PALUBA

   
Rusija:Izvoz naoružanja u 2008. veći od osam milijardi dolara


16/12/2008
MOSKVA - Obim ruskog izvoza proizvoda vojne namene na kraju 2008. godine premašiće osam milijardi dolara, izjavio je danas potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov. Na svečanoj dodeli nagrade „Zlatna ideja“ za zasluge u oblasti vojno-tehničke saradnje sa inostranstvom, ruski vicepremijer je rekao da poslednjih godina odbrambeno-industrijski kompleks pokazuje pozitivnu dinamiku razvoja, što se potvrđuje ubedljivim osvajanjem ruskih proizvođača svetskog tržišta naoružanja.

Izvor:Tanjug

Raste prodaja oružja u svetu


15.03.2010.

Od 2005. do 2009. u svetu je prodato oružja za 22 odsto više nego u prethodnih pet godina,
saopštio je stokholmski Međunarodni institut za mir.

U izveštaju se, kako prenosi AP, kaže da SAD i Rusija ostaju glavni izvoznik oružja dok su Kina i Indija i dalje glavni uvoznici.

Zanimljivo je da su se među deset najvećih uvoznika oružja prvi našli i Singapur i Alžir, a da su borbeni avioni sve traženiji, na njih otpada već 27 odsto svetske trgovine oružjem.

SAD su Ujedinjenim arapskim emiratima prodale 72 a Izraelu 52 aviona tipa F-16, dok je Južnoj Koreji otišlo 40 komada F-15. Rusija je isporučila Indiji 82 suhoja Indiji, 28 Alžiru i 18 Maleziji.

Ove godine je počelo veliko nadmetanje između Rusije, SAD i EU - ko će dobiti porudžbinu Indije za 126 borbenih aviona.


Izvor: Fonet

Rusija je druga na tržištu konvencionalnog naoružanja


15.03.2010

Rusija zauzima drugo mesto u svetu po obimu izvoza osnovnih vidova konvencionalnog naoružanja u periodu od 2005. do 2009. godine, saopštava britanski Gardijan. Njen udeo na tržištu konvencionalnog naoružanja čini 23%. Lider prodaje i dalje su SAD, sa 30% tržišta.


Izvor: Glas Rusije

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

SIPRI: Američki proizvođači prodaju sve manje naoružanja, Rusi za 20 posto više

Datum objave:
16.12.2014

Prodaja oružja i vojne opreme za TOP 100 najvećih svjetskih proizvođača naoružanja pala je treću godinu zaredom na 402 milijarde USD u 2013., prema podacima think tank grupacije SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute). Međutim, sada je tempo pada usporen na 2 posto realno u 2013. godini u odnosu na 3,9 posto u 2012. Prema SIPRI-ju, to je dijelom pripisano značajnom povećanju prodaje oružja od strane ruskih tvrtki.

SIPRI otkriva da prodaja po društvima sa sjedištem u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi i dalje pokazuje umjeren pad, dok je prodaja ruskih tvrtki porasla za 20 posto u 2013. godini. Proračunska rezanja, povlačenje vojnih snaga iz Afganistana i Iraka, rezultirala su postupnim padom prodaje naoružanja američkih tvrtki, prema podacima SIPRI-ja. U usporedbi s prodajom 2012. broj američkih proizvođača u Top 100 je pao sa 42 tvrtke u 2011. na 38 u 2013.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
30.12.2015.

SAD i Rusija dominiraju u trgovini oružjem kod zemalja u razvoju

Sjedinjene Američke Države i Rusija dominiraju u sklopljenim ugovorima prodaje naoružanja “government-to-government” kad su u pitanju zemlje u razvoju od 2011. do 2014. godine. Prema Službi za istraživanje amerilčkog Kongresa, ugovori sa zemljama u razvoju čine 75,5 posto svih takvih ugovora na globalnoj razini od 2011. do 2014. godine, a 86 posto ugovora u 2014.

Sjedinjene Države i Rusija zajednički su dobile 63.1 posto svih sporazuma o prodaji naoružanja zemljama u razvoju, a vrijednost ugovora se procjenjuje na oko 156,4 milijardi USD.

“Globalno gledajući za 2014. godinu – prodaja razvijenim i zemljama u razvoju – SAD dominiraju sa 36,2 milijarde USD što je 50,4 posto svih takvih ugovora navodi se u izvješću.” Rusija je na drugom mjestu u 2014. godini sa 10,2 milijarde USD ili 14,2 posto. Vrijednost svih ugovora vezanih uz trgovinu naoružanjem u svijetu za 2014. godinu je bila 71,8 milijardi USD. ” U izvješću se dodaje da su Južna Koreja, Brazil i Irak bili glavni potpisnici “government-to-government” sporazuma u 2014.

Nakon ruske intervencije u Siriji povećana potražnja za njihovim avionima (Alžir, Vijetnam, Indonezija, pakistan)

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
30.03.2016.

Prodaja ruskih bojnih letal poskočila po intervenciji v Siriji

ŠTEVILNE DRŽAVE SE ZANIMAJO ZA V SIRIJI PREIZKUŠENA RUSKA VOJAŠKA LETALA

Zvezna služba Ruske federacije za vojaško-tehnično sodelovanje je po intervenciji letalsko-vesoljskih sil Rusije v Siriji dobila celo vrsto novih naročil vojaških letal iz azijskih in afriških držav, poroča ruski finančni dnevnik Kommersant sklicujoč se na vire iz sfere vojaško-tehničnega sodelovanja.

Alžirija se je tako odločila za nakup 12-ih bombnikov Su-32 (izvozna različica Su-34) in 40 helikopterjev. Tej dobavi bi kasneje lahko sledilo še 6 do 12 lovskih bombnikov za golbke prodore Su-34 (rusko Сухой Су-34, izvozna oznaka: Su-32, NATO oznaka: fullback). Poleg tega je mogoč še podpis pogodbe za 10 lovcev Su-35, še navaja Kommersant.

Lovce Su-35 želita kupiti tudi Indonezija in Vietnam, v obeh primerih gre za nekaj milijardne posle (v dolarjih). Prav tako načrtuje nakup teh lovcev generacije 4++ v vrednosti pol milijarde dolarjev tudi Pakistan.

Vse skupaj naj bi marketinški učinek sirke invazije Rusiji navrgel približno 6 do 7 milijard dolarjev. Ob tem je potrebno omeniti, da je Ruska vojska med vojaškim posredovanjem v Siriji (proti Islamski državi in sirskim upornikom) prvič v boju uporabila (preizkusila) nekatere vojaške sisteme, med njimi tudi bojna letala Suhoj Su-34.

Pripravil: B. Knific, foto: YouTube

Vir: Defender
http://www.defender.hr/
05.04.2016.

Globalna vojna potrošnja raste prvi put od 2011. godine

WASHINGTON – Globalni vojni izdaci u 2015. iznosili su 1,6 bilijuna USD, što je povećanje od oko 1 posto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u novom izvješću Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI).

To predstavlja prvi rast globalne vojne potrošnje od 2011, a on dolazi područja Azije, srednje i istočne Europe, te nekoliko ključnih zemalja Zaljeva te zbog sporijeg smanjenja vojne potrošnje u SAD-u nego što je to bilo u prethodnim godinama. Grupa definira “vojne izdatke” kao tekuću i kapitalnu potrošnju oružanih snaga svake nacije, uključujući i mirovne snage; Ministarstva obrana i drugih vladinih agencija koje se bave obrambenim projektima.

Podaci se temelje na otvorenim izvorima, uključujući i upitnik koji je poslan svim vladama; kao rezultat toga, neki iznosi, a napose Kine, su samo procjenjeni, a ne konkretni. Ne čudi, SAD je i dalje na vrhu vojne potrošnje sa 596 milijardi $, gotovo tri puta više od Kine sa 215 milijardi $. Međutim, SAD je u padu za 2,4 posto u odnosu na 2014. Saudijska Arabija (87,2 milijarde $), Rusija (66,4 milijardi dolara) na trećem mjestu što se pripisuje padu rublje. Slično tome, pad vrijednosti eura utjecao je na vojnu potrošnju Ujedinjenog Kraljevstva (55.5 milijardi dolara) te Francuske (50,9 milijardi dolara), na peto i sedmo mjesto u ukupnom poretku, U izvješću se ističe utjecaj pada cijena nafte na obrambenu potrošnju, uz napomenu da je to dovelo do “naglog smanjenja vojne potrošnje” u zemljama kao što su Angola, Čad, Ekvador, Kazahstan, Oman, Južni Sudan i Venezuela.

Švicarska djelomično ukinula zabranu izvoza oružja u neke bliskoistočne države. Prošle godine zabranili su izvoz u S. Arabiju, Katar i UAE, kao odgovor na jačanje sukoba u Jemenu....Blokirano je bilo 50-tak potpisanih ugovora o prodaji oružja...

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
21.04.2016.

Švica delno ukinila embargo na orožje za države iz Bližnjega vzhoda

ŠVICA Z EMBARGOM ODGOVORILA NA KOALICIJO PROTI HUTOM V JEMNU

Švicarske oblasti so delno odpravile embargo na izvoz orožja v države Bližnjega vzhoda, potem ko se je Švicarska vlada marca 2015 odločila prekiniti dobavo orožja Savdski Arabiji, Katarju in Združenim arabskim emiratom (ZAE) v odgovor na stopnjevanje nasilja v Jemnu in zračne napade na Hute.

