PALUBA

U potpunosti se slažem.
Ja nažalost nisam stručnjak za raspoznavanje pečuraka iako imam mnogo knjiga na tu temu i mnogo sam čitao. Ipak mislim da prije nego se neko odluči samostalno brati pečurke mora neko vrijeme to raditi u društvu nekog mnogo iskusnijeg.
Uvijek kada se u ovo doba godine šetam po šumi padnem u iskušenje da ih berem. Nađem ih dosta ali ih ipak ostavim nekom drugom. inače taj dan sam se šetao oko Crnog Jezera i šuma je bila puna pečurki.
Kada smo već kod toga imamo li temu o tome?

Bice to dobra tema, imam i ja po nesto da dodam.
P.S.
Nisam znalac, ali pokusavam po nesto da naucim, ali ipak se jos uvek ne usudjujem da sakupljam pecurke i gljive. :)

Odvojio sam post u novu temu, ajde da nesto novo zajednicki naucimo. :D

Pozdravljam ideju - nadam se da ću ovih dana biti koristan na ovoj temi. Nisam stručnjak za gljive, ali poznajem nekoliko vrsta ukusnih i jsetivih gliva na ovim prostorima gde živim (sunčanice, nekoliko vrsta vrganja, lisičarke, šampinjone, borove čavliće) i tokom branja se ograničavam isključivo na njih!
Isto tako poznajem otrovne gljive koje obitavaju na našem području (tipične vrste pupavki, neke vrste vrganja) i to mi daje sigurnost tokom branja gljiva.

Osnovno pravilo gljivara jeste: prvo upoznaj otrovne gljive na području koje obilaziš, a posle toga ćeš imati dovoljno vremena da stekneš iskustvo u branju ukusnih plodova prirode! 

Gljivama se bavim 28 godina. Toliko ih skupljam i konzumiram. Unatoc tome smatram se amaterom i berem 100% sigurne gljive. To je odlican izbor zdrave ishrane iz prirode.
Nezahvalno je na osnovu fotografija sa mobitela i na daljinu raditi prepoznavanje gljiva.
Bez kvalitetne literature se ne ide na teren.
Knjige autora Romano Bozac iz Zagreba koji je bio profesor na agronomskom fakultetu su neprevazidjene.
Gljive se dijele na rodove isto kao i psi, macke itd.
Prvo treba upoznati otrovne (nisu sve smrtonosne) kojih ima oko 20. Jestivih i nejestivih pak ima oko 300.

Ajmo onda da krenemo.  ;D ;D

[attachment=1]
[attachment=2]

Kod nas se zove Medenka ili Fosvorna pecurka (Armillaria mellea), nasao sam je negde na 1500 metara nadmorske visine, u gustoj mesovitoj sumi izmedju Gornje i Donje Lesnice na Shar Planini.
Inace ove pecurke su jestive, ali se prvo moraju skuvati ili marinirati barem dvadesetak minuta.
P.S.
Zahvalnost Dranu Machku i njegovim prijateljima na prepozavanju ove pecurke.

[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

I normalno, najpoznatije otrovne pecurke Amanita muscaria, najpoznatije su jer se lako prepoznaju.  :P ;D

1. Slika moze biti rod agaricus a moze cortrinarius
2.isto tako
3. Muhara- otrovna gljiva iz roda amanita
4. Nepoznato i bez detalja za identifikaciju.
5. Capica- ima ih otrovnih i jestivih, nakon kise mijenjaju boju i bez mikroskopske analize micelija raspoznavanje nemoguce. Kloniti se roda u cijelosti.

Nejestiva znači šta točno? Nema nutricione vrednosti, nije prebavljiva, lošeg oje okusa ili šta treče?

Da malo obogatim temu svojim ulovom  ;D

Добро знани вргањ
[attachment=1]


Рујница,благва, кнегиња, кнез, рудњача, кајсијача , скорупњаја и кајмачара
[attachment=2]

[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Ova sa prve dve fotografije ne znam kako se zove, ali mislim da je otrovna. Bio bih zahvalan ako je neko prepozna.

