PALUBA

Zapaljene zgrade, blokiran metro: Proglašeno vanredno stanje u Čileu


Predsednik Čilea Sebastijan Pinera proglasio je vanredno stanje u glavnog gradu zemlje Santjagu posle nereda.

U neredima su mnoge zgrade u centru grada zapaljene i gradski metro blokiran.

U crno obučeni demonstranti u znak protesta zbog porasta cena javnog prevoza podmetnuli su u petak vatru u nekoliko stanica metroa, pljačkali prodavnice i zapalili autobus javnog prevoza, prenosi Rojters izjave svedoka i izveštaje TV stanica i sa društvenih mreža.

Zatvoreno je 136 stanica metroa i prekinut je saobraćaj na dužini od oko 150 kilometara.

Pinera, političar desnog centra, izjavio je da će proglasiti specijalni zakon o bezbednosti kako bi bili procesuirani "kriminalci" odgovorni za štetu nenetu u Santjagu, ali je, istovremeno, izjavio da razume nezadovoljstvo onih koji su pogodjeni porastom cena javnog prevoza.

Rojters podseća da je Čile jedna od najbogatijih država Latinske Amerike, ali, istovremeno, i jedna od onih u kojima su najveće socijalne nejednakosti.

Nezadovoljstvo zbog visoke cene života u Santjagu jedna je od glavnih političkih tema, kao i zahtevi za reforme počev od poreza i cene rad do penzionog sistema.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1605604)

https://youtu.be/nPTOmvChNYI

Masovni neredi u Čileu: Vojska i tenkovi na ulicama, proglašeno vanredno stanje, poginule tri osobe
Srna 20.10.2019.

Tri osobe su poginule u požaru u supermarketu tokom masovnih nereda u Čileu, koji su izbili zbog povećanja cena karata za metro, javlja Bi-Bi-Si.

https://youtu.be/bykBuUT-n68

Neredi su nastavljeni iako je predsednik Čilea Sebastijan Pinjera suspendovao odluku o povećanju cena prevoza podzemnom železnicom. Zvaničnik gradske uprave Karla Rubilar saopštila je da su dve osobe poginule u samom supermarketu, dok je treća osoba podlegla povredama na putu do bolnice. Incident se dogodio nakon više od jedne sedmice protesta.

Proglašeno vandredno stanje u prestonici Čilea zbog nereda

U glavnom gradu Santjagu raspoređeni su vojska i tenkovi nakon što je Vlada proglasila vanredno stanje, a tokom noći uveden je policijski čas u nekim delovima grada. U nekim dovima Santjaga stotine vojnika raspoređeno je na ulicama prvi put od 1990. godine kada se Čile vratio demokratiji nakon diktature Augusta Pinočea. Demonstranti su juče podigli barikade i palili autobuse, a policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

Sukobi su izbili u centru grada, a gradonačelnik Felipe Alesandri opisao je situaciju kao haotičnu. Više od 300 ljudi je uhapšeno, dok je povređeno 156 policajaca, kao i 11 civila. Takođe, u gradu su otkazani svi sportski događaji, a prodavnice su zatvorene. Podzemna železnica biće zatvorena do sutra nakon što su demonstranti uništili i oštetili 41 od 136 metro stanica, navodi Bi-Bi-Si.

Protesti su organizovani i u gradovima Konsepsion, Rankagva, Punta Arenas, Valparaiso, Ikike, Antofagasta, Kiljota i Talka, objavio je list "El merkurio".

-----------------------------------------

Čileanski predsednik odustao od podizanja cena prevoza nakon nasilnih protesta
Tanjug 20.10.2019.

Čileanska vlada odustala je od podizanja cena prevoza zbog već desetodnevnih protesta koji su postali nasilni i proširili se na dvadesetak gradova. Odluku o tome je saopštio predsednik Čilea Sebastijan Pinera, preneo je AP.

Predsednik je pre dva dana proglasio vanredno stanje u glavnom gradu zemlje Santjagu posle nereda u kojima su mnoge zgrade u centru grada bile zapaljene i gradski metro blokiran. On je obećao da će odgovorni za nasilje platiti za svoja dela, navodi AP. Protesti su počeli u ponedeljak, ali su se potom proširili na dvadesetak gradova gde nezadovoljni protestuju ne samo protiv cena prevoza, već i cena struje, vode i lekova. Za sada nije jasno da li će povlačenje odluke o poskupljenju prevoza uticati na prekid protesta.

U međuvremenu, vlasti su saopštile da su u neredima povređeni 156 policajaca i 11 civila, a da je više od 300 ljudi uhapšeno. Rojters navodi da je Čile jedna od najbogatijih država Latinske Amerike, ali, istovremeno, i jedna od onih u kojima su najveće socijalne nejednakosti. Nezadovoljstvo zbog visoke cene života u Santjagu jedna je od glavnih političkih tema, kao i zahtevi za reforme počev od poreza i cene rad do penzionog sistema.

Izvor: www.blic.rs

Neredi u Čileu eskaliraju: Dvoje ljudi izgubilo život


U požaru u supermarketu u Čileu koji je izbio za vreme nasilnih nereda u zemlji dvoje ljudi je izgubilo život.

Jedna osoba je u teškom stanju, javile su vlasti novi bilans revidiran na niže.

U supermarketu u San Bernandu došlo je do pljačke i požara kada su poginule dve žene, a treća je zadobila opekotine na 75 odsto tela, rekao je ministar unutrašnjih poslova Andres Čadvik.

Vlasti su ranije javile da je troje mrtvih u požaru u samousluzi Lider, američkog lanca Volmart u San Bernandinu, predgrađu glavnog grada Santijaga.

Stotine ljudi su nasilno upale u samoposlugu, preneli su vatrogasci kojima je trebalo više od dva sata da savladaju požar.

Neredi u Čileu počeli su u petak zbog povećanja cena gradskog prevoza, što je podstaklo bes zbog loših socijalnih ekonomskih prilika i nejednakosti u toj zemlji koja se smatra jednom od najstabilnijih u Latinskoj Americi.

Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera proglasio je juče vanredno stanje u glavnom gradu Santjagu i dao zadatak vojsci da uspostavi red i mir posle nasilja i sukoba koji su izbili tokom protesta.

Vojska je počela juče da patrolira ulicama prvi put od kraja diktature generala Augusta Pinočea 1990. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=20&nav_category=78&nav_id=1606169)

"Mi smo u ratu"


Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera izjavio je da je ta zemlja "u ratu", nakon trodnevnih nereda i pljački u kojima je sedam ljudi izgubilo život.

"Mi smo u ratu protiv moćnog i nemilosrdnog neprijatelja, neprijatelja koji ne poštuje nikoga i ništa i koji je spreman da koristi nasilje i zločine bez ikakvih ograničenja", rekao je Pinjera juče novinarima.

U Santjagu je juče drugu noć zaredom na snazi bio policijski čas od 19.00 do 06.00 po lokalnom vremenu. Vanredno stanje je pored prestonice proglašeno i u više regiona, kao i u drugim najvećim gradovima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=21&nav_category=78&nav_id=1606234)

Vojska je raspoređena na ulice Santjaga.


https://youtu.be/DgJfEgRHBbM

https://youtu.be/eaecv4fdJNg

https://youtu.be/TZheb4bMUWo



https://youtu.be/y-xKI8WAgp4

https://youtu.be/hoVfJdurrqU

https://youtu.be/um94DjmGjfA

Čileanci ponovo na ulicama


Demonstranti su se vratili na ulice Čilea, nezadovoljni ekonomskim ustupcima koje je najavila vlada u pokušaju da umiri građane nakon nasilja koje se dogodilo.

Predsednik Sebastijan Pinjera rekao je da koraci koje će vlada preduzeti neće moći da ispune zahteve mnogih u zemlji od 18 miliona ljudi.

Međutim, on je odložio poskupljenje struje od gotovo 10 odsto za kraj sledeće godine.

Pinjerova administracija bori se sa neredima koji su počeli u petak zbog povećanja cena gradskog prevoza, što je podstaklo bes zbog loših socijalnih ekonomskih prilika i nejednakosti u toj zemlji, jednoj od najstabilnijih u Latinskoj Americi.

Najmanje 18 osoba je pogunulo tokom ovih poslednjih nemira u Čileu.

Najveći deo demostranata je izražavao svoj protest mirno, ali je bilo podmtnutih požara, pljački i navodne brutalnosti bezbednosnih snaga što je šokiralo mnoge u ovoj zemlji poznatoj po relativnoj stabilnosti.

Vlada je ove nedelje najavila povećanje minimalne plate i najnižih državnih penzija. Cene karata za metro vraćene su na pređašnje.

Međutim uprkos ustupcima, građani kažu da su oni premali i da su došli prekasno.


UN šalje misiju u Čile

Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašle izjavila je da će u Čile uputiti misiju koja će istražiti navode o kršenju ljudskih prava u toj zemlji.

Bašleova, koja je bila predsednica Čilea u dva mandata, navela je na Tviteru da su poslanici i vlada Čilea izrazili želju da bude upućena misija UN za ljudska prava.

Vlada Čilea saopštila je pre dva dana da je 15 osoba poginulo tokom pet dana nemira, podmetanja požara, nasilja i sukoba koji su paralisali tu zemlju i narušili njen dugogodišnji imidž oaze stabilnosti u Latinskoj Americi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=24&nav_category=78&nav_id=1608201)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=24&nav_category=78&nav_id=1608157)

https://youtu.be/3FfoBIo8OI4


https://youtu.be/AAcSpzEayG8

https://youtu.be/822qLw5m0-Q

Milion ljudi na mirnom protestu


Milion Čileanaca mirno je protestovalo u glavnom gradu Santjagu, na najvećem skupu od kada je izbilo nasilje tokom demonstracija u toj južnoameričkoj zemlji.