Jemen je septembra zajel vojaški konflikt med vlado predsednika Abd Rabbuha Mansurja Hadija  (ki ga podpira sunitska koalicija na čelu katere je Savdska Arabija)  in hutskimi uporniki (imajo podporo Irana) ter vojaškimi enotami zvestimi nekdanjemu predsedniku Aliju Abdulahu Salehu. V spopade se je marca 2015 vmešala Savdska Arabija skupaj z Združenimi arabskimi emirati, Bahrajnom, Kuvajtom, Katarjem in Egiptom, ki je sprva le iz zraka napadla Hute, nato pa tudi po kopnem. V začetku aprila so sprte strani po posredovanju Združenih narodov sklenile premirje v Jemnu, med suniti in šiitski hutskimi uporniki pa se pojavljajo le še posamični spopadi.

V sredo 20. aprila 2016 je Švicarska vlada odobrila nekaj blokiranih orožarskih poslov z bližnjevzhodnimi državami, je poročala televizijska postaja Telebasel. Švicarske oblasti so svojim podjetjem dobro leto dni blokirale več kot 50 podpisanih pogodb za dobavo orožja v države na Bližnjem vzhodu. Še vedno pa pod embargom ostaja orožje, ki bi se lahko na takšen ali drugačen način znašlo (uporabilo) v Jemnu. Zaradi embarga je bilo najbolj prizadeto švicarsko podjetje Ruag, ki proizvaja vse od streliva, oklepnikov, nadgradnih sistemov za oklepna vozila in vojaške letalnike,…

Pred dnevi so tako odobrili izvoz orožja v višini približno 178 milijonov švicarskih frankov (184 milijonov USD. Švicarska vlada je dovolila prodajo (sestavnih delov) protiletalskih obrambnih sistemov, vojaških letal, rezervnih delov za topove in druge obrambne sisteme, ki jih ni mogoče uporabiti v kopenskih spopadih v Jemnu.

Pripravil: A. Knific, foto: Ruag

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
29.07.2016.

......U 2012. počeli su kargo letovi s Plesa s tonama oružja, ne za Siriju gdje se tek razbuktao rat, nego za Aman, metropolu Jordana, gdje su Amerikanci već postavili svoj stožer za Siriju. Iz Jordana hrvatsko je oružje vjerojatno završavalo u raznim pobunjeničkim skupinama kojima je zajednički cilj bio svrgavanje Al-Assada

Hrvatska je u konkurenciji istočnoeuropskih zemalja na vrhu liste trgovaca oružjem namijenjenim sektaškim ratovima na Bliskom istoku. U tek objavljenoj studiji dvije skupine istraživačkih novinara iz BIRN-a (Mreža balkanskih istraživačkih novinara) i OCCRP-a (izvjestitelji o korupciji i organiziranom kriminalu) koju su odmah prenijeli i svjetski mediji poput "Guardiana" i "Economista", navodi se da su u razdoblju od 2012. do 2015. godine hrvatski trgovci oružjem uprihodili 302 milijuna eura od ukupnih 1,2 milijarde koliko je teška trgovina oružjem s kriznim područjima na Bliskom istoku.

S 302 milijuna eura Hrvatska je prva na listi, a potom slijede Češka s 240, Srbija 194, Slovačka 192, Bugarska 122, Rumunjska 81, Bosna i Hercegovina 72, a na kraju mala Crna Gora s tri milijuna eura.

Zanimljiva je i lista kupaca i njihovi udjeli u kupovini. Tako je Saudijska Arabija platila 829 milijuna eura, Jordan 155, Ujedinjeni Arapski Emirati 135, a Turska 87 milijuna eura. Riječ je o dominantno sunitskim zemljama koje se smatra logističarima raznih sunitskih pobunjeničkih skupina u ratu u Siriji i Iraku. Sve su to zemlje koje ranije nisu kupovale od istočnoeuropskih dilera oružja......


Cijeli članak: http://slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/321443/milanoviceva-vlada-potukla-svu-u-izvozu-oruzja-ratnicima-na-bliskom-istoku-i-zaradila-302-milijuna-eura

Ништа се ту не збива без знања и задатака "Великог брата". БИРН у то легло (ко то организује кроз анализу узрок-последица) не дира. А и како би...зна се ко кога финансира. Ово је више да се "Власи не досете" и да буде увек "ко крив - вук крив". Осим тога нико од поменутих земаља не производи TOW и друге "озбиљније" ствари које виђамо на тим ратиштима.

U tekstu BIRN-a se spominje CIA, kao glavni koordinator prodaje oružja, spominje se komanda za specijalne operacije pri ministarstvu odbrane SAD, kao i pošiljke naoružanja američke vojske.
Interesantan članak.

Posle kao slucajno Hrvatska dobila da prva bira americke helikoptere za donaciju.

Тако је, али се директно не помиње Влада САД и председник као неко ко уствари доносе одлуке. Па не ради то ЦИА ни Команда специјалне операције на своју руку. То је пројектовала и одобрила Влада САД, а припрему терена (убедити владе споменути земаља да дају наоружање) је обавио Стејт департмент. ЦИА и Команда за специјалне операције су практично реализовали (и реализују) ту одлуку.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
12.08.2016.

Prodaja oružja još uvijek unosan posao: vrte se milijuni, ratu nema kraja

Amerika upravo ugovorila isporuku oružja Saudijskoj Arabiji od 1,15 milijardi dolara, Francuska prodaje zrakoplove Kataru za 6,3 milijarde dolara...Kraj rata? Ma dajte...

State Department je upravo odobrio glomaznu prodaju oružja Saudijskoj Arabiji.

Novi ugovor s kraljevinom koja je posljednjih godina najveći kupac oružja iz razvijenog zapadnog svijeta popratili su kurtoaznom procjenom da je "Saudijska Arabija stup političke stabilnosti i gospodarskog napretka".

Ugovor se procjenjuje na 1,15 milijardi dolara, s američke strane potpisnik je General Dynamics Land Systems, a predmet su tenkovi i prateća vozila.

Saudijcima će isporučiti 133 teška borbena tenka Abrams M1 A1/A2 i oko dvadesetak dodatnih vozila razne namjene. Iz General Dynamicsa trgovinu pravdaju povoljnim utjecajem na američku nacionalnu sigurnost.

Problemi u Jemenu

Dok dileri i posrednici trljaju ruke čekajući natekle kufere iz Rijada ne spominje se, dakako, da je Saudijska Arabija do grla uronjena u rat u Jemenu koji ne ide baš kako je planirano.

Iako raspolažu sa najsuvremenijom borbenom tehnikom kakvu koristi i američka vojska pobjeda nije na vidiku, a to samo znači da će trebati sve više i više najskupljeg i najsofisticiranijeg oružja. Bit će velikih ugovora i sljedećih godina.

S druge strane Rijad je i veliki kupac oružja istočnog podrijetla starije generacije poznatog još iz vremena blokovske podjele.

Ne kupuje ga država izravno nego razne fundacije i pojedinci, a namijenjeno je sunitskim džihadističkim skupinama u Iraku i Siriji.

Isporučitelji su Rumunjska, Ukrajina, Turska, a i Hrvatska je 2012. godine pobunjenicima preko Jordana poslala oružja za oko 300 milijuna dolara.

Pobunjenici, kako ih zove EU/NATO, ili teroristi po mišljenju napadnutih država ne dobivaju high tech oružje, nego kalašnjikove, ručne protuoklopne bacače, topove 76 milimetara, minobacače 82 i 120 milimetara, stara ruska oklopna vozila i tenkove T 55.

Za protuoklopnu borbu koriste i američki protuoklopni sustav Tow, a velika je enigma koliko imaju ručnih protuzračnih sustava koji su posebna prijetnja ruskim helikopterima.

Posljednjih mjeseci, naime, učestalo padaju sirijski MiG-ovi, a zabilježno je i nekoliko uništenja ruskih helikoptera i to s visina nedostupnim klasičnim protuzračnim mitraljezima.

Podjela posla na velikom bliskoistočnom tržištu oružja, kad se na stranu stave isporuke starudije iz magazina bivših članica Varšavskog pakta, prilično je jasna.

Veliki proizvođači oružja iz EU/NATO bloka ostvaruju milijarde od prodaje najsuvremenije tehnike sunitskim zemljama poput Saudijske Arabije i Katara.

Ne samo Amerikanci nego i Francuska, Velika Britanija, Njemačka glavne partnere imaju u djelu istočnog spektra pod dominacijom Saudijske Arabije.

A tek Rusi...

U toj podjeli Rusi su na drugoj šijitskoj strani kao glavni opskrbljivač za dominantno šijitske zemlje poput najbližih saveznika Sirije i Irana.

Francuska, na primjer, s Katarom je potpisala ugovor za prodaju dviju eskadrila od 24 bombardera Rafale, težak čak 6,3 milijarde eura, čime je izvoz oružja za 2015. godinu zaokružen na 15 milijardi eura, što je vrijednost hrvatskog godišnjeg proračuna.

Sa Saudijskom Arabijom koncem prošle godine dogovorena je prodaja u vrijednosti od 2,7 milijardi kao jedna u nizu transakcija.

U svjetlu bliskoistočnog sukoba i Saudijska Arabija i Katar, glavni protivnici očuvanja Sirije kao cjelovite zemlje, a posebno ostanka Bashara al-Assada na vlasti, zauzvrat imaju francusku političku potporu, iako francuska javnost kritički gleda na naoružavanje jednog od najrestriktivnijih režima svijeta gdje pravosuđe još izriče kazne javnim odrubljivanjem glave ili razapinjanjem na križ.

