PALUBA

ISTORIJA RAZVOJA AUTOMOBILA MARKE HANOMAG


Kompanija Hanomag datira iz 1835. godine kada je Georg Egestorff osnovao kompaniju Eisen-Giesserei und Maschinenfabrik Hannover u Hanover-Lindenu, Nemačka, za izgradnju malih parnih motora.
 
[attachment=2]

Ubrzo su počeli sa proizvodnjom poljoprivrednih mašina i 1846. godine napravili svoju prvu železničku lokomotivu za državne železnice u Hanoveru. Do 1870.g. proizveli su 500 lokomotiva a 1871. promenili ime u Hannoversche Maschinenbau AG, odakle potiče “Hanomag”. Hanomag je postigao svetsku slavu isporukom velikog broja parnih lokomotiva u Finsku, Rumuniju i Bugarsku pre Prvog svetskog rata.

[attachment=1]

Putnicka vozila su usledila kada su 1905. dobili ugovor za proizvodnju parnih kamiona za potrebe nemačke vojske.Prvo putničko vozilo kompanije, parni kamion, proizveden je 1905. godine. Do 1920-ih, tržište parnih drumskih vozila bilo je u drasticnom padu, pa je kompanija počela da traži alternativni proizvod. Okrenuli su se malom ekonomicnom automobilu koji je bio pristupačan srednjoj klasi. Kada je mali dvosed Hanomag 2/10 PS (PS je oznaka nemački konj), napravio je svoju prezentaciju 1924. godine, upravo je to bio automobil za ekonomsku klimu koja je vladala u Nemačkoj u to vreme.

Hanomag 2/10 PS

[attachment=1][attachment=2]  

Mali Hanomag 2/10 bio je jedan od najprefinjenijih biciklističkih automobila ikada izgrađenih, sa širinom aerodinamičnog automobila koji je vozaču i putniku omogućio da sede jedan pored drugog. Bila je to otvorena verzija (neobična stvar za automobil ovog tipa) sa kliznim bočnim prozorima. Tezina automobile bila je 370 kg,  nazvana Zweisitzer Limousine (dvosedna limuzina) od strane kompanije. U nosu automobila instaliran je jedan far za osvetljenje ispred automobila. Jednocilindrični OHV vodom hladjeni motor, zapremine 499 cm3 sa zadnje strane, preko lanca prenosio je snagu-pogon na zadnju osovinu.

Sa potrošnjom od 4,0 litara na 100 kilometara, bio je najjeftiniji automobil na svetu u proizvodnji između dva svetska rata (zbog jednog cilindra sa niskim trenjem i njegove vrlo male težine). Jednocilindrični agregat razvijao je 10 KS pri 2500 o/min. Manuelni rucni menjac bio je sa 3 brzine. Maksimalna brzina kretala se oko 64 km/h. Dimenzije: duzina 2780 mm, sirina 1400 mm, visina 1600, medjuosovinsko rastojanje 1920 mm.

[attachment=3][attachment=4][attachment=5]
    
Bokobrani, ili krila, 2/10 PS su bili integrisani u karoseriju automobila, što je omogućilo da putnički prostor bude širi nego što bi bio sa tradicionalnim odvojenim bokovima i tablom. Kompaktni pogonski sklop je omogućio da pod bude niži, tako da je moguće ući u vozilo bez stepenice.

Proizvedeni su do 1928. godine, a mogli su se kupiti kao coupe ili cabrio, izgrađeno je 15.775 primeraka. Iako je napravljen u velikom broju, nije zaradio mnogo novca za kompaniju, da bi 1928.g. bio zamenjen konvencionalnijim modelom 3/16 PS. Krajem dvadesetih godina prošlog veka deo za proizvodnju železničkih lokomotiva je prodata Henschel & Son izKassela.

https://www.youtube.com/watch?v=MQByQRLxS9w


Zbog svog malog kvadratičnog oblika, poznat je pod nazivom "Kommissbrot" ili "Hleb od raži".

Hanomag 3/16 PS, 1928-1929


Naslednik Hanomaga 2/10 PS bio je konvencionalni model Hanomag 3/16 PS.

 [attachment=1]

Ispod prednje haube ugradjen je četvorocilindrični motor zapremine 751 cm3 sa 16 KS. Menjac je i dalje bio manuelni trostepeni, a zadnji točkovi su još uvek vozili bez diferencijala. Telo se sastojalo od čeličnog okvira od tvrdog drveta. U pocetku se prodavao kao kabriolet sa duplim sedištem, da bi se krajem 1929.g. pojavio kao limuzina.

Hanomag sa 3/16 KS mogao je da bude opremljen i sa agregatom zapremine 745cm3, što ga je činilo pogodnim za takmičenje u klasi od 750cc; u ovom obliku, vozili su ga Hanomagovi vozači Von Buthenuth i Karl Haeberle.  Jaca verzija ovog automobila pojavila se 1929. godine, sa kompresorom tipa Roots, koji je dovoljno povećao snagu da garantuje ulazak automobila u trku na Nirburgringu 1929. godine.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]
    
Sredinom 1930. godine, Hanomag je zamenio 3/16 KS tip 53 sa uvećanim motorom od 797 cm3, koji je još uvek davao 16 KS, kao njegov prethodnik. Za razliku od svojih prethodnika, ovaj automobil je imao diferencijal. Bio je dostupan kao kabriolet ili limuzina. Takođe, 1930. godine pojavio se u istom karoseriji, sa još snažnijim motorom (1097 cm3, 20 KS), Hanomag 4/20 KS tip 63, postojao je samo kao limuzina ili kabriolet. Od sve tri vrste proizvedeno je ukupno 9300 vozila.

Godine 1931. zamenjeni su modelima 3/17 KS i 4/23 KS.