Demonstranti koji su mahali državnim zastavama, plesali, udarali šerpe drvenim varjačama i nosili transparente, pozivajući na političke i socijalne promene, prešli su kilometre kako bi se iz okoline Santjaga okupili na Trgu Italija.

Saobraćaj, već otežan zbog protesta vozača kamiona i taksista zbog putarina, bio je zaustavljen pošto su demonstranti blokirali glavne ulice i javni prevoz u Santjagu, prenosi Rojters.

Svi demonstranti su sredinom večeri krenuli kući, zbog policijskog časa koji počinje u 23.00.

U Santjagu je na snazi vanredno stanje, koje je predsednik Sebastijan Pinera proglasio posle nereda u kojima su mnoge zgrade u centru grada zapaljene i gradski metro blokiran.

Pinera, političar desnog centra, izjavio je da će proglasiti specijalni zakon o bezbednosti kako bi bili procesuirani "kriminalci" odgovorni za štetu nanetu u Santjagu, ali je, istovremeno, izjavio da razume nezadovoljstvo onih koji su pogođeni porastom cena javnog prevoza.

Glavni grad Čilea i druge velike gradove već danima potresaju neredi čiji je "okidač" bilo podizanje cena karata u metrou, ali su kasnije prerasli u protest zbog visokih troškova života i nejednakosti, jer su u toj zemlji zdravstvo i obrazovanje gotovo potpuno privatizovani.

Pinera je prošle subote je poništio odluku o podizanju cene karata.

Rojters podseća da je Čile jedna od najbogatijih država Latinske Amerike, ali, istovremeno i jedna od onih u kojima su najveće socijalne nejednakosti.

Nezadovoljstvo zbog visoke cene života u Santjagu jedna je od glavnih političkih tema, kao i zahtevi za reforme, počev od poreza i cene rada do penzionog sistema.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=26&nav_category=78&nav_id=1608645)


https://youtu.be/V7xDTv9o6ow

https://youtu.be/orH0w61XFuA

Председник Чилеа најавио реконструкцију владе због протеста
субота, 26.10.2019.

Председник Чилеа Себастијан Пинера затражио је данас реконструкцију владе у покушају да смири демонстранте, који протестују већ недељу дана против неједнакости у тој јужноамеричкој држави.

„Упозорио сам све своје министре како бих реконструисао нови кабинет и суочио се са овим новим захтевима”, рекао је Пинера новинарима, преноси Ројтерс. Он је то навео након масивног, али мирног протеста током којег је синоћ милион Чилеанаца изашло на улице Сантјага траживши реформе економског модела земље, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/IQwnYtp0QSw


https://youtu.be/H7SuDyIfyvY

https://youtu.be/wZn3blUYvz0

Čileanski predsednik smenio osam ministara - sledi smirivanje krize?


Čileanski predsednik Sebastian Pinjera smenio je osam ministra kako bi smirio najveću političku krizu otkako je 1990. Čile ponovo postao demokratska zemlja.

Među smenjenima našli su se ministri unutrašnjih poslova i finansija.

Prošlonedeljni protesti koji su izmakli kontroli, već su naveli Pinjeru, milijardera iz desnog centra koji je na izborima 2017. godine pobedio levicu, da obeća promene u korist radničkih slojeva. Obećao je da će povećati minimalac i penzije, smanjiti cene lekova i javnog prevoza i osigurati odgovarajuću zdravstvenu brigu.

Pinjera je otpustio ministra unutrašnjih poslova Andreasa Čedvika, svog rođaka i čoveka od poverenja koji se ovih dana našao na meti kritika jer je demonstrante nazvao kriminalcima. Desničara Čedvika zamenio je Gonzal Blumel, a na mesto dosadašnjeg ministra finansija Felipa Laraina imenovan je Ignjasio Brionesa, profesor ekonomije.

"Čile se promenio pa mora i vlada da se promeni kako bi se suočila sa novim izazovima", rekao je Pinjera u govoru iz predsedničke palate koji je prenosila televizija.

Ovo je treći put da Pinjera pravi reorganizaciju vlade u nešto više od godinu i po dana.

Proteste kakvi do sad nisu viđeni uzrokovalo je poskupljenje karata za podzemnu železnicu za više od tri odsto. Uprkos povlačenju te odluke, nezadovoljstvo u zemlji ne jenjava.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=28&nav_category=78&nav_id=1609692)

"Džabe ste ih smenili": Demonstranti u Čileu pale zgrade, poziva se na revoluciju


U Čileu su danas izbili novi protesti i napadi na prodavnice, uprkos tome što je predsednik Sebastijan Pinera zamenio osam ključnih ministara.

Smena ministara predstavlja napor čileanskog predsednika da obezbedi veću jednakost i bolje socijalne usluge u zemlji.

Hiljade demonstranata okupile su se u centru prestonice Santjaga.

Jedna grupa zapalila je zgradu u kojoj su smeštene prodavnice i restoran brze hrane, dok su drugi napali apoteku.

Pojedini demonstranti pokušali su da zapale stanicu metroa.

Istovremeno, stotine hiljada ljudi pokušale su da se vrate kući sa posla besplatnim autobusima koji su poslati da zamene vozove koji nisu u pogonu, nakon što su desetine stanica izgorele u protestima protekle nedelje, prenosi AP.

Na uglovima ulica gorele su vatre, razbijeno je više desetina izloga i ispisani su grafiti protiv Pinere, u kojima se poziva na revoluciju.

Pinera je prethodno zamenio ministre unutrašnjih poslova, finansija, ekonomije, rada i još četiri resora mlađim i više centristički orjentisanim zvaničnicima.

Njegova vlada, međutim, nije danas objavila mere koje se zahtevaju u desetodnevnim protestima zbog loših socijalnih usluga i visokih troškova života u jednoj od najprosperitetnijih i modernijih država Juzne Amerike.


https://youtu.be/CmHjOe5D85Y


https://youtu.be/ZQQLpg60Zgg


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=29&nav_category=78&nav_id=1609831)

Čile, revolucija zbog 30 pezosa


Broj poginulih i povređenih u protestima koji danima tresu Čile raste. Desetine mrtvih, stotine povređenih i hiljade uhapšenih. Ujedinjene nacije uputile su u Santjago tročlani tim koji treba da ispita kršenje ljudskih prava, a sve je počelo najavom poskupljenja karte za metro u saobraćajnom špicu od svega 30 pezosa.

Prvo su studenti počeli da preskaču kontrolne rampe na stanicama metroa, a onda je nezadovoljstvo pod sloganom "30 godina u 30 pezosa" izašlo na površinu.

Iako je po bogatstvu i prirodnim resursima među prvih pet zemalja Južne Amerika, po nejednakosti dohodaka je prva na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj zbog čega su većini građana obrazovanje i zdravstvena zaštita nedostupni, a oni koji protestuju kažu da je Čile kolevka neoliberalizma i da je vreme da u njoj neoliberalizam bude sahranjen.

S druge strane, oni koji neće na ulicu kažu da je u Čileu stopa kriminala najniža u regionu i da je za 30 godina stopa siromaštva pala sa 40 na 10 odsto, a da "komunisti to sve hoće da pokvare".


Marš protiv nejednakosti 

Zbog sporadičnih pljački prodavnica i uličnih požara koji su pratili proteste vlada je proglasila vanredno stanje, a u najvećim gradovima Čilea uspostavljen je policijski čas.

Zaprepašćeni Čileanci nisu videli ništa slično od prestanka diktature Pinočea pre gotovo tri decenije.

Posle izjave predsednika Sebastijana Pinera da su "u ratu protiv veoma moćnog neprijatelja koji ne poštuje nikoga i ništa", Čile je eksplodirao.

Usledio je marš u Santjagu i drugim gradovima, najveći ikada viđeni u Čileu. Iz hiljade grla orila se pesma Viktora Hara "Želim da živim u mirnom svetu", profesora, pesnika i političkog aktiviste koga su posle vojnog puča i dolaska Pinočea na vlast uhapsili, mučili i ubili.

Čileanci tokom dana u protestima traže reforme i jednakost, a na centralnim trgovima, ispred državnih institucija, katedrale kliču nezvaničnu himnu Čileu "El pueblo unido, jamás será vencido!" (Ujedinjeni ljudi ne mogu biti poraženi).

Kada padne mrak, sukobi sa policijom se intenziviraju.

Najmanje 19 ljudi je ubijeno, stotine su povređene, a hiljade uhapšene. Zbog izveštaja o prekomernoj represiji, visoka komesarka UN za ljudska prava poslala je u ponedeljak tročlani tim koji će tokom mesec dana boraviti u Santjagu i obilaziti druge gradove.

Sporno poskupljenje javnog prevoza je otkazano, a predsednik Pinera je već načinio promene u kabinetu ministara, obećao povećanje primanja od 15 odsto i reforme.

Za takva obećanja sada je možda već kasno jer Čileanci žele Nerudino "gotovo ništa i gotovo sve".

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3715935/cile-revolucija-zbog-30-pezosa.html)

https://youtu.be/HehaerG6FS0

Sve zbog protesta: Nakon smene ministara, vlada Čilea otkazuje svetske konferencije


Čile odustaje od organizovanja jedne konferencije i foruma zbog velikih protesta koji su zahvatili zemlju, objavio je čileanski predsednik Sebastijan Pinjera.

Reč je o svetskoj konferencijiji o klimi, kao i forumu za Ekonomsku saradnju Azije i Pacifika (Apek).

"Sa dubokim osećanjem tuge zato što je to bolno za Čile, naša vlada je odlučila da ne organizuje samit Apeka, ni samit o klimi", rekao je konzervativni šef države, prenosi Frans pres.

Samit Apeka trebalo je da se održi u Santjagu 16. i 17. novembra a samit o klimi "COP 25" od 2. do 13. decembra.

U toj južnoameričkoj zemlji koja je dugo važila kao ekonomski uspešna, već 12 dana održavaju se protesti na kojima se traži veća ekonomska jednakost i bolji javni servis, navodi AP.

