PALUBA

Koja je po vama najbolja puška repetirka?

Voleo bih da mogu da kažem SMLE Lee Enfield No 4 ali...Nesumnjivo to je Mauser G98....

Mauzer bez sumnje!

Opredeljen sam za G98... valjda zbog kvaliteta... i metka.

Ajde i ja da kažem...naravno Mauser G98

Mosin Nagant...tolike je ratove prošla, a i svi znamo šta su Sovjetski snajperisti (i muški i ženski) uspevali da urade njome. :D

Ja sam glasao za mosin ali G98 nije ništa lošija od nje. Većina lovačkih pušaka se danas pravi po tom principu.

^I ne samo lovačkih...čak i naša Crna Strela koristi taj princip bravljenja ako se ne varam.

m48 za mene najbolja nema je odje koliko vidim  al onda mauser normala ;)

Po meni to je Kar98k, al to je opet Mauser G98 ;D nego da pitam: koja puska je bila u noruzanju srpske vojske u periodu 1914 - 1918, a koju je vojska kraljevne jugolavije koristila u aprilskom ratu 1941 ?

Srpska vojska je koristila puške Mauser 7 mm M99 i Mosin-Nagant 7.62 mm M91, a U Aprilskom ratu je korišćena puška 7.92 mm M24.

hvala na odgovoru :D , znaci koriscen je mosin nagant i kod nas

:krsta Bože moj kakvo je ovo pitanje....

Naravno Mauser G98

Тако је - Маузер Г98. Ко то још уопште може да сумња. Еталон за квалитет израде. У цивилној верзији још и данас један од најпродаванијих карабина (заправо карабини засновани на том систему).

Mauzer bez pogovora, o njemu govori dovoljno samo broj zemala koje su ga koristile :rtfm! A i ovde naveden springvild 1903 mislim da nema sta da trazsi sobzirom da je on direktna kopija mauzerovog sistema 98,cak su ih Nemci i tuzili za proizvodnju bez licence! :udri

I ja mislim Mauser.
Duje

Mauser i Lee Einfield 4 su po mome najbolje. I Engleska puška je vrlo popularna i ima dobrih strana.

  Pored neosporne slave Mausera ,mislim da je ovde ipak Lee Enfield bolji,mada nedovoljno poznat na nasim prostorima. Lee enfield je ,pored preciznosti i pouzdanosti koje krase sve repetirke da budem iskren,imao okvir od 10 metaka i najvecu brzinu paljbe od svih pusaka,cak 20-30 ciljanih hitaca u minuti,zahvaljujuci svom sistemu bravljenja.

Ako me sečanje dobro služi, negde sam čitao, da je vreme, koje je potrebno za punjenje 10 metaka u Lee-Enfield i vreme za punjenje 2*5 metaka za Mauser skoro identično.
Brzina pucanja je bila največa kod Austrijske  Steyer-Manichler (pravovučni zatvarač).

Ipak je Mauser Mauser. ;)

LPB

  Sa wiki.

je za K 98.

http://www.germandaggers.info/weapons4.htm (http://www.germandaggers.info/weapons4.htm) 

  Malo je skakljivo proicati o repetikama jer sve njih krasi preciznost,pouzdanost i jednostavnost,uglavnom su nijanse toliko neprimetne da su zanemarljive.

Tihi, ne brzina paljenja, nego brzina punjena okvira je bila ista.

LPB

mauser m98

  Ok,ali brzina repetiranja nije :)

http://www.youtube.com/watch?v=f5tyA645k4k


LPB

 Ok,pokazuje malo puske,ali nema onoga o cemu mi ovde raspravljamo,prakticna razlika u brzini paljbe.

Steyer-Manichler imam ga i sad ,a radi ko satic... :pirat :pirat  :pirat

Tihi,

Na filmu se vidi bitna razlika u delovanju Mauser i Lee-Enfield sistema. Brzinu pucanja Lee-Enfielda niko nije osporavao.

Ali kao što si več rekao:


LPB

Glasam za mauser - iako mislim da je lee enfild nekako tehnički dorađeniji i prikladniji za rukovanje!

Iskreno, ovo što sam napisao jeste samo teorija - pošto iz enfilda još nikada nisam pucao, a iz mausera sam ispalio tonu metaka.
I uvek mi je na njemu smetao pomalo nezgrapan rad zatvarača. Prilikom brze paljbe zatvarač uvek zapinje ....

Моја идеја за принцип функционисања репетирка

[attachment=1]
[attachment=4]
[attachment=5]

Verovatno je "vinčesterka" samo kao osnova, nije da bi imala dvoje repetiranje?

Ako mogu pitati, zašto imaš "međukorak" u punjenju? Ako dobro razumem, prvo iz okvira guraš metak u neki "međuprostor" pa tek onda u ležište metka? Po mom nepotreban korak, jer je pouzdanije da se metak direktno iz okvira gura u ležište.

Početkom dvadesetih godina u Kraljevini SHS, Čehoslovačkoj i Poljskoj su obavljena obimna uporedna ispitivanja gotovo svih značjnijih modela repetirki osim, bar koliko ja znam, Li Enfild. Zaključci se gotovo u potpunosti poklapaju. Kado daleko najbolji sisitem je ocenjen Mauser i to pre svega Mauser karabini bilo kog modela. Druga po rangu je bila Manliherka M 95. Ove dve puške su jedine i ocenjene kao potpuno zadovoljavajuće. Na granici upotrebjivosto tj jedna slaba dvojka što bi rekli u školi bile su Ruska Mosinka M 91/10 i rumunska Štajer Manliher M. 93. U stvari rumunski sistem je ocenjen kao bolji od Manliherke M.95 i jedini ravan Mauseru, ali je metak 6,5 mm korišćen kod nje smatran kao potpuni promašaj. Kao ubedljivo najgore i potpuno zastarele smatrane su francuske puše Lebel i Bertije (svih modela) i italijanske Karkano.

M98

Ima tko koju informaciju više, u testiranjima mannlicher prepravljene na poluuutomatki način rada? Vidio sam jedino skicu u jednom od brojeva Kalibra (?).

Hvala.

Да на тој начин ради пушка, ово сам урадио јер сам немао напредном технологијом да се направи затварач пушка, овај начин захтева по једноставнију технологију израда пушка.
 Наиме Божо има полуаутомат манлихера 1888, и ових модивикаци се урадени негде после Првог светског рата у СХС, где десно е цеви за барутних гасови који је имао клип који је повезан са затварач манлихера.
 Имено из мог пра деде имам цев из пушке манлихер, јер дан, данас у Македонију има пушке манлихера модела 1888 модивицирани само у модел М-1924, док модел 1888 македонски четници су узимали због тога  када су пуцали  са  муниција од 8 мм, једна истрел  звучало је као два због то да мисле  Турци да четинци су више људи, ово последње  ми  рекао веома стар човек. По мени најбоље репетрика  пушка је бритнаска лии енфилд, добро обучени стрелац може да отпусти 20 до 30 метака, колку наша полуавтоматска пушка, док са М98,  само 10 до 15 метка у минута

Goce puška Manliher 8 mm M 1888 je jedno vreme bila standardna puška austro-ugarske i bugarske armije. Međutim pošto je ona koristila crkni barut u austro ugarskoj su je uglavnom prepravili na bezdimni barut i takva puška je nosila oznaku 8 mm M 1888/90. Bugari svoje puške nisu prepravljali već su nabavili nove puške 8 mm M 95. Stare puške je koristilo njihovo opolčenje i razne pozadinske i pomoćne jedinice. Dobile su ih i komite u Makedoniji. U Kraljevini SHS tj Jugoslaviji, u načelu, puške 8 mm M 1888, 8 mm M 1888/90 i 8 mm M 1890 nisu prepravljali na kalibar 7,9 mm tj u M 95/24. Naravno to ipak ne isključuje mogućnost da manji broj ipak nije prepravljen premda ponavljam one nisu bile predvidjene za prepravku.

bugari su preparvili svoe м 95 у 7,9 мм после Првог светског рата када су  овидили  да е 7.9 мм, много јача муниција од 8 мм, исто су радили и луди и у македонију кој су имали огромне количине М-95 из Другог светског рата, па и неки чак и неке од тих старијих модела м1888 су  преправани са цеви за 7.9 мм

Manliher 8 mm M 1888


http://www.youtube.com/watch?v=PEH6j0SA-Rs

deligrade, prepravljane su i m1888/90 na 7,9.

iako mi je srce za mauzerku, mozak kaze lee enfield mk1. mnogo je kvalitetnije radjena nego mk4, a bolja je od mauzerke upravo zbog zadnjeg bravljenja i brzog rada zatvaraca koji je skoro duplo kraci.

ssekir75 u popisima naoružanja Kraljevine, kao i uputima, zatim narudžbinama ne postoji ni jedan pisani dokaz da su one prepravljane. I ne samo to one se sve do 31. januara 1941. godine u popisu naoružanja vode u kalibru 8 mm. Isto važi i za puške 8 mm M 1890. Samo se puške M 95 javljaju u kalibru 7,9 mm ali čak ni one ne sve. Zato bi voleo da mi kažeš izvor za taj tvoj podatak da su i puške M 1888/90 prepravljane u kalibar 7,9 mm.

nasao pre 10 godina tokom priprema za diplomski rad (radio naoruzanje kraljevine srbije doduse), ali zaista ne mogu da se setim gde tacno. sve "malokalibarske" puske nadjene na teritoriji shs unificirane su na 7,9 mauser a jednometke na 11 werndl. sad, koliko ih je uradjeno, nemam pojma, niti sam nasao na taj podatak. svakako da se prvo islo na savremenije oruzje, pa se dosta toga nije ni uradilo zbog hronicnog nedostatka para.

U svojoj knjizi "Vojska kraljevine SHS/Jugoslavije 1922-1935" Mile Bjelajac navodi sledeće na strani 25:

"Prije nego što se prišlo nabavci novih pučaka i prekalibraciji ratnog oružja, prva mjera je bila unificiranje oružja u pješadiji dodjelom francuske opreme 3. arm. oblasti, a austriske ( češke) opreme i naoružanja 1,2. i 4.arm. oblast, u globalu, a posebno po pješadijskim i artiljerijskim pukovima."

Dalje u knjizi se nigde ne navodi da li su i koje puške prepravljane na kalibar 7,92 mm koji je prihvaćen.

Kad je u pitanju Vojska Kraljevine Jugoslavije ima mnogo nejsanih stvari naročito za period pred sam rat kad je nabavljano naoružanje gde god se stiglo. Međutim, kod streljačkog naoružanja osim automata ništa nije sporno. Od fransuskog streljačkog naoružanja na kalibar 7,92 mm prepravljeni su samo puškomitraljezi 8 mm M 15 Šoša i to ne svi. Od austrougarskog puške 8 mm M 95 i mitraljezi i laki mitraljezi Švarcloze. Nije nemoguće da je prepravljena i po neka dobro očuvana puška 8 mm M 90 Manliher i da se kasnije vodila kao 7,9 mm M 95/24 ali je teško pretpostaviti da bi prepravljali puške 8 mm M 88/90 pogotovo što to nije ni bilo predviđeno. Posebno što su te puške u vreme prepravke već bile skoro 40 godina stare.

Nađoh ovaj link o Manihlerkama:

http://www.hungariae.com/Mann95Se.htm

Ovaj vebsajt je odličan i verovatno jedan od najboljih ako ne i najbolji za austro ugarsko oružje. Jedino moram da primetim da ne znam odakle im podata o prepravljenih 120.000 pušaka M 95.

Рекао бих да се ради о процени броја преправљених "манлихера" пушака (на калибар 7,9мм). Осим тога преправку је обављао, осим ВТЗ Крагујевац и ФОМУ из Ужица.

U istoj knjizi se na strani 120 navodi i sledeći podatak:

"Postepeno su do kraja 1935, puške iz domaće proizvodnje i prethodno uvezene ( M24) bile u dovoljnoj količini da se naoruža pješadija operativne armije. Time je izvršena zamjena 170.000 francuskih Lebelovih pušaka i 230.000 Manlicherovih koje su bile određene za naoružanje operativne armije krajem 1928. godine."

na jednom od tih prepraveni manliheri u 7.9 mm sta sam video imao  oznaka 'Б'

једна заборавена рептирка swiss Schmidt-Rubin, и никад не сум сфатил принцип рада ове пушке

[attachment=1]

[attachment=2]


http://www.youtube.com/watch?v=shKJUIMAqwg

Rad zatvarača je pravolinijski. Puške su bile izvanrednog kvaliteta i savršene izrade.

i kako neki navode, suvise komplikovani za borbenu upotrebu (na srecu svajcaraca to nikad nisu utvrdili)

Super je ova švajcarska puška, malo neobična, ali verujem da radi kao doxa!

Nisam skužio kako zatvarač bravi, posle pravolinijskog kretanja. Vidim da na čelu zatvarača ima dva izdanka - brega koji služe za bravljenje, isto kao kod mauzera. Ali kod mauzera telo zatvarača rotira i tako bregovi zabravljuju, a ovde ne vidim nikakvu rotaciju čela zatvarača!? 

Vrlo zanibljiva zanimljiva puška, bravi se tako što se ostvarač malo zakrene u stranu kao obrtni...

