PALUBA

Iako se ODKB na Zapadu definiše pre svega kao vojni savez, njegova uloga i aktivnosti mnogo su više od toga. ODKB je pre svega regionalna organizacija bezbednosti koja je spremna da svoje vojne snage stavi na raspolaganje celom svetu u borbi protiv terorizma i ništa manje opasne trgovine narkoticima.

Osnivanje

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je osnovana 2002. godine, a posle nepune dve godine dobila je status posmatrača u organizaciji Ujedinjenih nacija, kao međunarodna regionalna organizacija bezbednosti.

Cilj udruživanja

Raspadom SSSR-a nestao je jedinstveni vojno-industrijski kompleks, sistem protivvazdušne i raketne odbrane, radarski sistem, sistemi veza i skladišta municije. ODKB je osnovan kako bi očuvao bezbednost zemalja, nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza. Države koje su tada nastale na postsovjetskom prostoru su se dogovarale oko pitanja u vezi sa funkcionisanjem ministarstava odbrane i nisu definisale geopolitičke zadatke. Ali ’90-ih ODKB se suočila sa novim izazovima, borbom protiv terorizma i prometom droge.


Zemlje-članice

U savezu, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Zemlje-posmatrači

Od 2013. godine zemlje-posmatrači Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti su Avganistan i Srbija. Osetljivost geopolitičke pozicije Srbije naišla je na puno razumevanje Ruske Federacije, ali i same organizacije, kojoj je jasno da je saradnja Srbije sa NATO-om geopolitička činjenica. Šef skupštinske delegacije naše zemlje u Parlamentarnoj skupštini ODKB-a je Milovan Drecun.

Snage na terenu

Zbog prelivanja krize iz Avganistana, straha od terorizma, ali i trgovine narkoticima, ODKB je 2001. godine, pre SAD, osnovala Kolektivne snage brzog reagovanja za Centralnoazijski region. Reč je o deset bataljona specijalnih visokomobilnih padobranskih jedinica. Tu su i kolektivne snage operativnog reagovanja koje mogu da dejstvuju isključivo na teritoriji ODKB-a. To su snage respektabilnog sastava sa 20 hiljada vojnika.

Samo je Rusija za te snage izdvojila vazdušno-desantnu diviziju i jurišnu brigadu. Reč je o padobrancima koji su uvek u stanju povećane borbene gotovosti.

Članice ODKB-a u svakom trenutku razmenjuju obaveštajne informacija koje tretiraju moguće terorističke pretnje. Ako ukazuju na moguća dejstva u nekoj od članica, Združeni štab ODKB odmah angažuje uvek spremne snage koje su isključivo namenjene borbi protiv terorizma. To su vojnici KSBR — Kolektivnih snaga brzog razvijanja u Centralnoj Aziji i KSOR — Kolektivne snage operativnog reagovanja na celoj teritoriji ODKB-a, specijalci koji u kratkom vremenu mogu da budu prebačeni na veliku udaljenost, za svega nekoliko časova.


ODKB raspolaže i mirovnim snagama koje mogu da reaguju van teritorije zemalja-članica, trenutno u svom sastavu imaju 3.600 vojnika, koji nikada nisu angažovani. Postoji mogućnost angažmana posle smirivanja situacije u Siriji, ali to je još neizvesno i zavisiće od odluke Saveta bezbednosti UN.

Borba protiv trgovine drogom

Kao ništa manju opasnost od terorizma, ODKB vidi trgovinu narkoticima. Približno 25, a prema nekim izvorima i 50 odsto avganistanske proizvodnje narkotika transportuje se po „Severnom putu“, preko zemalja Centralne Azije u Rusiju i dalje u Zapadnu Evropu. Procenjuje se da su od 2003. do 2015. snage ODKB zaplenile više od 300 tona narkotika, ali i 11 hiljada komada oružja.

ODKB i NATO

Noseći deo dogovora saveza je član koji je gotovo identičan članu Severnoatlantskog ugovora koji kaže da se agresija protiv jedne države smatra napadom na sve članice organizacije koje joj pružaju vojnu pomoć. Međutim, ODKB se ne može porediti sa tim savezom, prvo zbog broja članica, ali i po vojnom budžetu koji je trenutno nešto veći od tri miliona dolara, dok NATO raspolaže sa 2,5 milijarde. Reč je o novcu za administriranje, dok vojne snage na svojoj teritoriji pojedinačno finansiraju članice.

ODKB-u nije cilj da bude konkurent NATO-u. Od 2004. godine neprekidno pokušava da uspostavi saradnju s tim savezom. Međutim, NATO ne želi da ODKB prizna kao sebi ravnu regionalnu organizaciju. Preferiraju da održavaju kontakte sa članicama na bilateralnoj osnovi, s obzirom na to da su u programu Partnerstvo za mir.

Bez obzira na zajedničku pretnju, terorizam, NATO ne želi da sarađuje, pa je jasno da ODKB i NATO ne dele iste vrednosti. Iako u zemljama EU još uvek ne postoji svest o onome o čemu Rusija neprekidno govori, da je bezbednost nedeljiva, Rusija i druge zemlje ODKB-a i dalje insistiraju na saradnji sa Alijansom radi uništenja zla koje ne razlikuje politike i nacije.

Važno je napomenuti da NATO nema snage koje mogu da se porede sa antiterorističkim formacijama ODKB-a, bar ne pod direktnom komandom. Ove snage svake godine vrše redovne, ali i vanredne protivterorističke vežbe na celoj teritoriji Organizacije. Tema je ista, borba protiv ubačenih terorističkih grupa i nelegalna trgovina narkoticima.

Perspektive

Kada su se u pojedinim zemljama članicama ZND dogodile obojene revolucije, članice ODKB-a su počele da razmišljaju o reformisanju organizacije. Formiran je savez koji štiti legitimne vlasti od pretnje spolja, iako ovim povodom zemlje nisu potpisale zvaničan dokument.

Posle pogoršavanja odnosa sa NATO-om, pre svega zbog širenja Alijanse, ali i zbog situacije u Ukrajini, ODKB se nalazi na raskrsnici i traži odgovor na pitanje šta bi trebalo da bude strategija organizacije.

Zbog svakodnevnih novih izazova i rizika bezbednosti strategija doneta 1995. godine menja se u hodu. ODKB insistira na komunikaciji sa ostalim savezima u borbi protiv zajedničkog neprijatelja sveta, terorista. Osnovni pravac delovanja ostaje rešavanje zadataka globalnog karaktera, ali pre svega stabilizacija zone interesa Rusije i zemalja-članica organizacije.



Vojni potencijal ODKB


[attachment=1]

Jurij Hačaturov — novi generalni sekretar ODKB


Generalni sekretar ODKB-a od 2. maja 2017. godine biće Jurij Hačaturov, saopštio je vršilac dužnosti generalnog sekretara te organizacije Valerij Semerikov.


„Prilikom razmatranja pitanja o imenovanju generalnog sekretara Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti jednoglasno je doneta odluka da se imenuje Jurij Hačaturov, koji će na tu dužnost stupiti 2. maja“, izjavio je Semerikov novinarima na kraju neformalnog samita ODKB-a.

On je saopštio da su šefovi država doneli odluku da se nagradi bivši sekretar ODKB-a Nikolaj Bordjudža ordenom Prvog stepena Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a.

Takođe, prema njegovim rečima, tokom neformalnog samita predsednici država ODKB-a su razmotrili „pitanja vojno-političke i vojno-strateške situacije u zoni odgovornosti ODKB-a i doneli niz dodatnih ukaza za borbu protiv bezbednosnih pretnji“.

sputnik (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201704141110780032-Jurij-hacaturov-Rusiaj-ODKB/)

Putin parlamentu ODKB: Važno je uskladiti zakone u borbi protiv terorizma


Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da je važno uskladiti zakonodavstvo zemalja Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) za borbu protiv trgovine drogom, kao i međunarodnog terorizma i ekstremizma.

„U kontekstu rasta zajedničkih izazova kao što su međunarodni terorizam i ekstremizam, trgovina drogom i ilegalna migracija, pridajemo veliku važnost aktivnostima Parlamentarne skupštine kako bismo osigurali blagovremenu ratifikaciju dokumenata usvojenih u okviru ODKB-a, radi usklađivanja zakonodavstva o nacionalnoj bezbednosti“, navodi se u obraćanju predsednika Rusije učesnicima sastanka Parlamentarne skupštine ODKB.

Putin je rekao da je važno područje međuparlamentarne saradnje i razvoj zajedničkih pristupa u suzbijanju pretnji povezanih sa mešanjem u unutrašnje stvari suverenih država. Kao i da je od posebnog značaja koordinacija napora usmerenih na borbu protiv pandemije virusa korona.

Ključne prioritete ruskog predsedavanja ODKB ove godine nazvao je jačanje bezbednosti u prostoru zemalja ODKB i razvoj potencijala kolektivne odbrane u bliskoj koordinaciji sa partnerima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011301123980440-putin-parlamentu-odkb-vazno-je-uskladjivanje-zakona-u-borbi-protiv-terorizma/)

Šojgu: Plan razmeštanja snaga ODKB biće modernizovan, prema situaciji i izazovima


Organizacija Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti će modernizovati plan operativnog razmeštanja svojih snaga uzimajući u obzir aktuelnu vojno-političku situaciju, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„Detaljno smo razmotrili vojno-političku situaciju na granicama naše organizacije, kao i predloge za zajednički odgovor na izazove i pretnje kolektivnoj bezbednosti vojnog karaktera. Doneli smo odluku da preradimo dokumenta plana operativnog razmeštanja kolektivnih snaga za operativno reagovanje uzimajući u obzir savremenu realnost“, rekao je Šojgu po završetku sastanka Saveta ministara odbrane ODKB.

Šojgu je precizirao da su na sastanku definisani pravci razvoja na vojnom planu u narednom periodu kada je predsedavajući organizacije Tadžikistan, a napravljen je i plan vojne saradnje u narednih pet godina.

Kako je ocenio, kolektivne snage ODKB su ove godine ispunile praktično sve što je bilo planirano kada je reč o operativnoj i borbenoj pripremi i pokazale su spremnost za rešavanje antikriznih zadataka, uključujući pandemiju virusa korona.

Podsetio je da su na teritoriji Rusije održane zajedničke vežbe „Ešelon“, kao i komandno-štabna obuka, dok je u Belorusiji održana vežba „Neuništivo bratstvo“, a predstavnici Jermenije, Belorusije i Kazahstana su aktivno učestvovali u vežbi „Kavkaz 2020“.

Sve ove vežbe i manifestacije koje su realizovale članice ODKB samo su ojačale međusobnu saradnju, zaključio je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012011123988996-sojgu-plan-razmestanja-snaga-odkb-bice-modernizovan-prema-situaciji-i-izazovima/)

Zemlje ODKB: „Rat“ sa spomenicima ─ neprihvatljiv


Zemlje-članice Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) osudile su napore nekih političkih snaga da iskrive ishode Drugog svetskog rata i nazvale neprihvatljivim „rat“ sa spomenicima i memorijalima na bratskim grobovima vojnika-oslobodilaca, navedeno je u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije.

„Sa žaljenjem primećujemo da su poslednjih godina učestaliji pokušaji iskrivljavanja istorije i predavanja zaboravu lekcija tog rata. Smatramo da bi svetska zajednica trebalo da na svaki način spreči svaku manifestaciju neofašizma, šovinizma, svih oblika ksenofobije, mržnje, rasne i nacionalne nadmoći, kao i radikalnog nacionalizma. Oštro osuđujemo sve pokušaje pojedinih političkih snaga da revidiraju istoriju i iskrive rezultate Drugog svetskog rata“, navedeno je u zajedničkoj izjavi ministara inostranih poslova zemalja ODKB povodom 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Prema toj izjavi, zemlje su izrazile duboku zabrinutost povodom veličanja u bilo kom obliku nacističkog pokreta, neonacizma i bivših članova organizacije „Vafen-SS“, uključujući u obliku podizanja spomenika i memorijala, kao i održavanja javnih demonstracija u cilju slavljenja nacističke prošlosti.

„Smatramo da je neprihvatljiv ciljani 'rat' sa spomenicima i memorijalima na bratskim grobnicama vojnika-oslobodilaca. Pokušaji prekrajanja istorije preplavljeni su ponavljanjem tragičnih grešaka iz prošlosti“, navedeno je u saopštenju.

Ranije je direktor Spoljnoobaveštajne slube Rusije Sergej Nariškin svetska zajednica treba da pamti lekcije Nirnberškog procesa i spreči pokušaje veličanja nacizma, kao i nastanka njegovih novih oblika.

Rusija je više puta osudila napore određenih političkih snaga da iskrive ishode Drugog svetskog rata.


[attachment=1]


Podsetimo, jedan od incidenata sa spomenicima dogodio se sa Češkom. Odnosi Rusije sa Češkom su se pogoršali zbog skandala u vezi spomenika sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu u Pragu. U aprilu je spomenik demontiran. Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog javnog skrnavljenja simbola vojne slave Rusije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012011123994741-zemlje-odkb-rat-sa-spomenicima--neprihvatljiv/)

Putin: Situacija na prostoru država ODKB je bila burna


Događaji u Belorusiji, Nagorno-Karabahu i Kirgistanu su zakomplikovali situaciju na prostoru Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na zasedanju Saveta kolektivne bezbednosti ODKB.

„Situacija na prostoru, koji ulazi u sferu odgovornosti ODKB, razvijala se problematično i u celini je bila burna. Imam u vidu oružani sukob koji je izbio u septembru u regionu Nagorno-Karabaha uz učešće države-članice ODKB, kao i događaje nakon izbora u Belorusiji, koja se suočila sa neviđenim pritiskom spolja, a mislim i na unutrašnju političku situaciju u Kirgiziji“, rekao je Putin.

Putin je podsetio da su bili neophodni aktivni posrednički napori Rusije kako bi se zaustavilo krvoproliće u Karabahu, postigao potpuni prekid vatre i započeo proces stabilizacije.

„Pritom smo sledili ključne sporazume koje je postigla Minska grupa OEBS-a, konkretno njeni kopredsedavajući – Rusija, Francuska i SAD. Trilateralna izjava Rusije, Jermenije i Azerbejdžana se trenutno dosledno sprovodi. Na kontakt-liniji u duž Lačinskog koridora raspoređeni su ruski mirovnjaci“, rekao je ruski lider.

On je dodao da su Jermenija i njen narod sada preživeli težak period u svojoj istoriji, ali su u vezi Nagorno-Karabahom donete neophodne odluke.

„Rukovodstvo Jermenije, predsednik vlade Jermenije, premijer bio je prinuđen da donese veoma teške odluke, ali neophodne za narod Jermenije“, rekao je Putin.

On je dodao da su te odluke „bolne, ali neophodne“, istakavši da je premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu bila potrebna velika lična hrabrost za njihovo usvajanje.

Putin je istakao da je zadatak kolega iz ODKB da podrže premijera Jermenije i njegov tim kako bi se uspostavio miran život, postigli sprovođenje svih donetih odluka i pomoglo ljudima koji su se našli u teškoj situaciji.

On je dodao da je Rusija zainteresovana za uključivanje zemalja-članica ODKB i Zajednice nezavisnih država u rešavanje humanitarnih problema u Karabahu.

Putin je istakao da treba zajedno pružiti pomoć ljudima koji su se našli u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, „pomoć u rešavanju humanitarnih problema, vezanih za povratak izbeglica, u obnavljanju infrastrukture, u zaštiti istorijskih, verskih i kulturnih spomenika“.

Lideri zemalja-članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) planiraju da na samitu, koji se održava u formatu video-konferencije, usvoje izjavu o formiranju pravednog svetskog poretka, rekao je ruski predsednik.

„Pripremljen je solidan paket sporazuma, a među njima i konačna deklaracija i izjava o formiranju pravednog i održivog svetskog poretka“, rekao je Putin.

On je dodao da smatra perspektivnim dodeljivanje statusa posmatrača i partnera zemljama koje žele da sarađuju sa ODKB.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012021123997016-putin-situacija-na-prostoru-drzava-odkb-je-bila-burna/)

Članice ODKB usvojile zajedničku deklaraciju


Lideri zemalja Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost usvojili su zajedničku deklaraciju nakon sednice Saveta kolektivne bezbednosti. Generalni sekretar organizacije Stanislav Zas je rekao da ODKB namerava da razvija svoj mirovni potencijal.

„Danas je odobren niz dokumenata, koji su važni za naš rad u različitim sferama. To je nekoliko dokumenata za razvoj našeg mirovnog potencijala i za dalje korake o priključivanju mirovnim aktivnostima UN“, rekao je Zas.

Prema njegovim rečima, lideri država ODBK su se dogovorili da će se mirovne snage ODKB priključivati operacijama pod pokroviteljstvom UN.

Lideri zemalja ODKB su sigurni da je neophodno formiranje pravednog i racionalnog svetskog poretka, zasnovanom na međunarodnom pravu, navodi se u tekstu deklaracije.

„Sigurni smo da čovečanstvo ima mogućnost da zajednički osigura očuvanje mira, stabilnosti i bezbednosti za sve, da pronađe dostojan odgovor na savremene izazove i pretnje.

Rešavanje zadataka sa kojima se čovečanstvo suočava moguće je samo u uslovima pravednog i racionalnog svetskog poretka, koji se bazira na opšteprihvaćenim principima i normama međunarodnog prava“, sledi iz teksta deklaracije.

ODKB razmatra mogućnost formiranja Informaciono-analitičkog centra za monitoring situacije i pravovremeno otkrivanje pretnji za kolektivnu bezbednost zemalja, navodi se u dokumentu.

Zemlje ODKB ističu da ne postoji alternativa za rešavanje sukoba na miran način putem pregovora u okviru dogovorenih formata, kako je predviđeno deklaracijom koja je usvojena na samitu OEBS-a u Astani.

Takođe se navodi da će države-članice ODKB nastaviti da održavaju redovne zajedničke vojne vežbe i visoko ocenjuju efikasnost zajedničkih vežbi koje se održavaju svake godine.

Zemlje nameravaju da nastave da snabdevaju Kolektivne snage za operativno reagovanje ODKB savremenim naoružanjem, vojnom i specijalnom tehnikom, kako bi osigurale njihovu visoku borbenu gotovost s ciljem efikasnog suprotstavljanja novim izazovima i pretnjama.

Vojna saradnja u okviru ODKB nije usmerena protiv trećih zemalja i u interesima je garantovanog osiguravanja bezbednosti država-članica Organizacije, ističe se u tekstu.

U zajedničkoj deklaraciji se navodi da su nedopustive bilo kakve akcije koje su usmerene na podsticanje međunacionalnih sukoba.

