PALUBA

Ovakve se stvari ocekuju u zemljama sa malim dnevnicama ali tamo a i ostatak svijeta, to ne zanima.  :P
Dali je ovo posljedica zelje za visom zaradom ili pritisak poslodavaca tesko je procjeniti.

--------------------------

SVE ZBOG POSLA
Znate li što je to karoshi, jedan od uzročnika smrti radnika u Japanu?

U svakoj petoj japanskoj tvrtki zaposlenici rade toliko sati dnevno da im ozbiljno prijeti smrt od prekomjernog rada, pokazala je nova vladina studija.

Stotine smrtnih slučajeva povezanih s prekomjernim radom - od moždanog udara, srčanog udara do samoubojstva - svake godine se bilježe u Japanu zajedno s nizom teških zdravstvenih problema, zbog čega se podižu tužbe i poziva na rješavanje tog problema.

Ta je studija dio prve japanske bijele knjige o ‘karoshiju’ ili smrti zbog prekomjernog rada koju je odobrila vlada premijera Shinzoa Abea prošli tjedan.

Dok se imidž japanskog zaposlenika koji provodi veliku većinu vremena na poslu polako mijenja, mnogi i dalje rade puno više sati u usporedbi sa svojim kolegama u drugim zemljama.

Prema podacima 22,7 posto tvrtki ispitanih između prosinca 2015. i siječnja 2016. priopćilo je da dio njihovih zaposlenika ima više od 80 prekovremenih sati mjesečno, što je službeni prag rizika od smrti zbog prekomjernog rada.

U izvješću se dodaje da 21.3 posto japanskih zaposlenika u prosjeku tjedno radi 49 ili više sati, što je puno više od 16,4 posto koliko je zabilježeno u SAD-u, 12,5 posto u Britaniji i 10,4 posto u Francuskoj.

Pogledajte kratak video koji će vam pokazati posljedice prekomjernog rada u Japanu.

http://www.tportal.hr/

https://www.youtube.com/watch?v=kDN35ZU6dqs

Kod nas (isto je i u CG i u SR) fizikalci često rade dnevno i po 10 - 11 sati, 5 dana u sedmici, što iznosi više od japanaca.
Zatim, radnici po raznoraznim privatnim samouslugama, marketima, rade bez prestanka 7 dana, dnevno po 8 sati, praktično bez godišnjeg odmora. Česta je praksa da ti radnici imaju u toku godine samo nekoliko slobodnih dana (božić, uskrs, nova godina i eventualno slava).
Prema tome, ispada da se kod nas radi više nego u Japanu, a ipak naši radnici ne dobijaju karoshi.
Mogu dobiti samo otkaz ako poslodavcu samo pomenu svoja radnička prava!

Kakva bre prava na karoši?!?! Ideš kod lekara, izmeri ti krvni tlak, kolesterol, zabrani ti kafu, masnoće, alkohol, pretpiše ti lekove, koje sam (do)platiš i onda kao crćeš zbog posledica gore navedenih faktora. Ama bre, znaju oni. Niko neće reći, e brate, a kad si se ti odmorio onako dobro (pa čak i od žene-ako treba).