@lovac

Rotira se zatvarač tokom pravolinijskog kretanja i tako bravi cev (slično obrtnočenim reptirkama). Ne vidi se to na ovom snimku baš najbolje.

P.S. Eto preduhitri me @trifko86

slicno manliherki

Sad sam skontao - nakon ovih slika, kako telo zatvarača rotira - iako se ručica zatvarača  kreće pravolinijski!

скандинавске репетирке Krag-Jørgensen и њихов јединствен начин пуњења са мунициум
[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=3]

Погледајте видео од 1:00
http://www.youtube.com/watch?v=Lyrt5djcfRg

amerikanca  u sluzbi rusko carstvo

[attachment=1]

[attachment=2]

Nisu li i mađari sredinom tridesetih uveli repetirku 35M koja ima verlo sličan zatvarač kao i rumunska Štajer Manliher M. 93., ali u mnogo jačem kalibru 8x56mmR?

Teoretski najbolja repetirka je Lee Enfield sa svojim kliznim zatvaračem, ali je Mauserov M-98 sa nama poznatim obrtnočepnim ubedljivo najrasprostranjeniji i proizveden u više miliona primeraka.

не, на тај метак биле су преправљене пушке м95. исти потез урадили су и бугари.

Mislim da su prepravljene puške imale oznaku 31M, ali mađari nisu bili zadovoljni njima, pa su konstruisali novu 35M sa obrtnočepnim zatvaračem.
http://www.hungariae.com/Mann35.htm

Zanimljiva konverzija Enfielda u automatsko oružje

M1915 Howell Automatic Rifle Enfield Conversion

https://www.youtube.com/watch?v=U682yOpNafg

Koja je ovo ružna, nezgrapna i besmislena konverzija dobre i veoma upotrebljive repetirke u neupotrebljivu poluautomatsku pušku.
Deluje, kao da je izgrađeno u nekoj seoskoj kovačkoj radionici, ali nije poznat razlog, zbog čega je napravljeno, koji je cij konverzije?

Zamislite ovu rogobatnu stvar u pravim borbenim uslovima, u rukama nekog običnog, aljkavog vojnika .  :c

 :krsta :krsta :krsta

нешто слично имаа правено и кралството СХС кон крајот на 20 тите со заробени манлихер со цевка од 7,9мм  ама  можи и да грешам оти оваа сум го читал пред 10 години .

Aлбанија 70 тие  со кинески т53 ( мосин нагант-м30)
[attachment=1]

Sve što video je mutna slika.. Ali više podataka nisam dobio. :(

Na slici nije karabin M30, već kasniji M38 ili M44. Prepoznaje se po nešto dužoj cevi van obloge. Austrijanci su u Galiciji zarobili veliki broj pušaka "trolinejki", pa im se ispaltilo da ih prerade na manliherov metak. Kasnije, Kraljevina SHS je takođe preradila izvestan broj ovih pušaka na mauzerov metak 8x57.

ја богами не видох мосинку у 8х57...  ::)

Па ниси ни могао, ниси толико матор. Још почетком 50их година Мосинка се повлачи у дубоку резерву. Мислим да после није била ни у ТО. Можда се известан број ових старих пушака још случајно чува у неком заборављеном складишту. Добра пушка, произведено је преко 30 милиона комада, јак метак, али Маузер је ипак савременији и бољи. 90их су неки виђали чак и Мосинке по ратиштима. Муниције је било, како 8х57, тако и 7,62х54Р, није у томе проблем.

мосинки сам видо брдо, није ту проблем, него мосинку у 8х57 нисам видо никад. иначе је била у ТО и по разним обезбеђењима до половине 90тих ако не и јаче.

Ја о томе знам из писанија Бранка Богдановића, немам лична искуства. Ако су "Кокинке" прерађивали на маузерски метак, што не би и тролинејке Мосинке.

СТОП  ги измешавме работите . Сликата се однесува за кинеска пушка т53 копија на руската  мосин нагант во составот на Армијата на соцјалистичка република Албанија.Сликата е од 70 тите .Дали се разбираме  ??/ѓѓ
 
ssekir75 видов со в е на македонски не со х . :)

Разбрали, разбрали. "Седум "ир"(7UP) со мразот." Секогаш. :) Нисам знао за ту верзију, а постојала је, наравно.

Немам видено во составот на УЧК и во Косово и во Македонија  ваква  кинеска репетирка да ја користеле можи не ја сакале воопшто  Мислам дека истата кинеската верзија на мосин нагант се правела  и во Албанија со ознака модел 1961 ама не сум сигурен .

Ushtaria cirlimtare i kosoves / Ilirides не верујем да је уопште користила репетирке. Тражило се оружје веће ватрене моћи, са рафалном паљбом. Па нису шиптари ваљда авгански муџахедини с почетка 80их, који су користили и Ли Енфилд и кремењаче из домаће радиности.

точно така повеке сакаја да употребуват ак-47 и кинески и албански полуавтоматски пушки. Треба да се спомене дека ак-47 во 1997 го продаваја за 50 германски марки додека пап за 30 марки пиштолите ТТ за 20 марки , репетирките за 15 до 20 марки штета што тогаш немав доволно години ке си купев некоја кинеска репетирка.

Perisija
http://www.aliparsa.com/brno/brno.html

гоце, ја пишем новосрпски, а ту се пише са х. то што ја тебе ( и остале македонце наравно) одлично разумем не значи да пишем на македонском :)

ми смо и причали о могућој преправци мосинке на 8х57. ја тај податак нисам нашао и молим да се наведе где је то написано. претпоставио сам да је богдановић у питању (а ко други ;D), али ја то нисам нашао. на 8х57 је прерађиван манлихер у краљевини схс. мосинке мислим да нису, бертјеи такође, мада се ту и тамо могу наћи поједини комади који јесу преправљени али је реч највероватније о самосталној буџевини. мосинке су преправљане на 8х56р манлихер и бугари су их имали у наоружању. лично видо.код нас у краљевини ако их је и било било их је мало и није се исплатила преправка, а није било ни муниције. ми јес да смо имали свакакав шарениш у магацинима, али баш мосинки се не сећам из краљевине. оно што су имале србија и црна гора почетком првог рата пропало је током употребе и касније окупације. е сад, да ли је шта допрло из аутријских складишта не знам.

Izvini Ssekir75 ne mogu da odolim...Lepo je to da se secas sta je bilo u magacinima kraljevine Srbije :D

да, јер сам за дипломски радио "наоружање војске краљевине србије" ;)

@ssekir75

imaš možda koju informaciju o prepravki manliher u poluautomatsku pušku?

каде јас напишав дека мосин нагант србската војска го преправила во 8 57 јас пишав за кинеската верзија на мосин нагант Т53 и албанската копија модел 1961. Ке побарам утре во стари броеви на фронт мислам дека таму го имам читано тој податок дека схс преправила некој   манлихери во полуавтоматска пушка. Како што памтам имаше еден цртеж од пушката на задната страна од списанието , имаше гасен клип од десната страна на цевката поврзан со затворачот но ајде да проверам утре можи мешам со  сејкавањата .

Финците  имале верзија на  7,9 мм на мосин нагант

Finnish Mosin–Nagant variants instead of the 0.310 inches (7.9 mm)

http://military.wikia.com/wiki/Mosin%E2%80%93Nagant

и полјаците истото го имале направено а оваа е значи целосно промена на цевката или дупчење во поголем дијаметар ?

https://en.wikipedia.org/wiki/Karabinek_wz._91/98/23

полски мосин нагант 7.9 мм под број 5

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=bhsYDisaL2o

https://youtu.be/WQNQEdC4yFU

Ништо божо13 не го најдов тој податок но во еден од старите броеви на народна армија го пронајдов оваа.

[attachment=1]

во превод на Македонски бидејки не се чита на сликата :

Кнежеството Црна Гора во 1893 и во 1909 година од Руската империја добила околу 40 илјади пушки мосин нагант.Во првата светска војна србија за својата тимочка дивизија набавила 120 илјади мосин нагант од русија .По првата светска војна кралството СХС од австрија запленија голем број на австриски мосин нагант кој биле преправени во унгарија да користат 8х50 мм манлихер муниција .Во 1944 ссср на ЈА подоцна ЈНА му доставила 96 000 пушки мосин нагант м91 30 и карабини м38 и м44 ( најголем дел од 15 македонски корпус е вооржен со овие руски пушки за време на пробивот на сремскиот фронт)По 1948 година и воведувањето на м-48 мосин нагант м91 30 се повлекува од употреба и е ставен во резерва и за обука на стрелачки организаци .До крајот на 50 тите поголем дел е продаван низ трети земји од страна на сфрј. 

Hvala Gocemk

Дали српската армија имаше лабел 1886 или онаа три метна француска пушка и што со нив .?

да, после преоружавања на крфу 1916. лебела је било врло мало. највећи број биле су бертје м07/15. мада ј ебило и прастарих шаспо које су носиле позадинске службе.

шта са њима? ништа. биле су употреби док их није заменио маузер м24. после су остављене у резерву, али ја нигде нисам видо слику да су коришћене у другом светском рату. кад се почело говорити о унификацији калибра, нису ни узете у разматрање. довољно шта се о њима мислило. нужно зло. међутим, могуће је да је један део ипак преправљен, јер ми је допао шака бертје у 8х57, али је исто тако могуће да је то неко самостално буџио.

све што говорим тренутно односи се на преправке и употребу код нас. дакле мосинка код нас није преправљана јер је сматрана конструкцијски лошом, што је у односу на маузерке реално и била. у сфрј знам да је најмање до 1951. коришћена у гарди, а то знам је је мој деда носио. каже да никад маузерку видли нису (1948-51.) касније је била у наоружању ТО радних организација. задњи пут видео сам их у магацину полиције пре две године, уредно сложене и у одличном стању (да не кажем нове).

божо, чуо сам за то али мени није пала шака, мада сам својевремено видо пар (мутних) слика. све у свему слаба вајда од мене по том питању.

Steyer-Manichler m95 slucajno sam imao oba modela jedna original a druga prepravljena u 7.9 kalibar ,ova druga je bila prepljavenjna u kraljevini SHS i duzio moj deda za vreme napada nemacke na Jugoslaviju u aprilskom ratu ,deda je bio u rezervom sastavu kojnicka edinica i duzio bas ovo drugu a kojnicke su bile duze ,posle poznatih dogadjaja aprilkog rata  u okoline Bitola negova edinica je razbijena i on sa konjom i opremom nazad u selo,sakrio pusku i opremu ,ova prva kraca sa patronima i tupih zrna maznio sa fronta za vreme 1 svetskog rata od nekog bugara posto je tu prolazila linija fronta i tu je probijen solunski front u blizini negovog sela ,a govorio da posle proboja da je bilo sve svasta.Dok je bio ziv igrali sa njima i pucali ali kako je on otiosao tako su otisle i puske ,bilo je municija za ova sa tupim metkom i stavlja se u patronu od pet metaka komplet i na zadnji metak ketric je pada dole kroz otvor a a ova prepravljena punila se klasicno sa lentom kao m-48 i dole je bio zatvoren otvor i rokaj ali je bila dosta precizna ,ova kraca je imala veci podbacaj,prepravljena 7,9 je imala oznake na kirilica kao zavod kraljevo ili slicno.otisao deda otisli i puske gde samo on zna.

[attachment=1]

[attachment=2]



Ovde ima interesantan članak o konverziji Manihlerki u Jugoslaviji.

http://candrsenal.com/rifle-yugoslavian-mannlicher-m95m-and-m9524/

Na prepravena verzija 5 metaka su bila stavljenja na lenti isto ko m-48 metci ulaze u magacin lenta ispada nazad mislim da imam jedan komlet od 5 metaka sa lentom Made in SHS samo da uslikam i stavicu na forum

Да цуцул на тој начин  работи магацинот на  м95 манлихер инаку кога си пукало со муницијата од 8 х50 мм се слушало како двоен звук ?

гоце, не те разбирам, како двоен звук? ???

Nešto kao dvozvučno pevanje?  ;D
Ili kao puk - puk?  ;D

eден истрел се слушал како два истрели  и таа била една од причините  на Македонските  комити(четниците ) да ја користат таа пушка демек  за да мислат турците дека четниците  се во поголем број .

манлихерка заиста има чудан звук, али тај звук мени више личи на пуцањ ловачке пушке сачмарице него на два пуцња. то прво. друго, зашто су комити користили манлихер. па просто, зато што су га бугари имали у наоружању и прослеђивали комитету. у почетку су то биле м88 а касније и м95. исто ако што су српски комити најпре носили мартинке и кокинке, а затим српске маузере м99. носили оно шта су могли да добију и за шта је било муниције.

мислење за оваа пушка(каракно манлихер) ??И што стана со оваа пушка во ЈНА?

[attachment=1]

Манлихер је добар механизам. Италијани су га прекопирали лоше и увели слаб 6,5мм метак. Та пушка је мени најпознатија по томе што је из ње убијен JFKennedy у Даласу 1963., и што је користи Моска де Монтелепре у Куму 3. Сигурно су и партизани заробили известан број после капитулације Италије, јер је тада свако орује било добродошло, али не бих рекао да је коришћена после рата. Није било разлога.

