Title: Turska strategija na Mediteranu Post by: dead1 on February 12, 2020, 02:23:36 am Turska mijenja svoju strategiju u Mediteranu. Nova strategija je agresivnija prema drugim zemljama na istocnom Mediteranu i gleda da napravi Tursku naj jacu silu u ovom dijelu svijeta.
https://www.washingtoninstitute.org/policy-analysis/view/why-turkey-is-raising-the-stakes-in-the-east-mediterranean https://www.janes.com/article/94245/turkish-intervention-in-libya-part-of-wider-mediterranean-strategy https://thearabweekly.com/turkeys-mediterranean-strategy-risks-overstretch . Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: fazan on February 12, 2020, 07:20:06 am Мислим да се Ердоган прерачунао и да ће му се све ово на крају обити о главу. Нема против себе само Грчку и Кипар, него Израел и Египат. Како би било да сада Египат и Грчка договоре своју поморску границу на исти начин на који су Турска и једна од либијских фракција то дефинисале. При томе је удаљеност од Турске (па и од Кипра) до Либије већа од удаљености између Крита и Египта.
Навукао је бес Американаца и њихове симпатије ће сигурно бити на грчкој страни. Крит је једина лука у источном Медитерану где могу да уплове носачи и тачка коју Турска не би смела да угрози без ризика да увуче Американце директно у конфронтацију. Грчка је потписница Конвенције УН о праву мора, која предвиђа територијалне воде од 12 наутичких миља. Тренутно у Егејском мору Грчка има територијалне воде од 6 наутичких миља, ради противљења Турске. Ако Грчка прошири зону територијалних вода на 12 миља, око 70% овог мора ће постати грчке територијалне воде, око 20% ће бити отворено море, а 10% ће остати Турској. Шта ће се догодити у том случају? Ако Ердоган остане на власти и настави путем којим је кренуо, за неких 5-10 година Грчка ће бити спремна да то уради. При томе ће имати подршку Америке и ЕУ. Територијалне воде Грчке су воде ЕУ, тако да се може десити да се у Егејском мору нађу и италијански и француски бродови. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dead1 on February 12, 2020, 10:58:57 pm Slazem se Fazan.
Mislim da Erdogan misli da Trump mozda nece primjetiti ovo. A mozda ocekuju da ce Amerika se ponasati isto kao sto su prema Kini i Juzno Kineskom Moru - to jest dopustili Kinesku agresivnost. Inace Libija je ogroman problem. Tu se cak i Francuska i Italija protive jednoj drugoj iako su oba dvije clanice NATO i EU. Isto je umijesan i Egipat i Ujedinjeni Emirati, a na protivnickoj strani Qatar. Onda se ponekad mijesaju Amerikanci. A sada Grcka ide pomoci Saudiskoj Arabiji - salju Patriot raketne jedinice da stite Saudi Arabiju. Naravno Saudi Arabija se protovi Turksoj. A Turska stiti Qatar. Znaci tu se mijesa situacija iz bliskog istoka sa juznom Evropskoj situacija izmedu Turske i Grcke. Sve je ovo sve lude. Ako se Amerika nastavlja propadati i gubiti moc ili ako se povuce onda ce biti puno vise kriza na Mediteranu a mozda i sukoba. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 13, 2020, 08:19:26 pm Turci svojim ponašanjem samo okupljaju sve više i više neprijatelja. Tajip el ISIS-i se zaleteo i umislio da je, u najmanju ruku, Mehmed II Osvajač, a to će mu se, iskreno se nadam, olupati o glavu kad tad.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on February 13, 2020, 08:34:59 pm Tko nije do sada shvatio, shvatit će. Erdogan je već odavno krenuo na put jačanja Turske u smeru obnove Otomanskog carstva. Moje predviđanje je, da će se još pre smrti dati okruniti za sultana, te tako posve odbaciti predsjedničku ulogu i demokratske izbore. U Turskoj on nema konkurencije, a ono što je van Turske je ili beznačajno ili ide njemu u prilog.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 13, 2020, 08:48:43 pm U Turskoj on nema konkurencije, a ono što je van Turske je ili beznačajno ili ide njemu u prilog. Mislim da ima i da se polako i sami Turci okreću protiv njega. Prošle godine je izgubio Istambul, što je do tada bilo nezamislivo. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 16, 2020, 11:57:13 am Рат за природни гас у Медитерану
Аутор: Војислав Лалић субота, 15.02.2020. Многи страхују да би у источном Средоземљу могла да се обистине злокобна предвиђања Клемансоа, који је пре сто година упозоравао да ће кап нафте вредети колико и кап крви Када су амерички и норвешки стручњаци утврдили да се испод дубина источног Медитерана крију огромне резерве гаса и нафте, највеће које су у последње време пронађене у том делу света, земље у региону су одмах почеле да трагају за тим природним богатством. Република Кипар, Грчка, Израел постигли су договор о подводном разграничењу и почели истраживања. Нађен је заједнички језик и с Египтом, док је Турска остала по страни и уместо тога упутила ратне бродове у воде источног Средоземља како би заштитила права своје „браће” на подељеном острву и осујетила конкуренцију. Сада се у те игре око природног гаса укључила и Либија, која је већ десет година у расулу. Република Кипар је као суверена држава ангажовала италијанске и француске фирме (ЕНИ и „Тотал”) и почела истраживања у својим водама источно од острва. Одмах је почело звецкање оружјем: Анкара је у то подручје послала ратне бродове и они су отерали платформе које је ангажовала влада у Никозији под изговором да та нафта припада и турској мањини која је на северу острва прогласила непризнату државу. Спор око петролеја у Медитерану се сада шири и заоштрава: крајем прошле године Турска је са владом у Триполију једнострано исцртала подводне границе заобилазећи Крит и друга грчка острва. Потписан је и меморандум о војној сарадњи, што изазива зебње од нових сукоба пошто је Либија дубоко подељена после „арапског пролећа” и убиства Муамера Гадафија 2011. године. Председник друге либијске владе генерал Халифа Хафтар, чије је седиште на истоку земље, одмах је најавио „одлучујућу офанзиву против ривалских снага” у Триполију. Њега подржавају Египат, УАЕ, Русија, Француска. У центру спора у источном Медитерану у суштини су гас и нафта, што је пре девет година дошло главе Гадафију, зато што је једног тренутка почео да се окреће ка Русима и Кинезима. На Западу то нису могли да му опросте. Али, Ердоган се на то не осврће и најављује да ће и у водама између Турске и Либије ускоро почети подводна бушења упркос противљењу земаља региона, укључујући и Француску. Ако се настави звецкање оружјем, многи страхују да би поново могла да се обистине злокобна предвиђања Жоржа Клемансоа, француског премијера који је крајем Првог светског рата упозоравао да ће кап нафте вредети колико и кап крви. У Бриселу је усвојен нацрт санкција које ће бити примењене против Анкаре уколико почне подводна истраживања у економској поморској зони између Либије и Турске која припада и Грчкој. „Та одлука ЕУ је за нас ништавна пошто ми радимо у складу са међународним правом”, изјавио је потпредседник Турске Фуат Октај. „Турска ће бранити и одбранити своја права”, отворено је запретио. Потез Анкаре осуђују и у Паризу. „Турска у Либију последњих дана шаље ратне бродове, наоружање и плаћенике из Сирије. Ердоган не поштује договор који је недавно постигнут на састанку у Берлину о успостављању мира у Либији”, истиче председник Емануел Макрон. Париз је крив за све проблеме који потресају Либију од 2011. године када је убијен Гадафи, узвраћају у Анкари. Турска се последњих година због начина на који води спољну политику нашла изолована у региону, поготово после доласка „арапског пролећа” 2011. године, јер је председник Ердоган на силу покушао да се наметне као предводник муслимана у том делу света. Многи су му због тога окренули леђа. У региону он сада ужива безрезервну подршку само Катара, у коме Турска има војну базу, нелегитимне турске државе на северу Кипра и Муслиманске браће, па изненадно окретање ка Триполију очигледно није случајно. То му је сада нови ослонац. Анкара покушава да уз помоћ владе у Триполију прекине ту изолацију и да се усидри у водама Средоземља, где се крију, како се процењује, огромна налазишта гаса. Почетком јануара Грчка, Израел и Република Кипар су потписали споразум о заједничкој изградњи гасовода од Левантског мора до грчког копна. Како се најављује, на њега ће касније ставити параф и Рим. Заобилазећи Турску њиме ће се транспортовати петролеј из источног Средоземља до западних купаца. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on February 17, 2020, 05:53:29 pm U Turskoj on nema konkurencije, a ono što je van Turske je ili beznačajno ili ide njemu u prilog. Mislim da ima i da se polako i sami Turci okreću protiv njega. Prošle godine je izgubio Istambul, što je do tada bilo nezamislivo. Kako Erdogan niti približno nema nameru odustati od svoga plana, na kojemu, verujem, radi već godinama, to samo znači, da će požuriti sa promenom ustava, te dostići svoje pre negoli bi na izborima bilo ko i bilo šta mogao da mu postane konkurencija. Ili to ili će posegnuti po klasičnim diktatorskim potezima, jer sada je država i formalno u ratu (u Siriji). Rat mu je idealan za unutarnju konsolidaciju i za izbacivanje "nepoćudnih" iz igre. Što se tiče toga, da se Turci okreću protiv njega, pa osobno znam da je Turska država jako velikih suprotnosti. Gradovi poput Istambula i Ankare su pune visoko obrazovanih i relativno pro-zapadno usmerenih ljudi. Međutim, unutrašnjost, te provincije su duboko zaostale i religiozne (iako razvijenije od drugih država bliskog i srednjeg Istoka). Ono što zapad ne razume je da je Erdogan pre svega turčin koji ne veruje u sekularnu, dakle ataturkovu viziju Turske. U tom smislu je islamist (iako ne salafist). Između svih islamističnih pravnih škola turska je još najsličnija bosanskoj (i obratno, što je i logično). Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on February 24, 2020, 09:18:40 am Francuska ministarka odbrane: Podržavamo Grčku i Kipar u sporu sa Turskom Francuska će biti uz Grčku i Kipar i podržati obe zemlje u njihovim sporovima sa Turskom oko pomorskih zona na Mediteranu, poručila je francuska ministarka odbrane Florans Parli. - Francuska planira da bude uz Grčku i pomogne joj da se suprotstavi mnogobrojnim tenzijama u Egeju i istočnom Mediteranu - rekal je Parli za grčki list To Vima , a prenosi Rojters. Ona je dodala da je francuski predsednik Emanuel Makron jasno stavio do znanja, prilikom sastanka sa grčkim premijerom Kirijakos Micotakis krajem januara, da Pariz i Atina treba da ojačaju odbrambenu saradnju. - Francuska podržava Grčku i Kipar po pitanju poštovanja njihovog suvereniteta u pomorskim zonama i osuđuje, zajedno sa evropskim partnerima, turski nedostatak poštovanja ovih osnovnih pravila - rekla je Parli. Grčka i Turska u sukobu su zbog niza pitanja, koja uključuju sve od prava na minerale u Egejskom moru do podel Kipra po etničkoj liniji. Tenzije su u porastu i zbog bušenja koje sprovodi Turska kod Kipra, a EU je pripremila sankcije protiv Turske u znak odgovora. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/francuska-ministarka-odbrane-podrzavamo-grcku-i-kipar-u-sporu-sa-turskom/t5ft85w) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on February 28, 2020, 08:48:37 am Širi se lista ljudi pod sankcijama zbog turskih bušotina EU je dodala još dve osobe na listu onih koji su pod sankcijama zbog nezakonitih aktivnosti bušenja koje Turska sprovodi u istočnom Sredozemlju. U Savetu EU naglašavaju da su u pitanju osobe odgovorne ili uključene u planiranje i sprovođenje aktivnosti za istraživanje nalazišta gasa i nafte u istočnom Sredozemlju koje Kipar nije odobrio. Sankcije podrazumevaju zabranu putovanja u EU, zamrzavanje imovine dok se osobama i subjektima iz EU zabranjuje davanje sredstava licima sa liste. EU je okvir za sankcije zbog nelegalnih aktivnosti bušenja koje preduzima Turska kod obala Kipara usvojila u novembru 2019. godine. Zbog nelegalnih aktivnosti Turske u potrazi za gasom i naftom u istočnom Mediteranu EU je ranije suspendovala pregovore sa Ankarom o Sporazumu o vazdušnom saobraćaju, do daljeg je odložila sastanke na visokom nivou i smanjila finansijsku pomoć Turskoj. izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=27&nav_id=1660051) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 28, 2020, 06:08:34 pm Ne znam od kada je snimak, ali u njemu Tajip el ISISi govori o granicama Turske i obnovi Otomanske imperije.
https://twitter.com/Bodljikava/status/1233402260564172802 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on February 29, 2020, 02:57:23 pm Prilog od pre pola godine. https://youtu.be/f9Ix9J7ASMo Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 21, 2020, 07:57:23 am Ekskluzivna zona bogata naftom i gasom izaziva rast tenzija Turska i Grčka u sukobu su još od 1974, kad je Ankara izvršila invaziju na severni Kipar, nakon čega je ostrvo podeljeno između grčkih i turskih stanovnika, a rast tenzija između dve zemlje nije zaustavila ni pandemija korona virusa. Novi sukob izbio je oko turske eksploatacije gasa na plutajućoj platformi “Javuz” u kiparskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni , koju Grčka smatra ilegalnom. Portparol kiparske vlade Kirijakos Kusios optužio je krajem prošle nedelje Tursku da se u Istočnom Mediteranu ponaša "poput pirata", ne poštujući čak ni teška vremena kroz koje sada prolaze sve države u borbi protiv korona virusa. - Svedoci smo politike koja zateže situaciju u Istočnom Mediteranu, a ta politika ne samo što se nastavlja već se intenzivira u vreme kad je čitav svet suočen sa pandemijom korona virusa, a države ulažu napore da zaštite zdravlje i bezbednost svojih građana - izjavio je Kusios za novinsku agenciju Sipriot, komentarišući tursku eksploataciju gasa na platformi “Javuz”. Prošle godine su u Istočnom Mediteranu kod obala Kipra, Izraela i Egipta otkrivena velika polja gasa. Međunarodno priznata grčka vlada na Kipru i EU optužuju Tursku da bušenjem u vodama kod podeljenog ostrva narušava podmorsku ekonomsku zonu, dok vlada na čelu sa predsednikom Redžepoj Tajipom Erdoganom insistira da operiše u vodama kod svog dela teritorije nad koji pravo polažu kiparski Turci. Nova mapa Kako su velike naftne kompanije početkom prošle godine počele da otkrivaju sve više prirodnog gasa oko Kipra, Turska je pojačala pritisak, uprkos pandemiji. Početkom ove godine Ankara je iscrtala novu podmorsku liniju razgraničenja u Istočnom Mediteranu na novoj mapi u dogovoru sa vladom Muslimanskog bratstva u Libiji, prema kojoj tvrdi pravo na ogromne delove grčkih voda, ukazuje “Grik Siti tajms”. Erdogan je tada rekao da će novi odnosi s Libijom “omogućiti Turskoj da sprovodi legalno bušenje na libijskoj kontinentalnoj ploči uz odobrenje Tripolija”, preneo je “Forbs”. - Sa novim dogovorom između Turske i Libije, možemo zajedno istraživati u ovim ekskluzivnim ekonomskim zonama koje smo odredili. Nema problema - rekao je on početkom januara. Prema njihovom dogovoru, Grčki Kipar, Egipat, Grčka i Izrael ne mogu istraživati niti eksploatisati gas bez dozvole od Turske. Izrael je tada naveo da unilateralna akcija ne dozvoljava Ankari da ih spreči od izgradnje cevovoda od Levijatanskih gasnih polja do Kipra, pa dalje do grčkog Krita i Evrope. Bogata zona Ekskluzivna zona je bogata naftom i gasom, zbog čega je Turska proteklih pet i više godina postepeno jačala svoj pritisak ometajući kompanije i brodove koje sprovode energetsko istraživanje oko Kipra, koje su prve otkrile polje prirodnog gasa kod južne obale pre skoro deset godina. Tada su odnosi sa Grčkom bili “na tihoj vatri”, jer su energetski projekti puni tehničkih izazova i potrebne su godine da se razviju. Tenzije su ponovo kulminirale otprilike u ovo doba prošle godine, kad je Turska krenula u potragu za prirodnim gasom u Istočnom Mediteranu, terajući Evropsku uniju da smanji kontakte sa evroazijskom državom. Podmorski izvor gasa u tom području je ogroman, pa nije ni čudo da je Turska prošlog proleća poslala nekoliko ratnih i brodova za istraživanje i bušenje u sporne vode oko Kipra, ne bi li premašili Kipar. Kako je tada navodio “Forin polisi”, istraživačke brodove je pratila flota turskih mornaričkih plovila – podmornica, dronova i patrolnih brodova. Ovo je izazvalo kritike sa južnog, grčkog dela Kipra, dok je EU nazvala akcije Turske “ilegalnima” i nametnula joj simboličke finansijske kazne. Kipar je stoga početkom jula 2019. dogovorio sa Egiptom izgradnju cevovoda za eventualni izvoz gasa, u vreme kad je delovalo da se Turska udaljava od zapada a približava Rusiji, nakon što je pokvarila odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog kupovine ruskog oružja (brzo je, međutim, ušla i u sukob sa Rusijom zbog Idliba u Siriji). "Ponašaju se poput pirata" Tenzije oko eksploatacije gasa u Istočnom Mediteranu nisu se značajno umanjile ni u vreme pandemije korona virusa. Kusios je istakao da se Turska sada ponaša “poput pirata”. - Turska sprovodi politiku naoružanim brodovima, ponašajući se poput pirata u Istočnom Mediteranu, kršeći principe međunarodnog zakona i mešajući se u suverena prava trećih zemalja, uključujući Kipar - rekao je on i dodao da turska politika ignoriše čak i pandemiju i da nema poštovanja čak ni teška vremena u kojem se sada nalaze države. Turska je jedina zemlja u svetu koja ne priznaje Republiku Kipar i ujedno je jedina koja priznaje “Tursku Republiku Severni Kipar”, koju su Ujedinjene nacije proglasile ilegalnim entitetom. Kako Turska ne priznaje kiparsku republiku, smatra da može da koristi resurse koji joj pripadaju, navodi “Grik Siti tajms”, ukazujući da je Turska ne priznaje ni Konvenciju UN o pravu mora. Provokacije Tenzije u regionu možda se nisu značajno smanjile, ali su svakako pale u senku pandemije. Turska sa današnjim danom beleži 90.980 slučajeva zaraze i 2.140 preminulih, podaci su Worldofmeters.info. Prošle nedelje je “Grik Siti tajms” naveo da iako provokacije turskih ratnih aviona u Egejskom moru “nisu prestale ni na jedan dan” otkako je izbila pandemija, intenzitet i broj prekršaja se umanjio. List ističe da su u periodu pre izbijanja zdravstvene krize turske letelice stalno nadletale region. “Obično bi 15-20 aviona F-16 prekršilo grčki vazdušni prostor, međutim sada ulaze samo jedan do dva para, u želji da prosto pokažu svoje prisustvo u Egeju i konstantno osporavaju suverena prava Grčke”, naveo je “Grik Siti tajms”, dodajući da su pretprošlog četvrtka samo dve turske letelice ilegalno ušle u grčki prostor, između ostrva Lemnos i Lezbos, a da su ih grčki borbeni avioni odmah oterali. Zvaničnici vazduhoplovnih snaga grčke pažljivo motre situaciju, ističući da se broj turskih aviona koji ulaze u prostor Egejskog mora možda smanjio, kao i njihova dužina boravka, ali da se prekršaji nastavljaju čak i u vreme pandemije. “Grik Siti tajms” navodi da je turska avijacija tokom prošle godine prekršila grčki vazdušni prostor 4.811 puta, što je najveći broj u jednoj godini od 1987. U prvih 100 dana ove godine zabeležena su 192 kršenja grčkog vazdušnog prostora. Iako su turski avioni nadletali “uobičajena područja”, ostrva Lezbos, Leros i Hios su zabeležila “alarmanti” broj preletanja. “Grik Siti tajms” ukazuje da su turski avioni po prvi put od 1993. prekršili nebo iznad zemljane granice Grčke i Turske kod Evrosa, i to u sred imigrantske krize u martu. Rasprava na samitu NATO Iako su Grčka i Turska zajedno ušle u NATO 1952. kao prve nove članice od osnivanja pakta, one svakako nisu saveznice, a zategnuti odnosi kulminirali su pre dve nedelje na samitu NATO, prema izvorima CNN-a Grčke, kad je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu ponovio optužbe svoje zemlje da grčki graničari muče i ubijaju imigrante. Čavušoglin grčki kolega Nikos Dendijas nije mu ostao dužan, navodeći da je Grčka suočena sa “orkestriranim napadom bez presedana” i “kampanjom dezinformacija” iz Turske, kako je preneo “Grik Siti tajms”. Dendijas je naveo da su turske metode prekršile NATO vrednosti i da “takozvane saveznice imaju pravo da se pozovu na solidarnost alijanse, ali samo ako poštuju svoje obaveze”. Besan Čavušoglu je nakon toga ponovo zatražio da se obrati učesnicima konferencije, što je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbio. Dendijas je kasnije na “Tviteru” naveo da se tokom samita odnosio na “nedavni razvoj događaja na Evrosu i instrumentalizaciju ljudi, što potkopava vrednosti alijanse”, ali bez iznošenja detalja u vezi onoga što su CNN-u rekli diplomatski izvori. Iako su Grčka i Turska saveznice NATO “na papiru”, njihovi odnosi ostali su zategnuti, što se ogleda u u istočnom Mediteranu, te imigrantskoj krizi koju je izazvala Turska kad je početkom marta otvorila izbeglicama granicu sa Grčkom, odnosno EU. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/ponasaju-se-poput-pirata-u-senci-korone-na-istocnom-mediteranu-tinja-stari-sukob-a-u/j5bp804) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 16, 2020, 06:56:42 am Grčka se sprema: U igri četiri scenarija Nakon planova Turske da započne aktivnosti bušenja u potrazi za naftom u grčkim vodama, Atina je razradila planove za odvlačenje Turske od tih aktivnosti. U Grčkoj i dalje žele da održe kanale komunikacije sa Ankarom, piše grčki portal Ekatimerini. Naime, razvijena su četiri moguća scenarija kao odgovori Atine ukoliko Turska realizuje svoje planove za početak traženja bušotina. Prema prvom scenariju, predviđa se da, ako turski istraživački brod bude poslat sa pratnjom turskih ratnih brodova, ali ne krene odmah sa istraživačkim aktivnostima, sličan broj grčkih brodova biće poslat na to područje i ostaće tamo onoliko dugo koliko i turski brodovi. Drugi scenario predviđa da će, u slučaju da istraživački brod položi kablove za seizmička ispitivanja, grčka strana koristiti bežična sredstva za intervenciju. U suprotnom, kablove treba preseći ili sprečiti da dođu do morskog dna. Najmanje verovatnim smatra se treći scenario. On se odnosi na mogućnost da Turska pošalje plutajući uređaj za bušenje. U ovom slučaju su uputstva jasna da bušilica nikada ne sme da dodiruje morsko dno. S obzirom na veličinu sve tri bušotine Turske naftne korporacije, grčke fregate bi to mogle da spreče. Takođe, u ovom slučaju nije isključena upotreba hitaca upozorenja za sprečavanje bušenja. Četvrti scenario se odnosi na kombinovanu misiju turskih istraživačkih brodova u različitim delovima grčkog kontinentalnog pojasa. Ponovo su uputstva za sprečavanje geodetskog pregleda ili bušenja u bilo kojoj tački od Rodosa do Krita jasna, piše Ekatimerini. Upravo poslednji scenario, iako se ne smatra najverovatnijim, sve se više procenjuje, posebno nakon nedavnog vazduhoplovnog turskog prisustva u regionu od južnog Krita do Libije. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=15&nav_category=78&nav_id=1695972) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 17, 2020, 05:32:10 pm Na temu ... https://youtu.be/QXSZuF642PQ Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on June 17, 2020, 08:42:21 pm Verujem da će upravo Grča i Egipat odigrati dominantnu ulogu u obuzdavanju Turske na Mediteranu.
Obe zemlje neposredno brane svoje teritorijalne interese i prava, i dovoljno su moćne da se vojno suprotstave Erdoganu. Naravno, imaće podršku i EU (koju Turska jednostavno ignoriše - verovatno zbog tenzija u samoj EU, nadajući se da ona neće imati jedinstveni stav u vezi Turske ekspanzije), i Rusije (koja ne sme direktno da se umeša, zbog prolaza svojih brodova kroz Bospor). Ta podrška će se ispoljavati kroz vojnu pomoć svim snagama koje će se direktno sukobljavati sa Turskim ''isturenim'' snagama. Verujem i to da će USA ostati neutralna u ovom ''lokalnom '' sukobu, barem u početku, doke ne krene prava igranka, pa će se tek onda priključiti nekoj strani - opet radi svog dela kolača. Nije niko lud na ovom delu sveta , pa da ne vide da Erdogan pravi novo osmanlijsko carstvo. Svi to vide, ali očito, i unutar protivljenja tome poneki računaju i na svoje interese, svoj deo kolača, ako Ergogan nadjača protivnike. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Perun on June 18, 2020, 03:28:03 am [attachment=1]
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 08, 2020, 08:11:49 am "Nećemo da budeo taoci, odgovorićemo" Turska će odgovoriti sopstvenim merama ukoliko joj Evropska unija uvede nove sankcije, upozorio je šef turske diplomatije. Mevlut Čavušoglu je to izjavio nakon sastanka sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosepom Borelom. Francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drijan prošle nedelje je rekao da će ministri EU razgovarati o Turskoj 13. jula, navodeći da bi tom prilikom moglo da se razmotri i uvođenje novih sankcija Ankari, pored koraka koji su preduzeti zbog bušenja Turske u ekonomskoj zoni Kipra. "Ako EU preduzme dodatne odluke protiv Turske, moraćemo da odgovorimo na to", rekao je Čavušoglu u ponedeljak u Ankari na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Borelom, prenosi Rojters. Čavušoglu je kritikovao EU jer, kako je rekao, nije ispunila obećanja i povezuje pitanja poput kiparskog spora sa sporazumom o migrantima iz 2016. godine. On je poručio da Turska neće dozvoliti da bude talac Grčke i Kipra i pozvao EU da bude "pošten posrednik". EU je u februaru uvela zabranu putovanja i zamrznula imovinu dvojice turskih zvaničnika zbog njihove uloge u akciji bušenja u pomorskoj ekonomskoj zoni Kipra. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=07&nav_category=78&nav_id=1704116) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 08, 2020, 05:51:32 am "Rekao sam Merkelovoj - ne verujem im i videćete da neće održati obećanje" Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je pomorski ugovor Grčke i Egipta "bezvrednim". Erdogan je rekao da će njegova zemlja nastaviti svoje sporno istraživanje nafte i gasa u istočnom Sredozemlju. Egipat i Grčka juče su potpisale pomorski sporazum kojim se postavlja morska granica između dve zemlje i demarkira ekskluzivna ekonomska zona za prava na istraživanje nafte i gasa. Erdogan je rekao da je sporazum zapravo odgovor na pomorski dogovor koji je Turska sklopila sa libijskom vladom baziranom u Tripoliju prošle godine. Taj sporazum je povećao tenzije u oblasti istočnog Sredozemlja i odbacile su ga vlade Egipta, Kipra i Grčke navodeći da on krši njihova ekonomska prava u Sredozemlju bogatom naftom. Erdogan je rekao da će sporazum sa Libijom ostati. Grčka i Turska decenijama su u sukobu oko morskih granica, a nedavna otkrića prirodnog gasa i planovi za bušenje širom istočnog Mediterana pogoršali su spor. Erdogan je rekao da je Turska prestala da istražuje u spornim vodama na osnovu molbe nemačke kancelarke Angele Merkel kada su turski, grčki i nemački predstavnici pokrenuli pregovore da pokušaju da reše razlikeizmeđu Grčke i Turske. Atina smatra da je turski stav kršenje međunarodnog prava. "Rekao sam (Merkel) da ćemo pauzirati bušenje tri ili četiri nedelje, ako vi verujete Grčkoj i drugima, ali ja im ne verujem i videćete neće održati obećanje", rekao je erdogan. Pauza je izgleda završena zbog sporazuma između Grčke i Egitpa. Erdogan je rekao da je turski istražni brod Barbaros Hajredin, koji plovi kod zapadne obale Kipra, nastaviti da radi u toj oblasti. Erdogan je rekao danas da su odmah nastavili aktivnosti istraživanja. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=07&nav_category=78&nav_id=1716448) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 10, 2020, 02:02:43 pm Rat zbog ekonomskih zona u Sredozemlju neizbežan? Grčka i Egipat su ugovorom utvrdile svoje morske granice. Turska preti vojnom akcijom, jer smatra da su njeni zahtevi dovedeni u pitanje. Pre nekoliko sedmica situacija u Egejskom moru se opasno zaoštrila. Nekoliko dana je izgledalo kao da je oružani sukob Grčke i Turske neizbežan. Razlog za to je bila namera Ankare da počne da buši naftu na delu mora koji Grčka smatra svojim. U obrazloženju turske vlade se navodi da je ta zona tursko područje, u skladu sa sporazumom sa libijskom vladom u Tripolisu. I Grčka i Turska su tamo poslale svoje vojne brodove. Smirivanju situacije doprinelo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel. Doduše, samo na kratko. Prošle sedmice Grčka i Egipat su potpisali sporazum, kojim su utvrdlili svoje ekonomske zone u istočnom delu Sredozemnog mora. S obzorom da se taj sporazum kosi sa ekonomskom zonom na koju Turska polaže pravo, Ankara preti vojnom akcijom. "Sporazum koji je sada potpisan u direktnoj je vezi sa sporazumom o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) koji su Turska i Libija potpisale u novembru 2019. godine. Grčka i Egipat su u tome videli veliku povredu svojih interesa. Ja ne znam u kojoj meri je sporazum između Atine i Kaira savršeno ispregovaran. Ali na kraju krajeva cilj je bio da se Turskoj postave granice”, rekao je za DW stručnjak za Bliski istok Štefan Rol iz berlinske Fondacije nauka i politika. Napetosti ima, ne samo između Grčke i Turske, već i između Egipta i Turske. "Sigurno je da se pre svega radi o nalazištima nafte. Za Egipat je veoma važno da dođe do njih. Energetska strategija Egipta ima za cilj veliki izvoz nafte. Međutim, spor sa Turskom je mnogo, mnogo dublji. On potiče još od vojnog puča 2013. godine u Egiptu, koji je bio usmeren protiv tada vladajućeg Muslimanskog bratstva. Kairo zamera Turskoj da podržava Muslimansko bratstvo, što je delimično tačno. Mnogi kadrovi Muslimanskog bratstva su u egzilu u Turskoj. Egipatsko vođstvo se u velikoj meri oseća ugroženo od strane Turske i optužuju je da planira kontra-puč. Postojeći spor dobio je novu dinamiku nakon potpisivanja tursko-libijskog sporazuma o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) i angažmana Turske u Libiji. Za Kairo je to jedna potpuno nova situacija, da je Turska toliko aktivna u Libiji i da je čak i plaćenike dovela u zemlju, koji se bore na strani vlade u Tripoliju, a protiv generala Haftara, kojeg podržava Egipat. Za Kairo je to velika pretnja što se Ankara odjednom umešala u dešavanja u neposrednom susedstvu", kaže Rol. Ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) oko koje su dogovor postigli Egipat i Grčka, delimično se preklapa sa ekonomskim zonama na koje turska i libijska vlada polažu pravo. Da li to neminovno vodi ka oružanom sukobu? "Ne mogu da zamislim da će zbog toga doći do oružanog aukoba. Ni Turska, ni Grčka, a naročito Egipat, nisu za direktnu konfrontaciju, jer bi ishod tog sukoba bio neizvestan. Ni Evropska unija, ni NATO nisu uopšte zainteresovani za to da između Grčke i Turske dođe do sukoba. I ranije je uvek bilo trenutaka eskalacije, ali su oni uvek stavljeni pod kontrolu. Trenutno je reč samo o pretnjama. Ali u tom regionu se nikad ne zna. To može da se desi iz puke slučajnosti. Na nekom mestu se zapuca i onda takav jedan incident dobije zamah. Međutim, niko ozbiljno nije zainteresovan za tako nešto”, objašnjava Rol. Prema njegovim rečima, kada je reč o sukobima u istočnom delu Sredozemnog mora, SAD još uvek nisu odlučile na koju stranu bi trebalo da stanu: u ratu u Libiji na stranu Turske i protiv Egipta i Rusije ili obrnuto? A sad ima i novih momenata. Odnos SAD prema Egiptu više nije toliko neopterećen kao što je nekad bio. U međuvremenu ima problema. U mnogo čemu Egipat se ponaša slično kao Turska. Poput Ankare, i Kairo je protiv volje SAD kupio ruske sisteme naoružanja. Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture, tvrdi Rol. izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=10&nav_id=1717494) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on August 10, 2020, 02:49:18 pm Turska kreće destruktivnim putem prema svim svojim susedima, da bi ostvarila svoje hegemonističke ciljeve. Erdogan se ponaša kao da je Sulejman Veličanstveni, i da mu niko ništa ne može.
No, ovakva politika je dovela do toga da Turska praktično nema prijatelja i saveznika. Sa svakim su u zavadi. Jesu oni moćni, i ekonomski i vojno, ali ovakva politika neće izaći na dobro. Kad - tad će im se obiti pred prag! Zamerili su se jakima oko sebe (Grčka, Egipat, Ru, Francuska ...). Ne znam da li sva ta nafta, sav taj gas u Mediteranu oko čega se spore, vredi toliko. :( :( ::) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: BrankoBananko on August 10, 2020, 03:23:46 pm Turska ima Nemacku. Turska je u oba svetska rata izvukla korist od Nemaca. Tako je i danas. Karika koja ce rascepiti NATO. Amerikanci se povlace iz Nemacke i pozicioniraju se oko Nemacke a ne na granicu Rusije. Na sat vremena od Brisela. Po mom zakljucku Amerikanci su u Poljskoj zbog Nemaca a ne Rusa. Turci rade sta vec rade zato sto imaju zeleno svetlo od EU koja je pod totalnom kontrolom Nemacke. Grcka nikada nece imati vecu podrsku EU naspram Turske jer su pravoslavci. Nemci vec godinama pomazu Tursku dok su bukvalno bankrotirali Grcku i ekonomski je okupirali. Nemacki strateski ciljevi se nisu promenili u poslednjih 100 godina. A to je kontrola Balkana i transportna veza sa malom azijom. Zato se grade autoputevi po Kosovu. Sada su jos ambiciozniji pa hoce da se spoje sa Kinom. Kina gura sa druge strane.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 12, 2020, 12:10:04 pm Jedna analiza .. https://youtu.be/XYMu2rrjOvk Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 12, 2020, 12:11:21 pm Postavljamo kablove u Sredozemnom moru duge 1.750 kilomatara! Turska planira da do 23. avgusta postavi dva kabla za seizmička istraživanja energetskih izvora u Mediteranskom moru, izjavio je danas turski ministar energetike Fatih Donmez. On je to napisao na svom Tviteru dan nakon što je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias objavio da Grčka neće prihvatiti istraživanja u istočnom Mediteranu i pozvao Tursku da ih obustavi, prenosi grčki portal Katimerini. Kako je Donmez rekao kablovi za istraživanja biće dugački ukupno 1.750 kilometara. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3513245/mediteran-sve-uzburkaniji-turska-ne-odustaje-postavljamo-kablove-u-sredozemnom-moru-duge-1750-kilomatara-video) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 15, 2020, 10:50:48 am Analiza trenutne situacije ... https://youtu.be/zyxNwykhVJE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 17, 2020, 06:14:00 am Još jedna analiza ... https://youtu.be/kKyxKJ0Dvcs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 17, 2020, 06:33:00 am Turska upozorena Turska je danas dobila još jedno upozorenje od EU nakon što je najavila da će njen istraživački brod Javuz nastaviti sa operacijama u spornim vodama Mediterana. Brod Javuz biće u pratnji još tri turska broda, iako se u upozoprenju iz EU kaže da se "svi brodovi nedvosmisleno upozoravaju da ne plove u tom području", preneo je Rojters. Spor između Turske i Grčke intenziviran je proteklih nedelja zbog prava na istraživanje nalazišta nafte i gasa u Mediterana, čak je prošle nedelje došlo i do manjeg sudara između grčkih i turskih brodova. "Turski planovi za istraživanje naftnih rezervi u Mediteranu odnose se i na delove morskog pojasa koji pripada Egiptu, odnosno Kipru i to dodatno podiže tenzije", upozorio je evropski šef diplomatije Žozep Borel i pozvao Tursku da bez odlaganja obustavi sve aktivnosti u tom delu Mediterana i počne dijalog. "Ova akcija je podriva napore za obnavljanje dijaloga i pregovora i postizanje deeskalacije, što je jedini put ka stabilnosti i trajnim rešenjima", naveo je Borel u izjavi koju je prenela diplomatska služba EU (EEAS). Turski predsednik Erdogan je juče izjavio da jezik pretnji i sankcija "neće odvratiti Tursku" da zaštiti svoja zakonska prava. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=16&nav_category=78&nav_id=1720211) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 19, 2020, 06:14:57 am "EU mora jače da odgovori na agresiju" Evropska unija mora da pojača odgovor na eskalaciju turske "agresije" u istočnom Sredozemlju, izjavio je danas grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas. On je naveo da je turska "agresija" usmerena protiv svih 27 država članica EU, a ne samo na neke od njih. Dendijas je kritikovao je raspoređivanje turske ratne flote koja prati brod za, kako je rekao, "ilegalno" traganje za naftom i gasom u vodama u kojima članice EU Grčka i Kipar imaju ekskluzivna ekonomska prava. "Eskalacija agresije Turske usmerena je protiv Evropske unije, a to znači da suprotstavljanje Evrope mora takođe biti pojačano", rekao je Dendijas posle razgovora s kiparskim ministrom spoljnih poslova Nikosom Hristodulidisom. Očekuje se da šef EU za spoljnu politiku Žozep Borel krajem ovog meseca ministre spoljnih poslova 27 zemalja - članica EU obavesti o opcijama za sankcije protiv Turske što će u septembru razmotriti i lideri sedam mediteranskih zemalja u EU, a zatim i samit EU. Grčka je rasporedila svoju ratnu flotu na područje između Kipra i svog ostrva Krita, gde je Turska ovog meseca ponovo krenula u traganje za naftom i gasom u podmorju. ratne flote Grčke i Turske nedeljama prate jedna drugu što izaziva zabrinutost. Grčka i Kipar kažu da potezi Turske krše međunarodno pravo dok Turska kaže da neće prestati da brani svoja prava i pravo kiparskih Turaka na eksploataciju ugljovodonika u regionu. Hristodulidis je rekao da su članice EU saglasne da će razvoj događaja u istočnom Sredozemlju odrediti budućnost odnosa EU i Turske. Turska ne priznaje Kipar kao državu pošto mu je pre skoro pola veka okupirala više od trećine i proglasila svoju međunarodno nepriznatu etničku državu, a tvrdi da polaže pravo na 44 odsto ekskluzivne pomorske ekonomske zone tog podeljenog ostrva. Ipak i Hristodulidis i Dendijas su danas izrazili spremnost da probleme reše pregovorima s Turskom, ali samo "u skladu s međunarodnim pravom, pravom mora i s dobrosusedstvom" - rekao je grčki ministar. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=18&nav_category=78&nav_id=1721266) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 19, 2020, 03:05:47 pm Još jedna analiza ... https://youtu.be/a2cgk7CQbEg Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 20, 2020, 06:16:52 am Erdogan: Neću popustiti piratima Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oceno je kao "pirateriju" aktivnosti zemalja koje se protive Turskoj u Sredozemlju. U tom području su jednostrane turske pretrage za nalazištima nafte i gasa izazvale snažne tenzije. "Ako popustimo pirateriji po ovom pitanju, gde smo potpuno u pravu, nećemo moći odgovoriti budućim generacijama", izjavio je Erdogan u govoru u Ankari. "Ne možemo ostaviti našoj deci zemlju nesposobnu da brani sopstvene interese, bez vere u sebe", dodao je Erdogan. Ove izjave date su u kontekstu jakih tenzija u istočnom Sredozemlju. Ankara je izazvala bes Grčke raspoređujući brod za pretragu nafte u zoni na koju Atina polaže prava. Jedna turska fregata i grčki brod sudarili su se prošle nedelje u istočnom Sredozemlju, rekao je danas za Frans pres jedan grčki vojni izvor, potvrđujući izveštaje medija. Ignorišući pozive EU za smirivanje situacije Turska je u nedelju objavila da će produžiti traženja nalazišta gasa u drugoj spornoj zoni. U današnjem govoru Erdogan je predstavio deo Sredozemlja na koji Ankara polaže pravo kao produženje turske teritorije nazivajući to "plavom domovinom". "Odbrana plave domovine isto je toliko važna kao odbrana naših kopnenih granica", rekao je Erdogan. Erdogan je ipak pokazao spremnost za dijalog i podvukao da očekuje od svojih sagovornika "korake koji mogu da smanje tenzije". izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=19&nav_category=78&nav_id=1721621) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 27, 2020, 05:30:19 am "Izbegnite greške koje će vas dovesti do uništenja": Erdogan zapretio protivnicima Turske
Tanjug 26.08.2020. Turska je odlučna da učini sve što je potrebno da bi ostvarila svoja prava u Crnom, Egejskom i Sredozemnom moru, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. - Nećemo praviti kompromise o onome što nam pripada - rekao je Erdogan, samo dan pošto je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pokušao da ublaži napetosti između Turske i Grčke oko prava koje obe zemlje polažu na vode istočnog Mediterana, u koje je Turska ovog meseca uputila specijalni brod za istraživanje potencijalnih nalazišta gasa i nafte. U govoru održanom na obeležavanju godišnjice pobede Turaka Seldžuka nad Vizantijom u bici kod Mancikerta 1071. godine, Erdogan je takođe pozvao protivnike Ankare da izbegnu greške koje će ih, kako je rekao, dovesti do uništenja. - Ako postoji bilo ko ko želi da plati cenu, slobodno mogu da nam se suprotstave, a ako ne, onda treba da odu i puste nas da se bavimo svojim poslom - rekao je Erdogan. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 28, 2020, 01:13:18 pm Erdogan ne odustaje Turske vlasti su najavile da će produžiti svoju misiju istraživanja prirodnog gasa u Sredozemnom moru za još pet dana. Vlasti u Ankari 10. avgusta su, po naređenju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, poslale istraživački brod Oruč Reis zajedno sa vojnim brodovima, a vlasti u Grčkoj su ocenile da je reč o aktivnostima na njihovoj teritoriji. Istraživačka ekspedicija je nastavila svoju misiju nakon čega je došlo do tenzije u odnosima između Ankare i Atine, te je Grčka zatražila pomoć od EU da bi se rešio spor. Na jučerašnjem neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU šef grčke diplomatije Nikos Dendias je izjavio da postoje dve opcije, odnosno da se reši kriza ili da se Turska suoči sa sankcijama. To isto je juče rekao i portparol grčke vlade Stelios Pecas. Dendias očekuje da visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel predstavi listu sankcija za Tursku u slučaju da ta zemlja, kako je naveo, nastavi sa provokacijama. Prema prethodnim planovima, turska flota je do 27. avgusta trebalo da povuče svoje brodove u spornoj oblasti. Reč je o ekskluzivnoj ekonomskoj zoni u istočnom Mediteranu u kojoj Turska istražuje nalazišta prirodnog gasa, dok Grčka, s druge strane, tvrdi da je reč o njihovoj teritoriji, te da Turska narušava teritorijalni suverenitet Atine. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=28&nav_category=78&nav_id=1725381) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on August 29, 2020, 09:46:27 am EU zapretila Turskoj Šef evropske diplomatije Žozep Borel zapretio je danas Turskoj novim sankcijama. Do sankcija će doći ukoliko ne bude napretka u dijalogu sa Grčkom o rešavanju krize u istočnom delu Sredozemnog mora. "U nedostatku napretka sa turske strane, mogli bismo da ustanovimo spisak sa novim restriktivnim merama" o čemu bi se raspravljalo na samitu Evropske unije 24. septembra, izjavio je Borel u Berlinu posle sastanka šefova diplomatije EU. Ankara je odmah reagovala navodeći da pretnje EU sankcijama neće pomoći u rešavanju problema. Tenzije izmedju Ankare i Atine zbog spora o pomorskim oblastima bogatima gasom u istočnom delu Mediterana, povećane su ove nedelje, pošto su dve zemlje organizovale vojne vežbe. Borel je rekao da bi restriktivne mere mogle da podrazumevaju zabranu upotrebe luka EU ili eventualnu zaplenu brodova uključenih u ekploataciju gasa u istočnom Mediteranu. Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas rekao je posle sastanka u Berlinu da je njegova zemlja dobila ono što je mogla, a to su moguće sankcije Turskoj ako se ne smiri situacija. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=28&nav_category=78&nav_id=1725699) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 02, 2020, 07:29:17 am Quote Air and naval forces of Cyprus, France, Greece and Italy concluded a three-day military exercise off the southern coast of Cyprus. The drills, dubbed 'Evnomia,' were scheduled from 26-28 August, according to the Greek National Defense General Staff. https://youtu.be/B1fNY_Je8RI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 02, 2020, 09:45:14 am Analiza situacije. https://youtu.be/nqG37WZFL28 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 03, 2020, 01:49:03 pm Ankara najavila zajedničke pomorske vežbe sa ruskom RM U jeku rastuće napetosti između Turske i Grčke, iz Ankare je najavljeno da će ruska ratna mornarica održati manevre sa bojevim gađanjem u istočnom Mediteranu. Turska i Grčka se spore oko prava na eksploataciju pomorskih nalazišta ugljovodoničnih, fosilnih goriva. U zvaničnoj najavi se kaže da će ruske pomorske snage održati manevre u periodu od 8. do 22. septembra i od 17. do 25. septembra u delovima istočnog Mediterana, u kojima se kreću turski istraživački brodovi. Zvanična Moskva se do sada nije oglasila povodom turske najave koja je usledila nakon što su SAD saopštile da delimično ukidaju 33-godišnji embargo na izvoz naoružanja etnički podeljenom Kipru. S obzirom na to da Rusija održava značajno vojno prisustvo u istočnom Mediteranu, turska najava predstojećih manevara mogla bi da se protumači i kao direktna poruka Moskve da je i dalje najsnažnija regionalna sila koja ne podleže riziku od delimičnog ukidanja američkog embarga Kipru. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=03&nav_category=78&nav_id=1728034) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 04, 2020, 05:40:03 pm Teške reči Čavušoglua na račun Makrona Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je francuski predsednik Emanuel Makon postao histeričan zbog dešavanja u libijskom i sirijskom sukobu i zbog spora oko pomorskih granica na istočnom Mediteranu. Mevlut Čavušoglu navodi da je Francuska podržala Kalifu Haftara. "U Libiji su oni (Francuska) podržali pučistu (Kalifu) Haftara i napravili tešku grešku", rekao je Čavušoglu. Prema njegovim rečima, stvari su se promenile, ravnoteže su se promenile, Haftar je poražen, a Makron je postao histeričan. "Sa tom histerijom nije znao šta da radi. Odmah nakon toga je rekao da su naši brodovi maltretirali njihove brodove na istoku Mediterana, ali to nije mogao dokumentovati i bio je ponižen", dodao je Čavušoglu. Za sada nema komentara iz Makronove kancelarije niti francuskog Ministarstva inostranih poslova o Čavušogluovoj izjavi. izvor (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4069492/mevlut-cavusoglu-emanuel-makron-.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 06, 2020, 01:59:00 pm Quote U novom izdanju emisije Granice istoka, analiziramo zbog čega Turska želi imati veće prisustvo u istočnom Mediteranu i zašto u tim ambicijama nema mnogo saveznika. https://youtu.be/Wn_RS5sbVSU Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 08, 2020, 07:25:02 am Makron i Micotakis ove sedmice o Turskoj Predsednik Francuske Emanuel Makron razgovaraće ove sedmice sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom. Tema razgovora biće zategnuti odnosi Evropske unije sa Turskom, saopštila je danas Makronova kancelarija. Makron i Micotakis će prisustvovati samitu MED 7 na francuskom ostrvu Korziki 10. septembra zajedno sa liderima Portugala, Španije, Italije, Kipra i Malte, preneo je Rojters. NATO saveznici Turska i Francuska imaju suprotstavljene stavove o Siriji, Libiji i sporu Ankare sa Grčkom oko energetskih resursa u istočnom Mediteranu. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=07&nav_category=78&nav_id=1729960) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 08, 2020, 12:01:58 pm Grčka traži odlučnu reakciju EU: Upozorite Ankaru Pomoćnik grčkog ministra inostranih poslova Miltijadis Varviciotis ocenio da EU "mora odlučno i jedinstveno da osudi provokativno ponašanje Turske. On je u intervjuu TV stanici Open rekao i da Brisel Ankari mora da ponudi izbor - deeskalacija ili ozbiljne sankcije. Osvrnuvši se na jučerašnje izjave turskog predsednika Taipa Erodogana, Varviciotis je ponovio da se Grčka zalaže za dijalog, ali ne pod pretnjom oružjem i dok turski ratni brodovi defiluju po Istočnom Mediteranu. "Duh dijaloga je nemoguće negovati ako ste suočeni sa neverovatno provokativnim i zapaljivim izjavama koje stižu iz Ankare", upozorio je Varviciotis i založio se za jedinstveni front zemalja sa juga Evrope. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=08&nav_category=78&nav_id=1730258) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 08, 2020, 01:02:15 pm Moskva: Posredovaćemo Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je Kipru da je Moskva spremna da pomogne u posredovanju u razgovorima s Turskom. "Što se tiče vaših odnosa sa Turskom, mi smo spremni da promovišemo dijalog, pragmatično zasnovan na uzajamnim interesima i u potrazi za odlukama, koje će biti pravične i zasnovane na međunarodnom pravu", rekao je Lavrov na sastanku sa predsednikom Kipra Nikosom Anastasijadesom u Nikoziji, preneo je Rojters. Rusija smatra sve korake koji bi mogli da dovedu do dalje eskalacije tenzija u istocnom Mediteranu neprihvatljivim, dodao je Lavrov kasnije na konferenciji za novinare. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=08&nav_category=78&nav_id=1730285) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 10, 2020, 03:21:45 pm Makron: Turska više nije partner na Istočnom Mediteranu Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas Evropu na „jedinstveniji i jasniji” stav prema Turskoj, koja, kako je rekao, „više nije partner” na Istočnom Mediteranu. „Mi, Evropljani, moramo biti jasni i odlučni prema vladi predsednika (Redžepa Tajipa) Erdogana koji danas ima neprihvatljivo ponašanje” i koji mora da „razjasni svoje namere”, rekao je Makron uoči samita južnih zemalja Evropske unije (EU), organizovan na Korzici, ističući pritom „duboku želju” da se „ponovo uključi u plodan dijalog sa Turskom”, prenosi Beta. Francuski predsednik je rekao da je Turska potpisala „neprihvatljive sporazume sa libijskom vladom nacionalnog jedinstva, negirajući legitimna prava Grčke” i da „vrši bušenja u kiparskoj zoni... što je danas neprihvatljivo”. „Jasno je da Turska danas više nije partner ovog regiona”, ocenio je Makron. Makron danas učestvuje na sedmom samitu južnih zemalja EU (Med7) sa liderima Italije, Španije, Grčke, Portugalije, Kipra i Malte. Glavna tema je povećanje tenzija u regionu. izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/462195/Makron-Turska-vise-nije-partner-na-Istocnom-Mediteranu) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 11, 2020, 09:55:54 am EU priprema sankcije protiv Turske Na sljedećem susretu predsjednika država i vlada EU na dnevnom redu će biti spisak mogućih sankcija protiv Turske. Time bi Ankaru trebalo prisiliti na ustupke u sporu oko gasa u istočnom Sredozemnom moru Evropska unija u Briselu trenutno radi na spisku mogućih sankcija protiv Turske. Time bi ta zemlja trebalo da se podstakne da sporna bušenja u potrazi za zemnim gasom u istočnom Sredozemnom moru ograniči na svoje teritorijalno more. Grčka i Kipar smatraju da Turska ugrožava njihovu bezbjednost i još sredinom jula su progurale da se EU pozabavi mogućim sankcijama protiv Turske. Ali, spor i dalje eskalira. U međuvremenu su održane vojne vježbe, a govorilo se i o „razlozima za rat“. Ministri spoljnih poslova EU smatrali su da je neophodno dati nalog za sastavljanje spiska mogućih konkretnih sankcija. To su krajem avgusta i učinili. O tim sankcijama bi predsjednici država i vlada EU mogli da odlučuju na svom sljedećem susretu 24. septembra, najavio je komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel. Mogli bi, rekao je, a ne da će odlučiti ili morati da odluče. Grčka i Kipar vrše pritisak EU i dalje ostaje oprezna. Borel naime ima nalog da paralelno pregovara i sa Turskom, kako bi se smanjila napetost. Njemačka kao trenutno predsjedavajuća EU, pokušava da posreduje između Grčke, Kipra i Turske, ali za sada bez uspjeha. Zato se u Evropskoj komisiji i radnim grupama Savjeta EU u kojem su zastupljene zemlje-članice i dalje radi na spisku mogućih sankcija. Grčka i Kipar žele da spriječe odugovlačenje i povećavaju pritisak, što se komesaru Borelu ne sviđa. Oni su spremni da podrže sankcije protiv Bjelorusije, koje su već spremne, samo ako će istovremeno da budu prihvaćene i sankcije protiv Ankare. Kipar je ove srijede otvoreno prijetio vetom. A za odluke o sankcijama potrebna je jednoglasna odluka svih članica EU i svaka zemlja može da ih blokira. Više stepena sankcija Još je nepoznato kakve bi to mogle da budu sankcije i koga u Turskoj bi pogodile. Iz izjava Borela da se naslutiti da se ne radi o sankcijama samo protiv pojedinih osoba, već i protiv firmi koja rade na vađenju gasa. „Sve što ima veze s tim problemom“ moglo bi da bude obuhvaćeno, rekao je komesar EU. Pod tim se misli i na brodove koji učestvuju u istraživanju i vađenju gasa. Za njih bi luke u Evropskoj uniji bile zatvorene i ne bi mogli iz EU da dobijaju nikakve zamjenske djelove. Ali, na spisku bi mogle da se nađu i banke koje finansiraju te firme. Sljedeći stepen bi bile sankcije protiv čitavih privrednih grana u Turskoj. I to se može naslutiti iz Borelovih izjava. One bi pogodile sektore „na kojima je turska privreda tijesno povezana s privredom EU“. To se sigurno odnosi i na carinsku uniju koja omogućava razmjenu dobara između Turske i EU gotovo bez ikakvih carina. A Turska već odavno želi da proširi područja koja su obuhvaćena carinskom unijom. EU bi sada mogla to da ograniči. Moguće je i formalno okončanje pristupnih pregovora s Turskom koji teku veoma sporo. Austrija to otvoreno zahtijeva, ostale članice EU još nisu za to spremne. Carinska unija i pristupni pregovori su najteže diplomatsko oružje koje bi EU mogla da upotrijebi protiv Turske. Kakav efekat imaju sankcije? „Tursku neće impresionirati veliki topovi“, kaže Sinan Ulgen iz Karnedži-instituta Evrope sa sedištem u Briselu. „U Ankari ne vjeruju da će EU ikad oko uvođenja sankcija postići saglasnost svih članica. To je kontraproduktivno.“ Sinan Ulgen, ekspert za spoljnu politiku porijeklom iz Turske, smatra da se EU nalazi u dilemi. „Evropska unija mora da odluči jednoglasno. To dovodi do toga da će sankcije u svakom slučaju ispasti previše skromne da bi Tursku navele na promjenu ponašanja.“ On ne zagovara oštrije sankcije, ali smatra da pojedinačne sankcije protiv osoba ili firmi ne bi imale smisla, odnosno da ne bi imale nikakvog efekta, kaže Ulgen u razgovoru za DW. Njemački ministar privrede Peter Altmajer načelno je sumnjičav prema takvim mjerama. Na pitanje o sankcijama protiv Rusije on je na javnom servisu ARD izjavio da ne zna ni za jedan slučaj da je neka zemlja na takav način bila podstaknuta na promjenu ponašanja. Sankcije više vode ka zaoštravanju politike, smatra Altmajer. Ali ima stručnjaka, kao što je Janis Kluge iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, koji sankcije smatraju oprobanim sredstvom za dugoročni uticaj na politiku. Štap i šargarepa „Mislim da to možemo da uporedimo i sa drugim sankcijama, mislim da ciljane sankcije mogu da ostvare određeni efekat“, smatra i poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodinski. Radi se o tome da se Turcima pošalje jasan signal da „smanje brzinu“ u svojoj ratničkoj retorici, kaže Lagodinski. Žozep Borel, komesar EU za spoljnu politiku, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta ocjenjivao je da se Turskoj ne smije samo pretiti batinom, već da bi joj trebalo ponuditi i neku šargarepu, dakle dati joj neku privlačnu ponudu. To bi recimo moglo da bude proširenje carinske unije, ako Ankara popusti u sporu oko zemnog gasa. Evropskoj uniji, s turske tačke gledišta, pripada uloga posrednika, smatra stručnjak za Tursku Sinan Ulgen. Uvođenjem sankcija, EU bi tu ulogu izgubila. Osim toga Turska bi odgovorila kontra-sankcijama. Sergej Lagodinski zato smatra da bi se trebalo potruditi oko dijaloga dvaju sukobljenih strana. „Načelno još nismo iscrpjeli sve mogućnosti da se situacije zamrzne, kako bi se tražilo zajedničko rješenje i stvarala bezbjjednosna arhitektura u Sredozemnom moru koja bi bila fer.“ Trebalo bi, kaže Lagodinski, razmisliti i o tome da EU, zajedno sa Turskom, potraži alternativne izvore energije, umesto da se samo koncentriše na gas. izvor (https://www.vijesti.me/svijet/evropa/468243/eu-priprema-sankcije-protiv-turske) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 11, 2020, 01:57:32 pm https://youtu.be/kCpL9JATq9I Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 12, 2020, 09:16:04 pm Balansiranje na ivici - Pominje rat i otvoreno preti: Zašto Erdogan postaje sve agresivniji po pitanju Mediterana
J.R. 12.09.2020. Istočnoevropske države Turska, Grčka i Кipar več neko vreme su uplete u sukob oko prava na istraživanja ležišta gasa u Sredozemnom moru. Međutim, reči su brzo počele da prelaze u eksplicitne demonstracije vojne snage, jer su i Grčka i Turska poslale ratne brodove da zaštite nalazišta za koja smatraju da su na njihovoj teritoriji. Grčka tvrdi da se rezerve gasa nalaze u njenoj isključivoj ekonomskoj zoni (EEZ) prema UN-ovoj Кonvenciji o morskim zakonima (UNCLOS), dok Turska, koja nije potpisnica UNCLOS-a, tvrdi da je u njenom regionu. Evropska unija izrazila je svoju podršku Grčkoj i Кipru, jer su obe države članice EU, ali Turska je odbila da odstupi. Sukob dodatno komplikuje jer su obe države NATO članice. Dok su plovne i vazduhoplovne snage obe strane raspoređene na istočnom Mediteranu, Turska proteklih dana zaoštrava ratobornu retoriku dodatno potpirujući tenzije. - Ili će Grčka razumeti jezik politike i diplomatije ili će se suočiti sa bolnim gubicima na terenu. Shvatiće da Turska ima političku, ekonomsku i vojnu moć da cepa nemoralne mape i nametnute dokumente - rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Prethodne izjave turskog državnog vrha uključivale su otvorene pretnje ratom, kao i najavu da će se vojnim manevrima u spornim vodama pridružiti i ruske snage, što je Moskva kasnije otpisala kao laž. Mnoge iznenađuje što se Erdogan pokazao kao ratoboran i žilav protivnik u ovom sukobu s obzirom na rekordno niske cene nafte i opadajuću vrednost turske lire. Turske devizne rezerve su na kritičnom nivou i zavise od katarskih dolara. Neki posmatrači su pokušali da objasne stav Turske kao očajnički pokušaj da podstakne svoju ekonomiju grabeći za sebe unosnu rezervu gasa. U ovome može biti istine, ali to je kratkovidno objašnjenje. Istraživanje gasa ispod mora samo je po sebi vrlo skupa operacija koja zahteva ogromna ulaganja. Povrh toga, postavljanje postrojenja za bušenje i preradu zahteva dalja ulaganja, što Turska trenutno ne može sama sa uradi. Dodajte ovome škakljivu geopolitičku situaciju u kojoj se nalazi Turska. Кrajem 2019. godine Turska je potpisala bilateralni pomorski sporazum sa libijskom Vladom nacionalnog jedinstva (GNA) u kome se ukazuje da se istraživanje gasa u Mediteranu neće dogoditi bez učešća Ankare. To je urađeno i zbog toga što su druge mediteranske države razvile projekat gasovoda "EastMed" bez konsultacija sa Turskom, kroz čiju će EEZ vodovod morati da prođe. Pored toga, Francuska i Turska već dugi niz godina učestvuju u međusobnim prepirkama. Libijska politika predsednika Emanuela Makrona, koja je podržavala pokušaj puča moćnika Kalifa Haftara, bila je jedan od takvih slučajeva. Nedavno je Makronova poseta razrušenom Bejrutu i njegovo obećanje da će ponovo podiću lučko područje uništeno u eksploziji nadjačalo pokušaj Turske da učini isto to. Istorijski se Francuska nedvosmisleno protivila ulasku Turske u EU. To je, uz činjenicu da Amerika pod Donaldom Trampom neće biti ništa više od posmatrača, na Nemačku prebacilo zadatak da interveniše i spreči bilo kakvu eskalaciju tenzija, piše "Modern dilomasi". Agresivni turski nacionalizam i neoosmanizam Strani posmatrači ostali su zbunjeni zbog ponašanja Turske u sukobu i neprihvatanja bilo kakvih kompromisa. Pitanje je vrlo logično kada se uzme u obzir da Turska nema saveznike u Zapadnoj Evropi, a uz to ima ekonomiju koja tone. Mora se, međutim, razumeti da je od Erdoganovog uspona na mesto predsednika evrocentrični nacionalni identitet Turske, koji je gradila decenijama, doživeo radikalni preokret. Nakon raspada Osmanskog carstva, suverena Turska nastojala je da se blisko uskladi sa Zapadom, ne samo geostrateški već i kulturno. Razvijena je nova nacionalna svest koja je predstavljala Istanbul kao prolaz između Zapada i Bliskog Istoka. Međutim, upornim odbijanjem članstva u EU promenilo je pogled sveta na Tursku, ali i njen pogled na samu sebe. Pod Erdoganovim čvrstim stiskom, Turska je pokušala da se ponovo utvrdi kao lider muslimanskog sveta (o čemu svedoči i njegova odluka da Aja Sofiji vrati status džemije), što objašnjava delom njenu ratobornost na Mediteranu. Turska takođe ima presudnu kartu za pregovaračkim stolom sa Nemačkom nakon njenih akcija u Siriji, gde kontroliše nekoliko zatvora u kojima se nalaze bivši borci ISIS-a, a koje su ranije držale kurdske vlasti. Turska takođe kontroliše nekoliko izbegličkih kampova u kojima su smeštene hiljade raseljenih sirijskih i iračkih građana i mogla bi da iskoristi ovaj faktor za "razoružavanje" zemalja EU koje bi bile dobrodošle destinacije za imigrante. Važna manifestacija radikalne tranzicije turskog političkog diskursa je njeno nametanja pomorske hegemonije u istočnom Mediteranu. Popularno nazvan "plava domovina" u turskom političkom dijalogu, što oslikava njen nepokolebljiv stav da rezerve nafte pod morskim dnom pripadaju Turskoj, čak i ako je zbog toga suočena sa strogim sankcijama EU i još većom diplomatskom izolacijom. Šta se može očekivati? Postoji snažno uverenje da Erdogan povlači rizične poteze, ali da njegova konačna namera nije da izazove potpuni frontalni vojni sukob u, kako mnogi ocenjuju, trenutno najopasnijim vodama na svetu. Pre svega što bi u slučaju vojnog sukoba Turska ima male šanse. Suprotstavila bi se ekonomskoj i vojnoj snazi Evropske unije, ali Ujedinjenih Arapskih Emirata sa Izraelom, sada kada su dve zemlje skolopile istorijski sporazum. Erdoganovi postupci najverovatnije su pokušaji da se sve strane dovedu za pregovarački sto, uz to da on dobije deo rezerve gasa za podsticanje ekonomije u krizi. Vojni sukob se ne čini verovatnim jer će se preduzeti sve preventivne mere, ali može se očekivati da to pitanje odjekuje u medijima. Štaviše, s obzirom da moraju sačekati da prođu izbori u Americi da bi ona uopšte formirala stav, dvosmislenost Moskve i nedostatak konsenzusa u EU - najverovatnije predstoji duži period balansiranja na ivici rata. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 12, 2020, 09:22:53 pm субота, 12.09.2020.
Ердоган оштро упозорио Макрона после критике турских активности у Средоземљу Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган оштро је одговорио председнику Француске Емануелу Макрону на критику турских активности у источном Медитерану којима се противе Грчка и ЕУ. „Имаћете много више проблема са мном, немојте да се петљајте с турском нацијом и са Турском”, поручио је Ердоган Макрону, преноси Бета. Макрон је јуче рекао да Европа треба да буде „јасна и гласна” према Ердогановој влади због њених потеза. Француска и Турска, обе чланице НАТО, споре се око ембарга на оружје Либији и ситуације у источном Медитерану, где је Париз на страни Грчке и Кипра, чланица ЕУ. Атина и Никозија оптужују Турску да тражи налазишта нафте и гаса у њиховим водама, док Анкара наводи да има једнака права као они на ресурсе у тим водама. Ердоган је додао да Париз нема права да критикује Турску, имајући у виду француску колонијалну прошлост. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 13, 2020, 08:08:07 am "SAD duboko zabrinute zbog delovanja Turske na istočnom Mediteranu" SAD su i dalje "duboko zabrinute" zbog delovanja Turske na istočnom Mediteranu, rekao je državni sekretar Majk Pompeo, pozivajući na diplomatsko rešenje krize. Tenzije u istočnom Mediteranu porasle su zbog sukoba Turske sa Grčkom i Kiprom oko pomorskih područja za koja se smatra da su bogata prirodnim gasom. "Zemlje u regionu moraju da reše nesuglasice, uključujući i bezbednosne i energetske resurse i pomorska pitanja, diplomatski i mirno", rekao je Pompeo tokom putovanja na Kipar, gde se sastao sa predsednikom Nikosom Anastasiadisom, prenosi Rojters. „Povećane vojne tenzije ne pomažu nikome osim protivnicima koji bi želeli da vide podelu u transatlantskom jedinstvu“, istakao je Pompeo. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=12&nav_category=78&nav_id=1732200) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 13, 2020, 08:47:39 am Quote Addressing the European Parliament Foreign Affairs Committee via videoconference, Turkish Foreign Minister Mevlüt Çavuşoğlu stressed in his remarks on Thursday that European Union should remain unbiased in Turkey's dispute with Greece. "Turkey was ready for "unconditional" dialogue with Greece and the bloc," Turkish top diplomat added. https://youtu.be/pbU8fw2MgYY Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 14, 2020, 10:02:22 am Sankcije? Turska ne veruje, ali ih ne isključuje Turska ne očekuje sankcije Evropske unije zbog spora sa Grčkom oko teritorijalnih pretenzija u istočnom Mediteranu. To je danas izjavio turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, dodajući da se takva mogućnost ipak ne može isključiti. On je ponovio da je Turska otvorena za razgovore bez uslovljavanja, ali je dodao da će seizmički istraživački brod Oruč Reis nastaviti operacije koje je prekunuo juče, prenosi Rojters. Brod je, kako je dodao, povučen u luku u Antaliji radi remonta. Čavušoglu je dodao da ne očekuje da će lideri EU, koji su već dogovorili blaže sankcije protiv Turske, napraviti dalje korake u tom pravcu, ali da se to ne može isključiti. "One bi bile protiv našeg broda, naše kompanije, pojedinaca. Takve odluke su donosili u prošlosti. Jesmo li odustali od naše odlučnosti? Nismo, ona je samo porasla", rekao je Čavušoglu. Grčka i Kipar optužuju Tursku da traži nalazišta nafte i gasa u njihovim vodama, dok Ankara navodi da ima jednaka prava kao oni na resurse u tim vodama. Grčka i Turska tvrde da imaju pravo na iskorištavanje energetskih resursa u spornom području. Turska je poslala istraživačke brodove u sporno područje, a članice EU poslale su brodove kako bi podržale Grčku. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_category=78&nav_id=1732757) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 16, 2020, 05:32:12 pm Kipar spreman za dijalog sa Turskom, ali ne pod pretnjom Kipar je spreman da stupi u dijalog sa Turskom radi prevazilaženja razlika, ali ne pod pretnjama, kaže predsednik mediteranskog ostrva Nikos Anastasijades. Nakon sastanka sa predsednikom Saveta EU Šarl Mišelom u Nikoziji, Anastasiades je rekao da Turska nastavlja provokacije u istočnom Mediteranu, nakon što je produžila rad svog broda za bušenje gasa u spornim mediteranskim vodama kraj Kipra do 12. oktobra. Predsednik Kipra je dodao i da Evropska unija ne bi trebalo da odbaci izricanje oštrijih sankcija da bi se Turska odrekla "nezakonite" potrage za ugljovodonikom u istočnom Mediteranu koja je povećala tenzije. „Sve dok se protiv države članice Evropske unije preduzimaju nezakonite radnje, reakcija Evropske unije mora biti trenutna“, zaključio je Anastasiades. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=16&nav_category=78&nav_id=1733920) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 18, 2020, 01:53:54 pm петак, 18.09.2020.
Операције Турске у Источном Медитерану нису завршене АНКАРА – Турска је повукла истраживачки брод „Орук Рајс” из Источног Медитерана ради дипломатских односа са Грчком, али да то не значи да су турске операције у овом региону завршене, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, преноси Танјуг. Обраћајући се новинарима у Истанбулу након молитве, Ердоган је такође рекао да је спреман да се сусретне са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, уживо или путем видео конференције, како би разговарали о тензијама у Источном Медитерану, преноси Ројтерс. „Орук Рајс” вратио се у суботу у воде у близини јужне турске провинције Анталија због, како је Анкара саопштила, рутинског одржавања. Овај потез Грчка је оценила као први позитиван корак у ублажавању тензија око природних ресурса и поморске јурисдикције у Источном Медитерану. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 22, 2020, 05:31:33 pm Quote Turkish President Recep Tayyip Erdoğan has addressed the tensions in the eastern Mediterranean region at the 75th annual UNGA meeting. https://youtu.be/fu0ydmSLwjE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 30, 2020, 10:42:13 am Kod turaka i Erdogana se na kraju sve svodi na ucenu ... ... Turska očekuje napredak u odnosima sa EU Turski šef diplomatije izrazio je očekivanje da će na predsojećem samitu biti preduzeti konkretni koraci o pitanjima carinske unije i vizne liberalizacije. Mevlut Čavušoglu je za državnu agenciju Anadolija rekao i da očekuje da će sporazum o izbeglicama postignut 2016. godine biti prilagođen aktuelnom trenutku. Odnosi Turske i Grčke su pod pritiskom turskih pretenzija na izvorišta mineralnih goriva u vodama istočnog Mediterana koje Grčka smatra svojom interesnom zonom, a samit EU trebalo bi da smanje tenzije, navodi se u izveštaju Rojtersa. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1740249) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 01, 2020, 09:07:57 am Merkel: Tanka linija između rata i mira Kao da niko ne shvata koliko je tanka linija između vojnog konflikta i mirovnog rešenja, konstatovala je nemačka kancelarka Angela Merkel u Bundestagu povodom rastućih tenzija u istočnom Mediteranu između Turske i Grčke i Turske i Kipra. Uoči današnjeg samita EU sa Turskom, Merkelova se osvrnula na pritužbe o kršenju ljudskih prava u Turskoj, ali nije propustila da oda priznanje zvaničnoj Ankari za "spektakularne i zapažene zasluge tokom izbegličke krize u zemlji koja i sama 4 miliona izbeglica, više od bilo koje druge zemlje na svetu", prenela je grčka agencija ANA. "U svakoj prilici moramo da redefinišemo naše odnose sa Turskom i da insistiramo na saradnji povodom svih značajnih, zajedničkih problema i otvorenih pitanja", ukazala je nemačka kancelarka Angela Merkel. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3540585/uzivo-konflikt-u-nagorno-karabahu-broj-zrtava-sa-jermenske-strane-porastao-na-104-putin-i-makron-pozvali-na-prekid-sukoba) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 01, 2020, 02:32:24 pm Merkel: Diplomatija Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da je diplomatija rešenje za probleme koje EU ima sa Turskom u istočnom Mediteranu. Ona je dolazeći na samit EU lidera naglasila da Unija ima veliki interes da razvija konstruktivne odnose sa Turskom uprkos svim problemima. ”Mi smo partneri u NATO, zavismo jedni od drugih kada je u pitanju upravljanje migracijama i podržavamo ih kada je reč o prijemu velikog broja migranata koji su na njihovoj teritoriji”, kaže Merkel. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1741027) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 05, 2020, 06:31:01 am Turski brod napustio položaj Turski brod za bušenje nafte i gasa prvi put je, posle nekoliko meseci, napustio svoj položaj jugozapadno od Kipra, podstičući nadu da se ublažava eskalacija napetosti zbog spora o energetskim resursima u istočnom Sredozemlju. Posada broda „Javuza“ traga za prirodnim gasom blizu Kipra bez odobrenja vlade u Nikoziji. Zvaničnici u Nikoziji su naveli da nije poznato u koju luku se brod uputio, ali procenjuju da bi, ako nastavi da plovi prema severu, to mogao biti još jedan znak popuštanja napetosti, jer bi tokom večeri mogao stići u turske teritorijalne vode, preneo je Tanjug, pozivajući se na portal „Seebiz“. Turska i Grčka spore se oko teritorijalnih voda bogatih energentima, a napetosti su narasle kada je Ankara poslala istraživački brod u sporni deo Sredozemlja, uz pratnju ratnih brodova. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010041123516743-turski-brod-napustio-polozaj/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 06, 2020, 01:31:34 pm "Evropska unija podlegla ucenama" Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ocenio je danas da je EU podlegla ucenama Grčke i Kipra u vezi sa situacijom u istočnom Mediteranu. On je to rekao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, tokom razgovora obavljenog putem video-poziva, prenosi Rojters. Erdogan je poručio Merkelovoj da prošlonedeljne odluke donete na samitu EU nisu dovoljne za prevazilaženje problema u odnosima između Ankare i Brisela, saopšteno je iz Erdoganovog kabineta. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=06&nav_category=78&nav_id=1743594) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 06, 2020, 04:28:17 pm Merkelova razgovarala sa Erdoganom o krizi u Mediteranu Kako je preneo portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, Merkel se izjasnila za preduzimanje brzih koraka u vezi agende za dalji razvoj odnosa EU i Turske, kao što je to predviđeno zaključcima poslednjeg Saveta EU. Takođe je istakla potrebu za smanjenjem tenzija na istočnom Mediteranu. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=06&nav_category=78&nav_id=1743714) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 06, 2020, 05:13:35 pm Ankara sve udaljenija od kandidature za članstvo u EU Evropska komisija saopštila je danas da vlasti turske narušavaju svoju ekonomiju i demokratiju, te uništavaju nezavisno pravosuđe čime je kandidatura Ankare za članstvo u EU sve udaljenija. Evropska komisija je u svom godišnjem izvještaju ocijenila da je zbog centralizovanih ovlaštenja predsjednika pogoršano stanje u oblasti slobode govora, zatvorskom sistemu i Centralnoj banci. - Ozbiljne zabrinutosti EU izražava zbog toga što Ankara ne reaguje na negativne trendove u vladavini prava, osnovnih prava i pravosuđa. Pristupni pregovori Turske sada su u potpunom zastoju - ističe se u izvještaju. Turska pregovara o članstvu u EU od 2005. godine nakon sprovođenja ekonomskih i političkih reformi koje su tu zemlju učinile važnim tržištem i trgovinskim partnerom. Međutim, pregovori koji nikada nisu bili laki zbog spornog polaganja prava Turske na Kipar u potpunom su zastoju od jula 2016. godine kada je izvršen neuspjeli udar u Turskoj, a predsjednik Redžep Tajip Erdogan pokrenuo obračun sa neistomišljenicima. izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=404084) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 06, 2020, 05:19:09 pm Turci se inate sa EU poodavno umesto da ispune ono što se traži od njih. Ako hoćeš da uđeš u neku organizaciju onda moraš da se povinuješ njihovim pravilima igre ili da batališ igru sa njima.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 07, 2020, 07:46:23 am Može li Zapad obuzdati Erdogana Turska pod rukovodstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana vodi aktivnu i nezavisnu politiku na Bliskom i Srednjem istoku, koja je postala u velikoj meri moguća zbog „političkog poraza Zapada“, smatra senator Aleksej Puškov. „Ona je to uradila uprkos SAD, ali zahvaljujući njihovom neuspehu na Bliskom i Srednjem istoku. Ona je to uradila zahvaljujući labavosti i „smrti mozga“ NATO-a, opsednutošću izmišljenom „ruskom pretnjom“. Zapad ne razume da se svet menja i ne vidi dalje od svog nosa“, napisao je Puškov na telegramu. Po mišljenju političara, EU samo pasivno podržava Amerikance i ne vodi samostalnu politiku u regionu. Osim toga, Evropa je dugo obećavala Turskoj članstvo u EU, dok Ankara sada ima druge ciljeve. Stoga se sada Evropa „mora nositi sa potpuno drugom zemljom“, na koju će biti veoma teško uticati, tvrdi senator. „Od sada će Zapadu biti jako teško da obuzda turske ambicije, ako uopšte to i može. Evropske države, kao i SAD, očekuju da iskoriste te ambicije u svoje interese, ali ova kalkulacija može se pokazati pogrešnom procenom: Erdoganu se svidelo da igra samostalno“, ukazao je Puškov. Pored toga, parlamentarac je primetio da se zbog „političkog vakuuma“ i „rastućeg haosa“, pored Turske, na političku arenu Bliskog i Srednjeg istoka vratila i Rusija, koja je i ranije igrala ključnu ulogu u ovom regionu. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010071123531757-moze-li-zapad-obuzdati-erdogana/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 07, 2020, 01:52:33 pm Quote Giray Sadik, associate professor at Ankara’s Yildirim Beyazit University, weighs in on the significance of NATO Secretary-General Jens Stoltenberg visiting senior government figures in Turkey as NATO tries to defuse tension between Turkey and Greece. https://youtu.be/TiYk1mhBHsc Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 08, 2020, 10:27:01 am Severni Kipar otvara grad duhova, bio zatvoren od 1974.
AUTOR:Anadolija 07.10.2020. U toku su poslednje pripreme za sutrašnje ponovno otvaranje obale Marasa, turističke četvrti u severnokiparskom gradu Gazimegusi, koji je u potpunosti bio zatvoren i napušten proteklih 46 godina. Maras je napušteni gradić u kojeg je ulaz civilima zabranjen već 46 godina, a ulazak je dozvoljen isključivo severnokiparskoj vojsci. Od sutra ujutro će za građane biti otvoren deo javne plaže i ulica Demokratije. Dan pre otvaranja, grupa novinara je obišla radove i aktivnosti u unutrašnjim delovima Marasa. Premijer Turske Republike Severni Kipar Ersin Tatar juče je u Ankari kazao da će obale Marasa biti otvorene već u jutarnjim satima u četvrtak, a da su građevinske mašine već u tom mestu. Kazao je da su radove doveli do faze u skladu s mapom puta koju su pripremili i da su preduzeli prvi konkretan korak. "Započinjemo s radovima da naša teritorija koja se odnosi na javnu plažu, ulicu Demokratije i obalno područje damo na korišćenje našim građanima", rekao je Tatar. Na sedinici Saveta ministara KKTC-a 18. juna 2019. godine odlučeno je da se preduzmu koraci za otvaranje Marasa, poznate turističke destinacije koja je skoro pet decenija bila poput "grada duhova", koji je zatvoren od 1974. godine te da se sa stručnim timom sprovede naučna studija. Zamenik premijera KKTC-a i ministar spoljnih poslova Kudret Ozersay učestvovao je u prvoj studiji inventara u regiji, u julu 2019., a premijer Tatar pratio dešavanja. Advokatska komora Turske (TBB) održala je 15. februara sastanak pod nazivom "Otvaranje Marasa s pravnim, političkim i ekonomskim aspektima". Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 09, 2020, 01:29:39 pm Severni Kipar otvara grad duhova, bio zatvoren od 1974. https://youtu.be/nCe2ZgBF7vg Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 09, 2020, 06:06:30 pm Quote Cyprus ghost beach on Turkish side reopens after 46 years, prompts protests from Greek Cypriots https://youtu.be/Uxrvg65mjOc Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 10, 2020, 07:37:19 am Svi sukobi u koje se umešala Turska
Novosti online 10. 10. 2020. U ESKALIRAJUĆEM sukobu između Jermenije i Azerbejdžana zbog sporne kavkaske enklave Nagorno-Karabah, većina globalnih sila nije birala strane, već je zatražila prekid vatre i mirovne pregovore. U toj većini nije Turska. Gotovo odmah nakon što su sukobi izbili krajem septembra, Ankara je priskočila u pomoć svojim saveznicima u Azerbejdžanu, isporučujući oružje, propagandu i navodno borce prebačene iz Sirije. Umesto da radi na stabilnosti u regionu, čini se da Ankara namerava da podrži Baku i samim tim razjari svoje NATO saveznike. Težnja Turske za većim uticajem na Kavkazu, posebno u regionu oko koga se spore etnički Jermeni i etnički Turci, nije iznenađujuća. Ako se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaista odluči da rasporedi svoju vojsku u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao suverena azerbejdžanska teritorija, uprkos tome što je dom većinskom jermenskom stanovništvu - to bi bio samo poslednji u nizu turskih strateških zapleta koji se protežu od Mediterana do Centralne Azije. Evo pregleda teritorija na kojima je trenutno aktivna vojska Turske. Libija U libijskom građanskom ratu, započetom 2014. godine, Turska podržava Vladu nacionalnog sporazuma (GNA), koja je sa sedištem u Tripoliju, ali zadržava nominalnu kontrolu nad zemljom. GNA se suočava sa libijskom nacionalnom vojskom, koju predvodi general Halifa Haftar sa sedištem u Bengaziju. Haftarove snage podržavaju Rusija, Francuska, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati. Tursko učešće u Libiji neraskidivo je povezano sa njenom ulogom u sirijskom građanskom ratu, kao i okršajima sa drugim mediteranskim državama, poput Grčke i Kipra, zbog bogatih rezervi prirodnog gasa i nafte u moru. Pored snabdevanja GNA tehnologijom naoružanja i bespilotnih letelica, Ankara je u njeno ime poslala hiljade sirijskih militanata u Tripoli. Sirija Iako se Turska navodno uključila u sirijski građanski rat 2011. godine kako bi se suprotstavila snagama sirijskog predsednika Bašara al Asada i 2015. godine u borbi protiv Islamske države, njena uloga u sukobu je na mnogo načina postala produžetak njenog domaćeg rata protiv kurdskih militanata. Kurdi na severu Sirije, od kojih su mnogi deo Narodne zaštitne jedinice (YPG), bili su ključni u odbijanju snaga Islamske države. Turska se, međutim, suprotstavlja kurdskim militantima unutar i izvan svojih granica. Ankara YPG smatra produžetkom Kurdistanske radničke partije (PKK) sa sedištem u Turskoj, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom. Od 1984. turska vojska pokušava da ukine pobunu PKK-a na svom jugoistoku, gde Kurdi već dugo traže veću kulturnu i političku autonomiju za 15 miliona stanovnika kurdske manjine. Neznatni dvogodišnji prekid vatre između turske vlade i PKK propao je 2015. godine, a procenjuje se da je od tada u sukobu ubijeno najmanje 3.589 Kurda i 1.261 turskih vojnika. Sada je Turska efektivno zauzela delove severne Sirije i nastavlja sa ofanzivom protiv Kurda u regionu, nastojeći da stvori takozvanu sigurnu zonu kako bi zaustavila dodatne talase izbeglica da uđu u Tursku. Severni Kipar Turska je intervenisala na severnom Kipru 1974. godine i uspostavila de fakto državu: Tursku republiku Severni Kipar. Međunarodna zajednica je ne priznaje, smatrajući da je Republika Kipar jedini suvereni entitet ostrva (osim dve vojne baze koje pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu). Nikozija, kiparska prestonica, i dalje je podeljena, podseća "Forin polisi". Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pokušao je da reši spor između Turske i Republike Kipar u nizu mirovnih pregovora početkom 2000-ih, ali oni na kraju nisu doveli do bilo kakvog značajnog ishoda. Istočni Mediteran Poslednjih meseci turska mornarica bila je aktivna u vodama koje je međunarodna zajednica prepoznala kao grčke. Taj potez je bio posledica turska težnje za prirodnim gasom i naljutio je članice NATO-a, koje se plaše eskalacije tenzija između dva istorijska neprijatelja. Turske poteze u istočnom Mediteranu pokreće takozvana politika Plave domovine, koja osporava nekoliko međunarodnih sporazuma i tvrdi da su mnoga grčka ostrva i voda zapravo turski. Spor je dobio na važnosti zbog pokušaja Evropske unije da podstakne Ankaru da zaustavi neovlašćene prelaske brodom iz Turske. Katar i Irak Turska je 2019. najavila završetak vojne baze u Kataru, što je prekretnica za zemlju koja inače ima malo saveznika u Zalivu - Katar je usamljeni zalivski član koalicije koju podržavaju Turci i koja podržava GNA u Libiji. Turska baza u Kataru pridružuje se postojećim bazama u Bašiki u Iraku, smeštenoj u iračkom Kurdistanu, i Mogadišu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 10, 2020, 07:59:46 am Reportaža Al-Džazire o Turskoj i NATO:
https://youtu.be/l700dS9BohE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 10, 2020, 08:05:52 am Gravitas Plus o Erdoganu:
https://youtu.be/ozzisQ1QPTA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 10, 2020, 09:15:40 am Gravitas o Turskoj i NATO:
https://youtu.be/tE5ldl9GV6k Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 10, 2020, 04:37:34 pm Turci nakon 46 godina otvorili grad duhova na severu Kipra, tik uoči važnih izbora na ostrvu
M.I.M. 10.10.2020. Po prvi put nakon 46 godina javnosti je u četvrtak dozvoljeno da uđe na plažu grada Varoša na turskom, severnom delu etnički podeljenog Kipra. Stotine ljudi prošle su kapijom na kojoj je stajala turska kiparska policija, kako bi prošetali sveže asfaltiranim putem koji vodi do plaže koja je nekad, kako piše “Čikago tribjun”, bila dragulj kiparske turističke ponude. Put je sa obe strane bio oivičen policijskim trakama kako bi se pešaci sprečili da ne ulaze u kuće bez prozora i propale firme. Za kiparske Turke je ovo bio “istorijski trenutak”, dok su kiparski Grci ovo posmatrali sa gorčinom i tugom. Otvaranje Varoše - Iako sam ovo očekivao zadrhtao sam posmatrajući ova poznata mesta – rekao je za AP Kirijakos Karalambides – To je tuga koja se ne može odagnati. Varoša je izgubljena. Odluka Turske i njenog kiparskog dela da otvore kilometar i po dugu plažu – uoči predsedničkih izbora na Severnom Kipru 11. oktobra – osudila je međunarodno priznata grčka kiparska vlada i šira međunarodna zajednica. Kiparski predsednik Nikos Anastasijades osudio je otvaranje plaže kao “flagrantno kršenje međunarodnog prava”. “Gardijan” navodi da su vlasti pozvale Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da razmotri kontroverznu tursku odluku o ponovnom otvaranju Varoše. Kiparski Grci iz Varoše pobegli su tokom turske invazije 1974, nakon puča pristalica unije s Grčkom. Od tada je ovo područje bilo pod turskom vojnom kontrolom, zabarikadirano i prepušteno zubu vremena. - Ovo je užasan dan – rekla je za “Gardijan” Ana Marangu, arheolog i istoričar čija je porodica nekad posedovala vilu na plaži iz koje su pobegli kad je ona imala 22 godine. Bivši stanovnici Varoše protestovali su u četvrtak na jednom od devet prelaznih punktova duž tampon zone koja deli ostvo. - Kako da se neko ne uznemiri onim što je danas viđeno… Varošu bi trebalo vratiti njenim pravim vlasnicima – istakao je gradonačelnik Famaguste Simos Jonu – Ovo je psihološki pritisak. Kiparski Grci su bežali od naoružanih turskih trupa sa odećom koju su imali na sebi – a to su često bile majice kratkih rukava, kupaći kostimi i japanke. Oko 150.000 kiparskih Grka je izmešteno iz svojih domova u leto 1974. Nikada se nisu vratili. Ankara je ovo opravdala zaštitom turske manjine na ostrvu, nakon što je Atina orkestrirala puč. Otvaranje Varoše pre nastavka mirovnih pregovora događa se u vreme kad Turska zagovara rešenje o dve države na podeljenom Kipru i vodi spor oko energetskih rezervi u Istočnom Mediteranu. Evropski šef spoljnih poslova Đuzep Borel i generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazili su zabrinutost da bi ovaj potez Turske mogao da dodatno pojača tenzije i potkopa šanse da se u predstojećim mesecima ostrvo ponovo ujedini. Ponovno otvaranje Varoše objavljeno je ove nedelje na konferenciji za štampu u Ankari na kojoj su bili turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i šef turske kiparske vlade Ersin Tatar. Mediji Severnog Kipra su izvestili da je od podneva do 17.00 sati Varošu posetilo oko 2.000 ljudi. Plaža će biti otvorena između 9-17.00 svakog dana. Atina je apelovala da se odluka poništi i najavila da će pozvati na akciju na sastanku veća evropskih lidera u Briselu sledeće nedelje, ukoliko se to ne dogodi. I Rusija je osudila potez Turske, navodeći da je neprihvatljiv. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je rekao da je u toku inventor sveg vlasništva u Varoši kako bi se ustanovilo šta će biti sa ostatkom grada. - Za sada, otvaranje plaže i nekih puteva gde nema privatnog vlasništva je bilo važno – rekao je Čavušoglu. Otvaranje Varoše 8. oktobra se dogodilo svega tri dana uoči izbora na kojima kiparski Turci treba da imenuju novog lidera da ih predstavlja u zaglavljenim mirovnim pregovorima iza kojih stoje UN. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 12, 2020, 07:28:25 am Sultan na kolenima - Erdogan je pre 10 godina počeo da ostvaruje san o novom osmanskom carstvu, a sada mora da moli za pomoć
M.V.A. 11.10.2020. Pre više od deset godina, Redžep Tajip Erdogan, koji je tada bio premijer Turske, promenio je pravac spoljne politike: umesto da kleči pred kapijom EU, moljakajući da bude primljen, Turska će proširiti uticaj nad bivšim podanicima nekadašnje imperije na Istoku i postati uticajna svetska sila. Erdoganovi saveznici u Egiptu i Siriji ostvarili su dobre političke rezultate u prvim godinama Arapskog proleća, koja je počelo u decembru 2010. i činilo se da se Erdoganov san o novom Osmanskom carstvu ostvaruje. Deset godina kasnije njegovi saveznici u regionu – uglavnom organizacije povezane sa Muslimanskim bratstvom – umnogome su oslabili. Izvan regionalnih bastiona podrške u Kataru, Somaliji i libijskoj vladi u Tripoliju, Erdoganovi planovi ostavili su gorak ukus u ustima mnogih regionalnih lidera. Erdogan je, osim toga, navukao bes evropskih zemalja poput Francuske, Grčke i Kipra koje su otvoreno pokušale da suzbiju uticaj Turske u istočnom Sredozemlju. Turska privreda grca, a korona je zadala još jedan težak udarac njegovim planovima. - Erdogan je govorio da će se Turska uzdignuti zahvaljujući vodećoj ulozi među državama Bliskog istoka u kojima muslimani čine većinu, ali sada, ako izuzmemo Katar, Somaliju i polovinu vlade u Libiji, on nema dobre veze ni sa jednom većinsko muslimanskom državom u blizini - kaže Soner Kagaptaj, stručnjak za Tursku Instituta za politiku Bliskog istoka u Vašingtonu. Regionalne sile neprijateljski nastrojene prema Erdoganu očigledno su našle zajednički jezik sa pojedinim evropskim državama. Egipat, Izrael, Kipar i Grčka intenzivirale su stratešku saradnju preko nekoliko inicijativa za eksploataciju rezervi gasa u istočnom Sredozemlju, potisnuvši Ankaru u drugi plan. Francuska, koja je bila protiv Turske ofanzive u Libiji, podržala je da istočno Sredozemlje preuzme inicijativu u domenu energetike. To prećutno podržavaju i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su ponekad prihvatali i brutalno obračunavanje sa grupama iza kojih stoji Turska. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, koja je uglavnom održala dobre odnose sa Erdoganom, nedavno je takođe, stala na stranu turskih protivnika. Državni sekretar Majk Pompeo nedavno je izjavio da je “duboko zabrinut” zbog turskih akcija na istoku Sredozemlja, a prošlog meseca, SAD su najavile da će ukinuti emgargo na oružje Kipru posle više decenija. - Sve ovo se nije desilo preko noći, već kao posledica sve prodornije, sve konfliktnije i sve ratobornije spoljne politike Ankare - kaže Sinan Ulgen, turski analitičar i gostujući profesor Naučnog instituta Karnegi Evropa - Takođe smatram da su EU i pogotovo SAD grešile u odnosu prema Turskoj. Bilo kako bilo, ovo je ishod i zato se sve ovo desilo upravo u ovom trenutku. Ali trebalo je da prođe deset godina da se dođe do te tačke – dodaje Ulgen. Turska spoljna politika demonstracije sile doživela je vrhunac u podršci azerbejžanskoj vojnoj ofanzivi radi preuzimanja kontrole nad separatističkim regionom Nagorno-Karabah, usled koga je izbio okršaj između Azerbejdžana i Jermenije i odneo stotine života. I ovoga puta Erdogan je odabrao svoj put, odbijajući da se pridruži međunarodnoj zajednici u apelima za prekid vatre. Ekonomska kriza Okolnosti koje su Erdoganu omogućile da revolucionarno promene spoljnu politiku Turske, nestale su. Početkom dvehiljaditih Erdogan je ostvarivao odlične ekonomske rezultate, koji su pogodovale njegovoj težnji da transformiše unutrašnju i spoljnu politiku. Današnja privreda nije ni blizu onom stanju, pa je Erdoganova stranka izgubila mnogo glasova na lokalnim izborima, što bi na kraju moglo do dovede do povlačenja sa međunarodne scene. U prvih deset godina Erdoganove vlasti milioni Turaka izvučeni su iz siromaštva, usledili sue ekonomski procvat, diverzifikacija turskog tržišta i rapidno opadanje stope smrtnosti dece. U poslednjih nekoliko godina, vlauta pada, zaduženost države i inflacija rastu. - Privreda je Erdoganova Ahilova peta: ne samo što se tiče unutrašnje politike, već i spoljne. Privreda nije samo presudna za to da li će Turska i dalje demonstrirati silu. Ukoliko privreda propadne, Turska će ostati bez budžeta koji joj je neophodan za sve te borbe i frontove - smatra Kagaptaj. Ukoliko privreda propadne, možda će morati da zatraži pomoć od MMF-a, a to je povezano sa određenim spoljnopolitičkim uslovima. Međunarodno omražena Truska mogla bi da propusti priliku za eksploataciju gasa u istočnom Sredozemlju koji joj je neophodan, piše CNN. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 13, 2020, 05:16:27 pm уторак, 13.10.2020.
