PALUBA

Kina i Rusija zadovoljne bilateralnim odnosima

16/11/2008

Predsednik Rusije i Narodne Republike Kine, Dmitrij Medvedev i Hu Đintao, složili su se da se odnosi između dva velika suseda razvijaju postojano i veoma dobrom dinamikom.

"Naši bilateralni odnosi su odnosi strateškog partnerstva", rekao je predsednik Medvedev u razgovoru sa Huom u subotu posle završetka finansijskog samita grupe G20 u Vašingtonu.

Medvedev je preneo da su tokom razgovora razmatrane mogućnosti unapređenja rusko kineskih odnosa, kao i problema vezanih za svetsku ekonomiju, prenela je ruska državna novinska agencija Itar-tas.

"Mi se često susrećemo i to je veoma dobro jer pomaže da rešimo različita pitanja", naveo je Medvedev i podsetio da su sporazumi, koje je Hu potpisao tokom posete Moskvi ranije ove godine dali novi podsticaj razvoju bilateralnih odnosa.

Predsednik Hu je potvrdio da njegov četvrti susret sa Medvedovom od početka godine "jasno ukazuje na visok nivo kinesko-ruskog strateškog partnerstva i saradnje".

"Međusobna podrška je sve snažnija u vezi sa pitanjima od ključnog interesa za naše zemlje. Ostvarili smo veoma dobre rezultate u našoj saradnji", rekao je predsednik NR Kine.

Hu se nada da će i predstojeći sastanak kinesko-ruske komisije u oblasti vojno tehničke saradnje biti plodonosan. Predsednik Hu je, takođe, pozdravio produbljivanje dijaloga između dve zemlje u strateškoj saradnji u novim uslovima koji postoje u međunarodnoj zajednici, naveo je Itar-tas.

Izvor:Tanjug

Rusija-Kina:Prvi razgovor dva načelnika vojske

29. decembar 2008.


Načelnici kineske i ruske vojske održali su prvi međusobni direktan telefonski razgovor, prenela je kineska agencija Sinhua.

Čen Bingde, načenik Generalštaba Narodne oslobodilačke armije i njegov ruski kolega Nikolaj Makarov dogovorili su se da će redovno razgovarati o saradnji dveju vojski i drugim pitanjima kako bi se pospešile veze.

Direktna telefonska veza predstavlja "novu važnu meru produbljavanja pragmatične saradnje između kineske i ruske vojske i još jedan pokazatelj međusobnog poverenja između dveju zemalja i strateške saradnje", prenela je Sinhua izjavu Čena.

Načelnici dveju vojski razgovarali su i o međunarodnoj i regionalnoj situaciji, bilateralnim odnosima i drugim pitanjima od zajedničkog interesa.

Izvor: Beta

Ukoliko se ovo ostvari, svet će postati opasnije mesto: Dve velike sile žele da se vojno udruže i bile bi moćnije od amerike
M.V.A. 26.10.2020.

U budućnosti je moguće stvaranje vojnog saveza između Rusije i Kine, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, a alijansa dve države od kojih je jedna, prema globalnom Pwrlnx ineksu, druga, a druga treća vojna sila na svetu, bila bi moćnija od Amerike u nizu ključnih segmenata.

U jeku sve većih tenzija Rusije i SAD izjava ruskog predsednika nagoveštava moguće produbljavanje odnosa Moskve i Pekinga. Putin je u četvrtak u video-konferenciji sa međunarodnim stručnjacima za spoljnu politiku na pitanje da li je moguća vojna unija Moskve i Pekinga, odgovorio: "Nije nam potrebna, ali je teoretski zamisliva". Rusija i Kina za sada odbacuju mogućnost formiranja vojnog saveza, koji bi bacio u zasenak suparničke vojske sa Zapada u mnogim kategorijama. Zbog ogromne populacije, Kina već sada ima najveći broj aktivnih pripadnika vojske (2.183.000) i pripadnika kopnenih trupa (1.000.000), a u slučaju saveza sa Rusijom (900.000 aktivnih vojnika i 400.000 kopnenih trupa) taj broj bi iznosio 3.083.000 aktivnih, odnosno 1.400.000 kopnenih vojnika.

Amerika ima 1.372.000 aktivnin vojnika i 475.000 kopnenih trupa, a imali bi i manje oklopnih vozila, vozila za raketnu artiljeriju, aviona-lovaca i podmornica. Rusija već sada ima najveće zalihe nuklearnog naoružanja na svetu, oko 6.375 nuklearnih bojevih glava, a zajedno sa kineskim (oko 290) imali bi oko 6.665, za 865 više nego SAD (5.800). Povrh svega, moguća vojna sila imala bi više nego dvostruko manje troškove nego američka: Amerika na vojsku troši 732 milijarde dolara - više nego bilo koja druga zemlja. Kina je na drugom mestu sa troškovima od 237 milijardi dolara, dok Rusija troši oko 65 milijardi. Kina i Rusija zajedno troše oko 302 milijarde dolara, dakle za 430 milijardi manje nego SAD, prenosi "Dejli mejl". Amerika ima više nosača aviona (20), bojnih helikoptera (967), vojnih transportnih aviona (945) i razarača (91) nego Kina i Rusija zajedno, a Kina i Rusija bi zajedno imale tri nosača aviona, 812 bojnih helikoptera, 648 transportnih vojnih aviona i 52 razarača.

Putin je u razgovoru ukazao na to da zajedničke vojne vežbe koje su oružane snage Kine i Rusije održale nagoveštavaju čvršću vojnu saradnje dveju zemalja. Osim toga, Rusija je podelila s Kinom osetljivu vojnu tehnologiju koja je značajno unapredila kineski vojni potencijal, rekao je ruski predsednik, ali zbog „osetljivosti podataka“ nije otkrivao detalje.

- Naša saradnja sa Kinom nedvosmisleno jača odbrambene sposobnosti kineske vojske – rekao je Putin, dodavši da je ubuduće moguće uspostavljanje još čvršćih vojnih odnosa dve zemlje - Vreme će pokazati kako će se ona razvijati - rekao je ruski predsednik, dodavši da „ne bi isključio takvu mogućnost“.

Rusija nastoji da ojača veze sa Kinom, jer su, zbog aneksije Krima, optuživanja za rusko mešanje u američke izbore 2016. i drugih spornih tačaka, odnosi za Zapadom spali na nivo posle Hladnog rata. Putin je izričito zahtevao da se produži poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona. On je u četvrtak naglasio značaj produženja sporazuma Novi START koji ističe u februaru. START je skraćenica za Strategic Arms Reduction Treaty – Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja. On od 2011. reguliše američko-rusko smanjivanje nuklearnog oružanog potencijala – strateške nuklearne bojeve glave bi trebalo da budu u obe zemlje smanjene na po 1.550 komada, a prenosni sistemi za njih trebalo je da budu smanjeni na 880 komada i to do 2018. U te prenosne sisteme spadaju interkontinentalne rakete s dometom preko 5.500 kilometara, podmornice s lansirnim raketnim sistemima i strateški bombarderi.

Ranije ove nedelje, SAD i Rusija su nagovestile spremnost na kompromis kako bi spasle sporazum samo dve nedelje pre američkih predsedničkih izbora. U predizbornoj kampanji protivkandidat Donalda Trampa, demokrata Džo Bajden optužio je Trampa da je preblag prema Rusiji. Uprkos nagoveštajima da se Rusija i SAD polako približavaju sporazumu, vodeći ruski pregovarač Sergej Rjabkov istakao je da i dalje postoje „dramatične“ razlike, te upozorio Vašington da ne insistira na novim zahtevima. On je upozorio SAD da novi kontrolni mehanizmi, kakvi su postojali devedesetih godina, nisu predviđeni Nju START-om. Prema njegovim rečima, oni mogu biti tema rasprave o nekom budućem sporazumu, ali Rusija neće prihvatiti zahteve koji se svode na „legitimnu špijunažu“.

- Ako to iz nekog razloga ne odgovara SAD, neće biti sporazuma – rekao je Rjabkov, a prenela agencija Interfaks.

Izvor: www.blic.rs

Kina: Zajedno sa Rusijom se borimo protiv širenja političkog virusa


Vlasti Kine i Rusije tesno sarađuju u borbi protiv politizacije problema pandemije virusa korona u svetu, izjavio je šef kineske diplomatije Van Ji.

„Kina i Rusija su konsolidovale napore i rame uz rame se bore protiv širenja političkog virusa u pozadini pandemije“, saopštio je ministar na konferenciji za štampu u Pekingu.

Kineske vlasti, zajedno sa Rusijom, štitiće norme međunarodnog prava, dodao je Van Ji.

„Naše države su primer kako treba voditi ravnopravnu i pravednu politiku. Mi ćemo se zajedno štititi autoritet UN i norme međunarodnog prava“, dodao je kineski ministar.

Na konferenciji za štampu, Van Ji se osvrnuo i na odnose Pekinga i Vašingtona. Po njegovim rečima, SAD su se dugo vremena mešale u unutrašnje stvari drugih država, pod izgovorom zaštite ljudskih prava.

„To stvara velike probleme u svetu, a u nekim slučajevima dovodi do turbulencija i konflikata“, rekao je on.

Van Ji je saopštio da je Peking spreman za dijalog sa Vašingtonom i očekuje da se ukinu neosnovana ograničenja u bilateralnoj saradnji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103071124788980-kina-zajedno-sa-rusijom-se-borimo-protiv-sirenja-politickog-virusa/)

Nova nacionalna strategija SAD: Kina i Rusija ostaju glavne pretnje


Sjedinjene Američke Države proglasile su Rusiju i Kinu za glavne pretnje, s tim što je Kina označena kao glavni potencijalni protivnik SAD, navodi se u prelaznim odredbama strategije nacionalne bezbednosti, koju je objavila Bela kuća.

„Rusija i dalje namerava da širi svoj globalni uticaj i igra destabilišuću ulogu na međunarodnoj pozornici“, navodi se u odredbama strategije.

U dokumentu se ističe da Kina „stiče sve veće samopouzdanje“. Vašington smatra Peking jedinim konkurentom koji je „potencijalno u stanju da objedini ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć, i da postane pretnja stabilnom i otvorenom međunarodnom sistemu“.

Kako se navodi u strategiji, „i Peking i Moskva uložili su velike napore usmerene na obuzdavanje prednosti SAD i na to da spreče tu zemlju da štiti svoje interese i saveznike širom sveta“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103031124770390-nacionalna-strategija-sad-kina-i-rusija-ostaju-glavne-pretnje/)

Rjabkov poručuje Zapadu: Neće vam poći za rukom da nas pravite budalama


Rusija i Kina samo nastavljaju da se zbližavaju i sarađuju u mnogim pitanjima uprkos pritisku Zapada, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov i istakao da zapadne zemlje neće uspeti da Moskvu u Peking „naprave budalama“.

Kako je rekao u intervjuu za kinesku televiziju „CGTN“, Rusija i Kina će biti zajedno i u budućnosti će jačati svoj uticaj na međunarodnoj sceni.

Upitan da li će retorika i postupci Zapada (a posebno Amerike) koji prema Rusiji i Kini postaje sve oštriji zaista doprineti zbližavanju Moskve i Pekinga, Rjabkov je odgovorio potvrdno i dodao da je to potpuno prirodan proces.

„Rekao bih da bi se zbližavanje naših zemalja razvijalo i da nema nikakvih pokušaja pritiska Zapada na nas. Taj trend je istorijske prirode. Uglavnom se objašnjava evidentnom potrebom naših dveju velikih zemalja da održe sisteme stabilne i veoma pouzdane praktične saradnje“, rekao je on.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije je rusko-kineske odnose opisao kao fenomen 21. veka.

„Zajedno delujemo u Ujedinjenim nacijama, BRIKS-u, G20. Spisak može da se nastavi. Gotovo svuda gde Rusija i Kina rade zajedno – umnožavamo i jačamo naš uticaj. Tako i treba da bude bez obzira na to šta radi Zapad ili šta smatra ispravnim, a šta pogrešnim“, objasnio je Rjabkov.

Istovremeno, naglasio je da niko neće uspeti da pokvari sjajne odnose Moskve i Pekinga.

„Zapad nikada neće uspeti da nas napravi budalama. Mi nikada nećemo žrtvovati naše aktuelne sjajne odnose, jer neko pokušava da nas provocira ili proziva uz pomoć nekih argumenata. To neće pomoći. Prilično sam siguran da političko rukovodstvo u Pekingu, uključujući i na nivou samog predsednika Sija Đinpinga, deli tu odlučnost. Stoga bih želeo da jačamo našu saradnju i uveren sam da će tako i biti“, zaključio je on.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103081124801050-rjabkov-porucuje-zapadu-nece-vam-poci-za-rukom-da-nas-pravite-budalama/)

Све наведено је релевантно само до тренутка када Кина "хипотетички" одлучи да је територија Кине суштински пренасељена, док су огромни простори Русије преко Амура практично пусти, сем неколико већих градова у којима су се Кинези ионако већ чврсто "усидрили" и немају намеру да се враћају кући. Теоретски, Русија "у неком будућем тренутку" може изгубити 1,5 милион км2, са све Владивостоком, Хабаровском и Комсомољском на Амуру. Шта би могли учинити, сем посегнути за атомским бомбама?

Peking predlaže Moskvi: Zajednička borba protiv obojenih revolucija


Šef kineske diplomatije Vang Ji izjavio je da bi Moskva i Peking trebalo da se zajednički bore protiv obojenih revolucija i širenja dezinformacija, kao i da očuvaju svoj suverenitet i političku bezbednost.

Kako prenosi „Saut Čajna morning post“, obraćajući se novinarima u nedelju na marginama zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, Vang Ji je rekao da bi Kina i Rusija trebalo da izgrade model za međusobnu podršku.

„Trebalo bi da izgradimo model strateškog uzajamnog poverenja, čvrsto podržavamo jedni druge u zaštiti ključnih interesa, udružimo napore protiv obojenih revolucija i da se borimo protiv svih vrsta dezinformacija“, istakao je Vang Ji.

Kineski list je podsetio da se obojenim revolucijama nazivaju pobune koje su se dogodile u istočnoevropskim zemljama u prvim godinama 21. veka, kao i pokreti u Aziji i na Bliskom istoku. Rukovodstvo Kineske komunističke partije otvoreno se izjasnilo protiv uticaja tih revolucija i pozvalo članove partije da budu na oprezu i da ostanu verni partiji.


Nemire u Istočnoj Evropi izazvao Zapad

Prema rečima stručnjaka, Kina smatra da je takva saradnja s Rusijom izuzetno važna, jer Peking i Moskva sada moraju da odgovore na rastuće pretnje „obojenih revolucija“, kao i na njihov uticaj u Srednjoj i Jugoistočnoj Aziji, gde ta dva suseda imaju zajedničke strateške interese i planove razvoja.

S tim u vezi, naučni saradnik Instituta za ruska, istočnoevropska i centralnoazijska istraživanja pri Akademiji društvenih nauka Kine Vu Hongvej izjavio je da i Peking i Moskva smatraju da su revolucije u Istočnoj Evropi isprovocirale neprijateljski nastrojene zapadne sile.

„Kina i Rusija moraju zajednički da rade kako bi odgovorile na pretnje obojenih revolucija – posebno protiv zapadnih zemalja koje su htele da sruše legitimne režime u našim dvema zemljama pomoću mobilizacije opozicionih snaga i uličnih protesta“, naglasio je kineski ekspert.

Inače, apel kineskog ministra inostranih poslova usledio je ubrzo nakon što su Sjedinjene Američke Države objavile o uvođenju sankcija protiv Rusije zbog opozicionara Alekseja Navaljnog.

Kineska strana je pitanje udruživanja snaga sa drugim zemljama, uključujući Rusiju, u borbi protiv obojenih revolucija pokrenula još tokom zasedanja Saveta ministara inostranih poslova zemalja-članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koje je održano u Moskvi prošle godine.

Tokom tog zasedanja, Vang Ji je izjavio da zemlje-članice organizacije „nikada ne smeju da dozvole spoljnim silama da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja-članica ŠOS, da nikada ne smeju da dozvole da 'obojene revolucije' postignu svoje ciljeve i da regionalni mir i stabilnost budu poljuljani“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103091124810348-peking-predlaze-moskvi-zajednicka-borba-protiv-obojenih-revolucija/)

Stoltenberg: Zbližavanje Kine i Rusije izazov za NATO


Uspon Kine i „napadno ponašanje“ Rusija predstavljaju izazov zemljama NATO, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

„Činjenica da Kina i Rusija više sarađuju, izvode zajedničke vojne vežbe – sve to zajedno definiše izazove za NATO u budućnosti, i zbog toga je važno da NATO nastavi da se prilagođava i reaguje na sve složeniju situaciju u oblasti bezbednosti“, rekao je Stoltenberg.

Preostali izazovi za Alijansu su, prema njegovim rečima, terorizam, sajber napadi, klimatske promene.

Podsetimo, Stoltenberg je juče takođe rekao da Rusija i Kina ne predstavljaju direktnu vojnu pretnju NATO.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103161124855618-stoltenberg-zblizavanje-kine-i-rusije-izazov-za-nato/)

https://youtu.be/cOe9WeX_eW0

https://youtu.be/_kvnPHzNfkQ

"Niko ne sme da se meša u unutrašnje poslove Kine"
IZVOR: BETA UTORAK, 23.03.2021.

Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je tokom sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom da niko ne sme da se meša u unutrašnje poslove Kine.

Kako je naveo, niko ne bi trebalo da se meša u politiku Kine "izmišljanjem laži i manipulacijama nekoliko zapadnih sila koje ne predstavljaju međunarodnu zajednicu", prenela je Kineska medijska grupa. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora u Guilinu, u regionu Guangsi Džuang na jugu Kine, Vang je pozvao na saradnju sa Rusijom u borbi protiv pandemije koronavirusa i na jačanje veza.

Vang je takođe apelovao na sve zemlje da preispitaju osnovne principe Povelje UN i da uvežbaju istinski multilateralizam kako bi izgradile zajednicu sa zajedničkom budućnošću čovečanstva. Vang je rekao da sankcije EU prema Kini krše međunarodno pravo, a kineska vlada odlučno štiti državni suverenitet, bezbednost i razvojne interese. Prvobitna namera Kine o saradnji u borbi protiv kovida 19 je da razvija humanitarni duh, da omogući da se što više ljudi vakciniše i da izvuče društvo iz pandemije, rekao je Vang odgovarajući na pitanje novinara. On je dodao i da Kina i Rusija istražuju načine za promovisanje uzajamnog priznavanja zdravstvenih uverenja za međunarodna putovanja.

Izvor: www.b92.net

„Global tajms“: Biti istovremeno neprijatelj i Rusije i Kine – strateško samoubistvo


Biti istovremeno neprijatelj i Rusije i Kine jednako je strateškom samoubistvu, smatra glavni urednik kineskog lista „Global tajms“ Hu Siđin i dodaje da preostaje nada da će prijatelji Amerike „ostati bistre glave“ i da neće slediti Vašington u njegovoj borbi protiv Moskve i Pekinga.

Hu je podsetio na dve „koincidencije“. U ponedeljak je američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao u Brisel, a ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je istog dana stigao u posetu Kini.

Ta dva događaja su se, prema mišljenju urednika, možda jednostavno vremenski podudarila, ali su nakon američkih pregovora na Aljasci podstakla maštu javnosti.

„Molim da se ima na umu da su Kina i Rusija više puta isticale da su one partneri, a ne saveznici. Dve zemlje nastavljaju da održavaju takav odnos, uprkos jačanju američkog pritiska“, dodao je on.

Sa svoje strane, Vašington neumorno poziva na jačanje saveza u cilju suprotstavljanja Rusiji i Kini, podsetio je Hu.

„Naravno, svet ne želi da bude podeljen na dva vojna bloka koji se bore jedan protiv drugog. I u takvoj situaciji je jasno ko postupa protivno željama međunarodne zajednice i ko se pridržava visokih moralnih principa, a ko ih gubi“, istakao je urednik „Global tajmsa“.


„Jedan na jedan“ sa Rusijom ili Kinom

Istovremeno, on je skrenuo pažnju na to da za rusko-kineske odnose ne postoji gornja granica.

„Te zemlje ne samo da će se strateški podržavati, već će se rame uz rame nositi sa budućim izazovima. Obe zemlje su veoma moćne i nijedan saveznik Sjedinjenih Američkih Država neće moći da izdrži konfrontaciju jedan na jedan ni sa Rusijom, ni sa Kinom. Biti istovremeno neprijatelj i Moskve, i Pekinga jednako je strateškom samoubistvu“, naglasio je on.

S tim u vezi, Hu je dodao da Rusija i Kina ne vrše pritisak ni na jednog američkog saveznika i ne sprovode prema njima ofanzivnu politiku.

„Nadajmo se da će američki saveznici ostati bistre glave i da neće slediti SAD u njenoj konfrontaciji sa Kinom i Rusijom“, zaključio je on.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103231124920949-global-tajms-biti-istovremeno-neprijatelj-i-rusije-i-kine--stratesko-samoubistvo/)

https://youtu.be/l0e3qpm53L8

https://youtu.be/E4Hk6p9gFco

https://youtu.be/7EMd59nMn9Q

Borelj optužio Rusiju i Kinu za udruživanje snaga radi suprotstavljanja Zapadu


Moskva i Peking koriste vrlo sličan jezik kada govore o Zapadu ili Sjedinjenim Američkim Državama, napisao je u svom blogu visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

Borelj je podsetio da se ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nedavno sastao sa kineskim kolegom Vangom Jiom. Ministri su objavili namere da ojačaju svoju tehničku nezavisnost od zapadnih zemalja. Osim toga, prema rečima Borelja, oni su pozvali da se ne mešaju u poslove Moskve i Pekinga. Političar se predložio da se pažljivo analizira šta tačno pokreće ove države.

„Na primer, ekonomski, dve zemlje žele da povećaju svoju nezavisnost od Zapada, ali ne igraju u istoj ligi i Kina očigledno ima prednost“, naglasio je evropski političar u blogu.

Kako je istakao Borelj, energetika je postala jedan od ključnih aspekata odnosa Moskve i Pekinga. Kini su potrebni nafta i gas koje uvozi iz Rusije.

„Moskva želi da diverzifikuje svoj izvoz energenata van Evropske unije, s obzirom na naše obaveze za energetsku tranziciju i opšte tenzije u našim odnosima“, napisao je političar, naglasivši da to neće biti lako, jer su za infrastrukturu potrebne ogromne investicije. Peking, kako je podsetio predstavnik EU, takođe razvija sporazume sa energetskim silama Srednje Azije.

Osim toga, Borelj smatra da bi bilo pogrešno analizirati vezu između ove dve zemlje samo sa ekonomskog gledišta.  

„Kinesko-rusko približavanje zasnovano je prvenstveno na odustajanju od demokratskih vrednosti i suprotstavljanju onome što oni smatraju ‘mešanjem’ u njihove unutrašnje stvari“, tvrdi on.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da Moskva nema veze sa Evropskom unijom kao organizacijom, pošto je njihova infrastruktura „uništena jednostranim odlukama Brisela“. Istovremeno, ministar je primetio da će zemlja biti spremna da razvija odnose na osnovu jednakosti i traženja ravnoteže interesa.

Kasnije je Borelj nazvao Rusiju „opasnim“ susedom, istovremeno pozivajući da kanali za rešavanje pitanja od zajedničkog interesa ostanu otvoreni.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova okarakterisala je ovu Boreljovu izjavu ne samo kao uvredljivu i neistinitu, već i kao „dezinformaciju“. Ona je istakla da bi retorika konfrontacije trebalo da bude stvar prošlosti, jer zadaje razoran udarac „reputaciji Zapada“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202103301124969579-borelj-optuzio-rusiju-i-kinu-za-udruzivanje-snaga-radi-suprotstavljanja-zapadu/)

Vašington pravi nove planove za vojsku zbog nadmetanja sa Rusijom i Kinom


Američka vojska moraće da preuzme veću ulogu u nadmetanju sa Rusijom i Kinom, predviđaju novi planovi koje Vašingtonu predlažu iz Pentagona.

Prema tim planovima, vojska će imati „presudnu ulogu“ u dobijanju podrške od regionalnih partnera i u stvaranju njihove zavisnosti od SAD, udaljavajući ih tako od uticaja Rusije i Kine, objavio je američki „Difens njuz“, jedan od najuticajnijih i najstarijih vojnih časopisa u toj zemlji.

„Rivalstvo velikih sila“, kako je navedeno u planovima, proteže se na mnoge sfere uticaja, ne samo na nadmetanje u vojnoj snazi. Među tim sferama su „meka moć“, pomoć kod nesreća, ekonomski odnosi... Termin „rivalstvo velikih sila“ koristi se u američkoj politici još od 2017. godine, kada je naveden u nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Bele kuće.

Autor jednog od takvih planova je načelnik generalštaba američke vojske Džejms Mek Konvil, koji piše da je nadmetanje velikih sila „igra bez prestanka“.

Prema navodima „Difens njuza“, predlozi ovih planova samo su deo veće strategije okretanja konceptu ratovanja koji uključuje više slojeva, a sastoji se od faza nadmetanja, krize i konflikta. To je, u osnovi, prekrajanje uloge američke vojske u globalnim odnosima, koja je do sada bila zadužena za moć na kopnu, moru, u vazduhu, sajber-prostoru i odskora u svemiru.

Drugi plan koji je takođe predložen, objašnjava zbog čega je uloga vojske važna u rivalstvu sa Kinom i Rusijom.

„Do 2040. godine, Kina i Rusija će iskoristiti sve instrumente svoje nacionalne moći kako bi podrile odnose SAD i njihovih saveznika i partnera, razvijajući u isto vreme sopstvena bezbednosna partnerstva“, navodi se u tom planu.
„To će dovesti do haotičnog međunarodnog okruženja gde je linija između konflikta i mira zamućena. Kako Kina i Rusija nastavljaju da modernizuju svoje vojske, američkoj armiji biće veoma teško da ih odvrati od nedozvoljenih i agresivnih postupaka“, stoji u tom planu.

Drugim rečima, SAD moraju da angažuju sve moguće alate kako bi udaljili druge nacije od Rusije i Kine, „štapom i šargarepom“ ili „milom ili silom“.

Prema tim planovima, američka vojska može da igra veliku ulogu u uverenju neke nacije da je bolje biti na strani SAD nego na strani Rusije ili Kine, bilo da je to zbog toga što je Vašington efikasniji u reagovanju na bezbednosne probleme ili prirodne i druge katastrofe ili zato što su armije tih zemalja u velikoj meri isprepletene sa američkom u raznim operacijama.

„Reputacija snage i pouzdanosti je značajna korist u nadmetanju, koja može dovesti do toga da protivnici odustanu od takmičenja ili da traže manje ambiciozne ciljeve i saradnju umesto rivalstva“, navodi se u tim dokumentima.
Kako se dodaje, „vojska u tome doprinosi time što je smrtonosna, kompetenta, kredibilna snaga i što je kao tkava prepoznata među saveznicima i partnerima, ali i među protivnicima“.

Kao primer je navedena „diplomatija topovnjača“ američke mornarice, čiji brodovi uplovljavaju u luke širom sveta. Međutim, ovi planovi predviđaju i „preventivno prisustvo“ američkih vojnih baza širom sveta, kako bi SAD mogle prve da reaguju u pružanju pomoći kod lokalnih katastrofa. One bi, takođe, obezbedile i brz vojni odgovor u slučaju potrebe.

U planovima se predviđa i značaj velikih međunarodnih vežbi kako bi se izgradile i održale veze. Predviđena je i razmena vojnog kadra, deljenje obaveštajne i logističke podrške, između ostalog.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103311124977919-igra-bez-prestanka-vasington-pravi-nove-planove-za-vojsku-zbog-nadmetanja-sa-rusijom-i-kinom/)

Novi NATO na pomolu? Da li će dve svetske sile zajednički odgovoriti na sankcije Zapada?
IZVOR: SPUTNJIK ČETVRTAK, 1.04.2021.

Rusija i Kina ne nameravaju da zajednički odgovore na sankcije Zapada, nije im potreban vojni savez poput NATO, jer su odnosi Moskve i Pekinga sasvim drugačiji.

„Ne planiramo konkretne 'smicalice' kao odgovor na ono što se čini protiv nas, niti ćemo planirati. Ne mislim da ćemo sinhronizovati naše odgovore na sankcione 'ispade' koji se preduzimaju protiv Kine i Rusije“, rekao je šef ruske diplomatije u intervjuu za „Prvi kanal“. Govoreći o mogućnosti formiranja vojnog saveza Rusije i Kine, ministar je podsetio da je u jednom od zajedničkih dokumenata na najvišem nivou „istaknuto da rusko-kineski odnosi ne predstavljaju vojni savez, i da to nije njihov cilj“.

„Vojni savez u njegovom klasičnom smislu vidimo na primeru NATO-a, takav savez nam nije potreban“, istakao je Lavrov. Istovremeno je naglasio da NATO pripada savezima iz epohe Hladnog rata, dok bi on sada dao prednost „razmišljanju u kategorijama moderne ere, kada se formira multipolarnost“.

„U tom smislu naši odnosi sa Kinom se sasvim razlikuju od odnosa klasičnog vojnog saveza. Možda su u određenom smislu čak i bliži“, precizirao je ruski ministar. Prema rečima Lavrova, oni sa Zapada koji razgovaraju sa Kinom i Rusijom oholo i sa uvredama nisu nikakvi političari i stratezi.

„Oni koji sa Kinom i sa Rusijom razgovaraju sa prezirom, s visine, sa uvredama – nikakvi su političari i stratezi. Ako im je to potrebno kako bi za par godina na novim parlamentarnim izborima pokazali koliko su 'dobri', neka im bude “, istakao je šef ruske diplomatije. Takođe je naglasio da se Moskva i Peking ne udružuju protiv bilo koga.

„Tokom moje posete Kini ministar spoljnih poslova Van Ji i ja smo usvojili zajedničko saopštenje o pojedinim problemima globalnog upravljanja gde smo ukazali na neprihvatljivost kršenja međunarodnog prava, njegovu zamenu nekakvim tajno razrađenim pravilima, mešanje u unutrašnja pitanja i u principu svega onoga što protivreči Ustavu UN. Tamo nema nikakvih pretnji“, precizirao je šef ruske diplomatije.

U bilateralnim dokumentima Rusije i Kine uvek se naglašava da „bilateralna strateška saradnja i višestrano partnerstvo postoji isključivo u interesima naših naroda i zemalja, a ne protiv bilo koga drugog“. Takođe je istakao da saradnja Rusije i Kine „nastavlja da se kvalitetno učvršćuje“, a trenutno se priprema još jedan dokument koji će potpisati predsednik Rusije Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping, posvećen 20. godišnjici Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

„Naš strateški sporazum će biti produžen“, saopštio je Lavrov.

Izvor: www.b92.net

Otkud Rusiji i Kini pravo da sarađuju – to samo sme Zapad
Novosti online 02. 04. 2021.

NEKADAŠNJA arogancija Zapada prema onima koje smatra neprijateljima, danas se pretvorila u doslovno smešne izjave poput one kojom Rusiju i Kinu optužuju zato što sarađuju.

U strahu su velike oči pa otuda i izjava glasnogovornika EU, Žozepa Borelja da Moskva i Peking udružuju snage radi suprotstavljanja Zapadu. Šef EU diplomatije Borelj primetio je da Rusija i Kina koriste vrlo sličan jezik kada govore o Zapadu ili Sjedinjenim Američkim Državama. Takav zaključak je izveo posle nedavnog susreta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i njegovog kineskog kolege Vanga Jia. Naravno, nije mu palo na pamet da primeti kako se Vašington i Brisel godinama koriste istim jezikom po bilo kom pitanju koje muči međunarodnu političku scenu. To je bilo sasvim uredu jer se znalo ko je gazda u kući i čija je poslednja. Ali treba se navići na činjenicu da to već neko vreme nije slučaj, a to Zapadu teško ide.

IZJAVA BORELJA O RUSIJI I KINI - IZRAZ NEMOĆI ZAPADA

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je Boreljova izjava samo još jedan izraz nemoći Zapada.

„Prosto, oni sada kukaju – zašto pobogu ovaj svet postaje multipolaran, zašto se centar moći seli na Istok i onda imamo takve izjave. To je deo jedne sve izraženije nemoći, ukupno gledano i SAD i EU i njenih članica, koji je bio vidljiv i nedavno na sastanku ministra spoljnih poslova SAD i Kine u Enkoridžu na Aljasci“, napominje Janković za Sputnjik.

Borelju je suprotstavljanje Kine i Rusije Zapadu video i u nameri da ojačaju svoju tehničku nezavisnost od zapadnih zemalja i u pozivu da se ne mešaju u poslove Moskve i Pekinga. Do koje mere je obesmislio svoje jadikovke najbolje pokazuje njegova konstatcija da ekonomski, dve zemlje žele da povećaju svoju nezavisnost od Zapada, pri čemu ne igraju u istoj ligi, jer Kina je po tom pitanju u prednosti. Brine valjda šef EU diplomatije da bi ekonomska saradnja Kine i Rusije zbog toga mogla da se izjalovi. Smeta mu i to što Moskva želi da diversifikuje svoj izvoz energenata van EU i da se usmeri na saradnju sa Kinom, a do juče su po nalogu Vašingtona upravo zagovarali diversifikaciju snabdevanja EU energentima kako ne bi zavisila samo od ruskog gasa i nafte.

ČEKALI VOĐU IZ VAŠINGTONA

Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije koji je tokom posete Lavrova produžen na pet godina i ocena da što je nespokojnija situacija u svetu, to su veze između Rusije i Kine tešnje, očigledno je mnogi zažuljalo Zapad. Drugim rečima, udruživanje i savezništvo je poželjno ali samo ako između Vašingtona i Brisela i svih njihovih partnera na svim meridijanima, ali nikako i onih koji bi mogli da im „pokvare posao“. A to nisu samo Kina i Rusija. Janković podseća i na nedavne jadikovke Zapada zbog sporazuma o dvadesetogodišnjoj saradnji Kine i Irana, kao i na njihovo konstantno protivljenje snabdevanju pojedinih zemalja EU ruskim gasom.

„Sve to što Borelj radi, on radi na tragu onoga što su rekli čak i mnogi državnici od Angele Merkel do Emanuela Makrona i naravno komesari, administratori u Briselu koji su jedva čekali da im se vrati neki vođa, lider u Vašingtonu koji će da im deli lekcije i packe i da ih usmerava šta da izjavljju i kako. I onda imamo ovakve zaista smešne izjave zašto zaboga neke druge zemlje sarađuju između sebe“, kaže naš sagovornik.

KAD IZGUBITE KOMPAS

Na pitanje nisu li onda takve izjave i kontraproduktivne po EU, jer stvrano smešno zvuči to kada nekome spočivate što sa nekim sarađuje, od odgovara potvrdno, ali i dodaje da je istorija puna takvih primera.

„Prosto, kada ste vi slabi i nemoćni ponašate se na način kojim još više u javnosti pokazujete koliko ste izgubili kompas. Što se tiče samog Borelja, pa šta da očekujete od EU. Ona nije država nego skup država. Tu imate nekoliko klasa. Imate evrokrate koji smišljaju sve novije i novije dopise koji se non-stop množe i postaju sami sebi svrha, a sve više predstavljaju okov za narod i za privredu“, objašnjava on. Zato, kaže, ne može biti drugog ishoda nego da EU slabi. Ona je, smatra Janković, ušla fazu dekadencije iz koje očigledno, nema povratka i nemoćna je da po tom pitanju bilo šta uradi jer vlasti rade protivno interesima evropskih naroda i država članica.

„To je vidljivo time što oni odbijaju da sarađuju sa Iranom, što uvode sankcije Rusiji i Belorusiji, umesto da imaju dobru saradnju. I onda im je krivo što Rusija sarađuje sa nekim drugim zemljama. Pa normalno da će da sarađuje“, zaključuje Janković za Sputnjik.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/jwD8uSUttKA

Poziv iz Vašingtona: Shvata li Amerika da ne može protiv Rusije i Kine?


Predlog američkog predsednika Džoa Bajdena za održavanje sastanka sa Vladimirom Putinom ukazuje na to da američka administracija povlači razuman potez i shvata da ne može da igra na dva fronta – protiv Rusije i protiv Kine, a daje i nadu za popuštanje tenzija na istoku Ukrajine, ocenjuju ruski eksperti.

Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je ruskog lidera Vladimira Putina i predložio mu da narednih meseci održe sastanak u trećoj državi. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je preuranjeno da se govori o ovom sastanku u smislu konkretnih detalja, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da Rusija želi da gradi odnose sa Sjedinjenim Državama na obostrano korisnoj osnovi.


Bajdenov poziv Putinu – nada za dijalog

Politikolog Dmitrij Jevstafjev komentariše da Bajdenov poziv, pre svega, govori o tome da je rusko rukovodstvo uspelo da političkim i vojnim sredstvima ubedi američku administraciju da odustane od dalje eskalacije na istoku Ukrajine.

„Ovaj poziv ukazuje na to da su Sjedinjene Države spremne da smire svoje satelite na postsovjetskom prostoru, kako bi se isključila mogućnost destabilizacije situacije od strane trećih sila. Međutim, situacija ima drugi, možda i važniji aspekt. U američkoj administraciji postoji određeni broj uračunljivih ljudi koji razumeju cenu moguće rusko-američke konfrontacije i koji neće dozvoliti da geopolitički patuljci izazovu sukob dve velesile. A ovo je najvažnije, jer omogućava da se u sledećoj fazi pređe na konstruktivniji dijalog sa Vašingtonom na osnovu međusobnog obuzdavanja“, istakao je Jevstafjev.


SAD ne mogu na dva fronta

Vladimir Vasiljev sa Instututa za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka smatra da ovaj poziv treba sagledati u širem kontekstu američke spoljne politike, jer, po njegovom mišljenju, Bajdenov predlog ukazuje na to da vladajuća elita u Sjedinjenim Državama postaje svesna da ne može igrati na dva fronta, i protiv Kine, i protiv Rusije.

„SAD su jasno stavile do znanja svima da je glavna linija konfrontacije sa Kinom, a ista politika se vodi i prema Rusiji. Međutim, čineći to Zapad je, hteo – ne hteo, doprineo političkom, ekonomskom i vojnom zbližavanju Rusije i Kine tokom poslednje četiri godine. Ovim pozivom Amerika pokazuje da shvata da ne može izdržati konfrontaciju na dva fronta. Zbog toga, posle grubih izjava Sjedinjenih Država, Amerikancima je jasno da je neophodno promeniti pristup u odnosima sa Rusijom i Kinom“, naglasio je Vasiljev.

Vasiljev smatra da se poziv Bajdena može čak shvatiti kao neka vrsta izvinjenja zbog Bajdenove martovske izjave o Putinu, ali ističe da je rano za prognoze šta će se desiti nakon poziva.

„Teško je reći šta će se dogoditi nakon ovoga, jer istočnoevropski manevri NATO-a počinju početkom juna, pitanje koncentracije ukrajinskih trupa na liniji dodira sa DNR ne nestaje, tako da situacija još uvek ne daje odgovor na pitanje da li će uopšte doći do zbližavanja i održavanja sastanka dva lidera“, zaključio je Vasiljev.

Ruski senator Aleksej Puškov posavetovao je američkom predsedniku da ne bude u zabludi da je on učinio veliki poklon Rusiji predlogom za sastanak s Putinom. Kako objašnjava, Bajden je time samo potvrdio značaj saradnje s Rusijom na međunarodnoj areni, te da SAD ne mogu bez dijaloga s Rusijom i Kinom. A ako misli da taj dijalog vodi s pozicije sile, kako vole da kažu u Vašingtonu, onda je to treća zabluda od koje će morati da odustane, poručio je Puškov.

Piše: Tatjana Bulatović
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202104141125092112-poziv-iz-vasingtona-shvata-li-amerika-da-ne-moze-protiv-rusije-i-kine/)

https://youtu.be/6bAM2grUamw

Kina protiv američke hegemonije: Pružićemo veću podršku Rusiji


Kineske vlasti su spremne da pojačaju podršku Rusiji u svetlu pooštravanja zapadnih sankcija Moskvi, izjavio je portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Van Venbin.

„Odlučno se protivimo unilateralnim sankcijama. Peking i Moskva održavaju sveobuhvatno partnerstvo. Kina i Rusija će pružati jedna drugoj podršku u pitanjima zaštite državnog suvereniteta“, istakao je on, komentarišući pooštravanje američkih sankcija Rusiji.

Prema rečima diplomate, Peking se nada da će Sjedinjene Američke Države i Rusija uspostaviti konstruktivan politički dijalog i prevazići nesuglasice „na ravnopravnoj osnovi i principa uzajamnog poštovanja“.

„Jednostrane sankcije Amerike su manifestacija hegemonije i izazivaju opšti protest“, rekao je portparol.

On je dodao da bi u uslovima pandemije svetska zajednica trebalo da se ujedini kako bi prevazišla nove izazove,

„U takvoj situaciji je potrebno intenzivirati napore usmerene na održavanje mira i bezbednosti u svetu“, rekao je Van Venbin.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104261125194366-kina-protiv-americke-hegemonije-pruzicemo-vecu-podrsku-rusiji/)

To ne smemo dozvoliti, tvrdi šef nemačke diplomatije
Novosti online 26. 04. 2021.

POTENCIJALNI samit lidera SAD i Rusije, DŽoa Bajdena i Vladimira Putin, bio bi pozitivan događaj za ceo svet, izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas.

- Smatram ispravnom strategiju SAD da budu direktne u konfliktima koje imamo sa Rusijom, a da pri tome predlažu dijalog. To je put kojim mi u EU idemo. Tome nema alternativu - izjavio je Mas, govoreći na događaju Nemačkog atlantskog društva, posvećenom 100 dana rada predsednika Bajdena. On je dodao da bi potencijalni susret dva lidera bio koristan, ne samo za rusko-američke odnose, već bi bio pozitivan događaj za ceo svet. Govoreći o projektu „Severni tok 2“, Mas je naglasio da nemačka vlada kao i pre smatra da ga treba završiti, uprkos pozivima da se zamrzne.

- Složena su pitanja, da li treba završiti sa projektom, pre njegovog kraja i da li treba nastaviti biznis sa Rusijom. Smatram da nas to nikud ne vodi. Ne možemo voditi debate o dekaplingu sa Kinom i ne poslovati sa Rusijom. Rezultat će biti zbližavanje Kine i Rusije - upozorio je nemački ministar. Po njegovim rečima, to bi bio loš rezultat za Zapad, pošto bi se formirao „najveći ekonomski i vojni kompleks na svetu“.

- To ne može biti u našem interesu. Sa geostrateške tačke gledišta smatram to opasnim i zato – da, treba ostaviti mogućnost za poslovanje sa Rusijom i „Severni tok 2“ je jedan od projekata u tim okvirima - zaključio je Mas.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/hHu7snSphs4

среда, 28.04.2021.

ЕУ оптужује Русе и Кинезе да шире дезинформације и сеју неповерење у Запад

БРИСЕЛ - Европска унија објавила је данас извештај о ширењу дезинформација у вези са корона вирусом, у којем тврди да руски и кинески медији воде кампање дезинформисања током којих систематски покушавају да „посеју неповерење” у западне вакцине с циљем да поделе Запад.

У извештају, који се односи на период од децембра 2020. до априла 2021. године, тврди се и да је са званичног Твитер налога руске вакцине Спутњик В покушано да се угрози поверење јавности у Европску агенцију за лекове (ЕМА), док је Кина промовисала своје вакцине као глобално јавно добро и „представљала их као погодније за земље у развоју и Западни Балкан”. Како се даље наводи у студији ЕУ, коју је објавио огранак за борбу против дезинформације блока, који је део подружнице за спољну политику Европске службе за спољне послове, државни медији две земље су у овом периоду ширили на интернету лажне вести на више језика са сензационализмом, пишући о забринутости за безбедност вакцина.

На тај начин, како се даље тврди, они су неосновано довели у везу вакцине и смртне случајеве у Европи и промовисали руске и кинеске вакцине као супериорне, преноси Ројтерс. АП се у свом извештају фокусира на Русију, те наводи да у њему пише да је Русија, уз помоћ министарстава, компанија и медија наклоњених Кремљу, покренула велику кампању за промовисање вакцине „Спутњик В” и да је ширила лажне вести да Запад и ЕУ покушавају да умање значај те вакцине.

Америчка агенција прецизира да је извештај саставио огранак за стратешке комуникације Европске службе за спољне послове и да се у њему тврди да је део кампање да се посеје неповерење у Европску агенцију за лекове.

„Руска кампања за промовисање вакцине Спутњик В убрзала се и развила у приступ у који је укључена цела влада, укључујући државне власти, државне компаније и државне масовне медије у готово свакодневним интервенцијама”, наводи се у извештају.

Стручњаци ЕУ за дезинформације оптужили су медије наклоњене Кремљу, укључујући званичан налог на Твитеру Спутњик вакцине, да покушавају да подрију поверење јавности у ЕМА и баце сумњу на њене процедуре и политичку непристрасност. У извештају се тврди да изгледа да је план био да се подрије и фрагментише заједнички европски приступ у обезбеђивање залиха вакцина. ЕМА је прошлог месеца започела процес разматрања руске вакцине Спутњик В, али још није одобрила њену употребу. Руски фонд за директне инвестиције за сада није одговорио на захтев за коментар, додаје АП, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Akt ludosti i strateško samoubistvo SAD: Zašto je saradnja Moskve i Pekinga košmar za Vašington?


Predsednik Amerike Džozef Bajden suočen je s košmarnim scenarijem koji će imati globalne posledice. A to je sve dublja strateška saradnja Kine i Rusije, čiji se cilj sastoji u potkopavanju uticaja SAD i sprečavanju Bajdenovih pokušaja da okupi demokratske saveznike, upozorava Frederik Kemp, predsednik uticajnog Atlantskog saveta iz Vašingtona.

Reč je o tink-tenku koji okuplja najagresivnije među jastrebovima agresivne NATO politike – od Medlin Olbrajt do Veslija Klarka, od bivših direktora CIA i američkih obaveštajnih službi Dejvida Petreusa i Džejmsa Klepera do bivšeg komandanta američke vojske Džozefa Danforda i nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona.


Ključni izazov za Bajdena

Sve u svemu, uz finansijere kao što su „Fejsbuk“ i „Gugl“, „Tviter“ i agencija „Rojters“, Džordž Soroš i Fond braće Rokfeler, NATO fond za javnu diplomatiju i američki vojno-industrijski kompleks u vidu kompanija „Rajteon“, „Lokid Martin“ i „Nortrop Graman“, u Atlantskom savetu okupljeni su na jednom mestu neformalni funkcioneri one moćne duboke države koja upravlja i Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim prekookeanskim saveznicima.