Države ODKB nameravaju da nastave da razmenjuju iskustva u oblasti prevencije i borbe protiv zaraznih bolesti.

U deklaraciji se navodi da zemlje ODKB podržavaju poziv generalnog sekretara UN da se što pre prekinu sukobi u svim delovima sveta u svetlu pandemije virusa korona.

Takođe se navodi da će članice ODKB nastaviti da razvijaju saradnju sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, koje deluju u sferi bezbednosti. Zemlje ODKB odlučno osuđuju terorizam i usmerene su na jačanje kolektivnih napora u borbi protiv terorizma, uz centralnu koordinacionu ulogu UN.

Lideri su ukazali na opasnost koju predstavljaju strani teroristi koji se vraćaju sa Bliskog Istoka. Države će raditi na poboljšanju mehanizama za razmenu informacija o tim licima i njihovom kretanju.

Zemlje ODKB podržavaju nastavak zajedničke borbe protiv ekstremizma.

Takođe se navodi da raste potreba za zajedničkim delovanjem u cilju sprečavanja rizika i pretnji u oblasti biološke bezbednosti.

Lideri predlažu da se organizuje sastanak opunomoćenih predstavnika ODKB, Zajednice nezavisnih država, Šangajske organizacija za saradnju, OEBS-a, NATO i EU kako bi razgovarali o strategiji bezbednosti zemalja, navodi se u zajedničkoj izjavi.

„Polazimo od principa da je bezbednost jednog neraskidivo povezana sa bezbednošću svih ostalih. Upravo takav objedinjeni pristup leži u osnovi zajedničkih napora zemalja ODKB, koji su usmereni na stvaranje sveta oslobođenog linija razdvajanja, sukoba, sfera uticaja i zona sa različitim nivoima bezbednosti“, navodi se u tekstu.

Zemlje ODKB su visoko ocenile rezultate predsedavanja Rusije u Organizaciji 2019-2020. godine, „koje je doprinelo jačanju konstruktivne i plodne saradnje, razvoju savezničkih odnosa između članica Organizacije“.

Sednica Saveta kolektivne bezbednosti je održana u formatu video-konferencije, a njome je predsedavao ruski predsednik Vladimir Putin.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012021123999244-clanice-odkb-usvojile-zajednicku-deklaraciju/)

Rusija i Tadžikistan ujedinjuju PVO


Rusija i Tadžikistan stvaraju zajednički sistem za protivvazdušnu odbranu (PVO) – planirano je da sporazum na tu temu bude potpisan u utorak, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„U cilju povećanja pouzdanosti zaštite državne granice u vazdušnom prostoru, pripremili smo nacrt sporazuma o stvaranju Zajedničkog regionalnog sistema PVO Ruske Federacije i Republike Tadžikistan. Predlažem da se na kraju sastanka ovaj sporazum potpiše“, rekao je Šojgu na početku sastanka sa kolegom Šeralijem Mirzom u Dušanbeu.

Zajednički sistem PVO Zajednice Nezavisnih Država (ZND) stvoren je pre više od 26 godina, 10. februara 1995. godine, uz učešće 10 zemalja zajednice. Danas u sistemu učestvuje sedam država – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.   

Glavni zadatak ovog sistema je da obezbedi zaštitu granica zemalja ZND u vazdušnom prostoru, zajedničku kontrolu poretka njegove upotrebe i uzajamno obaveštavanje o vazdušno-kosmičkoj situaciji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104271125204394-rusija-i-tadzikistan-ujedinjuju-pvo/)

Zapad pokušava da zabije klin među zemlje postsovjetskog prostora


Zapad se aktivno protivi integracionim procesima na postsovjetskom prostoru, povećava se potencijal za sukobe duž granica zemalja Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), a pokušaji zabijanja klina među naše države stalno su prisutni, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Prema rečima zamenika ministra odbrane Aleksandra Fomina, Šojgu je na sednici Saveta ministara ODKB koja se održava u tadžikistanskoj prestonici Dušanbeu rekao da se „značajno proširio spektar izazova i pretnji našoj državi u regionima kolektivne bezbednosti“.

„Potencijal za konflikte raste duž granica ODKB-a. Pritom se to dešava u svetlu aktivnog protivljenja integracionim procesima na postsovjetskom prostoru i uvlačenja zemalja regiona u sferu svojih interesa“, preneo je Fomin reči ruskog ministra.

Šojgu je na zasedanju istakao da se primećuju konstantni pokušaji zabijanja klina među „naše države, mešanja u unutrašnje stvari, kao i provociranja 'obojenih revolucija'“.
Kako je rekao Fomin, u isto vreme se članicama ODKB-a pod različitim izgovorima nameću različiti programi i sporazumi.

„Ministar odbrane je istakao da je malo verovatno da su takvi projekti u stanju da ostvare značajan uticaj na jačanje regionalne bezbednosti. Oni po pravilu imaju skrivene ciljeve“, naglasio je Fomin.


Izvor pretnji za ODKB – vojno širenje uz podršku SAD u Evropi

Istovremeno, beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin, koji je takođe učestvovao na zasedanju u Dušanbeu, uvrstio je među glavne izvore pretnji zemljama-članicama ODKB-a povećavanje koalicionih i nacionalnih vojnih potencijala koje sprovodi Zapad, uz aktivno širenje vojnog prisustva SAD u Evropi.

Belorusija primećuje da Zapad pokreće informacioni rat u istočnoevropskom regionu, kao i da pokušava da destabilizuje situaciju na postsovjetskom prostoru, dodao je Hrenjin.


Pozvati prijateljske zemlje na sastanke pod okriljem ODKB

Prema rečima zamenika ruskog ministra odbrane, Šojgu je na sednici izneo predlog Rusije da se predstavnici Srbije, Uzbekistana, Mongolije i drugih prijateljskih zemalja uključe na događaje koji se odvijaju pod okriljem ODKB-a.

Podsetimo, ODKB, osim Rusije, danas čine Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104271125205769-rusija-zapad-pokusava-da-zabije-klin-medju-zemlje-postsovjetskog-prostora/)

Putin: Radimo na jačanju ruske vojne baze u Tadžikistanu


Rusija radi na jačanju svoje vojne baze u Tadžikistanu, rekao je predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa liderom Tadžikistana Emomalijem Rahmonom koji je doputovao u Moskvu.

„Radimo na njenom jačanju (201. vojne baze), na jačanju Oružanih snaga Tadžikistana. Zajednički radimo u tom pravcu, imamo čitav program predviđen za narednih nekoliko godina, i učinićemo sve kako bi se on pravovremeno realizovao“, saopštio je ruski lider.

Tokom sastanka je istakao da su veoma važna bezbednosna pitanja u regionu u svetlu događaja u Avganistanu, naglasivši da Tadžikistan ima najdužu granicu sa Avganistanom.

„Znam da vas ta situacija mnogo brine. Naravno, to je opravdana zabrinutost“, dodao je Putin.

Takođe je dodao da Moskva čini sve kako bi podržala Dušanbe u toj sferi.

Ruski lider je na kraju skrenuo pažnju na to da je Rahman doputovao u Moskvu u vreme praznovanja Dana pobede.

„To je naš zajednički praznik. Hvala Vam mnogo što ste izdvojili vreme i doputovali“, rekao je Putin.

201. vojna baza koja se nalazi u Tadžikistanu je najveći ruski vojni objekat van njenih granica. Smeštena je u dva grada – Dušanbeu i Bohtareu. Prema sporazumu, potpisanom u oktobru 2012. godine, baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105081125287106-putin-radimo-na-jacanju-ruske-vojne-baze-u-tadzikistanu/)

ODKB pozvao Rusiju i SAD na stvaranje nove „bezbednosne jednačine“


Zemlje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pozvale su Moskvu i Vašington da započnu dijalog o stvaranju nove „bezbednosne jednačine“.

Kako se navodi u izjavi ministara spoljnih poslova država-članica ove organizacije, ona treba da obuhvati „svo nuklearno i nenuklearno ofanzivno i odbrambeno naoružanje sposobno za rešavanje strateških zadataka“.

Ministri spoljnih poslova zemalja ODKB-a takođe su prokomentarisali produženje sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010.

„Zemlje članice ODKB-a smatraju Sporazum strateškom naoružanju osnovnim elementom savremene arhitekture kontrole naoružanja, međunarodne bezbednosti i stabilnosti, koja se zasniva na principima jednakosti, uzajamnog uvažavanja interesa i nedeljive bezbednosti“, ističe se u dokumentu.

Sporazum o strateškom naoružanju, koji je potpisan 2010. godine, a stupio na snagu 2011. godine, jedini je sporazum o ograničenju naoružanja između Moskve i Vašingtona koji je na snazi. Početkom februara Rusija i SAD produžile su sporazum bez izmena i dopuna za pet godina – do 5. februara 2026.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105191125401146-odkb-pozvao-rusiju-i-sad-na-stvaranje-nove-bezbednosne-jednacine/)

Zemlja se trese: Ruska vojska vežba u Tadžikistanu


Ruska vojska održava vojne vežbe u Tadžikistanu – motorizovana divizija sprovodi duge marševe, uvežbava napad pod zaštitom teške tehnike i poboljšava umeće gađanja, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema planu vežbi, teroristi su se probili preko granice, ali su ih presreli ruski izviđači. Vojska 201. ruske baze u Tadžikistanu redovno održava takve vojne vežbe. To je jedna od najspremnijih jedinica ruske vojske.

„Ovakvi događaji održavaju se jednom mesečno tokom svakog perioda obuke vojske“, rekao je komandant tenkovske čete Bulat Husnutdinov.

Od motorizovane divizije do vazdušnog i kopnenog izviđanja sve mora raditi kao zajednički mehanizam. Od umeća izviđača da otkriju protivnika ne zavisi samo uspeh vežbi, nego i stvarnih borbi.

Osmatračnica izviđača - to su oči i uši taktičke grupe i upravo na tom mestu se i registruju mete koje je neophodno uništiti.

Vojnici ruske divizije već nekoliko godina čuvaju mir u Tadžikistanu.

„Odlično je, samo je teško vreme, vruće je, ali se navikavamo. Oklop baš i ne spasava potpuno. Imamo ventilator, on hladi unutrašnji sistem“, prenosi utiske vozač tenkovske čete Fatdiz Sagatov.

Prema informacijama izviđača, na planini se nalazi uslovni protivnik, a zadatak oklopne jedinice je da uništi neprijateljske tačke kako bi motorizovana divizija mogla mirno da zauzme uzvišenje.

U 201. ruskoj bazi u Tadžikistanu služe samo profesionalci – vojnici po ugovoru. Mnogi od njih iza sebe imaju neprocenjivo iskustvo iz Sirije koje ovde prenose vojnicima iz Tadžikistana.

Podsetimo da su talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), koji u Avganistanu posle odlaska američkih vojnika vode borbe sa američkim snagama, zauzeli skoro celu granicu sa Tadžikistanom. S tim u vezi, Rusija je upozorila da će učiniti sve da zaštiti saveznike u ODKB od potencijalnih pretnji, uključujući angažovanje svoje baze na granici Tadžikistana i Avganistana.

Ruski lider Vladimir Putin u maju je izjavio da Rusija radi na jačanju svoje vojne baze u Tadžikistanu. 201. vojna baza u toj zemlji je najveći ruski vojni objekat van njenih granica.

Smeštena je u dva grada – Dušanbeu i Bohtareu. Prema sporazumu, potpisanom u oktobru 2012. godine, baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202107101125883203-zemlja-se-trese-ruska-vojska-vezba-u-tadzikistanu-video/)

Šojgu: ODKB treba da bude spreman za napad iz Avganistana


Granicu Avganistana sa Uzbekistanom i Tadžikistanom kontrolišu talibani, zemlje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) moraju da budu spremne za mogući prodor terorista, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu na forumu za mlade „Teritorija smisla“.

Prema rečima ministra, oružane snage Tadžikistana i Uzbekistana moraju biti spremne da odbiju moguće provokacije talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), uprkos uveravanjima ovog pokreta da neće činiti takve pokušaje.

Ministar je istakao da je za Rusiju važno da saveznici u ODKB-u budu spremni na moguće provokacije talibana.

„Naša baza u Tadžikistanu je prilično moćna, jaka i, naravno, ako bude potrebno, u slučaju direktne agresije, biće uključena u zaštitu granica ODKB-a. Isto važi i za našu bazu u Kirgiziji. Tamo takođe može da dođe do takve potrebe“, istakao je Šojgu.

Ruski ministar podsetio je da su lideri talibanskog pokreta obećali da neće izvoditi napade na susedne države.

On je dodao da su pre neki dan talibani zauzeli avganistanski Kunduz i da kontrolišu granicu sa Uzbekistanom i Tadžikistanom.

Ministar odbrane naveo je da su u svetlu povlačenja američkih trupa iz Avganistana talibani počeli da potiskuju vladine snage po čitavoj teritoriji zemlje.


O vojnim vežbama

Nedavne vojne vežbe Rusije, Uzbekistana i Tadžikistana u blizini granice sa Avganistanom Šojgu je nazvao uspešnim.

„Vežbe su održane na najvišem nivou i mi ćemo nastaviti da organizujemo takve vežbe kako bismo ‘držali barut suvim’“, rekao je Šojgu.

On je dodao da se „većina oficira Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgizije i Kazahstana obučava u našim visokoškolskim ustanovama. Takođe se bavimo i modernizacijom vojske Tadžikistana i Kirgizije“, konstatovao je Šojgu.

Nestabilnost u Avganistanu raste usred obećanja američke administracije da će do 11. septembra završiti sa povlačenjem trupa iz zemlje. Vašington i predstavnici Talibana potpisali su 2020. godine u Dohi prvi mirovni sporazum za više od 18 godina rata. Sporazumom se predviđa povlačenje stranih trupa iz Avganistana za 14 meseci i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zarobljenika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210811/sojgu-odkb-treba-da-bude-spreman-za-napad-iz-avganistana-1128357535.html)

Lavrov upozorava: Amerika pokušava da pretvori zemlje Srednje Azije u svoje taoce


Glavna zabrinutost Rusije je da se ono što se događa u Avganistanu ne prelije na susedne zemlje Srednje Azije – na teritoriju naših saveznika iz Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Kako je rekao, zvanična Moskva nije zadovoljna trenutnim stanjem stvari u toj zemlji. Rusija žali što je usporen mirovni proces u Avganistanu, dodao je ministar.

„Uopšte nismo zadovoljni time i smatramo da pregovarački proces mora da se nastavi“, prokomentarisao je ministar najnoviji napredak avganistanskog pokreta „Taliban“

S tim u vezi, šef ruske diplomatije ocenio je da bi hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN, koje traže avganistanski predstavnici, bilo korisno samo ukoliko SB UN sazove sa pripremljenim rezultatom koji će pomoći da se započnu poslovni pregovori, a ne da pokuša da manevriše u nadi da će pobediti.

Prema njegovim rečima, Rusija je u kontaktu sa svim značajnim političkim snagama u Avagnistanu – sa vladom, talibanima, predstavnicima Uzbeka i Tadžika.
„Vidimo koliko je teško avganistanskom društvom da postigne konsenzus“, dodao je.


Šta je cilj Amerike

Istovremeno, Lavrov je istakao da nijedna zemlja ODKB-a u Centralnoj Aziji nije zainteresovana za razmeštanje američkih snaga na svojoj teritoriji nakon njihovog odlaska iz Avganistana. To nikome nije potrebno, kaže ministar.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210813/lavrov-upozorava-amerika-pokusava-da-pretvori-zemlje-srednje-azije-u-svoje-taoce-1128431158.html)

ODKB će preduzeti mere u slučaju zaoštravanja situacije na granici Avganistana i Tadžikistana


Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pažljivo prati razvoj situacije na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Organizacija će preduzeti mere u slučaju pogoršanja situacije, ali za sada nema potrebe za tim, izjavio je generalni sekretar ove organizacije Stanislav Zas.

„U slučaju pogoršanja situacije i ugrožavanja bezbednosti Republike Tadžikistan, biće preduzete sve potrebne kolektivne mere predviđene statutarnim dokumentima za pružanje pomoći savezniku“, rekao je Zas.

Prema njegovim rečima, U međuvremenu „tadžikistanske bezbednosne snage u potpunosti kontrolišu situaciju na granici i nema potrebe da se koriste mehanizmi ODKB-a“.

„Nema sumnje da će situacija oko Avganistana biti jedno od glavnih pitanja za diskusiju na predstojećoj sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a, koja će se održati sredinom septembra u glavnom gradu Republike Tadžikistan u gradu Dušanbe“, dodao je generalni sekretar organizacije.

Zas je istakao da su počele pripreme za vojne vežbe združenih snaga ODKB-a koje će se narednih meseci održati na tadžikistansko-avganistanskoj granici.


Situacija u Avganistanu utiče na Srednju Aziju

Prelazak Kabula i velikog dela Avganistana pod kontrolu talibana (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) zabrinjava, konstatovao je on.

„Brza ofanziva pokreta ‘Taliban’, predaja glavnog dela teritorije Avganistana pod njegovu kontrolu, uključujući državne granice i glavni grad Kabul, kao i faktička promena vlasti u zemlji, značajno će uticati na situaciju u srednjoazijskom regionu kolektivne bezbednosti ODKB-a -a i izazvati duboku zabrinutost“, zaključio je on.

Situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove. Talibani su u nedelju preuzeli kontrolu nad svim graničnim prelazima. Tokom dana militanti su ušli u Kabul i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“. Portparol političke kancelarije Talibana Muhamed Naim kasnije je objavio da je rat u Avganistanu završen.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210816/odkb-ce-preduzeti-mere-u-slucaju-zaostravanja-situacije-na-granici-avganistana-i-tadzikistana-1128495104.html)

Vojnici na poligonu, usavršava se borbena spremnost zbog situacije u Avganistanu
Novosti online 17. 08. 2021.

OKO 1.000 ruskih vojnika 201. vojne baze u Tadžikistanu nalazi se na poligonu Laur i Sambuli kako bi usavršili veštine borbene spremnosti usled situacije u Avganistanu, saopštio je ruski Centralni vojni okrug.

- Oko 1.000 vojnika 201. vojne baze u Tadžikistanu izašlo je na poligone Laur i Sambuli kako bi usavršili borbenu spremnost. Artiljerci, vojni inženjeri, specijalisti protivvazduhoplovne odbrane, radio-elektronske borbe, radijacijske, hemijske i biološke zaštite će mesec dana raditi na svim borbenim zadacima - navodi se u saopštenju.

