Print Page - Istorija razvoja vozila marke MORIS

Istorija razvoja vozila marke MORIS

Među nekoliko najharizmatičnijih automobila druge polovine Dvadesetog veka, svakako spada engleski “mini”. Upotrebljena je geografska odrednica, jer je model nastao krajem pedesetih godina pod okriljem koncerna BMC (Britiš Motor Korporejšn), koji je pretrpeo više organizacionih i vlasničkih transformacija (1952-1966 BMC, 1966-1968 BMH, 1968-1975 BLMC, 1975-1986 BL, 1986-2000 Rover grupa), cuvajući pri tome tradiciju gotovo svih najvećih imena u istoriji ostrvske motorizacije, do završnog sloma autohtone britanske proizvodnje masovnih automobila na razmeđu dva milenijuma.

Mini je mali auto kojeg je proizvodila fabrika BMC (British Motor Corporation) i njeni naslednici od 1959-2000. Iako je u Srbiji poznat kao "Mini Moris", Mini se zvanično nikada nije tako zvao. Najčešće poznat kao Austin, klasični ili Rover Mini, originalni Mini je smatran ikonom šezdesetih godina a njegova rešenja prostornosti dobijene postavkom točkova na uglove karoserije, koja je omogućavala da se čak 80% površine iskoristi za ljude i prtljag, je uticala na generacije budućih proizvođača automobila. Popularnost ovog vozila je svojevremeno poređena sa popularnošću čuvene nemacke Volkswagen Bube. 1999 godine je proglašen za drugo po redu najuticajnije vozilo 20-og veka, odmah iza Forda model T.

Jos od pojave Forda T, klasa jeftinih, malih i pristupacnih automobila stvorenih za najsiru publiku stvorena je sa zadatkom da motorizuje svet. Njihova uloga je od samog nastanka bila velika, ali su znacajni postali nakon zavrsetka II sv.rata. Tih godina je svaka nacionalna industrija, odnosno fabrika automobile imala po jedan model koji bi animirao najsiri krug kupaca. Najpoznatiji automobile tih klasa su postali legend, pa je Francuska imala “Spacek”, Italija “Topolino”, Nemacka “Bubu”, dok Engleska nije imala pravog konkurenta u toj klasi (ako ne racunamo Moris Minor, koji nije bio u toj klasi). Godine posle Drugog svetskog rata donele su Ujedinjenom Kraljevstvu slabiju ekonomsku moć, a istovremeno je vodila borbu za zadržavanje vlasti u kolonijama. Ubrzo zatim sledi Suecka kriza 1956. godine, koja je pogodila Britaniju, ali i celu Evropu. Egipat je zaustavio pomorski saobraćaj kroz Suecki kanal i prekinuo dopremanje nafte iz Arabije, pa je usledila racionalizacija potrošnje goriva. Nakon toga javila se potreba za malim ekonomičnim automobilom.

U to vreme mali proizvođači automobila da bi opstali morali su se udruživati. Tako 1952. godine proizvođači automobila Austin Motor Company i Morris Motors se udružuju i nastaje British Motor Corporation. BMC je prvi britanski proizvođač automobila koji je uspešno reagovao na uvedena ograničenja potrošnje goriva. BMC je zapocela projekat malog vozila, koji bi imao karakteristike vecih automobile, ali sa niskom potrosnjom i maksimalnom upotrebljivoscu, koji bi koštao 500 funti i bio dostupan svakom prosečnom Britancu.

Za razvoj novog automobila zadužen je Alek Issigonis, dizajner automobila. Alek Issigonis je naturalizovani Englez, Grckog porekla, rodjen u Turskoj 1906.g.

[attachment=1]

On je kao poznati strucnjak u to vreme radeci u firmi Alvis, vec ranije projektovao mnoge modele za BMC. Sticajem okolnosti Issigonis je vec radio na slicnom projektu koji bi trebao da raskrsti sa dotadasnjom tradicijom pravljenja kompaktnih vozila.

U pocetku je odbijao da preuzme razvoj ali uz garancije Sir Leonarda Lorda, sefa projekta BMC, da ce imati odresene ruke ipak je pristao.Tim koji je predvodio bio je malobrojan, ali vec 1957.g. oficijelno je zapoceo razvoj i vrlo uspešno završio prve skice.

[attachment=2]

Vec 1958.g. novi model je poprimio prepoznatljiv oblik. Issigonis je stvorio radikalno drugaciji automobile od onoga sto je do tada moglo da se vidi na ulicama. Nakon sedam meseci (krajem 1958.g.) dolazi do izrade i prvog prototipa vozila, nazvanog narandžasta kutija (engl. The Orange Box), zbog svoje narandžaste boje.

[attachment=1][attachment=2]

Motor je bio postavljen napred, popreko prenoseci snagu na prednje tockove, dok se menjac nalazi ispod, stedeci time prostor. U unutrasnjosti je bilo mesta za cetiri putnika sa skromnim prtljaznikom. Motor sa četiri cilindra i vodenim hlađenjem bio je preuzet od Moris minora. Imao je menjač sa četiri brzine. Ventilator za hlađenje je bio pogonjen kaišem preko motora, zbog toga su hladnjak i ventilator bili postavljeni sa leve strane, što je doprinelo smanjenju dužine automobila.