Demonstracije su praćene i vandalizmom i paljenjima zbog čega su zatvorene brojne stanice podzemne železnice.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=30&nav_category=78&nav_id=1610585)

https://youtu.be/AsG-lc3_oWo


https://youtu.be/ZTS9aie4Z5Q


https://youtu.be/jAHWFwQy6pk

https://youtu.be/b2aCEPmRa8g

На крају ће опет неки Пиноче да се појави... :-\

Zemljotres tokom masovnih protesta u Čileu


Hiljade Čileanaca su protestvovale na ulicama prestonice Santjaga tražeći poboljšanje socijalnih usluga. Tokom protesta desio se zemljotres jačine 6,3 Rihtera.

Današnji protest je uglavnom protekao mirno, mada su se neki demonstranti koji su bacali kamenje sukobili sa policijom za razbijanje demonstracija.

Kamere koje snimaju trg gde su se okupili demonstranti zabeležile su potres. Potres pogodio otprilike 183 kilometra severozapadno od prestonice Santijaga, prenosi Sputnjik.

Vlada tvrdi da protesti podrivaju očekivani rast u jednoj od najbogatijih zemalja Latinske Amerike.

Ministar finasija Čilea Ignacio Briones je izjavio da se procenjuje da će bruto domaći proizvod Čilea biti manji od predviđenog 2 do 2,2 odsto zbog demonstracija koje su u toku.

Demonstracije su počele prošlog meseca kada je vlada najavila povećanje cene karata za metro od 4 odsto, ali su pojačani nezadovojstvom zbog dugog osećanja mnogih Čileanaca da nemaju ništa od napredovanja zemlje.

Čile je, zbog obima i masovnosti građanskog protesta, odustao od organizovanja Svetske konferencije o klimi i od Foruma za ekonomsku saradnju Azije i Pacifika.

Tokom višednevnih demonstracija u ovoj latinoameričkoj zemlji je pogunulo 20 osoba u sukobima sa policijom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=04&nav_category=78&nav_id=1612813)

https://youtu.be/tffxCy0rieE

https://youtu.be/HbMMon8K6yE

"Jesam odgovoran za probleme u zemlji, ali neću podneti ostavku"


Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera izjavio je da neće podneti ostavku uprkos protestima protiv vlasti koji dve nedelje potresaju zemlju, prenosi BBC.

Pinjera, koji je priznao da je delom odgovoran za probleme u zemlji, rekao je da ipak neće podneti ostavku.

Protestni pokret u ponedeljak je ušao u treću nedelju uličnih okupljanja uprkos najavama vlasti o raznim socijalnim merama.

"Problemi se skupljaju poslednjih 30 godina. Odgovoran sam za deo njih ali nisam jedini odgovoran", rekao je čileanski predsednik i dodao da će biti otvorena istraga o prekomernoj upotrebi sile na protestima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=05&nav_category=78&nav_id=1613038)

https://youtu.be/MsdIDTP-TlM

Protesti i nasilje u Čileu ne jenjavaju: Snimak zapaljenih policajki obišao svet


Dve policijske službenice teško su povređene tokom višednevnih protesta i sukoba koji haraju Čileom. Video-snimak policajki u plamenu obišao je svet.

Demonstranti su bacajući Molotovljeve koktele zapalili jednu policajku. Na snimku se vidi agonija povređene žene dok kolege pokušavaju da joj pomognu gaseći buktinju protivpožarnim aparatom i rukama. Do incidenta je došlo nedaleko od stanice metroa Bakviedano, a policija se s demonstrantima obračunavala suzavcem i vodenim topovima.

Povređene policajke stare su 20 i 25 godina i obe su pripadnice specijalne policije u gradu Santjagu. Njih je u bolnici obišao ministar unutrašnjih poslova Gonzalo Blumel, osudivši napad.

"Ovo je čisto nasilje koje nema veze sa legitimnim zahtevima demonstranata. Bio je to čin kukavičluka i agresije usmeren prema policajkama koje su radile na osiguravanju mira svojih sugrađana", naveo je on.

Novinari koji su se zatekli na mestu događaja izvestili su kako je policija, videvši zapaljene koleginice, intenzivirala svoje aktivnosti. Počeli su da pucaju na demonstrante gumenim mecima i pojačali upotrebu suzavca.

U dvonedeljnim sukobima demonstranata (koji su na ulice izašli zbog povećanja cene javnog prevoza) s policijom dosad je povređeno više od 800 policajaca i oko 1650 demonstranata.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=06&nav_category=78&nav_id=1613658)


https://youtu.be/g2xM6z3JLOQ

https://youtu.be/sBdkwwOc_Ts

Samoubistvo ili tortura policije: Ponavlja se istorija 1973.


U poslednjih mesec dana protesti u Čileu doneli su nekoliko novih tragedija među kojima je i smrt Cezara Malea.

Iako vlada vanredna situacija u zemlji, Cezar se vozio automobilom oko 23 časa, nakon dozvoljenog vremena.

Pošto se nalazio na periferiji pravila nisu bila rigorozna kao u centru glavnog grada, ali par sati nakon toga, njegova porodica je dobila poziv od policije da se Cezar obesio u zatvorskoj ćeliji.

Ne postoji izveštaj o njegovom hapšenju, takođe, video nadzor je prestao da radi u momentu kada je samoubistvo izvršeno, i zbog takvih okolnosti se sumnja u tačnost zvanične verzije dešavanja događaja te noći.

Porodica Cezara Malea je pokušala da stupi u kontakt s policijom, ali su se našli pred zatvorenim vratima.

Predsednik Sebastian Pinjera se obratio javnosti prvi put od kako su počeli protesti, i jasno je izrazio svoj stav da je vanredno stanje u kojem se zemlja nalazi prouzrokovano činjenicom da je to u najboljoj koristi zaštite građana i javnog reda i mira.

Čileanski Nacionalni institut za ljudska prava ima podatke da je u poslednjih devet godina podneto preko 319 žalbi na račun čileanskih karabinjera zbog torture i surovog ponašanja prema građanima, od kojih je 45 odsto podneto u poslednjih 19 dana, kako tvrdi BBC.

Pinjera tvrdi da će navedene tužbe biti ispitane, i da će krivci bez izuzetka biti izvedeni pred lice pravde.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=07&nav_category=78&nav_id=1614042)

https://youtu.be/zjJ1lK9oAyI

https://youtu.be/d-hYWwwvm-k

https://youtu.be/r2QCp5rWtFI


https://youtu.be/SRDMdFq0mdo

Demonstranti vandalizovali crkvu u Santijagu


Demonstranti u Čileu vandalizovali su rimokatoličku crkvu Vaznesenja u blizini Trga Italija u Santijagu, glavnog stecišta protesta tokom protekle tri nedelje.


[attachment=1]


Demonstranti su izvlačili stubove crkve, statue Isusa i drugu versku ikonografiju i palili ih na ulici, prenosi AP.


[attachment=2]


Na Trgu Italija hiljade ljudi su uzvikivale parole, noseći transparente, dok su ostali uključili svetla na mobilnim telefonima i mahali čileanskim zastavama.

Protesti u Čileu počeli su 14. oktobra zbog povećanja cena karata za javni prevoz, a proširio se na zamerke zbog niskih plata i penzija, visokih cena komunalnih usluga i lošeg funkcionisanja javnih službi,

Do sada je u protestima poginulo najmanje 23 ljudi, više od 1.650 demonstranata i 800 policajaca je povređeno, a više od 7.000 osoba je uhapšeno.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=09&nav_category=78&nav_id=1614842)

https://youtu.be/sjHVahePc0s

Ако овако наставе, заиста ће им доћи нови Пиноче...Не разумем шта им је сметала та црква коју су девастирали...

Čile menja ustav iz Pinočeovog vremena da bi smirio demonstrante


Ministar unutrašnjih poslova Gonzalo Blumel kazao je da su se predsednik desnog centra Sebastijan Pinera, članovi predsedničke administracije i politički saveznici dogovorili da će Kongres voditi proces ponovnog pisanja ustava. Čileanci će o predlogu ustava glasati na referendumu.

"Pre svega, moramo da se fokusiramo na cilj promene društvenog ugovora, što je postavljeno kao temeljni zahtev naših građana", rekao je Blumel na novinskoj konferenciji u nedelju uveče.

Protesti su izbili pre tri nedelje zbog povećanja cena karata u podzemnoj železnici, a do sada je ubijeno najmanje 20 ljudi. Demonstranti su konstantno tražili novi ustav. Kritičari smatraju da postojeći ustav, napisan za vreme diktature generala Augusta Pinočea, koja je trajala od 1973. do 1990. godine, nema legitimitet.

Delovi ustava menjani su nekoliko puta od 1980. godine, kada je proglašen, ali kritičari kažu da novi ustav mora da sadrži zaštitu socijalnih prava i poveća uključenost građana u demokratske procese. Protivnici menjanja ustava tvrde da je postojeći ustav bio stub stabilnosti Čilea, jedne od najbogatijih zemalja Južne Amerike.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a542949/Cile-menja-ustav-iz-Pinoceovog-vremena-da-bi-smirio-demonstrante.html)

Verovatno su u pitanju demonstranti leve provenijencije. Čile ima desnicu na vlasti, tako da ...


https://youtu.be/abdLFuvf1_c

Hiljade ljudi na ulicama Čilea
Tanjug 13.11.2019.

U Čileu je masovnim demonstracijama širom zemlje i generalnim štrajkom započeo 26. dan protesta protiv socijalne nejednakosti.