Što znači da utoliko više pažnje treba da se obrati kad prvi čovek ove njihove organizacije Frederik Kemp ukaže da Rusija i Kina ne dele samo obaveštajne podatke već i da „sve više koordinišu svoje akcije i svoje strategije“, i upozori da je to „najpotcenjeniji ali najznačajniji test Bajdenovog liderstva“ i njegov „ključni izazov“. Prava američka noćna mora, kako ocenjuje s primetnom dozom nelagodnosti, jer, „i uzeti ponaosob, kineski i ruski izazovi bili bi i više nego dovoljni za bilo kog predsednika SAD. Budu li Kina i Rusija nastupile još usklađenije i promišljenije, dobićete narativ koji je eksplozivniji od bilo kojeg zapleta u špijunskim romanima Toma Klensija. To je scenario za koji Sjedinjene Države i njeni saveznici nemaju strategiju, pa čak ni zajednički stav o njemu.“


Najuticajniji bilateralni odnos

Da bi potvrdio svoju glavnu tezu da je situacija u ovom pogledu daleko ozbiljnija nego što se to primećuje u zvaničnim i poluzvaničnim krugovima u Vašingtonu, Frederik Kemp ukazuje na redakcijski komentar kineskog lista „Global tajms“, koga opisuje kao „glasnika rukovodstva u Pekingu“, pod naslovom „Kinesko-ruske veze se produbljuju, dok se veze SAD i saveznika ljuljaju“.

„Ako se Amerika oslanja na svoja savezništva u pokušaju da reši probleme koje izaziva njen prevaziđeni hegemonizam, onda je to akt ludosti“, poručuje ovaj kineski list i naglašava da „Vašington igra igru koja će mu zasigurno naneti štetu, a neće doneti ništa dobro ni njegovim azijskim saveznicima... Budimo iskreni: nijedna zemlja u regionu ne može da se suprotstavi ni Kini ni Rusiji, a kamoli da se bori s obe sile istovremeno. Bila bi katastrofa za bilo koju zemlju da se, kroz sklapanje savezništva sa SAD, suprotstavi Kini i Rusiji.“

Nasuprot tome, „najuticajniji bilateralni odnos na prostoru Evroazije jeste kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo koordinacije za novu eru. Kina i Rusija razumeju težinu svojih veza,“ poručuje „Global tajms“. I najavljuje da će, svojom „odlučnošću da očuvaju globalnu pravdu u svetu koji je sve više multipolaran“, dve zemlje „slomiti američko poimanje ’svetskog poretka‘“.

Dok nasuprot tome Bajden poručuje da se „Amerika vratila“ i da je spremna na konfrontaciju i sa Kinom i sa Rusijom. Ali, opominje „Vol strit džornal“ citirajući jednog zvaničnika iz Klintonove i Obamine administracije, „što više tvrdiš da nisi sila u opadanju, postaješ sve manje uverljiv“.


Fatalna greška

Može li Amerika da se suprotstavi Kini i Rusiji? Koliko dubok postaje odnos ove dve sile, i kako je Vašington počeo da shvata da je to za njega „košmarni scenario“? I šta će uraditi saveznici Amerike ako ih ona natera da biraju?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“ i nekadašnji dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve, i profesor međunarodnih odnosa dr Srđan Perišić.

Ocena čelnika Atlantskog saveta o opasnosti koju rusko-kineska saradnja predstavlja po hegemoniju SAD „jedna je od retkih njihovih tvrdnji s kojima mogu da se složim“, napominje Đuro Bilbija i ukazuje da je „Amerika napravila fatalnu grešku kada je, pokušavajući da opkoli ondašnji SSSR, Kini pomogla da postane ekonomska supersila. Duh je time pušten iz boce i postao je prevelik da bi se u nju vratio, što Amerika sad pokušava. Pritom, kao što je Americi pre 50 godina bila potrebna Kina protiv Sovjetskog Saveza, tako je sada Kini potrebna Rusija. A i Rusiji je, za svet kojim više neće vladati pax Americana, potrebna Kina. I time američki košmar postaje realan, i postaje java – koja će za Amerikance postajati sve košmarnija.“

„Još je Velika Britanija, početkom 20. veka, iskazivala strah od nastanka velikih kopnenih sila na prostoru Evroazije koje će ugroziti njenu dominaciju“, skreće pažnju Srđan Perišić. „Nasleđujući britansku geopolitičku dominaciju posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su, kao plod ozbiljnih analiza, nasledile i njene strahove – pa otuda i nastojanje Vašingtona da spreči povezivanje kako Berlina s Moskvom, tako i Moskve i Pekinga. Tome i danas služi NATO u Evropi, i tome je, početkom sedamdesetih godina, služilo američko zbližavanje s Kinom.“

Američki stratezi su, objašnjava dr Perišić, „Kini predviđali vektor širenja ka severu, u Sibir... Međutim, dolaskom Vladimira Putina na vlast u Rusiji, i formiranjem Šangajske organizacije za saradnju 2001, između Moskve i Pekinga se, umesto sukoba, uspostavljaju sve bliži odnosi. I tu prirodnu saradnju dva ogromna suseda Amerikanci nisu mogli da spreče.“


Savez koga neće biti

Štaviše, oni čine ključnu stratešku pogrešku time što istovremeno vrše pritisak i na jednu i na drugu silu, čime ih teraju i na dodatno približavanje. Tako da kineski „Global tajms“ ovih dana samouvereno poručuje: „Biti neprijatelj i Kine i Rusije u isto vreme ravno je strateškom samoubistvu.“

„I američki komentatori sve učestalije ukazuju da Vašington, čak i ako uspe da okupi famozni ’savez demokratija‘ protiv Moskve i Pekinga, a sve je veće pitanje da li će za to biti sposoban jer i Berlin i Pariz pokazuju da nisu raspoloženi za produbljivanje sukoba, neće moći da spreči Rusiju i Kinu da, zahvaljujući međusobnoj saradnji i koordinaciji, postanu sile koje će ispisivati pravila igre u svetu i određivati gde se nalaze crvene linije. To je Putin i otvoreno najavio u svom prošlonedeljnom govoru“, naglašava Đuro Bilbija.

Zaključuje Srđan Perišić: „Nisu bez razloga u svojoj proceni rizika američki obaveštajci upozorili da Rusija i Kina zabijaju klinove između SAD i njihovih saveznika i partnera, kako u Evropi tako i u azijsko-pacifičkom regionu. Iz toga može i da se nasluti da neće biti ništa od stvaranja onog jedinstvenog fronta protiv Moskve i Pekinga koga Vašington priželjkuje. Jednostavno, to nikome nije u interesu, naprotiv“.


Piše Nikola Vrzić
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/radio_novi_sputnjik_poredak/202104291125216915-akt-ludosti-i-stratesko-samoubistvo-sad-zasto-je-saradnja-moskve-i-pekinga-kosmar-za-vasington/)

Američki časopis: Bajdenove pretnje podstiču Moskvu i Peking na prisilno savezništvo


Neprijateljske izjave Džoa Bajdena o Rusiji podstiču Moskvu i Peking na prisilno savezništvo, sa kojim bi sukob bio katastrofa za Vašington, piše „Nešenal interest“.

U svom govoru u Kongresu američki predsednik izjavio da Sjedinjene Američke Države ne teže eskalaciji sa Rusijom, ali je Moskvi zapretio „posledicama“ u slučaju sukoba. Istovremeno je primetio da dve države mogu da sarađuju u oblastima od zajedničkog interesa.

Autor članka naglašava da je ovim rečima Bajden uputio Putinu „poslednje upozorenje“. Takođe se napominje da će u slučaju zaoštravanja odnosa Sjedinjene Američke Države morati da se „bore na dva fronta“ – i sa Rusijom i sa Kinom.

„S obzirom da se Bajdenova administracija priprema za politiku suprotstavljanja vrednosti sa Moskvom i Pekingom, Vašington ne sme da izgubi iz vida geopolitičke rizike koji se nalaze u osnovi strateškog trougla SAD-Kina-Rusija“, piše novinar.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105021125245171-americki-casopis-vasington-ocekuje-katastrofa-zbog-bajdenovog-pokusaja-da-zapreti-putinu/)

https://youtu.be/HZLHFmqyOas

https://youtu.be/6_nWMxooqRY

Rusija i Kina su mnogo jače nego što je nekada bio „Varšavski savez“!
Novosti onlajn 09. 05. 2021.

SJEDINJENE Američke Države su osuđene na neuspeh ako se Rusija i Kina udruže u „očajničkoj borbi sa neprijateljem“, piše „Global Tajms“.

List podseća da nova administracija u Vašingtonu pokušava da okrene protiv Kine, ne samo Amerikance, već i zapadno društvo, i doprinosi rastu žarišta sukoba u svetu.

- SAD pokušavaju da formiraju fundamentalnu opoziciju svetskim trendovima, uz pomoć koje će moći nasilno da organizuju svetski poredak u kojem dominiraju zapadne države, bez Kine i Rusije - pišu mediji. Međutim, Kinezi savetuju Vašingtonu „da ne igra stratešku igru sa vatrom“ i upozoravaju da su današnje snaga Rusije i Kine mnogo veće od onih koje je nekada imao „Varšavski savez“. Moskva i Peking trenutno poštuju strateška ograničenja, ali, ako neka država poželi da im se suprotstavi, na podsticaj SAD, pretrpeće katastrofu.

- Strateško jedinstvo Kine i Rusije će, pre svega, biti usmereno protiv hegemonije Amerikanaca. Druge snage ne treba da se zanose i misle da će im SAD uvek čuvati leđa - objašnjavaju autori teksta.

U vezi s tim, oni pozivaju da se pokuša maksimalno izbalansirati odnose Pekinga i Vašingtona, i krenuti ka smanjenju konfrontacije sa Rusijom.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/XKJ9cXmn7ec

Kina podržala Rusiju: Uspostaviti kontrolu nad američkim biološkim oružjem


Kineske vlasti dele zabrinutost Rusije u vezi sa vojnim delovanjem Amerike u oblasti biološkog oružja i smatraju da je neophodno uspostaviti efikasnu međunarodnu kontrolu nad takvom aktivnošću, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Kine Hua Čunjing.

Portparolka je reagovala na nedavnu izjavu prvog zamenika sekretara Saveta bezbednosti Rusije Jurija Averjanova koji je rekao da Sjedinjene Američke Države razvijaju individualne planove za biološka istraživanja u mnogim zemljama. On je istakao da približavanje američkih vojnih biologa granicama Rusije zabrinjava, jer smrtonosni mikrobi stvoreni u tim laboratorijama mogu, kao slučajno, da dospeju u prirodu i dovedu do masovnog uništenja ljudi kako na ruskoj teritoriji, tako i u susednim zemljama.

„Insistiramo da američka strana usvoji stvarne mere, kojim bi obezbedila potpunu transparentnost i bezbednost projekata povezanih sa biološkim eksperimentima koji se sprovode u američkim laboratorijima“, istakla je portparolka.

Prema njenim rečima, „Peking se već mnogo puta obraćao Vašingtonu zahtevajući apsolutnu transparentnost kada je reč o pitanjima povezanim sa militarizacijom bioloških razvoja i u SAD i šire“.

S tim u vezi, diplomata je naglasila da bi SAD trebalo da daju saglasnost za stvaranje mehanizma za kontrolu koji bi osigurao efikasnu razmenu važnih informacija o biotehnologijama sa drugim državama.

„Cela svetska zajednica je zainteresovana za to“, precizirala je ona i dodala da „najviše razdražuje činjenica da SAD uopšte ne reaguju na zabrinutost drugih zemalja, uključujući Rusije“.

Podsetimo, u aprilu je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev za list „Komersant“ izjavio da u svetu, a posebno na granicama Rusije i Kine, velikom brzinom niče sve više bioloških laboratorija pod američkom kontrolom. Prema njegovim rečima, postoje dobri razlozi da se pretpostavi da se tamo razvija biološko oružje.

izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105121125328696-kina-podrzala-rusiju-uspostaviti-kontrolu-nad-americkim-bioloskim-oruzjem/)

Kraj unipolarnog sveta: Amerika gubi status svetskog hegemona?


Sjedinjene Američke Države više nisu u stanju da konkurišu Rusiji i Kini istovremeno, zbog čega može da se govori o formiranju tripolarnog sveta, smatra istoričar i predavač na Univerzitetu u Montrealu Samir Sol.

On je za list „Devoar“ izjavio da SAD pokušavaju da se suprotstave rastućem uticaju Kine koja se odavno pretvorila u pokretača svetske ekonomije i postala vodeći partner desetine zemalja.

Sol smatra da to stavlja prekookeanse susede u nepovoljan položaj, jer ne mogu da ponude ništa sem statusa kvo.

U isto vreme, Rusija, koju je „Zapad odbacio“, pronalazi sve više prednosti u jačanju saradnje i zbližavanju sa Kinom, ističe autor i dodaje da to Sjedinjenim Američkim Državama uliva strah od „formiranja velike Evroazije“ koja će staviti tačku na dominaciju Amerikanaca.

Kako je rekao, nesposobnost Vašingtona da se istovremeno suprotstavi dvema silama omogućava da se govori o kraju unipolarnog sveta.

Zaključak Sola je da je malo verovatno da će u narednih nekoliko godina Moskva i Peking „učiniti uslugu“ Americi i rešiti da se razdvoje.

Naprotiv, upravo će „trougao“ definisati red na svetskoj sceni i podređivati događaje na Bliskom istoku, u Evropi i drugim regionima svojoj logici, zaključuje istoričar.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105161125377831-kraj-unipolarnog-sveta-amerika-gubi-status-svetskog-hegemona/)

https://youtu.be/0MaDxtbLbkc

https://youtu.be/71l_URErG7Y

Nastavak dobrih odnosa Moskve i Pekinga kroz zajednički rad na reaktorima
Branko VLAHOVIĆ 20. 05. 2021.

PREDSEDNICI Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping dali su komandu preko video-veze da počnu radovi sedmog i osmog reaktora na Tjanvanskoj atomskoj centrali, kao i trećeg i četvrtrog reaktora na atomskoj centrali Sjudapu.

Putin i Si ocenjuju da je gradnja atomskih elektrana dokaz odlične saradnje dveju susednih zemalja i da su rusko-kineski odnosi na najvišem nivou do sada. Sve je to posebno važno u trenutnoj situaciji kada američko rukovodstvo pokušava da raznim sankcijama "disciplinuje" Moskvu i Peking i tako zaustavi njihov razvoj.

- Rusko-kineska saradnja je deo strateškog partnerstva koje ima prijateljski i obostrano korisni karakter. Uskoro će Rusija i Kina obeležiti 20 godina Dogovora o dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji - kazao je ruski lider - Planira se da ti novi reaktori budu pušteni u rad 2026. i 2028. godine.

Putin je posebno istakao da moćni reaktori odgovaraju svim zahtevima bezbednosti, kao i ekološkim standardima. On je podsetio da je Tjanvanska atomska centrala napravljena u saradnji sa Rusijom i njeni reaktori koje je napravio "Rosatom" su u eksploataciji od 2007. godine. Osim na gradnji elektrana zajednički se pravi i eksperimentalni reaktor sa brzim neutronima.

Izvor: www.novosti.rs

Si i Putin preko video linka na otvaranju projekata nuklearnih postrojenja
SVET Autor: Beta 20. maj. 2021

Predsednici Kine i Rusije Si Đinping i Vladimir Putin pozdravili su saradnju dve države u oblasti nuklearne energije, kada su putem video veze prisustvovali ceremoniji uspostavljanja projekta bilateralne nuklearne energetske saradnje.

Ceremonija je održana u sredu, u znak obeležavanja prvog dana izgradnje postrojenja broj 7 i 8 nuklearne elektrane Tijanven i postrojenja 3 i 4 nuklearne elektrane Sjudapu, prenela je Kineska medijska grupa (CMG). Si je u obraćanju ponovio da Kina veliku pažnju polaže energetskoj saradnji sa Rusijom, jer je to tradicionalno područje saradnje dveju zemalja. Si je pozdravio početak izgradnje dve nuklearne elektrane i napomenuo da su energetski projekti primer bilateralne saradnje u drugim oblastima. Ističući da je bilateralna saradnja u oblasti nuklearne energije značajna za razvoj kinesko-ruskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva za koordinaciju za novu eru na visokom nivou, Si je rekao da se nada da će dve strane slediti zdrav zamah i sprovesti efikasniju saradnju u drugim oblastima.

Kineski predsednik je naglasio važnost bezbednosti i zaštite tokom gradnje, pozivajući radnike da bezbednost uvek stave na prvo mesto i nastoje da daju primer globalne nuklearne saradnje. On je rekao da inovacije moraju postati pokretačka snaga takve saradnje, pozivajući na veću integraciju tehnologije u saradnji sa nuklearnom energijom. Po rečima predsednika Kine dve strane treba da ostanu posvećene strateškoj koordinaciji i da zajednički rade na promovisanju razvoja medjunarodnog upravljanja energijom. U prisustvu Si Đinpinga i Vladimira Putina, Kina i Rusija su u junu 2018. godine potpisale strateški paket sporazuma o nuklearnoj energiji za zajedničku izgradnju četiri nuklearna postrojenja, od kojih su dva do sada najveća, ukupne vrednosti ugovora preko 20 milijardi juana (oko tri milijarde dolara).

Sve četiri jedinice će koristiti treću generaciju reaktora VVER-1200 koje je razvila Rusija. U poredjenju sa prethodnim reaktorom VVER-1000, najnoviji reaktor VVER-1200 ima prednosti u mnogim aspektima, navodi ruska Državna korporacija za nuklearnu energiju Rosatom. Kada se završe, očekuje se da četiri jedinice efikasno smanje emisiju ugljen-dioksida.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/HFmvPQcI_5U

https://youtu.be/Kfg0RZNndBk

https://youtu.be/bHD1a_cOIdY

Analiza ...




https://youtu.be/ACkbEngNz0E

Nemački ugao: Vojna alijansa Rusije i Kine postaje sve veća realnost


Nekoliko faktora ukazuje na to da je vojna alijansa Rusije i Kine već postala realnost, piše nemački list „Velt“. Moskva snabdeva Kinu najnovijim naoružanjem, a vojske dve države održavaju zajedničke vežbe. Nemački politikolog Joakim Krauze smatra da stvaranjem rusko-kineske alijanse Rusija i Kina žele da istisnu SAD iz zona geopolitičkih interesa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle jeseni,nastupajući na međunarodnom forumu „Valdaj“, odgovarao na pitanje kineskog politikologa može li da zamisli vojnu alijansu Rusije i Kine, navodi „Velt“. Ruski predsednik je kratko odgovorio: „Sve se može zamisliti“.

Ove Putinove reči nisu ličile na njegovu retoriku iz prošlosti, piše list. On nikada nije tako otvoreno govorio o mogućnostima vojnog saveza Rusije i Kine. U Moskvi i Pekingu su redovno navodili da formiranje ovakve alijanse nije na dnevnom redu, tvrdeći da rusko-kineski odnosi imaju karakter „strateškog partnerstva“.

Nemački list navodi da se u odnosima Rusije i Kine izjave su odavno u suprotnosti sa faktičkom situacijom. Nekoliko faktora ukazuje na to da je rusko-kineska vojna alijansa već postala realnost. Drugo, Rusija je u Kinu izvezla najnovije obrasce vojne tehnike, kao što su protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 i avioni Su-35. Pored toga, Moskva i Peking su imali nekoliko zajedničkih vojnih vežbi. Rusija je pre dve godine saopštila da će učestvovati u proizvodnji kineskih sistema protivavzduhoplovne odbrane.

Nemački politikolog Joakim Krauze navodi primer slučaja iz aprila 2021. godine, kada je Rusija povećala vojno prisustvo pored ukrajinskih granica. U isto vreme je i Kina povećala pritisak na Tajvan. Krauze smatra da je Peking na taj način jasno dao do znanja da je spreman da, ako se nešto dogodi, vojno podrži svog partnera.

Kako piše „Velt“, Rusija i Kina su shvatile da trenutno Sjedinjene Američke Države nisu u stanju da mobilišu svoje vojne snage za dva istovremena sukoba u različitim delovima sveta. Stoga, dok povećavaju tenzije, istovremeno i primoravaju Vašington na tešku odluku.

Autor smatra da su razlozi stvaranja zajedničke alijanse Rusije i Kine njihovi zajednički ciljevi. Peking, kao i Moskva, posmatraju regionalno okruženje kao zonu svog posebnog uticaja. Njihov glavni protivnik su SAD, koje razvijaju mrežu vojnih alijansi. Kako navodi Krauze, Rusija i Kina žele da istisnu SAD iz zona njihovih uticaja, što bi trebalo da zabrine Zapad. Prema podacima „Global fajrpover indeksa“ (Global Firepower Index), kojim se rangiraju ukupne raspoložive vojne snage po zemljama, od najviše do najniže rangirane, SAD imaju najmoćnije oružane snage u svetu, a na drugom i trećem mestu su Rusija i Kina.

SAD ne mogu mnogo da računaju na pomoć Evrope, jer Francuska u rejtingu zauzima osmo mesto, a Nemačka se nalazi na petnaestom mestu. Objedinjene vojne snage Rusije i Kine nadmašuju američke, uključujući i oblast nuklearnog oružja.

List navodi da u rusko-kineskoj alijansi postoje i problemi. Kina nije priznala pripajanje Krima Rusiji. Rusija, zauzvrat, isporučuje svoju vojnu tehniku kineskim susedima, poput Indije i Vijetnama. Pored toga, dodaje list, Peking nameće ekonomsku konkurenciju Rusiji u Centralnoj Aziji, kao i na Arktiku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105311125489622-nemacki-ugao-vojna-alijansa-rusije-i-kine-postaje-sve-veca-realnost-/)

https://youtu.be/PYXTyaWBYLs

https://youtu.be/Lpkr9mTZ8T8

https://youtu.be/ojkzJQIEwBs

Rusija i Kina prave satelite-lovce
Novosti online 08. 06. 2021.

RUSIJA i Kina prave napredne sisteme naoružanja za svemir, uključujući lasere i satelite-lovce, izjavio je načelnik štaba Svemirskih snaga SAD, general DŽon Rejmond.

Prema rečima generala, Kina, „koja je sve veća pretnja„, i Rusija nastavljaju da razvijaju svemirski potencijal za sopstvenu upotrebu kako bi imale prednosti kao i SAD, a takođe prave konkretne sisteme, „napravljene posebno da bi se suprotstavili prednostima koje ima Amerika“.

- NJihovi noviteti uključuju aktivno ometanje naše grupe dži-pi-es i komunikacionih satelita, sisteme usmerene energije koji mogu 'oslepeti', narušiti rad ili oštetiti naše satelite, kao i satelite u svemiru koji su posebno napravljeni kako bi uništili američke satelite, kao i sajber-potencijal koji može ometati naš pristup tom prostoru - rekao je Rejmond. Pritom, kako je dodao, uz pomoć izdvojenih sredstava koje je dodelio Kongres, američki vojnici će uspeti da „budu korak ispred sve veće pretnje“ koja dolazi od Rusije i Kine.

Podsetimo, general Rejmond je ranije tvrdio da su Rusija i Kina zajedno napravile oružje koje je u stanju da uništi američke satelite, kao i da mogućnosti, kojima raspolažu Rusija i Kina u svemiru, izazivaju zabrinutost američke strane.

Izvor: www.novosti.rs

Lavrov o saradnji Rusije sa Kinom i Indijom


„Jačanje sveobuhvatne saradnje sa Kinom je jedan od naših bezuslovnih prioriteta. Ove godine slavimo 20. godišnjicu velikog bilateralnog sporazuma sa Kinom. Pored toga, prioritet nam je i produbljivanje posebno privilegovanog strateškog partnerstva sa Indijom“, rekao je Lavrov.

On je naveo da Rusija takođe širi partnerstvo i sa zemljama Asocijacija nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) i drugim državama Azijsko-Tihookeanskog regiona.

Sporazum između Rusije i Kine je potpisan 16. juna 2001. godine i ratifikovan 28. februara 2002. godine. Strane su dogovorile da se automatski obnovi Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji na pet godina.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106091125558133-lavrov-rusija-ne-zeli-da-bude-supersila-i-da-svima-namece-svoju-politiku/)

Kineski list: Amerika se umorila od borbe na dva fronta


Predstojeći samit predsednika predstavlja pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da „ispipa“ stav Rusije o bilateralnim odnosima, međutim sastanak neće pomoći da se situacija poboljša, piše kineski list „Global tajms“ i dodaje da su se SAD umorila od borbe na dva fronta.

Autor članka Junhaj Li smatra da zbog dubokih protivrečnosti između Moskve i Vašingtona jedan događaj nije dovoljan da bi se uspostavio dijalog. Tako će Sjedinjene Američke Države nastaviti da zameraju Rusiji zbog problema u oblasti zaštite ljudskih prava, demokratije i slobode, dok će Kremlj pružati otpor, jer i američka strana ima problema u ovim oblastima.

Kako se navodi, tokom razgovora Sjedinjene Američke Države mogu da „pokažu dobru volju“ prema Rusiji, jer su se umorile od borbe „na dva fronta“ sa osovinom Moskva-Peking.

„SAD se sada suprotstavljaju Kini sa svih strana. One se plaše da će se Peking i Moskva još više udružiti ako Amerikanci ne pokušaju da pridobiju Rusiju na svoju stranu“, naglasio je novinar.

U očima Vašingtona Moskva predstavlja ozbiljnu vojnu i stratešku pretnju bezbednosti, a Peking je „najozbiljniji konkurent“ koji baca izazove u mnogim oblastima, dodao je ekspert.

Međutim, ne treba očekivati da će predsednik Džozef Bajden tokom sastanka direktno tražiti od svog ruskog kolege Vladimira Putina da se ujedine protiv Kine.

„Ovaj samit je prilično simboličan, a najverovatniji suštinski ishod biće u oblasti kontrole naoružanja. Sjedinjene Američke Države se nadaju da će Rusija uspeti da ubedi Kinu da se pridruži Sporazumu o strateškom naoružanju produženom u februaru, ali Peking je prilično jasno izrazio svoj stav po ovom pitanju“, smatra autor članka.

Odnos Vašingtona prema dvema silama, prema njegovom mišljenju, može se opisati rečima „konfrontacija i konkurencija“: Sjedinjene Američke Države će i dalje pokušavati da balansiraju između saradnje u oblastima koje ih zanimaju i konfrontacije, kako sa Rusijom tako i sa Kinom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106111125581083-kineski-list-amerika-se-umorila-od-borbe-na-dva-fronta/)

https://youtu.be/qrfC7PGx9DE

Putin: Zapad pokušava da uništi dobre odnose Rusije i Kine


Zapad pokušava da uništi strateško partnerstvo između Rusije i Kine, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu En-Bi-Siju.

"Zadovoljni smo nivoom naše saradnje koja se poslednjih nekoliko decenija razvija i koja je na nivou koji je bez presedana. To cenimo, kao i naši kineski prijatelji", rekao je ruski lider, komentarišući odnose Moskve i Pekinga. Po njegovim rečima, između dve države je formirano strateško partnerstvo kakvog pre toga nije bilo.

"Primećujemo pokušaje uništenja odnosa između Rusije i Kine. Vidimo da se ti pokušaji dešavaju u političkoj ravni", naglasio je Putin.

Predsednik je rekao da se to radi u svim sferama saradnje sa Kinom, uključujući politiku, ekonomiju, tehnologije i vojno-tehničku saradnju.

"Ne smatram da je Kina pretnja za nas", ukazao je Putin.

On je naglasio da Rusiju ne plaši rast vojne moći Kine, jer se, između ostalog, i ruska odbrana nalazi na dovoljno visokom nivou.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106141125627184-putin-zapad-pokusava-da-unisti-dobre-odnose-rusije-i-kine/)

Vašington zabrinut: Saradnje Rusije i Kine prersta u „nešto znatno trajnije i strateško“


Administracija predsednika Amerike Džozefa Bajdena zabrinuta je zbog sve višeg nivoa saradnje Rusije i Kine, piše „Politiko“ pozivajući se na visoko rangirane zvaničnike.

Prema rečima sagovornika portala, dugo vremena odnosi Rusije i Kine bili su ograničeni na taktičku saradnju i privremeno partnerstvo. Međutim, u poslednje vreme saradnja između dve zemlje transformiše se u „nešto znatno trajnije i strateško“.

„Saradnja Rusije i Kine koju pratimo poslednjih deset godina je dublja i, iskreno, izaziva veću zabrinutost. Mislim da na određenom nivou ta saradnja funkcioniše kao kvazi-alijansa“, piše „Politiko“ i dodaje da dve zemlje često imaju jedinstven stav kada je reč o važnim pitanjima u UN, podižu saradnju u trgovinskoj, vojnoj  i tehnološkoj sferi.

Prema rečima izvora „Politika“, američko rukovodstvo će morati da „revidira strategiju“: da li će Amerika obuzdavati obe zemlje ili će razraditi različite pristupe.

Kratkoročno gledano, navodi jedan od sagovornika, pitanja koja izazivaju zabrinutost potiču od Rusije ali dugoročno gledano izazov koji predstavlja Kina brine najviše.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106151125634283-vasington-zabrinut-saradnje-rusije-i-kine-prersta-u--nesto-znatno-trajnije-i-stratesko/)

https://youtu.be/lBxmmoyRhdc

Dok Zapad sve glasnije kritikuje Putinovu Rusiju i Sijevu Kinu, ono što se dešava u senci plaši Bajdena
M.I.M. 17.06.2021.

Džo Bajden i Vladimir Putin sastali su se juče u Ženevi da razgovaraju o “najlošijim odnosima” unazad više godina, a očekivanja nisu velika.

Dok je američki predsednik tvrdio svoj ulog na samitu s Putinom gusto načičkanom turnejom po Evropi (od nedelje do srede bio je na samitima G7, NATO pakta i američko-evropskom), Kina i Rusija, obe izdvojene kao pretnja na istim susretima – mogle bi da se okrenu jedna drugoj zarad podrške. Suočene sa zapadnim blokom, Rusija i Kina će verovatno ojačati svoje veze bez obzira na ishod rusko-američkog samita, kažu stručnjaci.

NATO je u ponedeljak zaključio da Kina predstavlja “sistematski izazov” međunarodnom poretku, ukazujući na zabrinutost zbog vojne saradnje s Rusijom, te da su ruske akcije pretnja evroatlantskoj bezbednosti.

Putin je pre samita ocenio da su se američko-ruski odnosi “srozali na najniži nivo poslednjih godina”, dok je Bajden rekao da SAD žele “stabilan i predvidljiv” odnos s Moskvom. Ruski predsednik je takođe rekao da je bilo pokušaja da se uništi njihov odnos s Kinom, ali da su njihove veze na “visokom nivou bez presedana”.

"Bez izbora"

“Saut Čajna morning post” (SCMP) piše da Kina i Rusija “nemaju izbora” nego da udruže snage, dok “Politiko” navodi da se Bajden plaši šta “najbolji prijatelji” – kineski predsednik Si Đinping i ruski Putin – mogu da urade zajedno.

Ši Jinhong, profesor Univerziteta Renmin u Pekingu, ukazao je da su saopštenja sa samita NATO i G7 uzrokovala još više antagonizma između Moskve i Vašingtona i da samit u Ženevi to neće mnogo promeniti. A tenzije sa Zapadom mogle bi dovesti do jačih veza između Rusije i Kine.

- Kako trenutna klima nalaže, Kina i Rusija nemaju izbora nego da ojačaju svoju stratešku, vojnu i diplomatsku saradnju – rekao je Ši.

Lu Sjang, stručnjak za SAD Kineske akademije društvenih nauka, kaže da je Vašington pokušao da olakša tenzije čineći ustupke na ruski gasovod Severni tok 2 do Nemačke, projekt kojem se Vašington snažno protivi.

- Bajden će testirati Putina i pokušati da se razmeni s njim u pokušaju da podeli kinesko-ruske odnose – ističe Lu, dodajući da će Moskva nastaviti da jača veze s Pekingom i da bi u drugoj polovini ove godine moglo biti više angažmana na tom planu.

Nuklearna saradnja

Si i Putin su dogovorili dublju saradnju u maju, tokom virtuelne ceremonije pokretanja izgradnje četiri nova reaktora u okviru kinesko-ruskog nuklearnog projekta. NATO je na samitu ukazao na “pretnju Kine”, a kao jedan od razloga za brigu pominje se i nuklearno oružje. A početkom ovog meseca kineski i ruski zvaničnici proslavili su 20 godina Sporazuma o dobrosusedskim, prijateljskim odnosima i saradnji, kad je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao da su odnosi dve zemlje “dosegli nove visine” i da su na putu da ostvare “veći obim, šire polje i dublji nivo” odnosa.

Odnosi Rusije i Kine istorijski su išli gore-dole, ali poslednjih godina dve zemlje često sarađuju kao tandem na diplomatskom frontu, posebno u multilateralnim institucijama poput Ujedinjenih nacija, piše “Politiko” dodajući da jedna obično prati drugu u pitanjima od pojedinačne važnosti. Tako je, na primer, Kina stala na stranu Rusije po pitanju politike prema Siriji. Bilateralna trgovinska saradnja dve zemlje je u porastu, premašen je prag od 100 milijardi, a Moskva i Peking žele da ga udvostruče do 2024. Međutim Kina je daleko dominantnija i dinamičnija kad je reč o ekonomiji. Dok je Kina ruski trgovinski partner broj 1, Rusija ne ulazi ni na listu od prvih 10 kineskih partnera.

Vojna saradnja

Međutim SAD najviše brine povećana vojna i tehnološka saradnja dve zemlje.

- Napredni borbeni avioni, hipersonične tehnologije, veoma efikasni radari, borbeni intregacioni sistemi koji efikasnije povezuju različite usluge, nuklearni pogon podmornica, noćni vid – mogu tako da nastavim u nedogled. To su sve područja na kojima su Rusija i Kina blisko sarađivale – naveo je jedan viši zvaničnik Bajdenove administracije.

Analitičari ukazuju i na “sve učestalije i složenije” zajedničke vojne vežbe Rusije i Kine, a njihova tehnološka saradnja – kako su istakli Andrea Kendal Tejlor i Dejvid Šulman – “mogla bi na kraju da omogući da se modernizuju brže zajedno nego što to SAD mogu same”. Njihove kolege Tomas Grejem i Robert Legvold su još početkom godine istakli da njihova zajednička “težina” može pojačati izazov koji daleko premašuje njihovu pojedinačnu pretnju.

- Kako se približavaju ekonomski, tehnološki, vojno i diplomatski a njihova saradnja u svakoj od tih sfera prelazi nove pragove, njihova kombinovana težina u Istočnoj Aziji i širom Centralne Evroazije može naduvati izazov daleko dalje od onog koji predstavljaju pojedinačno – rekli su “Politiku”.

Šta Kina kaže?

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan pohvalio je nedavno rastuće odnose sa Rusijom, ukazujući da su oni - uprkos zabrinutosti zapadnih nacija – “važna snaga za stabilnost u turbulentnom svetu”. On se oglasio svega jedan dan nakon samita NATO na kojem su lideri upozorili na “sistematske izazove” i zauzeli oštar stav spram Kine, ističe “Foks njuz”.

- Fer je reći da je kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo koordinacije za novu eru za sve dimenzije i za sva vremena. Nebo je granica za prizemnu kinesko-rusku saradnju – izjavio je Džao u utorak. On je istakao da Kina nije “sistematski rival” Evropi i optužio SAD da vode anti-kinesku politiku.

- Svi pokušaji da se kinesko-ruski odnosi potkopaju su osuđeni na propast – poručio je Džao, dodajući da se Kina nada da takvi napori neće otići dalje putem političke konfrontacije blokova. Kineski zvaničnik je takođe osudio saopštenja sa samite G7 i ocenio da oni “namerno kleveću” Peking.

- SAD su zle i loše – rekao je Džao.

Neravnoteža snaga

Iako se u zadnje vreme intenzivnije približavaju, između Rusije i Kine i dalje ima mnogo nepoverenja. Rusija je poslednjih godina optuživala Kinu za krađu vojne tehnologije i sumnja u namere Pekinga kad je reč o energetici i drugim inicijativama u Arktičkom krugu, a ne slažu se ni oko Indije kojoj Moskva prodaje oružje i gaji s njom solidne, a Peking zategnute odnose. Rusija se, s druge strane, oseća sve više kao mlađi partner u odnosu sa sve jačom Kinom i postaje ogorčena zbog toga. Putin je, naravno, svestan ove neravnoteže sila. Neki analitičari se čak pitaju da li je nedavno gomilanje ruskih vojnika na ukrajinskoj granici trebalo da podseti SAD da se Rusija ne može ignorisati dok se Bajden fokusira na “pretnju” Kine.

Bajden je u ponedeljak rekao da će na samitu sa Putinom razjasniti da postoje područja na kojima njihove zemlje mogu da sarađuju i da će SAD reagovati ako ruski predsednik izabere da ne sarađuje. U nedavnom intervjuu za “NBC njuz” Putin je pozvao SAD da sa Rusijom udruži snage u borbi protiv sajber kriminala i rekao da je Moskva zainteresovana za saradnju sa Vašingtonom u svemiru.

Svemirska saradnja

Rusija i Kina su, podseća “Njujork tajms”, obećale jedna drugoj saradnju na planu svemirskih misija, postavljajući tako scenu za novu svemirsku trku sa SAD i njenim partnerima. Peking i Moskva udružili su se za robotsku misiju na asteroid planiranu za 2023, te koordinišu nizom lunarnih misija namenjenih izgradnji trajnih baza na južnom polu Meseca do 2030.

Sovjetski savez je pre 63 godine poslao prvog čoveka u svemir, ali je u decenijama koje su u sledile kaskao za američkom svemirskom agencijom Nasom. Ipak, i nakon raspada SSSR-a Rusija je ostala važna svemirska sila, koja se priključila SAD radi izgradnje Međunarodne svemirske stanice. Sada, međutim, budućnost ruskog svemirskog programa ide rame uz rame s novom svemirskom silom – Kinom. Kako je rekao istraživač Moskovskog centra Karnegi Aleksandar Gabujev:

- Kina ima ambiciozni program, resurse koji to prate i ima plan. Rusija, za razliku od njih, treba partnera.

Izvor: www.blic.rs

"Global tajms": Bajden pokušava da zabije klin između Moskve i Pekinga


Predsednik SAD Džo Bajden iz sve snage se borio da zabije klin između Moskve i Pekinga tokom konferencije za štampu nakon samita u Ženevi, piše „Global tajms“.

Portal naglašava da je Bajden samo pred novinarima mogao da izjavi da Kina vrši pritisak na Rusiju i da je u toku ofanziva Pekinga na njenu teritoriju, jer tokom sastanka sa Vladimirom Putinom "bi mu bilo neprijatno da iznese takvu glupost".

Autori članka su ovo nazvali provokacijom koja unižava ruski narod. Oni smatraju da upravo SAD vrše pritisak na Rusiju, stvarajući joj ekonomske poteškoće.

"Bajden jednostavno želi da prebaci krivicu na Kinu. To je iluzija", smatraju eksperti.

Kako se naglašava, kopnene granica između Rusije i Kine je zaista duga, ali neosporna, zbog čega tamo vlada mir i vodi se aktivna ekonomska saradnja.

"Moskva i Peking su strateški partneri i poverenje koje vlada između njih ima snažnu političku osnovu", piše "Global tajms".

U Kini se nadaju da će Džo Bajden i njegova administracija napustiti ideju narušavanja odnosa dve zemlje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106191125691757-global-tajms-bajden-pokusava-da-zabije-klin-izmedju-moskve-i-pekinga/)

Ruski ambasador po povratku u SAD razgovarao sa novinarima
Novosti onlajn 22. 06. 2021.

NIKO nikada neće uspeti da zavadi Rusiju i Kinu, izjavio je ambasador Rusije Anatolij Antonov po povratku u Sjedinjene Američke Države.

Ambasada je prethodno saopštila da je Antonov u ponedeljak održao prijateljski sastanak sa kineskim ambasadorom u SAD Cui Tjankajem, koji privodi kraju poslovno putovanje u Vašingtonu i se vraća u svoju zemlju 23. juna. S tim u vezi, Antonov je u ambasadi zamoljen da kaže više o tom sastanku.

- Rekao sam da bi mi, bez obzira na to što sam stigao juče uveče, bilo drago da se sastanem sa mojim kineskim kolegom, prijateljem i da razgovaram o problemima rusko-američkih odnosa. Ispričao sam o rezultatima samita u Ženevi. Želeo sam da ga pitam kako on vidi izglede za američko-kineske odnose i još jednom naglasim da nas niko nikada ne može da nas zavadi, ukoliko između Rusije i Kine postoje strateški partnerski i prijateljski odnosi - objasnio je Antonov. Pokušaje zabijanja klin u odnose između Moskve i Pekinga preduzimala je i prethodna i sadašnja američka administracija, podsetio je on.

Nove sankcije protiv Rusije

Istovremeno, Antonov se osvrnuo i na najavu iz Bele kuće da administracija u Vašingtonu namerava da uvede nove sankcije protiv ruskih kompanija koje učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, kao i da priprema i nove sankcije protiv Moskve zbog situacije oko ruskog blogera Alekseja Navaljnog. S tim u vezi, Antonov kaže da uvođenje novih antiruskih sankcija neće dati pozitivan rezultat u razgovoru Moskve i Vašingtona, kao i da neće uticati na spoljnu i unutrašnju politiku Rusije. Prema njegovim rečima, stotine sankcija koje su uvedene poslednjih godina pokazale su da Rusija može „mirno da živi i radi“.

- Sankcije apsolutno ne mogu da utiču na spoljnu politiku ruske države, kao ni na unutrašnju - naglasio je ruski ambasador i dodao da je na Vašingtonu izbor kako će se graditi ti odnosi.

On smatra da je neophodno baviti se konkretnim problemima, a ne pokušavati da se preti Ruskoj Federaciji, jer uz pomoć pretnji, ucena i sankcija teško da neko može da očekuje da će Moskva preispitati svoju spoljnu ili unutrašnju politiku i da će slediti „naređenja“ iz Vašingtona.

Strateška stabilnost

Što se tiče pitanja strateške stabilnosti, Moskva je usmerena na dijalog sa Vašingtonom koji će dati konkretne rezultate, dodao je. Rusija se u toj sferi nada da će zajedno sa SAD izraditi formulu bezbednosti nakon samita u Ženevi, rekao je ambasador. Istovremeno, rekao je da se ruska strana nada pozitivnom odgovoru SAD na inicijativu za dijalog o sajber-bezbednosti. Izgradnja pragmatičnih i ravnopravnih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država zavisi od političke volje američke strane.

- Želim da istaknem konstruktivan stav ruskih diplomata, ruske strane prema izgradnji ravnopravnih, pragmatičnih odnosa sa SAD. Danas sve zavisi od političke volje Vašingtona, da li je on spreman da zapravo realizuje u praksi one pozitivne reči koje su izgovorili naši predsednici u Ženevi - izjavio je on.

Diplomata je potvrdio da je već poslao zahteve za održavanja sastanaka brojnim američkih resorima i organizacijama kako bi napredovali dogovori predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena. Prema njegovim predviđanjima, uskoro će se pokazati koliko će takve konsultacije biti efikasne u razvoju dogovora postignutih na samitu. Podsetimo, Antonov se 20. juna vratio u Vašington iz Moskve gde je bio na konsultacijama o stanju rusko-američkih odnosa.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/wH4klJvhroU

Rusija će prosperirati na čelu sa Putinom
Novosti onlajn 28. 06. 2021.

KOMUNISTIČKA partija Kine sigurna je u perspektive razvoja Rusije za vreme predsednika Vladimira Putina, izjavio je zamenik šefa Odeljenja za međunarodne veze Centralnog komiteta Kine Go Ečžo.

- Ruski narod je postigao zapažene rezultate u državnom razvoju. Veoma nam je drago da vidimo konstantan porast socijalno-političke stabilnosti i blagostanja u Rusiji. Potpuno smo sigurno u perspektive razvoja Rusije. Sigurni smo da pod rukovodstvom predsednika Putina ruski narod sigurno može ostvariti ciljeve državnog prosperiteta - rekao je Go Ečžo. Takođe je poželeo Rusiji još veća dostignuća na putu formiranja moćne države i osiguravanja blagostanja stanovništva.

- Želimo ruskom narodu mir i spokoj, kao i sreću svakoj ruskoj porodici - poručio je predstavnik Komunističke partije Kine na pres-konferenciji povodom stogodišnjice osnivanja stranke.

Izvor: www.novosti.rs

Putin i Si Đinping produžili Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji


Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping produžili su rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, javlja kineska Centrala televizija.

„Predsednik Si Đinping i predsednik Vladimir Putin su 28. juna održali sastanak u formatu video-konferencije. Lideri dve zemlje su dali zajedničku izjavu i zvanično objavili da se produžava rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji“, navodi se u saopštenju.

Putin i tadašnji predsednik Kine Đang Cemin su potpisali sporazum 2001. godine u Moskvi. U martu ove godine Rusija i Kina su se dogovorile da automatski produže sporazum na novih pet godina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106281125767108-putin-i-si-djinping-produzili-sporazum-o-dobrosusedstvu-prijateljstvu-i-saradnji/)

Sporazum Rusije i Kine: Neće prve upotrebljavati nuklearno oružje jedna protiv druge


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da  rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji sadrži načelne dogovore kao što su taj da neće prve upotrebljavati nuklearno oružje jedna protiv druge.

„Taj dokument sadrži principijelne sporazume kao što su uzajamna podrška po pitanju zaštite državnog jedinstva i teritorijalnog integriteta, sporazum da jedna zemlja neće prva upotrebiti nuklearno oružje protiv druge i da neće usmeravati strateške rakete jedna prema drugoj (a u savremenom svetu takvi sporazumi su od velike važnosti), poštovanje suverenog prava na izbor društvenog uređenja, puteva razvoja, nemešanje u unutrašnja pitanja“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, sporazum je zaista postao osnovni međunarodno-pravni akt koji je umnogome odredio današnje stanje rusko-kineskih odnosa.

„On je uključio viševekovno pozitivno iskustvo razvoja veza između naših država, u potpunosti odražava duboke istorijske tradicije dobrosusedstva i prijateljstva između ruskog i kineskog naroda“, rekao je Putin tokom video-konferencije sa kineskim kolegom Si Đinpingom.

Takođe je dodao da je važno to što je u dokumentu zabeleženo odsustvo uzajamnih teritorijalnih pretenzija i odlučnost dve zemlje da pretvore zajedničku granicu u pojas večnog mira i prijateljstva.

„Mnogo toga smo učinili za to, uključujući i rad na granici, godinama smo radili na tome, mi i naši timovi, i postigli smo potrebni rezultat koji je prihvatljiv i za Kinu i za Rusiju“, rekao je predsednik Rusije tokom sastanka sa kineskim liderom u formatu video-konferencije.