Konvencionalni automobil Hanomag 3/16PS i prvi traktori sa dizel motorom, došli su 1928. godine i doneli kompaniji profit. Medjutim, Hanomag je bio teško pogođen padom prodaje automobila 1929. godine u kojoj je imao veliki broj neprodanih vozila. Stvari su se poboljšale 1930. godine, kada je kompanija dobila 14 posto domaćeg tržišta automobila, drugo mesto iza Opela, ali je 1931. došlo do nove krize kada su banke opozvale kredit. Fabrika je stavljena pod hipoteku kod Hannover City i Vereinigte Stahlwerke trusta, a kompanija je ponovo pokrenuta kao Hanomag Automobil und Schlepperbau GmbH.

Hanomag 3/17 PS


Hanomag 3/17 PS mali automobil, kompanija Hanomag predstavila je, kao nasljednika tipa 3/16 KS 1932.godine. Automobil je u odnosu na prethodnika bio malo duži i širi i nudio je četiri puna sedišta, kako u limuzini, tako i u kabriolet verziji.

 [attachment=1]

Motor zapremine 797 cm3 davao je 17 KS. Sledeće godine, automobil je dobio snažniji motor i nazvan je Hanomag 3/18 KS Tip 900. Njegov motor od 898 cm davao je 18 KS.

Hanomag 4/23 PS

U isto vreme sa Hanomag 3/17 PS pojavio se i Hanomag 4/23 KS tip N 63, koji je zamenio model 4/20 PS tip 63. Automobil je postao malo teži i imao je šire gume. Predstavljen je u verziji limuzine i kabriolet.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
     
Hanomag 3/17 PS i 4/23 PS proizvedeno je 12.950 primeraka vozila.

Hanomag Garant Typ 11/4


Hanomag Garant Tip 11/4 je mali automobil, koji je Hanomag 1934 predstavio kao naslednik tipa 4/23 KS.

Automobil je odgovarao tipu 11/23 KS, ali je dobio umesto 3-brzinskog menjača sa 4 stepena prenosa. Njegov motor od 1097 ccm i dalje daje 23 KS. Verzija kabriolet više nije bila ponuđena.

Paralelno sa Hanomag Garant Tip 11/4 pojavio se i Hanomag Kurier tipa 11 K. Verzija K je predstavljena sa nizim okvirom kutijastog profila, koji je zamenio uobičajeni U-profilni čelični okvir. Kurir je imao motor Garanta i isporučivan je isključivo kao zatvorena limuzina.

[attachment=1][attachment=2]
   
Sledeće godine, Garant je dobio veću šasiju, ali je zadržao motor Hanomag Garant Tipe 11/35. On je sada, za razliku od prethodnika, spušten, oslonjen na poprečne opruge prednjih točkova. Automobil je ponuđen samo kao kabriolet.

Hanomag Garant tip 11/36 proizvedio se nepromenjen do 1936, ali kao limuzina.

Do 1938. godine napravljeno je 11.947 primeraka modela Garant i 10.414 kurira.

Hanomag 6/32 PS


Hanomag 6/32 PS je lansiran 1933. godine od strane Hanomaga kao prvi putnički automobil srednje klase. To je bio srednji tip kojeg je do 1934. godine napravljeno 1.251 jedinica.
     
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Imao je četvorocilindrični OHV in-line motor sa 1.5 litara zapremine (1504 cm3), koji je davao 32 KS pri 3.000 / min i koji je snagu preko 4-brzinskog menjača prosledjivao na zadnje točkove.

Automobil je imao U-Profil-Pressstahlrahmen sa ukrštenim gredama i dve krute osovine, koje su bile obešene na polu-eliptičnoj lisnatoj opruzi. Bio je dostupan kao sedan sa 2 ili 4 vrata (potonji bez B-stubova) ili kao kabriolet sa 2 ili 4 sedišta.

Hanomag Rekord Typ 15 K

1934. godine, automobil je dobio nizi okvir, sa nezavisnim vesanjem sa poprečnim lisnatim oprugama ispred i modernijim čeličnim kućištem u „Jupiter-Form" od Ambi-Budd-a. Preimenovan je u Hanomag Record tip 15K. Sedan sa 4 vrata ponovo je dobio B-stubove; Pored toga, tu je bio i roadster (samo 1934) i Kubelvagen (od 1936).
       
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Od 1937. godine automobile je dobio perforirane diskove i nešto veću snagu (26 kW). U ovom obliku, sa benzinskim motorom, do 1938. godine izgrađen je u ukupno 18,114 primeraka.

https://www.youtube.com/watch?v=adEVrWKw5uo

Hanomag Diesel Tipe 19 K

Počevši od 1936. godine, Hanomag proizvodi četvorocilindrični dizel motor tipa D 19 A, zapremine 1.910 cm3, 26 kW. Automobil sa dizel motorom predstavljen je u februaru 1936. godine, na Salonu automobila u Berlinu. Bio je jedan od prvih automobila sa dizel motorom, ali za razliku od dizel Mercedes-Benzove verzije koja nije bila odmah dostupna. Dizel je bio dostupan kao sedan sa 2 ili 4 vrata i kabriolet sa 2 sedišta. Zbog visoke potrebe za električnom energijom, sistem predgrevanja je promenjen na električni napon vozila od 12 volti.
   
[attachment=1][attachment=2]

Od 1939. godine automobil je preimenovan u Hanomag Diesel Tipe 19 K i proizvodio se do 1940. godine. Ukupno je napravljeno 1.074 primeraka.