 и после се људи смеју на 10 црногорских заповијести... а оно сува истина :rtfm

 5 dana u nedelji? Kod nas je 6. Kada smo vec kod toga zatekao sam se pre par dana u urgentnoj sluzbi. COveku od 43 godine je uradjen EKG snimak gde se videlo da je u predinfaktnom stanju (dosao je zbog bola u grudima). Kada mu je lekar predocio da ce dobiti infakt i da mora da ostane u bolnici covek je hladno odgovorio da nece ostati. "Ali gospodine, dali vi shvatate vasu situaciju? DObicete infarkt u narednih par sati! " Covek je ladno odgovorio da ne moze da ostane, jer ako se ne vrati na posao dobice otkaz. Leka ga je nekako ubedio da saceka sat vremena da se urade labaratorijske analize "da bi bili sigurni", sto se i radi inace, ali ovde to nije bilo potrebe jer je EKG snimak bio jasan, cisto da dobiju na vremenu da nekako ubede coveka da ostane. Vec je u anamnezi naveo da je imao jedan manji infarkt do sada, sto u mnogome smanjuje njegove sanse da prezivi sledeci. Ne znam sta se desavalo do kraja, nisam ostao dovoljno dugo da ispratim situaciju.  U svakom slucaju teska i tuzna prica, cesta situacija u Srbiji, doduse, ne ovako ekstremna, ali da ljudi zapostavljaju svoje zdravlje zarad posla (kakvog-takvog) je vec epidemioloski.

Mea culpa: mislio sam 6 dana, a napisah 5!

Јапанци претерују, али објективно то је главни разлог успеха њихове привреде. Код нас, посебно у државној администрацији и фирмама се сви прво позивај на права, а посао је споредан. Друго, питање је и ефикасности на послу. Познато је да ми од оних формалних 8 сати објективно радимо 2-3 сата.

Приватне фирме почеле су да примењују накарадну верзију овог карошија. Док су тамо у Јапану људи одани фирми, али и фирма њима (раније отказ у јапанским фирмама практично да није постојао, већ је радник могао остати до пензије у истој фирми), па им и даје приходе достојне рада, код нас је на цени брутална експлоатација. Чак и неке стране фирме тако поступају, посебно оне у власништву инвестиционих фондова.

Ипак, без озбиљног приступа раду и промена радих навика нећемо далеко догурати. Са друге стране и власници фирми морају обезбедити мотивацију тако да радници буду одани фирми (да живе за фирму и од фирме), а то значи и приљежни на послу али и низ погодности од плате до одмора. То је могуће ако мање узимају профите, а мало више улажу у раднике. Не само кроз плату, већ у укупном односу према раднику као човеку.

   Ponovo se neću složiti sa nekim članovima foruma jer smatram da nisu u pravu što se tiče rada i efikasnosti domaćih radnika. U mom mestu na sreću (ili na žalost) ima nekoliko stranih firmi koje su osnova privrede nakon poražavajuće privatizacije i zatiranja SFRJ industrije. Ljudi su godinama bili nezaposleni ili su radili neodgovarajuće poslove za mizerne naknade dok se nisu zaposlili u nekoj od novih stranih firmi. Samim tim su i svoj kriterijum prilagodili novom vremenu ne bi li kući doneli koricu leba. Tako u jednoj svetski renomiranoj firmi koja proizvodi gumenu galanteriju za automobilsku industiju se vrši obuka novih radnika u pogonima firme u Poljskoj. Za vreme obuke naši radnici moraju da ostvare rezultate (normu) 30% veće od Poljaka koji na tim radnim mestima rade 10 i više godina, da bi se smatrali obučenim i sposobnim za posao koji će obavljati u Srbiji. Ta ista norma se posle primenjuje i kod nas što će reći da srpski radnik radi 30% više od poljskog za peti deo plate jer upravo toliko su plate u Poljskoj veće od plata u pogonima iste firme u Srbiji !

   Šta je tu sa pravima radnika i pravom na jednaku zaradu za istu vrstu posla? Nema je jer je EU produžetak Austro-Ugarske monarhije u kojoj će južni Sloveni biti robovi kojim će upravljati Sloveni sa severa koji su ranije pripitomljeni i obučeni da rukovode pa samim tim imaju veće plate ali nikada kao gazde u Nemačkoj.

   Tema je veoma bolna i pogađa samo radno sposobno stanovništvo dok penzioneri sa primanjima većim od radnika sa visine gledaju na ovaj problem i pričaju kako su oni nekad radili pa zato sada imaju velike penzije dok današnja mladež ne vredi ništa i zato treba da ima male plate?