Dio lijeve francuske javnosti stalno upozorava predsjednika Francoise Hollandea da je u partnerstvu sa zemljama koje financiraju vehabističke teroriste, to jest glavnu prijetnju europskim metropolama.

Zamjetno je da je nakon tih sve češćih kritika i terorizam u Francuskoj promijenio lice.

Nakon napada organiziranih skupina, odjedanput su se pojavili takozvani usamljeni vukovi, to jest fanatici koji naoružani samo noževima napadaju mete niskog profila ili gaze kamionima po šetalištima.

Solo luđaci, sugerira se, javnosti ne mogu biti dio nikakve zavjere.

Veliki isporučitelj oružja zaljevskim zemljama je i Velika Britanija, gdje također javnost prigovara zbog naoružavanja režima pod sumnjom za potporu teroristima.

I njemačka vojna industrija pomalo u sjeni zbog hipoteke ratova iz dvadeset stoljeća također potiho prodaje svoje ratne adute, poput tenka Leopard kojega stručnjaci smatraju najboljim na svijetu.

Rusi pak imaju pune ruke posla stalnim slanjem oružja sirijskoj koaliciji.

Sve spomenute zemlje, osim dakako Rusije, na liniji su borbe protiv glavnog saudijskog neprijatelja predsjednika Sirije Bashara al-Assada. Amerikanci, Francuzi, Britanci tuku zrakoplovstvom po ciljevima u Siriji, dok na zemlji imaju specijalne snage koje servisiraju pobunjenike ili teroriste.

Sve to bez ikakvog mandata u međunarodno-pravnim okvirima i protivno svim važećim normama UN-a.

Dakako, pod prikladnom firmom borbe protiv terorizma, dok je bit njihova angažmana izvan okvira zdrave pameti.

Vratimo li se malo unatrag, možemo se prisjetiti da je papa Frane za razbuktavanje sukoba na Bliskom istoku i stotine tisuće žrtava, više puta optužio velike trgovce oružjem.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
13.08.2016.

Češkoslovačka Grupa prodaje nadograđeni RM-70 sustav za Indoneziju

Češkoslovačka Grupa, najveći konglomerat proizvođača obrane u Češkoj i Slovačkoj, objavila je 10. kolovoza da je izvezla dvije bitnice višecijevnog lansera raketa RM-70 Vampir. “Mi smo izvezli VLRS proizveden u suradnji čeških i slovačkih tvrtki. Kupac je Ministarstvo obrane Indonezije, a krajnji korisnik Indonezijske oružane snage”, rekao je glasnogovornik Grupe Andrej Cirtek.

Isporuka uključuje osam RM-70 Vampir VLRS montiranih na nedavno poboljšanom modelu Tatra Defence T815-7 8×8, dva Tatra T815 8×8 za prijevoz streljiva, jedan Tatra T815 AV-15 za izvlačenje i jedan sustav za upravljanje vatrom.

Češkoslovačka Grupa će također pružiti potporu obuke za Indonezijske oružane snage koje će operirati sa raketnim bitnicama. Slovački proizvođač oklopnih vozila Kerametal će također isporučiti dva Aligator 4×4 oklopna vozila i jedno Tatrapan T815 6×6 oklopno vozilo kao dio ugovora.

Iako je Vojska Republike Češke (ACR) povukla sve RM-70 Vampir bitnice iz službe 2010. godine, Čehoslovačka Grupa razvila je moderniziranu verziju sustava, a prvi prototip se predstavio u veljači 2015. i počeo testiranje u listopadu iste godine.

Vir: "Blic" Beograd
http://www.blic.rs/
24.08.2016.

OTKRIVAMO Ko sve u Srbiji trguje oružjem i kolika je ZARADA

Na pitanje: Koliko se firmi u Srbiji bavi prodajom oružja, većina građana odgovorila bi: "Možda desetak" i počela sa najbrajanjem: "Jugoimport", "Zastava", "Prva Iskra", "Krušik", a da, tu je i onaj čuveni diler oružja Slobodan Tešić... Stvarni podaci, međutim ukazuju na dosta drugačije stanje i mnogo duži spisak od onog koji očekuje prosečan građanin.

Za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme u Srbiji je registovano čak 183 firmi, od kojih je 163 u privatnom vlasništvu.

Svako pravno lice i preduzetnik koji se bavi izvozom, uvozom, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa naoružanjem i vojnom opremom (NVO) upisano je u Registar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije. Samo ove godine u Registar je upisano 25 novih privrednih subjekata, za 11 više nego što ih je upisano prethodne  2014. godine, kada je u ovu privrednu granu "uplovilo" 14 novih firmi.

Firme registrovane za izvoz i uvoz NVO, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći:

Link: http://mtt.gov.rs/download/Registar_JUL_16_abc.pdf

Broj firmi registrovanih prema vrsti poslova:  

Izvoz i uvoz NVO, pružanje brokerskih usluga i usluge tehničke pomoći  125 privrednih subjekata  
Izvoz i uvoz NVO  41 privredni subjekat  
Izvoz i uvoz NVO i pružanje brokerskih usluga  4 privredna subjekta  
Izvoz i uvoz NVO i pružanje tehničke pomoći  3 privredna subjekta  

Firme registrovane za izvoz i uvoz NVO, prema obliku vlasništva:  

Privatno vlasništvo  163 privrednih subjekata  
Vlasništvo države  12 privrednih subjekata  
Mešovito vlasništvo  8 privrednih subjekata  

Nazivi firmi koje su registrovane za izvoz i uvoz NVO su objavljani na sajtu Ministarstva trgovine, ali koji su finansijski prometi ovih firmi, kojom vrstom oružja su trgovali i sa kim, nisu javno dostupne informacije jer se, kako navode u Ministarstvu, svaka dozvola za izvoz ili uvoz NVO izdaje pod oznakom POVERLJIVO.

Javno još nisu dostupne ni informacije o tome koliko je Srbija izvezla i uvezla oružja u prošloj 2015. godini, jer podaci o realizaciji nisu potpuno obrađeni, a da bi bili saopšteni javnosti, prethodno moraju da budu dostavljeni Narodnoj skupštini na usvajanje. Sve u svemu, ne očekuju se da budu objavljeni pre naredne 2017. godine. Za podatke iz 2016. javnost će morati da bude strpljiva do početka 2018.. godine. Svaki put sa dve godine zakašnjenja.

Dostupni podaci Ministarstva (do kraja 2014. godine) ukazuju da su  najznačajnija izvozna destinacija za naoružanje i vojnu opremu od 2011. do 2015. bile Sjedinjenje Američke Države, kao i da je, prema preliminarnim podacima za 2015., koje je Ministarstvo trgovine dostavilo "Blicu" Švajcarska najznačajnija destinacija za izvoz robe dvostruke namena, a Nemačka za njihov uvoz.

3.444 DOZVOLA ZA IZVOZ NVO U VREDNOSTI OD 4.965,6 MILIONA DOLARA  

Od marta 2005. do 31. 12. 2014. Ministarstvo je izdalo 3.444. dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme, i to u vrednosti od 4.965,6 miliona dolara. Najviše oružja izvezeno je u SAD.

U 2014. izdato je 380 dozvola, u vrednosti od 739,77 miliona dolara. Dozvole su u 2014.  izdate kupcima u 65 zemalja, za 74 zemlje kao krajnje korisnike. Za poslove izvoza NVO za 39 zemalja krajnjeg odredišta učestvovali su posrednici iz 25 zemalja.

Najviše dozvola u 2014. izdato je za izvoz oružja u Bugarsku (28), SAD (25), Crnu Goru (23), BiH (19), Kipar (13), Rumuniju (13), Azerbejdžan (13)., Federaciju Sent Kits i Nevis (12) i Izrael (12). Za ovih devet destinacija u 2014. je izdato 158 dozvola.

Najznačajnije izvozne destinacije u 2014. godini :  

Sjedinjene Američke Države  317,78 miliona dolara  
Kenija  43,83 miliona dolara  
Bangladeš  40,76 miliona dolara  
Španija  39,65 miliona dolara  
UAE  35,62 miliona dolara  
Egipat  29,63 miliona dolara  
Bugarska  29,51 miliona dolara  
Belgija  27,3 miliona dolara  

Za uvoz izdato 1.410 dozvola, vrednosti 649,02 miliona dolara  

Od 2005. do 2014. izdato je 1.410 dozvola za uvoz NVO, u ukupnoj vrednosti od 649,02 miliona dolara

Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2014. izdato je 155 dozvola, vrednosti 101,1 miliona dolara. Izdate su dozvole za uvoz iz 29 zemalja. Najveći broj iz BiH (27), Bugarske (16), Češke (15), SAD (14), Ukrajine (11) i Crne Gore (10).

Vrednosno gledano, najvažnije destinacije za uvoz NVO u 2014.  bile su :

Češka  30,82 miliona dolara  
BiH  14,25 miliona dolara  
Bugarska  13,14 miliona dolara  
Mađarska  9,03 miliona dolara  
Švajcarska  5,53 miliona dolara  
SAD  4,88 miliona dolara  
Belgija  3,53 miliona dolara  
Crna Gora  3,16 miliona dolara  
Francuska  2,65 miliona dolara  
Ruska Federacija  2,36 miliona dolara  

Odnos izvoza prema uvozu od 2005 do kraja 2014. koji je 4.965,6 miliona dolara prema 649,02 miliona dolara ukazuje da je Srbija tradicionalno značajan proizvođač i izvoznik oružja u regionu jugoistočne Evrope.