Свађа министра Турске с гошћом из Шведске пред новинарима у Анкари Шведска министарка иностраних послова у уторак је замерила Турској да ограничава слободу говора, пошто је њен турски колега напао политику Стокхолма током заједничке конференције за новинаре која се претворила у свађу. Турски министар Мевлут Чавушоглу је шведској министарки Ан Линде замерио што позива Турску да повуче трупе из Сирије, и оптужио Шведску да подржава курдске екстремисте, као и да ћути због наводног грчког малтретирања миграната што Грчка негира. „Желим да вас питам: уз чији ауторитет говорите Турској да се повуче из Сирије или упозоравате Турску?”, питао је Чавушоглу. „Ако сте толико осетљиви на људска права, зашто једном не критикујете Грчку?”, питао је он. Линде је на прекор Чавушоглуа одговорила рекавши: „Ја сам ваша гошћа. Не бих овде водила расправу”. „Само се надам да ће сви у Турској имати могућност да изразе своје ставове искрено као и ви, министре”, рекла је она Чавушоглу, што се тумачи као указивање на стално критиковано стање слободе говора у Турској и на затварање десетина новинара и прокурдских политичара. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 14, 2020, 06:07:27 am Kurc: Turska krši međunarodno pravo, moguće sankcije
Tanjug 13.10.2020. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc osudio je ponovno upućivanje turskog istraživačkog broda Oruc Rais u istočni Mediteran, poručivši da u slučaju da se nastavi s kršenjem međunarodnog prava prete sankcije EU. - Upućivanje broda pokazuje još jednom da Turska pod predsednikom Erdoganom samo reaguje na pritisak EU i svako drugo ponašanje ocenjuje znakom slabosti - upozorio je Kurc. Rekao je i da je otvaranje plaže Varoša na Kipru bilo kršenje sporazuma o primirju i da podstiče dalje nepoverenje i minira mirovne napore. Kurc je zatražio da EU smesta obustavi pristupne pregovore sa Turskom, ukazujući da se Ankara godinama sve više udaljava od evropskih vrednosti. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 14, 2020, 08:02:20 am Zastava Turske SAD: Oštra osuda Turske zbog tenzija u Mediteranu Sjedinjene Države saopštile su danas da „snažno osuđuju“ najavu Turske da će poslati brod za seizmička ispitivanja u istočnom Mediteranu, optužujući Ankaru za podsticanje tenzija u regionu i namerno komplikovanje nastavka pregovora sa Grčkom. „Prisila, pretnje, zastrašivanje i vojne aktivnosti neće rešiti tenzije u istočnom Mediteranu“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus, prenosi Tanjug navode Rojtersa. Stejt department je pozvao Tursku da prekine ovu proračunatu provokaciju i odmah započne preliminarne razgovore s Grčkom. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010131123574928-sad-ostra-osuda-turske-zbog-tenzija-u-mediteranu/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 14, 2020, 10:50:13 am Lavrov o Turskoj: Ne slažemo se sa Ankarom oko Karabaha, tesno sarađujemo u Siriji i Libiji Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže da se Rusija ne slaže sa stavom Turske o mogućnosti vojnog rešenja konflikta u Nagorno-Karabahu. S druge strane, po pitanju Sirije i Libije postoji tesna saradnja. „Izjave o tome da je moguće i vojno rešenje konflikta ne možemo da prihvatimo. Na žalost, Turska je to mogla da uradi i potvrdila je da će podržati bilo kakve poteze Azerbejdžana u cilju rešenja sukoba, uključujući i vojne“, rekao je Lavrov u intervjuu za ruske radio-stanice „Sputnik“, „Govori Moskva“ i „Komsomoljska pravda“. On je, takođe, rekao da zvanična Moskva nikada nije govorila da je Turska njen strateški saveznik, već bliski partner. „U mnogim pravcima to partnerstvo ima strateški karakter i, zaista, sarađujemo u Siriji, pokušavamo da rešimo libijsku krizu. Turska, takođe, nastoji da u tom regionu progura svoje interese“, naveo je ministar. Kako je rekao, ima puno zemalja koje u tom regionu imaju svoje interese i projektuju ih van svojih granica. Važno je, dodaje Lavrov, da je to projektovanje transparentno i da je u skladu sa zakonom, bez obzira da li se radi o interesima Turske, Irana, Emirata, Katara... „Što se tiče Sirije, mislim da je ta transparentnost i legitimnost obezbeđena. Bez obzira na to što su turski vojnici prisutni na teritoriji Sirije bez poziva sirijskih vlasti, predsednik Sirije i vlada su podržali astanski format za rešavanje situacije u Siriji“, naveo je Lavrov. U tom kontekstu partnerstvo Rusije, Turske i Irana ima veoma važnu ulogu i upravo je ono omogućilo da se smanji prostor na kojem su glavnu reč vodili teroristi. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010141123581268-lavrov-o-turskoj-ne-slazemo-se-sa-ankarom-oko-karabaha-tesno-saradjujemo-u-siriji-i-libiji/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 17, 2020, 11:56:15 am Ne znam gde bih ovo stavio ... ... Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti: Autoritarni vođa kriv za sve veću ekonomsku krizu? Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti, a ekonomska kriza je sve veća. Za ovako poguban razvoj jedna nova studija krivi Erdoganov autoritarni način vladanja. Južnoafričku Republiku i Tursku razdvaja gotovo 11.000 kilometara. Međutim, Južnoafrički rand i turska lira već dugo se smatraju braćom blizancima na deviznom tržištu - tokom deset godina obe valute su se paralelno razvijale. Ekonomski obe države imaju mnogo toga zajedničkog: mlado stanovništvo čiji broj brzo raste i veliki potencijal za dalji rast. Stoga ne iznenađuje da su se promene kursa valuta ovih zemalja brzog privrednog uspona, dugo odvijale takoreći sinhronizovano. Ali, kako pokazuje studija nemačke banke DZ, 2016. ovaj trend je zaustavljen: kursevi ovih valuta iznenada su se razišli. Južnoafrički rand izgubio je oko 20 odsto u odnosu na američki dolar u protekle četiri godine. Turska lira, s druge strane, morala je da se nosi s padom vrednosti od preko 60 odsto u istom razdoblju. Pre četiri godine je turska valuta vredela dvostruko više. Pad valute se pogoršao posebno poslednjih meseci. Jedan dolar sada vredi gotovo osam lira. Studija ukazuje na političke uzroke Studija banke DZ kolaps lire uglavnom pripisuje promeni političkih prilika i političkog okvira u Turskoj. "Turski predsednik Erdogan je u centru ovog razvoja. On najkasnije od 2016. Tursku sve više pretvara u autoritarnu državu", kaže za DW autor studije Seren Hetler. Po navodima ovog stručnjaka, turska vlada iskoristila je pokušaj puča u julu 2016. za izgradnju autoritarne države. Spoljnopolitički sukobi uznemiruju investitore Po Hetlerovom mišljenju Erdoganova spoljna politika još je više pogoršala situaciju s turskom valutom. Ankara je intervenisala u brojnim sukobima. Krajem septembra turska vlada se umešala i u sukob između Jermenije i Azerbajdžana oko Nagorno-Karabaha. "Predsednik Erdogan je uvek tražio konfrontaciju - na primer u sporu oko gasa s EU ili nedavno u sukobu između Azerbajdžana i Jermenije. Ovo je pokušaj skretanja pažnje s ekonomskih problema u zemlji i učvršćivanja položaja Turske kao regionalne sile." Studija dolazi do zaključka da sve autoritarniji kurs na unutrašnjopolitičkom planu i kurs spoljnopolitičke konfrontacije uznemiruju investitore. Budući da investitori zahtevaju sve veće kamate, Erdogan za lošu ekonomsku situaciju u Turskoj krivi međunarodne špekulante - koje redovno naziva "valutnim teroristima" ili "kamatnim lobistima". Međutim, Hetler može da razume oprez investitora. "Tačno je da se turska ekonomija zadužila u inostranstvu kratkoročnim zajmovima. Tačno je i da strani investitori traže odgovarajuće kamate za rizik u koji su ušli." Pa ipak, turski šef države Erdogan je u velikoj meri odgovoran za ekonomsku situaciju u Turskoj i pad lire. Centralna banka u Erdoganovim kandžama Činjenica da Erdoganov autoritarni kurs nije zaustavljen ni u pogledu nezavisnog rada Centralne banke bila je posebno pogubna za poverenje međunarodnih investitora. Erdogan je od turske Centralne banke stalno tražio da snizi kamatne stope. Predsednik se nadao da će to pojeftiniti kredite i na kraju podstaći ekonomski rast. Budući da je bivši šef Centralne banke Murat Džetinkaja 2018. drastično povisio glavnu kamatnu stopu, predsednik ga je u julu 2019. oterao i zamenio poslušnim Muratom Ujsalom. Ali, intervencija snižavanja glavne kamatne stope nije imala željeni učinak. Dogodilo se suprotno: današnja teorija ekonomije kaže da niske kamatne stope podstiču inflaciju. U Turskoj je primećeno da je vrednost lire nakon smanjenja kamatne stopa došla pod dodatni pritisak. Studija DZ potvrđuje negativan uticaj takve odluke. Čuvari valute reagovali su nakon toga previše suzdržano i presporo - posebno kada se radilo o tome da se "povećanom rastu cena i sve većem slabljenju valute ipak suprotstave politički nepoželjnim rastom kamatnih stopa". Pa ipak, čini se da je turska vlada naučila lekciju. Nedavno je glavna kamatna stopa povećana s 8,25 na 10,25 posto. Studija DZ pokazuje kako je različit razvoj deviznih kurseva u Južnoafričkoj Republici i Turskoj uglavnom posledica političkog faktora. Južnoafrička Republika takođe ima problema s političkom stabilnošću i nedostatkom entuzijazma koji sa sobom nose reforme; plus loše upravljanje i korupcija. Ali, ta država barem ima demokratske uslove za razvoj, slobodu medija i nezavisno pravosuđe. Glavna razlika je, međutim, u tome što je u Južnoafričkoj Republici "svaki pokušaj rezanja sloboda Centralne banke ugušen u korenu". izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=17&nav_id=1749064) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 18, 2020, 08:37:31 am Ključni deo "Sultanovih" ratova - Njegovo oružje seje strah: Kako je Erdoganov zet postao gospodar dronova
I.Z.K. 18.10.2020. Sukob u Nagorno-Karabahu ponovo je svetu skrenuo pažnju ne samo na taj zapaljivi region, već i na tursko oružje koje se tamo koristi, a pre svega to su smrtonosni dronovi. [attachment=1] Tvorac dronova je ni manje ni više nego jedan od zetova Redžepa Tajipa Erdogana - Seldžuk Bajraktar (41). Zahvaljujući njemu, Turska je postala jedna od retkih "dronovskih sila". Pobožna porodica bliska Erdoganu Bajraktarev otac Ozdemir je bio vlasnik jedna fabrike mašinskih delova, a bio je zainteresovan i za avioindustriju. Očigledno je ljubav prema mašinama preneo i na sina koji je danas direktor njihove porodične fabrike "Bajkar Makina". Inače, Ozdemir se neko vreme 90-ih se bavio i politikom i bio je blizak sa Redžepom Tajipom Erdoganom. Porodica Bajraktar važi za izuzetno religioznu, pa je i to očigledno bio plus kada je Seldžuk zatražio ruku Erdoganove ćerke Sumeje 2016. godine, sa kojom je u braku od tada i imaju jednu ćerku. Doktorirao na MIT Seldžuk Bajraktar je studirao elektrotehniku u Turskoj, a magistrirao na američkom Univerzitetu u Pensilvaniji, pa doktorirao na MIT-u, pisao je "Intersept". Bajraktar je 2005. godine uspeo da uveri grupu turskih zvaničnika da prisustvuju maloj demonstraciji dronova lokalne proizvodnje. U zemlju se vratio 2007. godine i posvetio proizvodnji bespilotnih letelica. U vreme kada je Bajraktar predstavio svoj dron turskim zvaničnicima, birokrate u Ankari, posebno u tada moćnoj vojsci, smatrali su da je pametnije da se kupuje tehnologija od SAD-a i Izraela, umesto da nastave da je razvijaju na lokalnom nivou. Dobio šansu kad su se posvađale Turska i Izrael Međutim, ubrzo su shvatili da to nije najbolje rešenje. Naime, kako piše "Intersept", Turska je 2006. godine naručila deset nenaoružanih bespilotnih letelica modela Heron od Izraela, ali je Izraelu trebalo čak pet godina da ih Turskoj isporuči. Ankara je tada optužila Izrael za namernu sabotažu motora i sistema za snimanje, pa je poslala dronove nazad na popravku u Izrael, što je opet potrajalo nekoliko godina. Dronovima "Heron" koje je Turska naručila iz Izraela, prvo je upravljalo izraelsko osoblje, što je turske zvaničnike navelo da posumnjaju da se fotografije koje ove letelice prikupljaju potajno šalju u Izrael, za obaveštajnu službu te zemlje. Potom je usledio težak incident. Naime, Turska i Izrael su 2010. godine prekinule sve diplomatske odnose, nakon izraelskog napada u kojem je stradalo devet turskih državljana koji su bili na brodu upućenom u Pojas Gaze. Problem je nastao i sa Pentagonom, pa je Turska rešila da razvoj sopstvenih ubojitih bespilotnih letelica postane njen glavni prioritet. To je pružilo priliku Bajraktaru, koji je isprva naišao na prepreke pre ulaska u svoj projekat, jer nije mogao da dobije dozvolu od vojske da testira svoje naoružane dronove. "Intercept" tvrdi da su visoki oficiri turske vojske, koji su "često unapređivani ne na osnovu kompetencija, nego iskazivanja prezira prema islamskim praksama", pokazali nepoverenje, jer je u pitanje bila uključena jedna ovakva porodica kao što je Bajraktar, poznata po svojoj pobožnosti. Međutim, tu je očigledno iskoristio kartu prijateljstva svoje porodice sa Erdoganom. Bajraktar je iskoristio dobijenu šansu i uspeo da napravi dron "Bayraktar TB2" koji danas predstavlja ključni deo turskih vazdušnih operacija. Taj dron može da leti 24 sata i dostigne visinu od sedam kilometara, ali se oslanja na zemaljske kontrolne stanice za komunikaciju. Može da nosi teret do 54 kilograma i može da se koristi i u izviđačkim i borbenim misijama. Prema izveštajima turskih medija, ovaj dron se pokazao posebno smrtonosnim u Siriji i u napadima na kurdske snage u Iraku, kao i u Libiji, gde Turska podržava jednu od dve suprotstavljene vlade. Dronovi sa Erdoganovim potpisom Kako navodi "Intersept", napadi, naročito oni na kurdske snage, stekli su veliku popularnost u zemlji i pretvorili su Bajraktarove dronove u neku vrstu "kulturološke ikone" zemlje. Na nekim od dronova "TB2", sa obrnutim repom postavljenim iza propelerskog motora, može da se vidi čak i Erdoganov autogram. Navodno ih u hangarima redovno posećuju guverneri turskog jugoistoka pogođenim pobunama kako bi se molili za njihovu efikasnost. Milioni za dronove Ono što je, međutim, mnogima zasmetalo jeste cena koju su turski poreski obezvnici morali da plate za ove dronove. Primera radi, 2017. godine, svega nekoliko meseci nakon što je Bajraktar postao Erdoganov zet, Turska je od njegove fabrike za šest drona dala više od 36 miliona dolara. I to se desilo u vreme kada su Erdogan i njegovi zvaničnici pozivali Turke da prodaju strane valute kako bi bar malo sprečili strmoglav pad turske lire. Hvali se svojim oružjem u Nagorno-Karabahu Sada je Bajraktar ponovo u centru pažnje. I dok je Turska negirala da njena vojska ratuje na strani Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah, Bajraktar se bez ustručavanja hvalio na društvenim mrežama podelivši snimke razaranja jermenskih tenkova pomoću njegovih dronova. Bajraktar, inače ima i pilotsku dozvolu, a na društvenim mrežama često objavljuje snimke dronova i drugih proizvoda njegove porodične fabrike. Za dronove mnogi stručnjaci kažu da bi mogli i da zamene mnogo skuplje borbene avione. Međutim, iako se Turska hvali dronovima "TB2", postoji jedan veliki problem, a to je što veliki deo delova za njih nabavlja iz zapadnih država. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 25, 2020, 08:05:24 am Francuska osudila izjavu Erdogana, povlači ambasadora
Tanjug 24.10.2020. Francuska je danas osudila izjavu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je doveo u pitanje "mentalno zdravlje" francuskog kolege Emanuela Makrona zbog njegove izjave o karikaturama proroka Muhameda. Kako prenosi Rojters, Francuska je najavila i da će zbog Erdoganove izjave povući svog ambasadaora iz Turske. "Reči predsednika Erdogana, neprihvatljive su. Vređanje i grubosti nisu način. Zahtevamo da Erdogan promeni politički smer, jer je njegova politika opasna u svakom smislu. Ne ulazimo u suvišne polemike i ne prihvatamo uvrede", navodi se u saopštenju Jelisejska palate. Erdogan je ranije danas kritikovao stavove svog francuskog kolege Makrona prema muslimanima, pozivajući ga ''da proveri svoje mentalno zdravlje. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: fazan on October 25, 2020, 06:59:34 pm Ne znam gde bih ovo stavio ... ... Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti: Autoritarni vođa kriv za sve veću ekonomsku krizu? ... izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=17&nav_id=1749064) Економски напредак Турске у преходних 30 година је био везан за њен статус кандидата за улазак у ЕУ и царинска унија који је потписала са ЕУ половином деведесетих. Европске компаније су премештале производњу у Турску, на сличан начин као што су америчке селиле у Кину, само у мањем обиму. У међувремену се доста тока променило. ЕУ је проширена на земље источне Европе. Потписани су уговори о слободној трговини са балканским земљама које нису део ЕУ, Египтом, Алжиром, Украјином... Доста тога се променило и у самој Турској, а утицало је да се промени начин на који је доживљавају на Западу. Пре 30 година је то била секуларна држава, чланица НАТО, амерички савезник. Данас то више није тако. Турска све мање треба Европској унији, посебно оваква каква је данас. Штета коју је Едроган направио је немерљива и неће бити довољно да се промени власт у Анкари. Још увек су свежа сећања како је секуларни и модерни Иран преко ноћи постао исламска република. Трећина турског извоза одлази у ЕУ, добар део тога отпада на производњу у погонима европских компанија, коопераната европских компанија, или европске инвестиције. Близу 75% страних инвестиција које су ушле у Турску у претходних двадесетак година су из ЕУ, то је 75% од 350 милијарди долара. То су огромне паре и неће бити једноставно пустити Турску низ воду. Међутим, турски GDP је и даље четири пута мањи од француског, два пута мањи од шпанског. Без обзира на економску штету, ЕУ ће бити под притиском својих чланица да санкционише Турску. Сада се Грчкој и Кипру прикључује Француска, која је друга земља ЕУ. Немачкој ће бити јако тешко да каже не, посебно ако се у целу причу умешају државе из источне Европе, које у избацивању Турске из игре могу да виде своју шансу да привуку додатни капитал. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 26, 2020, 07:17:33 pm Erdogan: Vreme da se razgovara o dve države na Kipru Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da je vreme da se razgovara o realnom predlogu rešenja "dve države" na podeljenom ostrvu Kipar i dodao da parametri tekućih razgovora nisu održivi. Govoreći na konferenciji za novinare s predsednikom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom u Ankari, Erdogan je rekao da je pristup kiparskih Grka blokirao prethodne pokušaje pronalaženja rešenja, prenosi Rojters. "Mora se shvatiti da se prema trenutnim parametrima ne može postići rezultat nakon pregovaračkog procesa koji traje više od pola veka“, rekao je Erdogan. "U ovoj fazi verujemo da će započinjanje razgovora na osnovu federacije biti gubitak vremena. Stoga verujemo da se rešenje dve države sada mora izneti sa realnim predlogom“, dodao je turski predsednik. Ranije ovog meseca, Severni Kipar je delimično otvorio grad Varošu, ograđeno odmaralište napušteno na ničijoj zemlji nakon turske invazije 1974. godine, što su kritikovale Sjedinjene Države, Grčka i kiparski Grci. Erdogan, koji je rekao da će posetiti severni Kipar 15. novembra, rekao je da želi da ide na izlet u Varošu, preneo je Tanjug. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010261123672813-erdogan-vreme-da-se-razgovara-o-dve-drzave-na-kipru/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 28, 2020, 07:05:35 am Turski časopis se zalaže za sve tursku vojsku
Novosti online 27. 10. 2020. TURSKE novine “Turska” pozvala je na stvaranje jedinstvenih panturskih snaga. Ova nova vojna sila trebalo bi da obuhvati vojske Turske, Azerbejdžana, Kazahstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kirgistana i Tadžikistana. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 29, 2020, 08:53:41 am среда, 28.10.2020. у 20:09
Војислав Лалић Турска прети Грчкој, Kипру и Египту Анкара позива Европску унију да буде фер у садашњем спору у Медитерану, док ЕУ не искључује могућност да јој уведе санкције У источном Средоземљу ништа ново: Турска је одлучила да продужи истраживања нафте и гаса у спорним водама, недалеко од грчког острва Родос. Тамо се већ налази брод „Оруч реис” и за сада неће бити враћен у земљу, као што се то најављивало, откривају локални медији. Земље у региону то доживљавају као нову провокацију Анкаре. На састанку у Никозији, лидери Египта, Републике Kипар и Грчке – председници Абдел Фатах ел Сиси и Никос Анастасијадис и премијер Kиријакос Мицотакис – усвојили су декларацију у којој оптужују Анкару да у Медитерану крши међународно право. „Ми позивамо Турску да прекине провокативне акције и да с Републиком Kипар за преговарачким столом разграничи поморске зоне”, навели су они. „Те оптужбе су неосноване. Ми ћемо наставити одлучно да штитимо наша права и права кипарских Турака. Те земље морају да се ослободе максималистичких захтева и непријатељских ставова према Турској”, речено је у МИП у Анкари, која инсистира да у преговорима учествује „држава” коју су на северу подељеног острва прогласили тамошњи Турци. У Атини су у мобилном стању, док у Бриселу и Вашингтону говоре о „провокацији Анкаре” и озбиљној ескалацији напетости између две суседне, на папиру савезничке земље, чланице НАТО-а. „Једнострани потези Турске су за жаљење”, речено је на недавном самиту земаља Европске уније, које су позвале Анкару да „повуче брод како би се смањиле тензије у Медитерану”. Више земаља, пре свега Грчка и Република Kипар, траже да се Анкари уведу санкције, али тај предлог засад није прихваћен, пошто се у Бриселу очигледно страхује да би то могло да изазове потресе на стратешки важном југоисточном крилу НАТО-а, где Турска има значајну улогу. Kриза у Медитерану поново ће се наћи на дневном реду самита 27 земаља ЕУ који се одржава у децембру, најавио је председник Европског савета Шарл Мишел. Уколико се Турска у међувремену не повуче из спорних вода, тада ће се, како се најављује, разговарати и о увођењу конкретних санкција Анкари. На оптужбе Атине и Никозије у Анкари отворено прете: „Даћемо Грцима одговор какав заслужују”, изјавио је недавно председник Реџеп Тајип Ердоган, али није открио шта би то у пракси могло да значи. У Турској прете да ће и ЕУ добити „адекватан одговор” уколико подлегне притисцима Атине и уведе санкције. „Позивамо Европску унију да буде фер у овом спору. У крајњој линији, ЕУ није механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истичу у Анкари. У Стејт департменту су „снажно осудили” поновно слање турског брода у спорне воде, јер је то повећало напетост у Средоземљу. Вашингтон је позвао Анкару да „прекине провокације” и да одмах седне за преговарачки сто с Грцима. У Атини и Никозији се надају да би Бела кућа после предстојећих избора могла да одигра пресудну улогу у решавању кризе у Медитерану, као што је то два пута урадила у недавној прошлости. Грчка и Република Kипар годинама не могу да постигну договор с Турском о поморском разграничењу у источном Медитерану. Тај спор се заоштрио после открића да се испод тог мора крију огромне резерве нафте и гаса, највеће које су у последње време откривене у том делу света. У Анкари сматрају да то природно богатство припада и турској мањини која је на северу подељеног Kипра прогласила своју државу, коју досад нико није признао. Турска ратна морнарица већ дуже време не дозвољава влади у Никозији да обавља подводна истраживања у својој економској зони, иако је Република Kипар пуноправни члан ЕУ и УН. Полазишта две стране су засад непомирљива. Турска је за повлачење граничних линија економских зона од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу мимоићи ни велика грчка острва у Медитерану. Две стране имају опречне ставове и кад је реч о ширини територијалних вода око острва: Грчка је за дванаест, а Анкара за шест наутичких миља. То изазива спор и око ширине ваздушног простора. Турска је у Средоземљу крајем прошле године повукла још један изазивачки потез: исцртала је поморске границе с владом у Триполију, која контролише само западни део подељене Либије. Она је притом заобишла Kрит и друга грчка острва као да не постоје. То је изазвало критике, не само у Атини, него и у Никозији, Kаиру и Тел Авиву, престоницама земаља које такође полажу право на то енергетско богатство. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 30, 2020, 03:53:36 pm Tanasković: Turska se nije odrekla neoosmanističke politike Savremena Turska i njena politička i vojna ekspanzija na sjeveru Afrike, Mediteranu, Bliskom istoku i Kavkazu je koncept neoosmanističke politike koja nikada nije odbačena, smatra filolog i bivši diplomata iz Beograda Darko Tanasković. Profesor Tansković je za Radio Republike Srpske ocijenio da se, kao začetnik ove doktrine smatra bivši ministar inostranih poslova Turske Ahmet Dautoglu koji je autor knjige "Strategijska dubina". Pojam neoosmanizma je duboko utkan u tursko društvo, a kao strategijska doktrina u spoljnim poslovima ove zemlje je realnost čega trebaju biti svjesne sve zemlje, koje ostvaruju kontakte i razvijaju diplomatsko-konzularne odnose sa zvaničnicima Turske, smatra profesor Darko Tansković. Govoreći o zategnutim odnosima Turske i Francuske Tanasković je rekao da su i predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan kao i francuski Emanuel Makron veoma ambiciozni političari. Erdogan pokušava na sebe preuzeti zaštitničku ulogu za sve muslimane, a ambiciozni Makron želi da sebe predstavi kao državnika, koji ima značajnu ulogu, kako u NATO-u, tako i u Evropskoj uniji. Problemi između Turske i Francuske nisu isključivo vezani za različite interese u Libiji, Mediteranu i Kavkazu nego su opterećeni i zbog odnosa dvije zemlje prema Јermenima. Francuska, u kojoj živi jaka jermenska zajednica, je prva u parlamentu usvojila Rezoluciju o genocidu nad Јermenima koji su Turci počinili 1915.godine, što je u Turskoj izazvalo izuzetno negatvne reakcije, kaže Tanasković. On je naglasio da su Francuska, Austrija i Njemačka protivnici bilo kakvih pregovora oko ulaska Turske u EU. izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=407087) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 02, 2020, 12:35:49 pm Dobara analiza situacije sa Al Jazeere https://youtu.be/p2XljeQHKA8 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 03, 2020, 02:14:36 pm Turska može postati osnova islamske unije koja će imati mračan zadatak!
Novosti online 03. 11. 2020. TURSKA Republika može postati osnova radikalne islamske unije, čiji će glavni zadatak biti udaranje na protivnike Zapada. https://youtu.be/JbWndA5nl-8 Ovo mišljenje izrazio je lider ruskog pokreta „Suština vremena“ Sergej Kurginjan u eteru TV kanala „Rusija 1“. - Prvi put u poslednjih nekoliko decenija doneta je neizgovorena, ali odgovorna odluka o stvaranju islamske unije pod pokroviteljstvom velike države - Turske - rekao je Kurginjan u emisiji "Veče sa Vladimirom Solovjevim". Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 05, 2020, 06:07:00 am 04.11.2020.
EU kritikovala Tursku zbog istraživanja gasa na Mediteranu AUTOR: Beta Evropska unija ocenila je da je "za žaljenje" odluka Turske da produži misiju broda za istraživanje gasa u spornoj oblasti u istočnom Mediteranu. "Za žaljenje su najnovije najave na sistemu pomorskog uzbunjivanja Natveks u vezi sa nastavkom... aktivnosti Turske u grčkim i kiparskim pomorskim oblastima, posebno s obzirom na sadašnje pokušaje na svim nivoima da se stvori prostor za dijalog", izjavio je portparol šefa evropske diplomatije Žozepa Borela. Portparol je ocenio da se time stvaraju dalje "napetosti i nepoverenje u regionu, umesto da se doprinese trajnim rešenjima". "Dijalog i uzdržavanje od jednostranih radnji ključni su elementi za postizanje stabilnog i sigurnog okruženja u istočnom Mediteranu, i za razvoj odnosa saradnje i obostranog interesa EU i Turske", rekao je Borelov portparol. Raspoređivanje turskog broda doveo je do eskalacije tenzija sa Atinom poslednjih meseci. Lideri Evropske unije odlučiće početkom decembra o eventualnom uvođenju sankcija Turskoj. Paket ekonomskih sankcija koji je pripremila Evropska komisija spreman je za aktiviranje i mogao bi da nanese ozbiljnu štetu Turskoj, posebno sektoru turizma i transporta, izjavile su Frans presu neimenovane evropske diplomate. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 05, 2020, 02:40:07 pm Dobra analiza, vredi odgledati. Govori turski istoričar Dr. Taner Akcam, jedan od retkih turskih akademika koji priznaju turski genocid na jermenima. https://youtu.be/7k9aX_w6IoI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 07, 2020, 08:32:34 am Quote French President Emmanuel Macron has told Al Jazeera his country’s conflict with Turkey is based on action Ankara has taken against European nations. His comments come as tensions have increased in recent weeks between the two NATO member states. The publication of what Turkey sees as insulting cartoons depicting the Prophet Muhammad has further deteriorated ties. https://youtu.be/W-9GwCXbNXM Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 08, 2020, 09:13:17 am Erdogan smenio šefa centralne banke zbog rekordnog pada lire; "Đavolji trougao..." Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan smenio je danas šefa centralne banke zbog visoke inflacije i rekordno niske vrednosti lire. Bivši ministar finansija Nači Agbal zameniće Murata Ujsala, prema uredbi predsednika objavljenoj u Službenom glasniku. Odluka je donesena nakon što je lira izgubila skoro trećinu vrednosti od početka godine – u petak je prema američkom dolaru dostigla rekordnih 8,58, a godišnja inflacija iznosila je 11,89 odsto. Ujsal je imenovan za predsednika centralne banke u julu 2019. godine nakon što njegov prethodnik nije uspeo da smanji kamate kako bi podstakao ekonomiju. Erdogan je pozvao na smanjenje kamatnih stopa, pobijajući ustaljenu ekonomsku teoriju da visoke stope mogu obuzdati inflaciju. On smatra da padom kamatnih stopa pada i inflacija, prenosi SEEbiz. Prošlog vikenda opisao je kamate, devizni kurs i inflaciju kao "đavolji trougao". Erdogan i turski ministar finansija, njegov zet Berat Albairak, često su za ekonomske probleme s kojima se suočava Turska krivili strane sile. Agbal je imenovan sa svog prethodnog mesta za šefa predsedničke direkcije za strategiju i proračun. Bio je ministar finansija od 2015. do 2018.godine. izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=11&dd=07&nav_id=1760372) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: kumbor on November 08, 2020, 09:29:31 am Стабилна валута и уплитање у све сукобе у околини по дефиницији не иду заједно! Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 14, 2020, 09:23:44 am петак, 13.11.2020.
Војислав Лалић Ердоганов пикник у окупираном грчком летовалишту на Кипру Уочи избора, по наговору Ердогана, Ерсин Татар, који је досад био премијер, први пут је делимично отворио врата за пробране посетиоце чувеног грчког летовалишта Вароше У Анкари сматрају да је дошло време да се усвоји „дводржавно решење” проблема на подељеном Кипру. Досадашњи преговори о стварању заједничке државе Турака и Грка, макар и лабаве федерације, нису више одрживи. „Верујемо да би у овој фази поновно покретање преговора о стварању заједничке државе две заједнице било губљење времена. Стога сматрамо да се дводржавно решење мора наћи на столу”, сматра председник Тајип Ердоган. На северу подељеног острва, на коме су тамошњи Турци прогласили своју државу, коју је досад признала само Анкара, прошле недеље одржани су председнички избори на којима је победио Ерсин Татар, кога је пре гласања јавно подржао Тајип Ердоган. На тај начин Анкара је успела да се ослободи досадашњег шефа државе Мустафе Акинџија који се залагао за стварање федералне државе Грка и Турака на Кипру. Последњих година он није све аминовао што стигне из Анкаре и залагао се за „узајамно уважавање”, што Ердоган није могао да му опрости. Уочи избора, по наговору Ердогана, Татар, који је досад био премијер, први пут је делимично отворио врата за пробране посетиоце чувеног грчког летовалишта Вароше. После турске војне интервенције 1974. године у „граду духова” већ 45 година зврје празни и урастају у коров сто хотела, мотели, ресторани, пешчане плаже, чији власницу су Грци. Најновији једнострани потез је наишао на критике у Никозији, Атини, Бриселу и Уједињеним нацијама под чијим покровитељством се деценијама воде јалови преговори о поновном уједињењу, али захваљујући томе Татар је, како се процењује, на изборима освојио већину гласова – 51,44 одсто. Каква ће бити даља судбина грчке имовине у Вароши то у овом часу није јасно. Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је две стране да договором решавају кризу на острву. „Једностране акције могу само да изазову нове тензије на Кипру”, упозорио је он поводом одлуке Турака да делимично отворе спорно грчко летовалиште пре него што се реше власничка питања. Општа је оцена да ће најновији турски потези још више отежати пут за проналажење трајног обострано прихватљивог решења. Преговори који се воде под покровитељством УН прекинути су 2017. пошто две заједнице нису могле да се договоре о повраћају имовине и демилитаризацији острва на коме Анкара од 1974. држи више од 30.000 војника. Нови шеф државе кипарских Турака поздравља Ердоганове речи: „Идеја о стварању кипарске федерације је мртва, она је већ сахрањена. Ми треба да живимо једни поред других, али у одвојеним државама”, рекао је Татар после победе на изборима, преносе истанбулски медији. После победе Татара Ердоган је најавио да ће средином новембра посетити северни Кипар. „Верујем да би било корисно да тамо, у Вароши, организујемо пикник. Ми посматрамо тај град са наших екрана, сада желимо да лично будемо у њему. С божјом помоћи ми ћемо то учинити 15. новембра”, најавио је Ердоган. После одлуке о делимичном отварању Вароше, бивше летовалиште је обишао Димитрис Лордос, Грк из Никозије, један од власника више туристичких објеката, пренео је „Хуријет”. Том приликом камере су забележиле дирљиве сцене, било је и суза. Он и његов брат су власници шест хотела са пет звездица, девет апартмана, више кућа, земљишта... Из града у коме је први пут заплакао побегао је када је имао 19 година. Његов отац Андреас, познати кипарски бизнисмен, деценијама се, све до последњег даха, борио да се врати у Варошу, на своју имовину. Турци су били неумољиви, жеља му се није испунила. Умро је пре пет година. Каква ће бити даља судбина имовине Грка, који су од турског зулума побегли из некада монденског летовалишта, није јасно. „Ако се ситуација нормализује спреман сам да се вратим и да поново инвестирам и бавим се туризмом”, изјавио је Димитрис Лордос који је, видно потресен, први пут после 46 година посетио родно место у пратњи два сина, ћерке и снахе. У организацији мировне мисије УН у Никозији су се ове седмице први пут срели нови лидер турске заједнице Татар и председник Републике Кипар Никос Анастијадес и изразили спремност да наставе преговоре. После састанка председник кипарских Турака је само рекао да су сада „потребне нове идеје” за решење кипарског проблема. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 15, 2020, 03:46:12 pm Turski predsednik se sastao sa Tatarom
Tanjug 15.11.2020. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan posetio je danas severni, turski deo Kipra kako bi se sastao s njegovim novoizabranim liderom Ersinom Tatarom. Tatar podržava Erdoganov predlog o rešenju o "dve države" na podeljenom ostrvu ukoliko razgovori pod posredstvom Ujedinjenih nacija ne donesu rezultate. Uz podršku Turske, bivši premijer Tatar tesno je pobedio na predsedničkim izborima prošlog meseca, što bi moglo dodatno da zategne veze s međunarodno priznatom kiparskom vladom na grčkom jugu podeljenog ostrva koji je članica EU. Tatarov prethodnik podržavao je ponovno ujedinjenje ostrva. Turska vlada je saopštila da će Erdogan i Tatar razgovarati o tome kako da ojačaju veze i o situaciji na istoku Mediterana, gde se Turska ove godine sukobila sa Kiprom, Grčkom i Evropskom unijom zbog teritorijalnih prava na istraživanje nalazišta nafte i gasa u istočnom Mediteranu. Erdogan je rekao da su odvojene administracije jedino rešenje nakon neuspeha mirovnih pregovora Kipra i Severnog Kipra 2017. godine pod podsredstvom UN. Ankara je predložila neformalni sastanak Turske, Grčke, kiparskih Turaka i Grka i Ujedinjenih nacija. Pre izbora održanih prošlog meseca, Severni Kipar je delimično otvorio grad Varošu, ograđeno odmaralište napušteno na ničijoj zemlji nakon turske invazije 1974. godine. Turska je podržala taj potez, dok su SAD, Grčka i kiparski Grci to kritikovali. POSETA ERDOGANA VAROŠI PROVOKACIJA BEZ PRESEDANA Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Varoši, na severu Kipra, na godišnjicu jednostraog i ilegalnog proglašenja entiteta kiparskih Turaka na tom, turskom delu podeljenog ostrva, predstavlja provokaciju bez presedana, saopštilo je danas grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo ističe da to predstavlja direktno kršenje rezolucije 550 i 789 Saveta bezbednosti UN i zaključke Evropskog saveta, i dokaz stalnog i sve većeg turskog kršenja međunarodnog prava u istočnom delu Mediterana. "Mi to osuđujemo na najkategoričniji način i očekujemo da se o njemu detaljno razgovara na predstojećem decembarskom sastanku Evropskog saveta", navelo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 15, 2020, 09:06:26 pm "Nećemo tolerisati diplomatske igre" - Erdogan ponovo uzdrmao javnost: Traži pregovore, hoće dve zasebne države na Kipru
Tanjug 15.11.2020. Turski predsednik Redžep Taijip Erdogan izjavio je danas da Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar, koji je posetio danas, više neće tolerisati "diplomatske igre" u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu i pozvao na pregovore o "dve zasebne države". Na obeležavanju 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu, Erdogan je rekao da se o rešenju dveju država mora pregovarati s obzirom da na ostrvu postoje dva odvojena naroda i države, navodi AP. O rešenju dve države mora se razgovarati i pregovarati na osnovu suverene jednakosti, rekao je Erdogan, koji je optužio kiparske Grke za sabotiranje napretka. Naveo je da će se turska istraživanja nalazišta nafte i gasa u vodama istočnog Mediterana, za koje Grčka i Kipar tvrde da imaju isključiva ekonomska prava, nastaviti dok se ne postigne pošteno rešenje. Erdogan je potvrdio ponovljene pozive svojih podređenih, kao i novog lidera kiparskih Turaka, Ersina Tatara, kojeg podržava Ankara, da se postigne sporazum o dve države sa kiparskim Grcima. Uprkos jakom vetru i kiši, Erdogan je posetio deo obale u gradu duhova Varoši kod Famaguste, što je izazvalo kontroverzu na obe strane, kada su je turske i kiparske turske vlasti otvorile prošlog meseca. Stanovnici Varoše, Grci, pobegli su dok su turske trupe napredovale tokom invazije 1974. godine. Od tada je to područje ostalo pod turskom vojnom kontrolom, ograđeno i prepušteno zubu vremena. UN ne prihvata da se tu naseli niko osim prethodnih žitelja. Stotine kiparskih Turaka izašlo je na ulice protestujući zbog Erdoganove posete Varoši, kao i zbog, kako kažu, pokušaja Turske da potkopa njihov sekularni način života, navodi AP. Mirovna grupa Ujedinite Kipar rekla je da su i kiparski Grci i Turci ujedinjeni u osudi provokativne posete turskog predsednika Varoši. Poseta Erdogana Varoši, na severu Kipra, predstavlja provokaciju bez presedana, saopštilo je danas grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Kako prenosi ANA, Ministarstvo ističe da to predstavlja direktno kršsenje rezolucije 550 i 789 Saveta bezbednosti UN i zaključke Evropskog saveta, i dokaz stalnog i sve većeg turskog kršenja međunarodnog prava u istočnom delu Mediterana. Poslednji pregovori o miru između kiparskih Grka i kiparskih Turaka 2017. pod pokroviteljstvom UN-a, a na temelju ideje o ujedinjenju ostrva, nisu uspeli. Kipar je podeljen 1974. godine kada je Turska izvršila invaziju nakon puča pristalica unije sa Grčkom. Samo Turska priznaje otcepljeni deo ostva na severu, gde drži više od 35.000 vojnika. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dead1 on November 15, 2020, 11:50:54 pm Tanasković: Turska se nije odrekla neoosmanističke politike Savremena Turska i njena politička i vojna ekspanzija na sjeveru Afrike, Mediteranu, Bliskom istoku i Kavkazu je koncept neoosmanističke politike koja nikada nije odbačena, smatra filolog i bivši diplomata iz Beograda Darko Tanasković. Profesor Tansković je za Radio Republike Srpske ocijenio da se, kao začetnik ove doktrine smatra bivši ministar inostranih poslova Turske Ahmet Dautoglu koji je autor knjige "Strategijska dubina". Pojam neoosmanizma je duboko utkan u tursko društvo, a kao strategijska doktrina u spoljnim poslovima ove zemlje je realnost čega trebaju biti svjesne sve zemlje, koje ostvaruju kontakte i razvijaju diplomatsko-konzularne odnose sa zvaničnicima Turske, smatra profesor Darko Tansković. Licno mislim da je Erdogan probudio stare Turske amibicije. Vizija Kemal Ateturk je pocela da nestaje i sad se vraca u proslost. A kako zapad proprada sto se tice vojnih sposobnosti i diplomatske i ekonomske moci, ne bi me cudilo ako Turci jednog dana se odluce vratiti na Balkan. Vec imaju jaki utijecaj u Albaniji i Bosni. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 17, 2020, 07:15:58 am Iluzije o Osmanskom carstvu turskog sultana, povukao dugo pripremani potez
Novosti online 17. 11. 2020. ERDOGAN, a i novi predsednik Turaka na Kipru, smatraju da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka mrtva, sahranjena, zato ne treba da čudi promocija ideje o stvaranju dve države na Kipru - na potezu su Ujedinjene Nacije. Ovo kaže Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Atine i Ankare, komentarišući posetu Kipru predsednika Turske. - Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar više neće tolerisati "diplomatske igre" u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu", rekao je Erdogan u nedelju na Kipru povodom 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu. Dugo pripreman potez Erdogana na Kipru Lalić kaže da je najava definitivnog prekida pregovora o stvarnju zajedničke države Turaka i Grka potez koji je dugo pripreman, a realizacija je počela podrškom Ersinu Tataru, novom predsedniku Kipra koji se takođe zalaže za stvaranje dve države na Kipru. Osvojio je tesnu većinu, 51,7 odsto galsova, ali on je sada čovek koji uz Erdoganovu podršku odlučuje na severu Kipra. Novi predsednik turske države na Kipru odmah je rekao da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka na ostrvu mrtva - kaže Lalić i podseća da je ova ideja osuđena i u Briselu, Nikoziji i Njujorku, jer jednostrani potezi ne mogu nikako doprineti definitivnom rešenju krize. Pregovori nisu odmakli Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka. Poslednji put su prekinuti 2017. godine, jer dve strane nisu mogle da se dogovore kako da turska strana vrati Grcima oduzetu imovinu. Nisu mogli da se dogovore ni ko će u toj federalnoj državi imati koliki mandat, a Grci su tražili da Turska povuče 30 hiljada vojnika sa severa. - Šta će sada uraditi generalni sekretar UN Antonio Gutereš u ovom trenutku nije jasno. Kao što je poznato, pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra vode se pod pokroviteljstvom UN već decenijama, ali je Turska uvek uslovljavala i nije moglo da se dođe do rešenja. Taj odnos je još više otežalo pronalaženje nafte u vodama istočno od Kipra. Turci sada pokušavaju da preko nepriznate države na severu ostrva odrede svoje pomorske granice i rade istraživanja nafte i gasa - kaže on i podseća da je potraga za resursima naišla na osude UN i EU. Obišao i “grad duhova” Turski predsednik je, kao što je i najavio, obišao i „grad duhova“ – Varošu, koji je grčko stanovništvo napustilo posle turske invazije i poručio da se nepravda učinjena severnom Kipru ne može prihvatiti. Njegovu ideja da otvori grad koji se nalazi „ni na čijoj zemlji“ Grci su nazvali „provokacijom bez presedana“. Lalić kaže da je očigledno da se situacija oko Kipra komplikuje, da su sada na potezu Ujedinjene Nacije, ali i da ne treba zaboraviti da je Evropska unija ponovo upozorila Ankaru da poštuje međunarodno pravo, inače će se suočiti sa sankcijama. - Erdogan zapravo pokušava da se ponaša kao lider u islamskom svetu, pogotovo u regionu Bliskog Istoka, na Kavkazu, Mediteranu, ali i na Balkanu, pokušava da se nametne kao čovek koji je zaštitnik muslimana. Turska je velika zemlja, ona ima veliki uticaj u zemljama u okruženju, ali Erdogan počinje, kako to kažu u Siriji, pa i u Libiji, da se ponaša kao što su se nekada ponašali osmanski osvajači. On zapravo sada pokušava da se vrati tamo gde je Turska bila nekada, u vreme Osmanlija - kaže Lalić. Šta zna Erdogan... Profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović kaže da zamrznuti sukob na Kipru posebno otežava činjenica jer je reč o dve države koje su članice NATO-a. On dodaje da je jasno da je Turska već regionalna sila, a da je očigledno glavna Erdoganova politika upravo jačanje Turske kao regionalne sile. - Odatle i njegovo prilično nezavisno političko ponašanje u odnosu na politiku NATO saveza i uopšte njegovo ponašanje u svim krizama koje se tiču Bliskog istoka i Sredozemlja. Da li Erdogan koji se ovako ponaša zna nešto što mi ne znamo, verovatno da, a šta je to, na to pitanje samo on može da odgovori - kaže Ranđelović. On dodaje da, iako prilično neočekivane i za diplomatsku praksu nesvakidašnje poteze turskog predsednika možemo delimično da tumačimo i kao samovolju, Erdoganu to dozvoljava ustavno - pravno stanje u Turskoj. - Čitava Erdoganova politika usmerena je na to da se pre svega učvrsti kao lider u sopstvenoj zemlji, a onda i kao lider u regionu. Svako ko bi eventualno sada došao na njegovu poziciju, vukao bi takve poteze. Čini mi se da bi drugačija politika bila nepraktična, odnosno štetna po poziju koju predsednik sam po sebi u jednoj takvoj državi ima - ocenjuje Ranđelović. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 17, 2020, 07:40:17 am Erdogan nije imao vremena za sastanak sa Pompeom u Istanbulu Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nije našao vremena da se sastane sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom koji je doputovao u posetu njegovoj zemlji, rekao je novinarima predstavnik Stejt departmenta. „I državni sekretar i turski zvaničnici, uključujući ministra inostranih poslova (Mevluta) Čavušoglua i predsednika Erdogana, želeli su da do sastanka dođe. Na kraju ipak nije, jer se raspored predsednika Erdogana promenio i nije mogao da se uklopi u parametre koje smo postavili u osnovu posete državnog sekretara“, rekao je diplomata na konferenciji za štampu u Istanbulu. On je priznao postojanje nesuglasica na relaciji Vašington-Ankara, ali na pitanje šta je moglo uvrediti Erdogana, objasnio je da je sve stvar u rasporedu turskog lidera. Što se tiče nesuglasica između dve države, on je objasnio da se radi o različitim pogledima na situaciju u celom nizu regiona, uključujući istočni Mediteran, Libiju i Tursku. Pompeo je doputovao u Istanbul, gde će se sastati sa Vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, ali nije planirana njegova poseta Ankari. izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202011171123880244-erdogan-nije-imao-vremena-da-primi-pompea-u-istanbulu/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 19, 2020, 07:29:14 am Sultanu klecaju kolena - Zašto je Bajdenova pobeda nešto najgore što je moglo da se desi Erdoganu
M.V.A. 19.11.2020. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitao je izbornu pobedu Džozefu Bajdenu relativno kasno. Za njegovu uzdržanost postoje opravdani razlozi, jer moćniku sa Bosfora prete sankcije, ali i opasnost na privatnom planu. Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo posetio je Tursku, gde se u utorak sastao s patrijarhom Vartolomejem I, dok razgovori sa predsednikom i Pompeovim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom nisu ni bili na dnevnom redu. Njegova poseta je označila kraj neverovatno dobrih odnosa između vlada Erdogana i Donalda Trampa, piše nemački „Velt“. U intervjuu za francuski „Figaro“ američki ministar spoljnih Pompeo je kritikovao je mešanje Ankare u Libiji, Nagorno-Karabahu, istočnom Sredozemlju, ali mada je govorio u množini (Zabrinuti smo zbog pojačane primene turskih vojnih sposobnosti), njegov pretpostavljeni očigledno posmatra Tursku drugim očima. - On mi je prijatelj i srećan sam što nikad nismo imali međusobnih problema, jer, iskreno rečeno, on je fantastičan lider. Jaka je ličnost i radi prave stvari. Zbog toga ga cenim i ceniću ga i ubuduće - izjavio je Tramp kada je Erdogan krajem prošle godine posetio Vašington. Činjenica je da je Tramp često izlazio u susret Erdoganu. U jesen 2019. dozvolio je invaziju turske vojske na kurdske Narodne zaštitne jedinice (YPG) na severoistoku Sirije, miliciju koja je do tada bila u savezu sa SAD. Kada je američki Kongres zatražio uvođenje sankcija Turskoj zbog kupovine protivraketnih sistema S-400 od Rusije, Tramp ih je blokirao. Pritom ima mnogo toga što razdvaja dvojicu predsednika, između ostalog i to što Erdogan zaoštrava retoriku protiv Izraela, dok je Tramp je možda najbezuslovniji saveznik jevrejske države koji je ikada sedeo u Beloj kući. Možda je razlog u tome što Tramp posluje u Turskoj, dok su zetovi dvojice predsednika Berat Albajrak i Džared Kušner navodno dobro slažu. Nedvosmisleni Bajdenov stav Za vreme predsednika Džoa Bajdena, međutim, Erdoganovoj vladi preti „najveća moguća katastrofa“, koja bi i lično mogla da pogodi turskog predsednika. Bajden je još tokom kampanje jasno stavio do znanja šta misli o nekim turskim potezima. Na primer, u istočnom Sredozemlju, gde koristi mornaricu i avijaciju u sporu oko gasa sa Grčkom i Kiprom. - Za razliku od predsednika Trampa, Džo Bajden će se suprotstaviti postupanju Turske tamo gde krši međunarodno pravo i obaveze kao članice NATO, na primer, tako što povređuje grčki vazdušni prostor - rečeno je u saopštenju Bajdenovog izbornog štaba - Bajden će zajedno s Grčkom raditi na stabilizaciji istočnog Sredozemlja i oduvek je bio protiv turskog zauzimanja Kipra, te osuđuje pretvaranje Aje Sofije u džamiju - navodi se u saopštenju. Bajdenove dugogodišnje simpatije prema turskom zakletom neprijatelju Grčkoj idu dotle da je sebe proglasio počasnim Grkom, a na izbornom mitingu Amerikanaca grčkog porekla 2012. predstavio se kao „Džo Bajdenopulos“. Jermenija i postupak protiv Halkbanke Bajden je problematičan za Erdogana iz još nekih razloga. Bio je jedan od najbližih saradnika Baraka Obame, koji je sklopio savez sa sirijskim Kurdima. Erdogan se često žalio zbog toga što Amerika isporučuje oružje kurdskoj YPG za borbu protiv Islamske države, tvrdeći da Vašington pomaže jednoj terorističkoj organizaciji da uništi drugu. U to vreme, potpredsednik Bajden je lično optužio Erdogana da je sam doprineo nastanku Islamske države tako što je dopustio bezbrojnim islamističkim borcima da preko turske granice uđu u Siriju, zbog čega mu se, doduše, kasnije izvinio, ali neki posmatrači spekulišu da bi kao predsednik Bajden čak mogao da obnovi savez sa Kurdima. Ono što je sigurno su dve problematične tačke u odnosima Ankare i Vašingtona. Dvadeset četvrtog aprila 2021. Jermeni će, kao i svake godine, obeležiti godišnjicu masovnog ubistva Jermena koje je osmanska vojska počinila 1915. godine. Bajden je aprila ove godine obećao da će, ako pobedi, taj događaj proglasiti genocidom, protiv čega se Turska bori na međunarodnom planu. Ukoliko to Bajden učini na dan sledeće godišnjice, može se očekivati oštra reakcija iz Ankare, piše "Velt". Sledeći test opterećenja za odnose SAD i Turske vezan je za datum prvi mart 2021, kada se u Njujorku nastavlja proces protiv turske „Halkbanke“ zbog sumnje da je prekršila sankcije Iranu, što su Erdogan i njegov zet i tadašnji ministar finansija Albajrak navodno znali. Albarjak je prošle nedelje podneo ostavku na položaj. To što američka finansijska policija nije odavno kaznila tursku banku Erdogan može da zahvali samo Trampovoj blagonaklonosti. Njegov advokat Rudolf Đulijani je čak branio menadžera „Halkbanke“ Hakana Atilu, koji je osuđen na 32 meseca robije i oslobođen u leto 2019, posle dve godine zatvora u SAD. Teško da će Bajden biti toliko naklonjen turskom predsedniku. Ukoliko se ubuduće zaista uvedu sankcije Halkbanci, to će postati i međunarodno političko pitanje s kojim će i Erdoganovo ime biti dovedeno u vezu. Bajden protiv Rusije Sankcije američkog Kongresa zbog kupovine ruskih protivraketnih sistema uskoro bi takođe mogle da dođu na red ukoliko ih Bajden ne blokira kao što je to učinio njegov prethodnik. Većina demokrata u Senatu o tome nema siguran stav, ali i mnogi republikanci su za kaznene mere protiv Turske. Pentagon smatra da korišćenje ruskog oruđa ugrožava sigurnost turskih sistema u sastavu NATO, a time i zapadnih saveznika. Upravo je u tome možda jedina Erdoganova šansa da sačuva odnose s Vašingtonom. Za razliku od Trampa, Bajden je najavio da će se nedvosmisleno suprotstaviti sve većem uticaju Rusije u svetu. Ruska ekspanzija nigde nije toliko očigledna kao na Bliskom istoku, gde je Turska jedini nezamenljiv partner SAD. Erdoganova vlada se sve više okreće Moskvi, ne samo kad su u pitanju sistemi S-400, pa bi bilo logično da Bajden pokuša da preokrene ovakav trend. Za to će biti neophodno da mu nešto ponudi zauzvat, čak i ako je to samo žmurenje na određene provokacije. U Ankari sa zabrinutošću gledaju na Bajdenovu pobedu. Glavna optužba na račun Trampa u Bajdenovoj kampanji bila je da se „slizao sa diktatorima“, pri čemu se spominje i Erdoganovo ime. U intervjuu „Njujork tajmsu“ decembra 2019. koji je letos objavljen, Bajden je čak izjavio da Vašington mora ponovo da uspostavi vezu sa turskom opozicijom, kao što je to on svojevremeno uradio. - Možemo da podstaknemo elemente u turskom rukovodstvu koji još postoje i ohrabrimo ih da se suprotstave Erdoganu i pobede ga. Ne pučem, već izbornim sistemom. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 19, 2020, 03:56:43 pm Turska izaziva probleme u regionu
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020. U ovom trenutku Turska stvara probleme u regionu, a to se ne odnosi samo na odnose između Atine i Ankare, izjavio je grčki premijer Kirijakos Micotakis U intervjuu za Skaj njuz Arabija koji je dao prilikom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Micotakis je rekao da je Turska u poslednjih nekoliko godina počela da se ponaša na veoma provokativan način, prenosi ANA. On je dodao da je od početka svog mandata puno puta pružio ruku turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i ponudio saradnju kako bi se rešili sva pitanja između Grčke i Turske, ali bez uspeha. "Vidite šta se dešava s Kiprom, u Libiji, na Kavkazu. Izgleda da nema saglasnosti s Turskom o važnim, strateškim prioritetima, a to nije samo zapažanje Grčke. Mnoge zemlje u regionu izgleda da dele isti stav o Turskoj kao zemlji koja stvara probleme u regionu", rekao je Micotakis. U vezi sa stavom EU o provokacijama Turske u regionu istočnog Mediterana, premijer je naglasio da su evropski lideri jasno stavili do znanja Ankari da postoje dve opcije. Jedna opcija je saradnja, a druga ona koja vodi ka zategnutim odnosima između Turske i EU sa neizbežnim posledicama za Ankaru, rekao je Micotakis. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 19, 2020, 08:30:28 pm Borelj: Bližimo se prelomnom trenutku u odnosima sa Turskom
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020. Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da su poslednji potezi Turske u Istočnom Mediteranu protivni rezolucijama UN i da potpaljuju tenzije u regionu. ”Važno je da Turska shvati da je njeni potezi udaljavaju od EU”, poručio je Borelj. Borelj kaže da su šefovi diplomatija na današnjem sastanku Saveta EU razmotrili dalje pogoršanje situacije u Istočnom Mediteranu zbog jednostranih poteza Turske. On podseća da je EU solidarna sa Kiprom i Grčkom, a Tursku poziva da se ”vrati pozitivnoj agedni”. ”EU očekuje fundamentlnu promenu pristupa Turske. Vreme ističe i približavamo se prelomnom trenutku u našem odnosima sa Tuskom”, zaključio je Borelj. On je podsetio da će se o odnosima sa Turskom u EU na najvišem nivou odlučivati u decembru. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dead1 on November 20, 2020, 01:01:55 am Izraelski F-35 u vijezabama sa Kiparskim PVO.
https://alert5.com/2020/11/19/israeli-f-35s-test-cyprus-air-defense-system-in-joint-exercise/ Ocigledno Izrael otvoreno pokazuje svoju podsku za Kipar, narocito kako Erdogan huska u tom kraju. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 21, 2020, 12:58:49 pm субота, 21.11.2020.
Турска продужила сеизмичка истраживања у источном Медитерану до 29. новембра Турска је саопштила да ће у источном Медитерану продужити подморска истраживања брода „Оруч Реис” до 29. новембра, а овај потез могао би да појача тензије у региону. Надлежни су навели да ће „Оруч Реис” наставити истраживања у подручју западно од Кипра, заједно са још два друга брода - „Атаман” и „Ченгиз Хан”, јавља Ројтерс преноси Танјуг. Анкара је у септембру повукла брод ради покушаја да са Грчком успостави дипломатске односе, али га је онда вратила, што је изазвало гнев Грчке, Француске и Немачке. Тада је најављено да ће брод завршити са истраживањима до 23. новембра. Грчка и Турска споре се око поморских граница и права на налазишта нафте и гаса у источном Медитерану. Спор је избио у августу када је Турска послала „Оруч Реис” у воде на које такође полажу право Грчка и Кипар. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 22, 2020, 08:17:51 am субота, 21.11.2020.
Ердоган позвао ЕУ на дијалог ИСТАНБУЛ - Турски председник Реџеп Тајип Ердоган позвао је данас Европску унију на дијалог услед све већих тензија у источном Медитерану, али је упркос томе тамо ипак данас продужио потрагу за гасом. Та мисија је данас продужена до 29. новембра, а истраживање се обавља у поморској зони око које се Анкара и Атина споре. Присуство турског истраживачког брода „Орук Реис” у спорном подручју је довело Турску и Грчку на руб рата, а и изазвало вишемесечне тензије у односима с ЕУ која је овог месеца продужила санкције Анкари за још годину дана и планира да их пооштри. Казнене мере укључују ограничено издавање виза и замрзавање имовине лицима повезаним са потрагом за гасом у Медитерану. „Чекамо да ЕУ испуни своја обећања, да нас не дискриминише или бар да не постане оруђе за стварање непријатељства према нашој земљи”, рекао је Ердоган на конгресу своје странке. Турски лидер је тврдио да Турска „не види своју будућност нигде другде до у Европи” и да Анкара жели „најтешњу сарадњу с пријатељима и савезницима”. „Не мислимо да с неком државом или институцијом имамо проблем који се не може решити политичким, дипломатским путем или дијалогом”, рекао је Ердоган, преноси Бета. Лидери ЕУ ће почетком децембра разговарати о новим санкцијама против Турске. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 22, 2020, 02:25:32 pm Ispunite svoje obećanje!
Tanjug 22. 11. 2020. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Ankara sebe smatra neodvojivim delom Evrope. Erdogan je prilikom obraćanja članovima svoje vladajuće stranke rekao da bi Evropska unija trebalo da održi svoja obećanja data prilikom rešavanja problema migranata i Tursku primi u Uniju, prenosi Rojters. Govoreći o merama uvedenim radi sprečavanja širenja korona virusa, Erdogan je kazao da će one biti još rigoroznije, ukoliko se ne poštuju, prenosi turski portal Hurijet. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 23, 2020, 05:57:40 am 22.11.2020.
Erdogan: Turska nerazdvojivi deo Evrope, ali neće popustiti pred napadima AUTOR: FoNet Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Turska, koja je zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, sebe vidi kao nerazdvojivi deo Evrope, ali ne namerava da popusti pred napadima i dvostrukim standardima, javlja AFP. "Mi sebe doživljavamo kao nerazdvojivi deo Evrope", rekao je Erdogan. "To ne znači da ćemo prihvatiti otvorene napade na našu zemlju i naciju, na prikrivene nepravde i dvostruke standarde," rekao je turski šef države u govoru članovima svoje Stranke pravde i razvoja, prenosi AFP. Agencija navodi da su aktivnosti Turske u istraživanjima nafte i gasa u spornom delu istočnog Sredozemlja povećale napetosti s Evropskom unijom, jer je Turska zbog tih istraživanja ušla u spor s Grčkom i Kiprom. Istovremeno, AFP podseća na najavu nemačke kancelarke Angele Merkel da će EU na predstojećem samitu u decembru raspravljati o turskom nastavku istraživanja prirodnog gasa vodama istočnog Sredozemlja. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 24, 2020, 07:10:01 am Ambasadori EU pozvani u turski MIP zbog pretresa broda u Sredozemnom moru Ambasadori EU, Italije i otpravnik poslova Nemačke pozvani su u Ministarstvo inostranih poslova Turske zbog pokušaja vojnika bundesvera da pretresu turski brod u Sredozemnom moru, saopštio je izvor u MIP-u ruskim medijima. Zamenik ministra inostranih poslova Sedat Onal predao je ambasadorima protesnu notu jer su neke države u okviru operacije „IRIN“ pokušale da pretresu trgovački brod „Rosaline A“, bez odobrenja Ankare. U protesnoj noti se naglašava da je ovaj incident u suprotnosti sa međunarodnim pravom, i da Turska ima pravo na kompenzaciju. Ranije je Turska saopštila da su nemački vojnici pretresli njen teretni brod koji je plovio ka Libiji. Podsetimo, EU je 31. marta pokrenula novu vojno-morsku misiju IRIN za kontrolu poštovanja embarga UN za isporuke oružja u Libiju. Ova misija ima za cilj da spreči šverc oružja i prirodnih resursa Libije. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202011231123936487-turska-pozvala-u-mip-ambasadore-eu-italije-i-nemacke/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 24, 2020, 12:18:20 pm Quote Germany says Turkey stopped it checking ship for arms-running to Libya German Defense Ministry today, in a statement, said that Turkey prevented German frigate Hamburg from carrying out complete search of a Turkish cargo ship Rosaline A in the Eastern Mediterranean, which was suspected of taking arms to Libya. German frigate Hamburg was part of EU's naval mission Operation Irini. EU launched Operation Irini to stop the flow of arms to Libya. Turkey denies German allegations. According to Turkey, Turkish freighter Rosaline A did not violate any provision of international law. Earlier, incidents of confrontation between Turkish frigates and Greek, French frigates in the Eastern Mediterranean were reported in which Greek and French frigates also accused Turkey of preventing searching of its cargo ships en route to Libya. https://youtu.be/unHRcxRa9e0 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 26, 2020, 09:12:20 am Nova upozorenja Evropske unije Turskoj Odnosi Evropske unije i Turske naći će se na prekretnici ukoliko Ankara ne prestane da krši međunarodno pravo u istočnom Mediteranu, upozoravaju u Briselu. Problemi koji opterećuju međusobnu saradnju biće, kako se najavljuje, na dnevnom redu dvodnevnog samita EU koji počinje desetog decembra. „Jednostrani potezi Ankare u istočnom Mediteranu pojačavaju tenzije u regionu i u suprotnosti su sa stavovima Evropske unije. Vreme je da Ankara shvati da se takvim ponašanjem udaljava od Brisela”, izjavio je šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj i naglasio da je EU solidarna sa Grčkom i Republikom Kipar u sporu oko razgraničenja ekonomskih zona u vodama Sredozemnog mora ispod kojih su otkrivena ogromna nalazišta nafte i tečnog gasa. Vreme ističe i približavamo se „prelomnom trenutku” u našim odnosima s Turskom ukoliko ona ne promeni svoj stav, upozorava Ankaru visoki komesar EU za spoljne poslove. U Briselu su kao provokaciju doživeli nedavnu posetu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana severnom Kipru, gde su tamošnji Turci proglasili nepriznatu državu. U nekadašnjem mondenskom grčkom letovalištu Varoša, u Famagusti, koje su Turci okupirali prilikom vojne intervencije 1974. godine, on je organizovao piknik i otvoreno se založio za stvaranje dve odvojene države na ostrvu – turske i grčke – naglasivši da je ideja o ponovnom ujedinjenju Kipra već mrtva. To je odmah naišlo na kritike u Atini, Nikoziji, Briselu i Njujorku jer je u suprotnosti s rezolucijama Ujedinjenih nacija o rešenju kiparskog problema. Pregovori koji se godinama vode pod pokroviteljstvom UN prekinuti su sredinom 2017. godine zbog nesporazuma oko povraćaja otete grčke imovine i demilitarizacije severa ostrva, gde Ankara stalno drži više od 30.000 vojnika i odbija da ih povuče. U Turskoj očigledno ponovo oživljava stara ideja o stvaranju „Mavi vatan” (Plava otadžbina), odnosno o novom, kako to u Ankari kažu, pravednijem razgraničenju u vodama Egeja, odnosno istočnog Mediterana. Posle sto godina u Ankari dovode u pitanje Ugovor iz Lozane (1923) kojim je izvršeno razgraničenje između Grčke i Turske posle raspada osmanske imperije. Taj sporazum je potpisan jer Turska tada nije bila u stanju da se izbori za pravedno razgraničenje iako ima najdužu obalu u regionu i izlazi na četiri mora: Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno. U Ankari se zasad ne osvrću na upozorenja koja stižu iz Brisela i ove sedmice su odlučili da produže istraživanja u spornim vodama koja obavlja specijalni brod „Oruč reis”. U Atini kažu da u takvoj situaciji ne mogu da sednu za pregovarački sto s Turskom. „Mi ćemo do samita EU sagledati dalji razvoj u istočnom Mediteranu, pa ćemo posle toga odlučivati o sankcijama”, ističu u Evropskoj uniji, u kojoj su dosad izbegavali da izazivaju Tursku, jednu od vodećih članica NATO-a na jugoistočnom krilu alijanse. Ne otkriva se koje mere će biti preduzete protiv Turske, dok mediji saznaju da će se na udaru naći pre svega lica koja učestvuju u ilegalnim podvodnim istraživanjima nafte i gasa u spornom regionu, kao i njihova imovina. EU i Turska ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko rešenja krize u Libiji, koja je duboko podeljena posle ubistva Muamera Gadafija. To potvrđuje najnoviji incident oko pretresa jednog turskog broda pošto se sumnja da Ankara ne poštuje dogovor u Ujedinjenim nacijama i ilegalno naoružava vladu u Tripoliju. Predsednik Erdogan, odgovarajući na kritike koje stižu iz Brisela, istakao je da je „Turskoj mesto u Evropi”, ali zasad ne pokazuje spremnost da ustukne od svojih planova u istočnom Mediteranu. Po već uobičajenoj praksi, on prelazi u kontranapad. „Mi očekujemo da EU ispuni svoja obećanja (oko prijema Turske u uniju i zajedničkog rešavanja migrantske krize), a ne da nas diskriminiše i da stvara neprijateljski stav prema našoj zemlji. Svaki problem se može rešiti diplomatskim putem i dijalogom”, uopšteno je izjavio on. Erdogan zasad ne pokazuje spremnost da preispita svoju „politiku” u novom prekrajanju pomorskih granica sa Grčkom i Republikom Kipar, koju Ankara još nije priznala iako je punopravni član EU i UN. Turska je počela pristupne pregovore o ulasku u EU krajem 2005. godine, ali još nije odmakla od početka. Njenom prijemu se otvoreno protive Francuska, Nemačka i Republika Kipar, koja je stavila veto na više poglavlja pošto Ankara još nije priznala vladu u Nikoziji. izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/467513/Nova-upozorenja-Evropske-unije-Turskoj) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 26, 2020, 03:35:53 pm Francuska traži da EU uvede sankcije Turskoj
Tanjug 26.11.2020. Francuska predlaže da Evropska unija nakon upozorenja iz oktobra sledećeg meseca uvede sankcije Turskoj, ali tek treba da dobije podršku vlada zemalja EU pored Grčke i Kipra, kažu francuski zvaničnici. Pariz navodi da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nije poslušao upozorenja lidera EU 1. oktobra da se povuče u sporu oko istraživanja plina u Sredozemlju ili da se suoči sa posledicama. Francuska nije izradila detaljni plan sankcija, ali diplomate kažu da bi mere pogodile tursku ekonomiju, verovatno u brodarstvu, bankarstvu i energetici, prenosi Rojters. Očekuje se da će Evropski parlament danas zatražiti sankcije, osuđujući Erdoganovu posetu početkom ovog meseca otcepljenim kiparskim Turcima na severu Kipra. Francuska se takođe sukobljava sa Turskom zbog konflikta oko Nagorno-Karabaha. Pariz je, naime, optužio Ankaru za podsticanje krize na Kavkazu, što ta zemlja odbacuje. - Turska zna šta treba da uradi - rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drian ove sedmice na francuskom parlamentarnom saslušanju pod nazivom: Suočavanje ili saradnja, na njima je". Tursko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je EU zbog razgovora o sankcijama, rekavši da takva rasprava nije bila korisna. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 26, 2020, 05:47:59 pm "Turska je imala priliku"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 26.11.2020. Turska je do sada odbila da preduzme mere koje je tražila Evropska unija kako bi se izbegle sankcije bloka, izjavio je portparol grčke vlade Steljos Pecas. Pecas je rekao da je tursko kontinuirano istraživanje izvora gasa na istoku Mediterana potkopalo napore za ponovno pokretanje razgovora o dugotrajnom sporu oko morske granice, koji je podigao vojnu napetost između dve članice NATO-a i regionalnih rivala, piše AP. "Evropa nije naivna. Turska je dobila priliku i vreme da promeni kurs. Odlučila je da to ne učini'', rekao je Pecas. Lideri EU će se 10. i 11. decembra sastati kako bi razgovarali o nizu pitanja, uključujući spoljne odnose i tekući spor između Turske i država članica EU, Grčke i Kipra. Atina navodi da brod za ispitivanje uz pratnju ratne mornarice koji je Turska poslala u vode između te tri zemlje operiše u oblastima u kojima Grčka ima prava na eksploataciju na moru. Grčka je poslala sopstvene pomorske brodove da nadgledaju kretanje turskih brodova. Kipar se takođe protivi turskim istraživanjima i bušenju u vodama oko ostrva gde Nikozija polaže ekskluzivna ekonomska prava. Ankara kaže da ima puno pravo da se bavi svojim aktivnostima. Lideri EU su 1. oktobra rekli da će na decembarskom sastanku razmotriti sankcije „u slučaju ponovnih jednostranih akcija ili provokacija kršenja međunarodnog prava“. Turska tvrdi da se EU u sporu nepravedno priklonila Grčkoj i Kipru. Viši pomoćnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sastao se prošle nedelje u Briselu sa najvišim zvaničnicima EU, tvrdeći da je njegova vlada i dalje spremna da ponovo započne razgovore sa Grčkom. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 26, 2020, 08:24:55 pm Evropski parlament zadao novu glavobolju Turskoj
Novosti online 26. 11. 2020. EVROPSKI parlament je usvojio rezoluciju kojom se traži uvođenje sankcija Turskoj zbog stava oko kiparskog problema, navodi se u saopštenju EP. - Poslanici su pozvali Evropski savet da sačuva jedinstvo prema jednostranim i nezakonitim akcijama Turske i uvede stroge sankcije - navodi se u dokumentu. Rezoluciju je podržao 631 poslanik, dok je troje bilo protiv, a 59 uzdržano. Kako se navodi u rezoluciji, „dugoročno rešenje konflikta će biti moguće kao rezultat dijaloga, diplomatskih napora i pregovora“. Kako smatraju poslanici Evropskog parlamenta, rešenje kiparskog problema bi trebalo da se zasniva na jedinstvenoj federaciji turske i grčke zajednice na ostrvu. - Poslanici pozivaju EU da igra aktivniju ulogu u pregovorima pod okriljem UN - navodi se u rezoluciji. Predsednici država i vlada EU bi trebali na narednom samitu 10-11. decembra da razmotre pitanje odnosa prema Ankari. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 27, 2020, 05:34:42 pm 27.11.2020.
Čavušoglu tvrdi da se u Evropi beleži znatan porast islamofobije i rasizma AUTOR: Anadolija Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je da se u Evropi beleži znatan porast islamofobije, rasizma i antiislamizma iako migranti i muslimani daju značajan doprinos svojim zajednicama na tom kontinentu. Poslednji primer za taj doprinos su, kako je rekao, i dvoje Turaka u Nemačkoj koji su razvili vakcinu protiv kovid-19, prenosi Anadolija. Čavušoglu je na 47. sastanku ministara spoljnih poslova Organizacije islamske saradnje (OIC) u Nigeru, podsetio da još uvek traje borba protiv koronavirusa, pa su u tom smislu ohrabrujući izveštaji o pronalasku vakcine. "S obzirom na to da su gotovo polovina naših članica najmanje razvijene zemlje, moramo osigurati da vakcina bude dostupna svima, posebno najugroženijima", rekao je Čavušoglu. On je istakao da je ova godina predstavljala izazov za sve, a osim pandemije kovid-19, bila je godina u kojoj je islamofobija bila u porastu kao nikad pre. Osvrnuo se i na gradnju izraelskih naselja na palestinskim teritorijama, navodeći da je ona dosegla najviši nivo do sada. "Njihov je cilj jasan: učiniti nezavisnu, suverenu palestinsku državu fizički nemogućom", poručio je turski ministar. Povodom poslednjih dešavanja u Nagorno-Karabahu, Čavušoglu je rekao da je zajednička deklaracija potpisana između Jermenije, Azerbejdžana i Rusije obećavajući korak za trajni mir u regionu, kao i da deklaracija potvrđuje teritorijalni integritet Azerbejdžana u skladu s rezolucijama UN, OEBS i OIC. Čavušoglu je tokom obraćanja istakao se u Evropi beleži značajan porast antiislamizma. "Nažalost, ovaj se trend neće smanjiti. Islamofobija i rasizam potdsaknuti su antiimigrantskom retorikom. Međutim, imigranti i muslimani i dalje doprinose svojim zajednicama. Poslednji je primer razvoj vakcine protiv kovid-19 od strane dvoje Turaka koji žive u Nemačkoj", rekao je ministar. "Nažalost, u Evropi nema vođa s vizijom. Neki se čak usuđuju preuređivati našu svetu veru. Mir i blagostanje miliona muslimana na Zapadu ugroženi su pod izgovorom 'borbe protiv terorizma'", naveo je Čavušoglu. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 28, 2020, 07:21:51 pm Postoji bolest koja se brže širi od korone
Novosti online 28. 11. 2020. PREDSEDNIK Republike Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je na rastuću islamofobiju na Zapadu i poručio da vređanje drugih ljudi i njihovih verovanja nemaju veze sa slobodama, javlja Anadolu Agencija. Erdogan se preko video-linka obratio učesnicima 23. godišnjeg kongresa Muslimanske američke zajednice (MAS) i zahvalio organizatorima koji su uspeli naći načina da se okupe na virtuelnoj platformi kada već uslovi pandemije KOVID-19 ne dozvoljavaju tradicionalna okupljanja. - Svesni smo da između srca ne mogu biti granice. Udaljenost je navažna za one čija srca su ujedinjena - kazao je Erdogan. Erdogan je upozorio na problem rastuće islamofobije na Zapadu i naveo "primer Francuske u kojoj se pod plaštom slobode govora vređa Poslanik Muhammed". - Vređanje nečijih svetinja je daleko od slobode. Mišljenje je jedno, a vređanje nešto drugo - kazao je Erdogan. Ističući kako je ideološki fanatizam uzeo maha, Erdogan je kazao da oni koji ignorišu napade na džamije i ohrabruju vređanje muslimanskog proroka Muhameda, ustvari prikrivaju vlastiti fašizam. Turski predsednik Erdogan je dalje kazao da je islamofobija bolest koja se širi brže od koronavirusa. - Kulturalni rasizam, diskriminacija i netolerancija su dosegli razmere da više ne mogu sakriti i u zemljama koje su godinama važile za kolevke demokracije - kazao je Erdogan. Erdogan tvrdi da su islamofobija i ksenofobija postali trend koji rukovodi državnim politikama i otežava svakodnevni život ljudi. Dodao je da je marginalizacija muslimana na bazi njihovih verovanja, jezika, imena i načina oblačenja postala uobičajena praksa u mnogim zemljama. Turski predsednik Erdogan i ovom prilikom je kazao da se Turska odlučno suprotstavlja svim oblicima sukoba na etničkim ili verskim osnovama i da je uvek spremna odgovoriti na napade na njene svete vrednosti. - Nastojimo voditi umerenu, poštenu i samouverenu politiku koja je primer cijelom čovečanstvu, a posebno u kontekstu religijskih sloboda. Ne mešamo se u tuđa vjerovanja ili način života i garantujemo slobodu praktikovanja vere svim našim građanima - kazao je Erdogan. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on November 28, 2020, 08:09:52 pm - Nastojimo voditi umerenu, poštenu i samouverenu politiku koja je primer cijelom čovečanstvu, a posebno u kontekstu religijskih sloboda. Ne mešamo se u tuđa vjerovanja ili način života i garantujemo slobodu praktikovanja vere svim našim građanima - kazao je Erdogan. I E, vala taj ga je preterao u svakom pogledu! Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on November 29, 2020, 11:24:56 am - Nastojimo voditi umerenu, poštenu i samouverenu politiku koja je primer cijelom čovečanstvu, a posebno u kontekstu religijskih sloboda. Ne mešamo se u tuđa vjerovanja ili način života i garantujemo slobodu praktikovanja vere svim našim građanima - kazao je Erdogan. I E, vala taj ga je preterao u svakom pogledu! Gde mu je sad ono "Džamije su naše kasarne, minareti naši bajoneti, vjernici naši vojnici,..." itd? Zapadu je dugo trebalo, da shvati, da Erdogan misli posve ozbiljno. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 02, 2020, 08:59:01 am Quote Turkey in secret talks with Israel to fix ties: Al Monitor Turkey is in secret talks with Israel to fix ties, claims US based Arab news source, Al Monitor. According to Al Monitor, Turkish head of intelligence has held talks with his Israeli counterpart to revive diplomatic ties. Since 2018, Turkey and Israel do not have ambassador in each other's country. Al Monitor claims that due to likely tough stance of coming US President Joe Biden against Turkey, Turkey is mending its ties with US allies in the region. Turkey and Erdogan are famous in Muslim world for taking hard positions against Israel recently. Turkey condemned UAE's normalization of ties with Israel. Will Turkey revive ties with Israel? It seems that Al Monitor's story is not well balanced. In near future, there does not seem a likelihood of normalization of ties between Turkey and Israel. https://youtu.be/yXrdhJkRwFI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on December 02, 2020, 06:34:40 pm Baš je politika čudna kurva! 8)
Samo ću uprostiti komentar na prethodni post (neka se niko ne nađe uvređen): Muslimani i jevreji se dogovaraju kako da s'ebu neke druge muslimane! :zid :zid :zid Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on December 03, 2020, 11:16:30 am Baš je politika čudna kurva! 8) Samo ću uprostiti komentar na prethodni post (neka se niko ne nađe uvređen): Muslimani i jevreji se dogovaraju kako da s'ebu neke druge muslimane! :zid :zid :zid Preferans? Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 03, 2020, 11:24:03 am Baš je politika čudna kurva! 8) Samo ću uprostiti komentar na prethodni post (neka se niko ne nađe uvređen): Muslimani i jevreji se dogovaraju kako da s'ebu neke druge muslimane! :zid :zid :zid Preferans? Preferans. Samo je pitanje, ko je koga zvao ;D Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 03, 2020, 12:47:21 pm Quote Saudi Arabia ends unofficial boycott of Turkish imports Saudi Arabia has reportedly ended unofficial boycott of Turkish imports. Saudi Arabia never confirmed officially that it had boycotted Turkish goods but several social media videos showed Turkish goods being removed from shelves in Saudi Arabia. Saudi businessmen were also being advised against import of items from Turkey. But after the recent phone call between King Salman and President Erdogan, Saudi Arabia-Turkey relations are taking a new turn. Unofficial ban on Turkish goods in Saudi Arabia is being lifted. Turkey is need of economic help as Turkish economy is under severe stress. Turkish Lira is continuously falling. https://youtu.be/ceuDoJA0cp0 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 04, 2020, 09:54:54 am Evropska unija najavljuje sankcije Turskoj Ranije je Evropska unija saopćila da bi novim sankcijama ovu zemlju trebalo podstaći da sporna bušenja u potrazi za prirodnim gasom u istočnom Sredozemnom moru ograniči na svoje teritorijalno more. Grčka i Kipar smatraju da Turska ugrožava njihovu sigurnost. I već su sredinom jula progurali da se EU mora pozabaviti mogućim sankcijama protiv Turske. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/941860/nove-napetosti-evropska-unija-najavljuje-sankcije-turskoj) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 05, 2020, 05:34:25 pm Dok EU odlučuje o sankcijama za Ankaru, Turska najavljuje vojne vežbe kod grčkog ostrva
Tanjug 05.12.2020. Turska je danas izdala pomorsko obaveštenje o održavanju vojnih vežbi u području jugoistočno od Krita, prenosi Ekatimerini. Ankara je juče najavila da će se vojne vežbe održati 9. i 10. decembra u vodama između grčkih ostrva Rodos i Kastelorizo, a danas je izdala Navteks poruku. Vežbe će se poklopiti sa samitom Evropskog saveta koji će biti održan 10. i 11. decembra, a na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o sankcijama Ankari. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 07, 2020, 11:54:26 am Erdogan: Zalažemo se za mir, međutim... Turska se neće pokoriti pretnjama u sporu sa Grčkom i Kiprom zbog pomorskih prava u istočnom delu Mediterana, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. On je, takođe, rekao da Turska želi pregovore oko oprečnih tvrdnji o kontinentalnom pojasu i pravu na potencijalne energetske resurse, preneo je Rojters. "Kada je reč o pitanju istočnog Mediterana, naša zemlja se nikada ne zalaže za tenzije, već za mir, saradnju, pravičnost i sprovođenje pravde. Put do ovoga ide kroz pregovore zasnovane na uzajamnom poštovanju", rekao je Erdogan, ponavljajući poziv za održavanje konferencije na kojoj bi bili uključeni svi akteri u regionu. Međutim, Turska neće dozvoliti "piratski mentalitet" koje pokazuju druge zemlje kako bi je ograničile na uski obalski pojas. "Nećemo se pokloniti pretnjama i ucenama ... Nećemo dozvoliti imperijalistički ekspansionizam", istakao je on. Lideri Evropske unije treba da procene da li postoje osnove za uvođenje sankcija protiv Turske. Oni će u četvrtak odlučiti da li će ispuniti svoju pretnju o uvođenju sankcija nakon što je Turska poslala svoj istraživački brod u vode na koje Grčka polaže pravo. Francuska se najviše zalaže za to da na samitu EU koji se održava 10. i 11. decembra budu uvedene sankcije Turskoj. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=07&nav_category=78&nav_id=1776696) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 08, 2020, 08:13:22 am Evropska unija u četvrtak odlučuje o sankcijama Turskoj
Srna 08.12.2020. Šefovi diplomatija EU saopštili su danas da Turska nije pomogla u rešavanju spora oko resursa prirodnog gasa na istoku Sredozemnog mora, ali da će odluku o sankcijama ostaviti za samit zakazan u četvrtak, 10. decembra. Ministri spoljnih poslova EU koji su radili na proceni osnove za ekonomske sankcije protiv Ankare saglasili su se da je Turska pogoršala tenzije od oktobra, kada su lideri evropskog bloka najavili mogućnost sankcija u decembru. - Na žalost, nismo videli napredak ili poboljšanje situacije od posljednjeg samita Evropskog saveta u oktobru. Nismo videli promenu smera u ponašanju Turske. Naprotiv, po nekoliko pitanja situacije je pogoršana - naglasio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je nešto ranije da "njegova zemlja neće popustiti pred prijetnjama i ucenama", ali je ponovio poziv za pregovore o sporu oko polaganja pravna resurse u Sredozemnom moru. Šef nemačke diplomatije Hajko Mas čija zemlja predsedava EU rekao je da će odluka o eventualnim sankcijama biti donesena na samitu. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 08, 2020, 04:22:09 pm уторак, 08.12.2020.
Сијарто: ЕУ треба да буде захвална Турској АНКАРА – Безбедност Европске уније је у доброј мери у рукама Турске и ЕУ треба да јој буде захвална због односа према мигрантској кризи, изјавио је данас у Анкари министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто. На заједничкој конференцији за новинаре са шефом турске дипломатије Мевлутом Чавушоглуом, оно је рекао да би ЕУ требало Турској да плати шест милијарди евра, јер се на то обавезао споразумом о мигрантима 2016. године, пренела је агенција МТИ. „Без помоћи Турске, Западни Балкан би био брзо прегажен стотинама хиљада илегалних миграната, тако да Европска унија треба да захвали Турској, у којој има четири милиона миграната”, рекао је Сијарто, преноси Танјуг. Он је рекао и да је пандемија коронавируса повећала опасност од миграција, које би, према његовим речима, представљале и здравствени и безбедносни ризик. Сијарто је позвао на „културу обостраног поштовања” и сарадњу у међународним пословима, уместо „давања лекција” (из Брисела). Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 09, 2020, 03:00:11 pm среда, 09.12.2020.
ЕУ никада није поступала поштено према Турској АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је ЕУ да никада није поступала поштено према његовој земљи и да Анкара није забринута због економских санкција које би блок могао да уведе Турској, преноси Ројтерс. „ЕУ никада није поступала поштено, никада није испоштовала своја обећања (дата Турској). Али...ми смо увек били стрпљиви. Ми смо и даље стрпљиви”, рекао је Ердоган новинарима пред пут у Азербејџан. Турски председник је истакао да било које санкције које би ЕУ могла да уведе земљи не изазивају забринутост Анкаре. Он је истакао да ће Турска наставити да брани своје интересе у области Источног Медитерана и да у погледу тог питања неће правити компромисе. Међутим, уколико се Грчка буде понашала искрено и као прави сусед, ми ћемо бити на располагању за разговор, напоменуо је Ердоган. Турска је у сукобу са Грчком и Кипром због питања поморских граница у Источном Медитерану, а тензије су ексалирале августа ове године када је Анкара послала истраживачки брод „Оруч Рајс” у воде које Атина сматра својим. Анкара је касније, пред претходни самит ЕУ лидера одржан у октобру, повукла брод ради одржавања, како је навела. Међутим, услед незадовољавајућих резултата самита за Турску, брод је поново послат у област Источног Медитерана, да би ове недеље он поново био повучен, преноси Танјуг. Министри спољних послова ЕУ су у понедељак рекли да Турска није успела да оконца несугласице са Грчком и Кипром у вези са потенцијалним налазиштима гаса и нафте у Источном Медитерану, али су доношење одлуке о увођењу санкција земљи оставили за самит лидера ЕУ који ће почети у четвртак. Француска, уз подршку Европског парламента, предњачи у намери да ЕУ уведе санкције Турској Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on December 09, 2020, 06:52:40 pm Logično pitanje: da li je Turska ikada nastupila pošteno prema evropskim državama?
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 11, 2020, 01:55:44 pm Turska: EU da se ponaša kao pošteni posrednik
11.12.2020. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas Evropsku uniju da se ponaša kao "pošteni posrednik" u sporu koji Turska ima sa Grčkom i Kiprom oko istraživanja rezervi gasa u istočnom Mediteranu, a nakon što je EU zbog toga proširila sankcije protiv Ankare. Kako se navodi u saopštenju, Ankara odbacuje "pristrasan i ne zakonit stav" članica Unije koje potvrđuje njihovu solidarnost sa Grčkom i Kiprom. Navodna zloupotreba solidarnosti i prava veta dve zemlje pretvorila je veze EU i Turske u "začarani krug", navodi Ministarstvo. - Situacija šteti zajedničkim interesima Turske i EU, kao i miru, sigurnosti i stabilnosti našeg regiona. EU treba da preuzme ulogu poštenog posrednika, mora da deluje na principijelan, strateški i razuman način - navodi se u saopštenju Ministarstva. Lideri EU odlučili su ranije danas da prošire sankcije Turskoj, inače kandidatu za članstvo, zbog jednostranih poteza i provokacija u istočnom Mediteranu. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 11, 2020, 02:00:08 pm Kraj samita 27 šefova EU: Odblokiran novac, sankcije Turskoj
IZVOR: TANJUG PETAK, 11.12.2020 Brisel -- Završen samit lidera 27 članica EU. Na toj sednici, kako prenosi Tanjug, odblokiran je zajednički budžet EU. Takođe, dogovoreno je i smanjenje emisije štetnih gasova, nove sankcije Turskoj i produžene sankcije Rusiji. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 13, 2020, 10:39:30 am Quote US & EU to impose sanctions on Turkey Turkey is going to face sanctions by both the US and the EU. European Council on Thursday announced to adopt "restrictive measure " against Turkey's "unilateral drilling activities off Cyprus " in the Eastern Mediterranean. In the coming days, EU will announce the list of sanctions which are likely to target Turkish drilling companies and individuals involved in drilling activities in the Eastern Mediterranean. Meanwhile US is also about to announce sanctions on Turkey's defense industries against Turkey's purchase and testing of Russian S-400 air defense system. America lashed out at Turkey when, in 2018, Turkey struck a deal with Russia for the purchase of Russian S-400 air defense system. USA removed Turkey from F-35 fighter jet program after Turkey bought S-400. Turkey is part of US-led NATO alliance. Turkish President Erdogan, in a statement, regretted US and EU decisions to impose sanctions on Turkey. He said that US sanctions on Turkey are disrespectful to US's NATO ally. https://youtu.be/VOmbNkSGfHQ Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 14, 2020, 09:09:20 pm Kako su Makron i Erdogan jedan u drugom pronašli savršenog neprijatelja
I.Z.K. 14.12.2020. Odnosi Francuske i Turske dotakli su novo dno. Francuski predsednik Emanuel Makron se upleo u niz verbalnih prepirki sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom tokom poslednjih meseci, dok diplomatske veze između dve zemlje i dalje propadaju. U osnovi eskalacije neprijateljstava je mnoštvo pitanja, uključujući ono što Erdogan definiše kao francusku islamofobiju, energetske sporove u istočnom Mediteranu i vojnu podršku u Libiji, piše France 24. Ali u prošli petak je prepirka dosegla grozničave razmere kada je Erdogan pozvao Francuze da odbace svog lidera na glasanju 2022. godine, kada se očekuje da će Makron tražiti reizbor. - Moja želja je da se Francuska što pre reši problema sa Makronom - rekao je Erdogan. Makron je uzvratio uz poziv na „poštovanje“ tokom intervjua za novinski sajt Brut, rekavši da je Erdogan umanjivao slobode turskog naroda. Dr Ian Leser, potpredsednik i izvršni direktor nemačkog Maršalovog fonda, rekao je da Erdoganovo pribegavanje “diplomatskim bodljama” nije ništa novo jer on ima „tendenciju da koristi sopstvenu retoriku kao deo svoje spoljne politike“. - Trenje između Francuske i Turske delom je vođeno ličnošću. Na neki način, Erdogan ovo shvata sasvim lično jer je sve više razočaran Zapadom i mestom Turske u njemu i vidi Francusku i njeno rukovodstvo kako oličavaju sve ono što ne voli u Evropi - kulturno, politički, geopolitički – kaže on. Poslednja Erdoganova “bodlja” protiv Makrona dolazi uoči presudnog samita EU 10. decembra na kojem se očekuje da će Francuska predvoditi sankcije protiv Turske zbog nezakonitog ulaska u grčke vode u potrazi za gasom ili kršenja embarga UN-a na oružje za Libiju. Turski autoritarni lider je odavno težio da se pridruži stolu svojih evropskih kolega kao član EU i nekada se činilo da je spreman da učini sve što je EU tražila da tamo stigne. Turska se čak složila da bude “čuvar kapije” u presudnom dogovoru za EU da zaustavi broj migranata koji ulaze u Evropu. Ali nagrada - članstvo u EU možda gubi privlačnost za Tursku. Neki kritičari vide Erdoganove verbalne napade na Makrona i EU, kao namerne provokacije i način brušenja njegovog imidža među nacionalističkim Turcima koji svog predsednika vide kao branioca islamskih vrednosti. - Globalno postoji tendencija da lideri personalizuju odnose - Tramp i Putin bili su primeri za to, a Erdogan je još jedan. Na određenom nivou ličnost je važna ... ali u kombinaciji sa intenzivnim nacionalizmom kakav se viđa u Turskoj i drugde, ova retorika je poprimila opasan karakter - rekao je dr Leser. Erdogan pozvao na bojkot Francuske Erdogan je zapalio tenzije sa Makronom kada se prozvao glasom islamskog sveta nakon terorističkih napada na Francusku u oktobru. U predgrađu Pariza, učitelju Samjuelu Patiju odsekao je glavu 18-godišnji islamista jer je ovaj učenicima pokazivao krikature proroka Mohameda u okviru lekcije o slobodi govora. Usledio je danima kasnije napad u crkvi u Nici u kojem je radikalizovan čovek naoružan velikim nožem ubio tri osobe. Makron je pozvao Francuze da se suprotstave napadima radikalizovanih elemenata, tako što će se okupiti iza republičkih vrednosti sekularizma. Ali njegov strastveni govor izazvao je bes u pojedinim zemljama kada je rekao da je islam "danas u krizi u celom svetu". Erdoganova replika bila je brza i lična, rekavši da je Makronu potrebno da se proveri njegovo mentalno zdravlje. Turski lider rasplamsao je plamen neslaganja optužujući Francusku da je islamofobična i pozvao muslimane svuda da bojkotuju francusku robu. Takođe je tražio solidarnost sa kolegama muslimanima u Francuskoj, za koje je rekao da su bili „podvrgnuti kampanji linča sličnoj onoj protiv Jevreja u Evropi pre Drugog svetskog rata“. Dok su Makronove slike gorele u Pakistanu, Egiptu i Iranu, drugde u arapskom svetu Erdoganov poziv nije dobio odgovor. Francuske vlasti su Erdoganove reči osudile kao tursku „propagandu“ protiv Francuske i odmah pozvale svog ambasadora u Tursku na razgovore. Brušenje imidža kod kuće Pored uloge ličnosti u podsticanju trenutnih neprijateljstava između dvojice svojeglavih vođa, postoji i želja da se poveća podrška kod kuće. - Makron i Erdogan su jedan u drugom pronašli idealnog neprijatelja. Ova prepirka deluje na obojicu lidera na neki neobičan način, kako u zemlji, tako i u smislu uticaja koji pokušavaju da projektuju u inostranstvu - rekao je Asli Aidintasbas, član Evropskog saveta za spoljne odnose, za Vašington Post. Čak i sa dolazećom američkom administracijom Džoa Bajdena koja će verovatno preuzeti aktivniju ulogu u međunarodnim poslovima, uključujući i Evropu, moguće je da Erdogan nastavi sa svojim napadima na Makrona. - Erdogan je vešt političar koji je prešao put od liberalnog reformiste do čvrstog autoritarnog lidera . On unutar Turske treba da plati vrlo malu cenu za otvoreni stav protiv Francuske i Evrope. To je politički plus za Erdogana, jer je nacionalističko raspoloženje široko rasprostranjeno u zemlji - čak i u opoziciji – kaže Leser. Makron je takođe možda donekle vođen domaćim motivacijama. Njegova žestoka odbrana sekularizma nakon nedavnih terorističkih napada i pokušaji da se bolje integriše praksa islama u francusku kulturu mogu mu pomoći u šansi za reizbor ako se suoči sa liderom krajnje desnice Marin le Pen 2022. godine. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 15, 2020, 06:58:31 am Erdogan poručuje EU i SAD: Bolje ispunite obećanja umesto što nam uvodite sankcije Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je uznemiren sankcijama Amerike i Evropske unije protiv Turske i da zvanična Ankara ne očekuje sankcije, već ispunjenje obećanja, prenosi agencija „Anadolu“. On je istakao da „Turska od EU ne očekuje sankcije, već ispunjenje obećanja o punopravnom članstvu u toj organizaciji. Govoreći o Americi, turski lider je rekao da od nje takođe ne očekuje sankcije, već podršku. „Veoma je tužno što u poslednje vreme ima sve više saopštenja iz Sjedinjenih Američkih Država i EU o sankcijama našoj zemlji. Ne čekamo sankcije, već ispunjenje obećanja koje je dala EU i podršku SAD u našoj borbi protiv terorističkih organizacija“, rekao je Erdogan novinarima. Ranije su lideri EU usaglasili odluku o proširenju postojećih individualnih sankcija Turskoj zbog nezakonitog bušenja u istočnom Mediteranu. Visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju takođe je naloženo da radi na sazivanju međunarodne konferencije za situaciju u toj oblasti i da do marta 2021. godine izradi izveštaj u vezi odnosa sa Turskom. izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012141124099812-erdogan-porucuje-eu-i-sad-bolje-ispunite-obecanja-umesto-sto-nam-uvodite-sankcije/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 16, 2020, 07:28:08 am Erdogan želi da razgovara sa EU; "Nadam se novoj stranici" Turski predsednik Tajip Redžep Erdogan izrazio je želju za otvaranjem "nove stranice" sa EU On je to rekao tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. To je prvi kontakt Erdogana sa visokim zvaničnikom EU od kada je Unija odlučila da uvede sankcije Turskoj. "Dok Turska želi otvaranje nove stranice sa EU, neki uporno pokušavaju da izazivaju krize", rekao je Erdogan dodajući da želi "ponovo da razgovara sa EU". Lideri Unije su na nedavnom samitu u Briselu odlučili da uvedu sankcije Turskoj zbog njenih "nezakonitih i agresivnih akcija" na Mediteranu protiv Grčke i Kipra. EU je usvojila individualne sankcije koje su usmerene na osobe uključene u turska istraživanja u istočnom Mediteranu, a lista osoba obuhvaćenih sankcijama biće utvrđena narednih sedmica. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=15&nav_category=78&nav_id=1781404) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 16, 2020, 10:03:59 am Quote How severe are US sanctions on Turkish Defense Industry? US has imposed sanctions on Turkey's SSB. SSB is Turkey's Defense Presidency which oversees procurement and development of Turkey's defense equipment. Ismael Demir, chairman of Turkish SSB and 3 other SSB officials have also been put under sanctions. Turkey is the first NATO country to have been placed under America's CAATSA sanctions. America imposed these sanctions on Turkey against Turkey's purchase of Russian S-400 air defense system. Greece has welcomed US decision of sanctions on Turkey while Russia and Azerbaijan condemned it. https://youtu.be/qPb1DGZLYas Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 17, 2020, 01:31:07 pm Novi sudar Turske i EU u Mediteranu Voz koji je pre dvadeset godina krenuo iz Ankare ka Briselu još je daleko od odredišta pošto se krajem prošle sedmice suočio sa novim rampama. Brisel i Ankara su se sada sudarili zbog jednostranih aktivnosti Turske u istočnom Mediteranu, gde nasuprot međunarodnom pomorskom pravu traga za naftom i gasom u vodama koje pripadaju Republici Kipar i Grčkoj. EU je saopštila da je odlučila da uvede dodatne sankcije kompanijama i zaposlenima koji su direktno angažovani u istraživanjima u istočnom Sredozemlju. Na toj listi do sada su bila dva lica koja su učestvovala u spornim radovima. „Mi odbacujemo odluku Evropskog saveta jer su optužbe protiv turske neosnovane i protivpravne. Takav pristup Brisela je daleko od evropskih vizija... Nema Evrope bez Turske koja je nezaobilazna zemlja”, ističe zvanični predstavnik vladajuće Partiji pravde i razvoja (AKP) Omer Čelik. U Ankari pozivaju EU da se u sporu u Mediteranu ponaša kao „pošten posrednik”, da ne podleže pritiscima koji stižu iz Atine, Nikozije i Pariza. U deklaraciji koja je usvojena na zasedanju Evropskog saveta na adresu Ankare su izrečene teške reči. Osuđene su njene „jednostrane aktivnosti i provokacije” u vodama istočnog Mediterana i na Kipru. U tom dokumentu se naglašava da je u Turskoj „eskalirala retorika protiv EU”, prenose istanbulski mediji. Dogovoreno je da se utvrdi dodatna lista lica protiv kojih će se uvesti sankcije „zbog nedozvoljenih podvodnih aktivnosti u Sredozemlju”. Pojedini članovi EU – pre svega Grčka i Francuska – tražili su oštrije ekonomske sankcije kao i embargo na prodaju oružja koje Ankara uglavnom kupuje od Italije i Španije. Kako tvrde istanbulski mediji to je izostalo pre svega zahvaljujući razložnom stavu kancelarke Angele Merkel (uz podršku Italije i Španije), koja ne želi da izaziva predsednika Tajipa Erdogana, čija zemlja je nezaobilazan faktor u rešavanju migrantske krize. Pogotovo što on već duže vreme preti da će podići rampe na zapadnim granicama i otvoriti vrata izbeglicama kojih u Turskoj sada ima više od tri miliona i 500.000. Odnosi EU – Turska biće ponovo na dnevnom redu samita unije koji treba da se održi u martu iduće godine. Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je zadužen da prati dalji razvoj u regionu i radi na pripremama međunarodne konferencije o istočnom Mediteranu kako bi se za pregovoračkim stolom postigao kompromis o razgraničenju u vodama između Turske, Grčke i Republike Kipar. Ta inicijativa nije nova, prihvata je i Ankara, ali insistira da u njenom radu učestvuje i „Turska republika severni Kipar”, „država” koju je dosad priznala samo Turska. „EU nikada nije postupala pošteno prema Turskoj, nikada nije ispunila svoja obećanja. Ali, mi još nismo izgubili strpljenje”, kaže predsednik Tajip Erdogan. U Ankari iznova naglašavaju da unija treba da bude fer posrednik i da ne sme da podleže pritiscima Atine i Nikozije, da ne podržava grčke „maksimalističke zahteve” prilikom razgraničenja ekonomskih zona u Sredozemlju. Turska je postala kandidat za ulazak u EU krajem prošlog veka, dok je pristupne pregovore počela u oktobru 2005. godine, istog dana kada i Hrvatska. Ankara je dosad završila pregovore samo u jednoj oblasti i još je na samom početku, dok je Zagreb već sedam godina član unije. Turska podržava ideju da se spor sa Grčkom rešava za pregovaračkim stolom, ali ne pokazuje spremnost na bilo kakve ustupke. „Mi ćemo odlučno braniti svoje interese i interese kiparskih Turaka po svaku cenu. Tu neće biti kompromisa”, ističu u Ankari. Spor između suseda zaoštrio se kada su u vodama istočnog Mediterana pre petnaest godina otkrivena ogromna nalazišta nafte i gasa. Kao zemlja koja ima najdužu obalu u regionu, ona se zalaže za ponovno razgraničenje u Egeju i Sredozemlju. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012171124128967-putin-navaljni-ima-podrsku-stranih-obavestajnih-sluzbi-to-ne-znaci-da-ga-treba-otrovati/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 19, 2020, 10:23:02 pm Još jedna zemlja na nišanu turskog predsednika
Tanjug 19. 12. 2020. BUGARSKI predsednik Rumen Radev rekao je danas da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima ambicije da učestvuje u političkom životu Bugarske. On je to rekao povodom video obraćanja Erdogana na onlajn Nacionalnoj konferenciji Pokreta za prava i slobode (MRF), opozicione stranke sa velikim brojem etničkih Turaka u Bugarskoj. Radev je na radiju Darik rekao da Erdoganovo obraćanje "priznaje ambicije da učestvuje u političkom životu Bugarske i da je to nedopustivo". Bugarski šef države tvrdio je da je premijer Bojko Borisov, Erdoganov blizak lični prijatelj, kanal tog uticaja, prenosi bugarska agencija BTA. Po mišljenju Radeva, Erdoganovo obraćanje dovodi u pitanje reputaciju MRF-a kao nacionalno odgovorne političke snage. - Turska je prijatelj, partner i saveznik i radije ne bih da ovo utiče na naše odnose. Nadam se da se nećemo vratiti na odnose iz marta 2017. godine, kada su se turske vlasti otvoreno umešale u naš izborni proces. nadam se da se Turska neće mešati u ovu predizbornu kampanju - rekao je bugarski šef države za Darik Radio. Erdogan je u svom obraćanju govorio o dobrosusedskim odnosima dve zemlje i čestitao kabinetu Bojka Borisova na naporima da se izbori sa zdravstvenom krizom. Karadaji, koji je ponovo izabran za lidera MRF-a na Nacionalnoj konferenciji prošle subote, rekao je kasnije za Darik Radio da je Erdogan pozvan da se obrati Nacionalnoj konferenciji MRF-a u svojstvu lidera Stranke pravde i razvoja, jedne od četiri najveće turske političke stranke, a ne kao predsednik. Karadaji veruje da je Radev pogrešno protumačio Erdoganovo obraćanje jer je predsednik Turske, ali kao takav nije pozvan da govori na mrežnoj konferenciji MRF-a. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 20, 2020, 08:56:34 pm Turska demonstrirala silu usred sankcija
IZVOR: BETA NEDELJA, 20.12.2020. Turska mornarica održala je vežbe sa oružjem u istočnom delu Sredozemnog mora, saopštilo je danas tursko Ministarstvo odbrane. Vežbe su održane usred tenzija sa Grčkom zbog eksploatacije gasa u tom delu mora. "Pripadnici komande pomorskih snaga sproveli su vežbe gađanja u istočnom delu Mediterana", navelo je tursko ministarstvo na Tviteru, ali nije preciziralo kada su bile te vežbe. Međutim, ministarstvo je objavilo fotografije na kojima se vide turski brodovi. Vojne vežbe Turske održane su nakon što je Evropska unija (EU) 10. decembra odlučila da uvede sankcije Turskoj zbog njenih "nezakonitih i agresivnih" aktivnosti protiv Grčke na Sredozemnom moru. Grčka i Turska su u sporu o razgraničenju zone eksploatacije gasa u istočnom delu Sredozemnog mora. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2020, 07:29:47 am уторак, 22.12.2020.