   To jednostavno nije tačno a poređenje sa stranim radnicima govori tome u prilog. I kod nas ljudi mladi oboljevaju a nemaju čak ni osnovnu zdravstvenu zaštitu na nivou koji je važio pre 30 godina. Nadnice su mizerne, bez bonusa i godišnjih premija, poput božičnjice npr. za radnike dok jahači iliti menadžment redovno dobijaju poklone od vlasnika za vernost i poslušan rad, što se krije od ostatka zaposlenih kao poslovna tajna. Ekipa advokata, psihologa i tzv. pushera ili kapoa proučava svakog zaposlenog, prati njegov rad i druge aktivnosti da bi uvek imali spremne spiskove za otkaze ukoliko gazde to zatraže. Sve je obavijeno lažnom humanošću i Team Buildingom gde se navodno brine o svakom zaposlenom i sudbini celog kolektiva a u stvari se minimalnim povećavanjem plate u odnosu na ostale kolege stvara atmosfera nepoverenja i razbija radnička solidarnost. Sindikalna organizovanost je prisutna ali bez snage da bilo šta promeni usled sveopšte beznadežnosti i tako će biti sve dok Državna Bezbednost ili kako se sada u kojoj od državica zove, ne odluči da bi sindikalne članarine mogle biti njihov plen i ozbiljnije se uključe u rad sindikata...

Radim u Slovensko - Srpskoj firmi, koja je deo multinacionalke. 2/3 vodstvenog kadra je iz Srbije. Volim da popijem kavu sa njima ili pivo, ali kao vodstveni kadar moglo bi i bolje.

Nekada nas je bilo 12 u ekipi, i dobili smo cilj i skupa smo ga dostigli. Posle reorganizacije, razdelili nas u 3 ekipe, sa dra različita direktora, i na papiru definisanim poslom. I šefi se počeli baviti šta je čiji posao umesto da smo okrenuti prema cilju. U istom smo čamcu, i svaki vesla korektno ali ne idemo nikuda.

Da ne pričam oko efikasnosti. U Slo nas dvojica rade sa 800 "kuniča", znači 400 po osobi, i ide. U Srbiji imaju 1200 "kuniča" i 8 zaposlenih. Isto jih čuvamo. Sa tim da sam spreman da brez preforsiranja imam i svih 800 "kuniča" sam, jedini problem je dežurstvo, da nisam 24/7/365 dežuran. I tako i po drugim odelima. I daleko od toga da sam sposobniji od ljudi u Srbiji.

Da ne pričam  kako vole da hvataju dnevnice, u doba kada se 80% sastanka može rešiti web konferencom.


Ali da se me ne razume naopako, osnova je da si pošten rad pošteno plačen. Sve premalo privatnika ima mentalitetu, da je dobar i zadovoljan radnik največe bogastvo firme.

Kod nas ( u Srbiji) je vec postao problem naci dobrog radnika u proizvodnji (bravara, stolara, montera). To vise nije problem plate. Jednostavno, svi bi da se uvale u neku kanceraliju i ne rade nista, svi mastaju o nekim nenormalnim ciframa i lakoj zaradi, zive od kombinacija (ovo je posebno izrazeno, ljudi u najboljim godinama nesto kombinuju, presipaju iz supljeg u prazno, zivotare ali nece ozbiljno da rade). Kladionice su pune ali nikome od tih momaka u najoljim godinama ne pada na pamet da nesto konkretno rade. Dosta ljudi je posadilo maline i radi aktivno par meseci godisnje, zaradi neku crkavicu sa kojom prezivljava ( sto je najgore, ni te maline ne obradjuju kako treba). Cudim se nekada koliko su mladi ljudi nezainteresovani i koliko nece da rade, da se umore i preznoje. Smejem se vec kad cujem izgovore.
Ocekujte povecanje cena majstorskih usluga - eletricara, vodoinstalatera, keramicara...Jednostavno - mlade to ne zanima i svaki dan je sve manje majstora. Slicna stvar je i u racunovostvu - malo je novih i mladih knjigovodja u odnosu na potrebe trzista. Mlade to ne zanima. Tezak je posao. A ocekuju da odmah posle fakulteta dobiju platu kao knjigovodja sa iskustvom od 10, 20 godina ( bas sam juce vodio razgovor sa curom koja treba da diplomira na ekonomskom fakultetu ove godine - ljuta je jer ne moze da dobije platu od 1500 i vise evra sada vec ce morati da radi za mnogo manju platu dok ne nauci posao...).