KO MOŽE DA SE BAVI TRGOVINOM NAORUŽANJA I VOJNE OPREMA  

Poslove uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može da vrši  fizičko i pravno lice, koje je registrovano za obavljanje ovih delatnosti. Nakon registracije, svako od ovih firmi za dalje poslovanje od Ministarstva trgovine traži dozvolu za uzvoz i uvoz, a za svaki pojedinačni zahtev, Ministarstvo trgovine dužno je da probavi saglasnost još tri ministarstva: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane,  Ministarstva unutrašnjih poslova i  Bezbednosno-informativne agencije. Prema Zakonu o naoružanju, propisano je i da u slučaju da neki od ovih insitucija ne da saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada.

Zakon predviđa i da se izdata dozvola, u određenim slučajevima može oduzeti ili prestati da važi.

Da bi se izdala dozvola za izvoz oružja, utvrđeni su kriterijumi čiji je cilj da se utvrdi da li se izdavanjem dozvola:

1. Ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Srbije, koji proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, posebno u odnosu na sankcije usvojene od Saveta bezbednosti UN, Organizaciji za evropsku bezbednost kao i sporazuma o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje

2.Ugrožava postovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši međunarodne odredbe humanitanog prava i ljudskih prava

3. Omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe NVO

4. Ugrožava očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti

5. Ugrožava bezbednost ili odbrambene interese Srbije

6.  Da li je suprotan spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Srbije

7. Da li ima negativan uticaj na odnos države krajnjeg  korisnika prema međunarodnoj zajednici, posebno njen odnos prema terorizmu, međunarodno organizovanom kriminalu i poštovanju međunarodnog prava

8. Doprinosi riziku preusmeravanja NVO ili reeksporta pod nepoželjnim uslovima

9. Da li izvoz NVOP odgovara tehničkim kapacitetima države prijema

10. Da li priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni NVO navedenoj u zahtevu

U slučaju kršenja prva četiri kriterijuma, zahtev za izdavanje dozvole se automatski odbija, dok eventualno kršenje ostalih kriterijuma utvrđuju nadležne insitucije.

ŠVERC PREKO FALSIFIKOVANJA PODATAKA O KRAJNJEM KORISNIKU  

Odredbe koje se odnose na zemlju krajnjeg korisnika su veoma bitne, jer kako objašnjava naš izvor iz bezbednosnih službi, upravo je u falsifikovanju ovih podataka glavna caka za šverc oružja.

- Šverc oružja u zemlje koje su na listi zabrane naoružanja se obavlja tako što se druga zemlja upisuje kao krajnji korisnik - kaže naš izvor i navodi da je zato za svaku zemlju vrlo važna kontrola krajnjeg korisnika.

kada je u pitanju uvoz kontrolisane robe (NVO), Ministarstvo trgovine izdaje Sertifikat krajnjeg korisnika, a kada je u pitanju izvoz vrši detaljnu proveravu dostavljenih sertifikata krajnjeg korisnika.

Šverc oružja obavlja se i kroz trgovinu robe dvostruke namene.

- Snajperi, optički nišani, udarne igle mogu da se nađu u fotoparatima, laptopovima, raznim aparatima, koji su i zato na spisku robe dvostruke namene i koji su pod posebnom vrstom kontrole - kaže naš izvor.

Srbia je od 2005. do 2014. izdala ukupno 39 dozvola za izvoz robe dvostruke namene, u ukupnoj vrednosti od 22,11 miliona dolara. U istom periodu, izdata je 591 dozvola za uvoz robe dvostuke namena, u ukupnoj vrednosti od 104.16 miliona dolara.

Sudeći po destinacijama deo onoga što se u tekstu naziva oružanjem jeste trogovina delova (ponekad i polufabrikata) koji se uvoze ili izvoze kako bi se ugradila u neko složenije sredstvo NVO. Tako je Srbija uvozila kapsle za streljačku municiju iz BiH jer se to vode nije proizvodilo, ali je Srbija značajan izvoznik upravo strelajčke municije. Slično je i sa Norama koje su izvožene, ali je priličan broj delova i opreme uvežen.

A da šverca ima, ima ga. Od kada posroji trgovina NVO, prati ga "legalni" i ilegalni šverc. Ipak, trgovina naoružanjem i vojnom opremom, posebno onom koja se ovde proizvodi u celosti ili pretežno, donosi solidan prihod državi. I ne samo u Srbiji. Uostalom, u tehnološkom smislu "namenska" industrija u SFRJ je bila motor razvoja celokupne industrije i tehnološkog napretka. Tako može biti i sada, bez obzira na moralne dileme oko toga.

Ceo svet se naoružava - Trgovina oružjem na najvišem nivou još od hladnog rata
Tanjug   20.02.2017.

Transfer oružja na globalnom nivou je u proteklih pet godina dostigao najviši nivo od kraja Hladnog rata, pri čemu je region Bliskog istoka gotovo udvostručio uvoz oružja, dok su SAD i Rusija ostali najveći snabdevači.

[attachment=1]

Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (Sipri) naveo je danas, u godišnjem izveštaju o prodaji oružja, da je od 2012. do 2016. isporučeno više oružja nego u bilo kom drugom petogodišnjem periodu od 1990. godine, preneo je Gardijan. SAD i Rusija zajedno su snabdeli više od polovine ukupno uvezenog oružja, a među pet najvećih izvoznika bili su i Kina, Francuska i Nemačka. Najveći američki klijenti bili su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska, dok je Rusija najviše izvezla u Indiju, Vijetnam i Kinu. SAD oružjem snabdevaju najmanje 100 zemalja širom sveta, više nego bilo koji drugi izvoznik oružja. Kina je povećala izvoz oružja s 3,8 odsto ukupnog svetskog izvoza u periodu od 2007. do 2011. na 6,2 odsto od 2012. do 2016, dok je izvoz nemačkog oružja smanjen za 36 odsto, sa 9,4 na 5,6 odsto u istom periodu. Najveći uvoznik oružja bila je Indija, s 13 odsto učešća u globalnom uvozu. Najveći deo oružja Indija je uvezla iz Rusije. Na drugom mestu je Saudijska Arabija, koja je povećala nabavku oružja za 212 odsto, najviše iz SAD i Velike Britanije. Istraživač u institutu Sipri Simon Vezeman izjavio je da azijske države, bez instrumenata kontrole naoružanja, nastavljaju da povećavaju svoje arsenale. Vijetnam je povećao uvoz oružja za 202 odsto, čime se s 29. mesta uvrstio među 10 najvećih uvoznika, dok je Katar povećao uvoz za 245 odsto. Usled međunarodnih sankcija, uvoz oružja u Iranu ostao je na veoma niskom nivou, s 1,2 odsto učešća u ukupnom transferu oružja na Bliskom istoku. "Tokom proteklih pet godina, većina zemalja na Bliskom istoku okrenula se pre svega SAD i Evropi u povećanoj potražnji naprednih vojnih sposobnosti", izjavio je drugi istraživač Sipri Piter Vezeman. Prema njegovim rečima, zemlje Bliskog istoka su uprkos niskoj ceni nafte nastavile da naručuju više oružja 2016, smatrajući to ključnim sredstvom za rešavanje sukoba i regionalnih tenzija.

Izvor: www.blic.rs

Diplomatskim letovima prevoze po 105 tona oružja
Željka Jevtić   22.08.2017.

Iz Srbije je tokom maja i juna oružje prodato Saudijskoj Arabiji i Avganistanu najmanje 16 puta. Prema dokumentaciji koju „Blic” poseduje o svetskoj trgovini oružjem, za samo dva meseca prodato je oko 1.700 tona oružja i municije, transportovano pod oznakom “diplomatske pošiljke”.

[attachment=1]

„Blic” je zahvaljujući bugarskim Anonimusima dobio dokumenta o trgovini oružjem, o državama i firmama koje učestvuju u lancu prodaje. Po svemu sudeći, Anonimusi su dokumenta nabavili hakujući Ambasadu Azerbejdžana u Sofiji. Upravo je azerbejdžanska avio-kompanija “Silkivej erlajns” jedna od vodećih distributera oružja danas, pa su se otuda i dokumenta, depeše, ugovori slivali u diplomatska predstavništva. Azerbejdžanski avioni „iljušin“ i „boing 747“ svakodnevno sleću ili preleću neki od gradova na Balkanu, a najčešće su to Beograd, Niš i Sofija. Oružje sa Balkana putuje kao diplomatska pošiljka, a tako i ‘diplomatski let’ ima privilegovan status. To znači da je ceo posao oslobođen ne samo poreza i raznih naknada već, što je najbitnije, i svake provere.