Centralni vojni okrug pojašnjava da će artiljerci izvršiti više od 20 lansiranja iz višecevnih bacača raketa „Grad“ i samohodnih haubica „Gvozdik“ i „Akacija“. Vojnici će na uslovnog neprijatelja i objekte vojne baze gađati i iz minobacačkog kompleksa „Sanji“ kalibra 120 milimetara, protivavionskog raketnog sistema S-300 PS, kao i iz prenosnih protivavionskih raketnih kompleksa „Verba“ i „Igla“. Jedinice za radio-elektronsku borbu rade na zadacima borbe protiv bespilotnih letelica i sredstava za komunikaciju. Vojni inženjeri će pripremati maršrute kretanja motornih i tenkovskih jedinica i projekte za opremanje utvrđenja. Eksperti radijacijske, hemijske i biološke zaštite razvijaju planove koji imaju za cilj da obezbede zaštitu vojske prilikom radioaktivnog, hemijskog i biološkog napada uslovnog neprijatelja.

Upravo je 201. vojna baza, koja se nalazi u Tadžikistanu, najveći ruski vojni objekat van granica Rusije. Nalazi se u gradovima Dušanbe i Bohtare. U sastav ovih baza se nalaze motorne, tenkovske, artiljerijske, obaveštajne jedinice, jedinice protivvazduhoplovne odbrane, radijacijske, hemijske i biološke zaštite i veze.

Podsetimo, situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove. Talibani su u nedelju preuzeli kontrolu nad svim graničnim prelazima. Tokom dana militanti su ušli u Kabul i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/8UWXCLbqBjs

Lukašenko: Zbog situacije u Avganistanu porašće priliv izbeglica preko zemalja ODKB-a


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je na samitu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) skrenuo pažnju na činjenicu da bi zbog situacije u Avganistanu mogao da se poveća priliv izbeglica koje će preko država-članica organizacije krenuti na Zapad.

„Problem izbeglica i migranata. Postoje različite procene njihovog mogućeg broja u prvom talasu. Ali apsolutno je izvesno da će se tokovima iz uništene Sirije, Iraka i Libije dodati ljudi iz Avganistana. Oni su već dodati. Čak i ako na kraju odu na Zapad, ići će i leteće preko nas“, istakao je beloruski predsednik, prenosi Novinska agencija Belta.

Lukašenko je pozvao države-članice te organizacije da razrade zajednički stav o Avganistanu do sredine septembra, kada će se u Dušanbeu održati sledeći samit organizacije.

„Ovde je zvučalo vrlo ispravno da moramo da razradimo zajednički stav... Mi ćemo, naravno, videti šta će se dalje dešavati... Ali moramo jasno da shvatimo da, polazeći od te informacije, tih činjenica koje su ovde navedene, moramo razraditi ovaj zajednički stav i ne baviti se apelima, jer ćemo zakasniti i biće kasno“, istakao je Lukašenko.

Sjedinjene Američke Države namerno destabilizuju situaciju u zoni odgovornosti ODKB-a, izjavio je beloruski predsednik komentarišući povlačenje američke vojske iz Avganistana i zauzimanje gotovo cele teritorije zemlje od strane talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).

„Moglo bi se reći da je koalicija predvođena Vašingtonom posle 20 godina okupacije i ulaganja ogromnih sredstava doživela neuspeh. Hajde da pomislimo da to nije sasvim tačno. Ne može se zanemariti moguća strateška računica o potpuno smišljenom koraku Sjedinjenih Američkih Država da stvore nestabilnost u tom regionu, koji je delimično u zoni odgovornosti ODKB-a. Oni su stvorili probleme, a sada prebacuju rešenje ovih problema i ove probleme na druge. U isto vreme, zapravo, i dalje pokušavaju da izađu suvi iz vode. Amerikanci to vole“, istakao je Lukašenko.


SAD svesno destabilizuju zonu odgovornosti ODKB-a

Beloruski lider nije isključio mogućnost raspoređivanja američke vojske u zemlje u susedstvu Avganistana.

„Još jedno osetljivo pitanje vezano je za povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Avganistana. To su mogući planovi za razmeštanje naoružanih kontingenata američke vojske u susedne zemlje, uključujući i članice ODKB-a“, primetio je Lukašenko.

Predsednik smatra da i ova tema zaslužuje pažljivo proučavanje sa stanovišta bezbednosti u zoni odgovornosti organizacije.

„Apsolutno podržavam predsednika Rusije i njegove izjave da su letovi američkih vojnih aviona, prvenstveno iznad zemalja ODKB-a, neprihvatljivi. I ne samo za Rusiju – za sve nas kao članove ODKB-a. Štaviše, apsolutno se slažem sa njim da kretanje NATO-a (oni su već postali krajnje drski, naravno, kreću se preko Belorusije u Rusiju) i pokušaj da se stacionira u Srednjoj Aziji takođe je neprihvatljiv i za Rusku Federaciju i za nas“, naglasio je Lukašenko.


Jačanje tadžikistansko-avganistanske granice

Lukašenko je dodao da u svetlu događaja u Avganistanu vidi potrebu za daljim jačanjem tadžikistansko-avganistanske granice, a takođe je predložio sprovođenje vanrednih međudržavnih operacija u okviru ODKB-a za borbu protiv trgovine drogom i ilegalnih migracija.

„Terorizam je direktno povezan sa rizicima prekograničnog kriminala, ilegalne trgovine narkoticima i oružjem koji će se, očigledno, povećavati... S obzirom na određenu transparentnost granica između naših zemalja, ovo pitanje nas takođe ozbiljno zabrinjava. U tom kontekstu, potrebno je obratiti pažnju na praktične mere za dalje jačanje tadžikistansko-avganistanske granice. To je ono što moramo da uradimo prioritetno i obavezno“, naglasio je beloruski predsednik.

Savet kolektivne bezbednosti ODKB posvećen situaciji u Avganistanu održava se u ponedeljak u formatu video-konferencije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210823/lukasenko-zbog-situacije-u-avganistanu-porasce-priliv-izbeglica-preko-zemalja-odkb-a-1128679467.html)

Putin: Sprečiti infiltraciju terorista na teritoriju ODKB-a


Lideri država-članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) izrazili su duboku zabrinutost zbog pretnji koje stižu iz Avganistana i dogovorili se da spreče infiltraciju radikala na teritoriju država te organizacije, saopštio je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

On je napomenuo da je inicijativa za održavanje samita putem video-konferencije pripadala predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Na sastanku koji je održan u zatvorenom formatu „predsednik Putin je, kao i drugi šefovi država, izrazio duboku zabrinutost zbog događaja u Avganistanu i potencijalnih pretnji koje potiču iz ove zemlje“.

„Istaknuto je da je važno da se spreči infiltracija radikalnog islamizma na teritoriju država-članica ODKB –a, preseče vrbovanje građana naših zemalja u redove ekstremista, uključujući korišćenjem društvenih mreža i interneta“, naglasio je Peskov.

„Kao i do sada, izuzetno je aktuelan problem avganistanske trgovine narkoticima, pa će i ODKB morati pomno da prati kako će se događaji razvijati“, istakao je on.

Peskov je dodao da su „učesnici (samita) i predsednik Rusije u svom govoru izrazili posebnu zabrinutost što DAEŠ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) zadržava prilično jake pozicije u Avganistanu. To je veoma opasan trend koji predstavlja pretnju za prostor ODKB-a“, konstatovao je Peskov.

Ruski predsednik je istakao i značaj koordinacije međunarodnih napora za rešavanje situacije u Avganistanu.

„Generalno, postoji razumevanje, a to je naglasio i ruski predsednik Vladimir Putin u svom govoru, da je potrebna koordinacija pristupa u okviru Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti UN, grupe G20 (za rešavanje situacije u Avganistanu), dodao je portparol Kremlja.

On je naveo da su lideri ODKB-a naložili da se do 16. septembra izrade mere odgovora na pretnje koje dolaze iz Avganistana.

„Nakon sastanka, šefovi država i vlada dogovorili su se da daju nalog savetima ministara spoljnih poslova, odbrane, odboru sekretara saveta bezbednosti zajedno sa sekretarijatom da hitno razviju mere za zajednički odgovor na potencijalnu pretnju koja sada dolzai iz Avganistana. Pojavljuju se realni rizici za čitav evroazijski region i svet uopšte“, saopštio je Peskov.

Savet kolektivne bezbednosti ODKB posvećen situaciji u Avganistanu održava se u ponedeljak u formatu video-konferencije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210823/putin-spreciti-infiltraciju-terorista-na-teritoriju-odkb-a-1128681267.html)

Belorusija i Rusija na zajedničkim vežbama vojne logistike


Zajedničke vežbe Belorusije i Rusije sa snagama i sredstvima logističkog i tehničkog obezbeđenja vojske održavaju se u Belorusiji uoči strateških vojnih vežbi „Zapad 2021“, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Belorusije.

„U periodu od 23. do 27. avgusta na poligonu Obuz-Lesnovski, u naučnom centru ‘Lesiše’, kao i na punktovima stalne dislokacije vojnog dela logističkog i tehničkog obezbeđenja, vojske Rusije i Belorusije sprovode zajedničke vežbe“, saopšteno je na Telegram kanalu ministarstva.

Navodi se da je „cilj vežbi provera spremnosti i sposobnosti vojnih organa, snaga i sredstava tehničke i logističke podrške oružanih snaga dveju zemalja, njihove interakcije, organizacija terenskih vežbi, kao i priprema zajedničkih strateških vežbi „Zapad 2021“.
 
U vežbama će učestvovati više od 1.300 vojnika i više od 200 jedinica specijalne i automobilske tehnike.

Strateške vojne vežbe „Zapad 2021“ održaće se na teritoriji Rusije i Belorusije od 10. do 16. septembra. U okviru manevara će biti testirana sposobnost oružanih snaga dve zemlje da zaštite Saveznu državu Rusije i Belorusije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210823/belorusija-i-rusija-na-zajednickim-vezbama-vojne-logistike--1128679632.html)

Porašće priliv izbeglica preko zemalja ODKB-a
Novosti onlajn 23. 08. 2021.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko je na samitu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) skrenuo pažnju na činjenicu da bi zbog situacije u Avganistanu mogao da se poveća priliv izbeglica koje će preko država-članica organizacije krenuti na Zapad.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je na samitu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) skrenuo pažnju na činjenicu da bi zbog situacije u Avganistanu mogao da se poveća priliv izbeglica koje će preko država-članica organizacije krenuti na Zapad.

- Problem izbeglica i migranata. Postoje različite procene njihovog mogućeg broja u prvom talasu. Ali apsolutno je izvesno da će se tokovima iz uništene Sirije, Iraka i Libije dodati ljudi iz Avganistana. Oni su već dodati. Čak i ako na kraju odu na Zapad, ići će i leteće preko nas - istakao je beloruski predsednik, prenosi Novinska agencija Belta. Lukašenko je pozvao države-članice te organizacije da razrade zajednički stav o Avganistanu do sredine septembra, kada će se u Dušanbeu održati sledeći samit organizacije.

- Ovde je zvučalo vrlo ispravno da moramo da razradimo zajednički stav... Mi ćemo, naravno, videti šta će se dalje dešavati... Ali moramo jasno da shvatimo da, polazeći od te informacije, tih činjenica koje su ovde navedene, moramo razraditi ovaj zajednički stav i ne baviti se apelima, jer ćemo zakasniti i biće kasno - istakao je Lukašenko.

Savet kolektivne bezbednosti ODKB posvećen situaciji u Avganistanu održava se u ponedeljak u formatu video-konferencije. Situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove. Talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) su u nedelju preuzeli kontrolu nad svim graničnim prelazima. Tokom dana militanti su ušli u Kabul i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“. Portparol političke kancelarije Talibana Muhamed Naim kasnije je objavio da je rat u Avganistanu završen.

Tri dana nakon bekstva, Gani je uputio video poruku iz UAE u kojoj je obećao da će se vratiti u domovinu u najskorije vreme. Potpredsednik Amrulah Saleh izjavio je da je prema ustavu on postao šef države i pozvao na oružani otpor talibanima.

Izvor: www.novosti.rs

Kirgizija: Prebacivanje američkih vojnika iz Avganistana u Kirgiziju nije realno


Amerika se obratila Kirgiziji na temu prebacivanja američkih vojnika iz Avganistana u Kirgiziju, međutim, pitanje o saradnji u sličnom formatu za sada nije realno, izjavio je u intervjuu Sputnjiku ministar spoljnih poslova Kirgizije Ruslan Kazakbajev.

„Imamo dovoljno veliko iskustvo u saradnji sa Vašingtonom u borbi protiv terorizma. Mi smo, kao što znate, primali snage međunarodne koalicije na avio-bazi aerodroma ‘Manas’ u Tranzitnom centru“, rekao je Kazakbajev.

On je dodao da su postojala razna obraćanja i konsultacije na različitim nivoima, ali situacija se u Avganistanu svakodnevno menja i pitanje saradnje u sličnom formatu trenutno je nerealno.

Kako je istakao, otvaranje druge ruske vojne baze u Kirgiziji zbog napete situacije u Avganistanu se ne razmatra. U Kirgiziji je aktuelna Objedinjena ruska vojna baza u čiji sastav ulazi nekoliko struktura, dodao je Kazakbajev.

„Baza Kante je avijacioni deo Kolektivnih snaga operativnog reagovanja ODKB-a i njen je cilj da održi vojnu bezbednost država-članica ODKB-a, kao i da spreči spoljnu agresiju i učestvuje u zajedničkim protivterorističkim operacijama“, objasnio je on.

Dodao je da ruska baza ima veliki značaj u održanju regionalne bezbednosti i učvršćivanju vojno-tehničke saradnje sa Rusijom.

Kazakbajev je primetio da Kirgizija razmatra i pitanja na temu Avganistana u okviru međunarodnih organizacija, pre svega ODKB-a, gde uvek zastupa potrebu za jačanjem granica sa Avganistanom.

U maju je američki list „Volstrit žurnal“ saopštio da je moguće da će SAD rasporediti vojsku koju povlače iz Avganistana u države Srednje Azije, međutim, trenutno nije sklopljen sporazum. List navodi da su Americi potrebne baze ne samo za smeštanje vojnika, već i dronova, bombardera i artiljerije. Prema mišljenju nekih predstavnika vojske i administracije Džozefa Bajdena, najbolje bi bilo da se vojska locira u Uzbekistanu i Tadžikistanu, koji se graniče sa Avganistanom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210823/kirgizija-prebacivanje-americkih-vojnika-iz-avganistana-u-kirgiziju-nije-realno-1128683049.html)

Rusija spremna da naoruža susede Avganistana


Rusija je spremna da isporuči oružje i tehniku državama Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) po povlašćenim cenama sa ciljem jačanja granice sa Avganistanom, saopštio je potpredsednik Vlade Rusije Jurij Borisov novinarima na forumu "Armija 2021".

"Uradimo sve što je potrebno za jačanje naših južnih granica, uključujući (isporuke oružja). Sve je moguće", rekao je Borisov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210823/rusija-spremna-da-naoruza-susede-avganistana-1128690920.html)

Ruska vojna baza u Tadžikistanu dobila sisteme „Kornet“


Partija novih protivtenkovskih raketnih sistema „Kornet“ ušla je u službu u ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu, saopštila je pres služba Centralnog vojnog okruga Rusije.

„201. ruska vojna baza stacionirana u Tadžikistanu dobila je partiju savremenih protivtenkovskih raketnih sistema ‘Kornet’. Novi sistemi predati su artiljerijskim jedinicama ruskih trupa“, navodi se u saopštenju.

Sistemi „Kornet“ su predviđeni za uništavanje neprijateljskih oklopnih vozila i vazdušnih ciljeva, uključujući helikoptere i bespilotne letelice. Raketa se do cilja navodi laserskim zrakom. Maksimalni domet gađanja je 5,5 kilometara, a minimalni 100 metara.

Ruska vojna baza 201. stacionirana u Tadžikistanu najveći je ruski vojni objekat izvan njenih granica. Nalazi se u dva grada – Dušanbeu i Bohtaru. U njoj se nalaze jedinice mehanizovane pešadije, tenkovske, artiljerijske, izviđačke jedinice, jedinice za protivvazdušnu odbranu, jedinice atomsko-biološko-hemijske odbrane i jedinice za vezu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210824/ruska-vojna-baza-u-tadzikistanu-dobila-sisteme-kornet-1128700545.html)

Kirgizija upozorava na „spavajuće ćelije“ terorista u centralnoj Aziji


Ministar spoljnih poslova Kirgizije Ruslan Kazakbajev upozorio je na moguće postojanje „spavajućih ćelija“ DAEŠ i „Al Kaide“ (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) i drugih turističkih organizacija, ali ne i talibana (takođe zabranjeni u Rusiji).

„Ako govorimo o ‘spavajućim ćelijama’ to se ne odnosi na talibane. Rukovodstvo talibana je više puta saopštavalo da je usredsređeno samo na unutrašnju agendu i da nemaju planove za da se šire izvan granica“, rekao je on za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, moguće je postojanje takvih ćelija „Al Kaide“ i DAEŠ i drugih organizacija, zainteresovanih za širenje svoje ideologije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210824/kirgizija-upozorava-na-spavajuce-celije-terorista-u-centralnoj-aziji-1128700243.html)

Rusija nudi Americi: Povežite se sa ODKB u sistematskoj borbi protiv DAEŠ-a


SAD bi mogle da uspostave saradnju sa regionalnim silama, uključujući zemlje ODKB i pokret „Taliban“, kako bi sistemski uništile snage terorističke grupe DAEŠ (obe terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) i sve druge teroriste u Avganistanu, izjavio je je potpredsednik Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov.

Ruski senator je podsetio na naređenje američkog predsednika Džoa Bajdena vojnoj komandi SAD da napravi operativne planove za napad na rukovodstvo i objekte DAEŠ-a, koji je, prema poslednjim informacijama, bio uključen u brutalne terorističke napade na aerodromu u Kabulu.

„Vreme će pokazati u kojoj meri će ti planovi biti sprovedeni, a pre svega, u saradnji sa kojim snagama i državama. Kao i obično, razloge izjava vašingtonskih političara, uključujući i najviše zvaničnike, treba tražiti u unutarameričkom kontekstu“, napisao je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Prema rečima Kosačeva, Bajden u ovoj situaciji ima dve mogućnosti.

„Prva je da se reaguje u tipično američkom maniru. Na primer, izvođenjem raketnih napada na neke teritorije koje će biti proglašene terorističkim bazama, ili, recimo, ubijanjem jednog od vođa terorista“, objasnio je senator.