Турска: „Оруч Рајс” наставља са мисијом до средине јуна АНКАРА - Турска је саопштила да ће истраживачки брод „Оруч Рајс”, који је оперисао у спорним водама у Источном Медитерану усред низа спорова са Грчком, наставити мисију у близини јужне обале земље до средине јуна, преноси Ројтерс. Истраживачки брод „Оруч Рајс” ће у пратњи два војна брода наставити мисију у близини обале Анталије, а овај потез ће највероватније довести до конфликта са Грчком, наводи агенција. Мисија ће трајати шест месеци, од 22. децембра ове до 15. јуна следеће године. Турски министар спољних послова Мелвут Чавушоглу је прошле недеље рекао да Анкара, и поред могућих санкција ЕУ, неће одустати од својих права и интереса у Источном Медитерану. Турска је брод „Оруч Рајс” повука из спорних вода у Источном Медитерану пред два самита ЕУ, због чега је председник Европског савета Шарл Мишел рекао да игра „мачке и миша” између ЕУ и Анкаре мора да се оконча, преноси Танјуг. На самиту који је одржан овог месеца, лидери чланица ЕУ сложили су се да припреме ограничене санкције појединцима у Турској због спора око енергетских налазишта са Грчком и Кипром, а сви оштрији потези одложени су до марта. Лидери ЕУ планирају и да о извозу оружја за Турску разговарају са НАТО савезницима и Вашингтоном, након што је Грчка „погурала” увођење ембарга на оружје. Грчка и Турска се споре око поморских граница и права на потенцијалне изворе нафте и гаса у области Источног Медитерана. Тензије су продубљене у августу, када је Анкара послала брод „Оруч Рајс” у воде које Атина сматра својим. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2020, 10:32:08 am Turski parlament produžio dozvolu za raspoređivanje snaga u Libiji
IZVOR: BETA SREDA, 23.12.2020. Ankara -- Turski parlament produžio je za 18 meseci zakon koji dozvoljava raspoređivanje vojnika u Libiji. Ovim zakonom je obnovljen mandat koji je stupio na snagu u januaru posle bezbednosnog i vojnog sporazuma između Turske i vlade u Tripoliju koju priznaju Ujedinjene nacije. Turska je juče tu odluku doneta je posle primirja u Libiji postignutog uz posredovanje UN u oktobru. Prema dogovoru o primirju predviđa se odlazak stranih snaga i plaćenika iz Libije u roku od tri meseca. Opozicione partije glasale su protiv produženja ali je ono izglasano uz glasove turske vladajuće partije i njihovih nacionalističkih saveznika. Libija je zapala u haos posle pobune 2011. u kojoj je svrgnut i ubijen dugogodišnji vođa Muamar Gadafi. Ta zemlja bogata naftom sada je podeljena između vlade u Tripoliju i rivalske administracije na istoku. Obe strane podržavaju regionalne i strane sile i brojne lokalne milicije. Podrška Ankare vladi Nacionalnog jedinstva u Tripoliju promenila je tok rata u Libiji. Uz tursku vojnu pomoć, uključujući savetnike, opremu i obaveštajne podatke, vlada u Tripoliju je uspela da zaustavi jednogodišnju ofanzivu snaga vernih Kalifi Haftaru, libijskom komandantu koji vlada u istočnom delu zemlje. Turska je optužena da je poslala hiljade sirijskih plaćenika u Libiju. Za vreme svog pohoda na Tripoli, koji je zaustavljen u junu Haftar je imao podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Francuske i rusije. Turska je takođe potpisala sporni pomorski sporazum sa vladom u Tripoliju prošle godine koji joj daje pristup ekonomskoj zoni širom istočnog Sredozemlja. Taj sporazum dodatno je povećao tenzije u turskom sporu sa Grčkom, Kiprom i Egiptom o pravima na istraživanje nafte i gasa u tim vodama. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2020, 01:10:26 pm среда, 23.12.2020.
Турски опозициони новинар осуђен на више од 27 година затвора АНКАРА – Турски суд осудио је данас у одсуству опозиционог новинара Џана Дундара на 27 година и шест месеци затвора због шпијунаже и пружања помоћи оружаној терористичкој организацији, саопштили су његови адвокати. Адвокати Дундара оцењују да је реч о политички мотивисаној пресуди, преноси Танјуг. Дундар, некадашњи главни уредник опозиционог турског листа „Џумхуријет”, као и његов колега Ердем Гул, осуђени су 2016. на пет година затвора због објављивања видео снимка на којем се наводно виде како турске обавештајне службе превозе оружје у Сирију, преноси Ројтерс. Суд у Истанбулу прогласио је Дундара, који сада живи у Немачкој, кривим за „прикупљање тајних докумената за шпијунажу и помагање терористичкој организацији”, додаје АП. Адвокати Дундара одбили су да присуствују последњем саслушању. „Не желимо да будемо део праксе легитимисања раније одлучене политичке пресуде”, навели су они уочи саслушања у писаном саопштењу. Суд је раније овог месеца одложио доношење пресуде након што су адвокати Дундара тражили да дође до замене судија како би се осигурало правично суђење, али је суд одбио тај захтев. Суд у Истанбулу прогласио је Дундара за бегунца и запленио његову имовину у Турској. Дундару се 2015. године судило због приче у којој је турску обавештају службу оптужио да је нелегално слала оружје у Сирији. У оквиру приче објављен је видео снимак из 2014. године на којем су приказали мушкарци у полицијској униформи и цивилној одећи како одврћу шрафове да би отворили камионе и отпаковали кутије. На касније објављеним фотографијама виде се камиони пуни минобацачких метака. АП напомиње да није могао да потврди аутентичност видео снимка. У извештају медија се тврди да турска обавештајна служба и турски председник Реџеп Тајип Ердоган нису дозволили тужилаштву да отпочне истрагу о кријумчарењу оружја. Ердоган је поднео кривичне пријаве против Дундара и Ердема Гула. Oн је рекао да су камиони превозили помоћ групама Туркмена у Сирији и упозорио да ће Дундар „платити високу цену”. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2020, 05:02:37 pm Erdogan: Branite teroristu
IZVOR: TANJUG SREDA, 23.12.2020. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je licemernim poziv Evropskog suda za ljudska prava da se pusti na slobodu kurdski političar Selahatin Demirtas. On je poručio da samo turski sudovi mogu da odluče o tom slučaju. Obraćajući se članovima vladajuće Partije pravde i razvoja, Erdogan je optužio EĆR da brani "teroristu" i ponovio svoj stav da je Demirtas odgovoran za smrt više desetina ljudi tokom protesta 2014. godine, koje su u usredištu optužbi protiv njega, prenosi Rojters. Velika komora suda je u utorak presudila da Turska mora pod hitno da pusti na slobodu Demirtasa, bivšeg lidera Narodne demokoratske partije, koji se više od četiri godione nalazi u zatvoru zbog krivičnih dela u vezi sa terorizmom. Erdogan je optužio Evropski sud za ljudska pravaza dvostruke standarde i donošenje "licemerne" presude u vezi sa slučajem Demirtasa koja, kako je naveo, protivreči presudi u vezi sa baskijskom partijom Batasuna. Sud je 2009. godine utvrdio da nije bilo ikakvih kršenja prava u prijavi u vezi sa gašenjem Batasune i njenim proglašavanjem za nelegalnu organizaciju. "Ako Evropski sud za ljudska prava želi da ga Turska poštuje, mora da preispita sopstvene protivrečnosti", naveo je Erdogan. On je dodao da se diskusija tiče osobe koja, kako tvrdi, "nosi masku političara i koja je bliska sa PKK (Radničkom partijom Kurdistana) i ima krv desetina ljudi na svojim rukama". Erdogan je rekao da je Demirtas proglašen krivim u Turskoj jer nije uspeo da se distancira od Radničke partije Kurdistana, koju Turska, EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 24, 2020, 01:48:26 pm Opozicija kreće u ofanzivu, a ove dve žene imaju velike šanse da ga sruše s vlasti
J.R. 24.12.2020. Tokom većeg dela 2020. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oslanjao se na spoljnopolitičke avanture kako bi skrenuo pažnju sa ekonomske krize u zemlji i političkih muka koje pritiskaju njegovu stranku Pravde i razvoja (AКP). Njegovi agresivni napadi u Libiji, Nagorno-Кarabahu i Istočnom Mediteranu pomogli su mu da zaseni poraz koji je pretrpeo prethodne godine kada je AКP izgubila lokalne izbore u većim gradovima, a članstvo počelo da se osipa. Ali, strategija je možda dostigla svoje limite. Čini se da ni investitori ni šira javnost više ne nasedaju na Erdoganovo obećanje o novoj ekonomskoj eri. Generalno, čini se da predsednik i njegova stranka gube poverenje urbanog stanovništva i mladih konzervativaca. Sada, kada se pandemija korona virusa pokazala otpornijom nego što se očekivalo i male su nade za značajan ekonomski oporavak 2021. godine, turske opozicione stranke pokušavaju da krenu u akciju. Erdogan će možda ignorisati njihove pozive za vanredne parlamentarne izbore, koji bi trebali da budu održani 2023. godine, ali može da očekuje da ga politički rivali pritiskaju na svakom koraku. Među onima koji jedva čekaju da krenu u ofanzivu su Кemal Кilidžaroglu, koji je na čelu glavne opozicione stranke CHP, kao i njene najsjajnije zvezde, Ekrem Imamoglu i Mansur Javas, gradonačelnici Istanbula i Ankare. Međutim, najbolje šanse opozicije da sruši Erdogana možda su dve žene sa suprotnih strana političkog spektra: Meral Akšener, šefica Dobre stranke, i Kanan Кaftandžoglu, šefica istanbulske kancelarije CHP-a. Njih dve teško da mogu da budu više različite. Akšener (64) je nacionalistkinja, članica turske političke elite i bivša ministarka unutrašnjih poslova. Poznata pod nazivom Asena, po mitskoj turskoj vučici, ona ne krije želju da zameni Erdogana na mestu predsednika. Već se jednom kandidovala se protiv njega 2018. godine. Кaftandžoglu (48) uživa u svom imidžu "motociklistkinje, levičarske i feministkinje“. Iako su njeni stavovi radikalniji od većine članova njene sopstvene stranke, ona je poštovana zbog toga što je "kumovala" poniženju AKP-a u Istanbulu 2019. godine. Obe stranke žele da iskoriste prostor koji se otvara u turskom političkom centru dok Erdogan vodi svoju stranku udesno. Ovaj potez dovodi AКP u sukob sa njenim koalicionim partnerom, krajnje desničarskom MHP-om. Dobra stranka predstavlja izazov desnom centru, a CHP levom centru. Akšener se, nasuprot Erdogana, sve više kreće ka centru, ali uprkos tome zadržava snažne nacionalističke stavove koji je čine teškom metom za vladajuću koaliciju. AKP i MHP bi je mnogo više voleli kao saveznicu, ali je ona glatko odbila pozive. - Čak i ako mi ne stave pištolj u glavu ne bih se pridružila valdajućoj koaliciji - rekla je svojevremeno. Sa druge strane, Кaftandžoglu je laka i česta meta za Erdogana i njemu naklonjene medije, podeseća "Blumberg". Trenutno je u procesu žalbe na optužbe, uglavnom povezane sa starim tvitovima, za vređanje predsednika, podsticanje mržnje i promociju terorizma. Njene pristalice kažu da žestina napada samo pokazuje koliko se Erdogan plaši njene sposobnosti da mobiliše armiju glasača za CHP. Gotovo petina Turaka živi u Istanbulu, a to je presudno za nade opozicije da okonča dvodecenijsku dominaciju AКP-a u turskoj politici. Turski ekonomski i politički pejzaž se od promenio od 2018. kada je koalicika AKP-MHP osvojila oko 53 odsto glasova. Erdogan je sada slabiji, ali će promena "statusa kvo" i dalje zahtevati snažno jedinstvo opozicije. Vladajuću koaliciju biće teško srušiti bez značajne pomoći Кurda, ali oni će biti oprezni prema nacionalizmu Akšenerove i ogorčeni su zbog neuspeha CHP-a da se založi za kurdske političare koji su na meti napada vlade. Ipak, Erdogan će ući u 2021. suočen sa najoštrijim pritiskom u svojoj karijeri. A uparivanje Akšenerove i Кaftandžogluove predstavlja dvostruku pretnju bez presedana za predsednika i njegovu stranku. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 28, 2020, 08:11:44 am недеља, 27.12.2020.
Војислав Лалић Турска „сахранила” преговоре о уједињењу Кипра Како би заштитиле своје интересе Атина и Анкара у последње време у источном Медитерану звецкају оружјем што изазива забринутост у НАТО-у који позива две земље-чланице да спор реше Кипарски Турци траже, уз безрезервну подршку Анкаре, да се прекину јалови преговори о поновном уједињењу подељеног Кипра и решење виде само у стварању две одвојене државе – грчке и турске. Преговори о федералној држави су „мртви и већ сахрањени” , истичу на северу подељеног острва. „Ми више не желимо да губимо време око стварања федералне државе две заједнице, сада треба преговарати о стварању две државе”, изјавио је нови премијер самопроглашене Турске републике северни Кипар Ерсан Сенер. Он каже да су две заједнице већ 52 године преговарале о проналажењу праведног и трајног решења, али договор је изостао због неприхватљивог понашања грчке администрације. „Ми не желимо да губимо још педесет година, та идеја за кипарске Турке је мртва”, каже председник владе у интервјуу истанбулском „Хуријету”. После војне интервенције 1974. године, Турци су, посетимо, на северу острва прогласили своју државу коју је досад признала само Анкара док је Република Кипар пуноправни члан Европске уније и Уједињених нација. Преговори о поновном уједињењу острва који се деценијама воде под покровитељством УН нису одмакли од почетка. Две заједнице се међусобно оптужују да блокирају проналажење трајног и праведног решења. Разговори су последњи пут прекинути средином 2017. године пошто две стране нису могле да постигну компромис о кључним питањима. Никозија тражи демилитаризацију острва и одлазак 35.000 турских војника са севера Кипра, али Анкара то категорично одбија. Споран је и повраћај огромне грчке имовине коју су пре 50 година окупирале турске јединице. Њу је у међувремену запосело више десетина хиљада колонизатора који су пристигли из Анадолије. Турци се већ понашају као да је то њихова имовина. Недавно су делимично отворили чувено грчко летовалиште Вароша, у коме деценијама зврје празни десетине луксузних хотела, апартмана, ресторана, плажа, које чувају турски војници. Каква ће бити даља судбина Вароше остаје да се види. Званичници у Никозији су оштро критиковали тај „изазивачки потез Анкаре и њених марионета на северу острва”. „Једностране акције на Кипру могу да изазову нове тензије на острву”, упозорава генерални секретар уједињених нација Антонио Гутерес и позива две заједнице да договорно решавају отворена питања. У Анкари, која у својим рукама држи све конце на северном Кипру, на то се не осврћу. „Честитам Турцима на Кипру због овог дивног потеза иако ће због отварања Вароше неки бити узнемирени”, изјавио је председник Ердоган и недавно изазовно организовао излет у окупирано грчко летовалиште. На недавним изборима на северу Кипра он је подржао политичаре који су против наставка преговора о стварању федерације и који се сада залажу за радикално решење – стварање две државе на Кипру – турске и грчке. Односи две заједнице су се погоршали после открића да се у источном Медитерану крију огромне резерве нафте и гаса. Позивајући се на „државу” кипарских Турака, Анкара сада покушава да изврши ново разграничење економских зона у водама источног Средоземља, заправо да исправи „грешке” из Лозанског уговора из 1923. године када су, после распада османске империје, готово сва острва припала Грчкој, пошто су пре тога вековима и била њена. Истовремено је блокирала подводна истраживања Републике Кипар, суверене државе, што је изазвало осуде у Европској унији која је на последњем самиту најавила увођење нових санкција Анкари због „једностраних и провокативних акција” и непоштовања међународног поморског права. Како би заштитиле своје интересе Атина и Анкара у последње време у источном Медитерану звецкају оружјем што изазива забринутост у НАТО-у који позива две земље-чланице да спор реше за преговарачким столом. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 28, 2020, 05:34:26 pm Imaju ambicije od Krima do Pacifika, Rusija mora da reaguje zbog petodržavne nacije
Novosti online/Đ. M. 28. 12. 2020. TURSKA televizija Haber objavila je juče mapu koja predstavlja dobar razlog za zabrinutost, a na kojoj se vidi "plan prijateljstva" kojim pokušavaju da stvore "turski svet", piše Saut front. [attachment=1] Ova mapa, koju možete videti ispod, u najboljem slučaju predstavlja jeftinu provokaciju, u najgorem - jasnu objavu ambicija Ankare u Evropi i Aziji, i pokazuje koliko je daleko Turska spremna da ide. A spremna je da ide baš daleko – sve do Pacifika. Ipak, ostali smo uskraćeni za odgovor kako Turska, ili barem Haber televizija, planiraju da sprovedu ovaj ambiciozni plan dostojan jednog Aleksandra Makedonskog. Izveštaj turske televizije je nastao nakon izjava penzionisanog ruskog general-potpukovnika Leonida Ivašova, koji je 20. decembra za internet kanal Roj TV rekao da zvanična Ankara sve više širi svoj uticaj na nekadašnje zemlje Osmanskog carstva, kao i da Krim smatra svojom izgubljenom teritorijom. - Turska na zvaničnom nivou sa vladom Zelenskog pregovara o problemu Novorosije i Krima. Štaviše, Turska o Krimu govori neutralno, ne priznajući ga kao ruski, ali istovremeno ne obećava da će ga vratiti Ukrajini. Igraju svoju igru - rekao je general, koji je bio šef Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva odbrane - Dakle, vidimo da se to neće završiti samo sa Karabahom, već će se nastaviti u centralnoj Aziji - primetio je penzionisani general-pukovnik. Kako navodi Haber TV, Rusi se plaše koncepta "pet država - jedna nacija", projekta koji je potvrđen sporazumima o saradnji koje je Turska potpisala sa državama poput Uzbekistana, Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana. Početni plan bio je "dve države – jedna nacija",između Turske i Azerbejdžana, ali se brzo proširio. Ipak, kako smo videli na mapi koju je objavio Haber, a koja nam pruža uvid u to šta predstavlja „turski svet“, Turska smatra "svojim" i Kavkaz, Krim, veći deo centralne Azije, oko 1/3 teritorije Rusije, delove Kine, Sirije, Iraka, Irana i mnogih drugih zemalja. Kako dalje navodi Haber, ruska javnost je zabrinuta zbog sve bliže vojne saradnje Turske i centralnoazijskih država. A zabrinuti su sa dobrim razlogom, i vreme je da se zabrinu i ruske vlasti. Ovo možda jeste mapa koju je objavila jedna televizija, i nije podržana (još uvek) od strane turskih vlasti, ali definitivno oslikava čemu teži moderna turska država. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 31, 2020, 11:20:01 am Turska neće priznati Krim kao deo Rusije.
Quote Turkey won’t recognize Crimea as Russia despite improved relations: FM News Desk by News Desk 2020-12-30 in Turkey, World News BEIRUT, LEBANON (2:30 P.M.) – Turkish Foreign Minister Mevlut Cavusoglu said that his country’s relationship with Russia is moving positively, pointing out that Ankara’s position regarding its non-recognition of Russian sovereignty over the Crimean Peninsula has not changed. Speaking at a press conference on Wednesday, Cavusoglu said, “Our relations with Russia are going positively … and we will keep in touch with Russia in the next stage.” “We confirmed yesterday in Sochi that our position on Crimea will not change,” the Turkish minister added. It is noteworthy that Russian presidential spokesman Dmitry Peskov said earlier that Turkey’s position on the Crimean peninsula is one of the big differences between Moscow and Ankara , noting that Russia is patiently conveying its view to the Turks on this issue. He added, “Russian-Turkish relations are beneficial to both parties and are based on the principles of non-interference in internal affairs and respect for each other’s interests.” “There are differences in our relationship, Crimea is a big one, and here we have a completely opposite view … We will continue to inform our Turkish counterparts of our firm position on the Crimean peninsula,” he said. The head of one of the committees of the local legislative council in the Crimea, Yuri Gimpel, had revealed the main reason that the Turkish authorities did not recognize the peninsula as a territory belonging to Russia. Gimpel said: “The Turkish authorities do not officially recognize Crimea’s affiliation with Russia, not because it is in solidarity with Ukraine, which rejects the decision to return the island to Russia, but because it has ambitions in this island.” The official in the local legislature stressed that Russia cannot give up an inch of its territory, of which the Crimea is an integral part. Izvor: CLICK (https://www.almasdarnews.com/article/turkey-wont-recognize-crimea-as-russia-despite-improved-relations-fm/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 17, 2021, 08:08:49 am Erdogan: Tri milijarde evra u distribuciju prirodnog gasa Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je u poslednjih 18 godina ta zemlja u projekte distribucije prirodnog gasa uložila oko tri milijarde evra. - Investicije u toplotnu i geotermalnu energiju sigurno će značajno doprineti snabdevanju naše zemlje energijom - rekao je Erdogan u obraćanju video-konferencijom na ceremoniji svečanog otvaranja projekta energetike i prirodnih resursa u gradu Manisa. Naglasio je da je reč o vrlo važnom projektu četiri energetska postrojenja koji će biti vrlo korisni za celu Tursku, prenosi Anadolija. - Za 18 godina trostruko smo povećali količinu proizvedene električne energije na 96.000 megavata, što je važno za sveukupni napredak Turske - rekao je Erdogan. On je dodao da je cilj Turske da bude vodeća zemlja, ne samo u proiizvodnji, već i u tehnologijama obnovljivih izvora energije. - Pre nego što smo mi došli na vlast, prirodni gas je imalo samo pet velikih gradova, a mi smo to proširili na 81 grad, na sve naše gradove. Do kraja 2020. godine, razvili smo distribucijsku mrežu u dužini od 153 hiljada kilometara - rekao je Erdogan. Danas, kako je naveo, oko 68 miliona stanovnika Turske ima mogućnost da koristi prirodni gas. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-tri-milijarde-evra-u-distribuciju-prirodnog-gasa/h4cw7ez) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 21, 2021, 12:49:10 pm "Počeli smo godinu pozitivno, ali..." Turska i EU su počeli godinu pozitivno i koraci usmereni ka obnavljanju razgovora sa Grčkom su dobrodošli, ali EU ostaje zabrinuta zbog ljudskih prava. To je izjavio šef diplomatije EU Žozep Borelj. "Videil smo naredak, generalno, u celoj toj atmosferi... ali želimo snažno da vidimmo održivo stanje u kojem neće biti eskalacije nesuglasica u istočnom Mediteranu", rekao je šef diplomatije EU, dok je bio u društvu turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua. Borelj je zaključio da je Evropska unija ostala zabrinuta zbog situacije u Turskoj po pitanju ljudskih prava, preneo je Rojters. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=21&nav_category=78&nav_id=1798726) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 24, 2021, 06:40:11 am Erdogan: Turska među 10 zemalja sveta koje dizajniraju ratne brodove
Tanjug 24.01.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas u Istanbulu da je Turska među 10 zemalja sveta koje dizajniraju, grade i održavaju sopstvene ratne brodove. Erdogan je posetio Komandu turskog brodogradilišta u Istanbulu i govorio na ceremoniji povodom porinuća broda (F-515), inače, petog broda koji je Turska napravila u okviru prvog nacionalnog projekta izgradnje ratnih brodova MILGEM, javlja Anadolija. Govoreći o odbrambenoj industriji, Erdogan je kazao da je njegova zemlja u toj oblasti 2002. godine realizovala ukupno 62 projekta na godišnjem nivou, dok se taj broj danas popeo na 700. On je dodao da je biti snažan u vojnom, ekonomskom i diplomatskom smislu za Tursku više od izbora, to je njena obaveza. - Turska je trenutno među tri, četiri zemlje sveta u oblasti proizvodnje bespilotnih i naoružanih bespilotnih letelica - naglasio je Erdogan. Dodao je da nacije koje u oblasti odbrane nisu dovoljno jake i nezavisne, kao i tehnološki razvijene, nisu u mogućnosti da sa pouzdanjem da gledaju u svoju budućnost. Na kraju je napomenuo da je Turska, u oblasti kopnenih i morskih vozila, postala zemlja koja, osim svoje, zadovoljava i potrebe prijateljskih i savezničkih zemalja. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 25, 2021, 08:04:01 am Erdogan prvo vređao, sada se poziva na prijateljstvo: Sve ukazuje da je postao sve očajniji
M.V.A. 24.01.2021. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u četvrtak je otputovao u Brisel kako bi se sastao sa šefom diplmatije EU Đuzepom Boreljom, a u petak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. U narednih nekoliko nedelja Tursku će posetiti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel. Sve je počelo pre desetak nedelja kada je Erdogan promenio ploču. - Ne vidimo sebe nigde drugde nego u Evropi i želimo da gradimo budućnost sa Evropom – rekao je turski predsednik. Od tada često pominje “evropske prijatelje”, a nedavno je rekao: "Spremni smo da vratimo na kolosek naše odnose sa EU". Samo nekoliko nedelja ranije optužio je evropske političare da su “karike u nacističkom lancu”, a u jesen je preporučio francuskom kolegi Emanuelu Makronu da ide na “psihijatrijsko lečenje”. Odnedavno dvojica predsednika vode prepisku, u kojoj jedan drugog nazivaju “prijateljima”. Razlog što se Erdogan najednom zbližava sa EU leži u činjenici da se Turska posle promene vlasti u Sjedinjenim Državama našla u izolovanoj poziciji u svetu. - Mislim da moramo da razmotrimo efekte postojećih sankcija (Turskoj) i odlučimo da li treba preduzeti još nešto – rekao je Entoni Blinken, favorit novog američkog predsednika Džoa Bajdena za položaj ministra spoljnih poslova, u utorak uveče pred poslanicima u Vašingtonu i nazvao “takozvanim strateškim partnerom". Turska vlada je, osim toga, pritisnuta velikim unutrašnjopolitičkim problemima. - Turska još nikada nije izgubila toliko poverenje kao u proteklih nekoliko godina – kaže Husein Bagdži, profesor međunarodnih odnosa na uglednom univerzitetu ODTU u Ankari. Zato Ankara želi da se približi EU – krupnim koracima, piše "Velt". Erdoganova najvažnija zagovornica je kancelarka Angela Merkel, a Čavušogluova poseta u Briselu zvanično će označiti početak preokreta u odnosima koji su inicirali Erdogan i nemačka kancelarka. U završnoj deklaraciji samita u decembru, šefovi država i vlada u zapretili su Turskoj da će joj uvesti nove sankcije zbog nedozvoljenog traženja gasa u vodama Kipra, ali su joj pod pritiskom Merkelove ponudili i “pozitivnu agendu” i dobrosusedske odnose, ali je Đuzep Borelj istakao da su za dobrosusedske odnose potrebne dve strane. Erdogan je pod velikim pritiskom. Potrebni su mu saveznici. Novi američki predsednik je 2017. okarakterisao kao “autokratu” koji “mora da plati cenu” svoje politike. Osim toga, Vašington namerava da proširi vojnu saradnju s Grčkom i podigne mornaričku bazu na granici sa Turskom. Od Bajdena mu prete i nove sankcije, koje je Kongres već usvojio, zato što je Turska – suprotno pravilima NATO-a – sredinom 2019. kupila ruske PVO sisteme S-400. Ovo bi moglo da zada veliki udarac turskoj vojnoj industriji i privredi. S druge strane, više ne može da se osloni na neuračunljivog ruskog predsednika Putina, za koga je turski predsednik izgleda samo šahovska figura, koja je, međutim, sve svojeglavija, kao na primer u Libiji. Turskoj privredi su hitno potrebne investicije koje mogu da stignu samo iz EU, jer je stopa inflacije nezvanično 37 odsto, a svaki četvrti je nezaposlen. Ankara insistira na modernizaciji carinske unije sa EU kako bi se olakšao privredni razvoj. Osim toga, Erdogan je tražio nove milijarde pomoći od Brisela za zbrinjavanje skoro četiri miliona izbeglica u zemlji, kao i da Turci putuju bez viza u EU. Za Erdogana bi to bio neverovatan uspeh, ali je uslov da promeni tzv. zakone protiv terorizma. A zašto bi Evropa posle dugogodišnjih napetih odnosa trebalo da prihvati Erdoganov pokušaj zbližavanja? Za EU je Turska geostrateški od ogromnog značaja, osim toga, Ankara je važan igrač u vojnim sukobima pred vratima Evrope – u Libiji, Siriji i Nagorno-Karabahu. Najzad, Erdogan obezbeđivanjem granica u svojoj zemlji i ulogom u Libiji može bitno da utiče na kretanje migranata prema Grčkoj i Italiji. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 02, 2021, 09:13:37 am понедељак, 01.02.2021.
Ердоган се заложио за нови Устав Турске АНКАРА - Турски председник Реџеп Тајип Ердоган заложио се за нови Устав и изазвао изненађење две године пред изборе председничке изборе у Турској, а многи аналитичари и противници Ердогана сматрају да тиме жели превремене изборе. „Јасно је да су у основи проблема Турске устави које су пучисти написали од 1960-их... Можда је време да Турска поново отвори расправу о новом Уставу”, рекао је Ердоган и додао да би сваки предлог Устава био подвргнут референдуму. Ердоган је већ 2017. године спровео ревизију Устава после покушаја државног удара. Према тој ревизији, Турска је прешла на председнички систем владања, чиме су Ердогану проширења овлашћења. Ердоган (66), на власти је од 2003. године, прво као премијер а од 2014. је председник, преноси Бета. Садашњи Устав му у теорији омогућава да буде на челу земље до 2028. Председнички избори предвиђени су 2023. године. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 03, 2021, 10:00:26 am Susret Bajdenovog i Erdoganovog savetnika: Teme iste – S 400 i Kurdi
Tanjug 02. 02. 2021. PRVI zvanični kontakt Turske i SAD od stupanja novog predsednika SAD Džo Bajdena na dužnost danas su telefonski uspostavili bliski saradnici dvojice predsednika Ibrahim Kalin, savetnik za spoljne poslove Erdogana i Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost. Dvojica zvaničnika razgovarala su o situaciji u Libiji, na istočnom Mediteranu, na Kipru i u Nagorno Karabahu, izvestila je agencija Anadolu, prenosi Rojters. Kalin je rekao Salivanu da je neophodno da se ulože zajednički napori dve zemlje u rešavanju pitanja kao što su turska kupovina ruskog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 i podrška SAD kurdskim paravojnim snagama na severu Sirije. Prošlog decembra SAD su uvele sankcije Turskoj zbog nabavke raketnih sistema S-400 od Rusije, što je zvanična Ankara nazvala "velikom greškom" i ukazala da je kupovina ruskih raketnih sistema bila nužda, a ne izbor, jer pre toga nije uspevala da pod zadovoljavajućim uslovima nabavi protivvazušno naoružanje od svojih saveznika u NATO. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 03, 2021, 05:11:40 pm Ankara radi na dovršavanju prvog nosača aviona, a onda je shvatila problem
Novosti online 03. 02. 2021. TURSKA uveliko radi na dovršavanju svog prvog lakog nosača aviona "TCG Anadola". U izveštaju "Bliskoistočnog oka" veruje se da će "TCG Anadola" biti operativna ove ili sledeće godine. Turci grade svoj nosač aviona sa platformom za vertikalno poletanje i sletanje i kratko poletanje i sletanje lovaca. Glavni problem je što Turska nema pristup američkim lovcima F-35. Podsećamo, Ankara je kupila ruske PVO sisteme S-400, što je primoralo Vašington da izbaci Turke iz programa za lovce pete generacije. Zbog toga analitičari tvrde da će, ukoliko Turska ne kupi savremene lovce, novi turski nosač aviona postati - teretni brod. Ankara ima mogućnost pregovora sa Pekingom o nabavci njihovih lovaca pete generacije J-20. Ali analitičari pominju da Turska i Kina nisu u dobrim odnosima, pa veruju da je ta mogućnost malo verovatna. Ankara ima planove za svoj borbeni avion pete generacije. Ali projekat je toliko zaostao da neki turski analitičari kažu da je teško poverovati da će to biti prioritet vlade. Ovaj projekat ima dosta nerešenih problema, posebno oko motora koji mu je potreban. Iako se pominje i mogućnost da Rusija pomogne Turskoj oko motora, ta opcija je malo verovatna. Neki, naime, veruju da Rusija može pomoći Turskoj da razvije motor. Turci će možda sačekati "Izdelie 30" - motor koji će pokretati ruski Su-57 od 2022. Čak i ako je "Izdelie 30" spreman, nema šanse da ovaj motor bude kompatibilan sa turskim lovcem, jer čak ni Turci još uvek ne znaju sve parametre potrebne za pokretanje njihovog "projekta". Moskva može da pripremi Su-57, posebno nakon što je najavila da će negde oko 2025. Rusija ponuditi izvoznu verziju svog lovca Su-57E. Ako se Ankara odluči da se okrene Moskvi, to bi moglo značiti odlaganje izvozničke verzije ruskog borbenog aviona i preusmeravanje na razvoj pomorske verzije za Turke. Rusija se specijalizovala za razvoj takvih letelica. Takođe, Rusija može da obezbedi rešenje za poletanje sa piste sa kratkim palubama bez katapulta, tako da je to za Turke manji problem. Vašington će verovatno probati da smanji štetu u odnosima sa Turskom. Analitičari veruju da će, ukoliko Džo Bajden želi kompromis sa Ankarom, Amerika ostati pri stavu da Turcima ne proda F-35, ali će im ponuditi lovac F-15EX. F-15EX nije F-35, ali Turska neće dobiti bolju ponudu iz Vašingtona. Analitičari napominju da ne bi bilo iznenađujuće kada bi Ankara pokazala poniznost i naručila F-15EX, a uz njih bi najverovatnije "u paketu" išli i američki PVO sistemi "Patriot". Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 08, 2021, 04:15:42 pm Grcka i Kipar odbacili ideju Turske
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 8.02.2021. Jedini mirovni sporazum radi okončanja višedecenijske podele na mediteranskom ostrvu koji će Kipar i Grčka prihvatiti jeste onaj utemeljen na rezolucijama UN. To su saopštili lideri dve zemlje. Oni su odbacili ideju o dve države, koju su podržali Ankara i turski Kiprani, prenosi Rojters. Atina i Nikozija će ostati fokusirane na odluke UN koje su jedini dogovoren i obavezujući okvir za rešenje, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis nakon sastanka sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadesom u Nikoziji. On je naveo da su Ankara i turski Kiprani podržali ideju koja krši ove principe. UN bi trebalo da pozovu kiparske rivalske zajednice i ministarstva spoljnih poslova Grčke, Turske i Velike Britanije na samit koji će biti održan u martu, kako bi odlučili na koji način treba rešiti konflikt koji je izvor višedecenijskih tenzija između Atine i Ankare i koji komplikuje energetske projekte u Istočnom Mediteranu. Ove zemlje garantuju moć nezavisnosti Kipra i kao takve moraju da potpišu mirovni sporazum, prenosi Rojters. Osnovu konflikta čini upravljanje Kiprom, a rezolucije UN pozivaju na ujedinjenje ostrva pod okriljem savezne države sa dve zone, na osnovama sporazuma koje su dve strane postigle 1977. i 1979. godine. Iako je ta osnova povremeno potvrđivana tokom godina, Turska i turski Kiprani često su pozivali na stvaranje konfederacije, odnosno saveza dve države. Ova ideja implicira suverentitet turskih Kiprana, koju grčki Kiprani kategorički odbacuju. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 10, 2021, 01:45:10 pm среда, 10.02.2021.
Једино решење за Кипар формула о две државе АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да је једино решење вишедеценијског спора око Кипра успостављање две државе на острву. Он је додао и да федерација за коју се залаже Атина неће бити тема предстојећих разговора уз посредовање Уједињених нација. Лидери Грчке и Кипра рекли су у понедељак да ће прихватити само мировни договор за Кипар на основу резолуција УН и одбацили формулу о две државе на којој инсистирају Турска и кипарски Турци, преноси Ројтерс. Преговори под покровитељством УН планирани су за март, преноси Танјуг. Ердоган је такође посланицима из своје партије рекао да не може да се сретне са грчким премијером Кирјакосом Мицотакисом упркос наставку разговора Грчке и Турске о споровима у Медитерану. Ердоган је рекао да га је Мицотакис „изазвао” и поручио му да треба да „зна своје границе”. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 12, 2021, 07:05:05 am Pridružićemo se pregovorima oko Kipra samo ako se predloži formiranje dve države
Srna 12. 02. 2021. TURSKA će da se pridruži pregovorima za rešenje višedecenijskog spora oko Kipra samo uz predlog da se formiraju dve države na ostrvu, rekao je portparol predsjednika Ibrahim Kalin, te dodao da prethodni neuspjli predlozi ne treba da se nađu na dnevnom redu. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je juče da je jedini način da se reši pitanje Kipra formiranje dve države, a federacija koju zagovara Atina i vlada kiparskih Grka ne treba da bude na dnevnom redu pregovora. - Ne možemo narednih 40 godina da pričamo o stvarima o kojima već pričamo 40 godina - rekao je Kalin za TRT Haber. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on February 13, 2021, 11:14:46 am Turska TV objavila mapu širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine "Karta koju je prikazala turska televizija, a koja predviđa širenje zone uticaja Ankare na jug Rusije izgleda besmisleno, turska strana treba da se mane snova o ruskoj teritoriji", rekao je šef Komiteta za narodnu diplomatije i međunacionalne odnose krimskog parlamenta Jurij Gempelj. Naime, na turskom kanalu TGRT Haber prikazana je mapa širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine, tako da se pod vlašću Ankare nalaze mnoge zemlje Bliskog istoka, ali i severa Afrike - Jermenija, Grčka, UAE, Bahrein, Kipar, Gruzija, Liban, Sirija, Jemen, Irak, Kuvajt, Egipat, Libija.. i mnoge druge. Osim toga, tu su imnoge ruske oblasti. [attachment=1] "Sve izgleda veoma smešno i podseća na odlomak naučno-fantastičnog žanra. Turskoj strani se samo može posavetovati da se manu snova o ruskoj teritoriji, u suprotnom bi mogli da puknu od takvog preteranog apetita“, rekao je Gempelj. Prema njegovim rečima, Turska je aktivno motrila na Krim dok se nalazio u sastavu Ukrajine, kada je aktivno vodila na poluostrvu propagandne i finansijske aktivnosti. „Sada je Krim legalni deo Rusije. Rusija nije Ukrajina, s njom takve zakulisne igre neće proći“, poručio je političar. Prema objavljenoj mapi, pod "turskom sferom uticaja" se nalaze i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i regioni juga Rusije, uključujući Krim, Kubanj, Rostovsku oblasti i republike Severnog Kavkaza. Međutim, sporna mapa nije neka novost. Kako prenose strani mediji, zapravo je deo knjige "Sledećih 100 godina: Prognoza za 21. vek", Džordža Fridmana, američkog obaveštajca. Fridman je bio osnivač i lider Stratfora, obaveštajne kompanije osnovane u Ostinu 1996. godine. U svom "izveštaju za 21. vek", Fridman je naglasio to vek Sjedinjenih Američkih Država, a da Kina, Indija i Rusija ne mogu da ugroze poziciju SAD. Kina je u opasnosti da bude dezintegrisana kao i ogromne privredne probleme uslovljene time da njihov napredak zavisi isključivo od potražnje na zapadu. Rusija je okružena državama sa kojima ima sukobe i u velikoj je opasnosti ako dođe do sukoba sa njima da će doći do njene fragmentacije. Turska i Poljska će u narednom periodu da dobiju znatno snažniju geostratešku poziciju i da postanu regionalni lideri, navodi se. Podsetimo, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio ranije da Ankara ne priznaje Krim za ruski region i da namerava da podrži krimske Tatare zajedno sa Ukrajinom. Krim je postao ruska regija nakon referenduma, gde je više od 96 odsto birača glasalo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Predsednik Rusije Vladimir Putin naglasio je da je pitanje Krima u potpunosti zatvoreno. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3624067/turska-tv-objavila-mapu-koja-je-sve-digla-na-noge-i-moskva-brzo-reagovala-a-evo-kako-stratfor-zamislja-svet-do-2050-godine) https://youtu.be/Cb-71ZbdzS4 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 13, 2021, 06:24:16 pm Turska TV objavila mapu širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine U neootomanskoj imperiji Balkan i jug Rusije - Moskva mora hitno da reaguje Novosti online/Đ. M. 13. 02. 2021. TURSKA televizija TGRT prikazala je u programu mapu na kojoj se vidi prognozirano širenje sfere uticaja Ankare, saopštila je RIA Novosti. Mapu je izradila privatna obaveštajna kompanija Stratfor, koja je poznata i kao "mala CIA". Iako su i ranije pravili slična predviđanja koja su se vremenom ispostavila i kao potpuno pogrešna, njihova nova karta je izazvala oduševljenje u Turskoj, a zaprepašćenje u Rusiji. Kompanija predviđa da će do 2050. Turska proširiti svoju sferu uticaja na Balkan, Severnu Afriku, Bliski Istok, Zakavkazje, Centralnu Aziju i deo Rusije. Dakle, na mapi u zoni interesa Ankare nalaze se republike Severnog Kavkaza, Krim, Krasnodarska i Stavropoljska oblast, Rostovska i Astrahanska regija, Kalmikija i delovi drugih regiona na jugu evropske teritorije Rusije. Takođe, prema prognozi, u tursku zonu treba da uđu Libija, Egipat, Saudijska Arabija, Irak, Sirija, Grčka, Kipar, Jermenija, Gruzija, Azerbejdžan, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati i delovi azijskih republika bivšeg SSSR-a. Podsećamo, i krajem prošle godine je turska televizija Haber objavila mnogo ambiciozniju mapu, koja tursku sferu uticaja širi ni manje ni više nego do - Pacifika. O ekspanzionističkim planovima Ankare je tada govorio i penzionisani ruski general-potpukovnik Leonid Ivašov, koji je krajem prošle godine rekao da Turci sve više šire svoj uticaj na nekadašnje zemlje Osmanskog carstva, i da samim tim Krim smatraju svojom izgubljenom teritorijom. - Turska na zvaničnom nivou sa vladom Zelenskog pregovara o problemu Novorosije i Krima. Štaviše, Turska o Krimu govori neutralno, ne priznajući ga kao ruski, ali istovremeno ne obećava da će ga vratiti Ukrajini. Igraju svoju igru - rekao je general, koji je bio šef Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva odbrane. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on February 13, 2021, 08:35:24 pm Moskva očito mora da ćuti na ovakve provokacije da Ankara ne zabrani ruskim brodovima prolaz kroz Bospor.
Interesantna je politika Ankare: oni se u poslednje vreme prema svakome postavljaju neprijateljski. Prkose i USA i EU i Rusiji, i svim svojim susedima. Ja prosto ne mogu da se setim zemlje sa kojom su u prijateljskim odnosima. Jesu moćna sila i ekonomski i vojnički, ali dokle će moći ovako ''nakostrešeni''? Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on February 14, 2021, 10:54:15 am Moskva očito mora da ćuti na ovakve provokacije da Ankara ne zabrani ruskim brodovima prolaz kroz Bospor. Interesantna je politika Ankare: oni se u poslednje vreme prema svakome postavljaju neprijateljski. Prkose i USA i EU i Rusiji, i svim svojim susedima. Ja prosto ne mogu da se setim zemlje sa kojom su u prijateljskim odnosima. Jesu moćna sila i ekonomski i vojnički, ali dokle će moći ovako ''nakostrešeni''? Turska samo vješto koristi geopolitiku između istoka i zapada prema kojoj u SAD još uvijek vide Rusiju kao veći izazov jer je Rusija objektivno jači igrač od Turske (nuklearna tehnologija, kako mirnodopska tako i vojna, svemirska tehnologija, isto tako, te mogućnost projiciranja interesa na druge kontinente). Turska to vješto koristi i širi se isključivo u vlastitoj zoni utjecaja gdje nema nekog realnog protivnika. Rusija će vjerojatno ograničiti Tursku unutar vlastitih granica, ali će zato pustiti Turskoj slobodu tamo gdje je geopolitički vakuum i gdje nema iole većeg i realnog suprotstavljanja. Avtivnosti Turske bacaju međunarodne odnose stotinjak i više godina unazad, ali i jasno pokazuju da blebetanje u EU ne prati vojna sila koja će zacrtati crvenu liniju prelaskom koje nastupa rat. EU sa Turksom pregovara oko Cipra a sjeverni dio otoka je de-facto pod turskom okupacijom već preko 40 godina. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 18, 2021, 05:21:11 pm Erdogan i Putin razgovarali o poboljšanju odnosa Turske i Rusije
SVET Autor: Anadolija 18. feb. 2021 Predsednik Turske Redžep Tajip Erodgan obavio je telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a dotakli su se pitanja Nagorna-Karabaha, Sirije i Libije, javlja Anadolija. Tokom razgovora bilo je reči i o koracima ka poboljšanju odnosa Turske i Rusije, kao i o drugim regionalnim temama, saopšteno je iz Kancelarije za komunikacije predsednika Turske. Erdogan je naglasio će se turski i ruski stručnjaci sastati sa azerbejdžanskim kolegama kako bi zajednički radili na poboljšanju drumske i železničke infrastrukture u Nagorno-Karabahu. Reč je o koracima koji se preduzimaju u okviru sporazuma, potpisanog 11. januara, o oživljavanju ekonomskih i transportnih veza u regiji. Turski predsednik je rekao kako postoji zajednički interes oko rešavanja sirijskog pitanja u što je moguće kraćem roku i ukazao na to da se prilika za mir i stabilnost u Libiji ne sme propustiti. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 21, 2021, 11:05:25 am Erdogan: Turska želi da jača saradnju sa SAD
Tanjug 21.02.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da Ankara želi da jača saradnju s Vašingtonom nakon što je Džozef Bajden postao novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD). - Želimo dugoročno da jačamo našu saradnju s novom američkom administracijom na bazi vin-vin principa - rekao je Erdogan u video-poruci poslatoj povodom pokretanja televizijskog kanala Tursko-američkog Nacionalnog upravnog odbora (TASC). Kako prenosi agencija Anadolija, on je dodao da se prošlo kroz proces u kojem je tursko-američko prijateljstvo ozbiljno testirano. - Nismo videli podršku, ni solidarnost koju smo očekivali od našeg NATO saveznika, pogotovo kada je reč o borbi protiv terorističke grupe PKK (Radnička partija Kursitana) i njenih ogranaka- rekao je Erdogan. On je, međutim, istakao da Turska i SAD dele više zajedničkih interesa nego "razmimoilaženja u mišljenju". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 22, 2021, 08:57:56 pm Vojne vežbe u Mediteranu i Egeju
Tanjug 22. 02. 2021. TURSKA će izvesti velike pomorske vežbe u Mediteranu i Egejskom moru između 25. februara i 7. marta, preneo je danas grčki list Ekatimerini pisanje azerbejdžanskih medija. U tekstu se navodi da je objava došla od turskog ministarstva odbrane, koje je saopštilo da će pomorska flota pokrenuti vežbu "Blu houmlend 2021". Turska vojska i vazdušne snage će takođe biti deo vežbi. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 01, 2021, 10:26:16 am Erdoganov zet smatra da je njegov dron nepobediv, stigao oštar odgovor ruskog vojnog eksperta
Novosti online 28. 02. 2021. VOJNI analitičar Viktor Murahovski kritikovao je izjave Seldžuka Bajraktara, vlasnika turske kompanije "Bajraktar", koji je rekao da ruski sistemi za elektronsko ratovanje ne mogu ništa njihovim bespilotnim letelicama TB2. Ruski stručnjak je rekao da turski biznismen ne poznaje dovoljno dobro ruske sisteme za elektronsko ratovanje, i istakao je da Rusija poseduje komplekse sposobne da "potisnu" satelitske i navigacione sisteme koje koriste bespilotne letelice, uključujući i Bajraktara. - NJegova izjava je samo nerazumna reakcija na obaranje "Bajraktara" u nekim sukobima u kojima su korišćeni - rekao je Murahovski. Armija Ruske Federacije poseduje više sistema koji predstavljaju popasnost za dronove, a među njima se najviše ističe TOR-M2KM. Taj sistem može istovremeno da prati čak 48 ciljeva, i kako navode stručnjaci dronovi nemaju šanse ako uđu u područje delovanja tog oružja. Seldžuk Bajraktar je inače zet turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, i mnogi smatraju da se zahvaljujući tome nametnuo kao glavni proizvođač dronova za tursku vojsku. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 02, 2021, 10:41:40 am Prvo suočavanje nakon razmene teških reči, da li će dvojica lidera preći preko međusobnih optužbi?
Novosti online 02. 03. 2021. FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron razgovaraće u utorak uveče sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom putem video poziva, piše TASS. Ovo će biti prvi razgovor Makrona i Erdogana nakon šest meseci i zahlađenja odnosa dvojice lidera. Početak video konferencije zakazan je za 18:00 časova po lokalnom vremenu. I dalje nije objavljeno koje će teme biti pokrenute tokom razgovora, ali francuski mediji su podsetili na brojne nesuglasice i polemike između dvojice lidera. Početkom jeseni prošle godine Francuska je više puta tražila da Turska razjasni svoju ulogu u sukobu u Karabahu, a Makron je javno saopštio da ima informacije o tome kako Ankara šalje džihadiste iz Sirije u Nagorno-Karabah. Takođe je zapretio da će uvesti sankcije Turskoj ako ne odustane od jednostranih akcija protiv Grčke i Kipra. U decembru je EU odlučila da proširi listu sankcija protiv Turske zbog agresivnih aktivnosti Ankare na Mediteranu. Sa druge strane, Erdogan je oštro kritikovao Makrona zbog njegovih poziva na borbu protiv islamskog separatizma. Tada je rekao da je njegovom francuskom kolegi potrebno lečenje zbog mentalnih poremećaja i pozvao sunarodnike da bojkotuju francusku robu. Kasnije je Erdogan Makrona nazvao "nesrećom za Francusku" i poželeo njenim građanima "da brzo pobegnu od njega". Ipak, početkom ove godine Erdogan je najavio potrebu za poboljšanjem odnosa sa Briselom, a takođe je pozvao na nastavak pregovora o članstvu Turske u EU. Turski predsednik je takođe izrazio nadu da će "razgovori sa Grčkom u januaru najaviti novu eru" u odnosima između Ankare i Atine. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on March 05, 2021, 08:15:13 am Lavrov pohvalio Tursku: Zemlja koja teži nezavisnoj politici, a ne slepoj pratnji Amerike Tursko rukovodstvo ceni svoju nezavisnu politiku i samostalnost u pitanjima osiguravanja nacionalne bezbednosti i ne prati bespogovorno politiku Vašingtona, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Lavrov je u intervjuu za časopis „Ruska misao“, koji se izdaje u Velikoj Britaniji, ukazao na to da nije tajna da Ankara pridaje veliki značaj članstvu u NATO-u i snosi obaveze u okviru Alijanse, ali se trudi da očuva nazavisnost političkih odluka. „Tursko rukovodstvo teži da sprovodi nezavisnu, nacinalno orijentisanu spoljnu politiku. NATO saveznici kritikuju Ankaru upravo jer ne želi da slepo prati politiku Vašingtona i jer je samostalna u izboru sredstava za osiguravanje sopstvene odbrambene sposobnosti“, objasnio je ministar inostranih poslova Rusije. S tim u vezi, on je naglasio da u nekim slučajevima ta kritika prerasta u sankcije. „Na primeru Turske se prilično jasno može pratiti kako realno stoje stvari sa demokratijom unutar NATO-a“, dodao je Lavrov. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103041124772639-lavrov-pohvalio-tursku-zemlja-koja-tezi-nezavisnoj-politici-a-ne-slepoj-pratnji-amerike/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 10, 2021, 06:47:24 am уторак, 09.03.2021.
Италија одбила решење за Кипар формирањем две засебне државе НИКОЗИЈА - Италијански министар иностраних послова рекао је током посете Никозији да његова земља не одобрава било каква решења проблема етнички подељеног Кипра која не би био у складу с резолуцијама Уједињених нација. Луиђи Ди Мајо рекао је да је свом кипарском колеги Никосу Христодулидису пренео да Италија „врло одлучно одбија” било какве предлоге који су „ван параметара постојећих споразума и одлука Уједињених нација”. Турска и кипарски Турци сада траже да се одустане од предложеног формирања грчко-турске федерације на Кипру што би било компромисно решење за окончање 60-годишње поделе те источномедитеранске острвске државе, после многобројних рунди безуспешних преговора под окриљем УН. Они кажу да би две националне заједнице, уместо понуђене федерације, требало да се договоре о формирању две засебне, равноправне државе. Шеф УН Антонио Гутереш биће домаћин неформалног састанка супарничких страна 27. и 29. априла у Женеви, као и „гарантора” независности те острвске државе – Грчке, Турске и њеног бившег колонијалног владара, Велике Британије, да би се проценили изгледи за наставак преговора о решењу. Последњи велики покушај решавања је пропао 2017, а неслагање је распаљено прошлогодишњом напетошћу спором око резерви гаса и нафте у подморју источног Средоземља. Лидер отцепљених кипарских Турака Ерсин Татар је рекао да не жели да се Европска унија на било који начин укључи у преговоре јер сматра да је пристрасна према Грцима пошто су и Кипар и Грчка чланице ЕУ. Од 2004. године, када је Кипар примљен у ЕУ, само међународно призната Република Кипар ужива пуне бенефиције чланства које су ускраћене северном делу те острвске државе, који је под окупацијом Турске. Међутим, шеф спољних послова ЕУ, Жозеп Борел је ове недеље рекао да је подељени Кипар „очигледно проблем ЕУ” и да што се пре ЕУ „потпуно укључи у преговоре, то боље”. Огромна већина кипарских Грка одбацује сваки договор којим би се легитимисала подела острва, преноси Бета. Ди Мајо је рекао да су он и Христодулидис разговарали и ; о јачању сарадње у енергетици пошто су италијанска компанија „Ени” и њен партнер „Тотал” из Француске осигурали права на истраживање нафте и гаса унутар ексклузивне економске зоне Кипра. Турска која не признаје Републику Кипар као државу, оспорава захтеве кипарске владе на те воде, инсистирајући да крше права кипарских Турака на потенцијално рудно богатство. Анкара такође тврди да је већи део кипарске економске зоне њен и тамо је слала своје бродове за истраживање и бушење подморја уз пратњу Ратне морнарице. Ди Мајо је рекао да је нагласио „потпуну солидарност” с Кипром због тих „провокација и једностраних акција” које штете сувереним правима острва и које се „не могу толерисати”. „Мора бити јасно да Италија стоји уз Кипар и Грчку против било каквог кршења њихових права”, рекао је Ди Мајо. Италијански министар је рекао и да његова земља у потпуности подржава предлог ЕУ за одржавање мултилатералне конференције о источном Средоземљу. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on March 10, 2021, 02:51:16 pm Putin i Erdogan dali zeleno svetlo za izgradnju trećeg bloka prve turske nuklearke Lideri Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dali su zeleno svetlo za početak izgradnje trećeg reaktora nuklearne elektrane „Akuju“ koja se gradi na južnoj obali Turske. Događaj se odvija u formatu video-konferencije. „Dajem dozvolu. Počnite“, rekao je predsednik Rusije, nakon čega su u Turskoj pritisnuti simbolični crveni tasteri, koji simbolizuju početak izgradnje. Putin je zahvalio turskom kolegi za predlog da se održi ceremonija. Ruski lider je saopštio da se dogovorio sa turskim kolegom da i dalje podržava projekat nuklearke „Akuju“. „Tome pridajemo veliki značaj i složili smo se sa predsednikom Turske da i dalje pružamo neophodnu pomoć i podršku projektu 'Akuju'“, rekao je Putin tokom ceremonije početka izgradnje trećeg energetskog bloka elektrane. Prema njegovim rečima, nuklearna elektrana „Akuju“ daće ozbiljan doprinos energetskoj bezbednosti Turske, osiguraće ekonomski rast zemlje, a takođe će snabdeti turske potrošače sa povoljnom i ekološki prihvatljivom električnom energijom. „Takođe će to biti snažan podsticaj za razvoj principijelno nove grane u Turskoj – nuklearne energije, kao i za jačanje naučnog i proizvodnog potencijala zemlje, stvaranje dodatnih radnih mesta“, konstatovao je Putin. Takođe je istakao da je u nuklearnoj elektrani aktivan centar „Rosatoma“ za obučavanje osoblja elektrane, a na ruskim univerzitetima pripremaju se inženjeri za Tursku. Turski lider Redžep Tajip Erdogan je rekao da se nada da će se uskoro sastati sa ruskim kolegom. „Turska namerava da nastavi saradnju sa Rusijom o najvažnijim regionalnim problemima, kao što su Sirija, Libija, Karabah. Nadam se da ćemo uskoro moći lično da se sastanemo“, istakao je Erdogan, obraćajući se Putinu putem video-linka. „Dogovoreno. Dugo se nismo videli. To treba učiniti u najskorije vreme“, odgovorio je Putin. Za izgradnju nuklearke zadužena je ruska državna korporacija „Rosatom“ u skladu sa međuvladinim sporazumom koji je potpisan 2010. godine. Planirano je da se puste u pogon četiri energetska bloka ukupne snage 4.800 megavata. „Akuju“ je prva nuklearna elektrana koja se gradi u Turskoj. Projekat uključuje četiri energetska bloka sa reaktorima ruskog dizajna VVER-1200 generacije 3++. Snaga pojedinačnog energetskog bloka iznosiće 1200 megavata. To je prvi projekat u globalnoj nuklearnoj industriji, koji se realizuje prema modelu „build-own-operate“. Izgradnja nuklearke košta oko 20 milijardi dolara. Izgradnja prvog energetskog bloka započeta je u aprilu 2018. godine. Nuklearke se gradi u turskoj provinciji Mersin na obali Sredozemnog mora. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202103101124814584-putin-i-erdogan-prate-postavljanje-temelja-za-treci-blok-prve-turske-nuklearke-video/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: BrankoBananko on March 10, 2021, 03:14:53 pm Nadam se da su naucili lekcije Fukushime.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: gocemk on March 11, 2021, 12:48:05 am Tурската стратегија на балканот е османлиско импералистичка .
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 16, 2021, 11:41:52 am Turska protestuje zbog dogovora o kablu koji će povezati Kipar, Grčku i Izrael
Srna 16.03.2021. Turska je zvanično protestovala zbog novog dogovora kojim je planirano postavljanje podvodnog strujnog kabla koji će povezivati Kipar, Grčku i Izrael. Ankara tvrdi da planirana ruta kabla prolazi kroz turske teritorijalne vode. Turski zvaničnici predali su diplomatske note o protestu grčkim, izraelskim i diplomatama Evropske unije u Ankari uz napomenu da su te tri zemlje trebale da traže dozvolu Turske. Prošle sedmice su ministri tri administracije postigli dogovor o odobrenju vršenja studije izvodljivosti za gradnju podvodnog strujnog kabla na maksimalnoj dubini i snage od 2.000 megavata. Kipar, Grčka i Izrael su postigli saglasnost da će vršiti koordinaciju sa nacionalnim elektrodistibucijama o najboljem načinu za realizaciju planova. Očekuje se da će postavljanje najdužeg pomorskog napojnog kabla finansirati EU. Izvor. www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on March 21, 2021, 10:31:36 am Berlin: Turska je poslala pogrešan signal Odluka Turske da se povuče iz Istanbulske konvencije, načinjene u cilju zaštite žena od nasilja u porodici, poslala je pogrešan signal Evropi i ženama Turske. To je saopšteno danas iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. "Ni kulturne, ni verske, ni druge nacionalne tradicije ne mogu biti izgovor za ignorisanje nasilja nad ženama“, rekla je portparolka nemačkog Ministarstva, prenosi Rojters. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odlučio je da istupi iz međunarodnog sporazuma o zaštiti žena uprkos apelima aktivista koji taj dokument vide kao ključni instrument u borbi protiv rastućeg porodičnog nasilja. Iako je u Turskoj evidentiran porast nasilja u porodicu tokom protekle godine, zvanična Ankara odlučila je da istupi iz sporazuma koji je pod pokroviteljstvom Saveta Evrope usaglašenog u Istanbulu i koji je Turska potpisala 2011. godine, preneo je Rojters. "Ženska prava su zagarantovana našim zakonima, pre svega Ustavom. Naš pravosudni sistem je dinamičan i dovoljno snažan da primenjuje nove zakonske mere kada je to potrebno", izjavila je ministarka za porodicu, rad i socijalnu politiku Turske Zehra Zumrut, ne navodeći precizno iz kojih je razloga Turska odlučila da istupi iz međunarodnog sporazuma. Međutim, turski konzervativni krugovi, koji se protive rodnoj ravnopravnosti, smatraju da međunarodni sporazum podriva porodičnu strukturu, ohrabruje nasilje i promoviše homoseksualnost. Kritičari upozoravaju da će ovaj potez Ankare dodatno od EU udaljiti Tursku, koja teži ulasku u Uniju, dodaje Rojters. Francuska osudila takođe Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da duboko žali zbog odluke Turske da odustane od međunarodnog sporazuma o nasilju nad ženama i da je taj potez označio novo nazadovanje ove zemlje u pogledu poštovanja ljudskih prava. Ova odluka će se prvenstveno odraziti negativno na Turkinje, kojima Francuska izražava svu svoju solidarnost", poručuje se u saopštenju francuskog ministarstva, prenosi Rojters. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=03&dd=20&nav_category=78&nav_id=1830248) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 23, 2021, 06:04:15 am понедељак, 22.03.2021.
Санкције Европске уније против Турске остају на столу Санкције Европске уније Турској остају на столу, упозорила је данас Немачка, након што је Анкара одлучила да се повуче из Истанбулске конвенције, пакта осмишљеног за борбу против насиља над женама. Европски лидери ће разговарати о затегнутим односима са Турском на самиту ЕУ касније ове недеље, у циљу ажурирања споразума из 2016. године којим је Анкара ограничила улазак миграната у Европу у замену за финансијску подршку ЕУ, јавио је Ројтерс преноси Танјуг. Прошле године, ЕУ је запретила Турској санкцијама након напетости због вишедеценијског спора између Анкаре и Атине у Средозменом мору који се поново распламсао, али односи су се од тада поправили и ЕУ је ставила одустала од планова да Турској уведе санкције. Одлуке Анкаре донете прошле недеље умањиле су наде да ће односи између Турске и 27-чланог блока бити бољи. „У источном Медитерану долази до деескалације, (али) одлука о ХДП-у (Народној демократској партији) или повлачењу Истанбула из Конвенције сигурно су погрешни сигнали”, изјавио је немачки министар спољних послова Хајко Мас након састанка са колегама из ЕУ током припрема за самит. „Стога ћемо припремљене санкције држати на столу и задржавамо право да их наметнемо ако се Турска удаљи од конструктивног курса којим је у последње време ишла када је реч о одређеним темама са ЕУ”, рекао је Мас. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 23, 2021, 03:08:26 pm уторак, 23.03.2021.
ЕУ би да продуби трговину с Турском, али спрема и санкције БРИСЕЛ – Европска унија треба да започне преговоре о дубљим трговинским односима с Турском, кандидатом за ЕУ, али и да има спремну листу могућих економских санкција ако Анкара повлачи потезе противне интересима 27-чланог блока, преноси Ројтерс позивајући се на интерни документ послат државама-чланицама Уније. У материјалу датираном 20. марта, у који је британска агенција имала увид, наводи се да је Турска игнорисала готово све спољнополитичке одлуке ЕУ 2020. године и да би требало да учини више по питању миграција, али да остаје важан партнер и да треба да буде у широј царинској унији, преноси Танјуг. Економске санкције, које ће се користити само као средство притиска, обухватиле би казнене мере према појединцима, а даље би ишле ка важним привредним секторима као што су енергетика и туризам, наводи се у документи припремљеном за недељни самит ЕУ, додаје Ројтерс. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 24, 2021, 07:03:49 am уторак, 23.03.2021.
Биљана Митриновић Колико ће Турску коштати руски ловци Анкара је прошлог месеца ангажовала адвокатску канцеларију са седиштем у Вашингтону да лобира за њен поновни пријем у амерички програм борбених авиона Ф35 Обновљена најава да је Русија спремна да Турској прода руске борбене авионе Су-35 и Су-57, ако их Анкара затражи, тренутно је више у функцији изазивања тензија међу савезницима у НАТО-у, него што је близу реализације. Такође, руски позив Анкари значи и покушај да је опомену због одлагања реализације већ постигнутих договора, али је и тактички покушај да је задрже у својој сфери војног утицаја. Односи Вашингтона и Анкаре сада су на прекретници под новом председничком администрацијом и Москви би свакако било у интересу да не дође до „ресетовања” нарушених односа савезника. Прошле седмице је Валерија Решетњикова, портпаролка Федералне службе за војну и техничку сарадњу, оживела некадашњу причу о куповини руских ловаца. Она је рекла да су спремни за преговоре – ако постоји захтев Турске за овим авионима – и да турска страна већ доста дуго износи намеру да спроведе пројекат развоја сопственог ловца пете генерације „туркиш фајтер икс” (ТФ-Икс) који би требало да замени авионе „фајтинг фалконс” (Ф-16) који су тренутно у саставу наоружања турског Ратног ваздухопловства. Русија је такође спремна да допринесе у овом турском пројекту, али до сада нису добили захтев из Анкаре. Турска се заинтересовала за куповину руских ловаца пете генерације након што је 2019. године суспендована из америчког програма борбених авиона због куповине руског система С-400. Дакле, онда када је као чланица НАТО-а стављена под санкције САД. Куповина руског ПВО система С-400 додатно је закомпликовала америчко-турске односе који су већ били на испиту због неслагања у Сирији. САД су тада обуставиле и претходну поруџбину Турске за око 100 авиона Ф-35 (који су већим делом били већ плаћени), јер је у одбрамбеном систему присуство С-400 неподударно са Ф-35. Анкара је почела да тражи понуде других добављача и да се усредсређује на изградњу сопственог борбеног авиона. Те године турски председник Реџеп Тајип Ердоган са руским колегом Владимиром Путином прегледао је Су-57 током међународног Сајма ваздухопловства у Москви. Међутим, Турска је прошлог месеца ангажовала адвокатску канцеларију са седиштем у Вашингтону да лобира за њен поновни пријем у амерички програм борбених авиона Ф-35. С друге стране, понашање Турске је узнемирило Кремљ, јер се Анкара обавезала да ће купити другу серију ПВО система С-400 прошле године, а за сада није предузела ниједан корак у преговорима о тој куповини. Пре неколико дана амерички амбасадор у Турској Дејвид Сатерфилд је поновио да је једини начин да Анкара разреши спор са Вашингтоном да се одрекне руског С-400. Из Анкаре стижу оштра упозорења да друга војска по снази у НАТО-у неће тражити дозволу ни од САД-а нити било кога другог како би обезбедила сопствене интересе и да су у току преговори о испоруци друге серије руског ПВО система. Како стоје ствари, Турска се неће одрећи „руске карте” против САД, иако је јасно да нова америчка администрација неће одустати од појачаног притиска ако Анкара настави значајну војноиндустријску сарадњу са Русијом. Су-57 је руски ловац пете генерације. Предвиђен је за уништавање свих врста ваздушних, копнених и мета на води. Направљен је да у руској војсци замени тешки ловац Су-27. Произвођач наводи да овај ловац има комбинацију високе способности за маневрисање, могућност лета суперсоничном брзином, савремени систем опреме и да је неупадљив, што му обезбеђује преимућство над конкурентима. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on March 24, 2021, 08:45:42 am Quote Erdogan’s reckless Erdonomics policy is driving Turkish Lira over a cliff https://youtu.be/0i2-hpEs5Sk Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on March 25, 2021, 06:24:50 am Turska govori jedno Americi, a drugo Rusiji i Iranu: Erdoganovi skriveni ciljevi razbesneće Vašington
M.I.M. 24.03.2021. Godinama je Turska govorila jednu stvar Moskvi i Teheranu o saradnji, dok je oštrim protivnicima Irana u Vašingtonu isticala da je protiv Rusije i Irana. Sada je, međutim, poslat signal o rastućem savezu Turske, Irana i Rusije, piše “Jerusalem post”. List navodi da se iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif vratio zadovoljan iz posete Turskoj u petak, gde je razgovarao sa svojim “bratom”, kolegom ministrom Mevlutom Čavušoglom. - Kao i pre, konstruktivni angažman na bilateralnim i regionalnim pitanjima. Krajnji cilj: primeniti iransko i tursko iskustvo od 400 godina mira na naš region. Zajedno, sve je moguće – rekao je Zarif, dodajući da je njegov put bio “predivan”. U međuvremenu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan stao je na stranu Rusije u sporu sa Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je predsednik Džozef Bajden – naširoko omražen u redovima vladajuće turske partije – nedavno rekao da je Putin “ubica” i da će “platiti cenu”. Erdogan je ocenio da su Bajdenovi komentari neprihvatljivi i da “ne priliče predsedniku”. To nije samo zbog Bajdenovog tona, turski predsednik i režim često kritikuju druge zemlje i lidere, vređajući ih i omalovažavajući, navodi “Post”. Poruka iz Ankare Poruka iz Ankare je da Rusija i Turska rastu zajedno kao saveznici i partneri. Oni sarađaju u Siriji, Libiji i na Kavkazu, a njihov cilj je da potisnu američki uticaj i podele među sobom brojne oblasti Bliskog istoka. Oni teže i da kontrolišu nasilje u tim područjima. Na primer, Turska je navela sirijske pobunjenike, koji su se borili protiv sirijskog režima kojeg podržava Rusija, da promene svoj pravac i da se bore protiv Kurda. Onda je Turska poslala pobunjenike da se bore negde drugde kako bi oslabila pobunu. Deset godina od početka sirijskog rata, piše “Jerusalem post”, Turska je ta koja je uglavnom odgovorna za marginalizovanje pobune. Iran, Turska i Rusija rade zajedno na mirovnom procesu za Siriju na pregovorima u Astani, u Kazahstanu, od 2017. Iran se prvi put priključio pregovorima dve godine ranije, kad su učestvovali i zvaničnici Kine, SAD i EU. Pregovori sa liderima pobunjenika nastavili su se u Astani, ali bez SAD. Trilateralnim sastancima, takozvanim Astana pregovorima, unazad nekoliko godina prisustvovale su samo Rusija, Iran i Turska, a poslednji sastanak bio je u decembru 2019 u Nur-Sultanu. Razgovori su se okončali bez definitivnog sporazuma o primirju, zbog odbijanja antirežimske strane da prihvati nove ruske uslove oko kontrole provincije Idlib. Topli odnosi Zarifov put u Istanbul je samo jedan od mnogih načina na koje Turska i Iran sarađuju i pokazuju svoje tople odnose. Turska želi više trgovine sa Iranom preko železničkih veza, ali i drugačiju saradnju, dok Ankara od Rusije želi više antiraketnih Sistema S-400 i vojne opreme. Turski mediji možda najbolje ilustruju jačanje saradnje između dve zemlje. List “Hurijet” piše da je ”šef turske Nacionalne obaveštajne organizacije Hakan Fidan takođe bio na pomenutom sastanku, kako su rekli anonimni izvori iz Ministarstva spoljnih poslova”. Nedavni dogovor između Bagdada i Erbila za bezbednost provincije Sindžar i pojačani dijalog između Turske i Iraka namenjen je smanjenju uticaja Kurdistanske radničke partije (PKK) u širem regionu na severu Iraka i istoku Sirije. U međuvremenu, Turska, Rusija i Katar izdali su zajedničko saopštenje prošle nedelje, nakon razgovora izemđu njihovih stranih ministara u Dohi, koji su obećali da će “braniti sirijski teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija”, navodi se u izveštaju. Iran je pozdravio “svaku inicijativu koja ublažava bol sirijskog naroda i dovodi do stabilnosti i mira u ovoj zemlji”, kako je rekao portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzadeh, dodajući da su Astrana pregovori između Ankare, Moskve i Teherana jedni od najuspešnijih inicijativa za okončanje sirijskog konflikta. Po modelu Rusije i Irana Pre mesec dana se pričalo da bi se Turska i Iran mogli sukobiti u Iraku, ali sada izgleda da su te zemlje ostavile svoje razlike po strani. Turska želi da pomogne Iranu da se izbori protiv Kurda, za koje tvrdi da su deo PKK. Ankara, navodi “Jerusalem post”, pokušava da zabrani opozicione partije kategorišući ih kao “teroriste” povezane sa PKK. Turska se nada da svoj autoritarni režim može oblikovati prema Rusiji i Iranu. Ona uči od Rusije kako da se obračuna sa disidentima – recimo u slučaju ruskog opozicionara Alekseja Navaljnija koji je trenutno u zatvoru, navodi list. Mnogo godina je Turska govorila da je protiv Rusije i Irana, dok je Moskvi i Teheranu pričala na drugo uvo o saradnji. Turska bi mobilizovala svoje lobiste u Vašingtonu da progura priču kako se Ankara bori protiv terorizma i kako geopolitički izaziva Rusiju i Iran. Međutim, u stvarnosti je Turska uvek blisko sarađivala i sa Rusijom i sa Iranom. Izmislila je, navodi “Post”, izmišljene “terorističke” pretnje iz kurdskog regiona Afrin 2018. da opravda invaziju. Čak se pretvarala da se bori protiv Islamske države dok je porodicama ISIS-a omogućavala da pređu od Rake do Idliba. Lider ISIS-a Abu Bakr al Bagdadi pronađen je mrtav nekoliko stotina metara od turske granice u Idlibu, ističe list. Ali, čak se i Turska sada, kako tvrdi, distancira od nekih ekstremističkih aktivista Muslimanske braće u pokušaju da popravi stvari sa arapskim državama u regionu. Ovo je dugogodišnji cilj Turske, pronalazak zajedničkog jezika sa državama u regionu i jačanje saveza sa Iranom i Rusijom kako bi legitimizovala svoju okupaciju delova Sirija i baza u Iraku, zaključuje list. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on March 26, 2021, 03:29:39 pm Quote Chinese FM pledges to build closer ties with Turkey https://youtu.be/zRDUkw6prOM Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 01, 2021, 10:15:20 am Sultan ide na sve ili ništa, a nije ni svestan da se igra sa vatrom: Erdogan kontroveznim potezima na putu da sam sebi zapečati sudbinu
J.R. 01.04.2021. Istog dana kada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio Nacija Agbala, njegovog trećeg guvernera centralne banke u dve godine, takođe je najavio izlazak Turske iz Istanbulske konvencije, sporazuma Saveta Evrope koji ima za cilj zaštitu žena. Obe odluke odmah su naišle na međunarodnu kritiku, ali najbolje se razumeju u kontekstu domaće politike i, naročito, Erdoganove predizborne kampanje. Tursku izbori čekaju tek 2023. godine, ali, čini se da je predsednik odlučio da održi prevremeno glasanje kako bi promenio dinamiku političkog pejzaža. To je jedini način da se objasne nedavni potezi, uključujući odluku javnog tužioca da ugasi drugu po veličini opozicionu stranku, prokurdsku Narodnu demokratsku stranku. Erdoganove šanse ne izgledaju dobro - ankete pokazuju stalni pad podrške njegovoj Stranci pravde i razvoja. Martovsko istraživanje anketne agencije "Research Istanbul" pokazalo je da je podrška vladajućoj stranci ispod 30 odsto, prvi put posle skoro dve decenije. Brojevi odražavaju rastuću percepciju među Turcima da je njihov vođa 18 godina loše vodio ekonomiju. Prihod po stanovniku je u opadajućem trendu, a hipercentralizacija moći koju je uvela tranzicija na predsednički sistem 2018. godine hendikepirana je u upravljanju. Donošenje odluka postalo je manje predvidljivo, zbog čega su privatne investicije opale, što otežava vladi da se nosi sa rastućom nezaposlenošću. Da bi imao bilo kakvu šansu da svoju vladavinu protegne na treću deceniju, Erdogan treba da promeni "status kvo", a odluke koje je obelodanio prošlog vikenda osmišljene su da učine upravo to. Predsednik optužuje Agbalovu pozitivnu kamatnu stopu, koja je dovela Tursku do toga da usvoji drugu po visini nominalnu kamatnu stopu u OECD-u nakon Argentine, što ometa ekonomski oporavak i otvaranje novih radnih mesta, a posledično i Erdoganovu narodnu podršku. Sahap Кavčioglu, novi guverner, bivši je poslanik iz Erdoganove stranke i lojalan saradnik. Sa "savitljivim" novim guvernerom na čelu banke, Erdogan će se verovatno vratiti ekspanzivnoj monetarnoj politici, olakšavajući uslove i prakse kreditiranja. Po njegovom mišljenju, kreditni podsticaj je presudan za ekonomski oporavak. Tržište, međutim, pokazuje upravo suprotno. Lira i akcije su u ponedeljak opali, a ako lira bude pod stalnim pritiskom, vlada će dodatno iscrpiti svoje rezerve da bi je ojačala. Ironično, namećući preokret u monetarnoj politici i podrivajući nezavisnost centralne banke, Erdogan je možda ugrozio svoje šanse za reizbor. Nije izvesno ni da će Erdoganova odluka da napusti Istanbulsku konvenciju preokrenuti tok u njegovu korist. Paradoksalno je da je sporazum prvobitno bio zamisao Ankare. Turska ga je podržala u okviru Saveta Evrope, da bi se on na kraju pretvorio u multilateralni sporazum na samitu Evropske organizacije održanom u Istanbulu još 2011. godine. Povlačenjem Turske iz sporazuma, predsednik se nada da će apelovati na krajnje desne islamiste čija je podrška presudna za njegov reizbor i koji se protive konvenciji zbog njenih odredbi osmišljenih da pojačaju zaštitu manjina, uključujući žene i LGBT-osobe. Erdogan se u svojim govorima nedavno osvrnuo na LGBT zajednicu. Međutim, javna podrška za povlačenje iz sporazuma bila je mala, a Turska ima sve više poteškoća da zaustavi nasilje nad ženama. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je 38 odsto žena u Turskoj tokom života podložno nasilju od strane partnera, u poređenju sa oko 25 odsto u Evropi. Erdoganovi protivnici nesumnjivo će iskoristiti njegovo povlačenje iz konvencije u svojoj nameri da "ukradu" glasove žena od predsednika i njegove stranke. Čak i za političara koji je sklon visoko rizičnim strategijama, ove dve odluke predstavljaju velike političke kocke za Erdogana, zaključuje "Blumberg". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Bozo13 on April 01, 2021, 10:34:15 am Dok imaju toliko gastarbajtera po svetu, i dok oni još mogu glasati, teško turcima u turskoj da šta promene..
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 07, 2021, 05:07:51 am Ambasador mora na razgovor, Peking neće dozvoliti separatizam
Tanjug 06. 04. 2021. TURSKO Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor kineskog ambasadora u Ankari nakon komentara na društvenim mrežama u kojima Kina odgovara turskim opozicionim političarima koji su kritikovali kineski tretman prema Ujgurima, muslimanima koji žive u Kini. U odgovoru lideru opozicione partije Meralu Aksenaru i gradonačelniku Ankare Mansuru Javasu, koji je član glavne opozicione stranke, kineska ambasada je poručila da je "Sinđang Ujgur autonomni region neodvojivi deo Kine". - Kineska strana se odlučno protivi svakoj osobi od moći koja na bilo koji način dovodi u pitanje kineski suverenitet i teritorijalni integritet i snažno osuđujemo to. Kineska strana koristi svoje legitimno pravo da odgovori - poručili su iz kineske ambasade na tviteru. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 07, 2021, 09:57:52 am Neprijatan trenutak: Ursula fon der Lajen ostala bez stolice na sastanku sa Erdoganom Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije dobila stolicu, na kojoj bi mogla da sedi tokom razgovora sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, piše „Vašington post“. Na snimku koji je objavljen na internetu vidi se kako šefica Evropske komisije nije imala gde da sedne u sali gde je održan sastanak, jer su bile stavljene samo dve stolice, od kojih je na jednu seo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Na kraju, Fon der Lajenova se smestila na divan, naprotiv ministra inostranih poslova Turske Mevluta Čavušoglua je, prema diplomatskom protokolu, na nižem rangu. Inače, ovo mesto, tokom ovakvih susreta, pripada prevodiocima i drugim učesnicima sastanka. Članica Evropskog parlamenta Sofi in 't Veld smatra da ovo nije bilo slučajno. „To je bilo namerno… Zašto @eucopresident ništa nije preduzeo?“, napisala je ona na tviteru, navodeći nalog Šarla Mišela. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202104071125030323-ursula-fon-der-lajen-nije-imala-gde-da-sedne-na-sastanku-sa-erdoganom-video/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 07, 2021, 03:40:57 pm Diplomatski fijasko Ursula fon der Lajen, prva žena na čelu Evropske komisije ostala je bez mesta za sedenje na sastanku predstavnika EU i turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana. Vidno iznervirana Nemica samo je kratko rekla "ehem" i pokazala na zauzeta mesta nakon kada je videla da su za sastanak u pozlaćenoj sobi predsedničkog kompleksa pripremljene samo dve stolice na koje su se već smestili Erdogan i Šarl Mišel, predsedavajući Evropskog saveta. https://youtu.be/rbOKqUeJ83M Ironično je da je pitanje ženskih prava bila jedna od tema jučerašnjeg trosatnog sastanka EU-Erdogan. Ni Erdogan ni Mišel nisu bili voljni da se odreknu svojih stolica pa je Fon der Lajen morala da se smesti na nisku sofu prekoputa. Njen portparol je danas rekao da je Fon der Lejen posle incidenta još fokusiranija na pitanje jednakosti i ljudskih prava u Turskoj. "Predsednica komisije je očigledno bila iznenađena i to se vidi na snimku... Nivo protokola za našeg predsedavajućeg je isti kao i za predsedavajućeg Evropskog saveta. Predsednica očekuje da institucija koju predstavlja bude tretirana na isti način kao i institucija predsedavajućeg Saveta i očekuje da se slični incidenti ne ponove", rekao je portparol. "Kakav diplomatski fijasko", prokomentarisala je Violeta Bulc, bivša komesarka EU. Iratkse Garsija Perez, lider socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu na naveo: "Prvo su se povukli iz Istanbulske konvencije a sada su ostavili predsedavajuću Evropske komisije bez mesta tokom zvanične posete". izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=07&nav_category=78&nav_id=1838999) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 07, 2021, 04:32:14 pm Šta su napisali u pismu turski admirali da je Erdogan pobesneo: "Svidelo se vama to ili ne, plan imam da sprovedem u delo"
I.Z.K. 07.04.2021. Turska će uskoro raspisati tender za izgradnju ogromnog kanala na obodu Istanbula, a temelje za kanal će postaviti na leto, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Obraćajući se poslanicima iz svoje vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK), Erdogan je rekao da će Turska nastaviti sa planom "svidelo vam se to ili ne", aludirajući tako na kritike opozicionih partija na račun tog projekta, prenosi agencija Rojters. Projekat "Kanal Istanbul" povezivaće Crno i Mramorno more, a procenjuje se da će koštati oko 9,2 milijarde dolara. Turska je prošlog meseca odobrila razvojne planove za projekat. Međutim, više od 100 penzionisanih admirala se protivi ovom sporazumu. Turska vlada tvrdi da će novoizgrađeni kanal olakšati saobraćaj na Bosforu i sprečiti nesreće, dok kritičari poručuju da će izazvati ekološki haos i zagaditi izvore slatke vode. Turska je u ponedeljak čak izvršila 10 hapšenja nakon otvorenog pisma kojeg je potpisalo više od 100 penzionisanih admirala u kojem su upozorili na moguću pretnju ugovoru koji uređuje upotrebu ključnih plovnih puteva Turske, piše Al Džazira. Tužioci su takođe naredili još četvorici osumnjičenih da se prijave policiji u Ankari u roku od tri dana, navodeći da ih neće zadržavati zbog starosti. Do hapšenja je došlo dan nakon što je Vlada oštro osudila otvoreno pismo, kazavši da taj potez evocira period “vojnih udara“ u turskoj prošlosti. Prošlomesečno odobrenje razvoja brodskog kanala u Istanbulu, sličnog Panamskom ili Sueckom, pokrenulo je debatu o Sporazumu iz Montrea 1936. godine. "Činjenica da je otvorena rasprava o povlačenju iz sporazuma u Montreu kao deo razgovora o izgradnju Istanbulskog kanala (koji bi trebalo da premesti saobraćaj kroz Bosfor i Dardanele) dočekana sa zabrinutošću. Smatramo da je neophodno da se suzdržimo od razgovora o povlačenju iz sporazuma u Montreu jer je taj akt značajno mesto u održanju Turske", navedeno je u pismu admirala. Ibrahim Kalin, predstavnik turskog predsednika Erdogana, ocenio je da izjava pezioniranih admirala evocira period “vojnih udara“ i čini da oni izgledaju “smešno i patetično”, piše Al Džazira. U reakciji iz Ministarstva odbrane Turske se kaže da se oružane snage ne mogu koristiti “kao oruđe za pohlepu, ambicije i lične ciljeve onih koji nemaju nikakve dužnosti, niti odgovornost”. Prolaz kroz Bosfor i Dardanele, koje kontroliše Turska, regulisan je konvencijom koja je usvojena u Montreu 20. jula 1936. Admirali su rekli da je sporazum omogućio Turskoj da održi svoju neutralnost tokom Drugog svetskog rata, nazivajući je „najvećom diplomatskom pobedom koja je dovršila Lozanski mirovni ugovor“, koja je odredila većinu modernih turskih granica. Turske opozicione stranke takođe su izrazile slične kritike projekta prethodnih meseci. Istanbulski kanal (Kanal Istanbul) Erdoganov je najambiciozniji među “ludim projektima” kako ih sam naziva, a sa kojima je tranformisao tursku infrastrukturu novim aerodromima, mostovima, putevima i tunelima tokom svojih 18 godina na vlasti. Planovi za stvaranje takozvanog drugog Bosfora sastavljeni su 2011. godine i konačno odobreni prošlog meseca. Prolaz od 45 kilometara treba da bude izgrađen zapadno od prirodnog plovnog puta kako bi se ublažio gust saobraćaj i smanjio rizik od nesreća na postojećem moreuzu. Do danas su turski zvaničnici insistirali da se konvencija iz Montrea iz 1936. godine neće primenjivati na novi kanal. U teoriji to znači da bi Turska mogla da kontroliše taj kanal, da zarađuje na njemu i dozvoli prolazak brodova koji joj se sviđaju, uključujući američke ratne brodove, da efektivno militarizuje vode kojima dominiraju Rusi. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 08, 2021, 10:40:30 am Quote Turkish President Erdogan HUMILIATES EU chief Ursula von der Leyen https://youtu.be/6nD7lJ8i4Ww Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 08, 2021, 11:24:09 am Turski ministar se oglasio nakon diplomatskog skandala Turski ministar inostranih poslova odgovorio je na diplomatski incident u kome je samo jedan od dvoje šefova EU tokom posete dobio stolicu na sastanku u Ankari. Ministar Mevlut Čavušoglu rekao je da je sedenje bilo organizovano u skladu sa zahtevima evropskog bloka. Na sninmku iz Ankare vidi se da je protokol obezbedio dva centralna mesta za predsednike Evropskog saveta, Šarla Mišela i turskog predednika Redžepa Tajipa Erdgana, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, vidno zbunjena, smeštena na sofu sa strane. Čavušoglu, koji je sedeo na drugom kauču, rekao je da je organizacija sedenja bila u skladu sa međunarodnim protokolom i da je Turska izložena nepravednim optužbama, preneo je Rojters. "Turska je država sa tradicijom, nije je joj prvi put da ugosti gosta. Protokol koji se poštuje za sastanke u Turskoj je u okviru međunarodnog protokola. Isto je učinjeno i ovde, rekao je Čavušoglu novinarima u Ankari. Prema njegovim rečima, protokol u predsedništvu je ispunjavao zahteve EU. "Drugim recima, raspored sedenja je urađen tako da udovolji njihovim zahtevima i sugestijama", istakao je Čvaušoglu. Ranije kada je Erdogan bio u poseti Briselu da bi razgovarao sa šefovima Evropske komisije i Evropskog saveta, koji kolektivno predstavljaju 27 država članica EU, bile su obezbeđene tri stolice. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=08&nav_category=78&nav_id=1839496) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 08, 2021, 03:08:47 pm Gaf ili smišljena provokacija? Erdoganov potez uzburkao duhove u EU, mnogi misle da ovaj nije slučajan
Jutarnji list 08.04.2021. Mediji još bruje zbog onog što se juče desilo u Ankari, kada je presednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen morala da sedne na kauč, pošto je presednik Turske Redžep Tajip Erdogan, pripremio stolice samo za sebe i presednika Evropskog veća Šarla Mišela. Naime, ova neugodna situacija je postala glavna tema u Briselu tokom celog dana, znatno više nego problem oko isporuke vakcina. Postavlja se opravdano pitanje - da li je ovo gaf ili otvorena provokacija? Dve stolice za dva muškarca Juče je turski presednik Redžep Tajip Erdogan, ugostio predstavnike EU i presedničkoj palati u Ankari. Svo troje su ušli u prostorije palate, kako je to uobičajeno prilikom diplomatskog protokola. Međutim, u prostoriji su bile pripremljene samo dve stolice. Na jednu je seo sam Erdogan, na drugu Šarl Mišel, a Ursula fon der Lajen je ostala da stoji, zbunjena onim što se desilo. Na kraju, morala je da se zadovolji sa kaučom koji je stajao sa strane, nasuprot turskog ministra spojnih poslova. Glavna tema u Briselu Svakako neugodna situacija, koja je postala glavna tema u Briselu, znatno više od problema s vakcinama. Mnogi su postavljali pitanja je li to Erdogan namerno "ponizio" predsednicu Evrropske komisije ili je to samo mali "protokolarni gaf", a u što retko koji poznavalac turske opsednutosti detaljima u protokolu može da poveruje. Ili je jednostavno problem u odnosima između Evropske komisije i Evropskog veća. Nije problem samo u tome što turski domaćini nisu osigurali ravnopravni tretman i za predsednicu Evropske komisije, već i u tome što je Mišel na to pristao, seo i ostavio Fon der Lajen da se smesti na kauč sa strane. U sedištu Evropske komisije, gde su na konferenciji za štampu novinari gotovo sat vremena postavljali pitanja o tom događaju, pokušali su da ostave utisak da "ne žele da prave slučaj od svega toga". Ali bilo je očito da su uvređeni i da takvo ponašanje smatraju nedopustivim. Rasprave o rangovima ostavile u senci važne probleme Portparol Evropske komisije Erik Mamer rekao je da je prema protokolu predsednica Evropske komisije i članica Evropskog veća te da ima isti rang. Ali, da li ona kao "članica" Evropskog veća u istom rangu s predsednikom Veća, o tome nije bilo pojašnjenja. Svakako je dosad bila praksa da su predsednici Evropskog veća i Evropske komisije nastupali zajedno, imali isti tretman kada su zajedno išli nekome u posetu. Neugodni prizor s ovim "gafom" ostavio je u drugom planu sadržaj razgovora u Ankari koji je trebalo da bude znatno važniji, od problema s ilegalnom migracijom, preko napetosti između Turske i Kipra te Turske i Grčke, do nedavne turske odluke o napuštanju Istanbulske konvencije. Upravo je Fon de Lajen oštro kritikovala takvu odluku Turske i pozvala na poštovanje te konvencije koja štiti prava žena, prenosi "Jutarnji list". Da li je to možda razlog takvog tretmana Fon der Lajen tokom posete Turskoj ili ne, takođe je stvar nagađanja. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 09, 2021, 04:50:28 am Premijer Italije optužio Erdogana da je ponizio predsednicu Evropske komisije
SVET Autor: Srna 08. apr. 2021 Premijer Italije Mario Dragi optužio je predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da je ponizio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. On je rekao da je važno „biti iskren sa diktatorima“. https://youtu.be/VSGMxEav7H8 Fon Der Lajenova i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sastali su se sa Erdoganom u sredu u Ankari. Predsednica Evropske komisije bila je jasno zatečena kada su Erdogan i Mišel zauzeli dve pripremljene stolice, zbog čega je ona morala da sedne na susednu sofu. „Apsolutno se ne slažem sa Erdoganovim ponašanjem prema predsednici Fon der Lajen. Mislim da je to bilo neprikladno ponašanje i veoma mi je žao zbog poniženja koje je doživela Fon der Lajen“, rekao je Dragi novinarima. Dragi je naglasio da sa ljudima kao Erdogan, koje treba nazvati diktatorima i sa kojima se u svakom slučaju mora koordinisati rad, treba biti potpuno iskren u iznošenju drugačijih viđenja i mišljenja. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 09, 2021, 07:48:53 am "Stolica razdora" Italijanski premijer Mario Dragi optužio turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana da je hteo da ponizi predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen. Dragi je tim povodom rekao da treba biti otvoren s "diktatorima", što je izazvalo osude iz Ankare, javlja Rojters. Erdogan je u utorak u Ankari primio predsednicu EK Ursulu fon der Lejen i predsednika Evropskog savta Šarla Mišela, a na snimci s početka toga sastanka vidi se da je Mišelu namenjena stolaca odmah do Erdogana, dok je Fon der Lejen morala da sedne na obližnji kauč sa strane, navodi britanska agencija. "Apsolutno se ne slažem s Erdoganovim poanšanjem prema predsednici Fon der Lajen... Mislim da to nije bilo prikladno ponašanje i bilo mi je jako žao zbog ponižavanja koje je Fon der Lajen morala da pretrpi", rekao je Dragi novinarima. "U vezi s tim, nazovimo ih to što jesu - diktatorima - s kojima se ipak mora koordinirati, mora se biti otvoren kada se izražavaju drugačija gledišta i mišljenja", poručio je šef italijanske vlade. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je zbog Dragijeve izjave pozvalo italijanskog ambasadora u Ankari, a šef dilomatije Mevlut Čavušoglu oštro je kritigovao izjavu italijanskog premijera. "Snažno osuđujemo neprihvatljiv, populistički govor imenovanog italijanskog premijera Dragija i njegove ružne i neumerene komentare u vezi našeg izabranog predsednika", objavio je Čavušoglu na Tviteru. Čavušoglu je ranije u četvrtak naveo kako je Erdogan primio šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen u skladu sa "zahtevima i predlozima Evropske unije " i odbacio kritike da je Ankara ponizila čelnicu EK. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=09&nav_category=78&nav_id=1839908) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 09, 2021, 12:34:03 pm Quote ‘Sofagate’: Turkey seeks to shift blame for seating scandal that left EU chief standing Turkey on Wednesday blamed the EU for seating arrangements that left European Commission chief Ursula von der Leyen without a chair during a meeting with President Recep Tayyip Erdogan. #sofagate https://youtu.be/cxKJttrDUv0 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: lovac on April 09, 2021, 07:44:38 pm Ovi iz EU bi najviše voleli da sednu na obe fotelje, a da Erdogana razgovara sa njima sedeći na sofi! :jok :jok :jok
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 09, 2021, 08:50:16 pm петак, 09.04.2021.
Путин позвао Ердогана да сачува статус кво о приступу Црном мору МОСКВА – Руски председник Владимир Путин затражио је данас од турског колеге Реџепа Тајипа Ердогана да сачува постојећи уговор који се сматра повољнијим за пролазак руских ратних бродова кроз турске мореузе на Црном мору. Захтев је упућен пошто је Ердоган изразио жељу да изгради нови канал у Истанбулу да би растеретио Бофсор, један од најпрометнијих мореуза у свету. Али тај пројекат би, према противницима, могао да угрози Конвенцију из 1936. године, која гарантује слободан пролазак цивилних бродова у Босфорском и Дарданелском мореузу, у доба мира и рата, преноси Бета. За Москву је конвенција важна јер поставља мања ограничења за пролазак ратних бродова земаља које се граниче са Црним морем, међу којима је Русија. Посматрачи сматрају да би могуће ревидирање конвенције олакшало приступ Црном мору ратним бродовима из других земаља, као што су САД или чланице НАТО-а, чему би се Москва противила. „У вези са турским пројектом изградње Истанбулског канала, руска страна је нагласила важност очувања конвенције, како би се осигурала регионална стабилност и безбедност”, наводи се у саопштењу Кремља. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 09, 2021, 08:55:56 pm Projekat "Istanbul" na meti kritika više od sto turskih admirala u penziji
I. STANOJEVIĆ 09. 04. 2021. SVAĐA na turskoj političkoj sceni oko Istanbulskog kanala, koji treba da bude novi Bosfor, praktično je sukob aktuelne turske autokratije, oličene u predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i onih koji zagovaraju sekularne ideje negdašnje Republike, stvorene na temeljima oca nacije, Kemala Ataturka. Analitičari upozoravaju da je Turska, posle hapšenja admirala, u strahu od vojnog puča. Novi momenat u ovom građanskom "ratu" je pismo koje potpisuju penzionisani admirali turske vojske, njih 103, upućeno na Erdoganovu adresu. Oni se protive povlačenju Ankare iz međunarodnog sporazuma parafiranog u Montreu 1936. godine, kojim je regulisan brodski saobraćaj kroz moreuze Bosfor i Dardaneli. Ova morska prečica između Sredozemnog s jedne i Mramornog i Crnog mora s druge strane trenutno je Erdoganova najveća rak-rana. Erdogan je ovo pismo shvatio kao napad na njegov najambiciozniji projekat kojim Turska dobija ekskluzivno pravo na novi prolaz, pa je deset admirala odmah uhapsio, a ostale policija detaljno propituje. Dok traju ovi informativni razgovori, Erdogan i njegovi najbliži saradnici nastoje da dezavuišu akciju admirala kao "okretanje točka istorije unazad", to jest, borbu sekularista za vlast u vrhu države. - Gradićemo Istanbulski kanal, uprkos ljudima bez vizije i ciljeva, koji nemaju nimalo ljubavi za zemlju - poručio je Erdogan, najavljujući skori početak radova čija će vrednost premašiti 11 milijardi evra. Zaobilazeći Bosfor, on želi da izmeni sporazume o saobraćaju tako da prednost nad Bosforom i Dardanelima dobije novi kanal "Istanbul", koji će biti paralelan sa Bosforskim moreuzom, a Ankara znatnu sumu novca u državnom budžetu od njegovog korišćenja. Prema sadašnjem sporazumu iz Montrea, slobodan prolaz kroz Bosfor dozvoljen trgovačkim brodovima u mirnodopsko vreme. Za ratne brodove, postoji obaveza najave unapred, osam do 14 dana. Konvencija, takođe, ograničava prisustvo ratnih brodova necrnomorskih država u vodnom području na period od tri nedelje. Predviđa, da istovremeno, u Crnom moru, može da se nađe najviše devet takvih brodova i da, ukupno, ne smeju da premaše 30.000 tona. Iako je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu naglasio da projekat "Istanbul" nema za cilj da Ankara poništi konvenciju iz Montrea, Erdogan je već najavio da novi vodeni prolaz "neće podržavati odredbe ove konvencije". Ruski ambasador u Turskoj Aleksej Jerhov potvrdio je da izgradnja novog kanala neće promeniti međunarodni pravni režim eksploatacije Bosfora. POSRED ISTANBULA ZAMIŠLJEN kao kopija Bosfora, "Istanbul" treba da prođe sredinom Istanbula, koji ima 16 miliona stanovnika. U zapadnom delu grada nastao bi kanal, dužine 45 kilometara, koji bi se protezao paralelno sa Bosforom i povezivao Crno sa Mramornim morem. Time bi se "rasteretio intenzivni brodski saobraćaj na Bosforu, sprečili sudari i nesreće", veli zvanična Ankara. Ekrem Imamoglu, socijaldemokratski gradonačelnik Istanbula, oštro se protivi ovom, kako kaže, "projektu-ubici". Izvor: www,novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 10, 2021, 05:01:10 am Oglasio se Pentagon: "Ništa novo"
IZVOR: TANJUG PETAK, 9.04.2021. Pentagon je odbio danas da komentariše navode Turske da će Sjedinjene Države poslati dva ratna broda u Crno more sledeće nedelje. Ipak, poručili su da vojska rutinski šalje brodove u taj region. "To nije ništa novo", rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi povodom prisustva američkih vojnih brodova u Crnom moru. Kirbi takođe nije želeo da iznese detalje američkih procena o nivou ruskih trupa kod ukrajinske granice, dan nakon što Bela kuća saopštila da je Rusija rasporedila najviše trupa na istočnoj granici Ukrajine od 2014. godine i uputio je novinare da se za to pitanje obrate Moskvi, prenosi Rojters. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 10, 2021, 05:03:27 am петак, 09.04.2021.