Jedan od ugovora sa Saudijskom Arabijom vredan više od osam miliona dolara
[attachment=2]

Svi letovi azerbejdžanske kompanije, o čemu svedoči dokumentacija bugarskih Anonimusa, dobijaju diplomatsku propusnicu i svaka država je daje sa rokom važenja - tri sata pre i 72 sata posle zakazanog termina za prelet. Iz Srbije oružje sleće najčešće u Saudijsku Arabiju, a tokom maja i juna bilo je i osam letova za Kabul u Avganistanu. Primera radi, letovi imaju i po 105 tona oružja, od čega veoma često po 1.245 drvenih kutija sa po 56,4 kilograma municije. Najčešći tovar su granate i rakete. Iako se prema nekim dokumentima novac isplaćuje odmah, deo depeša otkriva da se 30 odsto ukupnog iznosa uplaćuje avansno, a 70 odsto deset dana nakon isporuke. Primera radi, 50.000 ručnih bombi M75 koje kupuje Saudijska Arabija koštaju 834.759 dolara, mine 81 mm - 20.000 komada koštaju 1.526.200 dolara, a za 60 komada minobacača 81 mm iskešira se 253.800 dolara. Tako da tovar od 43 tone vredi i po 3,992 miliona dolara.

[attachment=3]

Uvidom u nekoliko hiljada raznih dokumenata u kojima ima podataka o svim državama Balkana i o načinu transporta, srpsko oružje, bukvalno rečeno, ne ide direktno iz naših fabrika. Jedan od privatnih izvoznika je kompanija GIM iz Beograda, ali najčešći vojni dobavljači za proizvode iz Srbije su zapravo američke kompanije. Pominju se dve, i to „Čemring militari prodakts“ i „Alijant teksistems operejšens - USA“, koja je nestandardni dobavljač oružja za američku vojsku. Ove kompanije posluju direktno sa Azerbejdžancima i imaju ugovore vredne i preko 300 miliona dolara. Oružje koje uzimaju američke kompanije ide najčešće u Avganistan i korisnik je tamošnja vojska. Tako letovi iz Beograda 19. i 30. juna ka Avganistanu svaki zasebno nose 105 tona oružja. Najviše tovara čini artiljerijska granata 122 mm, a kupac je američki „Čemring militari prodakts“.

Kupac se obavezuje da pištolji i ručne granate neće biti prodati trećoj strani
[attachment=4]

Isporuke oružja, osim diplomatskog pečata, prati i dokument u kome se kupac oružja obavezuje da ga neće prodavati dalje. Nekoliko takvih dokumenata postoji u papirima, posebno u onima koji prate isporuke za Saudijsku Arabiju.

Da li se sve strane drže ugovora?

Saudijska Arabija koristi samo zapadno oružje koje nema iste standarde kao ubojita sredstva koja stižu sa Balkana. Britanska mreža ARES (Armament Research Services) godinama obilazi mesta u Iraku i Siriji iz kojih su se teroristi, odnosno ISIS povukli. Iza njih su ostali pištolji hrvatske proizvodnje (HS-9 9 x 19 mm), ali i snajper (EM-992), ruske puške proizvedene 1960, 1964. i 1970. godine, austrijski „glok“ (G19), ali i srpska raketa kumulativna od 90 mm. U oslobođenim delovima istraživači ARES su pronalazili oružje koje je kupovala Saudijska Arabija. Prema jednom od poslednjih izveštaja u koji je “Blic” imao uvid, 17 odsto oružja koje je ISIS ostavio za sobom bilo je sa Balkana. Letovi azerbejdžanske kompanije “Silkivej erlajns” su civilni i poleću s civilnih aerodroma iako im je svrha vojna. To se kosi sa propisima, ali oni, i pored toga, već treću godinu uspešno posluju, a letovi su svakodnevni. U avionima su pilot i kopilot i nema posade. Jedan od retkih letova sa više članova posade bio je upravo ka aerodromu „Princ sultan“ 27. i 29. maja. Rute su razrađene, iako je ponekad reč o dužoj putanji, pa tako, primera radi, prema Saudijskoj Arabiji ovi avioni ponekad preleću i Bugarsku i Tursku i Makedoniju, a potom i Grčku i Egipat. Sve države daju diplomatski status letu. U Saudijsku Arabiju, kao i u sve druge države avion natovaren oružjem sleće kao - komercijalan let.

Izvor: www.blic.rs

Из ових података, ако су тачни може се утврдити да је цена бомбе М-75 15,7$, једне мине за минобацач 81mm око 76,31$  а једног минобацача 81mm  4230$.

Proizvođači oružja trljaju ruke - Amerikanci i dalje dominiraju, a ova zemlja je najveća enigma
Dojče vele   12.12.2017.

Hronični ratovi i krize dobro dođu jednoj branši – proizvođačima oružja. Izveštaj stokholmskog instituta SIPRI pokazuje da je prošle godine ponovo porastao obim trgovine na ovom polju. Amerikanci ostaju ubedljivi lideri među trgovcima oružja.

Avioni, tenkovi, dronovi – globalna trgovina oružjem i vojnim uslugama prošle godine je porasla, prvi put nakon pet godina. Tako je njen obim 2016. bio za 1,9 odsto veći nego 2015. godine, a čak 38 odsto veći nego 2002. To su novi podaci stokholmskog Instituta za mirovne studije (SIPRI). Najvećih 100 kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu prošle godine su prodali robe za 374,8 milijardi dolara. Kao i uvek, ubedljivo prednjače američke firme čija je prodaja porasla za četiri odsto na 217,2 milijarde dolara. Razlozi se kriju u vojnim misijama američke vojske u inostranstvu, ali i potražnji iz drugih zemalja. Tako je najveća firma na ovom tržištu Lokhid Martin prodala avione F-35 Velikoj Britaniji, Italiji i Norveškoj, no najbolji kupac im je i dalje Pentagon. Nakon američkih firmi koje imaju udeo na tržištu od 57,9 odsto sledi Zapadna Evropa, pa Rusija sa 7,1 odsto. Što se tiče evropskih kompanija, najviše oružja prodaju britanske. Čak osam britanskih kompanija od najvećih 100 je ostvarilo rast, a i nemačke kompanije su takođe zabeležile rast, dok je opala potražnja za oružjem francuskih i italijanskih firmi. Nemački proizvođač tenkova Kraus-Mafaj i proizvođač vojnih vozila Rajnmetal dobro su prodavali u Evropi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji.

Više kriza – više oružja

- Teško je direktno povezati velike nabavke oružja sa trajnim ratovima, ali naravno da korelacija postoji: neke vrste oružja se traže više – municija, projektili i terenska vozila - kaže Ode Floran, direktorka programa za vojne izdatke u institutu SIPRI. Ona dodaje da na potražnju oružja ne utiču samo otvoreni konflikti već i tenzije koje još nisu eskalirale. Dobar primer za to je Južna Koreja gde su tamošnje firme su prodale 20,6 odsto više oružja nego prethodne godine i to mahom domaćoj vojsci.

- To očito ima veze sa bezbednosnim stanjem u regionu- kaže Floran. Kina je, kao i prethodnih godina, velika enigma. Eksperti ovog švedskog instituta veruju da ta zemlja spada u najveće proizvođače sveta, ali da nije u statistikama jer ne omogućava uvid u pouzdane podatke. Analitičari su primetili i pad potražnje doskora klasičnih uvoznika oružja kojima sada manjka novca.

-Pad cene sirove nafte i gasa je tako opteretio državne finansije zemalja Afrike i Južne Amerike da su kupovale manje oružja od planiranog - kaže Floran.

Izvor: www.blic.rs

Duterte naredio obustavu kupovine helikoptera i oružja
Srna   10.02.2018.

Filipinski predsednik Rodrigo Duterte naredio je zaustavljanje multimilionske kupovine 16 helikoptera iz Kanade i oružja iz SAD, preneli su filipinski mediji.

Duterte je izdao naredbu tokom konferencije za novinare u Manili, a kao razlog takve odluke naveo je previše nametnutih uslova. On je naglasio da i dalje podržava američkog predsednika Donalda Trampa. Naredba predsednika Filipina usledila je nakon što je kanadska Vlada odlučila da preispita ugovor vredan 235 miliona dolara, zbog zabrinutosti da bi filipinska vojska mogla da upotrebi helikoptere u napadima koji bi bili dio mera protiv pobune, preneo je AP. Filipinski zvaničnici iz sektora odbrane juče su dali garancije da će se helikopteri "Bel 412EPI" koristiti za prevoz sredstava i vojnika, uključujući one koji su ranjeni u sukobima, kao i prilikom odgovora na katastrofe i da neće biti korišćeni za napade na pobunjenike.

Ozvor: www.blic.rs

Расте продаја оружја у свету
четвртак, 15.02.2018.

Сто највећих светских произвођача оружја забележило је прошле године раст продаје од 1,9 посто у односу на претходну, а вредност трговине је достигла 374.000.000.000 УСД, објавио је шведски Међународни Мировни истраживачки институт из Стокхолма, преноси Си-Ен-Ен.

„Раст продаје је очекиван и ојачан имплементацијом нових главних програма о оружју, затим војних операција које су у току у неколико држава и дуготрајних регионалних напетости, што све доводи до повећања наруџбина за производњу оружја и ратне технике" наводи се у Извештају. Произвођачи оружја у Јужној Кореји који све више снабдевају своју војску показују највећи постотак пораста од свих земаља. Повећана производња оружја је заправо одраз страха од могућег сукоба са Северном Корејом, па је продаја ратне опреме и оружја у тој земљи порасла за чак 20 посто у односу на 2016. и достигла 8.400.000.000 УСД.

Америчке фирме задржале су се на самом врху ове индустрије с порастом продаје од четири посто, односно на више од 217.000.000.000 УСД, што је чак 58 посто светске трговине. Америчка одбрамбена фирма Локид Мартин - највећи је светски произвођач - имала је раст продаје од 11 посто у 2016. години захваљујући повећању испоруци ловаца Ф-35, као и њихове фирме Сикорскy која производи хеликоптере. Ауде Флојрант, из шведског института каже да је уверен да ће се раст прихода у САД-у вероватно наставити. Председник Трамп, наиме, жели да повећа буџет Пентагона и обнови амерички нуклеарни арсенал.