каркано је мени познат као курирска пушка малог јовице, николице с приколицом и сличних клинаца бораца. гађао сам једном из ње, мирна је и опако прецизна, иако је тај комад стајао у шупљој букви негде у крајини од после рата до 94. када је пронашао унук брата тог заставника са ким сам гађао. иначе је управо он као клинац сакрио да му је отац не узме, затим отишао у војну школу и једноставно заборавио на њу. ја сам некако набавио 20 метака и онда смо је пробали на марково кале. партизани су 43. после капитулације италије дошли до гомиле тих пушака и исте су активно коришћене у западним крајевима југославије. после рата је убрзо повучена из наоружања јер је било гомила маузерки и мосинки које су биле много боље и убојитије од ње.

 Najveci broj "Talijanki" je doslo kao britanska vojna pomoc 1944. godine.

Upucavao sam jednu kratocevnu ''italijanku'', prerađenu u prelep lovački karabin, u kalibru 6.5 mm. Upucavao sam sa lovačkom municijom PPU, i iznenadio sam se koliko je ''mekan'' metak. Trzaj jedva nešto jači od MK, slabiji od 243 Win. Pucanj je veoma glasan - zbog kratke cevi.
I bez obzira na kratku cev, na 100 m možeš ''spakovati'' praktično metak u metak.

Македонските  партизани  во голема количина ја користат оваа пушка по капитулација на италија во 1943 година , огромни колични на пушки беа запленети што подоца резултира со формирањето на македонската  бриграда .Сум сум прашвал партизани не се баш задоволни поради малото зрно но била мала пушка можи да ја ставиш на рамо и да носиш плус британски митролез стен за блиска борба односно да комбинираш мегу пушка и автомат.

вакво нешто низ југославија поминало преку германците или нема податок за тоа

[attachment=1]

Pa napisano je ispod šta je. Verovatno francuska repetirka 7,5mm.

да француска пушка од 1936 година репетирка по окупацијата на франција голема колема колична од германците е заплената со ознака Gewehr 242(f ) инаку германците оваа пушка ја давата на своите територијални народни единици Volkssturm и дека словенија како дел од третиот рајх имало вакви единици и затоа прашувам дали завршила некоја пушка од овој тип тука низ Југославија.

Pretpostavljam da je reč o konjičkom karabinu Karkano.

[attachment=1]

[attachment=2]

Koristili je četnici kao pomoč nemačke.

па затоа и прашав оти ја имам гледано низ слики во втора светска војна низ југославија германците биле задоволни како пушка  сепак 7.5х54мм  скоро било по јачина исто како 7.9 мм .И сакам да прашам дали во кралството  југославија имало муниција 7.7мм или 7.5мм?

Korištena je municija 7,7 mm za mitraljeze Darne. Kraljevska vojska nikada nije koristila metak 7,5 mm.

Lee navy е пушка за морнарицата на САД или за маринците конструктор на пушката е џемјс парис лее истиот конструктор на подоцна британската пушка лее енфилд.Се работи за пушка која испалува муниција од 6.5мм прилично брзо зрно со брзина од 780 метра во секунда и тежина од 7.5грама.

и  оваа пушка поседувала лесен за употреба и за изработка на затворач се се правело со ковање во калапи .
[attachment=1]

истиот митролез дарен подоцна се користи во ј-20 крагуј ?

Мислим да није. На Крагују су коришћени митраљези Colt-Browning 0.303. Митраљези Дарн су били добри, лагани, али застарели и имали су непотребно велику каденцу за Крагуја, који није предвиђен за ловца.

тако је мотористо, у питању је коњички карабин. и овде у белој цркви има један лик каркана, али нормлану пушку. једино што више немам муниције  :-\

[attachment=1]

Из 1938. сваки. Имам још, неке сам испробао... сви су лагали.

код нас од 18 (два сам сачувао за колекцију) није слагао ниједан. исто из '38. вероватно услови чувања...

Ја заборави ознаката но се работи за шпанска пушка од 1950 година која во основа е к98 само преправена да испалува 7.62х54мм Нато винчестер муниција .

[attachment=1]

 " 7.62х54мм Нато винчестер муниција"

 Prvi put cujem.

Na slici bi trebala biti Španjolska FR-8 (Fusil Reformado) kalibra 7,62x51

da tocno moja greska .

Ne postoji NATO winchester. .308 Winchester je komercijalna oznaka standardnog NATO metka 7,62x51. Mnoge zemlje NATO su prešle na ovaj kalibar početkom 50ih. Tada su i repetirke otišle u istoriju, zamenjene sa "assault rifles" - automatskim - jurišnim puškama. Najbrojnija je bila SRN HK puška, koja je mnogo preuzela od raznih verzija Sturmgewehra 1943-45. Samo niko nije preuzeo metak 7,92x33, 7,9 kurz (kratki). Nadahnuti njime, Rusi su uveli svima poznati 7,62x39, tzv. srednji metak.

Kaнадаска репетирка росс

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=YfIMDw34Zs4

Ross bi se mogao nadmetati za najgoru vojnu repetirku.

https://www.youtube.com/watch?v=2uGYSQ_-FJU

http://www.youtube.com/watch?v=hxrCwRLxMM4

Проблемот бил тоа што како пушка не е планирана за рововска војна каде имаа многу кал е сега друг проблем е тоа што кога го чистеле затворачот од пушката  погрешно го составувале војниците и затоа можело да ти отвори и сите гасови од чаурато да ти завршат  во лицето/Инаку се работи за доста прецизна пушка која е планирана како некоја форма на коњанички карабин

Kažu da je to bila najbolja sportska puška u naoružanju neke armije. ;)

Немале  Канаганите некој непријател па да развиват  пушка како к98 за рововска војна   се работи за пушка која во основа требало да биди коњаничка пушка за граничарите на Канада кој ке требало со прецизен оган да стрелат кон непријателот пред се некои побунети индијанци и по некој залутан американец што во 1900 г тоа било   невозможно да се случи

https://youtu.be/9yM68YFzRGY

лебел је значајна само по томе што је била прва пушка на малодимни барут. иначе је кршина жива. настала је тако што су французи напаковали све што су имали од раније, само да што пре ставе ново откриће у функцију. већ 1888. прешишале су је и комисијска пушка и манлихер.

Lebel je bila osnovna puška Francuske vojske na početku 1.SR.
Kolonijalne jedinice su imale Bertije, ali one iz metropole su bile naoružane Lebelom.

Razlog za to je što su Frncuzi još krajem XIX vijeka počeli da rade na poluautomatskoj pušci koja bi zamijenila Lebel. Izrađeno je više modela, ali ni jedan nije ušao u širu upotrebu do rata. Tako da je 1915. počela proizvodnja Bertijea i za trupe metropole. Kasnije je kao dopunama remetirkama uvedena poluautomatska puška Mle.1917.
Između dva rata je nastavljena potraga za novom poluautomatskom puškom za pješadiju i novom repetirkom za pomoćne trupe u kalibru 7,5mm.
Za pomoćne trupe je razvijena MAS36, ali je zbog odugovlačenja radova na poluautomatskoj pušci i zaoštravanja međunarodne situacije, ona prihvaćena kao osnovna puška.
Tek početkom 2.SR je prihvaćena poluautomatska puška MAS40, ali zbog kapitulacije nije ušla u proizvodnju. Konačno po oslobođenju počela je proizvodnja njene nešto modifikovane verzije MAS44.

Tako da su Francuzi više od pola vijeka uvodili poluautomatsku pušku!!!

што је све тачно, али не мења чињеницу да је лебел кршина жива. бертје је нешто бољи, нарочито петометни модел из 1916.

Kako se uzme.

Po mome mišljenju, nešto je "krš živi" ako je sklono zastojima, kvarovima, lomovima...

Po svemu sudeći Lebel nije bio "krš živi", jer je funkcionisao, ali je bio konstrukciono inferioran u odnosu na npr. Mauzer 98.

Isto kao što je taj Mauzer 98 konstrukciono inferioran u odnosu na npr. Garand M1.

Bertije je bio lošiji od Mauzera 98, ali ne baš inferioran.


PS
Ponekad se neke osobine oružja, kao udobnost rukovanja mogu primijetiti samo u "tabličnim" uslovima. Kad je temperatura 15 stepeni, sunčano, bez vjetra i uz to strijelac: sit, odmoran, naspavan, okupan...

Лебел је била пушка која је била у састав краљевине Србије, а онда и у састав СХС.  Питање је где су те пушке су отишле ?
Концепт код репетирке Лебел је другачи од маузера 98. Код лебела магацин служи у случају кад непријатељ веома близу, па онда треба много бржа паљба лабела али на даличина од 400 метра, онда се користи пуњене једна метак поред други  метак.

Ево једна интересна американса рептерика из период кад се појавила пушка Лебел, Колт модел 1884.

https://www.youtube.com/watch?v=GS3RccZ5SC0

Nije baš živi krš, ali punjenje je sporije, težište puške se kod pucanja pomera prema natrag, kod brzog pucanja municija u tubularnom magacinu se grije, pa svaki metak malo drugačije nosi.




To se ne da usporediti, nisu u istoj klasi.




Po mom u klasi repetirka koje su tad bile u upotrebi..  Jedino problem ako nisi imao noviji klip od 5 metaka nego stariji od 3..


LpB

Да ме убиеш, ама не можам да сватам што си напишал.  :o ::)

П.С.
Те молам пишувај македонски, тогаш барем нешто ќе разберам од напишаното (ова како модератор ти ги пренесувам мислењето на уредништвото)

-1.)Srpska vojska je preoružana na Solunskom frontu puškama Bertije, istina bilo je nešto i Lebela,uglavnom za ispaljivanje puščanih mina. Pomutnju izaziva to što nazivi Lebel i Bertije nisu službeni, tj. nisu korišteni u zvaničnim francuskim dokumentima.

-2.)Mnoge države su municiju u magacinu tretirale kao rezervu. Npr. Britanci kod pušaka Li-Metford i Li-Enfild. To se do 1.SR pokazalo kao nepotrebno. Ni Francuzi zo nisu imali na "kolonijalnim" puškama Bertije. Sve to 1886. nije bio problem. Francuzi su proizveli u kratkom roku dovoljan broj Lebela za pješadiju metropole.
Kad se ukazala potreba za preoružanjem kolonijalnih trupa, koje nisu bile prioritet, i Francuzima je bilo jasno da je Lebel prevaziđen. Pa je odabran sistem Bertije, do tada korišten na karabinima.
Pješadija metropole nije preoružavana jer se očekivalo uvođene poluautomatskih pušaka. Tako da je zbog velikih želja i ograničenih mogućnosti fransuska pješadija ušla u rat sa najlošijom repetirkom.

то сам му ја рекао још пре више година.

питање за божу и првачића: да ли сте користили некад лебел? ја јесам, и лебел и бертје. лебел је прво знатно незграпнија пушка од конкуренције, са решењима преузетим од гра и кропачека. ручица затварача је груба, затварач тешко иде, тешко се забрављује. за расклапање ти треба шрафцигер, а сам затварач је тврд на расклапање и компликован. урадити то са мокрим или смрзнутим прстима је скоро немогуће (знам колико сам ја проблема имао са сувим рукама на лепом времену). исто важи и за пуњење пушке. траје читаву вечност, а ако је цев загрејана све се ожариш. бертје м1907/15 који је имала српска војска је истина лакши за пуњење, али компликован затварач стоји. огромна мана су му само три метка. комад који сам ја имао у рукама био је у лошем стању па сам само пробао два оквира на брзину да видим како ради. више смо се зезали са лебелом. лебел јесте склон кваровима. поред компликованости затварача, велика мана му је и лисната опруга обарача која је склона пуцању. цевасти магацин тражи редовно чишћење, а за то вам је потребно да растурите целу пушку. буквално.

да поновим, та пушка је значајна по томе што је увела малодимни барут. све њене "квалитете" увидела је српска/југословенска војска, која их је, чим се пружила прилика, лепо послала у резерву где су дочекале други светски рат. у преводу, на њих се није рачунало. то показује и да на њима није рађена унификација калибра као на маузеркама и манлихеркама. током другог рата могле су се наћи код домобрана и српских колаборациониста, и то не у неком знатном броју.

Во ред ке пишувам на Македонски ке гледам да бидам краток да не должам многу со текстови.
Ви благодарам на одговорите за француските репетрики во составот на кралската армија. Само едно не ми е јасно зошто французите воведуват пушка мислам на берјте само со три куршуми(метци) во магацинот ? Кога сите други армии имаја пушки со магацин од по 5 до 10 куршуми од каде е таа логика да имаш пушка само со три куршуми(метци)?

@ssekir75

Hvala za utiske iz prve ruke. Nisam jih imao u rukama.

https://youtu.be/1WwYl6ANNlw

гоце, разлог је толико глуп да ћеш да се смејеш. да им магацин не штрчи испод кундака. сем маузера, који је имао цик-цак распоред, све остале имају једноредни магацин који штрчи испод. и ли енфилд, и манлихер, и мосинка. а разлог томе је што је метак са ободом јако компликован за паковање у двореди магацин. иовако хоће да се преплете и направи застој. зато је и направљен манлихеров оквир који се убацује комплет у магацин и после испадне, а који користи и бертје. код мосинке се пуни одозго као код маузера, без убацивања самог оквира, али мосин има механизам који задржава следећи метак да не прави компликацију. у принципу проста ствар, али незгодно да се објасни. погледај овде https://www.youtube.com/watch?v=hh5amPBYRnw

Фала за информацијата за  мосин наган ,мислам дека слично нешто како страничен жлеб   за задржување на муницијата имаа видено и кај  репетирки од италјанско потекло ?