В. Лалић „Софагејт” засенио проблеме У Европском парламенту верују да није случајно што се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нашла у другом плану, док званична Анкара одбацује те „некоректне оптужбе” које стижу из Брисела Седење је било организовано у складу са захтевима европског блока. Ово тврди турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу, одговарајући на оптужбе које стижу са Запада, пре свега из Брисела, на рачун Анкаре због дипломатског инцидента у којем је само један од двоје шефова Европске уније током посете добио столицу на састанку у Анкари. Прекјучерашњи случај, који је већ добио име „Софагејт”, кад је протокол у Анкари обезбедио два централна места за председника Европског савета Шарла Мишела и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, видно збуњена, смештена на софу са стране, бацио је у сенку важност овог сусрета. Чавушоглу, који је седео на другом каучу, рекао је да је организација седења била у складу с међународним протоколом и да је Турска изложена неправедним оптужбама, пренео је Ројтерс. „Турска је држава са традицијом, није јој први пут да угости госта. Протокол који се поштује за састанке у Турској је у оквиру међународног протокола. Исто је учињено и овде”, рекао је Чавушоглу новинарима у Анкари. Овај случај потврђује да Турска и ЕУ не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима, чак ни кад је реч о протоколу. Био је то први сусрет највиших званичника Турске и Европске уније који је после годину дана одржан у Анкари. Крупни проблеми који су били на дневном реду разговора су решавање спора у водама источног Медитерана између Турске и Грчке и Републике Кипар, мигрантска криза, као и даље приближавање Анкаре и Брисела. У Европском парламенту верују, како преносе агенције, да то што се десило није било случајност. Крајем прошлог месеца Урсула фон дер Лајен је оштро критиковала председника Ердогана, који је донео декрет о повлачењу Турске из Истанбулске конвенције, којом се штите права жена и породице. У Бриселу су се чули захтеви да Анкара ту одлуку стави ван снаге. Поготово што је тај потез, како се верује, повучен под притиском конзервативних верских структура у Анадолији, које тврде да се давањем већих права женама поткопавају темељи фамилије, доводи до неморала и до повећања броја развода. То подстиче и злоупотребе иза којих стоје припадници ЛГБТ популације, што је по њима неприхватљиво за једно „нормално друштво”, иако они на папиру имају иста права као и остали грађани. У влади су одбацили захтеве Брисела и објашњавају да је за њу Истанбулска конвенција постала „вишак”, пошто је Турска у међувремену усвојила законе који ефикасно штите жене и породицу. У невладиној групи „Зауставимо фемицид” тврде да је насиље, укључујући и убиства жена, последњих година у алармантном порасту. Брисел за сада не коментарише деманти министра Чавушоглуа. У Европском парламенту, међутим, питају се зашто није реаговао председник Европског савета Мишел, односно „зашто није предузео нешто” да његова колегиница не заврши на канабету. „Жене заслужују исти третман као и њихове мушке колеге. Некога би због овога у Анкари требало да буде срамота”, истичу у Европској народној партији, чији је члан и немачка ЦДУ, странка Фон дер Лајенове. У извесној сенци дипломатског инцидента на тренутак су била крупна питања за преговарачким столом: измене и допуне споразума о заједничком решавању избегличке кризе, као и спор око разграничења Турске с Грчком и Републиком Кипар, пошто су у тим водама откривене огромне резерве гаса. На крају разговора Анкара је повукла још један чудан потез: председник Ердоган се с гостима није појавио пред новинарима, што је у таквим приликама уобичајена пракса. Уместо тога, његов кабинет је издао саопштење за медије о разговорима, у којем је речено да је „стратешки циљ Турске” пуноправно чланство у ЕУ. Овај случај потврђује колико је дубок јаз између Анкаре и Брисела. Турска је почела приступне преговоре пре 15 година (када и Хрватска), али још није одмакла од старта. У Европском парламенту, Аустрији и још неким земљама, у последње време предлажу да се и формално прекину преговори о уласку Анкаре у ЕУ и да с њом треба развијати само партнерске односе, пошто је значајна земља на југоисточном крилу НАТО-а. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 10, 2021, 08:20:14 am Quote "Nobody comes out nicely." Sofagate sheds both EU and Turkey in their worst light From European Council president Charles Michel who should have known better and Commission president Ursula von der Leyen who should have sent an advance protocol team to Turkish president Recep Tayip Erdogan, who orchestrated the SofaGate slight hot on the heels of quitting the IstanbulConvention on women's rights, The World This Week panelists blast participants in this week's EU-Turkey https://youtu.be/GxcuHIaR254 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 10, 2021, 07:54:27 pm Italija i Turska: Zategnuti odnosi
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 10.04.2021. Italijanski mediji nastavalju da pišu o zategnutim tursko-italijanskim odnosima nakon što je premijer Mario Dragi nazvao turskog predsednika "diktatorom". Iz Ankare, tražili su da Mario Dragi "odmah povuće" svoje reči, što je on odbio, a onda je turski podpredsednik Faut Oktaj, uputio Italiju "da ukoliko želi da utvrdi šta je diktatura, pogleda u svoju nedavnu prošlost", aludirajući na fašizam i fašističkog vođu Benita Musolinija. Uprkos nimalo diplomatskim rečima, mediji primećuju da obe zemlje, ali i sedište EU, Brisel, nastoje da umanje tenzije i izbegnu dalje zaoštravanje. Na konferenciji za medije u Briselu, na pitanje da li EU deli ocenu da je turski predsednik diktator, rečeno je da "nije na Evropskoj uniji da ocenjuje sistem i jednu osobu u drugoj zemlji". Spor je, podseća agencija Ansa, nastao nakon posete delegacije EU Ankari kada je predsednica Evropske vlade, Ursula fon der Lajen tretirana kao "žena", to jest postavljena da sedi na sofi udaljenoj od dva muškarca, predsednika Erdogana i predsednika Evropskog saveta Žana Mišela. Povodom diplomatskog spora, "Hafington post" tvrdi da su odnosi EU i Turske u "praktičnoj fazi", to jest izbegavaju se teške i sporne teme, kao što su ljudska prava, ne pregovara se o eventulanom pridruživanju Turske Evropskoj uniji, već dogovara o zadržavanju sirijskih i drugih izbeglica sa Bliskog istoka, kojih je u Turskoj tri mliona i 600 hiljada. S tim u vezi list tvrdi da je na stolu "pozitivna agenda", to jest pregovaranje o onome što zanima obe strane, Brisel i Ankaru, a to je finansijska pomoći Turskoj za rešavanje izbegličke krize. "Ono što zanima EU su samo geostrateški interesi i diplomatski spor Italija-Turska neće eskalirati jer to nikome ne odgovara", zaključuje "Hafington post". Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 12, 2021, 10:20:17 am Quote Erdogan Meets Ukraine's Zelensky, Trolls Putin https://youtu.be/XbZijyVO5Xw Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 12, 2021, 10:48:18 am Quote Sofagate: EU Humiliates Itself All Over Again https://youtu.be/sbCBFyeNAkc Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 13, 2021, 05:47:04 am Kanada zabranila izvoz komponenti za "Bajraktara" zbog rata na Kavkazu
Tanjug 12. 04. 2021. KANADA je danas zabranila izvoz dronova u Tursku nakon što je zaključila da su ovu opremu koristile azerbejdžanske snage koje se bore protiv Jermenije u regionu Nagorno-Karabaha, izjavio je ministar spoljnih poslova Mark Garno. Rojters prenosi da je Garno izjavio kako ovakva upotreba nije u skladu s kanadskom spoljnom politikom, kao ni uveravanjima koje je ranije dala Turska i dodao da je tokom dana izrazio zabrinutost u razgovoru sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom. Agencija navodi da je Otava suspendovala dozvole prošlog oktobra kako bi mogla da razmotri tvrdnje da su azerbejdžanski dronovi korišćeni u sukobu bili opremljeni sistemima za snimanje i ciljanje koje je napravila kanadska filijala kompanije "L3Harris Tehnologies". Rojters prenosi da se povodom odluke Otave ranije danas oglasilo i tursko ministarstvo spoljnih poslova koje je potvrdilo da je Čavušoglu pozvao Kanadu da preispita ograničenja za svoju odbrambenu industriju i da je izrazio zabrinutost zbog stava ove zemlje kada je u pitanju izvoz u Tursku. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 13, 2021, 05:49:08 am Erdogan potvrdio "vernost" Libiji, Grci protiv sporazuma
Tanjug 12. 04. 2021. PREMIJER privremene vlade Libije i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potvrdili su danas više novih međudržavnih ugovora i posvećenost pomorskom sporazumu iz 2019. godine zbog kojeg protestuju Grčku i Kipar. AP prenosi da je Erdogan nakon sastanka u Ankari sa libijskim premijerom Abdulom Hamidom Dbeibahom, izjavio da njegova zemlja podržava jedinstvo Libije, njenu obnovu i vojsku. Turski predsednik takođe je najavio slanje 150.000 doza vakcine protiv kovid-19 i opremanje i upravljanje kovid bolnicom u Tripoliju kako bi se pomoglo Libiji da se izbori sa pandemijom. AP prenosi da su dva zvaničnika potvrdila posvećenost ranije potpisanom sporazumu kojom se utvrđuju pomorske granice između dve zemlje na Mediteranu, koji je izazvao proteste Grčke i Kipra. Te dve zemlje su osudile sporazum, rekavši da je to ozbiljno kršenje međunarodnog prava kojim se zanemaruju prava drugih zemalja istočnog Mediterana. - Memorandum o razumevanju u vezi s pomorskom jurisdikcijom na Mediteranu koji smo potpisali sa našim susedom Libijom, obezbedio je interes i budućnost obe zemlje - rekao je nakon sastanka Erdogan, navodi agencija. Libijski premijer takođe je potvrdio da sporazum služi nacionalnim interesima Turske i Libije, ali je dodao je da je važno započeti dijalog koji će uzeti u obzir interese svih uključenih strana. AP prenosi da je prethodno Dbeibah rekao da je njegova vlada spremna da uspostavi zajednički libijsko-grčki komitet za nastavak pregovora o postavljanju morske granice između dve zemlje i razgraničenju ekskluzivne ekonomske zone za prava na eksploataciju nafte i gasa. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 14, 2021, 04:07:20 pm Erdogan: Sa kanalom „Istanbul“ smo napokon nezavisna država Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da konvencija iz Montrea o statusu zaliva Bosfor i Dardaneli ne odnosi na projekat kanala „Istanbul“. „Kanal 'Istanbul' nema nikakve veze sa konvencijom iz Montrea. Taj kanal će za nas predstavljati dostignuće, jer će pomoći da se rastereti moreuz Bosfor“, rekao je Erdogan, prenosi televizija „Haberturk“. On je dodao da je „Montre sporazum koji se tiče Bosfora“. „Prema tome, ovde dobijamo sopstvenu nezavisnost, suverenitet“, rekao je Erdogan na sastanku sa studentima, koji se emitovao na Tviteru. Erdogan je 2011. godine prvi put govorio o mogućnosti izgradnje novog kanala koji će spojiti Crno i Mramorno more. Projekat izgradnje nove morske arterije koja zaobilazi Bosfor u slučaju njegove realizacije biće najveća infrastrukturna inicijativa u istoriji Turske. Kanal dužine 45 kilometara biće izgrađen zapadno od centra grada, na evropskoj strani provincije Istanbul, a trebalo bi da poveća dnevni kapacitet od 160 plovila. Ranije je ministar životne sredine i urbanog razvoja Turske Murat Kurum izjavio da je Ankara odobrila plan izgradnje kanala „Istanbul“ koji će se pružati paralelno sa moreuzom Bosfor i spajaće Mramorno sa Crnim morem. Prema konvenciji iz Montrea iz 1936. godine, Turska je stekla potpunu kontrolu nad moreuzima Bosfor i Dardaneli. Sporazum garantuje slobodan prolaz civilnih brodova kroz Crno more u mirnom vremenu, a ograničava prolaz ratnih brodova koji ne pripadaju crnomorskim državama. izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104141125092162-erdogan-sa-kanalom-istanbul-smo-napokon-nezavisna-drzava/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 15, 2021, 05:52:02 pm Quote Turkish lira in freefall over Erdogan's 'unorthodox' inflation theory In Turkey, the coronavirus pandemic weighs on an already ailing economy. The Turkish lira plunged to almost record-levels after President Erdogan fired his third central-bank chief in two years ... to install a like-minded critic of high interest rates. https://youtu.be/3udxOnruuKA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 17, 2021, 05:43:48 am Da nije tužno bilo bi smešno. ::)
----------------------------------------------- Žestok udarac za bitkoin Tanjug 16. 04. 2021. CENTRALNA banka Turske zabranila je korišćenje kriptovaluta i kriptoaktive pri kupovini dobara i usluga, prenosi Rojters. Kao razlog za takvu odluku banka je navela „nepopravljivu“ štetu i značajan rizik pri transakcijama, što je dovelo do globalnog „hlađenja“ cena bitkoina. Prema novim propisima danas objavljenim u službenom listu, centralna banka navodi da se kriptovalute i druga slična digitalna aktiva zasnovana na blokčejn tehnologiji ne može koristiti, direktno ili indirektno, kao instrument za plaćanje. Kako piše britanska agencija, tursko tržište kriptovaluta bilo je proteklih meseci u velikom porastu jer su se investitori pridružili globalnom interesovanju za bitkoin, pokušavajući da se zaštite od deprecijacije turske lire i inflacije koja je ovog meseca dostigla 16 odsto. Bitkoin je bio skoro tri procenta u padu na 61.490 dolara u 07:54 po Griniču nakon turske zabrane, koju su glavne opozicione partije u Turskoj oštro kritikovale, piše Rojters. U saopštenju centralne banke se ističe da se bezbednosni rizici, između ostalog, odnose na "nepostojanje bilo kakvih regulatornih i kontrolnih mehanizama, kao i centralnog regulatornog tela". „Pružaoci usluga platnog prometa neće moći da razvijaju poslovne modele na način da se kripto imovina koristi direktno ili indirektno za izvršenje plaćanja i izdavanje elektronskog novca“, piše u odluci. Obim kripto trgovine u Turskoj dostigao je 218 milijardi lira (27 milijardi dolara) u periodu od početka februara do 24. marta ove godine, naspram nešto više od sedam milijardi lira u istom periodu godinu dana ranije, prema podacima američke istraživačke agencije Čejnalisis, koje je znalizirao Rojters. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 18, 2021, 02:17:01 pm недеља, 18.04.2021.
Војислав Лалић Турска и Египат уклањају барикаде Анкара показала спремност да нормализује поремећене односе с „пучистичком владом” у Каиру како би у источном Медитерану осујетила „мегаломанске” амбиције Грка Први пут после седам година министри спољних послова Турске и Египта разговарали су телефоном и најавили нормализацију односа између две земље, поремећених од времена „арапског пролећа”, које је изазвало дубоке потресе у Каиру. Анкара још није признала садашњу „пучистичку владу” у Египту, пошто је подржавала смењеног и однедавно почившег председника Мухамеда Мурсија, политичара иза кога је стајала радикална група Муслиманска браћа. „Нема разлога да односи између две земље не буду нормализовани, поготово зато што сада ниједна страна то не условљава”, потврдио је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу после телефонског разговора с египатским колегом Самехом Хасаном Шукријем, пренела је агенција Анадолија. У Анкари су, додуше, опрезни, пошто многи проблеми још оптерећују односе две водеће земље у региону Медитерана. То потврђује и сам министар Чавушоглу: „За то ће бити потребно време”. Неки наоко ситни потези најављују нове, топлије ветрове у односима две земље. Турска је недавно понудила Египту помоћ у рашчишћавању Суецког канала, где се био насукао теретни брод и блокирао пролаз. Двојица министара разменили су и честитке за рамазан. „Отварање дијалога и нормализација односа су у интересу обе земље”, пренели су турски медији изјаву шефа египатске дипломатије Хасана Шукрија. Две земље, стари ривали у региону, последњих година прекинуле су практично све контакте и нису могле да нађу заједнички језик око многих проблема: обарања председника Мухамеда Мурсија у Египту, разграничења у водама источног Медитерана, где су откривена налазишта гаса, око решавања кризе у Сирији и Либији, где су се две земље нашле на супротним странама барикада. Криза у односима две земље стигла је до усијања кад је египатска армија 2013. године оборила и ухапсила председника Мухамеда Мурсија, изабраника радикалне групе Муслиманска браћа, с којом Реџеп Тајип Ердоган и његова странка годинама имају блиске односе. „У Египту је на сцени државни тероризам. Између генерала Абдела Фатиха ал Сисија (који је извршио пуч) и Башара ел Асада у Сирији нема разлике. Ја уважавам Мурсија, а немам респект за оне који му суде”, изјавио је Ердоган поздрављајући своје пријатеље у Египту (Муслиманску браћу) са четири испружена прста (и савијеним палцем). То је симбол те групе који се назива „рабиа”, што у преводу с арапског значи четири, пошто су пре Мурсија шефови државе били Гамал Абдел Насер, Анвар ел Садат и Хосни Мубарак. У Каиру нису могли да отрпе тај изазов Ердогана, који последњих година иначе покушава да се наметне као предводник и заштитник муслимана у свету: од Босне, преко Косова и Кипра, до Синђанга у Кини и Мјанмара. То су доживели као директно мешање у унутрашње послове Египта и спустили дипломатске односе на ниво отправника послова. Стављени су ван снаге и трговински споразуми, чак су се на удару нашле и популарне турске ТВ серије. Како тада – 2013. године – тако све до сада. Турска се због такве политике у последње време нашла изолована у односима са земљама у региону – Сиријом, Израелом, УАЕ, Саудијском Арабијом, Грчком, Републиком Кипар, а једним делом и у подељеној Либији. Нашла се на удару пошто је покушала да се после доласка „арапског пролећа” наметне као држава узор, што су у тим земљама доживели као директно мешање у њихове унутрашње послове. Турска сада покушава да нормализује односе с Египтом како би пре свега постигла договор о разграничењу у водама источног Медитерана испод којих се крију огромне резерве гаса. Каиро је прошлог лета о томе постигао договор с Републиком Кипар и Грчком, за који у Анкари кажу да је за њих „неважећи и ништаван”. Турска очигледно сада покушава да на своју страну привуче Египат и спремна је на уступке како би могла да осујети „мегаломанске планове” у тим водама Атине и Никозије, које уживају подршку у Европској унији. Брисел позива Анкару да не провоцира и да поштује међународно поморско право, које је на грчкој страни. То сигурно неће ићи ни брзо ни глатко. Према извештајима из Каира, Египат је спреман да нормализује односе: предуслов за то је да Анкара официјелно призна режим Ел Сисија и да се више не меша у унутрашње послове те афричке земље. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 19, 2021, 09:26:42 am Quote Turkey bans Bitcoin in desperate attempt to prop up failing Lira https://youtu.be/wckKUd-OVGc Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 22, 2021, 08:16:36 pm Kremlj Erdoganov potez shvatio kao provokaciju, zbog čega je udario Tursku tamo gde je najviše boli
Stefan Brezar 22.04.2021. Rusija je najavila da će zabraniti letove iz Turske u Rusiju i iz Rusije u Tursku od 15. aprila do prvog juna. Iako je navodni razlog porast broja obolelih od korone analitičari smatraju da je to tiha osveta Kremlja za podršku koju je Turska pružila Ukrajini u trenutku sve većih tenzija na istoku Ukrajine. Kako ruski turisti masovno letuju u Turskoj, ovo će biti težak udarac turskom turističkom sektoru koja se suočava sa teškoćama. Turistička sezona u Turskoj samo što nije počela i zato je vest da Rusija zabranjuje letove iz ove zemlje i ka ovoj zemlji, dočekana sa šokom i nevericom od strane turskih hotelijera koji su računali na ruske turiste u trenutku kada se Turska bori da se vrati na staro uprkos epidemiji korona virusa. Turska je kod ruskih turista vrlo popularna destinacija. Pred sam početak epidemije korona virusa, 2019. godine, čak 7 miliona Rusa je letovalo u Turskoj, što je ovoj zemlji donelo čist dobitak od čak 5 milijardi američkih dolara. Ruski turisti činili su 16% ukupnog broja turista te godine i zasigurno, bilo ih je najviše od svih stranih turista. Čak ni razbuktavanje pandemije korona virusa nije zaustavilo Ruse od odlaska na more, pogotovo što je Turska uvela olakšice na granici - preko dva miliona Rusa je 2020. otišlo na letovanje u Tursku. Ipak, vlasti Ruske federacije odlučile su da stave tačku na letovanje u Turskoj - makar na kratko. Korona kao izgovor Situacija sa pandemijom korona virusa u Turskoj je sve gora i gora - od prvog marta, kada je u celoj Turskoj bilo samo 9.300 slučajeva i kada su vlasti ublažile mere broj zaraženih je drastično skočio. Dnevno se beleži čak 52. 000 zaraženih, što je skok od čak 500 %. Ovo nisu dobre vesti za Tursku, koja je 2020. imala gubitke od čak 70% u turističkom sektoru. Zapravo, da nije bilo ruskih turista, loša sezona 2020. bi bila katastrofalna. I sada turski hotelijeri pokušavaju da smisle plan kako da nadoknade bar deo gubitaka. Ipak, mali su izgledi za to. Američke vlasti su preporučile građanima da ne putuju u Tursku zbog velike opasnosti od zaražavanja korona virusom, a zemlja je takođe na crvenoj listi EU tako da je malo verovatno da će ove godine turisti sa Zapada doći u Tursku. Još gore, vlasti Velike Britanije nisu, niti će u skorije vreme skinuti zabranu letova ka Turskoj. Rusija nije mogla da izabere gori tajming za svoju odluku o zabrani letova. Ruske vlasti izrazile su ranije svoju zabrinutost zbog širenja korona virusa u Turskoj. Tako je šefica Ruske federalne službe za prava potrošača i dobrobit ljudi Ana Popova dala izjavu u kojoj se navode podaci o tome kako je od tri miliona Rusa koji su otišli na letovanje u inostranstvu, 25.000 bilo pozitivno na korona virus po povratku - a od tog broja čak 80% bili su pozitivni posle letovanja u Turskoj. Ipak, iako Rusija ima sada valjan razlog da zabrani letove u Tursku, očito je da ova zabrana dolazi posle Erdoganove posete Ukrajini i njegovih pro NATO i pro ukrajinskih izjava. "Ne podstičite Ukrajinu na rat" Turski presednik Režep Tajip Erdogan susreo se 10. aprila sa ukrajinskim presednikom VolodimiromZelenskim u Istanbulu i pri tom je dao bezrezevnu podršku Ukrajini. Osim toga, razgovarali su o novim isporukama oružija Ukrajini. Turska i Ukrajina od ranije održavaju prisne veze, a nije tajna da je Turska prodala Ukrajini bespilotne letelice - istog tipa kao i one koje su snage Arzebejdžana koristile u borbi protiv Jermena. Ipak, nove isporuke oružija kao i Erdoganove izjave o tome kako želi da "Ukrajinu vidi u NATO savezu" i ,"kako će Turska podržati Ukrajinu", shvaćene su kao provokacija u Kremlju, pošto dolaze u vreme kada su tenzije u Donbasu na najvišem nivou. Sergej Lavrov je poručio Turskoj i drugim ,"odgovornim" nacijama da ne podstiču Ukrajince i ne hrane "njihovu ratobornost". Putinov odgovor nije trebalo dugo čekati. Samo nekoliko dana kasnije, došla je odluka o stopiranju letova ka Turskoj. Rusija se nije odlučila za drastične postupke ali je poruka Turskoj vrlo jasna - ukoliko Erdogan nastavi podršku Ukrajini - Rusija će uzvratiti, najpre preko sfere ekonomije. Sedenje na dve stolice Erdoganova politika bi se ukratko mogla nazvati "sedenjem na dve stolice". Sa jedne strane, on održava odnose sa Kremljom, kooperativan je što se tiče Sirije, kupuje raketne sisteme od Rusije a sa druge on sarađuje sa Zapadom i vodi sopstvenu politiku u Arzebejdžanu i Libiji. Međutim, nova američka administracija pokazala je da ne trpi kalkulacije i kalkulante. Odnosi Turske i SAD su u silaznoj putanji zbog tvrdoglavog insistiranja Turske da kupi ruske sisteme protivazdušne odbrane S-400, na šta je SAD kaznila Tursku izbacivanjem turskih firmi iz projekta proizvodnje novog lovca F-35 Raptor kao i oduzimanjem licence za proizvodnju tog tipa aviona, što je udar na tursku vojnu avijaciju čiji lovci su sve stariji i koja je želela lovac pete generacije. U američkim medijima, Erdogan se prikazuje kao "autokrata", koji "krši ljudska prava". Američka štampa više puta je pozivala Bajdenovu administraciju da podrži tursku opoziciju dok jermenska dijaspora u SAD uporno pokušava da progura priznanje genocida nad Jermenima. Takođe, turska Halkbanka se našla u središtu skandala pošto postoje dokazi da su kršili sankcije prema Iranu. Nova administracija nije povukla poteze u tom pravcu, ali je evidentno da se od svog dolaska na vlast Bajden hladno odnosio prema Erdoganu - a to je tiha opomena Turskoj. Erdogan je svestan svega ovoga, a na ruku mu ne ide i porast tenzija sa Grčkom što dovodi do povećane sumnjičavosti NATO saveznika prema Turskoj. Zato je njegova podrška Ukrajini verovatno pokušaj da popravi odnose sa Bajdenom koji je nešto ranije dao punu podršku Ukrajini. Između ekonomske krize i pandemije Turska je zemlja koja se trenutno suočava sa mnogo problema. Turska lira je u slobodnom padu i Turska se kreće na samom rubu ekonomske krize. Ako Putin ne popusti, turski turizam će ostati bez ruskih milijardi. Sa druge strane, Erdogan ne sme da se previše igra sa američkom administracijom, posebno ne u vreme kada je SAD uvela nove sankcije Rusiji. Dok traju politička prepucavanja, u Turskoj se broj obolelih od korona virusa rapidno povećava, a 85% novoobolelih je zaraženo novim varijantama korona virusa, posebno britanskom. Iako je Turska nabavila veliki broj vakcina i započela ambiciozni program vakcinacije, to nije dovelo do željenih rezultata - broj obolelih raste. Turska javnost je umorna od ekonomskih teškoća i pandemije i mnogi smatraju da njihov presednik samo pokušava da im svojim kalkulacijama sa Rusijom i Zapadom, te avanturama u Libiji i Arzebejdžanu, skrene pažnju sa sve teže situacije u zemlji. To ide na ruku turskoj opoziciji koja polako ali sigurno jača, što kod Erdogana izaziva opravdani strah za sopstvenu poziciju. Situacija u Turskoj i u inostranstvu je dakle, vrlo složena i šta god Erdogan odluči, Turska će pretrpeti štetu. Na njemu i njegovim savetnicima je nezahvalan zadatak da iskalkulišu samo koja opcija će im doneti manje štete. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 24, 2021, 05:09:07 am Prvi razgovor Bajdena i Erdogana: Dogovoren sastanak na marginama NATO samita u junu
Tanjug 23.04.2021. Predsednici SAD i Turske, Džozef Bajden i Redžep Tajip Erdogan, dogovorili su danas u svom prvom telefonskom razgovoru sastanak na marginama NATO samita u junu. Ovo je prva zvanična komunikacija dvojice lidera, tri meseca nakon stupanja na dužnost novog američkog predsednika. Izvor upoznat sa razgovorom rekao je za Rojters da je Bajden preneo Erdoganu da namerava da prizna masakr nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine kao genocid, što je odluka koja bi mogla da pogorša već zategnute odnose dve članice NATO. Ipak, ova informacija ne pominje se ni u saopštenju Bele kuće ni kabineta turskog predsednika. Bela kuća je navela da je Bajden izrazio interesovanje za konstruktivne bilateralne odnose sa proširenim oblastima saradnje i uz efikasno upravljanje nesuglasicama. Iz kabineta turskog predsednika rečeno je da su se dvojica lidera saglasili oko strateškog karaktera bilateralnih odnosa i važnosti zajedničkog rada u izgradnji veće saradnje po pitanjima od obostranog interesa". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 24, 2021, 05:25:22 pm Bajden je Erdogana kaznio tišinom, a sada mu sprema udarac kakav nije očekivao
J.R. 24.04.2021. Očekuje se da će američki predsednik Džo Bajden formalno priznati masakr nad Jermenima od strane Otomansko carstva u Prvom svetskom ratu kao čin genocida. Najavljeni potez - na koji se Bajden obavezao tokom predsedničke kandidature - mogao bi dodatno da zakomplikuje ionako napete odnose sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom. Zvaničnici vašingtonske administracije navodno još nisu zvanično obavestili Tursku o tom koraku, a Bajden bi i dalje mogao da se predomisli, mada su šanse za to male. Jermensko-američki aktivisti lobirali su kod Bajdena da to objavi pre Dana sećanja na jermenski genocid, koji se obeležava danas. Turska prihvata da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa osmanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava cifre i poriče da su ubistva sistematski organizovana i predstavljaju genocid. Dvostranačka grupa od više od 100 članova Predstavničkog doma potpisala je u sredu pismo Bajdenu pozivajući ga da postane prvi američki predsednik koji je zverstva nad Jermenima formalno priznao kao genocid. - Sramno ćutanje američke vlade o istorijskoj činjenici jermenskog genocida traje predugo i mora se završiti - napisali su poslanici. Ako Bajden to učini, gotovo sigurno će se suočiti sa besom Turske, koja je uspešno pritisla prethodne predsednike da zaobiđu to pitanje. - U prošlosti je Turska igrala na kartu toga da su oni suviše dobri prijatelji Americi, da bi ona zauzela čvrst stav prema genocidu. Međutim, ispostavilo se da nisu tako dobri prijatelji - rekao je Aram Hamparijan, izvršni direktor Jermenskog nacionalnog komiteta Amerike, čiji su članovi su započeli kampanju da podstaknu Bajdena da prizna genocid. Bivši američki predsednik Barak Obama nije ispunio svoje predizborno obećanje i priznao genocid nad Jermenima. Za vreme mandata Donala Trampa Erdogan je mogao da odahne - odnosi Ankare i Vašingtona su otoplili, a Tramp mu nikada nije održao nikakva predavanja o statusu ljudskih prava u Turskoj. Tišina i ignorisanje Bajden je naljutio turske zvaničnike još tokom njegove predsedničke kampanje prošle godine, kada je u jednom intervjuu govorio o podršci turskoj opoziciji protiv "autokrate" Erdogana. Turska se i pored toga nadala resetovanju odnosa, ali veza Bajdena i Erdogana počela je uz zloslutnu tišinu. Prvih mesec dana provedenih u Beloj kući Bajden je obavljao rutinske telefonske razgovore sa svetskim liderima, međutim, poziv iz Vašingtona Erdoganu je stigao tek tri meseca kasnije. Bajden i Erdogan razgovarali su prvi put u petak, dogovorivši sastanak na marginama NATO samita u junu. Izvor upoznat sa razgovorom rekao je da je Bajden preneo Erdoganu da namerava da prizna masakr nad Jermenima kao genocid. Tiha telefonska linija mesecima je bila glavna vest u Ankari, uprkos - ili možda zbog - godina tenzija između NATO saveznika, od prepucavanja oko Sirije do Ankarine kupovine ruskog raketnog sistema. Ali izjave mnogih zvaničnika, poslanika i drugih stručnjaka jasno pokazuju da je namera te tišine bila upravo demonstracija zaoštravanja američkog tona prema Turskoj. Bajden i Erdogan se dobro poznaju. Кao američki potpredsednik, pokušavao je da podigne odnos sa tada najniže tačke nakon pokušaja puča protiv Erdogana 2016. godine, za koji turski lider već dugo na neki način krivi Ameriku. Kako ocenjuju mnogi analitičari, Bajden će u tom diplomatskom minskom polju imati malo opcija na raspolaganju, a predviđeno je i da će, za razliku od Trampa, pritiskati Erdogana po pitanju ljudskih prava. To se, sudeći po vestima o mogućem priznanju genocida, već ostvaruje. Turski agresivan pristup spoljnoj politici je potencijalna kriza za Bajdenovu administraciju. Erdogan je zaglavljen u kandžama ruskog predsednika Vladimira Putina nakon turske kupovine sistema S-400 vrednog 2,5 milijarde dolara, a u suprotnosti je sa američkom spoljnom politikom širom Mediterana, Bliskog istoka i Severne Afrike. Turska je i dalje pod američkim sankcijama zbog kupovine ruske odbrambene opreme, iako su bivši američki zvaničnici rekli da kazne nisu stvorene da naštete turskoj ekonomiji. Upravo je to Erdoganovo "sedenje na dve stolice", kako se ocenjuje, pored ideoloških razlika, glavni razlog Bajdenove ravnodušnosti. Amerika će se obratiti Turskoj ako se za tim ukaže potreba. Budući da američka spoljna politika trenutno ne daje prioritet ni Bliskom istoku ni crnomorskom regionu, Erdoganove usluge nisu potrebne. U međuvremenu, "sultanu" ne preostaje ništa drugo nego da se sve više oslanja na "Putinovu stolicu". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 24, 2021, 06:16:51 pm "Da se nikad ne ponovi": Bajden priznao masakr nad Jermenima kao genocid, Turska ekspresno odgovorila
Tanjug 24.04.2021. Američki predsednik Džo Bajden formalno je danas priznao da je masakr nad Jermenima 1915. godine kada je ubijeno njih milion i po u Otomanskom carstvu bio genocid. On je upotrebio izraz koji su njegovi prethodnici u Beloj kući decenijama izbegavali kako ne bi došlo do pogoršanja odnosa sa Turskom, javlja AP. - Američki narod odaje poštu svim ovim Jermenima koji su nestali u genocidu koji je na današnji dan počeo pre 106 godina. Mi utvrđujemo istoriju. Ne činimo to da bismo svalili krivicu već da osiguramo da se ono što se dogodilo nikad ne ponovi - naveo je Bajden u saopštenju. Turska odlučno odbacuje ovakvu karakterizaciju, priznajući da je veliki broj ljudi tada stradao, ali insistira na tome da je broj žrtava preuveličan i da je njihova pogibija rezultat građanskih nemira, navodi AP. Odgovor Turske - Turska u potpunosti odbacuje izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena - rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nekoliko minuta nakon Bajdenove izjave da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine izvršen genocid. - Reči ne mogu promeniti ili prepisati istoriju. Nemamo šta da učimo o sopstvenoj prošlosti od bilo koga. Politički oportunizam je najveća izdaja mira i pravde. U potpunosti odbacujemo ovu izjavu zasnovanu isključivo na populizmu - napisao je Čavušoglu na Tviteru. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 25, 2021, 09:03:50 am Američki ambasador pozvan u turski MSP povodom Bajdenove izjave o genocidu nad Jermenima Tursko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je američkog ambasadora u toj zemlji zbog izjave predsednika SAD Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima 1915. godine u Otomanskom carstvu bio genocid i prenelo mu, kako je saopšteno, snažnu reakciju Ankare. U saopštenju se navodi da je zamenik ministra spoljnih poslova Turske Sedat Onal rekao ambasadoru Dejvidu Saterfildu da ta izjava nema pravnu osnovu i da je Ankara odbacuje, smatra je neprihvatljivom i najoštrije je osuđuje, javio je Rojters. Bajdenova izjava je, dodaje se, izazvala „ranu u odnosima koja će se teško popraviti“. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104251125183954-americki-ambasador-pozvan-u-turski-msp-povodom-bajdenovog-priznanja-genocida-nad-jermenima/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 25, 2021, 09:05:01 am Quote Jakšić: Biden podlegao pritiscima armenske dijaspore iz Kalifornije Američki predsjednik Joe Biden ispunio je obećanje koje je dao u predizbornoj kampanji i sada službeno rekao da su zločini nad Armencima genocid. Tumačenje ovog poteza zatražili smo od Boška Jakšića, vanjskopolitičkog komentatora. On kaže da se "Biden udaljio od delikatne diplomatske prakse svojih prethodnika, i na taj način najavio novo zaoštravanje sa veoma važnim NATO saveznikom kao što je Turska." Smatra da je Biden podlegao pritiscima značajne armenske dijaspore iz Kalifornije i da ovo predstavlja zaokret u dosadašnjoj politici. Kaže da će Erdogan uspjeti da iskoristi ovo u svoju korist: "Turska će morati da proguta gorku pilulu istorije koju će onda Erdogan iskoristiti za jačanje islamskog identiteta i turskog nacionalizma, što je i do sada bila dobitnička kombinacija njegove autoritarne vlasti." https://youtu.be/AzOqQTIgNKI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 25, 2021, 09:08:04 am Quote Napeti odnosi između SAD-a i Turske Američki predsjednik Joe Biden, formalno je poručio da je u posljednjim danima Osmanskog carstva, 1915. godine, počinjen genocid nad Armencima. Prije godinu dana, kao predsjednički kandidat, sudjelovao je u komemoraciji za milion i po ubijenih Armenaca i tom prilikom poručio da će podržati napore za priznanje genocida. Zašto se američki predsjednik odlučio na ovaj potez i kako na njega gledaju u SAD-u, prvenstveno republikanski zvaničnici - pitali smo Al Jazeerinog Ivicu Puljića. https://youtu.be/iF3wC0_l_VI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 25, 2021, 09:13:49 am Quote Turkey “entirely rejects” US recognition of 1915 events as "genocide" Turkey and Armenia have been in dispute over the events of 1915 during the First World War. Turkey says both sides suffered and insists it's ready to open all its archives for historians to examine the issue. Hasan Abdullah explains. https://youtu.be/-eFOS9q7Do8 Quote What's behind the US' Armenia decision? US President Joe Biden has recognised the events of 1915 as an ‘Armenian genocide’ carried out by the Ottoman Empire. The question is, why this renewed hostility from the US and the Biden administration? https://youtu.be/OuN9ICUKkfE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 25, 2021, 04:37:48 pm Odnosi Turske i Amerike nakon izjave o genocidu: "Bura u čaši vode"
IZVOR: SPUTNIK NEDELJA, 25.04.2021. Reakciju Ankare na izjavu Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima bio genocid, Aleksej Puškov ocenio je kao "veliku buru, ali u čaši vode". "Odnosi sa Francuskom, Nemačkom i drugima malo su se zaoštrili, ali su sačuvani. Turska nije napustila NATO, niti će. Tako će, najverovatnije, biti i sa reakcijom Erdogana na Bajdenovu odluku – velika bura, ali u čaši vode", napisao je Puškov na svom kanalu na Telegramu. On je dodao da Bajdenov korak nikako neće doprineti poboljšanju odnosa između Turske i Sjedinjenih Američkih Država. Prema rečima senatora, mnogi saveznici Turske u NATO-u odavno su priznali da je počinjen genocid, pri čemu je u nekim evropskim zemljama njegovo poricanje kažnjivo zakonom. Puškov je podsetio da je francuski predsednik Emanuel Makron ranije proglasio 24. april za nacionalni dan sećanja na genocid nad Jermenima. Kako je rekao senator, Ankara je na to odgovorila samo diplomatskim demaršima. Podsetimo, Džo Bajden u subotu je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 25, 2021, 04:43:54 pm Dojče vele -Zapad će hteti da ima Ankaru na svojoj strani
Tanjug 25. 04. 2021. TURSKOJ je sa svojom spoljnom politikom sve samouverenija i kontroverznim trgovinama oružjem nervira malo Vašington, malo Moskvu, piše Dojče vele (DW) i ocenjuje da sukob u Ukrajini primorava Ankaru na balansiranje - ali joj i pruža šansu. U tekstu se ukazuje da se najnovija eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine sa posebnom pažnjom prati u Ankari, jer turska vlada i sa Kijevom i sa Moskvom održava bliske odnose, ali da to postaje sve teže. Na veliko nezadovljstvo ruske vlade, predsednik Redžep Tajip Erdogan u Istanbulu je primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i time se jasno pozicionirao protiv Kremlja. - Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet - istakao je Erdogan nakon sastanka. Ukrajina je važan partner sa kojim Ankara sklapa unosne poslove, pa i kada je reč o naoružanju - prošle godine dve zemlje su potpisale ugovor o isporuci šest turskih borbenih i izviđačkih letelica tipa Bajraktar TB2, uključujući tri kopnene kontrolne stanice. Legitimno je što Turska podržava Ukrajinu u borbi protiv separatizma, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu, ali ukazuje da to strašno smeta Rusiji. Čelikpala zato smatra da je ta politika riskantna i navodi da je Turska 2015. godine iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije. Nakon što je u novembru 2015. godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, ruska vlada je Turskoj uvela kazene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju. I u građanskom ratu u Libiji, u sukobu oko područja Idlib na severozapadu Sirije, kao i u azerbejdžansko-jermenskom sukobu na području Nagorno-Karabah, Ankara i Moskva imaju suprotne ciljeve. I sa SAD u poslednje vreme je bilo brojnih sukoba interesa. Naročito je maj 2019. godine bio veliki test za odnose sa Vašingtonom - članica NATO-a, Turska, odlučila je da svoj vazdušni prostor čuva ruskim sistemom protivraketne odbrane S-400. Pretnje sankcijama, pa čak i ultimatum, slabo su uticali na odluku turskog predsednika - Turska je kupila rusko naoružanje. To nija bila uvreda samo za Vašington, veći i za čitav NATO. Bivši predsednik SAD Donald Tramp dozvolio je da Turska prođe nekažnjeno - Vašington do danas nije uveo sankcije. Stručnjaci smatraju da Trampov naslednik neće biti tako popustljiv prema Ankari, pošto je DŽozef Bajden poznat po kritičkom stavu prema turskom predsedniku. Ukrajinski sukob bi mogao da bude šansa za ponovno zbližavanje dve zemlje jer, kao i Erdogan, i američki predsednik Bajden je takođe obećao nepokolebljivu posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. - Napetosti između Zapada i Rusije će se u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani - prognozira Čelikpala. Međutim, Ankara bi najpre morala da se oslobodi američko-ruske dileme i da eventualno prihvati sankcije Moskve. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 26, 2021, 05:33:04 am Turska poručila Bajdenu: Sramno; Tek će da odgovore?
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 25.04.2021. Izjava predsednika SAD Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima u Otomanskom carstvu genocid "jednostavno je sramna". Turska će u narednim mesecima odgovoriti na različite načine, izjavio je danas Ibahim Kalin, predstavnik predsednika Turske. Nakon višedecenijskog balansiranja Bele kuće u komentarima o masovnom ubijanju Jermena tokom 1915. godine, predsednik Bajden je dao sinoć izjavu u kojoj je stradanje Jermena nazvao genocidom, prenosi Rojters. Kalin nije precizirao da li će Turska zabraniti pristup američkim snagama vazuhoplovnoj bazi Indžirlik na jugu Turske, koja je korišćena za pružanje podrške iz vazduha u oružanim akcijama koje su međunarodne snage preduzimale protiv Islamske države u Siriji i u Iraku, ili su u pitanju neke druge uzvratne mere. Turski zvaničnici su brzo osudili jučerašnju izjavu predsednika Bajdena, a Kalin je najavio da će se predsednik Turske oglasiti sutra o ovom slučaju, odmah posle sednice vlade. Turska priznaje da su brojni Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa carskim snagama u Prvom svetskom ratu, ali negira da su ubijanja sistematski sprovođena i da predstavljaju genocid. Ministarstvo spoljnih poslova Turske pozvalo je sinoć američkog ambasadora u toj zemlji zbog izjave predsednika Bajdena i prenelo mu "oštru reakciju" zvanične Ankare. U saopštenju ministarstva spoljnih poslova Turske kaže se da je zamenik ministra spoljnih poslova Turske Sedat Onal rekao ambasadoru Dejvidu Saterfildu da Bajdenova izjava nije pravno zasnovana i da je Ankara "odbacuje, smatra je neprihvatljivom i najoštrije osuđuje", uz ocenu da je izjavom napravljena "rana u odnosima koja će teško zaceliti", preneo je ranije Rojters. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 26, 2021, 05:47:44 am Uradio ono što nijedan predsednik SAD nije smeo: Sultan ostao bez opcija, a Putin ga drži u šaci
Milijana Milikšić 25.04.2021. Džou Bajdenu trebalo je više od tri meseca u kancelariji da pozove turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana. Samo to je već bilo znak pada statusa zemlje koja je nekad bila američki najbliži strateški saveznik širom Bliskog istoka, Jugoistočne Evrope i Istočnog Mediterana. Ali ono što je još gore za Ankaru bila je poruka koju je Bajden isporučio kad je konačno u petak uveče podigao slušalicu – Sjedinjene Države konačno su priznale genocid nad Jermenima 1915. Bajden je formalno tokom vikenda priznao da je masakr nad Jermenima, kad ih je u Otomanskom carstvu ubijeno milion i po, bio genocid, a Turskoj nije trebalo mnogo za odgovor. Svega nekoliko minuta nakon ovakve Bajdenove izjave, oglasio se turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji ju je “potpuno odbacio”. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je čak Bajdena kako bi mu prenelo "snažnu reakciju" Ankare. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev takođe je osudio Bajdenovu izjavu, ukazujući da je reč o “istorijskoj grešci”, dok je premijer Jermenije Nikol Pašinjan – koji je u nedelju dao ostavku – poručio Bajdenu da je njegovo priznanje genocida “bezbednosno pitanje” za njegovu zemlju, u svetlu prošlogodišnjih konflikta u spornom regionu Nagorno-Karabah. Erdogan više treba Bajdena nego on njega Zašto Bajden tretira Erdogana tako snishodljivo? I zašto je Bajden održao svoje obećanje iz kampanje da će priznati genocid kad niko od njegovih prethodnika u Beloj kući nije to uradio jednom kad su se našli u kancelariji? Izgleda da je prvi put za više godina on svestan da Erdogan treba više Sjedinjene Države nego što one trebaju njega – i već to koristi, piše “NBC njuz”. Bajden se nada da će, koristeći se ovom polugom, “ispraviti” neka od Erdoganovih ponašanja, poput antidemokratskih mera i bliskih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Godinama su SAD smatrale da je Turska previše važna da bi se odnos sa njom otuđio formalnim priznanjem masakra, uprkos maltene univerzalnom priznanju od strane akademika i većeg dela američkog društva, kao i domaćeg pritiska iz redova političkih angažovanih jermenskih Amerikanaca. Suština nije u tome da je Bajden besan na Erdogana, već pre čitava američka vlada – mnogi u i van administracije smatraju da je turski predsednik autokrata koji preti američkim regionalnim interesima. Turka je nekad bila svetionik demokratije i stub nade za otvoreno i moderno društvo među većinski muslimanskim nacijama, a Erdoganovo suzbijanje pravičnih izbora, slobode govora i sudske nezavisnosti odbijaju Amerikance. Njegov društveni konzervatizam i populističke taktike preusmerile su Tursku ka netoleranciji i polarizaciji u društvu. Turska, koja je nekad bila toliko strateški poravnata sa Zapadom da je postala njena najistočnija članica u NATO, pod Erdoganom se redovno sukobljavala u paktu i čak ga ponekad osujećivala. Turska je bila bliska i sa važnim bliskoistočnim igračima poput Izraela, ali su Erdoganova preusmerenja ka grupama poput Hamasa spalile važne regionalne mostove. Značaj odluke Unazad dve decenije, kad bi novi predsednik ušao u Belu kuću s obećanjem da će priznati genocid nad Jermenima, odmah bi se suočio sa “branom” američkih ministarstava i agencija koje bi mu objasnile zašto bi to bilo pogrešno. Turska se protivi tom obeležju jer je zabrinuta za praktične posledice, od kojih je najvažnija otvaranje vlade ka pozivima za reparaciju, ali i zbog simboličnog značaja. Ona ne želi da se na nju gleda kao na “izgnanicu”, a u isto vreme želi da se prizna veliki broj Turaka, Kurda i drugih muslimana koje je Rusija, saveznica Jermenije, ubila u Prvom svetskom ratu. Turska je značajna sredstva uložila u lobiranje u američkom Kapitolu, na akademske konferencije i objavljivanje knjiga na tu temu kako bi sprečila Vašington da promeni svoj jezik. U prošlosti je američko Ministarstvo odbrane smatralo Tursku previše dragocenim savezikom koji je često služio kao cigla u brani američke vlade, zasnivajući na tome neispunjena obećanja o priznanju genocida. Ali to više nije slučaj. Danas Pentagon, besan na Ankaru zbog niza pitanja, a posebno kupovine ruskih odbrambenih raketnih sistema S-400 iz 2017, više nije zainteresovan da joj “drži vodu” u Vašingtonu. Štaviše, Kongres je pozicioniran strožije po pitanju Turske nego Pentagon i čak Bajden. Mnogi članovi Kongresa predstavljaju jermenske zajednice koje su snažno “gurale” prepoznavanje genocida, a zakonodavstvo koje je već nametnulo sankcije kojima je na meti turska kupovina ruskih sistema, želi da oštro kazni Tursku zbog brojnih drugih Erdoganovih “prestupa”. Čak i u Birou za evropske i evroazijske poslove, koje se tradicionalno bavilo Ankarom, “turkofilija” izlazi iz mode. Erdogan bez opcija, ali zato Putin… Generalna je klima u američkoj vladi da Erdogan bolje reaguje na strogost u stilu Putina umesto na topao zagrljaj, ceni “NBC njuz”. Istovremeno, Erdogan je ostao bez opcija koje bi mu pomogle da se prilagodi Bajdenovoj administraciji. S obzirom da mu kod kuće pada podrška, malo je verovatno da će Erdogan pristati da olabavi svoj autokratski stisak nad turskim društvom, kako ga opozicija ne bi nadglasala. A spolja, Erdogan je prosto previše duboko “zaglibio” s Putinom da bi se izvukao. Ako on vrati Rusiji S-400 - što je malo verovatno imajući u vidu da je jednom na kritike iz SAD poručio da "ne znaju s kim imaju posla" - Putin bi mogao odmah da mu nametne trgovinske i turističke sankcije, što bi se loše odrazilo na tursku ekonomiju i dodatno erodiralo Erdoganovu bazu pristalica. Na vojnom frontu, Putin bi mogao dati zeleno svetlo za napad bliskom savezniku Bašaru al Asadu na Idlib, poslednje uporište sirijskih pobunjenika, te poslati stotine hiljada izbeglica preko granice u Tursku. Ankara je već postala dom za 3,6 miliona sirijskih izbeglica. Sa usporenom ekonomijom, a anti-izbegličkim sentimentom u porastu, čak ni Erdogan ne bi mogao da se odupre talasu društvenih i političkih snaga koje bi oslobodio takav priliv izbeglica. Putin bi takođe mogao da naruši krhke dogovore o prekidu vatre između svojih saveznika i turske i njenih saveznika u Libiji i Južnom Kavkazu, dodatno potkopavajući interese Turske, ali i Erdoganu lično stvoriti probleme jer i on, baš kao i Putin, u svojoj zemlji uživa imidž svetskog snagatora. Sve to stavlja Erdogana u slabu poziciju da se bori protiv oznake genocida, što je delimično razlog zašto je Bajden izabrao baš ovaj trenutak da stupi u akciju. Turska ekonomija je već ugrožena, a ako njeni odnosi sa SAD nastave da padaju, mogla bi da potone. Ono što Erdoganu sada treba, smatra “NBC njuz” je da preokrene ovu dinamiku stvaranjem narativa da se sasvim dobro slaže sa Bajdenom. Turski predsednik je bio strpljiv čak i kad ga je Bajden ignorisao i potom drastično preusmerio američku politiku po pitanju genocida. Kakvu god retoriku sada da zauzme, Erdogan će sigurno tragati za prilikom da uzvrati Bajdenu jednom kad se turska ekonomija oporavi, zaključak je portala. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 26, 2021, 05:09:23 pm "Odluka je kontroverzna" - Bajdenova izjava može da naruši mir?
IZVOR: ANADOLIJA PONEDELJAK, 26.04.2021. Ministar odbrane Republike Turske Hulusi Akar kazao da se istorijski događaji ne smeju koristiti za obračune i sukobe, kao i da ih ne treba politizovati. Akar je poručio da bi svi oni koji koriste takve termine trebalo da sagledaju svetsku i sopstvenu istoriju. "Kao što se ne mogu ponoviti događaji koji ne postoje, samo opravdanje američke administracije je ništavo. Pre 2020. godine ovaj termin nije korišćen, a šta se u međuvremenu promenilo, pa je doneta i ova odluka? Šta o tome misle Amerikanci? Ne postoji razumno i moralno objašnjenje za ovu odluku, koja je doneta pod vođstvom lobija koji uopšte ne predstavljaju jermenski narod. Ova odluka je takođe kontroverzna u pogledu intelektualne časti i stvoriće nove polarizacije“, rekao je Akar u saopštenju. Kako je naglasio, kreiranje takvog okruženja može negativno da utiče na odnose Turske i Jermenije, uključujući odnose između Turaka i Jermena, kao i na mir u celoj regiji. "Mir i spokoj u našoj regiji su naš zajednički problem, dakle, Turske i Jermenije, a ne problem jermenske dijaspore i država koje, kao što je bio slučaj juče sa SAD, koriste tu istu armensku dijasporu za ostvarenje svojih interesa", naglasio je turski ministar odbrane. Akar je poručio da je Turska uvek isticala da bi rasprave o događajima iz 1915. godine trebalo da vode istoričari, a ne političari, te da takav stav očekuje od trećih zemalja, uključujući i saveznike poput SAD. "Uprkos tome, američka administracija je ovom odlukom negirala i potpise sopstvenih službenih izveštaja, te je ustuknula pod pritiskom jermenske dijaspore i nekih drugih centara moći. Takođe je zanemarila postojeće podatke i dokumente koji se nalaze u Američkoj nacionalnoj agenciji za arhiv i evidenciju", kazao je Akar te dodao: "Činjenicu o viševekovnom zajedničkom životu u miru i prosperitetu i o dešavanjima koja su se u jednom periodu događala između turske i jermenske zajednice nazivati 'genocidom' , predstavlja nesmotrenost, neznanje i uništavanje budućnosti. Ova greška mora biti ispravljena", poručio je Akar. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 27, 2021, 05:16:38 am Erdoganova poruka za Bajdena: Povuci reč
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 26.04.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan danas je apelovao na predsednika SAD Džozefa Bajdena da brzo promeni deklaraciju o masakru nad Jermenima. Erdogan je rekao da je ocena o genocidu uznemirujuća i narušava bilateralne odnose. Bajdenova deklaracija od subote je razbesnela Tursku, koja je rekla da je saopštenje otvorilo "duboke rane" u odnosima koji su već zategnuti brojnim pitanjima, prenosi Rojters. U prvim komentarima Bajdenove izajve, Erdogan je rekao da će "pogrešan korak" biti prepreka odnosima, a onda je savetovao SAD da se "pogledaju u ogledalo" i dodao da Turska i dalje želi da uspostavi "dobre komšijske odnose" sa Jermenijom. "Predsednik SAD je dao ocene koje su bez osnova, nepravedne i netačne o tužnim događajima koji su desili u našem kraju pre više od jednog veka", rekao je Ergodan nakon sastanka kabineta. On je pozvao da turska i jermenska strana formiraju zajedničku komisiju da istraži događaje. "Nadam se da će američki predsednik odustati od pogrešnog poteza što pre je moguće", izjavio je Erdogan. On je kritikovao SAD i zbog toga što nisu uspele da nađu rešenje za decenijski star konflikt između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, gde su SAD, Rusija i Francuska bile posrednici, a onda je, kako je dodao, Vašington samo stajao nemo i gledao kako se dešavaju masakri. "Ako kažete genocid, onda morate da se pogledate u ogledalo i napravite procenu. Šta se desilo sa američkim starosedeocima, ne moram čak ni da ih pominjem, ali ono što se dogodilo je jasno. Sa svim tim istinama, ne možete davati optužbe o genocidu turskog naroda", kazao je Erdogan. Predsednik Turske je takođe rekao da je oko 150.000 ljudi ubijeno tokom 1915. godine, dok Jermenija kaže da je stradalo oko 1,5 miliona ljudi. Erdogan kaže da je broj ubijenih "preuveličan dodavanjem jedne nule na kraju". Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 27, 2021, 05:20:32 am понедељак, 26.04.2021.
Бошко Јакшић Бајден рaзгневио Турску Нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања” о коме су разговарали амерички и турски председник Председник Џо Бајден напустио је деликатну дипломатску праксу својих претходника, па је званичним признањем да су снаге Отоманске царевине над Јерменима, пре више од века, починиле геноцид најавио ново заоштравање са Турском. „Амерички народ поштује све Јермене који су нестали у геноциду који је почео на данашњи дан пре 106 година. Почевши од 24. априла 1915, хапшењем јерменских интелектуалаца и лидера (њихових) заједница у Константинопољу од стране отоманских власти, током кампање истребљења милион и по Јермена је депортовано, масакрирано или је марширало у своју смрт”, пише у саопштењу председника, којим је испунио обећање дато пре годину дана. Иако Бајден наглашава да је геноцид почињен пре него што је савремена турска република рођена на крају Првог светског рата и да фокус није на оптужбама већ на сећању, саопштење је разгневило званичнике у Анкари, али и обрадовало Јермене широм света. Бајден је први пут од ступања на дужност телефоном позвао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да би га обавестио о формалном признању геноцида који Турска дуже од века пориче, а Ердоган масовно страдање Јермена назива „инцидентом”. Анкара „у потпуности одбацује” Бајденово саопштење које се квалификује као „политички опортунизам” заснован на популизму, а шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу поручује да турска влада неће ни од кога примати лекције из турске историје: Речи не могу да мењају историју. Статус Турске у НАТО-у, у коме има другу по снази армију, спречавао је до сада америчке председнике да прихвате квалификатив геноцида који је најосетљивија тема турске историје и дипломатије, али међусобни односи су претходних година пали на најнижи ниво током последњих деценија и Бајдена охрабрили да повуче потез за који је знао колико ће разгневити Турску. У Анкари су и даље уверени да САД стоје иза неуспелог покушаја државног удара у Турској августа 2016, а Вашингтон, посебно Пентагон, не показује спремност да пређу преко Ердоганове одлуке да купи и инсталира руски антиракетни систем С-400. Односе је додатно реметио благонаклон став Турске према Исламској држави, а после пораза џихадиста различити приступи Курдима у Сирији. Остаје сасвим нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања”, што је формулација коју турски медији преносе из напетог телефонског разговора двојице лидера. Бајден је и у време док је био у Сенату заступао став да је Турска одговорна за геноцид, а његовим формалним проглашењем је потврдио да ће људска права представљати један од кључних приоритета његове спољне политике – по цену нових заоштравања са Русијом и Кином, али и савезничким државама као што је Турска, чији је режим на мети управо због кршења људских права. Смрт 1,5 милиона Јермена у последњим данима пред колапс Османског царства је последица директних егзекуција по наређењу Талат-паше – чији су извођачи махом били Курди – и масовног страдања током присилног марша са истока Анадолије према сиријској пустињи. Јермени су били оптужени да сносе одговорност за рат. Последице су добиле размере монументалног злочина. Иако историја учи да земље које одбијају да се суоче са тамним странама своје историје себи наносе највећу штету, званична Турска је читав век остала при тврђењу да максималан број страдалих Јермена не прелази 300.000 и да се ради о жртвама глади и изнуривања, а не систематског убијања. САД су се, под снажним, деценијским, притиском јерменске дијаспоре, формалним признавањем геноцида сада придружиле Француској и још 30-ак држава које су убијања и депортације прогласиле за геноцид. До сада се Роналд Реган, чија је изборна база у Калифорнији најјаче јерменско упориште у САД, једном осврнуо на јерменски „геноцид” током обележавања Холокауста 1981, али није било формалног признања. Џорџ В. Буш и Барак Обама су обећавали да ће то учинити, али су се одлучили да не иритирају савезнике у Турској, ограничавајући се на изразе „масовни злочини” и „масовна убијања”. Оба дома америчког Конгреса су 2019. признале геноцид упркос покушају Доналда Трампа да то спречи. Питање је сада чиме и како Анкара може да узврати? Да прекине дипломатске односе као што је деценијама претила? Не може. Усијање у односима са Америком није пут од кога би Турска имала користи, сем уколико не жели велики заокрет ка Русији – што није у природи Ердоганове прагматске политике. Бајденова декларација несумњиво ће пореметити ионако лоше односе, али економска разматрања могла би да приморају Ердогана да обори значај последица питања за које је сматрао да представља покушај поткопавања легитимитета савремене турске државе. Турска ће морати да прогута једну горку пилулу историје коју ће Ердоган употребити за јачање исламског идентитета и турског национализма – што је и досад била добитничка комбинација његове ауторитарне власти. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 27, 2021, 05:24:54 am Kad je priznao genocid nad Jermenima i mi možemo Krim
Novosti online 26. 04. 2021. TURSKA partija „Vatan“ („Domovina“) na mitingu ispred ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Ankari predložila je nekoliko mera kao odgovor na izjavu predsednika SAD DŽoa Bajdena o genocidu nad Jermenima u Osmanskom carstvu. - Obraćamo se vladi. Na napad Bajdena ne treba odgovarati rečima. Obavezno treba preduzeti mere. Turske oružane snage moraju baze Indžirlik i Kuredžik odmah staviti pod potpunu kontrolu, a američke jedinice treba da budu vraćene u svoju zemlju u roku od 15 dana. Radi priznanja Krima i Abhazije, kao i (samoproglašene) Turske Republike Severni Kipar, moraju se pokrenuti diplomatski kontakti sa Rusijom, Iranom i Azerbejdžanom - navodi se u saopštenju, koje je pročitao generalni sekretar partije Ozgjurom Bursali. Priznanje Bajdena genocidom, događaj iz 2015. godine, po njihovom mišljenju, nije pravosnažno bez odluke međunarodnog suda. U tekstu se kaže i da je, u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine, predsednik stranke „Vatan“ Dogu Perinček, ranije osuđen u Švajcarskoj zbog rasne diskriminacije, imao pravo da porekne da su masovna ubistva Jermena u Osmanskom carstva 1915. godine predstavljala genocid. Perinček je tada izjavio da je „genocid nad Jermenima velika međunarodna laž“. Partija „Vatan“ je paralelno organizovala miting ispred američkog konzulata u Istanbulu i namerava da organizuje ovakve akcije i tokom naredne nedelje u raznim gradovima Turske. Genocid nad Jermenima Američki lider DŽo Bajden u subotu je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske. Jermeni ističu da su otomanske snage 1915. godine ubile milion i po Jermena. Da je nad njima izvršen genocid priznale su 23 države, Evropski parlament i Svetski savet crkava. Turska prihvata da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa osmanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava broj žrtava i poriče da su ubistva sistematski organizovana i da predstavljaju genocid. Vlada Turske poziva na formiranje međunarodne komisije istoričara u cilju izučavanja dostupnih arhivskih dokumenata i kako bi se razvio objektivan pristup događajima u Prvom svetskom ratu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on April 27, 2021, 05:41:11 am Erdogan se predstavlja kao saveznik i Putina i Bajdena, a obojicu je razbesneo
Milijana Milikšić 26.04.2021. Turska se zbog svoje geostrateške pozicije često predstavlja kao “most između istoka i zapada”, ali izgleda da će se njen lider Redžep Tajip Erdogan “našetati” kako bi balansirao između dve strane i kako se taj “most” ne bi urušio usled nedavnih dešavanja na globalnom planu. Odnosi Ankare i Vašingtona u poslednje vreme su otežani, a dodatno su se zaoštrili nakon što je američki predsednik Džo Bajden nedavno formalno priznao da je masakr nad Jermenima 1915. godine, kad je ubijeno njih milion i po u Otomanskom carstvu, bio genocid. Tenzije sa Amerikom Ankara, članica NATO pakta, razbesnela je Vašington kad je 2017. naručila, a 2019. primila isporuku ruskog antiraketnog sistema S-400. “Dojče vele” ukazuje da to nije bila uvreda samo za Vašington već i čitav NATO, koji Rusiju smatra rivalskom silom. Nekad toliko strateški usklađena sa Zapadom, Erdoganova Turska se redovno sukobljava u NATO paktu i čak ga ponekad osujećuje. Dok je tadašnji američki predsednik Donald Tramp progledao Ankari kroz prste, Bajden je otišao korak dalje priznajući genocid, što se nijedan lider SAD nije usudio u protekle dve decenije. Nekad najbliži strateški saveznik SAD širom Bliskog istoka, Jugoistočne Evrope i Istočnog Mediterana, Turska je godinama iritirala Vašington, gde mnogi smatraju da je Erdogan autokrata koji preti američkim regionalnim interesima. Ali, sve do Bajdena su američki predsednici smatrali da je Turska previše važna da bi se odnos sa njom pokvario priznavanjem genocida. Sada to nije slučaj, a Turska se našla izolovanijom na međunarodnoj sceni nakon što je dodatno narušila odnose sa Moskvom tokom nedavnih tenzija u Ukrajini. Ipak, iste tenzije bi mogle približiti Ankaru Vašingtonu, jer su i Erdogan i Bajden izrazili svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ukrajinska kriza Za mnoge su fotografije Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina kako ližu sladoled u avgustu 2019. blizu Moskve, mesec dana nakon što je Turska preuzela naručene projektile, bila simbol bliskih veza između dva autoritarna lidera, međutim iako Turke i Ruse zbližavaju ekonomija i zajedničko nepoverenje prema Zapadu, i sami su podeljeni zbog niza pitanja, uključujući Ukrajinu. Odnose dve zemlje nisu pokvarili ni obaranje ruskog aviona 2015, ni ubistvo ruskog ambasadora sledeće godine. Kad je navodni pokušaj puča u Turskoj zapretio Erdoganovoj vlasti, Putin je požurio da prvi ponudi reči podrške Ankari. Stradanje 34 turska vojnika u vazdušnom napadu u Siriji prošlog februara nije poremetilo njihovu saradnju. Ankara je prihvatila da su napad izveli sirijski avioni, uprkos svedočanstvima o ruskoj umešanosti, a Rusija je stajala po strani dok su turski avioni gađali sirijske mete u znak odmazde. U Libiji Ankara podržava međunarodno priznatu vladu u Tripoliju, a Rusija vladu u Damasku. U Nagorno-Karabahu Turska je imala veliku ulogu u pobedi Azerbejdžana, dok je Rusija, u čijoj je Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti Jermenija članica, nametnula primirje i postavila 2.000 mirotvoraca na granicu regiona nudeći Ankari ulogu posmatrača. Rusija je početkom meseca krenula da gomila trupe na ukrajinskoj granici u u jednom trenutku je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao da su Rusi rasporedili čak 120.000 vojnika “u neposrednoj blizini naših granica na severoistoku, na istoku i na jugu”, te pozvao Zapad da uvede dodatne sankcije Moskvi. Rusija je povukla svoje trupe pre nekoliko dana, a Turska je u međuvremenu podržala integritet Ukrajine, koja je njen važan poslovni partner. Erdogan je, kako piše “Dojče vele” na veliko nezadovoljstvo ruske vlade, primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Istanbulu, čime je jasno stao na jednu a protiv druge strane. - Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet – poručio je Erdogan nakon sastanka. “Velika Rusija” - Ukrajina je potpuno drugačija priča – rekao je “Al Džaziri” Gonul Tol, direktor Turskog programa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu, ukazujući na važnost Ukrajine za Tursku (i obratno). - Postoji blisko odbrambeno partnerstvo koje Turska neguje sa Ukrajinom poslednjih pet-šest godina. Ali, Rusija smatra da je Donbas (istočni deo Ukrajine) deo “velike Rusije”… U Putinovoj glavi, (čitava) Ukrajina predstavlja mnogo važniji prostor. To znači da će biti agresivniji u odbrani onog što smatra svojim suverenim pravima - ističe Tol. Ankara je 2019. prodala Ukrajini desetak dronova “bajraktar”, koji su pokazali svoju vrednost protiv ruskih oružanih sistema poslednjih godina. Moskva je kasnije obustavila letove u Tursku do juna, navodno zbog pandemije Kovida, međutim mnogi to vide kao “kaznu” Ankari kojima će Rusija uskratiti svojih 500.000 turista godišnje. Osim vojnih veza, Turska i Ukrajina dele istorijske i etničke veze sa krimskim Tatarima, zbog čega je Ankara osudila rusku aneksiju Krima 2014, iako nije sledila druge u nametanju sankcija. Legitimno, ali bolno Da je legitimno to što Turska podržava Ukrajinu jeste, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu, ali kako je ukazao “to strašno smeta Rusiji”. - Turska je 2015. iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije. Nakon što je u novembru te godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, ruska vlada je Turskoj uvela kazene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju – naveo je on, preneo je DW. Sporni Erdoganov kanal Osim u Istočnoj Ukrajini, Libiji, Siriji, i regionu Nagorno-Karabah, još jedna mučna tema u odnosu dve zemlje je i izgradnja kanala do Crnog mora koju zagovara Erdogan. Projekt, poznat kao Istanbulski kanal, osmišljen je devedesetih, a danas Erdogan izlaže ekonomske razloga njegovog sporovođenja. Njegovi stručnjaci kažu da će povećanje u saobraćaju kanalom doneti Turskoj desetine milijardi dolara godišnje, navodi “Harec”, dodajući da ima navoda da su Erdoganovi tajkuni i rođaci već kupili zemljište oko rute kanala. Ipak, Moskvu ne brinu ekonomski aspekti plana, već se brine da će Zapad time dobiti novu rutu za svoje ratne brodove. “Šizofrena spoljna politika” Iako otuđenje od Rusije ima smisla – bar iz ugla Zapada – Turska i dalje mora da živi u istom okruženju. Potreba da se dobro slaže s Moskvom često je predstavljana kao “okretanje” od Zapada, međutim nesporazumi oko promenljive turske, “vidno skoro šizofrene” spoljne politike, potiče iz Erdoganove kombinacije pragmatizma i ideoloških crvenih linija, kako je “Al Džaziri” rekao Selim Sazak, direktor istraživanja TUM strategije u Ankari. - Deo konfuzije potiče iz Erdoganove rigidne posvećenosti određenim pitanjima i njegova totalna fleksibilnost prema drugima koje može iskoristiti kao ulog u pregovorima – ističe Sazak. – U slučaju Sirije, treba da date nešto Rusima kad se otvori pojava, pa kupujete S-400 jer je to instrument poluge teške tri milijarde dolara za nešto drugo. On smatra da Ankara nema interes da olakša Moskvi širenje zone uticaja. - Što vam se Rusija više približi, veća je šansa da vas napadne ruski medved – upozorio je on. Dok Turska balansira između Vašingtona i Moskve, sva je verovatnoća da će tu ravnotežu biti sve teže održavati. - Napetosti između Zapada i Rusije će se i u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani - prognozira Čelikpala, prenosi DW ukazujući da bi Ankara, pre toga, morala da se oslobodi američko-ruske dileme i eventualno prihvati sankcije Moskve. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 27, 2021, 07:18:46 am Ursula fon der Lajen: Osetila sam se povređeno i usamljeno u Ankari Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas je izjavila da se osetila povređeno i usamljeno tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ranije ovog meseca i dodala da je tretirana loše samo zato što je žena. „Prva sam žena predsednik Evropske komisije. Pošto sam predsednica, očekivala sam da u skladu s time budem tretirana kada sam bila u Turskoj, ali nije bilo tako“, rekla je Ursula fon der Lajen poslanicima EU, prenosi EP. Ona je dodala da ne može da nađe opravdanje zbog načina na koji je tretirana. „Jedino što mogu da zaključim je da se tako desilo jer sam žensko. Da li bi se ovo desilo da sam nosila odelo i kravatu“, zapitala je ona. Ona nije javno okrivila Erdogana ili Mišela za neprijatnost, ali je rekla da nije videla da nedostaju stolice na prethodnim sličnim susretima. „Osetila sam se povređeno, samo, kao žena i Evropljanka. Ne radi se o mestu za sedenje ili protokolu. Ovo govori o tome ko smo u srži. Ovo zadire u vrednosti za koje se Unija zalaže i pokazuje koliko treba da idemo još da pre nego što žene počnu da se tretiraju jednako, svaki put i svuda“, ocenila je predsednica EK. Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel su se nedavno susreli sa Erdoganom u Ankari povodom tenzija između Evropske unije i Ankare, a u kabinetu su bile dve stolice, za Erdogana i Mišela, dok je fon der Lajenova stajala pored muškaraca i izražavala čuđenje uz „hm“ zvuk, koji je označavao razočaranje, dodaje AP. Onda je sela na sofu i bila udaljena od sagovornika, prenosi Tanjug. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202104261125201670-ursula-fon-der-lajen-osetila-sam-se-povredjeno-i-usamljeno-u-ankari/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 27, 2021, 07:55:13 am Quote Turks react to Biden's statement on 1915 events Here is how Turks in Istanbul are reacting after US President Joe Biden called the events of 1915 an "Armenian genocide." https://youtu.be/fgP7wSPtEak Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 27, 2021, 01:36:44 pm „Odlazi NATO — neprijatelju Ataturka“: Bes u Turskoj, zatraženo da se proteraju američki vojnici Ispred vazduhoplovne baze „Indžirlik“ na jugu Turske, gde je smešten američki kontingent, održani je protest na kojem su demonstranti tražili da se taj objekat zatvori, a vojnici proteraju kao odgovor na odluku predsednika SAD Džoa Bajdena da zločine nad Jermenima u Prvom svetskom ratu nazove genocidom. Demonstranti su nosili turske zastave i transparente na kojima je pisalo: „Odlazi NATO — neprijatelju Ataturka“, „Zatvoriti Indžirlik za SAD zbog laži o genocidu“ i „Ne NATO. Ovo je naša zemlja“. Protest je organizovao lokalni ogranak Saveza mladih Turske koji smatra Bajdenovo priznanje nezakonitim i da nema pravnu snagu. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104271125206205-odlazi-nato--neprijatelju-ataturka-protest-u-turskoj-zatrazeno-da-se-proteraju-americki-vojnici/) https://youtu.be/rStmpclFs9s Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on April 28, 2021, 03:07:57 pm Quote SOFAGATE EU Ursula says Erdogan snub was about women & misogyny https://youtu.be/itv6gwnDE0k Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 01, 2021, 05:01:36 am Stejt department „pojasnio“ Bajdenovu izjavu o 1915. godini i Turskoj
SVET Autor: Anadolija 30. apr. 2021 Američki Stejt department oglasio se u vezi s izjavama predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena o događajima iz 1915. godine, a poručeno je kako cilj tih izjava nije bio da se utiče na suvereni imunitet Turske pred američkim sudovima. Jedan od portparola Stejt departmenta odgovorio je pisanom izjavom šta bi pravno mogla da znači izjava Bajdena od 24. aprila. „Poslednja predsednikova izjava nije imala za cilj da utiče na suvereni imunitet Turske pred američkim sudovima, što je regulisano Zakonom o imunitetu stranih država“, navedeno je iz Stejt departmenta. Podsetimo, Turska je oštro reagovala na kvalifikacije koje je američki predsednik Bajden dao događajima iz 1915. godine. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 01, 2021, 10:02:14 am Turski ekspert: Došlo vreme da Ankara povrati svoje U nekoliko turskih gradova ove sedmice održani su antiamerički protesti zbog priznanja genocida nad Jermenima 1915. godine. Demonstranti su pozvali turske vlasti da preduzmu kontramere i zatvore nekoliko baza za američke vojnike na teritoriji Turske, prvenstveno bazu Indžirlik. Turski ekspert smatra da je došlo vreme da Turska povrati svoje baze. Pre svega, radi se o bazi Ratnog vazduhoplovstva Indžirlik i stanici za radio-detekciju Kuredžik. Kao što je poznato, baza Indžirlik je glavni centar za vođenje i koordinaciju niza američkih operacija na Bliskom istoku. „Jedan od glavnih temelja nezavisnosti Turske su koraci koje je preduzela u spoljnoj politici. S tim u vezi, imamo fundamentalne probleme i napetosti u odnosima sa SAD. Vašington zauzima antiturski stav kada je reč o nekoliko ključnih pitanja, od embarga uvedenog Turskoj, do podrške koju su Amerikanci pružali tokom vojnih udara“, objašnjava za Sputnjik turski ekspert, autor niza istraživanja o tursko-američkim odnosima Džejhun Bozkurt. Kako kaže, odavno je vreme da se grade nezavisniji odnosi sa SAD i NATO. U tom kontekstu, on se zalaže za to da se „odnosi Turske i NATO-a dovedu na nezavisan diplomatski nivo, da se odnosi sa SAD preformulišu iz odnosa šef-podređeni u odnose ravnopravnih nezavisnih država“. „Smatram da je došlo vreme da se povrate baze koje su date na korišćenje vojnicima NATO i SAD, prvenstveno Indžirlik i Kuredžik, i da se nacionalizuju u punom smislu te reči“, zaključio je Bozkurt. On podseća da je baza Indžirlik otvorena u vreme hladnog rata u svetlu procesa pristupanja Turske NATO-u. „Turska i SAD su 1980. godine potpisale Sporazum o vojno-ekonomskoj saradnji, koji predstavlja glavnu pravnu osnovu za prisustvo Amerikanaca u bazi. Indžirlik se koristio za održavanje velikog broja operacija, kako tokom Hladnog rata, tako i nakon njega“, rekao je ekspert. Na primer, početkom 1960-ih godina u bazi Indžirlik bili su raspoređeni američki izviđački avioni U-2 koji su stvarali napetost u odnosima Turske i Sovjetskog Saveza, a tamo su se nalazili i američki bombarderi, naglašava Bozkurt. „Osim toga, SAD su koristile bazu Indžirlik za različite ciljeve tokom operacija na Bliskom istoku, uključujući povlačenje američkih državljana tokom arapsko-izraelskog rata i islamske revolucije u Iranu. A tokom prve operacije u Persijskom zalivu sa baze Indžirlik pružana je vazdušna podrška američkim vojnicima na severu Iraka. Poznato je da se baza Indžirlik koristila tokom antiterorističke operacije protiv DAEŠ-a. Osim toga, ona igra aktivnu ulogu u izvršavanju zadataka NATO-a“, konstatuje Bozkurt. Stručnjak ističe da je, koliko je poznato, u bazi raspoređeno oko 1.500 američkih vojnika 39. jedinice Ratnog vazduhoplovstva SAD, a u bazi se nalaze i avioni A-10, koji se koriste za vazdušne operacije u blizini tla, lovci-bombarderi klase vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kao što su F-15, F-16, kao i avioni za dopunu goriva. Takođe, kako kaže, u medijima se s vremena na vreme pojavljuju informacije o tome da su u bazi raspoređeni i izviđački avioni „Avaks“. „Osim toga, ne radi se samo o prisustvu američkih vojnika u bazi. Poznato je da čitav niz država, prvenstveno Nemačka, u okviru operacije koalicije za borbu protiv DAEŠ-a s vremena na vreme koristi tu bazu“, objašnjava Bozkurt. On podseća da su mediji više puta objavljivali da se u bazi Indžirlik nalazi 50 modernizovanih nuklearnih bombi tipa B61-12 povećane snage. Međutim, zbog nedostatka tačnih i potvrđenih podataka, te informacije se više doživljavaju kao glasine, naglašava ekspert. Podsetimo, američki lider Džo Bajden je pre nedelju dana saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202105011125235367-turski-ekspert-doslo-vreme-da-turska-povrati-svoje/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 01, 2021, 11:33:13 am Quote Biden formally recognizes Armenian Genocide. Praise from Yerevan, anger from Turkey https://youtu.be/tUtVrqjS5jw Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 01, 2021, 05:09:24 pm „Finansiranje terorizma i pranje novca“
Novosti online 01. 05. 2021. U PREDSEDNIČKOM dekretu koji je danas stupio na snagu u Turskoj trgovina kriptovalutama je okategorisana ka „finansiranje terorizma i pranje novca“. Dekret je izdat nakon zabrane trgovanja i plaćanja kripto valutama jer su, kako se navodi u obrazloženju, ove transakcije isuviše rizične, prenosi AP. U poslednje vreme kriptovalute sve više privlače građane Turske zbog pada vrednosti turske lire i dvocifrene inflacije, prenosi Tanjug. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 05, 2021, 05:15:16 pm Putin i Erdogan o isporukama ruskih vakcina, Karabahu, Siriji
Novosti onlajn 05. 05. 2021. PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, saopštila je pres-služba Kremlja. Dvojica predsednika razmatrala su situaciju u Siriji, Libiji, Nagorno Karabahu i pandemiji virusa korona. - Detaljno je razmotrena tema borbe protiv epidemije virusa korona, kao i epidemiološka situacija u Turskoj - navodi se u saopštenju. S tim u vezi, Putin je naglasio spremnost Rusije da poveća saradnju u vezi sa kovidom 19 i da već od maja budu organizovane isporuke vakcine „Sputnjik Ve“ (Sputnik V). Razgovarajući o Siriji, lideri su istakli konstruktivnu saradnju dveju zemalja za rešavanje situacije i dalju stabilizaciju u toj zemlji. - Izraženo je raspoloženje za dalji koordinisani rad u cilju unapređenja međusirijskog dijaloga u okviru Ustavnog komiteta, kao i beskompromisne borbe protiv ostataka terorističkih grupa u nekim regionima Sirije - dodaje se u saopštenju. - Takođe su dotaknuta pitanja rešavanja situacije u Nagorno Karabahu, uključujući i u kontekstu rada rusko-turskog Centra za kontrolu prekida vatre i svih vojnih dejstava u zoni sukoba - ističe pres služba Kremlja. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 06, 2021, 08:20:09 pm Egipat i Turska obnavljaju svoje odnose
Novosti onlajn 06. 05. 2021. EGIPAT i Turska potvrdili su danas da su vodili otvorene i detaljne razgovore o bilateralnim i regionalnim pitanjima u nameri da obnove svoje odnose. Tokom dva dana razgovora u Kairu delegacije koje predvode zamenik šefa turske diplomatije i ambasador Sedat Onal i njegov egipatski kolega Hamdi Sanad Loza, razmatrale su mnoga bilateralna i regionalna pitanja i to su bili prvi javni razgovori na visokom nivou između dve države od 2013. godine, prenosi Rojters. - Diskusije su bile iskrene i detaljne. One su se odnosile na bilateralna pitanja, kao i na niz regionalnih pitanja, posebno je razmatrana situacija u Libiji, Siriji, Iraku i potreba za postizanjem mira i bezbednosti u regionu istočnog Mediterana - rečeno je u zajedničkoj izjavi. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu najavio je 15. aprila da je dogovoreno da se novootvoreni kanal komunikacije između turskih i egipatskih obaveštajnih službi nastavi putem ministarstava spoljnih poslova. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 09, 2021, 05:05:55 am Erodgan komentarisao sukobe u Jerusalimu i izvređao Izrael
Tanjug 09. 05. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erodgan nazvao je danas Izrael "okrutnom, terorističkom državom", nakon što je izraelska policija u petak ispalila gumene metke i šok bombe ka palestinskoj omladini koja ih je gađala kamenjem kod džamije Al Aksa u Jerusalimu. - Okrutni Izrael, teroristička država Izrael nemilosrdno i neetički napada muslimane u Jerusalimu - rekao je Erdogan. Erodgan je pozvao sve muslimanske zemlje i međunarodnu zajednicu da preduzmu "efikasne korake" protiv Izraela. On je dodao da je Turska pokrenula "potrebne inicijative" da podstakne Ujedinjene nacije, Organizaciju za islamsku saradnju i sve relevantne institucije da preduzmu akcije, prenosi Rojters. Izraelska policija i večeras se sukobila sa Palestincima ispred starog grada u Jerusalimu tokom najsvetije noći Ramazana, a prethodno je sprečila autobuse sa muslimanske vernicima koji su krenuli ka tom gradu. Sukobi su izbili ispred džamije Al Aksa gde se okupilo oko 90.000 Palestinaca, a u istočnom Jerusalimu policija je koristila šok bombe, prenose "Harec". Prema podacima Palestinskog crvenog krsta, povređene su najmanje 53 osobe, a izraelska policija navodi da je povređen i jedan policajac. Do novih sukoba dolazi dan nakon nasilja u kojem je, prema tvrdnjama palestinskih medicinskih službi, povređeno više od 200 Palestinaca kod džamije Al Aksa i na drugim lokacijama u Jerusalimu. Povređeno je i 18 policajaca. Dok policija navodi da su njene akcije izazvane bezbednosnim razlozima, muslimani ih smatraju provokacijama i optužuju Izrael za sprečavanje slobode veroispovesti, prenosi AP. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 15, 2021, 08:51:06 am Ferero "smazao" Tursku Italijanska multinacionalna kompanija “Ferero”, koja proizvodi čuvenu “nutelu”, kontroliše 30 odsto svetskog tržišta uzgoja lešnika, a u Turskoj, koja je prva u svetu, proizvodnja lešnika je sasvim pod kontrolom italijanske fabrike, piše list “Manifesto”. Kao većinski vlasnik, “Ferero” je svojom politikom uspeo da u Turskoj snizi cenu proizvoda i tako eliminiše konkurenciju niza malih proizvođača. Direktna posledica je, piše list, pad cena lešnika, ali i plata zaposlenih koji su većinom sirijske izbeglice, a među njima mnogobrojna deca. List podseća da je međunarodna organizacija koja se bori protiv robovskog iskorišćavanja radnika, “Antislejveri”, već ranije optužila “Ferero” zbog uslova rada i plata maloletne dece koja rade na poljima koja su u vlasništvu multinacionalne kompanije. Iste optužbe stižu i za ponašanje kompanije u Gani i Obali Slonovače, afričkim zemljama u kojimae je “Ferero” vlasnik velikih farmi za proizvodnju kakaoa. Organizacije za zaštitu prirode optužuju “Ferero” da u tim zemljama širi proizvodnju samo jedne kulture, kakaoa, što dramatično uništava balans lokalnog ekosistema. Fabrika “Ferero” osnovana je pre 75 godina u italijanskom gradu Alba. Današnji vlasnik je unuk osnivača Ðovani Ferero, a tokom godina kompanija je uspela da se proširi na međunarodno tržište i u svoje vlasništvo uključi velike proizvođače slatkiša kao što je “Nestle”, “Kelogs”, “Foks” i mnoge druge, kao i velike farme za proizvodnju kakaoa u Ekvadoru, Gani, Obali Slonovače. Kompanija ima i indistrijske pogone u još osam zemalja širom sveta, uključujući Kinu i Rusiju. izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=05&dd=14&nav_id=1857485) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 18, 2021, 01:35:24 pm уторак, 18.05.2021.
Војислав Лалић Зашто Вашингтон више није пријатељ Анкаре „Хладни ветрови” који се у последњој деценији осећају на релацији Турскa–САД после уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу претворили су се у „олују” У Анкари се са суздржаним оптимизмом ишчекује први сусрет председника Турске и Америке који треба да се одржи у оквиру предстојећег самита НАТО- а у Бриселу. То се могло очекивати: „хладни ветрови” који се у последњој деценији осећају на релацији Анкара–Вашингтон после уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу претворили су се у „олују”. Нови председник је одмах после устоличења у Анкари подигао температуру до усијања: крајем априла је изјавио да је над Јерменима у време распада Османске империје почињен геноцид. Он је први шеф Беле куће који је повукао тај потез што су у Анкари дочекали као неопростив изазов. Бајден је покушао да ублажи последице тог потеза, али засад без успеха. Турске дипломате увелико „припремају терен” за први сусрет председника две земље који треба да се одржи средином јуна на маргинама НАТО самита у Бриселу, потврдио је Ибрахим Калин, представник за медије председника Тајипа Ердогана. „ Ми ћемо иницирати процес за решавање проблема који оптерећују односе две земље: укидање блокаде испорука америчких борбених авиона Ф-35 Турској, спорну подршку Вашингтона коју пружа курдским терористима у Сирији као и изручење имама Фетулаха Гулена који живи у Пенсилванији који је пре пет година покушао државни удар у Турској.” Бриселски сусрет би могао да буде пресудан за даље односе две земље. Ако САД наставе агресивну политику према Турској Ердоган мора да одговори истом мером, цитира влади блиски „Сабах” спољнополитичке аналитичаре у Анкари који се надају да ће Бајден коначно раскрстити са политиком коју је раније водио заједно са Бараком Обамом, када је осам година био потпредседник Америке. Тада су и почела посртања у односима између две земље. Вашингтон је одбио да Анкари прода ракете „патриот” после чега се Ердоган окренуо ка Владимиру Путину и купио С-400. Пентагон сада тражи да Анкара раскине тај уговор пошто ће Руси захваљујући томе први пут бити у могућности да изнутра шпијунирају Атлантски савез. У Анкари одбацују те тврдње и наглашавају да ће се С-400 користити одвојено од одбрамбеног система НАТО-а и да ће бити строго контролисан. После многих судара на релацији Анкара–Вашингтон већина Турака више не види Америку као савезника. Према анкети која је спроведена после Бајденове изјаве о геноциду, више од 94 одсто испитаника је изјавило да „Америка више није пријатељ Турске”, да је не доживљавају као стратешког партнера. Преко 58 одсто анкетираних сматра да Анкара треба да из својих база протера Американце, пре свега из Инџирлика. Та ваздухопловна база на југоистоку земље за Пентагон је деценијама имала изузетан значај у акцијама на Блиском истоку, у централној Азији и ка Русији односно СССР. Незванично се тврди да у њој Американци имају и атомско наоружање. Геноцид над Јерменима само је један од проблема који последњих година оптерећују односе две земље. Турска се нашла под санкцијама због куповине руских ракета и искључена је из производње „невидљивих” америчких борбених авиона Ф-35. То може да отвори нове изазове: уколико Пентагон у томе истраје, Анкара би могла да купи руске борбене авионе Су-57, наговештавају локални медији. Председник Ердоган са своје стране не може да опрости Вашингтону што подржава сиријске Курде (Јединице за заштиту народа) који се од првог дана боре против Исламске државе. У Турској упорно тврде да су они терористи. Састанак у Бриселу би могао да буде преломан за даљу сарадњу две водеће земље НАТО-а. У Турској и Америци су свесни бременитости отворених проблема, али истовремено схватају да су „осуђени” на сарадњу иако то јавно не признају ни Ердоган нити Бајден. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 19, 2021, 07:23:27 am уторак, 18.05.2021.
Брисел оценио да Турска назадује у људским правима и владавини права БРИСЕЛ - Европски парламентарци и комесар Европске комисије за проширење Оливер Вархељи закључили су на данашњој седници да Турска назадује по питању људских права и владавине права и да се зато удаљава од Европске уније. Европско-турски односи „досегли су најнижу тачку прошле године”, истакао је Вархељи у расправи о извештају о напретку Турске. „Спољнополитичко деловање Турске све је више у колизији с ЕУ-ом”, напоменуо је комесар Европске комисије. Вархељи је, међутим, напоменуо и да је „последњих месеци” Анкара „деескалирала” ситуацију у спољнополитичкој сфери. Као пример је навео да је повукла истраживачке бродове из источног Медитерана богатог минералима, а који је предмет спора Анкаре с Атином и Никозијом, пренела је Хина. „Деескалацију у спољној политици нису пратиле унутрашње реформе”, наставио је Вархељи, појаснивши како се ситуација по питању владавине права и темељних људских права погоршала. У том контексту је поменуо и нападе власти на политичке странке и независне медије и непримењивање пресуда Европског суда за људска права. „Турска би требало боље да дефинише какав однос жели с ЕУ и у складу с тим да се понаша”, поручио је Вархељи. Известилац Европског парламента за Турску Начо Санчез Амор нагласио је како Европска унија има „тежак однос с Турском”. „Аутократски приступ Турске показује да режим није спреман да прихвати критику”, казао је Амор, преносиТанјуг. Португалски министрар спољних послова Аугусто Сантос Силва је такође истакао да је „ситуација у Турској све гора кад је реч о владавини права и фундаменталним правима”.Међутим, додао је како Европска унија не сме да затвори врата Турској, те да постоје заједнички изазови ЕУ и Турске, попут миграција, тероризма, јавног здравља... Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 19, 2021, 04:30:17 pm Quote Russia-Turkey relations amid latest developments – Jerusalem Studio Despite his signature militant rhetoric, Turkish President Recep Tayyip Erdoğan recently signaled a more pragmatic approach to several regional issues. He has seemingly moderated his stand towards Egypt, Saudi Arabia, the United Arab Emirates, Israel and even Turkey’s arch-rival, Greece. When U.S. President Joe Biden broke with his predecessors’ reluctance to recognize the Ottoman massacres of Armenians more than a century ago as genocide, Ankara was predictably angry but much less than was expected. An obvious explanation is Turkey’s historic fear of Russia, its neighbor across the Black Sea, as indicated by Erdoğan’s embrace of Ukrainian President Volodimir Zelensky. https://youtu.be/GpSiMMWeQDo Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 21, 2021, 08:01:04 am Quote Erdogan lashes out at Biden for arms sale to Israel https://youtu.be/2TI_yYIAV3I Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 23, 2021, 06:35:55 am Quote Turkish mafia boss dishes dirt on Erdogan's inner circle via YouTube channel https://youtu.be/Cu7LpOjBQYA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 23, 2021, 07:26:25 pm Turski "kum" je u bekstvu od zakona, ali preko Jutjuba zadaje žestoke udarce Erdoganu
Blic 23.05.2021. Poznati turski mafijaš, koji se nalazi u bekstvu, optužuje vlasti za kriminal kao i da su mu pomogli da pobegne. Istraživači kažu da su optužbe dodatno narušile popularnost turskog predsednika Erdogana i njegove stranke. Mafijaš i „kum“ Sedat Peker je video-porukama pridobio ljude na internetu. Na Jutjubu je objavio pet snimaka – svaki je postao viralan i praktično diktirao sutrašnje naslovne strane novina. Peker upućuje jake optužbe poznatim političarima iz vladajuće stranke: kaže da su umešani u ubistva, silovanja, šverc droge, zloupotrebu moći i druge kriminalne radnje. U isto vreme, kako izveštava ovaj mafijaš, turska vlada ga je godinama štitila od krivičnog gonjenja – čak je od vlade dobio i policijsku zaštitu, piše "Dojče vele". U porukama Peker posebno cilja na ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ministar ga je navodno upozorio kad je protiv njega pokrenuta istraga, nakon toga je pobegao iz Turske da bi izbegao zatvor, tvrdio je Peker u jednom videu. Sada je ministar na tankom ledu. Budući da vlasti nisu istražile navode Pekera, pozivi opozicije ministru Sojluu da podnese ostavku sve su jači. Pošto do sada nije pokrenuta istraga, još uvek nije jasno šta je istina, a šta nije. Peker, koji je pobegao u inostranstvo u januaru prošle godine, odavno je poznat turskoj javnosti. Smatra se veteranom turskog podzemlja, nekoliko puta je odgovarao pred sudom, a osuđen je i za „osnivanje zločinačke organizacije“. Erdoganova ćutnja se osvećuje Nastup na Jutjubu predstavlja dodatno narušava imidž Redžepa Tajipa Erdogana. Turski predsednik dugo je ćutao. Tek nakon što se o Pekerovim otkrićima sedmicama raspravljalo u javnosti, Erdogan je bio prisiljen da zauzme stav: - Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije, i kriminalne bande su iste otrovne zmije - rekao je Erdogan nakon sednice vlade ove sedmice. Politikolog Ibrahim Uslu iz Centra za društvene studije u Ankari smatra da je Erdoganova izjava došla prekasno. „Ako jedan čovek, koji je pobegao iz zemlje, kleveće i vređa vlast, vladajuća stranka AKP mora odmah da deluje i napravi Anketni odbor u parlamentu“, kaže Uslu. Politikolog misli da je ovo fijasko za Erdoganovu partiju i da je kod ljudi ostalo malo poverenja u pravosuđe i pravnu državu. Istraživači javnog mnjenja ističu da tvrdnje Pekera već negativno utiču na popularnost vladajuće stranke: Prema istraživanju turskog instituta Metropol, podrška AKP-u iznosi 27 odsto – to je pad od neverovatna 33 odsto u odnosu na izbore u junu 2018. godine. Jedna druga anketa pokazuje da je predsednik Erdogan i lično izgubio popularnost. Samo 40 odsto građana ga ocenjuje pozitivno, i to ga stavlja na tek četvrto mesto iza gradonačelnika Ankare i Istanbula iz redova opozicije: Mansura Javasa i Ekrema Imamoglua, i takođe opozicione političarke Meral Aksener iz ultranacionalne stranke. Pad popularnosti prvenstveno je posledica ekonomske krize i loših pandemijskih uslova, objašnjava Ibrahim Uslu. „Pekerova polemika možda neće imati direktan uticaj na rezultate anketa. Ali, dugoročno će srušiti poverenje u vladu“, smatra Uslu. Politikolog Baris Doster sa Univerziteta Marmara pretpostavlja da će objave na Jutjubu neposredno uticati na Erdoganovu vlast i moć. „Doći će do kolapsa popularnosti AKP“, kaže Doster. Jer, opozicija će koristiti teške optužbe koje je izneo mafijaški bos. „Bilo bi pravo čudo, ako bi se vlast oporavila“, kaže Doster. Mafija i politika: uigrani tim Fikri Saglar, poslanik turske Republikanske narodne partije, najjače opozicije u zemlji, kaže da optužbe Pekera nisu usamljeni primer. „Vlasti se nikada nisu distancirale od mafije“, kaže on. „Pekerove poruke pokazuju da su vlasti bliske sa mafijom.“ Mnogim Turcima otkrića mafijaškog kuma vraćaju uspomene na mračno poglavlje: devedesetih godina se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih državnih zvaničnika i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi kada su ljudi jednostavno nestajali preko noći dovode se u vezu sa kriminalnim organizacijama. No, konkretnih dokaza za to retko ima. Mafijaši, često iz desničarskog ekstremističkog miljea, pojavljuju se sve više u krugu visokih predstavnika vlade. U aprilu 2020. godine desničar i šef ekstremističke mafije Alatin Čakići pušten je prevremeno na slobodu, što je rezultat zakona o amnestiji. Zbog pandemije, oko 90.000 zatvorenika je ranije pušteno iz zatvora – uključujući brojne nasilnike i kriminalce poput Čakićija. Ali na prevremenu slobodu nisu pušteni novinari, aktivisti opozicije niti zatvorenici koji imaju zdravstvene probleme. Nakon puštanja na slobodu Čakićija, usledio je njegov kontroverzni sastanak s političarom Devletom Bahčelijem, Erdoganovim mlađim partnerom u vladi i predsednikom ultranacionalističke stranke MHP – obojica se smatraju pristalicama desničarskog ekstremističkog pokreta „Sivi vukovi“. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 25, 2021, 07:46:26 pm Ćutanje je trajalo predugo; isplivali novi detalji: Uigran tim mafije i politike
IZVOR: DW UTORAK, 25.05.2021. Jedan mafijaš počeo je da otkriva detalje o odnosu turske vlade i podzemlja. Predsednik Erdogan i ministar unutrašnjih poslova Sojlu sada su pod pritiskom i moraju da računaju na pad podrške birača, piše Dojče vele. Mafijaš i "kum" Sedat Peker je svojim video-porukama pridobio ljude na internetu. Na Jutjubu je objavio pet video-zapisa - svaki od njih postao je viralan i od tada on određuje šta će biti na naslovnicama u Turskoj. Sedat Peker optužuje poznate političare iz vladajuće stranke: kaže kako su umešani u ubistva, silovanja, šverc droge, zloupotrebu moći i mnoge druge kriminalne radnje i aktivnosti. U isto vreme, kako izveštava ovaj mafijaš, turska vlada ga je godinama štitila od krivičnog gonjenja - čak je od vlade dobio i policijsku zaštitu. U svojim video-porukama Peker posebno cilja na ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ministar ga je upozorio kad je protiv njega pokrenuta istraga. Nakon toga je pobegao iz Turske da bi izbegao zatvor, tvrdio je Peker u jednom video-snimku. To je preteća situacija za ministra unutrašnjih poslova Turske. Budući da vlada nije istražila navode Pekera, pozivi opozicije ministru Sojluu da podnese ostavku sve su glasniji. Pošto do sada nije pokrenuta sudska istraga, još uvek nije jasno šta je istina, a šta nije. Peker, koji je pobegao u inostranstvo u januaru 2020. godine, odavno je poznat turskoj javnosti. Smatra se konstantom turskog podzemlja, nekoliko puta je morao da odgovara pred sudom a osuđen je i za "osnivanje zločinačke organizacije". Erdoganovo ćutanje je trajalo predugo Nastup na Jutjubu predstavlja dalje narušavanje imidža za Erdogana. Turski predsednik dugo je ćutao. Tek nakon što se o Pekerovim otkrićima nedeljama raspravljalo u javnosti, Erdogan je bio prisiljen da zauzme stav: "Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije i kriminalne bande su iste otrovne zmije", rekao je Erdogan nakon sednice vlade prošle nedelje. Politikolog Ibrahim Uslu iz Centra za društvene studije u Ankari (ANAR) smatra da je Erdoganova izjava došla prekasno. "Ako jedan čovek koji je pobegao iz zemlje kleveće i vređa vladu, vladajuća stranka AKP mora odmah da deluje i da uspostavi istražnu komisiju u parlamentu." Uslu smatra da je ovo pravi fijasko za vladu jer već i sada postoji malo poverenja u pravosuđe i državu. "AKP je trebalo odmah da najavi odlučno delovanje protiv kriminalnih organizacija." AKP suočena s krizom poverenja? Istraživači javnog mnjenja ističu da otkrića Pekera već sada negativno utiču na popularnost vladajuće stranke: Prema istraživanju turskog instituta Metropol, podrška AKP-u iznosi 27 posto - to je pad od 33 posto u odnosu na poslednje izbore u junu 2018. godine. Druga anketa, pod nazivom "Izveštaj o Turskoj", pokazala je da je predsednik Erdogan nedavno izgubio veliku popularnost među stanovništvom. Sa 40 posto nalazi se tek na četvrtom mestu - iza gradonačelnika Ankare i Istanbula, koji je iz opozicione stranke, Imamoglua i takođe opozicione političarke Meral Aksener iz ultranacionalne stranke Iji. Pad popularnosti prvenstveno je posledica ekonomske krize i loših pandemijskih uslova, objašnjava Ibrahim Uslu. "Pekerova polemika možda neće imati direktan uticaj na rezultate anketa. Ali, dugoročno će narušiti poverenje u vladu", smatra Uslu. Politikolog Baris Doster sa Univerziteta Marmara pretpostavlja da će video-zapisi neposredno uticati na Erdoganovu vlast i moć. "Doći će do kolapsa popularnosti AKP-a (...) Bilo bi pravo čudo ako bi se vlada oporavila." Jer opozicija će ubuduće s uživanjem posezati za tvrdnjama Pekersa, kaže Doster. Mafija i politika: uigrani tim Fikri Saglar, zastupnik najveće turske opozicione stranke CHP, ističe da Seker nije usamljen slučaj i da ukazuje na temeljni problem u Turskoj: "Vlada nikada nije uspela da se distancira od mafije (...) . Mafija se sada u potpunosti približila vladi. Pekerove video-poruke pokazuju da je vlada i te kako bliska s mafijom." Mnogim Turcima otkrića mafijaškog kuma Pekera vraćaju uspomene na jedno mračno poglavlje u turskoj istoriji: devedesetih se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih državnih zvaničnika i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi kada su ljudi jednostavno nestajali preko noći dovode se u vezu sa kriminalnim organizacijama. Ali konkretnih dokaza za to retko ima. Približava li se Vlada podzemlju? Mafijaši, uglavnom iz desničarskog ekstremističkog miljea, pojavljuju se sve više u krugu visokih predstavnika vlade. U aprilu 2020. godine desničar i šef ekstremističke mafije Alatin Cakici pušten je privremeno na slobodu, što je rezultat zakona o amnestiji. Zbog pandemije, oko 90.000 zatvorenika je ranije pušteno iz zatvora - uključujući brojne nasilnike i kriminalce poput Cakicija. Ali na privremenu slobodu nisu pušteni novinari, aktivisti opozicije, niti zatvorenici koji imaju zdravstvene probleme i bolesti. Nakon puštanja na slobodu kriminalca Cakicija, usledio je njegov kontroverzni sastanak s političarem Devletom Bahcelijem, Erdoganovim mlađim partnerom u vladi i predsednikom ultranacionalističkog MHP - obojica se smatraju pristalicama desničarskog ekstremističkog pokreta Sivi vukovi i zauzimaju slične pozicije. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 25, 2021, 08:22:56 pm Erdogan upozorava - Islamofobija je sve prisutnija na Zapadu
Tanjug 25. 05. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je danas na zabrinjavajući rast islamofobije i antimuslimanskog raspoloženja koje je, kako kaže, sve prisutnije na Zapadu, a koje podržavaju desničarske strukture u EU. - Islamofobija i antimuslimanski narativ se šire kao ćelije raka u mnogim delovima sveta, posebno na Zapadu - rekao je Erdogan u govoru na prvom simpozijumu o pitanju islamofobije održanom u Ankari. Kako kaže, tolerantna politička klima pod izgovorom slobode govora pomogla je simpatizerima krajnje desnice da dobiju podršku za svoja nasilna delovanja. Osim toga, turski predsednik je istakao da su oni koji su nekada ciljali jevrejsku zajednicu sada pretvorili muslimane u glavnu metu, prenosi Klix.ba. - Novi rasizam usmeren protiv muslimana zapravo predstavlja neprijateljstvo protiv islama uprkos naporima zapadnih društava da ga ublaže nazivom ''islamofobija" - ističe Erdogan. On je posebno kritičan bio prema SAD-u te je istakao kako je politika ove države dovela do porasta netrpeljivosti prema muslimanima u svetu. - Strategija SAD-a da demonizije muslimane nakon 11. septembra poslužila je kao okidač brojnim antimuslimanskim pokretima koji su već postojali u mnogim strukturama zapadne civilizacije. Moramo mobilizovati sve političare, intelektualce, medijske radnike kao i religijske zvaničnike u borbi protiv ovakvog ponašanja - rekao je Erdogan. Na kraju, turski predsednik je poručio kako se svet protiv islamofobije mora boriti uspostavljanjem zajedničkih mehanizama koji će doneti sigurnost i mir za sve ljude u svetu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 27, 2021, 12:36:29 pm Erdogan pred samit NATO najavio novu eru u odnosima sa SAD
Tanjug 27.05.2021. Predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je poboljšanje odnosa sa SAD i pozvao velike američke korporacije na veću saradnju sa Turskom, ali je ponovio kritike zbog odluke Bele kuće da masakr nad Jermenima 1915. godine nazovu genocidom. Erdogan je rekao je da se nada da će najavljeni susret sa predsednikom SAD Džo Bajdenom omogućiti otvaranje nove ere u odnosima između Ankare i Vašingtona, koji su vrlo napeti od 2016. godine, prenosi Rojters. - Uveren sam da će susret sa Bajdenom na samitu NATO-a 14. juna biti najava nove ere u našim odnosima - izjavio je turski predsednik na sastanku putem videokonferencije sa šefovima američkih kompanija. Erdogan se na sastanku, na kome su između ostalih učestvovali direktori Boinga, Amazona, Majkrosofta, Pepsika, Ciska, Proktera i Gembla i Džonsona i Džonsona, zahvalio kompanijama koje veruju u Tursku i rekao da očekuje da će SAD u toj saradnji biti konstruktivnije. On se osvrnuo i na izjavu američkog predsednika, koji je prošlog meseca priznao da je Osmansko carstvo počinilo genocid nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata, i rekao da je ona stavila dodatni teret na odnose dve zemlje. Odnosi između Turske i SAD, dve članice NATO-a, pogoršali su se 2016. zbog nekoliko sporova, a Vašington je bio nezadovoljan odlukom Ankare da kupi ruske rakete S-400, pa je isključio iz programa proizvodnje američkog borbenog aviona F-35. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on May 30, 2021, 07:14:47 am Erdogan: Početak izgradnje kanala „Istanbul“ u junu Ceremonija početka izgradnje kanala „Istanbul“ koji zaobilazi moreuz Bosfor planirana je za kraj juna, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. „Krajem juna položićemo kamen temeljac u izgradnju kanala ‘Istanbul’. Naravno, postoje oni koji su zabrinuti zbog ovog megaprojekta. Ali to nas neće zaustaviti“, istakao je turski lider, govoreći u Istanbulu. Prema njegovim rečima, realizacija projekta kanala povećaće strateški značaj turske metropole. „Videćete šest mostova preko kanala. Na obe obale novog veštačkog plovnog puta biće izgrađena dva grada koji će ukrašavati sliku Istanbula“, dodao je Erdogan. Turska planira da izgradi novi kanal paralelno sa Bosforom i povezivati Mramorno more sa Crnim. Turski lider Redžep Tajip Erdogan prvi put je saopštio o mogućnosti njegove gradnje 2011. godine, kada je bio na funkciji premijera. Ukoliko bude realizovan, projekat izgradnje novog plovnog puta koji zaobilazi Bosfor postaće najveća infrastrukturna inicijativa u istoriji Turske i prilično će smanjiti transportno opterećenje na Bosforu. Ranije je ministar životne sredine i urbanog razvoja Turske Murat Kurum rekao da je Ankara odobrila plan za izgradnju kanala „Istanbul“. Erdogan je istakao da se konvencija iz Montrea o statusu Bosfora i Dardanela ne odnosi na novi kanal. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105291125481497-erdogan-pocetak-izgradnje-kanala-istanbul-u-junu/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on May 31, 2021, 07:26:45 am недеља, 30.05.2021.