Sistem oslanjanja je takođe prvi put osmišljen na način čiji su tvorci Issigonis i njegov tim. Korišćene su takozvane gumene, umesto dotadašnjih standardnih opruga. Ovo rešenje je takođe uticalo na uštedu prostora, s obzirom da su bili ugrađeni u spoljni ram. Takav sistem je omogućio i odlično ležanje na putu poput kartinga, po čemu je Mini takođe čuven. Dimenzije točkova su takođe pratile ceo koncept minimalnosti, pa je izabrana veličina od 10 inča. Prostor za stvari u vratima je dobijen tako što je ugrađen klizni prozor (s leva na desno) a dodatni prostor u gepeku se dobijao vožnjom sa otvorenim vratima gepeka. Vidljivost tablica u tom slučaju je bila moguća pošto je nosač istih bio na šarkama pa su se one otklapale viseći ispod. Kasnije je to rešenje napušteno zbog ulazaka izduvnih gasova u kabinu. Sva ova inovativna rešenja doprinele su ukupnom spoljašnjem smanjenju vozila, ali i povećanju unutrašnjeg prostora za putnike i prtljag.

Ser Leonard Lord, nakon samo pet minuta voznje bio je odusevljen karakteristikama, pa naredjuje sto brze finisiranje prototipa i pocetak proizvodnje.

Proizvodna verzija prikazana je novinarima aprila 1959. Godine, a oficijelna premijera novog BMC bila je 26.avgusta 1959.godine. Javnost je bila jako zainteresovana za novi auto, pogotovo njegovom cenom od 496 funti, sto je bila niza cena u odnosu na sve ostale modele koji su mu bili konkurencija. Mini je u trenutku predstavljanja bio daleko moderniji od Spaceka, Bube i Fiata 500. BMC-ov motor od 850 cm3 pruzao je Miniju odlicne performance a zahvaljujuci maloj tezini (600 kg) svi primerci su bili vrlo startni, sto je ove modele krasilo do kraja proizvodnje.

[attachment=1]

Prvi primerci su bili jako siromasno opremljeni, prozori su bili klizeci, kabina bez ikakvog luksuza sa centralno postavljenim brzinomerom, zatvaranje vrata iznutra realizovano je razapetim uzetom. Na karoseriji su bili vidljivi tragovi zakovica i zavarivanja, nije bilo mesta za ugradnju radio aparata ali za pepeljaru jeste!

Do avgusta 1959.g., kada se našao na tržištu, proizvedeno je nekoliko hiljada i bio spreman za isporuku kupcima. Oko 2.000 automobila je već bilo poslato u inostranstvo i tog dana je bio predstavnjen u skoro sto zemalja. Na međunarodnom tržištu bio je poznat kao Austin Mini Seven 850 i Morris Mini Minor 850 (u pocetku se prodavao pod oba imena).

Mark I Mini: 1959–1967

Prvi primerak Morris Mini Minor 850 nosio je oznaku 621 AOK.

[attachment=1]
Mini se na tržištu prodavao kao kao Austin Mini Seven 850 i Morris Mini Minor 850, sve do 1969. godine, kada je postao marka za sebe.

Do 1962. godine, automobil se u Severnoj Americi i Francuskoj pojaviljivao kao Austin 850 i Morris 850, a u Danskoj kao Austin Partner (do 1964) i Morris Mascot (do 1981). Ime Moris mini (mini-minor) je prvi put korišćen za Austin verziju od strane BMC 1961.g. kada je Ostin Sedam preimenovan u Austin Mini.

Do kraja prve generacije 1967. godine, Mini je nešto poboljšan, uključujući bolju suspenziju i automatski menjač.

[attachment=1][attachment=2]

Godine 1964., vesanje automobila je zamenjeno drugim Moulton dizajnom, hidrolastik sistemom. Novo vesanje omogucilo je udobniju voznju ali je time povećana težina i proizvodni troškovi. Godine 1971.g. pojavilo se gumeno vesanje koje je zadržano do kraja proizvodnje Minija. Oktobra 1965. godine, od strane Automotive Products (AP) je dizajniran četvoro-stepeni automatski menjač, koji je postao dostupan za Mini modele. Automobili opremljeni ovim menjacem postali su Mini-Matic. Menjac je bio malo veći od prvobitne jedinice, tako da je bio u stanju da zauzme isti prostor. To je prvi automatski menjač koji je ikada ponudjen na ovako malom automobilu.

[attachment=3]

Tokom 1960.g. izvrsena je modifikacija prozora, poboljšani su amortizeri, rezervoar za gorivo dobija odvodni čep. U junu 1961. lansira se Mini Cooper, a Ostin Sedam preimenovan u Austin Mini. Metalni poklopac cepa za ulje na motoru zamenjen je plasticnim.

[attachment=4][attachment=5]

Januara 1966.g.povecana je bezbednost auta ugradnjom unutrasnjih rucki za otvaranje vrata iznutra.