Hanomag Sturm Typ 22 K


Hanomag Sturm Tip 22 K je model gornje srednje klase, koji je od strane Hanomag 1934. godine lansiran kao prvi u klasi.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]     

Njegov šestocilindrični in-line motor sa visecim ventilima, bočnim bregastim vratilom i zapreminom od 2.25-litara (2252 cm3) davao je snagu od 50 KS pri 3500 / min. Snagu je preko četvorostepenog menjača prenosio na zadnje točkove. Automobil je imao nizak okvir kutijastog profila, zadnju krutu osovinu, koja je bila ucvrscena na polu-eliptične lisnate opruge, i prednje nezavisno ogibljenje na poprečnim lisnatim oprugama. Konstrukcija okvira i motora je bila slična kao kod manjih modela, sa motorom koji ima šest umesto četiri cilindra.  Potrosnja je bila 14 l/100 km, maksimalna brzina 110 km/h. Dimenzije vozila su bile: dužina 4450 mm, sirina 1620 mm, visina 1620 mm. Međuosovinsko rastojanje 3050 mm. Okretni krug 12 m. Tezina 1250 kg.

[attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8]
         
Automobil se proizvodio u period 1934-36.godine, i bio je dostupan kao limuzina sa dvoja ili četvora vrata (sa karoserijom Ambi-Budd-a), kao kabriolet sa 4 sedišta ili kao dvosed roadster.

Hanomag Sturm Typ 23 Kl

[attachment=1]
 
Tokom 1936. godine kompanija Hanomag je nastavila dalji razvoj modela  kabriolet i roadster sa modernizovanim i proširenim telom pod imenom Hanomag Sturm tip 23K.

Modeli su od tada dobili perforirane diskove. Perforirani pređeni kočioni diskovi, poznati i kao "diskovi velike brzine" ili "modifikovani diskovi", uglavnom su sastavljeni u vozila visokih performansi, kao što su sportski automobili.

Varijanta Hanomag Sturm tip 23K Limuzina sa 4 vrata dobila je šasiju sa dužim međuosovinskim rastojanjem i zadržala se kao Hanomag Sturm tip 23 KI. Potrosnja je bila 14,5 l/100 km, maksimalna brzina 114 km/h. Dimenzije vozila su bile: dužina 4580 mm, sirina 1620 mm, visina 1630 mm. Međuosovinsko rastojanje 3150 mm. Okretni krug 12,5 m. Tezina 1400 kg.

Od 1937. godine ponuđen je snažniji motor sa 55 KS za sve modele. Verzija sedan je dobio perforirane diskove.
     
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Dizelska verzija je prvobitno bila planirana i prikazana je na Salonu automobila u Parizu 1936. godine. Imala je šestocilindrični motor od 2860 cm3 i 37 kW. To bi bio prvi šestocilindrični dizel motor u nemačkom proizvodnom automobilu. Medjutim Hanomag ga nije uveo u serijsku proizvodnju.

Automobil se proizvodio u periodu 1936-39.godine, a proizvodnja Hanomag Sturma iznosila je 4885 primeraka.

Hanomag 1,3 Liter


Hanomag 1,3 litre pripadao je nižoj srednjoj klasi. Hanomag ga je uveo u proleće 1939. kao naslednik tipova Garant i Kurier.

[attachment=1]
 
Automobil je imao 4-cilindrični OHV motor sa 1,3 litre zapremine (1298 cm3) i 32 KS snage pri 3600 o/min, postavljenog ispred. Prema zahtevima tog vremena, automobil je imao maksimalnu brzinu od 115 km/h na autoputu, “autobahnfest“.

Vozio je imalo pogon na zadnje tockove preko potpuno sinkronizovanog 4-stepenog menjača s ručicom mjenjača na podu- tunelu za prenos. Samohodno telo od celog čelika imalo je elegantan oblik od A-stubova ka zadnjem delu, sličan VW Käfer-u. Međutim, prednji deo je bio mnogo duži od VW-a, što je dovelo do značajno drugačijeg pogleda sa strane VW-a. Kruta zadnja osovina oslanjala se na polu-eliptičnim uzdužnim lisnatim oprugama; prednji točkovi su se pojedinačno oslanjali na metalnim gumenim torzionim telima. Važna mesta za podmazivanje su radila pomoću centralnog podmazivanja koje se aktivira pod pritiskom noge u propisanim intervalima.

     
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Vozilo je isporučeno isključivo kao limuzina sa dvoja vrata sa zadnjim otvaranjem. Prozori na vratima su se otvarali sa mehanizmom za podizanje i spustanje stakla. Rezervoar za gorivo je imao kapacitet od 35 litara, sto je omogucavalo autonomiju vozila od oko 400 km pri ekonomicnoj voznji. Potrošnja goriva je 9,5 l/100 km.

[attachment=5][attachment=6][attachment=7]
   
Važna karakteristika komfora u poređenju sa drugim vozilima niže srednje klase (npr. Opel Olympia) bio je zadnji hidraulični poklopac za otvaranje prtljažnika, u kojem je bio i rezervni točak. Težina  vozila je 970 kg, a maksimalno opterecenje 1400 kg. Dimenzije vozila: dužina 4230 mm, sirina 1600 mm, visina 1680 mm, Međuosovinsko rastojanje 2500 mm. Okretni krug 10 m.

Do prestanka proizvodnje 1941. godine (zbog prelaska na ratnu proizvodnju) napravljeno je 9187 primeraka.

Hanomagova ratna proizvodnja


Početkom 1930-ih Dresdner banka je držala većinu deonica Hanomaga.

Godine 1932. Dresdner banka se po nalogu vlade Rajha udruzila sa Darmstädter und National bank-om u interesnu zajednicu. Direktan uticaj nacionalsocijalista na Dresdner banku zasnivao se na činjenici da je vlada Rajha, kojom je predsedavao Hitler, direktno uticala na Upravni odbor Banke.Time je nemački Rajh je preuzeo većinu akcija u zemlji, pa time i kompanije Hanomag. Između 1933. i 1942. godine, poslovanje Dresdner banke se snažno proširilo, a bilans utrostručio. Dresdner banka se smatra najvećom nemačkom bankom koja je bila najviše uključena u zločine nacionalsocijalističke vladavine. Banka je mnogo profitirala od osvajackim ratovima nacista na istoku i sistematske eksploatacije radne snage jevrejskog i istočnoevropskog stanovnistva kao takozvane "kućne banke SS". Dresdner banka je bila najveći zajmodavac SS-a (prema internoj studiji u 160 miliona eura danasnjeg novca), kojoj je poverena opsežna građevinska aktivnost u koncentracionom logoru Auschvitz-Birkenau. Verovalo se da bi Dresdner banka mogla da igrati vodeću ulogu u bankarskom sektoru u nemačkoj Evropi da je Hitler pobedio u II sv.ratu.