искрено, нисам је растурао у детаље па не могу да те лажем. само затварач. да није овог вируса могао бих то већ сутра да ти проверим, али...

што се мосинке тиче, немој да те збуни ако је негде по македонији нађеш у калибру 8х56р. имали их бугари у том калибру. вероватно су мењане цеви, мада могуће и да су разбушиване. не знам, али знам да их има јер сам видео пар комада.

Да тое  е точно во Македонија имаа многу пушки останати од првата светска војна јас на пример имам цевка од манлихер штајер само незнам што калибар мислам дека е оригинален 8х50 бидејки кога пробував да ставам чаура од  7.9 не ја собираше .Само на цевката има ознака м24 /95 будимпешта барем тоа што можи  да се прочита.ИНаку многу ловџии што се во Македонија но по потекло од Мариово каде се водат најголемите борби во Првата Светска војна  имаат во наследство пушки манлихер од првата светска војна но повекето  се со калиба 7.9х57 сега дали му ги имаат менувано цевките или  имаа некој ковач ги има преправано тоа  незнам но сите што ги користат се такви модификаци со зрно од 7.9мм. За мосин наган имам и такви видено низ Македонија само незнам дали ги имат преправно во 7.9мм.

Што мислите за пушката Каркано овдека низ Македонија најчесто во западниот дел многу ловџии имаја такви пушки  додека еден стар човек партизан кога го прашував за карканот викаше дека била пушка со слабо зрно не доволно силно за поголеми далечини некој друг да сподели  искуство за каркано пушката .

Бугарските Мосин Наган мислам дека се помош од Руската империја за бугарското кнежество  донирани се некаде пред почетокот на балканските војни  е сега дали русите ги имале намерно преправани или од бугарите то незнам/

оваа го најдов на еден форум  https://forums.gunboards.com/showthread.php?346528-Mosin-Nagant-1916-1891-Bulgarian-Use

Actually, a lot of them were used by Bulgaria. The first batch of 50,000 was purchased from Russia in 1911 in preparation for the Balkan War. Then in 1915 the Austrians shipped 10,000 three-line rifles to Bulgaria and another 20,000 were negotiated from Germany. Then there were the captured rifles from the Romanian front from both Romanians and Russians.

Се изгледа кралството СХС ги имаа давано мосин нагантот на лугето низ Македонија во 20 тите.


 Последњи пут Мосинке су коришћене током 1920-их у Јужној Србији када су власти поделиле оружје локалном становништву на простору општина Штип, Велес, Кочани и Радовиш у циљу борбе против про-бугарских сепаратиста.

6.5x52 nije bas standard onog vremena ali ne vidim razlog takvog opisa. Inace, Kenedi je ubijen iz takve puske u kolima u pokretu sa oko 80m razdaljine.

ајмо редом...


опис је тачан. партизани су га звали "свилени" метак. кад га упоредиш са осталом муницијом тог врмеена јесте био пуно слабији.


нетачно. коришћене су и касније у другом светском рату, а спорадично су виђане и почетком сукоба 90их кад су извађене из магацина ТО.


не бих знао. знам да их има у 8х56р и то сам имао у рукама, али то је из времена пре почетак Другог рата, јер је тај метак настао половином 30их (и врло је опак, иначе). што се овог навода са форума тиче, ту се наводе трехлинејке из ратног плена, а чим су из ратног плена оне су у стандардном калибру 7,62х54р.


овако, прво бих волео да видим ту ознаку са цеви па да онда причамо даље. манлихерке су половином 20их година у склопу унификације калибра преправљане на 7,9 у Краљевини СХС. нешто мало је измењен затварач и они оквири су фиксирани у магацину. оне су носиле ознаку м95м, али сам наишао и на ознаку м95/24. тако да ако можеш, сликај то и окачи слику, па да видимо. могуће је да је у 7,9.

што се тиче каркана, ради посао у недостатку бољег. по мени тотални промашај и брука за италијанску оружарску индустрију. има негде на теми сам ја писао о њој. проста пушка, мирна за гађање, али недовољне снаге за то време.

U poređenju sa punim puščanim metcima da, ali daleko od toga da je bio loš.


Zanimljivo razmišljanje.

https://www.youtube.com/watch?v=V-lJZPF_fJQ

за тадашње услове јесте био лош. данас би се много боље снашао.

Важи утре ке ја сликам цевката на дневна светлина да излези подобро.

Кинески Мосин Нагант  со ознака тип53 кинезите  ги правеле некаде од кај 1953 година до почетокот на 60 тите. Дел од овие кинески репетирки се донирани на НР Албанија па мал дел завршил и во редовите на УЧК.
[attachment=1][attachment=2]




http://www.mosinnagant.net/global%20mosin%20nagants/Chinese-T53Carbine.asp

Дали е точно тоа дека  6.5мм зрно што го користи Каркано  има тендеција да се однесува како модерното нато зрно 5.56 мм односно кога продира во телото односно излезната рана е на друго место од влезната рана во телото односно зрното ротира внатре кога влегува или се тумба?

Ne slažem se. Više mislim da su ostali metci bili prejaki. Pričamo o korištenju u puškama.

није тако, божо. тада је главна опасност по пешадију била коњица, па је сва тадашња муниција била прављена тако да може да се гађа сасређеном ватром на великој даљини. зато је и градација нишана на око 2000м. после су дошли митраљези у већем броју па је то постало релативно непотребно, али каркано је свакако ту био далеко испод.


не, баш контра. прилично стабилно зрно на кратким и неким средњим даљинама. зато су га и звали свилени метак. чисте прострелне ране без великог разорног дејства на околно ткиво.

Eве ја мојата цевка   некоја слика само едвај на едната слика можи да се види бројка 95 и  24

[attachment=5]
[attachment=2]
[attachment=3]

И да каракнот имало доста стабилна патека то го проверив не правел големи рани.Шаблон на движење на зрното од 6.5 мм низ тело или балситички гел .

[attachment=4]

гоце, не види се ништа. узми обичну школску креду и натрљај мало те ознаке, па онда обриши руком остатак. боље ће да се виде.

Важи така ке направам.
Графикон за пенетрацијата на пушкени зрна

[attachment=1]

Nisam koristio Lebel ni Bertije.
Nisam nikada rekao da je Lebel, pa ni Bertije spadaju u bolje puške. Već samo da su upotrebljive.

Mada moramo reći da su mnoge države zamijenile svoje prve repetirke do 1.SR.
NJemačka Komisijska puška 1888 je izazvala politički skandal, SAD su zamijenile Krag, Britanija je imala "mali milion" verzija sistema Li (te mark ovaj, te mark onaj, te mark ovaj sa zvjezdicom, te mark onaj sa zvjezdicom), A-U je zamijenila raniji Manliherov zatvarač koi se bravio padajućim blokom, onim sa rotacionom glavom zatvarača. Francuzi su zadržali Lebel iz razloga koje sam ranije naveo. I pitanje je koliko je bio lošiji od G1888, Kraga ili Li Metforda, odn. Manlihera 1886 i 1888. Ros i da ne pominjem.

Prvo je usvojen karabin Bertije 1890. i god njega je 3 metka možda moglo i da prođe. Poslije su slijedile "kolonijalne" puške, možda je i tu 3 metka moglo proći. A onda su poslije "krvave jeseni" 1914. Francuzima hitno trebale puške. Bilo je daj šta daš, ali što prije.
Sve to ne čini Lebel i Bertije boljima, ali objašnjava kako je to toga došlo.




Upitno kolika je bila stvarna opasnost od konjice, a koliko imaginarna.
Sjetimo se samo bitke kod Balaklave i juriša lake konjice. U eri glatkocijevnih sprednjača, konjica je masakrirana u jurišu preko otvorenog sa velike daljine.

Upravo se zbog položenosti putanje u eri zaobljenih zrna išlo na manje kalibre. Tako da je tu 6,5mm u prednosti pred većim kalibrima. Sa pojavom šiljatih zrna to se mijenja, a sa "teškim" zrnima sa oštrim vrhom i konusnim dnom, veći kalibri su bili u prednosti.


Kad već pomenusmo konjicu, poljski topovi kalibra 75-77mm su bili veća opasnosti za nju od mitraljeza. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog broja do početka 1.SR. Srpska vojska je u 1.SR ušla sa više topova 75mm nego mitraljeza, a slično je bilo i kod drugih.
Sa šrapnelima ti topovi su bili smrt za juriš konjice na otvorenom.

бертје је био заиста употребљива пушка, нарочито м16, кад су французи коначно схватили да у рату лепота баш и не игра неку улогу. ипак, компликованост и тешко руковање затварачем му остају као мана. нарочито кад их упоредите са маузером или ли енфилдом. манлихер исто хоће да глави затварач, али је у принципу бољи од лебела. а упоређујем их са оним што је било њихова конкуренција. лебел је био добар што је био довољно дуг, а уз њега је ишао и дугачак бајонет, па си, док га напуниш, могао у случају нужде да га користиш као копље. све друге пушке пуниле су се за око 5 секунди, за лебел ти треба бар минут.

што се тиче коњице, ја сам навео пример како се тада гледало на ствари. топова није било свуда ни довољно, нити си могао увек да их обавестиш куда да гађају. па се ишло логиком да се паљбом из пушака растури напад на време.

што се тиче тупих зрна, теорија је много лепа, али у пракси се доказало да  је 6,5 каркано био слаб за то време.

Mitrolezot i topot bile zamisleni za borba so pešadija i konjanci zatoa i  francuzite go razvile  onoj brziot  top od 75 mm model 1897 što podocna gi koštalo dosta koga došle  francuskite artilerci pri sudir so germanski haubici.Iako najgolem del od žrtvite na konjanicite gi napravil mitrolezot .

Eve   edna  dosta zaboravena puška repterika od krajot na 19 vek a toa e lee navy model 1895 godina koja imala dosta ne tipičen zatvorač za toa vreme i samiot koncept kako e postavena pod odreden agol  udarnata  igla e sosema različen od drugite repetirki od toa vreme .Isto taka poseduva zrno od 6 mm  što e moži nekoja moda vo toj period na 90 tite godini od 19 vek poveketo  armii da ekspermentirat so zrna od 6 mm .

[attachment=1]

Da tako se gledalo na stvari, ali je 1914. pokazala koliko je tehnika bila ispred taktike.
"Diviziski" topovi (topovi kojima su bili naoružani formacijski artiljeriski pukovi pješadijskih divizija) su bili namijenjeni da dejstvuju neposrednom vatrom. To znači iz borbenog rasporeda pješadije. Kao u vrijeme Napoleona.




Dok Francuzi nisu izmislili šiljato "D" zrno, postojala su samo tupa. I kod njih je manjim kalibrima ostvarivana položenija putanja.
Čak su i Britanci eksperimentisali sa puškama Enfild kalibra 7mm, Francuzi su za spoje poluautomatske puške planirali kalibar 7mm, Rusi su radili na 6,5mm. Amerikanci su poslije 1.SR razvili .276...

Koliko mi je poznato tadašnji ljudi nisu bili otporniji na metke od današnjih. A i 6,5 karkano nije slabiji od 7,62x39mm.


Razlika je u mitraljezima. Tadašnji mitraljezi su planirani da dejstuju na većim daljinama nego današnji, pa su razvijana teška zrna. Francuzi uvode rno"N" za 8mm Lebel. I su su veći kalibri bili u prednosti.
Države koje su imale puške 6,5mm usvajaju za mitraljeze veće kalibre, Ilalija 8x59mm, Švetska 8x63mm, Japan početkom 30.. za mitraljeze uvodi 7,7mm, a krajem 30.. i za puške i puškomitraljeze.
Mada će 2.SR pokazati da su za veće daljine bolji MB 81/82mm.

пољски топови били су увек иза линија пешадије, што је и нормално, уосталом. за њих је требала веза. телефонска, курирска, небитно. телефона је било мало, бежичних телеграфа још мање. у време настанка ових калибара није их било ни у помисли за све јединице којима су били потребни. некако у исто време у пешадију се уводи митраљез, који је управо и променио тактику. пример битка на соми.

положенија путања да, чак су били и пробојнији од шиљатих. међутим, јадац је био што су рапидно губили брзину, а тежа зрна су, захваљујући инерцији, "добацивала" даље. а и сам кажеш да је требало добацити даље из митраљеза.

Poljski topovi su trebali da dejstvuju neposrednom vatrom sa nezaklonjenih vatrenih položaja, a za to ne treba veza. Cilj se vidi golim okom sa vatrenog položaja. Svaka pješadijska divizija je u svom sastavu imala jedan (u nekim vojskama i dva)artiljerijski puk. U svakom slučaju 1914. su imali više topova nego mitraljeza.
Ali je apsolutno tačno da topovi, a ni tadašnji mitraljezi, nisu uvijek bili dostupni pješadiji.
Međutim kao što sam već napisao, 1914. je pokazala da su mnoge pretpostavke pogrešne. I umjesto da odbija konjičke juriše sa velike daljine, pješadija je odbijala masovne juriše neprijateljske pješadije sa mnogo manje daljine.