Novembra 1967.g. model Mini Mark I zamenjen je modelom Mark II.

Mark II Mini: 1967–1970

Druga generacija (Mark II) se proizvodila između 1967. i 1970. godine. Imali su redizajniranu prednju masku, veći zadnji prozor i razne druge kozmetičke izmene.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Prodavan ke kao Austin ili Morris Mini na većini tržišta. Mark II Mini je prikazan 1967. na British Motor Showu. Ukupno je proizvedeno 429,000 Mk II Mini primeraka.
Veliki broj primeraka napravljen je u Pamploni, Španija, od strane kompanije Authi od 1968. godine pa nadalje, uglavnom pod imenom Morris. 1969.g., verzija Mini Mark II od fiberglasa je razvijena za britanski Leyland's Chilean subsidiary od strane njihove čileanske fabrike.

[attachment=4][attachment=5]

Proizvodnja je počela 1970. godine i trajala je nekoliko godina; ovi fiberglas Mini Morrisi mogu se prepoznati po tome sto nije bilo šavova na telu auta i većim panel prazninama. Čileansko tržište nikada nije bilo veliko a hiperinflacije i politički i društveni kolaps doveli su 1973. g. do prekida proizvodnje, pa je fabrika zatvorena 1974. godine. Razlog za izradu fiberglas sasije je bio kako bi Leiland ispunio veoma stroge zahteve lokalnog trzista.

Popularnost Minija je dovela do razvijanja drugačijih verzija vozila na njegovoj osnovi, koja su prodavana na drugim tržištima.

Od 1961 do 1969 pravljena je i verzija u obliku limuzine, koja je bila i skuplja, zahvaljujući kvalitetnijoj izradi i ne toliko spartanskom izgledu. Imali su nazive Wolseley Hornet i Riley Elf.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]

Imali su takođe za nijansu duže zadnje krajeve a samim tim i veći prtljažni prostor. I prednji kraj je imao drugačiji izgled. Maska je bila postavljena uspravno i dodatke na branicima kao neka vrsta štitnika. Bogatija unutrašnjost je takođe krasila ove modele.

Mini Moke, (1964–1989), vozilo koje je prvo bilo dizajnirano za potrebe britanske vojske, koje izgleda kao mali džip ili bagi, pravio se u Engleskoj, Australijii i Portugalu skoro 30 godina u prekidima.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Uprkos tome što je prvenstveno ideja bila da bude u službi vojske, zbog nedovoljnog odstojanja od tla nije masovno korišćen u te svrhe, pa je našao primenu u civilstvu, uglavnom u toplijim krajevima kao policijska patrolna vozila i kao vozila za iznajmljivanje u turističkim mestima.

Mini Pick-up (1961-1982), je klasičan kamionet sa otvorenim zadnjim tovarnim prostorom, na dužoj šasiji i zadnjim vratima koja su se otvarala na dole.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Isto kao Van modeli, Pick-up nije imao skupu hromiranu masku. Umesto toga, imali su samo prorezan prednji lim bez ikakvih ukrasa. Pick-up je bio potpuno siromašan opremom, mada je fabrika reklamirala da je moguće doplatiti dosta dodataka kao što su recirkulaciono grejanje kabine, pojaseve, suncobrani itd.

Morris Mini K (Mart 1969 – August 1971.)

[attachment=1][attachment=2]

Model Morris Mini K proizvodio se u australijskoj fabrici BMC na Zelandu, New South Wales, koristeći 80% domacih komponenti. Morris Mini K je reklamiran kao "veliki skok napred". Mini K ( 'K' oznaka za Kengura) imao je motor od 1098 cm3.

[attachment=3][attachment=4]

Kupcima se nudio sa dvoja vrata u salon i body varijantiModel je bio prepoznatljiv po vetar-up prozorima i eksterno krilnim vratima. Mala okrugla nalepnica sa znakom kengura je postavljena na trouglastoj tabli između vrata i prednjeg tela šasije. Naziv "Kangaroo" (kengur)ustanovljen jer se navodno tvrdi da kengur moze ceo dan provesti bez vode, pa su reklameri ovog modela time hteli da naglase kako je auto štedljiv u potrošnji goriva i da eventualno, zbog toga ima veći rezervoar za gorivo.

[attachment=5][attachment=6]

Mini Cooper i Mini Cooper S. 1961–1971; 1990-2000.

Issigonisov prijatelj John Cooper, vlasnik Cooper auto kompanije, dizajner i graditelj trkačkih bolida i reli automobila, uvideo je potencijal Minija kao dobru osnovu za prepravljanje u trkačke svrhe. Isprva, Issigonis i nije bio previše zainteresovan za to. Ali kad se John Cooper obratio BMC fabrici, prezentujući tu ideju, predomislio se i priključio projektu da se napravi Mini Cooper, mali brz i ekonomičan reli auto. Austin Mini Cooper i Morris Mini Cooper debitovali su 1961 godine.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Prvo je originalni motor iz Morris Minor-a od 848 kubika pojačan na 997, povećavši mu snagu sa 34 na 55 konjskih snaga. Pored pojačanog motora, dobio je i duple SU karburatore, menjač sa kraćim prenosima, i prednje disk kočnice, što je bilo neobično za mala vozila iz tog vremena. Hiljadu novih delova sa ovog modela bilo je pripremljeno od strane fabrike za homologaciju u cilju dobijanja dozvole za učestvovanje u reli sampionatima. 1964 je motor od 997 kubika blago prepravljen i dobijeno je 998 kubika.