Војислав Лалић Ирак и Сирија оптужују Турску за угрожавање суверенитета У Багдаду и Дамаску протестују због сталних упада турских командоса на њихову територију док у Анкари истичу да је то „легитимна” борба против терориста Стални упади турских снага безбедности у суседне земље – Ирак и Сирију – под плаштом борбе против тероризма изнова изазивају оштре критике у Багдаду и Дамаску. Те потезе Анкаре осуђују и у Арапској лиги. Председник Тајип Ердоган се управо похвалио да су обавештајна служба и командоси „неутралисали” (убили) лидера „курдских терориста” Софи Нуретина, у северном Ираку. То је био један од најтраженијих екстремиста, који је крив за многе упаде у источну Анадолију и убиства цивила. Према локалним медијима само у две операције у априлу елеминисано је 113 припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК). Страдало је и неколико војника. „Своје проблеме са Курдима Турска треба да решава на својој територији. Категорички осуђујемо као неприхватљиве сталне повреде нашег суверенитета од стране турске армије. Ми тражимо да Анкара одмах прекине са том праксом”, истакли су у Министарству спољних послова у Багдаду у протесту који је уручен турском отправнику послова у Ираку. То није први пут да Багдад протестује због турских упада у северни Ирак, али овог пута повод је био несвакидашњи: највиши турски војни функционери (начелник генералштаба Јашар Гулер, командант пешадије генерал Умит Дундар и министар одбране Хулуси Акар) обишли су недавно у северном Ираку – као да су у својој земљи – турске командосе који се тамо боре против припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) која наводно у тамошњим планинама има базе одакле повремено упадају у источну Анадолију и изводе оружане акције. У северном Ираку Турска годинама држи специјалце и припаднике Националне службе безбедности (МИТ) који прате кретања чланова ПКК-а који се у источној Анадолији боре за аутономију свог народа. Готово свакодневно стижу извештаји о „неутралисању” терориста, односно убиствима, заробљавању или предаји. Сличне оптужбе стижу и из Сирије где се Анкара од доласка „арапског пролећа” бори против тамошњих „курдских терориста” који су „филијала” ПКК. Они од првог дана уживају подршку Пентагона, пошто се истински боре против припадника „Исламске државе”. То је један од разлога који је довео до погоршања односа између Вашингтона и Анкаре. У Турској тврде да они на северу Сирије прогоне Арапе и Туркмене и покушавају да се изборе за аутономију. У последње четири године Турска је организовала три велике прекограничне операције на северу Сирије, што је наишло на осуде у Дамаску, Арапској лиги и ЕУ. „Председник Ердоган се понаша као османски освајачи. Он отима наше фабрике, нафту и земљу”, оптужује сиријски председник Башар ал Асад. Ни друга страна не остаје дужна. „Асад је тиранин, терориста и крвник свог народа”, узвраћа Ердоган. Прекограничне акције Турске, које се изводе под изговором борбе против тероризма, осуђују и у Арапској лиги која окупља 20 земаља региона, јер угрожавају њихов суверенитет. У последње време сваке године у октобру парламент у Анкари усваја одлуку којом се на 12 месеци дају одрешене руке председнику Ердогану и Генералштабу да могу, кад год процене да је то неопходно, да пошаљу аскере у Сирију и Ирак како би се тамо обрачунали са терористима. У Турској за то имају своје објашњење које није лако разумети: То је у складу са Повељом УН пошто ће се војници, како се изнова истиче, вратити у земљу када тамо ишчупају корене екстремистима. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 02, 2021, 06:53:17 am U seriji snimaka otkrio kako se prevozilo oružje za Al Nusru! Atak na Erdogana! Milioni Turaka ovih dana pratili su Jutjub kanal mafijaša Sedata Pekera koji je u seriji snimaka govorio o mutnim radnjama mnogih visokih zvaničnika te zemlje. Spektar krivičnih dela koja su pomenuta je prilično širok, od ubistava, silovanja, trgovine drogom do korupcije. Naravno, mnogi istaknuti čelnici Turske, pogotovo vladajuće Partije pravde i razvoja (AK), negirali su umešanost u slične radnje, doksam predsednik Redžep Tajip Erdogan nije mnogo komentarisao novonastalu situaciju. "Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije, i kriminalne bande su iste otrovne zmije“, rekao je Erdogan nakon sednice vlade prošle sedmice. U najmanje 8 videa, koji su imali više od 60 miliona pregleda do sada, Peker je udario u samo srce turske države. U jednom videu, Peker, inače nekada zagriženi pristalica predsednika Erdogana, kaže da su kamioni njegove firme prevozili naoružanje terorističkoj organizaciji Al Nusra na sirijsko ratište. "Slali smo kamione sa velikim pošiljkama dronova, odeće, municije, radija i druge opreme u Siriju, dovoljno za sve borce tamo. Onda smo zamoljeni da dodamo još kamiona u konvoje, a oni su išli pod imenom "Konvoj pomoći Sedata Pekera", Nismo bili glupi. Znali smo da kamioni pod mojim imenom prenose oružje. To nije bilo neuobičajeno. To je organizovao tim SADAT-a (vojni preduzimač koji inače vodi nekadašnji Erdoganov saveznik prim.aut.), nije bila potrebna nikakva dokumentacija za sve što je prelazilo granicu i išlo u Siriju. Kada sam počeo da šaljem "micubišije", rekli su: 'Možeš li neke i nama da daš. Rekao sam dobro. Prijatelji su mi rekli da je to sve otišlo Al Nusri", naveo je, između ostalog, turski mafijaš. Inače, Peker (49) je u žižu javnosti došao 90-ih kao kriminalac poznat po iznudama i nasilju, a imao je desničarsko-nacionalističke stavove. Bio je u zatvoru od 2005. do 2014. godine po nekoliko optužbi, uključujući i vođenje kriminalne organizacije. Kada se našao na slobodi, postao je ostrašćeni obožavalac Redžepa Tajipa Erdogana, a organizovao je i brojne mitinge podrške. Iako je brojnim kritičarima vlade pretio "da će se kupati u krvi", bio je i dobitnik brojnih priznanja, pa čak i filantropskih. Peker kaže da je Tursku napustio 2020. kako bi izbegao krivično gonjenje, a navodno sada živi u UAE. Javni tužilac je prošle nedelje saopštio da je izdat novi nalog za njegovim hapšenjem. U snimcima koje je počeo nedavno da objavljuje može se videti da se povremeno koristi beleškama, ali nijednom nije ponudio nijedan konkretan dokaz ili dokument koji može potvrditi njegove tvrdnje. Naveo je čak da je bivši ministar policije Mehmet Agar devedesetih stajao iza nekoliko političkih ubistava, među njima dva istaknuta novinara, kao i da je bio umešan u trgovinu drogom. Peker je optužio Agarovog sina za silovanje i sumnjivu smrt kazahstanske novinarke. "Ni ja ni moj sin nismo umešani u bilo šta ilegalno ili nemoralno", poručio je Mehmet Agar. Peker je pomenuo i Erkana Jildirima, sina bivšeg premijera Binalija Jildirima, koga je optužio da je putovao u Venecuelu kako bi uspostavio rute za trgovinu drogom. Jildirim stariji je sve negirao dodavši da je njegov sin putovao u tu južnoameričku zemlju kako bi dopremio opremu za testiranje na koronavirus i maske. Jedna od glavnih Pekerovih meta je i moćni ministar unutrašnjih poslova, Sulejman Sojlu, za koga se predviđa da bi mogao da bude Erdoganov naslednik. Peker kaže da je bio usko povezan sa Sojluom, koji mu je navodno obezbeđivao policijsku zaštitu i izveštavao ga o istragama o njegovim aktivnostima. Uprkos svemu, protiv Erdogana nije ništa rekao i pričao je o njemu u pozitivnom svetlu, međutim, najavio je da će i o njemu govoriti u nekom od narednih snimaka, prenosi Al Džazira. Galip Dalaj, iz Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, kaže da Pekerovi snimci imaju veliki uticaj, pogotovo što nije ni sebe izuzeo iz raznih optužbi. Pomenuo je čak i da je umešan u napad na sedište novina Hurijet 2015. godine. Fikri Saglar, poslanik turske Republikanske narodne partije, najjače opozicije u zemlji, kazao je za DW da optužbe Pekera nisu usamljeni primer. „Vlasti se nikada nisu distancirale od mafije. Pekerove poruke pokazuju da su vlasti bliske sa mafijom“, naveo je. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3700375/mafijas-optuzuje-tursku-vladu-sedat-peker-kriminal) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 03, 2021, 05:53:55 am U Ankari se ne obaziru na negodovanje u Moskvi zbog prodaje "bajraktara TB2" Kijevu
Branko Vlahović 01. 06. 2021. TURSKA će i dalje prodavati oružje Ukrajini bez obzira na negodovanje Moskve, jer rukovodstvo u Ankari smatra da je to - samo posao! Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu tako je indirektno odgovorio svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu koji je sugerisao Turcima da ne naoružavaju Ukrajinu, koja ne skriva svoje namere da silom povrati Krim i istočne delove Donbasa. Reč je o bespilotnim letelicama "bajraktar TB2" za koje Čavušoglu kaže da je ugovor o njihovoj prodaji zaključen pre više godina. Ruske pogranične službe su minulog meseca upozoravale da je sa ukrajinske strane registrovan povećani broj letova bespilotnih letelica. Mevlut Čavošoglu poručuje svom kolegi u Moskvi da Rusija prodaje rakete Siriji i drugim zemljama, a Ankara joj na tome ne zamera jer je to biznis. A što se tiče "bajraktara TB2" Čavušoglu navodi da "u celom svetu postoji veliki interes za kupovinu besplotnih letelica i Turska želi da ih prodaje". Turska je za svoje bespilotne letelice koristila austrijske motore "rotaks 912". Sada Turci planiraju da u kooperaciji sa ukrajinskim "Motor Sičom" proizvode motore za bespilotne letelice. Inače, Kijev želi da kupi od Turske oko 50 "bajraktara". Interesantno je da i Poljska hoće da kupi od Turske bespilotne letelice za 270 miliona dolara. Turski mediji su veliki publicitet davali efikasnosti svojih bespilotnih letelica koje su korišćene u Siriji i Libiji. Pokazivane su fotografije pogođenih sirijskih tenkova. U Libiji su bili pogođeni PVO sistemi "Pancir-S1". Kasnije su "bajraktari" korišćeni u ratu u Nagornom Karabahu na strani Azerbejdžana kada su meta bili jermenski tenkovi i oklopna vozila. I dok Turci hvale svoje bespilotne letilice, ruski ali i američki generali objašnjavaju da su "bajraktari" efikasni protiv armija koje imaju slabo organizovanu PVO. Oni ističu da Turci hvale svoje bespilotne letelice ali ne govore koliko ih oboreno u Siriji i Libiji. Kijev planira da u avgustu održi samit kojem bi prisustvovali predstavnici onih zemalja koji podržavaju tzv. krimsku platformu tj. povratak tog poluostrva Ukrajini. Erdogan ne skriva da podržava rukovodstvo u Kijevu jer veruje da tako može da znatno poboljša status krimskih Tatara. Predsednik Turske je 10. aprila na pregovorima sa Vladimirom Zelenskim u Instanbulu potvrdio da ne namerava da prizna "rusku aneksiju Krima" i da podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine. TURSKA HOĆE, NEMAČKA NEĆE NEMAČKA je danas odbila zahtev za isporuku oružja Kijevu, koji je uputio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Zelenski je tražio od Berlina da isporuči Ukrajini automatske puške, radio-opremu i oklopna vozila, ali je šef nemačke diplomatije Hajko Mas rekao da je uveren da sukob u istočnoj Ukrajini može biti rešen samo političkim sredstvima. KORVETE OSIM bespilotnih letelica Turci nameravaju da prodaju Ukrajini pet korveta, a navodno da svaka košta po 250 miliona dolara. Interesantno je da Turska takve korvete modela ADA ima samo četiri. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 05, 2021, 05:43:02 am Otkrivene nove rezerve prirodnog gasa!
Tanjug 04. 06. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan saopštio je danas da su u Crnom moru otkrivene nove rezerve prirodnog gasa od oko 135 milijardi kubnih metara čime se ukupna zapremina nalazišta u zemlji povećala na 540 milijardi kubnih metara. Govoreći na ceremoniji otvaranja u crnomorskoj provinciji Zonguldak, Erdogan je rekao da je Turska došla do novog nalazišta na polju Amasra-1 i dodao da očekuje da iz tog regiona stigne još dobrih vesti, prenosi Rojters. Prošle godine turski brod za bušenje „Fatih“ otkrio je nalazište sa 405 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u polju Sakarija u zapadnom crnomorskom regionu, što je najveće otkriće u zemlji. Turska, koja se gotovo u potpunosti oslanja na uvoz u svojim energetskim potrebama, vrši istraživanja u Crnom moru i Sredozemlju, gde su njene operacije u spornim vodama izazvale proteste Grčke i Kipra. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 07, 2021, 05:44:52 pm Zanimljiva analiza na temu Quote US "Shocked" As Erdogan Waters Down NATO Statements Criticising Russia, Belarus https://youtu.be/mNBa8u2P2L0 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 08, 2021, 12:26:13 pm "Obojica se raduju ovoj prilici": Bajden i Erdogan sledeće nedelje o Siriji, Iranu i Avganistanu
Tanjug 08.06.2021. Američki predsednik Džozef Bajden i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastaće se kako bi razgovarali o Siriji, Avganistanu i drugim regionalnim pitanjima sledeće nedelje, a takođe će razmotriti i značajne razlike između Vašingtona i Ankare, izjavio je juče Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Govoreći na brifingu u Beloj kući, Saliven je rekao da će istočni Mediteran, Sirija, Iran, kao i uloga koju će Turska imati u Avganistanu u trenutku kada se SAD povlače iz te zemlje biti deo agende. - Na sastanku, koji je planiran da bude održan 14. juna na marginama samita NATO-a u Briselu, takođe, će biti razmotreni međusobni odnosi i načini na koji se SAD i Turska odnose prema nekim od značajnih razlika o vrednostima, ljudskim pravima i drugim pitanjima - kazao je Saliven. - Bajden vrlo dobro poznaje Erdogana, njih dvojica su provela dosta vremena zajedno i mislim da se obojica raduju prilici da sagledaju punu širinu odnosa - istakao je on. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 14, 2021, 03:27:06 pm Merkelova sa Erdoganom na marginama NATO samita Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je danas sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, na marginama samita NATO u Briselu. To je saopštio portparol nemačke vlade, prenela je agencija Rojters. Merkelova i Erdogan razgovarali su o odnosu Turske sa Evropskom unijom, uoči sastanka Evropskog saveta, zakazanog za 24. jun. Jedna od tema razgovora bila je i rezolucija pod pokroviteljstvo UN po pitanju Kipra, dodao je portparol nemačke vlade. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=14&nav_category=78&nav_id=1874714) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 15, 2021, 08:34:37 am Quote Belgium: Erdogan and Biden hold meeting following NATO summit US President Joe Biden and Turkish President Recep Tayyip Erdogan held a bilateral meeting following a NATO summit in Brussels, on Monday. https://youtu.be/G3c88xH_CjQ Quote Erdogan, Biden hold first face-to-face meeting on sidelines of NATO summit Turkish President Recep Tayyip Erdogan said on Monday that he held a "fruitful and sincere" meeting with U.S. President Joe Biden. In their first face-to-face meeting on the sidelines of the NATO summit, the two leaders discussed a variety of issues including the global fight against the COVID-19 pandemic and the vaccine situation. https://youtu.be/k9dGAB2cjMY Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 19, 2021, 10:02:25 am Baku se nada da će uz pomoć Ankare, uskoro dobiti člansku kartu NATO
Branko Vlahović 18. 06. 2021. TURSKA namerava da ima svoju vojnu bazu u Azerbejdžanu, a predsednik Redžep Erdogan objašnjava da će tako ojačati zaštitu granica ove prijateljske zemlje. Osnova za to je dogovor koji su potpisali nedavno Azerbejdžan i Turska. U tom dokumentu koji je nazvan "Šušinski dogovor" se kaže da će te dve zemlje pomagati jedna drugoj u slučaju opasnosti od agresije. Nije slučajno da je dogovor koji su 15. juna potpisali predsednici Iljham Alijev i Redžep Erdogan nazvan Šušinski jer se radi o važnom gradu u Nagornom Karabahu, a u nedavnom ratu protiv Jermena Azerbejdžance je obilato pomagala Turska. Erdogan nije ni ranije skrivao svoje ambicije širenja uticaja u bivšim sovjetskim republikama, a sada nezavisnim državama, gde je većina stanovništva muslimanske veroispovesti. A kada je reč o Azerbejdžanu, Turska ima i drugu računicu jer Ankara namerava da i dalje prodaje Bakuu svoje oružje i tako dobro zarađuje. Moskovski eksperti kažu da je Erdogan došao da zajedno sa Alijevom slavi pobedu u Šuši kako bi domaćine podsetio ko im je pomagao da povrate nekada izgubljene teritorije koje su do sada bile deo Nagornog Karabaha pod kontrolom Jermena. Otvaranje turske baze u Azerbejdžanu će sigurno izazvati negativnu reakciju u Rusiji. Penzionisani ruski general Viktor Zavarzin kaže da se otvaranje turske baze u Azerbejdžanu defakto može smatrati širenjem NATO. Ako se potpiše dogovor o turskoj bazi u Azerbejdžanu Rusija će sigurno morati da redefiniše odnose sa tom nekadašnjom sovjetskom republikom jer je Jermenija članica Organizacije država kolektivne bezbednosti. Za razliku od Nagornog Karabaha koji nije bio priznat, Jermenija je stari član te organizacije i Rusija ima obavezu da ako dođe do agresije brani Jermene. Ruski analitičari veruju da barem zasada ambicije Azerbejdžana da postane član NATO nisu realne, bez obzira na obećanje Turske. Pre svega, Turska kao "lobista" Azerbejdžana nema nekadašnju težinu kod Amerikanaca zbog čestih čarki Erdogana sa rukovodstvom u Vašingtonu. Osim toga Francuska, koja je kritikovala Alijeva za rat u Karabahu će biti protiv toga da Azerbejdžan uđe u NATO. Predsednik Iljham Alijev je završio fakultet u Moskvi i pri svakom susretu sa Putinom ističe prijateljstvo dva naroda. Nema sumnje da će i sada uveravati ruskog predsednika da Azerbejdžan nikada neće doći u sukob sa Rusijom. Ali u Moskvi sumnjaju u iskrenost jer bi ulazak Azerbejdžana u NATO zapravo značio jačanje "južne potkovice" NATO-a i pravljenje izolacionog kordona protiv Rusije. POMNA PAŽNJA - VAN svake sumnje, ovo je pitanje koje izaziva našu pomnu pažnju - izjavio je u petak portparol Kremlja Dmitrij Peskov komentarišući informacije o potencijalnom uspostavljanju turske vojne baze u Azerbejdžanu. On je dodao i da Rusija održava blizak kontakt sa Jermenijom i Azerbejdžanom o situaciji u regionu Nagornom Karabahu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 22, 2021, 05:05:48 am понедељак, 21.06.2021.
Ердоган каже да Турска и САД улазе у „нову еру” односа Анкара – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је у понедељак да Турска и Сједињене Државе улазе у „нову еру” односа који су погоршали последњих година због низа питања, иако су те две државе савезнице у НАТО. Ердоган је, међутим, позвао САД на поштовање суверених права Турске што је очигледна алузија на његову одлуку о куповини руског оружног система, а затражио је и подршку САД борби Анкаре против курдских група у Сирији које Турска сматра терористима. Ердоган је говорио неколико дана после свог првог сусрета с америчким председником Џозефом Бајденом откако је преузео дужност. Њих двојица се познају годинама, а састали су се током самита НАТО-а у Бриселу, преноси Бета. Ердоган покушава да поправи лоше везе са САД и другим западним партнерима док се његова влада суочава са економским падом који је погоршала пандемија корона вируса. Ердоган је у говору који је преносила телевизија рекао: „Сложили смо се да не постоји питање које не можемо превазићи и да су, напротив, подручја сарадње већа и профитабилнија”. Дугогодишњи савезници имају дугачку листу несугласица, укључујући америчку подршку курдским борцима у Сирији и турску куповину руског одбрамбеног система С-400 која је разљутила Вашингтон и довела до избацивања Анкаре из програма за производњу најновијих америчких ловачких авиона Ф-35, а довела је и до санкције високим турским званичницима одбрамбене индустрије и забране војних извозних дозвола. Вашингтон каже да руски систем представља претњу за безбедност НАТО-а и инсистира на томе да се санкције не могу укинути док се Турска не реши тог система који је платила 2,5 милијарде долара. Анкара тврди да су курдски борци у Сирији само наставак деценија оружане побуне Курда у Турској. Ердоган је свој разговор с Бајденом описао као свеобухватан и продуктиван и рекао да су се договорили да се поново састану: „Верујемо да смо отворили врата нове ере са Сједињеним Државама на позитивној и конструктивној основи”. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 22, 2021, 01:27:22 pm Ankara traži od SAD poštovanje suverenih prava
D. D. S. 22. 06. 2021. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da Turska i Sjedinjene Države ulaze u "novu eru" odnosa koji su se, dodao je, pogoršali poslednjih godina, iako su saveznici u NATO. Erdogan je, istovremeno, pozvao SAD na poštovanje suverenih prava Turske, aludirajući na kupovinu ruskog oružanog sistema S-400, dok je zatražio podršku SAD u borbi Ankare protiv kurdskih grupa u Siriji koje Turska smatra teroristima. Govoreći nekoliko dana posle prvog susreta s američkim kolegom DŽozefom Bajdenom tokom samita NATO u Briselu, Erdogan koji se suočava sa ekonomskim padom je u govoru koji je prenosila televizija rekao: - Složili smo se da ne postoji pitanje koje ne možemo prevazići i da su, naprotiv, područja saradnje veća i profitabilnija - kazao je Erdogan. Dugogodišnji saveznici ne slažu se oko podrške SAD kurdskim borcima u Siriji, turske kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400 koja je razljutila Vašington i dovela do sankcije visokim turskim zvaničnicima odbrambene industrije i zabrane vojnih izvoznih dozvola. Ankara, s druge strane, tvrdi da su kurdski borci u Siriji samo nastavak decenija oružane pobune Kurda u Turskoj. - Verujemo da smo otvorili vrata nove ere sa Sjedinjenim Državama na pozitivnoj i konstruktivnoj osnovi - zaključio je Erdogan. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 26, 2021, 02:15:52 pm Erdogan postavio kamen temeljac za "projekta veka" Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan postavio je kamen temeljac za izgradnju kanala "Istanbul" koji će ići paralelno sa Bosforom i povezati Crno i Mramorno more. „Ovaj projekat, vrednosti 15 milijardi dolara, daće novi dah našoj spoljnoj trgovini. Planiramo da za šest godina završimo izgradnju kanala. On će se brzo isplatiti“, rekao je Erdogan. Po njegovim rečima, to će biti najekološkiji projekat, ne samo u Turskoj, već i u celom svetu. Turski predsednik je dodao da su "istraživanja pokazala da će kretanje brodova kanalom "Istanbul" biti 13 puta bezbednije, nego Bosforom". Kanal "Istanbul" bi trebao da bude izgrađen zapadno od centra grada, na evropskoj strani provincije Istanbul. On će spojiti Mramorno i Crno more, rasteretiti Bosfor i zaštiti grad, njegovu prirodu i more. Pripremna faza trajaće dve godine, a potom bi se prešlo na gradnju kanala dugačkog 45 kilometara, širokog oko 150 i dubokog 25 metara, što je dovoljno da njime plove i najveći brodovi. Kako se ne bi remetio drumski i železnički saobraćaj, predviđena je i gradnja mostova. Prvi most koji će biti izgrađen u okviru projekta kanala "Istanbul" biće viseći most Sazlider. Milioni kubika iskopane zemlje iskoristiće se za podizanje velike luke i novog aerodroma kapaciteta 60 miliona letova godišnje. Kako smatraju neki eksperti, saobraćaj kroz kanal „Istanbul“, bez ikakvih ograničenja, potencijalno bi predstavljao opasnost za bezbednost crnomorskog regiona, pa i šire, jer bi, pored trgovačkih brodova, tankera i slično, tim putem u Crno more mogli da ulaze vojni brodovi bilo koje zemlje. Time bi bila narušena ravnoteža koja je uspostavljena Konvencijom iz Montrea kojom se reguliše saobraćaj kroz Bosfor. Prema Konvenciji iz Montrea, zemljama koje ne izlaze na Crno more nije dozvoljeno da u crnomorskom regionu drži svoje brodove duže od 21 dana. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106261125747076-erdogan-postavlja-kamen-temeljac-za-projekat-veka-video/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on June 29, 2021, 10:52:47 am уторак, 29.06.2021.
Војислав Лалић Повратак Турске на Кавказ Уколико Турска отвори војну базу у Азербејџану Русија ће морати том проблему да посвети „специјалну пажњу” и преиспита своје односе с Бакуом и Анкаром Давнашња жеља Анкаре почела је да се остварује: Турска је све присутнија на Кавказу, поготово после прошлогодишњег сукоба Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах. То већ изазива забринутост у свету, пре свега у Москви, поготово што Анкара, како сазнају локални медији, планира да успостави војну базу у Азербејџану. „Турска је данас свим средствима уз Азербејџан, нека цео свет зна да ћемо сутра стати иза њега ако буде угрожен”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган после недавне посете Шуши, историјском граду у Нагорно-Карабаху. То место ће идуће године, како је најавио, бити проглашено за „културну престоницу турског света”. Директор Одбрамбене индустрије Турске Исмаил Демир потврдио је да Анкара и Баку сада раде на неколико пројеката како би унапредили војну сарадњу и заједничку производњу за потребе армија две земље. „Ми више не желимо да расипамо снаге”, објаснио је. Турска има посебне односе с Бакуом, са чијим житељима дели заједничку историју, културно наслеђе и језик. „Ми смо исти народ (Турци и Азери), који живи у две државе”, често истичу у Анкари, која од распада Совјетског Савеза покушава да пусти што дубље корене у бившим совјетским републикама на Кавказу и у централној Азији, где су муслимани претежно становништво. Али, то не иде тако лако као што се у почетку наивно веровало: новостворене државе не могу после седамдесет година заједничког живота у СССР тако лако да прекину све везе с Москвом, поготово што у њима и даље живе многи Руси. У прошлогодишњим сукобима Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах Анкара је од првог часа несебично стала иза Бакуа: поред савременог наоружања, Азерима су помогли и добровољци из Сирије и Либије. „Никад нећемо заборавити помоћ коју нам је Турска пружила током наше борбе за ослобађање земље (Нагорно-Карабаха)”, изјавио је председник Азербејџана Илхам Алијев. Турска негира да је директно учествовала у оружаним сукобима, али наглашава да ће увек подржати Баку „свим расположивим средствима”. Анкара сада планира, како се незванично сазнаје, да подигне војну базу у Азербејџану, што већ изазива подозрење у Москви. „Постављање војних инсталација неке од земаља НАТО-а на руским границама је разлог за ’посебну пажњу’ и предузимање неопходних корака како бисмо очували своју безбедност" изјавио је тим поводом представник Кремља за медије Дмитриј Песков, преноси истанбулски медији. Министар спољних послова Сергеј Лавров био је дипломатски уздржан: „Ја не желим да коментаришем незваничне информације”, пренели су медији у Анкари. Познаваоци прилика на Кавказу не искључују могућност да је то заправо увод да Азербејџан, уз подршку Анкаре, ускоро покуша да постане члан НАТО-а. Русија је, кроз Уговор о колективној безбедности (ОДКБ), у војном савезу с Јерменијом, на чијој територији има базу, али је досад водила рачуна да не поремети однос снага у немирном региону. Поред Сирије и Либије, то је сада трећи фронт на којем су се у последње време на супротним барикада нашли председници Владимир Путин и Ердоган, али су досад успевали да избегну директан судар. Ердоган ни раније није крио амбиције према бившим совјетским републикама, поготово што се на тим просторима налазе огромне резерве нафте у којој Анкара иначе оскудева. Он сада преко Бакуа покушава да отвори коридор и ка другим муслиманским републикама на Кавказу и централној Азији. Председници Путин и Ердоган крајем ове седмице разговарали су телефоном о ситуацији у Нагорно-Карабаху, али појединости нису саопштене. Уколико се Баку договори с Анкаром да отвори базу на Кавказу Москва ће без сумње морати да преиспита своје односе и с Алијевом и с Ердоганом. То ће бити велики изазов за њену безбедност, јер Турска је једна од водећих чланица НАТО-а. Питање је како ће у том случају реаговати и Вашингтон и Париз, који су раније отворено критиковали Анкару због уплитања у разграничење Азербејџана и Јерменије, као и због мешања у унутрашње послове Сирије и Либије. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on June 30, 2021, 04:22:52 pm Lavrov: Kanal „Istanbul“ neće uticati na prisustvo stranih vojnih brodova Planovi Turske za izgradnju kanala „Istanbul“ neće uticati na parametre prisustva stranih vojnih brodova na Crnom moru, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Ruski ministar je rekao da je Rusija zadovoljna saradnjom sa turskim kolegama na sprovođenju konvencije iz Montroa. „Danas smo tokom razgovora utvrdili da planovi za izgradnju kanala ‘Istanbul’ ni na koji način neće uticati na parametre prisustva stranih mornarica na Crnom moru“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušoglu. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan učestvovao je prošle subote na ceremoniji početka izgradnje kanala „Istanbul“. Turska planira da izgradi novi kanal paralelno sa Bosforom koji će povezivati Mramorno more sa Crnim. Turski lider Redžep Tajip Erdogan prvi put je saopštio o mogućnosti njegove gradnje 2011. godine, kada je bio na funkciji premijera. Ukoliko bude realizovan, projekat izgradnje novog plovnog puta koji zaobilazi Bosfor postaće najveća infrastrukturna inicijativa u istoriji Turske i prilično će smanjiti transportno opterećenje na Bosforu. Međutim, kanal izaziva kontroverze i rasprave u Turskoj, kako zbog ekonomske izvodljivosti, tako i zbog mogućih problema sa konvencijom iz Montroa o statusu Bosfora i Dardanela. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106301125795950-lavrov-kanal-istanbul-nece-uticati-na-prisustvo-stranih-vojnih-brodova/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 02, 2021, 05:19:18 am Erdogan je upravo počeo da sprovodi svoj "ludi projekat" i skoro svi se slažu - stvarno je lud
Milijana Milikšić 30.06.2021. Obično se malo toga dešava kod brane Sazlidere severozapadno od Istanbula, jednom od nekoliko rezervara koji ovaj mega grad snabdevaju pijaćom vodom, međutim ovog vikenda se to područje sa šumama i farmama našlo u centru sukoba na turskoj političkoj sceni, nakon što je turski predsednik lansirao izgradnju kontroverznog Kanala Istanbul za koji kritičari navode da ima malo praktične koristi, a da će naneti veliki štetu po okolinu. Redžep Tajip Erdogan je u subotu svečano položio kamen temeljac za izgradnju mosta Sazlidere, prvog u okviru megaprojekta gradnje Kanala Istanbul koji će, paralelno s Bosforom, spajati Mramorno more s Crnim morem, u dužini od 45 kilometara. - Danas okrećemo novu stranicu u istoriji razvoja Turske. Mi vidimo Kanal Istanbul kao projekt koji će spasiti budućnost Istanbula… osigurati bezbednost života i vlasništva istanbulskog Bosfora i građana oko njega – rekao je on na svečanosti. Erdogan je istakao da će njegov “ludi projekt” kako ga je sam nazvao, olakšati pomorski saobraćaj u Bosforu, a izgradnja bi trebalo da se završi za šest godina. - Gledajte, ovo nije svečano otvaranje fontane. Mi danas polažemo temelje jednom od kanala za primer u svetu – rekao je turski predsednik. Iako je zvanična vrednost projekta, koji bi bio sličan Panamskom ili Sueckom kanalu, 15 milijardi dolara, na nedavnoj konferenciji u Francuskoj je procenjeno da je stvarna brojka 65 milijardi. - Cilj nam je da Kanal Istanbul završimo za šest godina i po ceni od blizu 15 milijardi dolara - kazao je Erdogan. Dok je Erdogan sam nazvao izgradnju kanala svojim “ludim projektom”, u ekstremno polarizovanom turskom društvu sada se skoro svi slažu da je ova ideja zaista “luda”, piše “Gardijan”. Protivnici projekta tvrde i da će on imati malo koristi a da će uzrokovati veliku ekološku štetu u regionu, povećati opasnost koju predstavljaju zemljotresi i doneti Turskoj još dugova. Joruk Išik iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu ocenio je da je proces izgradnje trajati znatno duže od predviđenog i da će biti katastrofan po okolinu. - Mislim da u stvari pričamo o ideji kanala a ne o samom kanalu, jer je stvarni nemoguć. Čak i za vladu kao što je ova (turska), koja živi na pomami oko izgradnje, trebaće možda 20 godina a u tom procesu će potpuno uništiti sliv Mramornog mora – istakao je. - Osim toga, nema finansija – ukazao je. – Čak ni turske banke neće ni da ga dotaknu, pozivajući se na održivost i brige za okolinu. Ovo zvuči kao neki veliki, fantastični projekt koji je izašao iz 19. veka. Postoji razlog zašto više niko ne gradi na ovaj način. Većina vodećih turskih banaka, prenosi Intellinews.com, saopštila je da neće finansirati izgradnju projekta, navodeći da su vezane međunarodnim obavezama prema kojima mogu da podrže samo ekološki održive projekte. Posmatrači tvrde da će za Tursku potonulu u ekonomskoj krizi ovaj projekt biti iskorišćen da donese sveže prihode biznismenima koji podržavaju Erdoganovu vladajuću AKP partiju. Dok je 30-ih godina 20 veka Bosforom godišnje plovilo 3.000 brodova, ta brojka je danas 45.000, a procenjuje se da će do 2050. porasti na 78.000. Erdogan je, ukazujući na rizike od prolaska povećanog broja brodova kroz Bosfor, rekao da je projekt usmeren “da osigura bezbednost građana Istanbula” a zemlji omogući da zauzme “važnije mesto” u međunarodnoj trgovini. - Plovidba svakog velikog broda kroz Bosfor predstavlja ozbiljan rizik po grad. Bosfor je i sa juga i severa i istoka i zapada poprište veoma velike frekvencije plovidbe brodova svih kategorija - kazao je Erdogan, dodajući da su “sve faze projekta dizajnirane u skladu sa naukom”. Međutim opozicioni istanbulski gradonačelnik Ekrem Imamoglu protivnik je ovog mega projekta. -Znojim se kad pričam o ovom kanalu jer osećam da je to noćna mora, mogu to da osetim duboko u sebi – rekao je on, objašnjavajući da je to zato što je “saslušao desetine brifinga naučnika koji su svi upozorili protiv toga”. Kako je preneo Intellinews.com, Imamoglu je upozorio da projekt kanala preti gradskom vodosnabdevanju i rizikuje šire posledice po okolinu u delikatnoj ravnoteži međupovezanih mora u regionu. Prva struktura projekta, putnički most sa osam traka od 840 metara, povezaće se na autoput Severna Marmara koji takođe povezuje druge nedavne infrastrukturne projekte – novi aerodrome i treći prelaz preko Bosfora. To je navelo Imamoglua da svečanu ceremoniju u subotu nazove “iluzijom” jer je povezana za planove za autoput umesto kanal. - Konstrukcija mosta ovde nema nikakve veze sa projektom kanala. Ima veze sa čvorištem puteva – rekao je on na konferenciji za novinare u četvrtak, preneo je AP. Dr Akgun Ilhan, stručnjak za vodu Istanbulskog političkog centra, deli Imamogluove brige. Ona kaže da su u zvaničnim istraživanjima i procenama ignorisane velike posledice projekta kanala po okolinu. - Kanal će stvoriti ogromne i nepovratne negativne posledice po ekosistem i društvo ne samo u Istanbulu već u čitavom regionu Mramornog mora. - Postoji i gubitak pijaće vode do 13 odsto od vode trenutno dostupne za ljudsku upotrebu i još veća opasnost od salinizacije tla i podzemnih voda i kontaminacije jer bi kanal nosio slanu vodu od Crnog do Mramornog mora – rekal je dr Ilhan. - Kanal će takođe učiniti Istanbul ranjivijim za zemljotrese i ekstremne vremenske događaje poput poplava i suša. Tako veliki projekt koji povezuje dva različita mora nikad se ne može smatrati bezbednim – zaključila je ona. Međutim što su glasniji oni koji se protive ideji izgradnje Kanala, Erdogan je sve odlučniji da je sprovede u delu. Ideja o izgradnji kanala kojim bi se povezalo Crno i Mramorno more prvi put je predložena 2011. a zaživela je tri godine kasnije. Erdogan je nedavno članovima svoje partije rekao da će se uskoro održati tenderi i položiti temelji tokom leta “sviđalo se to kritičarima ili ne”. Erdogan je pobesneo početkom aprila i pohapsio 10 osoba, nakon otvorenog pisma koje je potpisalo preko 100 penzionisanih admirala, upozoravajući na moguću pretnju Sporazumu iz Montrea koji uređuje upotrebu ključnih plovnih puteva Turske. Prolaz kroz Bosfor i Dardanele, koje kontroliše Turska, regulisan je konvencijom usvojenom u Montreu 1936. a admirali su u pismu naveli da su zabrinuti zbog činjenice da je otvorena rasprava o povlačenju iz sporazuma, u okviru izgradnje Istanbulskog kanala, dodajući da ovaj dokument ima značajno mesto u održanju Turske. Takođe su istakli da je ovaj sporazum omogućio Turskoj da održi svoju neutralnost tokom Drugog svetskog rata. Erdoganov predstavnik Ibrahim Kalin ocenio je da pismo admirala evocira period “vojnih udara“ i čini da oni izgledaju “smešno i patetično”. Do danas su turski zvaničnici insistirali da se konvencija iz Montrea iz 1936. godine neće primenjivati na novi kanal. U teoriji to znači da bi Turska mogla da kontroliše taj kanal, da zarađuje na njemu i dozvoli prolazak brodova koji joj se sviđaju, uključujući američke ratne brodove, da efektivno militarizuje vode kojima dominiraju Rusi. - Možda je to prosto sudbina ovog mesta – rekla je “Gardijanu” jedna žiteljka Jenikoja na Bosforu, odnoseći se na proterivanje Grka tokom rođenja moderne republike pre skoro jednog veka. – Ljudi treba da emigriraju ponovo nakon 100 godina na drugo mesto. Ali gde? Pričamo o tome kad se okupimo da popijemo čaj i sve žene govore istu stvar: “Gde da odemo?” Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 02, 2021, 07:36:57 am Turska se povukla iz Istanbulske konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama Povlačenje Turske iz Istanbulske konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama je "duboko razočaravajuće", rekao je portparol američkog Stejt Departmenta Ned Prajs. On je dodao da je to korak unazad za međunarodne napore da se okonča nasilje prema ženama, javio je Rojters. U međuvremenu, hiljade ljudi izašle su na ulice najvećih turskih gradova da bi protestovale protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije. Povlačenje Turske iz međunarodnog sporazuma o sprečavanju nasilja nad ženama nije korak unazad, izjavio je ranije turski predsednik Tajip Erdogan, braneći potez koji je izazvao osude mnogih u Turskoj kao i zapadnih saveznika. "Neki krugovi pokušavaju da prikažu naše povlačenje iz Istanbulske konvencije kao korak unazad u našoj borbi protiv nasilja prema ženama", rekao je Erdogan nakon što je juče stipila na snagu odluka o povlačenje iz konvencije, prenosi Rojters. "Naša borba nije počela sa Istanbulskom konvencijom i neće se završiti našim povlačenjem iz tog sporazuma", rekao je Erdogan na skupu u Ankari, govoreći o konvenciji koja je potpisana u najvećem gradu Turske 2011. godine. Erdogan je u martu najavio odluku o povlačenju iz konvencije, a ta odluka je danas. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107021125808091-potez-turske-o-kojem-bruji-ceo-svet-narod-izasao-na-ulice-foto-video/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 03, 2021, 07:41:12 am Stotine demonstranata na ulicama zbog Erdoganove odluke da istupi iz Istanbulske konvencije
Srna 02.07.2021. Demonstranti su izašli na ulice širom Turske kako bi pokazali nezadovoljstvo zbog odluke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da istupi iz Istanbulske konvencije, kojom se nudi zaštita protiv nasilja u porodici. Stotine demonstranata, uglavnom žena, marširalo je juče u Istanbulu. Na protestima su viđeni aktivisti i članovi raznih nevladinih organizacija, kao i predstavnici LGBT zajednice i feminističkih grupa. Demonstranti su nosili transparente sa natpisima "Nećemo biti ućutkani, nećemo se plašiti i nećemo se saginjati" i "Ne odustajemo od Istanbulske konvencije". Policija je oštro reagovala na proteste. Službenici policije u opremi za razbijanje protesta pokušali su da rastjeraju demonstrante i postave barijere, dok su učesnici protesta pokušali da ih prođu, pokazuju snimci "Raptlija", video-servisa agencije "Raša tudej". Erdogan je u martu potpisao izvršnu odredbu o istupanju Turske iz Konvencije, ali su protesti počeli ove sedmice. Predsednik Turske javno je branio svoju odluku, tvrdeći da su prava žena više zaštićena turskim zakonima nego sporazumom koji je inicirala EU. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 03, 2021, 08:13:25 pm Turska odbacila optužbe SAD za povezanost s regrutacijom dece
SVET Autor: Beta/AP 03. jul. 2021 Tursko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo američki izveštaj o trgovini ljudima u kom je Ankara kritikovana zbog pružanja "operativne, finansijske i podrške u vidu opreme" sirijskoj naoružanoj grupi koja regrutuje decu. Američki Stejt department je u četvrtak optužio Tursku i još 14 država za korišćenje dece-vojnika, i to je prvi put da je neka članica NATO stavljena na takvu listu. U saopštenju se navodi da Turska „potpuno odbacuje“ takve navode i da joj je savest čista. Takođe, Vašington je optužen za „dvostruke standarde i licemerje“ zbog američke podrške borcima sirijskih Kurda. MSP Turske je citiralo izveštaj UN u kom su navedeni primeri regrutacije i iskorišćavanja dece u okviru kurdskih Sirijskih demokratskih snaga. Turska tvrdi da su jedinice sirijskih Kurda koje su iznele veliki deo borbe protiv Islamske države povezane s kurdskim pobunjenicima u Turskoj, koji se protiv turske vlasti bore više od tri decenije i koji su označeni kao teroristi. Američka podrška Kurdima je veliki kamen spoticanja u Vašingtona i Ankare. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 05, 2021, 12:27:45 pm Quote Canal Istanbul: Erdogan's megaproject raises global concerns Turkish President Recep Tayyip Erdogan is famously fond of megaprojects. He recently launched his biggest and boldest one to date: Canal Istanbul, a 45km waterway running parallel to the Bosporus strait, connecting the Black Sea to the Sea of Marmara - and thus, to the Mediterranean. It would provide a new route for tankers sailing between the two seas and, as the government hopes, boost Turkey's revenues. https://youtu.be/0ttEYdbfX0E Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 06, 2021, 05:31:01 am Nakon prepucavanja pomirili se zakleti neprijatelji, ali to neće dugo potrajati
J.R. 05.07.2021. Dok je američki predsednik Džo Bajden bio u centru pažnje na svom prvom NATO samitu prošlog meseca, a nemačka kancelarka Angela Merkel u zapećku na njenom poslednjem takvom nastupu, pravi pozorišni komad odigravao se u pozadini - svi posvađani članovi alijanse ponašali su se savršeno uljudno. Na sastanku u Briselu, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su "prekid usmene vatre“ tokom, kako je to francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drijan opisao, "perioda oporavka“ u njihovim odnosima. Le Drijanova terminologija bračnog savetnika bila je potpuno prikladna. Svađe između Makrona i Erdogana proističu iz ličnog animoziteta koliko i iz geopolitičke računice. Turski lider je otvoreno i više puta spekulisao o mentalnom zdravlju svog francuskog kolege, a Makron je njega optužio da, između ostalog, laže i ne pokazuje poštovanje prema Francuskoj. Šta je onda dovelo do iznenadne obustave neprijateljstava? Nije bilo neke zajedničke tragedije ili cilja oko kojih bi se okupili, niti posredovanja zajedničkog prijatelja, primećuje "Blumberg". Najizglednije objašnjenje je promena ljudi u samom vrhu. Bajdenov dolazak na scenu i Merkelin skori odlazak sa nje znače da Makron i Erdogan moraju da prekinu međusobno neprijateljstvo dok ne nađu svoje mesto u novoj glumačkoj postavi. Erdoganova uloga je već umanjena. Turski lider više ne uživa direktan pristup Beloj kući koji je imao tokom mandata Donalda Trampa. Opisavši ga kao "autokratu“, Bajden je poručio da neće biti toliko popustljiv prema Erdoganovom provociranju Amerike i Zapada, kao što je to bio njegov prethodnik. Zbog toga je Erdogan poslednjih meseci ublažio ton. Pazio je kako će da reaguje krajem aprila, kada je Bajden proznao osmanski genocid nad Jermenima. Кada su se sastali u Briselu, turski lider se nije razmetaokjao prilikom susreta sa Trampom. Ali, Erdoganu će Merkelova nedostajati verovatno i više nego Tramp. Кancelarka je jedini zapadni lider kojeg, čini se, iskreno poštuje. Uvek je mogao da se osloni na nju da će sprečiti evropske saveznike - među njima i Makrona - da snažnije odgovore na turske provokacije. Njihovi odnosi nisu oduvek bili glatki. Erdogan je jednom sugerisao da je Merkelova "primenila nacističke mere" otkazivanjem turskih predizbornih događaja u Nemačkoj, što je naišlo na oštar prekor. I smetale su joj njegove česte pretnje da će stotinama hiljada sirijskih izbeglica dozvoliti ulazak u Evropu. Ipak, Merkelova je državnom posetom u jesen 2018. godine signalizirala ostatku Evropske unije da Nemačka neće učestvovati u konfrontacij sa Turskom. Zauzvrat, Erdogan ju je slušao više od bilo kog drugog zapadnog lidera. Кada su se Turska i Grčka približile pomorskom susretu u istočnom Mediteranu, jedan poziv Merkelove je smirio tenzije. Makron, koji je izgledao kao da se zalaže za obračun EU i Turske, shvatio je poruku i povukao se. Francuskom lideru će biti drago što Bajden deli njegovo viđenje Erdogana kao autokrate i možda će se osećati ohrabreno u svojim konfrontacijama sa Turskom. Ali on je takođe bacio oko na evropski tron koji će ostati upražnjen posle Merkelove, što će zahtevati manje borbeno i više državničko držanje prema susedu koji zaista može da "otvori vrata i pusti 3,6 miliona izbeglica“. Ipak, to ne rešava mnoge sukobe interesa između Francuske i Turske - od severne Afrike i Sahela, preko istočnog Mediterana, do Кavkaza. Teško je zamisliti da će se Makron i Erdogan dugo držati prekida verbalne vatre. Obojica imaju političku korist od čestih sukoba, kod kuće i u inostranstvu. Makron, na primer, dovodi u sumnju Erdoganove ambicije kako bi ojačao francuske veze sa arapskim svetom. Takođe je govorio o turskoj pretnji francuskoj demokratiji, upozoravajući da će Ankara da koristi kampanje dezinformacija da utiče na predsedničke izbore sledeće godine. Erdogan ima rok do leta 2023. da popravi svoje šanse za reizbor, pa koristi faktor "stranih neprijatelja" da Turcima skrene pažnju sa strašnog stanja domaće ekonomije. Borbeni Makron je upravo ono što njemu treba. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 07, 2021, 04:58:52 am Turski sud naredio oslobađanje prokurdskog opozicionara
SVET Autor: Beta/AFP 06. jul. 2021 Turski sud naredio je oslobađanje bivšeg prokurdskog opozicionara pošto je najviši sud u zemlji procenio da su vlasti prekršile njegova prava, prenose mediji i njegova porodica. Omer Faruk Gergelioglu iz prokurdske Demokratske narodne partije (HDP) uhapšen je i pritvoren u aprilu pošto mu je prethodno oduzet poslanički mandat uz niz optužbi da vodi „terorističku propagandu“. Iz protesta zbog ukidanja njegovog mandata Gergelioglu je više dana odbijao da napusti Parlament, gde je jeo i spavao dok ga vojska nije izbacila. Ustavni sud ocenio je u četvrtak da su prekršena njegova prava na vođenje političkih aktivnosti i njegove lične slobode, prenelo je više turskih medija kao i njegov sin. Posle te odluke prvostepeni sud naredio je oslobađanje bivšeg poslanika, prenela je televizija HaberTurk. „Presuda je preneta kancelariji tužioca. Oni će osloboditi mog oca i ja ću ići po njega“, napisao je njegov sin Salih Gergelioglu na Tviteru. Poznat po svojoj borbi za ljudska prava Gergelioglu, 55, je uvek odbijao optužbe za „terorističku propagandu“. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan redovno optužuje njegovu stranku HDP da je „politički paravan“ Radničke partije Kurdistana (PKK), koja vodi gerilski rat u Turskoj i koju Ankara smatra „terorističkom“. Od 2016. godine više stotina poslanika i aktivista HDP su uhapšeni ali je represija naizgled dodatno porasla poslednjih meseci. Jedan tužilac je podneo zahtev Ustavnom sudu da zabrani HDP, a taj predmet je u razmatranju. Izvor. www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 07, 2021, 07:55:06 am Izgleda da se Erdoganu opet radi o glavi .... Quote Bolton & Neocons target Turkey & Erdogan for regime change https://youtu.be/yqJC57S34wE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 08, 2021, 11:18:03 am Quote Qatar to Base Rafale, Mirage 2000 Jets in Turkey for 5 years Qatar will base 12 Rafale and 9 Mirage 2000 fighter jets besides four Boeing C-17A Globemaster III transport aircraft in Turkey for a period of five years for training purposes. Doha will be able to temporarily deploy 36 fighter jets, according to a technical deal introduced to the Turkish parliament last month. The parliament needs to now sign the deal into law. The bill has attracted criticism from opposition parliamentarians. As per information published on a Turkish government, an agreement pertaining to the deployment of 36 fighter jets to Turkey was signed in March 2020 by Turkish Chief of General Staff Gen. Yaşar Güler and Qatar Chief of General Staff Al-Ghanim. It allows Doha to receive aerial training in Turkey for the next five years with the possibility of a one-year extension. The agreement also includes the stationing of 250 Qatari personnel in Turkey. https://youtu.be/vBvxgP1RsZM Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 08, 2021, 12:52:01 pm EU: Nikad, ali nikad nećemo prihvatiti Evropska unija "nikada, nikada" neće prihvatiti dogovor o uspostavljanju dve države na etnički podeljenom Kipru. To je izjavila danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Predsednica EK, koja boravi u poseti Kipru, izjavila je da je Evropska unija jednoglasna po pitanju tog sukoba, koji traje decenijama i predstavlja ključnu prepreku u ambicijama Turske za pridruživanje evropskom bloku, prenosi agencija AP. "Želim da ponovim da nikada, nikada nećemo prihvatiti rešenje o dve države. Odlučni smo u tome i vrlo smo ujedinjeni”, izjavila je Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare. Do podele na Kipru došlo je 1974. godine, kada je Turska napravila invaziju na severni deo ostrva i taj deo Kipra samo Ankara priznaje kao posebnu državu. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=08&nav_category=78&nav_id=1887851) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 09, 2021, 05:44:14 am Napadnut turski novinar u Berlinu: Erdoganovog kritičara sačekala trojica muškaraca ispred kuće
Tanjug 08.07.2021. Turski novinar, koji je otvoreni kritičar vlade predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i živi u egzilu u Nemačkoj, povređen je nakon što su ga ispred kuće napala trojica muškaraca koji su ga navodno upozorili da prestane da piše. Erk Adžarer, kolumnista turskog lista Birgun, rekao je u video snimku objavljenom na Tviteru da se napad dogodio u kasnim večernjim satima u sredu u dvorištu njegovog doma van Berlina, prenosi agencija AP. Zadobio je otekline na glavi i nekoliko sati je zadržan u bolnici na posmatranju. Berlinska policija potvrdila je napad navodeći da je Adžarera napalo nekoliko ljudi u sredu uveče u okrugu Rudov. U video snimku na Tviteru, Adžarer je rekao da ga je jedan od napadača upozorio na turskom: "Nećeš više pisati". Nešto ranije je novinar objavio svoju fotografiju, napisavši da je napadnut pesnicama i noževima. Znam napadače. Nikada se neću povinovati fašizmu, napisao je Adžarer. On je bio među grupom novinara koji su procesuirani zbog izveštavanja o sahrani turskog obaveštajca koji je ubijen u Libiji i sahranjen u tajnosti. Pet novinara je osuđeno zbog kršenja turskih zakona o obaveštajnim službama i odavanja tajnih podataka, a postupak protiv Adžarera se nastavlja. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 10, 2021, 07:05:08 pm 10.07.2021.
Војислав Лалић Дуел Ердогана и Туркиња Док европске земље обележавају десетогодишњицу усвајања Истанбулске конвенције о заштити жена и породице, Анкара је повукла свој потпис с тог документа Ступање на снагу одлуке председника Реџепа Тајипа Ердогана да повуче потпис с међународне Конвенције о заштити жена и породице на тренутак је потиснуло у други план све проблеме с којима се тренутно суочава Турска: пандемију вируса корона, битку за привлачење страних туриста, мере које се предузимају против паклених врућина... Потез који је повучен десет година након усвајања Истанбулске конвенције дочекан је критикама, не само у земљи, него и у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за већа права жена. На улице Истанбула, Анкаре и Измира одмах су изашле хиљаде жена носећи транспаренте на којима је писало: „Нећете нас ућуткати, нећемо поклекнути”; „Никада се нећемо одрећи Истанбулске конвенције”. Носиле су и портрете неколико жена које су у последње време убијене у породичном насиљу у Турској. Најављује се наставак демонстрација. Конвенција о заштити жена и породице усвојена је 2011. године на састанку 35 земаља чланица Савета Европе у Истанбулу. Зашто је Анкара сада устукнула многима није до краја јасно, иако је председник Ердоган покушао да то објасни: „Наша борба за заштиту жена и породице није почела с Истанбулском конвенцијом и неће се завршити иступањем из те конвенције”. Турска, казао је, има ефикасне домаће законе и мере да осујети насиље у породици, али није рекао зашто је чекао пуних десет година да то схвати и да баш сада повуче овај потез. У опозицији тврде да је реч о Ердогановој политичкој игри, пошто у последње време губи популарност због економске кризе с којом се суочава Турска. На овај начин он је направио уступак утицајним конзервативним структурама у којима од почетка тврде да „родна равноправност” угрожава темеље турске породице, доводи до повећаног броја развода, неморала и до злоупотреба иза којих стоји ЛГБТ популација. Ердоган рачуна да ће после овог потеза придобити њихове гласове, што би могло да буде пресудно на предстојећим председничким и парламентарним изборима, који се одржавају средином 2023. године. Одлука је наишла на критике у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за права жена. „Ми смо дубоко разочарани. То је корак уназад у међународним напорима да се заустави насиље у породици”, истакли су у Стејт департменту. У ЕУ су изненађени, иако с Анкаром у последње време не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима. „Надамо се да ће се Турска поново придружити ЕУ у борби за безбедност жена и породице”, истичу у Европској комисији. „Турска је овим потезом вратила сат десет година уназад кад је реч о заштити жена. То је опасна порука, јер ће сада силеџије моћи да избегну казне”, каже Ањес Каламар из „Амнести интернешенел”. Званични подаци о броју жена страдалих у породичном насиљу у Турској се не саопштавају. У невладиној групи „Зауставимо фемицид” тврде да је последњих година ситуација драматична: у 2020. у сандуцима је завршило 380 жена – у просеку једна дневно. Најчешће су биле жртве бивших и садашњих партнера, а понекад и чланова своје породице у случајевима кад су, ван брака, ступиле у недозвољене односе. То је, како се тврди, драматично повећање у односу на прве године на почетку овог столећа. У тој невладиној организацији истичу да државни органи често не предузимају благовремено потребне мере, да поједине општине немају „сигурне куће” у којима би жртве породичног насиља могле да нађу привремено уточиште. У Турској су пре неколико година драстично пооштрене казне за насиље у породици, али изнова се показало да је то, само за себе, недовољно да реши овај сложени проблем. Потребна је широка акција друштва. У ту борбу поред полиције и правосудних органа треба да се укључе и невладине организације, образовне установе, као и утицајна црква, поготово у унутрашњости Анадолије, где још не могу да се ослободе наслеђа прошлости када су жене третиране као власништво мушкарца. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 13, 2021, 06:08:55 am Oskrnavljena crkva u Istanbulu, Erdogan se odmah oglasio Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oštro je osudio grupu muškaraca koji su izveli ples na zidu jermenske crkve Surb Takavor u istanbulskoj regiji Kadikoj. Ranije su turski mediji izvestili da je u ponedeljak uveče grupa mladih ljudi plesala na ulici u kojoj se nalazi crkva. Dvojica muškaraca u alkoholisanom stanju popela su se na zid crkve na ulazu u nju i nastavila da igraju. Snimak incidenta sa plesačima ispred krsta objavljen je na društvenim mrežama. https://youtu.be/aB5VterDc1g Policija je odredila zadržavanje učesnicima incidenta, a dvojici muškaraca je određena preventivna mera kućnog pritvora, prenose RIA Novosti. „Nepoštovanje (prema religiji) koje je demonstrirano u crkvi u Kadikoju smatram provokacijom usmerenom protiv našeg jedinstva“, rekao je Erdogan u televizijskom obraćanju. Prenos je vođen na njegovom Tviteru. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107121125907229-oskrnavljena-crkva-u-instanbulu-erdogan-se-odmah-oglasio-video/) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 16, 2021, 08:09:03 am Turski predsednik povlači očajničke poteze da spase svoj režim: "Ovaj film smo već gledali" Posle godina kriza u odnosima sa starim zapadnim saveznicima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otopljava svoja osećanja prema Zapadu - da bi spasio ekonomiju i svoj režim. - Tenzije su popustile u našim odnosima. Mi ćemo se ponovo uključiti u zajednički rad - najavio je francuski predsednik Emanuel Makron 25. juna kada je Brisel obećao tri milijarde evra pomoći Turskoj da se izbori sa izbeglicama pred vratima EU. Makronove reči odražavale su nedavno poboljšanje odnosa Turske i EU nakon godina napetosti, ali mnogi stručnjaci sumnjaju u budućnost "nove ere", uprkos pokušaju zbližavanja. Kada je Zapad konačno dobio saveznika na istočnoj granici, veze sa Turskom u ranim godinama Erdoganovog režima bile su obećavajuće. A onda je u protekloj deceniji sve krenulo nizbrdo. Uzroci uključuju nekoliko međunarodnih kriza, od izbegličkih do tenzija u istočnom Mediteranu, kao i pogoršanje stanja ljudskih prava i demokratije u zemlji. Erdoganovo približavanje Rusiji i njegova odluka o kupovini ruskih raketnih sistema S-400 zadali su ozbiljan udarac odnosima. Shodno tome, u septembru prošle godine, američki Кongres uveo je sankcije protiv Turske, a Ankara je izbačena iz projekta nove generacije borbenih aviona F-35. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci, Erdogan pokušava da se ponovo poveže sa otuđenim saveznicima, baš u trenutku kada turska ekonomija propada, a baš kao i njegova podrška na anketama. Ofanziva šarma na više frontova Erdogan je nedavno pozvao je Turke da unovče svoje zlato i ulože ušteđevine u jačanje finansijskih tržišta poljuljanih njegovom iznenadnom odlukom da smeni šefa centralne banke. Valuta lira pala je za skoro 10 odsto, a akcije i obveznice su naglo potonule od otkaza bivšem guverneru. Slične pozive za domaće investicije Erdogan je upućivao i tokom prethodnih perioda ekonomske krize, uključujući valutnu krizu 2018. godine podstaknutu strahovima oko njegove spoljne i ekonomske politike. Istovremeno, u susret predsedničkim izborima 2023. godine Erdoganov rejting je sve niži, a opozija, procenivši da je ovo njen trenutak, postaje sve agresivnija. Kako bi makar malo ojačao svoju poziciju, Erdogan se očito odlučio na strategiju "spoljni pa unutrašnji problemi" i pokrenuo je "ofanzivu šarma" na više frontova. Na sastanku sa ambasadorima članica EU u Ankari 12. januara, Erdogan je rekao da očekuje da će "okrenuti novu stranicu“ u vezama sa Evropom i "postaviti pozitivne ciljeve“ 2021. godine. Turska je takođe pokrenula 61. rundu razgovora sa Grčkom radi rešavanja dugogodišnjih sukoba oko energetskih prava i pomorskih granica, koji su prošle godine gurnuli dve zemlje na ivicu rata. Makron i Erdogan, koji su do nedavno bili na ratnoj nozi, sada su razmenili pisma u kojima su se složili da nastave razgovore o poboljšanju veza. Dve zemlje "rade na mapi puta" za normalizaciju odnosa. Stručnjaci su i dalje sumnjičavi prema izgledima ove Erdoganove diplomatske misije i skrivenim motivima iza nje. Da li će ovi koraci dovesti do opipljivih promena u regionu i na globalnom nivou, ostaje da se vidi. "Ovaj film smo već gledali" Ijan Leser, potpredsednik američkog Maršalovog fonda, veruje da Ankara pokušava da podesi svoje spoljnopolitičke poruke, pre svega pre svega one upućene Americi i EU. - Deo ovoga je taktički, uključuje želju da se preduhitre ili ograniče buduće sankcije i da se umanji uticaj onih koji nisu naklonjeni Ankari u EU - rekao je on za "Arab Njuz". Prema Leseru, Ankara bi preferirala dnevni red koji je više nemački, a manje francuski u narednim mesecima, a to će takođe pažljivo motriti nova administracija u Vašingtonu. - Uz važan izuzetak istočnog Mediterana, administracija Donalda Trampa nije bila preterano zabrinuta oko odnosa Turske i EU ili spektra pitanja koji utiču na te odnose. Nova administracija Džoa Bajdena će verovatno posvetiti više pažnje migracijama, ljudskim pravima i slobodi medija, svim pitanjima koja su na dnevnom redu između EU i Ankare - rekao je on. Ali, prema rečima Marka Pjerinija, bivšeg izaslanika EU u Turskoj, "ovaj film smo već gledali“. - Кada se Turska zaglavi u političkim krizama, vrši nagle zaokrete, ovog puta u vezi sa monetarnom politikom i odnosima sa Zapadom - kazao je on za "Arab Njuz". Pjerini veruje da takvi turski polukružni okreti nemaju kredibilitet. - Ne možete reći da je budućnost Turske u Evropi samo nekoliko nedelja nakon što ste rekli da je Nemačka "nacistička", a Francuska treba da se reši svog "mentalno oštećenog predsednika" - rekao je, misleći na svađu između Erdogana i Makrona prošle godine, kada ga je turski lider savetovao da proveri mentalno zdravlje zbog komentara o islamu. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-sarmira-zapad-turski-predsednik-povlaci-ocajnicke-poteze-da-spase-svoj-rezim/hg3w0t5) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 16, 2021, 08:44:42 am Turski brod ispalio hice upozorenja Turski brod ispalio hice upozorenja na kiparsku obalsku stražu, tvrde kiparski mediji. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=16&nav_category=78&nav_id=1891390) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 16, 2021, 09:01:30 am Turci ispalili hice upozorenja na kiparsku obalsku stražu Turska obalska straža otvorila je u ranim jutarnjim satima vatru na čamac obalske straže Kipra. Portparol kiparske policije Hristos Andru obavestio je da se incident dogodio oko 03.30 kada je čamac grčke mornarice patrolirao 11 nautičkih milja od Tilirije, prenosi grčki Sputnjik. Prema izveštajima, turski brod je opasnim manevrima primorao kiparsko plovilo da napusti to područje i uđe u luku Kato Pirgos. Turski patrolni brod ispalio je hice upozorenja na kiparsko plovilo tokom incidenta, navodi se u izveštajima. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210716/turci-ispalili-hice-upozorenja-na-kiparsku-obalsku-strazu-1127455658.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 17, 2021, 09:16:55 am Turski brod pripucao na grčki, odustao tek kada je ovaj pobegao u matičnu luku! Turski brod otvorio je vatru na brod kiparske obalske straže u regionu Tilirija na severozapadu mediteranskog ostrva, javila je kiparska novinska agencija - izvestila je CNA. Oko 3.30 po lokalnom vremenu, mali patrolni čamac sa tri člana posade pomorske policije koji je bio u redovnoj patroli u borbi protiv ilegalnih migracija, uočio je turski brod na 11 nautičkih milja od luke Kato Pirgos, izvestila je kiparska policija. Brod obalske straže Turske počeo je da progoni Kiprane i na njega otvorio vatru upozorenja, ispalivši četiri hica. Kiparski radio RIK primećuje da je turski brod nastavio da prati kiparski brod gotovo do ulaza u luku. Prema rečima portparola Ministarstva odbrane Hristosa Pierisa, reč je o ozbiljnom incidentu. Prema njegovim rečima, „slučaj se istražuje i Operativni centar Nacionalne garde prikuplja informacije kako bi nadležno ministarstvo moglo da preduzme mere“. O ovome je takođe obavešteno i kiparsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje će zauzvrat izvesti incident o mirovnim snagama UN-a na Kipru UNFICIP. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3730933/obracun-u-kiparskim-vodama-turski-brod-pripucao-da-grcki-odustao-tek-kada-je-ovaj-pobegao-u-maticnu-luku) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 20, 2021, 05:18:40 am Понедељак, 19.07.2021.
Ердоган: Радимо на новим признањима Косова Анкара – Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да та земља ради на новим признањима тзв. Косова и да ће о томе разговарати са америчким председником Џозефом Бајденом. Он је то рекао новинарима уочи почетка посете турском делу Кипра, преноси портал „Репортери”. „Покушавамо да радимо на повећању признања Косова. Сада постоји 114 когнитивних локација и желимо да се тај број повећа. И надамо се да ћемо ове године на састанку Уједињених нација, састанку који ћу имати са Бајденом, поново разговарати о овој теми”, рекао је Ердоган, преноси Танјуг. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on July 24, 2021, 06:59:22 am Istanbul pozvan da objavi svoje namere! Odluka Turske da se Aja Sofija i manastira Hrista spasitelja (Hora) u Istanbulu pretvore u džamije, naišla je na osudu tokom 44. zasedanja Komiteta za svetsku baštinu Uneska. Kako je izraženo tokom zasedanja, ta odluka je naišla na najdublje žaljenje zbog nedostatka dijaloga i relevantnih informacija o namerama Turske da promeni karakter Aja Sofije i manastira Hora, uprkos stalnim pozivima Turskoj da se uskladi sa direktivama Komiteta, prenosi portal Katimerini. Takođe, izražena je i velika zabrinutost zbog uticaja ovih promena na "ekumensku prirodu dva spomenika", a Turska je pozvana da objavi svoje namere i uđe u dijalog pre nego što donese odluku o bilo kojoj drugoj promeni koja se tiču dva spomenika. Od Turske se zahteva i da do 1. februara 2022. godine dostavi Centru svetske baštine ažurirani izveštaj o održavanju dva spomenika kako bi se o tom pitanju razgovaralo na sledećem sastanku Komisije. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3734911/unesko-opomenuo-tursku-zbog-aja-sofije-i-manastira-hora-istanbul-pozvan-da-objavi-svoje-namere) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on July 28, 2021, 05:17:59 am Turska nikada nije bila ovoliko nestabilna, prete joj nasilje i sukobi
M.I.M. 27.07.2021. Tuska politika danas je nestabilnija nego u bilo kom trenunutku u novije vreme. To ne znači da će doći do novog ustanka, poput onog koji je počeo u parku Gezi u leto 2013, ili da je predsednik Redžep Tajip Erdogan u opasnosti od puča. Ali, deluje da je njegov kapacitet da uspostavi i održi kontrolu širom zemlje kompromitovan, što otvara mogućnosti za izbijanje velikih protesta, povećano nasilje i političke sukobe u vrhu vlasti, piše “Forin polisi”. Mnogo se promenilo otkako su Erdogan, bivši predsednik Abdulah Gul i ostali osnovali Partiju pravde i razvoja (AKP) u leto 2001. AKP i njeni partneri, gulenisti, uvredili su sekularnu nacionalističku elitu. Iako su se lideri partije predstavljali kao muslimanski ekvivalent hrišćanskim demokratama, ispali su daleko manje demokratični nego što su želeli da svet poveruje. Isto se može reći za Fetulaha Gulena, sveštenika i bivšeg Erdoganov saveznika, čije su pristalice pomogle vladi da hapsi svoje kritičare uz pomoć lažnih dokaza. Evropa je, smatra “Forin polisi”, propustila svoju šansu da pomogne Turskoj da konsoliduje svoje političke i društvene reforme koje je započela AKP kad je zamrznula pregovore o članstvu s Ankarom. Vojska je pokušala da spreči Gula da postane predsednik, tužioci su pokušali da ugase AKP, zvaničnici su otkrili zaveru da se svrgne Erdogan, što je sve doprinelo onome što analitičari često nazivaju Erdoganovim “autoritarnim zaokretom”, negde oko 2008. Ali njegov autoritarizam nije načinio Tursku nestabilnom. Turski lider ima snažnu društvenu bazu koja je doprinela stabilnosti zemlje. Ipak, 2019. je izgubio lokalne izbore u Istanbulu u kojem je kao gradonačelnik započeo svoju političku karijeru, kao i u Ankari i drugim većim gradovima Turske. Teško je identifikovati tačan trenutak kad je Turska počela da postaje nestabilna, ali protesti u parku Gezi 2013. su dobro mesto za početak, piše “Forin polisi”. Koruptivni skandal na kraju te godine doveo je do masovne čistke pristalica Gulena iz vlade, medija i višeg obrazovanja 2014. Stalni rat sa Radničkom partijom Kurdistana eruptirao je ponovo 2015, pokušaj puča sledeće godine, pad ekonomije 2018. i 2019. i, konačno, pandemija korona virusa 2020. Ako bi se povukla linija od jednog do drugog dešavanja dobila bi se slika slamanja vizije AKP, ističe “Forin polisi”. Ti događaji reflektuju neuspeh partije da proširi političko učešće, unapredi društvo, ostvari potencijale zemlje kao velike sile i institucionališe religiozne vrednosti koje bi doprinele dobrom upravljanju i pomogle u prevazilaženju jaza u društvu. Prošle nedelje je Erdogan povukao potez koji je otkrio i loše prosuđivanje i političku ranjivost, piše “Fajnenšel tajms”. Otpustio je Meliha Bulua, člana partije kojeg je postavio za rektora prestižnog Univerziteta Bosfor u januaru, što je izazvalo proteste u kampusu institucije, najodrživiji masovni pokret od onog sredinom 2013. Od tada je Erdogan krenuo ka autoratarnoj poziciji, menjajući parlamentarni sistem Turske za predsedništvo u stilu Rusije, zaključuje “Fajnenšel tajms”, ukazujući da je on od pokušaja puča pre pet godina pa nadalje otpustio preko 100.000 ljudi i “hapsio maltene po volji”. Proširio je pristup višem obrazovanju, za dve decenije utrostručio je broj univerziteta, ali je obezbedio kvantitet a ne i kvalitet. Unazad najmanje pet godina turska štampa je pokušavala da svali krivicu za jaz između obećanja AKP i stvarnosti na međunarodne bankare, CIA, cioniste, Gulena, Emirate i niz drugih aktera. Naravno, ne veruju svi u to, ali rizik je pričati protiv AKP, ističe “Forin polisi”, ukazujući da nikad nije bilo nepristrasne istrage i da su pitanja i dalje otvorena u vezi neuspešnog puča u julu 2016. Svako ko se usudi da ospori zvaničnu narativu o krivici gulenista može očekivati da se suoči sa punom težinom turske vlade, što za posledicu ima zatvor, eksproprijaciju vlasništva, ili strah od odmazde. Ovaj strah se možda osipa, ali na način koji samo povećava nestabilnost zemlje. Poslednjih meseci je mafijaš Sedat Peker podigao prašinu nizom snimaka na “Jutjubu” sa spektakularnim optužbama koje povezuju više zvaničnike vlade, uključujući ministra unutrašnjih poslova, sa trgovinom droge, ubistvom i korupcijom. Peker nije direktno upro prst u Erdogana, ali je snažno ukazao da je on umešan. Turski novinari u egzilu u Evropi su uzeli te optužbe i dodatno istraživali, često uz veliki lični rizik. Jedan od njih je Čevheri Guven, koji je pobegao u Nemačku i postao fenomen na “Jutjubu” izlažući jaz između obećanja AKP i objektivne stvarnosti. To što su jedan mafijaš i novinari u egzilu poput Guvena postali verodostojniji izvori od vlade ili štampe je velika stvar, ukazuje “Forin polisi”. Kad se uporedi stvarni život sa vizijom AKP, deluje da je Turska bila manje nestabila u ranim godinama njene vlasti. Godinama kasnije, sve manje Turaka živi stvarnost na način na koji AKP kažu, upravo zbog čega Peker i Guven imaju milione pratilaca na “Jutjubu” a Turska je nestabilnija. Sa tako kompromitovanom vizijom AKP, Erdogan mora sve više da se oslanja na zaštitu i prinudu da održi kontrolu, a oba metoda su skupa i ograničena. Ovakva politička okolina privlači rivale. Neki su sitni, poput bivšeg premijera Ahmeta Davutogla, ali tu su i oni jači, poput ministra odbrane Hulusija AKara, šefa obaveštajne službe Hakana Fidana i generala Umita Dundara. To su, naravno, Erdoganovi ljudi, ali šta se dešava kad predsednik ugrozi društvenu koheziju? Da li će Erdogan moći da računa na njih da obebezde njegovu dominaciju silom, pita “Forin polisi”, dodajući da takve vrste neizvesnosti otvaraju prilike za moćne i ambiciozne ljude. Ni politička putanja Turske nije jasna. “Fajnenšel tajms” navodi da su bivši saveznici poput Davutoglua i Gula osnovali rivalske partije koje ne mogu pobediti na izborima ali mogu izvući glasove koji bi se nadodali na bilo koju koaliciju protiv Erdogana. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, kojem preti zatvor zbog vređanja vlasti, uspešno je okupio široku koaliciju protiv AKP, pokazujući da se Erdogan može zaustaviti. Uprkos izazovima sa kojima je suočena, AKP ostaje najpopularnija politička organizacija u zemlji a Erdogan najmoćnija figura. Ekonomija se može oporaviti a Erdogan bi lako mogao da osvoji nove izbore, međutim mnogi u Turskoj smatraju da njegova srećna zvezda bledi. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 19, 2021, 06:03:09 am Erdogan na sastanku sa visokim zvaničnikom UAE
IZVOR: TANJUG SREDA, 18.08.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastao se danas sa visokim zvaničnikom Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Kako navodi novinska agencija VAM, turski predsednik Erdogan i savetnik za nacionalnu bezbednost UAE šeik Tanun bin Zajed Al Nahjan razgovarali su o načinima koji će poboljšati odnose između ove dve zemlje, koji uključuji trgovinske i investicione mogućnosti, preneo je Rojters. Turska i UAE podržali su suprotne strane u regionalnim sporovima, uključujući sukob u Libiji i blokadu Katara od strane nekoliko arapskih država. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 23, 2021, 07:57:29 pm Erdogan stiže u Sarajevo: Evo šta će biti glavne teme, još uvek se ne zna da li će Dodik prisustvovati
Novosti online 23. 08. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan doputovaće ove sedmice u službenu posetu Bosni i Hercegovini, potvrđeno je Feni u Predsedništvu BiH. Za petak je, navodi se, planiran susret s članovima Predsedništva BiH, a izvor Fene nije mogao da potvrdi informaciju nekih medija da će u razgovorima s Erdoganom učestvovati i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, uprkos bojkotu rada državnih institucija. Pozivajući se na nezvanične informacije, agencija Federacije BiH piše da bi se ti razgovori mogli odnositi na odnose dveju država, auto-put Beograd-Sarajevo, sporazum o slobodnoj trgovini i drugim aktuelnim temama. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 23, 2021, 08:11:17 pm Erdogan 28. avgusta u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori: Razgovori o privlačenju investicija i aktuelnim globalnim pitanjima
Tanjug 23.08.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan boraviće u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori 28. avgusta, saopšteno je danas iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova (MVP). Šef crnogorske diplomatije Đorde Radulović danas je imao bilateralni susret sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom, kojem je preneo izraze saučešća povodom poplava i požara koji su zadesili Tursku. - Šefovi diplomatija su istakli zadovoljstvo kontinuitetom političkog dijaloga na visokom i radnom nivou, što je potvrđeno tokom posete Radulovića Antaliji i učešća na SEECP sastanku i Antalijskom forumu- navodi se u saopštenju, koje je preneo portal CdM. Kako su istakli iz MVP, tokom razgovora posebno je ukazano na istorijski značaj predstojeće posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Crnoj Gori 28. avgusta, kao i važnost planirane posete predsednika turskog parlamenta. Ministri su razgovarali o daljem unapređenju odnosa u oblasti ekonomije i privlačenja investicija, kao i o aktuelnim globalnim pitanjima, sa fokusom na situaciju u Avganistanu. Samitu, koji je organizovan povodom uspostavljanja Krimske platforme, prisustvovali su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić, predsednici, premijeri i ministri iz 33 države, kao i predstavnici EU i NATO - ukupno 46 delegacija. Na Samitu u Kijevu je usvojena i Deklaracija, kojom se poziva na zajednicke diplomatske napore u pravcu poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica, saopšteno je iz crnogorskog ministarstva. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 25, 2021, 12:06:30 pm Prva zvanična poseta turskog predsednika 28. avgusta
Tanjug 25.08.2021. Program prve zvanične posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Crnoj Gori, najavljena za 28. avgust, još se usaglašava i zasad nije poznato sa kim će se sastati. Iz Ministarstva spoljnih poslova podgoričkim Vijestima je nezvanično rečeno da još nemaju nikakve detalje. Uoči posete turskog predsednika Crnoj Gori, reis Islamske zajednice Rifat Fejzić, kaže da se očekuje da će država od te posete ostvariti neku ekonomsku korist i ojačati saradnju s Turskom. Fejzić je u izjavi za podgoričke Vijesti rekao da su odnosi dveju država prijateljski i da je njihovo partnerstvo, zbog članstva u NATO-u, neupitno. - Mnogo učenika iz Crne Gore, svih vera i nacija, dobilo je stipendije Vlade Turske. Govoriti o ulaganjima agencije Vlade Turske - TIKA - je suvišno... Mislim da nema opštine u Crnoj Gori u kojoj TIKA nije nešto napravila. Mnoge države okruženja imale su ekonomsku korist od saradnje s Turskom, tako da očekujem da i Crna Gora ostvari neku korist od Erdoganove posete. Svakako očekujem intenzivniju saradnju između dve države - rekao je Fejzić. Upitan hoće li se sastati s Erdoganom, Fejzić je odgovorio da ne može da otkriva detalje posete turskog predsednika. Predstavnici bošnjačkih stranaka u Crnoj Gori očekuju da će se sastati sa Erdoganom. Kako je ranije najavljeno, Erdogan će u petak doputovati u Sarajevo, gde će se sastati sa članovima Predsedništva BiH i prisustvovati svadbi ćerke lidera SDA Bakira Izetbegovića. Izvor. www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 27, 2021, 04:22:39 pm Erdogan sutra u Crnoj Gori - Dočekuje ga Đukanović, a evo sa kim će se još sastati
Tanjug 27.08.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan boraviće sutra u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori na poziv predsednika Mila Đukanovića, saopšteno je iz Kabineta šefa crnogorske države. Najavljeno je da će se Erdogan, koji u Crnu Goru dolazi iz Sarajeva, sastaće se sa predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem i predsednikom vlade Zdravkom Krivokapićem, a planirana je i poseta Nizamskoj džamiji i Medresi "Mehmet Fatih". Erdogana i njegovu suprugu će, dodaje se, u Rezidenciji na Cetinju uz najviše državne počasti dočekati predsednik Crne Gore Milo Đukanović sa suprugom. - Nakon upisivanja u knjigu gostiju i tet-a-tet razgovora i sastanka, predsednici će imati izjave za javnost. Đukanović sa suprugom prirediće na kraju svečani ručak u čast visokog gosta i njegove supruge - navodi se u saopštenju. Pored članova delegacija dveju država na ručku će biti i potpredsednik vlade Dritan Abazović, gradonačelnik Prestonice Cetinje Aleksandar Kašćelan, predsednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović i reis islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić. U odvojenom programu, dodaje se, Lidija Đukanović ugostiće prvu damu Turske Emine Erdogan. One će posetiti muzej kralja Nikole na Cetinju i izložbu na platou ispred Muzeja. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 29, 2021, 05:37:38 am Na aerodromu ga dočekao Abazović, na Cetinju ga ugostio Đukanović
Tanjug 28.08.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je danas u prvu zvaničnu posetu Crnoje Gori. Avion predsednika Turske sleteo je na podgorički aerodrom, gde je Erdogana dočekao potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović. Turskog predsednika na Cetinju je uz najveće državne počasti dočekao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, prenosi portal RTCG. Nakon sastanka će se Đukanović i Erdogan obratiti novinarima. Đukanović sa suprugom Lidijom prirediće na kraju svečani ručak u čast visokog gosta. Gosti na ručku, pored članova delegacija, biće i potpredsednik Vlade Dritan Abazović, gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan, predsednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović i poglavar Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić. U odvojenom programu prva dama Crne Gore Lidija Đukanović ugostiće prvu damu Turske Emine Erdogan. One će posetiti muzej kralja Nikole na Cetinju i izložbu na platou ispred Muzeja. Erdogan boravi u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori na poziv Đukanovića, saopšteno je iz kabineta crnogorskog predsednika. Erdogan će se sastati i sa predsednikom Skupštine Crne Gore Aleksom Bečićem i predsednikom vlade Zdravkom Krivokapićem, a planirana je i posjeta Nizamskoj džamiji i Medresi "Mehmet Fatih". Izvor. www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 29, 2021, 06:36:48 am Субота, 28.08.2021.
Турска има историјску одговорност према Балкану ЦЕТИЊЕ – Турски председник Реџеп Тајиип Ердоган изјавио је данас током посете Црној Гори да Турска има историјску одговорност и обавезу према земљама региона. На питање новинара на Цетињу у вези с јучерашњом посетом Босни и Херцеговини и изјавом члана Председништва БиХ Милорада Додика о томе да више верује Ердогану него Западу, турски председник је казао како посете БиХ и Црној Гори показују одговорност Турске према региону, преноси Анадолија. „Ми имамо историјску одговорност и обавезу овде. Зато настављамо посете балканским земљама и зато ћемо их и даље наставити. Јуче сам био у БиХ и разговарао са нашим пријатељима тамо. Њихово заједништво је за нас веома важно. Верујем да Босна и Херцеговина у јединству и заједништву може превазићи своје проблеме”, нагласио је Ердоган, јавља Танјуг. Ердоган је истакао да је на данашњем састанку са председником Црне Горе Милом Ђукановићем потврђена воља за наставком јачања сарадње Турске и Црне Горе, које имају озбиљан потенцијал за развој економске сарадње и обима трговинске размене. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on August 31, 2021, 06:03:01 am Turska spremna da bude posrednik, ali postoji jedan uslov
Tanjug 30. 08. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je spreman da bude posrednik u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da se s tim slože Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Turska će biti prisutna ako se Bošnjaci, Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini ujedine i kažu: želimo Turskoj dati takav zadatak, niko se ne sme mešati u naše poslove, a neka Turska deluje kao posrednik u naše ime, rekao je Erdogan u Istanbulu, prenosi Kliks. Turski predsednik je naglasio da bi o tome trebalo da odluče trojica članova Predsedništva Bosne i Hercegovine. - Već sam im rekao - ako donesete takvu odluku, mi ćemo napraviti naše procene. Donesite odluku kao trojka ne čekajući uputstva odnekud i mi ćemo rado napraviti taj korak - izjavio je Erdogan. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u nedelju da je situaciju u BiH moguće rešiti kroz posredovanje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Srbije Aleksandra Vučića i Hrvatske Zorana Milanovića, koji bi mogli da doprinesu da se održi dijalog. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 02, 2021, 05:27:02 am "Polumesec i zvezda" Erdogan najavio izgradnju "turskog Pentagona", novog sedišta Ministarstva odbrane
Srna 02.09.2021. Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je izgradnju gigantskog kompleksa "Polumesec i zvezda", koji će biti novo sedište turskog Ministarstva odbrane. [attachment=1] Očekuje se da kompleks bude završen do maja 2023. godine, uoči opštih izbora u Turskoj. "Izgradićemo ovđe objekat koji će da uliva strah našim neprijateljima i poverenje našim prijateljima", izjavio je Erdogan. Kompleks, koji su korisnici društvenih mreža već nazvali "turski Pentagon", trebalo bi da bude sastavljen od nekoliko zgrada ukupne površine 0,88 kilometara kvadratnih, što je veća površina od 0,6 kilimetara kvadratnih zgrade Ministarstva odbrane SAD, prenio je "Sputnjik". Očekuje se da će u zgradi biti zaposleno 15.000 ljudi. Trodimenzionalna prezentacija objekta pokazuje da će u centru kompleksa biti građevine u obliku polumeseca i zvezde, slično zastavi Turske. U obliku zvezde biće ulaz i centar za vežbanje, a polumjesecom će biti ograđeno dvorište, u kojem će se organizovati razne ceremonije. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 07, 2021, 12:06:57 pm Najnoviji Erdoganov megalomanski projekat: Zida se "Turski pentagon" koji će uliti strah neprijateljima i oboriti svetski rekord
J.R. 06.09.2021. Sama naredba "Smesta pozovite Pentagon!" dovoljan je da svakome spusti trnce niz kičmu, ali "Smesta pozovite Oktagon“ nema baš isti zastrašujući ton. Pa ipak, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odlučio je da izgradi svoj osmostrani monumentalni odgovor na američko petostrano sedište Ministarstva odbrane. Ime kompleksa koje je odabrala Erdoganova administracija, Polumesec i zvezda, verovatno neće zaživeti među ljudima, pogotovo ako je, kako je Erdogan rekao oduševljenoj publici ove nedelje, ogromna zgrada dizajnirana da ulije "strah neprijateljima i poverenje u saveznike“. Poznato je da je Erdogan ljubitelj ogromne infrastrukture, pa bi Oktagon trebalo da obori Pentagonov svetski rekord kao najveća poslovna zgrada na svetu. Turska sigurno ima dovoljno mesinga da to izvede, a zgradu će popuniti Ministarstvo odbrane, kancelarija načelnika Generalštaba i štab svih rodova oružanih snaga Turske. Rok je, međutim, malo zbijen - otvaranje se mora održati 29. oktobra 2023. godine, na stogodišnjicu osnivanja Republike Turske, pa kritičari već poručuju da se nadaju da neće čuti za smrt mnogih građevinskih radnika kao prilikom užurbane izgradnje istanbulskog mega aerodroma. Biće izgrađen u blizini novog sedišta Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT) na putu koji vodi od Ankare do centralne provincije Eskišehir. U sredini će imati prostor u obliku polumeseca i zapošljavaće 15.000 odbrambenih radnika, prenosi "Inteli njuz". - Promene potreba odbrane zahtevaju da sve različite grane vojske i ministarstva služe pod jednim krovom. Opširno smo razgovarali o tome i doneli odluku da imamo zajednički centar. Došli smo do zaključka da nam je potreban takav centar, posebno u vreme pojačane sajber bezbednosti - rekao je Erdogan na ceremoniji. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 18, 2021, 01:22:00 pm Turska je prijatelj Srbije i njihova podrška nam je važna
Novosti online 18. 09. 2021. PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Vučić je rekao da je imao dobar razgovor sa Erdoganom i da su pričali dva sata. Prvenstveno je tema razgovora bila ekonomija. - Omogućićemo našim građanima bolju robnu razmenu i lakši prelazak granice. Naša saradnja je sada na najboljem mogućem, rekao bih istorijskom nivou - rekao je Vučić. Takođe, Vučić i Erdogan su pričali i u odnosima u regionu, kako bilateralnih, tako i multilateralnih. - Do kraja godine očekujem zvaničnu posetu predsednika Erdogana Srbiji - rekao je Vučić. Predsednik je istakao da je Turska važna regionalna sila. - Razgovarali smo o donosima u regionu i ima tu nekih stvari koje ne mogu da otkrivam. Važno je da Turska podržava dijalog Beograda i Prištine. Turska je prijatelj Srbije i njihova podrška nam je važna i u očuvanje regionalnog mira i stabilnosti - kaže Vučić. Predsednik je naveo da je robna razmena sa Turskom uvećana višestruko i da će građani Srbije imati velike koristi od saradnje sa ovom zemljom. - U politici i ekonomiji ne postoji ništa što se rešava za dan - rekao je Vučić. Vučić kaže da je lično zadovoljan sastankom sa Erdoganom. Vučić je tada izrazio zadovoljstvo postignutim nivom bilateralnih odnosa za koje je rekao da ih odlikuje intenzivan politički dijalog, produbljena saradnja i međusobno poverenje i poštovanje, a ocenjeno je da "izuzetan lični i profesionalni odnos dvojice predsednika značajno doprinosi razvoju političkih, ekonomskih i svih drugih veza izmedu Srbije i Turske". - Investicije turskih kompanija u Srbiju u poslednje dve godine se intenziviraju sa perspektivom daljeg rasta - naveo je Vučić. Inače, kada je reč o ekonomskoj saradnji dve zemlje, spoljno-trgovinska razmena iznosi više od milijardu i 300 miliona dolara, a u našoj zemlji posluje više od 800 turskih kompanija koje zapošljavaju oko 10.000 radnika. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 19, 2021, 12:59:12 pm Erdogan i Micotakis dogovorili sastanak na marginama Generalne skupštine UN
Srna 19.09.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da će se sastati sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom sledeće sedmice na marginama sednice Generalne skupštine UN u Njujorku. Turska i Grčka, članice NATO saveza, u sporu su povodom teritorija u Sredozemnom moru i migracija. Micotakis je izjavio pre dva dana da je Turska važan partner u rešavanju novog izazova za Evropu kada je reč o migracijama i da joj je potrebna podrška. Erdogan je rekao na konferenciji za novinare pre polaska za Njujork da Turska "podnosi najveći teret i najteže posledice" migracija i da će Ankara preduzeti neophodne korake ako druge zemlje to ne učine. Turska je primila oko četiri miliona izbeglica, uglavnom iz Sirije. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 19, 2021, 02:20:43 pm Zašto Turska želi da stražari na avganistanskoj kapiji ka svetu
J.R. 19.09.2021. Sve uši u Ankari su se načuljile kada je portparol talibana rekao da će Turska i Кatar pomoći u ponovnom pokretanju operacija na aerodromu u Кabulu. Iako Zabihulah Mudžahed nije direktno potvrdio da će jedna ili obe zemlje preuzeti upravljanje glavnim avganistanskim međunarodnim aerodromom, on to takođe nije isključio. Za vladu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kontrola aerodroma je od ključnog značaja za obezbeđivanje uporišta Turske u Avganistanu pod vođstvom talibana. Ankara je ponudila da osigura perimetar oko pisti čak i kada je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ubrzala povlačenje američkih trupa iz zemlje. Talibani su bili manje oduševljeni. U julu je mudžahedin upozorio da je predlog Turske "nesavestan, predstavlja kršenje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta i protiv je naših nacionalnih interesa". Turski zvaničnici priznali su da je to korak unazad, a pre dve nedelje je ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao da bi privatne kompanije, umesto vojnika, mogle da obezbeđuju bezbednost aerodroma. To će biti prioritetna tema ako Erdogan nastavi sa pozivanjem talibanskog rukovodstva na razgovore u Turskoj. Bilo u vojnim ili u korporativnim uniformama, Erdogan želi da Turci odigraju vodeću ulogu u upravljanju glavnom "kapijom" Avganistana koji nema izlaz na more. To bi bio najsigurniji način da se utiče na vladu predvođenu talibanima kako bi ona služila ne samo turskim interesima već i Erdoganovim ambicijama, piše "Blumberg". Dok se Pakistan i Кatar takmiče u tome ko će biti novi nevidljivi partner talibanima, i Turska bi želela povremeno šapne po koju reč na uvo novim vladarima Кabula. Najveća briga Ankare je mogućnost novog egzodusa Avganistanaca koji beže od tiranije i političke nestabilnosti. Iako će većina njih otići u Pakistan i Iran, koji imaju najveći broj avganistanskih izbeglica iz prethodnih sukoba, značajan deo će krenuti prema Turskoj, nadajući se da će ući u Evropu. Turska je već dom najveće svetske koncentracije izbeglica - više od 3,7 miliona, prema Visokoj komisiji Ujedinjenih nacija za izbeglice. Ogromna većina njih su Sirijci, ali i Avganistanci, kojih ima oko 130.000, čine znatan udeo. Erdogan je već rekao da neće dozvoliti Turskoj da bude "čekaonica" za migrante. Iako Turska prima milijarde dolara pomoći od Evrope za smeštaj izbeglica, nezadovoljstvo zbog prisustva stranaca raste među Turcima, što dovodi do čestog nasilja u Ankari. Za Erdogana, čiji rejting opada usled ekonomskih problema u zemlji, politička cena novog talasa avganistanskih izbeglica mogla bi da nadmaši sve nove tranše novca iz Evropske unije. Mnogo je bolje ubediti talibane da zadrže Avganistance unutar zemlje, bilo benignijim pravilima ili efikasnijom graničnom kontrolom. Uticaj u Кabulu takođe bi Turskoj dao vredan kapital u NATO -u i u odnosu sa Amerikom. Erdogan trenutno loše stoji na tim relacijama, prvenstveno zbog svojih proruskih i antizapadnih stavova, ali i zbog loših rezultata njegove vlade u pogledu ljudskih prava. Preuzimanje nekih odgovornosti koje su Amerika i NATO napustili u Avganistanu moglo bi da ublaži deo kritika. Ako bi Ankara uspela da razvije dobre službe u Кabulu i ubedi talibane da postanu umereniji u nekim svojim stavovima, na primer prema ženama, to bi Turskoj donelo zahvalnost Zapada. Za samog Erdogana, Avganistan predstavlja priliku da proširi sferu uticaja Turske i njegovu vlastitu tvrdnju da je lider muslimanskog sveta. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 22, 2021, 06:06:49 am Erdogan najavio veliku stvar za čovečanstvo
Novosti online 21. 09. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan obratio se večeras na godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN-a u NJujorku. Na početku svog obraćanja govorio je o borbi protiv pandemije koronavirusa. - Želim saopštiti da će turska vakcina protiv koronavirusa TURKOVAC uskoro biti dostupna svim našim građanima, ali i celom čovečanstvu - rekao je Erdogan. Dotakao se i krize u Siriji. Pozvao je međunarodnu zajednicu da hitno reaguje. - Međunarodna zajednica ne može dopustiti da se sirijska kriza nastavi još deset godina. Neprihvatljivoje da se pravi razlika između terorističkih organizacija u Siriji. Turska nema strpljenja za nove migrantske krize - rekao je Erdgoan. Pozvao je svetske lidere da obrate pažnju na dešavanja i kada je u pitanju izraelsko-palestinsko pitanje. - Mirovni proces i misija održivog rešenja moraju ponovo biti oživljeni - naglasio je Redžep Tajip Erdogan. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 23, 2021, 05:57:15 pm Erdogan napravio paralelu: Sa Putinom ništa loše od samog starta, početak sa Bajdenom ne baš sjajan Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da se nada donošenju važnih odluka tokom predstojećih pregovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Sočiju. Takođe je uporedio odnose sa njim i američkim kolegom Džozefom Bajdenom, rekavši da u odnosima sa Rusijom nema ničeg lošeg od početka, ali nije isto mogao da kaže i za Bajdena. „Bilateralni sastanak sa Putinom u Sočiju je veoma važan. Nismo planirali pregovore sa delegacijama, već ćemo se sastati oči u oči“, rekao je Erdogan. Lideri Rusije i Turske neće razgovarati samo o sirijskom Idlibu tokom sastanka koji će biti održan 29. septembra. „Razgovaraćemo o rusko-turskim odnosima i situaciji u Siriji - o tome šta smo do sada postigli u toj zemlji i šta bismo mogli da ostvarimo u budućnosti. Turska i Rusija su zemlje koje igraju važnu ulogu u regionu i moram da kažem još jednu stvar - do sada nismo videli ništa loše u odnosima sa Rusijom“, naglasio je turski lider. S tim u vezi, dodao je da računa na to da će nakon sastanka s ruskim kolegom „biti doneta važna odluka“ sa stanovišta bilateralnih odnosa koji će zatim „ući u aktivniju fazu“. Ne tako dobar početak s Bajdenom Istovremeno, šef turske države se osvrnuo na odnose sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, rekavši da njihova „saradnja nije baš sjajno počela“ nakon Bajdenovog stupanja na vlast. „Želim da mi, kao dve NATO zemlje, budemo prijatelji, a ne protivnici. Ali trenutna situacija nije baš dobra. Polazeći od mog skoro devetnaestogodišnjeg rada na poziciji premijera i predsednika, mogu da kažem da, nažalost, sada nije najbolji trenutak u odnosima sa Amerikom“, istakao je predsednik. Priča oko S-400 završena, nećemo podleći pritisku SAD Kako je rekao, Turska ne može da pristane na stalni pritisak Sjedinjenih Američkih Država zbog nabavki ruskih sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400. On je za list „Hurijet“ izjavio da je ta priča završena i da odluka Ankare neće biti revidirana. „Neka prvo SAD isprave svoju grešku što nam nisu prodali najnovije lovce F-35 koristeći S-400 kao izgovor. Stalni pritisak na nas zbog ruskih sistema je neprihvatljiv, ne možemo da pristanemo na to. Sporazum sa Ruskom Federacijom je završen i nema povratka“, istakao je Erdogan tokom posete Americi. Isporuke najnovijih ruskih PVO sistema S-400, koji su izazvali krizu u odnosima Turske i Amerike, počele su sredinom jula 2019. godine. Vašington je zahtevao od Ankare da odustane od dogovora i zauzvrat kupi američke sisteme „Patriot“, preteći da će odložiti ili čak otkazati prodaju najnovijih lovaca F-35 Turskoj. Pored toga je saopšteno i da će Amerika uvesti i sankcije u skladu sa „CAATSA“ (zakon „O suprotstavljanju američkim protivnicima sankcijama“). Ankara je odbila zahtev i nastavila pregovore o isporuci dodatne serije S-400. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210923/erdogan-napravio-paralelu-sa-putinom-nista-lose-od-samog-starta-pocetak-sa-bajdenom-ne-bas-sjajan-1130105811.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 23, 2021, 07:44:41 pm Четвртак, 23.09.2021.