Soma je već sredina rata. Tad su mitraljezi povlačeni u dubinu, da ne stradaju u neprijateljskoj artiljerijskoj pripremi, koja je znala trajati danima.
Ali to je već druga taktika u odnosu na važeću pred rat.

Zar iskustva iz 1.SR nisu pokazala da su tadašnji puščani kalibri prejaki, jer su puškama obično nije gađalo tako daleko. Tako da 6,5mm Karkano i ako je spadao u slabije metke toga doba, nije bio preslab.

Uostalom i Nijemci su masovno koristili Mauzer 98AZ u pješadiji, a Francuzi karabine.
Možda je upravo prvobitna namjena karabina Bertije 1890 za "jahaći" personal, kao i druge kojima je bitnija udobnost nošenja na leđima nego vatrena moć i uzrokovala 3 metka, da magacin ne bi stršio i ometao korisnika. Kasnije se to prenijelo i na kolonijalne puške, a i na Mle 1907/15. O čemu sam već pisao.

Kod mitraljeza se tražio veći domet i zato su neki unificirali municiju na mitraljesku. Npr. Nijemci su poslije 1.SR zadržali samo teško zrno.

Сцена од филмот воен коњ (war horse) каде е преставен напад на коњаницата врз германска пешадски чета или баталјон.Полскиот топови биле замисли за борба со пешадиски единици но разлика со митролезот е тоа што еден митролез можи да биди понесен од двајца војници а еден топ од 75 мм биле потребни 4 до 6 коњи и уште два други коњи за носење на муницијата и тие се тие  разлики во мобилноста .

www.youtube.com/watch?v=geXxBueyR_A

 

има истине и у томе.

Zanimljiva scena.
Konjica prikriveno prilazi, koristeći visoku travu, na otstojanje za juriš.
Pješadija je nespremna.
U sceni iz filma rezultat bi bio isti ma kog kalibra da su bile puške. Ni 6,5mm Karkano ne bi dao lošije reultate. Na to sam mislio kad sam "branio" 6,5mm Karkano.

Želim da naglasim da nastojim razdvojiti razmišljanja koja su vladala u vrijeme uvođenja u naoružanje prvih repetirki (1886-1895) pa do 1.SR. Mada su već poslije Rusko-Japanskog rata počela malo drugačija razmišljanja.

Neki autori tvrde da cujevi na repetirkama nisu bile duge zbog balistike, već zbog dejstva iz dvije vrste. Ko će ga znati.

Kad pričamo o mitraljezima, pitanje je koliko su postojeći modeli oko 1890. bili upotrebljivi. Tad su vojske sa njima eksperimentisale, a poljski topovi, istina sporometni, su bili masovno u naoružanju. Rusko-Japanski rat je promijenio odnos prema mitraljezima, a i za desetak godina mitraljezi su znatno unaprijeđeni.

Srbije je u do 1.SR kupila oko 100 poljskih topova više nego mitraljeza.
Mitraljeza je kupljeno 250 komada, a o artiljeriji ima ovdje: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16187.0 .
U pješadijskoj diviziji I poziva je bilo 16 mitraljeza i 36 topova.
U 1.SR se taj odnos broja mitraljeza i poljskih topova korjenito mijenja.

Upravo zato i razdvajam mišljenja o ulozi repetirki u vrijeme kada su uvođenje u naoružanje i njihovu stvarnu upotrebu u 1.SR.
Tako se mogu vidjeti sve pogreške vojnih teoretičara.

PS

Slažem se da je Lebel značajan samo zato što je uveo bezdimni barut na scenu, ali bih dodao još jedno. Bila je to najstarija repetirka koja je bila osnovno naoružanje neke vojske na početku 1.SR

Се е до какво било размислувањето на генералите од тој период .Најголем дел од  генералскиот кадар во сите европски држави имал дипломирано некаде во 1870 или 1880 година и веке имаа можеби поголем сконост кон полската артилерија .Сепак во тој период некаде од 1890 па до кај 1910 година сите европски армии  градат утврдени тврдини каде се користи армиран  бетон па можи и од тука доага таа идеја за користење на полски топови со цел разбивање на тие фортификаци или да ги бранат тие фортифиакци со полска артилерија. Сепак миторолезот бил повеке дефанзивно оружје во тој период  поради големата тежина мислам на максим митролезите .Сепак за време на првата балканска војна српска војска му подарила на македонските четници два митролези и со тие митролези успеале да ги истиснат некоја турски едниница  во Кичевско кој сакал да ја премини преку Македонски Брод во Прилеп но  големата огнена мок на митролезите ги убедило турските офицери да помислат  дека се работи за неколку српски баталојни кој се провнале низ Пројче и напредуват кон кичево што турците наредил повлекување кон Битола со што ја оставиле не бранета целата долина на реката Црна се до Битола и се благодареније на тие два митролези.

чисто сумњам да турци нису знали шта је митраљез. ипак су били под великим немачким утицајем.

Не тврдам дека тие не знаеле туку едноставно огнената мок ги натерало да помислат на тоа дека се работи за големи српски воени единици  сепак оваа дејство во  1912 година многу зависело и од војниците не биле нешто кузне колку образовани обични муслимански селани соберени од анадолија и се тоа измешано со муслимани од Македонија, Албанија и едноставно дезертирале ако наиделе на поголем отпор  иако во тој период во Отоманска  армија имаа многу мобилизирани христијани во случајот Македонци особено по мобилизацијата од 1911 година кога и христијаните масовно се регуртирани во составот на турската армија и многу од нив дезертират кога доагат христијанските сојузнички армии едноставно во нив гледат како спасители и се предават.Иако и турците во битката кај Кичево користел митролези.

Норвешка рептирка Краг Јоргесен  со полнење на муниција од страна

[attachment=1]

Prvačić една од тактиките била тивко да ја доближат коњаницата да нападат со сабји додека руските и германските коњаници користат и копја  но многу од коњаничките офицери правеле грешки што продолжувале со јуришот иако по теорија требало брзо да се повлечат од како ке го разбркат непријателот а во позадина да истрача  пешадијата која требало да залегни и да стрела по непријателот која бега.
Во почетокот на војната оваа тактика на препад и брз напад со јуриш успевало против пешадиски единици кој се одмарале по долгите маршеви  но проблем на јуришто на коњаницата настанувало  кога веке во позадина непријателот  поставувал  митролески гнезда и имало случаеви кога коњаниците можеле да стигнат до митролеските гнезда и да ја  исечат посадата на митролезите но по цена на големи загуби. Иако имаа пример каде и германците на источниот фронт а потоа  и бугарите со нивниот генерал Колев успеле  да навлезат доста длабоко во заднина на фронот како штое   во случајот со романија и да направат голем неред во позадинските линии на романската армија а се тоа оваа да биди поткрепено со позадинска бугарска пешадија која бугарите ја превезувале со камиони и запржена кола и така успеале да направат џебови и длабок пробив во романската заднина .Оваа тактика на тој бугарски генерал Колев ја проучувал Хајнц Гудириајан кој рекол наместо да се користит коњи ке се користат тенкови при напад на пешадиски единици додека во заднината на тенковите ке доагат колони на пешадици натоварени  во камиони. Иако бугарите тврдат дека тие биле први што применли ваква тактика сепак се работи за тактика развиван и во царска русија  некаде по 1900 година кога требало да се користат големи колони на коњаници кој би се пробиле  на фронтот на одредено место  а во позадина да бидат подржани од пешадија  и оние подвижни митролески гнезда наречени Тачанка  но кај русите се тоа било само на теорија.

Priča o MAS-36.

https://youtu.be/x0Hruh7uLV0

Слична пушка на мас-36 е и германската пушка Volkssturmgewehr VG-1 i VG-2 од крајот на втората светска војна која е била замислена како ефтина пушка за германските резервни единици .

[attachment=1]
[attachment=2]

Mazuer 88 prethodnikot na k98.Mnogu slična kako manlhier karkano


[attachment=2]


[attachment=1]

Na prvoj fotografiji je karabin 7 mm M1908.

Не стандардна репетирка  дизајнирана од страна на August Coenders пушка која требало да биди наменета за германските Volkssturm или резервни единици. Пушката не поседува затворач туку полнењето на цевката се врши со самата цевка со тоа што се врајка назад и на тој начин се внесува патрон од магацинот блокирањето на цевката при стрелба се прави со ротирање на самата цевка.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

 [attachment=5]

Goce, temata e najdobra repetirka, na bilo koje resenie na puska sto se repetira. Zatoa ako sakas vaka da prodolzis, da gi izdvoime site ovie postovi i da napravime nova tema so ime "site mozni resenia na puski so repetiranje" ili nesto slicno.

Popatno, VG-2 e poluavtomatska puska.

трпе, то ти и неје лоше решење. има ту материјала што је гоце поставио да се дискутује, али ови прототипови су далеко од најбоље репетирке

На место ти е забелешката само немав каде да постирам а се работи за пушка репетрика кој баш немале некоја си слава едноставно се појавиле и останале на прототипови не е проблем да имаа тема оделна за вакви прототипови на пушки било репетирки било полуавтоматски или автоматски .Вг-2 Владимир е репетрика личи како полуавтоматска пушка но имаа затворач од маузер м98 но само поедноставно изработен .Причина за изгледот на пушката е бидејки е користен пресован лим кој во основа е и држач за затворачот на самата пушка   само разликата е тоа што германците поставиле рамка од нивната полуавтомаската пушка Gewehr 43 можеби бидејки имале поголема количина на овој магацин или едноставно било поедноставно решенија Полуавтоматска пушка за резервните трупи е ВГ-33 таа веке имаа затворач со забавено дејство  и користи муниција од мп-44 или онаа 7.9х33мм

Po mome mišljenju za najbolju repetirku mogu konkurisati:
-derivati Mauzera 98 sa cijevi 60-65cm;
-Šmit.Rubin 31,
-MAS-36 i 
-Arisaka 98.


PS

Pošto sam u više prethodnih postova pisao o municiji i kako su za potrebe mitraljeza uvođena "teška" zrna, pa ta završim taj razvojni put municije.
Poslije 2.SR na zapadu usvajaju 7,62mm NATO, sa lakim zrnom, a pedesetih u SSSR uvode novo zrno LPS. LPS je je imala "dalekometnu" formu teških zrna, a zbog čeličnog jezgra, masu lakih zrna. U svakom slučaju manji domet od teškog zrna M30.
Ovo za SSSR je posebno zanimljivo, jer u vrijeme uvođenja zrna LPS, metak 7,62x54mmR se koristio samo za mitraljeze RP i SGMT i snajpere. Dakle oružja za dejstvo na nešto većim daljinama. Puške SKS i AK, kao i puškomitraljezi RPD su bili u kalibru 7,62x39mm.

Tako da po meni Karkano i Arisaku 6,5mm iz trke za najbolju repetirku isključuje predugačka cijev, a prvu i Manliherov magasin, više nego slabost metka.

Zašto arisaka?

Nezgrapna, predugačka, anemičan metak - i još mnogo toga....  :-\

To što su japaci sa tom puškom osvojili skoro celu Okeaniju ne znači da je puška dobra, već da su japanci bili dobri ratnici, a protivnici (na početku rata) nikakvi.

Mislio sam na ovu:
https://en.wikipedia.org/wiki/Type_99_rifle
Niti je šta mnogo dužaa od Mauzer 98K ili Springfild, niti joj je metak šta slabiji.
Ako pogledaš neki klip o rasklapanju zatvarača Arisake, vidjećeš kako je jednostavan.

PS
O anemičnosti municije 6,5mm sam već pisao .
U svakom slučaju je jača od 7,62x39mm, 7,92x33mm, 5,56x45mm ili 5,45x39mm.

Што мислите за британската пушка ли енфилд британците ја сметат за најбрзата репетирка во исплаување . Советското зрно 7/62х39 се изгледа е проектирано како зрно за ранување  демек еден ранет го извлекуват до болница двајца други здрави војници и со тоа се намалува јачината на четата.

Li Enfild odlična puška, pogotovo SMLE No.1.

https://youtu.be/7S2-ItCQC6o

Metak 7,62x39 je sovjetski odgovor na 7,92x33. Municija o kojoj pričaš je 5,56x45 a sovjeti su odgovorili sa 5,45x39.

LiEnfild Britanci kuju u zvijezde, samo ne znam koliko im je vjerovati.

S jedne strane kažu da je naj brža repetirka, što je vjerovatno tačno. Samo koliko je to u procentima?
Prednost je i 10 metaka u magacinu. Ali se to odnosi samo na prvih 10 metaka, poslije se mora prepunjavati dva puta sa "nizovima" od po 5 metaka.
A do tamo negdje 1907. LiEnfld nije imao mogućnost korištenja "nizova", a ne znam koliko je okvira išlo uz pušku. Ako bi se prepunjavao pojedinačno, metak po metak, onda je to na nivou brzine prepunjavanja Lebela. Kasnije je to ispravljeno.

S druge strane zatvarač je prilično komplikovan. Ima primjedbi na (elastične) deformacije sanduka. Metak je sa obodom i uz to punjen korditom. Izaziva li kordit brže zagrijavanje cijevi i njenu veću eroziju?
I sami Britanci su htjeli zamijeniti LiEnfild prvo sa Enfildom P13 kalibra .276 Enfild, a potom P14 kalibra .303. Izbijanje 1.SR je spriječilo zamjenu.