Uporedo sa ovim, razvijan je još jači model nazvan Cooper S. Imali su motore od 1071 kubika, i još veće disk kočnice pomagane servo pojačivačem. Pušteni su u prodaju 1963. Cooper je takođe pravio i modele isključivo za kružne trke od 970 i 1275 kubika, koji su takođe nuđeni i na slobodnom tržištu. Bolje je prolazio model od 1275 kubika koji se prodavao do 1971 godine.

[attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]

Neverovatne uspehe Mini Cooperi su postigli 1964,1965 i 1967 kad su na reliju “Monte Karlo” zauzeli prva tri mesta sve tri godine. To se dogodilo čak i 1966 ali su kontroverznom odlukom francuskih sudija diskvalifikovani navodno zbog nedozvoljenih dodatnih svetala. Vozač Citroenovog tima koji je umesto Minija zauzeo prvo mesto, a koji je takođe posedovao identična svetla a izbegao diskvalifikaciju, izjavio je da nije osvojio fer prvo mesto i da zbog toga neće više voziti za Citroen.
BMC je tada postigao veću popularnost nego da je pobedio, ali je zbog toga izgubio kontinuitet pobeda koje bi ga svrstale u istoriju “Monte Karla” kao proizvodjač koji je 6 godina za redom bio među prva tri mesta.

Ponovna proizvodnja Mini Cooper-a uspostavljena je na kratko ponovo 1990, u pogonima tadašnjeg Rovera, naslednika fabrike, ali sa blago slabijim motorom nego Cooper iz `60-ih. Pokazao se toliko popularan da je potpuna proizvodnja ponovo uspostavljena ali sa motorima od 1275 kubika i direktnim ubrizgavanjem a kasnije 1997 i višestrukim direktnim ubrizgavanjem i hladnjakom montiranim napred, kao i raznim drugim sigurnosnim poboljšanjima.

Tokom 80-tih i 90-tih, Mini je izbacio brojna specijalna izdanja koja su se kretala od masovno prodavanih predmeta do potpune modne ikone. 2000 godine, Rover grupa, koja je tada bila vlasnik Minija, našla se u vrlo teškoj finansijskoj situaciji, trpeci velike gubitke, bila je prinuđena da fabriku proda.

To je zasigurno bio razlog za opredeljenje BMW-a, da kupi fabriku i pokuša da iskoristi brend koji je Mini postao.

4. oktobra te godine, sa trake je sišao poslednji Mini (crveni Cooper sport), predat je Britanskom muzeju, posle tačno 5.387.862 napravljenih primeraka.

Mini Clubman i 1275 GT: 1969–1980

1969. godine, u vlasništvu British Leylanda, Mini je restilizovan od stiliste Roya Haynesa, koji je ranije radio za Ford. Restilizovana verzija je nazvana Mini Clubman, a za njegov prednji frontalni izgled, iskorisceni su detalji i izgled od modela Austin Maxi. Mini Clubman je trebalo da zameni ranije verzije Wolseley Hornet i Riley Elf.
Novi model, nazvan 1275 GT je najavljen je kao zamena za Mini Cooper sa motorom od 998 cm3. Originalni "okrugli-prednji" dizajn je ostao u proizvodnji zajednicki i za Clubman i 1275 GT.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Proizvodnja modela Clubman i 1275 GT krenula je jako sporo od samog pocetka, jer je na vozilima tokom proizvodnje vrseno "mnogo proizvodnih promena", uključujući i izmeštanje proizvodnih linija iz fabrike Cowley u proizvodne hale novog proizvodjaca Longbridge, pa je veoma mali broj automobila isporucen kupcima u prvim mesecima 1970.godine.

Na domaćem tržištu model Clubman je i dalje isporucivan sa cross-ply gumama uprkos činjenici da su 1970.g. radijalne gume postale standardne u automobilima. Od 1973.g. novi Mini modeli su iz proizvodnje poceli da se standardno isporučuju sa radijalnih guma, mada su cross ply mogle da budu namontirane samo po narudžbini, dajući britanskim kupcima uštedu u ceni od 8 funti!

[attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]

1275 GT je često pogrešno opisivan kao "Mini Clubman 1275 GT". Zvanični naziv je "Mini 1275 GT", jer je to bio poseban, različit model od Clubmana (iako su delili isti frontalni izgled i sto je proizvodnja pokrenuta u isto vreme).

Godine 1971, proizvodnja Mini Coopera 1275 cm3 je prekinuta u Velikoj Britaniji, cime je Mini 1275 GT ostao jedina sportska verzija u prodaji do kraja ove decenije. Innocenti u Italiji, međutim, nastavio je proizvodnju svoje verzije Mini Coopera jos neko vreme.