Takođe je naglasio da rusko-kineska koordinacija igra stabilizujuću ulogu u svetskim poslovima usled rastućih geopolitičkih turbulencija.

Prema njegovim rečima, Rusija i Kina su do sad uspele da dovedu odnose na neviđeno visok nivo i da ih učine primerom međudržavne saradnje u 21. veku.

Kako je istakao, formiran je višestepeni mehanizam bilateralne koordinacije koji nema pandana u svetskoj praksi, „što omogućava da se efikasno rešavaju pitanja koja se javljaju tokom saradnje dve zemlje i da se planira zajednički rad za ubuduće“.

Ruski lider je takođe saopštio da je porast trgovinskog prometa između Rusije i Kine premašio  22 odsto, i da se krajem godine mogu očekivati novi rekordi.

Podsetimo, predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping produžili su rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji na pet godina.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106281125767854-sporazum-rusije-i-kine-nece-prve-upotrebljavati-nuklearno-oruzje-jedna-protiv-druge/)

https://youtu.be/jGWYLrByGrM

Razgovor dva predsednika.



https://youtu.be/BvtJa8y9Uyc

понедељак, 28.06.2021.

Путин и Си најавили продужење споразума о пријатељству

МОСКВА - Председник Русије Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг најавили су данас продужење 20-годишњег споразума о пријатељству и сарадњи између својих земаља.

У разговору са Сијем путем видео конференције, Путин је рекао да је кинеско-руским Уговором о пријатељству, потписаном 2001. године, утврђена подршка двеју сила за одбрану националног јединства и територијалног интегритета, пренео је Ројтерс. У данашњем свету такви споразуми имају озбиљну важност, рекао је Путин, саопштио је Кремљ, преноси Танјуг.

У контексту све веће геополитичке турбуленције, поништавања споразума о контроли наоружања и повећаног потенцијала за сукобе у различитим деловима света, руско-кинеска координација игра стабилизујућу улогу у светским пословима, истакао је председник Русије. Путин је рекао да ће споразум бити аутоматски продужен за још пет година након што истекне у фебруару 2022. године.

Izvor: www.politika.rs

Putin i Si: Proširujemo


Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin posle razgovora putem video linka saopštili da će Kinesko-ruski sporazum biti proširen.

Kako je danas prenela Kineska medijska grupa (CMG), proširenje sporazuma o dobrosusedstvu ne samo da svedoči o snažnoj vitalnosti sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i Rusije u novoj eri, već takodje ubrizgava pozitivnu energiju u održavanje svetske bezbednosti i stabilnosti.

Činjenice su dokazale da se kinesko-ruska saradnja u proteklih 20 godina pridržavala nesvrstanosti, neusaglašenosti i nije bila usmerena ka trećim stranama, poštujući uvek medjusobne osnovne interese i vodeći računa o razumnim zabrinutostima.

Ovo ne samo da je efikasno zaštitilo zajedničke interese dveju zemalja, već je i značajno doprinelo zaštiti svetskog mira i bezbednosti. Proširenje će postaviti čvršće temelje za dugoročni razvoj odnosa dve države i prijateljstvo dva naroda iz generacije u generaciju.

Sastanak dvojice lidera i zajednička izjava dve strane jasno su izrazile protivljenje hegemonizmu i unilateralizmu i izrazile čvrstu podršku međusobnim ključnim interesima. Ono što Kina i Rusija zajedno brane su pravedan i racionalan medjunarodni poredak i zajednički interesi većine zemalja u svetu, navodi CMG.

U zajedničkoj izjavi potpisanoj 28. juna, Kina i Rusija dogovorile su se da sprovedu brojne zadatke saradnje, uključujući bilateralnu trgovinu, energetiku, naučne i tehnološke inovacije. Ovo nije samo u interesu obe strane, već je i pogodno za svetsku međusobnu povezanost.

Praksa je dokazala da je Rusiji potrebna prosperitetna i stabilna Kina, a Kini jaka i uspešna Rusija. Svetu su potrebne pozitivna energija i stabilnost dve glavne sile, Kine i Rusije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=1883670)

Vašington na sve načine pokušava da pokvari sadašnje odnose Moskve i Pekinga
Branko Vlahović 04. 07. 2021.

UPRKOS velikoj medijskoj buci o tobožnjoj ruskoj i kineskoj opasnosti, koju slušamo mesecima, kao i raznim političkim pritiscima na Moskvu i Peking, "san" zapadnih političara, pre svega američkih, da pokvare sadašnje rusko-kineske odnose se ne ostvaruje.

Zapadni mediji su nagađali hoće li predsednik RF Vladimir Putin posle sastanka sa američkim kolegom DŽozefom Bajdenom odmah putovati u Peking da informiše svog prijatelja i saveznika. Putin nije putovao u Kinu, ali su samo nekoliko dana posle samita u Ženevi predsednici Rusije i Kine produžili Dogovor o dobrosusedstvu i prijateljstvu i saradnji na još pet godina. ZBOG napetosti u Crnom moru i kasnije incidenata sa britanskim razaračem, saopštenje iz Moskve i Pekinga o produženju tog važnog dokumenta ostalo je gotovo neprimećeno. Putin i predsednik Kine Si Đinping su sa zadovoljstvom preko video-veze saopštili da su produžili Dogovor i "da nameravaju da jačaju rusko-kineske odnose".

- Tim dogovorom ojačava se uzajamna podrška zaštite državnog suvereniteta. Uvažava se i pravo izbora društvenog uređenja i put razvoja, kao i nemešanje u unutrašnje stvari - rekao je pored ostalog Putin.

Prethodni Dogovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije bio je potpisan na 20 godina, 16. jula 2021. u Moskvi. Sada je produžen na pet narednih godina. Kad se zna da Putin i Si Đinping stalno ističu "da odnosi između Rusije i Kine nikada nisu bili bolji" jasno je što niko nije sumnjao da će Dogovor koji je isticao biti i produžen. Tekst Dogovora ni sada nije menjan, a kakvi su odnosi između dva predsednika dokaz je to da se lider najmnogoljudnije zemlje sveta Vladimiru Vladimoiroviču obratio sa "Dragi moj stari druže". Na to je Putin odgovorio "da će zajedničku granicu Rusije i Kine pretvoriti u pojas večnog mira".

- Ni Rusija ni Kina neće učestvovati u bilo kakvim vojnim savezima ili blokovima i neće preduzimati akcije protiv bilo koje zemlje. Rusija i Kina će nastaviti vojnu saradnju, organizovati zajedničke vežbe, a Rusija će Kini i dalje prodavati savremenu vojnu tehniku - stoji u članu 8. ovog dogovora.

U PEKINGU slikovito govore da će produžetak važenja Dogovora i dalje omogućiti da Rusi i Kinezi "čuvaju jedni drugima leđa" i ne skrivaju "da se nije ostvarila mašta kineske elite o ravnopravnom i stabilnom partnerstvu sa SAD".

- Zapad se plaši rasta kineske privrede i zato pokušava da napravi brojna ograničenja. To je jedan od razloga što želimo da intenziviramo saradnju sa najvećim susedom, Rusijom - navode u Pekingu.

Još u vreme američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera u Vašingtonu su se bojali zbližavanja Moskve i Pekinga. Tada je Kisindžer govorio da u slučaju eventualnog vojnog sukoba, Amerika ne bi mogla da ratuje istovremeno sa SSSR-om i Kinom. Strah od mogućeg vojnog saveza dve velike zemlje i sada postoji. Zbog toga je više američkih predsednika, počev od DŽordža Buša, uveravalo Putina da je Rusiji glavna opasnost Kina, a ne Amerika. U Vašingtonu su izgleda zaboravili da je njihova državna sekretarka Medlin Olbrajt govorila da je nepravedno da Rusija ima takvo veliko prirodno bogatstvo i da bi bilo dobro kada bi se ona raspala na nekoliko država.

Prema pisanju američkih medija, i sadašnji predsednik SAD Bajden se boji još većeg zbližavanja Kine i Rusije. Rukovodstvo u Vašingtonu najviše plaši vojno-tehnološka saradnja Rusije i Kine. Posebno ih brine pravljenje modernog naoružanja i moćnih radarskih stanica. Vojni analitiačari na Zapadu pažljivo prate i zajedničke vojne vežbe kineske i ruske armije. Neki u tome vide "pripremu vojnog saveza Rusije i Kine", a SAD zbunjuju i izjave Putina koji je u oktobru prošle godine kazao da "Moskva gradi odnose sa Pekingom na osnovi obostranog poverenja".

Iako je Ministarstvo odbrane Kine saopštilo da Kina nema planova da pravi vojni savez sa Rusijom i ne stvara "jedinstveni front protiv NATO", to nije smanjilo strah na Zapadu. Uostalom, u Pekingu ne skrivaju da su vojne veze Kine i Rusije čvrste i doprinose "strateškom partnerstvu dveju zemalja".

Jedan broj kineskih analitičara smatra da NATO nije pretnja Kini i da zato nema potrebe za bilo kakvim vojnim savezom. Ali, raspoloženje se i u Kini menja jer je pritisak Vašingtona i saveznika sve veći. Amerikanci i protiv Kine koriste stare, mnogo puta oprobane metode

- Peking se kritikuje "zbog kršenja ljudskih prava", a u doba pandemije korone i da je "opasni virus nastao u laboratorijama u Vuhanu".

Nije slučajno što su na samitu NATO u Briselu članice tog bloka naveli Kinu kao zemlju koja remeti svetsku bezbednost. U tom smislu je Kina za članice NATO sustigla "agresivnu Rusiju".Sve to pokazuje da se vektor kritika širi na Kinu i da NATO ne stvara glavobolje samo Rusiji. Zbog toga je profesor Narodnog univerziteta u Pekingu Ši Injhun izjavio da u vreme kada neprijateljske sile prete Kini i Rusiji preostaje samo jedan odgovor - širenje strateške vojne saradnje. I predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Čao Licjan je reagovao kazavši da su svi pokušaji da se ubaci klin u kinesko-ruske odnose bezuspešni.

MOĆNIJA ARMIJA

GOVOREĆI na 100. godišnjici osnivanja KP Kine kineski predsednik Si Đinping je kazao da vlasti njegove zemlje "moraju pretvoriti armiju u jednu od najmoćnijih na svetu kako bi zaštitila nacionalne interese".

- Izvlačeći pouke iz prošlosti moramo ubrzati modernizaciju armije - kazao je Si, podsetivši da je Kina 2015. krenula u veliku reformu armije.

TRGOVINSKA RAZMENA

OHRABRENI rastom trgovinske razmene u prvih četiri meseca za 22 odsto, predsednici lideri dve supersile su ponovo počeli da govore o željenim rekordima. U 2020. je trgovinska razmena Rusije i Kine iznosila 107 milijardi dolara, što je nešto manje nego do pandemije korone. Kina je i dalje glavni ruski ekonomski patrtner. a glavni zajednički projekti su gasovodi iz Sibira u Kinu.

Izvor: www.novosti.rs

Шездесетих година, у време када су Кина и СССР биле на ивици сукоба, Совјети су разматрали опције за сукоб са Кином. Закључили су да је, без обзира на совјетску супериорност, једина одбрана тоталан нуклеарни рат, а да чак ни у том случају исход није у потпуности сигуран. Једноставно, зхакључили су да Кина има превише становника да би их све побили.

Америчку политику према Кини је обликовао Кисинџер, а циљ је био да СССР добије други потенцијални фронт за војно сучељавање. Такјо је Кина заменила Тајван у Савету Безбедности, а почеле су да стужу и америчке инвестиције.

Након победе у хладном рату, Америка је постала игнорантна, уздајући се у своју технолошку и економску супериорност. Није се више осећала потреба за савезништвом са Кином, што се показало приликом западних реакција на гушење демонстрација на Тјенанмену 1989. У исто време, падом комунизма и распадом СССР, нестали су разлози за сукобљавање Кине и Русије. Највећи део спорних територија није био део Русије, а нестало је и идеолошких разлога за сукоб. Зато су се односи у последњих 30 година знатно поправили. Обе земље су се осетиле угроженим када је НАТО, без одлуке Савета безбедности, бомбардовао Југославију. Тада је дошло до мстраховитог захлађења односа Кине и Америке, али до отрежњења у Русији.

Ово што данас имамо је, са америчког становишта, лудост. Западна ароганција је гурнула Русију у наручје Кине и нисам сигуран шта може да се деси да би ти односи поново захладнели.  Територијални спорови не постоје, а кинески наталитет је превише низак да би постојао ризик од неке потребе за проширењем животног простора.

Кина има велике проблеме са квалитетом ваздуха и снабдевањем електричном енергијом, ради огромног раста индустријске производње и развоја железничке мреже. За очекивати је да ће значај руског гаса повећати. Јача и сарадња у области свемирских истраживања. За Русију, Кина постаје алтернатива када је у питању електроника и увоз ствари које су се увозиле са Запада.
Обе државе су се нашле под ударом западне политике, тако да ће природно штитити једна-другу да на крају не би остале саме. Кина убрзано ради на јачању нуклераних потенцијала, али то је процес који ће узети неко време.

Ако Запад настави са ароганцијом у одосима са овим земљама, не искључуем могућност да се на копненим границама НАТО нађе кинеска пешадија, а да руски ракетни системи затворе ваздушни простор изнад Јужног кинеског мора и Тајвана.

Територијални спорови између Кине и Русије за сада не постоје. Ипак, не треба заборавити да је граница са Руским царством установљена споразумом из половине 19. века. Руски далеки исток је скоро пуст простор, а само Манџурија има неколико стотина милиона становника. Кина ће ускоро постати пренасељена. И... куда ће?

Kina sigurno nece uskoro postati prenaseljena. Kineska demografija je katastrofalna (gora i od nase) i godisnje ce gubiti od 10 do 30 miliona stanovnika. I ono sto ostaje masovno se seli u juznije i istocne krajeve (Senzen, Guangzou, Macao, Hong Kong, Jinan...). Sa stopom fertiliteta od 1.3, nece se skoro oni prenaseliti.

Сложио бих се са овим што је Белац написао. Ево како то изгледа на карти НР Кине:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Population_density_of_China_by_first-level_administrative_regions%28English%29.png/680px-Population_density_of_China_by_first-level_administrative_regions%28English%29.png)

Једина кинеска област на руској граници, која је мало насељенија, је Хејлунгђанг, али и она је слабије насељена од Србије.

Detaljna analiza zajedničke izjave Rusije i Kine povodom strateškog partnerstva.





https://youtu.be/gnNXHlOEgVY

https://youtu.be/a2ZYlfh8WtE

Rusko-kineski tandem dostigao nivo bez presedana


Moskva i Peking uspešno razvijaju vojnu saradnju, odnosi dve države su dostigli nivo koji je bez presedana, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov povodom 20. godišnjice od potpisivanja rusko-kineskog Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

U članku Lavrova, objavljenom u listu „Ruska gazeta“ i kineskom listu „Ženmin žibao“ navodi se da su rusko-kineski odnosi postali obrazac međudržavne saradnje u XXI veku.

„Krećući se planiranim putem, danas već govorimo o sveobuhvatnom partnerstvu i strateškoj saradnji koja ulazi u novu eru“, izjavio je ministar.

Lavrov je, govoreći o vojnoj saradnji, podsetio da strane redovno izvode zajedničke komandno-štabne, antiterorističke i pomorske vežbe.

„Saradnja je obogaćena novim formatima, kao što su zajedničko vazdušno patroliranje avionima velikog dometa u Azijsko-pacifičkom regionu“, dodao je ministar spoljnih poslova Rusije.

Prema rečima Lavrova rusko-kineski tandem je savršeniji od klasičnih vojno-političkih saveza iz vremena Hladnog rata. Za razliku od njih, saradnja Moskve i Pekinga nije ideološki ograničena, već je izgrađena na ravnopravnim načelima, nije usmerena protiv trećih zemalja i otporna je na uticaj spoljnih faktora, objasnio je on.

Rusko-kineski sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji su 16. jula 2001. godine potpisali predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Đijang Cemina.

Krajem juna ove godine, nakon videokonferencije ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, je odlučeno da se sporazum produži na pet godina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210716/rusko-kineski-tandem---savrseniji-od-klasicnih-vojno-politickih-saveza-iz-vremena-hladnog-rata-1127451196.html)

Четвртак, 15.07.2021.

Никада бољи односи Русије и Кине

ТАШКЕНТ - Односи Русије и Кине су на највишем нивоу икада, изјавио је данас руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је то рекао на састанку са кинеским колегом Ванг Јием на маргинама међународне конференције у Ташкенту, преноси руска агенција ТАС С.

„Желео бих да се у потпуности сложим са вашом проценом наших билателарних односа као најбољих икада. Следећи резултате њихове видео-конференције, шефови држава усвојили су заједничко саопштење истичући да је Споразум о добросуседству, пријатељству и сарадњи, чију 20. годишњицу славимо, одиграо пресудну улогу у неговању савремених билатералних односа, свеобухватног партнерства и стратешке интеракције”, казао је руски дипломата, преноси Танјуг.

Додао је да везе Русије и Кине превазилазе форму међудржавне интеракције током војно-политичких савеза из периода Хладног рата.

Izvor: www.politika.rs

Deset hiljada vojnika, avijacija, artiljerija: Uskoro zajedničke vojne vežbe Rusije i Kine


Rusija i Kina će održati zajedničke vojne vežbe sredinom avgusta u oblasti Ningsja Huej na severozapadu Kine. U manevrima će učestvovati oko 10.000 ljudi, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Jedinice jedne od formacija Istočnog vojnog okruga učestvovaće u zajedničkim rusko-kineskim operativno-strateškim vežbama 'Sibu/Zajedničko delovanje' koje će se održati sredinom avgusta na teritoriji Kine u skladu sa ranije postignutim sporazumima između vojnih resora dve zemlje“, navodi se u saopštenju.

Planirano je da u vežbama učestvuju borbeni avioni, artiljerija i oklopna vozila.

Cilj manevara je jačanje rusko-kineskih odnosa, strateške saradnje, povećanje vojne saradnje i prijateljstva oružanih snaga dve zemlje, demonstracija odlučnosti i sposobnosti Rusije i Kine da se bore protiv terorizma i da zajedno štite mir i stabilnost u regionu.

Ministar odbrane Kine Vej Fenhe pozvao je ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua da isprati aktivnu fazu zajedničkih vojnih vežbi. Šojgu je saopštio da je prihvatio poziv.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210729/deset-hiljada-vojnika-avijacija-artiljerija-uskoro-zajednicke-vojne-vezbe-rusije-i-kine-1127895323.html)

https://youtu.be/E5efKVioAr8

https://youtu.be/Enj2KFkY5GE

„Global tajms“: Šta Rusija i Kina treba da objasne Americi


Rusija i Kina treba da objasne Sjedinjenim Državama da više ne smeju da se mešaju u unutrašnja pitanja drugih država, piše „Global tajms“.

Autor članka ukazuje na predstojeće zajedničke vežbe Moskve i Pekinga koje su, kako navode zapadni mediji, povezane sa povlačenjem američkih snaga iz Avganistana i imaju kako političke, tako i taktičke ciljeve.

Ipak, maneveri, navodi se, nisu upereni ni protiv koga konkretno i predstavljaju regularnu stvar.

Ako se povlači paralela između situacije u Avganistanu i vežbi, onda, po mišljenju autora članka, treba uzeti u obzir i terorizam, ekstremizam i separatizam jer je misija Kine, Rusije i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) da se tome suprotstave.

Komentarišući uznemirenje na Zapadu, autor članka ističe da je upravo Vašington tvorac haosa u Avganistanu posle povlačenja svojih snaga. Pored toga, Amerika stvara brojne probleme oko Moskve i Pekinga.

„Treba imati na umu da SAD mogu da pokušaju da zavade zemlje u centralnoj Aziji što će biti pretnja rusko-kineskim odnosima ili čak jedinstvu ŠOS“, ocenjuje se u tekstu.

Rusija i Kina treba da objasne prekookeanskim partnerima koji stvaraju haos da više ne smeju da se mešaju u pitanja unutar regiona.

Rusko-kineske vežbe počinju sredinom avgusta, a učestvuje 10.000 vojnika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210804/global-tajms-sta-rusija-i-kina-treba-da-objasne-americi-1128133572.html)

Trebaće dugo vremena da USA shvati takvu vrsu poruke.

https://youtu.be/qOIW9Vhz9t0

https://youtu.be/e-haFifb7X8

https://youtu.be/-jzHJx8wyyw

"Saradnja 2021": Počele velike vojne vežbe Rusije i Kine


U Kini je održana svečana ceremonija otvaranja zajedničkih operativno-strateških vojnih vežbi Rusije i Kine "Saradnja 2021". Ona je održana na poligonu kopnenih snaga Narodnooslobodilačke armije Kine Kingtongsija u autonomnom okrugu Ningsji.

Na svečanosti su učestvovali paradne jedinice Rusije i Kine, a čule su se pesme i vojni marševi obe države. Sve to su pratili letovi kineskih aviona.

Na međunarodnim vojnim vežbama učestvuje više od 10.000 vojnika. Sa ruske strane, tu su motorizovane jedinice Istočnog vojnog okruga, avioni Su-30SM i oficiri iz komandnog sastava.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210810/saradnja-2021-pocele-velike-vojne-vezbe-rusije-i-kine-1128327889.html)

https://youtu.be/KBrZ-ewMiOU

https://youtu.be/TanDh2C3ZQo

https://youtu.be/gaYFCqBR17g

https://youtu.be/Kf4snG7n1L8

https://youtu.be/YtJYstmct58

https://youtu.be/K-39pv8ggE0

Cveće i vojni orkestar: Doček Šojgua u Kini


Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu doputovao je u Kinu na rusko-kineske operativno-strateške vojne vežbe "Saradnja-2021".

U okviru radne posete ministar odbrane Rusije sastaće se sa svojim kineskim kolegom Vej Fenghom. Glavne teme predstojećih razgovora biće pitanja bilateralne vojne saradnje, uključujući praktičnu saradnju dve vojske.

Pre dva dana u Kini je održana ceremonija otvaranja vojnih vežbi "Saradnja 2021". Ona je održana na poligonu kopnenih snaga Narodnooslobodilačke vojske Kine Cintunsja.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210812/cvece-i-vojni-orkestar-docek-sojgua-u-kini-1128408395.html)

Da su pozvali ministra odbrane Indije, i barem jedan vod iz te zemlje - učinili bi čudo!
Pokopali bi sva nadanja i sve mahinacije USA da zavadi ljude na Azijskom kontinentu.

https://youtu.be/kmO9dd0ekbI

https://youtu.be/fWvyvttLQIA

Udružile se dve moćne sile, nema se tu šta drugo dodati... osim (eventualno) da treća moćna sila verovatno pomalo drhti od straha, i pita se kako dalje.  :zid

https://youtu.be/7OhISv79r3I

https://youtu.be/mCgKQwBZCuc

Dvojica predsednika dogovorila pojačanje koordinacije u vezi sa krizom Avganistanu
Tanjug 25. 08. 2021.

KINESKI predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin razmenili su danas mišljenja o Avganistanu u telefonskom razgovoru i dogovorili da pojačaju koordinaciju u vezi sa krizom u ovoj zemlji.

Kineski predsednik je pozvao sve strane u Avganistanu da izgrade otvoren i inkluzivan politički okvir, sprovode umerenu, stabilnu politiku i prekinu veze sa svim terorističkim grupama.

- Kina je spremna da ojača dijalog o Avganistanu sa Rusijom i drugim članovima međunarodne zajednice - poručio je Si, prema kineskim medijima prenosi TAS S.

Prema kineskoj televiziji, ruski predsednik Putin je podržao predlog kineskog predsednika za jačanje koordinacije u vezi sa avganistanskim pitanjem.

Izvor: www.novosti.rs

Putin i Si na vezi: Jača koordinacija


Predsednik Kine Si Đinping razgovarao je telefonom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom i izrazio podršku merama Rusije za osiguranje zaštite njenog državnog suvereniteta i bezbednosti, saopštila je Centralna televizija Kine.

„Samo onaj koji nosi cipele zna da li mu one odgovaraju. Koji sistem odgovara Kini i Rusiji – najbolje od svih će reći narodi dveju zemalja“, izjavio je Si.

On je naglasio da Rusija i Kina, koje veže sveobuhvatno partnerstvo i strateška saradnja u novoj eri, moraju da prodube saradnju u suprotstavljanju i uplitanju, kao i da čvrsto uzmu svoju budućnost i sudbinu u ruke.

„Kina snažno podržava Rusiju u izboru razvojnog puta koji odgovara njenim nacionalnim karakteristikama, odlučno podržava mere Ruske Federacije za osiguranje zaštite državnog suvereniteta i bezbednosti“, naglasio je šef Kine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210825/samo-onaj-koji-nosi-cipele-zna-da-li-mu-odgovaraju-si-o-cvrstom-partnerstvu-rusije-i-kine-1128815171.html)

„Kedrov put“: Šojgu predložio rusku alternativu Sueckom kanalu i Novom putu svile


Alternativa Sueckom kanalu i Novom putu svile mogao bi da bude „Kedrov put“, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

„Moramo da izgradimo moderan 'Kedrov put' - bezbednu i efikasnu rutu između Evrope i Kine. Potreba za takvim saobraćajnim koridorom, koji je, pre svega, bezbedan, već je vrlo jasna“, smatra ruski ministar.

Kako kaže, treba se samo prisetiti nedavnih događaja sa blokiranjem Sueckog kanala, piratskih napada, kao i trenutne situacije u Avganistanu.

„To je važno i za međunarodne saobraćajne tokove. A za Rusiju je 'Kedrov put' takođe od velikog značaja i kao prilika za integraciju u globalne proizvodne lance između Evrope i azijsko-pacifičkog regiona“, rekao je on u intervjuu za „RBK“.
 
Proizvodni centri u Sibiru sa pristupom „Kedrovom putu“ omogućiće prenos materijala i komponenti između učesnika u proizvodnim lancima. Ministar smatra da je u okviru tog projekta potrebno takođe modernizovati Transsibirsku železnicu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210906/kedrov-put-sojgu-predlozio-rusku-alternativu-sueckom-kanalu-i-novom-putu-svile-1129581036.html)

Kina smatra da su izbori u Rusiji unutrašnja svar
Novosti onlajn 13. 09. 2021.

PREDSTOJEĆI parlamentarni izbori u Rusiji su unutrašnja stvar zemlje i nedopustivo je mešanje iz inostranstva, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine DŽao Liđijen.

- Kina smatra da su izbori za Dumu u potpunosti unutrašnja stvar Rusije i spoljne sile ne bi trebalo da se mešaju - izjavio je on.

Podsetimo, glasanje za novi sastav Dume održava se 17-19. septembra. Američki ambasador u Moskvi DŽon Salivan pozvan je 10. septembra na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Razlog je bio mešanje Amerike u ruske izbore, dok je američka ambasada saopštila da su na dnevnom redu bili bilateralni odnosi dve zemlje.

Izvor. www.novosti.rs

https://youtu.be/r6ODhPqNyXg

https://youtu.be/q0qN5tr_QoE

Rusija i Kina: Američke biološke laboratorije predstavljaju opasnost za ceo svet


Aktivnosti SAD i njenih saveznika u više od 200 bioloških laboratorija van teritorije SAD predstavljaju ozbiljan rizik za bezbednost Rusije i Kine, navodi se u zajedničkoj izjavi Moskve i Pekinga, koju je pročitao zamenik stalnog predstavnika Kine pri UN Gen Šuan.

Izjava je pročitana na sastanku Prvog komiteta generalne skupštine UN čija je tema bila razoružanje. Kako je pojasnio diplomata, izjava se odnosi na jačanje konvencije o biološkom oružju.

„Rusija i Kina primećuju vojnu biološku aktivnost SAD i njenih saveznika van njihovih granica. Više od 200 američkih bioloških laboratorija se nalazi van teritorija SAD koje ne rade transparentno. One izazivaju ozbiljnu zabrinutost i pitanja međunarodne javnosti da li je njihov rad u skladu sa Konvencijom o biološkom oružju“, navodi se u izjavi.

U dokumentu se navodi da i Rusija i Kina dele mišljenje da takve aktivnosti predstavljaju ozbiljan rizik za nacionalnu bezbednost obe države.
 
Peking i Moskva takođe navode da američke biološke laboratorije na tlu SAD takođe pokreću pitanja da li je njihov rad u skladu sa Konvencijom o biološkom oružju, s obzirom da SAD i njeni saveznici ne pružaju relevantne informacije o ovoj vojno-biološkoj aktivnosti.

„Rusija i Kina pozivaju SAD i njene saveznike da rade otvoreno, transparentno i odgovorno i da na odgovarajući način informišu o svojim vojnim biološkim aktivnostima u inostranstvu“, zaključio je diplomata.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211007/rusija-i-kina-americke-bioloske-laboratorije-predstavljaju-opasnost-za-ceo-svet-1130490436.html)

Jača saradnja Rusije i Kine: Obim robne razmene veći za skoro 30 odsto


Promet između Rusije i Kine je tokom prva tri kvartala 2021. godine porastao za 29,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 102,529 milijardi dolara, o tome svedoče podaci koje je objavila glavna carinska uprava Kine.

Izvoz Kine u Rusiju je za ovaj period porastao za 32,4 odsto godišnje i iznosi 47,401 milijardi dolara, dok je izvoz iz Rusije u Kinu porastao za 27,6 odsto i iznosi 55,128 milijardi dolara.

Tokom septembra promet između Rusije i Kine iznosio je 13,468 milijardi dolara, izvoz iz Kine u Rusiju je dostigao 6,601 milijardi dolara, a uvoz iz Rusije u Kinu – 6,867 milijardi dolara.

Tokom 2020. godine promet između Rusije i Kine pao je za 2,9 odsto i iznosio je 107,76 milijardi dolara.


izvorl (https://rs-lat.sputniknews.com/20211013/jaca-saradnja-rusije-i-kine-obim-robne-razmene-veci-za-skoro-30-odsto--1130637313.html)

https://youtu.be/-kpXiNK50tQ

Amerikanci izrazili zabrinutost zbog upravo okončanih manevara u Japanskom moru
B. V. 18. 10. 2021.

U JAPANSKOM moru su juče završeni rusko-kineski manevri "Morska saradnja 2021" koji su počeli 14. oktobra.

Zajednički su dve mornarice vežbale otklanjanje opasnosti od protivničkih mina. Takođe su gađali po maketama morskih mina. Pres-služba ruske Tihookeanske flote je saopštila da su manevri bili uspešni i da su ostvareni svi planirani zadaci kao i da su u gađanju ciljeva na vodi učesnici manevara pokazali "snajpersku preciznost".

Rusku ratnu mornaricu su predstavljali veliki brod za borbu protiv različitih protivničkih plovila "Admiral Pantelejev". Korvete "Heroj Rusije Aldar Cidenžapov" i "Gromki", zatim podmornica "Ust Boljšereck" kao i raketni čamci i spasilački tegljači. Kinezi su angažovali na ovim manevrima razarače "Kun Min" i "Nanj Čan", korvete "Bin Čožou" i "LJu Čožau", kao i dizelnu podmornicu i spasilački brod. Osim brodova i podmornica na rusko-kineskim manevrima je učestovala i 12 aviona i helikoptera.

Lani zbog pandemije korone takve vežbe nisu održane, a 2019. su bile u akvatoriju Žutog mora. Zajedničke manevre Rusi i Kinezi organizuju od 2005. godine. U septembru prošle godine Kinezi su učestvovali na velikim manevrima u Rusiji "Kavkaz 2020". Sve zajedničke rusko-kineske vojne vežbe Zapad pažljivo prati i analizira. U junu ove godine rukovodilac Vojnog komiteta NATO Stjuard Pič je rekao da su se one poslednjih godina pretvorile "od malih i relativno neznačajnih vežbi u velike manevre". Na Zapadu su upamtili da je Vladimir Putin u oktobru prošle godine izjavio da je moguće da se formira vojni savez između Moskve i Pekinga.

Američko vojni analitičari smatraju da su zajedničke vežbe u Japanskom moru dokaz jačanja vojne saradnje Kine i Rusije. U Vašingtonu su posebno zabrinuti zbog toga što je ovo bio prvi slučaj da Kinezi šalju na manevre u inostranstvo avione za borbu protiv brodova i podmornica kao i teške razarače.

Izvor. www.novosti.rs

Bolton warns Russia not to side with China




https://youtu.be/AZz_LQHtm4c

https://youtu.be/8fIXpVaFvmc

https://youtu.be/ssI2-yd_Ad8

Ruski i kineski ratni brodovi prvi put zajedno patrolirali Pacifikom


Ratni brodovi Rusije i Kine prvi put su zajedno od 17 do 23. oktobra patrolirali zapadnim Pacifikom, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

„Zadatak patrole je bila demonstracija državnih zastava Rusije i Kine, podrška miru i stabilnosti u Azijsko-pacifičkom regionu, kao i zaštita objekata morske privredne delatnosti dve zemlje. U okviru patrole grupa brodova je prvi put prošla kroz Sangarski moreuz“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je navelo da je u patroli učestvovalo 10 ruskih brodova Tihookeanske flote.
 
Mornari Rusije i Kine su vežbali zajedničko taktičko manevrisanje i obavili niz treninga. Tokom praktičnih dejstava brodovi su prevalili više od 1700 morskih milja.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211023/ruski-i-kineski-ratni-brodovi-prvi-put-zajedno-patrolirali-pacifikom-1130919126.html)

"Naši kontakti su veoma, veoma intenzivni": Lavrov i Vang o nezapamćeno visokom nivou odnosa Rusije i Kine
Tanjug 30.10.2021.

Na marginama samita G20 u Rimu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je sa šefom kineske diplomatije Vangom Jiem, o odnosima dve zemlje koji su, kako je rekao, dostigli nezapamćeno visok nivo.

"Naši kontakti su veoma, veoma intenzivni. Ovo održava kvalitativno nivo odnosa bez presedana između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. Zadaci koje su pred nas postavili naši lideri primenjuju se na svim nivoima vlasti i pozitivno se održavaju u građanskom društvu", rekao je Lavrov, kojem je ovo bio prvi bilateralni sastanak na marginama samita G20.

Lavrov je podsetio da će 26. sastanak šefova vlada Rusije i Kine biti održan pre kraja godine, a da će tome prethoditi sastanci pet međuvladinih komisija, prenosi TAS S. On je dodao da očekuje da će razgovarati o svim ključnim političkim pitanjima sa svojim kineskim kolegom.

Izvor: www.blic.rs

Kako Rusiju okrenuti protiv Kine: Vašington u strateškom košmaru zbog zbližavanja Moskve i Pekinga


Zbližavanje Rusije i Kine protiv SAD postalo je strateški košmar za Vašington, piše američki portal „19Fortyfive“.

„Ako te dve države ujedine svoje potencijale postaće protivnik kojeg je praktično nemoguće savladati, čak i kada bismo imali političku volju za to“, navodi se u članku.

Prema autoru članka, Vašington može da izazove skrivene trzavice između Rusije i Kine a da bi to bilo moguće Amerika mora da započne konkretan dijalog sa Moskvom kako bi je iščupala iz zagrljaja Pekinga.

Autor napominje da Rusi doživljaju prevashodno Evropu kao pretnju i da ekspanzija NATO-a ka njenim istočnim granicama ugrožava njene strateške pozicije.

„To znači da čak i mali, simbolički doprinos bezbednosti te zemlje sa strane SAD može da ima neproporcionalno veliki uticaj na ponašanje Rusije i da promeni njen odnos prema Kini u prilog nama“, procenjuje autor.

Zaokret Vašingtona prema Moskvi ne treba da bude na štetu država istočne Evrope, navodi se u članku i dodaje da se interesi baltičkih zemalja, Poljske i Ukrajine moraju uzeti u obzir.

Autor predlaže Vašingtonu da počne pregovore s Rusijom na temu širenja NATO-a na istok, da ublaži ili koriguje Zakon „O suprotstavljanju protivnicima Amerike primenom sankcija“, da vrate Rusiju u klub G7 i da inicira dijalog u vojnoj sferi.

„Ali to je tek početak“, dodao je autor članka i dodaje da ako Amerika uspe da privuče Rusiju na svoju stranu to će Beloj kući omogućiti da veći deo svojih resursa usmeri na Kinu koja predstavlja pretnju po SAD.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211105/kako-rusiju-okrenuti-protiv-kine-vasington-u-strateskom-kosmaru-zbog-zblizavanja-moskve-i-pekinga-1131311521.html)

Dve super sile razvijaju teški helikopter
Tanjug 08. 11. 2021.

RUSIJA je potpisala ugovor sa Kinom o zajedničkom razvoju višenamenskog teškog helikoptera u okviru sve tešnje tehnološke saradnje između dve zemlje, saopštila je danas ruska državna kompanija Ruski helikopteri.

Rusija će obezbediti delove za novu letelicu, uključujući i sisteme prenosnika, upravljački komande i sistem protiv zaleđivanja, rekao je predsedniku Vladimiru Putinu izvršni direktor kompanije Ruski helikopteri Andrej Boginski, prenosi Rojters. Ugovor se zasniva na sporazumu potpisanom između ruske i kineske vlade iz 2016. godine o razvoju teškog helikoptera koji bi se sklapao u Kini za kinesko tržište.

Rusija o ovom projektu pregovara sa Kinom od 2008. godine, a ugovor je potpisan tek 25. juna ove godine, rekao je Boginski Putinu i potvrdio da će ugovor važiti oko 13 godina, ne otkrivajući druge detalje. Rusija se okrenula prema Kini 2014. godine kada su njeni odnosi sa Zapadom zahladneli zbog aneksije Krima.

Izvor: www.novosti.rs

„Istočni savez“ dug 960 kilometara: Objavljeno kada počinje izgradnja novog gasovoda iz Rusije u Kinu


Izgradnja gasovoda iz Rusije preko Mongolije u Kinu u dužini od 960 kilometara počinje 2024. godine, saopštila je mongolska državna agencija „Monzame“, pozivajući se na zamenika premijera zemlje Sajnbujangijna Amarsajhana.

„Trenutno je studija izvodljivosti realizovana 70 odsto. Tokom telefonskog razgovora premijera dve zemlje 9. novembra razmenjene su informacije o zajedničkoj realizaciji obostrano korisnih, velikih projekata. S tim u vezi ministri su dobili odgovarajuća uputstva“, rekao je Amarsajhan.

Precizirano je da je određena trasa gasovoda. Nakon završetka studije izvodljivosti do kraja ove godine inženjeri i tehničari će pristupiti detaljnom projektovanju, a pripremni radovi biće završeni u roku od dve godine. Radovi na izgradnji gasovoda zvanično će početi 2024. godine.

Kako je rekao vicepremijer Mongolije, čim se završi studija izvodljivosti očekuje se da će vlade tri zemlje sklopiti sporazum o regulisanju tarifa i cena.

Trenutno Mongolija pregovara sa „Gaspromom“ kako bi postala zemlja-potrošač uporedo sa izgradnjom tranzitnog gasovoda „Sojuz Vostok“ preko svoje teritorije. Mongolija planira da donese odluku nakon što pažljivo izračuna unutrašnju potrošnju prirodnog gasa.

Gasovod „Sojuz Vostok“ je nastavak ruskog cevovoda „Snaga Sibira 2“. Kako se očekuje, kapacitet ovog gasovoda kojim bi se gas preko Mongolije prebacivao do Kine bio bi 50 milijardi kubnih metara godišnje. Ruski eksperti smatraju da će veliki izvozni potencijal omogućiti „Gaspromu“ da se oslobodi konstantne vezanosti za zapadne kupce i na taj način više pažnje udeli istočnom pravcu.

Projekt „Snaga Sibira“ završen je 2020. godine, izgradnja je trajala pet godina, a vrednost projekta procenjuje se na oko 400 milijardi dolara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211111/istocni-savez-dug-960-kilometara-objavljeno-kada-pocinje-izgradnja-novog-gasovoda-iz-rusije-u-kinu-1131482693.html)

Rusija i Kina otvorile globalni Svemirski meteorološki centar


U Pekingu je otvoren Svemirski meteorološki centar rusko-kineskog konzorcijuma, navodi se na zvaničnom nalogu Meteorološke uprave Kine na mreži „Vičet“.

Kako je precizirano, zvanična ceremonija otvaranja održana je 16. novembra, a Svemirski meteorološki centar radiće pod zajedničkom upravom meteorološke uprave Kine, uprave za civilnu avijaciju Kine i Federalne službe Rusije za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine (Roshidromet). Njegov cilj će biti ubrzanje razvoja meteoroloških usluga za industriju međunarodne civilne avijacije.

„Saradnja sa Rusijom u međunarodnim poslovima i izvršavanju međunarodnih obaveza omogućiće Kini da poveća svoj uticaj u sferi praćenja svemirske prognoze za potrebe avijacije“, rekao je zamenik šefa Meteorološke uprave Kine Ju Žucun.

Takođe je izrazio nadu da će obe strane nastaviti da razvijaju saradnju u oblasti razmene podataka, integracije proizvoda i provere prognoza kako bi pružale preciznije i praktičnije podatke i usluge za civilnu avijaciju.

U dokumentu je naglašeno da svemirsko vreme utiče na visoko tehnološke sisteme, uključujući kretanje satelita, bezbednost letova, vazduhoplovnu komunikaciju i pouzdanost avionike, kao i na zdravlje ljudi.

Kina i Rusija su 2018. godine podnele zahtev za formiranje regionalnog centra svemirske prognoze. Prošle godine je Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju imenovala konzorcijum Rusije i Kine za globalnog provajdera informacija o svemirskoj prognozi usled čega je rusko-kineski konzorcijum postao četvrti globalni centar za svemirsku prognozu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211117/rusija-i-kina-otvorile-globalni-svemirski-meteoroloski-centar-1131651893.html)

https://youtu.be/ue0hsY1l2Ws

https://youtu.be/PofDXWspMHY

„Kina i Rusija – ujedinjene kao velika planina“:
Dve sile će se zajedno suprotstaviti Vašingtonu


Sjedinjene Američke Države preduzimaju protiv Kine iste agresivne akcije u vojnoj sferi i taktiku obuzdavanja kao i protiv Rusije, rekao je ministar odbrane Kine Vej Fenhe, istakavši da će se dve zemlje zajedno suprotstaviti Vašingtonu.

Tokom radnog sastanka sa ministrom odbrane Rusije Sergejom Šojguom, Vej Fenhe je konstatovao da se Rusija uspešno suprotstavlja američkom pritisku, obuzdavanju i vojnim pretnjama.

„SAD takođe preduzimaju takve akcije i protiv Kine“, rekao je kineski ministar odbrane.

On je podsetio da su ove godine Rusija i Kina obeležile 20 godina od potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

„Obeležavamo i ogromnu plodnu saradnju u svim oblastima. Suočene sa sumanutim obuzdavanjem i pritiskom od strane SAD, Kina i Rusija su ujedinjene zajedno, kao velika planina. Naše prijateljstvo je neraskidivo. Zajedno smo se suprotstavljali američkoj hegemoniji i protivimo se lažnom demokratskom režimu Sjedinjenih Američkih Država i lažnom multikulturalizmu, kao i novim manifestacijama Hladnog rata u novom obliku. Na taj način smo pokazali da su naši međusobni odnosi bolji od savezničkih“, poručio je ministar odbrane Kine.

Takođe je dodao da se u potpunosti slaže sa visokom ocenom nivoa rusko-kineske saradnje u vojnoj sferi.


Produžen sporazum o obaveštavanju o lansiranju raketa

Međudržavni sporazum između Rusije i Kine o obaveštavanju o lansiranju balističkih raketa i kosmičkih raketa-nosača se produžava, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu tokom sastanka sa kineskim kolegom.

„Koristim ovu priliku da Vam saopštim da smo završili državne procedure koje su neophodne za stupanje na snagu protokola o produžetku rusko-kineskog međudržavnog Sporazuma o obaveštavanju o lansiranju raketa i kosmičkih raketa-nosača, koji je potpisan 13. oktobra 2009. godine“, rekao je Šojgu na pregovorima koji su održani putem video konferencije.

Prema rečima ministra odbrane Rusije „dalja razmena informacija će doprineti kontinuiranoj bilateralnoj saradnji u Azijsko-pacifičkom regionu i učvršćivanju međusobnog poverenja u vojnoj oblasti“.

On je takođe naveo i da činjenica o produžetku sporazuma svedoči o visokom nivou poverenja između Rusije o Kine. Protokol je potpisan 15. decembra 2020. godine u Moskvi i Pekingu tokom video konferencije između ministara odbrane Rusije i Kine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211123/kina-i-rusija--ujedinjene-kao-velika-planina-dve-sile-ce-se-zajedno-suprotstaviti-vasingtonu-1131840971.html)

https://youtu.be/fmOpUh1z6XI

Izazvaće raskol u svetu: Moskva i Peking odbacuju ideju američkog „Samita za demokratiju“


Rusija i Kina odbacuju ideju međunarodnog „Samita za demokratiju“, koji će biti održan u decembru na inicijativu Amerike, navodi se u zajedničkom članku ambasadora tih dveju država za časopis „Nešenal interest“. Ambasadori kažu da će samit izazvati raskol u svetu i povući nove linije razdvajanja između država.

„Taj očigledan proizvod mentaliteta doba Hladnog rata izazvaće ideološku konfrontaciju i raskol u svetu, stvarajući nove 'linije razdvajanja'. Takav trend protivreči razvoju savremenog sveta. Nemoguće je sprečiti formiranje globalne policentrične arhitekture, ali bi to moglo da oteža objektivni proces. Moskva i Peking kategorički odbijaju taj korak“, navodi se u materijalu.

Ambasadori Rusije i Kine u Vašingtonu apelovali su na ostale države da se „usredsrede na dobro poslovanje, a ne da snishodljivo kritikuju druge“.

„Nema potrebe za brigom o demokratiji u Rusiji i Kini. Nekim stranim vladama bi bilo bolje da misle o sebi i o tome šta se dešava u njihovim kućama. Zar je sloboda kada se razni mitinzi u tim zemljama rasturaju gumenim mecima i suzavcem? To ne liči baš na slobodu“, naveli su ambasadori za američki časopis.
 
Istovremeno, istakli su da demokratija nije prerogativ jedne države ili grupe država, već da je ona univerzalno pravo svih naroda.

Oni su u ime Moskve i Pekinga pozvali druge države da prestanu da koriste „diplomatiju baziranu na vrednostima“ koja izaziva raskol i konfrontaciju u svetu, da praktikuju uzajamno poštovanje i saradnju u međunarodnim odnosima, kao i da rade na harmoničnom suživotu sa različitim socijalnim sistemima, ideologijama, istorijom, kulturama i nivoima razvoja.

Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden će od 9. do 10. decembra biti domaćin virtuelnog samita za lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora. Samit će se fokusirati na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i pružiće platformu liderima da preuzmu i pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

Na samit je pozvano 110 zemalja, među kojima nisu Rusija i Kina.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211127/izazvace-raskol-u-svetu-moskva-i-peking-odbacuju-ideju-americkog-samita-za-demokratiju-1131971617.html)

Rusi i Kinezi idu na Havaje -Sjedinjene države nastavljaju da "treniraju" pored državnih međa takmaca
Branko Vlahović 28. 11. 2021.

U OKVIRU američkih manevara "Globalni udar groma 22", čiji je cilj da se proveri spremnost atomskih snaga u svim regionima, deset strateških bombardera su u prvoj polovini ovog meseca vežbali atomski napad na Rusiju.

Amerikanci su uvežbavali istovremeni napad na Rusiju iz pravca zapada ka istoku. Tu vest je minule nedelje saopštio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, dajući do znanja glavnim suparnicima da ruske PVO snage pažljivo prate aktivnosti američke avijacije. U poslednjih mesec dana američka strateška avijacija je imala trideset letova u neposrednoj blizini ruskih granica, što je dva i po puta više nego 2020. godine u istom periodu. Minimalna udaljenost od ruske granice je bila 20 kilometara.

POČETKOM novembra američki časopis "Popular mehaniks" pisao je da će njihovi lovci pete generacije F-35A dobiti atomske bombe B61-12 kojima će moći da gađaju po ruskoj teritoriji. Ta bomba bi se u eventualnom ratu koristila za visoko precizna gađanja zaštićenih važnih objekata. Analitičari kažu da bi jedan od ciljeva moglo biti komandno mesto raketnih jedinica, zatim skladišta oružja, kao i mesta koncentracije velikog broja vojnika i tehnika. Početkom oktobra američki avioni F-35A u toku vežbi u Nevadi bacili su maketu atomske bombe B61-12 na poligonu Tonopa. Ta vrsta atomskih bombi je i dalje u fazi ispitivanja, mada je bilo planirano da će biti gotova već 2022.

U sadašnjoj zaista zategnutoj i komplikovanoj situaciji zračak optimizma se pojavio u izdanju lista "Politiko". Pozivajući se na izvore u Beloj kući, "Politiko" piše da se u timu predsednika Bajdena razgovara o mogućnosti da Vašington odustane od toga da prvi primeni atomsko oružje. Pomoćnici Bajdena proučavaju mogućnost da se objavi da je jedini cilj postojanja atomskih arsenala SAD zapravo suzdržavanje od atomskog konflikta, a ne i njegova upotreba u običnim ratovima.

RUSKI državni i vojni vrh smatraju da miran san svojim građanima mogu da obezbede samo ako imaju bezbednu protivraketnu i protivavionsku odbranu. Zbog toga se stalno radi na novim sistemima koji mogu da prekriju nebo Rusije i njenih najbližih saveznika. Pre svega se radi o sistemima S-500 i S-550, koji će moći na raznim visinama da presreću protivničke rakete.

Amerikanci svoje aktivnosti sprovode ne samo u blizini ruskih, već i kineskih granica.

Ministar odbrane Kine Vej Fenhe je pre nekoliko dana kazao da su pred američkim pritiskom "Kina i Rusija zajedno kao velika planina". On je u kineskom duhu kazao da je prijateljstvo između dva suseda neraskidivo. Kineski ministar je poručio da će Peking i Moskva i dalje biti protiv lažnog širenja američke demokratije i novih formi Hladnog rata koje sprovodi Vašington. Da takve aktivnosti uperene protiv Rusije i Kine još više zbližavaju vojno i politički rukovodstvo dve susedne zemlje dokazuje i to da su 23. novembra ministri odbrane Sergej Šojgu i Vej Fenhe potpisali plan saradnje u vojnoj oblasti za period 2021. do 2025. Dogovoreno je da se poveća broj strateških vojnih manevara, kao i zajedničkih patrolnih aktivnosti. Dva ministra su razgovarala preko video-veze i potpisali su dokumente o saradnji koji će naknadno biti razmenjeni.

Šojgu i Fenhe su izrazili i zadovoljstvo rezultatima zajedničkih manevara mornarice i avijacije u azijskom i tihookeanskom regionu. Penzionisani ruski general-lajtnant Jevgenij Bužinski, koji je učestvovao u rusko-američkim pregovorima o razoružanju, kaže da su ti manevri dokaz da nivo konfrontacije raste.

- To nisu rutinski manevri i ne sećam se kad se nešto slično događalo na granicama Rusije - kaže general Jevgenij Bužinski.

On ističe da bi Rusi i Kinezi trebalo da obave slične manevre u blizini Havaja. U tim manevrima bi takođe trebalo da učestvuje strateška avijacija, koja bi letela na dvadesetak kilometara od granice SAD. To bi bio simetričan odgovor na američke vežbe u blizini Rusije i Kine.

- Najnovija demonstracija sile adresovana je ne samo Rusiji nego i Kini. Zbog toga ruska i kineska avijacija treba da učestvuju u manevrima zajedno - smatra Bužinski.

Taj ruski general, sa velikim ne samo vojnim već i diplomatskim iskustvom, smatra da Amerikanci postaju sve agresivniji i nervozniji zato što su svesni da gube apsolutno liderstvo u svetskoj politici i sada nastoje da ga na svaki način vrate.

- Ne mislim da sadašnje američko rukovodstvo želi novi svetski rat bez obzira na to što u Kongresu ludaka nije malo.Ratovati protiv Rusije neće, ali će i dalje nastojati da pokazuju kako su najjači, najbogatiji i najmoćniji - objašnjava Bužinski.

Ali spomenuti ruski general ne isključuje mogućnost da Ukrajinci isprovociraju novi oružani konflikt u Donbasu ili na Crnom moru. Na drugoj strani, Amerikanci mogu da isprovociraju konflikt oko Tajvana.

PRAVE 480 ATOMSKIH BOMBI

AMERIKANCI planiraju da proizvedu 480 novih atomskih bombi B61-12 za svoje strateške stelts bombardere "B-2 spirit" i "B-21 rejder", kao i za američke i druge lovce NATO zemalja. Većina tih novih atomskih bombi će biti u SAD, a u Evropi bi ih u skladišta dovezli 2023. i 2024. godine.

Izvor. www.novosti.rs

Britanski mediji: Savez Rusije i Kine predstavlja katastrofu za Zapad


Rusko-kineska vojna saradnja preti katastrofalnim posledicama po zapadne zemlje, izjavila je za list „San“ istraživač u Društvu Henri Džekson i stručnjak za Rusiju Izabel Soukins.

Komentarišući nedavnu odluku o proširenju saradnje Moskve i Pekinga u vojnoj oblasti, ona je upozorila Sjedinjene Američke Države na rizik od gubitka svoje pozicije na svetskoj sceni.

„Saradnja Kine i Rusije i njihova zajednička zabrinutost zbog dejstava Zapada zaista je užasavajuća perspektiva“, istakla je Soukinsova.

Prema njenim rečima, opasnost po Zapad ne predstavlja samo ekonomska moć Kine, već i same razmere moći.

Istovremeno, u članku se priznaje da Moskva i Peking produbljuju saradnju u svetlu američkih vojnih vežbi u blizini ruskih granica. Međutim, ovaj razlog autor i dalje naziva „izmišljenim“, dok se protiv Rusije iznose optužbe za pripremu vojne invazije na Ukrajinu.

„Ako se Rusija i Kina na kraju ujedine, položaj Amerike biće potpuno uništen“, smatra ona.

Kako je navela, ukoliko se razvije njihova vojna saradnja, to će biti zastrašujuće za Zapad.

„Ukoliko Rusija i Kina na kraju budu radile zajedno, želeće da ponize Ameriku. Oni misle da Amerika ne zaslužuje da bude globalni igrač na čelu svega“, istakla je ona.

Soukinsova je dodala da savez Moskve i Pekinga predstavlja pretnju i Evropi kao saveznici Vašingtona.

„Amerika neće moći sama da se bori protiv Rusije i Kine. Biće joj potrebna pomoć zapadnih partnera i mislim da ćemo biti prvi kojima će se obratiti“, objasnila je ona.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211128/britanski-mediji-savez-rusije-i-kine-predstavlja-katastrofu-za-zapad-1132004301.html)

Putin: Kina se prema nama odnosi sa poštovanjem


Odgovarajući na pitanje o „kineskoj pretnji“, ruski predsednik je istakao da su oni koji su ga zastrašivali Kinom od 2000. godine – „sami uplašeni“.

„Plaše me Kinom, počevši od 2000. godine. Od tad su se oni koji su mene plašili sami uplašili i počeli su da menjaju svoju politiku prema Kini. Po mom mišljenju, situacija se promenila i otuda i sankcije i različita ograničenja protiv Kine, po meni, potpuno neopravdana, koja protivreče normama međunarodnog prava. Ali činjenica ostaje: rivalstvo raste.

Prema mom mišljenju, ono postaje teško shvatljivo, na primer formiranje saveza u pacifičkom regionu koji čine SAD, Velika Britanija i Australija. Kada formiraju saveze protiv nekoga to ne vodi poboljšanju situacije u regionu, nego naprotiv – to zaoštrava situaciju“, konstatovao je ruski lider.

Komentarišući poziv Amerike na prekid komunikacije sa Kinom, Putin je poručio da će se Rusija rukovoditi svojim interesima.

„Što se tiče rasta moći Kine... Moć Kine raste, mi to vidimo, svi to vide. Pre svega, radi se o ekonomskoj moći. Ali zašto bismo se mi rukovodili interesima trećih zemalja u formiranju svoje politike? Uvek smo se rukovodili i u budućnosti ćemo se rukovoditi isključivo interesima naroda Rusije. Istovremeno, mi uvek poštujemo interese naših partnera na međunarodnoj sceni i cenimo kada se i prema nama tako postupa. Kina se prema nama isto tako odnosi “, istakao je ruski lider.

Takođe je naglasio da Rusija i Kina imaju približno iste pristupe i principe, te da Moskva podržava napore Pekinga u vezi sa projektom „Jedan pojas – jedan put“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211130/putin-kina-skoro-stigla-ameriku-u-sferi-hipersonicnog-naoruzanja-1132053634.html)

https://youtu.be/uDyUBcgmk_A

Sastanak Putina i Sija 15. decembra


Kineski predsednik Si Đinping planira da 15. decembra održi sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom putem video konferencije, navodi se u saopštenju portparolke kineskog ministarstva spoljnih poslova Hue Čunjing.

U saopštenju se, međutim, ne navode drugi detalji, prenosi ruska agencija TAS S.

Kineski i ruski lider su 28. juna održali prethodni sastanak putem video konferencije, koji je bio posvećen 20. godišnjici rusko-kineskog sporazuma o dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1065659/video-konferencija-sastanak-putina-sija-15-decembra)

Putin i Si razgovaraće o "agresivnoj retorici" NATO-a i SAD


Portpalor Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da će teme sutrašnjeg video-razgovora predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga biti međunarodna pitanja i energetika.

- Situacija na međunarodnom planu, posebno na evropskom kontinentu, je veoma, veoma napeta i, naravno, zahteva razmatranje među saveznicima - Moskvom i Pekingom. Vidimo veoma, veoma agresivnu retoriku i NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država - rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti.

Putin i Si će razgovarati sutra putem video-konferencije. Kako je ranije saopšteno iz Kremlja, dvojica lidera sumiraće rezultate zajedničkog rada na razvoju rusko-kineskog strateškog partnerstva u ovoj godini i razmotriti prioritete saradnje u budućnosti.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1066065/kremlj-uoci-video-konferencije-putin-razgovarace-agresivnoj-retorici-nato-sad)

Putin i Si oči u oči — svet čeka poruke, Amerika naročito


Nema sumnje da će ravnopravna saradnja i obostrana korist biti moto predstojećeg, veoma značajnog video-samita predsednika Kine i Rusije, Si Đinpinga i Vladimira Putina, koji dolazi neposredno posle nedavnih razgovora Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena, ocenjuje za Sputnjik dugogodišnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda.

Prema njegovim rečima, razgovor dvojice lidera u sredu, 15. decembra, predstavlja normalan sled događaja na globalnoj međunarodnoj sceni kada je reč o dijalogu i kontaktima tri najveće sile na svetu.


Razgovori Putina i Sija ključni za globalnu bezbednost

„Mislim da i predsednik Putin i predsednik Si Đinping imaju potrebu i veoma izraženu želju da posle video-samita koji su održani između Pekinga i Vašingtona i Moskve i Vašingtona, na neki način saberu utiske i procene situaciju na osnovu rezultata tih razgovora koji su se održali u proteklih mesec dana, kao i da potvrde značaj i dalji razvoj rusko-kineskih odnosa u ovom trenutku”, ukazuje Denda.
 
Kako navodi, i u Pekingu i u Moskvi smatraju da su njihovi odnosi ključni za stabilizaciju globalne bezbednosti, a posebno za stabilizaciju regionalne bezbednosti.

„Pritom imam u vidu situaciju u zapadnom Pacifiku, odnosno na obalama i Kine i Rusije, kao i sve ono što se događa ovih dana oko Ukrajine”, kaže Denda.


Odgovor na pritiske Vašingtona

On napominje da do razgovora predsednika Putina i Si Đinpinga dolazi u vrlo važnom međunarodnom trenutku, budući da je kinesko-ruski stav o američkom „Samitu za demokratiju” prvi put izražen u zajedničkom članku koji su objavili kineski i ruski ambasador u Vašingtonu.

„U tom zajedničkom stavu dve zemlje se naglašava opasnost takvih okupljanja i samita na razvijanju daljih podela u svetu, umesto da to bude na pravcu saradnje i njenog razvijanja na ravnopravnim osnovama. Druga važna stvar, prilično nezapažena u javnosti, jeste potpisivanje ’mape puta‘ o vojnoj saradnji Kine i Rusije krajem novembra. Taj sporazum značajno unapređuje saradnju dve zemlje na vojnom planu i odgovor je na pritiske kojima je Rusija izložena kada je reč o Ukrajini i njenim zapadnim granicama, kao i na signale i pritiske koji su usmereni prema Kini sa zapadnog Pacifika i stvaranja novih vojnih saveza u tom delu sveta”, kategoričan je Denda.

Takođe, dodaje naš sagovornik, ova „mapa puta” je izraz i visokog poverenja između dve zemlje, jer se predviđa mogućnost da u nekim krajnjim, ekstremnim situacijama Kina i Rusija zajednički vojno odgovore na ugrožavanje sopstvene bezbednosti.

„Treba imati na umu da i ekonomska saradnja Kine i Rusije veoma dobro napreduje i za 30 odsto je veća u ovoj godini u odnosu na prethodnu, a takođe ima i velikih, značajnih energetskih projekata. Puno je, dakle, tema za razgovor dvojice državnika koji osećaju puls vremena i hoće da stvaraju odnose koji će biti suprotnost odnosima koji idu ka tome da zemlje svrstavaju u tabore protiv treće zemlje”, uveren je Milorad Denda.


Rusija i Kina neće blokovske podele

I advokat i konsultant Branko Pavlović smatra da Moskvi i Pekingu nije potrebno stvaranje blokova poput onog koji pokušava da napravi Amerika.

„One već dvadeset godina rade na stvaranju saveza sa državama izvan grupacije G7, ali ne da bi potisnule G7, već da bi pokazale da druga vrsta politike — multilateralizam nasuprot globalizmu, daje izvanredne rezultate i državama i građanima. Kina i Rusija nikada neće pokušavati da naprave saveznike protiv Amerike ili njenih saveznika, već će gledati da naprave savezništva na drugim principima, principima međusobnog poštovanja, nemešanja u unutrašnje stvari, saradnje, uvažavanja i poštovanja teritorijalnog integriteta. To je nešto na čemu će nastaviti i dalje da rade”, smatra je Pavlović.

On podseća da je komunikacija lidera Rusije i Kine i do sada bila učestala.

„Mislim da se ovog puta neće dogovarati bilo šta strateški novo, ali verujem da će se analizirati neke nove taktičke situacije koje nastaju na tragu pokušaja Amerike da napravi neki blok država koji bi pratio njenu politiku daljeg zaoštravanja odnosa sa Kinom i Rusijom”, ocenjuje Pavlović.

Pored toga, dodaje on, dve zemlje imaju ogroman broj bilateralnih dogovora koji bi se takođe mogli naći na agendi razgovora, poput strateško-energetsko-naučne i vojno-tehničke saradnje, kao i saradnje po pitanju granice.


Saradnja u međunarodnim organizacijama

„Tu je i treći, izuzetno veliki nivo saradnje između Kine i Rusije u čitavom nizu međunarodnih organizacija u kojima Amerika ne učestvuje — od BRIKS-a, preko Šangajske organizacije za kooperaciju, do regionalnih saradnji sa zemljama ASEAN-a, Pacifika, na Bliskom istoku i u Africi. Tako da oni imaju seriju tema za razgovor budući da su strateški odnosi dveju zemalja na izuzetno visokom nivou“, kaže naš sagovornik.

Kako navodi, ono što bi takođe mogla biti tema razgovora dvojice predsednika je i odgovor na mogućnost isključenja Rusije iz sistema plaćanja SVIFT, što se pominje u SAD.

„Oni su već razvili različite informaciono-tehnološke sisteme i programe koji zamenjuju SVIFT, pa će sada možda to razmatrati iz ugla — šta bi još Amerikancima moglo da padne na pamet, odnosno kako najbrže rešiti tu vrstu poremećaja koji mogu nastati nekim novim vrstama sankcija. To bi dakle taktički moglo biti novo u ovim razgovorima, ali ne i strateški novo, jer se na tome već radi”, zaključuje Branko Pavlović.

Kako je saopštila pres-služba Kremlja, lideri Kine i Rusije će razgovarati o razvoju saradnje u budućnosti, kao i o aktuelnim globalnim i regionalnim pitanjima.


https://rs-lat.sputniknews.com/20211214/putin-i-si-oci-u-oci--svet-ceka-poruke-amerika-narocito-1132462727.html

Počeo razgovor Putina i Sija
Novosti online 15. 12. 2021.

PREDSEDNICI Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, počeli su razgovor putem video-konferencije.

Kako je ranije saopštila pres-služba Kremlja, lideri će razgovarati o razvoju saradnje u budućnosti, kao i o aktuelnim globalnim i regionalnim pitanjima.

- Biće sumirani rezultati zajedničkog rada na razvoju rusko-kineskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva u 2021. godini i razgovaraće se o prioritetima saradnje u budućnosti - navedeno je u saopštenju.

izvor: www.novosti.rs

Završen razgovor ruskog i kineskog lidera: "Pakt AUKUS podriva nuklearnu ravnotežu"
Tanjug 15.12.2021.

Kineski predsednik Si Đinping danas je, tokom razgovora putem video linka, zahvalio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu što je odoleo pokušajima da se napravi razdor između Pekinga i Moskve, a obojica su izrazili zabrinutost zbog formiranja pakta AUKUS.

- Visoko ste kotirali rusko-kineske odnose, nazvavši ih uzorom interakcije između dve zemlje u 21. veku. Podržali ste Kinu da očuva svoje nacionalne interese i stali čvrsto protiv pokušaja da se izazove razdor između naših zemalja. Izuzetno cenim vaš rad - rekao je Si, preneo je TAS S.

Ruski predsednik je naznačio doprinos rusko-kineske saradnje stabilnosti u svetu.

- Bliska saradnja Rusije i Kine, njihove akcije na globalnoj areni, odgovorni zajednički pristup rezoluciji i rešavanju globalnih problema postali su važan stabilišući faktor u međunarodnim odnosima - poručio je Putin.

RIA novosti prenose da je ruski predsednik obavestio Sija o razgovoru koji je nedavno imao sa Džozefom Bajdenom, o pretnji zbog širenja NATO na istok i potrebom za pregovorima o bezbednosnim garancijama (da se neće širiti dalje na istok), ocenivši da je taj razgovor bio značajan, kazao je Putinov pomoćnik Juri Ušakov.

- Naš predsednik je ocenio da je razgovor (sa Bajdenom) bio informativan i koristan. On je preneo Bajdenu da je situacija povezana sa sve većom pretnjom ruskim nacionalnim interesima koja stiže od strane i SAD, kao i NATO, koji se konstantno približava ruskim granicama - dodao je Ušakov.

Ruski i kineski lideri su razgovarali i o bezbednosnom paktu AUKUS (SAD-Velika Britanija-Australija), ocenivši da taj blok podriva nuklearnu ravnotežu i podiže tenzije u regionu, dodao je Ušakov.

- Izražena je zabrinutost zbog aktivnosti Amerike u rekonfiguriranju trenutne situacije u Azijsko-pacifičkom regionu zbog pakta AUKUS. Dvojica lidera su detaljno razgovarala na ovu temu - naglasio je Ušakov.

Si i Putin su prethodno razgovarali 28. juna, na 20. godišnjicu potpisivanja Sporazuma o dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji između Rusije i Kine.

Izvor: www.blic.rs

Odnosi Rusije i Kine primer za 21. vek
Tanjug 15. 12. 2021.

KINESKI predsednik Si Đinping danas je, tokom razgovora putem video-linka, zahvalio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu što je odoleo pokušajima da se napravi razdor između Pekinga i Moskve.

- Nedavno, tokom raznih događaja, visoko ste kotirali rusko-kineske odnose, nazvavši ih uzorom interakcije između dve zemlje u 21. veku. Jako ste podržali Kinu da očuva svoje nacionalne interese i stali ste čvrsto protiv pokušaja da se izazove razdor između naših zemalja. Izuzetno cenim vaš rad - rekao je Si, preneo je TASS.

Ruski predsednik je naznačio doprinos rusko-kineske saradnje stabilnosti u svetu.

- Bliska saradnja Rusije i Kine, njihove akcije na globalnoj areni, odgovorni zajednički pristup rezoluciji i rešavanju globalnih problema postali su važan stabilišući faktor u međunarodnim odnosima - poručio je Putin.

Si i Putin su prethodno razgovarali 28. juna, na 20. godišnjicu potpisivanja Sporazuma o dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji između Rusije i Kine.

Izvor: www.novosti.rs

Šta je Si Đinping danas poručio Vladimiru Putinu
Novosti online 15. 12. 2021.
   
POJEDINE zemlje, pod izgovorom da štite demokratiju i ljudska prava, mešaju se u poslove Kine i Rusije, stoga Peking i Moskva treba da ulažu više zajedničkih napora kako bi zaštitili svoje interese, izjavio je predsednik Kine Si Đinping tokom razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, saopšteno je u Pekingu.

- Danas se pod izgovorom "demokratije" i "ljudskih prava" određene snage u svetu samovoljno mešaju u unutrašnje poslove Kine i Rusije, grubo gazeći međunarodno pravo i opštepriznate norme međunarodnih odnosa. Kina i Rusija treba da preduzimaju više zajedničkih akcija kako bi još efikasnije štitile interese dve zemlje u sferi bezbednosti - rekao je kineski lider, prenosi Ministarstvo spoljnih poslova Kine. Predsednik Kine takođe je pozvao da se poveća saradnja Pekinga i Moskve u oblasti obnovljivih i alternativnih izvora energije, kao i u sferi nuklearne energije. Takođe je saopštio da Kina namerava da produbi saradnju sa Rusijom u sferi razvoja vakcina, lekova i testova na virus koronu.

Kako je ranije saopštio pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, onlajn razgovor predsednika Kine i Rusije trajao je oko sat i po. Lideri su razgovarali o svim važnim problemima kako u bilateralnim odnosima, tako i o međunarodnoj agendi.

Izvor. www.novosti.rs

Si podržao Putina u nastojanju da dobije garancije o neširenju NATO-a
SVET Autor: Beta 15. dec. 2021

Kineski predsednik Si Đinping podržao je ruskog predsednika Vladimira Putina u njegovom nastojanju da od Zapada dobije garancije da se NATO neće širiti na istok, saopštio je Kremlj posle virtuelnog samita dva lidera.

Putinov spoljnopolitički savetnik Jurij Ušakov rekao je da je predsednik Rusije informisao Sija o „rastućim pretnjama ruskim nacionalnim interesima od SAD i NATO-a, koji konzistentno pomera svoju vojnu infrastrukturu u blizinu ruskih granica“.

Ruski lider je istakao potrebu organizovanja razgovora sa NATO-om i SAD o pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama, kazao je Ušakov. Si je odgovorio rekavši da „razume zabrinutost“ Rusije i da u potpunosti podržava rusku inicijativu da te bezbednosne garancije budu razradjene, naveo je Ušakov. Putin i Si su razgovarali u trenutku povećanih tenzija izmedju Moskve i Zapada zbog ruskog gomilanja vojnika u blizini ukrajinske granice. Zapadne države su se poslednjih nedelja diplomatski angažovale kako bi sprečile moguću invaziju Rusije na Ukrajinu, dok Kremlj negira da ima takve planove. Putin je u međuvremenu zatražio garancije da se NATO neće širiti na Ukrajinu i da neće razmeštati vojnike i oružje u toj zemlji.

Kina i Rusija poslednjih godina sve više uskladjuju svoje spoljne politike sa ciljem suprotstavljanja američkoj dominaciji nad medjunarodnim ekonomskim i političkim poretkom. Putin i Si su pozdravili odnose Rusije i Kine, a ruski lider je rekao da su oni zasnovani na „principima kao što su nemešanje u unutrašnja pitanja i poštovanje interesa druge strane“. Si je rekao da ceni to što je Putin „snažno podržao“ napore Kine da zaštiti ključne nacionalne interese i što se „čvrsto protivio“ pokušajima da se napravi razdor izmedju dve zemlje.

„Trenutno se odredjene međunarodne snage arbitrarno mešaju u unutrašnje stvari Kine i Rusije pod maskom demokratije i ljudskih prava i brutalno gaze međunarodno pravo i norme međunarodnih odnosa“, kazao je Si.

Putin je rekao da planira da se sastane sa Sijem u Pekingu u februaru i da prisustvuje Zimskim olimpijskim igrama koje će tada biti održane u glavnom gradu Kine. Više zapadnih zemalja proglasilo je diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu zbog kršenja ljudskih prava u Kini.

Izvor: www.n1info.com

Dok SAD lobiraju po Aziji, Rusija i Kina sve više se okreću jedna drugoj
SVET Autor: Aleksandra Godfroa 15. dec. 2021

Dok američki državni sekretar Entoni Blinken na turneji po jugoistočnoj Aziji lobira zemlje na stranu SAD, Rusija i Kina se sve više okreću jedna drugoj. Upravo su odnosi sa SAD I inicijative ove zemlje bili glavna tema sastanka predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga. Ruski predsednik je dobio podršku kineskog predsednika za svoje zahteve NATO da ne prilazi granicama Rusije i da se na to i pisano obaveže.

Sastanak virtualan i srdačan. Sat i po vremena su Vladimir Putin i SI Đinping razgovarali i dali do znanja Kina i Rusija na istoj strani. Barem što se SAD-a tiče.

„Ove godine je 20 godina od potpisivanja dogovora o dobrosusedskim odnosima i prijateljskoj saradnji. Dogovor se produžava na još pet godina. Dosledna primena tog bazičnog dokumenta, koji odražava istorijske tradicije prijateljstva i međusobno razumevanje kineskog i ruskog naroda, učinila je da se naši odnosi podignu na novi, prelomni nivo“, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Kinesko-ruski odnosi pokazuju novu vitalnost pošto su izdržali svakojake testove. Gospodin predsednik i ja smo na razne načine održavali kontakt i koordinaciju kako bi zajednički postavili smer za naše odnose i upravljali odnosima naše dve zemlje. Dali smo snažnu podršku jedan drugome u vezi najbitnijih interesa onog drugog i na taj način čuvali obostrano nacionalo dostojanstvo i zajedničke interese“, naveo je predsednik Kine.

Dvojica predsednika sastala su se usred azijske turneje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena. SAD pokušavaju da što više azijskih zemalja privuku na svoju stranu označavajući jasno i Rusiju i Kinu kao najveće pretnje zapadnom svetu. Putinov pomoćnik saopštio je da Kina i Rusija govore zajedničkim jezikom.

„Izražena je zabrinutost u vezi sa američkim naporima da prepravi postojeću situaciju u azijsko-pacifičkom regionu. I sa naše i sa kineske strane negativno je ocenjeno stvaranje novih saveza, kao što je indo-pacifički kvartet Kvad i AUKUS – savez Amerike, Velike Britanije i Australije", naveo je Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika za spoljnu politiku.

Dok su dvojica predsednika razgovarala, pomoćnici Blinkena za Evropu i Evroaziju Karen Donfild ruske kolege uručile su konkretne predloge za sastavljanje pravno važećeg i obavezujućeg dokumenta koji bi onemogućio dalje širenje NATO ka ruskim granicama tj pre svega onomogućio članstva u severnoatlantskoj alijansi država sa kojiam se rusija graniči.

Usred svih ovih tenzija sred tenzija rusko ministarstvo odbrane testiralo sa vojnog broda tihoekeanske flote je najnoviju raketu nazvanu „Odgovor“.

Izvor. www.n1info.com

Što su odnosi Rusije i Kine bolji – to je veća glavobolja Zapada


Što su odnosi Rusije i Kine bolji to je veća glavobolja Zapada, jer bi Zapad bio najsretniji kada bi Peking i Moskva trošili energiju u međusobnim sukobima, raspravama i svađama. Međutim, ove dve zemlje su izgradile odnose koji bi trebali da budu obrazac ostalima u pogledu prijateljske saradnje, nasuprot postavljanju prepreka i naoružavanju.

Ovako dopisnik lista „Novosti“ iz Moskve Branko Vlahović komentariše video-konferenciju predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga koji su, kako je saopšteno iz Kremlja, razgovarali o bilateralnim odnosima, ali i o pitanjima na međunarodnoj agendi.


Glavobolja Zapada

Prema njegovim rečima, razgovor dva predsednika bio je izuzetno važan i kako dodaje, podgrejan atmosferom koja vlada u svetu imajući u vidu da su zapadni mediji uoči ovog sastanka puno pisali o tome da Rusi i Kinezi pokušavaju da naprave čvrst vojni savez koji bi se suprotstavljao Americi.
 
„Međutim, ta najava je bila bez osnova jer se razgovaralo o sasvim drugim stvarima, a mislim da je najvažnije bilo to što su Putin i Si dali jako visoku ocenu međudržavnim odnosima. Putin je čak rekao da bi to trebalo da bude obrazac i primer međudržavne saradnje u 21. veku. Za mene je takođe vrlo važna bila i ocena ruskog predsednika da su Rusi i Kinezi stvorili novi model saradnje koji se temelji na nemešanju u unutrašnje stvari i poštovanju međunarodnih interesa, što je svojevrsna poruka i svima ostalima“, primećuje Vlahović.

Rusija i Kina, navodi on, poslednjih godina zaista imaju jako dobre odnose i nije slučajno što se kineski predsednik zahvalio Putinu koji se suprotstavlja pokušajima Zapada da se stavi klin u odnose Moskve i Pekinga.

„Oni koji prate međunarodnu politiku znaju da je američki san da zavade Rusiju i Kinu. Sa druge strane, ja ne sumnjam da će Moskva i Peking ostvariti svoj san, a to je da imaju najmanje 200 milijardi dolara godišnjeg ekonomskog prometa. To nije nerealno jer već sada, dok je ceo svet u krizi, Rusija i Kina imaju trgovinsku razmenu vrednu 123 milijarde“, kaže Vlahović.

On podseća da su Putin i Si u maju ove godine putem telemosta obeležili početak gradnje četiri atomska reaktora koje Rusi prave u Kini, a da su se prilikom razgovora u sredu, između ostalog, dogovorili i oko toga da zajednički nastupaju na finansijskim tržištima.

„Dakle, Rusi i Kinezi sada nameravaju da naprave jednu nezavisnu finansijsku instituciju i mislim da je i to jedan od elemenata jačanja saradnje ove dve zemlje“, kaže naš sagovornik.


Bez pukotina u odnosima

Naš sagovornik veruje da će nakon ovog sastanka glavni komentari u zapadnim medijima biti da je ruski predsednik upoznao Si Đinpinga sa inicijativom o formiranju sistema bezbednosnih garancija za Rusiju, odnosno da će od Amerikanaca tražiti pismene garancije da neće postaviti rakete u blizini ruskih granica.

Kina, kaže on, svakako u ovom pogledu podržava predsednika Putina, a to da li će njegov predlog biti prihvaćen u krajnjoj liniji zavisi od Zapada.

„Ali, po mom mišljenju je jako važno to što dva predsednika ne dopuštaju niti najmanju pukotinu u odnosima i ne dozvoljavaju da ih Zapad na bilo koji način dovede u nekakav sukob interesa. To je rezultat odličnih ekonomskih i kulturnih odnosa, ali i sve većeg broja zajedničkih vojnih manevara. Te vojne vežbe nisu uperene ni protiv koga, dakle ne pravi se vojni savez protiv nekoga, ali je ta saradnja vojnih struktura važna u slučaju da, ako zatreba, te zemlje ne budu na različitim stranama, već u prijateljskim i, na neki način, savezničkim odnosima“, navodi dopisnik „Novosti”.

I sam kineski predsednik je, dodaje, naglasio da to što ne postoji vojni savez između Kine i Rusije uopšte ne umanjuje njihove dobre odnose, koji su čak bolji nego kod mnogih zemalja koje imaju vojne saveze.


Melem na kinesku ranu

Branko Vlahović smatra da je izuzetno značajno i to što je, u trenutku kada zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Državama planiraju diplomatski bojkot zimske Olipijade u Pekingu, predsednik Putin potvrdio svoje prisustvo na otvaranju Igara.

„Putinov dolazak u Peking za Kineze će predstavljati melem na ranu, a ruski predsednik je tokom razgovora rekao i da sportske manifestacije ne treba pretvarati u politička borilišta i da sport treba osloboditi od politike. Za to se Moskva jako dugo zalaže jer je, nažalost, osetila na svojoj koži šta znači kada Zapad pretvori sportske igre u političko borilište“, ističe naš sagovornik.

Kako je saopšteno, tokom video-samita razgovarano je i o isporukama gasa gasovodom „Snaga Sibira 2“, kao i inicijativi Rusije da se održi samit „petorke“ zemalja-članica Saveta bezbednosti UN.

Lideri su takođe konstatovali uspeh kada je reč o razvoju infrastrukture na granici dve zemlje koju Moskva i Peking, kako je Vladimir Putin rekao, nameravaju da pretvore u „pojas večnog mira i dobrosusedstva“.


Autor: Sandra Čerin
https://rs-lat.sputniknews.com/20211215/sto-su-odnosi-rusije-i-kine-bolji--to-je-veca-glavobolja-zapada-1132515945.html

https://youtu.be/xyVGpLjSjcw

Šta su demonstrirali Putin i Si: Kako su američki mediji videli sastanak dvojice lidera


Rusija i Kina deluju kao „ujedinjeni front“ pokazujući solidarnost u svetlu zaoštravanja odnosa sa Amerikom, piše list „Njujork tajms“ povodom razgovora ruskog i kineskog predsednika, Vladimira Putina i Sija Đinpinga.

Američki medij precizira da su odnosi dvojice lidera prijateljski i da su tokom razgovora putem video-veze demonstrirali „solidarnost u svetlu pritiska Zapada zbog situacije oko Ukrajine, Tajvana i po drugim pitanjima“.

„Moskva i Peking, nekadašnji rivali, formirali su pod vlašću Putina i Sija ekonomsko, vojno i geopolitičko partnerstvo čvršće nego ikada pre, koje usled rasta konfrontacije obeju zemalja sa SAD sve više podseća na blok protiv američkog uticaja“, navodi „Njujork tajms“.

Autori članka ukazuju da je sastanak lidera Rusije i Kine održan „u veoma važnom trenutku“ u kontekstu posete Moskvi pomoćnice američkog državnog sekretara za poslove Rusije i Evroazije Karen Donfrid.

„Dok Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici prete Rusiji ekonomskim sankcijama u slučaju njene invazije na Ukrajinu, Moskva šalje signal da ima mnogo drugih prijatelja u svetu“, smatraju autori članka.

Sličan signal bio je, kako navodi izdanje, i sastanak ruskog predsednika sa indijskim premijerom Narendrom Modijem prošle nedelje.

Kako je ranije saopštio pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, onlajn razgovor predsednika Kine i Rusije trajao je oko sat i po. Lideri su razgovarali o svim važnim problemima kako u bilateralnim odnosima, tako i o međunarodnoj agendi.

Putin je tokom razgovora sa kineskim kolegom istakao da se odnosi Rusije i Kine mogu smatrati pravim primerom međudržavne saradnje u 21. veku.


https://rs-lat.sputniknews.com/20211216/nesalomivo-partnerstvo-putina-i-sija-zdruzenim-snagama-protiv-americkog-uticaja-1132514941.html

https://youtu.be/wTSCX1vc7to

Putin i Si razvlače Bajdena na dva fronta: "Veliki rat sa Rusijom i Kinom mogao bi da okonča našu naciju i usmrti desetine miliona Amerikanaca"


Iako su američki i ruski predsednici Džo Bajden i Vladimir Putin pre nekoliko dana konačno seli da porazgovaraju licem u lice, doduše preko video linka, Rusija je, kako se smatra, sve bliža stanju spremnosti za lansiranje invazije na susednu Ukrajinu. Tenzije, međutim, rastu i oko statusa Tajvana sa Kinom – čiji je predsednik Si Đinping u sve bližim odnosima sa Rusijom – pa se tako Bajden sada rastegao na dva fronta, što bi moglo da poremeti adekvatan odgovor njegove administracije na bilo koji od njih.

“Gardijan” piše da je na ukrajinsku granicu, na kojoj su nagomilane ruske trupe, stiglo novo oružje, železnički vagon sa raketnim sistemom zemlja-vazduh srednjeg dometa “buk-M1” koji je postao poznat 2014. nakon što je ispaljeni projektil iz separatističkog regiona na istoku Ukrajine Donbas oborio malezijski avion, kad je poginulo svih 298 ljudi u njemu.

A ukoliko dođe do sukoba na bilo kojem od dva fronta, malo je garancije da će Sjedinjene Američke Države pobediti u njemu.

-Mislim da SAD nisu spremne da idu u rat u Ukrajinu. Mislim da SAD nisu spremne da idu u rat oko Tajvana – rekao je “Njuzviku” Lajl Goldstin, stručnjak za Kinu i Rusiju i direktor angažmana u Aziji tink-tanka “Odbrambeni prioriteti”.

-Stojim iza toga – dodao je on.

Goldstin je istakao da je retkost biti potpuno spreman za rat, ali da su ukrajinski i tajvanski scenario posebno “maksimalno naglašeni jer uključuju rat visokog intenziteta” na mestima koja su ekstremno teška u odnosu na protivnika koji ima samo tu jednu tačku fokusa.


Strateški iscrpljujuće

Pentagon je do sada izbegavao da direktno proceni svoju sposobnost da se istovremeno okrene na dva velika fronta, navodi “Njuzvik”. Na pitanje novinara da li je u dugo očekivanom Globalnom pregledu američke vojske ispitana sposobnost SAD da biju dva velika sukoba na dva odvojena mesta, zamenica podsekretara odbrane za politiku Mara Karlin rekla je da se izveštaj nije bavio tim pitanjem.

Iako je malo onih koji ne misle da su SAD moćnije od Kine ili Rusije pojedinačno, novootkriveno jedinstvo između dve zemlje pokazalo se strateški iscrpljujućim za Vašington.

-Mislim da Moskva i Peking računaju da nas zaista mogu držati u maksimalnoj konfuziji, jer su mesta sukoba veoma daleko jedno od drugog a sile koje su umešane su veoma drugačije. Mislim da vide korist u tome da nas istovremeno odvlače u dva smera – istakao je Goldstin.

Kako piše “Njuzvik”, vetrovi pogodni za “savršenu oluju” zavijaju i u Istočnoj Evropi i azijskom Pacifiku upravo u trenutku kad se Bajdenova administracija, koja ne broji ni godinu dana u Beloj kući, oporavlja od posledica haotičnog povlačenja iz Avganistana nakon dvodecenijskog rata, alii uporne pandemije koronavirusa koja je pojačala oštre političke podele na domaćem terenu.

Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podigao alarm zbog izveštaja o gomilanju ruskih trupa na istočnoj granici – a ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba naveo da ih u Donbasu i na Krimu ima oko 115.000 sve sa tenkovima, artiljerijom, elektronskim sistemima i drugo - dvočasovni video razgovor između Putina i Bajdena nije doveo do deeskalacije krize.


"Stravična cena"

Američki predsednik je rekao da je upozorio Putina da će Rusija platiti "stravičnu cenu" i suočiti se sa razornim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu. Bajden je takođe istakao da mogućnost slanja američkih kopnenih borbenih trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije "nije bila na dnevnom redu", iako će se od Sjedinjenih Država i NATO tražiti da pošalju više vojnih snaga na istočne granice NATO kako bi se učvrstila linija odbrane.

I saveznica SAD Velika Britanija je u nedelju rekla da razmatra “sve opcije” reakcije na potencijalnu rusku invaziju na Ukrajinu – ministarka spoljnih poslova Liz Tras je istakla da se njena zemlja u prošlosti “već koristila ekonomskim sankcijama kako bi poslala diplomatske poruke Moskvi”.

Dok stručnjaci smatraju da je verovatnoća od ruske invazije na Ukrajinu mala, baš kao i ona da će SAD u tom slučaju poslati svoje trupe da podrže Kijev, ruski predsednik nije obećao da će povući svoje trupe sa granice, niti je Bajden obećao da neće preći Putinove “crvene linije”.

Prelazak NATO sa Zapadne na Istočnu Evropu uznemirava Putina, koji je početkom decembra zatražio garancije da se alijansa neće širiti na Istoku te ocenio da su odnosi Rusije i Zapada “došli do kritične tačke”.


"Bitka između demokratije i autokratije"

“Njuzvik” navodi da su američki zvaničnici redovno prikazivali bitku između demokratije i autoritarizma kao centralnu temu Bajdenove administracije. I državni sekretar Entoni Blinken je tokom pres konferencije OEBS-a rekao da je “ovo vreme kad su demokratije izazvane, neke iznutra a neke izvana”.

-Postoji nadmetanje između autokratija i demokratija i, kao što je Bajden rekao više puta, ovo je fundamentalno nadmetanje našeg vremena – naveo je Blinken pre nedelju dana u Stokholmu, uoči Samita za demokratiju od 9-10, decembra.

Blinken je u nedelju takođe upozorio da "nema ništa od gasovoda" Severni tok 2 ukoliko Rusija obnovi agresiju protiv Ukrajine, preneo je Tanjug.

- Taj gasovod... kroz njega trenutno ne prolazi gas. Zapravo, to je sredstvo uticaja na Rusiju, jer sve zavisi od toga koliko ruski predsednik Vladimir Putin želi da vidi da gas teče kroz taj gasovod - ukoliko i kada postane operativan. Malo je verovatno da će to da se dogodi ukoliko Rusija obnovi agresiju na Ukrajinu - kazao je Blinken za NBC, a preneo Rojters.

Učešće Ukrajine na Samitu je dočekano u Rusiji s kritikama, ali je još kontroverznija bila američka pozivnica Tajvanu, čiju nezavisnost spori Kina. “Njuzvik” podseća da je Vašington presekao veze sa Tajvanom 1979. u korist Pekinga i da su SAD održavale nezvanične odnose sa ostrvom, koji su se tokom godina proširili, posebno za vreme administracije Donalda Trampa i potom Bajdena. Kineski predsednik je obećao da će preuzeti Tajvan silom ako ne uspeju diplomatski napori za ponovno ujedinjenje.

Kako se Tajvan priključio virtuelnom samitu, sporno ostrvo izgubilo je jednog od nekoliko preostalih diplomatskih partnera zbog Kine. Nikaragva, centralnoamerička nacija, objavila je u četvrtak, nekoliko sati nakon početka Samita, da će zvanično raskinuti odnose sa Tajvanom i sklopiti veze sa kopnenom Kinom.

Ovaj potez ostavio je Tajvanu svega još 13 državničkih odnosa, uključujući Belize, Gvatemalu, Honduras, Paragvaj, Haiti, Sent Kits i Nevis, Svetu Luciju, Sent Vinsent i Grenadini, Nauru, Maršalova ostrva, Palau i Tuvalu, kao i Esvatini u Africi. Tajvan takođe ima zvanične odnose sa Svetom stolicom u Vatikanu.

Vašington je inicijalno priznao proteranu vladu u Taipeju, nakon pobede komunista u kineskom građanskom ratu 1949, ali se tri decenije kasnije okrenuo Pekingu, kako je Kina započela otvaranje ka svetu te uzdizanje u drugu najveću ekonomsku silu koja je sada već na putu da postane prva. Iako su SAD su zadržale nezvanične odnose sa Tajvanom, uključujući političku i vojnu podršku, međunarodni odnosi Tajvana su oslabili, posebno suočeni sa ekonomskom moći Kine.


Zbližavanje Rusije i Kine

Kako Peking širi svoj globalni uticaj, on tvrdi pravo da preuzme Tajvan bilo diplomatijom bilo silom, što je politika koju je SI podvukao kroz vojne poteze, poput redovnih prolaza vojnih aviona kroz vazdušnu zonu ostrva.

“Njuzvik” navodi da kineske kopnene snage stacionirane u blizini Tajvanskog moreuza broje oko 416.000, što je skoro pet puta više od broja tajvanskih snaga, prema najnovijem vojnom izveštaju SAD o kineskoj vojsci objavljenom prošlog meseca.

Istovremeno, Rusija se sve više zbližava sa Kinom.

Si i Putin su dogovorili dublju saradnju u maju, a početkom juna su kineski i ruski zvaničnici zajedno proslavili 20 godina Sporazuma o dobrosusedskim, prijateljskim odnosima i saradnji, kad je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji ocenio da su odnosi dve zemlje “dosegli nove visine”.

Iako su odnosi dve zemlje unazad išli gore-dole, poslednjih godina Kina i Rusija često se pojavljuju u tandem na diplomatskom frontu. I bilateralna trgovinska saradnja im je u porastu, međutim Vašington je zabrinut zbog povećane vojne i tehnološke saradnje Pekinga i Moskve. Dalji znakovi približavanja dve zemlje mogu se pronaći u njihovim zajedničkim vežbama, uključujući nedavne patrole u Pacifiku te protivljenje raspoređivanju američkih sistema naoružanja u regionu.

Nedavno se pojavio i video koji navodno pokazuje kako ruska vojska premešta raketne sisteme obalske odbrane “bastion” na udaljeno ostrvo Matua, nedaleko od obale ostrva pod kontrolom Rusije na koja pravo od kraja Drugog svetskog rata polaže američki saveznik Japan. Drugi svetski rat je bio poslednji put kad su SAD vodile veliki rat na dva poprišta, ukazuje “Njuzvik”.