Godine 1934. klub Bohum (Bochumer Verein) preuzeo je većinu akcija kompanije, cime je ona bila teško pogođena. Kao rezultat toga, Hanomag je postao deo grupe Vereinigte Stahlwerke.

 [attachment=1]     

Bochumer Verein bio je integrisani rudarski koncern koji se nalazio u Bohumu, koji se bavio vađenjem, preradom i direktnom daljnjom preradom prirodnih resursa, tj. rudarstvom (posebno rudnika uglja) i industrijom za preradu teške robe (posebno industrije gvozdja i čelika) kojem je pripadalo nekoliko čeličana i rudnika, a koji je zapošljavao preko 20.000 ljudi.

 [attachment=2]

Vereinigte Stahlwerke bio je rudarski koncern u Düsseldorf-u. Sacinjavale su ga nemačke firme u osnovnoj proizvodnji gvožđa, čelika i rudarstvu. Vereinigte Stahlverke je povremeno smatran najvećom evropskom grupom u proizvodnji čelika i drugom po veličini kompanijom za proizvodnju celika na svetu sa 28 jama, 66 železara sa ukupno 242.000 radnika i zaposlenika i godišnjim prihodom od oko 2,5 milijarde maraka, što je činilo 15 posto nemačkog rudnika uglja i 34 procenata nemačke proizvodnje čelika.

Nakon preuzimanja vlasti NSDAP-a, proizvodnja naoružanja je stalno rasla kao deo naoružavanja Vehrmachta. Dok je 1933. godine udeo proizvodnje naoružanja iznosio je 40%, da bi se 1936.g.povećao  na 60%. Istovremeno, broj zaposlenih se povećao sa 2.500 na 10.000. Stvaranjem G.m.b.H. koji je nastao saradnjom Hanomaga sa Maschinenfabrik Niedersachsen Hannover (podružnica železare Wülfel i Laatzen) pokrenuta je proizvodnja delovima za gusenična vozila, koji su montirani u fabrici Badenstedt.

Od 1936. godine Hanomag je proizvodio municiju velikog kalibra u tri smene.

Hanomag i MNH su izgradili dva laka vozila (Sd.Kfz. 10-lako vučno vozilo od 1 tone, Sd.Kfz. 11-lako vucno vozilo od 3 t), oklopna pešadijska vozila (Sd.Kfz. 251-specijalno motorno vozilo 251), tenkove (Panzer V "Panther"-srednji nemački tenk  i Jagdpanzer V-lovac tenkova)......
        
[attachment=1][attachment=2]
[attachment=3][attachment=4]
[attachment=5][attachment=6]
[attachment=7][attachment=8]
[attachment=9][attachment=10]
              

... teške poljske haubice 10,5 cm, protivavionske topove 12,8 cm Flak 40 i standardni top 28 cm nemačke železničke artiljerije tokom Drugog svetskog rata.
        

Istorija razvoja i proizvodnje naoruzanja i vojnih vozila u Nemačkoj usko je povezana sa glavnim proizvođačima železničkih i teških vozila, oružja i čelika. Uopšteno, isporucilac oklopnog vozila Wehrmachtu  generalno se nazivao onaj koji je izvršio završnu montažu. Dobavljači pojedinih delova su se menjali tokom rata prema potrebama i mogućnostima. Glavni proizvođač borbenih tenkova i njihovih pojedinačnih delova od 1940. godine, bila je kompanija Maschinenfabrik Niedersachsen Hannover u Hanoveru, usko saradjujuci sa kompanijom Hanomag.

Proizvodnja oklopnih vozila počela u junu/julu 1939. proizvodnjom polu-lančanih SPV i oklopnih izviđačkih vozila. Kompanije Hanomag i MNH su od proleća 1941. do oktobra 1944. bile važan snabdevač šasija srednjeg oklopnog pešadijskog vozila (Sd.Kfz.251). Od januara do decembra 1942..g. u proizvodnim pogonima bila je i završna montaža ovog tipa. Do 1942.g. proizvedeno je 138 šasija (sa završnom montažom) i jos 808 šasija u period 1943-44.g.

Kompanija MNH je proizvela 30% od oko 6.000 izgrađenih Pantera V i preko 30% od oko 400 Jagdpanthera V. Bila je jedina kompanija koja je u jednom trenutku proizvodila Panther i Jagdpanther.
 
[attachment=1]

Za proces proizvodnje prebačeni su zatvorenici iz različitih logora. Teren i postojeće zgrade bile su toliko skucene da je u njima moglo raditi do 100 zatvorenika, pa je pri kraju novembra 1944. godine počeo rad u podzemnim tunelima. Otprilike 200 zatvorenika koji su tamo radili, zbog losih uslova bili su toliko pothranjeni i iscrpljeni da nisu mogli da ispune zahtevane norme. U pogonima su proizvodile sine, delovi šasije i točkovi za Panther, zupčanike i kućišta mjenjača odakle su slati na montazu u pogon koji se nalazio u Lindenu.

U pogonima u Lindenu bio je glavni posao, montiranje tenkova, mašinsko obrađjivanje delove oklopa i zaposljavala je 4.000 do 6.000 ljudi, od čega je samo 600 bilo Nemaca. Strani radnici su uglavnom bili ruske i francuske nacionalnosti, a najveća grupa su bili ruski prisilni radnici. Glavni inženjer zadužen za proizvodnju i razvoj, na saslušanju nakon predaje, izneo je podatak da  se proizvodilo 80-100 vozila mesečno i da je 2500 do 3000 radnika realizovalo mesečni obim proizvodnje.