И продаја руских фирми порасла је за 3,8 посто, на 26,6 милијарди долара, што је нешто спорије у односу на претходне године. Москва је подстакла потрошњу како би ревидирала своје војне способности, али набавка је недавно успорена због финансијске ситуације у земљи. „ Русија је озбиљно погођена падом цене нафте и плина на светском тржишту”, каже Флојрант.

Он је указао на регионалне спорове, као што је ситуација са острвима у Јужном кинеском мору, што је такође главни разлог повећане продаје оружја. Подручје је кључно због бродског саобраћаја јер је то коридор за хиљаде бродова, а богато је резервама нафте и плина. Због тога све земље из окружења, а то су Кина, Тајван, Вијетнам, Филипини, Малезија и Брунеји имају интересе на том акваторију. Од 2014. су, како се наводи, расле напетости, када је Кина пешчане спруди претворила у острва и тамо изградила аеродром, луку и наоружала савременим протиавионским системима да би упозорила америчке ратне бродове и авионе да се удаље из тог подручја. „Остале земље, попут Вијетнама, наручиле су подморнице и патролне авионе јер потез кинеских власти сматрају аспирацијом на тај териториј”, каже Флојрант за Си-Ен-Ен, а преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

САД највећи извозник оружја, половина одлази на Блиски исток
понедељак, 12.03.2018. у 16:37

Око 34 одсто целокупног глобалног извоза оружја отпада на САД, а на другом месту је Русија са уделом од 22 одсто у глобалном извозу, преноси њујоршка агенција „Блумберг”

СТОКХОЛМ - Извоз оружја из САД је у пет година, закључно са 2017., порастао за 25 одсто, према данас објављеним подацима Међународног института за мировна истраживања (СИПРИ) из Стокхолма. Око 34 одсто целокупног глобалног извоза оружја отпада на САД, а на другом месту је Русија са уделом од 22 одсто у глобалном извозу, преноси њујоршка агенција „Блумберг”. Следе Француска, Немачка и Кина, које су задржале позицију највећих извозника војне технологије, док је Индија највећи увозник. Продаја оружја Блиском истоку, Азији и Океанији је порасла, док је, с друге стране, забележен слабији прилив оружја у афричке земље, Јужну и Северну Америку и Европу. Чак 49 одсто укупног извоза оружја САД одлази у земље Блиског истока, а Саудијска Арабија је, захваљујући скоку увоза од 225 одсто за пет година, постала други највећи увозник оружја у свету. У периоду од 2013. до 2017. године, глобална трговина оружјем порасла је за десет посто у односу на претходни петогодишњи период, објавио је СИПРИ.(Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

САД одобриле продају оружја Саудијској Арабији
четвртак, 22.03.2018.

ВАШИНГТОН – Америчка влада је данас дала зелено светло за уговоре о продаји оружја Саудијској Арабији вредне више од милијарду долара.

Стејт департмент је саопштио да се главни уговор, за 670 милиона долара, односи на противтенковске пројектиле. Вест је објављена у време посете САД саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана. Амерички Сенат је у уторак, дан када су председник Доналд Трамп и саудијски престолонаследник разговарали, одбио резолуцију која је предлагала обустављање војне помоћи коалицији коју Ријад предводи у Јемену. (Бета-АФП)

Ozvor: www.politika.rs

670 милиона за противтенковске системе (пројектиле)? Шта ће им толико?

Која ли је цена по комаду?

The proposed package includes up to 6,700 missiles made by Raytheon, as well as spare parts for American-made tanks and helicopters that Saudi Arabia already owns.

No ni ovo nije iz nekog teksta koji ulazi u dublju analizu verovatno tu ima još sitnijih stvari na spisku.

izvor (https://www.nbcnews.com/news/world/u-s-sells-6-700-missiles-saudi-arabia-part-1-n859406)

Oteli Amerikancima masta n zalogaj: Nakon Turske i ovaj zapadni saveznik kupuje Ruski S-400
Srna  03.04.2018.

Kineski portal "Istdej" navodi da je ruska vojna industrija pobedila američku konkurenciju u Indiji, najvećem uvozniku oružja.

Rusi su se dogovorili sa Indijom ne samo o prodaji protivvazdušnog sistema "S-400", već su ugovorili i prodaju 500 tenkova "T-90". Rusija je otela "mastan" zalogaj SAD, navodi kineski portal. SAD se nalaze na vrhu popisa zemalja izvoznica oružja i vojne opreme, dok je Rusija na drugom mestu. Proteklih godina dve zemlje počele su aktivno da se bore za indijsko tržište. Prodaja ruskih raketa i tenkova Indiji nanela je ozbiljan udarac SAD. Indija nastoji da postane vojna supersila, međutim, bez obzira na razvoj domaćih tenkova, lovaca i podmornica, zbog niza razloga prisiljena je da kupuje stranu vojnu tehniku. Upravo zato je indijsko tržište naoružanja atraktivno i za Amerikance i za Ruse. Nju Delhi je godinama kupovao naoružanje i tehniku od Rusije, da bi se poslednjih godina indijska vojska zainteresovala za američko oružje, pa je tako u avgustu 2014. Ministarstvo odbrane Indije navelo da najviše oružja i vojne tehnike uvozi iz SAD. Predsedniku SAD i uspešnom biznismenu Donaldu Trampu uspelo je da proda Indiji mnogo oružja. Dve zemlje su sklopile niz ugovora u vojnotehničkoj sferi. Posebno treba naglasiti sporazum o prodaji 22 borbene bespilotne letelice tipa "predator" po ceni od 100 miliona dolara, kao i ugovor o isporuci aviona "F-16" od deset milijardi dolara. Međutim, trenutno indijska vojska želi da kupi rusku vojnu tehniku. Nije reč samo o ceni, već i "indo-pacifičkoj strategiji" Trampa, koju je on proklamovao posle izborne pobede. Njena suština je u privlačenju Indije na stranu Amerike radi izolacije Rusije i Kine. To pokazuje koliko je Indija važna SAD, navodi kineski portali. Ruski sistemi ne samo da ne zaostaju za američkim pandanima, nego ih i nadilaze. Zato, prema pisanju kineskog portala, "S-400" nije samo oružje, već ima i veliki politički značaj. Ugovor o isporuci ruskog raketnog sistema pokazuje da je u ovom trenutku Indija više okrenuta saradnji sa Rusijom. Ako SAD ostanu bez takvog kupca, njihova "indo-pacifička strategija" neće imati nikakve šanse, procenjuje kineski portal "Istdej".

Izvor: www.blic.rs

Administracija odobrava kupovinu Saudijske Arabije za 1,3 milijarde dolara
Tanjug , Blic  06.04.2018.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odobriće prodaju artiljerije Saudijskoj Arabiji u vrednosti od 1,3 milijarde dolara.

Stejt department saopštio je da je administracija poručila Kongresu u četvrtak da planira da odobri prodaju, a kongresmeni će imati 30 dana da deluju ukoliko žele da obustave prodaju, navodi AP. Prodaja uključuje 180 haubica "Paladin" kalibra 155 milimetara. SAD su do sada potpisale ugovore o naoružanju sa Saudijskom Arabijom vredne oko 2,3 milijarde dolara, otkad je princ Muhamed u poseti Americi. Ranije, američki predsednik u pregovorima sa saudijskim princem našalio se spominjujući milione i milijarde dolara za Saudijsku Arabiju ova kupovina za njih "kao kikiriki".

Izvor: www.blic.rs

Nemačka u 2017. za devet odsto smanjila izvoz oružja
Tanjug  20.06.2018.

Nemačka vlada je u 2017. godini odobrila izvoz oružja u vrednosti od oko devet odsto manje nego ranije, navode izvori u nemačkoj vladi, pozivajući se na izveštaj koji Kabinet danas treba da usvoji.

U izveštaju stoji da je prošle godine odobren izvoz oružja u vrednosti od 6,24 milijarde evra, što je za oko 600 miliona evra manje u poređenju sa vrednošću oružja koje je Nemačka dotad izvozila, kažu isti, neimenovani izvori, prenosi Rojters. Nemačka je, inače, jedna od pet najvećih svetskih izvoznika oružja, prema podacima istraživačke grupe SIPRI, ali izvoz oružja ostaje osetljivo pitanje u nemačkoj javnosti s obzirom na istoriju te zemlje vezanu za Drugi svetski rat. Koalicija kancelarke Angele Merkel složila se u februaru da dodatno ograniči prodaju oružja i da radi na usklađivanju kontrole izvoza oružja u EU. Odobrenja prodaje oružja zemljama koje nisu članice NATO i EU porasla su za 100 miliona, na 3.795 milijardi evra, podstaknuta značajnim porudžbinama kao što je prodaja ratnog broda Alžiru i podmornice Egiptu, napominju isti izvori.

Izvor: www.blic.rs

Ministarstvo Odbrane Bosne je raspisalo konkurs za nabavku novih aviona. Da isporuče svoje ponude pozvani su SAD (F-16 i F/A-18), Francuska (Dassault Rafale), Švedska (Gripen C/D) i Nemačka (Eurofighter 3 Tranche). Takođe zatražili su ponude za polovne avione od sledećih država : Portugalija (F-16) Izrael (F-16) i Italija (Eurofighter Tranche 1).