"Dugo vremena su se mešali"

Putin ističe da će Rusija “širiti svoje odnose sa Kinom kako smatra daje prikladno” i da njihove veze “mogu biti još dublje, sadržajnije i korisnije” za dve nacije.

-Što je svet nestabilniji, to je potrebnije da Kina i Rusija unaprede našu saradnju – rekao je “Njuzviku” portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju.

-Dugo vremena su se SAD i Zapad bezobzirno mešali u domaće poslove druge zemlje koristeći demokratiju i ljudska prava kao izgovor. Takvi potezi stvorili su probleme u svetu i čak postali izvor nestabilnosti i rata – istakao je.

Liu je objasnio da pojačani odnosi Rusije i Kine, koje obe strane smatraju najboljima u modernoj istoriji, nisu osmišljeni kao još jedan ekskluzivni klub već zaštita za sprovođenje principa sveta kakvim ga oni vide.

“Njuzvik” navodi da su dve zemlje do sada, takođe, izbegavale bilo kakav formali savez i da bi takav pakt tradicionalno primoravao jednu zemlju da brani drugu u slučaju vojnog napada, poput Člana 5 NATO pakta.

Dmitri Trenin, direktor moskovskog Centra Karnegi, rekao je da nije video direktan dokaz da Putin i Si koordinišu po pitanju Ukrajine i Tajvana, ali je istakao da “Kina i Rusija nikad neće biti jedna protiv druge”.

-Ovo je odnos između dve sile različite veličine, ali obe žestoko suverene. Između njih će uvek biti malo dnevne svetlosti – ocenio je.


Šansa za deeskalaciju krize

Sa druge strane, SAD su uvećale svoj savez sa NATO u Evropi, te Japanom i Južnom Korejom u azijskopacifičkom regionu jačanjem drugih paktova kao što su koalicija Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga koja uključuje i Australiju, Indiju i Japan, te AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom.

Ništa od toga ne odgovara Pekingu i Moskvi, koji upozoravaju da takvi potezi prete da izazovu novi Hladni rat. A ovog puta,ulozi za Vašington su još viši.

-Sjedinjene Države su trenutno suočene sa najopasnijom pretnjom svom postojanju u istoriji - rekao je “Njuzviku” Dejvid Pajn, zamenik direktora za nacionalne operacije u EMP kokusu za nacionalnu bezbednost.

Čak i tokom Hladnog rata, vreme reakcije SAD pokazalo se nesigurnim kada su se suočili sa preklapajućim krizama. Pre skoro pola veka izbio je rat na granici Kine i Indije, nedavno reaktiviranom žarištu agresije, baš kada je Kubanska raketna kriza zaokupila svu pažnju SAD i Sovjetskog Saveza.

Zimske olimpijske igre u Pekingu u februaru 2022. mogle bi biti potencijalna tačka deeskalacije, ali poslednji put kad je Kina bila domaćin Olimpijade izbio je rat između Rusije i Gruzije. Neprijateljstva su izbila 7. avgusta 2008, uoči ceremonije otvaranja XXIX Letnjih olimpijskih igara u Pekingu, podseća “Njuzvik”, dodajući da ovakva jukstapozicija globalnog sportskog dešavanja i krvavog konflikta u koji je uključena jedna od svetskih sila ilustruje složenost međunarodnih odnosa između prijatelja ali i neprijatelja.

Pajn je rekao da bi jedno rešenje bilo rekalibrisanje posvećenosti Vašingtona “neodbranjivim” i dalekim žarištima poput Ukrajine i Tajvana u okviru “mirovne ofanzive” uparene sa diplomatijom koja može da služi za smirivanje tenzija i “pruži Pentagonu priliku da pravilno reorganizuje snage da odbrane zemlju i moguće saveznike”.

-Alternativa bi mogla da bude izbijanje velikog rata sa Rusijom i Kinom koji bi mogao da izazove egzistencijalnu pretnju po SAD, a koja bi mogla da okonča našu naciju i usmrti desetine miliona Amerikanaca – zaključio je Pajn.


Milijana Milkšić
izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/bitka-koju-amerika-ne-moze-da-dobije-putin-i-si-razvlace-bajdena-na-dva-fronta-veliki/be3k4bv)

https://youtu.be/z2WuhRMpM4o

https://youtu.be/QVWxsvlgVug

https://youtu.be/zDrOsv04d_M

Kineski mediji: Amerika svojom zajedljivošću sve više zbližava Moskvu i Peking


Rusija i Kina nastavljaju da razvijaju odnose u uslovima rastućeg američkog pritiska i zemalja-članica NATO-a, piše kineski list „Saut čajna morning post“.

„Rusko-kineska saradnja postaje sve aktuelnija, jer Sjedinjene Američke Države nastavljaju da promovišu ideju među svojim saveznicima da su Moskva i Peking i dalje svetski neprijatelji“, navodi se u članku.

Prema mišljenju autora članka, globalni rast Kine i „ruska pretnja“ dominiraju u agendi partnera Alijanse. Kako je naveo, ta retorika se sve češće čuje i u drugim platformama na čijem čelu su SAD.

„Odlaskom sa funkcije nemačke kancelarke Angele Merkel, koja se smatrala jednim od poslednjih pragmatičnih glasova o Kini, Evropska unija bi mogla bude solidarnija sa NATO-om i Amerikom“, dodaje kolumnista.

Umesto da traži kompromis, Vašington i njegovi saveznici su svaki put „sve zajedljiviji“, piše list.

To, po mišljenju autora materijala, gura Moskvu i Peking na još bližu koordinaciju međunarodnih poteza.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je tokom razgovora sa kineskim liderom Si Đinpingom izjavio da se odnosi Rusije i Kine mogu smatrati pravim primerom međudržavne saradnje u 21. veku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211220/kineski-mediji-amerika-svojom-zajedljivoscu-sve-vise-zblizava-moskvu-i-peking-1132624162.html)

Kina podržala zahteve Rusije za bezbednosne garancije

 
Kina je podržala predloge Rusije za bezbednosne garancije upućene NATO-u, ocenjujući da ti predlozi doprinose dijalogu dve strane.

 - Kina smatra da su u sadašnjoj situaciji ruski predlozi u skladu sa osnovnim normama međunarodnih odnosa, da doprinose unapređenju međusobnog poverenja među zemljama, smanjuju rizik od konflikata i da čuvaju globalnu i regionalnu stratešku stabilnost - rečeno je za RIA Novosti u Ministarstvu spoljnih poslova Kine.

Istaknuto je da se Kina uvek zalagala za to da zemlje na bazi međusobnog poštovanja i u dijalogu rešavaju nesuglasice.

Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma o bezbednosnim garancijama sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o neširenju NATO-a na istok.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1068266/kina-rusija-nato)

Kina u fokusu: „Gasprom“ pregovara o isporukama plina i helijuma


„Gasprom“ pregovara sa Kinom o isporukama tečnog naftnog gasa i helijuma iz Amurske fabrike za preradu gasa, izjavio je šef predstavništva kompanije u Pekingu Viktor Kovtun.

„Saradnja 'Gasproma' sa kineskim partnerima nije ograničena na snabdevanje gasom i saradnju u oblasti podzemnog skladištenja gasa. Na primer, sada su u toku aktivni pregovori o isporukama tečnog naftnog gasa i helijumom iz Amurske fabrike za preradu gasa. Kineski partneri već su izrazili interesovanje za kupovinu tih proizvoda“, rekao je Kovtun u intervjuu za korporativni časopis „Gasprom“.

On je napomenuo da se tokom zasedanja zajedničkih koordinacionih komiteta „Gasproma“ sa kineskim korporacijama „China National Petroleum Corporation“ i „China National Offshore Oil Corporation“ razgovaralo i o perspektivnim oblastima kao što su električna energija proizvedena iz gasa, razvoj proizvodno-marketinške infrastrukture prirodnog gasa kao goriva za vozila na međunarodnoj transportnoj ruti Evropa-Kina, kao i zajednička realizacija projekata u oblasti utečnjavanja gasa.

„Uvereni smo da će projekti o kojima se trenutno razgovara između 'Gasproma' i kineskih partnera biti traženi na kineskom tržištu. To znači da u kineskom sektoru predstoji još mnogo posla“, zaključio je Kovtun.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211222/kina-u-fokusu-gasprom-pregovara-o-isporukama-plina-i-helijuma-1132680513.html)

https://youtu.be/4eArYR-1qVU

Rusija i Kina zajednički razvijaju visokotehnološko oružje
Tanjug 23. 12. 2021.

RUSIJA i Kina zajednički razvijaju visokotehnološko oružje dok ostvaruju saradnju u oblasti bezbednosti, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare.

- Sarađujemo sa Kinom u oblasti bezbednosti. Oružane snage Kine su opremljene najnaprednijim sistemima naoružanja - izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS - Čak zajedno razvijamo i određene vrste visokotehnološkog oružja. Sarađujemo u sferama svemira i proizvodnje aviona i helikoptera - izjavio je ruski predsednik. Putin je pohvalio rusko-kineske strateške veze kao faktor stabilizacije na globalnoj sceni.

- Ovo je potpuno sveobuhvatno strateško partnerstvo, koje je bez presedana u istoriji, barem između Rusije i Kine. Svakodnevno aktivan rad je povoljan i za Kineze i za Ruse, i ostaje ozbiljan stabilizacijski faktor u međunarodnoj areni - zaključio je Putin.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/B3JOaz-YPWo

https://youtu.be/US6T2mmlgt4

"Putin u završnoj fazi sklapanja sporazuma sa Sijem"
Jutarnji list 04.01.2022.

Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je u završnoj fazi sklapanja sporazuma sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom o izgradnji novog gasovoda koji bi mogao dodatno da pogorša evropsku gasnu krizu i sa kojim bi Rusija mogla da nadigra Evropsku uniju u geopolitičkim i energetskim igrama, prenosi "Jutarnji list".

Sporazumom bi bio pokrenut gasovod Snaga Sibira 2, koji bi, kako se navodi, udvostručio izvoz u Kinu, transportirajući do pedeset milijardi kubnih metara više prirodnog gasa svake godine nego je to trenutno putem gasovoda Snaga Sibira. Slučajno ili ne, to je količina jednaka onoj za koju je projektovan Severni tok 2, koji čeka regulatorno odobrenje za početak rada a namenjen je dopremi ruskog gasa u Nemačku i dalje u Evropu preko Baltika.

Informacije o pokretanju novog gasovoda dolaze u vreme kad je Evropa zahvaćena energetskom krizom a cene gasa dostižu rekorde. Kriza se pojačala poslednjih nedelja, nakon što su u Francuskoj zaustavljeni neki nuklearni reaktori, dok Nemačka beleži slabu proizvodnju struje iz vetroelektrana. Posledičn nedostatak snage potaknuo je zemlje da spale više ugljena, pa čak i mazuta, iako to ide nauštrb proklamovanim ekološkim ciljevima. Istovremeno, poznavatelji energetskih i (geo)političkih prilika optužuju Putina da želi da pritisne EU da odobri Severni tok 2. Analitičari upozoravaju da bi novi gasovod iz Rusije u Kinu Moskvi omogućio dodatnu polugu uticaja nad Evropom, što bi EU ostavilo nemoćnom da zaustavi rastuću agresiju Kremlja na Ukrajinu.

Snaga Sibira 2, kao i prvobitna varijanta tog gasovoda, dovodila bi energent sa sibirskog poluostrva Jamal, izvora gasa koji se izvozi u Evropu i Kinu. Zapadni zvaničnici se brinu da bi projekt mogao da ima geopolitičke implikacije za evropske nacije pre nego što ozbiljno krenu s tranzicijom na obnovljive izvore energije. S obzirom da će, ako bude izgrađen, gasovod Snaga Sibira 2 moći da u Kinu dopremi otprilike istu količinu koju bi Severni tok 2 mogao da transportuje u Evropu, to će Kremlju dati više mogućnosti uticaja na to ko dobija plin i po kojoj ceni, smatraju analitičari. Neki ukazuju i da će zavisnost Evrope o ruskom gasu značiti da će na kraju morati da pokleknu pod pritiskom Moskve.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/AvYbMf6d9qc

Rusija i Kina će sprečiti haos i rat u Centralnoj Aziji


Kina i Rusija, kao stalne članice SB UN, ne treba da dozvole da države Centralne Azije zahvati haos i rat, izjavio je ministar inostranih psolova Kine Van Ji u telefonskom razgovoru sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom.

"Kina i Rusija, kao stalne članice SB UN i prijateljski susedi država Centralne Azije ne treba da dozvole da Centralnu Aziju zahvati haos i rat", naglasio je Van Ji, navodi se na sajtu kineskog MIP-a.

On je dodao da "Moskva i Peking treba da nastave da produbljuju koordinaciju i saradnju, da pruže otpor mešanju spoljnih sila u unutrašnje stvari država Cenetralne Azije".

Pored toga, Van Ji je pozvao da se ne dozvoli da "obojene revolucije" i "tri osovine zla" (terorizam, ekstremizam, separatizam) izazovu haos. Ministar je naglasio da Moskva i Peking treba da pomažu državama Centralne Azije u borbi protiv pandemije, da razviju svoje ekonomije i ulože napore za eliminaciju socijalnog nezadovoljstva koje stvara nestabilnost.

Rusija i Kina, po njegovom mišljenju, treba da "podržavaju jačanje koordinacije i saradnje Šangajske organizacije za saradnju i ODKB kako bi zajedno efikasno reagovali na različite izazove u cilju regionalne bezbednosti".

Telefonski razgovor Lavrova i Van Jia je održan juče. Kako je saopštio ruskim MIP, ministri su razgovarali o situaciji u Kazahstanu i izrazili zabrinutost mešanjem spolja u događaje u republici.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1074617/rusija-kina-kazahstan-sergej-lavrov)

Putin sa Sijem na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu


Predsednik Rusije Vladimir Putin prisustvovaće otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu 4. februara, a tada će se sastati sa predsednikom Kine Si Đinpingom, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

- Pripremamo zvanični rusko-kineski samit. Predsednik Putin će, na poziv predsednika Si Đinpinga, posetiti Peking 4. februara - na dan otvaranja Olimpijskih igara. Istog dana će se održati pregovori na najvišem nivou - naveo je Lavrov.

Prema njegovim rečima, lideri Rusije i Kine će tokom razgovora obuhvatiti čitav spektar odnosa.

- U pripremi su rešenja koja su detaljno osmišljena, izvodljiva i koja zaista pomažu da povećamo našu saradnju - istakao je ministar spoljnih poslova Rusije.

On je dodao da će se o svim tim pitanjima rusko-kineske saradnje razgovarati tokom priprema za posjetu Putina Pekingu i tokom same posete.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-sa-sijem-na-otvaranju-zimskih-olimpijskih-igara-u-pekingu/cmcxt2j)

Rusko-kineska partija šaha u Aziji
SVET Autor: Željko Pantelić 14. jan. 2022

Dobrim poznavaocima srpske istorije nije nepoznato ime Mihaila Černjajeva. Ruskom vojskovođi je poverena vojska Knjaževine Srbije u Prvom srpsko-turskom ratu jer je bio ovenčan slavom ruskog osvajača srednje Azije. Deset godina pre nego što je došao u Srbiju Černjajev je sa 2.000 vojnika osvojio centralnu aziju. Genaral je bio neka vrsta ruskog Đuzepea Garibaldija jer je sa jedva 2.000 vojnika, uprkos negativnim predviđanjima i naređenjima iz Sankt Petresburga, pokorio prostor centralne Azije i dobio nadimak “Lav od Taškenta”.

Rusko osvajanje centralne Azije u drugoj polovini 19.veka je došlo kao logična posledica utvrđivanja Rusije na njenim zapadnim granicama sa Evropom i južnim sa Turskom i Persijom. Za Sovjetski Savez, centralnoazijske republike su imale dvostruki značaj: vojni, jer su davali SSSR- stratešku dubinu koja se pokazala fundamentalnom za pobedu u Drugom svetskom ratu i ekonomski jer su garantovale žitarice, energetske i primarne materije u ogromnim količinama.

U posleratnom periodu, centralnoazijske republike su doživele vatrometni demografski bum. Zahvaljujući sovjetskom zdravstvenom sistemu koji je sveo na minimum smrtnost novorođenčadi, stanovništvo je za manje od pola veka utrostručeno. Taj vrtoglavi demografski rast će biti glavni motiv zašto se Moskva tako lako i hladno ratosiljala centralnoazijskih republika tokom raspada SSSR-a. Moskovska vrhuška je gledala uvek sa visine na “azijske rođake iz stepe”. Nisu ih udostojli ni učešća u donošenju odluke o raspadu SSSR-a, konsultovali su samo Kijev i Minsk. Pet centralnoazijskih republika sa preko 60 miliona stanovnika islamske veroispovesti u momentu nestanka SSSR-a bili su preveliki zalogaj za tek rođenu Rusku fedaraciju.

Pre nedavnog ulaska ruskih trupa u Kazahstan na poziv predsednika Tokajeva, od raspada SSSR-a ruski vojnici su kročili čizmom samo u Tadžikistan u centralnoazijskom teatru. Koliko je Rusija zapostavila centralnoazijski region na prelasku između 20. u 21. vek govori činjenica da je Kremlj dozvolio SAD da otvore vojne baze u regionu, posle 11. septembra 2001. godine. Indikativna je bila reakcija Kine koja se veoma razočarala i ražestila zbog odluke Moskve da pristane na podizanje američkih vojnih baza imajući u vidu da je bila ustanovljena Šangajska organizacija za saradnju. Američki vojnici su ostali na terenu sve do 2010. godine kada su se definitivno povukli prepuštajući region Rusiji, Kini i uticajima regionalnih sila, pre svega Turske.

Ruska federacija je tokom prvih 15-20 godina svog postojanja bila orjentisana na što tesnije povezivanje sa slovenskim republikama bivšeg SSSR-a i na približavanje Evropi dok su centralnoazijske republike bile van radara ruske spoljne i geopolitike. Do zaokreta dolazi kada Peking lansira “Novi put svile” 2013. godina. Inicijativa “Pojas i put”, svrgavanje filoruskog kleptokrate Viktora Janukoviča u Ukrajini i uspostavljanje rusofobne vlasti u Kijevu, su presudno doprineli da Kremlj ponovo “otkrije” stepe i planine centralne Azije.

Strateški cilj Kine da izbegne usko grlo u Južnom kineskom moru i Malajski moreuz, pod kontrolom američke flote, je porodio “Novi put svile”. Peking je upravo preko centralnoazijskih republika uspeo da uveri Moskvu u višestruku isplativost novog projekta za Rusiju, a ključni momenat se odigrao 2015. godine kada je Kina pozvala Rusiju da zajedno rade na izgradnji infrastrukture i transportne mreže u nekadašnjim republikama SSSR-a i investiraju u vitalne sektore poput energetskog i primarnih materija.

Peking je svestan veoma snažnog antikineskog sentimenta u svim centralnoazijskim državama osim u Tadžikistanu. Ujguri iz Sinđana su deo iste porodice tzv. turkijskih naroda i diskriminacija kojoj su izloženi već godinama je pojačala sinofobiju u regionu. Takođe, Kina i pored izuzetno dobrih odnosa sa Rusijom vodi računa da ne izaziva podozrenje Moskve hegemonističkim potezima u srednjoj Aziji. Pet bivših sovjetskih republika sa blizu 100 miliona stanovnika čija je kupovna moć slaba mogu da predstavljaju razlog za brigu Moskvi, ali ne mogu za Kinu a kamoli da budu dovoljno jak razlog da Džongnanhaj pokvari odnose sa Kremljom.

Preko regiona i Rusije železničkim prugama prolazi više od 90 odsto robe koja se šalje kopnenim putevima iz Kine u Evropu i obratno. U poslednjih sedam godina je ušestostručen obim trgovinske razmene između Starog kontinenta i Dalekog istoka preko ruske i srednjoazijske stepe. Rusija je zahavljujući Novom putu svile modernizovala svoju železnicu a Peking doprinosi povećanju prometa i zarade kroz stimulisanje privredenika da koriste železnicu za prevoz robe.

Odsustvo prirodnih barijera koji bi delili Rusiju od centarlne Azije neizbežno primorava Moskvu da drži pod vojnom kontrolom region. Problem je u troškovima takvog angažmana. SAD i drugi rivali Kremlja, prvenstveno Turska, su svesni da ne mogu da istisnu Rusiju iz regiona. Njihov glavni cilj je da primoraju Moskvu da plaća što veću cenu dominantne pozicije kroz upotrebu što većih resursa, ekonomskih, ljudskih i vojnih, igrajući na kartu iscrpljivanja.

Predsednik Vladmir Putin je svestan igre svojih antagonista u centralnoj Aziji i zato je u odnosima vis-a-vis sa regionalnim vođama stavio do znanja da odnosi ne mogu da budu jednosmerni, odnosno da im Rusija garantuje bezbednost i stabilnost, a da oni igraju na više stolova, često i na štetu ruskih interesa. Istovremeno, u Moskvi očekuju i da njihov bezbednosni kišobran bude adekvatno plaćen kroz povoljne ili privilegovane ekonomske i poslovne aranžmane. Kina nema nikakav problem da Rusi budu “šerif” u regionu dok vozovi jure tamo-vamo, a energenti, uranijum i primarne materije stižu redovno i sigurno za “žednu” kinesku industriju.

Varijabile na šahovskoj tabli centralne Azije su Turska i islamski radikalizam i fundamentalizam. Rusija je prošlog leta, sa najavom povlačenja SAD iz Afganistana, obuku vojnika u Uzbekistanu i Tadžikistanu, kao preventivnu meru u slučaju da talibani pokušaju da rašire svoju sredjovekovnu viziju retrogradnog islama na sever. Jedan od najjačih vezivnih elemenata u centralnoj Aziji između Rusije i Kine, pored ekonomskih i strateških, je bobra protiv radikalnog islama finansiranog od strane petro-monarhija iz Persijskog zaliva, ali i panturkizma koji sve jače zagovara Ankara.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je osnovao “Turski savet” koji okuplja sve bivše sovjetske republike sa većinskim turkijskim narodima sa jasnom željom da širi ideju panturkizma. Erdogan je u svom stilu, uspostavio vrlo bliske odnose sa sebi sličnim vladarima. Sa kazahstanskim predsednicima Nazarabajevim i Tokajevim se sreo gotovo 40 puta u poslednjih 20 godina, uspešno je prevazišao i višedecenijski problem sa Uzbekistanom i izgradio vrlo prisne relacije sa Šavkatom Mirzijojevim. U Turkmenistanu i Kirgistanu je Erdogan viđen kao predsednik Srbije u Banja Luci ili predsednik Albanije u Prištini, pogotovo posle čvrste podrške Biškeku u sukobu sa Tadžikistanom.

Izvor: www.nova.rs

Rusija i Kina formirale energetski savez


Saradnja Moskve i Pekinga u sferi energetike je duboka i raznovrstna, saopštio je ruski ambasador u Kini Andrej Denisov.

On je posebno istakao rad na obnovljivim izvorima energije i preradi energetskih sirovina.

„Iz tog razloga možemo reći da je između Rusije i Kine već formiran neka vrsta energetskog saveza“, naglasio je diplomata na konferenciji za štampu.

Denisov je nazvao energetiku „osnovom bilateralne saradnje u materijalnoj sferi“, prognozirao nastavak visoke potražnje za ruskim prirodnim gasom u Kini i ispričao da države aktivno razgovaraju o novim projektima u sferi isporuka plavog goriva.

Početkom januara kompanija „Novatek“ je potpisala sa kineskom „Zhejiang Energy“ ugovor na 15 godina o isporuci milion tona tečnog prirodnog gasa godišnje.

Podsetimo, gasovod „Snaga Sibira“, preko kojeg "Gasprom" isporučuje gas u Kinu, završen je 2020. godine, izgradnja je trajala pet godina a vrednost projekta procenjuje se na oko 400 milijardi dolara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220125/rusija-i-kina-formirale-energetski-savez-1133623125.html)

https://youtu.be/9gQfQzkGCKs

„Mirno more 2022“: Rusko-Kineski manevri u Indijskom okeanu


U zapadnom delu Arapskog mora održane su zajedničke rusko-kineske vojne vežbe „Mirno more 2022“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

U manevrima je učestvovao odred brodova ruske Tihookeanske flote – raketna krstarica „Varjag“, veliki protivpodmornički brod „Admiral Tribuc“ i veliki morski taknker „Boris Butoma“. Ratnu mornaricu Kine predstavljali su raketna krstarica „Urumći“ i brod za snabdevanje „Taihu“.

Tokom vojnih vežbi ruski i kineski brodovi su realizovali taktičko manevrisanje, organizovanje potrage i oslobađanje uslovno zaplenjenog broda.

Takođe, vojnici su imali zadatak da helikopterom prebace „ranjenika“ sa broda „Admiral Tribuc“ na razarač „Urumći“. U te svrhe korišten je helikopter pomorske avijacije ruske flote Ka-27PS.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220125/mirno-more-2022-jedinstveni-kadrovi-rusko-kineskih-manevara-u-indijskom-okeanu-1133626605.html)

Putin uoči ZOI: "Rusija i Kina se protive politizaciji sporta"


Rusija i Kina protive se politizaciji sporta i demonstrativnim bojkotima uoči Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin obraćajući se sportistima svoje zemlje.

SAD su u grupi nekoliko zemalja koje su se zbog zabrinutosti za stanje ljudskih prva u Kini odlučile za tzv. diplomatski bojkot i neće slati političare ili druge zvanične državne predstavnike na ZOI sledećeg meseca, prenosi AP.

S druge strane, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin najavio je da planira da prisustvuje ZOI i da se sastane sa kineskim liderom Si Đinpingom.

- Smatram da je osnovni cilj sportskih takmičenja masovna popularizacija sporta i jačanje prijateljstva među narodima. Ove pristupe dele i organizatori predstojećih Igara, naši kineski prijatelji. Zajedno se borimo protiv politizacije sporta i demonstrativnih bojkota. Podržavamo tradicionalne olimpijske vrednosti, pre svega, jednakost i pravičnost - poručio je Putin.

Umesto uobičajene ceremonije u Moskvi pre odlaska ruskih timova na Olimpijske igre, Putin se video-linkom obratio sportistima okupljenim u trenažnim centrima širom zemlje.

- Molim vas i sve vaše saigrače da rigorozno poštujete sve zahteve organizacionog komiteta ZOI i da se striktno pridržavate svih medicinskih insgtrukcija - rekao je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-uoci-zoi-rusija-i-kina-se-protive-politizaciji-sporta/cc0fw6p)

Kina i Rusija - primer dobrih odnosa


Rusko-kinesko strateško partnerstvo je na većem nivou od tradicionalnog vojno-političkog saveza, saopštio je Lavrov u Državnoj dumi.

- Dobar primer kako treba da se razvijaju međudržavni odnosi u 21. veku je rusko-kinesko strateško partnerstvo. Po nekim parametrima ono se nalazi na većem nivou od tradicionalnog vojno-političkog saveza - dodao je on.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1079649/najnovije-vesti-sergej-lavrov-ruska-duma)

Tema razgovora Putina i Si Đipinga bezbednost u Evropi


Bidući razgovor Putina i Si Đipinga ticaće se najviše američko-ruskog dijaloga kao i strateške stabilnosti u Evropi, izjavio je Dmitri Peskov.

"Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, tokom predstojećeg razgovora u Pekingu obratiće posebnu pažnju na rusko-američki dijalog, garancije o bezbednosti i strateškoj stabilnosti u Evropi", rekao je on.

"Verujem da će dobar deo razgovora biti iskorišćen na razmenu mišljenja o aktuelnim međunarodnim pitanjima. Razgovori će uključiti priču o strateškoj stabilnosti u Evropi, bezbednosnim garancijama koje traži Rusija, dijalogu Rusije i SAD, kao i Rusije i NATO, i priču o regionalnim problemima. Dnevni red je ogroman", naveo je Peskov, prenosi TASS.

Putin je za prethodnih 20 godina više puta boravio u Kini, ali zbog pandemije koronavirusa poslednje dve godine nije bilo uzajamnih poseta lidera dve zemlje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=28&nav_category=78&nav_id=2096467)

Najbliži saradnik otkrio šta će se dešavati u Kini
Novosti online 29. 01. 2022.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin se tokom posete Pekingu neće sastajati sa ostalim predsednicima koji će doputovati u prestonicu Kine kako bi prisustvovali otvaranju Zimskih olimpijskih igara zbog strogih epidemioloških mera, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Tim rečima je Peskov odgovorio na pitanje novinara da li u Kremlj stižu zahtevi da se Putin tokom boravka u Pekingu sastane i sa drugim liderima.

- Već smo to isticali da organizatori ceremonije primenjuju čitav niz strogih ograničenja, kako za sportiste, tako i za goste, uključujući zvaničnike - kazao je on.

Upitan da li postoji mogućnost da se Putin sastane sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, budući da će i on prisustvovati ceremoniji otvaranja igara, Peskov je rekao da takvih planova nema, ali da ne može u potpunosti da isključi tu mogućnost.

- Ali ponavljam, nikakvi bilateralni sastanci sem već dogovorenog susreta sa predsednikom Kine Si Đinpingom nisu u planu - zaključio je.

Podsetimo, Putin će u Kinu otputovati 4. februara.

Izvor: www.novosti.rs

Bilateralni odnosi, garancije bezbednosti, gas: Putin i Si u petak u četiri oka


Predsednik Rusije Vladimir Putin će od 4. februara boraviti u poseti Kini, tokom koje će razgovarati sa predsednikom Si Đinpingom i prisustvovati otvaranju zimskih Olimpijskih igara. Kako je najavio pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov, predsednici će imati i razgovor u četiri oka a očekuje se i potpisivanje velikog broja sporazuma.

Poseban akcenat biće stavljen na saradnju u oblasti gasa.

„Moskva i Peking imaju slične i podudarne stavove kada je reč o većini međunarodnih pitanja. Dve zemlje ne prihvataju jednostranu primenu sankcija i mešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja “, rekao je Ušakov novinarima uoči posete.

Takođe, dodao je, odnosi dve države nisu podložni uticaju trećih zemalja i nisu usmereni ni protiv koga.

„Jačanje bilateralnih odnosa u skladu je sa interesima dve države. Ti odnosi grade se na održivom zajedničkom konsenzusu po pitanju perspektiva, obima i dubine saradnje. I važno je da oni nisu podložni uticaju neke treće države i nisu upereni ni protiv koga“, naglasio je Ušakov.

On je dodao i da Kina podržava zahteve Rusije za garancije bezbednosti upućene Zapadu i deli stav da bezbednost jedne zemlje ne može biti osigurana na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

Predsednici dve zemlje će 4. februara usvojiti zajedničku izjavu o međunarodnim odnosima koji ulaze u novu epohu a imaće i razgovor u četiri oka, najavio je Ušakov.

„Za pregovore je još ranije pripremljena zajednička izjava o međunarodnim odnosima, koji ulaze u novu epohu, o globalnom održivom razvoju. U toj izjavi biće izneti zajednički pogledi Rusije i Kine na najvažnije svetske probleme, uključujući i pitanja bezbednosti“, naveo je Putinov saradnik.

Posle pregovora, predviđen je ručak na kojem će predsednici razgovarati oči u oči.

„Takav format razgovora omogućava da se maksimalno otvoreno razmotre najvažnije međunarodni i bilateralni problemi i pitanja. U skladu s programom, naš predsednik će uveče učestvovati na ceremoniji otvaranja 24. zimskih Olimpijskih igara“, naveo je Ušakov.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da 4. februara bude usvojen značajan paket bilateralnih dokumenata.

„U toku je usaglašavanje dokumenata. Mogu da kažem da je pripremljeno više od 15 sporazuma“, dodao je Ušakov.

Zbog epidemioloških mera u ruskoj delegaciji, koja je prvobitno trebalo da broji više od 20 članova, biće šef diplomatije Sergej Lavrov, vice-premijer Dmitrij Černišenko, ministar energetike Nikolaj Šuljginov, direktor kompanije „Rosnjeft“ Igor Sečin i Ušakov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220202/bilateralni-odnosi-garancije-bezbednosti-gas-putin-i-si-u-petak-u-cetiri-oka-1133902844.html)

https://youtu.be/MeDmpGnXo5A

Putin i Si potpisaće više od 15 sporazuma
Tanjug 02. 02. 2022.

RUSIJA i Kina će razgovarati o gasu i finansijskoj saradnji, a cilj je da se ta kooperacija pojača, saopštio je Kremlj uoči puta predsednika Rusije Vladimira Putina u Peking na otvaranje Zimskih olimpijskih igara.

Putin i njegov kolega Si Đinping će ručati zajedno u petak, a mogli bi da potpišu više od 15 sporazuma, kazao je zvaničnik Kremlja Juri Ušakov novinarima, preneo je Rojters. On je dodao da će Putin biti na ceremoniji otvaranja i da je napravljeno mnogo novih sporazuma u vezi sa isporukom prirodnog gasa. Ušakov je takođe rekao da su napravljeni ozbiljni napori kako bi se stvorila zajednička finansijska instrastruktura koja bi bila otporna na spoljne sankcije.

Osim Putina, na otvaranju ZOI 2022. će biti ministri Sergej Lavrov, Nikolaj Šulginov i direktor Rosnjefta Igor Sečin, otkrio je Ušakov.

Izvor. www.novosti.rs

Putin: Kina i Rusija - partnerstvo bez presedana, međusobno uvažavanje i saradnja


Rusija i Kina dostigle su nivo partnerstva bez presedana, u svojim odnosima uvažavaju međusobne interese i imaju stabilizirajuću ulogu na međunarodnoj sceni, ocenio je ruski predsednik Vladimir Putin pred odlazak u Peking. Istakao je i da je obim trgovinske razmene dve zemlje oborio sve rekorde.

„To je pre svega ravnopravnost, poštovanje međusobnih interesa, oslobođenost od političkih i ideoloških okolnosti, ostataka prošlosti. Upravo na tim principima iz godine u godinu, dosledno, u duhu kontinuiteta produbljujemo politički dijalog“, naveo je ruski predsednik u članku koji je napisao za kinesku državnu novinsku agenciju Sinhua.

Konstatovao je da dve zemlje imaju bliske stavove kada je reč o pristupu rešavanju globalnih i regionalnih problema.

„Naše zemlje igraju važnu stabilizirajuću ulogu u savremenoj, složenoj, međunarodnoj situaciji, doprinose procesima demokratizacije sistema međudržavnih odnosa kako bi on imao pravedniji, inkluzivniji karakter“, piše u Putinovom članku.

Dve zemlje takođe rade na jačanju uloge UN u svetskim pitanjima, trudeći se da ne dozvole uništavanje međunarodno-pravnog sistema u čijoj osnovi je Povelja UN, dodao je predsednik Rusije koji sutra boravi u poseti Kini gde će se sastati sa kineskim liderom Si Đinpingom i učestvovati na otvaranju Olimpijskih igara.

Prema Putinovim rečima, Moskva i Peking imaju usaglašene stavove i kada se radi o pitanjima međunarodne trgovine.

„Mi se zalažemo za očuvanje otvorenog, transparentnog i nediskriminacionog multilateralnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima Svetske trgovinske organizacije. Za resetovanje globalnih lanaca snabdevanja“, naveo je ruski predsednik.

On je dodao i da će važan deo njegove posete Kini biti posvećen razmatranju aktuelnih međunarodnih tema.

„Spoljnopolitička koordinacija Rusije i Kine zasnovana na sličnim, podudarnim pristupima u rešavanju globalnih i regionalnih problema“, navodi se u članku.

On je dodao da će tokom razgovora sa Si Đinpingom posebna pažnja biti posvećena razvoju poslovnih veza, za šta , kako je ocenio, ima dosta potencijala.

Takođe, Putin je rekao i da je jedan od strateških zadataka Rusije ubrzani socijalno-ekonomski uspon Dalekog istoka, čemu će doprineti modernizacija Bajkalsko-amurske i Transsibirske železnice i poboljšanje lučke infrastrukture.
Sve to će podići nivo uzajamnog dopunjavanja privreda dve države, dodao je ruski predsednik.

On je istakao i da dve zemlje formiraju mehanizme za nivelisanje negativnog uticaja sankcija.

„Dosledno širimo praksu obračuna u nacionalnim valutama, formiramo mehanizme koji omogućavaju nivelisanje negativnog uticaja sankcija. Važan element u tome je i Sporazum između vlada Rusije i Kine o obračunima i plaćanjima iz 2019. godine“, istakao je Putin.

Prema njegovim rečima, obim trgovinske razmene između Kine i Rusije je tokom prošle godine dostigao istorijski maksimum – 140 milijardi dolara a zemlje se kreću ka cilju od 200 milijardi dolara.

Kada je reč o investicionoj saradnji, Međuvladina komisija ima 65 projekata vrednih preko 120 milijardi dolara, a radi se pre svega o saradnji u oblastima – prerada minerala, izgradnja objekata infrastrukture, poljoprivrede.

Inicijativa Rusije o pokretanju „zelenih koridora“ u trgovini, koja isključuje bilo kakve sankcije, predstavlja značajnu pomoć u prevazilaženju posledica pandemije virusa korona.

Potencijal za razvoj partnerstva sa Kinom postoji i u oblasti osvajanja kosmosa i realizaciji projekta Međunarodne istraživačke lunarne stanice.


Slični stavovi o mnogim pitanjima

Putin je dao intervju za države medije (Kineska medijska korporacija) u kojem je istakao da on i Si umnogome imaju slične poglede na svetske probleme.

„Odavno se poznajemo, Si Đinping i ja, i kao dobri prijatelji i političari koji imaju u mnogim stvarima zajedničke stavove o rešavanju svetskih problema, tesno i često komuniciramo“, rekao je on.

Ocenio je i da su dve države dostigle nivo partnerstva bez presedana, izmenivši njegov obim i stvorivši uslove za dalje napredovanje.


O sportu

Predsednik Rusije je intervjuu istakao i da Rusija osuđuje primenu dopinga u sportu smatra nedopustivom praksu kolektivne kazne.

„Rusija je bila i ostaje privržena tradicionalnim olimpijskim vrednostima. Mi smo protiv politizacije sporta, pokušaja da se sport upotrebi kao instrument za vršenje pritiska, nelojalne konkurencije i diskriminacije. Smatramo nedopustivom praksu kolektivne kazne za ono što su učinili pojedinci a koja je u poslednje vreme česta pojava. I na kraju, odlučno osuđujemo primenu zabranjenih preparata među sportistima i zalažemo se za međunarodnu saradnju u borbi protiv dopinga u sportu“, istakao je Putin.

Otkrio je da voli ne samo hokej i skijanje, nego i biatlon, umetničko klizanje i druge sportove, ali da zbog nedostatka vremena takmičenja prati uglavnom putem TV.

Posebno voli Noćnu hokejašku ligu koja je osnovana 2011. godine a sada uključuje skoro 1.100 timova, odnosno preko 20.000 hokejaša iz cele Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220203/putin-kina-i-rusija---partnerstvo-bez-presedana-medjusobno-uvazavanje-i-saradnja-1133929345.html)

Kina podržava Rusiju po pitanju nedeljivosti bezbednosti


Kina podržava stav Rusije o nedeljivosti bezbednosti, rekao je šef kineske diplomatije Van Ji tokom sastanka sa ruskim ministrom Sergejem Lavrovom u Pekingu.

„Ruska strana je izvestila kinesku stranu o najnovijim dešavanjima u odnosima između Rusije i SAD i Rusije i NATO-a, ukazavši na nepromenjiv stav o nedeljivosti bezbednosti. Kina razume i podržava taj stav“, navodi se u saopštenju koje je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Kine.

Takođe je saopšteno da će se Rusija i Kina zajednički suprotstavljati politizaciji sporta.

„Obe strane su se jednoglasno složile da razvijaju olimpijski duh, da se zajednički suprotstave politizaciji sporta i da podržavaju uspešno održavanje Zimskih olimpijskih igara u Pekingu“, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva.

Rusija i Kina se zalažu za mir i stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu, a takođe istupaju protiv blokovske konfrontacije u regionu, precizirano je u saopštenju.

Ministri su razgovarali i o situaciji u Ukrajini, Avganistanu, na Korejskom poluostrvu, o saradnji u okviru BRIKS-a, kao i o drugim međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa.

U saopštenju se ističe da je Kina spremna da nastavi da „produbljuje prijateljstvo i stratešku saradnju sa Rusijom na osnovu sporazuma koje su sklopili lideri dve zemlje, a takođe da brane međunarodnu pravdu za dobrobit naroda obe zemlje i celog sveta“.

Nakon sastanka strane su potpisale dokument o saradnji ministarstava spoljnih poslova dve zemlje.

Zimske Olimpijske igre održaće se u Pekingu od 4. do 20. februara. Otvaranju će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220203/kina-podrzava-rusiju-po-pitanju-nedeljivosti-bezbednosti-1133947518.html)

Lavrov poželeo Kini uspeh kao domaćinu Olimpijade i poručio: Diplomatski bojkot igara je još jedan dokaz pokušaja politizacije sporta
Tanjug 03.02.2022.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poželeo je danas Kini uspeh kao domaćinu 24. Zimskih olimpijskih igara, na sastanku sa kineskim kolegom Vang Jijem, koji je poručio da Peking priznaje i podržava stav Moskve u pregovorima sa Vašingtonom i NATO o bezbednosnim pitanjima.

- Sergej Lavrov je poželeo Kini uspeh, kao domaćinu Zimskih olimpijskih igara i da od njih napravi spektakularnu predstavu - navodi se u saopštenju ruskog ministrastva spoljnih poslova, prenosi TAS S.

Rusko ministarstvo je saopštilo da su se visoke diplomate saglasile da je "diplomatski bojkot Olimpijade još jedan dokaz pokušaja politizacije sporta i očiglednog kršenja pravila duha Olimpijske povelje, posebno principa političke neutralnosti na sportskim događajima". Šef kineske diplomatije je na sastanku sa Lavrovom rekao da Peking priznaje i podržava stav Moskve u pregovorima sa Vašingtonom i NATO o bezbednosnim pitanjima.

- Ruska strana nas je izvestila o najnovijim dešavanjima u odnosima sa SAD i NATO, naglašavajući principijelan stav da je bezbednost nedeljiva. Kina izražava svoje razumevanje i podršku za ovo - rekao je Vang Ji, navodi TAS S.

Izvor: www.blic.rs

Stejt department upozorio: Saradnja s Pekingom oslabiće rusku ekonomiju
Tanjug 04.02.2022.

Američki Stejt department upozorio je danas Rusiju da bliži odnosi između Moskve i Pekinga neće nadoknaditi posledice koje bi proizvela ruska invazija na Ukrajinu, te da će njenu ekonomiju samo oslabiti.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs na konferenciji za novinare rekao je da SAD imaju više mehanizama koje mogu da primene ako vide da strane kompanije, uključujući one u Kini, pokušavaju da izbegnu američku kontrolu izvoza, prenosi Rojters. Prajs je ovo izjavio nakon što je kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su Kina i Rusija usaglasile svoje stavove o Ukrajini tokom sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje danas u Pekingu.

Portparol Stejt departmenta se osvrnuo i na upozorenja SAD o ekonomskim i finansijskim posledicama koje bi zadesile Rusiju ako bi nastavila sa invazijom na Ukrajinu.

- Ako Rusija misli da će biti u poziciji da ublaži neke od tih posledica bližim odnosom sa Kinom to neće biti slučaj. To će zapravo rusku ekonomiju na mnogo načina učiniti krhkom - rekao je američki zvaničnik.

Prajs je naveo i da su američki državni sekretar Entoni Blinken i ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji prošle nedelje imali opsežnu diskusiju o potencijalnim implikacijama ruske akcije protiv Ukrajine, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Vladimir Putin doputovao u Peking


Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je u Peking, a programom njegove posete predviđeno je prisustvo na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara i razgovori sa kineskim liderom Si Đinpingom, prenele su ruske agencije.

Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da će sastanak Putina i Sija biti održan danas, pre ceremonije otvaranja Zimski olimpijskih igara.

Očekuje se da će lideri Kine i Rusije razgovarati o međunarodnim pitanjima, uključujući dijalog Rusije sa SAD i NATO-om i ideje o bezbednosnim garancijama, kao i o bilateralnoj saradnji, uključujući energetiku, investicionu saradnju i svemir.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1082623/najnovije-vesti-vladimir-putin-djinping-peking)

Kina i Rusija rame uz rame: Zajednička izjava o svim ključnim međunarodnim pitanjima


Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, potpisali su u Pekingu Zajedničku izjavu o međunarodnim odnosima koji su na pragu nove epohe i globalnom održivom razvoju.

U dokumentu se, između ostalog, ističe da su dve zemlje su protiv daljeg širenja NATO i pozivaju Alijansu da prekine sa pristupom iz vremena Hladnog rata.

Istovremeno, dve zemlje pozivaju SAD da odustane od raspoređivanja raketa srednjeg i malog dometa u Evropi i insistiraju na tome da Amerika smanji zalihe svog hemijskog naoružanja.

Izražava se i zabrinutost zbog toga što Amerika nastavlja da realizuje plan razvoja globalne protivraketne odbrane i da u različitim delovima sveta razmešta njene delove.

Navodi da su Rusija i Kina ozbiljno zabrinute stvaranjem saveza SAD, Velike Britanije i Australije – AUKUS.

Ističe se i da nuklearne sile treba da odustanu od mentaliteta Hladnog rata i da smanje ulogu te vrste naoružanja u politici.

Moskva i Peking su protiv pokušaja da isprovocira raskol i konfrontacije u svetu, ističe se u dokumentu.

"Narodi Rusije i Kine uvereni su u ispravnost izabranog puta i sa poštovanjem se odnose prema demokratskom uređenju i tradicijama drugih država", poručuju Peking i Moskva.

Rusija i Kina protive se zloupotrebi demokratskih vrednosti i mešanju u unutrašnje stvari drugih država pod izgovorom zaštite demokratije, kao i protiv politike sile i jednostranih sankcija.

Rusija smatra Tajvan neodvojivim delom Kine i protiv je nezavisnosti ostrva u ma kom obliku, stoji u dokumentu koji je objavljen na sajtu Kremlja.

Takođe se navodi da su dve zemlje protiv politizacije problema porekla virusa korona i dodaje da je to pitanje za nauku. One pozivaju SAD da daju informacije o vojno-biološkoj delatnosti i da postupaju otvoreno i transparentno.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220204/kina-i-rusija-rame-uz-rame-zajednicka-izjava-o-svim-kljucnim-medjunarodnim-pitanjima-1133977472.html)

https://youtu.be/QKOgH0BTXbY

https://youtu.be/AgDmw1OJCbk

Lider Kine pridružio se ruskom kolegi u stavu prema Alijansi

   
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Đinping podržali su zajednički poziv NATO-u da zaustavi planove za dalje širenje i izbegne nastavak "hladnoratovskog mentaliteta", usred eskalacije sukoba između Moskve i vojnog bloka predvođenog SAD u istočnoj Evropi.