Da sam opet u šrednjoj školi, nebi išao u telekomunikacije, nego za vodoinstalatera, gips majstora, polaganje pločica. Kvalitetna takva usluga se teško dobiva, a i plata je odvisna samo od toga koliko radiš i koliko dobro. A i nema toliko stresa.

To je svuda, da mladi sa faksa bi imali platu kao i čovek sa 20+ godina iskustva.

 Meni je otac govorio:" Kakve skole, samo zanat i to gips-dekorater ili keramicar". I sad se kod kuce bavim time, grrrr :udri

ех сад, одосте у крајност... истина је да је добар мајстор злата вредан, али је исто тако истина да постоји нешто што се зове опортунитетни трошкови. укратко, мајстор је завршио школу за 2-3 године и одмах је кренуо да зарађује. тај исти економиста, правник, инжењер, архитеча је после четворогодишње средње школе гуслао још 4-5-6 година факултет. (а само онај ко није био на истом може да каже да је то лако. стрес испитног рока је нешто врло заебато.) зато плата оног са завршеним факултетом и треба да буде већа него неког мајстора, јер је он уложио знатно више у своје школовање, плус све оно што би зарадио да је почео да ради кад и мајстор. али код нас је све отишло у 3пм па је и рад обезвређен.

Stvar je u tome da ljudi imaju male plaće i sve pokušavaju kući raditi sami.
I onda te ljude na poslu nije volja ništa pa rade još manje za manju plaću. To uništava obrte barem u mom okolilišu.
Kad si dobro plaćen za svoj posao onda zovneš maistora i on to obavi, svi sretni.

Začarani krug niskih plaća uništava sve.

poz.

 Nije bas sve tako ... Tesko je raditi sa ljudima, ima svakakvih i neretko budes prevaren za novac...

Neko reče par postova ranije za građevinske radnike da rade 10 - 11 sati dnevno. Odgovorno tvrdim da, kada firma ima posla, rade 12 - 15 sati dnevno najmanje 9 do 10 meseci godišnje, iako je to u suprotnosti sa zakonom o radu. U januaru obično ne rade 15 dana ali u zadnje vreme im se i to računa u godišnji odmor a ne u "preraspodelu radnog vremena" kao pre nekoliko godina.

Ćute i rade, platu kad dobiju dobro je, kad ne dobiju, čekaju...  :zid :zid

Nije problem raditi 11 sati, ako je plata dobra i znaš za šta radiš. A istina je kao što Solaris napisao.

Богами, ти би овде већ био министар одбране... ха,ха

Sta ministar, predsjednik skupstinske komisije za odbranu :pirat

 Dvije godine sam obilazio gradilista. Gips-dekoratori rade samo na konzervatorskim poslovima i imaju barem tri godine likovne akademije. Keramicari ostaju bez posla zbog novih tehnologija i moda. Vodoinstalateri su iz metalaca presli u guma-plasticare.