Hiljade ljudi su danas mirno šetale Santjagom, mašući zastavama Čilea, a sa njima su bile i domorodačke grupe Mapuče i to uz zvižduke i muziku, prenosi AP. Obalski grad Valparaiso je blokiran, a vladine službe i javni i privatni prevoz ne rade. Demonstranti su jutros bacali kamenje na neke prodavnice, što je nateralo mnoge da ne otvaraju objekte. Velike demonstracije i na jugu u Konsepsionu. U Antofagasti na severu barikade su ometale saobraćaj. Studentski protest zbog povećanja cena podzemne železnice prerastao je u široki pokret koji zahteva reforme obrazovanja, zdravstva, penzija i novi ustav.

Izvor: www.blic.rs

Čile na nogama, 26. dan protesta


Građani Čilea su, uz velike demonstracije i štrajkove širom zemlje ušli danas u 26. dan protesta na kojima se traži veća ekonomska i socijalna jednakost.

Hiljade ljudi okupilo se danas na ulicama glavnog grada Santjaga mašući zastavama Čilea i indijanske grupe Mapuče.

Primorski grad Valaparaiso je blokiran, a nije funkcionalan ni javni ni privatni prevoz. Demonstranti su ujutru bacali kamenje na prodavnice što je mnoge nateralo da ih ostave zatvorene.

Velike demonstracije bile su i u Konsepsionu na jugu i Antofagasti na severu, gde su barikade ometale saobraćaj.

Studentski protest zbog povećanja cene metroa pretvorio se u široki pokret koji zahteva reforme obrazovanja, zdravstva, penzija i novi ustav.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=12&nav_category=78&nav_id=1616222)

https://youtu.be/sLFj00vNCZQ

https://youtu.be/JIi0FXi6ecA


https://youtu.be/1l3P3XStHvk


https://youtu.be/Rzk24u3rvVE

Čile menja ustav iz doba vojne diktature


Vodeće čileanske političke partije složile su danas da promene Ustav iz doba vojne diktature od pre skoro 40 godina.

Oni su potpisali sporazum u kom se poziva na plebiscit u aprilu 2020. godine.

Plebiscitom će se zahtevati izmena trenutnog Ustava.

Sporazum je potpisan nakon burnih demonstracija u toj zemlji koje su počele zbog povećanja cene karte za metro, a pretvorile su se u pokret protiv ekonomske i socijalne nejednakosti.

Socijalisti i konzervativci su se složili oko novog plana, dok ga Komunistička partija odbija, zahtevajući odbor sačinjen od građana koji će formirati novi Ustav.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=15&nav_category=78&nav_id=1617623)

https://youtu.be/PdhuSBIcaFY

https://youtu.be/4Q9oeFL3HeY


https://youtu.be/Tk_RS9KKIwU

"Čileanske snage bezbednosti ozbiljno krše ljudska prava"


Amnesti internešnal je saopštila da čileanske snage bezbednosti ozbiljno ugrožavaju prava demonstranata na mirno okupljanje i slobodu izražavanja mišljenja.

Ova organizacija ističe da snage bezbednosti protiv demonstranata koriste vatreno oružje i dodaje da ima dokumentaciju o torturi, seksualnom zbostavljanju i povredama očiju od suzavca.

Čileanski nacionalni institut za ljudska prava je saopštio da je 26 civila ubijeno i da je više od 2.300 njih ranjeno tokom višenedeljnih protesta u toj latinoameričkoj zemlji.Taj insitut je saopštio da su bezbednosne snage potvrdile da su ubile 5 osoba.

Amesti internešnal citira i izvore iz čilenaske policije koja je saopštila da je 1.600 njihovih pripadnika ranjeno tokom protesta. Protesti koji su počeli kao studentski protest zbog povećanja cene metroa pretvorio se u široki građanski pokret koji zahteva reforme obrazovanja, zdravstva, penzija i novi ustav.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=21&nav_category=78&nav_id=1620812)

Сад чекамо неког Пиночеа да се огласи... 8)

https://youtu.be/rGGm27yy5Zc

https://youtu.be/y-wOkIhVB9o

https://youtu.be/E8Iw8xJpySk

https://youtu.be/BSgD7g4sF00

https://youtu.be/RFRHDxqCvO8

https://youtu.be/0n0pobQ41mE

И Чилеу се изгледа још нису смирили нереди...

https://youtu.be/mwJdonZlc2g

https://youtu.be/-fM39myTILg

https://youtu.be/vRRjHjVduIM

https://youtu.be/NWc4RtPxJ7E

https://youtu.be/0jPMfxmJxJ8

https://youtu.be/H1_rWeZfzL4

https://youtu.be/Pp32Mt33fF4

https://youtu.be/ntx0twzOQR4

https://youtu.be/ErN_JfZAPSQ

https://youtu.be/VOCVJO4Urro

https://youtu.be/jKdOoMoB1Z8

https://youtu.be/XKNfjfGmm-s

Takvi su oni. Osjetljivi na svaku vlast. Muke njima digniti bunu. Ne triba im proučavati antivladine priručnike.

https://www.youtube.com/watch?v=gFY2zKQGkkQ

https://youtu.be/U0iPhzY4TJc

Protesti u Čileu: Građani izašli na ulice, pljačkaju radnje i zahtevaju podizanje dela penzija iz fonda


Demonstranti u Santijagu koji su protivnici zatvaranja grada radi suzbijanja koronavirusa, blokirali su ulice i pljačkali radnje.

Oni su podržali zakonski predlog da se Čileancima dozvoli da zbog krize podignu deo svog penzionog fonda.

Nemiri su izbili nekoliko sati pre početka skupštinske debate o tom zakonu, kojima se građanima odobrava da podignu 10 odsto uštede za penziju iz čilenaskog Penzionog fonda.

U porukama na društvenim mrežama u kojima se poziva na protest dominiraoje slogan "Želim mojih 10 odsto", dok su građani širom zemlje sa terasa lupali u šerpe u znak podrške tom predlogu, prenosi Ropjters.

Plan, koji je prema anketi sprovedenoj ovog meseca podržalo 83 odsto Čileanaca, prošle nedelje je izglasan u donjem domu parlamenta.

Penzioni sistem zemlje koji je bio kritikovan zbog niskih isplata, bio je predmet masovnih protesta krajem prošle godine, kada su najnasilnije demonstracije od dolaska demokratije u Čile 1990. dovele do haosa u Santijagu i drugim delovima zemlje i nanele štetu merenu milijardama.

Čileanski predsednik Sebastijan Pinjera proširio je juče vanrednu podršku za srednju klasu pogođenu krizom izazvanom pandemijom korna virusa u poslednjem pokušaju da izbegne donošenje zakona kojim bi se dozvolilo povlačenje sredstava iz penzionog fonda. Njegova acdministracjia upozorava da bi to ugrozilo već oslabljen sistem i da bi najviše pogodilo siromašne, koji najviše zavise od penzija.

Čile je teško pogođen korona virusom, a mnogi veliki gradovi na severu zemlje trenutno su u karantinu.

Do sada je u toj zemlji potvrđeno skoro 320.000 slučajeva kroona virusa, a preminulo je više od 7.000 osoba.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_category=78&nav_id=1707278)

https://youtu.be/HUWIVxhKkek

https://youtu.be/G66pLAV5FBw

https://youtu.be/AKBel5JJ2yA

https://youtu.be/eVTt1Bk7iHg

https://youtu.be/wksWmTzutkw

https://youtu.be/6XnGTN8ipVI

https://youtu.be/uLUSt9tt3TE

https://youtu.be/2z4nkU5mvYQ

https://youtu.be/gz9jNitL4Xg

https://youtu.be/ZMzPEc_4Mpo

Godinu dana ova zemlja gori, a o tome niko ne govori: Sve je počelo od karte za prevoz, a u centru svega - diktator i bogataši
 M.I.M. 25.10.2020.

Za zemlju koja je u miru, Čile se nagledao dosta turbulencija u poslednje vreme. Prošle nedelje su demonstranti palili crkve, a stotine njih su uhapšene u Santjagu, skoro godinu dana nakon što je 26 ljudi poginulo u krvavim sukobima s vlastima.

Protesti su počeli u oktobru 2019. zbog povećanih troškova života – konkretno podizanje cena karte za metro, privatizacije i nejednakosti u zemlji, a zbog njihove veličine čileanski mediji su ih prozvali “društvenim žarištem”. Prošle nedelje u Santjagu su se okupile hiljade Čileanaca kako bi obeležili godišnjicu izbijanja masovnih protesta, uoči referenduma 25. oktobra na kojem će se odlučiti da li će zemlja zameniti svoj Ustav star 40 godina, napisan tokom diktature Augusta Pinočea.

Iako su ti protesti počeli mirno, ubrzo su postali nasilni. Demonstranti su zapalili dve crkve, a lokalni novinar podelio je snimak na “Tviteru”, preneo je “Dojče vele” (DW). Bilo je izveštaja i da je zapaljena crkva vojne policije, međutim taj požar je ubrzo ugašen.

- Došao sam da slavim nešto što sam mislio da se nikad neće desiti u Čileu nakon povratka demokratiji… Ovo što se dešava dana je prelepo, a sledeća nedelja biće još bolja - rekla je za AFP učesnica prošlonedeljnih protesta Olga Neira.

Vlada je razmestila 400.000 policajaca širom zemlje, očekivajući da će se protesti održati i u drugim gradovima. Jedan od glavnih zahteva masovnih protesta je bio referendum oko Pinočeovog Ustava. Demonstranti od prošlog oktobra takođe pozivaju na reforme penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, navodi DW. Referendum je trebalo da bude održan u aprilu, ali je odložen zbog pandemije korona virusa. Centralno-desni predsednik Čilea Sebastijan Pinjera, čija je popularnost opala usled protesta, pozvao je demonstrante da budu mirni i da se drže restriktivnih mera. Nemiri su narušili sliku zemlje koju je Svetska banka pozdravila kao “jednu od najbrže rastućih ekonomija Južne Amerike”. U Čileu, međutim, postoji duboko ukorenjen bes zbog vladine politike za koju stanovnici smatraju da favorizuje bogate, piše CNN. U Čileu je zaraženo skoro pola miliona, a umrlo maltene 14.000 ljudi od posledica Kovida-19.

