PALUBA

Ne znam da li sam na pravom mestu postavio ovu temu, zanima me, kakav je bio kvalitet puscanih i mitraljeskih kao i topovskih cevi u prvom svetskom ratu u odnosu na drugi a kakav je danas u odnosu na prva dva svestka rata? Na kom stupnju je tada bilo poznavanje metalurgije? Da li se zna koliki broj metaka je mogao da ispuca "maksim" sa jednom cevi pre nego sto mu se stavi nova cev?

Maksimu se nije menjala cev, imao je vodeno hladjenje i nije imao potrebe (niti mogucnosti) za menjanje cevi.

Pa kako mu se ne ostete zljebovi u cevi ako ispuca na hiljade i hiljade metaka?

зависи од многу фактори прво зависи од каква муниција користиш дали со тврдо или лесно јадро , потоа зависи од иницијанилот експлозив каков бидејки имаа некој што правата ерозија на цевката . Потоа зависи и од самиот челик  како е одржувана  таа пушка но секоја цевка на крајот мора да се замени  послен испалени неколку илјади куршуми.Да имаа разлика во изработката на цевки кон крајот на 19 век и кон крајот на 40 тите од 20 век.

http://www.allworldwars.com/Handbook%20of%20the%20Maxim%20Automatic%20Machine%20Gun%20Model%201904.html

[attachment=1]

Preko MK puške odokativno spucao 15.000 metaka i još ko nova cev. Nije se pregrijala, redovno čiščena. Je da je manji pritisak i zagrejavanje od punog kalibra,  ali i debelina cevi je primerna kalibru.

квалитет челика је био врхунски, а израда је била још боља. тада се много шта упасивало ручно и много тих пушака је преживело оба рата. данас се оружје махом прави нц или цнц машинама што убзава и појефтињује производњу. о томе какав је квалитет материјала не бих да нагађам јер не знам, али лично више ценим оружје старије производње. по подацима трз чачак, "њихов" "ловачки карабин" (преправљена м48) има живот цеви 16000 метака, заставин м70 8000. резане цеви су трајније због нешто дубљих и оштријих жлебова, и ако су са почетка серије (нови алати) незнатно су прецизније од хладно кованих цеви. хладно коване цеви, са друге стране, боље држе ловачку/снајперску прецизност, али оног момента кад она падне врло брзо су за старо гвожђе (не може да погодиш старог смедеревца на 100м). из резане цеви још дуууго задовољавају тај услов, а то је цев за војничку пушку.

што се максима тиче, немам појма. уз једну опаску, максим, и уопште митраљез, није снајперка, нити му треба та прецизност. он је ту да "сеје". старији, који су имали искуства са "шарцем" и његовим постољем ће ти боље објаснити како је решено кошење по дубини.

Инаку стојан 1974  во 19 век се појавиле двојницевки тие биле правени на тој начин што имаш две цевки една главна и една потенка со жлебови која влегува во главната Потоа на  двете цевки имаш навој со која цевките се спојуват , нормално по одредна колична на испукана муниција мислам не повеке од 1000 метци се сменувала со нова цевка , само како решенија не се покажало добро. Инаку во 1980 се појави една американска компанија која изработи керамичка цевка  таа имаш потенка метална цевка со жлебови додека над таа цевка имаше керамички композитен материјал , другата верзија беше чисто изработена цевка од керамика која во предниот дел на лежиштето на комората за чаурата има  метален прстен со жлебови на која се внесува зрното и потоа ги следи другите жлебови по керамиката цевка  Овие цевки се со кратко рок на трање мислам не повеке од 100 метци по цевки но мислам дека цевката била прилично ефтина и послен 100 испалувања ја менуваш цевката нешто како нашиот м-79 рбр

Dajte ne komplicirajte stvari, cevi maksima su deblje i oko njih je rezervoar sa vodom (ili drugim rashladnim fluidom) i ne treba mu promena cevi tokom dejstva.
Kada se oceni da je cev istrosena, salje se na remont u remontnom zavodu, i tamo se menja cev.

Kvalitet materijala zavisi od godine do godine, i od proizvodjaca do proizvodjace, tako da ne mozes uporedjivati nesto od pre prvog svetskog rata, 1914 ili 1918 godine cak i u istoj fabrici.

Zato se u žaru borbe događalo da voda iz obloge cevi provri, pa ispari, cev se zagreje do 300-400*, iskrivi, a onda "murtaljez" ide u rashod. Neki su pišali u rezervoar kad nije bilo vode, pa je mokraćni kamenac zapušavao svašta. Cev se i kod Maksima naravno mogla menjati, ali ne u polju, priručnim sredstvima, već u puškarskoj radionici.

1940te je grlić plašta vodenog hladjenja (rupica gde se sipa voda) Maksima bio značajno proširen, da se može lakše i brže puniti snegom i ledom.

Inače, ne verujem da mokraćni "kamenac" pravi probleme. Prvo, jer zdrav čovek nema ništa u urinu što bi pravilo "kamenac" (a da je bolestan i da ima (nefritski sindrom, nefrotski sindrom, Bence-Jonesova proteinurija...), definitivno ne bi bio za na front, ni za pod razno). Drugo, plašt je hermetički odvojen od mehanizma, tako da ni tu nema gde da curi.

U urini postoje imamo dosta soli koja se talozi kod zbog isparavanja tecnosti i tako se stvara talog koji smanjuje uspesnost hladjenja.

Taj problem (problem isparavanja kod dugotrajnije paljbe) resavan je dodatkom dopunskog spoljnog rezervoara, nesto kao automobilski hladnjak, ali samo kod stacionarnih orudja, kod mobilnih nije to bilo moguce resiti na taj nacin.

Prosireni otvor za ulivanje tecnosti (snega, leda) radjen je samo na ruskim orudjima, jer su oni imali manjak modernih teskih mitraljeza, pa su ubacili ratnu rezervu u obliku maksima. Kod ostalih nije bilo promene, jer su maksime koristili daleko redje (nisu izgubili vecinu modernih mitraljeza u prvih nekoliko meseci, a produzili su se boriti).

Da ne zalazim previše u temu, postojale su i mobilne verzije dodatnog spremnika.

[attachment=1]
poz.

Kad smo već kod ove teme, može li neko od stručnjaka da u par rečenica opiše proces hladnog kovanja cevi pušaka.
Šta su prednosti, šta mane i zašto upravo hladno kovanje?

направи се трн са жлебовима, на њега се навуче цев и опали пресом са стране. после се тај трн извуче као бургија и то је то. предност хладног ковања је што се не нарушава структрура материјала као кад се жлебови урезују, а и не мења се термичком обрадом. са друге стране, жлебови нису оштри као код резане цеви рађене новим алатом, и плићи су. зато је животни век хладно коване цеви краћи и дуже држи снајперску прецизност. међутим, кад крене урушавање ивица жлебова и поља, процес иде знатно брже него код резаних цеви. зато су резане цеви боље за војну употребу јер много дуже држе проосечну прецизност.

Nemamo baš toliko sedimenta u urinu.

Jedino u slučaju da se taj ubogi Maksim koristi kao divizijski pisoar, al da svi imaju nefrotski sindrom.

https://youtu.be/ClAQ6k--jnw

Crvena armija u Berlinu ...Maksim

[attachment=1]

Maxim m/1910 na liniji Salpa u Finskoj

[attachment=1]