   Nemam ništa protiv visoko-obrazovanih manadžera koji su stekli diplome na državnim, a ne kupovnim fakultetima ali mislim da nije u redu da imaju 3 puta veće plate+bonuse+premije+službeni auto+službeni telefon itd. jer su išli samo 4-5 godina duže u školu u odnosu na, recimo VKV bravara koji je ukupno išao 12 god. Znači nisu se školovali 3 puta duže da bi imali 3 puta veće plate ( nisu se školovali 36 godina nego 16-17 ) već su one produkt neoliberalnog kapitalizma sa elementima kolonijalizma koji je na sceni u Srbiji a bogami i ostatku Balkana. To je prva prezentovala G-17 koja je nametnula model po kome od ukupne mase za plate plovina ide na desetak manadžera dok drugu polovinu deli ostatak radnika, kojih može biti i preko 100!

   Sa druge strane u maloj privredi jako je malo preduzetnika koji će platiti stručnost i znanje jer time sebe unižavaju priznajući da je i od njih neko bolji, što je za bivše dilere devizama i prodavce benzina u kuvanim flašama ipak udar na sujetu. Mladima je sve odavno jasno, rodili su se pametniji od nas ili koriste iskustva kolektivnog pamćenja, kako hoćete, uglavnom ne žele da rade za 23 hiljade od jutra do sutra i beže u inostranstvo ili sede kod kuće i vrebaju svoju šansu dok matorci rmbače. U svakom slučaju ne moramo se brinuti da će ih neko eksploatisati kao nas - oni imaju izlaz jer nemaju sankcije i rat kao mi svojevremeno, vrata su im otvorena. A to da za koju godinu nećete moći da nađete bravara da vam zavari kapiju koja je pala ili električara da vam pretrese instalaciju u kući je druga priča. I to da ćete ga plaćati suvim zlatom je takođe istina.

Dobra medicinska sestra sa 6 godina iskustva ima vise prakticnog znanja (a ni teorija joj nije slaba) nego tek zavrseni lekar. Stres, ucenje, rad, odgovornost su veliki u svakom poslu bez obzira kakav je. Svaka vrsta posla je placena onoliko koliko je profitabilna na trzistu.
 Karoshi? Nije rad ubio coveka, vec pritisak i stres koji trpi da ispuni enormne zahteve za to radno vreme koliko god ono bilo. Druga stvar, nije svako za svaki posao ni mentalno ni fizicki.

Jedino merilo za veličinu plate može biti rezultat rada. To što se neko manje ili više školovao nije bitno. To je lični izbor.

Ako neko plaća menadžera: "3 puta veće plate+bonuse+premije+službeni auto+službeni telefon itd."
verovatno mu taj menadžer donosi prihod iz kojeg ima da ga plaća. Ozbiljan privrednik neće potrošiti ni cent više ako ne mora.
Isti taj privrednik će platiti dobrog majstora (ako mu taj treba) onoliko koliko koristi ima od njega.

Kažem Ozbiljan privrednik, nažalost u Srbiji ih je malo, ali treba znati da u biznisu nema demokratije, nema jednakosti,
ne zaboravite "miš radi a ogromnu štetu pravi" tako da formalno obrazovanje u normalnim državama nije jedini osnov da bi se
zaradila plata.
Ovo je ona priča: "tražili ste gledajte" došlo je vreme da plata mora da se (teško i krvavo) zarađuje.

Pristali smo na promenu sistema (poneki direktno učestvovali u tome) pa treba i da osetimo "blagodeti" tržišne privrede.

Ja dugo radim kao zaposlen kod privatnika (20 godina), nikada nisam imao problem da me malo plaća ili čak ne plaća ili da me
mobinguje ili nešto slično, na prvi znak nečeg takvog ja sam menjao gazdu. Da bi se promenio gazda osim diplome treba imati
i još neke veštine koje nekom trebaju i koje neko hoće da plati.

  Tacno, medjutim u vecini privrednih grana ponuda je veca nego potraznja, i time se obezvredjuje svaki rad.

Ja sam i napisao da ozbiljnih u Srbiji nazalost ima malo, ali i za to postoji lek. Kako bi funkcionisali neozbiljni kada niko kod njih ne bi zeleo da radi? Jedan od problema je sirotinja koju su napravili u poslednjih 30 tak godina koja radi za koru hleba i pristaje na ucenu.