Patricio Navija, profesor Univerziteta Njujork poreklom iz Čilea, kaže da mnogi stanovnici te zemlje smatraju da je neprihvatljivo da se vlada na osnovu dokumenta napisanog u jednom od najmračnijih razdoblja čileanske istorije.

- To je kao kad neko poseduje prelepu kuću, ali je više ne želi jer ju je izgradio njegov otac silovatelj. Nije da kuća ne valja. U pitanju je to što ju je izgradio takav otac – rekao je Navija za CNN, dodajući da je pisanje novog Ustava “čin iskupljenja” - S obzirom da Čileanci nisu mogli da stave Pinočea u zatvor zbog kršenja ljudskih prava, sada žele da “ubiju” Ustav kao svojevrsni istorijski sud protiv njega – ističe Navija.

Augusto Pinoče umro je u 91. godini 2006, a da nije bio osuđen ni za jedan zločin. Njegovi protivnici navode da je više od 3.000 ljudi umrlo zbog političkog nasilja pod njegovom vlašću, posebno tokom “Operacije Kondor”, kampanje protiv političkih disidenata tokom sedamdesetih. Mnoga tela nisu pronađena, mnoge sudbine su ostale nepoznate. Još hiljade njih su mučene u tajnim zatvorima ili zatrašivane i proterane iz zemlje.

Iako je Svetska banka istakla da je “čvrst makroekonomski okvir” Čilea omogućio smanjivanje procenta siromašnih sa 30 odsto iz 2000. na svega 3,7 odsto 2017, analitičari navode da je raširena nejednakost proizvela duboku ozlojeđenost onih koji su marginalizovani i koji ne mogu da uzmu udela u bogatstvu zemlje. OEBS je pre dve godine izvestio da je jaz u prihodima veći od 65 odsto veći od njihovog proseka, sa jednom od najvećih razlika između prosečnog dohotka 10 odsto najbogatijih i 10 odsto najsiromašnijih.

- Ne samo da ne dobijaju svoj deo kolača, nisu ni pozvani na žurku – ističe Navija – A zahtev za novi Ustav je upravo to, zahtev da budu pozvani na žurku.

Više od 14,8 miliona Čileanaca glasaće u nedelju na referendumu, a nekoliko anketa je pokazalo da najmanje 70 odsto želi novi Ustav. Ako se odobri, trebaće više od godinu dana da se napiše novi. Čileanci, međutim, ne odlučuju samo o tome da li će dobiti novi Ustav, već i ko će ga i kako napisati. Ako se odobri stvaranje novog Ustava, kako se očekuje, u aprilu 2021. uzabraće se Ustavotvorna skupština, a istovremeno održati i opštinski i regionalni izbori. Neki smatraju da pisanje novog Ustava možda nije najbolji način rešavanja problema u zemlji. Pedro Pisano, pravni saradnik Instituta za međunarodno liderstvo Mekejn, smatra da je to “užasan način” da se pokušaju uneti promene koje žele mnogi Čileanci. Pisano, poreklom iz Kolumbije, rekao je za CNN da je njegova zemlja pokušala ovaj eksperiment 1991, kad je okupljeno stotinjak ljudi da napišu novi Ustav za pet meseci, a rezultati su bili pomešani.

- Sve što Čileanci žele može se rešiti amandmanima, kako je urađeno u SAD, umesto da se ponovo piše čitav tekst – ističe Pisano.

Izvor: www.blic.rs

Недовољно познајемо ситуацију у Чилео да би се нешто конкретно судило и коментерисало, али какао год било нешто тамо код њих не ваља.

Većina građana za promene Ustava iz ere Pinočea
Tanjug 26.10.2020.

Nakon godinu dana građanskog nezadovoljstva i deminstracija, Čileanci su u nedelju glasali na referendumu i velikom većinom izglasali promenu Ustava koji je više od 40 godina na snazi u toj zemlji, još iz vremena vojne hunte generala Augusta Pinočea.

Konzervativci na vlasti u Čileu saglasili su se sa opozicijom levog centra da se organizuje referendum kako bi se okončali masovni građanski protesti koji su izbili pre godinu dana zbog nejednakih penzionih prava i problema u obrazovnom i zdravstvenom sistemu Čilea, jedne od najrazvijenijih zemalja Latinske Amerike. Državna izborna komisija saopštila je u nedelju uveče da je oko 78 odsto Čileanaca, ili 7,3 miliona glasova, evidentirano u korist predloga da se započne izrada novog Ustava Čilea, dok je 22 odsto glasača bilo protiv te opcije. Oko 79 odsto birača izjasnilo se da nacrt Ustava radi konvencija od 155 izabranih građana umesto drugog predloga - da izradu novog Ustava preuzme telo sastavljeno od podjednakog broja izabranih građana i članova Kongresa.

U svom obraćanju naciji predsednik Čilea Sebastian Pinera priznao je pobedu pristalica novog Ustava, ali je i upozorio da je to tek početak dugog procesa. Izabrana konvencija građana radiće na nacrtu novog Ustava koji bi trebalo da bude predstavljen građanima Čilea sredinom 2022.

Izvor: www.blic.rs

ž


https://youtu.be/Bvq6TZOnnXs

https://youtu.be/Zwvq4a-lPNM

https://youtu.be/bjE4dxpzJAA

Ови се још туку...

Možda se međusobno tuku, ali njihovi mirovnjaci su u Banjaluci. :)

https://youtu.be/wEzaccb2gGo

https://youtu.be/X4tw1hdctlY

Protesti u Čileu nakon što je policajac ubio uličnog zabavljača
Tanjug 07.02.2021.

Na jugu Čilea izbili su protesti nakon što su se u javnosti pojavili video-snimci na kojima se vidi kako policajac puca i ubija uličnog zabavljača.

Demonstranti su zapalili državne zgrade u Pangipuliju, a u glavnom gradu Santijagu, kako piše Bi-Bi-Si, gradjani su u znak protesta izašli na ulice. Ministar unutrašnjih poslova Rodrigo Delgado osudio je podmetanje požara i rekao da će, nakon što završi istraga o pucnjavi, krivac biti izveden pred sud.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/ohkVs2lUYqY

https://youtu.be/6TrsFN_rJqI


https://youtu.be/rxpRr6GSL3A

https://youtu.be/jfHZQJQgwC8

https://youtu.be/N6Ti5bxMFyI

https://youtu.be/0KIbPOfMNB8

https://youtu.be/gD-9_SEzvYw

https://youtu.be/_ecv_0qPJJg

https://youtu.be/KMzet-iQ58M

https://youtu.be/deNh5krs4Z0

https://youtu.be/LRP7g3NUn4Y

https://youtu.be/3l1WAynYJa4

Doveo Čile na ivicu istorijske promene, pa priznao: "Sve u vezi sa mnom je laž"
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 8.09.2021.

Čile -- Pokušaj Čilea da promeni ustav iz ere Augusta Pinočea potreslo je otkriće da je jedan od najistaknutijih članova tog protesta lagao javnost.

Rodrigo Rojas Vade (37) priznao je da nije imao leukemiju, što je bio ključni faktor koji mu je pomogao da stekne javnu naklonost i što mu je, na kraju, trebalo da zagarantuje političku karijeru. Njegovo priznanje usledilo je nakon što je istraga otkrila nedoslednosti u njegovoj priči.

Kad su 2019. počeli masovni protesti protiv nejednakosti i nepravde, Rojas Vade je uvek bio na čelu u Santiagu, noseći na grudima i na plakatima poruke koje opisuju njegove probleme s plaćanjem hemoterapije. Napisao je i blog pod nazivom "Rak, stvarnost bez filtera“, dajući medijske intervjue o mukotrpnim tretmanima kojima se podvrgao, a na jednoj demonstraciji čak je snimljen sa kateterom koji mu visi sa stomaka. Ali kada se pojavila priča da je lažirao bolest, pokrenuta je istraga.

Rojas Vade je u svojoj imovinskoj karti naveo samo kredit od 27 miliona pezosa (oko 34.000 dolara) za koji je rekao da ga je uzeo da pokrije troškove hemoterapije. Ali u subotu se Rojas Vade izvinio u postu na Instagramu rekavši da zapravo nije imao leukemiju, ali da mu je sa 29 godina dijagnostikovana bolest povezana sa "velikom stigmom", zbog čega je prijateljima i porodici rekao da je imao retki oblik raka.

"Napravio sam grešku, strašnu grešku. Nisam bio iskren prema vama, niti prema porodici, niti prema bilo kome. Lagao sam o svojoj dijagnozi - nemam rak", rekao je u videu na Instagramu.

"Sada će nesumnjivo pasti vera u čileansku Ustavnu konvenciju (koja izrađuje nacrt novog Ustava)", rekao je Klaudio Fuentes, politikolog sa Univerziteta Diego Portales u Santiagu. "Ali ako drugi članovi pokreta dokažu da je ovo izolovan slučaj i da ne predstavlja celu Konvenciju, možda će moći da nastave svoj veoma važan posao."

Kada je Rojas Vade postao poznat tokom protesta, njegova priča postala je metafora za sve poteškoće sa kojima se Čileanci suočavaju jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali iako je njegova priča dirnula mnoge, laž koja je potkopala njegovu kandidaturu takođe je izneverila poverenje više od 19.000 Čileanaca koji su glasali za njega kao člana Ustavne konvencije, tela zaduženog za pisanje novog ustava. Iako je Rojas Vade rekao da je spreman da se povuče iz Konvencije, ne postoji mehanizam pomoću kojeg bi to mogao učiniti. Delegati podležu istim pravilima kao i članovi Kongresa, što znači da ne mogu podneti ostavku ako nisu ozbiljno bolesni i nesposobni da obavljaju svoje dužnosti.