Mini 1275 GT je bio prvi mini opremljen tahometrom. Mini 1275 GT je postizao ubrzanje od 0-60 mph (97 km / h) za 12,9 sekundi, a obrtni moment je omogucavao u najvišem stepenu prenosa brzinu od 48-80 km / h za samo devet sekundi. Maksimalna brzina je 140 km / h.

Mini Clubman i 1275 HD su zamenjeni 1980.g. novim hatchback modelom Austin Metro,ali je proizvodnja originalnog "okruglo-prednjeg" Mini dizajna nastavljena još 20 godina.

Mark III: 1969–1976 (ADO20)

Mark III Mini je lansiran 1969. godine, koja je ažurirana verzija Mark II sa modifikovanom karoserije. Najviše vidljive promene bile veće vrata sa skrivenim šarkama. Klizni prozori su zamenjeni sa prozorima na namotavanje (australijski proizveden Mark II MINIS je usvojio ovu funkciju 1965. godine). Kao mera ustede hidraulicko oslanjanje je vraceno na gumene cunjeve.
Proizvodnja automobila u fabrici Cowley je prestala, pa je jedinstven naziv Mini u potpunosti zamenio odvojene Austin i Morris brendove. U aprilu 1974. grejač postala standardna oprema, što do tada već kao deo opcione opreme bio uključen kod nekih drugih.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Mini je i dalje popularan u Velikoj Britaniji, ali je zastajao svojim izgledom u odnosu na rivale.izgledalo je sve zastarele u lice novijih i praktičnih rivala. Uprkos svim naporima, proizvođači jednostavno nisu mogli da donesu novi izgled Miniju, što se odrazilo i na ukupnu prodaju. Kasnih 1960-ih, planovi su bili da ga zameni novi,moderniji ali je Mini i dalje ostao jedini automobil ove veličine koji je proizvodio British Leyland za domace trziste.

Automobil je bio u ponudi sa dvoja vrata Fastback, kabriolet, caravan, oblika karoserije između 1969 i 2000. godine. Značajne promene ( "lifting lica") su se dogodile 1976., 1984., 1990., 1996.godine. Model je bio opremljen spektrom motora od 848 - 1275 cm3, snage 33 - 94 KS.

Mark IV: 1976–2000

Mark IV je uveden 1976. godine, iako je u tom trenutku British Leyland vec radio na novom malom automobilu koji se vec duže vreme cekao da zameni Mini. Od 1977.g pa nadalje, zadnje signalne lampice imale su reverzna svetla ugrađena u njih. Godine 1980., motor je unapređen u poboljšanu A-Plus jedinicu iz novog modela.

Godine 1978., Mini je bio jedan od ključnih automobila koja su bili na raspolaganju vozačima sa invaliditetom po novoj Motabiliti šemi.

Suočen sa konkurencijom iz novog talasa savremenih mališana kao što su Ford Fiesta, Renault 5 i Volksvagen Polo, Mini je počeo da pada u nemilost u mnogim izvoznim tržištima, Južne Afrike, Australije i Novog Zelanda zbog cega je dolazilo do zaustavljanja proizvodnje.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Iako Mini nastavio da se proizvodi nakon lansiranja Metroa, obim proizvodnje je smanjen pa su British Leyland i naslednik Rover group bili koncentrisani na metro kao svoj ključni supermini. 1988.god. Austin Rover odlučio je da zadrži Mini u proizvodnji onoliko dugo koliko je to bilo isplativo, stavljajući tačku na izveštaje da će proizvodnju prekinuti do 1991. godine - do kada originalni metro bi takođe trebao biti zamenjen.

Mini Hatchback/Hardtop (2001- 2006)

Svi modeli Minija od 2001. godine imaju različite varijante, uključujući One (entri-level), Cooper, Cooper S (sportski), i John Cooper Vorks (JCV) (high-end).

Hečbek/Hardtop (tvrdi krov) Mini je bio prvi model nove generacije, koji je uveden 2001. godine, i bio je poznat jednostavno kao Mini. Na prezentaciji je bio dostupan u Cooper, Cooper S i One varijanti. Na evropskom tržištu, Mini One je pokreće 1,4 litarski Tritec motor, a ostale varijante benzinska 1,6 litarska verzija.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Mini Hatchback je tro-vratni kompakt model predstavljen krajem 2000. godine, kao prvi model lansiran pod Mini markom nakon što je proizvodnja originalnog Minija prekinuta u istoj godini. Od 2005. godine, meka-vrh kabriolet opcija je dostupna preko celog opsega.

Prva generacija novog Minija dobila je fejslifting u julu 2004. godine za narednu 2005. godinu. To je bilo kada je uveden novi kabriolet. Osim manjih promena dizajna (uglavnom napred) i poboljšanom opremom, zamenom manuelnog menjača sa Getrag menjacem sa pet brzina drugih promena u odnosu na prvu generaciju nema.