Komšije su spremne da potroše oko milijardu dolara za prvih 8 aviona sa svim pratećim troškovima. U planu je kupovina još 8 ali o datumima te druge tranše nema informacija. Nema informacija ni da li će ko dobije ovaj posao dobiti i drugu tranšu.

izvor : https://www.euractiv.com/section/defence-and-security/news/bulgaria-issues-request-for-proposals-for-new-or-used-fighter-jets/

edit : sad se setih da za komšije imamo posebne podforume pa ako ima tamo odgovorajuća tema neka modovi prebace.

Pa nije Bugarska Bosna!!!! :udri

?!? moja greška, u pitanju je Bugarska :)

А имају ли Бугари тих милијарду колико цене да ће коштати тих 8  нових авиона?

Pentagon sledeće godine "šopinguje" :

- 4.2 milijarde $ za 48 F-35A
- 2.3 milijarde $ za 20 F-35B
- 1.1 milijarda $ za 9 F-35C
- 24 F/A-18 Super Hornets
- 10 P-8A Poseidons
- 8 CH-53K King Stallions
- 2.4 milijarde $ 15 KC-46
- 300 miliona $ za drugu etapu razvoja lakog borbenog i naoružanog izviđačkog aviona koji će raditi ili "Sierra Nevada Corporation" ili "Textron Aviation"
- 144.2 miliona $ za zamenu krila na A-10

Sve u svemu ulaže se nešto manje od 40 milijardi $ za nabavku 413 novih aviona i modernizaciju starih.

https://www.flightglobal.com/news/articles/us-defence-act-budgets-nearly-40bn-for-413-new-airc-451172/

Сви други у свету тешко да заједно могу набавити толико авиона...

40 милијарди $ је више од пола руског војног буџета, а и добар део кинеског!

Po zahtevu MO RF , prodaja obalskog raketnog sistema  «Бал-Э» ( SSC-6 Sennight ) Azerbejdžanu je otkazana. Po mišljenju ruskog MO , posedovanje takvog naoružanja može dovesti do ugrožavanja interesa ruske flote u Kaspijskom moru.

opširnije na ruskom ovde (https://topwar.ru/150791-azerbajdzhanu-otkazano-v-priobretenii-kompleksa-bal-je.html)

Amerika i dalje dominira svetskim tržištem oružja
Tanjug   10. decembar 2018.

U izveštaju za 2017. godinu, precizira se da 42 američke kompanije ostvarile 226,6 milijardi dolara od prodaje oružja i vojne opreme, što predstavlja 57 odsto ukupnih prodaja.

SIPRI primećuje da je Rusija sada zauzela drugo mesto na listi najvećih proizvođača oružja na svetu.  Time je, navodi institut, Rusija zauzela poziciju koju je do sada držala Velika Britanija, inače najveći proizvođač oružja u Zapadnoj Evropi, navodi AP. Iz SIPRI-ja navode da je Rusija prodala oko 37,7 milijardi dolara u oružju 2017. godine, što je iznosi oko 9,5 odsto ruskog BDP-a. Istražitelj SIPRI-ja Simeon Vezeman smatra da su te brojke u skladu sa većim sredstvima koje Rusije izdvaja za modernizaciju svojih oružanih snaga.

Izvor: www.novosti.rs

Русија други извозник оружја на свету
Аутор: Биљана Митриновић уторак, 11.12.2018.

Руске компаније сад испоручују више наоружања него било ко осим Америке, која војни буџет диже на 750 милијарди долара

[attachment=1]

Није изненађење то да су САД, са највећим војним буџетом на свету, и највећи продавци наоружања и војне опреме. Али је изненађење да се Русија први пут у истраживањима после непуне две деценије пробила на друго место потиснувши Велику Британију на листи 100 највећих светских произвођача. Мора се нагласити да, пошто Кина не објављује довољно поузданих података о продаји оружја, она није уврштена на листу, али процене говоре да би три кинеске компаније требало да се нађу при врху листе.

Трка у наоружавању се показала најисплативијим тржиштем, па је током 2017. године, према истраживању државног Стоколхмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), продаја оружја и војних услуга током прошле године износила 398,2 милијарде долара. У односу на 2016. годину, то је повећање од 2,5 одсто, а 44 одсто у односу на 2002. годину, прву за коју су били доступни упоредни подаци, али и даље без Кине.

Према извештајима овог института, у наредним годинама прво место на коме су САД неће бити угрожено, не само због тога што је разлика између првог и осталих произвођача по државама велика него и због тога што САД непрекидно повећавају ионако велики буџет за војне потребе. Према последњим вестима, амерички председник Доналд Трамп је подржао планове да се за војне трошкове издвоји 750 милијарди долара, што је чак и више од захтева Пентагона да у 2020. години тај буџет износи 733 милијарде долара и много више од 700 милијарди које је Трамп споменуо у октобру.

Вероватно ће на следећој годишњој листи и Русија задржати друго место, јер је, нарочито током ове године, закључила вредне уговоре испоруке војне технике са државама Блиског истока и Африке након што је подршка Башару ел Асаду у Сирији показала шта све може руско наоружање. Тренд руског пораста је забележен још од 2011, у складу са повећаном потрошњом Русије на модернизацију свог наоружања.

Према извештају СИПРИ, 42 од 100 највећих војних компанија су из САД и оне су повећале продају за два одсто и сада представљају 57 одсто укупне продаје оружја широм света.

Прва три места протекле године, као и 2016. године, држе америчке компаније, а њих пет је међу првих 10. На врху листе од 100 највећих произвођача оружја на свету је амерички концерн „Локхид Мартин” са продајом од 44 милијарде америчких долара. Овај концерн за америчку војску, производи између осталог, борбени авион „Ф-35 лајтнинг” и транспортни авион „Ц-130 херкулес”. Друга по величини компанија у производњи оружја је произвођач авиона „Боинг”.

Свеукупна продаја руских компанија које производе наоружање износила је 9,5 одсто укупног износа првих 100, поставивши Русију на друго место највећих произвођача наоружања.

Продаја свих 10 руских компанија у првих 100 порасла је за 8,5 одсто у 2017. години и износи 37,7 милијарди долара. Руска компанија „Алмаз Антеј” скочила је са 13. на 10. место у 2017. години и први пут се нашла на листи првих десет. Прошле године је повећала продају за 17 одсто, на 8,6 милијарди америчких долара. Међу осталих девет руских компанија, само три следеће међу првих 100 су забележиле раст од више од 15 одсто.

Велика Британија је и даље највећи произвођач оружја у западној Европи, а следи је Француска. Међу првих 100 су седам британских компанија са укупним прометом од 35,7 одсто. После САД (57 одсто), Русије (9,5), Велике Британије (9), Француске са 5,3 одсто продаје наоружања, следе трансевропске државе (3,7), Италија са 2,6, Јапан 2,2 одсто, Немачка са 2,1, Израел 2 одсто, Индија 1,9, Јужна Кореја 1,4 одсто, док остале државе чине 3,5 одсто свеукупно продатог наоружања.

Листа од првих 100 компанија не укључује свеукупну војну индустрију, него само највеће компаније. У категорији „осталих држава” су оне чија укупна производња чини мање од један одсто свеукупне. У тој категорији су Аустралија, Бразил, Канада, Пољска, Сингапур, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска и Украјина.

Као и претходних година, Јапан је био највећи произвођач оружја у категорији „осталих”. Пет јапанских компанија на листи од 100 од продаје је током прошле године зарадило 8,7 милијарди долара.

Izvor: www.politika.rs

Више је него очигледно да САД имају највећи профит из читавог посла и да неће лако препустити другима, посебно не онима изван "западног блока" профит из овог уносног бизниса.

Budžeti za odbranu beleže rast u čitavom svetu; Članice NATO-a prednjače
Tanjug   19. decembar 2018.

Budžeti za odbranu u svetu beleže najveći rast u poslednjih deset godina, a najviše zahvaljujući državama- članicama NATO-a, ističe se u izveštaju Instituta Aj-Ejč-Es-Markit (IHS Markit)

U izveštaju se navodi da su troškovi za odbranu u 2018. godini u svetu povećani za 4,9 odsto, na 1,78 hiljada milijardi dolara. Države članice NATO-a "lokomotive" su ovog rasta zbog povećanja (od 5,8 odsto) njihovih budžeta za odbranu.  Rashode država članica NATO-a u 2019. godini preći će jednu hiljadu milijardi u poređenju sa 989 milijarde dolara u 2018. godini.

U izveštaju se ističe da će 2018. godina oboriti rekord iz perioda nakon Hladnog rata, kada su 2010. godine troškovi za odbranu iznosili 1,69 hiljada milijardi dolara. Aj-Ejč-Es Markit podvlaći da će u 2019. godini devet država članica NATO-a dostići nivo od dva odsto budžetskih davanja za odbranu. To su SAD, Grčka, Estonija, Litvanija, Letonija, Velika Britanija, Poljska, Rumunija i Francuska. Samo su SAD u 2018. godini uvećale budžet za odbranu za 46 milijarde dolara, što je za sedam odsto povećanje i predstavlja najveće povečanje od 2008. godine. U septembru je američki Kongres odobrio, a predsednik SAD Donald Tramp ekspresno potpisao vojni buđet za 2019. godinu u vrednosti od 716 milijarde dolara. Ovo je najbrže usvojeni buđet za odbranu u Sjedinjenim Država u poslednih 40 godina.