Ali postoji i drugi način, kaže Kosačov. On predlaže američkom lideru da „uspostavi saradnju sa regionalnim silama, uključujući sa zemljama ODKB, a možda čak i talibanima, kako bi snage DAEŠ-a i svih drugih terorista u Avganistanu bile sistematski uništene“.

Kako je rekao, taj put je manje herojski, ne baš brz, ali efikasniji.

„Konjunktura, verovatno, diktira prvu opciju. Ali interesi Amerike i međunarodne zajednice – drugu opciju. Izbor je na lideru“, zaključio je senator.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210827/rusija-nudi-americi-povezite-se-sa-odkb-u-sistematskoj-borbi-protiv-daes-a-1129261035.html)

Šojgu upozorio na opasnost da teroristi iz Avganistana pređu u zemlje ODKB
Tanjug 28.08.2021.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu ocenio je da su preventivne akcije zemalja Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u kontekstu pretnje iz Avganistana, ispravne i založio se za dalji razvoj vojne saradnje u okviru te organizacije, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.

Ministar je upozorio na opasnost od prelivanja terorizma i nestabilnosti iz Avganistana na zemlje ODKB.

- Događaji u Avganistanu, sve što se tamo dešava, pokazali su nam da sve radimo kako treba u vezi sa ODKB - konstatovao je Šojgu, prenosi Sputnjik.

Ministar Šojgu je podsetio da su, kada su događaji u Avganistanu počeli da se razvijaju, zemlje ODKB započele zajedničke vojne vežbe, a i Rusija je održala zajedničke manevre zasebno sa Tadžikistanom i Uzbekistanom na granici sa Avganistanom. Kako prenosi Sputnjik, takođe su održane vojne vežbe u kojima su ucestvovale tri zemlje ODKB - Tadžikistan, Uzbekistan i Rusija.

- Mi smo, naravno, u kontaktu sa članicama ODKB o Avganistanu i zato se naša saradnja unutar ODKB mora jačati - poručio je Šojgu. Prema njegovim rečima, postoji rizik da događaji u Avganistanu dovedu do prelaska terorista iz te zemlje u države ODKB, a pretnju predstavlja i trgovina narkoticima. Zato će, kako je ministar Šojgu dodao, biti nastavljeno sa programom naoružavanja oružanih snaga Tadžikistana, Kirgizije i Kazahstana.

- Na kraju krajeva, mi bismo želeli da tamo nastupi stabilnost i da se formira koaliciona vlada, da se u nju uključe svi narodi koji naseljavaju Avganistan, i da tamo zaista na kraju zavlada mir - zaključio je Šojgu.

Izvor: www.blic.rs

Rusi blizu granice, biće još
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 30.08.2021.

Oko 500 ruskih pešadijskih trupa izvodi vojne vežbe u planinama Tadžikistana, u uslovima nestabilnosti u susednom Avganistanu.

Svi vojnici koji su uključeni u vežbu dolaze iz ruske vojne baze u Tadžikistanu, prenela je agencija Interfaks izjavu ruske komande Centralnog vojnog okruga. Tekuće vojne vežbe su treće po redu koje je Rusija ovog meseca izvela blizu granice sa Avganistanom.

Sledećeg meseca, vojni blok Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, predvođen Rusijom, održaće još jednu vežbu u Kirgistanu, gde se nalazi ruska vojna vazduhoplovna baza.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/Dx8htXP4yTs

Na mestu gde će se dočekivati potencijalni neprijatelj: Otvorene velike vojne vežbe zemalja ODKB


Velike vojne vežbe zemalja-članica Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB) - „Rubež 2021“ počele su na poligonu „Edelvajs“ u Kirgiziji. Tamo je održana ceremonija otvaranja manevara na kojoj su razvijene zastave i intonirane himne zemalja-učesnica, prenosi televizija „Zvezda“.

Na strateški važnim vojnim vežbama Rusiju predstavljaju vojnici motorizovane brigade Centralnog vojnog okruga iz Tuve, kao i pripadnici združene ruske vojne baze Kant.

U vežbama „Rubež 2021“ učestvuje više od 1.000 ljudi, uključujući vojnike Kirgizije, Rusije, Kazahstana i Tadžikistana, kao i 150 jedinica tehnike, među kojom su tenkovi, oklopna vozila, borbena vozila pešadije, oklopna vozila „Tigar“, kao i lovci i jurišna avijacija.

Planirano je da se 9. septembra održi aktivna faza manevara, tokom koje će se rešavati ključni zadaci, povezani sa uništavanjem uslovnog protivnika. Glavni cilj manevara je uvežbavanje odbijanja agresije nezakonitih oružanih formacija.

Prema mišljenju stručnjaka, „Rubež 2021“ ima veliki vojno-politički značaj, posebno u kontekstu situacije u Avganistanu, prenosi televizija RT.

U razgovoru sa „RT“, vojni ekspert Dmitrij Kornjev ističe da „Rubež 2021“, uporedo sa drugim vojnim vežbama u Centralnoj Aziji u okviru ODKB, omogućava da se poboljša saradnja vojnika iz Rusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana.

Takođe, kako konstatuje,ove vojne vežbe su demonstracija političkog jedinstva „u slučaju pretnje ili agresije“ iz Avganistana.

„Danas je, više nego nikad, potrebno biti spreman na to da avganistanski sukob može izaći van granica te zemlje. Sasvim je logično da se sada održe vojne vežbe na terenu gde će, hipotetički, morati da se dočeka neprijatelj“, smatra Kornjev.

Prema rečima člana Akademije vojnih nauka Rusije Andreja Koškina, sve članica ODKB su zabrinute time kako će se razvijati situacija u Avganistanu – da li može doći do „otvorenog napada“ ili infiltracije militanata planinskim putevima. Sve te pretnje, dodaje Koškin, deo su scenarija vojnih vežbi „Rubež 2021“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210908/na-mestu-gde-ce-se-docekivati-potencijalni-neprijatelj-otvorene-velike-vojne-vezbe-zemalja-odkb-1129646931.html)

Oko 200.000 vojnika, na stotine jedinica tehnike:
Počinju strateške rusko-beloruske vojne vežbe


Danas počinju velike strateške rusko-beloruske vojne vežbe „Zapad 2021“ u kojima će učestvovati skoro 200.000 vojnika, uključujući strane kontigente iz zemalja ODKB, ŠOS i drugih.
Kako je saopšteno, na poligon „Mulino“ u Nižegorodskoj oblasti stigli su vojnici iz još sedam zemalja.

U manevrima će biti uključeno na stotine jedinica tehnike, uključujući tenkove, oklopna vozila, brodove i avijaciju. Pored toga, prvi put će u vojnim vežbama takvih razmera Rusija upotrebiti najnovije vojne robotizovane sisteme „Uran 9“ koji otkrivaju protivnika pomoću optičko-elektronskih sistema i radara.

Aktivni deo vežbi održaće se na pet poligona u Belorusiji, na devet poligona u Rusiji, kao i u Baltičkom moru. Iz Ministarstva odbrane poručuju da su vežbe isključivo odbrambenog karaktera.

Podsetimo, poslednjih godina Moskva ukazuje na neviđenu aktivnost NATO-a kod svojih zapadnih granica i više puta je izražavanja zabrinutost zbog povećanja snaga Alijanse u Evropi. Zvanična Moskva je više puta saopštavala da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210909/oko-200000-vojnika-na-stotine-jedinica-tehnike-pocinju-strateske-rusko-beloruske-vojne-vezbe--1129674503.html)

https://youtu.be/YvbOIpTFTRo

https://youtu.be/h_dlLQthGEM

https://youtu.be/0fW8X-54hec

Rusija nastavlja da jača vojnu bazu u Tadžikistanu: Stiže 30 modernih tenkova


Ruska 201. vojna baza u Tadžikistanu do kraja 2021. godine dobiće 30 modernih tenkova, saopštio je šef službe Centralnog vojnog okruga Hanif Beglov.

„Do kraja godine 30 modernih tenkova zameniće borbena vozila ranijih modifikacija tenkovskog bataljona ruske vojne baze u Tadžikistanu“, rekao je Beglov uoči Dana tenkista.

Prema njegovim rečima, vojne jedinice i formacije Centralnog vojnog okruga od početka ove godine dobile oko 100 jedinica oklopnog naoružanja, uključujući 30 tenkova T-72B3M sa poboljšanim borbenim karakteristikama.

Zamena tenkova u ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu realizovaće se u kontekstu naglog zaoštravanja situacije u susednom Avganistanu gde je nakon povlačenja američkih vojnika vlast preuzeo pokret „Taliban“ (organizacija zabranjena u Rusiji).

U Tadžikistanu je aktivna 201, ruska vojna baza, najveći vojni objekat Rusije van njenih granica. U julu je saopšteno da su ruski vojnici odlučili da ojača bazu u Tadžikistanu sa 17 savremenih borbenih vozila pešadije BMP-2. I u avgustu je baza opremljena novim naoružanjem – prenosnim protivavionskim raketnim sistemima „Verba“, automatima „Kalašnjikov“ Ak-12, modernim snajperskim puškama i protivtenkovskim raketnim sistemima „Kornet“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210910/rusija-nastavlja-da-jaca-vojnu-bazu-u-tadzikistanu-stize-30-modernih-tenkova-1129702810.html)

Lukašenko: Pojavljuju se novi rizici na zapadu Savezne države


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su se pojavili novi rizici i pretnje na zapadu Savezne države i zaoštrila situacija na granicama zemalja Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

„Završena je prva faza zajedničkih vežbi ‘Zapad 2021’. Ovo je jedan od najvažnijih događaja obuke oružanih snaga koji se sprovodi u kontekstu hibridne agresije Zapada na Belorusiju i Rusiju koja ne prestaje. Vidimo nove rizike i izazove na zapadu Savezne države, pogoršanje situacije na granicama država-članica ODKB-a“, rekao je Lukašenko na ceremoniji odlikovanja vojnika koji učestvuju u belorusko-ruskim vežbama „Zapad 2021“, prenosi novinska agencija BelTA.

Predsednik je primetio da stvoreno okruženje za obuku omogućava poboljšanje veština u izvođenju zajedničkih borbenih dejstava za odbijanje agresije.

Obraćajući se učesnicima vojnih vežbi, beloruski lider je rekao da su njihova dejstva potvrdila visoku spremnost vojski Rusije i Belorusije za obezbeđivanje suvereniteta i nezavisnosti dveju država.

Praktična faza belorusko-ruskih strateških vojnih vežbi „Zapad 2021“ održava se od 10. do 16. septembra na devet poligona Rusije i pet poligona Belorusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210912/lukasenko-pojavljuju-se-novi-rizici-na-zapadu-savezne-drzave-1129754501.html)

ODKB će pomoći Tadžikistanu u slučaju zaoštravanja situacije na granici sa Avganistanom


Situacija praktično duž čitavog perimetra granica zemalja Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) ostaje teška, izjavio je generalni sekretar organizacije Stanislav Zas.

„Situacija na tadžikistansko-avganistanskoj granici danas je nepovoljna, ali tadžikistanski graničari u potpunosti kontrolišu granice zemlje“, rekao je Zas novinarima nakon sastanka.

On je napomenuo da su sve zemlje-članice ODKB-a jedinstvene u mišljenju i još jednom su potvrdile zajednički stav: „u slučaju pogoršanja situacije na južnim granicama ODKB-a Tadžikistanu će biti pružena sva potrebna vojna i vojno-tehnička pomoć“.

Zas je dodao da će 16. septembra na sastanku Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a biti detaljno razmotreni predlozi o sprečavanju mogućih pretnji iz Avganistana.
 
Na sastanku ministara spoljnih poslova ODKB-a, ministara odbrane i šefova saveta bezbednosti razgovarano je o vojno-političkoj situaciji u regionu kolektivne bezbednosti i njenom uticaju na bezbednost država-članica ODKB.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210915/odkb-ce-pomoci-tadzikistanu-u-slucaju-zaostravanja-situacije-na-granici-sa-avganistanom-1129828212.html)

Putin: ODKB mora biti spremna da održi stabilnost na svojoj teritoriji


Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) treba da bude spremna da primeni svoj odbrambeni i politički potencijal za održavanje stabilnosti na svojoj teritoriji posle užurbanog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Avganistana, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Situacija u zoni odgovornosti ODKB i spoljnim granicama država-članica nije samo nestabilna, već nosi i zaista velike izazove i rizike za bezbednost naših zemalja“, rekao je ruski predsednik na sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a putem video-veze.

„Odmah nakon, blago rečeno, užurbanog povlačenja američkih trupa i njihovih saveznika i dolaska na vlast pokreta Taliban (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), na vanrednom samitu ODKB razmenili smo mišljenja o opasnostima povezanim sa radikalno promenjenom situacijom u ovoj zemlji“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, tada su svi podržali zaključak da je u trenutnim uslovima više nego ikada potrebna bliska koordinacija i jedinstvo država-članica ODKB.
 
On je podsetio da su se na tom sastanku lideri ODKB dogovorili da je „potrebno da se bude spreman da se u svakom trenutku u potpunosti iskoristi odbrambeni i politički potencijal ODKB-a radi osiguravanja bezbednosti, održavanja mira i stabilnosti u našim zemljama“.

Sednica Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a kojom predsedava lider Tadžikistana Emomali Rahmon počela je u četvrtak u Dušanbeu. Lideri Belorusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana i generalni sekretar organizacije okupili su se u Palati nacija kako bi učestvovali na sednici Saveta. Predsednik Rusije Vladimir Putin učestvuje u onlajn formatu. Na dnevnom redu sednice su pitanja međunarodne i regionalne bezbednosti, glavni rezultati aktivnosti ODKB-a u periodu između dva samita i informacije o prioritetnim oblastima delovanja tokom predstojećeg predsedavanja Jermenije ODKB-om.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210916/putin-odkb-mora-biti-spremna-da-odrzi-stabilnost-na-svojoj-teritoriji-1129863273.html)

Usvojena deklaracija ODKB: Dogovoreno jačanje južne granice organizacije


Šefovi država-učesnica Saveta za kolektivnu bezbednost Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) dogovorili su se da ojačaju južne granice organizacije, saopštio je predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon nakon samita održanog u četvrtak u Dušanbeu.

„Učesnici sednice su se složili da ojačaju južne granice ODKB-a i nastave da planiraju i realizuju paket mera usmerenih na smanjenje nivoa i neutralisanje potencijalnih pretnji na prostoru organizacije“, rekao je lider Tadžikistana.

U Deklaraciji usvojenoj nakon Samita ODKB ističe se da su lideri zemalja organizacije odobrili plan za naoružavanje kolektivnih snaga za brzo reagovanje ODKB-a savremenim oružjem.

U Deklaraciji se dodaje da su lideri, u vezi sa situacijom u Avganistanu, precizirali plan operativnog raspoređivanja snaga organizacije u Srednjoj Aziji.

„U vezi sa promenom situacije u Avganistanu precizran je plan operativnog raspoređivanja Kolektivnih snaga Organizacije u regionu Centralne Azije i sastav vojnih kontingenata i formacija specijalnih jedinica Kolektivnih snaga za brzo reagovanje“, ističe se u dokumentu.

Takođe se navodi da je potpisan dogovor kojim se predviđa stvaranje vojne policije, vojne istrage, vojnog tužilaštva i sudova.

Sledeća sednica Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB održaće se u četvrtom tromesečju 2021. godine u Jerevanu.

Članice ODKB-a su Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210916/usvojena-deklaracija-odkb-dogovoreno-jacanje-juzne-granice-organizacije-1129865600.html)

Rusija: Opasan pritisak SAD na zemlje Srednje Azije


Rusija smatra da je pritisak Vašingtona koji vrši na zemlje Srednje Azije u cilju raspoređivanja vojnih i obaveštajnih objekata izuzetno opasan, izjavio je direktor Trećeg odeljenja zemalja ZND ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Sternik, govoreći na panelu „Avganistan u sistemu regionalnih odnosa“ na Moskovskom institutu za međunarodne odnose.

„Smatramo da je pritisak koji se sada vrši na naše saveznike u vojne i izviđačke svrhe pod izgovorom antiterorističkih aktivnosti krajnje opasan, rekao je on.

„Ovaj (pritisak) je kategorički neprihvatljiv i za srednjoazijske države, Rusiju, Kinu, Iran, jer shvatamo koje bi zadatke ovo baziranje rešavalo u Srednjoj Aziji“, primetio je Sternik.

On je dodao i da će se zajedničke vojne vežbe Rusije, Uzbekistana i Tadžikistana nastaviti sve dok to nalaže situacija u Avganistanu.

„Sprovedene su prilično uspešne vežbe sa stanovišta izvršavanja zastrašujućeg efekta na moguće radikalne snage koje deluju u pograničnom pojasu Srednje Azije, uz učešće Uzbekistana, Tadžikistana i Rusije. Ove zajedničke vežbe će se nastaviti tačno onoliko dugo koliko je bude zahtevala alarmantna situacija u susednoj zemlji“, istakao je političar.

Prema njegovim rečima, sasvim je očigledno da je za Rusiju i susede Avganistana trenutno prvenstveno važno da spreče haos i bezvlašće koji bi za posledicu imali ekonomski kolaps i humanitarnu krizu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211015/rusija-opasan-pritisak-sad-na-zemlje-srednje-azije-1130709517.html)

https://youtu.be/0FL4tNBldVY

Svim snagama protiv „terorista“: Moćni manevri ODKB nedaleko od granice sa Avganistanom


U Tadžikistanu se održavaju zajedničke vojne vežbe Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) „Saradnja 2021“. Vojnici iz Rusije, Belorusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgistana i Tadžikistana uvežbavaju odbijanje napada uslovnih terorista, a manevre su uključena teška oklopna vozila i avijacija, prenosi televizija „Zvezda“.

Par jurišnih helikoptera Mi-24 raketama klase „vazduh-zemlja“ osujetilo je planove uslovnog protivnika da izvrši munjeviti prodor. Helikopteri iznova i iznova napadaju neprijateljske položaje i tako im ne daju prostora za manevrisanje. Istovremeno, na prvoj liniji fronta artiljerija počinje sa napadom.

Višecevni bacači raketa „Grad“ ruske vojne baze u Tadžikistanu ispaljuju projektile i prave prostor za kontranapad teških oklopnih vozila ujedinjene grupe.

Zatim na scenu stupaju tenkovi T-72 koji odsecaju bočne linije od centra i razbijaju odbrambenu liniju nezakonite formacije čije strateške objekte napada topovska artiljerija Oružanih snaga Tadžikistana.