Tokom 1941. godine, u saradnji sa Hanomagom, pokrenuta je proizvodnja SdKfz 10 uz istovremenu proizvodnju PzKpfv. III, PzKpfv. IV i StG. III. Panther je poceo da se proizvodi krajem januara/početkom februara 1943.g. U toku 1943.g. proizvedeno je 445 komada, u 1944.g.1232 komada, a u mjesecu januaru i februaru 1945. godine isporučeno je još 161 vozilo.

[attachment=2]
 
Fabrika je bombardovana je 22. septembra 1943. i 28. marta 1945. godine. Napadi su bili teski, ali nakon prvog fabrika u Lindenu nastavila proizvodnju. Prilikom drugog bombardovanja 14. marta 1945. godine, gasne cevi su oštećene, a napajanje je prekinuto 2 dana. Dva manja napada 17. i 25. marta nisu prouzrokovala mnogo štete, ali je u napadu 28. marta, trajno narušeno snabdijevanje energijom i uništene ranije ostecene zgrade. Proizvodnja je tada došla gotovo do zastoja i konačnog zaustavljanja. Pošto više nije bilo moguće raditi sa mašinama, samo nekoliko, gotovih tenkova je završeno ručno.

Nakon teškog ostecenja vazdušnim napadima saveznika na Hannover u martu 1945, proizvodnja tenkova je zaustavljena. Prisilni radni logor Ahlemer je evakuisan 6. aprila 1945.g. i upucen prema koncentracionom logoru Bergen-Belsen. Prostor fabrike i ostecena postrojenja 10. aprila 1945. godine tokom oslobađanja Hanovera zauzele su saveznicke snage i potpale pod britansku upravu.

Tokom Drugog svetskog rata, Hanomag je pored proizvodnje oklopnih vozila, tenkova i naoruzanja proizvodio i motorna vozila za potrebe vojske. Naime, nemačka vojska je naredila svim proizvođačima automobila 1933. godine da dizajniraju "Einheits-Pkw mit Allradantrieb", jedinstven putnički automobil sa pogonom na sva četiri točka. Svi proizvođači su morali da prate identične nacrte i tehnički izgled. Vozilo je razvila firma Stoewer  iz Šcecina kao automobil E/20 B ((kao R180, R200 i Tip 40) za potrebe jedinica Wehrmachta.
 
[attachment=1]

Medjutim, ograniceni kapaciteti kompanije Stoewer rezultirali su koprodukcijom (proizvodnjom) navedenog modela i od strane BMW-a (kao 325) i Hanomaga (kao 20B). Zajedno, tri proizvođača su napravila oko 10.000 jedinica. Od tog broja Hanomag je od 1937. do 1940.godine, proizveo oko 2000 primeraka. Sva tri proizvođača pravili su model vozila sa jedinstvenim šasijama i karoserijama, ali su koristili motore i transmisije iz sopstvene proizvodnje.
     
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Vozila su korišćena za transport jedinica (Kfz. 1), vozilo odeljenja za male popravke i održavanje, radio vozilo (Kfz.  2/40), u artiljerijsko izviđačko-mernim jedinicama (Kfz. 3) i zapotrebe vazduhoplovne odbrane (Kfz. 4).
 
[attachment=5]

Otvoreni Hanomagov Kubelwagen imao je međuosovinsko rastojanje od 2400 mm i bio je opremljen šestocilindričnim inline vodeno hladjenim motorom, zapremine 1991 cm3, koji je davao 50 KS pri 3500 o/min. Vozilo sa pogonom na sva četiri točka imalo je petostepeni menjač i tri diferencijala sa ograničenim proklizavanjem. Svi točkovi su imali dobos kočnice koje su se aktivirala pomocu sajle. Pored modela sa prednjim osovinskim upravljanjem, na većini modela je ugrađen specijalni sistem upravljanja sa četiri točka. Ukljucivanje komande "lock-level"  između prednjih sedišta, činilo je zadnju osovinu bočno okrenutom do određenog ugla, sto je skoro prepolovilo prečnik kruga zaokreta od 12,7 m na 6,5 m. Maksimalna brzina je bila 80 km/h.Potrošnja goriva bila je 17 l /100 km na putu i 25 l / 100 km u terenskim uslovima. Kapacitet rezervoara je 50+10 litara. Automobil je bio tezak 1.775 kg. Zbog male snage motora a velike tezine vozilo nije bilo pogodno za transport putnika i vucu artiljerijskih orudja. Snaga se na pogon sva cetri tocka prenosila preko mehanickog-rucnog sestostepenog  (5+R) menjaca. Prednje vešanje i zadnje vesanje je bilo nezavisno sa zavojnim oprugama.

Zbog velike složenosti automobili su bili teški za odrzavanje i skloni cestim kvarovima i popravci. Pored toga, većina vozila je unistena i ostecena tokom rata protiv Sovjetskog Saveza.

Organizacija održavanja i snabdevanja rezervnim delovima bili su još jedan veliki problem, pošto su vozila bila raspoređena na rastrkanim frontovima (na evropskom frontu, istočnom frontu, severnoj Africi). U istrazi iz 1940.godine 90% svih vojnih struktura smatrali su da je vozilo "nesposobno i nepodobno za ratnu službu", dok se mnogo jednostavniji, lakši i jeftiniji Wolksvagen Kubelwagen pokazao daleko superiornijim u svakom pogledu. Godine 1940. zaustavljena je proizvodnja,

Za četiri godine, 3225 vozila je napravljeno u fabrici BMW u Eisenachu i oko 2000 primeraka u Hanomagu. Fabrika Stoewer u Scecinu je nastavila dalju proizvodnju vozila, kao jedini proizvođač, do 1943. godine, kada je proizvodnja definitivno prekinuta.