Imena Cooper i Cooper S su imena koja se koriste za sportske verzije klasičnog Minija, koji dolaze iz uključivanja Johna Coopera i Cooper Car Companije. Cooper nasleđe je istaknuto sa John Cooper Vorks (JCV) niz tuning opcija koje su dostupne kod Minija. Cooper je napravio trkački modeli na Mini Cooper S verziji nazvavsi ga MINI Cooper S Works. Ovaj auto ima mnogo dodataka koji pomažu da poboljša performanse, kao što su trkacki auspuh i filtri za vazduh, kao i poboljšanu suspenziju.

[attachment=5]

Mini Hatch/Hardtop (2007 to 2014)

Mini je uveo potpuno novu drugu generaciju Sedan / Hatch modela u novembru 2006. godine, na platformi re-inženjeringa koji uključuje mnoge stilske i inženjerske promene. Model koristi Prince motor, arhitekturu koja se deli sa PSA Peugeot Citroen i dizajniran je da bude isplativ u potrošnji goriva, a proizvodi se u fabrici motora BMV
Hams Hall u Warwickshire, Velika Britanija. Razvoj i inženjering je urađen u Minhenu, u Nemačkoj u sedištu BMV Group, i spoljnim trećim licima. Iako novi model izgleda veoma slično svom prethodniku, svaki segment je drugačiji a novi zahtevi za bezbednost rezultirali su u ukupnoj dužini povećanjem od 60 mm.

[attachment=1]

U početku proizvodnja druge generacije je pokrenuta sa Cooper i Cooper S nivoom opreme; opseg je završen 2007. godine sa Mk II Mini One. Ekonomično verzija pod nazivom One je dodata u 2009. godini. Po prvi put, je ugradjen dizel pogon, dostupan od aprila 2007. godine, a sa oznakom Cooper D, koji je prosiren 2010. godine sa manjom verzijom One D, a u januaru 2011. godine sa novim 2.0 l dizel motorom sa oznakama Cooper SD.

Druga generacija kabrioleta je predstavljen 2009.g. na Detroit Auto Show i 2009.g. na Geneva International Motor Show. Ovaj model ima uređaj "Openometar", koji beleži broj minuta koliko je vozilo preslo sa uvučenim krovom.

Mini Convertible/Cabrio (2005 to 2008)

Prva generacija proizvodnje Mini Convertibla je pokrenuta u leto 2004. godine nakon njenog prikazivanja 2004.godine na Salon International de l'Auto u One, Cooper i Cooper S trim verzijama.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

2005. godine, Driving Standards Agency (Agencija za standarde u vožnji) zabranila je proizvodnju modela jer se na testu voznje pokazao nedostatak slabe vidljivosti iz sedišta suvozača.

Convertible Krov je potpuno automatski - neobična osobina u tako malom automobilu - i moze se otvoriti delimično da deluje kao krovni otvor u toku voznje. Convertible/Cabrio verzija takođe dodaje dva mala prozora za putnike na zadnjim sedištima koja se automatski spustaju kad se krov otvara. Krov je napravljen od teškog platna, sa mnogo slojeva izolacije; zadnjeg stakla je staklo sa integralnim grejačem/odleđivačem, ali ne sa sistemom za pranje i brisačem.

Na North American International Auto Show, 2007.godine predstavljena je limitirana serija Mini Cooper S Sidewalk Convertible. On je imao maksimalnu brzinu od 215 km / h i ubrzanje od 0 do 100 kilometara na sat za 7.9 sekundi. Motor daje 168 KS.

[attachment=4]

Mini Convertible (2009 to 2015)

[attachment=1]

Druga generacija modela Mini convertible (kabriolet) je predstavljena 2009.godine na Detroit Auto Showu i Geneva International Motor Showu kao model vozila u 2009. godini (prvi primerak je prodat 28. marta 2009. godine). U model je ugradjen uređaj, "Openometer", koji beleži broj minuta koliko je vozilo je preslo sa uvučenim krovom. Dostupne varijante i odgovarajuće pogonske grupe su iste kao i kod Mini Hatch opsega, uključujući i dizel motore na nekim tržištima.

[attachment=2][attachment=3]

Mini Countryman (2011-2016)

[attachment=1]

Mini Countriman je pokrenut 2009.godine a zvanicno predstavljen javnosti u januaru 2010. godine, na Geneva Motor Showu. To je prvi mini krosover SUV i prvi model sa petoro vrata pokrenut od strane BMW-a. Ponudjen je sa pogonom na dva ili sva četiri točka (poznat kao all4), i sa 1,6 L benzinskim motorom, odnosno 2.0 l dizel motorom. Prodaja je počela u septembru 2010. godine kao modela za 2011.godinu

[attachment=2][attachment=3]

Mini Countriman ima duži razmak osovina, više unutrašnjeg prostora, i viši klirens nego Clubman. Koristi iste motore kao i Hatch/Clubman, ali sa opcionim pogonom na sva četiri točka (nazvan "all4") kako bi se omogućilo kretanje van puteva i neravanim terenima vožnje. Šestostepeni manuelni menjač je standard na svim modelima, dok je automatski menjač dostupan na svim benzinskim i dizel modelima osim modelam One D od 90 KS.