Odlazak Rojas Vadea neće uticati na većinu koju levica i nezavisni imaju u Konvenciji - i gde se odluke donose dvotrećinskom većinom - ali ostaje nejasno kako će se njegovo proterivanje izvršiti. Za razliku od članova stranke, koji mogu da podnesu ostavke na svoju funkciju, Rojas Vade je izabran za nezavisnog kandidata i ne može se direktno zameniti. Ovo otkriće je još jedan nepoželjan marker u ovim veoma turbulentnim mesecima za koaliciju Lista del Pueblo, labavi savez levih nezavisnih kandidata čiji je Rojas Vade bio jedan od osnivača. Nekoliko delegata se već distanciralo od grupe, tražeći promene same Konvencije, dok je njen predsednički kandidat, Diego Ancalao, diskvalifikovan na novembarskim izborima i pod istragom je. Naime, pokazalo se da je dve trećine potpisa koje je Ancalao u augustu predao čileanskoj izbornoj komisiji overio javni beležnik koji je preminuo u februaru i koji od 2018. godine uopše ne radi.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/qCOQq-e_ORc

Glavni favorit za predsednika Čilea je Hrvat
SVET Autor: Dnevnik.hr 23. sep. 2021

U Čileu se u novembru održavaju predsednički izbori. Jedan od kandidata hrvatskih je korena. Reč je o 35-godišnjem Gabrielu Boriću. Njegovi preci su sa ostrva Ugljana, koji je i Gabriel posetio 2010. godine. Na ostrvo se uputila i ekipa Dnevnika Nove TV i iz prve ruke doznala što Gabrielovi dalji rođaci kažu na njegovu kandidaturu.

Domagoj Kombura sa Ugljana rođak je Gabriela Borića, kandidata za predsednika Čilea. Rod su po trećem ili četvrtom kolenu, kaže, sa strane njegove prabake koja se prezivala Borić. Na adresu Put Javora 16, gde se nalazi njegova dedovina, pretendent za čileansku predsedničku fotelju prvi put je došao 2010. godine. Tada da ga je Domagoj upoznao, prenosi Dnevnik.hr.

„On je izrazio želju doći ovde da vidi staru kuću odakle je njemu pradeda išao u Čile. Onda su oni došli tu, onda je ona zvala nas par tu rođaka da dođemo da ga upoznamo, tako smo sa njim pričali“, ispričao je novinarki Dnevnika Nove TV Matei Slogar. Gabrielovi preci pre više od 120 godina krenuli su put Čilea. U staroj kući porodice Borić nekad su živela tri brata. Dvojica su otišla u Čile, jedan je ostao na Ugljanu. Porodična istorija i kuća u kojoj niko ne živi već četrdeset godina itekako su zanimale potencijalnog budućeg predsednika Čilea.

„On je bio malo povučen. Ne zna na hrvatskom ništa da priča, engleski govori perfektno. Ali sve ga je zanimalo, sve se raspitivao, totalno normalan čovek“, dodaje Domagoj.

U vreme kada je posetio Ugljan Gabriel je imao 25 godina. Te 2011. godine bio je itekako aktivan i u Čileu, gde je vodio studentske proteste. S megafonom u ruci poveo je hiljade studenata ulicama glavnog grada zahtevajući besplatno obrazovanje za sve. Nakon dva mandata u kongresu Borić je ušao u predsedničku trku, a osvojivši više od šezdeset odsto glasova postao je kandidat leve koalicije.

„Hvala Bogu da bi mi bilo drago. I svima nama tu iz Ugljana bi bilo drago da on postane predsednik“, zaključio je Domagoj.

Borić prema anketama trenutno drži prvo mesto sa 25 odsto podrške birača ispred glavnog suparnika Sebastiana Sičela, koji ima 17 odsto. Diplomirani pravnik mogao bi da postane predsednik najjužnije južnoameričke države. A njegovi dalji rođaci nadaju se da će se i tada odazvati njihovom pozivu i ponovo doći na Ugljan.

Izvor: www.nova.rs

https://youtu.be/IGi9oPIl0qM

https://youtu.be/7syLGQcU7lc

Sukob vojske i domorodaca u Čileu: Vanredno stanje, suzavaci i dim
SVET Autor: Jutarnji list 13. okt. 2021

Predsednik Čilea Sebastijan Pinera proglasio je vanredno stanje i poslao vojsku na jug države, usred rastućih sukoba s Mapuče domorocima, koji zahtevaju povrat zemlje i regionalnu autonomiju.

Pinera, 71-godišnji milijarder i član konzervativne stranke Nacionalne obnove, kazao je u utorak kako je poslao vojne snage u četiri provincije u regijama Biobio i Araukanija, kako bi suzbio “ozbiljno narušavanje javnog reda” u tim provincijama, prenosi Jutarnji list.  Predsednik i njegovi saveznici tvrde kako se na jugu države odvijaju “činovi nasilja povezani s krijumčarenjem droge, terorizmom i organizovanim kriminalom”, te da su oružane skupine ubile civile i policajce.

Pripadnici naroda Mapuča, kojih u Čileu živi oko 1,7 miliona- gotovo deset posto ukupne populacije, već godinama zahtevaju povrat zemlje koju su im oduzeli kolonizatori. Radi se o zemljištu koje danas poseduju masivne farme i firme za seču drveća. Besni zbog toga što vlasti uporno ignorišu njihove zahteve, pojedinci su se prihvatili oružja i u proteklih deset godina napadaju kamione i sabotiraju proizvodnju hrane i trupaca. Prema pojedinim francuskim izvorima, čileanske vojne snage surađuju s izraelskim, te primenjuju tehnike izraelske vojske u suzbijanju Mapuče domorodaca. Njihove aktivnosti ugrožavaju poslovanje bogatih multinacionalnih kompanija za seču drva i izvoznika hrane, pa predstavljaju pretnju ekonomskim interesima vladajuće klase.

Prestupnicima se redovno sudi po zakonima protiv terorizma, koje je uvela vojna diktatura Avgusta Pinočeta kako bi suzbila političke disidente. U zakonu koji osuđuju međunarodne organizacije za ljudska prava, advokati obrane mesecima nemaju nikakav uvid u dokaze, a identiteti svedoka su skriveni i oni mogu davati iskaze iza zaslona. U proteklih deset godina, brojni aktivisti Mapučea započeli su i štrajkove glađu kako bi protestovali protiv Pinočetovih zakona.

Izvor: www.nova.rs

Potpuni haos i vanredno stanje, jer su pretnja bogatima. Šalju vojsku na narod


Predsjednik Čilea Sebastian Pinera proglasio je vanredno stanje i poslao vojsku na jug države.

Razlog tome su rastući sukobi sa Mapuče domorocima, koji zahtevaju vraćanje zemlje i regionalnu autonomiju.

Pinera, 71-godišnji milijarder i član konzervativne stranke Nacionalne obnove, kazao je u utorak kako je poslao vojne snage u četiri provincije u regionima Biobio i Araukanija, kako bi suzbio “ozbiljno narušavanje javnog reda” u tim provincijama.

Predsednik i njegovi saveznici tvrde kako se na jugu države odvijaju “činovi nasilja povezani s krijumčarenjem droge, terorizmom i organiziranim kriminalom”, kao i da su oružane grupe ubile civile i policajce.

U Čileu živi oko 1,7 miliona pripadnika naroda Mapuče, što je 10 odsto od ukupne populacije zemlje. Oni već godinama traže da im se vrati zemlja koju su im oduzeli kolonijalisti. Radi se o zemljištu koje danas poseduju velike farme i kompanije za seču drveta.

Domoroci su prema pisanju stranih medija besni zbog toga što vlasti uporno ignorišu zahteve, tako da su neke grupe odlučile da se prihvate oružje i okrenu se nasilju. U proteklih 10 godina oni napadaju kamione i sabotiraju proizvodnju hrane i drvnu industriju.

Njihove aktivnosti ugrožavaju poslovanje bogatih multinacionalnih kompanija za seču drva i izvoznika hrane, pa predstavljaju prijetnju ekonomskim interesima vladajuće klase.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=13&nav_category=78&nav_id=1935878)



https://youtu.be/jQESGkq8dOs

[attachment=1]

Vojsci date odrešene ruke


Čileanski predsednik Sebastijan Pinjera proglasio je vanredno stanje u četiri južne pokrajine zemlje.

Vojsci će biti dozvoljeno da u naredne dve nedelje podržava policiju u provincijama Bio-bio, Araukanija, Maleko i Kautin.

Šef države je opravdao vanredno stanje "ozbiljnim narušavanjem javnog reda".

Američki multimilioner osuđen na doživotnu kaznu - zbog ubistva najbolje prijateljice

Pinjera je rekao da je u tim oblastima više puta dolazilo do "nasilje u vezi sa trgovinom drogom, terorizmom i organizovanim kriminalom od strane naoružanih grupa".

Na jugu Čilea, na primer, bilo je sve više napada na drvnu industriju. Vlada za to krivi radikalne pripadnike starosedelačkog naroda Mapuče.

Mapuče, sa 1,7 miliona ljudi čine najveću autohtonu grupu među 19 miliona stanovnika Čilea.

Oni traže veću autonomiju od čileanske države i povratak zemlje za koju smatraju da je svojina njihovih predaka.

Većina pripadnika naroda Mapuče živi u glavnom gradu Santjagu i na jugu Čilea.



Vojska bi mogla da pogorša sukob

Guverner pokrajine Araukanija, Lusijano Rivas, pozdravio je raspoređivanje trupa. U regionu postoji „veoma ozbiljna bezbednosna kriza", rekao je on za CNN Čile.

Lusija Damert sa Univerziteta u Santijagu kritikovala je Pinjerinu odluku. Vojska bi mogla čak da pogorša sukob, upozorila je ona u intervjuu za novinsku agenciju AFP.