Ердоган: Тренутни правац у односима са Америком не обећава Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да везе Турске са Сједињеним Америчким Државама нису добре и да Вашингтон мора да „среди” ствари у вези с тим што је Анкара купила руске одбрамбене система С-400, објавила је телевизија Хабертурк а пренео Танјуг. Везе између НАТО савезника пале су на најнижу тачку раније ове године када је Вашингтон увео санкције турској војној индустрији због куповине руских одбрамбених система С-400, преноси Ројтерс. А такође је, како наводи Ројтерс, Вашингтон избацио Анкару из свог млазног програма Ф-35, где је она била купац и произвођач. „Не могу да кажем да се одвија здрав процес у турско-америчким везама. Купили смо Ф-35, платили смо 1,4 милијарде долара, а ти авиони нам нису предати. Сједињене Државе морају то прво да реше”, рекао је Ердоган новинарима након што је присуствовао Генералној скупштини Ујединињених нација у Њујорку. Турски председник је поручио да ће Анкара задовољити своје одбрамбене потребе на другим местима уколико Вашингтон не помогне. Две земље би требало да сарађују као пријатељи, али „тренутни правац не обећава”, рекао је Ердоган и додао да амерички председник Џо Бајден није „почео добро”. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 24, 2021, 02:31:25 pm Erdogan otkrio šta očekuje od Rusije
Novosti online 24. 09. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan je uoči predstojećeg sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Sočiju izjavio da očekuje „drugačiji pristup Rusije prema Siriji“. - Sirijski režim (predsednika Bašara Asada) faktički predstavlja pretnju za južne delove naše zemlje. Od Rusije, kao prijateljske zemlje, očekujem solidarnost i drugačiji pristup Siriji - rekao je Erdogan. Kako je dodao, „ima ozbiljna očekivanja od pregovora sa Putinom o Siriji“. Takođe je naglasio da „Ankara teži da podigne bilateralne odnose sa Rusijom na kvalitativno novi nivo“. Lideri Rusije Vladimir Putin i Turske Redžep Tajip Erdogan sastaće se 29. septembra u Sočiju. Kako je precizirao turski predsednik, sa Putinom će, između ostalog, razgovarati i o „rusko-turskim odnosima i situaciji u Siriji“. S tim u vezi, dodao je da računa na to da će nakon sastanka s ruskim kolegom „biti doneta važna odluka“ sa stanovišta bilateralnih odnosa koji će zatim „ući u aktivniju fazu“. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 25, 2021, 09:17:41 am Quote Erdogan goes to UN, Angers Russia, the US and India, Prepares for Meeting with Putin https://youtu.be/s-rSsbtkK2Q Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 27, 2021, 06:56:31 am Mediji: Može li Turska izdati Rusiju Ankara će lako okrenuti leđa Moskvi, ako bude smatrala da su joj odnosi sa Zapadom korisniji, smatra politikolog Pol Antonopulos u članku za portal Info Brics. Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, imaće sastanak u Sočiju 29. septembra, gde će razgovarati o bilateralnim odnosima i situaciji u Siriji. "Postavlja se pitanje, da li Moskva treba da veruje Ankari, posebno uzimajući u obzir to što turski predsednik često zamenjuje bilateralnu retoriku neprijateljskom", navodi ekspert. Kako smatra Antonopulos, interesi dve države se sukobljavaju u mnogim regionima planete: Putin pokušava da sačuva mir u Siriji, a Erdogan uz pomoć meke sile i armije želi da povrati bivše osmanske posede. Politikolog je naglasio da Turska očajno pokušava da postane velika sila, ali je realnost takva da njeno prisustvo u bliskoistočnoj republici u potpunosti zavisi od volje Rusije. Pored toga, Ankara želi da promeni ravnotežu snaga u Zakavkazju i Libiji kako bi oslabila uticaj Moskve, dodao je on. „Iako su Erdoganovi prijedlozi o stvaranju regionalne platforme za rješavanje problema pozitivan korak u pravom smjeru, s obzirom na njegovo dosljedno nesigurno ponašanje i izdaje u prošlosti, Moskva bi, s jedne strane, prihvatila takav blok s entuzijazmom, ali takođe se plašite, znajući da se ta Turska vrlo često lako okreće Zapadu “, rezimirao je stručnjak. "Iako su Erdoganovi predlozi o formiranju regionalne platforme za rešavanje problema pozitivan korak u pravom smeru, s obzirom na njegovo dosledno nepouzdano ponašanje i izdaje u prošlosti, Moskva bi, sa jedne strane, prihvatila takav blok sa entuzijazmom, ali se takođe plašiti, znajući da se Turska vrlo često lako okreće prema Zapadu", zaključio je stručnjak. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210926/mediji-moze-li-turska-izdati-rusiju-1130180318.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 27, 2021, 08:52:57 am Mediji: Može li Turska izdati Rusiju Iste sekunde ukoliko budu imali veću korist. Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 29, 2021, 04:02:06 pm Quote Spurned by US Erdogan Turns to Putin, 'Vast Agenda' To Be Discussed, More Russian S400s for Turkey https://youtu.be/scLC7DP9g7w Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 05:22:18 am Predsednici Turske i SAD sastaće se na marginama samita G20
Tanjug 29.09.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastaće se sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Dzoom Bajdenom na marginama samita G20 u Rimu, saopštila je danas turska televizija TRT Haber. Erdogan je nedavno rekao da osnosi između Ankare i Vašingtona "nisu zdravi", piše Rojters. Erdogan je dodao da bi Turska i SAD morale da reše pitanje kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400 koji nabavlja Ankara. Dve zemlje bi trebalo da rade zajedno kao prijatelji, ali "trenutni pravac ne obećava", rekao je Erdogan i dodao da Bajden nije "dobro počeo". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 30, 2021, 07:14:39 am Erdogan nikad oštriji prema Vašingtonu: Na pomolu nova faza u tursko-američkim odnosima? Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je nedavno izjavio da bi Amerika trebalo da povuče svoje snage iz Sirije i Iraka, želeo je da naglasi da su Sjedinjene Američke Države izvor nestabilnosti u regionu, smatra turski ekspert u oblasti bezbednosti Abdulah Agar. „Štaviše, turski lider je prešao na oštriju retoriku u odnosima sa SAD. Prvi put sam ga video da je tako oštar i odlučan – ranije je pokazivao veću fleksibilnost. Razlog tome je izuzetno ambiciozan i politizovan stav koji Bajden demonstrira. Gubitak Turske u geopolitičkom smislu veoma će skupo koštati SAD. Kao što je poznato, Turska predstavlja jugoistočno krilo NATO-a, a Amerika sada otkida to krilo od sebe“, objašnjava Agar, bivši pripadnik specijalne jedinice Oružanih snaga Turske. Prema njegovim rečima, u odnosima Ankare i Vašingtona postoji previše faktora koji „podrivaju uzajamno poverenje“, konkretno američka podrška kurdskim formacijama u Siriji i situacija oko ruskih raketnih sistema S-400 koje je Turska kupila. „Amerika pokušava da nametne Turskoj uslove koji su nepovoljni za Ankaru. Politika i strategija koju primenjuju u poslednje vreme, uglavnom po pitanju kurdskog Odreda za samoodbranu/Radničke partije Kurdistana, veoma se negativno odrazila na odnose sa Ankarom. Turska, u stvari, nije želela pogoršanje odnosa, ali SAD joj svojim postupcima nisu ostavile izbora, jer bi prihvatanje uslova Vašingtona značilo udar na sopstveni suverenitet“, konstatuje ekspert. Kako kaže, kupovina sistema S- 400 nije političko, nego vojno pitanje. „Ali njeni saveznici ne samo da joj ne prodaju sisteme PVO, nego se protive kupovini od drugih zemalja... Između Turske i SAD postoji čitav niz ovakvih momenata koji podrivaju poverenje“, dodaje ekspert. Prema njegovim rečima, Turska se u početku nadala da će rešiti ta problematična pitanja u kontaktima sa Vašingtonom, ali SAD nisu ništa učinile da podrže njenu nameru. „Sa Bajdenovim dolaskom na vlast počeo je još teži period. Ne mislim da će Turska odustati od svoje politike balansiranja u odnosima sa Amerikom, ali smatram da će Ankara težiti da izgradi još tešnje odnose sa Rusijom“, konstatuje Agar. Turski politički analitičar Mehmet Šahin, sa svoje strane, ističe da na teritorijama gde su se SAD umešale vidimo pogoršanje uslova za život. Kako kaže, situacija u Avganistanu i Iraku ne samo da se nije poboljšala od momenta ulaska američkih snaga, nego se još više pogoršala. „Predsednik Erdogan svojom izjavom ukazuje na to da američko prisustvo ne rešava probleme, nego samo čini situaciju još težom. Stoga je to potpuno legitiman poziv turskog lidera, posebno nakon što je poznato da je u okviru vojnog budžeta SAD za 2022. godinu izdvojeno više od 176 miliona dolara za podršku formacijama kurdskog Odreda za samoodbranu/Radničke partije Kurdistana (priznata za terorističku u Turskoj) u Siriji. Za Erdogana je očigledno da je mnogo bolje ako se američke snage povuku iz regiona umesto da nastave da destabilizuju situaciju pružanjem podrške terorističkim strukturama“, smatra Šahin. Podsetimo, Erdogan je rekao da bi želeo da američka vojska napusti Siriju i Irak, kao što su povukli snage iz Avganistana, jer „nema smisla da ostaju u tim državama, ako je cilj mir u svetu“. Kako je saopštila televizija „TRT“, Erdogan će se sastati sa Bajdenom na marginama samita G20 u Rimu 30-31. oktobra. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210929/erdogan-nikad-ostriji-prema-vasingtonu-na-pomolu-nova-faza-u-tursko-americkim-odnosima-1130273488.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 30, 2021, 12:46:23 pm Kremlj: Putin i Erdogan razgovarali o vojno-tehničkoj saradnji Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razgovarali su u sredu o nastavku vojno-tehničke saradnje dveju zemalja, uključujući mogućnost proširenja saradnje u vezi sa S-400 i drugim oblastima, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Razgovarali su o mogućnosti nastavka saradnje u oblasti vojno-tehničke saradnje i nastavka i proširenja saradnje na S-400 i u drugim oblastima“, rekao je Peskov novinarima. Prema njegovim rečima, predsednici su razgovarali i o mogućnosti „proizvodnje nekih komponenata na teritoriji Turske i pominjali mogućnost saradnje u vazduhoplovstvu“. S tim u vezi, Peskov je podsetio da su „Amerikanci isključili Tursku iz svog programa“ proizvodnje aviona F-35. Portparol, međutim, nije dao konkretan odgovor na pitanje da li su predsednici razgovarali o novim ugovorima, među kojima i isporuka aviona Su-35 Turskoj. O nuklearnoj elektrani „Akuju“ Putin i Erdogan na sastanku u Sočiju razgovarali su i o izgradnji nuklearke „Akuju“ i mogućnosti izgradnje novih blokova, dodao je Peskov. „Razmatrali su velike projekte na zajedničkom dnevnom redu. Pre svega, u pitanju su nastavak izgradnje i završetak prvog energetskog bloka ‘Akuju’. Govorili su o mogućoj izgradnji novih blokova i, uopšte, o tome šta treba da se uradi u smislu naše saradnje za sektor mirnog atoma u nastajanju i nuklearne energije u Turskoj“, precizirao je Peskov. On je naglasio da to „nije samo izgradnja jednog ili više blokova – na taj način se u Turskoj stvara novi, napredni, visokotehnološki, čisti sektor ekonomije u smislu svih zelenih tranzicija“. „I Rusija, naravno, pomaže Turskoj u tom pogledu i namerava da dodatno proširi saradnju“, dodao je on. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210930/kremlj-putin-i-erdogan-razgovarali-o-vojno-tehnickoj-saradnji-i-siriji-1130290435.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on September 30, 2021, 02:28:43 pm Erdogan o susretu s Putinom: Spremamo mapu puta za trajno rešenje problema Idliba Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je mogućnost saradnje s Rusijom u izgradnji nuklearki, ali i i vojnoj oblasti. Kako je rekao, sa ruskim liderom je razgovarao i o mogućem učešću Rusije u izgradnji još dve nuklearke. „Imamo cilj da izgradimo tri nuklearke. Pitao sam Putina da li preostale dve možemo da izgradimo zajedno. Tada ćemo, uz nuklearku ‘Akuju’, imati tri nuklearne elektrane. On je dogovorio: ‘Hajde da se pozabavimo tim pitanjem’ “ , rekao je turski predsednik. Erdogan je rekao i da postoji mogućnost za saradnju s Rusijom po pitanju vojnih aviona, motora za te avione, vojnih brodova i podmornica. „Proces nabavke PVO sistema S-400 se nastavlja. Takođe smo razmotrili kako možemo da unapredimo saradnju. Na primer, šta možemo da uradimo na planu proizvodnje vojnih aviona i motora za njih. Možemo da sarađujemo i u izgradnju brodova, pa i podmornica. Nadam se da ćemo i tu preduzeti zajedničke korake“, rekao je Erdogan, preneo je TV kanal NTV. Jedna od tema bila je i saradnja u kosmičkoj sferi, dodao je predsednik Turske. Pozvao je Putina da uskoro dođe u uzvratnu posetu Turskoj. „Njegova reakcija je bila pozitivna. Predložio sam i da se do kraja ove godine u Turskoj održi sastanak rusko-turskog Saveta za saradnju na najvišem nivou. I na to je pozitivno reagovao“, zaključio je turski predsednik. Razgovori predsednika Rusije i Turske održani su u sredu u Sočiju. Šefovi država razgovarali su o aktuelnim bilateralnim pitanjima, kao i o situaciji u regionima od obostranog interesa za dve zemlje: Siriji, Libiji, Avganistanu i Nagorno-Karabahu. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210930/erdogan-o-susretu-s-putinom-spremamo-mapu-puta-za-trajno-resenje-problema-idliba-1130291422.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on September 30, 2021, 03:41:30 pm Zajedničke vežbe Rusa i Turaka
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 30.09.2021. Turska razmatra više zajedničkih akcija u oblasti odbrambene industrije sa Rusijom, uključujući u oblasti borbenih aviona i podmornica. To je izjavio danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nakon povratka u Tursku sa razgovora, Erdogan je rekao novinarima da je predložio i saradnju sa Rusijom na izgradnji još dve nuklearne elektrane, dok je Putin predložio razvoj platformi za lansiranje svemirskih raketa, javila je televizija NTV. "Imali smo priliku da sveobuhvatno razgovaramo o koracima koje treba preduzeti u proizvodnji avionskih motora, kao i o tome koje korake treba preduzeti u vezi sa borbenim avionima", rekao je Erdogan, dodajući da bi druge mere mogle uključivati izgradnju brodova i podmornica. Ruski "Rosatom" gradi nuklearnu elektranu u gradu Akuju na jugu Turske, a Erdogan je rekao da je predložio da Rusija sarađuje na izgradnji još dve planirane elektrane. Erdogan je naveo i da će se sledećeg meseca sastati sa američkim predsednikom DŽoom Bajdenom na samitu G20 u Rimu, kao i na samitu Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu, te da će razgovarati o 1,4 milijarde dolara koliko je Turska platila za avione F-35 koje, kako kaže, SAD još uvek nisu isporučile. "Razgovaraćemo o svim odnosima, uključujući vojnim, političkim, ekonomskim i komercijalnim", izjavio je turski predsednik. Zbog kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400, Turskoj, kao članici NATO-a, otkazana je američka prodaja borbenih aviona F-35 i uvedene su sankcije turskoj odbrambenoj industriji. Izvor. www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 01, 2021, 07:26:57 am Putin i Erdogan izbegli „vruće teme“ pred novinarima govorili samo o uspešnoj ekonomskoj saradnji
Branko Vlahović 30. 09. 2021. MADA je predsednik Turske Redžep Erdogan posle dva sata i 45 minuta razgovorau Sočiju sa Vladimirom Putinom ocenio da su pregovori bili produktivni, a domaćin da su sadržajni. Zajedničkog saopštenja nije bilo. Tako se ne zna je su li se uopšte bilo šta uspeli dogovoriti oko rešavanja situacije u sirijskoj provinciji Idlib gde bi svakog časa mogao da plane novi krvavi sukob. To što su Putin i Erdogan pred novinarima govorili o uspesima u ekonomskoj saradnji samo potvrđuje da se oni mnogo lakše dogovaraju o ekonomskim nego o političkim pitanjima. Putin je kazao da je u poslednjih 8,5 meseci ekonomska razmena Rusije i Turske porasla za 50 posto. Proradio je i gasovod "Turski tok" uspešno se zajednički gradi prva atomska centrala u Turskoj "Akuju". Zbog pandemije Putin i Erdogan su se poslednji put sreli 2020. godine i bili su prisiljeni da razgovraju samo preko telefona. Po povratku u Ankaru Erdogan je kazao da mir u Siriji zavisi od odnosa Rusije i Turske. Ali nije govorio šta se dogovorio sa Putinom. Pre dve nedelje je u Moskvi boravio sirijski predsednio Bašar Asad. Tada je Putin pred novinarima kazao da se strane trupe nalaze u Siriji bez odobrenja vlasti u Damasku i bez saglasnosti OUN. Za razliku od Rusa koji su došli na poziv Sirije Tursku vojsku u Damasku doživljavaju kao okupacionu. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov bio je otvoren i rekao je tada da Turska ne izvršava obavezu da u provinciji Idlib odvoji teroriste od opozicionera i mirnog stanovištva. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 03, 2021, 07:21:35 am Erdogan razočaran u Ameriku, okreće se Rusiji? Razočaran u Sjedinjene Američke Države, turski predsednik okrenuo se ka Rusiji. Redžep Tajip Erdogan sastao se sa Vladimirom Putinom u Sočiju, dok jaz između NATO saveznika Turske i SAD raste. Nakon što je američki predsednik Džo Bajden odbio da se sastane sa turskim kolegom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razočaran i besan Erdogan je rekao novinarima na brifingu da je s vremena na vreme uspevao da dobro sarađuje sa bivšim predsednicima SAD, ali ne i sa Bajdenom. Svega dan kasnije, 24. septembra, obraćajući se nakon molitve u Istanbulu, Erdogan je kritikovao Bajdena po drugi put za 24 sata, navodeći da on i američki predsednik nisu uspeli da premoste svoje razlike na sastanku tokom njegove posete Njujorku, a da su se nedavni razgovori sa Bajdenom pokazali razočaravajućima. Erdogan je optužio SAD da podržavaju "terorističke organizacije" umesto da se bore protiv njih, odnoseći se na američko partnerstvo sa Jedinice za zaštitu ljudi (YPG) u severnoj Siriji, povezane sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK). Takođe je poručio da Turska i dalje planira da kupi drugu seriju ruskog protivraketnog sistema S-400. Neposredno nakon Erdoganovog saopštenja, Komitet za spoljne odnose američkog Senata upozorio je da bi bilo kakva nova kupovina od strane Turske značila i nove sankcije, prema Zakonu za suprotstavljanje američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA), osmišljenom da odvrati "protivnike" od neprijateljskih akcija, piše “Al Džazira”. Dok jaz između dve NATO saveznice raste, Erdogan se sastao sa ruskim predsednikom u crnomorskom odmaralištu u sredu, a sva je prilika da će želeti da ojača odnose sa Moskvom. "Njujork tajms" ukazuje da su Turska i Rusija prijateljske što se tiče ugovora o energetici i oružju, ali neprijateljske u više bliskoistočnih ratova. Preko svojih predstavnika i plaćenika, dve zemlje su na suprotnim stranama u ratovima u Siriji i Libiji, dok i turske i ruske trupe služe kao mirotvorne snage u konfliktu u Nagorno-Karabahu. Većina Erdoganove diplomatije s Rusijom tumači se kao pregovaračka pozicija – pretnje Vašingtonu a umiljavanje Putinu, ali stvaranje distance kad nešto traži od Vašingtona, ističe američki dnevnik. Tenzije Galip Dalaj, istraživač Univerziteta Oksford i Četam hausa, rekao je "Al Džaziri" da se u Vašingtonu na tursku kupovinu ruskog protivraketnog sistema S-400 ne gleda isključivo kao na kupovinu odbrambenog sistema. "To se pre posmatra kao manifestacija turskog geopolitičkog identiteta koji se sve više pomera od Zapada, a približava Rusiji i Kini", ističe Dalaj. Tursko-američki savez bio je isključivo definisan u okviru bezbednosti od početka angažovanja dve strane, nakon što se Turska priključila tadašnjoj antisovjetskoj alijansi 1952. Iz američke perspektive, Turska je važna članica NATO i domaćin ključnih vojnih baza pakta, kao i partnerka u takozvanom “ratu protiv terora” i linija odbrane od pretnji na Bliskom istoku. Sve to je fokusirano pre na bezbednost, a ne na političko angažovanje, istorijske veze, duboku ekonomsku međuzavisnost ili društveno-kulturne veze. U vreme rastućih razlika u vezi toga kako Ankara i Vašington vide bezbednosne pretnje, uzak fokus na bezbednosne veze može dovesti do krize, pa čak i ivice direktnog sukoba. Potencijalni sukobi sa američkim snagama tokom turske ofanzive u Siriji u oktobru 2019. sprečio je tadašnji predsednik Donald Tramp, neočekivanom objavom 6. oktobra da će povući svoje trupe iz zemlje, što je olakšalo turske operacije. Ajkan Erdemir, direktor Turskog programa Fondacije za odbranu demokratije u Vašingtonu i bivši opozicionar turskog parlamenta, rekao je “Njujork tajmsu" da Erdoganova kupovina S-400 treba da bude "poziv na buđenje" za Bajdenovu administraciju. "Turski predsednik će nastaviti da igra ulogu kvaritelja odnosa u NATO i obezbediti Putinu dalje prilike da potkopa transatlantsku alijansu i njene vrednosti", naveo je u mejlu, dodajući da je ponuda Turske da odigra ulogu u Avganistanu nakon povlačenja SAD takođe usmerena na stavaranje zavisnosti koje bi smanjile svako protivljenje Vašingtona. Tursko-ruski odnosi Dok je odnos sa Bajdenom kudio, Erdogan je više puta rekao da ima iskrene i dobre radne odnose sa Putinom. "Na individualnom nivou analize, Erdogan opaža pretnju od SAD, misleći da ga namerno podrivaju sa krajnjim ciljem da ga sklone sa vlasti. Ova frustracija i percepcija pretnje navodi ga da potraži savez sa Rusijom kao ravnotežu protiv SAD" – rekao je Ozgur Unluhisarcikli, direktor kancelarije Nemačkog fonda Maršal u Ankari. "Međutim, to takođe stavlja Tursku u veoma slabu poziciju prema Rusiji, sa kojom ima više sukobljenih interesa nego zajedničkih tačaka", ukazao je. Turska i Rusija su, kako je to opisala "Al Džazira", "kooperativni konkurenti". One podržavaju suprotstavljene strane u Siriji, Libiji, na Kavkazu i Balkanu. Međutim, Turska ima dublje ekonomske veze sa Rusijom nego sa SAD i iz tog razloga Moskva i Ankara paze da im geopolitičke razlike ne ugroze trgovinu. Ipak, Erdogan otišao u Soči sa dosad "najslabijim ulogom" u 19-godišnjem odnosu sa Putinom, napisao je u blogu stručnjak za tursko-ruske odnose Univerziteta Moskva Kerim Has. "Ne samo što je očajan da spreči ofanzivu u Idlibu (Sirija), već mu je preko potreban povoljan ugovor o kupovini gasa od Rusije dok globalne cene (ovog energenta) rastu", naveo je Has, preneo je "Njujork tajms". "Erdogan će možda morati da kupi drugi deo S-400 zarad svog 'ličnog opstanka', rekao je Has. Za razliku od neuravnoteženih odnosa sa SAD, Ankara odnose sa Rusijom smatra "izvodljivima". Dok ekonomska dinamika možda naginje ka Moskvi jer Turska uveliko zavisi od ruskog izvoza gasa, a milioni ruskih turista donose prihode, Turska je glavni izvoznik poljoprivrednik i tekstilnih proizvoda u Rusiji. Takođe, u slučaju sukoba Rusija i Turska mogu lakše da potkopaju međusobne interese. Bliske veze sa Moskovom takođe gode Ankari jer joj dozvoljavaju da nadogradi odbrambenu industriju bez rizika od uplitanja u međusobna unutrašnja pitanja, smatra Maksim Sučkov, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove. "Turska vidi Rusiju kao resurs koji može da iskoristi da ojača svoj strateški suverenitet, dok Rusija vidi Tursku kao alatku da uveća sopstveni autoritet kao velike sile", istakao je. Ipak, narušavanje odnosa sa Vašingtonom ima svoju cenu, jer će Turskoj nedostajati američka podrška u slučaju spora sa Rusijom. Erdogan je delovao da je besan što se nije sastao sa Bajdenom u Njujorku, iako je bilo veoma malo bilateralnih susreta šefova države na Generalnoj skupštini ove godine zbog pandemije, a 'Vašington post' upire na dva moguća razloga za njegovu ljutnju – turski predsednik, s jedne strane, želi da projektuje sliku globalnog rukovodstva za domaću publiku, ali želeo je i da ojača svoju poziciju uoči susreta s Putinom u Sočiju. Samit u Sočiju Uoči susreta, Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov najavio je da će sastanak u Sočiju između dvojice lidera biti "najobuhvatniji od početka bilateralnih odnosa". I zaista – dvojica lidera "pretresla" su ključna polja od interesa, od gasa do bilateralnih odnosa i regionalnih problema od Sirije i Libije do Avganistana i Zakavkazja. Na trosatnom sastanku u Sočiju – prvom za dvojicu lidera nakon više od godinu dana – Putin i Erdogan su razgovarali o ugovorima o naoružanju, trgovini i nuklearnom reaktoru koji Rusija gradi u Turskoj. Takođe, u svom prvom ličnom susretu nakon što se pre dve nedelje povukao u samoizolaciju zbog moguće izloženosti korona virusu, Putin je uverio Erdogana da je “Turska zaštićena od gasne krize” koja je zahvatila Evropu zahvaljujući gasovodu "Turski tok" koji je izgradila Rusija. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=03&nav_category=78&nav_id=1931459) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 03, 2021, 07:43:58 am Quote Putin Erdogan Negotiate Massive Arms Deal, Turkey's Relations with US 'in Crisis' https://youtu.be/-OH5wnBWjJw Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 06, 2021, 06:06:16 am Erdogan previše bolestan da vodi zemlju, a ako ovaj političar bude novi lider svetu i Turskoj se crno piše
Milijana Milikšić 05.10.2021. Rastu dokazi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bolestan, a to bi mogla biti loša vest za politiku zemlje, piše “Forin polisi” (FP). Od 2019. turski stručnjaci, novinari i anketari pratili su pomno izborni raspored opštih izbora u Turskoj za 2023. Razlog tome je verovatno to što je vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. pretrpela poražavajući poraz svojih kandidata za gradonačelnika u većim gradovima, uključujući Istanbul. Redovne ankete od tih izbora otkrivaju da je popularnost AKP “blaga”, iako je zadržala stisak nad turskim institucijama i medijima. A izgleda da i turski predsednik Erdogan nije više dobrodošao, posebno među mladima. Erdogan je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne nužno iz razloga na koje bi većina ljudi pomislila – postoje znakovi da je turski predsednik možda previše bolestan da se uopšte kandiduje za reizbor, piše FP. Snimci (ne)govore Poslednjih meseci, pojavilo se niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro. Neki od njih su manje jasni, ali svi zajedno otvaraju neka očigledna pitanja o Erdoganovom zdravlju. Na jednom snimku, radi primera, deluje da je predsedniku trebala pomoć supruge i pomoćnika dok se spuštao niz stepenice. Na drugom, deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača Turske Mustafe Kemala Ataturka. A na još jednom video koji je zadobio pažnju prošlog jula, kao da je otežano pričao tokom praznične čestitke članovima AKP preko televizije. https://youtu.be/AGZFMVlD_YM Povremeno je delovao prilično mršav, ukazuje FP. U tandemu sa ovakvim snimcima idu i glasine o predsednikovom zdravlju, uključujući priče da se bori sa sve većom zaboravnošću, te probleme s disanjem, konfuziju, povraćanje i implantaciju unutrašnjeg defibrilatora. Prema tim navodima, predsednik je povećao broj lekara oko sebe, smanjio susrete sa štampom i uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja, navodi FP. Naravno, takve glasine često ponavljaju ljudi van Turske ili oni koji su udaljeni iz predsednikovog unutrašnjeg kruga, pa bi glasine o predstojećoj smrti Erdogana mogle biti samo besposleno čavrljanje, ukazuje FP na svojoj veb stranici. Na kraju krajeva, ukazuje portal, na drugim snimcima deluje da je savršeno u redu. Kad se 26. septembra pojavio u emisiji CBS “Face the Nation” možda nije delovao energično kao nekad, ali ipak ima 67 godina – ni previše star ali ni mlad – a na vlasti je više od 18 godina, što je uzelo svoj danak. Šta ako je Erdogan zaista bolestan? Nikad nije dobro suditi o nečijem zdravlju sa daljine, posebno ako neko nije lekar. Ali, ako bi se takva procena za trenutak uzela u obzir eksperimentalno, to bi otvorilo više pitanja, ukazuje FP. Šta ako je Erdogan veoma bolestan? Šta će se desiti ako on bilo zbog bolesti ili smrti ne može da uđe u trku za reizbor 2023? [attachment=1] Prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo odgovornosti i ovlašćenja koja sada ima Erdogan, do održavanja izbora (rok od 45 dana) i polaganja zakletve novog predsednika. To je prilično jednostavno i standardno. Turski analitičari su dugo pretpostavljali da će se u post-Erdoganovoj Turskoj AKP razdvojiti na načine koji će otvoriti put kompetitivnim izborima koje bi mogao da osvoji bilo koji od većih opozicionih političara Turske. Možda bi to mogao biti Ekrem Imamoglu, koji je porazio bivšeg premijera AKP, i to dvaput, da bi postao gradonačelnik Istanbula. Ili njegov kolega iz Ankare, moćni političar Mansur Javas, te Meral Aksener, lider Dobre partije sa reputacijom čvrstine. Postoje razumni scenariji prema kojima bi Imamoglu, Javas ili Aksener postali sledeći predsednik Turske, ali pretpostavka koja leži u osnovi svake njihove pobede je povratak u takozvanu normalnu politiku nakon Erdogana. Moguće je, ali ima osnova za skepticizam. Prvo, do sada bi trebalo biti jasno da je Erdogan preko AKP ili ispraznio ili privolio turske političke institucije svojoj volji. U tom kontektstu teško je zamisliti da bi izbori organizovani za 45 dana bili pravični i slobodni. Drugo, tu je činjenica da su tokom Erdgoanove maltene dvodecenijske vladavine ljudi iz unutrašnjeg kruga AKP postali bogatiji i moćniji, često putem spornih sredstava i prakse. Deluje malo verovatno da bi zvaničnici, biznismeni, medijske ličnosti i drugi tako spremno rizikovali svoje posede predajući se neizvesnosti demokratskije politike, ukazuje FP. Turska nakon Erdogana U takvim okolnostima, vredi razmotriti i mogućnost da bi post-Erdoganovom Turskom vladao drugi autokrata, možda u vanrednom stanju. Među najmoćnijim figurama u Turskoj, sem Erdogana, jesu šef obaveštajne službe Hakan Fidan, ministar odbrane Hulusi Akar i ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu. Od njih trojice, Akar deluje da je najbolje pozicioniran da preuzme rukovodstvo. Fidan je dobro poznat Turcima, ali uglavnom operiše iza zatvorenih vrata Nacionalne obaveštajne organizacije. Sojlu je “oštećena roba”, navodi FP, nakon što je turski mafijaški šef Sedat Peker ukazao da je ministar korumpiran i povezan sa organizovanim kriminalom u nizu snimaka objavljenih na “Jutjubu” poslednjih meseci. Akar takođe ima jednu veliku prednost nad Fidanom i Sojluom – oružane snage. [attachment=2] Analitičari su težili da zanemare ulogu vojske u turskoj politici od kada su reforme 2003. i 2004. dovele oružane snage pod civilnu kontrolu. Neuspešni puč iz 2016. – tokom kojeg je veliki broj Turaka nezavisno od politike odbio povratak na sistem vojnog tutorstva u kombinaciji sa posledičnim čistkama oficira - izgleda da je razbio volju komandanata da igraju ulogu u politici. Ipak, Akar, šef štaba tokom pokušaja puča i potom ministar odbrane, odigrao je centralnu ulogu u preoblikovanju oružanih snaga nakon jula 2016. što bi moglo da dovede vojsku u poziciju da ponovo odigra političku ulogu – onu podrške Akaru, navodi FP. Turska je danas politički nestabilnija nego ikad poslednjih godina. U pet godina nakon puča, ministar je bio odgovoran za imenovanje negde blizu 65 odsto oficira, uključujući stotine generala i još veći procenat podoficira. Moćna pozicija Akara U danima kada se turska vojska oblikovala iznad politike, ali ipak zadržavala dužnost da interveniše radi zaštite Kemalovog sistema, to možda nije bilo toliko važno. Da je vojska bila podređena civilima kroz pravila, propise i uredbe, kako je AKP počela da čini na početku svoje vladavine, Akarov uticaj unutar redova možda ne bi bio sporan. Izgleda da iako su oficiri podređeni civilima da to nije kroz političke institucije već pre kroz lojalnost. Oni duguju svoje činove i uticaj dvojici civila – Akaru i Erdoganu. Ukoliko je predsednik onesposobljen, ili umre, to će ostaviti Akara u veoma moćnoj poziciji. Akar je zvaničnik koji je bio direktno odgovoran za agresivni stav Turske u Mediteranu u leto 2020, što je suprotstavilo Tursku njenim NATO saveznicama Grčkoj i Francuskoj, podseća FP. Ministru odbrane bi bilo teško da se približi Erdoganovim političkim veštinama i harizmi, ali uz lojalnost oficira – bar inicijalno – to mu ne bi ni trebalo. Naravno, ističe FP, nema načina da se sazna stvarno Erdoganovo zdravstveno stanje ili ko bi mogao da ga nasledi, ali analitičari i vladini zvaničnici ne čine sebe uslugu pretpostavljajući da će Erdogan doći do izbora 2023. Ako ne dođe, turska politika bi mogla da se vrati u pređašnje stanje, pukotine u AKP bi mogle biti prilika za opoziciju, ili bi zemlja mogla postati nestabilnija i slično. Godinama je spoljnopolitička zajednica zamišljala da će Egipat preći sa Hosnija Mubaraka na njegovog sina Gamala ili šefa obaveštajne službe Omara Sulejmana. Ispostavilo se da nije bilo ništa od toga. Bila bi stoga velika greška ignorisati znakove da se zdravlje turskog predsednika narušava i nadati se van svakih očekivanja da će stvari ispasti kako treba, zaključuje “Forin polisi”. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 08, 2021, 06:02:47 am Glasine - turski predsednik ima poteškoća s hodom i govorom!
D. D. S. 07. 10. 2021. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan (67) je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne zato što je njegova vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. godine pretrpela poražavajući poraz za gradonačelnike u većim gradovima, uključujući Istanbul. Američki magazin "Forin polisi" (FP) navodi da postoje znakovi da je Erdogan možda subiše bolestan da se uopšte i kandiduje. Poslednjih meseci se pojavio niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro. Na jednom deluje da mu je bila potrebna pomoć supruge i pomoćnika da siđe niz stepenice. Na drugom deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka. Na trećem, prošlog jula kao da je otežano pričao tokom praznične TV čestitke članovima AKP. - Povremeno je delovao prilično mršav - ukazuje FP. Dodaje se da se priča i da se Erdogan bori sa sve većom zaboravnošću, da ima probleme s disanjem, konfuzijom i da je povećao broj lekara oko sebe, a smanjio susrete s meidjima. Navodno, uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja. Ukoliko Erdoga zbog bilo kog razloga ne može da uđe u trku za reizbor 2023, prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo njegove odgovornosti i ovlašćenja do održavanja izbora i polaganja zakletve novog predsednika. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 12, 2021, 05:38:54 am Turskoj ponestaje strpljenja
Novosti online 11. 10. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da njegovoj zemlji ponestaje strpljenja nakon poslednjeg smrtonosnog napada na njene jedinice na severu Sirije i "uznemiravanja na teritoriji Turske". U obraćanju na konferenciji za novinare nakon sastanka kabineta u predsedničkom kompleksu u glavnom gradu Ankari, Erdogan je rekao da je Turska odlučna u uklanjanju "pretnji koje dolaze iz severne Sirije", bilo sama ili uz podršku aktivnih lokalnih snaga. Govoreći o pitanju ilegalnih migranata, Erdogan je rekao da je nemoguće da Turska sama preuzme taj teret. - Očekujemo veću odgovornost od država koje su ciljna destinacija migranata, posebno u Evropi - rekao je Redžep Tajip Erdogan. Izvor. www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 14, 2021, 05:38:33 am Oni su odgovorni
Novosti online 13. 10. 2021. MINISTAR spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušolu izjavio je danas u Ankari kako su Rusija i Sjedinjene Američke Države također odgovorne za napade Radničke partije Kurdistana i kurdskih vojnih snaga (Narodne zaštitne jedinice) na Tursku i njene snage jer "nisu ispunili obećanja", javlja Anadolija. Čavušoglu je govorio na konferenciji za novinare u Ankari nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nikaragve. Na novinarsko pitanje o organizaciji nove vojne operacije u Siriji, Čavušoglu je podsetio na nedavne napade na turske snage sigurnosti u Siriji i na napade na Tursku sa severa Sirije. - Nakon što smo započeli operaciju 'Štit Eufrata', postigli smo dogovor sa SAD i Rusijom oko naših drugih operacija u severoistočnom delu Sirije. Obe zemlje trebale su udaljiti teroriste na ovom području najmanje 30 kilometara južno - rekao je Čavušoglu. Napominjući da je Rusija trebala ukloniti teroriste u Tal Rifatu i Manbidžu, Čavušolu je kazao da "ta obećanja nisu ispunjena". - Rusija i SAD takođe su odgovorni za napade terorista Radničke partije Kurdistana i kurdskih vojnih snaga (Narodne zaštitne jedinice) na Tursku i njene snage jer nisu ispunili obećanja. S obzirom na to da nisu održali reč, budući da su ti teroristi još ovde i pojačali su napade, moramo učiniti ono što je potrebno. Turska će učiniti sve što je potrebno za eliminaciju terorista na severu Sirije - zaključio je on. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 14, 2021, 05:58:36 am Turska sprečila otmicu iranskog vojnika
IZVOR: BETA SREDA, 13.10.2021. Ankara -- Turske vlasti privele su osam osoba, uključujući dva iranska agenta, koji su pokušali da otmu bivšeg iranskog vojnika i odvedu ga u Iran. U zajedničkoj operaciji turske obaveštajne agencije i policije, 24. septembra je uhapšeno ukupno osam osoba, uključujući dva iranska agenta, koji su pokušali otmicu bivšeg iranskog vojnika čiji su inicijali M. A, koji boravi u turskom gradu Vanu, prenela je agencija Anadolija. Zvaničnik turske vlade potvrdio je danas hapšenja, ali nije naveo više detalja. Iranski obaveštajci su došli u Tursku sa ciljem stvaranja "mreže" koja bi kidnapovala i prošvercovala vojnika nazad u Iran. Članovi mreže su navodno nudili novac supruzi iranskog vojnika kako bi im pomogla u otmici i pretili joj da će naškoditi članovima njene porodice koja živi u Iranu ako ona to odbije. Jedan od agenata S.S. je uhapšen dok je pokušavao da udje u stan vojnika M.A, navela je Anadolija. Ostalih šest članova mreže su turski državljani. Prošle godine, turski zvaničnici uhapsili su 11 osoba pod sumnjom da su pomagali iranskim agentima u krijumčarenju jednog odbeglog Iranca. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 14, 2021, 09:02:55 am Erdogan smenio viceguvernere Centralne banke
Tanjug 14.10.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio je danas tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke (MPC), i na njihovo mesto imenovao dva nova člana, nakon čega je nacionalna valuta - lira - dostigla rekordno niske vrednosti. Prema službenom glasilu zemlje, smenjeni su zamenici guvernera Semih Tumenand I Ugur Namik Kučuk, zajedno sa drugim članom MPC, Abdulahom Javasom, a Erdogan je imenovao Tahu Čakmaka za zamenika guvernera centralne banke, a Jusufa Tunu za člana MPC -a, prenosi Rojters. Lira je nakon objave pala na rekordno nizak nivo od 9.1900 prema dolaru, što je gubitak od 1 odsto tog dana, a do sada je oslabila za oko 19 odsto tokom ove godine. Do promena članova MPC došlo je nakon što je predsedništvo u sredu uveče saopštilo da se Erdogan sastao sa guvernerom Centralne banke Sahapom Kavdžiogluom. Prošlog meseca, centralna banka smanjila je svoju referentnu kamatnu stopu na 18 odsto sa 19 odsto uprkos godišnjoj inflaciji od skoro 20 odsto, što je potez koji analitičari smatraju najnovijim dokazom političkog uplitanja Erdogana, koji je sam sebe opisao neprijateljem kamatnih stopa. Prošle nedelje su tri izvora upoznata sa tim pitanjem saopštila Rojtersu da je Erdogan izgubio poverenje u Kavdžioglua, manje od sedam meseci nakon što je otpustio njegovog prethodnika, kao i da njih dvojica imaju slabiju komunikaciju poslednjih nedelja. Erdogan je poslednjih godina napravio niz promena u Centralnoj banci, a agencija navodi da je otpustio tri guvernera u poslednje dve i po godine zbog političkih neslaganja, što je negativno uticalo na liru i ozbiljno narušilo kredibilitet i predvidljivost turske monetarne politike. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 14, 2021, 02:36:37 pm Smena tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke oborila valutu
D. D. S. 14. 10. 2021. TURSKA nacionalna valuta - lira - dostigla rekordno niske vrednosti pošto je predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio tri člana Odbora za monetarnu politiku Centralne banke (MPC), i na njihovo mesto imenovao dva nova člana. Lira je posle objave pala na rekordno nizak nivo od 9.1900 prema dolaru, što je gubitak od jedan odsto u danu. Do sada je oslabila za oko 19 procenata tokom ove godine. Erdogan je otpustio tri guvernera u poslednje dve i po godine zbog političkih neslaganja, što je negativno uticalo na liru i ozbiljno narušilo kredibilitet i predvidljivost turske monetarne politike. Do najnovijih promena članova MPC došlo je pošto je predsedništvo saopštilo da se Erdogan sastao sa guvernerom Centralne banke Sahapom Kavdžiogluom. Prošlog meseca Centralna banka smanjila je referentnu kamatnu stopu na 18 odsto sa 19 odsto, uprkos godišnjoj inflaciji od skoro 20 odsto. Erdogana je sebe opisao kao neprijatelja kamatnih stopa. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 16, 2021, 06:29:19 am Erdogan: Turska nema problema sa gasom zahvaljujući sporazumima sa Rusijom Turska nema problema sa snabdevanjem gasom, između ostalog i zahvaljujući sporazumima sa Rusijom, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. „Turska izuzetno pažljivo pristupa gasnim sporazumima sa Rusijom. Sporazumi sa Rusijom, Iranom i Azerbejdžanom su znak da nećemo prolaziti kroz takve krize“, istakao je Erdogan. Predsednik je podsetio da zapadne zemlje nastavljaju da se bore sa problemima sa snabdevanjem gasom. „Turska nema nikakvih problema sa gasom. Preduzeli smo i preduzimaćemo sve neophodne mere“, naglasio je turski lider. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211015/erdogan-turska-nema-problema-sa-gasom-zahvaljujuci-sporazumima-sa-rusijom-1130707896.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 16, 2021, 12:53:21 pm Петак, 15.10.2021.
Бошко Јакшић Мистерије из Сочија Наговештаји да би Турска могла да се сагласи с анексијом Крима, а да би Русија прихватила турски суверенитет на северу Кипра Председници Русије и Турске састали су се недавно у Сочију да би после састанка прекршили ранију праксу одржавања заједничке конференције за штампу или издавања саопштења медијима. О чему су Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган разговарали кад су проценили да садржај дискусије не би требало да поделе с јавношћу? Много је у последње три недеље било спекулација да би се прецизније одгонетнуле теме сусрета у четири ока. Помињу се нове турске набавке руског одбрамбеног система С-400, изградња још две руске нуклеарне електране у Турској, сарадња у индустрији наоружања и производњи ловаца и подморница, свемирска индустрија... О свим тим темама, закључују посматрачи, не мора да се расправља иза затворених врата. Штавише, заслужују да буду објављене као доказ високог степена сарадње две земље. Разлог за тајновитост могао би да буде договор о развоју ситуације у северозападној сиријској провинцији Идлиб, где је армија руског савезника, председника Башара ел Асада, појачала нападе у региону у којем Турска држи најмање 30 војних постава. Разне сиријске побуњеничке групе и фракције, попут терористичке организације Хајат Тахрир ал Шам, ушле су у Идлиб верујући да су безбедне јер регуларна сиријска армија избегава директну конфронтацију с турском армијом. Упркос томе, долазило је до оружаних инцидената са жртвама и на сиријској и на турској страни. Турска војну екскурзију у Идлиб правда спречавањем стварања курдског коридора који би ишао од Ирана до Медитерана и ојачао позиције Радничке партије Курдистана, која је у Анкари проглашена за терористичку организацију. Русија толерише привремен боравак турских снага, али не жели њихово стално присуство у Сирији пошто Москва не крије намеру да Сирију претвори у свог лојалног клијента на Блиском истоку. Русија, Турска и Иран су 2018. склопили споразум у казахстанској престоници Астани (преименованој у Нур Султан) после којег је на снагу ступило примирје уз стварање зоне деескалације у Идлибу. Али, и Русија и Турска у одређеној мери не испуњавају прихваћене обавезе. Анкара сувише споро разоружава радикалне фракције, док је Москва нападала снаге наоружане опозиције не водећи, тврди се, много рачуна о цивилима. Кад се вратио из Сочија, Ердоган је потврдио да ће Турска у Сирији доследно спроводити све одлуке договорене с Москвом, док је руски министар Сергеј Лавров поновио да све терористичке групе морају да буду уклоњене из Идлиба „што пре, то боље”. Како обе стране тврде да испуњавају споразум, закључак је да око тога нема пуне сагласности. Онда се на сцени појавио Александар Дугин, Путинов блиски саветник и један од водећих руских геополитичких експерата. Његова изјава привукла је много већу пажњу од свега повезаног с нагађањима о темама из Сочија. Дугин је за турску телевизију Улусал канал и за листове „Ајдинлик” и „Туркије” изјавио да су Путин и Ердоган исцртавали нову мапу пута за регион. Рекао је да турски председник разуме значај који Крим има за Русију. Наговестио је да би, уколико Анкара промени своју позицију осуде анексије из 2014, Русија могла да призна турски суверенитет над северним Кипром, где је после турске војне инвазије 1974. проглашена Турска република северни Кипар, коју је признала само Анкара. Зашто је Дугин ово изјавио? У традицији руске државе није да председнички саветници саопштавају своја лична виђења – пре него што их пажљиво не усагласе с надлежнима на врху. Уколико Дугинов глас преноси Путинова виђења, онда би то могло да значи тектонске промене у региону. Турска снажно подржава решење кипарског проблема по формули две државе и у томе нема подршку међународне заједнице која подржава грчки суверенитет над острвом и не жели да награди инвазију и окупацију. Шта би могло да се догоди уколико Москва прихвати власт у Лефкоши, турском делу подељене Никозије? Да ли би Русију следиле друге земље? Које? Уколико, пак, Москва подржи реунификацију острва, такав уједињени Кипар би по аутоматизму постао члан ЕУ. а могуће и НАТО-а. Уколико се разговарало о политичкој трговини „Крим за Кипар”, онда би то могло да има дугорочне последице по турску унутрашњу политику. Ердоганова популарност знатно је опала усред пандемије и економске кризе, а евентуални договор с Русијом драматично би оснажио његову позицију уочи избора 2023. када ће тражити реизбор. Детаље мистериозног самита у Сочију не знамо. Да ли је било одлука у вези с Идлибом и/или Кипром? Ако јесте, онда су оправдали тајновитост јер би могле да промене геостратешке мапе Блиског истока и источног Медитерана. Izvor. www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 16, 2021, 08:04:29 pm Angela Merkel kod Erdogana u oproštajnoj poseti Turskoj
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 16.10.2021. Ankara -- Nemačka kancelarka Angela Merkel doputovala je u oproštajnu posetu Turskoj i na razgovore sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. U izveštaju AP se navodi da su Merkelova i Erdogan evropski lideri koji su najduže na vlasti. Predsednik Turske je izjavio da je u posetu došla njegova "draga prijateljica" Angela Merkel, koja je dala veliki doprinos kreiranju sporazuma o izbeglicama između EU i Turske i najavio da će Ankara nastojati da održi dobru saradnju i s novom nemačkom vladom. "Nadam se da će se uspešna saradnja koju smo imali sa Angelom Merkel nastaviti i za vreme mandata nove vlade Nemačke", rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare. Uprkos neslaganjima oko odredenih pitanja, dijalog s Merkelovom pomogao je u rešavanju raznih pitanja, među kojima su proces pristupanja Turske EU i izbeglička kriza, podsetio je Erdogan i zahvalio nemackoj kancelarki na "istinskim naporima" koje je uložila u rešavanje bilateralnih i regionalnih pitanja, posebno krize u Siriji, prenela je Hina. Merkelova je izrazila očekivanje da će nova vlada u Berlinu nastavi da radi na geostrateškoj saradnji sa Turskom, premda, kako je rekla, dosadašnji rezultati Turske u sferi ljudskih prava i sloboda pojedinca i dalje ostaju kamen spoticanja. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 20, 2021, 06:44:03 am Dvostruki standardi EU, opredeljeni smo za članstvo
Tanjug 20. 10. 2021. TURSKO ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da današnji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku pokazuje "dvostruke standarde" EU i odbacilo je "nepravedne kritike i neutemeljene tvrdnje", prenosi Rojters. Turska je još optužila Uniju da nije ispunila svoja obećanja Ankari, kao i da ne ispunjava svoje obaveze. - Turska na najjači način zadržava svoje strateško opredeljenje za punopravno članstvo u EU - saopštilo je ministarstvo. Ankara je poručila i da EU, uzimajući u obzir zajedničke opšte interese, treba da Tursku vidi kao zemlju kandidata koji pregovara, a ne kao partnera sa kojim će imati odnose svakodnevnog davanja i uzimanja. Evropska komisija saopštila je danas da je proces pridruživanja Turske zastao zbog ozbiljnih demokratskih nedostataka, u svom najkritičnijem godišnjem izveštaju od kada je Ankara započela pregovore o članstvu pre 16 godina. Evropska komisija usvojila je danas Paket proširenja za 2021. koji uključuje godišnje izveštaje o napretku u sprovođenje suštinskih reformi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i saopštila da je vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana odgovorna za eroziju demokratije i vladavine prava i da je zanemarila preporuke EU od prošle godine. - U trenutnim okolnostima, pregovori o pristupanju Turske su efektivno stali - navodi se u saopštenju EK. EK navodi da postoji ozbiljna zabrinutost EU u vezi sa stalnim pogoršanjem demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa koja nije rešena, kao i da zemlja konstantno nazaduje u mnogim oblastima. U izveštaju za 2021. Komisija je dovela u pitanje sposobnost Turske da preuzme obaveze članstva i navela da je Ankara nastavila reforme u oblastima od ekonomije do vladavine prava na prilično ad hoc osnovama. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 20, 2021, 06:56:23 am Quote Turkey's Erdogan promises 'win-win' pacts with Africa Turkey's President Recep Tayyip Erdogan on Tuesday wound up a visit to Angola, the first leg of a three-nation African tour, where he accused the West of ignoring calls for change on the continent. Since taking office nearly two decades ago, first as prime minister, Erdogan has been fostering ties with Africa, presenting Turkey as a fairer player than the continent's former colonial powers and China. https://youtu.be/EP1MxVIqYCo Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 21, 2021, 02:33:52 pm Uhapšena šestorica u Turskoj: "Rusija nas špijunura" U Turskoj su uhapšena šestorica ruskih državljana, koji su osumnjičeni za špijunažu. Smatra se da su osumnjičeni nabavljali oružje i planirali napade na čečenske disidente u Turskoj. Turski sud poslao je u zatvor do suđenja šestoricu osumnjičenih, uključujući četvoricu Rusa, optuženih za špijunažu, nakon što su uhapšeni zbog sumnje da su pripremali oružane napade na čečenske disidente, saopštila je danas državna turska televizija TRT Haber. Turska policija je prvi put privela osumnjičene 8. oktobra u operaciji usredsređenoj na Istanbul i Antaliju, imenujući ih kao četvoricu ruskih državljana, jednog Ukrajinca i jednog Uzbekistanca, prenosi agencija Rojters. Sud u Istanbulu sada je doneo odluku o njihovom zadržavanju pod optužbom za "političku ili vojnu špijunažu", za koju je za osudu izrečena kazna od 15-20 godina zatvora, saopštio je TRT pozivajući se na državnu novinsku agenciju Anadoliju. "Tvrdi se da su osumnjičeni pripremali oružane akcije protiv čečenskih disidenata u Turskoj i da su bili angažovani na nabavci oružja i planiranju ovih dela", saopštio je TRT. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=21&nav_category=78&nav_id=1939655) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 22, 2021, 05:08:29 am Uhapšeno 15 agenata Mosada: Prikupljali informacije i podatke od važnosti za Izrael
Srna 21.10.2021. Vlasti Turske uhapsile su 15 ljudi osumnjičenih da rade za izraelsku obavještajnu agenciju Mosad, saopštilo je danas tužilaštvo u Istanbulu. Istražioci su rekli da je ova grupa ljudi prikupljala informacije i podatke od važnosti za Izrael. Osumnjičeni, koji su navodno sarađivali sa izraelskom obavještajnom službom, optuženi su za međunarodnu špijunažu, javila je agencija Anadolija, pozivajući se na izvore u tužilaštvu. Prema podacima turskih istražilaca, osumnjičeni su aktivno sarađivali sa Palestincima i Sirijcima koji žive u Turskoj i plaćali za prikupljene podatke preko međunarodnog sistema transfera novca ili preko kurira, navodi "Sputnjik". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 22, 2021, 05:24:35 am Ambasadori deset zemalja nisu dobrodošli u Turskoj
Tanjug 22. 10. 2021. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan kritikovao je danas ambasadore 10 zemalja koji su pozvali na oslobađanje uhapšenog filantropa Osmana Kavale, nazvavši njihov zahtev neodgovornim, javili su lokalni mediji. Kako su izvestili sajt Haberturk i drugi turski mediji, on je sugerisao da ambasadori tih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i SAD nisu dobrodošli u Turskoj. Ministarstvo spoljnih poslova Turske pozvalo je u utorak na razgovor ambasadore 10 zemalja zbog saopštenja u kojem se poziva na oslobađanje filantropa Kavale. Među pozvanima na razgovor su bili i ambasadori SAD, Nemačke i Francuske, javlja Anadolija, a prenosi Rojters. Prethodno su ambasade zapadnih saveznika Turske pozvale na hitno oslobađanje Kavale, što je Turska opisala kao neprihvatljiv čin. Kavala je u zatvoru četiri godine bez osuđujuće presude, uprkos tome što je Evropski sud za ljudska prava zatražio njegovo puštanje na slobodu, preneo je Rojters. On je 2020. oslobođen optužbi vezanih za proteste organizovane širom zemlje 2013. godine, ali je presuda ove godine ukinuta i kombinovana sa optužbama u drugom slučaju u vezi sa pokušajem organizovanja državnog udara 2016. godine. Ambasade zapadnih zemalja su tražile pravedno i brzo rešavanje slučaja Kavale. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 22, 2021, 05:51:32 am Srbija više ne izručuje „guleniste“ i političke optuženike Turskoj
VESTI Autor: FoNet, RSE 21. okt. 2021 Vlasti u Srbiji nisu izašle u susret poslednjim zahtevima Turske za izručenja "gulenista" i političkih optuženika u toj zemlji, pokazuju podaci Ministarstva spoljnih poslova, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koji su dostavljeni RSE, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, od kojih je rešeno 15, a jedan predmet je još u radu. Ministarstvo je osim podataka o broju zahteva dostavilo i informacije zbog čega je Turska tražila ta lica, kao i kako je i u kojim slučajevima Srbija postupila. Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pokušajem državnog udara od 15. jula 2016. godine, za koji turske vlasti krive sledbenike imama u egzilu u SAD Fetulaha Gulena, tako i kurdskih aktivista. U odgovoru Ministarstva pravde navedeno je da je izručenje odobreno za pet lica i da su oni isporučeni Turskoj. Samo jedna osoba je tražena radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela „naoružana organizacija“, a pretpostavlja se da je reč o Kurdu Dževdetu Ajazu, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN protiv torture stigla nakon donošenja odluke o izručenju. Komitet UN je preporučio Srbiji da se uzdrži od izručenja, jer postoji rizik da bi Ajaz mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Ostala četiri lica izručena su za dela koja nemaju veze sa politikom, odnosno zbog ubistava, trgovine opojnim drogama, krijumčarenja i silovanja. Izručenje je odbijeno u četiri slučaja, a te odluke doneli su sudovi pred kojima je vođen ekstradicioni postupak. U svim tim slučajevima je izručenje traženo radi krivičnog gonjenja ili izdržavanja zatvorske kazne zbog krivičnog dela pripadnosti terorističkoj organizaciji ili rušenja državnog ustavnog poretka. Tako je izručenje odbijeno za lice koje je traženo radi krivičnog gonjenja zbog „pripadnosti terorističkoj organizaciji PKK-KCK“, pošto je reč o političkom krivičnom delu. Srbija je izručenje odbila i u slučaju lica za izdržavanje zatvorske kazne od 6 godina i 3 meseca zbog krivičnog dela članstva u naoružanoj terorističkoj organizaciji. Za taj slučaj je navedeno da pravosudni organi Turske nisu dostavili presudu, kao i da traženo lice ima status azilanta u Austriji. U jednom slučaju je utvrđeno da iz dokumentacije koju su dostavili turski organi nema dovoljno dokaza za postojanje sumnje da je lice učinilo krivično delo za koje se tereti – članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i pokušaj rušenja državnog ustavnog poretka, a utvrđeno je i da traženo lice ima u Bugarskoj status političke izbeglice. Sud je u jednom slučaju odbio izručenje jer je utvrdio da iz priloženih dokaza ne proizlazi osnovana sumnja da je traženo lice bilo član naoružane terorističke organizacije. Ministarstvo pravde je u odgovoru navelo i da je u ostalih šest predmeta, u kojima je izručenje traženo zbog krivičnih dela terorističko udruživanje, terorizam, finansiranje terorizma, trgovina drogom i pranje novca, utvrđeno da se ta lica ne nalaze na teritoriji Srbije. Srbija nije deportovala ni kurdskog aktivistu i turskog državljanina S.O. koji je u Turskoj osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Prethodno je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da taj turski državljanin ne bude deportovan dok se ne proceni njegov slučaj. Izvor. www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 22, 2021, 08:12:05 pm Петак, 22.10.2021.
Ердоган: Друштвене мреже претња друштвеном миру, демократији и сигурности ИСТАНБУЛ – Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас у Истанбулу да су друштвене мреже постале претња друштвеном миру, али исто тако и претња демократији и националној сигурности држава. „Ширењем друштвених мрежа, ми смо данас, заједно с читавим човечанством, често изложени кампањама дезинформисања. Због лажних и искривљених вести, широм света животи милиона људи без заштите су замрачени, доживљавају се озбиљне драме и трауме. Друштвени медији, где нема контроле и самоконтроле, данас су постали претња демократији, друштвеном миру и националној сигурности држава”, поручио је Ердоган, јавља Танјуг. Он је у видео-поруци на Медијском форуму турског савета „Укорењена прошлост, снажна будућност” истакао је да ниједна земља или друштво није ослобођено разорног учинка дигиталног фашизма, преноси агенција Анадолија. „Турски свет пати од двоструких стандарда међународних медија као и дигиталног фашизма. Посебно је лицемеран став којем смо сведочили током рата у Нагорно-Карабаху, који је трајао 44 дана, показао важност тог питања за наше земље. Масакр и напади балистичких пројектила на цивиле од стране јерменске војске никада нису споменути у овом процесу”, рекао је Ердоган. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 23, 2021, 07:45:46 am Quote Turska lira u tri godine izgubila 60 posto vrijednosti, rekordne cijene hrane Turska se bori sa najvećom stopom inflacije u Evropi, koja je iznad 19 posto. U poslednje tri godine turska lira izgubila je gotovo 60 posto vrijednosti u odnosu na dolar. Kako izvještava Al Jazeerina reporterka, ljudi se bore da sastave kraj s krajem. https://youtu.be/K1NVce1HsKQ Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 24, 2021, 06:05:06 am Na udaru Erdoganovog besa i izaslanici Amerike, Nemačke i Francuske
J.R. 23.10.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naložio je ministru inostranih poslova da 10 ambasadora, uključujući izaslanike Amerike, Nemačke i Francuske, proglasi "personama non grata“ zbog zajedničke izjave u kojoj su pozvali na oslobađanje zatvorenog opozicionog filantropa. Erdogan je rekao da je povod za proterivanje ambasadora njihov zahtev za oslobađanje filantropa Osmana Kavale. Potpisnice saopštenja su Amerika, Nemačka, Francuska, Kanada, Danska, Holandija, Norveška, Švedska, Finska i Novi Zeland. Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ambasadore na razgovor u utorak zbog "neodgovornog" saopštenja u kojem su pozvali na pravedno i brzo rešavanje Kavalinog slučaja. On je u zatvoru od kraja 2017. godine, a optužen je za finansiranje protesta i učestvovanje u neuspelom državnom udaru. Kavala je u zatvoru četiri godine bez osuđujuće presude, uprkos tome što je Evropski sud za ljudska prava zatražio njegovo puštanje na slobodu. On je 2020. oslobođen optužbi vezanih za proteste organizovane širom zemlje 2013. godine, ali je presuda ove godine ukinuta i kombinovana sa optužbama u drugom slučaju u vezi sa pokušajem organizovanja državnog udara 2016. godine. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 24, 2021, 07:09:20 am Quote Turkey’s Erdogan wants US, French ambassadors declared ‘persona non grata’ Turkish President Tayyip Erdogan said on Saturday he had ordered the foreign ministry to declare 10 ambassadors from Western countries 'persona non grata' for calling for the release of philanthropist Osman Kavala. https://youtu.be/SQBM9Z4GNrE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 24, 2021, 07:17:55 am Quote Turkey moves to expel the U.S. and nine other envoys Turkish President Recep Tayyip Erdogan has told his foreign ministry to expel 10 ambassadors, including those from the U.S., Germany and France, over their backing of a jailed Turkish activist and philanthropist. https://youtu.be/A_CmSYJGdNA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 24, 2021, 10:25:52 am Quote Turkey: Erdogan moves to expel ambassadors from 10 countries https://youtu.be/MCP4AhbOPAk Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 07:52:56 am Erdogan "eksplodirao" – da li je preterao? Turski predsednik Erdogan zapretio da će proterati deset ambasadora zapadnih zemalja od toga sedam članica NATO. Pogođene države razgovarale u nedelju o odgovarajućem odgovoru Erdoganu. O čemu se radi? U ponedeljak uveče su amabasdori Nemačke, Francuske, Holandije, Danske, Norveške, Švedske, Finske kao i SAD, Kanade i Novog Zelanda objavili apel u kojem traže brzo oslobađanje turskog preduzetnika i sponzora kulture Osmana Kavale. Kavala (64) je još od 2017. u istražnom zatvoru mada je Evropski sud za ljudska prava još 2019. naložio Turskoj da ga oslobodi. Odiseja po sudovima Kavala nije političar i nema političkih ambicija. Svojim kulturnim sponzorstvom, međutim, postao je antiteza Erdoganu i njegova meta. Svojom fonadacijom Kavala pruža platformu kulturnim radnicima, ali i manjinama u Turskoj. Erdogan i državni mediji upoređuju Kavalu sa Džordžom Sorošem. Pritom sugerišu da strani igrači sprovode zaveru protiv Turske. Osman Kavala je prvo bio optužen za iniciranje i finansiranje protesta 2013. u Istanbulu, u parku Gezi kada su turski građani demonstrirali protiv sve većeg uticaja turskog predsednika Erdogana i sistematskog potkopavanja načela "oca nacije" Kemala Atatürka o oštroj podeli svetovnog i verskog života i vlasti. Od tih optužbi ga je sud u Turskoj oslobodio februara 2020. i trebalo je po presudi Evropskog suda da bude pušten na slobodu. Ali, izdata je nova optužnica - ovaj put da je umešan u puč 15. jula 2016. U optužnici se govori o poltičkoj i vojnoj špijunaži, terorizmu, zaveri, potkopavanja režima i tome slično. Takođe je ponovo otvoren "Gezi proces". Kavala i još 50 optuženih imaju ročište u Istanbulu 26. novembra. U znak protesta protiv Erdoganovih optužbi, Kavala je u petak preko svojih advokata dao do znanja da više neće prisustvovati sudskim raspravama. Pod ovim okolnostima više nije moguće pravedno suđenje, preneli su advokati. Erdogan je "eksplodirao" Na apel ambasadora je odmah usledila žestoka reakcija Redžepa Tajipa Erdogana. "Ko ste vi uopšte? Mislite da možete Turskoj da držite lekcije?" Tako su ga citirali turski mediji. Ambasadori dotičnih zemalja su već u utorak pozvani u tursko ministarstvo spoljnih poslova. Nemački ambasador Jirgen Šulc poslao je svog otpravnika poslova. Tom prilkom je apel ambasadora kritikovan kao mešanje u unutrašnje poslove i jasno stavljeno do znanja da je to "neprihvatljivo". To je već samo po sebi ozbiljan diplomatski korak. Ali Erdogan se nije na tome zaustavio. U subotu u Eskišehiru u zapadnoj Turskoj Erdogan je rekao da je Ministarstvu spoljnih poslova dao odgovarajuće instrukcije da se deset ambasadora proglasi nepoželjnim - diplomatskim rečnikom "persona non grata". Takav korak obično znači da sledi proterivanje diplomata. Erdogan nije postavio nikakv rok - uobičajeno da se se abasadoriam daje rok od 48 sati. Oči uprte u Čavušoglua Iz krugova ministarstva spoljnih poslova u Berlinu rečeno je: "Primili smo k znanju izjave turskog predsednika Erdogana i izveštavanje o tome i trenutno smo u intenzivnim konsultacijama sa devet drugih pogođenih dražava." Američki Stejt dipartment je rekao da je zatražena "jasna pozicija iz Ministarstva inostranih poslova Turske". Oči su sada uprte u turskog ministra inostranih poslova Mevluta Čavušoglua koji se trenutno nalazi u Južnoj Koreji. Ako on bude sledio uputstva svog šefa, bio bi to drastičan korak koji bi veoma opteretio odnose između NATO partnera Turske i EU i SAD - nedelju dana pre samita G20 u Rimu. Erdogan se zapravo nada tom prilikom - bilateralnom sastanku sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom. Nemačka kancelarka Angela Merkel je nedavno (16.10.2021.) bila u oproštajnoj poseti Turskoj. Nemački političari oštro osuđuju potez Erdogana. Potpredsednica Bundestaga, poltičarka Zelenih Klaudija Rot, zahteva sankcije i prekid izvoza oružja Turskoj. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=24&nav_category=78&nav_id=1961287) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 08:20:21 am Quote Turkey: Hundreds protest against govt in Istanbul in wake of corruption allegations Hundreds of demonstrators came out to protest the government in Istanbul on Sunday, in response to recent reports that state-backed conservative Turkish Youth Foundation (TUGVA) - linked to the younger son of Turkish President Recep Tayyip Erdogan - illegally appointed party loyalists for positions across the state organisations. Workers groups, opposition parties and feminist organisations called for the protest, which also voiced other concerns including the exploitation of refugee workers, low minimum wage and a lack of job security. "Due to the bad economy managed by one man, we are heading towards the bottom of bankruptcy every minute," a protester said. Recently leaked documents by a former TUGVA employee also implicates in corruption allegations the Turkey Youth and Education Service Foundation (TURGEV), the Foundation to Spread Ilm (IYC) - both also linked to Bilal Erdogan -, and the conservative pro-government Ensar Foundation. TUGVA and the president's son have dismissed all the claims. https://youtu.be/0-THb8gyO7s Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 11:15:39 am "Erdogan smislio proterivanje ambasadora da skrene pažnju sa krize" Odluka Redžepa Tajipa Erdogana da protera 10 ambasadora, koji su ukazali na nepravilnosti u slučaju Kavale, mogao bi da izazove tenzije sa Zapadom. Analitičari ocenjuju da je posredi pokušaj turskog predsednika da skrene gnev javnosti zbog posrnule ekonomije pred naredne predsedničke izbore, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE). Predsednik Turske naredio je da se ambasadori 10 zemalja, uključujući iz SAD, Francuske i Nemačke, proglase "personom non grata" što je pre moguće, pošto su izaslanici pozvali na puštanje zatvorenog turskog biznismena i filantropa Osmana Kavale, ističe CNN. Ako ministarstvo spoljnih poslova Turske prihvati nalog, može da nastavi s procesom bez daljeg odobrenja što bi, kako ističe CNN, moglo da otvori put za njihovo proterivanje. Taj potez je usledio nekoliko dana posle zajedničke izjave ambasadora SAD, Nemačke, Francuske, Kanade, Danske, Holandije, Finske, Novog Zelanda, Norveške i Švedske u kojoj se poziva na oslobađanje Kavale koji je četiri godine u pritvoru uprkos tome što nije osuđen. Kavala je, ukazuje Asošiejted pres, prošle godine oslobođen optužbi povezanih s antivladinim protestima 2013, ali je presuda poništena i zamenjena novim optužbama u vezi s pokušajem državnog udara 2016. Evropski sud za ljudska prava pozvao je na oslobađanje Kavale 2019. godine, rekavši da je njegovo zatvaranje imalo za cilj da bude ućutkan, kao i da nije potkrepljeno dokazima o prekršaju. Savet Evrope, koji nadzire primenu odluka Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je da će u slučaju da Kavala ne bude oslobođen ponovo pokrenuti postupak za povredu prava u Turskoj krajem novembra. Međunarodni posmatrači i grupe za ljudska prava više puta su pozivale na oslobađanje Kavale i kurdskog političara Selahatina Demirtasa, koji je u zatvoru od 2016. Oni kažu da je njihovo zatvaranje zasnovano na političkim razlozima, što Ankara negira. Kavalina duga pravna odiseja koja uključuje optužbe koje su grupe za ljudska prava opisale kao farsu, postala je simbol Erdoanove kontinuirane represije nad opozicionim ličnostima i disidentima u godinama posle neuspelog puča protiv njegove vlade 2016, ističe Vašington post. Optužnica protiv Kavale delom ga je teretila za dosluh s milijarderom filantropom Džordžom Sorošem, kako bi podstakao proteste 2013. protiv Erdoanove vlade. I Kavala i Soroš su odbacili optužbe, a Kavalu je turski sud oslobodio prošle godine naloživši njegovo puštanje na slobodu. Umesto toga, tužioci su pripremili nove optužbe za pokušaj rušenja vlade i na osnovu kojih, dodaje list, Kavali preti doživotni zatvor. Erdoganov napad na ambasadore, među kojima je i nekoliko saveznika iz NATO-a, ugrožavaju napore Ankare da poboljša odnose sa SAD i Evropom s ciljem popravka posrnule turske ekonomije i stabilizacije turske lire, što je, kako ističe vašingtonski list, ozbiljno narušilo popularnost i predsednika i njegove vladajuće stranke uoči predsedničkih izbora 2023. Čini se da Erdoganova pretnja o proterivanju 10 ambasadora ukazuje na povratak na mračne odnose Turske sa Zapadom, piše Njujork tajms, naglasivši da diplomatama u Turskoj nije odmah određen rok za odlazak pa je nejasno da li će oni zaista biti proterani. Poslednjih godina, dodaje list, Erdogan je često bio u sukobu sa zapadnim zemljama, navodno njegovim saveznicima u NATO-u. Najistaknutija je njegova svađa s Vašingtonom zbog američke podrške kurdskoj grupi u Siriji koju Turska smatra terorističkom organizacijom. On se takođe sukobio sa SAD zbog približavanja Rusiji od koje je Turska kupila ruski napredni sistem protivvazdušne odbrane. Turski predsednik je tek u poslednje vreme ublažio svoj stav prema Zapadu u pokušaju da spasi posrnulu ekonomiju. Međutim, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, preteći proterivanjem diplomata, Erdogan je izgleda odustao od tog gambita i prekinuo odnose na način koji bi mu omogućio da okrivi Zapad za ekonomsku krizu. Erdogan veruje da su svi pozivi za oslobađanje Kavale direktno usmereni na njega samog i otuda njegov oštar odgovor na zajedničku izjavu zapadnih izaslanika pošto je Savet Evrope dao Turskoj poslednje upozorenje da oslobodi aktivistu do suđenja, ocenjuje BBC. Turski zvaničnici tvrde da ne znaju kada bi suđenje Kavali trebalo da počne. Ali ako se to desi, naglašava britanski javni servis, može se očekivati odgovor zemalja koje se sada izjašnjavaju, a to će imati posledice po tursku ekonomiju, naročito jer su neke od tih zemalja najveći trgovinski partneri Turske. Ipak, ovo je veoma odvažan potez i verovatno pokazivanje snage, posebno za unutrašnju politiku godinu i po dana pred izbore. Neki analitičari smatraju da je to retorika za domaću upotrebu, ali drugi tvrde da je Erdoan možda ozbiljan u sprovođenju ovog naloga što, zaključuje BBC u svojoj analizi, ostaje da se vidi. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1999725) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 11:33:09 am Erdogan otvorio 46 fabrika u jednom gradu Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan juče je otvorio 46 novih fabrika u industrijskoj zoni u gradu Eskisehiru. Tom prilikom Erdogan je poručio da će Turska i dalje biti stabilna i sigurna zemlja za ulaganje. "Svi koji ulažu u Tursku nastaviće da ostvaruju dobit", rekao je Erdogan. Obratio se i onima koji očekuju i nadaju se da Turska posrne, prenosi Anadolija. "Poručujem onima koji se nadaju i čekaju da naša zemlja posrne, nemojte se previše uzbuđivati, niko nema moć da poremeti klimu stabilnosti i poverenja u ovoj zemlji", rekao je Erdogan. izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=10&dd=24&nav_id=1954632) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 02:17:16 pm Quote Turkish lira in freefall after Erdogan moves to expel ambassadors The Turkish lira tumbled more than one percent against the dollar after President Recep Tayyip Erdogan called for the expulsion of ambassadors from 10 countries, including Germany and the United States, who had appealed for the release of a jailed civil society leader. Financial market experts are saying that Erdogan is trying to distract from Turkey's desolate economic situation. Inflation has reached almost 20 percent, and the central bank has just cut its lending rate by a full 2 points, possibly making matters worse. https://youtu.be/VWA4ZuBPX_o Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 03:20:29 pm Berlin zabrinut zbog Erdogana Nemačka je izrazila "zabrinutost" i "nerazumevanje" posle izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o proterivanju deset zapadnih ambasadora. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert rekao je da Berlin nije dobio "zvanično saopštenje" iz Ankare, ali da je "sa zabrinutošću, ali i sa nerazumevanjem" primio k znanju izjavu turskog predsednika. Erdogan je naredio da se ambasadori 10 zemalja, uključujući ambasadore SAD, Francuske i Nemačke, proglase personama non grata što je pre moguće, pošto su izaslanici pozvali na puštanje zatvorenog turskog biznismena i filantropa Osmana Kavale. Kanada, Francuska, Finska, Danska, Nemačka, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švedska i SAD pozvale su na "pravedno i brzo rešavanje afere". Turske vlasti su pozvale ambasadore tih deset zemalja na razgovor. Vlasti su optužile Kavalu (64), izdavača i mecenu koji se nalazi u zatvoru četiri godine bez suđenja, da želi da destabilizuje državu. On je 2013. godine podržao antivladine proteste, a 2016. je optužen za pokušaj rušenja vlade tokom neuspelog državnog udara. Evropski sud za ljudska prava naložio je u decembru 2019. da Kavala bude oslobođen. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1999901) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 03:30:59 pm Čovek koji je razbesneo Erdogana – zbog njega proterao 10 ambasadora "Dao sam potrebne naredbe i rekao našem ministarstvu spoljnih poslova da se brzo pobrine za proglašenje 10 ambasadora nepoželjnim osobama." Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ovo u subotu, na iznenađenje mnogih u zemlji, piše jutarnji list. Turski predsednik se razbesneo kad je grupa od deset ambasadora – Kanade, SAD, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske, Finske i Novog Zelanda – prošlog ponedeljka objavila zahtev da se iz zatvora pusti Osman Kavala. I to po hitnom postupku. Nakon toga su pozvani na raport u Ministarstvo spoljnih poslova, ali nisu želeli da promene mišljenje. Nastavili su prigovorima na turski pravosudni sistem. To je primoralo Erdogana da lično interveniše. On je optužio ambasadore da su drski. Agencija Anadolu prenela je Erdoganove reči: "Ambasadori koji traže da se Kavala pusti na slobodu treba ili da razumeju Tursku ili da odu. Ovo nije neka plemenska zajednica. Ovo je Turska”. A sve ovo se desilo zbog jednog čoveka – Osmana Kavale. "Erdogan smislio proterivanje ambasadora da skrene pažnju sa krize" Erdogan "eksplodirao" – da li je preterao? Famozni Gezi park Osman Kavala je u Turskoj vrlo kontroverzna ličnost. Reč je o poslovnom čoveku koji ne podržava turskog predsednika. Bio je jedan od organizatora protesta zbog najavljene gradnje u Gezi parku u Istanbulu koju je podržavao Erdogan. Zbog toga je završio u zatvoru. A onda je optužen da je učestvovao u propalom puču protiv predsednika u leto 2016. godine. Ipak mnogi nisu za to da Kavala bude u zatvoru, čak i deo ljudi iz vladajuće stranke smatra da mu nije mesto u zatvoru. Ali Erdogan misli drugačije. "Od jutra do večeri ponavljaju ambasadori: Kavala, Kavala … Ali taj o kom pričate, Kavala, on je Sorošov agent u Turskoj.” O Džordžu Sorošu svako ima pravo da misli šta želi, ali teško da je baš on odgovoran za probleme sa kojima se Turska susreće. I da u Turskoj ima agenturu. Priča ima i drugu stranu. Upravo je Erdogan bio jedini turski političar koji se susreo sa Sorošom i 2003. godine tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i rekao mu da oni, nova vlada kojoj je bio na čelu, predstavljaju “otvoreno društvo u Turskoj” i tražio njegovu podršku. Soroš je tada pomogao u formiranju lobističke grupe koja je lobirala za novu tursku vladu u glavnim gradovima EU. Sve se raspalo prelomne 2013. godine kad je Istanbul, u kojem je Erdogan bio gradonačelnik, prvi put rekao „ne“. Bio je to težak trenutak za Erdogana, jer su se počele odmotavati priče o korupciji u koju je upetljana njegova porodica. Tada je optužio Kavalu i Soroša da potpiruju proteste. Konačno, 2018. godine Otvoreno društvo prekinulo je rad u Turskoj nakon niza optužbi. Razlog je, kako je Fehim Tastekin objasnio za uticajni Monitor, devijacija turske vladajuće politike od strane vrednosti koje zagovara Otvoreno društvo. Koje je nastavilo da podržava te vrednosti i postalo trn u oku Erdoganu. On je tako našao krivca za većinu nedaća koje ne može prebaciti na Fetulaha Gulena, s kojim je takođe bio u dobrim odnosima a kojeg sada optužuje da je orkestrirao puč. Lira u slobodnom padu Bes vladara Turske može imati veze i s novim padom vrednosti lire nakon što je, po njegovom nalogu, Centralna banka snizila kamate iako je inflacija visoka, na 19%. Erdogan ne prihvata tezu da se inflacija suzbija podizanjem kamatnih stopa. Dodajmo tome i da je globalni nadzornik državnih finansija FATF objavio u četvrtak da je Turska na “sivoj listi” jer nije potvrdila odgovornost u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Sad je i jasnije zašto je Erdogan morao napasti Soroša, navodi Jutarnji list. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1999851) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 03:35:33 pm Ambasada SAD reagovala na optužbe Erdogana Američka ambasada u Turskoj saopštila je da se pridržava diplomatske konvencije po kojoj se ambasade ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Saopštenje je došlo nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom vikenda najavio da će "izbaciti" ambasadore 10 zemalja. "SAD naglašavaju da se pridržavaju Člana 41. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima", navela je Ambasada SAD na Tviteru, prenosi Rojters. Kanada, Holandija i Novi Zeland su poslali sličnu poruku, dok su Norveška i Finska retvitovale američku poruku. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1999973) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 25, 2021, 03:39:44 pm Erdogan sa vladom o proterivanju ambasadora 10 zemalja Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan predsedavao je danas sednicom vlade na kojoj se razgovaralo o eventualnom proterivanju ambasadora SAD i još devet zapadnih zemalja koji su tražili oslobođenje Osmana Kavale. Erdogan je rekao da je tokom vikenda naložio Ministarstvu spoljnih poslova da 10 ambasadora iz zapadnih zemalja proglasi "personama non grata". Naređenje još nije prošlo Ministarstvo spoljnih poslova, ali bi moglo da bude i formalno nakon današnjeg sastanka, preneo je Rojters. Ambasadori iz Kanade, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske, Finske, Novog Zelanda i SAD, pozvali su prošle nedelje na brzo rešavanje slučaja Osmana Kavale, zahtevajući njegovo "hitno puštanje". "Cela situacija predstavlja ozbiljno pitanje, ali koliko smo shvatili, zemlje koje su pomenute, nisu obaveštene ni o kakvoj akciji Turske", izjavio je portparol Evropske komisije. Njih je potom na razgovor pozvalo tursko ministarstvo spoljnih poslova. Kavala je u zatvoru od kraja 2017. godine, a optužen je da je finansirao proteste 2013. i učestvovao u pokušaju puča 2016. godine. Nekoliko ambasada, uključujući SAD, Kanadu, Holandiju i Novi Zeland, saopštilo je da se drže diplomatske konvencije, da se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da nije dobilo nikakvo obaveštenje od Erdogana da će njihov ambasador biti proteran kao i da je Berlin bio u kontaktu sa Francuskom i SAD tokom vikenda. Evropski sud za ljudska prava pozvao je na Kavalino puštanje pre dve godine, rekavši da ne postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-sa-vladom-o-proterivanju-ambasadora-10-zemalja/tyegsxy) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 26, 2021, 05:44:53 am Erdogan poručio zapadnim ambasadorima koji su bili pred proterivanjem iz Turske: "Budite pažljiviji u budućim saopštenjima"
Tanjug 25.10.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da su zapadni ambasadori koji su bili pred proterivanjem iz Turske odstupili od svojih prvobitnih namera i pozvao ih da budu pažljiviji u budućim saopštenjima, preneo je Rojters. Erdogan je tokom vikenda rekao da je naložio da se ambasadori 10 zapadnih zemalja proglase "personama non grata" zbog toga što su pozvali na oslobađanje biznismena Osmana Kavale, koji je pritvoren pre četiri godine pod optužbom da je finansirao proteste i bio umešan u pokušaj državnog udara 2016. godine. SAD i ostale ambasade su danas objavile da se pridržavaju diplomatske konvencije kojom se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 26, 2021, 06:42:30 am Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu Oštra igra turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv zapadnih predstavnika godinama prolazi zbog jakog „ucenjivačkog potencijala“ Turske. Turska je nezamenjiva na jugoistočnom krilu NATO, Amerikanci strahuju od približavanja Erdogana Rusiji, a EU od „rušenja brane“ izbeglicama u Turskoj. Naređenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Ministarstvu spoljnih poslova da se proteraju ambasadori deset zemalja mnoge je iznenadilo i predstavlja novi izazov i za NATO, i za zapadne zemlje, smatra Vojislav Lalić, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske. Interesantno je da je SAD tražila objašnjenje tog poteza a da zemlje poput Norveške i Švedske ne mogu da shvate zašto je Turska povukla taj potez, dodaje on. Takođe, smatra Lalić, interesantno je da se dva dana posle izjave Erdogana nije oglasio niko u turskom Ministarstvu spoljnih poslova. Do najave proterivanja ambasadora deset zemalja došlo je nakon što su oni na društvenim mrežama zatražili da se oslobodi borac za ljudska prava Osman Kavala. Na turskoj „crnoj listi“ persona non grata našli su se ambasadori Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Švedske i SAD. Zahtev za oslobađanje Kavale uputili su i Evropski sud za ljudska prava i Evropski savet. Iz Saveta Evrope su saopštili da će, ako ne oslobode Kavalu kog turske vlasti godinama drže u pritvoru bez presude, pokrenuti postupak isključenja Turske. Ucenjivački potencijal Erdogana Erdoganovo naređenje o proterivanju deset ambasadora još više će pogoršati odnose između Turske i zapadnih zemalja i NATO, pre svega SAD, ističe Lalić i dodaje da predsednik Turske u poslednje vreme igra dvostruku igru tako što sve više igra na kartu Moskve. Podseća da Turska i SAD već duže vremena ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja poput turske kupovine ruskih raketa S 400 nakon čega je Amerika uvela sankcije Turskoj i blokirala njeno učešće u proizvodnji aviona F 35, iako je Turska uložila više od milijardu dolara u taj projekat. Ta se situacija i dalje zaoštrava i nije isključeno će Erdogan ponovo pokušati da ucenjuje Ameriku, čak ni da, eventualno, umesto američkih kupi ruske avione. „Turska je jedna od najznačajnijih članica NATO, nezamenjiva na jugoistočnom krilu i Erdogan očigledno igra na tu kartu jer je svestan da je nezaobilazan faktor. Mada, lično mislim da on igra dvostruku igru. Ali to ne znači da se to ne može i desiti, a već ima ishitrenih komentara na Zapadu u kojima se tvrdi da je Turska već počela da okreće leđa NATO. To bi bio lom ne samo za NATO nego i za samu Tursku“, kaže Lalić. Igra uoči susreta sa Bajdenom Ipak, prema njegovim rečima, u ovom trenutku gotovo je neizvodljivo da Turska napusti NATO iz prostog razloga što je Turska i strateški i naoružanjem decenijama vezana za Alijansu i nemoguće je preko noći da je napusti. „Erdogan je toga očigledno svestan i zato igra na kartu Rusije ali on sada nudi i da kupi rakete 'Patriot' i F 16 umesto najsavremenijih aviona F 35, jer je turska avijacija zastarela“, kaže Lalić, podsećajući da bi Erdogan i američki predsednik Džozef Bajden trebalo bi da se sastanu u Rimu 31. oktobra na samitu G 20. Turska brana za izbeglice ka EU Kad je reč o ucenjivačkom potencijalu Erdogana naspram EU, odnosno puštanju talasa migranata ka uniji, prema Laliću, reč je o problemu koji stalno opterećuje odnose Turske i EU. Ankara uporno optužuje Brisel da se dvolično ponaša nakon postignutog sporazuma iz 2016. i zaustavljanja talasa izbeglica u Turskoj jer EU ne ispunjava svoje obaveze, iako u Briselu stalno tvrde da su uplatili obećanih šest milijardi evra, dodaje naš sagovornik. Odnos EU i Turske praktično je sveden na protokolarne susrete, ističe Lalić i podseća da već godinama Turska nije otvorila pregovore ni o jednom poglavlju. Turska je 2005. godine počela pristupne pregovore, istog dana kad i Hrvatska, a Hrvatska je već osam godina punopravni član dok je Turska završila pregovore o samo jednom poglavlju. „U Turskoj je sve veće raspoloženje protiv EU iako u vladi kažu da je to njihov strateški cilj. Komentarišući najnoviji izveštaj o približavanju Turske EU koji je najkritičniji do sada jer se u njemu kaže da su pregovori praktično prestali, jedan turski poslanik je u parlamentu rekao da ako EU nastavi tako da se ponaša, Turska će ući u EU u 22. veku, ako i tada uđe“, zaključio je Lalić. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211025/novo-iznenadjenje-sa-bosfora-otkud-erdoganu-veliki-ucenjivacki-potencijal-prema-zapadu-1130972672.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 26, 2021, 11:24:44 am Erdogan odustao: "Biće oprezniji" Zapadni ambasadori u Turskoj su se "povukli" i biće "obazriviji u budućnosti", izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan On je odustao od proterivanja 10 diplomata kojima je to pretio zbog njihove podrške zatvorenom filantropu Osmanu Kavali. "Naša namera nije bila da izazovemo krizu" već da zaštitimo suverena prava Turske, rekao je Erdogan. "Verujemo da će ovi ambasadori, koji su ispunili svoju obvezu prema članu 41. Bečke konvencije, sada biti oprezniji u svojim izjavama", rekao je u televizijskim izjavama nakon trosatnog sastanka vlade u Ankari. Deset ambasadora iz SAD, Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Švedske, pozvale su u zajedničkom saopštenju 18. oktobra na "brzo i pravedno rešenje slučaja " Osmana Kavale, koji je u zatvoru od 2017. godine. Erdogan je to protumačio kao "napad" i "uvredu" turskog pravosudja u izjavi posle sastanka svoje vlade. "Bio je moj zadatak šefa države da dam potreban odgovor", dodao je turski predsednik i ocenio da turski sudovi ne dobijaju naredjenja od bilo koga. "Njihovo novo saopštenje pokazuje da su se povukli", rekao je Erdogan pošto su 10 zemalja potvrdile u saopštenjima da deluju "u skladu sa članom 41 Bečke konvencije" koja reguliše diplomamtske odnose i zabranjuje bilo kakvo mešanje u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Erdogan je u subotu objavio da je naredio proterivanje što je brže moguće tih 10 diplomata, mada ta najava nije praćena zvaničnim obaveštenjem upućenom datim državama. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=26&nav_category=78&nav_id=2043416) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 26, 2021, 05:10:58 pm Erdogan se "predomislio"
IZVOR: DW UTORAK, 26.10.2021. Pretnja o mogućem izbacivanju deset zapadnih ambasadora iz zemlje, čini se, više nije tema. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smiruje tenzije. Šta se krije iza tog sukoba? Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom vikenda je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da se ambasadori ukupno deset zemalja, među njima i amabasador Nemačke, proglase nepoželjnim osobama. Međutim, nakon sednice vlade, u ponedeljak uveče, njegov ton postao je pomirljiviji. Kako je rekao, amasadori su "odstupili od klevetanja zemlje". Takođe je izrazio nadu da da će ambasadori ubuduće "u svojim izjavama u vezi sa suverenim pravima Turske biti oprezniji". Ta Erdoganova izjava usledila je nakon saopštenja ambasade SAD i ostalih zapadnih diplomatskih predstavništava da su se u skladu sa članom 41. Bečkog sporazuma pridržavali diplomatske konvencije da se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Posmatrači međutim govore o "strateškoj dvosmislenosti" koja "Erdoganovim ljudima omugućuje da tvrde da se Zapad predao, dok engleska verzija pokazuje da je Zapad zadržao čvrst stav kada je reč o ljudskim pravima". Strane diplomate su prethodno zajednički zatražile oslobađanje kulturnog mecene Osmana Kavale koji je četiri godine u zatvoru, bez da je prethodno osuđen. Evropski sud pravde još je u decembru 2019. godine zatražio njegovo oslobađanje. Koji su politički razlozi? Erdgogan verovatno želi da skrene pažnju s domaćih političkih problema, smatra ekspertkinja za Tursku dr Šarlote Jopien. Ona kaže da je turski predsednik pod velikim pritiskom i da je njegova popularnost poslednjih meseci znatno oslabila. Njena analiza poklapa se sa podacima nezavisnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja "Avrasya", koji pokazuju da Erdognova stranka AKP trenutno nema podršku ni 30 odsto birača. Izgleda da je ta slabost dovela do ujedinjenja opozicije koja je godinama bila podeljena. Kemalistička CHP i nacionalno konzervativna stranka IYI trenutno bi zajedno osvojile više od 40 odsto glasova. S obzirom na to da postoje i druge manje stranke koje su protiv Erdogana, kao i prokurdski liberalni HDP koji ima podršku nešto manje od deset odsto birača, šef države i njegova stranka morali bi da strahuju za pobedu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Zašto Erdoganova popularnost opada? Erdoganovom rejtingu pre svega šteti loša ekonomska situacija. Stopa inflacije je trenutno 20 odsto, korupcija je u porastu, a vrednost turske lire nastavlja da opada. Početkom sedmice za jedan američki dolar moglo je da se dobije rekordnih 9,59 lira. Nakon Erdoganovih pomirljivih tonova lira se ponovo oporavila. Posledice slabljenja domaće valute koje traje već duže vremena, su velike: važan uvoz od koga Turska zavisi postaje sve skuplji. Mnogi Turci su u dolarima uzeli kredite koja više ne mogu da otplaćuju. Zbog inflacije su se takođe povećali svakodnevni troškovi. Da li je bilo sličnih slučajeva? Bez obzira da li se radilo o diplomatskoj krizi nastaloj zbog nemačkog novinara Deniza Judžela, koji je neko vreme bio u zatvoru u Turskoj, ili o sporu sa SAD i Francuskom u vezi s masovnim ubijanjem Jermena u Osmanskom carstvu za vreme Prvog svetskog rata, nije prvi put da Erdogan pokušava sa skandalom da regrutuje svoje pristalice. Često su tada na meti druge zemlje, koje Tursku navodno žele da ugroze. Ili mediji koji navodno netačno izveštavaju. Taktika polarizacije deo je uvek iste kalkulacije: računa se s tim da će kurs konfrontacije sa stranim neprijateljim naići na podršku mnogih nacionalistički orijantisanih Turaka. Na taj način se i opozicija primorava da podrži "nacionalnu liniju". Kakve su reakcije? Ali izgleda da Erdoganova računica u vezi s opozicijom ne funkcioniše. Njegovi politički protivnici ne ustručavaju se od oštrih kritika. Šef najveće opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu, poručuje da šef države pokušava da stvori razloge "za pad ekonomije, koju je sam upropastio". Slično govori i predsednik "Stranke za budućnost", Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova i bivši premijer. On smatra da nije reč ni o Osmanu Kavali, ni o nezavisnosti pravosuđa, već da Erdogan samo želi da polarizuje: "Umesto državničke logike on koristi vulgaran jezik. To je sramota za našu zemlju". Šta Erdoganu preostaje? I pored oštrih kritika u zemlji i pritiska spolja, turski predsednik i dalje ima načina kako da i sam vrši pritisak – recimo približavanjem Turske kao članice NATO Rusiji. Ankara je od Moskve već kupila raketni odbrambeni sistem S-400 i pored protivljenja saveznika i izričitih zahteva SAD. Vašington je nakon toga odbio da isporuči Turskoj borbeni avion F-35. U predsedničkoj palati u Ankari sada se, pored kupovine drugih sistema protivvazdušne odbrane, razmišlja i o kupovini ruskih borbenih aviona. To nije mala stvar, jer je vojska Turske druga po velični u zapadnoj vojnoj alijansi. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 28, 2021, 05:31:33 am Nakon što je Erdogan turski predsednik zapretio da će proterati američkog ambasadora, savetnici Bajdena i Erdogana razgovarali o spornim pitanjima
Srna 27.10.2021. Bliski savetnici predsednika SAD Džoa Bajdena i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana razgovarali su u sredu o brojnim pitanjima, a među temama je bilo i rešavanje nesuglasica, saopštila je Bela kuća. Razgovor je održan nekoliko dana nakon što je Erdogan zapretio da će proterati američkog ambasadora i izaslanike ostalih zapadnih zemalja. - Američki nacionalni savetnik za bezbednost Džejk Saliven i Erdoganov savetnik Ibrahim Kalin diskutovali su o Avganistanu, Bliskom istoku, Južnom Kavkazu i Istočnom Mediteranu, kao i o odnosima dve zemlje u sferi odbrane - navodi se u saopštenju - Oni su se saglasili da je važno nastaviti dijalog radi rešavanja nesuglasica i održavanja konstruktivnih bilateralnih veza - piše u saopštenju. Erdogan je tokom vikenda zapretio da će 10 ambasadora biti proglašeni za nepoželjne osobe jer su zatražili oslobađanje zatvorenog filantropa. Turski predsednik je pre dva dana rekao da su ambasadori ustuknuli i da će ubuduće postupati pažljivije. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 28, 2021, 06:16:49 am Erdogan najavio susret sa Bajdenom
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.10.2021. Vašington -- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da očekuje da će se sastati sa američkim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom. Kako je rekao, njihov susret biće na marginama klimatskog samita u Glazgovu i razgovaraće o izbacivanju Turske iz američkog programa proizvodnje stelt borbenih lovaca F-35. SAD su 2019. godine izbacile Tursku, svog saveznika u NATO iz međunarodnog programa proizvodnje borbenih aviona F-35 zbog odluke Ankare da kupi napredni ruski protivvazušni raketni sistem S-400, navodeći da taj sistem ugrožava bezbednost lovaca F-35, preneo je AP. Erdogan je ranije izjavio da njegova vlada nastoji da povrati uplatu od 1,4 milijarde dolara koju je Ankara uplatila pre nego što je izbačena iz programa peroizvodnje F-35, navodeći da su SAD predložile Turskoj prodaju borbenih aviona F-16 kako bi se nadoknadio uplaćeni novac. "Najverovatnije ćemo imati sastanak u Glazgovu umesto u Rimu. Naše najvažnije pitanje biće F-35“, rekao je Erdogan novinarima po povratku s putovanja u Azerbejdžan. Predsednik Turske je ranije najavio da planira da se sastane sa Bajdenom tokom sastanka G-20 u Rimu rekavši da se mora razgovarati "o planu otplate.'' Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 28, 2021, 09:16:42 am Quote Is Erdogan trying to break free from US, Europe and NATO? https://youtu.be/3vcpik674og Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on October 30, 2021, 05:26:47 am Sultanova dobro poznata taktika
J.R. 29.10.2021. Skoro kao da Turska priželjkuje haos. Pretnja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će proterati ambasadore moćnih saveznika samo nekoliko dana nakon masovnog smanjenja kamatnih stopa bila je recept za pad lire. To je upravo ono što je Erdogan postigao - lira je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar u ponedeljak. Pala je za oko 24 odsto ove godine, što je čini najlošijom među konkurentima na tržištima u razvoju. Kako piše "Blumberg", monetarna i diplomatska politika Turske sve više su vođene potrebom za kontroverzom. Erdogan je u subotu rekao da ambasadori 10 zemalja, uključujući Ameriku, Nemačku i Francusku, više nisu dobrodošli u Tursku nakon što su tražili oslobađanje istaknutog biznismena i filantropa Osmana Kavale. Nakon toga je usledio muk, a odluka iako najavljivana, neće zasad biti sprovedena. Iako spoljnopolitički sukobi nisu direktno povezani sa prošlonedeljnim šokantnim smanjenjem stope od 200 baznih poena, oni služe sličnoj svrsi: eroziji poverenja u sposobnost Turske da upravlja odnosima sa kapitalom i saveznicima. Zašto bi Erdogan nastojao da potkopa valutu, često viđenu kao barometar ekonomskog zdravlja? "Blumberg" smatra da on pokušava da podstakne ideju da mračne sile žele da naude Turskoj, a on je jedini čovek koji može da im se suprotstavi. Već u ponedeljak, odmah nakon dramatičnog pada lire, Erdogan je pomirljivim tonom ublažio svoj stav o proterivanju ambasadora. Lira se nakon toga stabilizovala, a turski predsednik je svakako ostvario svoje ciljeve. Skretanje pažnje Erdogan verovatno želi da skrene pažnju sa domaćih političkih problema, kaže za DW ekspertkinja za Tursku dr Šarlote Jopien. Ona kaže da je turski predsednik pod velikim pritiskom i da je njegova popularnost poslednjih meseci znatno oslabila. Njena analiza poklapa se sa podacima nezavisnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Avrasya“, koji pokazuju da Erdognova stranka AKP trenutno nema podršku ni 30 odsto birača. Izgleda da je ta slabost dovela do ujedinjenja opozicije koja je godinama bila podeljena. Kemalistička CHP i nacionalno konzervativna stranka IYI trenutno bi zajedno osvojile više od 40 odsto glasova. S obzirom na to da postoje i druge manje stranke koje su protiv Erdogana, kao i prokurdski liberalni HDP koji ima podršku nešto manje od deset odsto birača, šef države i njegova stranka morali bi da strahuju za pobedu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Erdoganovom rejtingu pre svega šteti loša ekonomska situacija. Pored pada lire, tu su i stopa inflacije od trenutno 20 odsto i korupcija u porastu. Posledice slabljenja domaće valute koje traje već duže vremena, su velike: važan uvoz od koga Turska zavisi postaje sve skuplji. Mnogi Turci su u dolarima uzeli kredite koja više ne mogu da otplaćuju. Zbog inflacije su se takođe povećali svakodnevni troškovi. Ovo nije prvi put da Erdogan pokušava haosom da regrutuje pristalice. Najačešće su na meti njegove taktike druge zemlje koje navodno žele da ugroze Tursku, ili mediji koji netačno izveštavaju. Taktika polarizacije deo je uvek iste kalkulacije: računa se s tim da će kurs konfrontacije sa stranim neprijateljim naići na podršku mnogih nacionalistički orijantisanih Turaka. Na taj način se i opozicija primorava da podrži "nacionalnu liniju“. Ali izgleda da Erdoganova računica u vezi sa opozicijom ovog puta ne funkcioniše, piše DW. Njegovi politički protivnici ne ustručavaju se od oštrih kritika. Šef najveće opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu, poručuje da šef države pokušava da stvori razloge "za pad ekonomije, koju je sam upropastio“. Slično govori i predsednik "Stranke za budućnost“, Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova i bivši premijer. On smatra da nije reč ni o Osmanu Kavali, ni o nezavisnosti pravosuđa, već da Erdogan samo želi da polarizuje: "Umesto državničke logike on koristi vulgaran jezik. To je sramota za našu zemlju“. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on October 30, 2021, 11:24:07 am Quote Turkey | Has It Finally Left the West? In October 2021, Turkey's President, Recep Tayyip Erdogan, sparked a major diplomatic crisis when he threatened to expel the ambassadors of the United States, France, Germany and seven other Western states. While the dispute was seemingly quickly resolved, in truth the underlying crisis remains very much in place. Indeed, the incident, and its causes, underscore the growing sense that Turkey is no longer a part of the Western club? So, has Turkey finally left the West? https://youtu.be/Ia8V2mknIL8 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 01, 2021, 06:08:46 am Bajden i Erdogan razgovarali u Rimu o zahtevu Turske za kupovinu aviona F-16
Tanjug 31.10.2021. Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je danas sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, na marginama sastanka G20 u Rimu, i o zahtevu Turske za kupovinu borbenih avionona F-16 i o tenzijama oko ljudskih prava. Zvaničnik američke administracije rekao je u subotu da će predsednik Bajden upozoriti turskog kolegu da bilo kakve "nagle akcije" neće dobro doći američko-turskim odnosima, kao i da treba izbeći krizu, nakon što je Erdogan zapretio proterivanjem američkog ambasadora u Turskoj i drugih stranih izaslanika zbog traženja oslobađanja zatvorenog filantropa Osmana Kavale. Kako se navodi, Erdogan je kasnije odustao od pretnje proterivanja 10 zapadnih ambasadora. Očekivalo se da će Bajden razgovarati o zahtevu Turske za kupovinu borbenih aviona F-16, čemu su se američki zakonodavci usprotivili zato što je Turska kupila ruske raketne odbrambene sisteme. Dvojica predsednika su se fotografisala pre razgovora, a na pitanje upućeno Bajdenu da li planira da Turskoj pokloni borbene avione F-16, on je odgovorio da obojica "planiraju da imaju dobar razgovor". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 01, 2021, 06:49:08 am Недеља, 31.10.2021.