Posle sastanka dvojice lidera u Pekingu uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara, Kremlj je objavio tekst saopštenja sa kojim su se složile obe strane, pozivajući na dijalog u nastojanju da se smanje tenzije.

Stranke se protive daljem širenju NATO-a i pozivaju Severnoatlantski savez da se uzdrži od ideoloških pristupa iz vremena Hladnog rata". Blok se poziva "da poštuje suverenitet, bezbednost, interese drugih zemlje i raznolikost njihovih civilizacijskih i kulturno-istorijskih puteva, kao i da se objektivno i pravično bavi mirnim razvojem drugih vlada."


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1082708/putin-protiv-sirenja-nato-lider-kine-pridruzio-ruskom-kolegi-stavu-prema-alijansi)

https://youtu.be/Pds49aK3FRA

https://youtu.be/5IEJ7z2oEIE

Putin i Si razgovarali skoro tri sata, potpisan paket sporazuma


Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je u Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Predstavnici dve delegacije potpisali su čitav niz sporazuma i Zajednička izjava.

Razgovori su trajali oko tri sata i to prvo u proširenom formatu, sa delegacijama, a potom su predsednici razgovarali u četiri oka.

Putin je na početku razgovora rekao da je saradnja Rusije i Kine izvrstan primer razvoja bilateralnih odnosa.

„Što se tiče bilateralnih odnosa oni se razvijaju neprekidno, u duhu prijateljstva, strateškog partnerstva i zaista su bez presedana. Odličan su primer uzornih odnosa koji doprinose da se dve strane razvijaju i podržavaju u tom razvoju“, rekao je Putin.

Takođe je rekao da su predstavnici naftnog sektora pripremili odlična nova rešenja za isporuke ugljovodonika u Kinu i sporazum o isporukama 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Zahvalio je kineskom predsedniku za to što ga je pozvao da prisustvuje otvaranju Olimpijade.

Si je naglasio da politička i strateška saradnja Pekinga i Moskve nastavlja da jača.

„Dve strane odlučno podržavaju napore u cilju zaštite svojih ključnih interesa. Jača uzajamno političko i strateško poverenje. Strane su privržene prvobitnim ciljevima, ulažući napore u pravcu snažnog razvoja bilateralnih odnosa“, rekao je Si.

Prema njegovim rečima, Kina i Rusija zajedničkim naporima ostvaruju istinsku multilateralnost i predstavljaju tačku oslonca u procesu ujedinjavanja sveta s ciljem prevladavanja kriza.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji je u delegaciji sa predsednikom Putinom rekao je novinarima da su lideri posebnu pažnju poklonili napetosti koju Zapad ciljano stvara oko Rusije i Kine.

„Predsednik Rusije je još jednom izložio naš stav na pregovorima sa Amerikancima i NATO o neophodnosti da se daju jasne garancije bezbednosti na evropskom kontinentu.

Predsednik Kine je potvrdio podršku Rusiji po tom pitanju i istakao da je ruski stav odraz pravednih težnji ruske države i ruskog naroda“, rekao je Lavrov.

Lideri su se pre početka razgovora fotografisali ali nije bilo rukovanja zbog veoma strogih epidemioloških mera koje su na snazi u Kini.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220204/putin-stigao-u-peking-u-toku-sastanak-sa-si-djinpingom--1133972795.html)

https://youtu.be/fwH_jv1BQ7w

100 miliona tona ruske nafte ide za Kinu
Tanjug 04.02.2022.

Rosnjeft i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisali su danas sporazum o isporuci 100 miliona tona nafte preko Kazahstana tokom 10 godina, saopštila je ruska kompanija.

„Sirova nafta će se prerađivati u fabrikama na severozapadu Kine kako bi se zadovoljile potrebe zemlje za naftnim derivatima“, navodi se u saopštenju Rosnjefta, preneo je Tass.

Na veb sajtu Kremlja je objavljeno da se novim sporazumom dopunjava ugovor o snabdevanju Kine naftom koji su u junu 2013. potpisali Rosnjeft i CNPC. Taj ugovor je potpisan na period od 25 godina i predviđa isporuke kineskoj kompanije od 325 miliona tona nafte.

Rosnjeft je od 2005. godine isporučio Kini 445 miliona tona nafte, dodaje Tas s.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/-EaiuASUpuc

Stejt department: "Kina je trebalo da kaže Rusiji da smiri tenzije"


Sastanak između kineskog i ruskog predsednika u Pekingu, Sija Đinpinga i Vladimira Putina trebalo je da bude prilika za Kinu da ohrabri Rusiju da smiri tenzije sa Ukrajinom, izjavio je glavni diplomata Stejt departmenta za Istočnu Aziju Danijel Kritenbrink.

Takav pristup je nešto što svet očekuje od "odgovornih sila", dodao je Kritenbrink, prenosi Rojters.

On je kazao da je sastanak i zajednička izjava (Sija i Putina) odrazila pristup koji su Kina i Rusija zauzeli neko vreme "da se približe jedna drugoj".

- Sastanak je trebalo da otvori mogućnost Kini da ohrabri Rusiju da ide diplomatskim putem i ka deeskalaciji u Ukrajini. Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, a Kina skrene pogled, to ukazuje da je Kina voljna da toleriše ili prećutno da podršku ruskim naporima da se pokori Ukrajina, čak i ako to znači poniženje za Peking, ugrožava evropsku bezbednost ili predstavlja rizik za ekonomsku stabilnost - dodao je Kritenbrink.

Predsednici Kine i Rusije Si Đinping i Vladimir Putin, koji su u petak sastali u Pekingu, potpisali su zajedničku izjavu o međunarodnim odnosima.

U izjavi se ističe da dve zemlje nameravaju da se odupru mešanju spoljnih sila u unutrašnje stvari suverenih zemalja i da se suprotstavljaju delovanju spoljnih sila ka podrivanju bezbednosti.

Strane su saglasne da je demokratija univerzalna vrednost, a ne privilegija pojedinih država i da je njena promocija i zaštita zajednički zadatak cele svetske zajednice, prenele su RIA Novosti.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/stejt-department-kina-je-trebalo-da-kaze-rusiji-da-smiri-tenzije/3xt3xrg)

https://youtu.be/IvGCcFnunR4

https://youtu.be/oxuq3LRZlbM

Agresivni globalizam doveo do saveza Rusije i Kine, Velika Evroazija nepovratan kraj zapadne hegemonije


Sadašnja kriza u odnosima Rusije sa Zapadom nije povezana ni sa gasom ni sa ekonomijom u celini. Radi se o civilizacijskim i geopolitičkim procesima, a privreda i energetika su sporedni dodaci, navodi ruski filozof i geopolitičar Aleksandar Dugin.

Sa civilizacijske tačke gledišta, reč je o ideologiji demokrata iz Bajdenove administracije. To je savez ultraglobalista sa neokonzervativcima i liberalnim jastrebovima. Oni vide kako se unipolarni svet, globalna liberalna ideologija i hegemonija Zapada, urušavaju i spremni su na sve – čak i na Treći svetski rat, da  bi to nekako sprečili .

Globalisti imaju mnogo neprijatelja – populizam (uključujući Trampa), konzervativizam, politički islam, itd. Ali samo dve sile imaju potencijal da istinski ospore njihovu hegemoniju. To su Rusija i Kina. Rusija je vojni gigant, Kina ekonomski.

Tu na scenu stupa geopolitika. Za Bajdena je važno da otrgne Rusiju od Evrope, koja teži autonomnoj politici. Otuda ukrajinski problem i eskalacija u Donbasu. Rusija i Putin su na sve moguće načine demonizovani, optuženi da su spremni za invaziju. Vašington se ponaša kao da se ona već dogodila. Otuda sankcije, pa čak i verovatne preventivne vojne akcije u Donbasu. Pošto su svi na Zapadu sigurni u rusku invaziju, svaka vojna operacija Ukrajinaca koju podržava NATO u Donbasu će izgledati kao odbrana. Istovremeno, pretpostavlja se da će medijska kampanja pokrenuta protiv Rusije sprečiti njen adekvatan odgovor. A ako to ne spreči, onda će odnosi Moskve sa Evropom u svakom slučaju biti prekinuti.

Sporovi oko gasa i Severnog toka 2 služe samo kao tehničko sredstvo za pozicioni rat.

Isto je i sa Kinom. Bajden je stvorio antikineski savez sa anglosaksonskim zemljama (Australija, Britanija) AUKUS i KVAD sa azijskim – Japanom, Indijom. Kamen spoticanja je Tajvan (kao Ukrajina u slučaju Rusije). A cilj je da se poremeti ekonomska ekspanzija Kine u projektu Jedan pojas, jedan put.

Savez Rusije i Kine i kombinacija ruskih namera da se obnovi „veliki prostor“ sa kineskim projektom „Jedan pojas – jedan put“ u integralnom projektu  Velike Evroazije, znače nepovratan kraj zapadne hegemonije. Poslednji sastanci Putina i Si Đinpinga ne ostavljaju sumnju da je Velika Evroazija ozbiljan projekat i da je odluka doneta. Otuda pomamni napad ultraliberalnog i globalističkog Soroša na Kinu.

Sve je to klasična geopolitika, koja bukvalno ponavlja atlantističke projekte od Makindera do Bžežinskog. More (liberali, globalisti) protiv kopna (Evroazija).

U isto vreme, Rusiji i Kini bi se mogli pridružiti i drugi:

Latinska Amerika, islamski svet, Afrika (gde su Rusija i Kina počele da čiste evropske marionetske režime), i sama Evropa (koja je sve umornija od atlantizma).

Do sada su po strani samo Indija (zbog sukoba sa Kinom i Pakistanom) i Japan (koji je i dalje pod strogom kontrolom SAD), kao i niz globalističkih marioneta.

To nužno utiče i na ideologiju. Svi oni koji su protiv američke hegemonije i Bajdenovog nespretnog pokušaja da spase unipolarni model (u duhu „Lige demokratija“) počinju da se distanciraju od liberalne dogme, posebno u njenom savremenom potpuno odbojnom i patološkom obliku (uz legalizaciju i čak i agresivno totalitarno nametanje LGBT+, gej brakova i drugih perverzija, kao i uz direktnu pretnju prenošenja kontrole na veštačku inteligenciju, na šta se svode posthumanistički projekti koje aktivno promoviše Big Teč.).
 
Ako ovome dodamo neuspeh politike borbe protiv COVID-19, sumnjivu vakcinaciju (uglavnom poništenu omikronom), neopravdana i loše organizovana zatvaranja, orvelovske kovid-pasoše i totalni sistem nadzora, onda je očigledno da je kolaps liberalizma bliži nego ikad.

Uspesi buntovnih kamiondžija iz „Konvoja slobode“ u Kanadi, koji su naterali liberalnog globalistu Trudoa da se sramno krije, i sve veća popularnost antimakronovskih kandidata u Francuskoj (svi oni – od Zemura i Marin Le Pen do Melanšona – zauzimaju antiliberalne i anti-NATO pozicije) samo su neki simptomi globalnog procesa: kraj atlantističke hegemonije.

Rusija danas na vrelinu umirućeg atlantizma odgovara simetrično sa pozicije evroazijske geopolitike, suprotstavljajući globalizmu multipolarnost, a liberalizmu – alternativne civilizacijske vrednosti: tradicionalne. Umesto LGBT – tradicionalna porodica (zapisana Ustavom). Umesto individualizma – narod i njegov istorijski identitet itd.

Kina, generalno, podržava ovakav pristup Moskve. Peking se takođe protivi globalizmu i zapadnoj hegemoniji i brani sopstvene – ovog puta kineske – vrednosti.

Sve se to jasno vidi u tezama najnovijeg Putinovog susreta sa Si Đinpingom:

Moskva i Peking nameravaju da se suprotstave svakom zadiranju u njihov suverenitet. Rusija i Kina su uzele u obzir činjenicu da je Bajden stvorio antikineske blokove i aktiviranje NATO-a u istočnoj Evropi i nameravaju da se tome suprotstave;

Lideri dve zemlje su indirektno optužili Sjedinjene Države za biološki terorizam („biološka vojna aktivnost SAD“ se naziva pretnjom).

Peking podržava Moskvu u istočnoj Evropi, a Moskva podržava Peking u Indijskom i Tihom okeanu. Putin je otvoreno izjavio: „Tajvan je vaš“ (Si Đinping je promrmljao sebi u bradu: „U tom slučaju, Ukrajina je vaša“). Obe zemlje se zavetuju na očuvanje policentričnog modela svetskog poretka (tako treba razumeti deklaraciju o lojalnosti principima Jaltinskog mira i UN).

Rusko-kinesko - evroazijski - blok se desio. Sve ostale zemlje moraju da odluče sa kim su: sa raspadajućom agresivnom i potpuno poremećenom američkom hegemonijom
ili sa blokom zemalja  (uključujući Rusiju, Kinu, Iran, Pakistan, Belorusiju, Severnu Koreju, Venecuelu, Kubu, Nikaragvu, Siriju, Mali, Centralnoafričku Republiku, Burkinu Faso, Gvineju i delimično Tursku, Argentinu i Brazil)  koji se tome protive  u ime očuvanja državnog suvereniteta i civilizacijskog identiteta.

Budućnost je, naravno, na strani multipolarnosti, što znači Evroazije. Liberali su bili zavarani sopstvenim uspesima koje nisu mogli da konsoliduju i zadrže posle pada SSSR-a.

Svetsko carstvo nije tako izgrađeno.


M.Đorđević
izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1083969/aleksandar-dugin)

Borelj o pregovorima Putina i Sija


Šef evropske diplomatije osvrnuo se na nedavno usvojenu zajedničku izjavu Rusije i Kine, rekavši da ona može da postane temelj za moćan savez tih dveju zemalja koje, po njegovom mišljenju, „protivreče demokratiji“.

„Zajednička izjava Moskve i Pekinga, koju je Zapad slabo primetio zbog situacije u Ukrajini, može da postane osnova za formiranje moćnog saveza dva autoritarna režima. Sada se, za razliku od Hladnog rata, konfrontacija ne odvija između demokratije i komunizma, već između demokratije i autoritarnih režima poput Rusije i Kine“, smatra on.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220208/borelj-promenio-plocu-rusija-ne-planira-da-napadne-ukrajinu-1134145527.html)

https://youtu.be/T7q3pJKT4Wg

Rusija: Uz podršku Kine ćemo uspostaviti balans snaga sa Evropom i SAD


Rusija računa na podršku Kine po pitanju uspostavljanja balansa snaga sa evropskim državama i SAD, izjavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
Kako je objasnio, Rusija sa razlogom očekuje takvu podršku od Kine jer je to njen najbliži sused ali i strateški partner.

„Imamo toliko dobre odnose da smo u prilici da vodimo dijalog o najkomplikovanijim pitanjima međunarodne politike, u prilici smo da iznalazimo dodirne tačke u najkompleksnijim pitanjima“, kazao je.

Poljanski je naglasio da Kina deli zabrinutosti Moskve po pitanju garancija bezbednosti i podržava Rusiju u tom pravcu.

„Kao što ste i videli nakon pregovora predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga na marginama ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, naši kineski partneri u potpunosti razumeju i dele našu zabrinutost po pitanju evropske bezbednosti“, naveo je on.

Poljanski je u dodao i da bi NATO i SAD trebalo takođe da imaju težnju ka očuvanju svetske stabilnosti makar iz osećaja samoočuvanja.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220211/rusija-uz-podrsku-kine-cemo-uspostaviti-balans-snaga-sa-evropom-i-sad-1134234487.html)

China Accuses US of Instigating War in Ukraine, 'Using Ukraine' To Create Crisis to Control Europe




https://youtu.be/WfFFeg_u_ao

https://youtu.be/p16Fuo2jFcM

Zapad treba da prestane sa eskalacijom tenzija oko približavanja Rusije i Kine


Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na brifingu je izjavio da Kina poziva Zapad da prestane sa eskalacijom tenzija oko približavanja Rusije i Kine, pošto Moskva i Peking razvijaju odnose koji nisu usmereni protiv trećih zemalja.

„Kina i Rusija su se, pod vođstvom dvaju šefova država, uvek zalagale za razvoj dugoročnih odnosa dobrosusedstva, prijateljstva i uzajamno korisne saradnje zasnovane na nesvrstanosti po blokovima i odbijanju konfrontacije, odnosa koji nisu usmereni na treće zemlje“, objasnio je on.

Kineski diplomata je istakao da su se obe zemlje uvek pridržavale cilja izgradnje nove vrste međunarodnih odnosa zasnovanih na međusobnom uvažavanju, nepristrasnosti, pravdi i obostrano korisnoj saradnji, a doprinos dveju zemalja jačanju međunarodnog i regionalnog mira i razvoja očigledan je za sve i neosporan.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220216/kina-nadamo-se-da-ce-sad-prestati-da-sire-dezinformacije-o-ukrajini-1134403525.html)

Nikad bolji odnosi Rusije i Kine razbesneli Zapad, Vašington spremio odgovor - savezi protiv Moskve i Pekinga
M.Đorđević 20. 02. 2022.

Bajdenova administracija planira da izgradi globalne koalicije kako bi se suprotstavila paktu između Putina i Si Đinpinga, što predstavlja novu vrstu hladnog rata, piše NJujork tajms.

VAŠINGTON — Kada je Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, pozvao u subotu na pregovore radi rešavanja krize u Evropi, rekao je da suverenitet Ukrajine treba „poštovati i čuvati“ – ali je takođe stao na stranu Rusije u izjavi da proširenje NATO-a destabilizuje kontinent.

„Ako NATO nastavi da se širi na istok, da li je to pogodno za održavanje mira i stabilnosti u Evropi?“ rekao je putem video snimka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj, kojoj je lično prisustvovala potpredsednica Kamala Haris da bi okupila zemlje protiv Rusije. Bio je to najnoviji slučaj da je Kina hrabro istupila prema Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima tako što se uplela u pitanja evropske bezbednosti i eksplicitno podržala Rusiju, piše NJujork tajms.

Sadašnji i bivši američki i evropski zvaničnici kažu da su zabrinuti zbog onoga što je zapravo pakt o nenapadanju između Kine i Rusije koji bi mogao da dovede do prestrojavanja svetskog poretka. Nagoveštavajući novu vrstu hladnog rata, zvaničnici Bajdenove administracije kažu da će Sjedinjene Države raditi na stvaranju i jačanju sopstvenih koalicija demokratskih nacija — uključujući nove strateške grupe za Evropu i Aziju i Pacifik — i pomoći zemljama da razviju napredne vojne sposobnosti.

DŽon F. Kirbi, glavni portparol Pentagona, rekao je prošle nedelje da američka vlada prati „odnos koji raste“ između Kine i Rusije.

„NJihova prećutna podrška je duboko alarmantna" rekao je Kirbi.

Ipak, intenziviranje sukoba sa Kinom i Rusijom imalo bi drugačiji oblik od hladnog rata. Kineska trgovinska ekonomija je duboko integrisana sa ekonomijom drugih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, a Rusija je važan izvoznik energije u Evropu. Iz praktičnih razloga, tri vlade ne bi mogle u potpunosti da blokiraju međusobnu komercijalnu razmenu ili formiraju različite ekonomske blokove sa partnerskim zemljama, kao u vreme gvozdene zavese, piše NJujork tajms.

Prekretnica u odnosima Pekinga i Moskve

Zajedničku izjavu Rusije i Kine od 5.000 reči u kojoj se navodi da njihovo partnerstvo „nema granica“, neki zvaničnici Bajdenove administracije vide kao prekretnicu u odnosima Kine i Rusije i drski izazov američkoj i evropskoj moći.  Ova izjava je bila prva u kojoj se Kina eksplicitno pridružila Rusiji u protivljenju bilo kakvom daljem širenju NATO-a, a dve zemlje su osudile indo-pacifičku strategiju Vašingtona i njegovo novo bezbednosno partnerstvo, AUKUS , koje uključuje Britaniju i Australiju. Nacije su takođe opisale Tajvan kao „neotuđivi deo Kine“.

Kina i Rusija su izjavile da će raditi sa drugim zemljama na „promovisanju istinske demokratije“ i suprotstavljanju ideologiji i institucijama koje predvode Amerika. Jačanje kinesko-ruskih veza moglo bi da najavi rekonfiguraciju trougla moći koji je definisao Hladni rat i koji je predsednik Ričard M. Nikson iskoristio pre 50 godina u kada je doputovao u istorijsku posetu Pekingu radi normalizacije diplomatskih odnosa. To je pomoglo Sjedinjenim Državama i Kini da ostvare protivtežu Sovjetskom Savezu. Veze između Pekinga i Moskve su se godinama kidale oko pitanja ideologije i spoljne politike.

Sada se dešava suprotno.

„To je svakako zabrinjavajuće, i to nije pozitivan razvoj sa stanovišta nacionalne bezbednosti SAD ili američkih nacionalnih interesa“, rekla je Suzan Širk, predsednica Kineskog centra 21. veka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. „Oni trenutno imaju neku vrstu zajedničkog gledišta prema o SAD, a postoji taj afinitet između lidera."

Gospođa Širk je rekla da bi predsednik Bajden ipak trebalo da pokuša da se uključi u diplomatiju sa gospodinom Sijem kako bi ga nagovorio da reaguje u skladu sa interesima Sjedinjenih Država po pitanju ukrajinske.

Kinu i Rusiju ne ujedinjuje ideologija i one su u braku iz interesa koji je potrebniji Rusiji. Iako gospodin Si ceni prkos gospodina Putina Sjedinjenim Državama, on ne želi ekonomsku neizvesnost koju bi doneo evropski rat. Kina takođe tradicionalno insistira na poštovanju suvereniteta svake nacije, kao što je gospodin Vang jasno rekao u subotu.

Kada bi Vašington uveo sankcije Rusiji, kineske kompanije bi mogle da kupe više nafte i gasa od Rusije i pomognu u popunjavanju nekih tehnoloških praznina, ali bi se glavne kineske državne banke verovatno uzdržale od otvorenog kršenja sankcija iz straha da će biti isključene iz globalnog finansijski sistem, navodi između ostalog NJujork tajms.

Izvor: www.novosti.rs

Putin i Si Đinping potvrdili uzajamnu podršku Kine i Rusije u UN


Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping istakli su da je nedopustivo korišćenjnje nelegitimnih sankcija radi postizanja ciljeva koji idu u korist određenim državama, saopšteno je iz Kremlja.

„U vezi s tim lideri su naglasili važnost jačanja praktične bilateralne saradnje, uključujući i onu koja je dogovorena tokom susreta 4. februara u Pekingu“, navedeno je u saopštenju.

Lideri Rusije i Kine su potvrdili uzajamnu spremnost za dalju čvrstu koordinaciju i uzajamnu podršku u Ujedinjenim nacijama.

„Na osnovu opšte procene tekuće međunarodne situacije potvrđena je obostrana spremnost za dalju čvrstu koordinaciju i uzajamnu podršku u UN i u drugim međunarodnim platformama“, piše u saopštenju objavljenom nakon telefonskog razgovora Putina i Si Đinpinga.

Putin je, kako saopštava Kremlj, Si Đinpingu rekao da, imajući u vidu signale iz Kijev, spreman da uputi delegaciju u Minsk radi pregovora s predstavnicima Ukrajine.

Ruski predsednik je detaljno informisao kineskog kolegu o razlozima zbog kojih je odlučio da prizna Donjecku i Lugansku narodnu republiku i da sprovede specijalnu vojnu operaciju čiji je cilj da „zaštiti stanovništvo od genocida, kao i da osigura demilitarizaciju i denacifikaciju ukrajinske države“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220225/putin-i-sidjiping-potvrdili-uzajamnu-podrsku-kine-i-rusije-u-un-1134774904.html)

Субота, 05.03.2022.
Јелена Стевановић

Где су границе руско-кинеског пријатељства

Најмногољуднија земља на свету балансира између тога да покаже да разуме Русију и тога да не сме да угрози економске везе са САД и ЕУ, са којима има далеко већу трговинску размену него с Русијом

Да ли је Џозеф Бајден гурнуо Русију у кинески загрљај и могу ли Москва и Пекинг да одрже „брак из рачуна”, питање је које се наметнуло након што је почео рат у Украјини, драматично погоршавајући односе између Запада и Кремља.

Помно се прати свака реакција Пекинга и тумачи да ли је на помолу руско-кинеска „алијанса” која би уздрмала трансатлантску доминацију светом. Владимир Путин и Си Ђинпинг су након последњег сусрета саопштили да „нема граница” руско-кинеском пријатељству. Због тога Бајденовој влади стижу упозорења да је дозволила да се Путин и Си исувише зближе и да ће Америка, у неизбежном ривалству с Кином, имати много тежи посао ако Пекинг и Москва буду на истој страни. Ипак, украјинска криза је показала да и поред Путинових и Сијевих великих речи, заједнички анимозитет према Америци није довољан да би се створила руско-кинеска коалиција.

Руско признање Доњецка и Луганска и напад на Украјину ставили су Кину у незавидну, готово немогућу ситуацију. Пекинг не може и да подржи Москву и да остане веран међународном праву, при чему је Кина деценијама истицала да територијални интегритет и суверенитет ставља испред свега другог. Си је позвао Америку да „напусти хладноратовски менталитет”, поновивши и руски захтев да НАТО не треба да се више шири. Ипак, Кина није признала отцепљене проруске области нити је подржала руску агресију у Украјини. Кинеско Министарство спољних послова изражавало се о руском нападу на Украјину као о „операцији” и „тренутној ситуацији”, док је кинески државни лист на енглеском „Глобал тајмс” оценио да је Вашингтон крив за рат у Украјини. С друге стране, Си је поновио кинески став да се морају поштовати интегритет и суверенитет држава, па се Кина, кад се у СБ УН гласало поводом рата у Украјини, није сврстала ни уз Русију ни уз Запад, већ је била уздржана. Пекинг никад није признао ни Крим као део Русије.

Најмногољуднија земља на свету балансира између тога да покаже да разуме Русију и тога да не сме да угрози економске везе са САД и ЕУ, с којима има далеко већу трговинску размену него с Русијом. Украјина је чак била земља од које су Кинези куповали оружје и коју су имали у виду као важну тачку у свом пројекту „Појас и пут”. „Њујорк тајмс” оцењује да ће Си бацити појас за спасавање Путину ако се под тим подразумевају кредити и куповина руског гаса, али да Пекинг неће помоћи Москви да заобиђе западне финансијске и банкарске санкције да Кина не би довела у питање сопствено пословање на Западу.

Русија и Кина убрзано су развијале односе откако се Москва прошли пут „посвађала” са Западом. Већ 2014, кад је ушла на Крим и испровоцирала западне санкције, Русија је покушавала да у Кини пронађе алтернативу за Запад и да тамо потражује зајмове и инвестиције и продаје гас. Прошле године трговинска размена између ове две земље досегла је 147 милијарди долара, док је 2015. била 68 милијарди долара. Путин и Си срели су се 37 пута. Кина купује руско оружје и била је највећи купац руског гаса и нафте 2020. године. Недавно су две земље договориле да изграде нови гасовод, кроз који ће у Кину стизати још више руског гаса.

Западни медији преносе да је кинеско јавно мњење углавном наклоњено Русији, али да има и другачијих тонова. На друштвеној мрежи „Сина веибо”, већином се коментарише да је шеф Кремља „Путин Велики” и „највећи стратег 21. века”, али и подсећа да су СССР и Кина били у лошим односима и да су чак имали и територијални спор шездесетих година прошлог века.

Добит коју Кина ових дана има од рата у Украјини је да се Америка поново бави Европом уместо Азијом, али то није нешто на шта ће у Пекингу моћи још дуго да рачунају. Као што је био случај и владом Доналда Трампа, и садашња америчка администрација не крије да јој је Кина највећа брига и да се увелико спрема за ривалство с Пекингом. Отуд и стиже питање појединих америчких аналитичара шта је требало Вашингтону да пред неизбежни „окршај” с Кином одбије од себе Русију и приближи је америчком изазивачу. Критичари истичу да је Америка погрешила кад је због Украјине, која није витални амерички интерес, покварила односе с Русијом и, гурајући Москву ка Пекингу, ојачала Кину. Бројни медији, од „Вашингтон поста” до „Гардијана”, приметили су да је баш прошлог месеца било 50 година откако је амерички председник Ричард Никсон путовао у Кину и успео да одвоји Кину и Русију (тадашњи СССР), док садашња америчка администрација ради супротно.

Према другачијим ставовима, које износе амерички институт „Брукингс” и европски тинк-тенк Европски савет за међународне односе, прича о руско-кинеском партнерству је пренаглашена. Русија и Кина нису „природни савезници” и никад, чак ни због заједничког непријатеља – Америке, не могу имати ништа налик партнерству између САД и ЕУ и Северноатлантског савеза.

Русија има десет пута мање становника и десет пута мањи бруто друштвени производ од Кине. Москва би у том партнерству била „млађи партнер”, а данас је незамисливо да би Русија, која је и ратом у Украјини хтела да покаже да је велесила, пристала на потчињен статус. Кинези су и досад диктирали услове сарадње, због чега на Западу истичу да је „кинеска љубав скупа”, а Русија је већ морала да Пекингу одобри нижу цену гаса него, на пример, Немачкој.

Кад се узме у обзир и преосетљивост великих сила на сопствену безбедност, Русија не може да буде сасвим мирна ни због дуге границе с Кином. Две земље често имају супротстављене интересе, од тога да Русија продаје оружје кинеском ривалу Индији до тога да Москва узима да је постсовјетски простор у Азији њена интересна зона, а Пекинг на истом простору жели нови пут свиле и своју доминацију.

Izvor: www.politika.rs

Kina: Naše prijateljstvo sa Rusijom „čvrsto kao stena“


Prijateljstvo Kine i Rusije je „čvrsto kao stena“, a perspektive za saradnju su veoma široke, izjavio je danas kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.

„Saradnja između dve zemlje donosi korist i blagostanje za dva naroda“, izjavio je kineski ministar na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare održanoj na marginama godišnjeg zasedanja kineskog parlamenta.

Prema njegovim rečima, Kina je spremna da nastavi konstruktivnu ulogu u promovisanju mirovnih pregovora između Ruske Federacije i Ukrajine, ako bude potrebe za sprovođenjem posredovanja, prenosi agencija RIA Novosti.

Šef kineske diplomatije je, takođe, poručio da je Peking uvek bio objektivan i fer, i da rešavanje kompleksnih problema zahteva smirenost i racionalnost. Iz tog razloga se, kako tvrdi, dijalog mora nastaviti, a fokus biti na dugoročnoj stabilnosti u regionu.

Vang je poručio i da će kineski Crveni krst prikupiti humanitarnu pomoć za Ukrajinu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220307/kina-nase-prijateljstvo-sa-rusijom-cvrsto-kao-stena-1135125469.html)

https://youtu.be/3jlDN9A2uAo

Kina odbila da ruskim kompanijama isporuči komponente za avione


Zvanični Peking je odbio da ruskim kompanijama isporuči komponente za avione, izjavio je novinarima Valerij Kudinov, šef ruske Federalne agencije za vazdušni saobraćaj.

"Tražićemo avio-delove od drugih zemalja", izjavio je Kudinov.

Prema njegovim rečima, Turska ili Indija mogu postati takvi dobavljači.

Kudinov je dodao i da će svaka kompanija samostalno pregovarati o nabavci.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=10&nav_category=78&nav_id=2119240)

Peking se polako distancira od Moskve: Kina je povukla četiri poteza koji tajno zagorčavaju život Rusiji

U februaru su zvaničnici Kine i Rusije izjavili da njihovo prijateljstvo "nema granice", ali od tada su se stvari promenile i sa sukobom u Ukrajini, i njihov odnos se promenio i to tako što se Peking lagano distancira od ruske ekonomije pogođene sankcijama, piše CNN.

Piše: Blic
17.03.2022.

Sada, kada je jasno da ruska privreda trpi jake udare zbog sankcija, sve je više dokaza da bi spremnost i sposobnost Kine da pomogne svom severnom susedu mogla biti ograničene. Peking je odbio da osudi ruski napad na Ukrajinu, ali žele da izbegnu da se sankcije ostatka sveta nekako odraze na njih, pri čemu su ih u više navrata osuđivali kao nedelovtvoran način rešavanja krize.

- Kina nikada neće napasti Ukrajinu. Pomoći ćemo, posebno ekonomski - rekao je kineski ambasador u Ukrajini Fan Ksianrong.

Analitičari kažu da Kina pokušava da uspostavi "osetljivu ravnotežu" između retoričke podrške Rusiji, ali bez daljnjeg antagoniziranja Sjedinjenih Država. Peking i Moskva dele strateški interes u suprotstavljanju Zapadu. Međutim, kineske banke ne mogu sebi da priušte gubitak pristupa američkim dolarima, a mnoge kineske industrije ne mogu da ostanu bez američke tehnologije, piše CNN koji izdvaja četiri poteza Pekinga koji ukazuju na distanciranje od načete ruske ekonimije.

Dopustili su da rublja padne

Kineskom valutom juan ne trguje se potpuno slobodno, nego se kreće unutar raspona koji je odredila Narodna banke Kine (PBOC). Prošle nedelje udvostručili su raspon trgovanja rubljima, omogućivši brži pad ruske valute.

Rublja je već izgubila više od 20 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar i evro od početka rata u Ukrajini. Dopuštajući da ruska valuta padne u odnosu na juan, Peking ne čini uslugu Moskvi. Rusi će morati da plaćaju više u rubljama za kineski uvoz, poput pametnih telefona i automobila. Kineski brendovi telefona kao što su Xiaomi i Huawei posebnu su popularni u Rusiji. Kineski proizvođači automobila, kao što su Great Wall Motor i Geely Auto, zauzimaju 7 odsto ruskog tržišta, prodavši više od 115.000 vozila prošle godine. Great Wall Motor prestao je da isporučuje ​​nove automobile u Rusiju zbog fluktuacija kursa. Trenutno se oko 25 milijardi dolara trgovine Kine i Rusije odvija u juanima, izveštavaju državni kineski mediji.

"Sede" na ruskim rezervama

Najznačajnija pomoć koju bi Kina mogla da ponudi Rusiji je kroz 90 milijardi dolara vrednih rezervi koje Moskva drži u juanima, napisala je Alisija Garsijaa-Herero, glavna ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u Natiksisu u svom istraživačkom izveštaju. Sankcije su zamrzle oko 315 milijardi dolara vrednih ruskih rezervi - ili otprilike polovinu ukupnih - budući da su zapadne zemlje zabranile poslovanje s ruskom centralnom bankom.

Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je da zemlja želi da koristi rezerve u juanima nakon što je Moskvi blokiran pristup američkim dolarima i evrima, javljaju ruski državni mediji. Ako bi Kina dopustila Moskvi da svoje rezerve u juanima pretvori u američke dolare ili evre, "to bi očigledno pomoglo trenutnom stanju Rusije", istakla je Garsija-Herero. Međutim, "reputacijski rizik potencijalnog kršenja zapadnih sankcija bio bi veliki korak za kinesku banku i stoga je vrlo malo verovatan", dodala je ona.

Ne isporučuju Rusiji delove za avione

Sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija znače da dva najveća svetska proizvođača aviona Boing (BA) i Erbas (EADSF), više nisu u mogućnosti da isporučuju ​​rezervne delove niti da pružaju odršku za održavanje ruskih avio prevoznika. Isto važi i za za proizvođače mlaznih motora. To znači da bi ruski avioprevoznici mogli ostati bez delova u roku od nekoliko nedelja ili da bi pak avioni nastavili da lete bez zamene opreme onoliko često koliko je preporučeno za siguran rad.

Ranije ovog meseca visoki ruski državnik rekao je da je Kina odbila da pošalje delove aviona Rusiji jer Moskva traži alternativne zalihe. Ruska državna novinska agencija Tas citirala je Valerija Kudinova iz agencije za vazdušni prevoz, koji je rekao da će Rusija tražiti mogućnost nabavke delova iz zemalja poput Turske i Indije, nakon neuspelog pokušaja da ih nabavi iz Kine. Kina i Rusija osnovale su 2017. zajedničko ulaganje u civilno vazduhoplovstvo za izgradnju novog dugolinijskog širokotrupnog putničkog aviona, nastojeći da tako pariraju duopolu Boinga i Erbasa. Proizvodnja CR929 je započela, ali nesuglasice oko dobavljača uzrokovale su kašnjenja. Isprva se očekivalo da će avion biti ponuđen kupcima 2024. Ali Rusija je pomerila vremenski okvir na između 2028. i 2029. godine.

Zamrzavanje ulaganja u infrastrukturu

Svetska banka je zaustavila sve svoje programe u Rusiji i Belorusiji nakon invazije na Ukrajinu. Od 2014. nije odobrila nijedan novi zajam ili ulaganja Rusiji, a Belorusiji od 2020. Možda još više iznenađuje odluka Azijske banke za infrastrukturna ulaganja (AIIB) sa sedištem u Pekingu da učini isto.

U saopštenju s početka marta rečeno je da obustavlja sve svoje aktivnosti vezane za Rusiju i Belorusiju "jer se odvija rat u Ukrajini". Taj je potez bio "u najboljem interesu" banke, dodaje se. Frustrirana relativnim nedostatkom uticaja u Svetskoj banci (sa sedištem u Vašingtonu) i Azijskoj razvojnoj banci (gdje je Japan glavna sila), Kina je 2016. pokrenula AIIB. Osim što je domaćin sedišta, Kina osigurava predsednika banke i ima 26,5 odsto glasova. Indija i Rusija imaju 7,6 odsto, odnosno šest odsto.

Odluka AIIB-a da obustavi aktivnosti u Rusiji znači da je 1,1 milijarda dolara odobrenog ili predloženog zajma usmerenog na poboljšanje putnih i železničkih mreža u Rusiji sada na čekanju.

Izvor: www.blic.rs

Blic


[attachment=1]


 :D ;D




Ako bude trebalo, Rusija uvek može da uradi isto što i Iran.

Većina od 500+ aviona koje su u vlasništvu zapadnih kompanija za iznajmljivanje a uzetih na lizing od od strane ruskih aviokompanija, je na teritoriji Rusije. Ako bude neophodno, Rusi će kanibalizovati te avione za rezervne delove.

Kina i Rusija o saradnji u borbi protiv terorizma


Zvaničnik kineskog ministarstva spoljnih poslova sastao se sa ruskim ambasadorom u Pekingu.

Sastali su se kako bi razmenili mišljenja o bilateralnim odnosima, navodi se u danas objavljenom saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Čeng Guoping, komesar za spoljne poslove i bezbednost u Ministarstvu spoljnih poslova Kine, sastao se juče sa Andrejem Denisovim iz Rusije, dodaje se u saopštenju, a prenosi agencija Rojters.

Njih dvojica su razmenili mišljenja o bilateralnoj saradnji u oblasti borbe protiv terorizma i bezbednosti, poručuju iz kineskog ministarstva.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=18&nav_category=78&nav_id=2124311)

#wishfulthinking или на српском ”што је баби мило”. Кина ће помало да игра неку игру независног посматрача, али то је то. Онај ко верује да Кина није знала за руски напад је наиван.

Текст је пун небулоза, попут оне о томе како би приступ руским резервама у јуанима био вид помоћи. То су руске паре, Руси са њима могу да раде шта хоће. (Девизне резерве СССР нису биле замрзнуте ни у време кубанске кризе.) Руске резерве у јуанима су далеко веће, од 650 милијарди долара је замрзнуто 315, односно нешто мање од половине. У чему се чува остатак руских резерви?

Не постоје међународне финансијске санкције против Русије, постоје санкције које је увело 30-40 земаља Запада. Русија чак није суспендована у потпуности ни из SWIFT система, него је ограничено пословање у одређеним валутама. Америка може да санкционише појединачне банке из других земаља, које Русији омогућавају трансакције у доларима - и то може да буде моћно оружје. Међутим, и даље недовољно да би се потпуно прекинули финансијски токови.

Петак, 18.03.2022.

Кина тражи да Русија добије одговоре о биолошком програму, Уједињене нације кажу да немају мандат да истраже руске тврдње

ЊУЈОРК - Државе које су умешане у биолошке програме у Украјини морају да дају одговоре на питања која је поставила Русија, изјавио је данас стални представник Кине у Уједињеним нацијама Џанг Ђун током седнице Савета безбедности.

„Свака информација о војним биолошким активностима мора да подигне забринутост и да привуче пажњу међународне заједнице, тако да се избегне непоправљива штета. У том смислу, стране морају пружити одговарајући приступ. Русија је представила нове, тек откривене документе по овом питању. Стране које су поменуте морају да одговоре на питања и да пруже разумна објашњења са циљем да се отклоне недоумице код међународне заједнице”, казао је кинески представник, пренео је Танјуг.

На почетку састанка руски представник Василиј Небензја рекао је да је Русија прикупила нове информације о украјинским биолошким лабораторијама у којима се ради са опасним вирусима. Русија тврди да је Америка управљала тим активностима и да их је спонзорисала.

Уједињене нације кажу да немају мандат да истраже руске тврдње о лабораторијама

Уједињене нације су саопштиле да нису биле свесне постојања било каквог програма за развијање биолошког оружја у Украјини, а шеф агенције УН за разоружање Изуми Накамицу рекао је данас да ово светско тело нема мандат, ни техничке или оперативне капацитете да истражи руске тврдње.

Пре тога је стални руски представник у УН Василиј Небензја представио нове документе до којих је дошла Русија, у којима се, наводно, доказује да се су постојале биолошке лабораторије које су радиле са смртоносним вирусима. Америчка амбасадорка у УН Линда Томас-Гринфилд данас је оптужила руског колегу Небензју за, како је рекла, „тираду бизарних теорија завера” током прошле недеље. „Ове недеље чујемо много више о томе одакле то долази. То су приче које звуче као да су му прослеђене на имејл из неког мрачног кутка интернета. Председник Бајден има реч за овакве говоре: 'Маларки' (бесмислица)”, рекла је америчка амбасадорка.

Она је додала да је, такође, могуће да Русија можда планира коришћење употребе хемијског или биолошког оружја против украјинског народа.

Izvor: www.politika.rs

Treba tu bagru  rasterati - nema nikakve koristi od njih!
Pokvareni i potplaćeni slepci!

Kineski poluzvanični list "Global Times", prilog na ovu temu.

Kineski naftni gigant obustavio pregovore o ulaganju u Rusiju


Kineska državna kompanija Sinopek obustavila je pregovore o velikoj pethohemijskoj investiciji u Rusiji i ulaganja marketinški poduhvat s gasom.

Kompanija je tako uvažila poziv svoje vlade na oprez zbog zaoštravanja sankcija prema Moskvi, izveštava Rojters pozivajući se na izvore upućene u dešavanja.

Odluka najvećeg azijskog prerađivača nafte da zaustavi potencijalno ulaganje od pola milijarde dolara u jedanu gasno-hemijsku fabriku i u poduhvat za plasiranje ruskog gasa u Kinu naglašava rizike, čak i za najvažnijeg diplomatskog partnera Rusije, od neočekivano teških sankcija koje sprovodi Zapad, ocenjuje britanska agencija.

Zvanični Peking se više puta izjasnio protiv sankcija, insistirajući na očuvanju normalne ekonomske i trgovinske razmene sa Rusijom, i odbio je da osudi akcije Moskve u Ukrajini ili da ih nazove "invazijom".

Ali iza kulisa, vlada je oprezna da kineske kompanije ne prekrše sankcije i vrši pritisak na njih da pažljivo pristupaju investicijama u Rusiji, koja je drugi najveći kineski dobavljač nafte i treći najveći dobavljač gasa, dodaje Rojters.

Otkako je Rusija pokrenula napad na ukrajinu pre mesec dana, tri kineska državna energetska giganta - Sinopek, Čajna nešenel petroleum korporacija (CNPC) i Čajna nešenel ofšor ojl korporacija (CNOOC), procenjuju uticaj sankcija na njihove investicije u Rusiji vredne više milijardi dolara, kaže jedan izvor britanske agencije, koji je direktno upućen u stvari.

"Kompanije će striktno slediti spoljnu politiku Pekinga u ovoj krizi. Nema uopšte prostora da kompanije preduzmu bilo kakve inicijative u smislu novih investicija“, rekao je izvršni direktor jedne državne naftne kompanije.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je ovog meseca pozvalo rukovodice tri pomenute energetske kompanije da razmotre svoje poslovne veze sa ruskim partnerima i poslovne aktivnosti tamo, rekla su dva izvora upoznata sa sadržajem sastanka.

Jedan od njih je naveo da ih je ministarstvo pozvalo da ne preduzimaju nikakve ishitrene poteze u smislu kupovine ruske imovine, piše Rojters.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kineski-naftni-gigant-obustavio-pregovore-o-ulaganju-u-rusiju-2128578)

Lavrov sa kineskim kolegom


Ministri spoljnih poslova Rusije i Kine, Sergej Lavrov i Vang Ji, tokom današnjih razgovora u Pekingu, ukazali su na kontraproduktivnu prirodu nelegitimnih jednostranih sankcija koje su Rusiji uvele SAD i njeni saveznici, saopštilo je rusko ministarstva spoljnih poslova.

"Ministri su detaljno razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini".

"Šef ruske diplomatije je informisao kineskog kolegu o napretku specijalne vojne operacije Oružanih snaga Ruske Federacije i dinamici pregovaračkog procesa sa kijevskim režimom", naglasilo je ministarstvo, a prenosi ruska agencija Tass.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=30&nav_category=78&nav_id=2130931)

Rusija i Kina pokrenule "pravičan svetski poredak"


Rusija i Kina pokrenule "pravičan svetski poredak", rekao je šef ruske diplomatije Sergj Lavrov.

Ministri spoljnih poslova Rusije i Kine Sergej Lavrov i Vang Ji sastali su se u sredu u gradu Tunsiju da razgovaraju o ciljevima svojih zemalja da uspostave multipolarni, pošten i demokratski svetski poredak.

Vang veruje da ekonomske sankcije jednostavno remete svetsku trgovinu i ne pomažu u rešavanju sukoba, navodeći ranije ovog meseca da su odnosi Kine sa Rusijom „jedan od najvažnijih bilateralnih odnosa na svetu“ i pozdravio je prijateljstvo između njih kao „gvozdeno“. ”

Tunki će takođe u četvrtak biti domaćin samita o Avganistanu koji uključuje Rusiju, SAD i Pakistan.


Lavrov: Znamo o čemu se radi

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prilikom razgovora sa pakistanskim kolegom rekao je da oni koji su pokušali da stave Avganistan u centar svetske politike sada pokušavaju da zamene Avganistan Ukrajinom.