Tako da kada se sve sabere i oduzme, teško je tu donijeti neki sud.
Ima nekih osobina koje u praksi skoro ništa ne znače, ali na papiru daju prednost. Po papiru bi i Ros mogao konkurisati za najbolju repetirku, ali ga je praksa diskvalifikovala.
Ima i osobina koje se na papiru ne vide, a u praksi mnogo znače. Pouzdanost, izdržljivost, lakoća održavanja (jednostavnost rasklapanja, rasklapanje bez alata, nema malih dijelova koji se mogu izgubiti, nema potrebe za podešavanjima pri sklapanju, mogućnost funkcionisanja ako se pri sklapanju pomiješaju dijelovi različitih pušaka...).
Pa onda jednostavnost proizvodnje, trajnost...

Zanimljivo da su Britanci i .303 svojevremeno smatrali anemičnim pa su koristili "dum-dum" zrna, do Haške konvencije iz 1899. godine.

Дали ЈНА имаше наследеноод партизаните лее енфилд пушки иако имало каде завршија дали ТО на Словенија ги поседуваше тие пушки ?

Pogledaj temu Teritorialna obramba republike Slovenije (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13360.0)

http://dk.fdv.uni-lj.si/magistrska_dela_2/pdfs/mb22_bolfek-boris.pdf

Stran 52 i 92.

за словеније не знам, а за ово прво питање, у грчкој. помоћ грчким партизанима.

Значи под оваа се подразибира и можно е пушка лее енфилд?
[attachment=1]

Инаку да Грчките партизани имале лее енфилд како помош од британија но во граганската војна најголем дел од тие енфилд се или дадени од југославија или се заробени од грчките кралски војници
 Имав еден мој ете да го речам дедо кој имал таква пушка во ДАГ мислам на лее енфилд  и викаше дека била многу тешка пушка целата била обложена со дрво  била доста долга за да можиш да ставиш бајонет  но сите партизани повеке сакале или германски грчки или кралски југословеснки маузер многу пушката лее енфилд не ја сакале .

Излгеда на затворачот кај лее енфилд и кај маузер 98[attachment=2]

Prvic  види британците имале доста лошо искуство со тие племиња во африка особоено зулу кој користеле некоја форма на дрога кога напаѓале  така да ако биле погодени овие племски воини со копја од зрно како 7.62 мм или 6 мм сеуште трчале и напајгале таа дрога што му ја давале нивните врачеви ги држела "полусвесни" неколку минути и сеуште биле во состојба да те нападнат и да убијат затоа тие во индија го развиле дум =дум куршумот во градот ДУМ во Индија бидејки муслиманските бунтовници во Индија користеле опиум кога се бореле и и да биди погоден од мало или средно калибарно зрно тој сеуште ке трчал во напад не чуствувал ништо.

Brzostrelka, je direktni Slovenski preveod Schnellfeuer, znači automat.

Brzostrelka je, po meni samo prevod engleskog termina "quick firing", ili nemačkog "schnellfeuer". U engleskoj terminologiji to označava uvek i samo mehanizam koji omogućava brzo punjenje, opaljenje i ekstrakciju opaljenog metka (čaure). To sasvim odgovara terminu "repeating" - repetirka kod streljačkog oružja. Nikad ne označava automatizaciju paljbe. Automatski je "automatic", ili "automatisch". Božo, proveri, molim te, da li sam u pravu, jer je pitanje suštinsko!

bela 6. 4 : Realizacija izločanja presežkov JLA v letih 1976–1979
Vrsta orožja Načrtovana
odstopanja Realizirano
odstopanje
1976-1979 Načrtovano
odstopanje za
leto 1980 Odstotek
realizacije
1976-1979
Puška M48 7.9 mm 21.500 4.426 3.000 21 %
Brzostrelke, razne 11.914 1.063 914 9 %
Puškomitraljez M53 7.9
mm 2.500 22 - 1%
Ročni metalec M57 1.000 - - -
Minomet 82mm 72 395 - 548 %
Top ZIS 76mm 18 12 - 67 %
Protiletalski top 20/1mm 29 51 - 175 %
Protiletalski top oerlikon 10 10 - 100 %
Vir:Letno poročilo o teritorialni obrambi Slovenije, Komisija za SLO in DS, tehnična
enota 533, popisna enota 5356-5358, ARS, AS 1589, 3.
Tabela 6. 5 : Nabava nove oborožitve v letih 1976-1979
Vrsta orožja
Načrtovana
nabava
Realizirana
nabava
1976-1979 Naročeno
v letu
1980
Skupaj Odstotek
realizacije
1976-1979
Polavtomatska puška 3.613 2.209 - 2.209 61 %
Avtomatska puška 5.863 2.632 1.225 3.857 45 %
Puškomitraljez 7.9 mm 1.003 394 420 814 39 %
Ročni metalec M57 A2 75 184 507 691 245 %
Netrzavni top 82mm 137 98 56 154 72 %
Raketni lanser 128mm 39 - 33 33 -
Protiletalski top 20/1mm - - 12 12 -
Protiletalski top 20/3mm 38 16 - 16 42 %

"Brzostrelke" , razne, po meni označava razne "repetirke". Verovatno je u SLO bilo dosta pušaka Carcano iz italijanskog plena, starih Mannlicherki pa i Lee Enfield, zbog blizine engleske zone.

Brzostrelka je automat. ;)

iz slovarja Slovenskega knjižnega jezika:

brzostrélka -e ž (ẹ̑) orožje s kratko cevjo, ki se sámo polni in prazni in strelja zlasti v rafalih: naperil je vanj brzostrelko; vojaki so oboroženi z brzostrelkami; pokosil jih je rafal iz brzostrelke

Brzostrelka, je podskupina ročnega strelnega orožja, ki je prenosno, avtomatsko in namenjeno za bojevanje iz bližine. Zaradi dolžine cevi je brzostrelka vmesna podskupina med kratkocevnim in dolgocevnim orožjem. Osnovna razlika med brzostrelkami in jurišnimi puškami je v tem, da brzostrelke uporabljajo pištolsko strelivo. Uporaba tega streliva in krajša cev jim zmanjša domet, tako da je njihovo delovanje učinkovito in smiselno na razdaljah približno do 100 m (nekatere imajo uporabni domet do 200 m).


Kako se dijele puške:

Enostrelne puške sprednjače
Večstrelne puške sprednjače
Enostrelne puške zadnjače
Večcevne puške zadnjače
Dvocevke
Repetirke
Polavtomatske puške
Jurišne puške
Bojne puške
Bojna šibrenica
Protitankovska puška
Podvodna puška
Ostrostrelne puške


Po mome je več repetirna puška sama po sebi "hitrostrelna".


Inače je šnejfajerca, u narodu sinonim za šmajser. Pogotovo na Štajerskom, stariji ljudi koriste taj izraz, npr: "pri partizanih sem imel šnelfajerco.." (kasnije se ispostavilo da imao beretu 38)..

LpB

OK.

Во ред брзострелка значи значи автомаско оружје на словенски јазик  .Бидејки во македонскиот и српскиот јазик брзометна пушка означува репетерика додека спорометна пушка означува репетрика пушка без магацин или пушка што се полни од горниот дел на цевката.На бугарски е  Картечница oд каде доага  тој збор во бугарскиот јазик  незнам.

I u Srpskom jeziku je korišten termin "brzometka, za repetirke. I to prije termina repetirke.

Brzometna - quick firing, schnellfeuer, puška kao streljačko oružje, obično sa obrtnočepnim zatvaračem i magacinom za 3,5,10. metaka. Brzometna se zove jer omogućava praktičnu brzinu paljbe oko 15-20 met. min.

Sa malim s.. sa velikim S je Mauser Model 712 (1932) Schnellfeuer Machine Pistol

[attachment=1]



Uvjek sam taj termin rapid fire, quick firing vezao za artileriju nego za puške.

Kod streljačkog oružja termin je više istorijski, jer se odnosi na povećanje praktične brzine gađanja u odnosu na ostraguše jednometke, a naročito još starije sprednjače. Slično, veoma značajno povećanje brzometnosti kod artiljerije postignuto  je najpre uvođenjem stragpunećih topova, najpre sa zatvaračem De Bange, a zatim savremenog klipnog  sektorskog zatvarača, pa Nordenfelt zatvarača, pa sve do klinastog (VSB, HSB) zatvarača.

i svakako ne zaboravimo, da pored uvođenja punjenja sa zadnje strane, bitno je pridonjelo povečanju brzine gađanja i amortizacije udara pri opaljenju

iz teme Topovi (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6968.msg37965.html#msg37965) :

k98 со продолжен магацин оваа модификација  германците ја викале  рововска пушка идејата била да има продолжен магацин за побрза стрелба и брзо менување на магацинот со друг.

[attachment=1]

Ovakav magacin je verovatno bio u upotrebi u utvrđenim objektima, gde su vojnici pucali stojeći (sedeći) ne menjavši pri tome položaj.

U pokretu ovakav magacin samo smeta, posebno kada vojnik treba da zalegne.

Amerikanci su ovakve, produžene, magacine koristili za naoružavane drugog člana posade aviona.
https://www.youtube.com/watch?v=Jhh4wIS6zMI&t=57s

Od 53"

Да и американците ставала продолжен магацин на репетриките во втора светска војна дел од тие пушки биле наменети за медицинарските единици.ИНаку во источна африка пред се родезија белите фармери и тие користеле шпански маузери на 7.62 ммх51 само со продолжени магацини за 20 тина патрони.

Jedan klip o Karkanu:
https://www.youtube.com/watch?v=KCvIEioG9Y0

Od 21'30" je zaključak.
Definitivno nije najbolja repetirka, ali je mnogo bolja nego što većina misli.
Zanimljiva je da su dijelovi zatvarača, kao i sami zatvarači međusobno izmjenjivi. Ram se može okrenuti bilo kako, što nije slučaj kod svih Manliher magacina. Neki tvrde da je punjenje ramovima brže od punjenja nizovima. Istina, odozdo uvijek otvoren magacin nosi sa sobom određene mane.

Pa kada se uporedi sa M70 ili slicnim puskama sa 30 metaka nesto ne vidim neki veliki problem...

Гледано тихи имаш право  магазинот е скоро ист како кај г3 или фнл и пак можело да се стрела од лежечка позиција иако инструкцијата на германците била да се пука од ров во исправена положба .
За карканот како пушка па не лошо пушка кога се нема нешто друго сепак можеби една третина од лично вооружување на единиците на ноб била токму карканот и горе долу не била до толку лоша пушка барем можеби за наши услови  ./Само не ми познато како оваа италјанска пушка се однесувала во студените руски зими сепак оваа пушка не го имаа оној руски челик кој е потпорен на собирање при ладни температури.

Ftr-8 шпанската рептирка пушка која имаа модификација со зголемен магацин од другите пушките  односно добива магацин слично како кај американската пушка м14.



[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Германска снајперска пушка К98 од прва светска војна со продолжен магацин .

[attachment=1]

[attachment=1]

Мосин Нагант со продолжен магацин

Ovdje prilično hvali Karkano M38:
https://www.youtube.com/watch?v=V-lJZPF_fJQ&t=13s

I ponovo Karkano:
https://www.youtube.com/watch?v=y5s31mVy7fY

каркано је дивна пушка - за стрелиште. мирна, лака, прецизна (са оригиналном муницијом). у рату се показала лоше и не знам шта више покушаваш да докажеш. има хиљаде изјава и партизана и четника да је била с*ање, и ако се две (и данас) зараћене стране слажу у нечему, не знам зашто се то доводи у питање (исто важи и за лаку бреду). други аргумент је бивша ЈНА, која је у својим магацинима чувала све што може да пуца, а ипак се врло брзо после рата отарасила талијанки којих је било на хиљаде. само се питам зашто...

Može koja izjava, baš me zanima.

Pokojni deda je hvalio jedino karabin, od ostalih Karkana kaže da su bežali k`o đavo od krsta.

Ono što si napisao verujem da se odnosi na carcano 6.5 mm. Sve je tačno: divna je za pucanje, prosto ne osećaš je u ramenu dok pucaš, svako zrno ide tamo gdde si zamislio, lagana je za nošenje, priručna, kratka - pa ipak je vojnička puška.

Međutim, prethodni video se odnosi na kasniju verziju, carcano M.38, kalibra 7.35 mm.
Nisam imao prilike da je isprobam, ali verujem da se radi o ''ozbiljnijem'' metku.

I meni je čudno da neko tako visoko ocjenjuje Karkano. Posebno što se radi o čovjeku koji nije samo poznavalac "teorije" već i strijelac praktičar. Aktivan je na dva kanala https://www.youtube.com/user/ForgottenWeapons i https://www.youtube.com/channel/UCeUNM9NqJqZXfRNeuW4_2sg .
Rade i ovakva testiranja:
https://www.youtube.com/watch?v=JrV3Wq59mz0
https://www.youtube.com/watch?v=A0msFCTY7hI
https://www.youtube.com/watch?v=wFsx2XS2wA8
Znači nije u pitanju neki početnik.


JNA se otarasila i Li-Enfilda.