Prema legendi, među zadnje redove uslovnog protivnika iskrcava se jedinica ruskih Vazdušno-desantnih snaga iz transportnog helikoptera Il-76. Ruske padobrance sa zemlje podržavaju kolege. Jurišna jedinica Oružanih snaga Kazahstana probija se oklopnim transporterima do zauzetog područja.

U velikim zajedničkim vojnim vežbama zemalja-učesnica ODKB koje se održavaju na poligonu Harb Majdon u podnožju planinskog venca Pamir nedaleko od granice sa Avganistanom učestvuje preko 4.000 vojnika iz šest zemalja, a uključeno je i 500 jedinica vojne tehnike.

Borbena koordinacija jedinica udruženog kontigenta uvežbavaće se do kraja sedmice na nekoliko poligona u Tadžikistanu istovremeno. Za to vreme vojnici iz šest zemalja moraće da razrade još nekoliko borbenih scenarija.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211021/svim-snagama-protiv-terorista-mocni-manevri-odkb-nedaleko-od-granice-sa-avganistanom--1130847639.html)

https://youtu.be/GkqrjcbTt3A

https://youtu.be/Sk7m3pURSGU

Snage za brzo reagovanje ODKB na granici sa Avganistanom


Aktivna faza vojnih vežbi Kolektivnih snaga za operativno reagovanje država Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) "Borbeno bratstvo 2021" počela je danas u Tadžikistanu, na granici sa Avganistanom.

Vojne vežbe su počele vazdušnim izviđanjem para L-39 područja na kojem će biti održani manevri – poligona Harb Majdon, 20 kilometara od granice sa Avganistanom.

U vojnim vežbama učestvuje 4.000 vojnika iz Rusije, Jermenije, Tadžikistana, Belorusije i Kazahstana. Cilj manevara: vežbanje izvođenja specijalne operacije uništavanja terorističkih odreda.

Manevri su podeljeni u tri faze: "Ešalon", "Potraga" i "Saradnja".


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211023/snage-za-brzo-reagovanje-odkb-na-granici-sa-avganistanom-1130917616.html)

Ruski general o odgovoru na katastrofu u Avganistanu
Tanjug 23. 10. 2021.

MASOVNE vežbe "Borbeno bratstvo 2021." snaga Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koje su završene u Tadžikistanu blizu granice sa Avganistanom, odgovor su na pogoršanje situacije u Avganistanu, izjavio je danas komandant ruskog Centralnog vojnog okruga general-pukovnik Aleksandar Lapin.

- Masovne vežbe sa kolektivnim operativnim snagama ODKB koje su završene u Tadžikistanu bile su glavni odgovor na veliko pogoršanje situacije u Avganistanu - rekao je Lapin na ceremoniji zatvaranja vežbi, preneo je TAS S. Prema njegovim rečima, vežbe su održane da bi se države ODKB zaštitile od bilo kakve terorističke pretnje.

- Iskustvo stečeno na vežbama poslužiće kao pouzdana garancija ispunjavanja zadataka u realnom borbenom okruženju - istakao je Lapin.

Izvor: www.novosti.rs

Uzbekistan bira predsednika


U Uzbekistanu se održavaju izbori za predsednika republike. Najviše šanse za pobedu ima aktuelni predsednik Ševkat Mirzijojev.

Svih pet zvanično registrovanih partija u Uzbekistanu imaju svog kandidata. Međutim, eksperti smatraju da je glavni favorit Šavkat Mirzijojev iz Liberalno-demokratske partije. On se zalaže za unapređenje saradnje sa glavnim partnerima republike: Rusijom, Kinom, SAD i državama Centralne Azije, kao i za integraciju sa Evroazijskim ekonomskim savezom.

Centralna izborna komisija Uzbekistana je saopštila da pravo glasa ima 19,9 miliona punoletnih građana. Da bi pobedio, kandidat mora da osvoji više od 50 odsto glasova, s im da izlaznost ne bude manja od 33 odsto.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211024/uzbekistan-bira-predsednika-1130938898.html)

Rusija šalje tenkove u Tadžikistan


Do kraja godine ruska 201. Vojna baza u Tadžikistanu dobiće 30 modernizovanih tenkova T-72B3M, saopštio je komandant baze Evgenije Ohrimenko.

Ohrimenko je naglasio da je u toku modernizacija jedinica vojne baze savremenim modelima vojne i specijalne tehnike.

„Do kraja godine je planirano da dobijemo 30 savremenih tenkova T-72B3M sa poboljšanim borbenim karakteristikama koji će zameniti borbena vozila starijih modifikacija“, rekao je on.

Prema rečima pukovnika, baza je nedavno dobila partiju pešadijskih vozila BMP-2, savremene modifikacije, najnovije prenosne protivvazdušne sisteme „Verba“, bacače plamena uvećanog dometa i snage, protivtenkovske raketne komplekse „Kornet“, snajperske puške ASVK-M „Kord“, kalibra 12,7 mm, automate AK-12, sanitetska oklopna vozila „Linza“ i pozadinsku tehniku.

Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo prošlog meseca da je Tadžikistanu, u svojstvu pomoći, predata vojna tehnika: oklopna vozila, lako oružje i sredstva za vođenje boja na maloj razdaljini.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211024/rusija-salje-tenkove-u-tadzikistan-1130939942.html)

https://youtu.be/h8R593xTi5I

"Popravio odnose sa svetskim igračima": Predsednik Uzbekistana ubedljivo osvojio novi mandat
Tanjug 25.10.2021.

Aktuelni predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev ponovo je dobio poverenje naroda na izborima održanim u nedelju, pokazali su danas preliminarni rezultati, i on će još pet godina biti na toj funkciji.

On je osvojio 80,1 odsto glasova, saopštila je Centralna izborna komisija iz Taškenta, glavnog grada te zemlje. Mirzijojev, koji je preuzeo funkciju 2016. nakon smrti dugogodišnjeg predsednika Islama Karimova, ublažio je brojne zakone njegovog prethodnika, ali je zadržao rigidne kontrole na političkoj sceni, dodaje se. Imao je četiri relativno slaba rivala na izborima, koji se nisu ni pojavljivali na televizijskim debatama.

- Mirzijojev je popravio odnose sa svetskim igračima, poput Rusije, Kine, ali i Zapada, dok je paralelno rešavao konflikte sa susedima, uključujući i uspostavljanje mirne saradnje sa Avganistanom - ocenio je Andrej Kazancev iz Moskovskog državnog instituta za odnose sa stranim zemljama.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/JFyiETZN9SA

Vojne vežbe postsovjetskog bloka od 8-12. novembra
Tanjug 01. 11. 2021.

DRŽAVE članice Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) će održati vojne vežbe svojih mirovnih snaga “Neuništivo bratstvo 2021” na teritoriji Rusije od 8. do 12. novembra, saopštila je danas pres služba vojnih vežbi.

- Na poligonu Tenkovske komandne škole kazanskog Reda Žukova, grupa udruženih snaga ODKB vežbaće zadatke pripreme i vođenja mirovne operacije kolektivnih mirovnih snaga ODKB-a - saopštila je pres služba, a prenosi ruska agencija TAS S.

Mirovne snage bloka predvođenog Moskvom će se fokusirati na poboljšanje veština komandnih centara kolektivnih snaga ODKB-a u organizovanju i sprovođenju kontrole. Kako je saopšteno, vežba takođe ima za cilj da poboljša koheziju jedinica koje su deo mirovnih snaga ODKB-a.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/biKCc19dPKQ

https://youtu.be/ydhWWqGLdBI

https://youtu.be/5iLmRJjl370

https://youtu.be/mJpPoZJHWtM

https://youtu.be/zr2p2fAn2nI

https://youtu.be/RKqPB2pnI5Y

ODKB pozvao zemlje sa nuklearnim oružjem da ga ne razmeštaju van svojih granica


Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pozvala je zemlje koje poseduju nuklearno oružje da ograniče njegovo razmeštanje na svojoj teritoriji bez razmeštanja u inostranstvu, navodi se u saopštenju Stalnog saveta ODKB.

„Države-članice ODKB apeluju na države potpisnice Ugovora o neširenju nuklearnog oružja koje poseduju nuklearno oružje da ograniče njegovo raspoređivanje na svojoj teritoriji i da ga ne razmeštaju u inostranstvu, da likvidiraju svu infrastrukturu koja omogućava brzo razmeštanje tog oružja na teritoriju nenuklearnih država, da se uzdrže od održavanja vojnih vežbi vezanih za razvijanje veština upotrebe nuklearnog oružja kod pripadnika oružanih snaga država koje ne poseduju takvo oružje“, istiće se u saopštenju na sajtu organizacije.

Istovremeno, države-članice ODKB-a izjavile su da su posvećene jačanju mira, globalnoj i regionalnoj stabilnosti i bezbednosti, a istakle su i da bi deeskalaciji situacije i smanjenju opasnosti od nenamernih incidenata doprinelo smanjenje vojne aktivnosti u blizini zone odgovornosti ODKB-a, kao povlačenje već raspoređenih ili „kontinuirano rotiranih“ trupa.

U Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti su Belorusija, Kazahstan, Kirzija, Jermenija, Rusija i Tadžikistan.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je ranije da ukoliko Nemačka odbije da rasporedi nuklearno oružje, ono bi moglo završiti u drugim evropskim zemljama, uključujući i istočno od Nemačke.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da će Minsk ponuditi Moskvi svoju teritoriju za razmeštanje nuklearnog oružja ako se nuklearno oružje zemalja NATO-a rasporedi u Poljskoj.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211130/odkb-pozvale-zemlje-sa-nuklearnim-oruzjem-da-ga-ne-razmestaju-van-svojih-granica-1132067269.html)

Putin i Lukašenko razgovarali o situaciji u zemljama ODKB-a


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko razgovarao je telefonom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o situaciji u zemljama Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), uključujući o Kazahstanu, prenosi agencija Belta.

„Šefovi država razgovarali su o situaciji u zemljama ODKB-a, uključujući i o Kazahstanu. Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin razgovarali su i o formatu daljih razgovora šefova država ODKB-a“, piše agencija Belta pozivajući se na pres službu predsednika Belorusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220108/uzivo-protesti-u-kazahstanu-pucnjevi-u-alma-ati-u-toku-protivteroristicka-operacija-1133134852.html)

Pašinjan u razgovoru sa Putinom: Jermenija će organizovati zasedanje Saveta ODKB


Jermenski premijer Nikol Pašinjan saopštio je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da će Jermenija, kao predsedavajuća zemlja ODKB-a, organizovati sastanak Saveta za kolektivnu bezbednost te organizacije, javila je pres služba Kremlja.

„Izražena je podrška predlogu predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva da se u najskorije vreme održi sastanak Saveta kolektivne bezbednosti ODKB u formatu video-konferencije. Nikol Pašinjan saopštio je da će jermenska strana, kao aktuelna predsedavajuća ODKB-om, organizovati ovaj događaj“, precizira se u saopštenju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220108/uzivo-protesti-u-kazahstanu-pucnjevi-u-alma-ati-u-toku-protivteroristicka-operacija-1133134852.html)

Zakazana onlajn-konferencija lidera ODKB


Onlajn-konferencija lidera ODKB biće održana u ponedeljak, 10 januara, saopštio je Kremlj. Na njoj će učestvovati predsednici Rusije, Belorusije, Kirgizije, Kazahstana i Jermenije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=09&nav_category=78&nav_id=2085120)

Brzo, efikasno i odlučno: ODKB pokazao svoj potencijal u Kazahstanu


Mirovni kontingent će boraviti u Kazahstanu ograničeni vremenski period, nakon što završi postavljeni zadatak biće izveden iz republike, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom video-konferencije sa liderima ODKB.

Putin je nazvao mirovnu operaciju ODKB u Kazahstanu svojevremenom i legitimnom. ODKB je u ovom slučaju pokazao svoj potencijal, sposobnost da brzo, odlučno i efikasno reaguje, istakao je ruski lider.

"Komandant mirovnog kontingenta ODKB general-pukovnik Andrej Serdjukov zna svoj posao", rekao je Putin.

Rusija shvata da pretnju Kazahstanu nisu izazvale spontane protestne akcije, već spoljne i unutrašnje destruktivne sile, izjavio je Putin.

Po njegovim rečima, Kazahstan se suočio da međunarodnim terorizmom.

U Kazahstanu je korišćena nasilna informaciona podrška neredima poznata sa „Majdana“, rekao je on. Putin je naveo da se u potpunosti slaže sa konstatacijom da je Kazahstan tokom nereda bio podvrgnut agresiji.

Međutim, ruski lider je siguran da će uskoro, zajedničkim naporima, situacija u celom Kazahstanu biti stabilizovana.

Države ODKB su pokazale, naglasio je on, da neće dozvoliti destabilizaciju situacije u svojim državama i realizaciju "obojenih revolucija", rekao je Putin. Ovo što se dešava u Kazahstanu nije prvi pokušaj mešanja spolja u unutrašnje stvari ODKB, izjavio je predsednik.

Putin je predložio da se sekretarima Saveta bezbednosti država ODKB naloži da naprave predloge zajedničke borbe protiv pokušaja mešanja spolja. Države ODKB treba da budu spremne da pruže otpor svim provokacijama kako tragedija, kao što je ova u Kazahstanu, nikoga više ne iznenadi, rekao je Putin. Po njegovim rečima, Rusija namerava da i dalje poklanja posebnu pažnju odnosima sa svim državama ODKB.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220110/brzo-efikasno-i-odlucno-odkb-pokazao-svoj-potencijal-u-kazahstanu-1133188323.html)

Sprečimo da se tamo ne desi situacija kao u Kazahstanu
Novosti online 10. 01. 2022.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je da se pruži pomoć Tadžikistanu kako se tamo se tamo ne bi desila situacija kao u Kazahstanu.

- Ovo je dobar povod da razgovaramo o Tadžikistanu. Predsednik Tadžikistana nas godinama moli da mu pružimo materijalnu podršku, pre svega vojnom tehnikom. To i treba da uradimo, kako nas zatim to ne bi skupo koštalo kao sa Kazahstanom - izjavio je Lukašenko tokom video konferencije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

- Skoro 200 letova je bilo organizovano za prebacivanje vojne tehnike. Ne bih želeo da se to desi u Tadžikistanu. Bolje sad da mu pomognemo da sam reši te probleme. To se tiče i drugih republika. Treba izvući zaključke - izjavio je predsednik Belorusije. Po njegovom mišljenju, pogledi ekstremista su bačeni, ne samo na Kazahstan, već i na Uzbekistan.

- Mnogo vremena smo posvetili borbi protiv međunarodnog terorizma. Možda je potcenjena opasnost koju nosi ekstremizam u svim njegovim pravcima. Potrebno je svojevremeno otkrivati snage koje u određenim uslovima mogu preći crvene linije, stajući na put nasilju, oštrim prekidom njihove destruktivne delatnosti. Što se tiče Belorusije, uvek možete da očekujete, ne samo razumevanje i podršku. Uvek ćemo se držati dogovora koje smo postigli - naglasio je predsednik Belorusije.

Podsetimo, lideri ODKB – predsednici Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Turkmenistana razgovarali su danas putem video-konferencije o situaciji u Kazahstanu.

Izvor: www.novosti.rs

Samit lidera ODKB - primer kako se donose važne odluke


Samit Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) omogućio je celom svetu da vidi na kojoj pravnoj osnovi ta organizacija deluje u Kazahstanu, saopštila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ruskom Prvom kanalu.

„Želela bih da kažem i istaknem jedinstveni karakter ovog formata, koji je upravo bio pred našim očima u direktnom prenosu (samit lidera ODKB), jer je ceo svet danas video na kom pravnom osnovu, iz kojih fundamentalnih razloga, kako je organizacija u celini tako i svaka od njenih zemalja učesnica, donosila ovu odluku (o slanju kontingenta mirovnih snaga ODKB)“, rekla je ona.

Kako je naglasila, video-konferencija Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB je jedinstven događaj iz više razloga.

„Prvo, sama organizacija je dala ocenu dešavanja u Kazahstanu i napore koje čini ova struktura ODKB. Drugo, svaka država je kroz usta lidera članice iznela svoj stav o ovom pitanju i, što je najvažnije, ponovo saopštila o naporima svoje zemlje, koji su u okviru kolektivnih akcija bili usmereni na stabilizaciju situacije (u Kazahstanu)“, naglasila je Zaharova.

Podsetimo, danas je održan samit lidera ODKB - Jermenije, Kazahstana, Rusije, Tadžikistana, Kirgizije i Belorusije o situaciji u Kazahstanu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220110/zaharova-samit-lidera-odkb---primer-kako-se-donose-vazne-odluke-1133195453.html)

"Borba protiv terorizma"


Događaji u Kazahstanu dokazuju važnost zajedničke borbe protiv terorizma, izjavio je danas predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon na vanrednoj sednici Saveta za kolektivnu bezbednost (ODKB), koja je održana u formi video konferencije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=10&nav_category=78&nav_id=2085632)

Lukašenko upozorava: Sprečimo da Tadžikistan postane drugi Kazahstan


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je da se pruži pomoć Tadžikistanu kako se tamo se tamo ne bi desila situacija kao u Kazahstanu.

"Ovo je dobar povod da razgovaramo o Tadžikistanu. Predsednik Tadžikistana nas godinama moli da mu pružimo materijalnu podršku, pre svega vojnom tehnikom. To i treba da uradimo, kako nas zatim to ne bi skupo koštalo kao sa Kazahstanom", izjavio je Lukašenko tokom video konferencije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

"Skoro 200 letova je bilo organizovano za prebacivanje vojne tehnike. Ne bih želeo da se to desi u Tadžikistanu. Bolje sad da mu pomognemo da sam reši te probleme. To se tiče i drugih republika. Treba izvući zaključke", izjavio je predsednik Belorusije.

Po njegovom mišljenju, pogledi ekstremista su bačeni, ne samo na Kazahstan, već i na Uzbekistan.

"Mnogo vremena smo posvetili borbi protiv međunarodnog terorizma. Možda je potcenjena opasnost koju nosi ekstremizam u svim njegovim pravcima. Potrebno je svojevremeno otkrivati snage koje u određenim uslovima mogu preći crvene linije, stajući na put nasilju, oštrim prekidom njihove destruktivne delatnosti. Što se tiče Belorusije, uvek možete da očekujete, ne samo razumevanje i podršku. Uvek ćemo se držati dogovora koje smo postigli", naglasio je predsednik Belorusije.