"I svi znamo o čemu se zapravo radi", kazao je on.


https://twitter.com/i/status/1509109149791133702


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=30&nav_category=78&nav_id=2130931)

Kina: Saradnja sa Rusijom se ne dovodi u pitanje


Ukrajinska kriza ne bi trebalo da utiče na trgovinske odnose Kine sa drugim zemljama, uključujući Rusiju, saopštio je jedan kineski zvaničnik danas.

"Kina nije strana u ukrajinskom konfliktu i ne smatra da bi sukob trebalo da utiče naše normalne trgovinske odnose sa bilo kojom zemljom", rekao je šef odeljenja za evropske odnose pri ministarstvu spoljnih poslova Vang Lutong.

"Čak je i Evropa uključena u normalne poslovne odnose sa Rusijom, EU nije prekinula trgovinu sa Moskvom. Stoga, naša normalna saradnja sa Rusijom ne bi trebalo da se dovodi u pitanje", rekao je Vang, prenosi Tas.

Vang je nastavio priču, rekavši da Kina ne preduzima nikakve mere da zaobilazi sankcije, koje su Rusiji uvele Sjedinjene Američke Države i EU.

"Znate naš pogled po pitanju sankcija. Protivimo im se", rekao je on, dodavši da bi posledice unilateralnih sankcija mogle da se prošire u svetu, da utiču na nabavni lanac, proces globalizacije i ekonomski poredak uopšteno.

Kina je održala u petak samit sa EU putem video konferencije, a učestvovali su najviši zvaničnici obe strane.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kina-saradnja-sa-rusijom-se-ne-dovodi-u-pitanje-2132670)

https://youtu.be/TbNofvT7gMs

https://twitter.com/Cyberspec1/status/1512015407275966467

Rusi očekuju rast prometa robe s Kinom


Rusko ministarstvo spoljnih poslova danas je saopštilo da očekuje rast prometa robe sa Kinom.

Naime, u ruskom ministarstvu očekuju da obim trgovine sa Pekingom do 2024. godine dostigne 200 milijardi dolara, javila je agencija Interfaks.

U saopštenju ministarstva se navodi da kineske kompanije moraju biti svesne rizika koji donose sekundarne sankcije, ali se dodaje i da je Peking spreman da proširi saradnju sa Moskvom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusi-ocekuju-rast-prometa-robe-s-kinom-2147610)

Ruski ekspert: Azijsko tržište će uskoro postati ključno za „Gasprom“


Azija bi za pet do sedam godina mogla da postane glavno izvozno tržište za rusku kompaniju „Gasprom“, rekao je za Sputnjik menadžer fonda investicione kompanije „Alfa kapital“ Dmitrij Skrjabin.

„Azijska tržišta će za pet do sedam godina postati glavna za 'Gasprom'. Pitanje je u ceni isporuka i razvoju odgovarajuće infrastrukture za transport gasa, uključujući i u Kini“, rekao je on, podsećajući da je ruski predsednik Vladimir Putin naložio Vladi da do 1. juna predstavi plan izgradnje odgovarajuće infrastrukture, uključujući predloge za veliki razvoj sistema gasovoda u istočnom Sibiru, kako bi se izvoz gasa usmerio na kinesko tržište.

„Prema našim procenama, Kina sada troši oko 350 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok najveći deo energetskog bilansa (oko 70%) i dalje čini ugalj“, rekao je naš sagovornik.

Potražnja za gasom u zemlji će porasti na 450-480 milijardi kubnih metara do 2025. godine, dodao je Skrjabin, pozivajući se na izjave kineskih stručnjaka.

„Prema našim procenama, u narednih 10 godina možemo govoriti i o bilion kubnih metara gasa godišnje (pod uslovom da se ugalj aktivno zamenjuje gasom)“, rekao je on.

Trenutno se ruski gas isporučuje Kini gasovodom „Snaga Sibira“. Isporuke su počele krajem 2019. godine, a 2020. godine iznosile su 4,1 milijardu kubnih metara. Planirano je da se godišnje povećava obim isporuka dok se ne postigne projektovani kapacitet od 38 milijardi kubnih metara do 2025. godine. Uzimajući u obzir novi sporazum, koji je potpisan u februaru, ukupan kapacitet isporuka Kini „dalekoistočnom“ rutom mogao bi da dostigne 48 milijardi kubnih metara godišnje.

Pored toga, u toku je izrada projekta „Snaga Sibira 2“ koji predviđa izgradnju gasovoda do Kine preko teritorije Mongolije. Njegov kapacitet biće 50 milijardi kubnih metara godišnje.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220504/ruski-ekspert-azijsko-trziste-ce-uskoro-postati-kljucno-za-gasprom-1137035791.html)

Kineski izvoz u Rusiju opao, uvoz porastao


Kineski izvoz u Rusiju je opao u aprilu drugi mesec zaredom, pogođen ekonomskih sankcijama koje su zapadne zemlje uvele kineskom severnom susedu.

A ruske isporuke robe Kini porasle su prošlog meseca.

Pošiljke kineske robe u Rusiju su pale u aprilu za 25,9 odsto na godišnjem nivou u dolarskoj protivvrednosti, što je pogoršanje u odnosu na pad od 7,7 odsto u martu, prema računici Rojtersa zasnovanoj na današnjim podacima kineske carine.

Kineski uvoz iz Rusije je, međutim, porastao za 56,6 procenata u aprilu, u poređenju s rastom od 26,4 odsto u martu.

Rusija je glavni snabdevač Kine naftom, gasom, ugljem i poljoprivrednim proizvodima.

U periodu januar-februar, kineski izvoz u Rusiju i uvoz iz nje porasli su za 41,5 procenata, odnosno za 35,8 posto, respektivno.

Britanska agencija napominje da je Peking odbio da nazove ruski napad na Ukrajinu invazijom i da je više puta saopštio da kineska trgovina s Rusijom ostaje normalna.

Ipak, pojedine kineske kompanije su obustavile prodaju na ruskom tržištu, navodi Rojters podsećajući pri tome da je kineski proizvođač dronova, ÐI Tehnolodži, objavio da privremeno obustavlja poslovanje u Rusiji i Ukrajini kako bi bio siguran da se njegovi proizvodi ne koriste u borbama.

Kinesko Ministarstvo trgovine je nedavno izvestilo da neke strane firme primoravaju kineske partnere da izaberu stranu u ukrajinskom sukobu, i poručilo da kineske kompanije i pojedinci ne treba da podležu spoljnim pritiscima niti da objavljuju neprikladne komentare. U saopštenju ministarstva je takođe navedeno da će Kina preduzeti neophodne mere da zaštiti interese svojih firmi.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kineski-izvoz-u-rusiju-opao-uvoz-porastao-2151564)

Kina u tišini povećava kupovinu ruske nafte; Cena znatno ispod konkurentske


Kina tiho povećava kupovinu nafte iz Rusije po povoljnim cenama, popunjavajući prazninu koju su ostavili zapadni kupci. Kupci sa zapada se povlače iz poslova s ​​Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu, piše Rojters.

Potez najvećeg svetskog uvoznika nafte usledio je mesec dana nakon što je smanjen uvoz iz Rusije, iz straha da će izgledati kao da otvoreno podupire Moskvu i potencijalno izloži svoje državne naftne kompanije sankcijama.

Kineski prekomorski uvoz ruske nafte skočiće u maju na gotovo rekordnih 1,1 miliona barela dnevno, u odnosu na 750.000 barela u prvom tromesečju i 800.000 barela u 2021. godini.

Unipek, trgovački ogranak najveće azijske rafinerije Sinopek, predvodi kupovinu zajedno sa Ženhua Oilom, delom kineskog odbrambenog konglomerata Norinco. Trgovački izvori pokazuju da je kompanija registrovana u Hong Kongu Livna Shipping, odnedavno glavni otpremnik ruske nafte u Kinu.

Kompanije popunjavaju novonastalu rupu koju su zapadni kupci ostavili dok Evropska unija dovršava plan daljeg kruga sankcija, uključujući zabranu kupovine ruske nafte. Mnoge evropske rafinerije već su prestale da kupuju od Rusije iz straha da će naleteti na sankcije ili privući negativan publicitet.

Niska cena ruske nafte - spot cene na fizičkom tržištu su prema trgovačkim izvorima oko 29 dolara niže po barelu u odnosu na one pre invazije - dobra su vest za kineske rafinerije. Cena je znatno ispod konkurentskih barela s Bliskog istoka, Afrike, Evrope i SAD-a.

Za Rusiju, prodaja nafte pomaže u ublažavanju udarca sankcija na njenu ekonomiju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kina-u-tisini-povecava-kupovinu-ruske-nafte-cena-znatno-ispod-konkurentske-2157836)

Lavrov: Zbog diktatorske pozicije Zapada rusko-kineski odnosi jačaće mnogo brže


Ekonomske veze Rusije i Kine jačaće mnogo brže u svetlu činjenice da Zapad zauzima poziciju diktatora, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Sada, kada Zapad zauzima stav diktatora, naši ekonomski odnosi sa Pekingom će se još brže razvijati. Osim direktnih prihoda u državni budžet, to nam daje mogućnost da realizujemo planove za razvoj Dalekog istoka i Istočnog Sibira“, rekao je Lavrov u okviru projekta gimnazije „Evgenije Primakov“ – „100 pitanja lideru“.

Kako kaže, glavni projekti sa Kinom se razvijaju i realizaciju upravo tamo.

Prema rečima diplomate, to je prilika za Rusiju da ostvari svoj potencijal u oblasti visokih tehnologija, uključujući nuklearnoj energiji, ali i brojnim drugim oblastima.

„Kina ima razvijene informaciono-komunikacione tehnologije, ništa lošije nego na Zapadu. Mnogo toga ovde pruža obostranu korist“, zaključio je šef ruske diplomatije.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Igor Morgulov u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik izjavio da Zapad vrši besraman pritisak na Kinu zbog saradnje sa Rusijom. Kako je rekao, raste broj pokušaja zabijanja klina u rusko-kineske odnose, ali su ti odnosi čvrsti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220524/lavrov-zbog-diktatorske-pozicije-zapada-rusko-kineski-odnosi-jacace-mnogo-brze-1137640279.html)

Rusija pozdravlja predlog Kine o proširenju BRIKS-a


Ruska Federacija pozdravlja predlog Kine za proširenje grupacije rastućih svetskih ekonomija poznatije kao BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička republika), ali smatra da je preuranjeno imenovati potencijalne kandidate za pridruživanje asocijaciji, izjavila je portparol Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

„Proširenje petorke BRIKS-a, nesumnjivo zavređuje punu pažnju asocijacije. Ove godine je kineski predstavnik u BRIKS-u predložio da se intenzivira rad na tome i mi podržavamo tu inicijativu“, istakla je ona na brifingu.

Istovremeno, Zaharova je naglasila da smatra preuranjenim da se imenuju potencijalni kandidati i da je tema o proširenju obimna i višestruka.

„Ova tema nije tako jednostavna kao što se čini. Predstoji određivanje ključnih parametara ovakvog procesa, formiranje u okviru BRIKS-a, postizanje koncenzusa o standardima, kriterijumima i proceduri pridruživanja novih članova“, objasnila je ona.

Kako je dodala, još je rano otkrivati detalje tog procesa.

Prethodno je kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio da Kina želi da proširi grupaciju BRIKS.

BRIKS je grupacija koju čini pet zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Organizacija je osnovana 2006. godine u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220525/rusija-pozdravlja-predlog-kine-o-prosirenju-briks-a-1137698055.html)

Kako je Rusija od moćnog vođe postala mlađi partner u odnosu sa Pekingom?


Kina sada može da se zavali i uživa u promeni pozicija.

Kada je Mao Cedong posetio sovjetskog diktatora Josifa Staljina u zimu 1949, došao je tamo kao molilac. Staljin ga je ostavio da čeka nedeljama u snegom zavejanoj dači, 27 kilometara od Moskve, gde je poniženi kineski lider, kog je mučila konstipacija, gunđao o svemu - od kvaliteta ribe do svog neudobnog dušeka.

Kada su dvojica komunističkih lidera ipak prionula na posao, Staljin je silom naterao Maoa da kupi rusko oružje i tešku mašineriju uz zajam na koji će Peking još plaćati kamatu.

Sedam decenija kasnije, došlo je do radikalnog resetovanja kada je reč o dinamici snage. Neposredno pre invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking kako bi pokazao svoje prijateljstvo "bez granica" sa Si Đinpingom, ali ovih dana nema sumnje ko je prava supersila u tom dvojcu.Kineska ekonomija od 18 biliona dolara sada je 10 puta moćnija od ruske. Peking će imati skoro sve dobre adute u određivanju uslova bilo kakvih finansijskih slamki spasa koje će možda ponuditi svom prijatelju.

Dok se Rusija suočava sa naglom padom ekonomije pod sankcijama i embargom na naftu, Kina je očigledan potencijalni dobročinitelj kome Putin može da se okrene.

Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO, ali to ne znači da će mu tek tako pružiti pomoć, piše briselski Politiko. Sijeva glavna strateška briga je prosperitet i bezbednost Kine, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte koja je preusmerena iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na svetska merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj meri koliko je potrebno da ne privuče sankcije i ugrozi sopstvenu prodaju robe bogatim zemljama Severne Amerike i EU.


Veoma javno partnerstvo

Javno, Kina pokazuje veliku političku solidarnost sa Moskvom. Povećala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, u suštini napustila Ukrajinu, proširila finansijske transakcije bez upotrebe dolara ili evra, i udvostručila buduću saradnju na razvoju vojne tehnologije tokom izvođenja zajedničkih vežbi u pacifičkom regionu.

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, priznao je da je Kina budućnost njegove zemlje, rekavši: "Sada kada je Zapad zauzeo ’diktatorsku poziciju‘, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže".

Čini se da je i sam Si veliki obožavalac Putina na ličnom nivou. Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, naziva ovo njegovim "kompleksom Rusije". (Od izbijanja rata, Si je razgovarao samo sa Putinom, ali ne i sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.)

Međutim, postoje veoma ozbiljna ograničenja ove veze "bez ograničenja“. Bar za sada, Kina naglašava zapadnim zemljama da ne prodaje oružje ili delove aviona Rusiji. Peking ne želi sam da postane žrtva sankcija, tako da postavlja granice u odnosu. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina takođe namerava da odredi visoku cenu za svoju podršku. Peking, na primer, želi da ograniči rusku veoma unosnu prodaju oružja Indiji, najvećem neprijatelju Kine preko Himalaja.

"Za razliku od hladnoratovskog obrasca, Rusija će biti mlađi partner snažnijoj Kini. To će iritirati Putina“, rekao je Metju Kronig, zamenik direktora Scovkroft centra za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.

Ta uloga druge violine nije scenario koji je Putin zamislio kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu u februaru, vođen željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.

Ali je, navodi Politiko, to ipak trebalo da predvidi. Kina je zemlja opsednuta ispravljanjem istorijskih poniženja i vraćanjem svoje pozicije globalnog lidera. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološki — i ekonomski — superiorniji od komunističke Kine je davno prošlo. Huavei gradi ruske 5G mreže, dok je Rusiji potrebna saradnja sa Kinom u svemu, od delova za avione do razmene valuta. Ono što je važno, takođe ne uvode sankcije Moskvi samo SAD i Evropa, već i tri druge velike azijske ekonomije: Japan, Južna Koreja i Singapur.

Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji podržava Kremlj, sumnja da ruska elita ima mnogo apetita da služi kao mlađi partner Kine. Ali on vidi malo alternativa za Moskvu: "Od početka sukoba, Rusiji je Kina postala potrebna više nego ranije, jer Kina na mnogo načina ostaje jedini igrač, sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sa sankcijama Rusiji".


Grube kalkulacije

Možda je najveća kalkulacija Kine to koliko će daleko ići da pomogne Putinu da pobedi embargo EU na rusku naftu. Ova evropska zabrana će napraviti značajnu rupu u ruskom budžetu osim ako drugi veliki kupci ne uđu. U odlučivanju o tome koliko će kupiti, Peking ima veliku moć uticaja na Moskvu.

Rusija i Saudijska Arabija su već dva vodeća dobavljača nafte za Kinu. U maju je morski uvoz ruske sirove nafte u Kinu dostigao dvogodišnji maksimum sa 1,14 miliona barela dnevno, u odnosu na 800.000 barela dnevno 2021. godine, prema podacima Vorteksa analitike u koje je Politiko imao uvid.

Međutim, najveći deo objašnjenja za ovo je, mnogo više od pokazivanja političke solidarnosti, tvrdoglava ekonomija Kineza. Međunarodne sankcije znače da su trgovci bili oprezni kada je u pitanju rukovanje ruskom sirovom naftom, stvarajući malu prenatrpanost zbog koje se ruskom naftom trguje 20 do 30 dolara jeftinije od međunarodnih referentnih cena.

S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno ima prostora za kupovinu više, posebno kada se ekonomija ponovo pokrene i mere zaključavanja budu postepeno uklonjene u ključnim gradovima poput Šangaja.

Ali ruska prodaja u EU iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na bezbednosnu zabrinutost Kine u vezi sa prekomernom zavisnošću od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje svu rusku naftu koja je sada višak.

Slično, Kina drži karte kada je u pitanju gas. Neposredno pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu, Putin je potpisao sporazum sa Sijem kojim se složio da poveća izvoz prirodnog gasa na 48 milijardi kubnih metara godišnje u budućnosti, sa skromnih 4,1 milijardu kubnih metara u 2020. Rusija takođe planira novi gasovod, Snaga Sibira 2, zahvaljujući kom bi se izvoz ruskog gasa u Evropu lakše prebacio na Kinu.

"Problem je, međutim, u tome što Kina drži sve karte u pregovorima“, naveo je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, u izveštaju trusta mozgova u maju.

"Kao i sa prvom linijom Snaga Sibira, Kina će postići tešku pogodbu. Ono što u ovom trenutku ne može da se zna je da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi veoma atraktivne uslove — ako ništa drugo, iz očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dva puta razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku?“, rekao je on.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3948735/vladimir-putin-novi-vazal-kine)

Otvoren prvi drumski most između Rusije i Kine


U gradu Blagoveščensk u ruskoj Amurskoj oblasti otvoren je prvi drumski most između Rusije i Kine, preko reke Amur, koji je dužine 1.080 metara.

Teretni saobraćaj počeo je na međunarodnom drumskom mostu, koji povezuje Blagoveščensk sa gradom Heihe u Kini, javlja RIA Novosti.

Ceremonija je održana putem telekonferencije iz studija u Moskvi, Vladivostoku, Pekingu, lokacija u Blagoveščensku i Heiheu, a guvereneri Amurske oblasti i kineske provincije Hejlungđang Hua Čangšeng bili su na suprotnim obalama.

Izgradnja graničnog prelaza Blagoveščensk-Heihe preko Amura počela je u decembru 2016. godine u Blagoveščenskom okrugu Amurske oblasti i obavljena je istovremeno sa obe obale.

Planirano je da most bude otvoren u novembru 2020. godine, ali je zbog teške epidemiološke situacije puštanje u rad objekta odloženo.

Izgradnja mosta koštala je 19 milijardi rubalja.

Dužina mosta je 1.080 metara, a prema projektu, preko njega će svakog dana moći da prođe 630 kamiona, 164 autobusa i 68 automobila.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/otvoren-prvi-drumski-most-izmedu-rusije-i-kine-video-2169067)



https://youtu.be/z9mdtifXH-c

Kisindžer: "Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi"


Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane "predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je "izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način".

Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da "nema izgovora" za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao "promišljenim analitičarem“ je "šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider "izgubio osećaj za meru u ovoj krizi".

Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji. Fenge je istakao da iako je Kina postigla "značajan napredak" u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži "politike samoodbrane".

Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i "pitanje od velikog međunarodnog značaja".


Hladni rat?

Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: "Mi smo u podnožju hladnog rata." Godinu dana kasnije rekao je da smo već u "planinskim prevojima hladnog rata". Gje smo sada?

Amerika i Kina, "dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom", suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. "Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu", upozorava Kisindžer.

"Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan", poručuje on.

Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

"I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte", kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.


Rešenje za rat

U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

"Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove", upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

"Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju - ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=12&nav_category=78&nav_id=2169939)

Si razgovarao s Putinom: Spremni smo


Kina je spremna da nastavi međusobnu podršku i saradnju s Rusijom kada je reč o pitanjima suvereniteta i bezbednosti, izjavio kineski predsednik Si Đinping. On je danas telefonski razgovarao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Bez obzira na globalne promene u svetu, kinesko-ruski odnosi i dalje imaju dobru dinamiku razvoja", rekao je Si Đinping, a prenela Kineska državna televizija.

Prema njegovim rečima, Kina je spremna da sarađuje s Rusijom radi obezbeđivanja stabilnog razvoja bilateralne poslovne saradnje.

Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je takođe potvrdio da su Putin i Si razgovarali, iako nije komentarisao o čemu je tokom razgovora bilo reči.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=15&nav_category=78&nav_id=2171478)

Kremlj: "Kina podržava"


Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đingping razgovarali su telefonom o mnogim bilateralnim temama, kao i pitanjima od svetskog značaja.

Između ostalog, Putin je svom kineskom kolegi izložio fundamentalnu procenu situacije u Ukrajini, saopštila je pres služba Kremlja.

"Vladimir Putin izložio je kineskom lideru fundamentalnu procenu situacije u Ukrajini i zadataka koji se rešavaju tokom specijalne vojne operacije. Predsednik Kine istakao je legitimnost delovanja Rusije, usmerenog na zaštitu glavnih nacionalnih interesa od bezbednosnih izazova koje su stvorile spoljne sile“, navodi se u saopštenju.

Prilikom razmatranja situacije na svetskoj sceni, "istaknuto je da Rusija i Kina, kao i ranije, zastupaju isti ili veoma sličan stav u odnosu na svetska dešavanja, kao i da dosledno podržavaju temeljne principe međunarodnog prava i nastoje da izgrade istinski multipolaran i pravičan sistem u međunarodnim odnosima“.

"Potvrđena je obostrana spremnost na jačanje koordinacije i uzajamne podrške u različitim multilateralnim formatima, uključujući i platformu Ujedinjenih nacija. Naročito je istaknuta važnost zajedničke saradnje u okvirima ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju) i BRIKS, posebno u kontekstu predstojećeg samita BRIKS 23-24. juna koji organizuje Kina kao predsedavajuća ove organizacije“, navodi se u saopštenju.


U planu proširenje partnerstva i saradnje u svim pravcima

Pored toga, lideri dve zemlje konstatovali su da se rusko-kineski odnosi nalaze na izuzetno visokom nivou i da se stalno unapređuju. Kako se navodi u saopštenju, lideri su potvrdili nameru da prodube sveobuhvatno partnerstvo i stratešku saradnju u svim pravcima.

Kremlj je takođe preneo da su se šefovi država dogovorili o proširenju kooperacije u oblasti energetike, finansija, industrije, kao i u drugim sferama zbog nelegitimne sankcione politike Zapada.

Takođe su pokrenuta pitanja daljeg razvoja vojne i vojno-tehničke saradnje. Kremlj je dodao da su se dvojica lidera dogovorila da će zemlje nastaviti bilateralnu komunikaciju kako na nivou šefova država, tako i na nivou različitih ministarstava i službi. Naglašava se da je razgovor bio tradicionalno prijateljski i prijatan.

Prethodno je kineski predsednik Si Đingping nakon razgovora sa Putinom izjavio da je Kina spremna da nastavi međusobnu podršku i saradnju s Rusijom kada je reč o pitanjima suvereniteta i bezbednosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=15&nav_category=78&nav_id=2171615)

Kina spremna da isporučuje delove za avione ruskim avio kompanijama


Kina je spremna da isporučuje delove za avione ruskim avio kompanijama, izjavio je kineski ambasador u Moskvi Džang Hanhui.

„Spremni smo da isporučimo delove Rusiji, takvu saradnju organizujemo. Avio kompanije trenutno komuniciraju, imaju određene kanale, nema ograničenja sa kineske strane“, rekao je on, prenela je agencija TASS.

Evropska unija je 26. februara zabranila prodaju i snabdevanje, uključujući lizing aviona i delova za njih ruskim avioprevoznicima, kao i pružanje bilo kakvih usluga osiguranja i reosiguranja svojih aviona, kao i popravke, zbog situacije u Ukrajini.

Ruske vlasti su reagovale preduzimanjem niza mera dozvoljavajući lokalnim prevoznicima da nastave da koriste iznajmljene avione od stranih kompanija.

izvor (https://okvir.net/svet/kina-spremna-da-isporucuje-delove-za-avione-ruskim-avio-kompanijama/)

Kina rekordno povećala uvoz ruske nafte


Kina je tokom maja povećala uvoz ruske nafte za oko 25 odsto u poređenju s aprilom, a mesečni obim isporuka je rekordan, preneo je Rojters pozivajući se na podatke kineske carine.

„Uvoz nafte iz Rusije u Kinu je tokom maja veći za 55 procenata u poređenju s istim periodom prošle godine i dostigao je rekordni nivo, potisnuvši Saudijsku Arabiju s prvog mesta među izvoznicima“, navedeno je u saopštenju.

Obim majskih isporuka dostigao je gotovo 8,42 miliona tona nafte, što je oko 1,98 miliona barela dnevno. U aprilu je taj obim bio oko 1,59 miliona barela dnevno.

Nafta u Kinu stiže gasovodom „Istoči Sibir – Tihi okean“, kao i preko mora iz evropskih i dalekoistočnih luka.

Saudijska Arabija je druga na listi izvoznika, a njeni majski obimi su porasli za devet procenata u poređenju s prošlogodišnjim periodom i iznose 7,82 miliona tona, odnosno 1,84 miliona barela dnevno.

Povećan je i protok ruskog gasa u Kinu. Prema navodima direktora „Gasproma“ Alekseja Milera, kompanija je od januara do maja povećala isporuke gasa u Kinu za 67, odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Miler je precizirao da je potražnja za prirodnim gasom u Kini od 2011. do 2021. godine obezbedila 32 odsto rasta ukupne svetske potražnje za gasom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220620/kina-rekordno-povecala-uvoz-ruske-nafte-1138811629.html)

LIderi G7 pozvali Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine


Lideri G7 pozvali su Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da okonča svoj rat protiv Ukrajine i odmah povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije.

To je prema zajedničkom saopštenju koje su objavili šefovi država i vlada zemalja Grupe sedam (G7) nakon samita u Elmau u Nemačkoj 26-28. juna.

„Dok Rusija vodi svoj neopravdani, ničim izazvan i ilegalan rat protiv Ukrajine, pozivamo Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da odmah ispoštuje pravno obavezujući nalog Međunarodnog suda pravde od 16. marta 2022. i da se pridržava relevantnih rezolucija UN. Generalne skupštine i zaustaviti svoju vojnu agresiju – i odmah i bezuslovno povući svoje trupe iz Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Grupa sedam je takođe pozvala na saradnju sa Kinom u pogledu zajedničkih globalnih izazova i pozvala Kinu da poštuje svoje obaveze prema međunarodnom pravu i da doprinese međunarodnoj bezbednosti.

„Podsećamo Kinu na potrebu da se pridržava principa Povelje UN o mirnom rešavanju sporova i da se uzdrži od pretnji, prinude, mera zastrašivanja ili upotrebe sile“, navodi se u saopštenju.

izvor (https://okvir.net/svet/g7-poziva-kinu-da-izvrsi-pritisak-na-rusiju-da-okonca-rat-protiv-ukrajine/)

NATO brine zbog Kine: Nisu bili u stanju


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Alijansa ne vidi Kinu kao protivnika.

Ali je zabrinuta zbog sve bližih veza Pekinga sa Moskvom od početka ruskog napada na Ukrajinu.

"Ne smatramo Kinu protivnikom", poručio je Stoltenberg pred samit Alijanse u Madridu, prenosi agencija Rojters.

Istakao je da će Kina uskoro biti najveća ekonomija na svetu i da Alijansa treba da se angažuje sa Pekingom po pitanjima poput klimatskih promena.

"Ali razočarani smo činjenicom da Kina nije bila u stanju da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, što Kina širi mnoge lažne narative o NATO, Zapadu, kao i da su Kina i Rusija sada bliže nego što su bile ikada ranije", rekao je Stoltenberg.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=28&nav_category=78&nav_id=2177286)

Столтенберг лаже. Пошто се испоставило да се Кинези не боје батине, сада се нуди шаргарепа. Кина је противник, али у овом тренутку не постоји начин на који би Запад могао да се супротстави. Индија није загризла удицу.

SAD su optužile kineske kompanije da podržavaju rusku vojsku


Sjedinjene Države su optužile pet kineskih kompanija za kršenje sankcija Rusiji nastavljajući da podržavaju rusku vojsku i preduzele su mere ove nedelje da ih blokiraju da kupuju američku tehnologiju, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, američke vlasti su ove godine uvele opsežne sankcije i kontrolu izvoza koje zabranjuju prodaju određenih visokotehnoloških proizvoda, uključujući napredne poluprovodnike, Rusiji i Belorusiji. Dodavanje kineskih kompanija na listu zabrane izvoza pokazuje koliko je Bajdenova administracija spremna da ide da bi sprovela svoje sankcije i moglo bi da pojača tenzije sa Kinom zbog njenih veza sa Moskvom.

Kompanije koje su dodate na listu u utorak su Connec Electronic, King Pai Technologi, Sinno Electronics, Vinninc Electronic i Vorld Jetta Logistics. Ministarstvo trgovine saopštilo je da su ove kompanije nastavile da pružaju podršku ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi i da su njihove aktivnosti „suprotne interesima nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD“.

„Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri će nastaviti da demonstriraju našu zajedničku odlučnost u ime Ukrajine nastavljajući da uskraćuju ruskoj vojsci tehnologije i predmete koji su joj potrebni da počini svoje zločine – iz bilo kog izvora pokušava da ih snabdeva, gde god da se nalaze, “, rekao je u saopštenju Metju S. Akselrod, pomoćnik sekretara za trgovinu za sprovođenje izvoza.

Ministarstvo trgovine nije iznelo konkretnu prirodu kršenja i nije optužilo kinesku vladu za kršenje američkih sankcija. Kina kupuje rusku naftu pošto su Sjedinjene Države i Evropa smanjile kupovinu, ali američki zvaničnici kažu da se do sada pridržava sankcija koje su uvedene od februara.

Dodavanje kineskih kompanija na listu zabrane izvoza usledilo je nakon upozorenja Gine Raimondo, sekretarke za trgovinu, koja je u martu rekla da bi kineske kompanije koje prkose američkim ograničenjima izvoza u Rusiju u suštini mogle da budu zatvorene. Kompanije koje proizvode tehnologiju kao što su mikročipovi napravljeni američkom opremom i softverom mogu biti osakaćeni ako se dodaju na američku „listu entiteta“.

Kineska ambasada u Vašingtonu saopštila je u sredu da Kina i Rusija održavaju normalnu energetsku i trgovinsku saradnju i da će Kina preduzeti neophodne mere da zaštiti prava svojih kompanija.

„Jednostrane sankcije i takozvana ‘dugačka jurisdikcija’ koje su SAD nametnule drugim zemljama u skladu sa svojim domaćim zakonima protive se međunarodnom pravu i osnovnim normama koje regulišu međunarodne odnose“, rekao je Šao Hesong, predstavnik ambasade.


izvor (https://okvir.net/svet/sad-su-optuzile-kineske-kompanije-da-podrzavaju-rusku-vojsku/)

"Ne šalju oružje"


Sjedinjene države nisu primetile da Kina sistematski izbegava sankcije ili pruža vojnu opremu Rusiji, rekao je juče visoki američki zvaničnik.

On je to rekao misleći na mere američkog Ministarstva trgovine, koje je u utorak dodalo pet kineskih kompanija na trgovinsku crnu listu zbog navodne podrške ruskoj vojnoj i odbrambenoj industriji. On je pojasnio da se preduzete mere odnose na određene kineske kompanije, a ne na vladu.


"Nismo primetili da Kina isporučuje vojnu opremu"

SAD su već upozorile na posledice, uključujući sankcije, ako Kina ponudi materijalnu podršku ruskim ratnim naporima, ali tek treba da otkriju otvorenu vojnu i ekonomsku podršku Kine Moskvi. Kako je jedan zvaničnik rekao Rojtersu pod uslovom da ostane anoniman, Kina ne pruža materijalnu podršku Rusiji, čak ni u vidu vojne opreme.

"Nismo primetili da Narodna Republika Kina učestvuje u sistematskom izbegavanju ili snabdevanju vojnom opremom Rusiji", rekao je on.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=01&nav_category=78&nav_id=2178780)

Ruski energenti se preusmeravaju u Aziju:
Povećan izvoz gasa u Kinu za preko 60 odsto


Izvoz gasa u Kinu preko gasovoda „Snaga Sibira“ u prvih šest meseci ove godine porastao je za 63,4 odsto, saopštila je ruska kompanija „Gasprom“.

„Raste izvoz gasa u Kinu preko gasovoda 'Snaga Sibira' u okviru biletaralnog dugoročnog ugovora između „Gasproma“ i CNPC (Kineske nacionalne naftne korporacije). Isporuke ruskog gasa preko cevovoda u Kinu za šest meseci 2022. godine porasle su za 63,4 odsto“, saopštila je kompanija na Telegramu.

Prve isporuke ruskog gasa u Kinu gasovodom „Snaga Sibira“ počele su krajem 2019. godine. Sledeće godine su isporuke dostigle 4,1 milijardi kubnih metara gasa, a 2021. godine su porasle za 2,5 puta – na 10,5 milijarde kubnih metara.

„Gasprom“ je početkom februara 2022. godine potpisao drugi dugoročni ugovor sa CNPC za izvoz preko dalekoistočne rute. Ukupan obim isporuka porašće na 48 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Uzimajući u obzir ruski gasovod „Snaga Sibira 2“ i njegov nastavak preko Mongolije – gasovod „Sojuz Vostok“ – izvoz gasa u Kinu mogao bi da se poveća za još 50 milijardi kubnih metara godišnje.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220701/ruski-energenti-se-preusmeravaju-u-aziju-povecan-izvoz-gasa-u-kinu-za-preko-60-odsto-1139343509.html)

U Rusiji uhapšen naučnik pod optužbom za saradnju sa kineskim bezbednosnim službama


U Rusiji uhapšen naučnik zbog sumnje da je počinio izdaju sarađujući sa kineskim bezbednosnim službama, javlja Radio Slobodna Evropa.

Uhapšen je doktor fizike i matematike sa Državnog univerziteta u Novosibirsku Dmitrij Kolker, preneo je RSE pozivajući se na rusku agenciju Tass.

On je bio rukovodilac laboratorije za kvantne optičke tehnologije na univerzitetu.

Proteklih godina je u Rusiji uhapšeno nekoliko ruskih naučnika, pod optužbom za izdaju, prosleđivanjem poverljivih informacija drugim državama. Za to krivično delo je predviđena zatvorska kazna do 20 godina.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=01&nav_category=78&nav_id=2178981)

MIP Kine: Ne širimo mi lažne informacije, već zvaničnici Sjedinjenih Država


Portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Džao Liđijan demantovao je na brifingu optužbe Vašingtona da Kina „širi rusku propagandu“.

„Lažne informacije šire relevantni zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država, a ne kineska strana“, istakao je portparol.

On je istakao da je Kina povodom ukrajinske krize uvek „iznosila nezavisne stavove“ i „uvek je na strani mira i pravde“. Kineski zvaničnik je takođe naglasio da je zbog vojno-biološke aktivnosti SAD u inostranstvu zabrinuta ne samo Kina, već i cela međunarodna zajednica.

Američki ambasador u Kini Nikolas Berns izjavio je na plenarnoj sednici Globalnog mirovnog foruma Ujedinjenih nacija u Pekingu da zvanični predstavnici kineskog MIP-a treba da „prestanu da šire rusku propagandu“, posebno, po pitanju američkih vojno-bioloških laboratorija na teritoriji Ukrajine i uloge NATO u ukrajinskoj krizi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220704/mip-kine-ne-sirimo-mi-lazne-informacije-vec-zvanicnici-sjedinjenih-drzava-1139450918.html)

Pokušaji SAD da kazne Kinu zbog saradnje s Rusijom osuđeni su na propast


Pokušaji SAD da kazne Kinu zbog saradnje s Rusijom osuđeni su na propast, ocenio je predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Zajcev.

Na Kinu se vrši ozbiljan pritisak i to vrlo često na bezobrazan način, a oni koji to rade, kaže Zajcev, izgleda zaboravljaju da razgovaraju sa jednom od najvećih država modernog sveta.

"Zvanični predstavnik američke administracije redovno kritikuje Peking zbog saradnje sa Moskvom, oni otvoreno prete da će kazniti Kinu zbog saradnje sa našom privredom zaobilazeći nelegitimne sankcije koje su uveli Vašington i njegovi saveznici protiv Rusije", rekao je Zajcev na brifingu za novinare.

Sve to su pokušaji Amerike da uništi strateško partnerstvo između Moskve i Vašingtona.

"Saradnja naših država na visokom nivou bez presedana uspešno izdržava sve testove i takva taktika je osuđena na propast", zaključuju u Moskvi.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=06&nav_category=78&nav_id=2181444)

"Si i Putin stalno održavaju bliske kontakte"


Predsednici Kine i Rusije, Si Ðinping i Vladimir Putin, stalno održavaju bliske kontakte, izjavio je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

"Nakon što je pandemija počela, lideri Kine i Ruske Federacije nastavili su da održavaju bliske kontakte u različitim formatima", rekao je DŽao Liđijan na konferenciji za novinare, odgovarajući na molbu da prokomentariše informaciju da je predsednik Si navodno odbio da poseti Moskvu zbog globalnog širenja koronavirusa, prenosi agencija TAS S.

Kako je dodao, Kina i Rusija nastaviće da sarađuju na svim nivoima zarad neprekidnog razvoja kinesko-ruskih sveobuhvatnih partnerskih odnosa.

Prema rečima diplomate, Peking i Moskva uspešno jačaju bilateralne odnose.

"Kina i Rusija održavaju efikasan dijalog u svim pravcima bilateralne saradnje", zaključio je DŽao.

Ranije su japanski mediji izvestili da je kineski lider navodno odbio Putinov poziv da poseti Rusiju zbog pandemije koronavirusa. Navedeno je da je poziv upućen tokom razgovora između dvojice lidera 15. juna.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da te informacije nisu tačne.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=06&nav_category=78&nav_id=2181384)

Osam regiona Rusije i Kine spremni da prošire trgovinsku saradnju


Osam ruskih i kineskih regiona izrazilo je spremnost za proširenje trgovinsko-ekonomske saradnje, saopštio je generalni konzulat Rusije u kineskom gradu Harbinu.

Predstavnici Amurske i Sahalinske oblasti, Jevrejske autonomne oblasti, Kamčatske, Primorske i Habarovske pokrajine, kineskih provincija Hejlungđang i Guangdung su 6. jula u formatu video konferencije održali dve velike manifestacije, posvećene razvoju trgovinsko-ekonomske saradnje.

„U ime koorganizatora, generalni konzul Rusije u Harbinu Vladimir Oščepkov, održao je govor na ceremoniji otvaranja i rezimirao rezultate na zatvaranju manifestacije, istakavši da je radi postizanja visokih zadataka koje su postavili lideri dve zemlje, neophodno jačati uzajamnu saradnju, pronaći nove forme kooperacije, ispoljiti fleksibilnost i kreativnost“, navodi se u saopštenju generalnog konzulata.

Prema rezultatima, „48 kompanija iz Rusije i Kine potpisalo je komercijalna dokumenta, a još oko 200 preduzeća izjasnilo se za nastavak komunikacije u okviru B2B-pregovora“.

Ranije je glavna Carinska uprava Kine objavila da je za pet meseci ove godine rusko-kineska robna razmena povećana skoro za trećinu dostigavši sumu od oko 66 milijardi dolara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220707/osam-regiona-rusije-i-kine-spremni-da-prosire-trgovinsku-saradnju-1139585325.html)

Vang Ji: Veze Kine i Rusije pokazuju „snažnu otpornost“


Kina i Rusija održavaju normalnu razmenu i unapređuju saradnju u različitim oblastima i odbacuju svako „mešanje“, pokazujući „snažnu otpornost“ i „stratešku rešenost“ svojih odnosa, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji. u četvrtak.

Kina će takođe podržati sve napore koji vode ka mirnom rešavanju ukrajinske krize, rekao je Vang ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu na sastanku na marginama samita G20 na Baliju u Indoneziji, navodi se u saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova u petak.


izvor (https://okvir.net/svet/veze-kine-i-rusije-pokazuju-snaznu-otpornost-stratesku-odlucnost-vang-ji/)

Blinken izrazio zabrinutost Vangu u petočasovnom razgovoru


Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da je tokom današnjeg sastanka sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vangom Jijem bilo razgovara o agresiji Rusije na Ukrajinu i da je tom prilikom takođe izrazio zabrinutost zbog slaganja Pekinga sa Moskvom.

Blinken je ovu izjavu dao na konferenciji za novinare na indonežanskom ostrvu Bali, gde je na marginama ministarskog sastanka Grupe 20 (G-20) razgovaro sa Vangom danas nešto više od pet sati, navodi Rojters.

Podrška Kine ruskom ratu u Ukrajini komplikuje američko-kineske odnose u trenutku kada su već opterećeni razilaženjima i tenzijama oko brojnih drugih pitanja, saopštio je Blinken svom kineskom kolegi danas, preneo je AP.

U petočasovnom razgovoru, na njihovom prvom susretu od oktobra, Blinken je saopštio da je izrazio duboku zabrinutost ministru spoljnih poslova Vang Jiju zbog stava Kine o ruskim akcijama u Ukrajini i da ne veruje u navode Pekinga da je neutralan u sukobu.

On je rekao da je teško biti "neutralan'''' u sukobu u kojem postoji jasan agresor, ali da čak i kada bi to bilo moguće, "ne veruje da se Kina ponaša na neutralan način''''.

Bajdenova administracija se nadala da će Kina, u skladu sa svojom dugom istorijom suprotstavljanja, onome što vidi kao mešanje u njene unutrašnje stvari, zauzeti sličan stav sa Rusijom i Ukrajinom, i time doprineti međunarodnom poretku zasnovanom na pravu, prenosi AP.

Blinken je rekao kineskom ministru da će svaka država, uključujući Kinu, biti na gubitku ako taj poredak bude narušen.

Njih dvojica su se sastali dan nakon što su obojica prisustvovali skupu šefova diplomatija iz Grupe 20 koji je okončan bez zajedničkog poziva da se okonča ruski rat u Ukrajini ili plana kako da se izbore sa njegovim uticajem na bezbednost hrane i energije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=09&nav_category=78&nav_id=2182658)

"Oružane snage Rusije, Kine i Irana mogu da stignu do SAD"


Ruska Federacija, Kina i Iran pripremaju se za seriju vežbi velikih razmera u Latinskoj Americi.

To pokazuje da oružane snage ovih zemalja mogu da stignu do SAD, primećuje Vašington post pozivajuči se na analitički Center for a Secure Free Society.

"Iran, Rusija i Kina pripremaju seriju značajnih vojnih vežbi u Latinskoj Americi kao demonstraciju sile", napominje portal.

Ukupno, prema podacima centra, u vojnim manevrima pod nazivom Sniper Frontier, pored Rusije, Kine i Irana, učestvovaće još 10 zemalja. Venecuela će biti domaćin vežbi sredinom avgusta.

The Washington Free Beacon ističe da su planovi za ove vežbe najočiglednija demonstracija kako američki protivnici u regionu razvijaju odnose sa Ruskom Federacijom, Kinom i Iranom. Tako je ranije ove godine venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, u okviru turneje po Bliskom istoku, potpisao sporazum na period od 20 godina o saradnji sa Iranom.

Portal takođe podseća da je ranije Nikaragva obnovila odbrambeni sporazum sa Ruskom Federacijom, dozvoljavajući ruskoj vojsci pristup na svojoj teritoriji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=10&nav_category=78&nav_id=2183173)

SAD komentarišu „izazove“ svetskom poretku


Tekući sukob između Moskve i Kijeva mogao bi da ugrozi postojeći svetski poredak, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken za tajlandski javni servis u ponedeljak.

Prema Blinkenu, Rusija „izaziva“ ono što je on nazvao „zasnovanim na pravilima“ svetskim poretkom i stvorila bi novu realnost u međunarodnoj areni ako bi joj dozvolila da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini.

Postojeća međunarodna pravila zasnovana su na „nekim osnovnim shvatanjima“, tvrdio je Blinken, navodeći „poštovanje suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, ljudskih prava“ kao „temelj“ poretka usredsređenog oko UN.

Ruska „agresija na Ukrajinu“ dovodi u pitanje sve to, rekao je Blinken. „Ako Rusiji bude dozvoljeno da radi ono što radi, to znači da ćemo se vratiti u svet u kome je moć ispravna, u kome velike nacije mogu da maltretiraju male nacije“, što bi bilo „suprotno od pravila- na osnovu naređenja“, dodao je on.

Pored toga što Moskva deluje kao međunarodni izazivač nevolja, Blinken je rekao da Peking „predstavlja izazov poretku na način na koji deluje sve većom agresijom u regionu i sve većom represijom kod kuće“. Nije objasnio šta tačno misli pod kineskom „agresijom“.

Istovremeno, Blinken je odnose SAD sa Kinom nazvao „jednim od najkonsekventnijih odnosa, jednim od najsloženijih odnosa“, dodajući da se Vašington i dalje nada da će „pronaći načine da sarađuje“ sa Pekingom uprkos „takmičenju“ između dve nacije. .


izvor (https://okvir.net/svet/sad-komentarisu-izazove-svetskom-poretku/)

[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Rusija šalje Kini rekordne količine gasa


Rusija je u nedelju isporučila Kini rekordnu dnevnu količinu gasa gasovodom Snaga Sibira, saopštio je energetski gigant Gasprom.

Zalihe su isporučene u skladu sa dugoročnim ugovorom između Gasproma i kineske kompanije CNPC, naveo je energetski gigant u saopštenju na svom Telegram kanalu u ponedeljak.

Ranije ovog meseca ruska kompanija je izvestila da je izvoz gasa u Kinu porastao za preko 60% u prvih šest meseci ove godine. Snaga Sibira je deo istočne gasne rute od Sibira do Kine. Glavni kupac ruske energije, Kina takođe uvozi tečni prirodni gas iz zemlje.