Problem je vršenje zakona. Ako poslodavac ne da platu, to bi trebalo odmah sanirati, a ne po pola godine ništa, i ako vlastnik zafura firmu, da se mu zabrani otvaranje nove na x godina. I manipulacije raznoraznih papirnih firma za manipulaciju.

Inače u branži u kojoj radim, zna se tko su stručnjaci i ko prosečni. I tomu primerna je i plata. Računam da je slično i u drugim branžama.

Firma u kojoj trenutno radim, znala je šta dobiva kad mi nudila posao.

  Jel ima jos mesta u toj tvojoj firmi Bozo?:D

Ni meni nije jasno ko ostaje u firmi ako ne dobija platu ili ako misli da je plata neadekvatna...Ako si dobar radnik naci ces lako drugi posao...

Pa makar i za savetnika ili nekog malog menadžera ...  8)

Како год Ловац, али увек сам се чудио људима који као раде по неколико месеци, па чак и годинама а не добијају плату. Па од чега су живели? Вероватније се ту радило о разним ситним интересима где се с једне стране позивало на права и зараду а са друге стране објективно није ни радило већ, како Веља Илић лепо рече "крадуцкало".

У фирми где сам почео да радим након пензионисања (управо је била приватизована) затекао сам навику "радника" да ујутру дођу на "прозивку", а потом изађу на другу капију и баве се неким приватним послом. Ти су иначе били најгласнији у истеривању "права". Једног од тих (иначе формално инвалида кога су сви сажаљевали) сам ухватио и усликао (чак имам негде ту слику) како прескаче 2,5м високу ограду. И то брже и вештије од било којег командоса.

Још један "штос" из тог периода (мислим на период пре приватизације). Током дана радници самоуправљачи "радуцкају", онако реда ради. као не може брже. Време пролази и ближе се рокови када се роба мора испоручити. Шефови притискају пословође и бригадире а ови раднике. Међутим, ови их не зарезују за црвљиву шљиву. Е, онда кад се обећа и уведе прековремени а још боље и ноћни рад, креће се ударнички и посао смандрља како-тако.  Наравно, за оно радуцкање иде редовна плата, а за ово прековремено иду увећања 2 Х 26%, заправо увећа се дневни рад као ноћни, па онда увећа као прековремени.

   Višemesečno kašnjenje plata je patent iz socijalizma, tako da su današnji preduzetnici i rukovodstva neprivatizovanih državnih firmi samo nastavili sa istom praksom. Radnici u poznim godinama i oni koji bi se teško prekvalifikovali će retko kad napustiti čak i takvu firmu koja ne daje plate. Razlozi su višestruki a sve se svodi na vrzino kolo: Poslodavac počne polako da kasni sa platama po par dana , pa po nekoliko nedelja da bi na kraju došlo do višemesečnih zakašnjenja sa isplatom. Radnici iz početka ne mogu da odu jer će njihova potraživanja u tom slučaju propasti, a i nadaju se da će im bar biti uplaćen doprinos za staž da bi na kraju došli u bananu o kojoj ovde pišemo da niti rade niti dobijaju platu a gazda ili rukovodstvo uzimaju kajmak od izdavanja prostora, mašina itd. dok oni nemaju ni cvonjka i izdržavaju ih supružnici, roditelji ako ih imaju ili čak deca koja su se u međuvremenu zaposlila. Sve sa ciljem da dostignu nedostižnu penziju.