[attachment=1]
[attachment=2]

Rekao bih da je u pitanju Biserka (Amanita rubescens), ali nisam siguran.

[attachment=3]
[attachment=4]

U zadnja je dobro poznati vrganj (Boletus), tacnije neko iz te familije (ima ih dosta, a ja ih bas ne razumem. :D

[attachment=5]

Da može biti jedna značajka ili više njih, nije probavljiva, lošeg okusa, mirisa ali ne i otrovna.

Hvala.

Trpe prve dvije su Sunčanice (Lepiopa procera, Macrolepiota, srnekuša, kožara, a kod mene je zovu Kozara) i Jestive su.

Suncarke se javljaju na otvorenim livadama, ovo je bilo u gustisu od paprata, na ivici sume.

Mada, moguce je i da gresim, kao sto sam rekao nisam znalac. :)

Ima je o krajevima šume i kao što si sam naveo gustišu od paprati.

SAčekaćemo još Kosmonauta da potvrdi

Nalazio sam ih svugdje, jestiv je samo klobuk stručak je nejestiv i žilav. Treba dobro paziti da se ne zamjeni sa nekom od Pupavki iz roda Amanita naročito kod nerazvijenih mladih primjeraka. Razvijena Sunčanica je vitka i lako se prepoznaje.

Moj savjet općenito što se tiče gljiva je da se ljudi drže Vrganja tj. roda Boletus (ispod klobuka su cjevčice a ne listići) jer u tom rodu ima samo jedna otrovna gljiva i to koja nije smrtonosno otrovna a to je Ludara- Boletus Satanas. A prepoznaje se iz aviona !

A je l` "ludara" diže visoko, ili baca u duboki "down"? Možda ipak da probam!? ;)

@ kumbor to su magičen pečurke ;D

Sunčanice se ponegde zovu i prstenke, i srneće noge. Na prvoj slici je mlada gljiva, još se šešir nije otvorio.
Karakteristčna je gljiva i veoma teško se može pobrkati sa bilo kojom otrovnom gljivom. Naraste veoma velika.
Za ilustraciju koloko velika može biti, uslikana pored kera, na 3. slici

Sledeće krupne gljive su veliki livadski šampinjoni (ne znam im stručan naziv) - ukusne jestive gljive (2. slika).

Ajde da postavim jos neke. :)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Ovaj prvi mi deluje kao neki vrganj (ne vidi se donji deo).

Moraš dati makar naziv vrste.

Ovo su rujnice, prelepe ranojesenske gljive. Najlepše su u gulašu, a mogu se ukiseliti kao turšija.

U mom kraju ima prefiks "Borova" rujnica i ima mi ukus kao da jedem borovinu :D

  Da ispravim, sve su gljive jestive, medjutim neke od njih samo jedanput  :angel:

Da to su borovi vrganji, nisu iz roda boletus, nego suilus. Nisu otrovne, ali nisu ni ukusne gljive, zbog prejakog ukusa na smolu. Valjaju samo najmlađi primerci, dok im je mleko belo. Gornju kožicu im treba obavezno skidati jer onako sluzava deluje purgativno!

денешната берба на рујница богата е македонската земја со печурка

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Lepa berba.
Kod rujnica ne valja što brzo postanu crvljive, i kada im pozeleni sok, više nisu tako ukusne.