U proizvodnji komunalnih vozila, Hanomag je bio poznat po svojim traktorima (Eilschlepper), koji je proizveden u nekoliko kategorija težine. Najmanji je tip SS 20, izveden uglavnom od putničkog automobila. Hanomag SSA 100, prvi put je uveden 1936. godine, kao najteži tip, a samo godinu dana kasnije Hanomag napravila je nekoliko modela teškog traktora od kojih je najpoznatiji SS-100.
     
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Imao je i verziju sa dvoja vrata i verziju sa četvoro vrata. Verzija sa četvoro vrata ima dvostruku kabinu, koja može prevoziti posadu od pet ili šest osoba. Samo tri godine nakon početka proizvodnje SS 100, izbio je Drugi svetski rat. U to vreme, opremljen vitlom-cekrkom i oznakom Hanomag ST 100 V, postao je neophodna inženjerijska masina za teške poslove u sluzbi Wehrmachta i Luftvaffea.

U osnovi, traktor Hanomag SS-100 bilo je civilno vozilo koje je prilagodjeno i prepravljeno za potrebe Wermachta. Vojna verzija imala je veću kabinu i vitlo. Pokretao ga je vodeno hlađeni 6-cilindricni dizel OHV motor tip D 85S, zapremine 8553 cm3, snage 100 KS, sa kapacitetom vuče od 20 tona uz maksimalnu brzinu od 40 km/h.  Motor je imao suvo kvačilo sa više ploča i četvorostepeni ZF menjač sa direktnim izborom brzine. Poluga menjaca bila je na podu u sredini kabine automobila. Ukupna težina vozila bila je u skladu sa opremom u rasponu od 5.000 kg do 6.600 kg (zavisno od verzije kabine, sa dvoja vrata ili četvoro vrata a za vojnu upotrebu vozilo je uvek isporučivano sa dizalicom ili cekrkom, od 80 metara duzine celicne sajle i vučnom silom od 5,5 t) .  Hanomag SS-100 imao je potrošnju na autoputu od 50 litara dizela na 100 km - rezervoar se nalazi na okviru iza kabine kapaciteta 250 litara. Akcioni radijus kretanja vozila bio je 500 km do dopune goriva.


I kopnena vojska i vazduhoplovne jedinice su ga masovno koristile. Pod imenom SS-100 LN prvi put je isporučen Luftvaffeu, a kasnije i kopnenoj vojsci kao SS-100V.

[attachment=4][attachment=5]   

Luftvaffe jedinice su ga koristile za vuču aviona, prikolica za benzin i transport avionskih bombi. Takođe, Hanomag SS-100 je koriscen i za vuču Meillerwagen-a, koji je prevozio V2 raketu na mesto lansiranja i podizao raketu.

[attachment=6][attachment=7][attachment=8]
     
"Meillerwagen" je prikolica iz Drugog svetskog rata. Korišćena je za transport V2 rakete iz mesta pretovara tehničkih trupa do mesta krcanja gorivom („Brennstand“). Štaviše, on je služio kao snabdevačko vozilo za punjenje goriva (vucu specijalne cisterne A-Stoffanhanger za transport raketnog goriva V2) i pripremu za lansiranje.

Pored toga, Hanomag je korišćen i za vucu raznih prikolica, kao sto je otvorena prikolica B-Stoff trailer od 4,5 tona, zatvorena prikolica Anh.350, U kopnenoj vojsci je koriscen kao vucno vozilo za teska artiljerijska orudja, izvlacenje zaglavljenih vozila i kao vozilo za vuču raznih drugih prikolica.
           
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Traktor ST 100 pokazao se tako uspešnim da je tokom rata austrijski konkurent Fross-Büssing dobio licencu za proizvodnju u Beču.Proizvodnja SS-100 je bila u periodu od 1936. do 1945. godine.

Proizvodni pogoni Hanomaga su bombardovani u drugoj polovini i krajem II sv.rata, ali kako je proizvodnja SS-100 smatrana kao proizvodnja komunalnih vozila , za razliku od većine nemačkih fabrika, nije previse ostecena. Proizvodne hale i mašine su ostale gotovo neoštećene, tako da je nekoliko nedelja nakon predaje Nemačke, proizvodnja mogla da nastavi punom parom, pa tako kompanija nije imala problema sa posleratnim ograničenjima koje su nametnuli saveznici. Vozilo se nastavilo proizvoditi nakon zavrsetka II sv.rata kao ST100 i ST100V uključujući i neke verzije za francusku vojsku. Posleratna konstrukcija ST 100 iz 1947. godine razlikovala se po modifikovanim bočnim stranama poklopca motora, koji su umesto originalnih nagnutih otvora za otvaranje bili vertikalni, i sto vise nije bilo rezervnog tocka iza kabine.
 
[attachment=5]

Tako je 1945. godine iz fabrike izaslo 154 traktora ST 100, godinu dana kasnije čak i dvostruko, a do kraja proizvodnje 1950. godine 1.112 ovih izuzetno dokazanih mašina pojavilo se na posleratnim nemačkim putevima pre nego što je njihova proizvodnja definitivno zaustavljena.

https://www.youtube.com/watch?v=xSb7FJHEQAM
https://www.youtube.com/watch?v=d-HLH8mD67U

Hanomagova posleratna proizvodnja


09. aprila 1945. fabriku Linden je zauzela 9. Armija britanske vojska. Nakon potpune kapitulacije Nemacke, mesec dana kasnije, britanska okupaciona vojska (Britanska vojska Rajne-BAOR) zauzela je britansku zoni u Nemačkoj. Jedna od jedinica koja je zauzela Hannover bila je 823. radionica oklopnih trupa REME (Roial Electrical and Mechanical Engineers). Oni su bili stacionirani u fabrici Hanomag u Hanoveru od 8. juna 1945. godine.
Nakon posedanja jedne od tri glavne fabrike Panther; Maschinenfrabrik Niedersachsen Hannover (M.N.H.) od preostalih zaliha od avgusta 1945. do proleća 1946. u roku od devet meseci, pod vodjstvom kapetana Hadlova pristupilo se rasciscavanju i osposobljavanju montaznih linija i prikupljanju ispravnih podsklopova Ii delova. Pošto su proizvodni delimično uništeni bombardovanjem, ova jedinica se 29. juna 1946.g. sa već delimično sklopljenim vozilima preselila u fabriku oružja u Laatzenu, južno od Hanovera.
 