Predsednica Ustavotvorne skupštine Elisa Lonkon kritikovala je proglašenje vanrednog stanja. Ljudima su potrebna politička i ekonomska rešenja koja će im pomoći da prevaziđe siromaštvo, rekla je Lonkon - koji pripada narodu Mapuče.

U Čileu se od jula priprema novi ustav koji bi između ostalog narodu Mapuče trebalo da obezbedi veća prava.

Na demonstracijama za prava starosedelaca, održanim u nedelju u glavnom gradu - ubijena je jedna studentkinja. Prema saopštenju njenoh univerziteta, devojka je posamtrala demonstracije za jednu organizaciju za ljudska prava. Na društvenim mrežama, policija je optužena za brutalno suzbijanje demonstranacija.

Pandorini papiri Istraživanja međunarodnih medija poznata kao Pandorini papiri pokazuju da je čileanski predsednik Pinjera verovatno zloupotrebio svoju funkciju. Opozicija reaguje postupkom opoziva.

Pinjera je „koristio svoju funkciju za privatne poslove", rekao je poslanik Tomas Hirš u sredu u donjem domu pralamneta. Pozadina ovoga je prodaja rudarske kompanije od strane kompanije koja pripada Pinjerinoj deci i koja je, prema Pandorinim papirima obaveljna u poreskoj oazi.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1937015)

https://youtu.be/2DFX7YTKBNU

https://youtu.be/vEoC2hOmWfE

Nakon optužbi da je favorizovao prodaju porodične imovine - glas za opoziv predsednika


Donji dom čileanskog kongresa Dom deputata glasao je danas za opoziv predsednika Sebastijana Pinere.

Time je pokrenut proces i u Senatu o smeni zbog optužbi da je šef države favorizovao prodaju porodične imovine dok je bio na položaju.

Glasanje o prihvatanju optužbe protiv predsednika podržalo je samo 78 poslanika, što je minimum da predlog prođe u Domu deputata koji ima 155 poslaničkih mesta, a obavljeno je nakon maratonske 20-časovne sednice, preneo je AP.

Protiv optužbe je glasalo 67 poslanika, uključujući i nekoliko članova opozicije, a ostali su bili uzdržani ili odsutni.

Kao i u SAD i mnogim drugim zemljama, nakon opoziva sledi suđenje u Senatu, ali malo je verovatno da će Pineru smeniti 43-člani Gornji dom (Senata), gde opozicija ima samo 24 od 29 glasova, koliko je potrebno da Pinera bude smenjen s predsedničkog položaja.

Senat će raspravljati o njegovoj sudbini u žaru predizborne kampanje pred prvi krug opštih izbora zakazanih za 21. novembar, a Pinerin mandat redovno ističe 11. marta, dok prema Ustavu Čilea reizbor predsednika u dva mandata uzastopno nije moguć.

Optužba je, inače, usledila nakon objavljivanja "Pandorinih dokumenata", koji su otkrili ofšor finansijske poslove istaknutih ličnosti iz sveta politike širom planete, uključujući Pineru, jednog od najbogatijih ljudi u Čileu.

Dokumenti koji su procurili u javnost otkrili su da je jedan od Pinerinih sinova koristio ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim ostrvima za prodaju rudarskog projekta Dominga, čiji je suvlasnik porodica Pinera.

Konačna isplata za prodaju rudnika 2011. godine bila je moguća zahvaljujući tome što je tadašnja vlada, na čijem čelu je bio Pinera, odbila da lokaciju rudnika na severu centralnog Čilea proglasi rezervatom prirode uprkos apelima ekoloških organizacija.

Kada su istražitelji nekoliko godina kasnije ispitali taj slučaj, Pinera je rekao da nije bio uključen u upravljanje kompanijama i da nije čak ni shvatio kakva mu se povezanost sa projektom Dominga pripisuje.

Predsednički kabinet je prošlog meseca objavio da Pinerin prvi predsednički mandat, od 2010. do 2014. godine, nije počeo onda kada je dogovorena prodaja, da su tužioci i sudovi 2017. godine odlučili da nije počinjen nikakav kriminalni akt, te da Pinera nije umešan, kao i da su svi porezi za tu transakciju plaćeni u Čileu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=09&nav_category=78&nav_id=2054147)

https://youtu.be/HWuP6I7mPTk

Тешко је са ове дистанце закључити шта је тамо "екстремна десница",а шта је уопште "левица". У пракси често "десничари" буду већи заговорници социјалне правде а "левичари" примене екстремно репресивних државних мера.

A liberali i demokrate naj veće gulikože.

U Čileu se održava drugi krug predsedničkih izbora


U Čileu se danas održavaju predsednički izbori koje je obeležila polarizovana kampanja dva vodeća kandidata.

Jedan je predstavnik desnice a drugi bivši lider studentskih protesta iz redova levice.

Najviše glasova u prvom krugu osvojio je Hose Antonio Kast (55), desničar i poslanik koji je u prošlosti branio nekadašnju vojnu diktaturu, ali nije obezbedio potrebnu većinu, prenosi AP. Njegov glavni rival je Gabrijel Borić (35), levičar hrvatskog porekla i nekadašnji vođa studentskih protesta.

Ankete proteklih dana konsistentno pokazuju da Borić ima prednost.

Ako bi pobedio, on bi postao najmlađi predsednik u modernoj istoriji Čilea.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=19&nav_category=78&nav_id=2075667)

Preliminarni rezultati izbora u Čileu pokazuju da Gabrijel Borić ima prednost
Tanjug 20.12.2021.

Kandidat levice Gabrijel Borić vodi u drugom krugu predsedničkih izborima u Čileu sa 54,72 odsto glasova ispred suparnika iz krajnje desnice Hoze Antonija Kasta koji je dobio 45,28 odsto podrške birača, pokazuju preliminarni rezultati izbora na osnovu polovine prebrojanih glasova.

Hoze Antonio Kast je priznao poraz na izborima, prenosi Rojters. Čileanci su na današnjim izborima birali između najrazličitijih opciija u poslednjih nekoliko decenija, pri čemu su kandidati nudili potpuno drugačije vizije o svim pitanjima, od penzija i privatizacje, do ljudskih prava.

Izjašnjavali su se između Borića, 35-godišnjeg bivšeg lidera studentskih protesta, povezanog sa Komunističkom partijom i ultra-konzervativnog Kasta koji se povezuje sa brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom, a poznat je i po tome što brani bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, piše Rojters. Ukoliko pobedi, Borić čiji je otac hrvatskog porekla, biće najmlađi predsednik u istoriji Čilea i, kako piše ''Njujork tajms'', najliberalniji posle Salvadora Aljendea.

Prvi krug predsedničkih izbora održan je 21. novembra.

Izvor: www.blic.rs

I, to je to: Budući predsednik Čilea preziva se na "ić"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 20.12.2021.

Levičar Gabrijel Borić (35) postaće novi predsednik Čilea, nakon što je pobedio na predsedničkim izborima u nedelju.


Na osnovu 99,5 odsto prebrojanih glasova, Borić je osvojio 55,87 odsto glasova, ispred kandidata desnice Hozea Antonija Kasta, koji je osvojio 44,13 odsto, objavila je Izborna komisija Čilea, a Borić će formalno stupiti na dužnost 11. marta sledeće godine. Nakon proglašene pobede, rekao je da će se boriti protiv ekološki štetnih projekata, među kojima su kopanje bakra i zlata, preneo je Rojters. "Uništavanjem sveta, uništavamo sebe. Ne želimo više projekte koji uništavaju našu zemlju, zajednicu", poručio je on.

Protivnik Kast je u nedelju uveče priznao poraz i čestitao budućem predsedniku hrvatskog porekla.

Čileanci su naizborima birali između najrazličitijih opciija u poslednjih nekoliko decenija, pri čemu su kandidati nudili potpuno drugačije vizije o svim pitanjima, od penzija i privatizacje, do ljudskih prava. Izjašnjavali su se između Borića, 35-godišnjeg bivšeg lidera studentskih protesta, povezanog sa Komunističkom partijom i ultra-konzervativnog Kasta koji se povezuje sa brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom, a poznat je i po tome što brani bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, piše Rojters.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/lNTKpm47n8Q


https://youtu.be/6KRzXtnAE_U

Samo da ne prođe kao Aljende.

Pobedio je i šta sad?


Progresivni levičar Gabriel Borić, 35-godišnjak čiji su koreni po ocu u Hrvatskoj, a s majčine strane u Kataloniji, pobednik je predsedničkih izbora u Čileu.

Nakon više od 99 odsto prebrojanih glasačkih listića, Borić, koji vodi levu koaliciju s Komunističkom strankom, imao je 55,86 odsto glasova. Njegov rival, krajnji desničar Hose Antonio Kast, prikupio je 44,14 odsto.

Borićeva pobeda dolazi više od dve godine nakon najvećeg marša u modernoj istoriji Čilea. Naime, više od milion i 200 hiljada Čileanaca izašlo je u oktobru 2019. godine na ulice glavnog grada zemlje Santiaga kako bi protestovali protiv nejednakosti u društvu.

Poginulo je 36 osoba, više od 11.000 ih je povređeno, dok je 28.000 privedeno, podsetio je Jutarnji list i naveo da se to u svetu komentarisalo rečenicom da se to od "najuspešnije latinoameričke demokracije" nije očekivalo.

Ono što je počelo kao pobuna srednoškolaca zbog dizanja cene karata u gradskom prevozu, pretvorilo se u široko prihvaćeni zahtev za konačnim donošenjem novog ustava te jednostavno - za društvenim promenama.

I sad se svi pitaju šta Čileanci mogu da očekuju od Borića?

Borić je za vreme studija bio je član Autonomne levice, udruženja utemeljenog na marksizmu i antiimperijalizmu. Grupu je napustio 2016. godine kad je osnovao koaliciju Frente Amplio (Široki front) s puno pragmatičnijim političkim pristupom.