Mini Countryman (2017- )

[attachment=1]

Druga generacija Mini Countryman predstavljena je na LA Auto Show u novembru 2016, a prodaja je krenula u Evropi februara 2017.g. a u martu i na ostalim trzistima. [40] [41] Ponudjene su tri varijante: Cooper (FVD ili all4), Cooper S (FVD ili all4), a u junu 2017. godine, planirano je predstavljanje novog Mini Cooper SE all4 plug-in hibrida. Novi Countriman je 8 inča duži od prve generacije, i 1 inč širi. Mini Cooper Countryman će pokretati turbo 3-cilindrični 2.0 litarski motor I4.

[attachment=2][attachment=3]

https://www.youtube.com/watch?v=MoIpVfflfak

Mini Countryman WRC

[attachment=1][attachment=4]

Dana 27. jula 2010.godine Mini je najavio planove za ulazak u World Rally Championship. Direktori BMW-a i rukovodioci prodaje i marketinga smatrali su da je WRC privlačna scena, da su investicije na podnošljivom nivou, a za uloženi novac dobija se mnogo.

Kao partner Minija u WRC poduhvatu izabran je Prodrajv, specijalizovana kuća koju je 1984. osnovao Dejvid Ričards. Ona se bavi automobilskim i sportskim, ali i aeronautičkim, pomorskim i tehnologijama iz domena vojne industrije, a u širok spektar njenih poslovnih delatnosti spadaju i projektovanje, inženjering, dizajn pogonskih jedinica, pružanje tehničkih rešenja i rad na hibridnim pogonima. Tokom više od četvrt veka postojanja Prodrajv je najveću slavu stekao saradjujući sa Subaruom. Ovo partnerstvo donelo je šest WRC titula.

Inženjeri Prodrajva su 2009. godine dobili zadatak da dizajniraju idealan reli auto, a potom tražili model koji bi se najbolje uklopio u njihove zamisli i predstavljao realnu osnovu za budući WRC projekat. Ispitujući karakteristike desetak vozila, došli su do zaključka da bi svoje dizajnerske postulate mogli najuspešnije da primene na Miniju, što se poklopilo sa interesima BMW grupe. Kao osnova za WRC nastup izabran je Mini Kantrimen. On se tretira kao krosover, jer je prvi u gami isporučiv s pogonom na svim točkovima, pa je to odlucilo za transformaciju u takmičarsku napravu.

[attachment=2][attachment=3]

WRC verziju Kantrimena pokrece četvorocilindarski 1.6 turbo motor sa direktnim ubrizgavanjem. Razvilo ga je sportsko odeljenje BMW-a na bazi serijskog agregata. Shodno zamisli o višestrukoj upotrebljivosti „svetskog motora“, koristi se i u BMW-u 320TC u Svetskom šampionatu turističkih automobila, s tim što je u turing automobilu smešten uzdužno, a u Miniju poprečno. Deklarisana snaga motora je 310KS, obrtni moment oko 420 Nm, maksimalni broj obrtaja je 8.500 o/min. Za prenos snage zadužen je šestostepeni sekvencijalni X-trek menjač. Točkovi od 18 inča koristiće se na asfaltnim podlogama u kombinaciji sa kočnim diskovima od 355 mm. Za makadam služe felne od 15 inča, sa kočnim diskovima prečnika 300 mm.

Poduhvat je od početka računao na potencijalne kupce, pa je uvažen zahtev razvojnog odeljenja da troškovi održavanja auta budu minimalni, kako bi on bio što privlačniji kupcima.

Prvi Mini Countriman WRC je predstavljen na Parizu Showu 2010. godine.

Mini Coupé (2012-2015)

[attachment=4][attachment=2]

Mini Coupé je predstavljen u junu 2011.godine. To je prvi Mini sa dva sedista i prvi koji ima tri-boks dizajn. Motorni, putnički i prtljazni prostor su razdvojeni. To je najbrži Mini, Mini John Cooper Works Coupé postize ubrzanje od 0 do 100 km/h za 6,4 sekundi, maksimalnu brzinu od 240 km/h, a pokreće ga motor sa turbokompresorom od 208 KS, zapremine 1.598 cm3 sa četiri cilindra.

[attachment=1][attachment=3]

https://www.youtube.com/watch?v=tXm0fzIGCiU

Mini E (2009-2010)

[attachment=1]

Mini E je varijanta električnog automobila sa prednjim pogonom. Prikazan je 2008. godine u Los Anđelesu na Los Angeles Auto Showu. Automobil pokrece električni motor nominalne snage 204 KS (150 kW), 380 V 35 kilovat-sati, litijum-jonska baterija koja omogucava prelazak udaljenosti od 240 kilometara. Auto postize maksimalnu brzinu od 152 km/h. Vozilo se izradjuje u fabrici Mini u Oksfordu, a baterije, električni pogon i energetska elektronika u Minhenu. Komponente se zatim transportuju do specijalno opremljenog proizvodnog kompleksa, koji se nalazi u okviru BMW postrojenja u kojima se integrisu elektromotor, jedinica baterija, elektronike i prenos performansi.