   Izmene zakona o PIO od pre nekoliko godina, donete preko leta tokom godišnjih odmora, bacile su pod noge višedecenijsku borbu radnika za svoja prava. Za jedan dan je poništen postignut nivo minimuma ljudskih i građanskih prava do kojih se nekada došlo u krvi ugušenim pobunama i štrajkovima radnika a da niko od sindikata nije pustio ni glasa. Potom je usledilo smanjenje plata u državnom sektoru ( uz prethodnu zabranu novog zapošljavanja u istom ) a sada se uveliko priča o kvotama koliko koje ministarstvo treba da otpusti ljudi. Šta mislite, koliko će preduzetnika pomisliti da treba da poveća plate svojim radnicima kada ih državna uprava smanjuje i šalje desetine hiljada ljudi na ulicu? Povećana ponuda radne snage izazvaće njeno pojeftinjenje jer uvek ima nekog ko će raditi i za manju platu. Postali smo robovi na svojoj zemlji i to sve utiče na psihozu i stres kod zaposlenog čoveka pa se i kod nas javlja prerana smrtnost kod radnika . Samo što su kod nas uzrok KARAČI koji su se podmuklo uvukli na rukovodeća mesta u nekadašnjim uspešnim domaćim firmama koje su neznano kad, preko noći postale njihova očevina pa sad K..AJU radnika koji ne traži ništa drugo nego da ga plate za ono što je radio kako su se prvobitno dogovorili. Al' oćeš! Pa nije ti ovo Nemačka da dobiješ platu prvog kako smo se dogovorili. Ovo je ovde Balkan!

Ovo kod nas ja vidim kao neku savremenu formu feudalizma. Nikakvog reda ni zakona, samo zakon jaceg i mocnijeg.

Zbog situacije u zemlji, kobajagi znalci pricaju o malim srednjim preduzecima, u kojima moze da radi malte ne bilo koji profil obrazovanja. Ukidaju se ozbiljne velike industrihe koje traze znanje i od najnize rangianog u proizvodnji. I onda dovodimo Jure i slicne kojima ne treba radnik sa znanjem nego robot koji ce da izvrsava naredjenja i ponavlja iste jednostavne radnje za malu platu dok ne crkne a na njegovo mesto uskoci sledeci koji je primoran da radi za bud zasto.

  Prilicno je tesko krenuti saprivatnim biznisom na legalan nacin u Srbiji. Problem su ogromni nameti, i silne inspekcije u periodu kada ti, tj tvoja firma jos uvek niste poceli da poslujete kako treba i da ostvarujete profit. Npr, kada neko mesecno mora da izdvoji 20 000 din na ime raznih poreza, a prihod mu je 15 000 din, to je vec ogroman problem. Mozda i postoji dobra ideja, ali za svaku ideju treba vreme da se sprovede u delo, pa tako da ljudi obicno pocinju "na crno" 5-6 meseci dok ne krenu malo bolje pa onda prijavljuju firmu. Mislim da bi bilo mnogo bolje da drzava uvede "grace period" na porez u prvih 6 meseci, i da razne inspekcije budu sluzbe pomoci, tj da upute novopecenog privatnika kako da nesto uradi pravilno i profitabilno pre nego sto ce odmah da lupa kazne. Zloupotrebe se mogu regulisati (npr, da neko ne moze da otvori novu firmu posle zatvaranja stare  neko vreme itd).

Naša "država" bi umesto davanja novčanog podsticaja strancima za otvaranje radnih mesta trebala da podstakne domaće preduzetnike. Ali tu dolazimo do "kvake" ako država pomogne domaćeg preduzetnika, onda dobija nezavisnog čoveka kojim nemože da manipuliše i onda kvazi stručnjaci koji su se okupili u vlasti ostaju na ulici ili u najgorem slučaju po njih moraju da rade i proizvode kako bi
živeli i to ne životom na visokoj nozi kako su navikli nego mnoooogo skromnije.

uostalom ovo je rezultat rada vlasti u Srbiji u poslednjih 20-30 godina.
[attachment=1]
Recite kada bi ovakvi likovi mogli da budu neki faktor u ozbiljnoj državi.
Ista stvar je i sa muškarcima ako nije i gore samo nemam prigodnu fotografiju.