PALUBA

Obalski protivminski brod klase Alexandrit-E (Projekt 12701) projektovan je u ruskom birou Almaz i predstavlja izvoznu verziju minolovca klase Aleksandrit (Projekt 12700).

[attachment=1]

Osnovni zadatak ovih brodova je zaštita površinskih brodova, podmornica i plovila primenom mera detekcije, određivanja lokacije i uništenja mina u pomorskim bazama, ekskluzivnim ekonomskim zonama i području obalskog mora. Pored toga, brod se može koristiti i za minsko izviđanje, polaganje minskih prepreka, obuku pomorskih snaga, kao i zaštitu teritorijalnih voda.

Trup i nadgrađe broad su izrađeni od fiberglasa. Sa deplasmanom od 890 tona, brod može da primi posadu od 44 članova. Brod je dug 61,6 a širok 10,3 metara, dok je projektovani gaz broda 3,1 m.

Kada je reč o naoružanju, brod raspolaže jednim topom AK-306 kalibra 30 mm, ugrađenim na pramcu, koji je namenjen za zaštitu broda od napada iz vazdušnog prostora. Opremljen optoelektronskom nišanskom spravom OPU-1, top se može upotrebiti i za dejstvo po ciljevima na obali, kao i po ciljevima na moru (po minama i lakšim plovilima).

Za protivvazdušnu odbranu broda, pored topa 30 mm, koriste se i prenosni raketni sistemi Igla. Pred toga, nab rod su ugrađeni i mitraljezi kalibra 12,7 mm 6P59, odnosno 14,5 mm.

Za ispunjavanje svojih primarnih zadataka, brod raspolaže kontaktnim minolovkama GKT-2 ili GOKT-1, akustičkom minolovkom SHAT-U, sonarom, sistemom za uništenje mina i sonarom za otkrivanje mina LIVADIA-ME.

Pored sonara, za traženje mina se koriste i dve daljinski upravljive ronilice K-Ster I, dok za uništavanje mina brod raspolaže sa do 10 ronilica K-Ster C.

Za potrebe pretraživanja podvodnih objekata, na krmi broda se nalazi plovilo bez posade Inspector-Mk2, delo kompanije ECA GROUP, kao i dva autonomna podvodna vozila Alister 9, istog proizvođača.

Za vođenje protivminskih operacija, ugrađen je system DIEZ-12700E; system koji poslužuje osam lica, uvezan sa navigacijskim i telokuminkacijskim sredstvima, pruža podršku protivminskim timovima tokom otkrivanja i uništavanja mina, kao i protivminsku zaštitu drugim brodovima. 

 Brodski pogonski kompeks se sastoji od dva dizel motora M503B-1 snage po 2500 KS, dva pomoćna motora ADGR-315/1500 0M4 snage po 420 KS i dva dizel generator DGF2A200/1500 snage po 268 KS. U pramcu broda su ugrađena dva potisnika PU-100F, namenjenih za obezbeđenje bolje manevrabilnosti broda pri manjim brzinama, dok se u krmi nalaze dva uvlačiva potisnika VPK-90F/70, koji se upotrebljavaju za manevrisanje u skučenim akvatorijama, kao i za održavanje broda na tačnoj poziciji.

Maksimalna brzina plovljenja broda iznosi 16 čvorova, dok je autonomija 1500 nautičkih milja, odnosno 10 dana.

Komandant Ratne mornarice Ruske Federacije, admiral Vladimir Koroljov, izjavio je da ruska ratna mornarica planira da do 2030. godine raspolaže sa oko 40 protivminskih brodova Projekta 12700 (klasa Aleksandrit). Prema njegovim rečima, protivminski brodovi se ozbiljno grade, kao deo napora za razvoj i prenaoružavanje protivminskih snaga Ratne mornarice.

Trenutno se u operativnoj upotrebi nalaze dva broda ove klase, Aleksandar Obuhov (Baltička flota) i Ivan Antonov (Crnomorska flota), dok se u različitim stepenim gradnje ili ugovaranja za sada nalazi još osam brodova.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Сам пројекат је, наравно, одличан, али постоје велики проблеми са спором градњом. Мотори М-503 немагнетне верзије су врло скупи, имају проблема са поузданошћу и праве се недопустиво споро. Сонар за тражење мина недовољно добро ради. Када је почињана градња ових бродова рачунало се на опрему из Немачке и моторе МТУ. Сада од тога нема ништа, бар не званично.  Сами бродови су веома скупи и пуни сложене и скупе опреме. Русија има велику потребу за противминским бродовима, али се четвртвековно заостајање ту веома јако осећа. Русија и сада има више противминских бродова него цео остали свет, али их је већина стара и не одговара савременим потребама.