PALUBA

U OBLIKU KRUGA
 16.07.2017.
Ovo su najružniji ratni brodovi

Najoriginalniji i najnespretniji, često opisivani i kao najružniji ratni brodovi, Novgorod i Admiral Popov su 1871. uvršteni u sastav ruske carske flote. Imali su oblik kruga promjera 30,8 metara.

Unatoč činjenici da ih je pokretalo šest motora, bili su nespretni ne samo za manevriranje, nego i za plovidbu općenito. Čak i na relativno mirnome moru stalno su se ljuljali i valjali. U rezalište su otišli 1912. godine.

http://www.slobodnadalmacija.hr/

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Pravljeni su po projektu admirala Andreja Aleksandroviča Popova samo iz jednog razloga. Posle poraza u Krimskom ratu (1853—1856) , razvitak Crnomorske flote bio je ograničen Pariškim mirovnim sporazumom da "gaz" broda u Azovskom moru i Dnjepro-Bukskom zalivu/delti (Днепро-Бугский лиман) ne sme biti veći od 14 ft. Iz tog razloga, a da bi artiljerija broda od 11 inča sa težinom 2700 t bila održiva, morali su praviti okrugle topovnjače. Naravno da se zatim došlo do zaključka da su faktički nepokretni ali veoma stabilni.

Zanimljiv ali neuspešan pokušaj. Imali su problem čak i sa običnom plovidbom u jednom kursu, jer bi bilo kakva neusklađenost rada šest propelera izvodila brod na okretanje oko sopstvene ose.

Nikad čuo za ovakvo nešto - očigledno loša ideja.

Boro, ja sam za "Popovke" čuo kad sam bio jako mali, iz knjige Walta Disneyja. Ima je i u starom Janes fighting ships sa početka veka, a i u mom italijanskom priručniku "corrazzate dalle origini a oggi" (oklopnjače od nastanka do danas).

Kumbore, proveo sam 26 godina na i oko brodova i još 5 u Akademiji, mislim da sam stekao "oko" za izgled, lepotu pa i funkcionalnost broda. Jedino što vidim dobro na ovom tipu plovila je jaka artiljerija.

Два топа 305мм на отвореним лафетима са могућношћу спареног покретања по азимуту око 90*укупно и 6 топова 76мм. Оклоп кружног појаса 457мм (сендвич гвожђе+дрво+гвожђе), палуба 70мм, командни мост 457мм.  305мм топови у оклопљеној барбети.  Стварно коришћени кратко, убрзо претворени у пловећа складишта. у војном смислу потпуно бескорисни.

Da, i oklop je bio solidan za to doba.

Imao je Popov još projekata.
Jedan projekat zasnovan na njegovim idejama je i carska jahta Livadia, koja je izgrađena 1980g u Engleskoj, imala je brzinu čak 15čv. Međutim da to nije brod za teško more pokazala je već u Biskaju, gdje je usled udra u valove ( valovi do 7,5m) došlo do prodora vode u dvodno, kao i savijanja vanjske oplate.
https://www.youtube.com/watch?v=f1rqnUaDbjo

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Овај конструктор је изгледа обожавао "округласте" бродове. А изгледа није имао стручног ауторитета изнад себе да му каже да нема појма.

Fiks ideje za koje je na žalost imao mogućnost realizacije. :(

U postu iznad sam naveo razlog zbog kog je projekat Popova uopšte uzet u razmatranje a zatim i realizovan. Svi "normalni" brodovi bi pod takvim opterećenjem oklopa i topova imali dublji gaz, uostalom Boro, ML, kumbor,i drugi forumaši tu materiju drže u malom prstu.Zato ne bih da dužim o tome , da ne bih dobio vaspitnu  :udri .Po Pariškom mirovnom sporazumu posle Krimskog rata, Crnomorska flota nije smela da koristi brodove koji imaju dublji gaz od 14 ft. Pribeglo se ovom rešenju a jasno vam je i zašto.Ovo je u stvari bila finta ( pokušaj) kako da se zaobiđu klauzule sporazuma  a da u Azovskom moru ipak bude brod sa tolikim topovima i oklopom.

[attachment=1]

Oklop je bio od kovanog gvožđa, ne od čelika. Kod Galuppinija u opisu piše "ferro" (gvožđe), ne "acciaio" (čelik). Između je bio sloj drveta, nepoznato kakvog. Rusija je siromašna tvrdim drvetom. Imaju malo bukve, još manje hrasta, pa je otpornost takvog oklopa bila adekvatna samo za rana olučena oruđa.  Simens i Marten su upravo tih godina tek patentirali svoj pronalazak tehnologije modernog čelika. Ubrzo je usledio Harvey, a poslednjih godina XIX veka Vickers i Krupp svojim postupcima kaljenja ploča,a  potom i diferencirane cementacije po dubini (Krupp cemented - KC).

https://youtu.be/R5AUGq4Voeg