нађи књиге из времена сфрј у којима су партизани причали своје доживљаје из рата. нисам нигде прочитао да су волели талијанке, носили су их јер их је било и боље нису имали. па и то су углавном гледали да дају ајде да кажемо неборачком особљу, тј људима који су ту али нису прва линија (курири, болничари/ке, мајстори...) крајем 80их и почетком 90их у "погледима" су излазиле и приче четника. иста је прича била.


још један у низу.


наравно да је био озбиљнији, али врло брзо су враћене на 6,5 јер је логистика убијала. прекасно је уведен нов калибар. а и сама пушка као пушка је била склона застојима (манлихерова болест, отворен магацин).


не спорим ја јана и његово знање, само кажем да он једноставно нема реалну слику јер је користи на стрелишту а не у рату. за стреелиште та пушка је дивна. видећу ових дана ако човек овде буде имао времена да је сликам из руке изблиза.

што се тиче ли енфилда, није га било у толиком броју као талијанки, а и муниција за њега нам није била јача страна (погледај и сад колико има талијанки по шупама или као колекционарски примерци, а колико ли енфилда). сам ли енфилд је ролс-ројс у односу на каркана. много квалитетнија пушка, мада малко чудна. притом, рачунај и на политичку позадину.

Ni ja ne tvrdim da je Karkano naj bolji. Ali sam postavi Janove klipove kao ilustraciju drugčijeg mišljenja. I to mišljenja, moramo priznati, jednog poznavaoca.
Kad smo kod te navodne slabosti metaka kalibra 6,5mm, jesu li 7,63x39mm, 5,56x45mm (posebno ispaljen iz karabina) ili 5,45x39mm jači? Posebno ova dva poslednja na daljinama preko 100-200m. O tome smo već raspravljali.
Komšija je rat završio kao partizanski oficir, komandir čete. Pričao je je Breda mod.30 bila krš. Ali kaže da nisu sipali ulje za podmazivanje metaka.
Tako da su ta svjedočanstva prilično subjektivna. Svi oni koji su odslužili vojni rok za vrijeme Kraljevine Jugoslavije, imali su obuku na (objektivno boljim) Mauzerkama. Tako da je logično da im se dugi Karkano nije sviđao, ali karabini su mogli da prođu.
Uzmite u obzir žalbe u Srpskoj vojsci na Mosina 1914. i njenu veoma nisku ocjenu. Nisam čuo za takve žalbe iz 1915. ili iz Crnogorske vojske.

Koje je to repetirke JNA zadržala u magacinima?

Koliko znam, na ovim prostorima, odvisno od generacije, jedine dobre vojne puške su mauser ili kalaš. Sve ostalo ne valja.

Jbg...ili nemac ili rus. ;D

чекај, полако... "московке" у српској војсци су биле лоше прихваћене из објективних разлога. пушке коновалов, а муниција стара. не иде... обашка бајонет увек на цеви, и уз све то стигле ти усред гужве, а нишани баждарени у стопама. исто је важило и за артиљеријску муницију, па с. јаковљевић наводи да "ни часног крста не можемо да јој ухватимо". непријатељски манлихер је био врло добро прихваћен, рецимо.

у краљевини је било и манлихерки, па не видим да се неко бунио против њих. а против бертјеа су се сви бунили од самог старта. кад нешто не ваља, онда не ваља, и бацаш га чим нађеш боље.

у јна је, колико је мени познато, било маузерки свих фела и порекла (чак и дуге м98), затим мосинки м1930 и м1944 и неко кратко време предратних преживелих манлихерки м95м. ове задње су врло брзо после рата повучене у резерву, јер су, без обзира на калибар, само правиле гужву. не знам шта је било са манлихеркама заробљеним од бугара и мађара. каркано и ли енфилд су се такође задржале непосредно после рата, али су већ првих поратних година избачене из употребе и лифероване борцима за независност широм света.

To sa municijom je objektivni problem. Sve drugo su imali i Crnogorci.
Nišani nisu bili baždareni u stopama. Engleska stopa je 12", tj. nešto manje od 305mm. Ni ostale se bitno nerazlikuju. Nišani su bili baždareni u aršinima, tj. koracima u slobodnom prevodu. I to je subjektivni problem, to su bile standardne ruske mjere tada.
To što su stigle "usled gužve" je vjerovatno najveći objektivni problem.

Kakva artiljerijska municija?


Do koje godine se vršila obuka sa regrutima na Bertijeima?


JNA je nastojala da standardizuje puščane kalibre. Za osnovni je izabran 7,9mm. Problem je bila konverzija tenkovskih mitraljeza kalibra 7,62x54R. Poslije otopljavanja odnosa sa SSSR, počele su nabavke veće količine oklopne tehnike. Sve sa mitraljezima kalibra 7,62x54R. Tako da je 7,62x54R postao drugi standardni kalibar. Tako da je Mosin bio u standardnom kalibru, istina drugom.

PS
Osamdesetih sa početkom proizvodnje mitraljeza M84 i tenkovskih mitraljeza M86 (domaća verzija PKT), 7,62x54R je postao osnovni "jači"" puščani metak. Čak je konstruisana snajperska puška M91 u tom kalibru radi zamjene M76. Tako da je 7,62x54R postao prvi jači puščani metak, umjesto, objektivno boljeg, 7,9mm.
To što je JNA izbacila nešto, a nešto zadržala ne mora da bude mjerilo za ocjenjivanje kvaliteta. Ni Mosin nije bio bolji od Manlihera i Karkana.

Bertijeir..  našla se, prijavila. Kolega napravio sam kopito.. za na zid..

Sa "normalnim" kopitom vizualno puno lepša.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

стопа или аршин је исто. није стопа само енглеска. црногорци су их имали од раније, са одговарајућом муницијом, па су и знали да их користе. јесте субјективни проблем, исто као и кад ти сад неко даје масу зрна у грејнима а ти навикао на граме, или ти каже у миљама а ти навикао на км. зато и кажем да су стигле усред гужве, војска једноставно није ни имала обуку за њих. принцип употребе је исти, ево ти пушка, терај... и после пушка не ваља. артиљеријску муницију сам навео као пример управо због забуне са системом означавања. једноставно није одговарала таблицама гађања српске војске и морали су да праве нове таблице усред рата због те муниције.

последњи податак за који ја знам да су бертјеи били у употреби је 1926. могуће да су у појединим неборбеним јединицама остали и нешто дуже, до опремања са м24 или м95м. рат у регуларној војсци нису дочекали.

мосинка је била задржана и у време највећег сукоба са ИБ-ом. стигло их је много као помоћ '44-45. чак се у приручницима за предвојничку обуку омладине из послератног периода јасно види нацртана мосинка (имам то негде али ко зна где је сад, вероватно ми је кући у нишу). у "наоружању пешадије" од чика динића такође је само мосинка уз м48, а оно је издато 1970.

мосинка као пушка је боља од каркана, али је слабија по квалитету израде од манлихера. конструкцијски је боља и од њега (мање је склона застојима).

ЈНА је чувала скоро све што може да пуца. погледај шаренило пиштоља и аутомата. 7,65, 9к, 9д, 7,62х25, .045, сви калибри у употреби и то паралелно. аутомати шмајсер, стен, томпсон, берета, ерма, шпагин, наши м49 и м56, па чак и **бени фински суоми,  сви су уредно чувани. свакако да се са производњом наших комада страно оружје повлачило из употребе, али се није бацало. то се показало са почетком општенародног весеља са певањем и пуцањем, кад сте могли да видите све и свашта. у босни су радили чак и максими. зашто би неко, за бога милога, чувао прастарог максима ако не ваља? није било довољно шараца и руских митраљеза поскиданих са тенкова? чувале су се и збројовке из краљевине, а било је, замисли, и тешкох бреда. зашто њу нису избацили? или италијанксе обалске топове? зато што су били добри. значи, није био проблем калибар, ППУ га производи и данас, већ лош квалитет материјала, тј пушке. е зато је ЈНА добро мерило. па што су и сами жабари избацили каркана из резерве ако је толико добар?

божо, копито = кундак?

Da, kopito je kundak.

LpB

Nisam siguran da se moglo 1991. po magacinima naci Erma, Beretta i Suomi. To sa Maksimom i Bredom su pojedinacni slucajevo a bilo je vadjenja oruzja iz muzeja iz nuzde.
Talijanski Ansaldo PA top 90mm  u ulozi obalnog topa u JNA je rekalibriran na USA standard 90mm gdje je cahura vece zapremine od originalne. Pa tako na cahuri 90mm pise "za tenk, SO i obalski top", sto znaci da je bilo problema sa municijom.
Tamo negdje krajem 50-ih ili pocetkom 60-ih Francuzi su zaplijenili jugoslovenski teretni brod pun Carcano pusaka namijenjenih za FLN u Alziru. Izbio je veliki skandal oko toga. Tako da je istina da se nista nije bacalo jer je uvijek moglo negdje da se upotrijebi.

Aršin je ruska mera, slična koraku. Aršin je 0,711 metara. Stopa je uvek manja.

ако ћемо право, аршин је турска мера, али је преводе као стопа/корак.

космонауте, '91. су прво оружје извлачили из магацина ТО. тамо је заиста било свачега, зато се и појављивало свашта. ја сам, рецимо, 1996. на стрелишту шуматовац код алексинца гађао из збројовке зб 30. завукла се негде по магацину (неколико сандука је било, заборавио сам тачан број). и дан данас ми је жао што нисмо покупили валтере п38, били су као нови, а нигде се нису водили у књигама. јбг, ко је знао... ерме и берете су се вукле у ТО дуго, до преоружања ЈНА АП м70, кад су наши аутомати повучени у складишта и предати ТО. Бреду сам навео јер се помиње у "Наоружању пешадије", дакле није била појединачни случај већ стандардно наоружање у резерви.

све ово односи се на период до краја 60их, кад су наши производи били довољно бројни да се и резервно наоружање уједначи. Ипак, томпсони и шпагини испливаше '91. масовно. Занимљиво да није било малог браунинга који су скидани са шермана и патона десетак година ппре тога. мора да су и они одлутали негде преко мора...

Malo o mjerama:
https://en.wikipedia.org/wiki/Obsolete_Russian_units_of_measurement
https://ru.wikipedia.org/wiki/Аршин
https://en.wikipedia.org/wiki/Foot_(unit)


Ako je Rolls-Royce urađen po engleskim mjerama i sa volanom na desnoj strani, ne znači da je loš auto.
Neobučeno ljudstvo, neodgovarajuća municija jesu objektivni problemi vojske, ali to nisu mane puške. Objektivne mane Mosina su prevelika dužina, stalno nošenje bajoneta na pušci...
Sa ostalim se potpuno slažem.


Da li misliš na isporuku art. municije iz Francuske pred Kolubarsku bitku?
Tu je problem što su francuski topovi koristili municiju 75x350Rmm, a srpski (takođe francuskog porijekla, ali iz privatne firme Šnajder) 75x280Rmm.
Francuzi su jednostavno isporučili svoju standardnu municiju.
E sad, čije to propust? Či je propust što su Rusi isporučili Mosin sa novim nišanom, a staru municiju?


Nekad davno je u časopisu Metak u tekstu o Manliheru napisano da su poslije 1.SR tri vojne oblasti bile naoružane Manliherima, a jedna (treća) je imala Bertije. https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=195893_232938911_metak%20br.9-04.jpg
Dakle relativno mali postotak ljudi koji su služili vojni rok između dva rata je imao obuku na Bertijeu. Znači vojnici raznih vojsku na tlu Jugoslavije su uglavnom bili obučeni na Mauzeru.
Tako da i u njhovim izjavama to treba imati u vidu.
 
 
Nije li JNA i tenkovski Browning M1919 prekalibrisala na 7,9mm?
PPU danas proizvodi mnoge stare kalibre, ali mislim da je ta proizvodnja počela tek krajem osamdesetih za izvoz. Ja ne znam ni kako su se partizani snabdijevali municijom 6,5mm Karkano poslije kapitulacije Italije. Od zapadnih saveznika?
Jugoslavija je krajem šezdesetih remontovala sovjetsku municiju 7,62x54Rmm sa lakim zrnom, proizvedenu krajem 2.SR. Zamijenjeno je barutno punjenje  i upakovana je po našim standardima. Te municije, sa crvenom pobakrenom čaurom, je bilo u ovom ratu, a i poslije njega.
NJemačke haubice 105mm su prekalibrisane na američku haubičku municiju 105mm.  Tako da municija nije bila nevažan faktor. Istina zadržane su Brede mod.37 i automati Thompson M1 i M1A1.

Najveci dio talijanske opreme su upravo dostavili saveznici (UK ,SAD). Tako su stigle i jednometke iz rata u Abesiniji sto je bilo uvrjedljivo i upucen je protest (Dedijerovi memoari).
Browning M-1919 je bilo 90-ih i u originalu 30-06 i rekalibrirani. Ja mislim da su samo rekalibrirani oni spregnuti na SO M-36.

да не цитирам једно по једно, лакше ми овако.

1) стопа у енглеском говорном подручју и руски аршин нису исто. код нас аршин преводе као корак или стопу (колико је то исправно друго је питање).