Војислав Лалић Турска припрема нове војне упаде у Сирију и Ирак Парламент усвојио одлуку према којој председник Ердоган и армија могу да изводе војне операције у суседним земљама како би се тамо „обрачунали с терористима” Турски парламент је усвојио одлуку која шефу државе и генералима даје одрешене руке да могу, кад год процене да је неопходно, да покрену прекограничне војне операције у Ираку и Сирији како би се тамо обрачунали са, како се наводи, терористима. Та одлука ће бити на снази две године. Предлог кабинета председника Реџепа Тајипа Ердогана подржали су посланици владајуће коалиције (Партије правде и развоја – АКП и Партија националистичког покрета), као и мала опозициона странка Добра, док су против гласали посланици две највеће опозиционе странке – Републиканске народне партије и прокурдске Народне демократске странке. „Војна интервенција је неопходна због све већих сукоба на јужним границама Турске. Присуство терористичких група Радничке партије Курдистана (ПКК) и Исламске државе (ИД) у Сирији и Ираку представља директну претњу регионалном миру, стабилности као и безбедности наше земље”, истиче се у одлуци која би требало да оправда будуће прекограничне упаде турске армије која је и последњих година, под истим изговором, више пута интервенисала у суседним земљама. У одлуци се посебно говори о активностима ПКК и њене сиријске „филијале” (Јединице за заштиту народа), које, како се тврди, представљају директну претњу Турцима који живе у југоисточној Анадолији. Њих последњих година подржава и наоружава Пентагон пошто се, како се тврди у Вашингтону, од првог дана истински боре против џихадиста Исламске државе. У Анкари упорно истичу да су они терористи, експоненти забрањене ПКК која је на „црној листи” у Европској унији и Америци. То је један од проблема који последњих година оптерећују односе две савезничке земље, чланице НАТО-а. То су двоструки стандарди у борби против екстремиста који ће ослабити алијансу, упозоравају у Анкари. Ситуација је сада најтежа у Идлибу, јединој провинцији на северу Сирије коју контролишу опозиционе снаге. Примирје у том региону често крше снаге режима Башара ел Асада и његови савезници, тврде у Анкари, тражећи оправдање за своје упаде у суседну земљу. У тим операцијама је у последње време страдало и више турских војника. У последњих пет година турска армија је у Сирији извела три велике прекограничне операције („Маслинова гранчица”, „Штит Еуфрата” и „Извор мира”). На тај начин Анкара жели да очисти од терориста погранично подручје где би могли да се врате и привремено сместе избеглице које су последњих година стигле у Турску. Терористичка ПКК – тврде у Анкари – има своје базе на северу Ирака на планини Кандил, у пограничном подручју према Анадолији. Они одатле деценијама упадају у Турску и изводе оружане акције. У Анкари их оптужују да су криви за смрт више од 40.000 грађана, углавном цивила. С друге стране, у Багдаду и Дамску оптужују Ердогана да се „понаша као османски освајачи”, да крши Повељу Уједињених нација и угрожава њихов суверенитет и територијални интегритет. Они узалудно позивају Анкару да повуче своје јединице и да проблеме с Курдима решава на својој територији, а не у Сирији и Ираку. „Те прекограничне операције су у складу с међународним правом јер се ми на тај начин боримо против терориста који угрожавају безбедност наших грађана на југу земље. Турска придаје велики значај територијалном интегритету Ирака и Сирије, али је одлучна да неутралише екстремисте који су нашли уточиште у тим земљама. Наши војници ће се вратити у земљу када се обрачунају са терористима”, покушавају да објасне у влади мада то није лако разумети. Турски прекогранични походи наилазе на осуде и у већини арапских земаља. У томе предњаче Сирија, Уједињени Арапски Емирати и Египат. „Ердоган је главни иницијатор сукоба у Сирији, Либији и Нагорно-Карабаху. Он има директне контакте са Исламском државом, која преко Турске кријумчари сиријску нафту”, оптужује председник Сирије Башар ел Асад. „Војне интервенције Турске у Ираку, Сирији, Либији угрожавају безбедност у ширем региону. То је у супротности с резолуцијама Савета безбедности УН”, речено је на недавној седници министарског савета Арапске лиге. У Анкари одбацују те оптужбе „у целини” и прозивају арапске земље што не помажу – за разлику од Турске – својој браћи која су последњих година угрожена на просторима Блиског истока и северу Африке. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 01, 2021, 07:00:07 am Bajden poručio Erdoganu da SAD i Turska moraju da izbegavaju krize
SVET Autor: Beta/AP 31. okt. 2021 Američki predsednik Džozef Bajden rekao je turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da njihove zemlje moraju bolje da upravljaju nesuglasicama nakon što je partnerstvo između NATO saveznika testirano pretnjom Turske o proterivanju američkog ambasadora i kupovinom ruskog odbrambenog raketnog sistema. U Rimu, gde je na marginama G20 iza zatvorenih vrata razgovarao sa Erdoganom skoro sat vremena, Bajden nije odgovorio na pitanja novinara da li se Turska previše približila Rusiji, kao ni o kršenju ljudskih prava. U saopštenju Bele kuće je navedeno da je Bajden na sastanku ponovo potvrdio značaj Turske kao saveznika u NATO-u, kao i njeno odbrambeno partnerstvo sa SAD, ali je izrazio zabrinutost zbog ruskog raketnog sistema S-400. Uloga Turske kao saveznika u NATO-u bila je pod oštrom kontrolom poslednjih nedelja. Erdogan je na skupu 23. oktobra rekao da će 10 stranih ambasadora koji su pozvali na oslobađanje uhapšenog filantropa Osmana Kavale biti proglašeni personama non grata. Deset ambasadora u Turskoj, medju kojima SAD, Francuske i Nemačke, ranije su izdali saopštenje u kojem su zatražili da se reši slučaj Osmana Kavale koji je u zatvoru od 2017. godine iako nije osuđen. SAD se snažno protive upotrebi ruskog sistema i kažu da on predstavlja pretnju NATO i američkim avionima. Na tursku kupovinu ruskog sistema S-400 Trampova administracija je odgovorila izbacivanjem Turske iz programa proizvodnje borbenih aviona F-35. Turska smatra da bi S-400 mogli da se koriste nezavisno od sistema NATO-a i da zato ne predstavljaju rizik. Ankara je zainteresovana za kupovinu američkih borbenih aviona F-16, ali je Bajden bio „veoma jasan“ sa Erdoganom da postoji proces kroz koji takva prodaja mora da prođe, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije novinarima posle sastanka u Rimu. U saopštenju Bele kuće je navedeno da su Bajden i Erdogan razgovarali i o političkom procesu u Siriji, humanitarnoj pomoći Avganistancima, izborima u Libiji, situaciji u istočnom Sredozemlju i diplomatskim naporima na Južnom Kavkazu. Bajden je izrazio zabrinutost za ljudska prava i vladavinu zakona u Turskoj i pozvao zemlje da više sarađuju i efikasno rešavaju „nesuglasice“, saopštila je Bela kuća. Bajden i Erdogan su se poslednji put sastali u junu na samitu NATO-a gde su razgovarali o mogućnosti da Turska obezbeđuje i upravlja međunarodnim aerodromom u Kabulu, u Avganistanu, ali ti planovi su pali u vodu nakon što su talibani preuzeli u toj zemlji. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 01, 2021, 08:06:45 am Erdogan krenuo ka Glazgovu i odmah se vratio u Tursku Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan vratio se rano jutros u Tursku, izvestila je turska državna agencija Anadolija. Kako navode mediji, on se vratio u zemlju umesto da otputuje na klimatsku konferenciju COP26 u Glazgov. Tursko predsedništvo nije navelo razlog za Erdoganov neplanirani povratak, ali je jedan zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao da je bilo protokolarnih problema u vezi sa planiranim prisustvom predsednika na tom sastanku, prenosi agencija Rojters. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=01&nav_category=78&nav_id=2048987) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 01, 2021, 01:59:06 pm Zašto je Erdogan odustao od konferencije u Glazgovu i iznenada se vratio u Tursku?
Novosti onlajn 01. 11. 2021. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan otkazao je planove da prisustvuje klimatskoj konferenciji COP26 u Glazgovu i vratio se rano jutros u Tursku nakon što Velika Britanija nije ispunila zahteve Ankare o bezbednosnim protokolima, izjavila su dva turska zvaničnika za Rojters. Erdogan se vratio u Tursku sa samita G20 u Rimu umesto da putuje na samit o klimi u Glazgovu, objavila je državna agencija Anadolija. Tursko predsedništvo nije objavilo razlog Erdoganovog neplaniranog povratka u zemlju. Jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da postoje problemi sa protokolom u vezi sa planiranim prisustvom predsednika Turske sastanku u Glazgovu. Drugi turski zvaničnik rekao je da britanske vlasti nisu ispunile zahteve Turske u vezi sa protokolom i bezbednosnim merama. - Predsednik je doneo takvu odluku jer naši zahtevi u vezi sa brojem vozila za obezbeđenje i neki drugi bezbednosni zahtevi nisu u potpunosti ispunjeni - rekao je neimenovani visoki zvaničnik Rojtersu. Ranije se očekivalo da će se Erdogan u Glazgovu sastati sa američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom, ali su se dvojica predsednika sastala u Rimu u nedelju. Izvor. www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 02, 2021, 07:23:05 am "Čuvam dostojanstvo" Turski predsednik trebalo je da učestvuje na samitu u Glazgovu, ali se od toga odustalo. Novinarima je rekao da je razlog protokol, odnosno da im je rečeno da škotska strana nije odgovorila na zahteve Ankare. Međutim, Erdogan tvrdi da su jednoj drugoj zemlji ispunili takve zahteve. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otkazao je svoje prisustvo na Globalnom samitu o klimi u Glazgovu jer Britanija nije ispunila bezbednosne uslove koje je Turska postavila. "Kada nisu ispunili naše zahteve, odlučili smo da ne idemo u Glazgov", rekao je Erdogan i naveo da je protokol na kojem je Ankara insistirala onaj koji se uvek primenjuje na međunarodnim putovanjima. Britanski premijer Boris Džonson je prethodno rekao da je problem rešen. "Međutim, u poslednjem momentu nam je rekao da je i dalje problem škotska strana", istakao je turski predsednik. Erdogan je rekao i da je naknadno saznao da su uslovi kakve je Turska tražila odobreni jednoj drugoj zemlji, kao izuzetak. Tu zemlju nije imenovao. "Dužni smo da čuvamo dostojanstvo svoje nacije", poručio je Erdogan. U britanskoj vladi nisu hteli da komentarišu mere bezbednosti, dok su u škotskoj policiji rekli da ne daju komentare kada je reč o bezbednosti VIP gostiju. Jedan turski zvaničnik je ranije rekao Rojtersu da broj vozila i još neka druga bezbednosna pitanja nisu u potpunosti ispunjeni. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=01&nav_category=78&nav_id=2049423) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: dark-bullet on November 02, 2021, 08:31:03 am U pitanju je brojnost i naoružanje Erdoganove pratnje.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 04, 2021, 07:19:52 am Pokrenuta istraga; ko je i zašto tvrdio da je Erdogan mrtav? Turske vlasti pokrenule su pravni postupak protiv 30 osoba jer su na Tviteru objavili niz postova o navodnoj smrti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. U saopštenju policije kaže se da su osumnjičeni pod istragom zbog objava sa haštagom "olmus" što je turska reč koja u grubom prevodu znači "mrtav je". Mogli bi biti optuženi zbog navodnog širenja "dezinformacija i manipulativnog sadržaja" kao i vređanje Erdogana, prenosi AP. Tvitovi su usledili nakon sve češćih spekulacija o Erdoganovom zdravlju koje su usledile posle nedavnog snimka na kojima se vidi kako se turski predsednik nestabilno i teško kreće. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=03&nav_category=78&nav_id=2050898) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 04, 2021, 08:20:08 am Službeniku mornarice SAD stavili vreću na glavu: Turske vlasti uhapsile 17 osoba Turske vlasti uhapsile su danas 17 osoba jer su, u znak protesta protiv politike SAD na Bliskom istoku, stavili vreću preko glave civilnom službeniku američke mornarice, koji je bio u poseti Istanbulu. Grupa privedenih ljudi napala je civilnog službenika američkog mornaričkog broda koji je "došao u naš grad u okviru posete luci", navodi se u saopštenju kancelarije guvernera Istanbula, koja nije precizirala bilo kakve moguće optužbe protiv ove grupe, prenosi Rojters. Organizacija Turska omladinska unija (TGB), koja je prihvatila odgovornost za incident, podelila je na Tviteru fotografije na kojima se vidi grupa ljudi koja skandira protiv SAD. "STAVILI SMO #VREĆU na glavu AMERIČKOM VOJNIKU u Istanbulu. Ponovo! SAD su ubice miliona i najveća pretnja potlačenim nacijama.Oni ne mogu slobodno da šetaju našim krajevima. Ova vreća je odgovor svih naroda koji pružaju otpor! Jenki idite kući", "napisali su oni juče na Tviteru, kritikujući i američku podršku kurdskoj miliciji u Siriji YPG, koju Ankara smatra teroristima. U ponedeljak je kapetan američkog brod Maunt Vitni izjavio da se njegova posada raduje poseti Turskoj i "poboljšanju odnosa sa našim turskim saveznicima", dok se plovilo kretalo Bosforom da bi se pridružilo aktivnostima NATO u Crnom moru. TGB je izveo sličan čin 2014. stavljajući vreće na glavu trojici američkih vojnika koji su se vraćali sa vežbe u regionu Crnog mora, kao "simbol borbe i otpora američkom imperijalizmu na Srednjem istoku i ostalim delovima sveta", kako su tada naveli. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/sluzbeniku-mornarice-sad-stavili-vrecu-na-glavu-turske-vlasti-uhapsile-17-osoba/wjc6lf0) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 05, 2021, 06:48:10 am Bajden zabrinut zbog S-400
Novosti online 03. 11. 2021. AMERIČKI predsednik DŽozef Bajden je tokom samita G20 u Rimu proteklog vikenda preneo svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu zabrinutost u vezi sa činjenicom da Ankara koristi ruske sisteme za protivvazdušnu odbrane S-400, izjavio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs na redovnom brifingu. - Predsednik Bajden ponovo je potvrdio naše partnerstvo i značaj Turske kao partnera NATO-a. Istovremeno je na ovom sastanku predsednik turskom lideru preneo našu zabrinutost zbog činjenice da Turska ima ruske sisteme S-400 - rekao je Prajs. Kako je naveo, Sjedinjene Američke Države su „vrlo jasno“ prenele Turskoj svoju zabrinutost. - Takođe smo jasno naznačili posledice prisustva ruskih S-400, uključujući i u kontekstu učešća Turske u programu (nabavke borbenih aviona) F-35 - dodao je portparol. Samit G20 održan je u glavnom gradu Italije 30-31. oktobra. Rusija i Turska zaključile su ugovor za pukovski komplet protivvazdušnih raketnih sistema S-400 2017.godine, a isporuke su izvršene u leto-jesen 2019. godine. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 05, 2021, 07:39:37 am „Jedva hoda, teško diše“: Šta se dešava sa Erdoganovim zdravljem?
SVET Autor: Ana Tašković 04. nov. 2021 Turske vlasti pokrenule su pravni postupak protiv 30 osoba zbog toga što su na Tviteru objavili niz postova u kojima tvrde da je predsednik Redžep Tajip Erdogan umro. Istovremeno, društvenim mrežama kruže snimci na kojima se vidi kako Erdogan teško hoda, a neki tvrdi da ima i ozbiljnijih zdravstvenih problema. U saopštenju policije kaže se da su osumnjičeni pod istragom zbog objava sa haštagom „olmus“, što u grubom prevodu sa turskog znači „mrtav je“. Osobe protiv kojih se vodi postupak zbog spornog haštega mogle bi da budu optužene zbog širenja „dezinformacija i manipulativnog sadržaja“, kao i vređanja Erdogana, prenosi AP. Tvitovi su usledili nakon sve češćih spekulacija o Erdoganovom zdravlju praćenih snimcima na kojima se vidi kako se turski predsednik nestabilno i teško kreće. Na najnovijem snimku čini se da se Erdogan muči da hoda dok izlazi iz sale. Na društvenim mrežama su isticali da turski predsednik ne izgleda dobro, a neki su tražili njegovu ostavku. Ovaj snimak nije jedini. Naprotiv. Prethodnih meseci pojavio se čitav niz snimaka na kojima se vidi Erdogan koji ne izgleda baš najbolje. Na jednom snimku iz februara je prikazano kako mu treba pomoć supruge dok je silazio niz stepenice. Drugi video iz avgusta pokazuje Erdogana koji se muči da hoda u mauzoleju osnivača Turske Mustafe Kemala Ataturka. O Erdoganovom zdravlju kruže brojne glasine. Neki izveštaji kažu da zaboravlja stvari i da se žalio na probleme sa disanjem, da se osećao izgubljeno i da je povraćao. Prema toj tvrdnji, Erdogan navodno sada oko sebe ima više lekara nego svog osoblja i da je smanjio susrete sa novinarima. Pre javnih događaja navodno uzima lekove protiv bolova. Sa druge strane vlada u Ankari objavljuje snimke na kojima se vidi kako je Erdogan dobrog zdravlja, da normalno hoda, čak i da igra košarku sa ministrima. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 07, 2021, 06:20:53 am Predsednik Erdogan upozorio na strašne posledice klimatskih promena: "Vodiće se borba za vodu i hranu"
Tanjug 06.11.2021. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio će se zbog klimatskih promena, suša, porasta stanovništva i urbanizacije, u budućnosti borba voditi oko vodnih resursa i hrane. On je na ceremoniji puštanja u rad brane i hidroelektrane Ilisu rekao da će njen kapacitet skladištenja vode oko 11 milijardi kubnih metara, snage od 1.200 megavata, Turskoj godišnje osigurati finansijsku korist od tri milijarde lira. "Voda znači život u našoj civilizaciji. Energija je još jedan nezamenjiv izvor života danas. Stoga je ovo projekat koji našoj zemlji pruža veoma važne prilike i mogućnosti", rekao je Erdogan, prenosi Anadolija. Uprkos povećanju broja stanovnika sa tri na osam milijardi u poslednjih 60 godina, količina padavina na zemlju koju imamo nije se promenila, rekao je on i dodao da su katastrofe povezane sa klimatskim promenama, poput suša, poplava i šumskih požara sve češće. "Zaštita vodnih resursa pre nego što dostignu granicu potrošnje, njihovo efikasno korišćenje i ispravno upravljanje postalo je obaveza, a ne izbor", dodao je Erdogan. Smatra da će se u budućnosti borba voditi oko vodnih resursa. "Evidentno je da će se u narednom periodu voditi borba za vodne resurse i proizvodnju hrane, na sličan način kako se to u prošlosti radilo za naftu", kazao je Erdogan. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 11, 2021, 07:55:30 am Turska otkrila šta neće tolerisati
Novosti online 10. 11. 2021. TURSKA neće tolerisati bilo kakve napade na njen integritet, poručio je danas predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan. Erdogan je ovo poručio obeležavajući 83. godišnjicu smrti Mustafe Kemala Ataturka, osnivača savremene Republike Turske, javlja AA. - Nikada nećemo dozvoliti napade na integritet naše zemlje, opstanak naše države, jedinstvo, mir i vekovne vrednosti naše plemenite nacije. Sa istorijskim uspesima koje smo postigli u svim oblastima, posebno u obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti i industriji, odlučno se krećemo ka našim stogodišnjim ciljevima - napisao je Erdogan u spomen-knjizi u Ataturkovom mauzoleju u glavnom gradu Ankari. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 13, 2021, 09:18:37 pm U Turskoj uhapšen bračni par zbog špijunaže
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 13.11.2021. Ankara -- Jedan bračni par Izraelaca uhapšen je zbog špijunaže jer su fotografisali rezidenciju turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana u Istanbulu. Anadolu Agencija prenosi da je u petak uveče uhapšen i jedan turski državljanin, navodeći da ih je policija privela nakon dojave službenika koji radi u radio-televizijskom tornju Čamlidža na azijskoj strani Istanbula, prenosi AP. Službenik dojavljivač je izjavio da su ranije ove nedelje osumnjičeni iz restorana na TV tornju fotografisali kuću turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, zbog čega će biti optuženi za "političku i vojnu špijunažu'' pred sudom u Istanbulu. U saopštenju izdatom kasno sinoć, izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid demantovao je da bračni par radi za "izraelske bezbednosne službe'' i potvrdio da je njegovo ministarstvo u redovnom kontaktu sa uhapšenim Izraelcima, kao i da pokušava da organizuje njihovo oslobađanje. Izraelski list "Haaretz" identifikovao je par kao Natali i Mordija Oknina i, pozivajući se na njihovog advokata, prenosi se da su oni sa trajekte fotografisali palatu Dolmabahče, sazidanu u vreme Otomanske imperije. Delovi palate, koja se nalaze na evropskoj strani grada, koriste se kao predsednička radna kancelarija. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 15, 2021, 04:36:53 pm Čuveni turski nobelovac pod istragom zbog navodnog vređanja Ataturka Švedska akademija koja bira dobitnike Nobelove nagrade za književnost saopštila je danas da prati slučaj protiv turskog Nobelovca Orhana Pamuka, koji je pod istragom zbog navodnog vređanja osnivača moderne Turske u svom najnovijem romanu. Švedska akademija je u kratkom saopštenju izrazila očekivanje da će Turska poštovati svoje međunarodne obaveze i potvrdila da prati "tretman'''' koji u Turskoj ima Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine, prneo je AP. Turske vlasti pokrenule su istragu protiv Orhana Pamuka ranije ove godine nakon što je jedan advokat iz Izmira u zapadnoj Turskoj optužio pisca da je u svom najnovijem romanu "Noći kuge" uvredio osnivača moderne Turske Mustafu Kemala Ataturka, a što je u suprotnosti sa zakonima koji štite sećanje na oca Turske nacije. Istraga je prvobitno rezultirala odlukom da se ne pokreće krivični postupak, ali je advokat uložio žalbu na tu odluku i istraga je ponovo otvorena, prenosi Tanjug. Orhan Pamuk i njegova izdavačka kompanija Japi Kredi Jaincilik demantovali su da se u romanu vređa Mustafa Kemal Ataturk. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211115/cuveni-turski-nobelovac-pod-istragom-zbog-navodnog-vredjanja-ataturka--1131599627.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 15, 2021, 08:17:38 pm Imam najviše iskustva među svetskim liderima
Srna 15.11.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da ga njegovo poznavanje sveta svrstava u najiskusnije lidere u svetu, preneo je "Sputnjik". "Poznajem svet. Među današnjim liderima sam najiskusniji. Ovo ne govorim da se hvalim, već da definišem moje mesto među drugim liderima. Važno je da moj narod zna ko je ko", rekao je Erdogan na sastanku sa omladinom u severozapadnoj provinciji Danakale. Erdogan je preuzeo dužnost 2014. godine, nakon što je više od jedne decenije bio premijer. On je ponovo izabran za predsednika 2018. godine pošto je reformisao upravni sistem Turske sa parlamentarne na predsedničku republiku. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 16, 2021, 10:12:13 am "Srećan dan Turske Republike Severni Kipar" Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitao je 38. godišnjicu osnivanja Turskoj Republici Severni Kipar, javlja Anadolija. "Iskreno čestitam 38. godišnjicu osnivanja Turske Republike Severni Kipar na ovaj ponosni dan kiparskih Turaka, koju smatramo sastavnim delom naše nacije!, objavio je Erdogan na Tviteru. Erdogan naglašava snažne veze Turske s TRNC-om, osnovanim 1983. godine, čije napore na globalnoj sceni za priznanje i ravnopravan tretman naziva turskim "nacionalnim ciljem". Sporazumom iz Ciriha i Londona koje su 1959. godine potpisali Turska, Velika Britanija i Grčka osnovana je Republika Kipar u kojoj Turci i kiparski Grci imaju ista prava. Turska Republika Severni Kipar osnovana je 1983. godine. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=16&nav_category=78&nav_id=2057199) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 18, 2021, 06:57:18 am U „Turskom svetu“ i Balkan i deo Rusije: Erdogan dobio mapu od saveznika Lider nacionalističke Partije nacionalnog pokreta Turske Devlet Bahčeli poklonio je turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu mapu turskog sveta koji obuhvata značajan deo teritorije Rusije, uključujući i Sibir, i Balkan. Fotografija Erdogana i Bahčelija sa mapom objavljena je na nalogu pokreta na Tviteru. U „Turski svet“, prema Bahčeliju, spada deo regiona juga Rusije, istočni Sibir, kao i Balkan, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan, Sinđang Ujgurski autonomni region Kine, deo teritorija Mongolija i Irana. Nakon njihovog sastanka nisu date nikakve izjave. Istanbul je 12. novembra bio domaćin samita Saveta za saradnju država koje govore turkijskim jezicima (Savet turkofonih država) na kojem je odlučeno da on promeni ime u Organizacija turkofonih država. Odobren je i Koncept turkofonog sveta za period do 2040. godine. U ovoj Organizaciji su Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija, Turska i Uzbekistan; Turkmenistan i Mađarska učestvuju kao posmatrači. Partija nacionalnog pokreta na čijem čelu je Bahčeli je sa vladajućom Erdoganovom Partijom pravde i razvoja u političkom savezu koji ima većinu glasova u turskom parlamentu. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211117/u-turskom-svetu-i-balkan-i-deo-rusije-erdogan-dobio-mapu-od-saveznika-1131682183.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 18, 2021, 10:50:23 am Turska oslobodila izraelski par optužen za špijunažu
Tanjug 18. 11. 2021. TURSKA je oslobodila izraleski par koji je bio pritvoren zbog optužbi za špijunažu jer su, navodno, fotografisali rezidenciju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana tokom puta u Istanbul, saopštio je danas izraelski premijer Naftali Benet. On je negirao optužbe o špijunaži protiv bračnog para Mordi i Natali Oknin, rekavši da oni ne rade ni za jednu izraelsku državnu agenciju. Izraelska vlada je poslala visokog izaslanika u Tursku da pomogne oko njihovog puštanja na slobodu. - Nakon zajedničkih napora sa Turskom, Mordi i Natali Oknin su pušteni iz zatvora i na putu su kući - saopštili su Benet i izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid. NJih dvojica su u zajedničkom saopštenju rekli da se zahvaljuju predsedniku Turske i njegovoj vladi za saradnju, dodavši da se raduju što će se par vratiti u Izrael. Turske vlasti uhapsile su izraelski par 12. novembra zbog navodne špijunaže. Turska agencija Anadolija je navela da je turski državljanin, koji je bio u društvu izraelskog para, takođe uhapšen po optužbama za političku i vojnu špijunažu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 19, 2021, 08:31:32 pm Uhapšen poznati muzičar Omar Sulejman zbog optužbi za terorizam
Srna 19.11.2021. Muzičar rođen u Siriji Omar Sulejman, koji je radio sa zvezdama kao što su Bjork i Dejmon Albarn, uhapšen je u Turskoj zbog navodnih veza sa Radničkom partijom Kurdistana /PKK/, koju Ankara smatra terorističkom grupom. Sulejman je priveden u sredu, a policajci su takođe pretražili njegovu kuću u jugoistočnoj turskoj provinciji Sanliurfa, rekao je menadžer pevača. Hapšenje je verovatno izazvano nedavnim izveštajima da je muzičar otputovao u oblast u Siriji koju kontrolišu pripadnici kurdske milicije poznate kao Narodna zaštitna jedinica /YPG/, dodao je menadžer. YPG su bili saveznici SAD u borbi protiv "Islamske države", ali Turska ih smatra produžetkom PKK i pretnjom njenoj nacionalnoj bezbednosti. Decenijama se Radnička partija bori protiv turskih trupa na jugoistoku zemlje, težeći veću autonomiju za kurdsko stanovništvo. Sulejmanov sin je negirao navodne očeve veze sa terorizmom, rekavši da nije imao nikakvu političku pripadnost i da je postao žrtva "zlonamerne prijave". Neki mediji su tvrdili da bi muzičar mogao biti pušten iz pritvora. Dolazeći iz sirijske većinske kurdske provincije Hasekeh, Sulejman je bio poznat kao izvođač na venčanjima u svojoj zemlji. Ali njegova međunarodna karijera je naglo porasla nakon što se preselio u Tursku pre deceniju, bežeći od sirijskog sukoba. Njegova pjesma "Varni, Varni" prikupila je milione pregleda na "Jutjubu". On je nastupao na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir 2013. godine, kao i na mnogim velikim festivalima širom sveta, podsjeća "Raša tudej". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 21, 2021, 11:04:16 am "Uveče legnem u krevet, kad se probudim - sve je poskupelo" Mešanje predsednika u monetarnu politiku je, prema mišljenju mnogih ekonomista, glavni razlog za vrtoglavu inflaciju u Turskoj. Ceh plaćaju građani koji više sebi gotovo ništa ne mogu da priušte. Kadrija Dogru prodaje odeću na pijaci Otakčilar u Istanbulu. Ta 59-godišnja udovica s dvoje dece za ručak je danas pojela samo nešto malo peciva. Ostatak novca čuva da bi uveče svojoj deci priuštila pošten obrok. Za više od toga, ona novca jednostavno nema, piše DW. "Nikada još nisam imala ovako jadan život. Uveče legnem u krevet, a kad se ujutru probudim, sve je poskupelo. Kupila sam flašu od pet litara ulja i platila 40 lira. Kad sam se vratila u prodavnicu već je koštala 80. Mi to kao nacija nismo zaslužili", jada se Kadrija. Inflacija od 50 odsto Mnogi u Turskoj trenutno prolaze kroz iste muke – jedva da imaju dovoljno novca za osnovne prehrambene namirnice, a sve to zahvaljujući vrtoglavoj inflaciji koja već neko vreme ugrožava tursku ekonomiju. I druge zemlje muku muče s posledicama pandemije – inflacijom i vrtoglavim rastom cena – ali u slučaju Turske u igri su i drugi faktori: korupcija, nagrizene devizne rezerve i labava monetarna politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovo insistiranje da se kamate smanje. Vlada procenjuje da je inflacija na godišnjem nivou 20 odsto, ali nezavisne agencije smatraju da će ona ove godine premašiti granicu od 50 procenata. Poređenja radi, u Evropskoj uniji je ove godine zabeležena rekordna inflacija od četiri odsto, u SAD šest. Predsednik upravlja monetarnom politikom Turski predsednik istrajava na politici jeftinih kredita tvrdeći da to pospešuje ekonomski rast, iako ekonomisti ukazuju da upravo suprotne mere postižu taj efekt. Tako je Centralna banka Turske kamate maksimalno oborila i tako nacionalnu valutu, liru, spustila na rekordno nizak kurs u odnosu sa dolarom. Žrtve su prosečni građani, oni plaćaju ceh: porasle su cene i domaće robe, a i energenti koji se kupuju na međunarodnom tržištu. Ekonomisti sumnjaju i u to da slaba lira koristi turskim izvoznicima. Jak uticaj predsednika na monetarnu politiku zabrinjava sve veći broj ekonomista i preduzetnika. Suhejla Pojraz (57) je glasala za Erdoganovu stranku, a danas kaže da ne razume zašto vlada ne čini ništa protiv inflacije i visokih cena. "Sve je tako skupo. Ništa sebi ne mogu da priuštim. Ne znam zašto vlada ništa ne čini." Pad popularnosti predsednika Takvo raspoloženje građana ogleda se i u istraživanjima javnog mnjenja: Erdogan je godinama profitirao od ekonomskog rasta, sada mu popularnost pada, a opozicione stranke to koriste. Inflaciji doprinosi i činjenica da sve više Turaka svoje ušteđevine pretvara u zlato ili devize. Ekonomistkinja Ozlem Derici Šengul, iz konsultantske firme "Spinn Consulting" procenjuje da se „više od polovine stanovnika Turske muči kako da sastavi kraj s krajem“. Erdogan za to vreme istrajava na tome da je privreda jaka i da Turska bolje prolazi u pandemijskoj krizi od ostatka sveta. "Police u prodavnicama u Evropi su prazne. Hvala Bogu da mi u Turskoj još uvek uživamo u obilju", rekao je nedavno predsednik. Za visoke cene on optužuje trgovinske lance, a vlasti su počele i da naplaćuju kazne zbog podizanja cena. Predsednik je poljoprivrednim kombinatima naložio da otvore više prodavnica u gradovima i tako utiču na sniženje cena. S druge strane, vlasnici prodavnica se žale da proizvod koji su upravo prodali, više ne mogu da nabave po istoj ceni. Jedan od njih kaže: "Ljudi kupuju najosnovnije: testeninu, hleb i jaja. Za ostalo nemaju novca." izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=11&dd=20&nav_id=2059155) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 23, 2021, 07:06:39 am Erdogan obećao pobedu
Novosti online 22. 11. 2021. TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će "uz Alahovu pomoć i podršku turskog naroda izaći kao pobednici i iz ovog ekonomskog rata koji vodi njegova zemlja", javlja Anadolija. - Povećanje cena zbog rasta deviznog kursa ne utiče direktno na investicije, proizvodnju i zapošljavanje. Konkurentska moć u deviznom kursu dovodi do povećanja investicija, proizvodnje i zaposlenosti - kazao je Erdogan u obraćanju novinarima nakon sastanka kabineta u Ankari, glavnom gradu Turske. Podsetio je da su u proteklom periodu, uprkos mnogim nedaćama i preprekama, ostvarili brojne uspehe i pobede. - Kao što smo spasili našu državu iz svih zamki i nedaća, uz Alahovu pomoć i podršku našeg naroda izaći ćemo kao pobednici i iz ovog rata za ekonomsko oslobođenje - rekao je Erdoan i dodao: - Nećemo ostaviti prostora onima koji izazivaju preterana povećanja cena koristeći rast kursa kao izgovor, sve ćemo ih poraziti - kazao je. Poručio je da će Turska pokušati nastaviti s napretkom kao i protekle dve decenije. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 23, 2021, 07:46:41 am Erdoganov smrtni neprijatelj: Nagađa se da je ubijen, a trag vodi ka Istanbulu
SVET Autor: Anđela Krstovic 22. nov. 2021 Vest da je propovednik i političar Fetulah Gulen pronađen mrtav u svom domu u Pensilvaniji poput bombe je odjeknula turskim medijima. U međuvremenu su se pojavile i tvrdnje da je Gulen otrovan, pa čak i da iza toga stoji turska obaveštajna služba. Američki i turski zvaničnici nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, pa čak ni da potvrde da li je Gulen mrtav ili je živ. Turski opozicioni novinski portal „Oda TV“ javio je da je Fetulah Gulen otrovan u svojoj kući u Pensilvaniji. Navodi o trovanju Gulena ozbiljno su zabrinuli tursku javnost, ali konkretne informacije o njegovom stanju trenutno niko nema. Ankara ga tereti da je 2016. godine planirao državni udar i optužen je za terorizam. Turska je od Sjedinjenih Država tražila njegovo hitno izručenje, ali odgovor na zahtev nikada nije stigao. Međutim, izvor agencije TASS oštro je demantovao navode o trovanju Gulena. „Ova informacija ne odgovara stvarnosti, to je laž“, rekao je izvor, dok policija Pensilvanije kaže da ne može da komentariše te navode. Dok institucije koje se nalaze u središtu ovog skandala komentar nemaju ili, pak, nisu im poznate informacije, turski opozicioni mediji tvrde da tragovi o Gulenu vode upravo do Istanbula i obaveštajne službe te zemlje. Obzirom na činjenicu da je Gulen već godinama zakleti neprijatelj Redžepa Tajipa Erdogana, sumnja o mogućem ubistvu trovanjem sama se javila. Krah moćnog saveza Gulen se davne 1999. godine preselio u Pensilvaniju i od tada živi tamo. Dok njegove pristalice navode zdravstvene razloge za dugogodišnji boravak u SAD, drugi bi Gulenovu odluku da se tamo preseli klasifikovali kao izgnanstvo. On je napustio Tursku u vreme kada je bio pod istragom zbog podrivanja vlade, koja je u tom trenutku još uvek bila čvrsto pod kontrolom turske sekularne elite. Za navodni zločin proglašen je krivim 2000. godine. Ubrzo nakon toga, lice Turske je počelo da se menja. Redžep Tajip Erdogan je 2002. godine postao premijer sa svojom nedavno osnovanom Partijom pravde i razvoja (AKP), uprkos tome što je dobio samo jednu trećinu ukupnog broja glasova. Sekularisti su bili nezadovoljni ovim razvojem događaja, ali su ipak pozdravili eksponencijalni rast turske ekonomije početkom 2000-ih, koji se navodno dogodio pod vođstvom AKP. U međuvremenu, islamističke ideje AKP-a počele su da postaju sve uobičajenije u zemlji. U tom kontekstu, Erdogan i Gulen su odlučili da bi mogli da krenu u strateško partnerstvo. U godinama egzila, Gulen je izgradio impresivnu poslovnu imperiju. Njegova mreža medija u Turskoj i inostranstvu postajala je sve moćnija, škole su pripremale sledeću generaciju pobožnih, ali preduzetničkih sledbenika u Turskoj, a njegove banke su olakšale kretanje i transfer sredstava između zapadnog sveta i Bliskog istoka. Poslovanje sa Gulenom nije nužno bio optimalan izbor za Erdogana, ali suočen sa uticajem propovednika u Turskoj i šire, to je postajalo očigledan brak iz interesa. Gulen je imao odgovarajuću infrastrukturu za Erdoganovu rastuću ambiciju. Međutim, kobne 2013. godine imperija Erdogan-Gulen je počela da se urušava, izazivajući duboke podele u celoj zemlji. Otkriće o korupcionaškim poslovima Erdogana i Gulena šokirala je tada javnost, a njihov brak iz koristi bio je okončan. Pokušaj puča i „terorizam“ Grupa vojnika i oficira oružanih snaga Turske pokušala je 15. jula 2016. godine da izvrši državni udar. Glavni sukob odigrao se u Istanbulu i Ankari, pri čemu je poginulo 250 ljudi, a više od 2.000 je povređeno. Glavni krivac u očima Ankare je propovednika Fetulaha Gulena i organizacija FETO koja je povezana s njim. Tako je nekadašnji blizak savetnik Redžepa Tajipa Erdogana postao njegov najveći neprijatelj i život nastavio u SAD. Turska ga tereti za pokušaj terorizma, što znači da rodnu zemlju može da se vrati samo sa lisicama na rukama. Prem tvrdnjama vlasti na čijem je čelu Erdogan, FETO“ je spreman da sruši vladu i vodi zemlju kada Gulen uspe da dođe na vlast,t koristeći sva potrebna sredstva. Važno je prezivati se Gulen Turske bezbednosne službe uhapsile su u maju ove godine nećaka prognanog Fetulaha Gulena i vratile ga u Tursku, objavili su lokalni mediji. Selahadin Gulen je optužen da pripada zabranjenoj organizaciji na čijem je čelu njegov ujak, ali nije navedeno gde je priveden. Njegova supruga Seri, učiteljica u Keniji, rekla je u video snimku na društvenim mrežama da je njen muž nestao u Najrobiju početkom maja. Turska novinska agencija Anadolu objavila je fotografiju mlađeg Gulena u lisicama, sa turskim zastavama koje se vijore. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 23, 2021, 10:31:01 am Quote Turkish Lira crumbles. Erdogan deals with, then provokes Russia https://youtu.be/JxGqNTOq3LY Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 24, 2021, 06:51:11 am Narod izašao na ulice
Novosti online 23. 11. 2021. ISTANBUL i Ankaru zapljusnuo je spontani protest nakon velike devalvacije turske lire. Demonstranti su uzvikivali parole sa zahtevom da vlada podnese ostavku i da sa vlasti ode vladajuća Partija pravde i razvoja. Policija je rasterala okupljene. Turska valuta je postavila danas antirekord – pala je sa 11,37 na 13,21 liru za dolar. Kako je saopštio Sputnjiku turski finansijski analitičar Arda Tundža, ovako veliki pad za jedan dan je najveći u poslednje dve decenije. Podsetimo, od januara ove godine turska valuta je izgubila 70 odsto svoje vrednosti. Prošle nedelje je Centralna banka smanjila kamatnu stopu, kao meru stabilizacije valute i inflacije, sa 16 odsto na 15 odsto. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 24, 2021, 01:43:18 pm Demonstranti izašli na ulice Ankare i Istanbula – traže ostavku Erdogana
SVET Autor: Srna 24. nov. 2021 Demonstranti su izašli na ulice Ankare, kao i najvećeg grada Turske Istanbula, tražeći ostavku predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove vlade zbog nagle inflacije. Demonstranti su kasno sinoć marširali ulicama kvarta Čankaja u Ankari, gde se nalazi većina turskih vladinih zgrada i institucija. Oni su uzvikivali „Ostavka“ i ime Erdoganove vladajuće partije, Partije pravde i razvoja (AKP). Mnogi su duvali u pištaljke i lupali u lonce i tiganje da bi napravili buku. https://twitter.com/gonultol/status/1463195829167079440 Protesti dolaze usred eskalacije krize turske valute. Vrednost turske lire je pala sa 0,1 na 0,078 dolara samo tokom protekle sedmice, što je najveći pad od 2018. godine. Kurs turske valute prema dolaru jutros je bio 13,15, ali se kasnije oporavio na 13,05. Juče je dostignuta rekordna vrednost ikada od 13,45. Erdogan je branio monetarnu politiku svoje vlade, rekavši da se neće upuštati u „igru koju igraju oni oko povećanja valute, kamata i cena“, već će umesto toga nastaviti sa sopstvenim ekonomskim planom, prenela je „Raša tudej“. „Izaći ćemo kao pobednici iz ovog rata za ekonomsku nezavisnost, uz pomoć Alaha i našeg naroda“, naveo je turski predsednik. Nemiri su se proširili na Istanbul, kojim vlada Republikanska narodna partija (CHP), Erdoganova opozicija na nacionalnom nivou. Jedan od video-snimaka objavljenih na društvenim mrežama prikazuje sukob policije i demonstranata u istanbulskom naselju Kurtuluš. https://twitter.com/firatfstk/status/1463195186239053828 Istanbul je najveći grad u Turskoj i nedavno je doživeo niz političkih sukoba između CHP-a i AKP-a, zbog optužbi za korupciju i nedolično ponašanje. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 24, 2021, 04:44:40 pm Veliki pad turske valute: Nastao cenovni haos, „Epl“ stopirao prodaju Turci koji su pokušavali da kupe ajfone i drugu elektroniku onlajn, dobili su danas poruke o grešci na mreži, pri čemu nije bio dostupan ni lokalni veb sajt kompanije „Epl“, nakon što je istorijski pad lire od 15 posto prethodnog dana izazvao cenovni haos. Turska valuta je danas ponovo klizila naniže ka novom rekordno niskom nivou, pritisnuta strahovanjima od širih ekonomskih posledica, nakon jučerašnjeg sunovrata. Od početka ove godine, lira je izgubila 43 odsto vrednosti, a samo od početka prošle nedelje je pala za više od 22 odsto, prenosi Rojters. Istovremeno, cene robe u Turskoj u domaćoj valuti su naglo potonule u odnosu na uporedne cene u drugim zemljama, pri čemu se turski trgovci na malo zbog tržišnih previranja bore da održe korak s prilagođavanjem cena. Prodaja većine proizvoda na „Eplovom“ turskom veb sajtu je obustavljena i na početnoj stranici sajta stoji poruka „trenutno nije dostupno“, navodi Rojters i dodaje da portparol „Epla“ u Turskoj nije bio dostupan za komentar. Cene telefona i računara su u domaćoj valuti za oko 10 posto ispod cena u SAD nakon iznenadne deprecijacije lire. Predstavnik prodaje u jednoj Eplovoj prodavnici u Istanbulu kaže da ljudi gledaju na elektronske uređaje podjednako kao na investiciju i proizvode za upotrebu. „To je prilično nerealno, ali ljudi to vide kao čuvanje vrednosti i hrle u prodavnice. Znaju da će te proizvode moći da prodaju godinu dana kasnije skuplje nego što su ih platili“, rekla je Rojtersu ta osoba, koja nije želela da bude imenovana. Turski kupci su nagrnuli na uvozne brendove na tržištu, prvenstveno na elektroniku i kozmetiku, rekao je zvaničnik jedne turske kompanije za e-trgovinu. Pad lire se događa uoči rasprodaja na Crni petak i početka novogodišnjih sniženja, a među potrošačima vlada bojazan da neka robe široke potrošnje neće biti dostupna ili da će se suočiti sa velikim rastom cena, piše britanska agencija, prenosi Tanjug. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211124/veliki-pad-turske-valute-nastao-cenovni-haos-epl-stopirao-prodaju-1131873158.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 25, 2021, 07:05:24 am Veliko Erdoganovo "ne" Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poručio je opoziciji da nema govora o prevremenim izborima. Erdogan je rekao da će redovni izbori biti održani u junu 2023. godine, kada će Narodna alijansa osvojiti i većinu u parlamentu i poziciju predsednika države. Na proširenom sastanku Stranke pravde i razvoja Erdogan je rekao da je ta politička snaga tokom dve decenije uvek imala "značajnu podršku turskog naroda", navodeći i značajne "izazove, prepreke i zavere" u tom periodu, prenela je Turska radio-televizija. On je podsetio na pokušaj „bezbednosno-pravosudnog udara terorista“ iz organizacije Fetulaha Gulena 2015. godine, na "terorističke aktivnosti" kurdske Radničke partije, kao i na druge udare, posle kojih su u kratkom periodi izbori održani dva puta. "Na izborima u novembru 2015. izvukli smo našu državu iz krize i formirali vladu tako što smo osvojili 49,5 odsto glasova", podsetio je Erdogan. Odgovarajući na pozive opozicije za održavanje prevremenih izbora, poručio je da o tome nema govora. "Još pozivaju na prevremene izbore, ali njih neće biti, izbori su u junu 2023. godine", kazao je Erdogan i dodao da će na njima Narodna alijansa postaviti novi rekord osvajanjem pozicije predsednika i dobijanjem većine u parlamentu. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=24&nav_category=78&nav_id=2062184) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 25, 2021, 07:57:21 am Turska policija razbila protest građana protiv rasta troškova života
SVET Autor: Beta/AP 24. nov. 2021 Turska policija rasturila je u sredu uveče protest protiv vladine politike i rastućih troškova života u Istanbulu i privela više od 30 demonstranata. Demonstranti, uglavnom pripadnici levičarskih grupa, počeli su da se okupljaju u istanbulskoj četvrti Kadikoj, koja se nalazi u azijskom delu grada, kada je intervenisala policija. Demonstranti su tražili da vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana podnese ostavku. Više od 30 ljudi je privedeno, naveli su reporteri Asošiejted presa sa lica mesta. Protest dolazi usred rastuće inflacije koja je ozbiljno narušila kupovnu moć Turaka, visoke nezaposlenosti i rekordnog pada lire koji je usledio nakon niza smanjenja kamatnih stopa. Od početka godine turska valuta je izgubila 70 odsto svoje vrednosti. Prošle nedelje je Centralna banka smanjila kamatnu stopu, kao meru stabilizacije valute i inflacije, sa 16 na 15 odsto. Protesti su održani i u Ankari i drugim turskim gradovima, objavio je list Birgun. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 25, 2021, 05:07:56 pm Quote PLUMMETING currency sparks MASS violent rally in Istanbul Riot police put down hundreds of protesters decrying record fall of the lira https://youtu.be/peIViSrCJCI Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 26, 2021, 02:47:49 pm Quote Турецкая полиция применила слезоточивый газ на женской акции против насилия Участницы шествия в Стамбуле выражали протест против насилия в отношении женщин в Турции. Марш, приуроченный к международному дню борьбы за ликвидацию насилия в отношении женщин, окончился столкновением с полицией. https://youtu.be/apq7_v2CF-k Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on November 27, 2021, 05:52:31 pm Erdogan naložio istragu o mogućoj manipulaciji valutom nakon rekordnog pada lire Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio je istragu o mogućoj manipulaciji domaćom valutom nakon što je lira ove sedmice naglo pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar, javila je danas Anadolija. Erdogan je zadužio Državni nadzorni savet, agenciju za reviziju koja podnosi izveštaje Predsedništvu, da identifikuje institucije koje su kupile velike količine deviza i utvrdi da li je došlo do bilo kakve manipulacije, preneo je Rojters. Lira je ove nedelje pala na rekordno nizak nivo nakon što je Erdogan obećao da će se držati politike ublažavanja kamatnih stopa. Ove godine lira je izgubila čak 45 odsto vrednosti, a oko polovinu u poslednje dve nedelje. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-nalozio-istragu-o-mogucoj-manipulaciji-valutom-nakon-rekordnog-pada-lire/mjnrkyx) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 30, 2021, 11:06:15 am Turska dobila ponudu koja se ne odbija
Novosti online 30. 11. 2021. PREDSEDNIK Republike Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je u ponedeljak kako će u februaru 2022. boraviti u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i da će s tom zemljom "napraviti snažne iskorake". Erdogan je odgovarao na pitanja novinara u avionu po povratku iz posete Turkmenistanu, a tom prilikom je govorio o aktuelnoj ekonomskoj situaciji i kretanjima kursa turske lire. - Probleme poskupljenja uzrokovane kretanjem kursa koje nema ekonomsku osnovu rešićemo u korist naše nacije kroz ulaganje, zapošljavanje i proizvodnju - poručio je Erdogan. Podvukao je kako nikada nije niti će ikada zagovarati povećanje kamata. Na tu temu neće praviti ustupke. - Spremni smo pružiti potrebnu podršku onima koji će ulagati, posebno javnim bankama. Bitno je samo da ulažete, povećavate svoja ulaganja i da dobijamo nova radna mesta - rekao je Erdogan. Govoreći o odnosima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Erdogan je najavio skoru posetu toj zemlji. - U februaru putujem u uzvratnu posetu u UAE. Idem s velikom delegacijom i napravićemo neke snažne iskorake - rekao je Erdogan, te dodao - Ponudili su nam plan investicija od 10 milijardi dolara i implementacijom ćemo graditi drugačiju i lepšu budućnost. Na pitanje o odnosima Turske sa Egiptom i Izraelom, odgovorio je: - Kao što je napravljen korak između Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, slične korake napravićemo i s ostalima. Erdogan je upitan i kakva je perspektiva Turske u kontekstu rastuće napetosti na granici Ukrajine, gde se, prema navodima medija, nalazi gotovo 100.000 ruskih vojnika, na šta je odgovorio: - Ovde je naš stav jasan. Zalažemo se za dominaciju mira u regionu, posebno za pristup koji se odnosi na krimske Turke. S prijateljskom Rusijom, a posebno s gospodinom Putinom, razgovarali smo u nekoliko navrata i razgovaramo o ovim pitanjima. Naša želja je da ovaj region ne postane region kojim dominira rat, već da ide u budućnost kao region u kom dominira mir. Izvor. www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on November 30, 2021, 09:29:29 pm Opozicionar u zatvoru zbog optužbi za špijunažu
IZVOR: TANJUG UTORAK, 30.11.2021. Turske vlasti uhapsile su opozicionog lidera Metina Gurčana zbog optužbi da je učestvovao u "političkoj i vojnoj špijunaži", objavila je agencija Anadolija. Kako se navodi, ovaj penzionisani vojni oficir i jedan od osnivača opozicione Partije za demokratiju i napredak (DEVA) biće u pritvoru do kraja suđenja, prenosi Rojters. Gurčan je optužen da je prodavao navodne tajne informacije stranim diplomata, što je on odbio na saslušanju, piše Hurijet. Čim tužilaštvo potvrdi optužnicu očekuje se da će sud doneti odluku o zakazivanju suđenja. Izvor. www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 01, 2021, 01:17:54 pm Haos u Turskoj: Zašto pada lira Uz već konstantan pad lire i inflaciju koja će u Turskoj do kraja godine verovatno iznositi blizu 30 odsto i vodi u hiperinflaciju, nezahvalno je prognozirati kako će izaći iz te krize, smatraju ekonomisti. Ima ipak privrednika koji su, s obzirom na dugo iskustvo poslovanja u Turskoj, uvereni da će situacija biti stabilizovana za godinu dana. Po oceni ekonomiste dr Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, kriza u Turskoj posledica je unutrašnje prirode, kao i spoljnog pritiska na tursku liru. On za Sputnjik podseća da taj pritisak na tursku valutu traje već najmanje pet godina i u tom periodu ona je devalvirala gotovo četiri puta. Sada se to slabljenje, ili depresijacija, naglo i ubrzala. „Nekada su to bili efekti slabosti same turske ekonomije, ali čini mi se da je uzrok makar ovog ubrzanog slabljenja posledica pre svega političkih faktora. Tu imamo nešto što bismo mogli da pripišemo i pritisku Zapada na Erdoganov režim, ali često je to i posledica njegovih ličnih nespretnih odluka ili namera vezanih za monetarnu politiku, za njeno sprovođenje ili generalno za finansijski sistem u Turskoj“, ocena je Nikolića. Turska ubrzava ka hiperinflaciji Centralna banka Turske je sredinom prošle sedmice snizila osnovnu kamatnu stopu na 15 procenata, znatno ispod inflacije od 20 posto. Turski predsednik Redžep Taip Erdogan je izvršio pritisak na centralnu banku Turske da se okrene smanjenju kamate, odnosno ublažavanju monetarne politike radi podsticanja izvoza, investicija i otvaranja radnih mesta, uprkos rastu inflacije koja je dostigla 20 posto i ubrzanju slabljenja nacionalne valute. Pozvao je i sunarodnike da pobede u „ekonomskom ratu za nezavisnost”. Taj Erdoganov potez je, međutim, uticao na istorijski pad lire od 15 odsto sredinom prošle sedmice, što je bio njen najveći pad od vrhunca valutne krize koja je Tursku pogodila 2018. godine. Od početka godine, turska valuta je izgubila čak 45 odsto vrednosti, pri čemu je otprilike polovina tih gubitaka nastala od početka prošle seedmice. Nepromišljeno monetarno popuštanje Analitičari su odmah ocenili da je reč o „nepromišljenom i preuranjenom monetarnom popuštanju" i da Erdoganov „iracionalnom eksperiment nema šanse da uspe“. I sagovornik Sputnjika kaže da se u monetarnoj politici to ne radi jer je tu osetljivost mnogo izraženija i da taj njegov potez jako destabilišu kurs, ali i ceo finansijski sistem. Inflacije koja je prošle godine u ovo vreme bila 12 odsto, u oktobru je na međugodišnjem nivou dostigla 20 procenata i verovatno će u novembru i decembru biti između 25 i 30 odsto, što je već ubrzanje koje vodi u hiperinflaciju, sa svim negativnim posledicama koje iz toga proističu, smatra ovaj ekonomista. Na pitanje kakve su prognoze, on kaže da su one nezahvalne. Zapad i dalje pritiska Erdogana, pre svega preko ekonomije, pošto turski predsednik i dalje odoleva tom pritisku preko drugih kanala usmerenih na promenu režima, ističe ovaj ekonomista. Na pitanje kako to Zapad radi, on kaže da izazivajući tražnju za stranim valutama obara liru, ali i tako što utiče na odlazak kapitala iz Turske. Prostor za nadu Nikolić, ipak, ukazuje da postoji određeni prostor koji Turskoj ostavlja nadu da bi mogla da se izvuče iz krize. „Svakako, turska ekonomija je zdrava, ima zdravu materijalnu bazu. Ona je veliki proizvođač u realnoj ekonomiji i veliki izvoznik. Jednim delom ovaj kurs pogoduje tom izvoznom sektoru. To je, verovatno, još uvek prostor koji možda drži tu ekonomiju. Ali ukoliko se stvari budu dodatno pogoršavale, postaće vrlo rizično i po sam izvozni sektor“. Objašnjavajući zašto, on kaže da neto izvoznici trenutno profitiraju, ali da se ne može izolovano posmatrati taj efekat kursa i kamata samo na izvoznike. Zaduženima u stranoj valuti je zbog slabe lire drastičnio pogoršana otplata kredita, inflacija i realno manja primanja smanjuju tražnju na tržištu što direktno pogađa privredu. Preko loših bilansa privrede se kvari i pozicija banaka jer su izloženije riziku vezano za nemogućnost otplate kredita. Onda imate poskupljenje pozajmica, veći trošak i to je onda jedan krug u kome se sve nadovezuje jedno na drugo, kaže on. Turska ekonomija jeste izvozno orijentisana, ali, kako ističe, ne u meri da korist od izvoza prevaziđe sav onaj trošak ili sve ono loše što ovako visoka depresijacija lire i inflacija donose. On ne spori da situacija u Turskoj ima veze sa posledicama pandemije kovida na privredu, kao i na sve zemlje sveta, pogotovo Evropu, koja se oslikava pre svega u višoj inflaciji, ali smatra da je ona, pre svega, proizvod unutrašnje prirode i spoljnih pritisaka na tursku liru koji je pandemija samo pojačala. Iksustvo upućuje na optimizam Član Upravnog odbora tursko-nemačke privredne komore, Aleksandar Međedović, koji je u Turskoj privrednik već 20 godina, se, međutim, nije ustručavao od prognoza i kaže za Sputnjik da je prilično siguran da će Turska za godinu dana uspeti da stabilizuje ekonomiju. „Ako me pitate kako će to da se reši, mogu samo iz sopstvenog iskustva da kažem da je na svaku krizu koju je Turska doživljavala dolazio jedan period uspona i uspeha. Očekujem da će još možda u 2022. godini da bude dosta teška situacija za Tursku, ali da će posle toga i sa poboljšanjem situacije u svetu da se i lira stabilizuje. Slično se dešavalo u poslednje dve decenije više puta tako da sam ja pažljivo optimističan“, kaže Međedović za Sputnjik. On smatra da najveći uticaj na tursku ekonomiju imaju strani investitori, a te investicije su bile gotovo zamrznute što je jedan razlog zašto je domaća valuta pa time i cela privreda bila nestabilna. Poljuljano poverenje Na pitanje zbog čega, on kaže da je tu više razloga vezanih za svetsko tržište, u poslednje vreme i za pandemiju, ali je tu i poljuljano poverenje u tursko tržište jer ne osećaju sigurnost koja im treba za dugoročne investicije, za dugoročnu proizvodnju. On je naveo primer Folksvagena koji je zbog toga stavio na čekanje odluku o izgradnji velike fabrike u Izmiru, što ne znači da je od nje odustao. „Turska valuta je naravno pod uticajem turske centralne banke, a tu je trenutno politički uticaj veoma veliki na šta strana tržišta reaguju skeptično zato što su navikli da centralna banka ipak donosi odluke nezavisno. Čim je nešto pod političkim uticajem to izaziva sumnju i među stranim investitorima i na međunarodnim tržištima i kod analitičara i kombinacija svega toga dovela je Tursku u ovu situaciju u kojoj je sada“, kaže Međedović. Veliko tržište On, međutim, napominje, da se ne sme da zaboraviti da je Turska sa blizu 85 miliona stanovnika, pored svih stranih uticaja, poseduje ogromno domaće tržište. Ona je, takođe, mlada ekonomija bazirana i na proizvodnji i na izvozu, ali i na uvozu i na domaćoj potrošnji. Turci su, kaže, veliki potrošači, ističući da se i u sadašnjoj krizi mnogo troši, uprkos velikoj skupoći izazvanoj izuzetno niskom lirom u odnosu na dolar ili evro. Kada se pandemija malo stišala Turci su krenuli u kupovinu, ali industrija nije mogla da snabde tržište u dovoljnoj meri jer tempo proizvodnje nije mogao da zadovolji tražnju, što je dovelo do toga da ono čega nema postaje skuplje i do rasta inflacije. Politika je promenljiva „Za Tursku je to validno jer je ona veliko tržište, a na tu inflaciju utiče i poverenje analitičara i poverenje međunarodnih tržišta, koje je sigurno zasnovano na političkom mišljenju koje oni imaju. Ali politika je tranzitorna i sigurno je da će ona u jednom trenutku da se promeni, samo je pitanje kad“, uveren je naš sagovornik. Po oceni Međedovića, teško se rukovoditi ekonomskom analitikom u slučaju Turske. Kaže da je upravo pred naš razgovor slušao jednu ekonomistkinju iz Evropske centralne banke koja je probala da za nemačku televiziju odgovori na pitanje otkud tolika inflacija u Turskoj. I kako je priznao, nije razumeo razloge koje je ona dala. Najverovatnije je to neka kombinacija svih eksternih i internih uticaja, kaže Međedović. A naspram apostrofiranih loših pokazatelja stoje i oni da je, na primer, Međunarodni monetrani fond prognozirao da će rast BDP-a Turske ove godine biti devet odsto, što će biti jedna od najvećih stopa ekonomskog rasta u svetu. Uz to javni dug Turske je među najmanjim u svetu i iznosi 40 odsto BDP-a, a stopa nezaposlenosti 11 odsto. Šta strani investitori dobro znaju On je, osim toga, mišljenja da neće doći do nemogućnosti vraćanja kredita i dodatnog zaduživanja koje će sigurno uslediti zbog niskih kamata. „Turska ipak ima rezerve i to može njima da nadoknadi. Ne treba zaboraviti da Turska nije zadužena kod MMF-a. Pre izvesnog vremena je vratila sve dugove i nisu ušli u iskušenje da se ponovo zaduže kod MMF-a. Mislim da to strani investitori dobro znaju, da je to samo jedan deo njihove analitike i i da će kao prvo da pogledaju na tursko tržište“, ocena je ovog privrednika sa dugogodišnjim stažom u Turskoj. Na pitanje u kojoj su se meri nemački investitori povukli sa turskog tržišta, član UO tursko-nemačke privredne komore kaže – nimalo. Za Nemačku je Turska jako bitan spoljnotrgovinski partner i veliko tržište za njene izvozne proizvode i oni su sa pogledom na tursku privredu već iza 2025. godine, jer dugotrajno planiraju, 10 godina unapred. Za njih je važno to što su imali prilike da vide u proteklih 20 godina koji je privredni rast imala Turska i kako je posle kriza nanovo stabilizovala tržište. Zato smatra da samo gledati odluku o snižavanju kamatnih stopa, kroz prizmu infalcije i kursa, koliko god to bila nekonvencionalna mera, nije dovoljno za prognoze i sagledavanje turske ekonomije. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211201/haos-u-turskoj-zasto-pada-lira-1132065229.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 02, 2021, 12:30:16 pm Erdogan imenovao novog ministra finansija Da li i njega čeka sudbina bivših Redžepovih guvernera? Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imenovao je danas Nuredina Nebatija za novog ministra trezora i finansija pošto je dosadašnji ministar Lutfi Elvan podneo ostavku na tu funkciju zbog pada nacionalne valute lire na rekordno nizak nivo. Odluka o imenovanju Nebatija, koji je bio zamenik ministra finansija, objavljena je u Službenom glasniku, u kojem se navodi da je Elvan zatražio da se "povuče sa posla'' i da je njegov zahtjev prihvaćen, prenosi agencija AP. Njegova ostavka dolazi nakon uzastopnog poniranja turske lire do najnižih nivoa svih vremena usled zabrinutosti vezanih za vladinu ekonomsku politiku, posle niza smanjenja troškova zaduživanja uprkos rastućoj inflaciji. Turska valuta je od početka godine izgubila oko 40 odsto vrednosti. Erdogan odlučno tvrdi da visoke kamatne stope izazivaju inflaciju, za razliku od konvencionalnog ekonomskog mišljenja, i jasno je stavio do znanja da će zemlja nastaviti dalje sa smanjenjem referentne kamatne stope. Predsednik je razrešio dužnosti tri guvernera centralne banke od 2019. godine zbog razlike u stavovima po pitanju kamatne stope. Nebati (57) ima doktorat iz političkih nauka i javne uprave, a na Tviteru je, nakon imenovanja, objavio molitvu Bogu da mu "olakša, a ne oteža" posao i da rad njegovog ministarstva "učini uspešnim". izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-imenovao-novog-ministra-finansija-da-li-i-njega-ceka-sudbina-bivsih/fpbhw3n) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 03, 2021, 10:47:50 am Четвртак, 02.12.2021.
Војислав Лалић Бродолом лире угрожава Ердогана У турској влади одбацују захтеве опозиције да се одрже ванредни избори пошто се надају да ће до јуна 2023. године повратити пољуљано поверење грађана који јој због економске кризе окрећу леђа Суноврат турске лире продубио је економску кризу у земљи и опозиција је покренула широку кампању за расписивање ванредних избора. У влади за то не желе ни да чују јер се очигледно плаше да ће им незадовољни грађани овог пута окренути леђа. „Председник Ердоган води земљу у глад, он више није у стању да води економију земље. Ми тражимо да се хитно распишу ванредни избори”, каже лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличароглу, који сада покушава да искористи привредну кризу у земљи како би се коначно докопао власти. Како је најавио, његова странка ће организовати митинге широм земље, како би уз подршку незадовољних грађана приморала Ердогана да отвори бирачке кутије. „Зашто се плашите да изађете пред грађане. Пре или касније нећете успети да избегнете казну народа. Ми ћемо поштовати вољу грађана каква год да буде”, изазивачки поручује Киличдароглу. Лира је последњих дана доживела бродолом какав се не памти. Сада је курс националне валуте према долару 1:12,5 лира. У току ове године њена вредност рекордно је опала – за више од 40 одсто. То је довело до таласа поскупљења и инфлације која је достигла 20 процената. Многи грађани то већ осећају у свом новчанику. „Све је поскупело, цене се повећавају свакодневно. Људи купују само оно што морају. А они који имају више пара набављају веће количине намирница пошто ће већ сутра бити још скупље”, преносе медији изјаве продаваца с истанбулских пијаца. Председник Ердоган се нада да ће се економија убрзо опоравити пошто се ситуација с епидемијом вируса корона стабилизује. Он се нашао на удару критика јер одбија сугестије економиста да повећа каматне стопе. Од средине 2019. године сменио је тројицу гувернера централне банке који су се залагали за повећање камата. Политички противници оптужују га да се уљуљкао у власти, да се окружио пријатељима и родбином, људима који му све аминују, али нису способни да се успешно носе са све тежим економским изазовима земље. „Проблеме поскупљења због пада курса лире, који нема економску основу, решаваћемо у корист наше нације кроз већа улагања, производњу и запошљавање”, истакао је и нагласио да никад неће подржати политику повећања камата. Опозиција покушава да искористи економску кризу како би коначно прекинула скоро две деценије дугу владавину Ердоганове Партије правде и развоја (АКП). Зато председник Републиканске народне партије Киличдароглу најављује организовање митинга у већим местима широм земље, како би уз подршку незадовољних грађана приморао шефа државе да закаже ванредни излазак на биралишта. Киличдароглу ужива подршку неколико мањих опозиционих странака, али питање је да ли ће то бити довољно да се освоји власт. Анкете потврђују да Ердоган губи популарност, да би овог пута могло да дође до смене на челу државе. У влади тврде да су то у ствари поручена испитивања јавног мњења како би се збунили гласачи. „Грађани ће изаћи на биралишта у јуну 2023. године, дакле у редовном року”, поручује председник политичким противницима. У влади се очигледно надају да ће у међувремену повратити поверење грађана, који су јој, како се верује, због економске кризе окренули леђа. Ердоганов коалициони партнер, лидер десничарске Партије националистичког покрета (МХП) Девлет Бахчели размеће се оптужбама против опозиционих странака. „Опозиција не зна ништа друго да ради осим да позива на расписивање ванредних избора. Она је мобилисана од других земаља које раде против Турске. Нас неће поразити домаће и стране финансијске банде”, не бира речи Бахчели, који такође поручује политичким противницима: заборавите, ванредних избора неће бити. На последњим парламентарним изборима, који су одржани средином 2018. године, две владајуће партије које су у Народној коалицији освојиле су заједно 53,5 одсто гласова: Ердоганов АКП – 42,5, а Бахчелијев МХП – 11 процената. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 04, 2021, 08:45:09 am Putin i Erdogan: "Ključno je" Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan razgovarali su danas telefonom o načinima za unapređenje rusko-turskih odnosa. Deo sastanka bio je posvećen razvoju situacije između Azerbejdžana i Jermenije kao i drugim regionalnim pitanjima, posebno Siriji, Libiji i Ukrajini. Dva predsednika razgovarala su danas o bilateralnim odnosima i praktičnim aspektima saradnje Rusije i Turske, u oblasti energetike i poljoprivrede, saopštila je danas pres služba Kremlja. Putin je obavestio Erdogana u telefonskom razgovoru i o glavnim rezultatima trilateralnog sastanka koji su lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana održali u Sočiju 26. novembra, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi TASS. Kako je saopšteno, na zahtev turskog predsednika Putin ga je obavestio o glavnim rezultatima trilateralnog sastanka koji je održan godinu dana posle potpisanog sporazuma o Nagorno-Karabahu 9. novembra 2020. godine, a Kremlj je istakao da je ključno da su razgovori potvrdili spremnost Bakua i Jerevana da sarađuju u kontekstu obezbeđivanja stabilnosti u regionu, kao i uspostavljanje mehanizama za razgraničenje i demarkaciju granice između dve države. Dva predsednika su još potvrdila obostrano zadovoljstvo stepenom saradnje u cilju stabilizacije situacije i uspostavljanja mirovnog procesa u Siriji, a dogovoreno je da vojno osoblje dve zemlje sprovodi zajednički rad u cilju smirivanja situacije u region Idliba, navodi se u saopštenju Kremlja. Putin i Erdogan razgovarali su i o situaciji u Libiji i istakli da političko i diplomatsko rešenje u toj zemlji, uz posredovanje UN, nema alternativu, potvrdila je ruska strana. Prema Kremlju, izražena je nada u uspeh opštih izbora 24. decembra, za koje se očekuje da će "promovisati obnovu libijske državnosti i teritorijalnosti integritet.“ Ruski predsednik je Erdoganu tokom telefonskog razgovora saopštio da Ukrajina nastoji da odloži sporazume iz Minska. "Predsednik Rusije je istakao da Kijev nastavlja svoju destruktivnu politiku usmerenu na odugovlačenje sporazuma iz Minska", saopštila je pres služba Kremlja. Kako se navodi, o tome svedoče provokacije koje ukrajinske oružane snage organizuju u zoni sukoba, uključujući upotrebu turskih bespilotnih letelica „Bajraktar“ za napade, prenosi TASS. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=03&nav_category=78&nav_id=2067313) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 05, 2021, 07:07:02 am Eksplozivna naprava ispod policijskog vozila u obezbeđenju turskog predsednika!
Novosti online 04. 12. 2021. JEDNA bomba pronađena je ispod policijskog vozila koje je asistiralo u pratnji turskog predsednika Redžepa Tajip Erdogana. Kako prenose turski mediji, eksplozivna naprava bila je postavljena ispod jednog automobila koji je bio u pratnji prilikom sastanka predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Sijarta. Primećena je u poslednjem trenutku, pišu turski mediji. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 05, 2021, 09:17:32 pm Erdogan otkrio o čemu se radi
Novosti online 05. 12. 2021. PREDSEDNIK Republike Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je kako će minimalne plate u Turskoj biti usklađene tako da će biti nadoknađeni gubici, čime će biti rasterećeni građani s niskim primanjima. Erdogan je boravio u jugoistočnom turskom gradu Siirtu, gde je na Trgu Demokratije 15. jula svečano otvorio više završenih infrastrukturnih projekata, među kojima most Zarova, branu i hidrocentralu Sirvan, te pogon za proizvodnju metalnog cinka. - Mladi možda ne znaju, ali vratimo se 20 godina unazad. Da li je ovde postojao aerodrom, da li ovde uopšte bilo putne infrastrukture, da li smo imali univerzitet - upitao je Erdogan, napominjući kako danas Siirt sve to ima. Govoreći o fabrici za proizvodnju metalnog cinka, Erdogan je rekao kako je to najveća industrijska investicija u ovom gradu. - Krenuće s 50.000 tona proizvodnje godišnje, a uz dodatna ulaganja povećaće se na 120.000, a potom i na 250.000 tona kapaciteta - rekao je Erdogan. Govoreći o ekonomskoj situaciji, Erdogan je rekao kako su rezerve Centralne banke Turske iznosile 27,5 milijardi te da su danas porasle na 126 milijardi dolara. - Rasteretićemo građane s niskim primanjima tako što ćemo minimalnu platu uskladiti i postaviti na nivo koji će nadoknaditi gubitke - poručio je Erodgan. Podvukao je kako će uvek biti uz proizvođače i poslodavce. - Uvek ćemo biti na strani proizvođača i poslodavca. Bićemo uz vas s niskim kamatama - ponovio je Erdogan, te dodao: - Za ne tako dugo vremena, ako Bog da, sva ta kretanja cena i kursa stavićemo na razumnu i stabilnu liniju. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 06, 2021, 03:15:55 pm Quote Zbog inflacije u Turskoj rastu cijene robe i troškova proizvodnje Ekonomski problemi nastavljaju se u Turskoj nakon što je zabilježen rekordan pad vrijednosti lire u odnosu na dolar. Zbog visoke inflacije, rastu cijene robe i troškova proizvodnje. https://youtu.be/dlnTpoxuWic Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 09, 2021, 06:49:16 am Erdogan ne priznaje evropske presude za Kavalu i Demirtaša
Tanjug 08.12.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da ne priznaje evropske presude u kojima se traži oslobađanje filantropa Osmana Kavale i kurdskog političara Selahatina Demirtaša, kao i da će Ankara poštovati presude turskog suda o njima, izvestila je danas televizija NTV. U razgovoru sa novinarima, Erdogan je rekao da su evropske presude i za Kavalu i za Demirtaša "ništavne" za Tursku, prenosi agencija Rojters. Prošle nedelje Savet Evrope je rekao da će obavestiti Tursku o nameri da pokrene prekršajni postupak protiv Ankare, zbog odbijanja da oslobodi Kavalu. Ishod postupka mogao bi, kako navodi Rojters, da dovede do isključenja Turske iz Evropskog suda za ljudska prava. Savet Evrope je takođe pozvao Tursku da oslobodi Demirtaša. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 09, 2021, 07:18:17 am Turska stavila na prodaju hrišćanske crkve
Novosti online 09. 12. 2021. U TURSKOJ se prodaju dve hrišćanske crkve, piše austrijski list Kronen Zeitung. Kako se pretpostavlja, hramovi se prodaju radi popunjavanja budžeta Turske koja se trenutno nalazi u velikoj ekonomskoj krizi. Hramovi Grčke pravoslavne crkve u Bursi i Sirijske pravoslavne crkve u Mardinu se prodaju za 441.000, odnosno 507.500 evra. Sekretar Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Igor Jakimčuk saopštio je da Ruska pravoslavna crkva ne može da odobri ovakav odnos prema hramovima bilo gde u svetu. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 11, 2021, 12:48:55 pm Quote Turska i Emirati: novi početak? U novom izdanju emisije "Granice Istoka" analiziramo koji su razlozi doveli do normalizacije odnosa Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata i odgovaramo na pitanje - Hoće li investicije iz Emirata stabilizovati tursku ekonomiju? https://youtu.be/9uyK6Imth84 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 11, 2021, 02:34:20 pm Zablude turskog sekularizma: Svoje nasleđe u Bosni čuva, a pravoslavno rasprodaje Dok finansira projekte obnove onoga što doživljava kao svoje nasleđe u BiH, Srbiji, naročito na KiM, Turska navodno za potrebe budžeta ruinira, prodaje i turistički eksploatiše hrišćansko nasleđe. Naivna predstava o neoosmanizmu kao kulturnom projektu koji treba da podržimo ne računa ni sa istorijskom dubinom niti sa geopolitičkim vektorima. Oglašavanje prodaje pravoslavnih hramova zbog, kako je objašnjeno punjenja budžeta u ekonomski nezavidnoj situaciji u kojoj se Turska našla, odjeknulo je u hrišćanskom svetu koji svetinje na prostoru male Azije i evropskog dela Turske ne samo da smatra jakim simboličkim središtima Helena i Grka, već delom sveukupnog pravoslavnog nasleđa. Na vest da se hramovi Grčke pravoslavne crkve u Bursi i Sirijske pravoslavne crkve u Mardinu prodaju za 441.000, odnosno 507.500 evra, RPC smatra nedopustivim, te takav odnos prema hramovima bilo gde u svetu, rečima sekretara Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Igora Jakimčuka, Ruska crkva ne može da odobri. Da li smo mi pogrešno tumačili Ataturkov model sekularizma, kako objasniti da Turska ulaže novac u očuvanje svog nasleđa na Kosmetu, dok istovremeno krčmi ono pravoslavno na svojoj teritoriji, te da li je ovo udar na sve vernike ili sama one Carigradske patrijaršije čije sedište se nalazi u istanbluskoj četvrti Fanar, razgovaramo sa protojerejem stavroforom Darkom Đogom, profesorom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Povratak političkog islama Kada danas pričamo o Turskoj, mi je, kaže Đogo, gledamo kroz nekoliko paradigmi odnosa, identiteta, verskih zajednica i države za koje pretpostavljamo da iz prošlosti važe i danas. Međutim, Ataturkov model sekularizma je podrazumevao ne samo nekakvu odvojenost države od verskih institucija već , ukazuje Đogo, i eksplicitnu kontrolu države nad verskim institucijama. „Tursko Ministarstvo vera je praktično služba koja nadzire, proverava i upravlja verskim poslovima. Kada razmišljamo o kontekstu sekularne Turske, nije ostalo nepoznato široj a posebno specijalističkoj javnosti da je povratak političkog islama izvršen u zadnjih 20 i 30 godina i to uz pomoć modernističkog koncepta odnosa islama i politike. Taj modernistički koncept je pretpostavljao da instrumente kojima raspolaže evropska civilizacija, poput demokratije i ljudskih prava, treba iskoristiti za reislamizaciju Turske. Upravo takvom političkom i identitetskom dinamikom su Erdogan i njegova struktura došli na vlast“ kaže Đogo, ocenjujući da mi danas živimo sam kraj toga procesa kada o Turskoj treba razmišljati kroz jednu drugačiju paradigmu - da će kroz paravan građanskog i sekularnog uređenja zapravo provejavati suština koja neće biti ni građanska ni sekularna nego jedna vrsta političkog islama ili islamski fundirane političke moći. Pretvarali crkve u džamije da bi ih sačuvali? Darko Đogo podseća da Turska već odavno podržava jedan potpuno perfidni istorijski narativ o tome da su Otomani, Osmanlije brinuli o hramovima i pretvarali ih u džamije kako bi građevinski zadržali te objekte koje navodno Romejsko carstvo nije moglo da finansira. „To je kontinuitet neoosmanizma koji s jedne strane nastoji da eksploatiše hrišćansko nasleđe u turističke svrhe, a s druge da kontroliše simbolički i identitetski prostor Turske tako što reislamizuje, odnosno vraća bogoslužbenu upotrebu džamijama, dok istovremeno prodaje naše hramove koji nemaju bogoslužbenu upotrebu, pravdajući se navodno sekularnim obzirima ili, kao u ovom slučaju, finansijskim potrebama“. Pokušaj disciplinovanja Carigradske patrijaršije Na pitanje da li je oglašavanje prodaje hrama Grčke pravoslavne crkve šamar u lice Carigradu čija patrijaršija se nalazi u Istanbulu, Đogo kaže da je najpre važno znati da odnosi između Fanara i turskih vlasti od 1453. nikada nisu bili jednostrani, jednoznačni i opredeljeni jednim činom i aktom. „ Oni su vrlo često bili suprotstavljeni, po nekad su se interesi podudarali, naročito kada je u pitanju kolonijalni odnos prema Južnim Slovenima, Srbima i Bugarima dominantno. Ne treba da iznenadi ukoliko se pokaže da ovakav čin predstavlja i vrstu opomene i pokušaj disciplinovanja Fanara“, kaže Đogo, uveren da to neće imati veći odjek, i da je moguće da turske vlasti računaju na to da Fanar nije u prilici da kontroliše situaciju u Turskoj pa čak ni da se nešto naročito buni. Jedina svrha Fanara je njegova upotrebna vrednost Neke ozbiljnije geopolitičke implikacije koje bi proizašle iz eventualnog sukoba Carigrada i Ankare, Đogo isključuje. Turska, ukazuje, veoma spremno računa na svoju geostratešku poziciju igrača koji je trenutno potreban i Rusiji s jedne i NATO-u s druge strane. „Sama Carigradska patrijaršija je i Turskoj i SAD neophodna kao instrument. Njena jedina vrednost je upotrebna vrednost. S obzirom da je Carigrad već napravio raskol u Ukrajini i da generalno gledano nastoji da eksploatiše nekakvu svoju imaginarnu moć i dalje, on može biti zanimljiva američkoj administraciji ali ne u obimu u kojem bi američka administracija ugrozila sopstvene interse u Turskoj. Tu bi SAD vagale da li je Carigrad i dalje neophodan kao element pritiska na Rusiju i Balkan ili je potrebnije zaštiti svog eskponenta“. Sve što možemo da očekujemo, kaže Đogo, jeste poneki protest patrijarha Vartolomeja, poneki tekst u grčkim medijima, ali opet i to treba posmatrati u svetlu činjenice da su i Turska i Grčka snažno u NATO okrilju. Iz svega, zaključuje Đogo, važno je izvući pouku da se prema Turskoj odnosima razumno ali ni sa kakvom empatijom. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211211/zablude-turskog-sekularizma-svoje-nasledje-u-bosni-cuva-a-pravoslavno-rasprodaje-1132369158.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 11, 2021, 02:43:53 pm Erdogan udario na društvene mreže, kritičari kažu da guši slobodu govora Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan opisao je danas društvene mreže kao jedne od najvećih pretnji po demokratiju. Erdoganova administracija planira uvođenje zakona kojim će biti kažnjivo širiti lažne vesti i dezinformacije na internetu, ali kritičari smatraju da predložene izmene samo pooštravaju zabrane slobode govora. - Društvene mreže koje su opisane kao simbol slobode kada su se pojavili pretvorile su se u jedan od glavnih izvora pretnji po današnju demokratiju - naglasio je Erdogan u svom video-obraćanju na konferenciji o komunikacijama u Istanbulu. Prema njegovim rečima, Ankara pokušava da zaštiti svoj narod, posebno osetljivi deo društva, od laži i dezinformacija bez kršenja prava na tačne i nepristrasne informacije. Turska je prošle godine usvojila Zakon prema kojem platforme društvene mreže sa više od milion korisnika moraju da imaju pravnog predstavnika i da skladište podatke. Od tada je veliki broj tehnoloških kompanija, uključujući "Fejsbuk", "Jutjub" i "Tviter" otvorilo kancelarije u Turskoj. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/one-su-najveca-pretnja-demokratiji-erdogan-udario-na-drustvene-mreze-kriticari-kazu/h1hx34k) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 13, 2021, 06:00:13 pm Sunovrat nacionalne valute Turska lira je pala danas za čak 7,0 posto spustivši se u jednom trenutku na nov rekordno nizak nivo od blizu 15 lira za dolar, zbog zabrinutosti investitora vezanih za rizik nove ekonomske politike predsednika Tajipa Erdogana i S najnovijom oštrim padom, vrednost lire je prepolovljena u odnosu na kraj prošle godine, podgrevajući inflaciju te velike tržišne ekonomije u usponu, koja u velikoj meri zavisi od uvoza, prenosi Rojters. Centralna banka je ranije držala kurs domaće valute ispod nivoa od 14 lira za dolar, intervenišući na deviznom tržištu prodajom dolara tri puta u poslednje dve nedelje, a najavila je da od ponedeljka u 7:30 časova po srednjoevropskom vremenu nema intervencija. Lira je potonula na 14,99 prema dolaru, izgubivši 7,3 posto vrednosti od petka kada je zaključena na 13,889 lira za dolar. Tokom volatilnog jutrošnjeg trgovanja, turska valuta je blago smanjila gubitke i, prema poslednjim raspoloživim podacima, trguje se na nivou od 14,2895. Očekuje se da će turska centralna banka ove sedmice smanjiti referentnu kamatnu stopu za još 100 baznih poena na 14 odsto, pokazala je anketa Rojtersa sprovedena u petak, uprkos inflaciji koja je skočila prošlog meseca na 21,3 odsto. Investitori i štediše su zabrinuti zbog nedavnog agresivnog monetarnog popuštanja, pri čemu je centralna banka srezala referentnu kamatu za 400 baznih poena od septembra. Erdogan je u više navrata pozvao na smanjenje kamate promovišući novi ekonomski plan čiji su prioriteti ekonomski rast, kreditiranje, proizvodnja i izvoz, ali je njegova politika naišta na oštre kritike brojnih ekonomista i opozicionih političara. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1065823/turska-lira-valuta-redzep-tajip-erdogan-najnovije-vesti) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 15, 2021, 02:36:27 pm Može li Turska da preživi Erdoganov ekonomski eksperiment
SVET Autor: Anđela Krstovic 15. dec. 2021 Turska lira je slabija nego ikad, a Redžep Tajip Erdogan je dosledan politici smanjenja kamatnih stopa. Iako njegove odluke privlače investitore, građani Turske upadaju u sve veće krize zbog pada vrednosti valute. Turska lira već godinama je u padu, ali sada skoro svakodnevno dostiže nove minimume. Visoka inflacija od skoro 20 procenata ugrožava tu valutu. Prema mišljenju mnogih, glavni krivac za to je Erdogan, koji se godinama smatra sivom eminencijom Centralne banke Turske. Erdoganova pasija je biranje kadrova koji će voditi Centralnu banku, koja tako vodi neobičnu monetarnu politiku. Centralna banka je prethodne nedelje zaustavila negativan razvoj i po prvi put nakon sedam godina intervenisala na tržištu devizama. Erdogan, pak, ne odustaje od svoje mantre – „kamate su uzrok, a inflacija rezultat“. Povezanost fiskalne i monetarne vlasti Monetarnu vlast predstavljaju ekonomisti koji upravljaju količinom novca u državnoj kasi, dok političari spadaju u čelnike fiskalne vlasti, koja upravlja trošenjem istog novca. U demokratskim društvima, ove dve grane su odvojene, jer političari defakto troše više novca nego što imaju, što vodi do inflacije i slabljenja valute. Kada dođe do situacije koja je trenutno zastupljena u Turskoj – političari preuzimaju monetarnu vlast, stvore uslove za veliku inflaciju, Centralna banka gubi svoju primarnu funkciju, a narod ispašta. Sa druge strane, političari zadovoljno trljaju ruke, jer su „stvorili“ veću količinu novca od predviđenog budžeta. Erdoganova ekonomska klackalica Jedno od ovlašćenja koje ima predsednik Turske jeste i imenovanje guvernera Centralne banke. Ovo je omogućilo Erdoganu da godinama drži CB čvrsto u šaci i nameće svoju politiku. Njegov stav o monetarnoj politici je da treba smanjivati referentne kamatne stope Centralne banke, a to će smanjivati inflaciju, što je suprotno zakonima monetarne politike. Podizanje kamatnih stopa je jedan od načina na koje se Centralne banke bore protiv rasta inflacije, ali Erdoganov stav se sa tim kosi. Turski predsednik svoje postupke opisuje kao „ekonomski rat za nezavisnost“, što je teza sa kojom se nisu slagali guverneri CB, zbog čega su bili smenjeni. Iako Erdogan još uvek ne želi da prizna grešku, stanovnici Turske itekako su pogođeni njegovom politikom. Inflacija je uticala na životni standard i potrošačke korpe građana, koji su vremenom sve ostrašćeniji zbog aktuelne situacije. Drastičan skok cena osnovnih životnih namirnica doveo je do besa među onima koji se bore za egzistenciju, a Erdogan je, kako ističe, uveren da će Turska ostvariti ogroman privredni rast naredne godine. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 16, 2021, 02:35:34 pm Dolar više nego udvostručio vrednost u odnosu na tursku valutu Turska lira je pala prema dolaru na nov rekordni minimum ikada, uoči još jednog očekivanog smanjenja referentne kamatne stope centralne banke na današnjoj sednici. Lira je oslabila za čak 2,9 odsto na 15,25 lira za dolar, a američka valuta je u toku godine više nego udvostručila vrednost u odnosu na tursku, što podriva uspon turske ekonomije. Ekonomisti predviđaju da će inflacija skočiti na blizu 30 procenata sledeće godine, uglavnom zbog rastućih uvoznih cena. Uprkos inflaciji koja je porasla iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka smanjiti danas ključnu kamatu na 14 procenata, prema rezultatima Rojtersove ankete. Centralna banka je od septembra srezala referentnu kamatu za 400 baznih poena na 15 odsto, u skladu s ekonomskim programom predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, u kojem prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja. Turska centralna banka je i intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1066810/turska-lira-ambisu-dolar-vise-nego-udvostrucio-vrednost-odnosu-tursku-valutu) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 19, 2021, 08:23:19 am Turska berza je obustavila trgovanje; Turska lira nastavlja pad Turska berza je obustavila trgovanje nakon što je nacionalna valuta pala na 17 lira prema dolaru. - Od 16.24 časova privremeno su obustavljene transakcije svih deonica kojima se trguje na tržištu akcija na našoj berzi - navodi se u saopštenju Istanbulske berze. Lira je izgubila više od polovine vrednosti prema američkom dolaru od početka godine, prenosi RTRS. Turska centralna banka je u četvrtak smanjila ključnu kamatnu stopu sa 15 na 14 odsto, uprkos inflaciji koja je dostigla 21 procenat. Centralna banka je od septembra smanjila referentnu kamatu za 500 baznih poena, uključujući i jučerašnje smanjenje. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1067618/berza-obustavila-trgovanje-turska-lira-nastavlja-pad) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 19, 2021, 09:19:30 am Čavušoglu o odnosima sa Moskvom: "Postoje centri snaga koji hoće da potkopaju odnose" Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu ocenio je da postoje "centri snaga" koje žele da potkopaju odnose dve države. Ali, Moskva i Ankara nisu pale u zamku koju su postavili organizatori ubistva ambasadora Rusije u Ankari Andreja Karlova, istakao je on. U intervjuu koji je dao povodom petogodišnjice ubistva ruskog ambasadora u Turskoj, Čavušoglu kaže da je teroristički napad na ruskog diplomatu „razotkrio postojanje mnogih centara snaga koje žele da nanesu štetu rusko-turskim odnosima“. - Napad na Karlova bio je napad na tursko-rusko prijateljstvo. Ipak, Turska Rusija su izbegle tu zamku i zbog toga su oni koji su želeli da nanesu štetu našem prijateljstvu - razočarani - rekao je Čavušoglu. Ankara i Moskva, ističe on, imaju snažnu volju da razvijaju međusobne odnose. Prema njegovoj oceni, ti odnosi su se prethodnih pet godina dinamično razvijali kako na bilateralnom, tako i na regionalnom nivou. U prilog tome ide i podatak, navodi Čavušoglu, da se obim robne razmene približio cifri od 30 milijardi dolara a na godišnjem nivou Tursku poseti oko pet miliona ruskih turista. - Energetika je važno uporište naše saradnje. Gasovod ‘Turski tok’ počeo je sa radom prošle godine. Radovi na nuklearnoj elektrani "Akuju" odvijaju se prema planu. Prvi blok počeće sa radom 2023. godine - naveo je turski ministar. Ubistvo ruskog ambasadora Ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov ubijen je 19. decembra 2016. godine u centru Ankare dok je držao govor na izložbi fotografija u jednoj poznatoj umetničkoj galeriji. Usledilo je hapšenje osumnjičenih, a prema odluci turskog suda, od 19 optuženih, petoro je dobilo doživotnu kaznu zatvora, devetoro optuženih je osuđeno na kaznu zatvora u rasponu od tri godine i 9 meseci do 15 godina, a petoro je oslobođeno. Slučajevi devet optuženih, za kojima je raspisana poternica, uključujući opozicionog propovednika Fetulaha Gulena, izdvojeni su u odvojene postupke na zahtev tužilaštva. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1067662/turska-rusija-mevlut-cavusoglu) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 19, 2021, 09:21:48 am Quote Turkey: Workers take to streets of Izmir over wages amid rising inflation Following the call of the Confederation of Public Workers' Unions (KESK), thousands of workers came together in Izmir on Saturday to protest against the rising cost of living as the lira continues to depreciate against the dollar. KESK initiated two rallies, one in Izmir and one in the southern city of Diyarbakir, under the slogan ‘Shoulder to Shoulder for a Humane Life, Labour and the People's Budget.’ With flags and banners, unions, non-governmental organisations and political party representatives from, among others, the Communist Party of Turkey (TKP) and the Peoples' Democratic Party (HDP) took part in the demonstration that was also heavily attended by workers from the surrounding provinces. Before the protest in Gundogru Square, workers gathered in Cumhuriyet Square and marched together to the rally site. The basic demands at the demonstration reportedly were to end what unions see as tax injustice for employees in the public sector, as well as to rationalise calculations of civil servant salaries, and reinstate laid-off employees immediately, as well as to guarantee a basic income that enables a decent life. Labour unions and workers groups are currently protesting government measures across the country amid the continued fall of the Lira and spiking inflation rates. The Turkish president on Friday announced an increase in the national minimum wage of 50 percent starting in the new year in a bid to help offset spiking inflation numbers. https://youtu.be/KqYGXlKV-UQ Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 20, 2021, 07:00:37 am Nećemo predati ovu zemlju u ruke onih koji svoju domovinu prodaju za dolar
Novosti online 19. 12. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Turska u proteklih 19 godina postigla veliki napredak u brojnim oblastima uprkos svim preprekama koje su joj stajale na putu. - Poslednjih 19 godina Turske su uistinu simbol prelaska u novu fazu u velikoj borbi koja nadilazi istoriju naše Republike - kazao je Erdogan u obraćanju na ceremoniji dodele nagrada za širenje nauke za 2021. godinu, održanoj u Istanbulu u Turskoj u organizaciji Fondacije za širenje nauke. Uputio je čestitke svim dobitnicima nagrada koji su doprineli širenju znanja i nauke. - Biću uz vas sve dok sam živ u aktivnostima koje se provode u sklopu misije podizanja generacije koja usvaja, čuva i razvija nacionalne, moralne, verske, duhovne i kulturne vrednosti i voli svoju domovinu i narod - rekao je Erdogan. Naglasio je takođe da su turske vlasti protekle dve decenije posebnu pažnju posvetile ekonomiji i trgovini. - Zaista, jedna dimenzija svakog događaja koji smo doživeli u poslednjih godina uvek je bila ekonomija - rekao je turski predsednik, dodajući da su se ipak pred Turskom u proteklom periodu, ali i danas konstantno pojavljivale razne prepreke - Ovih dana takođe isti motiv stoji iza prepreka koje se postavljaju pred nas u svakom poduhvatu koji smo preduzeli u poslednjih 19 godina. Ipak, nismo i nećemo predati ovu zemlju u ruke onih koji svoju domovinu prodaju za dolar - istakao je. Poručio je da je ubeđen da će turska ekonomija nastaviti putem napretka kao i prethodnih godina. - Turska ekonomija će nastaviti svojim putem u skladu s pravilima slobodne tržišne ekonomije kao i do sada. Ipak, neće nam doći DŽordž, Hans i drugi i neće oni povećati devizne rezerve naše Centralne banke. Mi ćemo ih povećati, ne treba da se brinete oko toga - kazao je Erdogan u obraćanju prisutnima. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 22, 2021, 07:10:21 am Kadirov postavio ultimatum Erdoganu Čečenski lider Ramzan Kadirov obratio se turskom predsedniku Erdoganu povodom imenovanja parka u turskom Korfozu po kavkaskom teroristi Džoharu Dudajevu. "Otvoreno se obraćam predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu: odlučite se! Ili ćete dobiti status države koja javno podržava teroriste ili ćete biti za transparentne i poštene odnose sa Rusijom, ne menjajući svoja ubeđenja iza njenih leđa", napisao je Kadirov na telegramu. On je objasnio da ne može da zamisli da bi Rusija mogla tako da postupi prema turskom rukovodstvu i primi "celu organizovanu bandu koja, na primer, izvodi terorističke napade u Turskoj i koja je ubila predsednika". "U suprotnom, dok u Turskoj dobijaju azil kriminalci za kojima se traga i nasilnici, dok otvoreno organizuju okupljanja i događaje za promenu imena parkova po teroristima koji su umešani u pogibiju na hiljade civila, mi imamo pravo da odgovorimo", naglasio je čečenski lider. On smatra da bi sa ruske strane bilo logično da u Groznom bude ovekovečen osnivač Radničke partije Kurdistana Abdulah Odželan koji služi doživotnu kaznu u zatvoru u Turskoj. Kadirov se obratio Ministarstvu inostranih poslova Rusije, naglasivši da su akcije Ankare direktna pretnja rusko-turskim odnosima i pozvao da se preduzmu diplomatske mere. Džohar Dudajev se nalazio na čelu čečenskih terorista i proglasio se predsednikom "Čečenske republike Ičkerija" koja je u Rusiji proglašena terorističkom organizacijom. On je bio ubijen 1996. godine. Park u njegovu čast je otvoren 10. decembra u Turskoj. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=12&dd=21&nav_category=78&nav_id=2076852) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 22, 2021, 07:22:05 am Quote Erdogan's bizarre economic policy for Turkey causes more Lira turmoil https://youtu.be/a1ObqB04l5o Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 22, 2021, 08:02:54 am Уторак, 21.12.2021.