[attachment=1]

Laatzen je bio jedna od fabrika koja je snabdevala podsklopovima pogon MNH za tenk Panther, među kojima su bile gusenice i razne druge komponente, kao i topovske cevi. I Laatzen i Linden su bile podružnice M.N.H. koja je osnovana 1939. godine isključivo u svrhu proizvodnje naoružanja.Postrojenje je bilo u neredu kada je jedinica stigla tamo, jer su prisilni radnici zarobljenici  pod prisilom Wehrmacht-a demontirali masine i pogone pre njihovog napustanja i povlacenja. Komponente koje su dovršene u Lindenu prevezene su u Laatzen, kako bi se radovi nastavili na sklapanju Panther tenkovi.
 
U avgustu 1945. godine, jedinica za radionice, pod komandom kapetana V. J. Hadlova, primila je naređenje da izgradi što je moguće više Pantera iz ostataka na liniji za sklapanje. Medjutim, zbog oštećenja bombardovanjem originalna linija montaze nije bila od neke koristi. Zbog toga su upotrebljive masine iz Lindenovih pogona prevoženi u Laatzen gde je sastavljena mala montažna linija. Od ovih preostalih delova na montažnoj liniji sklopljeno je 9 tenkova Panther i 12 lovaca tenkova Jagdpanther.Pošto nije bilo nikakve dokumentacije i instrukcija za montažu ovih vozila, angažovan je bivši nadzornik. Predradnik je sa svoje strane okupio malu vojsku bivših radnika.

 Završeni Panteri testirani su od strane britanskog osoblja na poligonu severno od Hanovera, ali su testirana prema nemačkim zahtevima. Tenkove su vozili vozači REME. Standardna procedura kontrole kvaliteta zahtevao je da se svaka šasija vozi 15 km - bez montirane kupole - kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje svih automobilskih delova. Nakon montaže kupole, koju je pratila britanska kontrola kvaliteta, kompletan tenk je vozio još 50 do 60 km. Montaža vozila je završena do proleća 1946. Na spoljne nosače nisu montirani nikakvi alati na kompletnim vozilima, niti su postavljeno bilo kakvo naoruzanje (top,mitraljez). Sva vozila dobila su kamuflažne boje na liniji za sklapanje. Na tenkove su zavarene ugravirane pločice kako bi se obeležio završetak ovih britanskih Pantera. Svaka pločica sadrzala je detalje REME jedinice i broj proizvodnje vozila.

Svrha izgradnje ovih Pantera bila je usmerena na poređenje Pantera sa britanskim AFV-ovima tog vremena. Dva Pantera, dva Jagdpanthersa i jedan zarobljeni Bergepanther prošli su standardne britanske AFV testove. Medjutim, brzo je shvaćeno da je zbog čestih mehaničkih kvarova Pantera nemoguće dovršiti kompletno ispitivanje. Probe su zaustavljene nakon što je poslednji radni Panther oštetio prenos tokom testa za penjanje po brdu. Svi ostali Panteri su već bili kanibalizovani za rezervne delove ili su se pokvarili. U zaključnom izveštaju datiranom februara 1948. navodi se da je “dobijeno vrlo malo informacija od bilo kakve vrednosti”, zbog čega je zakljucena “opšta mehanička nepouzdanost tenkova Pantera i Jagdantera” .

[attachment=2][attachment=3]   

Pored ovoga Panther tenkovi su korišćeni i za razne druge svrhe. Jedan od njih je korišćen u studiji o ergonomiji nemačkih tenkova. Izveštaj o tome datiranje decembra 1947.godine. Mnoga vozila su bila otpisana i koriscena kao ciljevi na gadjanjima u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Rad na proizvodnji tenkova Panter, koji je bio u fokusu britanskog interesa je zaustavljen pa je ono sto je ostalo od kompanije Maschinenfrabrik Niedersachsen Hannover (M.N.H.) po naređenju saveznika demontirana 1946/47.godine, cime je kompanija prestala da postoji.

Hanomag Partner

[attachment=1]
 
Pedesete godine 20. veka su demokratizacija automobila, predratni graditelji kreću u trku za popularnim modelima kako bi pokušali obnoviti trziste i privukli kupce. U Nemačkoj, kompanija Hanomag odlučuje da povrati automobilsku predratnu slavu. Hanomag je odlučio da dizajnira malu limuzinu srednje klase koja bi bila dostupna široj javnosti, koji je dobio ime Partner, a koja će zauzeti mesto Hanomag 1.3 litre čija je proizvodnja zaustavljena 1941. godine.

 [attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]     

Hanomag Partner je prototip malog automobila, koji je proizvođač automobila Hanomag iz Hanover-a predstavio 19. aprila 1951. godine na Salonu automobila u Frankfurtu kao naslednik modela koji je proizveden deset godina ranije, Hanomag 1,3 litra. Sa ovim automobilom, Hanomag je želeo da pokuša da se vrati na tržište automobile, ali pokusaj se zaustavio nakon predstavljanja automobila.

Automobil je imao napred postavljen 3-cilindrični dvotaktni motor (dizajniran od strane firme Müller-Andernach ) zapremine 697 cm3 i snage 28 KS. Vozilo je imalo pogon preko prednjih točkova, a snaga se prenosila preko menjača sa tri brzine smestenog na stubu volana.