Fala utre odam pak kaj sto zivejam imaa mnogu bor  , inaku ovie pecurki  gi varev do  tri pati vo voda pa utre ke gi przam del ke zamrzam  ili ke gi salamuram solta ke pokrije se :)) :super

I ako nepismen,mislim da je ovo i ako izgleda kao šala,najozbiljnjije a možda najvrednije na topiku.Takođe,trebalo bi da to stoji na početkutopika ali i još neke stvari.
O gljivama postoji ogromna literatura i kod nas i u svijetu.Možda je to i loše,jer je ljudi ni ne mogu svu proraditi a Boga mi ima je razne pa čak običnim ljudima nepristupačne.Mislim da je najveća greška ako se ljude ne upozori na negativne po ljude posledice.Pa pošto loše pišem tko želi neka ukuca i pročita PDF-Skripta za sakupljanče gljiva od prof.Branislava Uzelca (http://www.gljivari.org.rs/Prirucnik_za_sakupljace.pdf).
Preporučio bih naročito taj uvodni upozoravajući dio.
Za one koji nemaju vremena da nabacim samo da postoji više "kurseva",da i posle savladavanja gradiva i praktikuma sa instruktorom i dalje ne smete biti sigurni jer to nije ni instruktor 100%.
I da je dovoljno samo jedna pogrešna,među drugim za jelo,da izazove smtne posledice.Da simptomi nisu brzi(da se mogu izvršiti ispiranja)ili dati neki protuotrov,nego da ima i takvih koje izazivaju posledice tek posle nekoliko nedjelja,pa čovek i zaboravi da jih je jeo, itd....
O svojim iskustvima ću kasnije ako budem imao vremena.

Poz.

Еве и еден македонски прирачник за печурки
  (http://agencija.gov.mk/wp-content/uploads/2014/12/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%B8.pdf)

@Karlo zahvaljujem za ovu skriptu

Probaj pa nam javi kako je bilo.

Za ovu prvu ne znam koja je.
[attachment=1]

Moguce je da je ovo suncarka.
[attachment=2]

Resto su nama dobro poznati vrganji.
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Pazi vladimir tretata pecurka mislam deka ne e vrgan

http://www.mushroomexpert.com/boletus_luridus.html


http://boletales.com/genera/boletus/b-luridus/

creveno meso po secenjeto na otrovniot se pojavuva
 [attachment=1]

Ona prva mi liči na belu pupavku - jednu od naotrovnijih gljiva na našim prostorima.

То да отровна гљива на свежем пресеку поплави или поцрвени, мислим да је велика заблуда. Некад је то тачно, а некад и није. Основно је правило... ако ниси 100% уверен, не бери. И томе треба стремити. Само то је правилно.

Берем само ове врсте: вргањ,лисичарка,петровача,сунчаница,црна труба. Остале не дирам!

Vrganj je sigurno, rekao mi je covjek koji ju je sutradan obrao (i ostale sa istog mesta). Sa obzirom da je faca jos uvek ziv i zdrav, znaci da nije pogresio. ;D ;D

Idemo jos nekoliko. Na prvoj je ista pecurka fotkana sa druge strane.

[attachment=1]

Ostale ne znam koje su.

[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Mozda nije bilo za njega vec za tastu.... ;D

  Vi to za mene kazete da sam nepismen?

Ne volim da se mijesam, ali Karlo je za sebe rekao da je nepismen.

Ne @tihi,

to je vrednost koja je samo moja, koju sam stekao na forumu i nikom je ne dam. :laugh:

Poz.

Zaista nema na čemu.Izgleda da bih ja Vama trebao da se zahvalim,jer sta tekst prebacili na link,pa vjerujem da su ga barem neki pored Vas i  pročitali.

Hvala! Poz.

Тихи, Карло је заиста за себе желео рећи да је "неписмен".

Dok sam bio osnovac, na Baniji sam sa dedom i babom brao vrganje, lisičarke, livadske šampinjone i rujnice (Amanita Caesarea, blagva), a sa očuhom po obroncima Psunja u Slavoniji još i jednu vrstu prljavo belih gljiva koje su puštale mlečno beli sok, bile malo ljutkaste dok se ne prokuvaju.

Kasnije sam sve zaboravio, samo jednom prilikom početkom 80-ih između Pule i Vodnjana zašao malo u šumu i natrčao na more blagvi koje sam pobrao, ali pre pripreme proverio kod komšije koji je bio znalac.