2) мосин је добра пушка. у српској војсци није имала добре оцене због наведене приче, једноставно су подељене војсци без иоле озбиљније обуке и те јединице су послате на непријатељску територију (катастрофа код чеврнтије). дакле, није до пушке као пушке, већ до неадекватне муниције муниције и недостатка обуке. иначе, србија је пре набавке маузерки покушала набавку мосинки, која је пропала из финансијских разлога.

3) артиљеријска муниција пред колубарску битку стигла је из грчке. французи нису имали могућности да испоруче мунцију јер је у највеће била гужва код њих, па је решење нађено у "позајмици" (чини ми се, да не тражим сад) 30000 граната од грчке, која је у том тренутку била неутрална. из русије је такође стигао контингент муниције која је била баждарена по њиховим мерама. ако ниси, прочитај "Српску трилогију". сведочанство из прве руке артиљеријског официра Стевана Јаковљевића, иначе каснијег доктора наука и ректора београдског универзитета.

4) тако је, по стварању краљевине схс неке јединице су биле наоружане манлихеркама, неке маузерима, а неке бертјеима. и то је тако било до 1926. кад је почело преоружавање пушкама м24 белгијске, чешке и наше производње (1924. је донета одлука о унификацији калибра на 7,9х57). манлихери су онда преправљени на 7,9х57 и имали су ознаку м95м, и задржали су се до почетка рата а и касније. бертјеи су једноставно повучени у резерву, где су и дочекали крај државе. део њих знам да је завршио код домобрана, а како се тамо показао и колико се задржао није ми познато. углавном, у краљевини ја не знам да су коришћени после 1926. кажем, можда су још неко време били код неких неборачких јединица док нису замењени и послати у резерву.

5) тенковски браунинг је користио оригиналну 30-06 мунцију, коју су производили и ппу и игман, а било је и позамашне залихе оригиналне америчке (TW 51 и 52). повлачењем из употребе патона и шермана остали су само џексони, који су се вукли до распада сцг. део њих добио је прекалибрисане цеви, а део је добио и пкт (лично видео пар комада 2003.) кад је то рађено немам појма.

6) југославија је радила ремонт свакојаке муниције (нормална и паметна ствар). ремонтована је и совјетска и немачка и америчка муниција. што се тиче италијанске опреме одговорио ти је космонаут. ја само да додам да ето италијанска муниција није ремонтована, јер није ни коришћена.

Aršin ruski je iznosio 71,12 cm dok je u Srbiji bilo nekoliko aršina od 65 do 75 cm.

[attachment=1]

Kraljevina je imala oko 150.000 pušaka Manliherki koje su podeljenje 1, 2. i 4. armijskoj oblasti, dok su u 3. bile francuske puške. Odluka da se usvoji kalibar 7,92x57 je doneta još ranije, uprkos francuskim pritiscima da se usvoji njihov kalibar 7,5 mm. Krajem 1922 i pošetkom 1923. godine su vođeni i pregovori sa britanskim ministarstvom rata i britanskom firmom Birmingham Small Arms oko nabavke 500.000 pušaka Lee Enfield sa po 1.000 metaka na cev po ceni od 5,15 funti po pušci. Ti pregovori su propali jer se politička situacija, vezana za Italiju, popravila a ujedno je i doneta odluka o nabavci 50. 000 čeških mauzerki čija je isporuka krenula 1924. godine.

Manliherka m95m doneo moj deda sa sela u grad i spakova na tavam u cojeno cebe i predni deo cevi stavio krpicu ,sasznao sam od oca da je deda mobiliziran za aprilkog rata od kraljevine Jugoslavije i bio u konjicke edinice i duzio ovu m95m u blizini Bitolja puko front i on vratio u seloi sa puskomi i 200 metaka i 4 fiseklie,ja slucajno je naso na tavan i ocistio i bila ko nova punila se od gore kao m48 ,ispucao jedno 50 komada orginalne njezine municije 7.9 i samo jedan metak nije opalio dosta precizna i dobra puska ,ali produzila put astala mi samo municija fisiklije i bajonet.

Imao sam priliku da držim u rukama M38 Carcano, ali kratki model kojem se mogla odvrnuti cijev imao je integrisan preklopni bajonet (trougli), ali na žalost nikada nisam imao priliku da pucam iz njega nije bilo municije za nabaviti, inače sama puška je bila u relativno dobrom stanju...

Една особина што ја имал Мосин Наган било тоа што цевката на пушката била проектирана да испалува муниција полнета со црн барут и на тие тестирања во 1890 година се покажал дека  цевката на мосин наган можела  да ги издржи гасовите од црниот барут  имаме примери каде чаури и муниција од 7.62 х54мм се полнети со црн барут.

Црни барут су користиле раније руске Берданке, а спецификација цара Александра III за нову пушку изричито је помињала бездимни барут (малодымный порох), јер црни барут није давао потребну почетну брзину. Могуће је да су на почетним опитним примерцима користили и црни барут, али потврду тога ја нисам нашао у изворима.Од 1910. године уводи се нишан Коновалова и шпицасто зрно за метак који се користи и дан данас - 7,62х54R(ussian).

R je po nekom označavanju municije predvideno za naziv Rimed.

Stopa je dužina stopala i u raznim državama je različita, približno 30cm, plus-minus 2-3cm.
Aršin je približna dužina koraka, tj 70-80cm.
Palac (col, inč) je širina palca, tj.25mm plus-minus 3mm.
Nekada su i veći trgovački gradovi imali svoje mjere. Ali je još od rivskih vremena ostalo da je jedna stopa jednaka 12 palaca...

Inače Rusija je u vrijeme 1.SR imala sistem mjera sastavljen od mješavine staroruskih mjera, engleskih mjera koje je uveo Petar I (saruskim nazivima) i mjera izvedenih iz engleskih mjera.

Kad su mjere u pitanju važno je na koje su ljudi navikli. I danas je mnogima lakše da upoređuju snagu mtora u KS nego u KW. I ako je snaga okom nevidljiva mjera.
Kada je o zemljišti riječ nekima je lakše da koriste umjesto standardnih ha: dulume (dunume), jutra ili lance.
Tako da je to gradiranje zadnjeg nišana na Mosinu stvar na koju mjeru su navikli ruski vojnici tog doba.


PS

Kod Lebela je između sanduka oružja i zatvarača, s obije strane, postojao veliki zazor. tako da je nečistoća mogla da upada.

https://www.youtube.com/watch?v=g7323jI8pLA&t=697s

https://www.youtube.com/watch?v=BqUfYj08Tnc&t=13s

Po meni puške Lebel i Bertije definitivno nisu konkurenti za naj repetirku, ali su istorijski značajne, pa sam i postaio ovo.

Да тое е точно бердан пушката е пушка која користи муниција со црн барут но мала брзина од 410 метра во секунда на зрното  веке во цела европа почнува размислување овој црн барут да се замени со друг тип барут кој ке овозможи движење на зрното по многу по права линија и многу по брзо во донос на зрното придвижено од црн барут.Проблемот е тоа што први што масовно употребуват муниција со  нитроцелузен барут се Французите во 1886 година додека русите сеуште сеуште градат   фабрики за таков тип на барут и една од идејата била ако закасни производството барем да имаа можност новата пушка да стрела муниција полнета со црн барут  во некој итни случаеви

http://www.youtube.com/watch?v=FabZjbdjZOU

https://youtu.be/ijpd3CgvwOc

Obično R označava rimfire - obodno paljenje, npr. to je standard za kal. 22 long rifle malokalibarski metak. I metkići za engejca ili startni pištolj bili su rimfire. Rim je obod, a rimmed (double M) označava takođe čauru sa obodom, kao npr. .303 british gde nema utora na dnu čaure kao kod 7,9x57. Ne bih objašnjavao "rimming", jer to je termin iz pornića.

Ne treba mešati oblik čaure i poziciju kapisle.

Čaure mogu biti:
[attachment=1]



https://en.wikipedia.org/wiki/Cartridge_(firearms)
https://en.wikipedia.org/wiki/Rim_(firearms)
https://en.wikipedia.org/wiki/Rimfire_ammunition

Pa i ne mešam, jer npr. .303 british ima centralnu kapislu, ali čauru sa obodom, baš kao i 7,62x54R. Na 22LR i nema klasične kapisle, već je valjda po unutrašnjem obodu danca čaure naneta smesa osetljiva na udar. Ako grešim, prosvetli me, Božo!
Nisam znao da se oblik čaure Browning M2 (12,7mmx99?) naziva "bez nakovnja". Gde je i šta je tu "ANVIL" ja nemam pojma, to izlazi iz okvira mojih skromnih znanja.

tako je kao što si rekao.

Negde u glavi imam da je taj nakovan vezan na to kako je oblikovan unutranji deo čaure oko kapisle. 

Imaš na tom linku više oko nakovanja, boxer i berdan tipa kapisla.

https://www.ammunitiontogo.com/lodge/boxer-vs-berdan-primers/

Oko slova R koje označava rimmed, odnosno metak sa obodom.

https://en.wikipedia.org/wiki/Commission_internationale_permanente_pour_l%27épreuve_des_armes_à_feu_portatives

Пред да го започнат развојот на новата руска царска пушка со  среден калибар од 6 мм до кај 10 мм или три линска пушка како што е позната во царска русија  тие започнале развој на бердан пушка со магацин имало повеке изведби како можи да бердан пушка да имаа магацин но  сфајкат дека потребно му е нова пушка со калибар од 7 мм и така се појавува 7.62мм на зрно со чаура од 54 мм  и сега сите тие бердан пушки а имале многу завршиле во резерва иако првичната идеја му била да дел од бердан пушките да бидат преправени да стрелат зрно со 8 мм но да се задржи истата чаура од бердан пушката но резултатите не биле некој големи при вака модификација на пушката бердан.

Па кад је Берданка била дебело застарела и неисплатива за модернизацију конверзијом калибра и магацина.
Мосинка ми се допада јер је једноставнија од Маузера. Једино ми се начин кочења чини опасним и непоузданим... Задњи део затварача се мало повуче и закачи ивицом за сандук. Ако пушка падне или се јаче удари, мислим да се лако откочи ако склизне са ивице сандука. ја другу кочницу нисам видео, а имам пушку у кући. Неупотребљива је, сем као успомена, мада је механизам, сем извлакача, комплетан и ради.

Pucao i sa jednom i drugom, ali meni mauser ipak mauser.. pogotovo češki vz 24.

Naravno... Mauser je nesporno najbolji.

Дали затоварчот на мосин наган е фактички затворач од бердан бидејки визуелно се доста слични?

Samo je sličan.

Ako se ne varam, zatvarač mosinke ima 2 zuba, napinje se prikikom otvaranja, dok je zatvarač na berdanci samo sa jednim zubom i napinje se kad se zatvara zatvarač itd.. ali izgledaju slično.


https://www.youtube.com/watch?v=ijpd3CgvwOc&ab_channel=ForgottenWeapons

https://www.youtube.com/watch?v=46ZP9XH8bZs&ab_channel=ForgottenWeapons

https://www.youtube.com/watch?v=CO70Z5jKhbw&t=153s

Kad smo kod Li-Enfilda, modeli prije 1907. ne mogu ući u konkurenciju za najbolju pušku, zbog nemogućnosti punjenja klipovima.
Istina i prije 1907. uvedeno je punjenje klipovima, ali pola držača klipa je bilo na sanduku, a pola na zatvaraču. Ali to nije baš najbolje funkcionisalo.

Raniji modeli su se morali puniti pojedinačnim metcima. Izvadi se okvir, pa metak po metak. Vjerovatno sporije nego kod Lebela.

https://youtu.be/XHkxYz4Xcmo

carcano  7.9 мм
http://www.youtube.com/watch?v=7_tCAbHlKJs

Karkano je čak i sa razbušenom cijevi mogao da koristi municiju 7,92mm.

Добар и цврст челик имала каркано.

k98 како тромболско оружје прва светска војна. Едноставен дизаин напред имаа пружина(опруга) која е поврзна со една железна шипка на која се прицврстува пушката  и при секоја истрел железната прачка со пушката се врајка назад и ја компресира пружината(опругата) која го намалува притисок и ја врајка пак пушката назад.

[attachment=1]

Kakvu municiju je koristila ova skalamerija?

Tromblonski metak 7,9 mm.

Во однос на изработката која е подобра маузер кралскиот СХС м24 или ФНРЈ м48 ?

Тешко је то рећи. Оба су рађене квалитетно. Ипак, мислим да је М-48 нешто квалитетнији.

M-24 се правеше во Крагуевац или во Ужице?

Колико знам у Крагујевцу. У Ужицу су ремонтовали пушке Манлихер у калибар 7,9мм

Фала dzumba

Мислим да су Манлихерке М-95 такође биле 7,9мм, али је метак био другачији, тј. није био 7,9х57. После 1918. је део Манлихерки из плена прекалибрисан на наш метак. Манлихерка је такође била добра пушка, мада је затварач био другачији од Маузеровог.

Да, да, управу си. Лоше "сам се одразио" (тј, написао).

Различна е чаурата кај манлихерот  8х52 мм и многу послаба од 7.9х57  [attachment=1]

Кропачек модел 1880 , кој подоцна станал примерок(урнек) за развојот на лабел во франција

www.youtube.com/watch?v=wDchCTE799E

Možda nije najbolja, ali je ipak korištena u ratu.

https://www.youtube.com/watch?v=E3ZVFDonYXo