Турска лира ојачала после Ердоганове најаве ванредних мера АНКАРА - Турска лира је данас солидно ојачала након што је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најавио ванредне мере у циљу заштите домаће валуте од нестабилности. За један амерички долар јуче је било могуће добити 18,36 лира, што је била нова најнижа вредност турске валуте. Лира је од почетка године изгубила више од 60 одсто вредности у односу на долар, али је јутрос повратила знатан део вредности. Јутрос се за долар могло добити 11,09 лира, а касније током дана 13,01. Вредност лире се често мењала од септембра, од када је централна банка Турске почела да смањује референтну каматну стопу. Последњих недеља лира је достизала рекордно ниске вредности, пошто је Ердоган инсистирао на политици смањења референтне каматне стопе упркос високој инфлацији. Слабљење лире допринело је расту инфлације која је озбиљно нарушила куповну моћ турских грађана. Многи од 84 милиона становника Турске једва састављају крај с крајем и не могу лако да купе основне намирнице. Грађани су због тога масовно почели да купују девизе и злато. Ердоганов одговор уследио је јуче, када је најавио да ће влада надокнадити губитке власницима лира у случајевима када је пад њена вредности у односу на девизе већи од банкарских каматних стопа. „Наши грађани од сада неће морати да мењају лире у девизе, страхујући од вишег курса”, рекао је Ердоган. Критичари, међутим, наводе да је та мера неодржива, и да оптерећује државни буџет, чинећи га рањивијим на флуктуације лире. Додају да би она могла да изазове већу инфлацију, јавља АП а преноси Бета. Ердоган је отворено против високих каматних стопа и верује да оне изазивају инфлацију, што је супротно конвенционалном економском схватању. Он своју теорију заснива на исламском учењу. Верује се да централна банка делује под Ердогановим притиском, пошто је од септембра смањила референтну каматну стопу са 19 на 14 одсто, иако инфлација, према званичним подацима, износи 21 одсто. Централна банка је последњих недеља неколико пута продавала доларе у покушају да заустави пад вредности лире, али тај потез није донео жељени резултат. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2021, 07:48:21 am Среда, 22.12.2021.
Ердоган: Турска осујетила финансијске игре страних и домаћих снага АНКАРА – Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да је Турска осујетила шпекулативне финансијске игре страних и домаћих снага, пошто се лира ове недеље снажно опоравила од пада на рекордни минимум. У обраћању посланицима његове АК Партије, Ердоган је рекао да је пакет мера који је најавио у понедељак за заштиту депозита у лирима успео да оствари свој циљ, преноси Ројтерс. Турски председник је и овом приликом поновио да неће дозволити да Турци грцају под теретом каматних стопа и инфлације, и да ће Турска изаћи као победник из ове економске битке. Национална валута лира је ојачала данас, задржавши тренд раста у до сада најбољој трговачкој седмици у две деценије, јавља Танјуг. На трговању рано јутрос, лира се мењала по курсу од 12,25 лира за долар, у односу на затварање у уторак на нивоу од 12,4, ојачавши за 6,0 посто током ролеркостер сесије. Упркос значајном опоравку вредности, лира је и даље за око 40 посто слабија него на почетку године, након пада изазваног агресивним циклусом ублажавања монетарне политике централне банке, за које се залагао Ердоган, додаје британска агенција. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 23, 2021, 08:07:44 am U Turskoj uhapšen američki diplomata zbog prodaje pasoša izbeglici iz Sirije
SVET Autor: Andrej Pavićević 22. dec. 2021 Turska policija na istanbulskom aerodromu uhapsila je neimenovanog američkog diplomatu osumnjičenog da je svoj diplomatski pasoš prodao izbeglici iz Sirije za 10.000 dolara. Do prodaje i hapšenja došlo je 11. novembra, ali je informacija tek danas izašla u javnost, prenosi BBC. Amerikanac, koji je bio zaposlen u američkom konzulatu u Bejrutu, u momentu hapšenja imao je kod sebe 10.000 dolara u kešu. Sirijac je, s druge strane, uhapšen kada je sa svojim novim američkim pasošem na aerodromu u Istanbulu pokušao da se ukrca u avion za Nemačku. Prema snimcima bezbenostnih kamera, amerikanac i sirijac zamenili su odeću u toaletu aerodroma. Spekuliše se da se tu dogodila i prodaja pasoša. Sirijac, pušten da se brani sa slobode uz kauciju, suočiće se sa optužbama za falsifikovanje službenog dokumenta dok je američki diplomata zadržan u pritvoru, saopštila je turska policija. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 23, 2021, 10:34:17 am Quote Turkish Lira surges as Erdogan promises helicopter money https://youtu.be/LUgOSuvhoe0 Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 24, 2021, 07:49:02 am Четвртак, 23.12.2021.
Биљана Митриновић Рашевић Кадиров запретио Ердогану Чеченски лидер, који се сматра Путиновим портпаролом за исламски свет, турском председнику који велича терористу Џохара Дудајева рекао је оно што Кремљ мисли Чеченски вођа Рамзан Кадиров је по много чему ретка личност. Прво, неизмерно је одан руском председнику и сматра се портпаролом Владимира Путина за исламски свет. Друго, учинио је велики посао да Чеченија не буде више синоним за тероризам, иако се земља и даље суочава са терористичким претњама. Кадиров има много мана, нарочито у очима Чечена, који и даље живе у тешком сиромаштву без обзира на немерљиву руску помоћ. Али са становишта званичне Москве, све је добро док се тероризам не извози из Чеченије. Кадиров је на октобарским изборима у Чеченији оборио светски рекорд по броју освојених гласова: 99,7 одсто од изашлих 94,4 одсто становника. Рамзан управља Чеченијом откако је наследио свог оца Ахмада који је у другом чеченском рату био на страни Русије и много је задужио. Ахмад је убијен у терористичком нападу 2004. године. Изузев по чврстој руци у Чеченији, Кадиров је познат и по својим оштрим коментарима упућеним светским званичницима. Ипак, он је показао и своју рањиву црту: пре два месеца, када је преузимао обновљени мандат у Грозном, расплакао се пред телевизијским камерама и обећао да ће оправдати поверење чеченског народа и самог Путина, и учинити све што од њега зависи како би обезбедио мирну и добру будућност. Својом најновијом поруком, својеврсним ултиматумом који је упутио турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану поводом именовања парка у турском Корфозу по кавкаском терористи Џохару Дудајеву, Кадиров је Анкари поручио оно што Кремљ мисли. И то баш у тренутку када Кавказ поново постаје проблем за Русију, а руско-турско пријатељство трпи много политичких искушења. Кадиров је на свом „Телеграм” каналу написао да је коначно време да се Ердоган одлучи: или ће добити статус државе која јавно подржава терористе или ће се определити за транспарентне и поштене односе са Русијом „не мењајући своја убеђења њима иза леђа”. Што се тиче Русије, која је прошла кроз два чеченска рата и неколико веома трагичних терористичких напада које су извели чеченски терористи – Ердоган није могао да се сети горе особе од Џохара Дудајева. Предводио је сепаратистичке терористичке снаге током првог чеченског рата и прогласио се председником „Чеченске републике Ичкерије”, која је у Русији проглашена терористичком. Убијен је у руском нападу из ваздуха 1996, а Ердоган га се сетио баш сада, па је њему у част 10. децембра отворен парк с његовим именом. Ову ситуацију Кадиров је објаснио паралелом, за коју каже да не би могао да је замисли: то би било као када би Русија у Грозном (главном граду Чеченије) подигла споменик оснивачу Радничке партије Курдистана Абдулаху Оџалану који већ више од 20 година служи доживотну затворску казну у Турској. „Не могу да замислим да би Русија могла тако да поступи према турском руководству и прими целу организовану банду која, на пример, изводи терористичке нападе по Турској и која је убила председника”, казао је Кадиров. Он сматра да је потез Анкаре директна претња руско-турским односима и јавно је позвао руско министарство спољних послова да предузме дипломатске мере. Чеченски председник се и пре пет година обраћао Ердогану, тада мирнијим тоном и са више уважавања поздрављајући „отопљавање” руско-турских односа. Тражио је изручење тројице у Турској ухапшених вођа терориста који су раније починили злочине у Чеченији. Иако је тада наводно добио обећање да ће они бити изручени, то се није догодило, па је Кадиров поново ове године тражио екстрадицију те групе. Гувернер Чеченије, међутим, знао је да се сукоби и са представницима руских власти када је сматрао да су уздржани у ситуацијама у којима не би смели да буду. Прошле године је био иритиран ставом Француске поводом односа према исламу после низа терористичких напада које су изазвали исламисти. Након што је 18-годишњи младић, рођен у Москви а пореклом Чечен, одрубио главу француском професору који је илуструјући слободу говора ђацима показивао карикатуре пророка Мухамеда из „Шарли ебдоа” – Кадиров је рекао да француски председник Емануел Макрон својим ставовима према исламу провоцира вернике и тера их на злочине. Кремљ је очигледно сматрао да је овакав став прегруб, па је Дмитриј Песков тада рекао да само руски председник може да води спољну политику Русије, а Владимир Жириновски је додао да руски гувернери не смеју да дају изјаве о спољној политици. Кадиров је тада одговорио да је своје мишљење о француској власти изрекао као муслиман, а не као политичар. Упркос опоменама из Кремља Кадиров и даље задржава право да коментарише међународне званичнике и њихову политику. Након што је Стејт департмент увео нову рунду санкција против њега и чланова његове породице због кршења људских права, чеченски гувернер се на „Телеграму” наслађивао неуспешношћу америчких санкција, а посебно је ликовао након америчког повлачења из Авганистана. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 26, 2021, 07:21:44 am Ništa im ne dugujemo, niti imamo kontakt sa njim
Novosti online 25. 12. 2021. PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan tokom sastanka sa ekonomistima i akademicima u Istanbulu, podsetio je da Turska već odavno nema nikakav dug Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). - Trenutno nemamo dug prema MMF-u, niti imamo kontakt sa njim - kazao je Erdogan. Istakao je da je dug Turske prema MMF-u iznosio 23,5 milijardi dolara kada su došli na vlast (Stranka pravde i razvoja - AK Parti), dodajući da su posljednju ratu duga platili u maju 2013. godine i tako, kako je rekao, završili posao sa MMF-om. Komentarisao je i pitanje deviznih rezervi Centralne banke Turske. - Danas one premašuju 115 milijardi dolara, a napretkom ćemo biti u još boljoj poziciji - dodao je Erdogan. Poručio je da su se sada neki akteri okomili na tursku ekonomiju kako bi ugrozili Tursku. - Oni koji su videli da Tursku nikako drugačije ne mogu baciti na kolena, svu svoju snagu i mogućnosti usmerili su na polje ekonomije - kazao je turski predsednik te dodao - Sada posebno očekujemo da snize cene, jednako brzo i po istoj stopi, oni koji su podizali cene tokom rasta dolara. Napomenuo je kako veruje da će Turska već tokom letnih meseci iduće godine imati mnogo bolju ekonomsku situaciju od sadašnje. - Kada za kratko vreme uspostavimo ravnotežu u finansijskom sektoru, uverićemo se u predstojećim letnim mesecima kako je naša zemlja ušla u potpuno drugačije ekonomsko okruženje - kazao je Erdogan. Podsetio je da je Turska u protekle dve decenije ostvarila veliki napredak i razvoj. - Turska je prvi put doživela neprekidan razvojni proces od blizu 20 godina tokom perioda dok je zemljom upravljala naša vlada. Na ovaj način uspeli smo da uspostavimo infrastrukturu potrebnu za naš glavni ekonomski plan - rekao je Erdogan. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 26, 2021, 07:33:27 am Erdogan tvrdi da peta kolona izaziva haos u zemlji, govorio o gorućem pitanju
Novosti online 25. 12. 2021. RAST turskog BDP-a do kraja 2021. godine biće dvocifren, Turska je zemlja u usponu 21. veka, rekao je predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan. - Turska je zvezda u usponu 21. veka, zahvaljujući dobro osmišljenoj politici, postala je jedna od dve zemlje čiji je privredni rast u prvoj godini pandemije bio pozitivan. Imaćemo dvocifren rast BDP-a - rekao je turski lider, govoreći u subotu pred funkcionerima vladajuće partije u provinciji Gaziantep. Prema njegovim rečima, kada je 2002. godine na vlast u Turskoj došla Partija pravde i razvoja na čijem je on čelu, rezerve Centralne banke bile su samo 27,5 milijardi dolara, a dug prema MMF-u 23,5 milijardi dolara. - Danas govorimo o 120 milijardi dolara u rezervama Centralne banke i odsustvu duga prema MMF-u. Turskog godišnji izvoz dostigao je rekordnih 221 milijardu dolara... Peta kolona je nedavno pokušala da izazove paniku u zemlji, i suočili smo se sa neviđenim pokušajima manipulacije deviznim tržištem, ali smo rešili taj problem za samo sat vremena - dodao je Erdogan. Naglo jačanje lire počelo je u ponedeljak nakon što je Erdogan najavio nove mere za suprotstavljanje nestabilnom kursu. On je posebno rekao da će vlada podsticati depozite u lirima, nadoknađujući deponentima gubitke zbog fluktuacija kursa. U januaru se turskom valutom trgovalo po kursu od 7,4 lire za dolar, a u trenutku dostizanja istorijskog minimuma pala je za 60%. Od jula 2019. Erdogan je tri puta menjao čelnika centralne banke, a od novembra 2021. dva puta - ministra finansija. Ranije su lideri glavnih turskih opozicionih partija optužili Erdogana za ekonomsku nesposobnost i pozvali na prevremene izbore. Turski lider je odbio poziv, rekavši da će se predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj održati kako je planirano u junu 2023. godine. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on December 27, 2021, 07:09:07 am Turski predsednik tvrdi da su "mladi ljudi robovi" i da nameti "razaraju društvo"
Kurir 26.12.2021. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas u Istanbulu da kamatne stope čine bogate bogatijima, a siromašne siromašnijima i da će to slomiti mašinu, prenela je agencija Anadolija. Erdogan je govorio na skupu Partije pravde i razvoja (AK Partija) u Istanbulu. "Naša borba je borba volje za novim razvojem i napretkom protiv onih koji žele da unište civilizaciju koju predstavljamo i spreče napredak našeg naroda. Naša borba je vredna svake žrtve, a vreme, imovina, a i život kada je to potrebno", rekao je Erdogan i dodao: "Borba koju vodimo je borba da svoju viziju 2053. poverimo našim mladim ljudima koji žele da naprave mankurte (robove) otrgnute od svojih vrednosti i prošlosti". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 27, 2021, 04:42:00 pm Želimo da promenimo svetski poredak izgrađen na eksploataciji i ugnjetavanju Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je cilj borbe Turske sa sloganom 'Svet je veći od pet' kako u međunarodnim odnosima, tako i u ekonomiji - promena svetskog poretka izgrađenog na eksploataciji i ugnjetavanju. Rekavši da je promena životna činjenica, ali da između promene i ugnjetavanja postoji oštra razlika, predsednik Erdogan je izjavio i da je čovečanstvo doživelo veliku transformaciju, degeneraciju u jednom aspektu, u kojoj su u poslednja dva veka narušene njegove drevne vrednosti. Uz modernizaciju, perspektiva ljudi prema sopstvenoj prirodi, okolini i drugim bićima s kojima delimo život se takođe promenila, tvrdi turski lider. - Odbacujemo svaki pristup koji devalvira čoveka. Verujemo da civilizacija nudi recept za spas od propasti modernih ljudi. Islamska civilizacija, koja je utemeljena na znanju, mudrosti, moralu i pravdi, ima za cilj ulepšavanje sveta i da ga učini pogodnijim za život za sva stvorenja - rekao je Redžep Tajip Erdogan. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1070308/redzep-tajip-erdogan-turska-svetski-poredak-najnovije-vesti) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on December 30, 2021, 05:00:50 pm Turska proširila istragu protiv vlasti u Istanbulu Turski sud je prihvatio danas optužnicu protiv članova jednog verskog udruženja, u slučaju koji bi mogao da ima političke i pravne posledice po vlasti u Istanbulu koji se nalazi u rukama opozicije. Suđenje protiv 23 osobe koje su deo asocijacije DIAYDER, što je skraćenica za "Udruženje za uzajamnu pomoć i solidarnost verskih učenjaka", počeće 18. februara, a zbog navodnih veza sa zabranjenim kurdskim militantima, prenosi agencija AP. Devet optuženih je u istražnom pritvoru, a za neke se tvrdi da rade za opštinske vlasti Istanbula. Odluka suda je usledila nakon istrage koju je juče otvorilo tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova protiv više stotina članova opštinskog osoblja zbog navodnih veza sa terorizmom. Ovakva istraga bi, kako ocenjuje AP, mogla da postaviti temelj za novi napad na popularnog gradonačelnika Ekrema Imamoglua, koji se smatra mogućim izazivačem turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na izborima zakazanim za 2023. godinu. Imamoglu iz Republikanske narodne partije došao je na vlast 2019. godine na ponovljenim izboraima, nakon što je Erdoganova vladajuća partija osporavala njegovu pobedu, što je, kako navodi AP, zadalo ogroman udarac Erdoganu u najvažnijem gradu Turske. Ova opoziciona stranka je nedavno uputila kritike na račun ekonomskih i političkih poteza vlade, pozivajući na prevremene izbore, dok Erdogan nastavlja svoju otvoreno neprijateljsku retoriku protiv njih. izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/erdogan-udario-na-moguceg-izazivaca-turska-prosirila-istragu-protiv-vlasti-u/9rnrszg) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 02, 2022, 06:57:24 am Država naglo podigla cene struje, nekima i za 100%
Novosti online 01. 01. 2022. TURSKA je upravo naglo podigla cene električne energije za 50-100% za domaćinstva i kompanije i ponovo povećala mesečne račune za prirodni gas. To je dodatno opteretilo ekonomiju koja se suočava sa rastućom inflacijom. Regulatorna uprava za energetsko tržište saopštila je da su cene električne energije povećane za oko 50 odsto za domaćinstva sa nižom potražnjom za 2022, dok su povećane za više od 100 odsto za komercijalne korisnike velike potražnje, piše Rojters. Cene prirodnog gasa su u januaru skočile za 25% za stambenu i 50% za industrijsku upotrebu, saopštio je nacionalni distributer BOTAS. Takođe, poskupljenje od 15% bilo je i za industrijsku upotrebu za proizvodnju električne energije. Godišnja inflacija u Turskoj skočila je iznad 21% u novembru i očekuje se da će podaci pokazati da je premašila 30% u decembru, a sve nakon pada valute u poslednjih nekoliko meseci izazvanog nizom smanjenja referentne kamatne stope. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 02, 2022, 03:23:03 pm Putin i Erdogan razgovarali o ruskim predlozima za bezbednosne garancije Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan razgovarali su telefonom o ruskim predlozima za bezbednosne garancije SAD i NATO u odnosu na Rusiju. Dvojica predsednika razgovarala su i o situaciji u Zakavkazju, Siriji i Libiji, prenosi RIA Novosti. Putin i Erdogan su potvrdili nameru da dalje intenziviraju obostrano korisno partnerstvo dve zemlje i sumirali glavne rezultate bilateralne saradnje. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=02&nav_category=78&nav_id=2081980) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 03, 2022, 11:06:12 am Quote Police scuffle with protesters at solidarity demo in Istanbul Scuffles erupt between police and protesters in Istanbul as demonstrators condemn recent attack on the pro-Kurdish Peoples' Democratic Party HQ https://youtu.be/4haskFoSoyA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 04, 2022, 07:17:00 am Erdogan u februaru u poseti Saudijskoj Arabiji, prvi put od ubistva Kašogija
SVET Autor: Beta 03. jan. 2022 Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će u februaru posetiti Saudijsku Arabiju, i to će biti njegova prva poseta toj zemlji od ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu 2018. godine. „Očekuje me u februaru. Obećao mi je. U februaru ću posetiti Saudijsku Arabiju“, rekao je Erdogan aludirajući na saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. To će biti prva poseta Erdogana od ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, kojeg je u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2. oktobra 2018. godine ubila grupa od nekoliko ljudi poslata iz Rijada. Kašogi, oštar kritičar saudijskih vlasti, bio je kolumnista Vašington posta. Erdogan je tada optužio saudijsku vladu da je naručila ubistvo, dok su odnosi Ankare i Rijada pogoršani godinu dana ranije, 2017. Tada je Saudijska Arabija naložila arapskim zemljama prekid diplomatskih odnosa sa Katarom, koji je blizak saveznik Turske. Međutim, Erdogan poslednjih meseci pokušava da obnovi veze sa regionalnim silama i tako je u decembru rekao da želi razvoj odnosa sa svim zalivskim zemljama. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 04, 2022, 08:48:23 am Quote Turkish inflation hits 36% nearing 20-year high as lira crisis continues Turkey's annual inflation rate surged to its highest level since 2002, official data showed Monday, propelled by a currency crisis linked to President Recep Tayyip Erdogan's unconventional economic approach. https://youtu.be/c8ZeXCrnRMA Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 05, 2022, 08:48:50 am Quote Erdogan's gamble: What's behind Turkey's soaring inflation? Turkey's president is defying the standard prescriptions for inflation, the country's worst in nearly two decades, by burning through currency reserves and central bank governors to keep interest rates low. As those reserves dwindle and lines lengthen at subsidized bakeries, we'll ask our quests about the impact on ordinary citizens and why the Erdogan's holding out, with cues to booming exports which are the flip side of a plummeting lira. https://youtu.be/oIdvxl4qz-A Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 06, 2022, 04:22:38 pm Lavrov i Čavušoglu razgovarali o Kazahstanu, Balkanu i sastanku Rusija-NATO Ministri spoljnih poslova Rusije i Turske, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu razgovarali su telefonom o brojnim aktuelnim temama, među kojima su, između ostalog, Kazahstan, Balkan i predstojeći sastanak Rusija-NATO, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Lavrov i Čavušoglu su podržali napore rukovodstva Kazahstana za obnovu ustavnog poretka u zemlji, ističe Ministarstvo. Šef ruske diplomatije je izvestio turskog kolegu „o merama koje su preduzete kao odgovor na apel predsednika Kazahstana preko ODKB-a, a koje se odnose na pomoć kazahstanskim vlastima u uslovima pokušaja podstaknutih spolja usmerenih na podrivanje bezbednosti i teritorijalnog integriteta države“. Strane su se dotakle mnogih aktuelnih regionalnih pitanja, koja se pre svega odnose na situaciju na Balkanu, napomenuo je MIP. „Naglašena je važnost što brže obnove unutarpolitičkog dijaloga u Bosni i Hercegovini na čvrstoj osnovi dejtonskih principa u interesu svih državotvornih naroda. Dogovoren je nastavak konstruktivne saradnje u tom pravcu“, ističe se u saopštenju. Ministarstvo je takođe saopštilo da su Lavrov i Čavušoglu razgovarali i o pripremi sednice Saveta Rusija-NATO koja će biti održana 12. januara. „Čavušoglu je pokrenuo pitanje priprema sastanka Saveta Rusija-NATO za razmatranje ruskih predloga o bezbednosnim garancijama u Evropi. Lavrov je ponovo potvrdio stav Moskve o potrebi ozbiljnog razgovora na tu temu uz učešće vojske u interesu postizanja konkretnih rezultata bez odugovlačenja procesa“, saopšteno je na sajtu ruskog MIP-a. Ministri su takođe pozitivno ocenili prvi sastanak u formatu „tri plus tri“ o normalizaciji situacije i razvoju saradnje na Južnom Kavkazu, koji je održan u Moskvi 10. januara 2021. godine. MIP dodaje da su se Lavrov i njegov turski kolega dogovorili da uskoro pripreme sledeći sastanak u tom formatu. Kako se navodi, Lavrov je izrazio podršku naporima usmerenim na normalizaciju odnosa između Ankare i Jerevana. Tokom razgovora, Lavrov i Čavušoglu su izrazili zadovoljstvo dinamikom političkog dijaloga između Moskve i Ankare na najvišem nivou tokom prošle godine. „Potvrđena je spremnost za nastavak bliskih kontakata rukovodstva Rusije i Turske u novoj godini“, saopštio je ruski spoljnopolitički resor. Ministarstvo dodaje da je razgovor inicirala turska strana. izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220106/lavrov-i-cavusoglu-razgovarali-o-kazahstanu-balkanu-i-sastanku-rusija-nato-1133093425.html) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 07, 2022, 04:52:06 pm Quote Turkey: Protesters rally against imprisonment of Bogazici students Bogazici University students, graduates and protesters gathered outside an Istanbul courthouse on Friday to demand the immediate release of Ersin Berke Gok and Caner Perit Ozen, who have been imprisoned for three months. Several dozen protesters and about as many journalists were seen outside the courthouse. Protesters shouted slogans and held up banners expressing solidarity with the detainees. Bogazici student Ayliz Onaylı said during a speech that the detention of the two was unjust. A police unit in riot gear guarded the protest. https://youtu.be/6-fceLsuwDM Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 10, 2022, 12:19:07 pm Quote Erdogan turns to MBS to solve inflation problem https://youtu.be/ALm3dQdw2cE Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 13, 2022, 03:49:49 pm Erdogan: EU ignorisala napore Turske za poboljšanje odnosa Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je danas ambasadorima iz Evropske unije da evropski blok nije pružio značajnu podršku u borbi protiv migracija i da nije uzvratio na napore Turske da se poboljšaju odnosi. Erdogan je u obraćanju ambasadorima zemalja EU, na sastanku u Ankari, istakao da Turska želi da uspostavi veze sa blokom na "čvršćoj osnovi", ali da je bila podvrgnuta "taktici odugovlačenja". - Sa tugom želim da konstatujem da nismo dobili odgovor koji smo želeli od strane EU na ove korake - izjavio je Erdogan. EU je u martu 2016. godine postigla sporazum sa Turskom da zaustavi priliv izbeglica u blok i da Ankara pruži utočište Sirijcima koji beže od rata iz svoje zemlje, u zamenu za dobijanje više milijardi evra za svoje projekte. U Turskoj trenutno boravi oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je najveća izbeglička populacija na svetu, a zvanična Ankara je saopštila da više neće primati migrante. - Turska nije dobila značajnu podršku od EU u borbi protiv migracija - izjavio je Erdogan, dodajući da nije moguće ostvariti "produbljenu saradnju" po tom pitanju sve dok se ne ažuriraju uslovi sporazuma iz 2016. godine. - Kriza u Belorusiji je još jednom pokazala da je blok lišen održive politike u borbi protiv migracija - poručio je Erdogan, aludirajući na spor između Minska i EU povodom više miliona migranata zaglavljenih na njihovim granicama. izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1075515/redzep-tajip-erdogan-turska-evropska-unija) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 13, 2022, 04:21:58 pm Quote Wang Yi calls on China, Turkey to improve mutual trust and support Chinese State Councilor and Foreign Minister Wang Yi on Wednesday called on China and Turkey to improve mutual trust and support each other to jointly advance the sound development of bilateral ties. He made the remarks in a meeting with Turkish Foreign Minister Mevlut Cavusoglu in Wuxi, east China's Jiangsu Province. https://youtu.be/o9hJqDZMgtk Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 14, 2022, 08:42:42 am Quote Turkey won't allow terrorist acts targeting China on Turkish soil: MOFA Chinese Foreign Ministry spokesperson Wang Wenbin on Thursday answered questions about Turkish Foreign Minister Mevlüt Çavuşoğlu's recent visit to China, and said Çavuşoğlu promised not to allow violent terrorist acts targeting China or anti-China activities that harm China's territorial integrity on Turkish soil. https://youtu.be/MgUpQ-PyS9o Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 15, 2022, 06:59:23 am Turska i Jermenija obavile prvu rundu razgovora
Tanjug 14.01.2022. Turska i Jermenija saopštile su danas da je prva runda međusobnih razgovora, posle više od 10 godina, bila "pozitivna i konstruktivna", čime se, kako navode agencije, stvaraju mogućnosti za ponovno uspostavljanje odnosa dve zemlje i otvaranje granica posle decenija neprijateljstva. Turska nema diplomatske ni trgovinske odnose sa svojim istočnim susedom od 1990-ih godina. Današnji susret u Moskvi prvi je pokušaj da Turska i Jermenija normalizuju odnose posle mirovnog sporazuma 2009. godine, koji još nije ratifikovan, preneo je Rojters. Tursko i jermensko ministarstvo spoljnih poslova saopštili su da su razgovori održani u "pozitivnoj i konstruktivnoj" atmosferi i da se obe strane zalažu za potpunu normalizaciju bez ikakvih preduslova. Dve susedne države su u zategnutim odnosima zbog više pitanja, najpre zbog 1,5 miliona jermenskih žrtava 1915. godine. Za Jermeniju je to bio genocid i taj stav zauzele su i SAD i još neke države. S druge strane, Turska priznaje da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima s otomanskim snagama u Prvom svetskom ratu, ali odbacuje kvalifikaciju genocida i broj žrtava koji navodi Jermenija. Odnosi dve države pogoršani su tokom sukoba 2020. oko Nagorno-Karabaha. Turska je optužila jermenske snage da su okupirale teritoriju koja pripada Azerbejdžanu, ali i pozvala na otopljavanje odnosa, s obzirom na nastojanja da izvrši uticaj u regionu. Ruska agencija TA S S prenela je saopštenje jermenskog ministarstva spoljnih poslova koje je u četvrtak navelo da očekuje da razgovori vode uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju granica zatvorenih od 1993.godine. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u četvrtak da Jermenija mora da uspostavi dobre odnose s Azerbejdžanom kako bi nastojanja da se normalizuju odnosi Jerevena i Ankare mogla da daju rezultate. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 15, 2022, 05:50:11 pm https://youtu.be/O4stI2TVPIc
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 15, 2022, 06:13:08 pm Субота, 15.01.2022.
Војислав Лалић Председник Турске позива грађане да не држе злато у сламарицама У ситуацији кад се суочава с економским проблемима због изостанка инвестиција из ЕУ и САД, Анкара се окреће богатим заливским земљама, које најављују улагања у турску привреду Година која је управо почела у Турској ће бити у знаку напора за оживљавања привреде, која се суочава с изазовима какви се не памте од почетка овог века. Председник Реџеп Тајип Ердоган је тада дошао на власт и успео да заустави суноврат економије, што му је после донело победе на неколико локалних и општих избора у низу. Да ли ће успети и овог пута видеће се средином идуће године, кад ће грађани бирати посланике и шефа државе. Крајем децембра влада је смањењем референтних каматних стопа успела да заустави суноврат националне валуте, која је у прошлој години изгубила 60 одсто вредности. Сада се за један долар добија 13 лира, али последњих дана курс поново клизи надоле. Председник Ердоган позива грађане да подрже мере за јачање националне валуте, јер је то, како каже, „историјски искорак”. „Очекујем да ће сада сви који поседују злато да га претворе у лире и да га више неће чувати у сламарицама. Реч је о више од 5.000 тона злата, које треба да се укључи у привредне токове земље. Ми ћемо на лето почети да убирамо плодове наших напора и жртвовања, увешћемо Турску међу десет водећих економских сила на свету”, уверен је шеф државе, који поручује грађанима да не треба да страхују од даљег пада курса лире, пренела је новинска агенција Анадолија. Економисти, међутим, сумњичаво врте главом: политика ниских референтних каматних стопа, коју сада заговара влада, дугорочно ће имати супротне ефекте. Незапамћени пад курса националне валуте ланчано је изазвао и друге економске недаће. Инфлација је достигла 36 процената, што је рекорд у последњих 19 година. Посебно су поскупели прехрамбени производи, што грађани свакодневно осећају по свом џепу. Влада је првих дана нове године по хитном поступку увела ригорозне казне за трговце који гомилају залихе робе чекајући нове, више цене како би остварили додатну зараду. Турска сада плаћа цену изостанка директних инвестиција из иностранства, пре свега из земаља ЕУ и Америке, што је довело до пораста незапослености (12 одсто), поготово међу младима – 22 одсто. После демонстрација грађана против владе због корупције у владиним структурама, као и неуспелог покушаја државног удара средином 2016. године, страни инвеститори се очигледно плаше да улажу паре у Турску, јер се боје нових политичких ломова, поготово што су у суседним земљама, Сирији и Ираку, веома активне многе терористичке организације, укључујући Исламску државу и Радничку партију Курдистана (ПКК), чији припадници повремено подмећу бомбе и у источној Анадолији. У таквој ситуацији председник Ердоган сламку спаса тражи на другој страни: у арапским земљама, пре свега оним богатим у Персијском заливу, с којима последњих година није могао да нађе заједнички језик око решавање кризе настале доласком „арапског пролећа” у Либију, Сирију и Египат. После вишегодишњег прекида званичних контаката, Анкара је недавно угостила лидера Уједињених Арапских Емирата принца Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, који је, како откривају истанбулски медији, обећао инвестиције у износу од десет милијарди долара. Председник Ердоган је потврдио да идућег месеца путује у Абу Даби. Званично је најављено да ће Ердоган ускоро посетити и Саудијску Арабију, која је последњих година тихо бојкотовала турску робу. Ријад досад није могао да опрости Анкари оптужбе да је престолонаследник Мухамед бин Салман одобрио убиство новинара-дисидента Џамала Хашогија 2018. године у конзулату те земље у Истанбулу, као и сарадњу Турске с Муслиманском браћом у Египту, радикалном групом која последњих година покушава да подрије стабилност у целом региону Залива, укључујући и Ријад. Нови ветрови осећају се и на релацији Анкара–Каиро, који је недавно посетио шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу. Био је то први контакт на високом нивоу од 2013. године и војног удара против Ердогановог пријатеља Мухамеда Мурсија, кога су накратко на власт довели припадници Муслиманске браће. „Нормализација односа са земљама у региону биће убрзана у овој години. Ко год учини један пријатељски корак ка Анкари, ми ћемо одговорити с два потеза”, истакао је Ибрахим Калин, представник за медије председника Ердогана. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 16, 2022, 08:35:18 pm https://youtu.be/XVEJ6TXgKpo
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 18, 2022, 06:59:28 am Turski biznismen Osman Kavala iza rešetaka još četiri godine
Tanjug 17. 01. 2022. TURSKI sud saopštio je danas da biznismen i filantrop Osman Kavala mora da ostane u zatvoru, produžavajući mu pritvor na više od četiri godine i to bez osuđujuće presude. Sud je većinom glasova odlučio da Kavala ostane u zatvoru tokom suđenja, preneo je Rojters. Sledeće ročište zakazano je za 21. februar, a o produžetku pritvora biće ponovo odlučivano 13. februara. Kavala je zatvoren 18. oktobra 2017. godine. Grupe za ljudska prava su saopštile da je slučaj politički motivisan. Vlada to odbacuje i kaže da su turski sudovi nezavisni. Evropski sud za ljudska prava zatražio je krajem 2019. da Kavala bude pušten na slobodu zbog nedostatka osnovane sumnje da je počinio krivično delo, istakavši da je on u pritvoru da bi bio ućutkan. Savet Evrope je u decembru saopštio Turskoj da priprema postupak za povredu prava zbog zadržavanja Kavale, što bi moglo dovesti do suspenzije Ankare iz tog tela. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 18, 2022, 07:00:57 am Turska promenila ime
Novosti onlajn 17. 01. 2022. TURSKE vlasti odlučile su da rebrendiraju imidž zemlje u svetu, a turska televizija TRT objavila je i zašto. Ranije ovog meseca, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio je saopštenje, u kojem stoji da se menja međunarodno priznato ime zemlje iz „Turkey“ u „Turkiye“, objasnila je ova televizija. - Reč „Turkiye“ reprezentuje i izražava kulturu, civilizaciju i vrednosti turske nacije na najbolji način - stajalo je u saopštenju. Promena imena države nije tako retka pojava kao što se misli, prenose svetski mediji. Nacionalno rebrendiranje može se dogoditi iz čitavog niza razloga, da se izdigne iznad klišea, predstavi se u pozitivnijem imidžu ili čak zbog politike. TRT navodi primere Holandije, koja je promenila ime u Nizozemska, ili Makedonije, koja je odnedavno zbog spora sa Grčkom, postala Severna Makedonija. Iran je 1935. godine promenio ime, koje je ranije glasilo Persija. Turquia, Turkiye i Turkey Na turskom jeziku, zemlja se zove Turkiye. Ta država prihvatila je to ime nakon što je 1923. godine dobila nezavisnost od zapadnih sila, koje su je privremeno okupirale. Tokom istorije, Evropljani su je zvali kao Otomansku državu, a onda su je poznavali pod mnogim varijacijama reči „Turkiye“. Naziv koji se najviše zadržao bio je na latinskom „Turquia“, a sveprisutniji je bio „Turkey“. Prema rečniku Kembridža, reč „Turkey“ se definiše kao „nešto što loše pada“, ili „glupa“ ili „smešna osoba“. Velika većina ljudi u Turskoj smatra da nazivanje zemlje prema njenoj lokalnoj varijaciji ima smisla i da je u skladu s ciljevima zemlje da odredi kako bi je drugi trebalo identifikovati. U skladu s tim, nedavno objavljeno saopštenje je jasno navelo da će u okviru jačanja brenda „Turkiye“, u svim vrstama aktivnosti i korespondencije, posebno u službenim odnosima s drugim državama i međunarodnim institucijama i organizacijama, biti korišćen izraz ‘‘Türkiye’, umesto izraza kao što su „Turkey“, „Turkei“, „Turquie“ i tako dalje. Tako, recimo, turska državna novinska agencija koja ima regionalno sedište u Sarajevu, Tursku od pre nekoliko dana naziva Republika Turkiye. Izvor. www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 18, 2022, 07:31:52 am Erdogan u Tirani s Ramom, potpisano sedam sporazuma u različitim oblastima
REGION Autor: Beta 17. jan. 2022 Premijer Albanije Edi Rama i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obećali su u Tirani da će dodatno jačati veze dve zemlje i unaprediti ekonomske i kulturne odnose. Erdogan je posetio Albaniju, kako bi sa Ramom razgovarao o jačanju bilateralnih veza, ali i radi otvaranja kompleksa sa 522 stana za Albance, ostale bez doma u zemljotresu 2019. godine. Albanija i Turska su potpisale sedam sporazuma u različitim oblastima, uključujući medije, policiju, kulturu i upravljanje vanrednim situacijama. Turska je jedan od najvećih investitora u Albaniji i jedan od njenih vodećih trgovinskih partnera Erdogan je rekao da su veze Turske sa Albanijom „na nivou strateškog partnerstva“, i dodao da je cilj obe zemlje dostizanje godišnje trgovinske razmene od milijardu dolara. Prošle godine je razmena iznosila 853 miliona dolara. Turski predsednik je ponovio zahtev Albaniji da preduzme "konkretne, odlučne korake" ka uklanjanju prisustva grupe oko islamskog propovednika Fetulaha Gulena. Ankara tu grupu smatra terorističkom organizacijom, odgovornom za neuspeli državni udar u Turskoj jula 2016. godine, kada je poginula 251 osoba. Gulen negira umešanost u pokušaj državnog udara. Rama je ulogu Turske na Zapadnom Balkanu opisao kao "neophodnu i nesumnjivo konstruktivnu za mir". Po sletanju u Albaniju, Erdogan je odmah otišao u grad Lač, 50 kilometara severozapadno od Tirane, gde je Turska sa 42 miliona evra finansirala izgradnju stambenog kompleksa za Albance koje su ostali bez krova nad glavom u zemljotresu 26. novembra 2019. godine. Tada je poginula 51 osoba, a 17.000 je ostalo bez doma. Turska je prošle godine izgradila i novu bolnicu kako bi pomogla Albaniji u borbi protiv pandemije koronavirusa. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 18, 2022, 08:23:37 am Quote Crash of Turkey's lira puts poor on the brink of existence Turkey's economy is currently experiencing a rapid crash. The Turkish lira is losing value almost daily, and inflation is officially at 36 percent. The poorest people in the country are particularly affected by the inflation. For example, some 500,000 garbage collectors, rarely earn more than the equivalent of 8 euros a day. Until now, they have made a living from recycling. In large carts, they collect plastic and paper from the street and from garbage containers to sell to recycling collection points. But now the government wants to modernize the recycling system and leave it up to large companies. Istanbul's garbage collectors are fighting back. https://youtu.be/GpGKcmATq3Q Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 19, 2022, 10:44:58 am Vučić i Erdogan o BiH: Najvažnije je sačuvati mir i stabilnost
REGION Autor: Beta 18. jan. 2022 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Ankari da su stabilnost, mir, razgovor i poštovanje Dejtonskog sporazuma od suštinskog značaja za Bosnu i Hercegovinu. „Čini mi se da se dobro razumemo po tom pitanju (s Turskom). Rekao sam predsedniku Erdoganu da Srbija poštuje integritet BiH, kao i što ističemo da je važno poštovanje integriteta Republike Srpske u okviru BiH“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare nakon sastanka sa Erdoganom u Ankari. Vučić je naglasio da Srbija neće odustati od te politike koja je, kako je istakao, u skladu sa Dejtonskim sporazumom. "Sa Turskom pronalazimo zajednički jezik i trudićemo se da ga uvek pronalazimo u budućnosti", dodao je on. Erdogan: Podrška koju Srbija pruža BiH veoma važna za mir Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je podrška koju Srbija pruža suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine veoma važna za mir i stabilnost celog regiona. Erdogan je rekao da je "imperativ da se sve strane suzdrže od preduzimanja koraka koji štete teritorijalnom integritetu BiH i da se svi ponašaju odgovorno". "Na sastanku smo još jednom snažno i odlučno potvrdili značaj koji pridajemo miru i stabilnosti na Balkanu. Razmenli smo mišljenja o političkoj krizi u BiH. Očigledno je da je potrebno zajednički delovati sa međunarodnom zajednicom kako bi ta kriza bila prevaziđena", kazao je Erdogan. Naveo je da će Turska "nastaviti da ulaže napore i da čini sve" da se smanji napetost na Balkanu. Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 20, 2022, 09:19:31 am Erdogan pozvao da se devize konvertuju u tursku liru
Tanjug 19. 01. 2022. PREDSEDNIK Turske Redžep Taip Erdogan pozvao je danas građane i turske kompanije da svoju deviznu štednju konvertuju u tursku liru jer zvanična Ankara nastoji da osnaži potražnju za domaćom valutom. Erdogan je nakon sednice Vlade izjavio da je oko 163 milijarde turskih lira (oko 12,2 milijardi američkih dolara) deponovano na račune u okviru mera vlade kojima se vrednost domaće valute štiti od deprecijacije na globalnom finansijskom tržištu stranih valuta (FOREX), prenosi Rojters. Izvor: www.novosti.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 21, 2022, 07:10:05 am Четвртак, 20.01.2022.
Војислав Лалић Нова клима на Блиском истоку Под притиском Вашингтона многе земље почеле су процес нормализације односа како би се још више изоловали Иран У региону Блиског истока осећају се помирљиви ветрови који би, ако се наставе, могли да доведу до нормализације односа између водећих држава. Многи дипломатски канали су отворени, али то сигурно неће ићи без нових трзавица, пошто један или два сусрета не могу преко ноћи да скину с дневног реда проблеме који су се гомилали годинама. Повољнија клима осећа се у Арапској лиги. Председник Алжира Абделмаџид Тебуне најавио је да би делегација Сирије могла да се нађе на самиту Арапске лиге који се у марту одржава у његовој земљи, пренели су истанбулски медији. Том приликом расправљаће се о успостављању односа с Дамаском, који су суспендовани 2011. године, кад је стигло „арапско пролеће” и председник Башар ел Асад почео обрачуне с опозицијом. То ће бити наставак сарадње коју су са Сиријом већ обновили Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Египат. Вашингтон упозорава арапске земље да нормализацију односа с Дамаском треба условити политичким решењем десетогодишње кризе и реформама које ће бити у складу с вољом народа. То подразумева одлазак председника Асада, иако је он, уз подршку Русије и Ирана, изашао као победник грађанског рата. Контакти су, после вишегодишњег прекида, успостављени између Турске и УАЕ, Каира и Анкаре, између УАЕ и Израела. Формално и између Анкаре и Тел Авива. Под притиском Вашингтона многе земље у региону отвориле су канале за нормализацију међусобних односа како би се изоловао Иран, који је последњих година пустио дубоке корене у Сирији, Јемену и Ираку. Анкара је на тренутак остала у другом плану. Председник Реџеп Тајип Ердоган сада подиже рампе ка Египту, УАЕ, Саудијској Арабији да би ухватио корак с процесом који би могао да доведе до смањења напетости у трусном региону. Најавио је да ће у фебруару посетити Ријад и Абу Даби. А до јуче су га у УАЕ оптуживали да подстиче радикалну групу Муслиманска браћа која поткопава мир у целом Заливу, да се директно меша у унутрашње послове Сирије, Ирака и Либије. Анкара није остала дужна: оптужила је Абу Даби да је финансирао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао пуч у Анкари. Турска сада настоји да разбије изолацију с којом се суочила после избијања „арапског пролећа”, које је уздрмало Блиски исток и северну Африку. Председник Ердоган је то исхитрено покушао да искористи и да се наметне као лидер у том делу света, што су у Либији, Египту, Сирији и Ираку доживели као мешање у унутрашње послове. Анкара није остала дужна: оптужила је УАЕ и Бахреин за издају „палестинског питања” пошто су успоставили односе с Тел Авивом. Кад је „арапско пролеће” стигло у Египат, Анкара је стала иза „демократски изабраног” председника Мухамеда Мурсија, кога су на власт довела Муслиманска браћа, с којом Ердоган има блиске односе. У Ријаду, Абу Дабију и другим заливским земљама дат је знак за узбуну, јер ту радикалну групу доживљавају као претњу миру у региону. Кад је египатска армија зауставила исламисте војним ударом 2013. године Турска је оштро осудила тај потез и односи су се нашли пред прекидом. Громогласно прокламована спољна политика Турске „нула проблема” са земљама у региону свела се једног тренутка на „нула пријатеља”, ако се изузму Катар, Азербејџан, Муслиманска браћа и Хамас. Анкара је остала на периферији многих збивања. То је потврдио и недавни сукоб Израела и Палестинаца у појасу Газе. У договору с Вашингтоном, кључну улогу у постизању примирја одиграо је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, иако Ердоган упорно себе покушава да представи као заштитника Палестинаца, пре свега радикалног Хамаса. У Турској су почели да схватају нову реалност: Ердоган је у телефонском разговору честитао Исаку Херцогу избор за председника Израела. У дипломатским круговима су то оквалификовали „као важан догађај”, иако је у нормалним приликама то само протоколарни гест. Анкара и Тел Авив немају контакте на високом нивоу већ десет година због спора око „палестинског питања”. После дужег прекида недавно су на високом нивоу успостављени и контакти Анкаре и Каира. После посете Египту шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу је најавио да ће се турски амбасадор ускоро вратити у Каиро. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 22, 2022, 07:03:52 am Najpotcenjenija pretnja EU
SVET Autor: Željko Pantelić 21. jan. 2022 Osmanlijska imperija je poživela barem sto godina više nego što je trebala zahvaljujući politici Velike Britanije u kontekstu sukoba sa carskom Rusijom. Danas se istorija ponavlja, s tom razlikom što su ulogu Ujedinjenog Kraljevstva preuzele Sjedinjene Američke Države a umesto produžavanja života Osmanlijama svedoci smo rađanja sve agresivnijeg i prodornijeg panturkizma. Jedan od glavnih motiva zašto Vašington toleriše predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je uverenje da turski kleptokratski režim može da bude veoma koristan saveznik u borbi protiv Rusije i Kine. U očima Stejt departmenta panturkizam je viđen kao odlično sredstvo za držanje u neizvesnosti ili pod pretnjom “Novi put svile” i korisna poluga u kineskoj provinciji Sinđan gde Peking godinama brutalno krši prava Ujgura koji su jedna od komponenti tzv. turkijskih naroda u Aziji. U centralnoj Aziji panturkizam ima funkciju “derusifikacije” bivših sovjetskih republika i smanjivanje uticaja Moskve u regionu ili, u najmanju ruku, stvaranje uslova za konflikte manjeg ili jačeg intenziteta. Turkijski narodi nisu samo većina u centralnoazijskim republikama (Turkmenistan, Uzbekistan, Kirigistan i Kazahstan) već su i relativna ili apsolutna većina u pojedinim ruskim federalnim jedinicama a predstavljaju i manjine u senzibilnim delovima Ruske federacije, posebno na Krimu i na Kavkazu. Ideja panturkizma je rođena u carskoj Rusiji. Njen otac je bio Ismail Gasprinskij koji se zalagao za opismenjivanje turkijskih naroda u carskoj Rusiji kao “conditio sine qua non “ za sticanje prava po uzoru na evropske države i zatim u krajnjoj istanci stvaranje Turkestana koji bi obuhvatao što veći deo turkijskih naroda u tadašnjoj carskoj Rusiji. Gasprinskij je umro 1914. godine tako da nije mogao da vidi kako su boljševici ekspresno ugušili ideju o stvaranju Turkestana a verovao je da od carskog režima nema goreg za muslimane u Rusiji. Međutim, ideja o Turkestanu nije u potpunosti eliminisana. Od Krima preko Kavkaza i Tatarstana pa sve do Jakutije, nije teško pronaći pripadnike turkofonskih naroda kojima oči zablistaju na pomen separatističkih snova i stvaranja “Turkestana”. A turska propaganda zna kako da sroči sve što bi moglo da bude milozvučno pripadnicima turkijskih naroda. Erdogan je ustanovio pravilo da se viđa barem jednom godišnje sa svim važnijim turkofonskim liderima, od kontroverznog predsednika Tatarstana Rustama Minihanova do autokrata u centralnoazijskim republikama. Ankara koristi bez pardona kartu islama kako bi što više vezala za sebe pripadnike turkofonskih naroda u republikama bivše SSSR, dok je turska pobednička intervencija u sukobu oko Nagorno-Karabaha, uz upotrebu najnovijeg naoružanja, bila najbolja moguća reklama za Erdoganov režim, od Bosfora do Sinđana. Pre 13 godina Ankara je formirala Savet turkofonskih država u kome je objedinila sve bivše sovjetske republike sa muslimanskom većinom izuzev Tadžikistana (Tadžiki nisu turkijski narod). Indikativno je da je Mađarska dobila status posmatrača Ukrajina podnela zahtev da postane član Saveta igrajući na kartu krimskih Tatara i na sugestiju Vašingtona. Uticaj SAD u centralnoj Aziji je prilično limitiran, delom iz geopolitičkih a delom iz praktičnih razloga imajući u vidu da se radi o kleptokratskim režimima i stanovnišvu koje ne drži mnogo do građanskih prava i sloboda. Međutim, Vašington ne može da zanemari region i dozvoli dalje jačanje osovine Moskva - Peking. U tom smislu je Turska idealan posrednik za držanje regiona pod prismotrom. Turska je pretnja za Rusiju u njenom dvorištu, imajući u vidu da u Ruskoj federaciji živi oko 15 miliona muslimana, ugrožava njene interese u bivšim centralnoazijskim sovjetskim republikama, sukobljava se sa Moskvom u Siriji i Libiji. Takođe, Ankara je takmac Moskvi i na Balkanu gde im se interesi sudaraju u svim državama osim u Albaniji. To su sve motivi zašto Amerika toleriše Erdogana i dozvoljava mu bukvalno sve, od provokacija kao što je bahato pretvaranje najznačajnije pravoslavne bazilike Svete Sofije u džamiju, držanje pod okupacijom trećine Kipra, vojnu agresiju na Siriju, upadanje na teritoriju Iraka, okupaciju polovine Libije, masovno kršenje ljudskih prava i sloboda u Turskoj, reislamizaciju, proganjanje Kurda i političkih protivnika. Ankara drži već šest godina u zatvoru Selahatina Demirtaša lidera Demokratske partije naroda, jedine istinske proevropske partije u Turskoj i jedine koja nije zaražena virusom turskog nacionalizma, mladoturskog ili osmanlijskog. SAD, istočnoevropske članice EU i rusofobni krugovi u Zapadnoj Evropi šire strah od Rusa i Rusije a u potpunosti prenebregavaju činjenicu da su Turska i Turci mnogo veća opasnost po Uniju i njene članice. Rusi prolaze kroz istu, ako ne i težu demografsku krizu nego države članice EU. Za razliku od Turske Rusija nema veliku dijasporu u ključnim državama članicama EU i ne kontrolišu je kao što to čini vlada u Ankari preko Dijaneta i MIT-a (turska obaveštajna služba). Komisija za nacionalnu bezbednost Bundestaga je u svom izveštaju konstatovala da MIT ima namanje šest hiljada špijuna i informatora među turskim građanima u Nemačkoj. Ruski nacionalizam se predstavlja kao bauk uz neprimerena i neukusna poređenja sa nacističkom Nemačkom, svi zatvaraju oči pred činjenicom da u Turskoj i u turskoj dijaspori u Evropi odrastaju generacije mladih ljudi zadojenih ultranacionalizmom zalivenim panturkizmom, osmanlijskom glorijom i islamizmom a sve u funkciji mržnje prema Zapadu i njegovim vrednostima. Za razliku od Rusa čiji je broj u konstantnom padu, turska populacija raste, i to zahvaljujući viskom priraštaju u Anadoliji i ruralnim krajevima. Projekcije daju Tursku za 30 godina sa blizu 100.000.000 stanovnika, plus blizu 20 miliona Turaka u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Švedskoj, Belgiji, Austriji, Bugarskoj… Erdoganov režim preko školskog sistema u Turskoj i preko Dijaneta (Direktorat za verske poslove) u Evropi, uključujući i Zapadni Balkan, indoktrinira tursku mladež sa kultom mučeništva i turske supremacije. Glorifikuju se pobede Osmanlija nad Evropljanima uključujući, naravno, i osvajanje Konstantinopolja. Nove generacije se ne podižu samo na Mehmedu II Osvajaču ili Sulejmanu Velikome već i na Enveru Paši, ideatoru genocida nad Jermenima i drugim neturskim narodima, i Talat Paši, jezivo poznatom po rečenici “Oni koji su danas nevini, sutra mogu da budu krivi”. Tako je Talat Paša opravdao američkom ambasadoru Henriju Morgentuo ubijanja jermenske dece i druge nejači čija je jedina krivica bila što nisu Turci i muslimani. Ko veruje da će cenu povampirenja neosmanlijskih ambicija Ankare upakovanih u panturkizam, motivisanih i podržanih od strane SAD, platiti samo Rusija i Kina duboku greši. Cenu britanskog povlađivanja retrogradnoj i umirućoj Osmanlijskoj imperiji su platili balkanski narodi, kašnjenjem za Evropom koje i danas osećamo na vlastitoj koži, ceh za novo povlađivanje Turcima će platiti cela Evropa. Štaviše, već plaća milijardama evra, a to je samo početak. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 22, 2022, 08:27:14 pm Sud naložio da se zatvori poznata novinarka: Vređala predsednika; "Neprihvatljivo"
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 22.01.2022. Turski sud danas je naložio da se poznata novinarka Sedef Kabas zatvori do suđenja, na osnovu optužbe za uvredu predsednika Erdogana, javio je CNN Turk. Policija je uhapsila Kabasovu oko dva sata ujutru i prvo je odvela u glavnu policijsku stanicu u Istanbulu, da bi je potom prebacila u glavni gradski sud, koji je kasnije doneo odluku o zvaničnom hapšenju, izvestila je televizija, preneo je Rojters. Ona je navodno iznela uvredu u vidu poslovice na opozicionoj televiziji i svom Tviter nalogu, što je izazvalo osudu vladinih zvaničnika. "Čast predsedničke funkcije je čast naše zemlje...Osuđujem vulgarne uvrede na račun našeg predsednika i njegove kancelarije", napisao je na Tviteru Fahretin Altun, šef turskog direktorata za komunikacije. Merdan Janardag, glavni urednik kanala Tele 1 na kojem je Kabasova iznela komentare, oštro je kritikovao njeno hapšenje. "Njeno hapšenje tokom noći u 02.00 sata ujutru zbog poslovice je neprihvatljivo", napisao je on na Tviteru. Za vređanje predsednika u Turskoj zakon predviđa zatvorsku kaznu od jedne do četiri godine. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 23, 2022, 12:06:38 pm Novinarka uhapšena zbog vređanja predsednika
IZVOR: BETA NEDELJA, 23.01.2022. Poznata turska novinarka Sedef Kabaš pritvorena je zbog navodnog vređanja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Ona je uhapšena u Istanbulu, a sud je odredio zadržavanje do početka suđenja, prenosi BBC. Optužena je da je uvredila Erdogana poslovicom koju je izgovorila u programu uživo na turskoj opozicionoj televiziji. Kabaš je demantovala navode. "Postoji jedna poznata poslovica koja kaže da krunisana glava postaje mudrija. Ali vidimo da to nije istina. Ne postaje bik kralj ulaskom u palatu, već palata postaje štala", rekla je ona na kanalu Tele1. Može biti osuđena na zatvorsku kaznu u trajanju od jedne do četiri godine. Izvor: www.b92.net Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 27, 2022, 06:20:38 am "Ne bi bilo mudro od Rusije da pokrene vojni konflikt u Ukrajini": Erdogan pozvao Putina u posetu Turskoj
Tanjug 27.01.2022. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan danas je saopštio da je pozvao ruskog lidera Vladimira Putina da poseti njegovu zemlju. - Pozvali smo Putina u našu zemlju. Želimo da preduzmemo korake kako bismo organizovali naš bilateralni sastanak - kazao je Erdogan za NTV. Kako je preneo TASS, Erdogan je dodao da planira da sa ruskim predsednikom razgovara o odnosima dve zemlje. Erdogan je rekao i da postoji potreba za sveobuhvatnim dijalogom koji bi odgovorio na neka ruska strahovanja u vezi bezbednosti, javio je Rojters. Agencija dodaje i da je turski lider kazao da ne bi bilo mudro od Rusije da pokrene vojni konflikt u Ukrajini i da bi u tom slučaju Turska učinila ono što je neophodno kao članica NATO. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 27, 2022, 12:12:07 pm Erdogan: Novinarka neće ostati "nekažnjena" Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da poznata televizijska novinarka neće ostati "nekažnjena" nakon što je uhapšena jer ga je navodno vređala. Policija je privela Sedef Kabaš u njenoj kući u subotu u 2 sata ujutru, samo nekoliko sati nakon što je izgovorila "uvredljive" komentare u programu uživo, a zatim ih objavila na Tviteru za svojih 900.000 pratilaca. Navodna uvreda bila je poslovica koja se prevodi kao: "Bik kad dođe u palatu, ne postaje kralj. Ali palata postaje štala". Zvanično je uhapšena nakon pojavljivanja na sudu. "Ovaj prekršaj neće proći nekažnjeno", rekao je Erdogan u intervjuu emitovanom na privatnom televizijskom kanalu NTV. "Naša je dužnost da zaštitimo poštovanje moje funkcije, predsedništva. To nema nikakve veze sa slobodom izražavanja", poručio je. Erdogan je kritikovao sugestiju opozicione Republikanske narodne partije da se ukine krivično delo vređanja predsednika, za koje je je određena zatvorska kazna od jedne do četiri godine. Sindikat turskih novinara nazvao je hapšenje novinarke "ozbiljnim napadom na slobodu izražavanja". Grupe za promociju ljudskih prava optužuju Tursku da podriva slobodu medija hapšenjem novinara i zatvaranjem kritičnih medija, posebno otkako je Erdogan preživeo neuspeli državni udar u julu 2016. godine. Reporteri bez granica rangirali su Tursku na 153. mesto od 180 u svom indeksu slobode medija za 2021. godinu. izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3858825/erdogan-porucio-novinarki-koja-ga-je-uporedila-sa-bikom) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 27, 2022, 04:26:44 pm Quote How serious is an energy outage for businesses in Turkey? The global crunch in energy-supplies in recent weeks now has Turkey in its grips. Ankara has ordered its biggest gas-consumers electricity-producers and large factories to scale back massively for three days. In effect, that means power-outages and stoppages on factory-floors. Behind the decision is a supply problem in Iran the source of about 16 percent of Turkish gas. Iran stopped gas flows to Turkey for 10 days, citing a technical problem. Its own gas consumption has meanwhile jumped, due to cold temperatures. In Turkey, local and international companies are suffering: From Turkish carmaker Tofas to Renault, which is shutting down production for two weeks. But not all companies can simply shut-off. https://youtu.be/xwecPvAaDao Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: gocemk on January 27, 2022, 07:47:04 pm Една Турската лира сега се менува за 3 македонски денари , пред три месеци беше 20 македонски денари за 1 турска лира . Тое е цената на турскиот нео османлизам особено кога зависиш од енергенс како плинот кој во турција се носи од Иран и Русија . Пред 15 години една од најголемите гасни централи во Турција главен директор беше Босанец бидејки уште турците тогаш немаја доволно кадар за водење на термоцентрали.
Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on January 29, 2022, 02:40:40 pm Erdogan zapretio: "Biće odmazde" Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je turskim medijima odmazdom ako budu objavljivali sadržaj kojim se narušavaju osnovne vrednosti zemlje. To bi mogao da bude uvod u jačanje cenzure u tom sektoru. U obaveštenju objavljenom u Službenom glasniku Erdogan navodi da su te mere potrebne kako bi se zaštitila turska "nacionalna kultura" i sprečio "štetni uticaj na razvoj dece kao rezultat izloženosti štetnom sadržaju na svim pisanim, verbalnim i vizuelnim medijima. Erdogan nije precizirao šta bi to bio štetan sadržaj, ali je naveo da će se preduzeti pravne mere protiv "otvorenih ili prikrivenih aktivnosti kroz medije s ciljem potkopavanja naših nacionalnih i moralnih vrednosti te narušavanja naše porodične i društvene strukture". Erdogan je na vlasti gotovo 20 godina i često je kritikovao medijski sadržaj koji nije u skladu sa konzervativnim islamskim vrednostima koje zastupa njegova stranka AKP. Turska proteklih godina jača nadzor nad medijima, otprilike 90 odsto najvećih medija sada je u državnom vlasništvu ili u vlasništvu osoba bliskih vladi. Njegovi zapadni saveznici i kritičari tvrde da je Erdogan iskoristio neuspešan pokušaj državnog udara 2016. da uguši neistomišljenike i sroza socijalna prava i toleranciju. Vlada to poriče i objašnjava da su mere potrebne zbog ozbiljnosti pretnji s kojima se Turska suočava te da je vraćena sloboda veroispovijesti u nekada snažnoj sekularnoj republici. Nadzornik radija i televizije RTUK ima sveobuhvatan nadzor nad onlajn sadržajem i može ga ukloniti. Kaznio je televizijske pstanice zbog snimaka koji, kako tvrdi, krše turske vrednosti, poput muzičkih spotova koje je označio kao "erotske", sadržaja sa LGBTQ referencom ili sadržaja namenjenih vređanju predsednika. Desetina hiljada su procesuirane prema potonjem zakonu, uključujući Sedef Kabas, poznatu novinarku koja je u zatvoru od prošle nedelje i čeka suđenje nakon što je na Tviteru objavila poslovicu o Erdoganovoj palati i ponovila je na opozicionom televizijskom kanalu. izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=29&nav_category=78&nav_id=2096996) Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on January 30, 2022, 07:02:38 am Erdogan smenio šefa agencije za statistiku jer mu se nisu dopali podaci o inflaciji koje je objavio
Srna 29.01.2022. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio je šefa državne agencije za statistiku, nakon što je objavio podatke koji pokazuju da je prošlogodišnja stopa inflacije dostigla 19-godišnji maksimum od 36,1 odsto. Erdogan nije objasnio svoju odluku da imenuje Erhana Džetinkaja, koji je bio potpredsednik turskog bankarskog regulatora za novog šefa državne statistike. Smjena Saita Erdala Dindžera poslednja je u nizu sličnih odluka Erdogana, koji je smenio tri guvernera centralnih banaka od jula 2019. godine. Erdogan je kritikovao visoke kamate, za koje veruje da uzrokuju inflaciju – što je upravo suprotnost konvencionalnom ekonomskom razmišljanju. Podatak o inflaciji za 2021. godinu koji je objavio Dindžer naljutio je i provladin i opozicioni tabor. Opozicija je saopštila da je nedovoljno prijavljeno, tvrdeći da su realni troškovi života bili najmanje duplo veći. Erdogan je, navodno, kritikovao statističku agenciju "u četiri oka" zbog objavljivanja podataka za koje je smatrao da preuveličavaju razmere ekonomskih nevolja Turske. Agencija bi trebalo da objavi podatke o inflaciji za januar 3. februara. Takođe Erdogan je danas postavio novog ministra pravde, imenujući bivšeg zamjenika premijera Bekira Bozdaga na tu dužnost, koji je zamijenio Abdulhamita Gula. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 04, 2022, 07:02:54 am Erdogan: Nećemo poštovati Savet Evrope ako on ne poštuje turske sudove
Tanjug 03.02.2022. Turska neće poštovati Savet Evrope ako on ne poštuje turske sudove, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. To je bio njegov odogovor na pitanje da prokomentariše odluku Saveta Evrope o tome da se slučaj protiv filantropa Osmana Kavale, koji je već više od četiri godine u pritvoru bez osuđujuće presude, uputi Evropskom sudu za ljudska prava, prenosi agencija Rojters. Erdogan je na konferenciji za novinare rekao da Turska neće priznati one koji ne priznaju njene sudove. - Ono što je Evropski sud za ljudska prava rekao, ono što kaže Savet Evrope, to nas ne brine mnogo, jer očekujemo da se naši sudovi poštuju. Onima koji ne pokazuju ovo poštovanje samo mogu da kažem izvinite, ali ni mi nećemo imati poštovanja prema njima - dodao je Erdogan. Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je pre više od dve godine presudio da Kavala treba odmah da bude pušten na slobodu, ali Turska tu presudu nije sprovela u delo. Savet Evrope je juče saopštio da je njegov komitet uputio slučaj Evropskom sudu za ljudska prava kako bi utvrdio da li Turska možda nije ispunila svoju obavezu da sprovede presudu suda u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. "Komitet je utvrdio da Turska odbija da se pridržava pravosnažne presude suda u ovom slučaju, jer nije obezbedila momentalno puštanje gospodina Kavale na slobodu, navodi se u saopštenju tog komiteta. Kavala je 2020. godine oslobođen optužbi u vezi sa protestima širom Turske iz 2013. godine. Nekoliko sati kasnije, drugi sud je naredio njegovo hapšenje na osnovu optužbe za pokušaj rušenja ustavnog poretka u vezi sa pokušajem državnog udara iz 2016. godine. Taj sud je kasnije doneo odluku da ga pusti na slobodu po toj optužbi, ali mu je odredio pritvor zbog optužbe za špijunažu u istom predmetu. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: Dreadnought on February 04, 2022, 09:29:47 am Quote One-man rule: Can Turkey survive Erdogan? | To the point Could Turkey’s economic woes bring down a President sometimes referred to as Teflon Tayipp for his ability to deflect crises and scandal? President Recep Tayipp Erdogan is doing all he can to repress political opposition and stifle critical media…. But skyrocketing inflation, a plunging currency and unorthodox economic measures are provoking doubt even amongst his supporters. Both at home but abroad he stands increasingly isolated – despite his quest for new allies after repeatedly snubbing old ones. Today we ask: One-man rule: Can Turkey survive Erdogan? https://youtu.be/35jo0o2CY2s Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 06, 2022, 07:33:51 am Субота, 05.02.2022.
Војислав Лалић Отворени судар Турске и Савета Европе Анкара би могла да буде суспендована из овог тела уколико не ослободи добротвора Османа Кавалу, који већ четири године неосуђен борави по затворима Између Анкаре и Стразбура последњих дана размењују се тешке оптужбе, које би могле да доведу до суспензије Турске из Савета Европе. На упозорење да Турска мора да поштује основне људске слободе и владавину права, председник Реџеп Тајип Ердоган очитао им је лекцију поручивши да „гледају своја посла” и да се не мешају у унутрашња питања његове земље. Савет Европе је затражио да Турска ослободи бизнисмена и добротвора Османа Кавалу који већ четири године борави по затворима, иако још није осуђен. Прво је осумњичен да је подстицао демонстранте у Истанбулу (2013) који су тражили оставку владе. Као у добро режираном филму, 2020. године на тренутак је ослобођен, али само неколико сати касније лишен је слободе под оптужбом да је подржавао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао државни удар, у којем је погинуло 250 грађана. Сада је оптужница против Кавале проширена и на шпијунажу. Ако му се докаже кривица за све те грехе, он ће у казамату Силиври, недалеко од Истанбула, остати до краја живота. „Те оптужбе су клеветничке и потпуно су без доказа. Прелазе границу разума и заснивају се на теоријама завере. То је атентат на моје достојанство”, пренела је Кавалине речи Ал Џазира. Поред Савета Европе, његово ослобађање тражи и невладина организација „Хјуман рајтс воч”. Сукоб Анкаре са Стразбуром могао би да доведе до суспензије Турске из Савета Европе, или, у бољем случају, до губљења права гласа. Председник Ердоган као да је једва дочекао најновији развој догађаја, рекавши: „Турска неће поштовати Савет Европе ако Савет Европе не поштује турско правосуђе. Онима који не показују поштовање према нама поручујем: извините, онда ни ми нећемо имати поштовања према вама.” Осман Кавала (64), је богаташко дете. Наследио је очеву фирму. Школовао се у земљи и иностранству. Власник је неколико издавачких кућа и познати је културни и друштвени радник. Показао се као велики доброчинитељ који помаже људима у невољи. Крајем октобра прошле године случај „Кавала” је на тренутак изазвао дипломатски скандал. Кад су амбасадори десет великих западних земаља у Анкари – међу којима и Америке, Немачке, Француске, Холандије, Канаде – упутили захтев да се он ослободи, председник Ердоган је бурно реаговао: „Дао сам налог нашем министру спољних послова да их прогласи за персоне нон грата јер крше Бечку конвенцију о статусу дипломата и мешају се у наша унутрашња питања. Амбасадори морају да схвате да је ово Турска, а не племенска држава.” Како ће се завршити најновији двобој Турске и Савета Европе, остаје да се види. У Министарству спољних послова објашњавају да је Кавали продужен притвор зато што је откривено ново кривично дело које му се сада ставља на душу – шпијунажа. У Стразбуру очевидно не прихватају то објашњење и даље тражећи његово ослобађање. У турској опозицији тврде да су узроци овог случаја много дубљи него што то на први поглед изгледа. Председник Ердоган, кажу, на овај начин покушава да скрене пажњу јавности с тешких политичких и економских проблема с којима се земља суочава у последње време. Као и многи новинари, на удару се нашао Кавала, популарни борац за људска права, кога влада очигледно не може да контролише уочи парламентарних и председничких избора који ће се одржати средином идуће године. Izvor: www.politika.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 06, 2022, 07:39:55 am DW: Turskog uzbunjivača koji je prebegao u Ukrajinu uhvatili turski obaveštajci
SVET Autor: FoNet 05. feb. 2022 Trgovac oružjem Nuri Bozkir organizovao je turske tajne isporuke oružja u Siriju i Libiju, a kada je o tome počeo da govori u javnosti, prebegao je u Ukrajinu, gde su ga uhvatili turski obaveštajci i vratili u zemlju, piše Dojče vele (DW), navodeći ocenu Bozkirovog advokata da je Ukrajina Turskoj "uručila poklon". Istraživanje DW pokazuje da je Bozkir uzbunjivač koji je želeo da obelodani podatke o tajnim pošiljkama turskog oružja u ratna područja, čime bi, mnogi veruju, predstavljao pretnju predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu po pitanju kršenja međunarodnih sporazuma Turske. „Naša tajna služba je otkrila da se ta osoba skriva u Ukrajini. Razgovarali smo s predsednikom Volodimirom Zelenskim o njegovom hapšenju i vraćanju u Tursku“, rekao je ranije Erdogan turskim medijima i istakao da su „tajna služba i dobra saradnja s partnerima omogućili da dođe do ovog hapšenja“. Bozkir je postao rizik za vladu kada je ukrajinskom portalu "Strana" počeo da dotura eksplozivne informacije: na primer, kako je u ime Turske kupovao oružje u raznim istočnoevropskim zemljama, koje su saradnici turske tajne službe potom prodali islamističkim pobunjeničkim grupama u Siriji. Reč je o 50 pošiljki oružja vrednog stotine miliona dolara. Pokušaj Bozkira da Siriji proda oružje u sopstvenom aranžmanu i za svoj račun presrela je turska policija, ali su ga saučesnici iz turske tajne službe MiT "nekako izveli iz zemlje". On je u Ukrajini zatražio politički azil, na šta je Turska izdala crvenu poternicu Interpola zbog povezanosti sa ubistvom akademika Nedžepa Hablemitoglua 2002. godine. Ukrajinski sudovi za dve godine nisu pravosnažno odlučili o zahtevu za ekstradiciju, ali su saradnici turske tajne službe "sada oteli Bozkira iz Ukrajine", pri čemu je “i dalje nejasno jesu li to učinili uz znanje ili čak pomoć ukrajinskih vlasti". Organizacija Fridom haus dokumentovala je da je Turska od 2014. godine umešana u najmanje 58 slučajeva "vanredne ekstradicije", odnosno otmice građana, navodi DW. Stanica se poziva na studiju te organizacije iz 2021. godine, prema kojoj je broj međunarodnih poternica poslednjih godina naglo porastao jer Turska koristi crvene poternice Interpola da u zemlju vrati kritičare i navodne neprijatelje države. Za otmicu Bozkira saznalo se sedam dana pre posete Erdogana Ukrajini, u vreme kada se Kijev udvara međunarodnim partnerima s obzirom na rastuću vojnu prisutnost Rusije na granici. "Stručnjaci pretpostavljaju da je Ukrajina spremna za ustupke potencijalnim saveznicima u zamenu za podršku u trenutnoj krizi – pogotovo nakon što se partneri poput Nemačke ograničavaju samo na slanje zaštitnih kaciga u Ukrajinu", ističe DV. Turska je čuvar moreuza za neruske zemlje koje se s njom graniče i ima najbolju mornaricu, izjavio je za DW viši politički savetnik za spoljno-političke poslove u Evropskom savetu Gustav Gresel. I upravo zato, smatra Bozkirov advokat Roman Denisjuk, ukrajinske bezbednosne vlasti su ili pomogle ili su, u najmanju ruku, prećutno odobrile otmicu Nurija Bozkira iz Ukrajine: "Ukrajina je odlučila uručiti Turskoj poklon". Izvor: www.n1info.com Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 08, 2022, 06:56:31 am Zašto je Ukrajina dopustila da turski obaveštajci vršljaju po njoj i uhapse uzbunjivača
Blic 07.02.2022. Nuri Bozkir organizovao je za Tursku tajne isporuke oružja u ratna područja. Kad je počeo o tome da priča, uhvatili su ga turski obaveštajci i vratili iz Ukrajine u Tursku. Kad se turski predsednik Erdogan pojavi na televiziji, svi u Turskoj znaju da se radi o nečem važnom. Erdogan je tako nedavno saopštio da u Ukrajini uhvaćen Nuri Gokan Bozkir - čovek za kojeg u Turskoj većina nikada nije čula. Taj TV nastup u kojem je pohvalio i dobru saradnju s ukrajinskim "sagovornicima" u akciji hvatanja Bozkira. - desio se sedam dana pre Erdoganove posete Ukrajini (03.02.2022) - u vreme kada Kijev traži međunarodne partnere s obzirom na rastuću vojnu prisutnost Rusije na granici, piše Dojče vele. Eksperti pretpostavljaju da je Ukrajina spremna na ustupke potencijalnim saveznicima u zamenu za podršku u trenutnoj krizi – pogotovo nakon što su se partneri poput Nemačke ograničili samo na slanje zaštitnih šlemova. Turska ima odličnu mornaricu i zato je za Ukrajinu važno da je ima na svojoj strani, što je više moguće. I upravo zato, smatra Bozkirov advokat, ukrajinske vlasti su pomogle ili su tolerisale akciju turske tajne službe: "Ukrajina je odlučila da Turskoj uruči jedan poklon." Ko je Bozkir i zašto je toliko važan za Erdogana? Istraživanje DW-a pokazuje da je Bozkir bio zviždač i da je hteo da obelodani priču o tajnim turskim pošiljkama oružja u ratna područja. Mnogi veruju da je on predstavljao pretnju predsedniku Erdoganu: kao gotovo niko drugi, mogao je razotkriti da Turska sistematski krši međunarode sporazume. Bozkir je očigledno bio važan deo tajne mreže koja je oružjem snabdevala Siriju i Libiju. Reč je o isporukama oružja, koje morale da ostanu apsulutno tajne, i na kojima je turska vlada zaradila mnogo novca. Bivši elitni vojnik, a kasnije trgovac oružjem, sada je sklonjen - očito kako bi bio ućutkan. Tokom svog nastupa u provladinim medijima, Erdogan je objasnio da je Bozkira uhvatila turska tajna služba MiT- u Ukrajini. "Naša tajna služba je otkrila da se ta osoba skriva u Ukrajini. Razgovarali smo s predsednikom Zelenskim o njegovom hapšenju i vraćanju u Tursku", rekao je Erdogan. "Naša tajna služba i dobra saradnja s našim partnerima omogućili su da dođe do ovog hapšenja." Zviždač obelodanio tajnu Bozkir je postao rizik za vladu kada je počeo da eksplozivnim informacijama snabdeva ukrajinski novinski portal "Strana": na primer, o tome kako je po nalogu Turske kupovao oružje u raznim istočnoevropskim zemljama, koje su saradnici turske tajne službe potom prodali islamističkim pobunjeničkim grupama u Siriji. Radi se o oružju vrednom stotine miliona dolara, ukupno 50 pošiljki. Bozkiru je posao godinama išao dobro. Ali, kada je pokušao da proda oružje Siriji u sopstvenom aranžmanu i za svoj račun, turska policija je presrela njegovu pošiljku. Bozkir je morao da pobegne. Pomogli su mu saučesnici iz turske tajne službe MiT-a i nekako ga izveli iz zemlje. Bozkir je zatražio politički azil u Ukrajini. Bojao se da će se turske vlasti okrenuti protiv njega i pored toga što su mnoge operacije, u koje je bio uključen, imale odobrenje vlade. I zato je počeo da javnosti dostavlja dokumente i informacije. Borba protiv izručenja Turska je na Bozkirov zahtev za azil u Ukrajini odgovorila takozvanom "Red Notice", odnosnom Interpolovim poternicom. U njemu Erdoganova vlada poziva na hapšenje i izručenje Bozkira zbog njegove povezanosti s ubistvom turskog intelktualca Nedžepa Hablemitoglua 2002. godine. Taj slučaj još nije rešen, ali u zahtevu za izručenje Bozkira koji je na uvid dobio DW, Turska navodi dva svedoka koji se sećaju da su videli Bozkira u automobilu - u blizini mesta zločina. Bozkirov ukrajinski advokat smatra da su optužbe izmišljene. "Pažljivo sam pročitao dokumente koje je dostavila turska strana", rekao je advokat Roman Denjsiuk za DW. "Oni su vrlo sumnjivi. Nema dirketnih dokaza o Bozkirovoj umešanosti u profesorovo ubistvo." Ukrajinski sudovi već dve godine rešavaju zahtjev za izručenjem, a suci još nisu doneli pravosnažnu presudu. Ne osvrćući se na to, saradnici turske tajne službe sada su oteli Bozkira iz Ukrajine - još uvek je nejasno jesu li to učinili uz znanje ili čak pomoć ukrajinskih vlasti. Ni ukrajinska, ni turska vlada nisu bile spremne da to komentarišu za DW. "To što su ukrajinske službe bezbednosti učinile je prema ukrajinskom zakonu protivzakonito", kaže advokat Denjsiuk. "Oni su prekoračili ovšćenja, i zbog toga mogu krivično odgovarati”. Na nišanu Turske Zapravo, Nuri Gokan Bozkir nije izolovan slučaj. I drugi su takođe bili na meti turske vlade zbog otkrivanja internih detalja o tajnim pošiljkama oružja i mrežama koje stoje iza te trgovine. Najistaknutija žrtva je turski novinar Čan Dundar. On je 2015. objavio video, na kojem se po prvi put vidi isporuka turskog oružja Siriji. Zbog toga je optužen za izdaju državne tajne. Nakon sudske rasprave u Istanbulu, za dlaku je izbegao pokušaj atentata. Dundar je potom otišao u egzil i osuđen je u odsustvu na 27 godina zatvora. Dundar je uveren da turska vlada namerno koristi takvu taktiku. Kaznene prijave s izmišljenim optužbama i tzv. vanrednim izručenjima kao u slučaju Bozkira, sredstvo su da se ućutkaju neugodni kritičari a potencijalni zviždači spreče da odaju osetljive informacije, izjavio je Dundar za DW nakon Bozkirovog hapšenja. "To je standardna praksa turske vlade. Ućutkuju one koji hoće da razotkriju prljava stvari učinjene po nalogu države. Oni na vlasti znaju da Bozkir zna puno o njihovom korumpiranom sistemu i da će sva prljavština izaći na videlo ako on progovori." Vanredne akcije isporučivanja Organizacija Freedom House sa sedištem u Vašingtonu dokumentovala je da je Turska od 2014. umešana u najmanje 58 slučajeva "vanrednog izručenja" – odnosno otmice građana. U studiji iz 2021. ta organizacija piše da je broj međunarodnih poternica poslednjih godina naglo porastao. Turska koristi "Red Notice" da vrati kritičare i navodne neprijatelje države u Tursku. Pritom je značajno "snažno oslanjanje na isporučenja, u koja turska vlada i njena tajna služba uveravaju treće zemlje, ubeđujući ih da izruče ljude bez odgovarajućeg postupka i bez ikakve naznake legitiminosti takvih akcija". Turski predsednik Erdogan je u pomenutom TV- nastupu zapretio drugim mogućim zviždačima. „Želim da iskoristim priliku da se obratim svim "izdajicama", rekao je i dodao: "Gde god da odete, nećete pobeći od turskog pravosuđa i odgovaraćete za ono što ste počinili". Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 12, 2022, 05:39:43 pm Erdogan najavio smanjenje PDV-a na osnovne namirnice
Tanjug 12.02.2022. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je danas smanjenje poreza na dodatu vrednost za sedam odsto na osnovne namirnice, jer se zemlja suočava sa velikom inflacijom. Erdogan rekao je da će porez na dodatu vrednost biti smanjen na jedan, sa osam procenata, na kupovinu hrane, preneo je Rojters. Njegova odluka biće objavljena u Službenom glasniku i stupiće na snagu u ponedeljak. Erdogan je rekao da, pored smanjenja PDV, vlada očekuje da i prehrambene kompanije snize cene za sedam odsto. On je istakao da ove namirnice imaju značajnu ulogu u rastu inflacije. Prema zvaničnim podacima za januar, inflacija u Turskoj je porasla na 48,69 odsto na godišnjem nivou, a nezavisni stručnjaci tvrde da iznosi oko 115 procenata. - Nećemo dozvoliti da inflacija uništi našu naciju - rekao je Erdogan. Kritičari, međutim, kažu da zemlja trpi od visoke inflacije zbog Erdoganovog insistiranja na snižavanju kamatnih stopa. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 14, 2022, 07:01:08 am Front protiv Erdogana: Turska opozicija kuje plan za smenu predsednika
SVET Autor: Beta 13. feb. 2022 Lideri šest opozicionih partija u Turskoj sastali su se kako bi napravili plan o budućem sistemu vladavine u državi posle smene predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, javila je agencija AP. Nakon jučerašnjeg sastanka lideri stranaka su saopštili da Turska doživljava najdublju političku i ekonomsku krizu u svojoj istoriji i da je za to odgovoran izvršni predsednički sistem. Oni će sarađivati kako bi postigli zajednički cilj transformacije uprave države u ojačani parlamentarni sistem, a očekuje se da će detalje sporazuma objaviti 28. februara. U saopštenju nisu pomenuli predsednika Turske, ali je jasno da se opozicija sastala kako bi napravila plan kako bi ga svrgla sa vlasti, navodi AP. Posle više od 11 godina na mestu premijera, Erdogan je izabran za predsednika 2014. godine kada je ta funkcija bila prvenstveno ceremonijalna. Međutim, turski birači odobrili su 2017. godine promenu sistema vladavine u predsednički sistem koji je proširio Erdoganova ovlašćenja na račun vlade i skupštine. Erdogan je za predsednika ponovo izabran naredne godine, a kritičari sistem nazivaju "pravilo jednog čoveka". Prvom zajedničkom sastanku prisustvovali su predstavnici glavne opozicione republikanske Narodne partije, nacionalističke Dobre stranke, konzervativne partije Felisiti, Demokratske stranke, Partije demokratije i progresa i Stranke budućnosti, javlja AP. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 15, 2022, 06:56:34 am Erdogan u poseti UAE: "Cilj razvijati saradnju"
Tanjug 14.02.2022. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je danas u Ujedinjene Arapske Emirate, javili su državni mediji. Erdogana je dočekao princ prestolonaslednik Abu Dabija Mohamed bin Zajed al-Nahjan, koji je posetio Ankaru prošlog novembra kada su potpisani investicioni sporazumi vredni više milijardi dolara, preneo je Rojters. "Tokom ove posete cilj nam je da razvijemo zamah koji smo uhvatili sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i da preduzmemo neophodne korake da se veze vrate na nivo koji zaslužuju", rekao je Erdogan novinarima na istanbulskom aerodromu Ataturk pre nego što je otputovao. Dodao je da dijalog i saradnja Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata imaju veliki značaj za mir i stabilnost celog regiona. Erdogan je rekao da će tokom njegove posete Turska i UAE nastojati da podstaknu bilateralnu trgovinu i potraže mogućnosti u komplementarnim strukturama ekonomija dve zemlje. Turski izvori su naveli da se od dve zemlje očekuje da zvanično započnu pregovore o trgovinskom sporazumu i potpišu memorandume o razumevanju na raznim poljima, uključujući klimatske akcije, industriju i naprednu tehnologiju, zdravstvo i poljoprivredu. Očekuje se i da potpišu pismo o namerama za početak dogovora o saradnji u oblasti odbrambene industrije, kao i memorandum o razumevanju o investicionoj saradnji, naveli su izvori. Izvor: www.blic.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 18, 2022, 07:00:11 pm Uvređeni predsednik: Više 160.000 postupaka zbog vređanja Erdogana
SVET Autor: DW 18. feb. 2022 U Turskoj je pokrenuto više od 160.000 istražnih postupaka zbog vređanja predsednika. Jedan od najaktuelnijih je onaj protiv bivšeg plivača reprezentacije: navodno je Erdoganu poželeo da umre. „Dobio je koronu i traži da se molimo za njega. Da, molimo se, ne brini. Ja sam već počeo da pravim dvadeset tepsija alve. Kad dođe vreme razdeliću je po komšiluku.“ Ovo je na Tviteru objavio nekadašnji plivač turske reprezentacije Derja Bujukundžu. I zato je protiv njega pokrenuta istraga. Čak je izdat i nalog za hapšenje – zbog uvrede predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Državno tužilaštvo ocenjuje da je Bujukundžuov tvit krivično delo jer je nekadašnji olimpijac na taj način indirektno poželeo predsedniku da umre. Kakve veze ima slatkiš iz Anadolije sa smrću? Alva, koja se obično pravi od brašna ili griza, rafinisana puterom, zaslađena medom, i koja se služi sa karamelizovanim orasima i pinjolima, u Turskoj je deo svakog slavlja. Ali je obavezna i na sahranama, prenosi Dojče vele. Da li je aluzija na Erdoganovo zdravlje uvreda predsednika ili to spada pod slobodu govora? Sada tim pitanjem mora da se pozabavi ne jedan, nego više sudova. Jer, nakon što je turski predsednik nedavno objavio da je pozitivan na koronu, na adresu nadležnog Državnog tužilaštva stigla je gomila prijava. Ne žele svi da se mole za Erdoganovo ozdravljenje, neki kritičari otvoreno se raduju zbog toga što je oboleo od korone. Oni će sada biti kažnjeni. Državni tužioci u Ankari i Istanbulu saopštili su da je u toku 36 istražnih postupaka. Četiri osobe već su pritvorene, a za još četiri je izdata poternica. Među njima je takođe i bivši plivač Bujukundžu. I ne samo da nekadašnji olimpijski plivač mora da se pripremi za suđenje, on je momentalno suspendovan iz Saveza turskih plivača – i to zauvek. Popularni član 299 Prema podacima turskog Ministarstva pravde, samo 2020. pokrenuto je 31.297 istražnih postupaka zbog uvrede predsednika. Tako je broj optužnica od Erdoganovog izbora za predsednika 2014. pa do kraja 2020. dostigao impozantnih 160.169 istražnih postupaka, od kojih je 35.507 završilo na sudu. Sveukupno je do sada za uvredu predsednika pred sudom moralo da odgovara 38.608 ljudi. Profesor pravnih nauka na Univerzitetu Bilgi, Jaman Akdeniz navodi da je u 12.881 slučaju izrečena presuda. U 11.913 slučajeva sudije su, kaže, bile mišljenja da okrivljeni neće ubuduće činiti krivična dela, pa su osuđeni uslovno. Drugih 3.625 je osuđeno na zatvorske kazne, a ostalih 5.550 oslobođeno, nabraja taj pravnik u intervjuu za DW. Akdeniz dodaje da je 106 optuženih u vreme kada su osuđeni bilo mlađe od 18 godina. Desetoro njih je čak dobilo i zatvorske kazne. Od tih 106 optuženih, 24-oro je u vreme kada su počinili krivično delo bilo između 12 i 14 godina starosti. Bespoštedno prema kritičarima Uvreda na račun predsednika je u turskom Krivičnom zakonu bila krivično delo još mnogo pre Erdogana. Ali, nijedan dosadašnji predsednik nije se toliko puta pozvao na taj zakon kao Redžep Tajip Erdogan, konstatovala je jednom izveštaju poslanica Gulizar Bidžer Karadža iz opozicione partije CHP. Prema njenom izveštaju, pod Erdoganovim vođstvom do kraja 2020. podignuto je 38.608 optužnica. Poređenja radi, tokom mandata trojice njegovih prethodniika, Gula, Sezera i Demirela, podneto je ukupno 1.169 prijava. Političari, umetnici, naučnici, đaci, domaćice, ulični prodavci ili novinari – niko nije pošteđen optužbi za uvredu. Problem je što se mnogo toga može okarakterisati kao uvreda. Pre dve nedelje to je na svojoj koži iskusila i poznata televizijska novinarka Sedef Kabaš (52). Nakon kritičkih izjava na račun vlade u jednoj televizijskoj emisiji, ona je u spektakularnoj akciji policije – uhapšena. Kabaš je kritikovala vladu zbog oštrog obračuna sa opozicijom i optužila je za polarizaciju društva. „Kad vo uđe u dvorac neće postati kralj, nego će dvorac da postane štala“, citirala je jednu čerkesku poslovicu, bez da je pomenula bilo čije ime. Otada sedi u istražnom zatvoru zbog moguće uvrede turskog predsednika. Borci za ljudska prava poput Jamana Akdeniza smatraju da je to čisti apsurd. Ono što se prebacuje Kabašovoj, apsolutno je izvučeno iz konteksta. Već odavno nikakvu ulogu ne igra da li je kritika zasnovana na činjenicama. Jaman Akdeniz smatra da se radi o šikaniranju s ciljem zastrašivanja ljudi i ućutkivanja pametne, političke kritike. Onaj ko se bavi politikom mora da bude spreman da istrpi i žestoke kritike. Ko to ne može da podnese, nema šta da traži u politici, dodaje Akdeniz. Zbog porasta pokušaja zastrašivanja on smatra da je sloboda mišljenja u njegovoj zemlji u opasnosti. „Ili ćutiš ili ideš na sud“, zaključuje Akdeniz. Optuženi i neki nemački državljani Ali, nisu samo turski državljani u fokusu tamošnjeg pravosuđa. I nemački Turci su često na meti turskih službi kao oni koji navodno vređaju predsednika. Njima se ili zabrani ulazak u zemlju ili ih u Turskoj uhapse zbog uvreda na račun predsednika, pa im se onda zabrani da napuste zemlje, a samim tim i da se vrate u Nemačku. Dugačka ruka turskog pravosuđa seže sve do Nemačke. Najpoznatiji je slučaj nemačkog zabavljača Jana Bemermana iz 2016. godine. Erdoganovi advokati su protiv njega podigli tužbu zbog uvreda predsednika. Zbog svega toga, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je sledeće upozorenje: „Za ovo (vređanje predsednika) već su izrečene višegodišnje kazne zatvora, čak i doživotni zatvor. Za ljude koji žive u Nemačkoj bi egzistencijalno opasne posledice mogla da ima i zabrana napuštanja te zemlje.“ No, sada je egzistencijalno opasna situacija u kojoj se nalazi bivši turski olimpijski plivač Bujukundžu. Prete mu čak četiri godine zatvora. Za uvrede u javnosti čak i više. S obzirom na žestoke kritike turskog ministra sporta na račun Bujukundžua, to bi moglo i da se dogodi. Izvor: www.nova.rs Title: Re: Turska strategija na Mediteranu Post by: MOTORISTA on February 20, 2022, 07:53:49 pm Недеља, 20.02.2022. Војислав Лалић Новинарка у затвору због цитирања народне изреке Турско тужилаштво тражи да се Седеф Кабаш осуди на једанаест година затвора због „напада” на председника Ердогана и двојицу министара Јавно тужилаштво у Истанбулу затражило је од надлежног суда да због „увреде председника Турске” и двојице чланова владе осуди новинарку на 11 година и осам месеци затвора. Седеф Кабаш (52) нашла се на удару зато што је јавно изговорила познату пословицу о волу и палати, у којој су у полицији, правосуђу и влади препознали напад на Реџепа Тајипа Ердогана иако она у том телевизијском наступу није поменула његово име. Та позната изрека каже: Крунисане главе постају мудрије када уђу у палату. Али то није увек случај, казала је на приватној телевизији Теле 1 новинарка Кабаш и додала: „Када во уђе у палату, он не постане краљ, али палата постаје штала.„ Позната новинарка и уредник те телевизијске станице Фират Сакар одмах су се нашли на удару владајућих структура. Полиција је Кабашову исте вечери, два сата иза поноћи, одвела у затвор пошто, како је објашњено, постоји опасност да побегне из земље. Искусна новинарка као да је осуђена пре суђења, те се нашла на удару критика са више страна. „Она ће добити оно што је заслужила”, поручују из министарства правде. „Част председника и председниковог кабинета је част наше државе. Оштро осуђујемо новинарку због вулгарних увреда председника и његовог кабинета”, изјавио је Фахретин Алтун, директор за комуникације. Оптужбама се придружио и Девлет Бахчели, лидер Партије националистичког покрета, коалициони партнер председника Ердогана: „То је неопростиви напад на шефа државе, који нема ништа заједничко са демократијом, новинарством и етиком.” Јавно тужилаштво у Истанбулу је предложило да се новинарка Кабаш осуди на 11 година и осам месеци затвора због напада на председника као и двојицу министара, за унутрашње послове – Сулејмана Сојлуа и за инфраструктуру – Адила Караисаоглуа. „Коментар новинарке Кабеш поводом председника Тајипа Ердогана превазилази границе критицизма и њене примедбе нису у интересу јавности. Она ће одговарати и због напада на двојицу чланова владе”, истиче се у оптужници. Захтев њеног адвоката да се уз кауцију брани са слободе није прихваћен. У Удружењу турских новинара одбацују оптужбе против колегинице Кабаш и истичу да „ово је озбиљан напад на слободу јавног изражавања”. „Ово је покушај да се застраше људи који критикују садашњу власт. Слобода мишљења у Турској је у великој опасности – или ћутиш или идеш на суд”, преносе медији речи борца за људска права Јамана Акдениза. „Уметници се не могу ућуткати”, сматра Екрем Имамоглу, градоначелник Истанбула, политичар опозиционе Републиканске народне партије. Али то није све. Адвокат шефа државе Ахмет Озел поднео је посебну тужбу против новинарке и главног уредника Теле 1 у којој тражи компензацију од 250.000 лира (18.400 долара) због угрожавања угледа шефа државе, открива истанбулски „Хуријет”. Кривично дело увреда шефа државе није измислио Ердоган, оно је постојало и раније, али је много ређе коришћено. Према ана |