U Zoganju sam brao livadske pečurke - divlje šampinjone, a sad ne berem ništa, ne usudim se. Jedna sunčanica mi je rasla pored kuće jesenas, i nisam se usudio da je uberem i pojedem.

Bolje je ako nisi siguran kupiti gljive iako su skupe... a berbu ostaviti onima koji ih raspoznaju.

 Izvinite onda na mojoj pogresnoj interpretacji. Slobodno mozete obrisati postove vezane za ovo :)

Sad pošto sam "Viener schulle", najpre da se zahvalim i @milena braco i @dzumbi ,pa da pređem na na prilog za koji se nadam da neće pokvariti topik.

Kao mali,posle WWII,odrastao sam u oskudici hrane.Potrajalo je to i nekoliko godina,jer je iza rata posle raskida sa SSSR,na tom području došlo do "obaveznog otkupa"-"obaveze".Ukratko,ovo drugo je bilo i teže,jer su vlasti oduzele sve i ako su ostavile nešto,bilo je to velika sreća.Dakle,od kraja rata pa negdje i iza 50-te ljudi su se prehranjivali snalazeći se kako je tko bio uspješan.
Tada smo koristili sve iz prirode od divljači,preko raznog bilja pa i gljiva.
Gljive su tada bile ne samo specijalitet,nego i zamjena za meso i nevolja je bila što ih nije bilo uvjek.Moj otac je poznavao neke vrste (jestive). Često sam kao mali išao sa njim pa tako upoznao manji broj.Uglavnom su to bile pečurke(div. šampinjoni) i brestovače( bukovače)te neki škripac i lisičarke.Druge vrste nismo brali jer nije bio siguran (bilo je i vrganja,paprenjače i dr).
Pošto je branje bilo masovno (bavili su svi na tom području)moralo se biti i brz da netko drugi ne obere pre.Bilo je tu i trovanja,koliko se sjećam naročito u Semberiji.Pošto je onda živalj bio uglavnom sa tog područja (znači da su dosta poznavali) gljive,no eto događalo se.

Sad da pređem na sami topik,već sam dao uz pomoć @Trifka što je po meni bitno da se zna kod branja gljiva.Znam da je bavljenje rizik pogotovu za amatere,no ja sam prešao na kupovinu UZGAJANIH gdje je rizik nikakav(šampinjoni ,bukovače i u manjoj mjeri još neke),jer imate podatke na pakovanju i datum zbog vremena upotrebe.Ovo najviše zbog djece.Kao što je već navedeno greške se događaju samo jednom i nema ispravki.Dakle,ne kupujem brane,niti na pijaci a i kad bih mogao da idem da berem,ne bih rizikovao da ih dam djeci.
Što se tiče literature imam desetak knjižica-skripti i prije pojave interneta.
Pošto je ovo vojni forum na radost @KUZME a za podsjećanje,evo nekoliko fotki iz knjige koja je meni bila najbliže kao "uputstvo za preživljavanje".

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Ajde da postavim jos neku, neka znalci daju nazive, jer ja to nisam. :D

[attachment=1]
[attachment=2]

Verujem da su ovo gore vrganji, ali za ostale ne znam.

[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Treta pecurka mozi da e rujnica  za da bidis siguren dali e taa ja presecija malce na kapata ili na drskata i ako proteci crveno prokolavo mleko kako boja na morkov togas e rujnica , vtorata pecurka ti e prva klasa vrgan ili borski vrgan , 1kg  takvi da soberis tie  150 mkd denari

Jeste, ovo je neka vrsta sunčanice, ali pošto je mala gljiva, zaobiđi je. Kod sunčanica beri samo velike gljive, kod njih ne možeš promašiti.