Istakao se i kao jedan od vođa studentskih protesta 2011. godine za besplatno obrazovanje. Godina studiranja u Čileu u to vreme koštala je u proseku 5.500 dolara, a postojale su i velike razlike u kvalitetu između privatnih i javnih univerziteta. Zbog toga su studenti iz manje bogatih porodica nakon fakulteta grcali pod teretom studentskog duga ili jednostavno nisu ni dobijali šansu za dalje školovanje.

S 29 godina ušao je u Kongres, kao zastupnik u Donjem domu retko naseljene najjužnije regije Magalanes čijih 80 posto stanovnika živi u gradu Punta Arenas, popularnoj bazi za ekskurzije na Antarktiku. Jedva je sakupio 35.000 potpisa za kandidaturu, a onda je neočekivano pobedio protivkandidata pa je postao prvo lice levičarske alijanse.

Prošle godine Borić je posetio grupu zatvorenika koji su pritvoreni zbog demonstracija navodeći da su nepravedno u zatvoru, a kad je pre nekoliko godina bio u Parizu, posetio je jednog od ubica senatora Haimea Guzmana, koji je sarađivao s Pinočeom, a ubijen je 1991. godine.

Kao predstavnik nove generacije levice u Čileu, Borić je često kritikovao stranke levog centra kao suviše pasivne i "neoliberalne". Borića su javno podržala i mnoga poznata meksička lica.

Ipak, pogled u njegov program pokazuje da tu nema ničeg suviše prevratničkog.

Skraćivanje radne nedelje sa 44 na standardnih 40 sati. Naglasak na feminizmu, zelenoj ekonomiji, priznavanju LGBT zajednice i podrška čileanskim Indijancima.

Regulacija ekonomije da, ali ne i nacionalizacija. Obećanje o neozavisnosti središnje banke. Tu su i prijedlozi o širem državnom pokriću zdravstvenih usluga i reforme penzionog sistema te rekonstrukcija nacionalnih železničkih pruga.

Poslednje stavke ekonomski su neodržive kratkoročno gledano, ali sve u svemu njegov program više je socijaldemokratski, nego ekstremno levičarski.

S druge strane, tri su identitetska pitanja koja se trenutno postavljaju pred Čileance. To su dolazak u zemlju više od milion imigranata od 2014. godine, uglavnom građana Haitija i Venecuele. Drugi je mobilizacija najveće čileanske autohtone grupe, Mapuče Indijanaca, i njihov zahtev da im se vrati zemlja i resursi oduzeti tokom naseljavanja Čilea. Treće su velike promene po pitanju ženskih prava i LGBT zajednice u Čileu, a i šire u regiji - preduzeti su koraci u smeru legalizacije abortusa, a nedavno su legalizovani istospolni brakovi.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=20&nav_category=78&nav_id=2076058)

Ništa, pokušaće čovek da promeni Čile na bolje.

Нека му је са срећом. Ако крене пребрзо са реформама смениће га као и Аљендеа. Ако буде иашо споро, одрећиће га се они који су сада гласали за њега.

https://youtu.be/-rovdZcdSRw

https://youtu.be/F7Okelqg_WM

Уторак, 21.12.2021.

Ко је Габријел Борић – левичар хрватског порекла, најмлађи председник у историји Чилеа

Новоизабрани шеф државе планира да повећа порезе богатима, укине приватне пензије и супротстави се рудницима који уништавају животну средину

Нови председник Чилеа и представник нове генерације левичара у Латинској Америци, Габријел Борић ступа на дужност у марту као један од најмлађих председника на свету с амбициозном агендом, али и са огромним изазовима који укључују подељен конгрес, писање новог устава, успоравање економије и дуготрајне претње социјалних немира, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа.

Борић, бивши лидер студентских протеста, победио је у последњој рунди председничких избора у Чилеу, пошто је та латиноамеричка земља направила одлучан помак улево, указује Фајненшл тајмс.

Борић је у другом кругу избора 19. децембра добио 56 одсто гласова, знатно испред свог ултраконзервативног ривала Хосеа Антонија Каста с 44 одсто.

Новоизабрани председник, који ће ступити на дужност 11. марта, рекао је да ће се залагати за јединство после огорчене борбе између екстрема унутар политичког спектра, као и да планира да повећа порезе богатима, укине приватне пензије и супротстави се рудницима који уништавају животну средину. Обећао је и бројне реформе за оснаживању жена староседелачких група и мањина.

Конгрес ће се, међутим, вероватно показати као велика препрека његовим реформама, истиче лондонски лист, пошто, према речима аналитичара, у доњем дому постоји 21 различита странка и многи парламентарци „не слушају ничија упутства”.

Када ступи на дужност, 35-годишњи Борић ће бити један од најмлађих шефова држава на свету и, уз 40-годишњег Наиба Букелеа из Салвадора, постаје други председник из миленијалске генерације који је изабран на ту функцију у Латинској Америци, пише Тајмс.

Иако је Чиле имао владу левог центра 2018, избор Борића се доживљава као велика промена у политици земље, указује лист, нагласивши да је Борић обећао да ће „сахранити” неолибералну протржишну политику која је успостављена под диктатуром Аугуста Пиночеа 70-их.

Та политика је, указује Тајмс, помогла Чилеу да постане једна од најуспешнијих економија у Латинској Америци, али је последњих година такође развила једну од највећих подела у приходима, с један одсто најбогатијих који поседују око четвртине богатства земље.

Борићев успон на место председника долази деценију пошто је стекао национални значај као чупави вођа протеста који су парализовали Сантјаго 2011, када су хиљаде студената захтевале универзитете без школарине, пише Волстрит џурнал.

Он је с 27 година изабран у Конгрес, предводећи млађу генерацију левичарских политичара и друштвених активиста који су оштро критиковали своје претходнике левог центра да су се продали применом неолибералне политике која је чилеанску средњу класу оптерећивала дуговима и лошим пензијама.

Борић, иначе потомак хрватских имиграната, већ дуго изазива контроверзе, написао је лист додајући да је првог посланичког дана изазвао узбуну када се појавио без кравате и сакоа, називајући политички стил „оруђем елите” које одваја посланике од народа, преноси Бета.

Аналитичари кажу да он представља нову генерацију левичара у Латинској Америци који обећавају борбу против климатских промена уз проширење права на староседелачке народе и геј и трансродне особе.

Борић, који је јавно рекао да има опсесивно компулзивни поремећај, такође је позвао на већу подршку особама с проблемима менталног здравља.

Чилеанци су избором Габријела Борића за председника, поверили младом левичарском посланику важну улогу у помагању обликовања новог правног оквира нације коју су протеклих година потресали протести због неједнакости, трошкова живота и чилеанске слободне тржишне економије, пише Њујорк тајмс.

Борић ће преузети дужност у завршној фази вишегодишње иницијативе за израду новог Устава, напора који ће вероватно донети дубоке правне и политичке промене по питањима која укључују улогу државе у економији, родну равноправност и права историјски маргинализованих група. Будући председник ће, како истиче њујоршки лист, дубоко уобличити напоре да се замени устав наметнут 1980. када је Чиле био под војном влашћу.

Чилеанци су прошле године великом већином гласали за нацрт новог устава и уставотворна скупштина ради на изради текста коју ће бирачи одобрити или одбити директним гласањем у септембру.

Осим подељеног конгреса, писања новог устава и дуготрајне претње социјалних немира, један од огромних изазова с којима ће се нови председник Чилеа суочити укључује нагло успоравање економије, указује Блумберг, нагласивши да победа Борића отвара пут не само смени генерација, већ и за највеће економске промене протеклих деценија.

Борић жели да демонтира неке стубове чилеанске привреде, као што су приватни пензиони фондови, који чине темељ локалних тржишта капитала. Он подржава веће порезе и на богату и на кључну рударску индустрију земље – бакар чији је највећи светски произвођач, истовремено обећавајући да ће државни дуг држати под контролом.

Ипак, додаје Блумберг, он ће морати да се бори са успоравањем економског раста који ће, према чилеанској Централној банци, пасти с рекордних 12 одсто ове године на око два одсто.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/aouj3DtmUoI

https://youtu.be/EJ8wedoNDsU

Dve kompanije pobedile na tenderu, eksploatisaće litijum u Čileu
SVET Autor: Beta 13. jan. 2022

Dve kompanije, kineska i čileanska, pobedile su na tenderu koji je raspisala čileanska vlada za eksploataciju litijuma, za ukupan iznos od 121 miliona evra, saopštilo je tamošnje ministarstvo rudarstva.

Kineska kompanija „BID Chile SpA“ osvojila je tender za 61 milion evra, a čileanska „Servicios i Operaciones Mineras del Norte S.A“, nova na tržištu, osvojila je drugi tender za 60 miliona evra. Obe kompanije imaju period od 27 godina za eksploataciju litijuma, a svaka će eksploatisati po 80.000 tona litijuma, ili 1,8 odsto poznatih rezervi litijuma u ​​Čileu.

„Dolazak ove dve kompanije će povećati dinamiku domaće industrije litijuma kako bi Čile mogao da povrati svoje mesto na svetskoj sceni“, navelo je ministarstvo.

Čile je do 2016. bio najveći svetski proizvodjač litijuma, sa 37 odsto tržišta, ali sa sadašnjih 32 odsto zauzima drugo mesto iza Australije. Ministarstvo je navelo da Čile drži 57 odsto svetskih rezervi litijuma. Međutim, tender je izazvao kontroverze jer je raspisan dva meseca pre decembarskih predsedničkih izbora, na kojima je pobedio kandidat levice Gabrijel Borić.

Izabrani predsednik, koji će zvanično stupiti na dužnost 11. marta, naveo je ranije da namerava formiranje državne kompanije za eksploataciju litijuma.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/7gTgWNluUMA

Znači neće proći kao Aljende.

https://youtu.be/A0X_wkRSRyQ