PALUBA

                                                                                             [attachment=1]





   Tužna sudbina ovog parnog tegljača na točak započela je 1913. u Budimpešti gde je izgrađen u DGT Óbudai Hajógyára, Óbuda (DDSG-Schiffswerft Budapest, Óbuda) i porinut pod imenom  Vág , što znači Rez. Nakon završetka I sv. rata pripao je kraljevini SHS gde 1921.godine dobija novo ime: Slovenac. Plitkog gaza uglavnom se koristi na Savi a kao takvog ga zaplenjuju Nemci u II sv. ratu i koriste za prevoz vojne opreme, pa tako biva prvi put potopljen 1944. kod Ivankovca na Dunavu, a nakon vađenja i popravke tone iste godine kod Beograda. Ponovo biva osposobljen da bi konačno 24.aprila 1945.naišao na magnetsku tempiranu minu na Savi, uzvodno od Jarka i potonuo uz levu obalu, gde se nalazi i danas.

   Olupina ovog nekad lepog parobroda se danas može videti pri niskom vodostaju, a pošto je jako blizu Mačvanske obale ponekad se može peščanim sprudom i hodom kroz plitku vodu dopešačiti do njega. Pecaroši ga koriste za ribolov, a mlađi za kupanje, što je jako opasno i zabranjeno. Lovci na sekundarne sirovine su ga u većoj meri očerupali a vidljivi su i tragovi brenera za sečenje metala. Osim što je ovaj brod u vlasništvu države po međunarodnim plovidbenim propisima, ujedno je zaštićeno dobro kao objekat od posebnog istorijskog značaja. Do sada nije bilo pokušaja njegovog vađenja iako leži u plovnom putu i pri visokom vodostaju predstavlja opasnost za prolazeće brodove. Pre desetak godina je neko plovilo otkinulo komandni most prelazeći iznad njega, očigledno ne poznajući ovaj deo Save. Jedan od razloga zašto je tako leži u činjenici da je Slovenac prevozio granate i drugi ratni materijal kada je naleteo na minu što dodatno usložnjava njegovo uklanjanje i čini opasnim zadržavanje u njegovoj blizini.

   Ovaj istorijski spomenik nalazi se nekoliko kilometara nizvodno od Sremske Mitrovice i interesantan je turistima koji krstare Savom, kao i meštanima koji poznaju njegovu sudbinu i rado je prepričavaju strancima. Ovaj objekat se vidi i na satelitskom snimku na Google mapi. Do sada je pravljeno nekoliko reportaža i napravljeno desetak članaka o ovom podvodno-arheološkom objektu a linkove nekih od njih možete pogledati

http://www.aquaetarchaeologia.org.rs/sr/115 (http://www.aquaetarchaeologia.org.rs/sr/115)
http://%20www.youtube.com/user/aquaetarchaeologia#p/a/u/0/ogDrdlHNflo (http://%20www.youtube.com/user/aquaetarchaeologia#p/a/u/0/ogDrdlHNflo)
http://www.politika.rs/sr/clanak/4112/%D0%A0%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0 (http://www.politika.rs/sr/clanak/4112/%D0%A0%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0)



              [attachment=2]                                                           [attachment=3]                                                           [attachment=4] 

              [attachment=5]                                                           [attachment=6]                                                           [attachment=7]







   

Snimak olupine broda.





https://youtu.be/ogDrdlHNflo