Kod one sledeće serije fotografija - 4. po redu je najverovatnija bela pupavka. Jestiva samo za taštu!  :-X

Prošle godine u ovo doba išao sam do tvrđave Vrmac i Goražda na pješačku turu.
Vrijeme je bilo toplo i sunčano, a šuma na Vrmcu je bila puna sunčanica. Kako nažalost nije sa mnom bio niko ko se razumije u gljive na nagovor prijatelja sam bacio pune tri kese sunčanica....  :'(

I ako je @Kumbor pisao neka zapažanja u vezi sa prepoznavanjem gljiva,PREPORUČUJEM da se pročitaju dve uske plave fotke,na predhodnoj strani, radi se o predrasudama i zabludama u vezi sa prepoznavanjem.Najbolje bi bilo pročitati ono na  datom linku ali mislim da je i ono na plavim fotkama za dovoljavajuće.
Pisao san da sam tu knjižicu češće koristio jer je za mene,dok nije bilo interneta,ona davala na pregledan način ukratko dosta toga.Pored već navedenog(ključ,podaci,i fotka gljive),poslagano je i po vremenu javljanja gljive i to prvi dio "pojedinačno" a drugi dio i za više mjeseci jer neke imaju duži period trajanja-javljanja.Pošto sam na predhodno dao jednu stranicu evo i stranice sa dužim trajanjem:

[attachment=1]

I evo nešta iz knjižice koju sam takođe koristio ali nije pogodna kao prva jer su na omotu-koricama da ne fotke a u tekstu opis unutra i podaci tako da se vidi i moje švrljanje po omotu.Baška što se omot haba najviše pa zato i izgleda ovako:

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

 Malo cu soliti pamet i ovdje. Livadski sampinjoni i mlade Puhare su bili glavni prehrambeni artikli u dvije godine mog zivota. Mom prijatelju, doklasicu i kolegi dok je bio vegetarijanac, suncanice su mijenjale przene i pohane snicle. Sad je vlasnik vrhunskog restorana. Nije vise vegetarijanac.

 Gljive valja brati u kosaru. Gljivarsku, koja je plica i sira od one za pijac.

Ne vidim zašto bi solili pamet kad to piše skoro u svakom priručniku.Pošto me je zanimalo i šumsko voće,mislim da su se i tamo nalazila slična pravila.Sjećam se da je nešta slično bilo i u knjizi o ljekovitom bilju od Dr.Tucakova,normalno specifično za to bilje.Dakle evo iz ove zadnje lošije knjige:

[attachment=1]

Hvala i poz.

I evo da privedem kraju svoje učešće-omjetanje.Moj stav je,da topik ne pretenduje da bude "uputstvo za branje gljiva",jer mu je takav i naslov.Jednostavno,zbog mogućnosti da se pogrešno razume sam priložio "svoj stav".Dakle,sigurno da je lijepo vidjeti fotke gljiva u prirodi.Čak mislim da je i prepoznavanje zanimljivo dok se svodi na igru oko fotki i da je najbitnije shvatiti da je to igra ali nikako ne koristiti sa sigurnošću kao hranu.

Na kraju mog učešća,mislim da je zanimljivo dati i sledeće:
Veoma rijetko se piše i o ovim "podzemnim" gljivama,pa evo jedna fotka knjige veoma skupih gljiva.

[attachment=1]

Na kraju,ranije sam napomenuo da se opasnosti u vezi gljiva mogu izbjeći kupovinom UZGOJENIH ili ih SAMI UZGAJATI.Sigurno da se i tu zahtjevaju poznavanje zdravstvenih osobina ali kao i kod drugih vrsta hrane,od roka upotrebe,izgleda,vrste itd.Nadam se da nisam puno omjetao topik.

Poz.

Добар приручник за бераче(штета што је писан  латинским писмом): http://www.sumskiplodovisrbije.com/download/Prirucnik-za-berace.pdf

Ajmo jos po neka fotkica. :)

[attachment=1]

[attachment=2]

Tikvasta pufka (Lycoperdon perlatum)

[attachment=3]
[attachment=4]

Ova zadnja mi lici na vrganj, ali nisam bas siguran.