Povećanje u Kinu usledilo je nakon ogromnog smanjenja protoka gasa u Evropu preko gasovoda Severni tok 1 prošlog meseca. Gasprom je za to okrivio tehničko pitanje koje je rezultat međunarodnih sankcija koje su uvedene Rusiji. Moskva je više puta ponavljala da ostaje pouzdan snabdevač prirodnim gasom i da će se pridržavati ugovornih obaveza prema svojim kupcima.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-salje-kini-rekordne-kolicine-gasa/)

Kina krivi SAD za sukob u Ukrajini


Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova optužio je SAD da su pokrenule krizu u Ukrajini i podstakle sukob. Džao Liđijan je rekao novinarima na redovnom brifingu za štampu u utorak da Vašington treba da prestane da se igra „svetske policije“ i da radi na stvaranju uslova za mirovne pregovore.

Džao je upitan o nedavnim primedbama portparola američkog Stejt departmenta Neda Prajsa, koji je još jednom zapretio Kini „veoma visokim troškovima“ ako Peking pomogne Moskvi da izbegne sankcije Zapada – iako nije bilo dokaza da Kina to zaista čini.

Optužujući Prajsa da zvuči „kao da su SAD svetska policija“, Džao je rekao da Kina „zauzima objektivan i pošten stav i da je na strani mira i pravde“ kada je u pitanju Ukrajina.

„Čvrsto se protivimo bilo kakvoj neopravdanoj sumnji, pretnji i pritisku na Kinu. Takođe smo čvrsto protiv jednostranih nezakonitih sankcija i dugoročne jurisdikcije bez osnova u međunarodnom pravu“, rekao je Džao.

Vašington treba da „prestane da igra blokovsku konfrontaciju i stvara novi Hladni rat tako što će iskoristiti situaciju“, dodao je Džao, pozivajući SAD da umesto toga „omoguće pravilno rešavanje krize na odgovoran način i stvore okruženje i uslove koji su potrebni za mirovne pregovore između zainteresovanih strana.”

Ovo nije prvi put da Kina odbija pritisak SAD da stane na stranu Zapada protiv Rusije u pitanju Ukrajine. Prošlog meseca, Džaov kolega Vang Venbin takođe je zamerio Vašingtonu što je podsticao sukob i što je želeo da se „bori do poslednjeg Ukrajinca“, dok je Peking želeo mir pregovaranjem. Međutim, prestao je da okrivljuje SAD za započinjanje trenutne vojne konfrontacije.

Krajem juna, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je novinarima da se alijansa „spremala za ovo od 2014.“, misleći na vladu u Kijevu koju podržavaju SAD i koja je došla na vlast nakon što je puč svrgnuo izabranog predsednika i izazvao krizu sa Krim i Donbas.

Na konferenciji za novinare u utorak, Džao je takođe odbacio optužbe SAD da Kina doprinosi nestašici hrane u Africi, upirući prstom u Vašington.

„Svetu je sasvim jasno ko tačno izaziva globalnu krizu hrane“, rekao je on. „Nadamo se da će SAD ozbiljno razmisliti o svojoj neuglednoj ulozi u globalnoj prehrambenoj krizi i prestati da blate i iznose neosnovane optužbe na račun Kine.


izvor (https://okvir.net/svet/kina-krivi-sad-za-sukob-u-ukrajini/)

Japan zabrinuo zbog toga što Kina jača svoje vojne kapacitete i strateški savez s Rusijom


Ministarstvo odbrane Japana je zabrinuto zbog toga što Kina jača svoje vojne kapacitete i strateški savez s Rusijom, piše u godišnjem izveštaju japanskog vojnog resora „Bela knjiga odbrane Japana 2022“.

U dokumentu se navodi da Kina namerava da stvori vojsku svetske klase do sredine 21. veka, usmeravajući pažnju na nuklearne snage, rakete – projektile, mornaricu i avijaciju.

Eksperti iz Japana ukazuju na to da jača saradnja Kine i Rusije u izvođenju zajedničkih vojnih vežbi i patrola.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220722/uzivo-danas-se-potpisivanje-dokumenta-o-izvozu-zita-iz-ukrajine-1140192306.html)

Blumberg: Tankeri koji su prevozili iransku naftu prešli na transport ruske sirovine


Više od deset tankera, koji su se ranije bavili prevozom iranske nafte preorijentisali su se na rusku sirovinu, prenela je agencija „Blumberg“, pozivajući se na podatke analitičke kompanije „Vorteks“. Takođe se navodi da je Rusija najveći izvoznik nafte u Kinu.

„Od praćenih brodova, njih jedanaest koji su ranije prevozili iransku naftu, od aprila prevoze rusku naftu i proizvode, što iznosi šesnaest isporuka u ovom periodu“, navodi se u objavi.

Prema rečima analitičara „Vorteksa“ za tržišta sirove nafte Armena Azizjana, kako sve više kompanija prestaje da prevozi rusku naftu i naftne derivate, oni koji su upoznati sa trgovinom sirovinama u uslovima sankcija, nastaviće da koriste svoje tankere za prevoženje ruske nafte na istok.

Kako je precizirano, većina brodova koji su počeli da prevoze rusku sirovinu pripada tipu „Aframaks“ i mogu da prevezu 730 hiljada barela nafte. Istovremeno, među njima postoje i veliki tankeri, koji mogu da prime i oko dva miliona barela crnog zlata.

Prema „Blumbergu“, zbog toga su isporuke iz Rusije porasle do 250 hiljada barela dnevno u prvoj polovini jula, što je za 170 hiljada barela dnevno više, nego u aprilu.

Prema podacima kineske carine za jun, koje je juče objavila agencija Rojters“, Rusija drugi mesec zaredom ostaje najveći izvoznik nafte u Kinu.

Navodi se da je Kina u maju povećala uvoz ruske sirovine za 55 procenata na godišnjem nivou, i otprilike za četvrtinu u poređenju sa aprilom. Kao rezultat toga, mesečni obim isporuka od 8,42 miliona tona je postao rekordan, što je omogućilo Rusiji da potisne Saudijsku Arabiju sa prvog mesta među dobavljačima nafte u Kinu.

U junu je uvoz ruske nafte, uključujući cevovodom „Istočni Sibir — Tihi okean“ i morske isporuke, iznosio 7, 29 miliona tona, što je skoro deset procenata više, nego pre godinu dana, iako je niže od majskog rekorda.

Nakon početka specijalne operacije Rusije u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode brojne sankcije Moskvi, a naročito na ruske energente. Tako, šesti paket sankcija Evropske unije predviđa uvođenje postepenog embarga na uvoz ruske nafte. Mere takođe uključuju zabranu osiguranja brodova, koji prevoze rusku naftu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220722/blumberg-tankeri-koji-su-prevozili-iransku-naftu-presli-na-transport-ruske-sirovine-1140207347.html)

Američki senator: Uvesti sankcije svima koji pomažu Kini da kupi naftu iz Rusije


Američki senatori na čelu sa Markom Rubiom iz Republikanske partije su pozvali vlasti da uvedu sankcije za prodaju ruske nafte i drugih energenata Kini, javlja agencija „Blumberg“.

Prema njegovoj informaciji, senatori Marko Rubio i Rik Skot (republikanci iz države Florida) i Kevin Kramer (republikanac iz države Severna Dakota) su autori zakona koji podrazumeva uvođenje kazni za bilo koju organizaciju, koja osigurava ili registruje tankere koji prevoze naftu ili tečni prirodni gas iz Rusije u Kinu.

Kako navodi agencija, prekid isporuka ruske nafte Kini može dovesti do toga da Peking kupuje za naftu sa Bliskog Istoka i Afrike, što potencijalno može dovesti do povećanja cena na sirovine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220727/americki-senator-uvesti-sankcije-svima-koji-pomazu-kini-da-kupi-naftu-iz-rusije-1140382531.html)

Kina poručila Americi: Spoljni uticaji neće omesti našu saradnju s Moskvom


Kina se odlučno protivi jednostranim sankcijama, saradnja Pekinga i Moskve nije usmerena protiv drugih država i nije pod uticajem spoljnih faktora, izjavio je portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Džao Liđijan, komentarišući američki nacrt zakona o kineskoj kupovini ruskog gasa i nafte.

„Odlučno se protivimo nezakonitim jednostranim sankcijama i primeni eksteritorijalne jurisdikcije“, rekao je diplomata.

On je naglasio da „Kina održava normalnu trgovinsko-ekonomsku saradnju s Rusijom na osnovu uzajamnog poštovanja, jednakosti i uzajamne koristi, koja nije usmerena protiv drugih država i nije pod uticajem spoljnih smetnji“.

Agencija Blumberg je ranije saopštila da je senator Republikanske partije SAD Marko Rubio predstavio nacrt zakona o uvođenju sankcija protiv svakog pravnog lica koje osigurava ili registruje tankere koji prevoze naftu ili tečni prirodni gas iz Rusije u Kinu.

Prema njegovim rečima, kupovinom ruske nafte Kina podržava specijalnu operaciju u Ukrajini.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220727/peking-vasingtonu-spoljni-uticaji-nece-omesti-nasu-saradnju-s-moskvom-1140386429.html)

Kremlj se solidariše sa stavom Kine o Tajvanu: Ponašanje SAD moglo bi da izazove dodatnu napetost


Kremlj je solidaran sa stavom lidera Kine Si Đinpinga o Tajvanu, koji je rekao predsedniku SAD Džou Bajdenu da je nedopustivo mešanje u poslove te kineske ostrvske provincije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Nesumnjivo se solidarišemo. Mi poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Kine i smatramo da nijedna zemlja u svetu ne bi trebalo da ima pravo da to dovodi u pitanje ili da preduzima bilo kakve korake, huškačke ili neke druge prirode. Uvereni smo da takvo ponašanje na međunarodnoj areni može samo da izazove dodatnu napetost“, rekao je Peskov, upitan da li se Kremlj solidariše sa stavom lidera Kine po pitanju Tajvana.

Peskov je istakao da je svet ionako preopterećen zbog obilja regionalnih i globalnih problema, te da takvi koraci mogu biti samo destruktivni.

Ranije je predsednik Kine Si Đinping poručio američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da Kina odlučno protestuje protiv mešanja spoljnih sila u tajvansko pitanje, te da će se „sigurno izgoreti onaj ko se igra vatrom“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220729/kremlj-se-solidarise-sa-stavom-kine-o-tajvanu-ponasanje-sad-moglo-bi-da-izazove-dodatnu-napetost-1140471388.html)

https://youtu.be/e7dJzS2Eu1Q

B.k.




[attachment=1]

Kina: Visoko cenimo stav Rusije


Peking ceni stav Moskve u pogledu podrške principu „jedne Kine“ i neslaganja sa aktivnostima kojima se krši suverenitet Kine, rekao je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji na sastanku sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.

„Vang Ji je izložio osnovan stav Kine u vezi sa tajvanskim pitanjem i visoko ocenio to što je Rusija, pre svega, potvrdila snažnu podršku principu ‘jedne Kine’ i usprotivila se svim aktivnostima kojima se krši suverenitet i teritorijalna celovitost Kine“, navodi se u današnjem saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Vang je rekao i da to pokazuje visok nivo strateške saradnje izmeću dve zemlje.

Prema njegovim rečima, Kina i Rusija moraju da usmere zemlje regiona ka postizanju istinske zajedničke i održive bezbednosti, a ne konfrontacije.

Zemlje regiona ne treba da jure za lažnom bezbednošću kojoj je svojstvena konfrontacija, smatrajući sebe iznad drugih, naveo je Vang.

Ministri su se juče sastali u Pnom Penu na marginama sastanka ASEAN.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220806/kina-visoko-cenimo-stav-rusije-1140769670.html)

Kineski ambasador je zahvalio Moskvi što se izjasnila protiv Pelosijeve posete


Kineski ambasador u Rusiji Džang Hanhui je zahvalio Moskvi što se izjasnila protiv Pelosijeve posete zajedno sa „više od stotinu zemalja i međunarodnih organizacija“.

Džang je dalje pohvalio nivo bilateralnih odnosa između Kine i Rusije, opisujući ih kao „najbolji period u istoriji“. Prema rečima izaslanika, ovaj savez je „važna sila koja pomaže u oblikovanju multipolarnog sveta“.


izvor (https://okvir.net/svet/sad-zele-produzeni-sukob-izmeu-ukrajine-i-kine/)

Kineske trupe idu u Rusiju


Kineske trupe otputovaće u Rusiju da bi učestvovale u zajedničkim vojnim vežbama.

U vežbama će učešće uzeti i Indija, Belorusija, Mongolija, Tadžikistan i druge zemlje, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo odbrane.

Prošlog meseca Rusija je objavila planove da će održati vežbe "Vostok" (Istok) od 30. avgusta do 5. septembra, iako vodi rat u Ukrajini. Ona je tada saopštila da će u vežbama učestvovati i neke strane snage, ne navodeći koje.

Poslednje takve vežbe održane su 2018. godine, kada je prvi put učestvovala Kina.

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njeno učešće u vežbama deo tekućeg bilateralnog godišnjeg sporazuma o saradnji sa Rusijom.

Cilj je produbljivanje praktične i prijateljske saradnje sa vojskama zemalja učesnica, unapređenje nivoa strateške saradnje između strana učesnica i jačanje sposobnosti da se odgovori na različite bezbednosne pretnje, navedeno je u saopštenju.

Prošlog meseca Rusija je objavila planove da će održati vežbe "Vostok" (Istok) od 30. avgusta do 5. septembra, iako vodi rat u Ukrajini.

Ona je tada saopštila da će u vežbama učestvovati i neke strane snage, ne navodeći koje.

Poslednje takve vežbe održane su 2018. godine, kada je prvi put učestvovala Kina.

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njeno učešće u vežbama deo tekućeg bilateralnog godišnjeg sporazuma o saradnji sa Rusijom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=17&nav_category=78&nav_id=2198799)

Kina „veoma ceni“ Putinovu izjavu o Pelosi


Kina „veoma ceni“ kritičke komentare ruskog predsednika Vladimira Putina o „provokativnoj“ poseti predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, rekao je u sredu portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

Vang je napomenuo da Putinova pozicija odražava stratešku saradnju Kine i Rusije na visokom nivou i da je manifestacija „dosledne i čvrste međusobne podrške“ dve zemlje po pitanjima koja se odnose na ključne nacionalne interese jedne druge.

Portparol je takođe istakao da je, nakon Pelosijeve posete Tajpeju, preko 170 zemalja ponovilo svoju privrženost principu „Jedne Kine“ i podržalo Peking u njegovim pokušajima da odbrani suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

Saopštenje kineskog ministarstva spoljnih poslova usledilo je nakon što je Putin kritikovao Pelosijevu posetu Tajvanu kao „pažljivo planiranu provokaciju” tokom 10. Moskovske međunarodne bezbednosne konferencije u utorak.

Ruski predsednik je sugerisao da je put govornika deo namerne strategije Vašingtona da destabilizuje situaciju u azijsko-pacifičkom regionu i da „nije samo putovanje pojedinačnog neodgovornog političara, već i drska demonstracija nepoštovanja suvereniteta druge zemlje“.

Putin je takođe primetio da zapadne „globalističke elite“ koriste takve provokacije da bi skrenule pažnju sopstvenih građana sa akutnih socio-ekonomskih problema i prebacile sopstvene neuspehe na zemlje poput Rusije i Kine. Predsednik je dodao da Moskva i Peking brane sopstvenu tačku gledišta gradeći suverenu razvojnu politiku, koja ne podleže diktatu nadnacionalnih elita.


izvor (https://okvir.net/svet/kina-veoma-ceni-putinovu-izjavu-pelosi/)

Peking potvrdio zajedničku vojnu vežbu sa Moskvom


Kineske trupe biće među stranim učesnicima multilateralne vojne vežbe u Rusiji pod nazivom Vostok 2022, potvrdilo je u sredu kinesko Ministarstvo odbrane.

Narodnooslobodilačka armija će poslati osoblje u Rusiju, očekujući da će taj događaj „produbiti pragmatičnu i prijateljsku saradnju sa vojskama zemalja učesnica, poboljšati nivo strateške koordinacije među stranama i poboljšati sposobnost suočavanja sa različitim bezbednosnim pretnjama“. navodi se u saopštenju. Peking je napomenuo da trenutne regionalne i međunarodne tenzije nisu uticale na njegovu odluku.

Vostok 2022 će se održati na 13 lokacija u istočnoj Rusiji od 30. avgusta do 5. septembra, saopštilo je krajem jula rusko Ministarstvo odbrane. U njemu se navodi da su pozvane strane vojske, ali nisu precizirane nacionalnosti. U kineskom saopštenju se među gostima pominju Belorusija, Indija, Mongolija i Tadžikistan.

Moskva sprovodi stratešku vežbu ove vrste jednom godišnje, a jedan od pet ruskih vojnih okruga je izabran da bude domaćin. Manevri Zapad su 2021. održani na zapadu zemlje, zajedno sa ruskim saveznikom Belorusijom, dok se 2020. vežba Kavkaz odvijala na jugu, uz učešće nacija poput Jermenije, Irana i Pakistana.

Poslednji događaj u istočnom vojnom okrugu dogodio se u septembru 2018. U ruske manevre su tada bile uključene kineske i mongolske trupe.


izvor (https://okvir.net/svet/peking-potvrdio-zajednicku-vojnu-vezbu-sa-moskvom/)

Sastaju se Putin i Si Đinping?


Kineski lider Si Đinping mogao bi da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, objavio je "Volstrit žurnal", pozivajući se na izvore.

Kako je naveo, Si Đinping mogao bi da otputuje u septembru u Centralnu Aziju i tamo se sastane sa Putinom na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).

Prema navodima izvora, Sijeva kancelarija je ove nedelje nagovestila da bi on mogao lično da prisustvuje samitu, koji bi trebalo da se održi u uzbekistanskom gradu Samarkandu 15. i 16. septembra. Kancelarija je takođe počela da se priprema za moguće bilateralne sastanke sa Putinom, kao i sa liderima Pakistana, Indije i Turske, prenosi RT.

Dok je Kremlj još u julu potvrdio da će Putin učestvovati na samitu ŠOS-a, još nije objavljeno da li će putovati u Samarkand ili će učestvovati putem video poziva.

Odluka da Si prisustvuje samitu navodno je doneta nakon što Peking nije uspeo da odvrati predsedavajuću Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi od posete Tajvanu ranije ovog meseca, tvrde izvori "Volstrit žurnala".

Pošto je Peking posetu video kao znak pritiska Zapada na Kinu, putovanje u Centralnu Aziju bi naglasilo nameru kineskog lidera da joj se suprotstavi izgradnjom čvršćih odnosa sa zemljama koje nisu bliski saveznici SAD, objasnili su izvori.

Putin je ranije ove nedelje osudio putovanje Pelosijeve i nazvao ga "drskom demonstracijom nepoštovanja suvereniteta druge zemlje".

Očekuje se da će prvi sastanak Putina i Sija licem u lice, od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini biti održan na samitu G20 na Baliju u novembru, nakon što je indonežanski predsednik Džoko Vidodo potvrdio da će oba lidera prisustvovati.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=2200096)

Mediji: Učešće Putina i Sija na samitu G20 - demonstracija nepokoravanja dominaciji Zapada


Lideri Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, ako budu učestvovali na samitu G20 na Baliju u novembru, mogli bi to da iskoriste kako bi zajedno pokazali da se neće povinovati dominaciji Zapada i da potvrde svoj međunarodni značaj, piše „Saut Čajna morning post“.

Podsetimo, predsednik Indonezije Džoko Vidodo izjavio je da mu je ruski predsednik lično potvrdio da namerava da učestvuje na samitu, kao i da će na skup doći i Si, iako kinesko Ministarstvo spoljnih poslova tu informaciju još nije potvrdilo.

U članku se navodi da će napetost između Moskve i Pekinga sa jedne strane i Zapada s druge najverovatnije baciti senku na ssastanak G20 i imati posledice po druge zemlje, bez obzira na njihove stavove o sukobu u Ukrajini ili napetim odnosima između Kine i SAD.

List navodi reči Vidoda da suparništvo velikih sila izaziva uznemirenje, a da njegova zemlja želi da učini da u tom regionu vladaju mir i stabilnost kako bi se ostvario ekonomski rast.

„To ne želi samo Indonezija, nego i zemlje Azije“, citira kineski list Vidoda.

List navodi i da će, ako Si dođe na Bali, to biti njegova prva inostrana poseta od početka pandemije.

Odluka kineskog predsednika treba da bude odraz pozicije sile i otvorenosti za produbljivanje i obnavljanje komunikacije sa svetom na nivou pre pandemije, smatra osnivač izdanja „Oksford politikal rivju“ Brajan Vong.,

Odluka ruskog lidera da dođe na samit, smatra on, ima još više simboličan značaj - to je pokušaj Rusije da pokaže da kao i pre igra ključnu ulogu i da se oslanja na međunarodni poredak.

Prema njegovom mišljenju, svet će u tome videti fundamentalni signal spremnosti Kine da se otvori i znak da se Rusija vraća na međunarodnu scenu.

Ekspert za međunarodne odnose sa indonežanskog Univerziteta Rahmat Julijantoro smatra da se prisustvo dvojice lidera može tumačiti kao vid njihovog opiranja dominaciji Zapada.

„Si Đinping će iskoristiti taj događaj da direktno izloži stav Pekinga o različitim političkim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima u savremenom svetu“, smatra analitičar.

On dodaje da ako svi lideri G20 budu učestvovali na samitu to će biti znak da je spoljna politika Indonezije slobodna i aktivna i da se ne potčinjava nijednoj strani.


izvorl (https://lat.sputnikportal.rs/20220820/mediji-ucesce-putina-i-sija-na-samitu-g20---demonstracija-nepokoravanja-dominaciji-zapada-1141368421.html)

Ако дођу Путин и Си, врло је вероватно да ће их лидери земља Запада бојктовати или ће на самит послати министре .

Vojne vežbe Rusije i Kine – trn u oku NATO i Vašingtona


Moskva i Peking jačaju vojnu saradnju kako bi osigurali bezbednost svojih zemalja u uslovima nestabilne vojno-političke situacije u svetu i koordinisali napore, stvarajući tako protivtežu NATO bloku, kažu ruski eksperti komentarišući predstojeće vojne vežbe „Vostok 2022“.

Ove vežbe su veoma važne, posebno u kontekstu geopolitičke konfrontacije i hibridnog rata koji protiv Rusije i Kine vodi kolektivni Zapad, dodaju stručnjaci.

Jačanje rusko-kineske vojne saradnje uz to sugeriše da Moskva i Peking shvataju da pretnje po njihovu bezbednost dolaze iz jednih te istih centara. Što se tiče praktičnog značaja ovih vežbi, pripadnici Oružanih snaga RF i Kine, kao i drugih zemalja koje učestvuju u manevrima, razmenjuju iskustva, jačaju međusobno poverenje, usavrašavaju borbenu spremnost i veštine.

„Strani vojni eksperti ističu opasnost od ovakvih manevara, jer su verovali da će se Amerika u budućnosti obračunati sa Rusijom i Kinom i da ruska i kineska vojska neće moći da sarađuju. Međutim, na vojnim vežbama vojske dve zemlje pokazuju da mogu ne samo da sarađuju i kordinišu akcije, već i da, ako je potrebno, sprovode razne vojne operacije, uključujući i upotrebu strateških snaga, a kada to kažem mislim na nuklearne snage“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Strateška komandno-štabna vežba „Vostok 2022“ održaće se u Rusiji u periodu od 30. avgusta do 5. septembra, a u njima će, osim ruske i kineske armije, učestvovati i vojske Indije, Belorusije, Tadžikistana, Mongolije i drugih zemalja.

Manevri će se održati na 13 poligona Istočnog vojnog okruga, a u njima će učestvovati ruske elitne Vazdušno-desantne snage, dalekometna i vojno-transportna avijacija, kao i trupe stranih država. Vežbama će rukovoditi načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Valerij Gerasimov.

Kina šalje svoju vojsku na vežbe kako bi produbila praktičnu i prijateljsku saradnju sa vojskama drugih zemalja, povećala nivo strateške saradnje sa svim učesnicima i poboljšala sposobnost suprotstavljanja različitim pretnjama, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane, napominjući da to učešće „nema veze sa aktuelnom međunarodnom i regionalnom situacijom“.


Rusija i Kina jačaju vojnu saradnju

U manevrima će biti razrađena upotreba trupa u obezbeđivanju vojne bezbednosti u istočnom regionu. Ruski eksperti kažu da se danas stvara situacija u kojoj dolazi do polarizacije svetskih sila i stvaranja dva suprotstavljena tabora, između ostalog i u Azijsko-pacifičkom regionu. S jedne strane, to su SAD i njihovi saveznici, nova organizacija AUKUS, Južna Koreja i Japan, a sa druge strane se formira savez između Moskve i Pekinga.

Kina poslednjih godina redovno učestvuje u vojnim vežbama u Rusiji, a broj kineskih jedinica u ovim vežbama se stalno povećava. To ukazuje da se saradnja Rusije i Kine u vojnoj oblasti intezivira. To je, po mišljenju eksperata, povezano sa akcijama SAD, koje vode otvorenu neprijateljsku politiku prema Rusiji i Kini. Ocena je i da su strateške komandno-štabne vežbe „Vostok 2022“ signal zapadnim zemljama da su Peking i Moskva spremni da zajednički odgovore na promene vojno-političke situacije u Aziji.

„Reći ću vam da broj vežbi koje izvodimo sa Narodnooslobodilačkom vojskom Kine svake godine raste. U to ne ubrajam, na primer, događaje kao što su Vojne igre u kojima vojnici kineske vojske učestvuju od samog početka. Štaviše, deo tih Igara se održava u Kini. Odnosno, može se sa sigurnošću reći da će ovakva saradnja dovesti do onoga što će postati osnova vojno-političkog saveza od koga se na Zapadu najviše plaše, ali svojim delovanjem, sankcijama doprinose nastanku tog saveza“, ističe ruski ekspert.


Rusko-kineske vežbe „trn u oku“ Vašingtona

Leonkov dodaje da su Rusija i Kina u poslednjih nekoliko godina značajno povećale vojnu saradnju. Kao primer on navodi zajedničke vežbe „Pomorska saradnja“, zatim manevre „Kavkaz“, „Vostok“ na Dalekom istoku i u akvatoriji Tihog okeana i mnoge druge, gde su Kinezi učestvovali bilo kao posmatrači ili dirketni učesnici.

Ministarstva odbrane Rusije i Kine uvek su isticala da su ovi događaji usmereni na jačanje sveobuhvatne strateške saradnje i partnerstva, kao i na produbljivanje praktične saradnje u vojnoj sferi. Istovremeno, Peking i Moskva su više puta naglašavali da razmena vojnog iskustva između Ruske Federacije i Kine nije usmerena protiv trećih zemalja.

Vašington se već oglasio povodom manevara „Vostok 2022“ navodeći da ove vežbe smatra „rutinskim“. Međutim, ruski eksperti su uvereni da će SAD i njihovi saveznici negativno reagovati na nove zajedničke rusko-kineske vežbe, te da će to iskoristiti da optuže dve sile za stvaranje dodatne eskalacije. Ipak, svrha ovih vežbi je drugačija – pre svega, cilj je zaštita njihovih granica i stvoranje određenog uporišta radi bezbednosti Rusije i Kine u budućnosti.

„Razmena iskustava i zajednička borbena obuka približavaju naše Oružane snage i, u slučaju opasnosti, može doprineti boljem borbenom delovanju u što kraćem roku“, zaključio je Leonkov.

Vojni eksperti takođe ističu da su vežbe koje se održavaju u Rusiji i u inostranstvu na ceni, a da su vojnici drugih zemalja veoma zainteresovani za iskustvo koje je ruska vojska stekla u savremenim borbenim uslovima, pre svega u Ukrajini i Siriji.


izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20220820/vojne-vezbe-rusije-i-kine--trn-u-oku-nato-i-vasingtona-olivera-ikodinovic-1141255864.html)

Rusija ostaje najveći kineski snabdevač nafte


Rusija je u julu treći mesec zaredom ostala najveći snabdevač nafte Kini, preneo je Rojters, pozivajući se na podatke glavne kineske carinske uprave.

Kina je u julu iz Rusije uvozila oko 1,68 miliona barela nafte dnevno, dok je Rusija u maju u Kinu izvezla rekordnih skoro dva miliona barela dnevno, navodi RIA Novosti.

Uvoz nafte iz Saudijske Arabije u Kinu prošlog meseca iznosio je 1,54 miliona barela dnevno.

Ova cifra se povećala nakon što je u junu bila najniža u više od tri godine.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-ostaje-najveci-kineski-snabdevac-nafte-2200384)

Šangaj, Kina ....




[attachment=1]

GASPROM PRELOMIO: Dolar ispada, Kina će gas plaćati u rubljama i juanima

RUSKI Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisali su sporazum o prelasku plaćanja za isporuku ruskog gasa Kini na juane i rublje, umesto na dolare, saopštio je danas ruski gigant.

Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je omogućavanje plaćanja u ruskim rubljama i kineskim juanima od obostrane koristi za Gasprom i CNPC, prenosi Rojters.

- Verujem da će se time pojednostaviti plaćanja i da će to biti odličan primer za druge zemlje i pokrenuti naše ekonomije - naveo je Miler, dodaje TAS S.


Izvor (https://www.novosti.rs/ekonomija/vesti/1151569/gasprom-gas-kina-rusija-dolar-rublja-juan)

Kina jasna: Spremni smo – zajedno sa Rusijom

Jang Jiechi, šef Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta KP Kine rekao je Kina spremna da zajedno sa Rusijom brani interese dve zemlje.

To je rekao tokom sastanka sa ruskim ambasadorom u Pekingu Andrejem Denisovim, piše RIA.

"Kina je spremna da sarađuje sa Rusijom kako bi dala suštinu strateškoj interakciji dve zemlje na visokom nivou i zaštitila zajedničke interese, kao i da pomogne u razvoju međunarodnog poretka u pravednijem i razumnijem pravcu", rekao je Jang.

Prema njegovim rečima, strane čvrsto podržavaju jedna drugu po pitanjima koja se tiču fundamentalnih interesa dve zemlje.

Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=09&dd=12&nav_category=78&nav_id=2212641)

Сви који мисле да ће Кина бити неутрална, пре свега ради западног тржишта, су у заблуди. Кинески национални доходак је 30 хиљада милијарди долара, мерено паритетом куповне моћи. Кина је развила једно огромно домаће тржиште и далеко мање зависи од извоза него пре 20 или 30 година. Освојили су тржишта у земљама трећег света, у Африци и Јужној Америци. Трговински рат ће без сумње бити болан, али ће га осетити сви. Где ће Немци да продају 30 милијарди долара у возилима? Французи годишње извезу у Кину преко 2 милијарде долара у парфемима и козметици  ;D

Кинези посматрају како се Светска трговинска организација руши као кула од карата. Правила која су важила док нису ојачали и угрозили економске позиције Запада сада више не важе.

Тајван је за Кину питање националног поноса, могао је следећих 100 година да буде самосталан, све док се (макар номинално) не доводи у питање кинески суверенитет над острвом. Путовања америчких сенатора су била потпуно непотребна и штетна.

Русија је веома значајна за Кину, како политички тако и економски. Ако је Кина до сада помагала Русију дискретно, сада ће скинути рукавице.

Zaboravljate Indiju i Afriku.

Kina ima 1.7 milijarde stanovnika, od toga, 20-25% imaju kupovnu moc nas "zapadnjaka", sto vam je nesto oko 350+ miliona ljudi.

Idija ima 1.3 milijarde ljudi, isto oko 25% ima kupovnu moc "zapadnjaka", oko 300+ miliona.

Afrika je na usponu, a da ne pricamo o juznoj americi. Kinezi imaju trziste of milijardu ljudi, ako se iskljuce EU i USA....

Говориш о тржишту од милијарду људи који у земљама трећег света имају западни стандард. Поред њих, Кинези имају тржиште од више од 6 милијарди људи који немају западни стандард, али који имају потребе за индустријском робом. (Нпр. пола Африке обавља финансијске трансакције помоћу мобилних телефона, људи шаљу паре једни другима. Немају струју, али имају мобилне телефоне. ) Поред тога, тим људима су потребне саобраћајнице, индустријски погони, итд. То тржиште није кинески монопол, али је за западне земље јако тешко да се изборе са Кином, на тржишним основама.

Ако Кина почне да испоручује своје БПЛ Русији, онда ће бити јасно да су скинули рукавице.

B.P: dalje "brušenje" detalja saradnje:

Mišustin stigao u Šangaj: Ruski premijer sastaće se sa kineskim predsednikom

Ruski premijer Mihail Mišustin doputovao je u posetu Kini tokom koje će se sastati sa predsednikom Sijem Đinpingom i potpisaće niz sporazuma o inftrastrukturi i trgovini, saopšteno je iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da je Mišustin kasno sinoć stigao u Šangaj, gde ga je dočekao ruski ambasador u Kini Igor Morgulov i kineski zvaničnik Žang Hanhuj.

Mišustin će učestvovati u rusko-kineskom poslovnom forumu i posetiće istraživački petrohemijski institut u Šangaju.

Ruska novinska agencija TASS javlja da će Mišustin iz Šangaja otputovati u Peking, gde će se sresti sa Sijem i premijerom Li Ćangom.

Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/misustin-stigao-u-sangaj-ruski-premijer-sastace-se-sa-kineskim-predsednikom/jdsd4yp)

Radio Slobodna Evropa o odnosima Rusije i Kine (https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-kina-sporazumi/32425444.html)


"Kineski predsednik ponudio Rusiji 'čvrstu podršku' u ključnim interesima


Kineski predsednik Si Đinping je u sredu na sastanku sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom ponudio podršku Pekinga "ključnim interesima“ Moskve.

Mišustinovo putovanje ove nedelje je najviša poseta ruskog zvaničnika Kini od prošlogodišnje invazije na Ukrajinu, podseća agencija Asošijejted pres (AP).

Si je rekao Mišustinu da će Kina i Rusija nastaviti da pružaju jedna drugoj "čvrstu podršku u pitanjima koja se tiču suštinskih interesa i ojačati saradnju u multilateralnim arenama“, objavila je zvanična kineska novinska agencije Sinhua.

Kina i Rusija treba da "podignu saradnju u različitim oblastima na viši nivo“, rekao je on, i da "podignu nivo ekonomske, trgovinske i investicione saradnje“.

Ruski premijer je prethodno potpisao niz sporazuma sa Kinom, tokom posete Pekingu, opisujući bilateralne veze na visokom nivou "bez presedana", uprkos neodobravanju Zapada.

Premijer Mihail Mišustin je pre Sija razgovarao sa kineskim premijerom Li Ćjangom.

Poseta je usledila nakon što su Rusija i Kina oštro reagovale na deklaracije Grupe sedam nacija za vikend u kojima su obe zemlje izdvojene u nizu pitanja, uključujući Ukrajinu.

Pošto rat u Ukrajini traje već drugu godinu i Rusija sve više oseća težinu zapadnih sankcija, Moskva se oslanja na podršku Pekinga, daleko više nego Kina na Rusiju, hraneći se kineskom potražnjom za naftom i gasom, ocenjuje agencija Rojters.

"Danas su odnosi Rusije i Kine na visokom nivou bez presedana“, rekao je Mišustin Liju tokom sastanka u Pekingu.

Odlikuje ih međusobno poštovanje interesa, želja da se zajednički odgovori na izazove, što je povezano sa pojačanim turbulencijama u međunarodnoj areni i velikim pritiskom kolektivnog Zapada, rekao je on.

"Kao što kažu naši kineski prijatelji, jedinstvo omogućava pomeranje planina", kazao je ruski premijer.

Prema podacima kineske carine, Kina je najveći trgovinski partner Rusije, sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine dostigla rekordnih 190 milijardi dolara, piše agencija Frans pres (AFP).

Li je u sredu naglasio da je bilateralna trgovina ove godine već dostigla 70 milijardi dolara.

"Ovo je povećanje od više od 40 odsto na godišnjem nivou“, rekao je on.

"Obim investicija između dve zemlje se takođe kontinuirano nadograđuje. Strateški projekti velikih razmera stalno napreduju“, dodao je Li.

Potpisani memorandumi o razumevanju uključuju sporazum o produbljivanju saradnje u oblasti trgovinskih usluga, pakt o izvozu poljoprivrednih proizvoda u Kinu i sporazum o sportskoj saradnji.

Si je posetio Rusiju u martu i razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom, nakon što se obavezao na "neograničeno“ partnerstvo neposredno pre invazije Rusije na Ukrajinu.

Predviđa se da će isporuke ruske energije Kini ove godine porasti za 40 odsto, a dve zemlje razgovaraju o isporuci tehnološke opreme Rusiji, prenela je agencija Interfaks.

Produbljivanje veza sa Kinom je strateški kurs za Moskvu, rekao je sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, koji je u ponedeljak razgovarao sa Čenom Venčingom, članom Politbiroa Komunističke partije Kine koji nadgleda policiju, pravne poslove i obaveštajne službe.

Peking se uzdržao od otvorenog osuđivanja ruske invazije.

Međutim, od februara, Si je promovisao mirovni plan od 12 tačaka, koji je Zapad dočekao sa skepticizmom i oprezno pozdravio Kijev.

Prošle nedelje, specijalni predstavnik Kine za evroazijska pitanja Li Hui posetio je Ukrajinu i sastao se sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, otpočevši evropsku turneju koju je Peking najavio kao svoj napor da promoviše mirovne pregovore i političko rešenje krize.

Premijer Mihail Mišustin doputovao je u Kinu u ponedeljak, prisustvujući poslovnom forumu u Šangaju u utorak, pre nego što je otputovao u Peking da se sastane sa premijerom Li Ćjangom i predsednikom Si Đinpingom.

To je najviša poseta ruskog zvaničnika Kini od prošlogodišnje invazije.


I ako mnogi analitičari tvrde kako se Kina distancira od Rusije, to izgleda nije tačno.

To je ono što se u engleskom naziva wishful thinking, a na srpskom bi bilo "šta je babi milo..."

Ruski i kineski borbeni avioni leteli u zajedničkoj patroli

Ruski i kineski ratni avioni zajednički su danas patrolirali iznad Japanskog mora i Istočnog kineskog mora, šesti put od 2019. godine, u trenutku održavanja većih vojnih manevara SAD i njihovih saveznika u Azijsko-pacifičkom regionu.

Patrola je deo godišnjeg plana saradnje dve vojske, saopštilo je danas kinesko ministarstvo odbrane, prenosi Rojters.

Prilikom poslednje zajedničke vazdušne patrole Kine i Rusije, u novembru, Južna Koreja je podigla borbene avione nakon što su kineski bombarderi H-6K i ruski bombarderi TU-95, kao i avioni SU-35, ušli u njenu zonu protivvazdušne odbrane.

Japan je tada takođe podigao avione nakon što su kineski bombarderi i dva ruska drona nadletali Japansko more u njegovoj zoni protivvazdušne odbrane, što je oblast u kojoj države zahtevaju da strane letelice preduzmu posebne korake da bi se identifikovale, navodi Rojters.

Od prošle nedelje, obalske straže SAD, Japana i Filipina održavaju prvu trilateralnu pomorsku vežbu u Južnom kineskom moru.

Izvor (https://www.vesti-online.com/ruski-i-kineski-borbeni-avioni-leteli-u-zajednickoj-patroli/)

Evo i video priloga koji prati gornju vest koju je postovao Boro.

Zajedničke patrole: Ruska i kineska avijacija osam sati iznad azijsko-pacifičkog regiona

http://files.paluba.info/brok/video/zajednicka_vezba_ruskih_i_kinesnih_snaga.mp4

Izvor video priloga: sajt Novosti

Kina i Rusija udružuju svoje oružane snage? Krenuli su, počinje...

Kineska pomorska flota krenula je danas iz istočnog grada Ćingdaa ka Japanskom moru.

Ona će se priključiti ruskim pomorskim i vojnim snagama, kako bi izvršila vojne vežbe sa ciljem da se "očuva bezbednost strateških plovnih puteva", saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

U vežbi pod nazivom "Northern/Interaction-2023" učestvuje pet kineskih ratnih brodova i četiri helikoptera, koji su krenuli na "randevu sa ruskim snagama na unapred određenoj lokaciji", saopštilo je kinesko ministarstvo na zvaničnom nalogu na ViČetu.

U subotu, Ministarstvo je saopštilo da će ruske pomorske i vazdušne snage učestvovati u vežbi koja se održava u Japanskom moru, a ovo će biti prvi put da ruske vazdušne i pomorske snage združeno učestvuju u vežbi, naveo je kineski "Global tajms", citirajući vojne analitičare, prenosi Rojters.

Ruski ratni brodovi "Gromki" i "Savjeršeni", koji učestvuju u vežbama, ranije ovog meseca izveli su odvojene vežbe sa kineskom mornaricom u Šangaju.
Pre nego što su stigli do Šangaja, brodovi su prošli Tajvan i Japan, pa su Tajpej i Tokio nadgledali ruske vojne brodove.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=07&dd=16&nav_category=78&nav_id=2366933)

U Japanskom moru počele rusko-kineske vojne vežbe /video/

Zajedničke pomorske vojne vežbe Rusije i Kine „Sever/Saradnja 2023“ počele su u Japanskom moru i trajaće do 23. jula, saopštila je pres služba Tihookeanske flote Rusije.

„U skladu sa planom međunarodne vojne saradnje, u periodu od 20. do 23. jula u Japanskom moru održava se zajednička rusko-kineska pomorska vežba ‘Sever/Saradnja 2023’. Glavni cilj vežbe je jačanje pomorske saradnje između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine i održavanje stabilnosti i mira u Azijsko-pacifičkom regionu“, navodi se u saopštenju flote.

U okviru vežbi posade brodova će odraditi protivpodmorničke zadatke i pomorske borbe, pomorsku i vazdušnu pratnju brodova, čuvanje i odbranu brodskih odreda dok su usidreni u nezaštićenom sidrištu, osiguravanje bezbednosti komunikacija u vodama i vazdušnom prostoru Japanskog mora, kao i zajedničko artiljerijsko gađanje.

Ratnu mornaricu Rusije predstavljaće veliki protivpodmornički brodovi flote „Admiral Tribuc“ i „Admiral Pantelejev“, korvete „Heroj Ruske Federacije Aldar Cidenžapov“ i „Gremjašči“ i pomoćni brodovi pod komandom komandanta Primorske flotile raznorodnih snaga Tihookeanske flote kontraadmiral Valerij Kazakov.

Kinesku mornaricu predstavljaće razarači „Ćićihar“ i „Guejang“, patrolni brodovi „Zaožuang“ i „Rižao“ i brod za snabdevanje „Taihu“ pod komandom zamenika komandanta Severnomorske flote kontraadmirala Kiu Vanšenga.

[attachment=1]


Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20230720/u-japanskom-moru-pocele-rusko-kineske-vojne-vezbe-video-1158835082.html)

Rusija objavila kraj

Ratne mornarice Rusije i Kine završile su zajedničke pomorske manevre u Pacifiku, navodi se u današnjem izveštaju ruske agencije Interfaks.

Manevri, koji su trajali više od tri nedelje, obuhvatali su više od 50 vežbi obuke i simulacije borbenih uslova, navodi se u saopštenju ruske Pacifičke flote, preneo je Rojters.

Ruski brodovi su po završetku manevara zaplovili vodama Istočnog kineskog mora na putu do kineske luke Ćindao, stoji u saopštenju ruske Pacifičke flote.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=08&dd=19&nav_category=78&nav_id=2382941)

Telegraf: Kina isporučuje Rusiji helikoptere, dronove i drugu opremu

LONDON – Sankcionisane ruske kompanije koje se bave proizvodnjom raketnih bacača, oklopnih vozila i strateških bombardera dobile su desetine hiljada komponenti iz Kine od početka ruske invazije na Ukrajinu, tvrdi britanski Telegraf.

List navodi da Kina pomaže da se Rusija naoruža helikopterima, dronovima, optičkim nišanima i ključnim metalima koje koristi odbrambena industrija.

Prema pisanju Telegrafa, kineske kompanije su u prvom kvartalu ove godine Ruskoj Federaciji isporučile 1.000 dronova, šest helikoptera, optičke nišane, proizvode od legura titanijuma koji se koriste u proizvodnji oružja, kao i rezervne delove za avione, uključujući i vojne, prenosi Tanjug.

Među primaocima ovih proizvoda, kaže se u tekstu, bili su Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, Ruska garda, Rostec, Tupoljev i druge državne strukture Ruske Federacije.

Istovremeno, dodaje se, Kina insistira na očuvanju neutralnosti i pokušava da se predstavlja kao ključni mirovni posrednik u pregovorima koji imaju za cilj postizanje mira.

Očekuje se da će trgovina između Kine i Ruske Federacije ove godine premašiti 200 milijardi dolara, postavljajući novi rekord, uprkos činjenici da je kineski izvoz u druge zemlje značajno opao.

Prema junskoj analizi Opservatorije ekonomske složenosti, vizualizatora trgovinskih podataka, izvoz robe potencijalne vojne upotrebe se više nego utrostručio u poslednjih 12 meseci u poređenju sa prethodnim periodom.


Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/567050/kina-rusija-rat-ukrajina-isporucuje-helikopteri-dronovi)

Putin u oktobru ide u Kinu na prvo putovanje od naloga za njegovo hapšenje

Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće Kinu u oktobru i to će biti njegovo prvo putovanje u inostranstvu otkako je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina, objavio je danas Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema njihovim navodima, Kremlj priprema Putinovu posetu Kini za Forum “Pojas i put” u oktobru, nakon što je ruski predsednik prihvatio poziv kineskog kolege Si Đinpinga.

Izvori Blumberga navode da je ruski predsednik voljan da poseti samo zemlje u kojima njegove obaveštajne službe mogu u potpunosti da mu garantuju bezbednost.

Putin nije napustio Rusiju otkako je sud u Hagu izdao nalog u martu ove godine, ali je posetio područja u Ukrajini koja su pod ruskom kontrolom.

Preskočio je samit BRIKS-a u Južnoj Africi prošle nedelje nakon što je tamošnja vlada stavila do znanja da će morati da ispoštuje nalog MKS i uhapsi Putina, ukoliko se bude pojavio.

Indijskom premijeru Narendru Modiju juče je rekao da neće prisustvovati samitu G20 sledećeg meseca, iako Indija nije potpisnica statuta Međunarodnog krivičnog suda.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je ranije ovog meseca da očekuje da ugosti Putina u avgustu, međutim kasnije je objavljeno da će, umesto toga, Erdogan posetiti ruski grad Soči sledeće nedelje.

Od početka invazije na Ukrajinu, Putin je putovao samo u susedne zemlje, bivše članice Sovjetskog Saveza, i Iran.

U Kini je poslednji put bio u februaru 2022. godine, manje od tri nedelje pre početka “specijalne vojne operacije”, gde je prisustvovao Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu i imao razgovor sa Sijem.

Izvor (https://www.vesti-online.com/putin-u-oktobru-ide-u-kinu-na-prvo-putovanje-od-naloga-za-njegovo-hapsenje/)