[attachment=2][attachment=3]

Testiranje ovog tipa auta je počelo u junu 2009. godine i 450 Mini E bilo je dostupno putem lizinga privatnim korisnicima u Los Anđelesu i Njujorku. U maju 2010 BMW je najavio da bi lizing mogao produžiti za još godinu dana po nižoj ceni zakupa. Drugo testiranje je pokrenuto u Velikoj Britaniji u decembru 2009. godine, gde je više od 40 Mini E vozila putem lizinga dato privatnim korisnicima na upotrebu od dva do šest meseci. Dodatna ispitivanja su obavljena u Nemačkoj i Francuskoj. Ovo ispitivanje trebalo je da omoguci BMW grupi da postane prvi veliki proizvođač automobila na svetu sa više od 500 primeraka električnih vozila za privatne svrhe. Poslednja faza projekta je razvoj Mega Grad vozila (MCV) urbanog električnog automobila, novog brenda koji cbi se prodavao odvojeno od modela BMW ili Mini, za koji se ocekivalo da udje u masovnu proizvodnju između 2013. i 2015.g. Projekat nije dao zadovoljavajuce rezultate.

:rtfm :rtfm :rtfm

Za predstavljanje razvoja vozila marke MORIS koristio sam, izmedju ostalih izvora, i podatke sa:

https://www.miniclubserbia.rs/?strana=ominiju-sfrj
https://www.miniclubserbia.rs/?strana=ominiju
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8_(%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0)
http://opusteno.rs/automobilizam-f48/istorija-automobila-mini-moris-t18367.html
http://www.netauto.rs/srpski/news/article/sto-godina-proizvodnje-automobila-u-fabrici-mini
http://www.automobilizam.net/mini-cooper/
http://www.autoexclusive.rs/vesti/interesantno/istorija-brenda-mini
http://www.vijesti.me/vijesti/mini-automobil-i-modni-detalj-za-sva-vremena-55244
https://en.wikipedia.org/wiki/Mini_(Mark_I)

Kojo,

Samo da napomenem sledece u vezi Rover Grupe i BMW. Rover je proda 80% akcija BMW za 800 miliona funti, a preostalih 20% je Honda prodala par meseci kasnije.

Cela ta prica je bila kako BMW hoce da dovede Rover Grupu u profit, ali se ispotavilo da su ih kupili zbog patenta 4x4 sistema od Land Rovera|Range Rovera i brenda Mini, naravo i raznih patenata od Jaguar-a.

Onda su prodali Jaguar i Land Rover Fordu, a Rover Grupa je ostavljena na nemilost trzista jer ni jedan novi model nije uradjen osim Rover 75.

Ja sam radio u Unipart-u od 1998-01 gde smo razvili system za automatsku porudzbinu delova i logistiku nabavke. Inace se Unipart odvojio 1987 od Rover Grupe pa BMW nije mogao da stavi shape i na njih, ali smo svi radili u istoj zgradi u Cowley-u, napred ma slici je skladiste delova, a sa leve strane preko puta je fabrika u kojoj se pravio Mini i Rover 800 serija. Sada se tu samo pravi novi BMW Mini.

(http://www.unipartbusinesscentre.co.uk/images/unipart-house.jpg)

Quote from: babaroga on June 05, 2017, 11:47:27 pm

Kojo,

Samo da napomenem sledece u vezi Rover Grupe i BMW. Rover je proda 80% akcija BMW za 800 miliona funti, a preostalih 20% je Honda prodala par meseci kasnije.

....

Bravo Babaroga!

Odlicna informacija... To je upravo to sto sam ocekivao kad sam pokrenuo ovu temu oko razvoja automobilskih brendova! Ja sam u svom predstavljanju dao pocetne elemente a od posetioca teme ocekujem da svojim postovima doprinesu dopuni i daljem kvalitetu iste...

Hvala puno.

Kad je reč o Miniju treba spomenuti njegovog mlađeg (i većeg) brata ADO16, kod nas poznatog kao Austin 1300, iako je u Britaniji bilo više njegovih varijanti. Sklapao se u IMV-u Novo Mesto i bio prilično prisutan na našim cestama sedamdesetih godina, a neki su doživjeli i devedesete. Vrlo udobno vozilo srednje klase sa praktično istim tehničkim rješenjima kao Mini: poprečni motor s mjenjačem u karteru, hidrolastik ovjes, hladnjak sa strane... Često se kvario zbog svojih specifičnosti, a bilo je teško nabaviti dijelove i naći majstora koji je poznavao sve finese. No, kad je bio ispravan - bio je odličan. Savršeno je "držao" cestu. Kuriozitet je da su neki modeli imali pozitivan pol na masi (u Britaniji je sve obrnuto) što je, po nekima, pridonosilo trajnosti lima.
Imao sam ih ukupno četiri, a posljednja dva sam budžio/kanibalizirao dok je bilo moguće. Na kraju sam odustao jer više nije bilo racionalno, ali ostala su sentimentalna sjećanja.

PALUBA

Ostalo => Nastanak i razvoj automobilskih brendova => Topic started by: vitez koja on June 05, 2017, 08:13:42 pm