[attachment=5]

Ove gljive, sa prve dve fotke, koje su i da li su jestive? Isto pitanje i za pufke, jesu li jestive?

Ako se ne varam, prva je otrovna, a pufka (druga fotografija) mislim da je jestiva, ali ne znam u kom periodu i kako se sprema.

Takodje sto se pufke tice, kolko znam ona ima koagulativna svojstva kada joj unutrasnjost postane praskasta, tako da se stavlja na rane da zaustavi krvarenje (barem sam tako cuo ;) ).

Hvala! :)

Puhare su jestive, dok su potpuno mlade - dok je unutrašnje meso sasvim belo. Što znači da je gljiva stara dan - dva upotrebljiva za jelo. Čim unutrašnjost počinje da žuti i tamni, gljiva postaje gorka i neupotrebljiva za jelo.

Na našim prostorima malo ko ih jede.

Kada potpuno sazru, i osuše, spore potamne i koriste se kao antiseptički prah za rane.

treta mislam deka e zrnesta maslovka a mozi i da nee

http://www.mushroomexpert.com/suillus_granulatus.html

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0

Sve su jestive, neke samo jedared  :pilot

Ajmo da postavim jos neku (nemam pojma koje su).

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Mislim da su gljive na slikama 3 i 4 vrsta "trula gotovo potpuno". :)

i evo još jedan način kako gljive mogu biti korisne i štetne:

Slovenac švercovao tartufe vredne 20.000 evra
Z. Č. | 01. 12. 2016 - 11:25h

Policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila je za sada neimenovanog slovenačkog državljanina starog 50 godina zbog sumnje da je švercovao tartufe.
Crni i beli tartufi

Prilikom kontrole njegovog automobila policija je u prtljažniku pronašla 25 kilograma tih pečurki koje se na tržištu prodaju i do 750 evra po kilogramu.

Osumnjičeni je odveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici, a protiv jednog takođe neimenovanog Mitrovčanina koji se nalazio u njegovom društvu biće podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu.

[attachment=1]
-------------
Ovako kako izgledaju na ovom tanjiru,ne bih dao ni evrić.Žao mi čovjeka što naheba zbog ovakvih gljiva. :laugh:

Poz.

Karlo, očito da još nisi omirisao tartufe, kada tako govoriš!

Tarufi su zapravo začinske gljive, koriste se da se oplemeni kompletna aroma (celokupni doživljaj) nekog jela, dodavanjem (rendanjem) malih količina tartufa na pripremljeno jelo.
Kada se tartuf renda - to je neopisiv miris. Nešto što ispunjava celu kuću, ispunjava sve čovečje receptore za hranu. Opisati se ne može - mora se osetiti!
Osim toga, maslinovo ulje se oplemenjuje tartufima i takvo se korsiti za nadevanje salata. To je najjednostavniji način upotrebe tartufa jer se sa veoma malom količinom gljiva može oplemeniti dosta ulja (prstohvat rendanih tartufa u litru ulja).

Vjerujem Vam i zaista ih nisam probao.Živeo sam na tom području,gdje su ti uhvaćeni, kao mali, i kako sam već pisao,odmah posle WWII su i gljive pored ribe (riječne)bili hrana za preživljavanje.Ili su one(tartufi) na tom području bile nepoznate a koliko sam čitao,ne nalaze se na površini.Uglavnom moj otac je koristio samo nekoliko vrsta koje sam ranije nabrojao.
Niti ovi ljudi nisu našli te gljive u S.Mitrovici,jer hrastova šuma je  i više od 20km daleko.Odmah poslije rata protezala se od Kuzmina naprama Morovoću i onda iznad Save i uzduž Bosuta,ne sjećam se dokle, u Hrvatsku.Poslije rata,ovaj dio od Kuzmina do Bosuta (sela),je isječen a Boga mi
 i prema Jameni prorijeđen,za "potrebe" celuloze (valjda MATROZ u S.Mitrovici).
Dakle ogromna je to hrastova šuma i sada i vjerujem da tu ima tartufa i da su te u tekstu prikupljene na tom potezu a ne u samoj S.Mitrovici gdje su uhvaćeni.