Samonosivu, potpuno čeličnu karoseriju u obliku pontona sa dvoja vrata sa zadnjim šarkama (otvaranje unazad), napravila je firma Karmann iz Osnabrucka. Vozilo je ponudilo prostor za tri odrasle osobe na prednjem sedištu. Iza sedista moglo je da se smesti još dvoje dece, koja bi sedela na pomocnim sedistima (Notsitzen Platz nehmen).
   
[attachment=6][attachment=7]

Sva četiri točka su se pojedinačno oslanjala na okretnim metalnim gumenim torzionim šipkama, prednji na dvostrukim poprečnim ramenima, a pozadi na pratećim vezama (Längslenkern). Dimenzije vozila su: dužina 4000 mm, sirina 1700 mm, visina 1480 mm. Međuosovinsko rastojanje 2165 mm. Okretni krug 10 m.

Iako je automobil bio u pogledu dizajna i tehnologije na vrhuncu svog vremena, (Hanomag je koristio tehnička rešenja koja su još uvek bila retka: prednja vuča, samonosiva karoserija, nezavisno vesanje-oslanjanje) kupci nisu bili previse zainteresovani za model pa automobile nijeni usao u serijsku proizvodnju. 

Napravljeno je svega 20 primeraka vozila pre eventualne serijske proizvodnje, od kojih je 6 primeraka izlagano na IAA (Internationale Automobil-Ausstellung) u Frankfurtu na Majni. Zbog slabog interesovanja potencijalnih kupaca konačno je doneta odluka o  konstrukciji automobila u Hanomagu.

 

Godine 1952. Grupa Rheinstahl je preuzeo Hanomag. Grupa Rheinstahl je korporacija koja je imala rudnike gvozdja i pogone za preradu. Grupa je 1952. godine značajno proširena kupovinom Hanomaga i 1964. kupovinom Henschel-Werke. Kamionske divizije ove dve kompanije su se spojile 1969.g. u Hanomag-Henschel Fahrzeugverke GmbH (HHF) u okviru Rheinstahl grupe sa oko 10.000 zaposlenih. Godine 1965, Rheinstahl je takođe preuzeo Tempo-Werke, čime je model programa proširen na kamionete.

Godine 1969. proizvodnje komercijalnih vozila Hanomaga i Henschel-Werkea spojile su se u Hanomag-Henschel Fahrzeugverke GmbH (HHF) u okviru Rheinstahl grupe "Tempo".

Daimler-Benz AG je imao svog ucesca u Rheinstahl grupi, da bi preuzeo kompaniju od 1971. godine. Od 1970, Mercedes-Benz dizel motori (BR 8) postepeno su ugradjivani u vozila Hanomag-Henschel.

 1970. preuzima proizvođača Hatra (proizvodjac hidraulicnih bagera). Godine 1974. potpuno je nestao brend Hanomag-Henschel. U julu 1974. Rheinstahl je prodao Hanomag za 120 miliona DM Massei Fergusonu. Planovi za povezivanje poslovanja građevinskih mašina Grupe u Hanoveru više nisu implementirani.

1. februara 1980. godine, preduzetnik Horst-Dieter Esch preuzeo je Hanomag za 30 miliona DM i integrisao ga sa drugim kompanijama građevinske mehanizacije u svoj IBH holding kako bi formirao najveću kompaniju građevinskih mašina na svetu.
 
[attachment=1]

Sa grupnim prometom od 783,6 miliona DEM i 7180 zaposlenih, IBH je bila jedna od deset najvećih kompanija građevinskih mašina na svetu 1980. godine. U februaru 1980. godine, IBH je kupio i Hanomag, što ga čini trećim po veličini nakon Caterpillar-a i Komatsu-a, s prodajom od 2,5 milijardi DM i 15,000 zaposlenih.Hanomag je trebalo ponovo da postane konkurentan uz veliku državnu pomoć.

Temeljno restrukturiranje i brza integracija kupljenih kompanija nije sprovedena dovoljno dosledno, potencijalni proizvodni planovi i programi su teško realizovani. Stalna kriza u građevinskoj industriji i medju proizvođačima građevinske opreme, tesko je pogodila IBH holding. Pored toga, unutargrupni razlozi su ojačali rastuću krizu korporacije u IBH Grupi. IBH u novembru 1983.godine, odlazi u stečaj, zbog čega je Hanomag morao podneti zahtev za stečaj u februaru 1984. godine. Esch je zbog pronevera uhapšen u martu 1984. i osuđen u oktobru iste godine. Krajem marta 1984. godine, poslednji zaposleni u Hanomagu su otpušteni.

Preduzetnici Alfred Gassmann, Helmut Gassmann i Gunter Papenburg osnovali su u aprilu 1984. godine spasilačku kompaniju, Hanomag GmbH, koja je 1988. godine pretvorena u javno društvo s ograničenom odgovornošću. Godine 1989. proizvođač građevinskih mašina Komatsu je preuzeo deonice Hanomaga AG. Komatsu Hanomag GmbH je od 2002. godine u potpunosti u vlasništvu međunarodne kompanije i od tada je poznat kao Komatsu-Hanomag GmbH.
 
[attachment=1]

U Hannoveru se proizvode utovarivači od 54 do 353 KS, a od 2005. godine i bageri na tockovima od 14 do 22 tone. Proizvodnji u 2007. godini je povećana za 1.400 jedinica na skoro 3.900 mašina. Prodaja je iznosila 356 miliona eura, što je povećanje od 62 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Hanomag Rekord snimljen 1938. godine u Berlinu.


[attachment=1]

Reklama za Hanomag, dnevni list "Vreme", broj za 05.01.1937. godine.



[attachment=1]

Hanomag 1,3 Liter, 1939. godina.


[attachment=1]

Snimljeno 1940. godine Hanomag 1,3 literes (model 1939.)



[attachment=1]

Još nekoliko mađarskih vojnih Hanomag 1,3 literes, 1940. godina.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]