscrpljenosti.

Amerikanci su sproveli istraživanje o efektima amfetamina. U početku je bilo skepticizma o tome da li on imao prednost u odnosu na kofein, ali isto se desilo kao i sa Nemcima i Britancima: nisu čekati rezultate istraživanja, a upotreba amfetamin-pilula je pocela u vojsci. U februaru 1943. Army supply servis najavio je da ce Benzedrine pilule od 5 miligrama biti dostupne trupama. Ajzenhauer je odmah naredio bez odlaganja pola miliona tableta za trupe u severnoj Africi.
[attachment=1]
 

Benzedrin je tako korišćen tokom celog rata od strane vojske, avijacije i Marinaca. Benzedrin je kod vojnika pojacao osećanje euforije, povećano poverenje, energiju i inicijativu.

Vodič za očuvanje života na moru nakon brodolom propisivao je da  mornari nakon brodoloma koriste Benzedrine kako bi "umanji osećaj umora i iscrpljenosti, promovisali budnost, podigli raspoloženje, i produžili volju da se"drže i prežive".

U Uputstvu je stajalo: „Za olakšanje ekstremnog mentalnog umora uzeti jednu tabletu. Ova doza može da se ponovi u intervalima od svakih 6 sati, ako je potrebno. Ukupno uzeti samo tri takve doze u prvoj nedelji, osim kod operacija ekstremne dužine, kada se moze koristiti do šest takvih doza. Za olakšanje fizičkog umora, uzeti dve tablete. Ova doza može da se ponovi u intervalima od svakih 6 sati, ako je potrebno. Ne uzimati više od tri takva doze u roku od jedne nedelje“.

U SAD marinci se oslanjaju na Benzedrine tokom invazije na Taravu u novembru 1943, i padobranci koriste stimulans prilikom iskrcavanja na dan „D“ u Normandiji u junu 1944. godine.

Do 1943 paket Benzedrine pilula je imao svoje mesto u kompletu za prvu pomoć svakog američkog bombardera. Dve godine kasnije istraživanje kod borbenih piloti na evropskom ratistu koji su često leteli u dugim misijama je pokazalo da ih je oko 15 odsto koristilo Benzedrine.

Britanci su kasnije zaključili da subjektivni podsticaj nije vredan potencijalno smrtonosnim nuspojavama, ali američka vojska nastavlja da koristi amfetamin do današnjih dana, uključujući i sukobe u Iraku i Avganistanu.

Drugi svetski rat učinio da poraste apetit za amfetamina. Povećana izloženost opasnosti na bojnom polju verovatno je u tome pomogla, pa je tako u 1945. SKF-proizvodila milion Benzedrine tablete dnevno. Procenjuje se da cje do kraja 1945. godine proizvedeno oko 750 miliona tableta godišnje: dovoljno da milion Amerikanaca uzimaju po dve tablete dnevno.

U posleratnom periodu Benzedrine se proivodio pod imenom Desoxyn i Dexedrine.

[attachment=1]
Desoxyn je preradjeni Benzedrine, propisivan je od strane lekara za širok spektar poremećaja, uključujući depresiju, poremećaj nedostatka pažnje, alkoholizam, gojaznost i anoreksiju. Siroka upotreba podstaknuta je prodajom ogromnih ratnih viškova.

[attachment=2]
Dexedrine pilule su propisivane za lečenje depresije, uključujući i postporođajne depresije, depresije starih i depresija u vezi sa hroničnim bolom.

Најголем количина на  суров опиум германците во втора светска војна добиваја  од Македонија , имаја направено неколку тутунски и опиумски млинови  од каде го експлатираја опиумот од мк до третиот рајх.

Interesantan podatak!

Кралството  Југославија е прв производител на опиум во светот , а денес само транспортираме опиум .Или кратко кажано според Белградската Постојана комисија за наркотични дроги проценувала дека целата светска индустрија можела да апсорбира 250 тони суров опиум, а дека само во Вардарската долина се произведуваат 70 тони или преку 175 тони по денешна цена некаде околу 5милјарди долари
http://mkd-news.com/makedonskiot-opium-bil-najbaran-i-se-izvezuval-vo-tsel-svet-eve-zoshto-prestanalo-proizvodstvoto/

До 1928 година југословенскито динар е 4 по јачина како валута во европа , заради извозот на опиум.  Во сите берби на македонскиот опиум меѓу 1920 и 1932 година биле добиени 1.029.000 килограми чист опиум, додека во истиот период извозот бил 808.505 кг.  Во минатото македонските полиња изобилувале со насади афион, кој од пристаништата во Велес со чамци по реката Вардар се транспортирал до Солун и во светот и од тука доага    идејата за изградба на моравско вардарскиот речен  канал .

Според некои стари статистички податоци од времето на југословенското кралство, во Македонија уште во триесетите години од минатиот век се одгледувал афион на 14.000 хектари, пред се во Повардарието.

Пад извоза опијума
(у милионима динара)
1928..... 107
1929........62
1930........27
1931.........7,5
http://pescanik.net/radanje-balkanske-kolumbije/

Dobar topic, tera na razmišljanje.

Da li je određena stimulacija u toku kritičnih trenutaka u ratu zaista potrebna?
Verovatno jeste, pošto hrabrost nije neka urođena i konstantna osobina čoveka, posebno ne, kada se nađe u bezizlaznoj situaciji. Logičan zaključak jeste, da je u ratu na neki način trebalo podići kocentraciju, nivo hrabrosti, budnosti, brutalnosti i sl.

Da li je to opravdano ili nije?
U ratu je sve opravdano, zarad pobede!

Nikada u toku svoje vojničke karijere nisam čuo o tome da se u JRM kortiste psihoaktivna i psihostimulativna sredstva.
Činjenica je da nikada nisam bio na neposrednim komandnim dužnostim, uvek sam radio u pozadini, ali sam uvek bio blizu i učestvovao u radu komandi, gde su se sabirala mišljenja stručnih ljudi i donosile odluke - i nikada se nije pričalo i razglabalo o tome.