Podsetimo, lideri ODKB – predsednici Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Turkmenistana razgovarali su danas putem video-konferencije o situaciji u Kazahstanu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220110/lukasenko-upozorava-sprecimo-da-tadzikistan-postane-drugi-kazahstan-1133192696.html)

Šta je ODKB, koja mu je uloga i šta se krije iza Putinove odluke da ga aktivira u Afganistanu


Кada su protesti u Kazahstanu, zemlji bogatoj naftom, prerasli u smrtonosne nerese u prvim danima nove godine, presednik Кasim-Džomart Tokajev znao je koga da pozove. Već 6. januara javio se na telefon Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODКB). Za nekoliko sati, ruski padobranci i beloruski specijalci ukrcali su se u avione za Almati, spremni da pomognu Tokajevu da kontroliše ustanak.

Predsedavajući ODКB-a, jermenski premijer Nikol Pašinjan, odobrio je zahtev Tokajeva za pomoć u roku od nekoliko sati, nakon celonoćnih konsultacija koje su uključivale predsednika Rusije Vladimira Putina i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Ruski vojnici su činili većinu od 2.500 poslatih trupa, a navodno su imali zadatak da obezbede aerodrom Almati, glavne energetske objekte i kosmodrom na Bajkonuru kojim upravljaju Rusi.

Misija je uspela, javio je u utorak Tokajev nakon što je predložio Alihana Smailova za novog premijera Kazahstana, dodajući da će snage ODKB-a napustiti zemlju za dva dana.

Protest koji je 2. januara izbio u Kazahstanu zbog porasta cene gasa brzo je prerastao u veliko nasilje u kojem je stradalo više desetina ljudi. Dok se u zapadnim medijima moglo pročitati da su masovni nemiri eskalirali zbog nezadovoljstva životnim standardom i korupcijom, režim, koji vlada zemljom od njene nezavisnosti 1991. godine, tvrdi da je došlo do pokušaja "obojene revolucije" od strane ekstremista obučenih u inostranstvu.

I mišljenja o prisustvu ruskih trupa u zemlji bila su pomešana. Jedni su tvrdili da predsednik Vladimir Putin "opet meša prste" u susednu zemlju u skladu sa svojim čežnjama o oživljavanju Sovjetskog Saveza. Drugi su isticali da je Moskva jednostavno odgovorila na poziv saveznice u nevolji u skladi sa članom 4 o međusobnoj odbrani, baš kao što bi i Amerika morala da odgovori na poziv druge članice NATO-a na osnovu člana 5 o kolektivnoj odbrani Alijanse.


Šta je ODKB?

Кako se Hladni rat bližio kraju u julu 1991. godine, raspao se Varšavski pakt, savez osam socijalističkih država i odgovor Sovjetskog Saveza NATO-u. Manje od godinu dana kasnije Rusija i pet njenih saveznica u Zajednici nezavisnih država, labavom klubu postsovjetskih zemalja, potpisali su novi Ugovor o kolektivnoj bezbednosti, koji je stupio na snagu 1994. godine.

Savez je bio manji, slabiji i manje ambiciozan od Varšavskog pakta. A sa oslabljenom Rusijom, grupa je godinama postojala čisto formalno, vez stvarnog uticaja. Ali 2002. - pošto je Centralna Azija dobila geopolitičku težinu nakon američke invazije na Avganistan prethodne godine – proglasila se za punopravni vojni savez pod nazivom Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Danas ODKB ima šest članova: Jermeniju, Belorusiju, Кazahstan, Кirgistan, Rusiju i Tadžikistan (Uzbekistan je pre 10 godina napustio grupu). Zemlje posmatrače čine Avganistan od 2013. godine i Srbija od 2013.

Za Rusiju, ODКB je korisno oruđe da održi na okupu svoju sferu uticaja u Centralnoj Aziji i osujeti moguće napade Zapada i Кine. To opravdava ruske vojne objekte u zemljama članicama, a istovremeno daje Rusiji pravo veta na sve druge strane baze u regionu. Zauzvrat, članovi ODКB-a imaju koristi od saradnje sa naprednim oružanim snagama Rusije, uključujući obuku i prodaju oružja po sniženoj ceni.

Tokom protekle decenije, ambicije ODКB-a su porasle. Savez je 2007. pristao da stvori mirovne snage od 3.600 pripadnika, a dve godine kasnije uspostavio je snage za brzo reagovanje od 20.000 elitnih trupa koje su uvek u stanju pripravnosti. Alijansa je takođe sve češće održavala zajedničke vežbe, uključujući seriju visokoprofilnih antiterorističkih vežbi prošlog leta i jeseni, kao odgovor na eskalirajući haos u obližnjem Avganistanu.


Uloga ODKB

Kako se navodi u osnivačkim i zvaničnim aktima ODKB, organizacija ima "ciljeve održavanja mira, međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, zaštita na kolektivnoj osnovi nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemalja-članica, prioritet je u primeni opšte prihvaćenih političkih sredstava. ODKB deluje, na očuvanju demokratskog poretka, osnovanog na opštepriznatim principima međunarodnog prava. Osnovni pravci delatnosti ODKB je razvijanje višestrane političke saradnje, razvijanje i saradnja u vojnoj oblasti, protivdejstvo međunarodnom terorizmu i ekstremizmu, nezakonitoj trgovni narkotika, oružja i drugih sredstava ugrožavanja".

Do ove nedelje, međutim, nijedna članica ODКB-a se nikada nije pozvala na član 4 svog ugovora, odnosno klauzulu o međusobnoj odbrani koja je pandan čuvenom članu 5 NATO-a. To je promenio sve veći haos u Кazahstanu, za koji je Tokajev okrivio "terorističke bande” obučene iz inostranstva. Pod palicom Jermenije, koja trenutno drži rotirajuće predsedavanje ODКB, grupa pristala je da pošalje mirovne snage. Pored Rusije i Belorusije, skromne kontigente su poslali i Tadžikistan i Jermenija.


Poruke i signali

Brz odgovor alijanse mogao bi da bude ohrabrujući znak za druge lidere zemalja članica, uključujući beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je prošle godine dobio rusku — ali ne i ODКB — pomoć za suzbijanje demonstracija u zemlji, kao i režim u Kirgistanu koji je 2010. zatražio pomoć oko nasilnih protesta, ali je Rusija odbila da se uključi. Deceniju kasnije, sa ratovima u Ukrajini i Siriji koji su izbili u međuvremenu, Moskva je očito odlučila da je došlo vreme za snažniji i agilniji ODKB.

Ali, s obzirom na istoriju nedelovanja ODКB, zašto je Rusija tako brzo pristala da podrži intervenciju baš u Кazahstanu? Кao prvo, i Rusija i Belorusija strahuju da bi protesti velikih razmera mogli da odjeknu širom regiona, uključujući i njihove zemlje, naročito ako su podržani stranim uticajima.

Drugo, i ruske i snage ODКB-a su sada praktično ušle u unutrašnji politički sukob. Kriza u Кazahstanu nije samo jedan od protesta odozdo prema gore. To je takođe borba za moć na između aktuelnog predsednika Tokajeva i bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva.

Nazarbajev je zvanično podneo ostavku na mesto predsednika 2019. godine, ali je nastavio da širi svoj uticaj kao predsedavajući Saveta bezbednosti zemlje. Njegova porodica i saveznici i dalje kontrolišu većinu unosnih strateških i ekstraktivnih industrija u zemlji. Svojom trenutnom intervencijom Rusija je poslala signal svim kolebljivim kazahstanskim bezbednosnim snagama da moć i dalje čvrsto pripada Tokajevu.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/sve-o-ruskom-nato-u-sta-je-odkb-koja-mu-je-uloga-i-sta-se-krije-iza-putinove-odluke/ntysvs9)

Lukašenko: ODKB je signal svima koji „oštre mač“ oko granica Rusije i Belorusije


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ocenio je danas da će operacija Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Kazahstanu biti signal svima koji, kako je rekao, „oštre mač“ oko granica Rusije i Belorusije.

- Ovo je signal svima koji oštre mač na obodu belorusko-ruskih granica - rekao je Lukašenko na sastanku sa mirovnim kontingentom koji je završio svoju misiju u Kazahstanu, prenosi RIA Novosti pozivajući se na Sputnjik Belorusija.

Kontingent snaga ODKB-a raspoređen je Kazahstanu na poziv predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva, koji je 5. januara zatražio pomoć ODKB-a, pošto su protesti zbog poskupljenja goriva prerasli u nerede i sukobe sa snagama bezbednosti.

U operaciji su učestvovali vojnici iz Rusije, Belorusije, Jermenije, Kirgistana i Tadžikistana.

U četvrtak je saopšteno da je misija ODKB-a uspešno završena, a juče ujutru mirovnjaci iz Jermenije i Tadžikistana vratili su se u svoje zemlje.

Jutros su i pripadnici ruskog kontingenta počeli da napuštaju Kazahstan.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1076084/aleksandar-lukasenko-belorusija-nato)

Kako će raspoređivanje vojnog kontingenta ODKB uticati (in)direktno na celu centralnu Aziju: Za "Blic" piše Dragan Šutanovac
piše: predsednik saveta za Strateške Politike Dragan Šutanovac 15.01.2022.

Raspoređivanje vojnog kontingenta Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB) u Kazahstanu radi zaštite režima predstavljaće prekretnicu za celi postsovjetski prostor. Međutim, geopolitičke posledice će se odraziti na direktan ili indirektan način i na celu centralnu Aziju i paradoksalno dovesti do dalje destabilizacije i repozicioniranja spoljnopolitičkih uticaja.

Iako je sam povod nasilnih demonstracija bio banalan (poskupljenje tečnog gasa za 140% odnosno sa 0.10 na 0.24 evra), očigledno je da se Kazahstan suočava sa strukturnim društvenim nezadovoljstvom, materijalnom neravnopravnošću stanovnika i okoštalom političkom autokratijom koja je zarobila državnu upravu. Neophodnost poskupljenja energenata je uzrokovana krizom energetskog sistema do kojeg je došlo usled činjenice da su Rusija i Kina napravile dugoročne povoljne uslove za kupovinu energenata od Kazahstana a s obzirom da nije investirano u modernizaciju postrojenja cena energenata je poskupela za domaće tržište. Kolaps u energetskom sektoru izazvalo je i masovno "rudarenje" kriptovaluta od strane stotinu hiljada kineskih kompanija koje su se zbog jeftine energije, nepostojanja legislative i sistemske korupcije preselile u Kazahstan gde iscrpljuju ceo energetski sistem države.

Uprkos činjenici da je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev na vlasti već skoro tri godine, demonstranti su bes usmerili i na njegovog prethodnika Nursultana Nazarbajeva, koji je zadržao moćnu ulogu u bezbednosnom aparatu kao i politički uticaj. Nazarbajev je u spoljnopolitičkom kontekstu balansirao sa Rusijom, Kinom, SAD, EU i Turskom, dok se Tokajev fokusirao isključivo na odnose sa Moskvom i Pekingom. Kina je veoma zadovoljna sa odnosom nove vlasti Kazahstana prema Ujgurima, kao i sa zajedničkim projektom ekspoatacije uranijuma i proizvodnje gorivih sklopova za nuklearne elektrane. U taj projekt je uključena kineska korporacija China General Nuclear Power Corporation (CGNPC) za koju postoje indicije da radi na unapređenju vojnih sposobnosti nuklearnog potencijala Kine. Samim tim, razumljivi su kineski strateški interesi u Kazahstanu i diplomatski veoma osetljiva retorika u odnosu prema ruskoj intervenciji.

Simptomatično je da se sada čak ni od strane zvaničnika ne koristi ime glavnog grada Nursultan, već samo eufemizam "glavni grad". U svakom slučaju, aktuelna dešavanja u Kazahstanu predstavljaju samo jedan u nizu nasilnih sukoba poput onog 2011. godine u gradu Žangaozen kada je policija ubila 16 radnika naftnog sektora. Nažalost, nema jasnih pokazatelja da će nedavni nemiri biti i poslednji.

Kako bi se ispunio formalan razlog za angažovanje snaga ODKB (član 4. Sporazuma), predsednik Tokajev je demonstracije okarakterisao "činom agresije od strane međunarodnih terorističkih skupina koje su prošle posebnu obuku u inostranstvu". Međutim, kompromitacija i nedoslednost ODKB se već dokazala u ignorisanju niza revolucija i etničkog nasilja u Kirgistanu, sukoba Jermenije i Azerbejdžana, kao i kratkih borbi Kirgistana i Tadžikistana. Primer Jermenije nam posebno apostrofira značaj saveznika i beskorisnost formalnog članstva u fiktivnom bezbednosnom savezu za koji je sve jasnije da je isključivo i jedino u funkciji interesa Moskve. Uprkos savezništvu, ODKB i Rusija nisu reagovali na napade i narušavanje vazdušnog suvereniteta Jermenije, a još paradoksalnija je činjenica da je ODKB članica (Belorusija) kontinuirano izvozila rakete Azerbejdžanu za višecevne lansere raketa "Polonez" dok su trajala borbena dejstva. U svim tim slučajevima, Moskva se liberalnim pristupom pozivala na ljudska prava ili suverenitet opravdavajući tako neangažman ODKB, dok se u slučaju Kazahstana konzervativnim pristupom poziva na ugroženu bezbednost i destabilizaciju regiona od strane imaginarne treće sile. Zbog svega navedenog, može se zaključiti da se ODKB ipak pozicionirao samo kao formalni bezbednosni savez koji je dokazao da pruža iluziju bezbednosti svojim članicama, te da su sve preuzete ODKB obligacije nižeg nivoa od nacionalnog interesa i projekcije uticaja vodeće članice.

Zvanično se vojne snage ODKB u Kazahstanu sastoje od oko 3.000 ruskih vojnika, 500 beloruskih, 200 tadžikistanskih i 70 jermenskih vojnika. Njihov deklarisani zadatak će biti da štite strateške objekte odnosno kritičnu državnu infrastrukturu i navodno neće učestvovati u suzbijanju demonstracija. Međutim, njihovo prisustvo omogućiće kazahstanskim bezbednosnim snagama da se sa mnogo većom žestinom obračunaju sa demonstrantima. Komandant mirovnog kontigenta ODKB je general pukovnik Andrej Serdjukov, inače komandant ruskih vazdušno-desantnih snaga, a sve angažovane jedinice poseduju visoki nivo obučenosti vojnika sa stvarnim borbenim iskustvom iz Ukrajine. Iako zvaničnici tvrde da ove snage neće biti korišćene protiv demonstranata, u njihovom sastavu se nalazi i savremeni sistem za elektronsko ratovanje koji je namenjen i za lociranje, nadgledanje, ometanje i napad na civilne GSM komunikacije.

Brzim slanjem značajnih snaga u Kazahstan, Moskva je eksplicitno pokazala spremnost da sa vojnim potencijalima štiti sopstvene spoljnopolitičke i poslovne interese. I ne treba imati sumnju da će u slučaju pogoršanja situacije poslati i dodatne snage. Nameće se pitanje da li je Rusija unapred bila spremna za kazahstansku krizu. Bez obzira što takva situacija neće pomoći u rešavanju osnovnih društvenih problema u Kazahstanu, Moskvi će pružiti niz pogodnosti koje će se sve zasnivati na ruskom vojnom prisustvu. Istovremeno je koalicionim angažmanom obezbedila formalni politički legitimitet ODKB koji je odavno ostao bez kredibiliteta.

Nesporno je da rusko vojno prisustvo neće biti jeftino za Kazahstan po pitanju očuvanja suvereniteta, ali i slabljenja svake buduće vlasti koja će konstantno morati da pruža dokaze lojalnosti. Već se čuju javni pozivi u Moskvi za naplatu vojnog angažovanja kroz priznanje Krima, vraćanje ćirilićnog pisma i uvođenje ruskog kao drugog službenog jezika. Međutim ono što je u ovom trenutku realnije, a podseća na odnose Srbije i Rusije u vanrednim situacijama prilikom kojih Srbija uplaćuje unapred sredstva za angažovanje ruskih potencijala, Kazahstan će izvesno i direktno finansijski platiti angažovanje trupa ODKB. Zamenik predsedavajućeg ruske Državne dume je čak predložio da se ruski vojni kontigent zadrži zauvek u Kazahstanu kako bi štitio populaciju ruskog govornog područja. Vokabular ruskih nacionalista odavno ne priznaje suverenitete postsovjetskih republika, ali sada prelazi sa zaštite nacije i “ruskog sveta”, na vojnu zaštitu ruskog jezika. Danas se u Moskvi ne govori o prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, već o Ruskom svetu, a Patrijarh cele Rusije je još precizniji pa se u svojoj božićnoj čestitki posebno obraća vernicima sa teritorije "istorijske Rusije".

Očigledno je da je cela međunarodna zajednica, a posebno zapadna, ostala zatečena brzim razvojem nekontrolisanog nasilja u veoma zatvorenom i konzervativnom Kazahstanu što ukazuje da su male šanse za umešanost treće strane. Čak ni vodeći svetski mediji nisu adekvatno izveštavali iz ove srednjoazijske zemlje, a sve su vesti uglavnom plasirane preko Moskve. Ono što još više brine je nedostatak adekvatne reakcije međunarodne zajednice uključujući UN i OEBS. Ovo može poslužiti kao još jedan dokaz da kod Zapada opada interesovanje za postsovjetski prostor.

Kazahstan će se u narednom periodu suočiti sa mnogo većim očekivanjima od Moskve što će ograničiti odnose ove zemlje i sa Zapadom i sa Kinom. Osim mogućnosti uspostavljanja veće autonomije za severne regione Kazahstana, ruski vojni angažman bi posledično mogao da monopolizuje tržište nafte i gasa u centralnoj Aziji. Do sada su vlasti Kazahstana odbacivale pritisak Moskve da prihvati dogovor o regionalnoj standardnoj tarifi Evroazijske ekonomske unije (EAEU) na cene nafte i gasa koja bi Rusiji dala kontrolu nad trgovinom tim energentima između Kine i centralne Azije. Za Rusiju bi to predstavljao ogroman pregovarački potencijal u budućim dogovorima sa Kinom, dok bi Kazahstan izgubio ionako krhku privrednu samostalnost, a dobio nesigurnu predvidljivost.

Iako je Putin naglasio da neće dozvoliti destabilizaciju kroz scenarija “obojenih” revolucija, činjenica je da će rusko vojno prisustvo, iako najavljeno kratkotrajno, povećati tenzije i u samom Kazahstanu, ali i u centralnoj Aziji. Simptomatično je da je i kineski predsednik Si Đinping ponudio Tokajevu podršku Pekinga. U diplomatskom kontekstu, njegove reči ukazuju na jasno iskazan kineski interes i želju da se, u ovom trenutku, projekcija uticaja ne dovodi u koliziju sa Moskvom.