Poz.

   Tartufa ima kako u okolini Sremske Mitrovice tako i diljem Srbije. Upravo pored Save u korenju prastarih topola i na više mesta na Fruškoj Gori se nalaze ove podzemne gljive. Gljivari ih traže sa posebno dresiranim psima, koji ne moraju biti izvikane rase Romagniollo već se koriste i mešanci posebno trenirani da namirišu gljive ispod zemlje i pokažu ih vlasniku. Naravno da se mesta na kojma ima ovih skupocenih gljiva ljubomorno čuvaju i teško ćete saznati njihove lokacije ali zbog slabog eksploatisanja nalazišta su izuzetno bogata i kvalitetna. Pomenuti slučaj ako je uopšte istinit, ukazuje na pojačanu potragu stanovnika SM i okoline i plasman gljiva na inostrano ilegalno tržište ( u našoj zemlji se tartufi ne otkupljuju niti postoji razvijeno tržište) što naravno smeta dušebrižnicima koji oma apse da se ne bi, ne daj bože neko obogatio. Bolje je da tartufi strunu u zemlji nego da ih bivši radnici devastiranih Mitrovačkih preduzeća koji godinama nigde ne rade vade i prodaju strancima u bescenje da bi prehranili svoje porodice.

Negde sam pročitao da su svinje najbolji tragači za tartufima.

Svinje prve namirišu lovu ;D

Svinja može tražiti tartufe jer ima osjetljivo čulo mirisa, ali nije pogodna jer hoće da ih jede i kida,uz veliku rupu,usput uništavajući i micelij i dr.
Naime,postoji Pravilo da se oni trebaju vaditi sa što manjim iskopom i zemlja se treba vratiti nazad.
I evo dve stranice (ima ih više) o mjestu gdje ih treba tražiti zbog simbioze biljaka sa kojima stupaju:
[attachment=1]

[attachment=2]
U druga dva lista se spomonje i vrba a na kraju i bor.

Svaku godinu isto.  :P

http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/masovno-trovanje-gljivama-lijecnicku-pomoc-zatrazilo-27-ljudi-jednu-su-zenu-u-bolnicu-dovezli-u-komi/6595104/

poz.

Na Zlatiboru sam već desetak dana, i obilazim šume, čisto rekreativno. Usput tražim gljive kojih je prethodnih godina u ovo doba bilo u izobilju.

Ove godine ih nema!
Nema ni jedne!

Razmišljam šta se desilo !?  ???

Leto je bilo jako dugo i jako sušno. Kad su pale prve ozbiljnije kiše naglo je zahladnelo - i gljive su izostale (ili još uvek kasne).
Šteta!

i u slo bilo isto, nije bilo gliva, ali sad kako padalo 3 nedelje, sve puno njih.

Neki dan vidio lijepi vrganj - klobuk sivkasti, stapka crvenkasto zelena.....Nikad prije nisam zapazio. A, kad tamo - sotonski vrganj, vrlo otrovan.
[attachment=1]

Taj bi i meni bio sumnjiv!

Kod nas ih zovu ludare.  ;D

Boletus Satanas ili Ludara, jedina otrovna gljiva iz roda vrganjevki. Lako se prepoznaje i nije smrtonosno otrovna.

Vučji vrganj je takođe otrovan (ne smrtno, ali nikako nije za jelo). Osim toga, ima još dosta nejsetivih i blago otrovnih vrganja  :help
Za amatere gljivare je osnovno pravilo da izbegavaju vrganje jakih boja!

I da se nadovežem na svoj prethodni post: obilazim Zlatiborske šume i pašnjake već danima i do sada sam našao samo jednu sunčanicu! Ništa od uobičajenih sezonskih gljiva nema. Prazna polja, prazne šume!  :nervoza