Paradoksalno je da intervencija neće pozitivno uticati na modernizaciju društva, poboljšanje uslova života ili kvaliteta državnih institucija, ali će uticati na povećanje nacionalnih animoziteta različitog govornog područja i sve češće slične nasilne demonstracije. Zapad će pomno pratiti dešavanja u centralnoj Aziji, ali nije izgledno da će se postaviti u poziciju pokretača promena, već će se prilagođavati i eventualno iskoristiti spoljnopolitičke benefite.

Na kraju se ipak nameće pitanje koja je to treća strana imala interes da se umeša u unutrašnje poslove Kazahstana. Ukoliko se analizira motiv kroz ostvarenje političkog, privrednog i geopolitičkog uticaja odgovor se sam nameće. Da li je tako pokazaće sled događaja.

Izvor: www.blic.rs

како се то шуНАТОвац не пита шта тај исти нато тражи где му није место? одкб, какав год да је, реаговао је НА ПОЗИВ једне од чланица. а о томе да ли је или није било убачених "лемената" боље да ћути. нисмо сисали весла.

https://youtu.be/ecgrK8GkBYc

Zajedničke rusko-beloruske vojne vežbe „Saveznička odlučnost 2022“ – u februaru


Zajedničke rusko-beloruske vojne vežbe biće održane u februaru, saopštio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

„Planirali smo da počnemo sa vežbama u februaru. Definišite tačan datum i izvestite da nas ne bi prekoravali da smo iz vedra neba dovukli neke trupe i da se maltene spremamo da ratujemo“, izjavio je Lukašenko na sastanku u Minsku o zajedničkim operativnim vežbama Oružanih snaga Rusije i Belorusije.

Beloruski lider je ocenio da bi Moskva i Minsk trebalo da održe vojne vežbe na zapadnoj i južnoj granici Belorusije.

„Kao što znate, u ovoj teškoj situaciji, predsednik Vladimir Putin i ja smo se još u decembru prošle godine dogovorili da zajedno održimo neplanirane konkretne aktivnosti na zapadnim granicama Savezne države i na južnom krilu Belorusije, to je takođe granica Savezne države“, podsetio je Lukašenko, dodajući da „danas vidimo da treba da izvedemo solidne vežbe u tom zapadnom i južnom regionu, 'beloruskom balkonu'“.

Kako je precizirao, to bi trebalo da budu „normalne vežbe za sprovođenje određenog plana u suprotstavljanju ovim silama – Zapada (baltičke države i Poljska) i juga (Ukrajina)“.

Istovremeno, beloruski Telegram kanal „Pul prvog“ prenosi da će se vojne vežbe Rusije i Belorusije zvati „Saveznička odlučnost 2022“.

S tim u vezi, državna agencija Belta precizirala da su ministri odbrane Rusije i Belorusije, Sergej Šojgu i Viktor Hrenjin, razradili plan zajedničkih vežbi Oružanih snaga. Kako je izvestio Hrenjin, sva pitanja su razmotrena sa ruskom stranom, tačan datum se još utvrđuje, dodaje Belta.

Podsetimo, predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, održali su sastanak krajem decembra u Sankt Peterburgu. Dvojica lidera razgovarala su o različitim temama bilateralnih odnosa, među kojima i plan da se u februaru-martu 2022. godine održe rusko-beloruske vojne vežbe.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220117/odluceno-zajednicke-rusko-beloruske-vojne-vezbe-saveznicka-odlucnost-2022--u-februaru-1133385422.html)

Rusko-beloruski manevri na pet poligona, četiri aerodroma – iz Rusije stiže 12 Su-35, Pancir i S-400


Tokom februara na teritoriji Belorusije biće izvršena provera gotovosti snaga Rusije i Belorusije u dve etape. Prva traje do 9. februara, a od 10-20. februara biti održani zajednički manevri pod nazivom „Saveznička odlučnost 2022“. Glavni zadatak - odbijanje agresije spolja.

Zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin rekao je da prva faza traje do 9. februara i da je planirana realizacija zadataka obrazovanja vojnih grupa u kratkom vremenskom periodu, organizovanje odbrane važnih državnih i vojnih objekata, državne granice u vazdušnom prostoru i to u okviru jedinstvenog regionalnog PVO sistema Belorusije i Rusije.

Biće izvršena provera gotovosti snaga PVO za zadatke zaštite važnih objekata na teritoriji Belorusije.

Zbog toga će iz Rusije biti prebačeno 12 lovaca Su-35, dve divizije S 400 i jedna divizija „Pancir S“.

U drugoj fazi vojnici će imati zadatak da tokom odbrambene operacije odbiju pokušaj agresije spolja. Vežbe će se održavati na pet poligona i četiri aerodroma u Belorusiji.

„Tokom druge faze od 10-20. februara biće održava zajednička vežba ‘Saveznička odlučnost 2022’. Cilj je realizacija zadataka sprečavanja i odbijanja spoljne agresije tokom odbrambene operacije, borbe protiv terorizma i zaštite interesa Savezne države“, rekao je Fomin na brifingu za strane vojne atašee.

Prema njegovim rečima, vojnici će imati zadatke koji se tiču jačanja odbrane državne granice u cilju sprečavanja prodora naoružanih grupa, dopremanja naoružanja i municije, kao i potrage i likvidacije ilegalnih jedinica i diverziono-obaveštajnih grupa protivnika.

Fomin je istakao da broj učesnika manevara i količina naoružanja ne premašuju parametre koji su određeni Bečkim dokumentom iz 2011. godine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220118/rusko-beloruski-manevri-na-pet-poligona-cetiri-aerodroma-iz-rusije-stize-12-su-35-pancir-i-s-400-1133416773.html)

"Možemo da osiguramo bezbednost bez mešanja u unutrašnja pitanja"


Operacija mirovnjaka u Kazahstanu je pokazala da države-članice ODKB zajedno mogu da osiguraju bezbednost i stabilnost na svim teritorijama članica, bez sukoba i mešanja u unutrašnja pitanja, izjavio je generalni sekretar organizacije Stanislav Zas za televiziju „Rusija 24“.

On je istakao da mirovnjaci ODKB tokom operacije nisu nijednom bili u konfliktu sa lokalnim stanovništvom.

„I sami mirovnjaci koji su po hitnom postupku došli u Kazahstan, su bili svesni činjenice da lete u prijateljsku zemlju ne da ratuju, već da osiguraju mir i bezbednost“, dodao je Zas.


izvor (https://www.alo.rs/svet/ruske-vesti/586354/generalni-sekretar-odkb-mozemo-da-osiguramo-bezbednost-bez-mesanja-u-unutrasnja-pitanja/vest)

Akcija ODKB-a u Kazahstanu pokazala tri stvari, nije slučajno što su većina mirovnjaka padobranci


U nemirima u Kazahstanu, početkom januara, stradale su 244 osobe, među kojima je 19 pripadnika snaga bezbednosti. Sukobi su počeli na jugoistoku zemlje kao građanski protesti zbog više cene tečnog naftnog gasa. Predsednik postsovjetske države pozvao je ODKB da reaguje. Danas je krajnji rok da mirovnjaci napuste Kazahstan.

Ono što je za Ameriku NATO, to je za Rusiju Ugovor o kolektivnoj bezbednosti – skraćeno ODKB. Od osnivanja do sadašnjeg formata, gde su punopravne članice – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan, do prve borbene misije prošle su tri decenije.

Odazvali su se na poziv kazahstanskog predsenika Tokajeva kada su aerodrom u Almatiju držali naoružani demonstranti. Akcija ODKB-a, prema oceni stručnjaka, pokazala je bar tri stvari: da može da odgovori na svaku pretnju u regionu, da je Moskva prva adresa za sve bezbednosne pretnje na postsovjetskom prostoru i još nešto.

"Treća stvar, činjenica da je ova operacija bila brza i u smislu dolaska, ali i odlaska iz Kazahstana govori o tome da se slična operacija može ponoviti i ubuduće", navodi Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative.

Operacija je za ODKB bila mirovna misija. Učestvovalo je više od 2.000 vojnika svih članica i oko 250 jedinica vojne tehnike.

"Nije slučajno što je najveći kontingent mirovnih snaga bio naravno ruski i opet nije slučajno što je najveći deo tog kontingenta činilo ljudstvo vazdušno desantnih snaga. Prosto rečeno padobranci, koji su po svojoj obuci obučeni da brzo prelaze u dejstvo na zemlji u složenom okruženju", ističe Miloš Jevtić sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

Po broju realizovanih misija, vojnika i članica saveza, ODKB ne može da se uporedi sa Severno-atlanskom alijansom, pre svega jer nema kontinuitet sa Varšavskim paktom, glavnim takmacem iz doba Hladnog rata. Ipak, prvom borbenom misijom u Kazahstanu vojni savez okupljen oko Rusije znatno je iskoračio, ali ne van okvira regionalne organizacije.

"Obe organizacije poznaju ustanovu kolektivne odbrane između država članica, s tim što NATO kao starija organizacija se početkom devedesetih transformisao, naravno imajući u vidu novonastale okolnosti, tj. kreiranje tog unipolarnog sveta, gde su SAD izletele kao jedina super sila. Pored institucije kolektivne odbrane, koja je u redu sa međunarodnim pravom, dao je sebi ovlašćenja da upravlja krizama bilo gde u svetu", dodaje Jevtić.

"NATO nema nameru da odustane od svoje politike proširenja na istok, za Rusiju je važnost da reputacija, kredibilitet ODKB-a bude na što višem nivou. Upravo je ova operacija pojačala i tu reputaciju ODKB-a i reputaciju i uticaj Rusije u regionu", poručuje Mitić.

Van regiona od 2013. Srbija ima status posmatrača u ODKB-u. Imajući u vidu da je Srbija član Partenrstva za mir, taj status u ODKB-u, ocenjuju stručnjaci, može ojačati opredeljenje naše zemlje ka vojnoj neutralnosti. 


Formiranje u više etapa


Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti formirana je u više etapa:

- 15. maja 1992. formiran je osnivački akt Dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

- 1. novembra 1995. Dogovor o kolektivnoj bezbednosti registrovan u Sekretarijatu UN, čime je dobio međunarodno-pravnu dimenziju.

- Svoju završnu formu ustrojstva i sadašnji naziv Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti dobila je 18. septembra 2003.

-2. decembra 2004. Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je dobila status posmatrača, dakle pravnog lica i naddržavnog tela u Generalnoj skupštini UN.


izvor (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4667528/odkb-kazahstan-rusija-intervencija-nemiri.html)

https://youtu.be/SrV-Bk0tfIk

https://youtu.be/CfXKpDAL3S8

Aktivnost NATO-a pored naših granica ne doprinosi jačanju bezbednosti
Novosti online 23. 01. 2022.

VOJNA aktivnost zemalja NATO-a u blizini granica ODKB u istočnoj Evropi ne doprinosi jačanju bezbednosti u regionu, potrebno je smanjiti stepen napetosti, izjavio je generalni sekretar Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Stanislav Zas.

- Sve u svemu, militarizacija istočnoevropskog regiona u blizini zapadnih granica ODKB-a, pojačana vojna aktivnost na tim granicama, ne doprinosi jačanju bezbednosti svih naših zemalja, pre svega u istočnoevropskom regionu. Stvara određeni izvor pretnji - rekao je Zas za televiziju „ONT“ komentarišući aktivnosti zemalja NATO-a na granicama Belorusije - Zbog toga smatramo da je važno da se smanji taj stepen konfrontacije, napetosti i vojne aktivnosti - istakao je on. Zas je dodao da je potrebno da se potraže drugi načini za osiguravanje bezbednosti.

- Mi sada smatramo ODKB za prilično efikasno sredstvo za osiguravanje bezbednosti u zoni odgovornosti ove organizacije. Na kraju krajeva, mi imamo pravo da koristimo naše kolektivne odbrambene snage na teritoriji naših država. Van granica naših država – samo mirovne jedinice, mirovni kontigenti i to samo rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Ali u granicama naših teritorija, naše zone odgovornosti – za nas je to zapravo instrument za kolektivno osiguravanje bezbednosti svih naših država - objasnio je generalni sekretar organizacije. Zas je dodao da postoje planovi da se na jesen održi međunarodna konferencija o bezbednosti uz učešće svih država-članica organizacije i uz učešće predstavnika drugih država i međunarodnih organizacija.

- Nadamo se dijalogu na visokom nivou o bezbednosnim pitanjima na našem evroazijskom prostoru - dodao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/t-mk4zphEdg

Lukašenko: Zapad shvata efikasnost ODKB-a


Beloruski lider Aleksandar Lukašenko smatra da u najskorije vreme ne bi mogao da počne veliki rat u Evropi u slučaju oružanog sukoba protiv Ukrajine, između ostalog, zato što Zapad shvata efikasnost ODKB-a. Bolje je ne dirati Moskvu i Minsk, poručio je predsednik.

Upitan tokom ekskluzivnog intervjua za Jutjub kanal „Solovjov lajv“ da li je moguć veliki rat u Evropi u slučaju konflikta sa Kijevom, beloruski lider je odgovorio: „Ne, previše lagodno živimo“.

„Komfor je veoma važan. Kada čovek počne da misli i mućne glavom da će sutra rat i da treba ići u sklonište, kao što je bilo kod nas u Belorusiji...“, podsetio je predsednik.

U situaciji sa nemirima u Kazahstanu „ODKB je pokazao da kada se Zapad tamo rasporedi i pošalje neke trupe ovde, mi ćemo već biti kod Lamanša“, kaže on, dodajući da zapadne zemlje to „znaju“.

Drugi razlog je uspešna operacija ODKB-a u Kazahstanu. Predsednik Belorusije je objasnio značaj te organizacije.

„Njena vrednost je u tome što smo pokazali koliko smo snaga imali, a da je bilo potrebno – povećali bismo te snage. Preuzeli smo kontrolu nad aerodromima, mi pored Alma Ate, a ruski predsednik Vladimir Putin u Nursultanu.

Sada je jasno zašto su preuzeti. Ne bismo išli tamo peške“, objasnio je Lukašenko.

Šef beloruske države je napomenuo da bi „u Evropi bilo jednostavnije“.

„Zar oni ovo ne vide? Zato i shvataju da je besperspektivno ratovati protiv nas, pre svega sa Rusijom. Ne pričamo o nekom nuklearnom i drugom oružju. Ali nas je bolje ne dirati. Ne dirajte nas“, naglasio je predsednik.

S tim u vezi, dodao je da je malo verovatno da bi Ukrajina ratovala protiv Rusije i Belorusije, kao što želi Zapad.

„Ukrajina nikada neće ratovati protiv nas. Taj rat bi trajao najviše tri do četiri dana. Tamo nema ko da ratuje protiv nas“, ocenio je Lukašenko potencijal ukrajinske vojske.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220206/lukasenko-porucio-zapadu-bolje-ne-cackajte-rusiju-1134055323.html)

Gomilanje NATO snaga je pretnja po bezbednost


Vojno nagomilavanje NATO snaga na teritoriji susednih zemalja stvara pretnje po Belorusiju i Rusiju i utiče na bezbednost Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavio je generalni sekretar te organizacije Stanislav Zas.

„NATO značajno povećava svoje snage na zapadnim granicama zone odgovornosti ODKB-a i razvija vojnu infrastrukturu na susednim teritorijama”, izjavio je šef ODKB-a na diskusionom klubu Valdaj, a prenosi Tanjug.

On je naveo se povećava vojna aktivnost i da je militarizacija celokupnog regiona u toku.

„To stvara pretnje ne samo po Belorusiju i Rusiju, već i negativno utiče na očuvanje bezbednosti naše celovite organizacije - ODKB”, kazao je Zas.


izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/499129/Gomilanje-NATO-snaga-je-pretnja-po-bezbednost)

Nakon kolapsa u Avganistanu mirovni uspeh Rusije u Kazahstanu izazvao bes na Zapadu


Uspeh Rusije u okviru misije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Kazahstanu izazvao je kod zapadnih zemalja ljubomoru i bes, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Pogledajte situaciju u Kazahstanu koja se mogla odvijati po bilo kom scenariju. To nije samo država koja se našla u nevolji, to je država sa kojom Rusija ima najdužu granicu, zajedničke porodice, biznis, imamo zajedničku istoriju, to je ogroman broj izazova u regionu. U okviru ODKB i, naravno, na nacionalnom nivou Rusija je pokazala ne samo odgovoran pristup, ne samo da je delovala kao pravi prijatelj i partner, nego i profesionalac velikog srca. To je zaista izazvalo ogroman bes na Zapadu“, izjavila je Zaharova za televiziju „Rusija 24“.

Takođe je skrenula pažnju na to da je između „zapadnog kolapsa u Avganistanu“ i misije ODKB prošlo svega pola godine.

„Kod njih ta rana još nije zarasla, a tu dolazi do još jedne uspešne, precizne mirovne operacije koja kako je počela jasno i organizovano, tako se i završila u predviđenom roku, precizno i što je najvažnije – transparentno“, zaključila je Zaharova.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220210/nakon-kolapsa-u-avganistanu-mirovni-uspeh-rusije-u-kazahstanu-izazvao-bes-na-zapadu--1134195347.html)

Lukašenko u Moskvi na samitu ODKB-a


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko učestvovaće danas u Moskvi na samitu šefova država zemalja članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Samit se održava povodom 30. godišnjice potpisivanja Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i 20. godišnjice od osnivanja te organizacije, prenosi agencija Belta.

Kako je ranije saopštila pres-služba Lukašenka, teme samita biće situacija u regionu i svetu i merama za zajednički odgovor na novonastale raznovrsne izazove i pretnje.

Očekuje se da će Lukašenko nakon samita imati bilateralne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=2155330)

Lideri ODKB danas u Moskvi


U Moskvi se danas održava sastanak lidera država-članica Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

U rusku prestonicu su već doputovali predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Kazahtana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Kirgizije Sadir Žaparov, predsednik Tadžikistana Emomali Rahman i premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

"Planirano je da se razgovara o pitanjima jačanja vojne saradnje i efikasne borbe protiv celog kompleksa tradicionalnih i novih izazova i pretnji, uključujući one koje dolaze sa teritorije Avganistana. Posebna pažnja će biti posvećena pitanjima biološke bezbednosti", navodi se u najavi događaja.

Na kraju sastanka je planirano da se potpišu brojni dokumenti, uključujući saopštenje Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB u vezi sa 30. godišnjicom Dogovora o kolektivnoj bezbednosti i 20. godišnjici Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti.



izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/lideri-odkb-danas-u-moskvi-1137416478.html)

Upotreba snaga ODKB-a u specijalnoj vojnoj operaciji nije razmatrana


Pitanje upotrebe snaga ODKB-a tokom specijalne operacije u Ukrajini nije razmatrano na današnjem sastanku lidera te organizacije, izjavio je generalni sekretar ODKB-a Stanislav Zas.

„Danas tokom sastanka predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je veoma detaljno informisao kolege o toku specijalne vojne operacije koju vodi Ruska Federacija u Ukrajini. Pitanje o bilo kakvom učešću ODKB-a u toj operaciji nije postavljano i nije razmatrano“, rekao je Zas.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/uzivo-nastavljaju-se-borbe-u-donbasu-4ruske-rakete-letele-iz-belgorodske-oblasti-1137408562.html)

ODKB poručio Zapadu: Uzalud pokušavate, bićemo sve jači


Zapadne zemlje pokušavaju da unesu raskol u ODKB, ali smo uvereni da će se broj posmatrača i zemalja-članica organizacije povećavati i da će sama organizacija jačati, poručio je generalni sekretar ODKB-a Stanislav Zas.

Prema njegovim rečima, lideri država-članica ODKB konstatovali su da stalno raste broj izazova i pretnji bezbednosti, ne samo u zoni nadležnosti organizacije, već i u celom svetu.

„Ozbiljan izazov za zemlje članice ODKB-a je nagli porast agresivnosti svetskih sila i vojno-političkih blokova prema Ruskoj Federaciji i njenim saveznicima“, izjavio je Zas na konferenciji za novinare nakon samita država-članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Moskvi.

S tim u vezi, on je ocenio da Zapad pokušava da unesu raskol u ODKB.

„Mogu da budem siguran u jedno – očigledni su pokušaji zabijanja klina između naših zemalja, da se izazove raskol, ali će naša organizacija biti očuvana i jačaće. Nakon današnjeg sastanka sam još više uveren u to. Što se tiče proširenja, iako ne mogu da govorim na primer o broju, u perspektivi će ODKB dobijati partnere, posmatrače i nove članovi naše organizacije“, konstatovao je on.


Širenje NATO-a na Švedsku i Finsku izazvaće novu napetost u Evropi

Generalni skeretar je rekao da će širenje NATO-a pridruživanjem Finske i Švedske dovesti do rasta napetosti u Evropi.

„Nažalost, ako smo ranije govorili o militarizaciji Istočno-evropskog regiona, danas će se to odnositi i na Severnu Evropu. Stoga je teško reći kako će se sve završiti. Međutim, jedno je očigledno, a to je da će ti potezi Alijanse dovesti do povećanja tenzija u Evropi“, konstatovao je Zas.

On je takođe napomenuo da pitanje upotrebe snaga ODKB-a tokom specijalne operacije u Ukrajini nije razmatrano na današnjem sastanku lidera te organizacije.

„Danas tokom sastanka predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je veoma detaljno informisao kolege o toku specijalne vojne operacije koju vodi Ruska Federacija u Ukrajini. Pitanje o bilo kakvom učešću ODKB-a u toj operaciji nije postavljano i nije razmatrano“, rekao je generalni sekretar.

Današnjem sastanku su prisustvovali lideri šest zemalja uključenih u organizaciju: predsednik Rusije Vladimir Putin, premijer Jermenije Nikol Pašinjan, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, lider Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Kirgizije Sadir Žaparov i lider Tadžikistana Emomali Rahmon.

Lideri Jermenije, Kazahstana, Kirgistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana potpisali su 15. maja 1992. godine u Taškentu Ugovor o kolektivnoj bezbednosti radi zajedničkog osiguravanja svoje bezbednosti i razvoja saradnje u vojno-političkoj sferi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/odkb-porucio-zapadu-uzalud-pokusavate-bicemo-sve-jaci-1137426195.html)

Lukašenko pozvao je na jačanje ODKB


Zbog verovatnog ulaska Švedske i Finske u NATO, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pozvao je na jačanje Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

"ODKB mora da konsoliduje svoj status u međunarodnom sistemu kontrole i podele vlasti", rekao je Lukašenko na sastanku u Moskvi u ponedeljak, prenela je beloruska novinska agencija Belta.

"Rusija se ne može sama boriti protiv proširenja NATO-a", dodao je on.

Uz Rusiju i Belorusiju, ODKB uključuje bivše sovjetske republike Jermeniju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, ali nijedna članica nije poslala trupe u pomoć Rusiji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=2155749)

Putin i Lukašenko o novom naoružanju


Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, na sastanku u Moskvi razgovarali su o zajedničkim naporima u izgradnji raketa.

Dvojica lidera pričala su i o zajedničkom radu Belorusa i Rusa u cilju nadomešćivanja robe iz uvoza, zatiim o rukovanju beloruskim teretom u ruskim lukama, kao i o izgradnji beloruskog pristaništa u blizini Sankt Peterburga, prenosi TAS S.

Navodi se da je blio reči i o nekim pitanja u vezi sa odbrambenom industrijom kao što je zajednički rad u oblasti proizvodnje raketa.

ODKB je u danas održao samit koji se poklopio s njegovom godišnjicom, a pored Putina i Lukašenka, sastanku su prisustvovali i predsednici Kazahstana Kasim Tokajev, Kirgistana Sadir Japarov i Tadžikistana Emomali Rahmon.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=2155861)

"Spremni smo da odgovorimo na širenje NATO-a"


Generalni sekretar ODKB Stanislav Zas izjavio je da organizacija ima dovoljno snaga i sredstava da reaguje na potencijalne pretnje u vezi sa širenjem NATO-a.

"Da li u ovoj situaciji treba da ojačamo svoj vojni potencijal? Imamo dovoljno snaga i sredstava da odgovorimo na potencijalne pretnje koje se realno pojavljuju u toj situaciji (ako NATO dobije nove članove). To pitanje sada nije na dnevnom redu (jačanje vojnog bloka ODKB)", rekao je Zas, komentarišući planove Švedske i Finske za stupanje u NATO.

"Situacija je veoma ozbiljna, svet je u buri… Naravno, mi gledamo na širenje kao na preduslov za povećanje napetosti, dalju militarizaciju regiona. To ne pomaže jačanju bezbednosti, pa ni država-članica NATO-a", rekao je generalni sekretar organizacije televiziji "Belorus 1".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=2158886)

Sergej Lavrov: Za tango je potrebno dvoje, a Zapad sam igra brejkdens


Ministri inostranih poslova zemalja učesnica Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti su usvojili deklaraciju o principu nedeljivosti bezbednosti.

To je izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je dodao da je Moskva i dalje za dijalog sa Zapadom, ali da umesto "tanga udvoje", oni igraju brejkdens.

Prethodno je generalni sekretar ODKB Stanislav Zas izjavio da su danas u Jerevanu šefovi diplomatija zemalja ODKB tokom sastanka Saveta ministara inostranih poslova, podržali ulogu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u održanju međunarodnog mira i bezbednosti, prenosi Dan.

"Prvi put je u okviru ODKB usvojen princip obezbeđenja jednake i nedeljive bezbednosti, koji predviđa da nijedna strana neće jačati svoju bezbednost na račun bezbednosti bilo koje druge strane- istakao je Lavrov.

Kako je istakao, ovaj princip je bio dio temelja i Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS-a), ali su zapadne zemlje kategorički odbijale njegovu primenu u praksi.

"Danas smo potvrdili privrženost ovom principu ne samo u okviru OEBS-a, već i u odnosu na razvoj cele međunarodne situacije, tim pre što je aktuelnost tvrdnji o nedjeljivosti bezbednosti sada na delu i u Indo-Pacifičkom regionu", dodao je ministar.

Lavrov je istakao da je svima postalo jasno da NATO ne može da odlučuje o sudbini Evrope.

"To da oni ne mogu da odlučuju o sudbini Evrope je, mislim, svima već postalo jasno," rekao je Lavrov novinarima i dodao da je Moskva kao i pre otvorena za dijalog sa Evropskom unijom.

"Ali za tango je potrebno dvoje, dok naši zapadni partneri izvode brejkdens sami", istakao je Lavrov.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=10&nav_category=78&nav_id=2169237)

Kremlj: Uključivanje snaga ODKB u specijalnu operaciju u Ukrajini nije razmatrano


Uključivanje snaga Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini nije razmatrano, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i naveo da ova Organizacija ima veliki značaj.

„ODKB je nedavno demonstrirala svoju efikasnost, operativnost i neophodnost i njen razvoj je jedan od naših prioriteta u oblasti spoljne politike“, naglasio je Peskov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220620/kremlj-ukljucivanje-snaga-odkb-u-specijalnu-operaciju-u-ukrajini-nije-razmatrano-1138820060.html)

Pregovori o zajedničkom regionalnom sistemu protivvazdušne odbrane


Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je danas ministarstvima odbrane i spoljnih poslova da počnu pregovore sa Kirgistanom.

Putin je naredio da počnu pregovori o zajedničkom regionalnom sistemu protivvazdušne odbrane, navodi se u tekstu naredbe objavljenom na veb-stranici ruske vlade.

Rusija i Kirgistan nemaju zajedničku granicu, preneo je Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=08&nav_category=78&nav_id=2182414)

Bez učešća ODKB u Ukrajini


Zamenik generalnog sekretara Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Valerij Semerikov izjavio je danas da se ne razmatra upotreba kolektivnih snaga ODKB u Ukrajini.

„Događaji u Ukrajini i oko nje direktno dotiču interese najmanje dve članice ODKB, Rusiju i Belorusiju, i na inicijativu Moskve i Minska o tome se razgovaralo na prethodnom sastanku, ali nije bilo govora o akcijama u formatu ODKB“, rekao je Semerikov, prenosi Sputnjik.


izvor (https://okvir.net/ukrajina/bez-ucesca-odkb-u-ukrajini/)

TINJAJU SUKOBI OD RASPADA SSSR: Kirgizija jednostrano otkazala vojnu vežbu ODKB

KIRGIZIJA je danas jednostrano otkazala zajedničku vojnu vežbu, koju je na teritoriji te zemlje trebalo da održi šest nacija koje čine Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Ministarstvo odbrane Kirgizije nije preciziralo razlog za otkazivanje komandno-štabnih vežbi "Neuništivo bratstvo-2022", koja je trebalo da bude održana od sutra do petka, preneo je AP.

Prema ranijim izveštajima, vežbe su bile predviđene za učešće vojnog osoblja iz članica ODKB - Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana, i fokusirane na obezbeđivanje prekida vatre.

Pozvani su i posmatrači iz još pet država, uključujući Srbiju, Siriju i Uzbekistan.

Potez Biškeka je najnoviji pokazatelj da tenzije možda tinjaju unutar alijanse, formirane početkom 1990-ih nakon raspada Sovjetskog Saveza, navodi američka agencija.

Prošlog meseca, Jermenija je preskočila dvonedeljnu vežbu koja je održana u Kazahstanu, nakon što je kritikovala ODKB jer nije stala na njenu stranu, a nakon što su u septembru izbile velike borbe na njenoj granici sa Azerbejdžanom.

Rusija i druge zemlje ODKB su efektivno odbile zahtev Jerevana za vojnu pomoć, izdat nekoliko sati nakon početka neprijateljstava.

Neuspeh da se angažuje u brojnim bezbednosnim krizama među svojim članovima tokom godina, naterao je analitičare da dovode u pitanje njegovu održivost, navodi AP.

[attachment=1]

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1161715/kirgizija-vojne-vezbe-odkb-sukobi-ssssr-rusija-jermenija-belorusija-kazakstan)

LUKAŠENKO NA SAMITU ODKB: Zapad želi da zapali sve po obodu Rusije

BELORUSKI predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da svaki sukob na postsovjetskom prostoru treba posmatrati u kontekstu želje Zapada da „zapali Rusiju oko perimetra“.

-Sve naše odluke danas se moraju donositi uzimajući u obzir regionalnu i globalnu situaciju. Moramo uzeti u obzir ono što se dešava oko nas. "Treba da zapalimo Rusiju duž perimetra. Zaglavio je u Ukrajini, a sada ga treba zapaliti duž perimetra: na Kavkazu, u centralnoj Aziji - u ovom kontekstu treba razmotriti sukob između Tadžikistana i Kirgistana ... - a ekonomski je neophodno da se izvrši pritisak na Kazahstan i Uzbekistan“, rekao je Lukašenko na samitu ODKB održanom u petak putem video konferencije.

Izvod iz govora beloruskog predsednika objavio je Telegram kanal "Pul pervogo", blizak njegovoj pres službi. Istovremeno, iz pasusa nije jasno koga tačno citira Lukašenko.

-To jest, počinju da nas hvataju po celom perimetru Rusije. Baltičke države su ranije krenule, znate, 2020. su pokušale da bace Belorusiju na kolena, onda je došao red na Ukrajinu. Mi hodamo po obodu – Kavkaz, pa Centralna Azija, razumljivo, nastavio je Lukašenko.
Prema njegovim rečima, „moramo da razmotrimo svaki sukob i svaki naš aktuelni gest u ovom globalnom kontekstu”.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1167707/odkb-rat-ukrajini-belorusija-rusija-aleksandar-lukasenko-zapad-nato)

JERMENIJA BI DA NAPUSTI SAVEZ SA RUSIJOM: Zapad obećava mnogo, ali Putin NEĆE DOZVOLITI da Jermenija istupi iz ODKB

Eksperti veruju da je povlačenje Jermenije iz ODKB unapred rešeno, što bi čak išlo na ruku Rusiji, ali Vladimir Putin očigledno ne misli tako, navodi Pravda.ru.

Pašinjanu je potrebna pomoć ODKB

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je na Savetu za kolektivnu bezbednost (CSC) ODKB u Jerevanu odbio da potpiše završni dokument i dokument o „pomoći Jermeniji“, pozivajući se na političke ocene sukoba sa Azerbejdžanom koje ne odgovaraju interesima zemlje.

Pašinjan smatra da je Azerbejdžan okupirao teritoriju Jermenije i predlaže da se odlukom Saveta saveta bezbednosti ODKB „ubrza neophodan politički i diplomatski rad sa azerbejdžanskom stranom, u cilju momentalnog i bezuslovnog povlačenja azerbejdžanskih trupa sa suverene teritorije Republike Jermenije na početne položaje od 11. maja 2021.

Politička procena navedenih događaja neophodna je, pre svega, sa moralne tačke gledišta, pošto bi to trebalo da bude logična manifestacija savezničkih odnosa“, rekao je Pašinjan.

On se žalio i na ruske mirovnjake, koji, po njegovom mišljenju, ne ispunjavaju svoje dužnosti na liniji razgraničenja u Nagorno-Karabahu. Da pojasnimo, problem je u tome što Azerbejdžan već de jure smatra Karabah svojom teritorijom, ali de fakto ne ulazi u njega, a Jermenija insistira da se status Karabaha odredi na referendumu.

„31. oktobra, tokom trilateralnog sastanka u Sočiju, izneo sam predlog vlasti Nagorno-Karabaha na ovu temu: stvaranje demilitarizovane zone oko Nagorno-Karabaha sa međunarodnim garancijama, usled čega Nagorno-Karabahu možda neće potrebna je odbrambena vojska ove veličine“, rekao je Pašinjan.

Povlačenje Jermenije iz ODKB?

Predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan smatra da ODKB nije održiv.

„Život je dokazao da vojna uloga ODKB-a na postsovjetskom prostoru nije opravdana“, rekao je on. Prema njegovim rečima, Jermenija je pristupila ODKB „da bi se zaštitila od tursko-azerbejdžanskog tandema“.

„Očekivali smo da će politička procena barem naći svoje mesto u dokumentu“, rekao je Simonjan.

Kanal TG „Imidž budućnosti“ smatra da je povlačenje Jermenije iz ODKB unapred predviđeno. Jerevanu su, kao i Astani, na Zapadu obećane velike povlastice za istupanje iz saveza sa Ruskom Federacijom, a početak realizacije ovih planova je proleće 2023. godine.

Rusija ne treba da ratuje za Jermeniju umesto Jermenije

Josif Diskin, politički ekspert, doktor ekonomskih nauka, zamenik predsednika Naučnog saveta Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja, kaže za Pravda.Ru da je Rusija prinuđena, zbog svojih ranijih obaveza prema Jermeniji u ODKB, da se umeša u veoma složen „račun“ .

Ekspert smatra da bi povlačenje Jermenije iz ODKB „u velikoj meri smanjilo” obaveze Rusije u ovom regionu – „ne bi bilo potrebno da tamo (u Gjumriju) drži vojnu bazu i da sve vreme bude u prilično akutnim problematičnim odnosima sa Azerbejdžanom".

Josif Diskin smatra da Rusija ne treba da brine o bezbednosti Jermenije.

"Tokom vojnog jermensko-azerbejdžanskog sukoba, koji je Rusija u velikoj meri smirila, uvek je postojala tvrdnja da Rusija nije poslala trupe. Dok Jermenija nije iskoristila značajan deo svog odbrambenog potencijala za rešavanje svojih problema. Postoji osećaj da svi treba rešavaju probleme Jermenije, osim nje same. Ali sa ovakvim pristupom postavljaju se pitanja koliko ćemo mi, sledeći ovu liniju, biti uključeni u probleme jednog veoma akutnog geopolitičkog čvora“, primetio je ekspert.

Putin neće dozvoliti Zapadu da povuče Jermeniju iz zone uticaja Ruske Federacije

Jermenski ministar odbrane Suren Papikjan napsiao je na svojoj zvaničnoj stranici na društvenoj mreži da je kao rezultat razgovora sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, odmah nakon sastanka ODKB-a, došlo do razmene mišljenja u oblasti odbrane.

Razmenili smo mišljenja o nizu pitanja od zajedničkog interesa, a posebno o saradnji u oblasti odbrane“, napisao je načelnik resora.

Jermenija i Ruska Federacija imaju bilateralni sporazum o međusobnoj pomoći i saradnji, koji će verovatno postati osnova za dalje odnose.

Sudeći po živoj razmeni mišljenja u koridoru između Vladimira Putina i Pašinjana, Jermeniji su date neke garancije. Rusija će, naravno, dati sve od sebe da sa svojom vojnom bazom u Gjumriju zadrži Južni Kavkaz. Time se zaustavljaju mnoge islamističke pretnje, i to ne samo iz Azije. Podsetimo, Turska finansira bataljon „Turan“ koji se bori na strani Ukrajine u Severnom vojnom okrugu.

Osim toga, ruski predsednik očigledno razume da ODKB treba ojačati, a ne uništiti. Ovo poslednje je beznadežan put koji otvara praznine u ruskom hibridnom ratu protiv NATO-a.


Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4058212/jermenija-bi-da-napusti-savez-sa-rusijom-zapad-zemle-obecava-mnogo-ali-putin-nece-dozvoliti-da-jermenija-istupi-iz-odkb)