Ruska Federacija i NR Kina su znatno iza Sjedinjenih Država kada je u pitanju težina vojnog budžeta u američkim dolarima. Kina je odvojila 151 milijardu dolara za vojne izdatke u 2018, dok je Rusija u 2018. godini imala skoro 14 puta manji vojni budžet u odnosu na SAD, od 47 milijarde dolara. Dok su Sjedinjene Države usvojile i sprovode vojni budžet sa fiskalnu 2019. godinu, Kina i Rusija još nisu objavile zvanične brojke o tome koliko će iznositi njihove vojne budžete u sledećoj godini. Samo je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da će biti dodatne uštede na vojnom planu u odnosu na prethodne godine.

U 2018. godini budžeti odbrane u Zapadnoj Evropi uvećani su u proseku za 2,4 odsto. Očekuje se da se ovaj rast nastavi i u 2019. godini (za 3,6 odsto), kao rezultat na povećanje troškova za odbranu u Nemačkoj za 11 odsto.  Države azijskog i tihookeanskog regiona takođe su povećale svoje vojne budžete u 2018. godini za 3,6 odsto, što je manje u poređenju sa svetskim trendovima, ali dostignuti su rekordnih 465 milijardi dolara.

Budžeti za odbranu u Latinskoj Americi povećani su za 10,4 odsto u 2018. godini i dostigle 62 milijarde dolara, dok samo rashodi Brazila iznose 29,9 milijarde dolara.

Izvor: www.novosti.rs

Rusko oružje ulazi na velika vrata na "crni kontinet"
NovostiOnline   22. januar 2019.

Najveći broj kupaca iz afričkih zemalja biti zainteresovan za oklopne transportere BTR-80A i BTR-82A, BVP, oklopna vozila „Tigar“, vojni transportni helikopter Mi-35M i vojne transportne helikoptere tipa Mi-17

Ruska preduzeća, koja su deo sistema vojno-tehničke saradnje, u 2019. godini planiraju važne projekte sa afričkim zemljama, saopštio je „Rosoboroneksport“. U svom saopštenju za medije, kompanija je tekuću godinu nazvala „godinom Afrike“, ali detalji o projektima nisu objavljeni. Od 22. do 24. januara „Rosoboroneksport“ učestvuje na međunarodnoj izložbi posvećenoj bezbednosti i odbrani „Štit Afrike 2019“, koja se održava u Obali Slonovače.

Kompanija je za taj događaj planirala bogat poslovni program. „Rosoboroneksport“ će između ostalog predstaviti širok spektar oružja i vojne opreme koji se koristi tokom operacija u borbi protiv terorizma i specijalnim operacijama policijskih snaga. „Rosoboroneksport“ smatra da će najveći broj kupaca iz afričkih zemalja biti zainteresovan za oklopne transportere BTR-80A i BTR-82A, borbena vozila pešadije, oklopna vozila „Tigar“, vojni transportni helikopter Mi-35M i vojne transportne helikoptere tipa Mi-17. Za zaštitu granica i važnih objekata, Rusija će predstaviti širok spektar sredstava za nadzor i kontrolu, uključujući bespilotne letelice i radarske stanice.

„Svesni smo potreba naših partnera i prijatelja i visoko cenimo njihovu želju da Afrika postane bezbedna teritorija. Siguran sam da ruski proizvodi, testirani u stvarnim borbenim uslovima, u potpunosti odgovaraju njihovim ciljevima“, navodi se u saopštenju generalnog direktora „Rosoboroneksporta“ Aleksandra Mihejeva.

Izvor: www.novosti.rs

Ove zemlje su najveći izvoznici oružja na svetu
Srna  11.03.2019. 20:08

Međunarodni institut za mirovne studije u Stokholmu objavio je podatke koji pokazuju da se sedam evropskih zemalja nalazi među deset najvećih izvoznika oružja u svetu.

U izveštaju Instituta navodi se da su međunarodnih transferi oružja generalno nastavili da rastu. Objavljeni dokument pokazuje da su Rusija, Francuska i Nemačka među pet najvećih izvoznika, te da ove tri zemlje ostvaruju tri četvrtine velikog izvoza oružja u svetu. Institut u novom izveštaju poredi rezultate sa ranijim izveštajima sa periodom od 2014. do 2018. godine.

Uprkos tome što se Rusija nalazi na vrhu liste, u toj zemlji je u odnosu na prethodni period smanjen izvoz oružja za 17 odsto, dok je Francuska povećala izvoz za 43 odsto. Institut navodi da postoji mogućnost da je smanjenom izvozu iz Rusije doprinela manja potražnja dva najveća klijenta - Indije i Venecuele, te da se izvoz ruskog oružja u latinoameričku zemlju od 2009. godine smanjio za 96 odsto, prenosi portal "Euronjuz". Izvoz oružja iz pet vodećih zemalja zapadne Evrope od 2009. godine se povećao za dva odsto, uz posebnu fokusiranost na područje Bliskog istoka.

Francuska je povećala svoj izvoz oružja na Bliski istok za 261 odsto, a Nemačka za 125 odsto. Italija je treća kada je reč o povećanju izvoza oružja na Bliski istok, uz porast od 75 odsto, dok je izvoz iz Velike Britanije veći za 30 odsto. Saudijska Arabija, koja je poznata kao najveći svetski uvoznik oružja, ključni je klijent mnogih izvoznika, posebno Francuske, Velike Britanije, Španije i Švedske.

Izvor: www.blic.rs

Ko kupuje najviše oružja? Jedna država se naoružava kao da sutra počinje rat, a ovih pet snabdevaju ceo svet
bild.de / M.A.  11.03.2019.

Obim trgovine oružjem raste širom sveta, a Saudijska Arabija ubedljivo vodi na spisku najvećih uvoznika, pokazuje najnovija studija stokholmskog instituta za mirovna istraživanja SIPRI.

[attachment=1]

Prodaja oružja u čitavom regionu Bliskog istoka porasla je od 2009, dok se u svim drugim delovima sveta beleži pad. U poređenju s petogodišnjim periodima 2009-2013. i 2014-2018. izvoz oružja u zemlje Bliskog istoka se udvostručio (87 odsto), pri čemu udeo na svetskom tržištu iznosi 35%. Kao najveći uvoznik teškog naoružanja, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država (68 odsto), Saudijska Arabija je povećala uvoz za čak 192 procenta! Egipat je, kao treći uvoznik oružja na svetu, utrostručio uvoz (206 odsto), a najviše uvozi iz Francuske (37 odsto). I Izrael, koji zauzima 15. mesto, beleži veliki skok uvoza (354 odsto), a isto važi i za Katar (14 mesto, 225 odsto).

Ukupan obim prodaje teškog naoružanja u svetu u periodu 2014. do 2018. bio je za 7,8 odsto veći nego u periodu 2009-2013, navodi se u izveštaju. Amerika je ubedljivo najveći izvoznik.

[attachment=2]

- Sjedinjene Američke Države su još više učvrstile poziciju vodećeg izvoznika oružja - kaže stručnjak instituta Od Fleran. Najmanje 98 zemalja kupuje američko oružje, a američki izvoz čini 36 odsto ukupne svetske trgovine oružjem. Najveći izvoznici posle SAD su Rusija, Francuska, Nemačka i Kina. U periodu 2014-2018. ove četiri zemlje izvezle su tri četvrtine oružja u svetu.

[attachment=3]

Amerika je u poslednjih pet godina izvezla čak 75 odsto više oružja nego Rusija. Rusija je kao jedina zemlja među vodećih pet zabeležila pad od 17 odsto, zbog smanjenog izvoza u Indiju i Venecuelu.

Izvor: www.blic.rs

Сауди Арабија је највећи увозник оружја а њене оружане снаге су катасрофално лоше и поред свеколиког увоза. Истина, они добар део увезеног оружја деле терористима у Сирији и другим земљама где буја исламски екстремизам.

Indija, najveći kupac Ruskog naoružanja
M.I.M. , RT  18.04.2019.

Indija je trenutno jedan od glavnih kupaca ruskog oružja.

Nedavno sklopljen ugovor doneće ovoj južnoj azijskoj zemlji više od 450 tenkova iz Moskve, vrednih 1,93 milijardi dolara. Ova narudžba, međutim, nije najveća. Kupovina 464 tenkova T-90 MS odobrena je prošle nedelje i dodatno će proširiti zalihe ruskog oružja u indijskom arsenalu. Drugi, još značajniji ugovor – vredan 5,43 milijardi – potpisan je prošlog oktobra, kad je Indija naručila pet S-400 antiraketnih sistema. Očekuje se da će biti isporučeni do 2020. Ovaj sistem je sposoban da presretne i uništi mete na razdaljini do 400 kilometara i može istovremeno da se bori sa šest meta. Indija je dala signal da će nastaviti sa kupovinom bez obzira što Sjedinjene Države sankcionišu svakoga ko kupuje rusko oružje. Ova zemlja već ima više od 1.000 tenkova T-90, različitih tipova. Od početka 2000-tih Indija ima T-90S Bišma tenkove, specijalno napravljene za uslove u ovoj zemlji. Neki od njih su napravljeni u Rusiji, dok su drugi sastavljeni u Indiji od ruskih delova. Indija je kupila i više T-90M, nadograđenu verziju tenka T-90S. Štaviše, Indija ima više T-90 tenkova u službi od same Rusije, kao i nekoliko starijih T-72.

Indijske vazduhoplovne snage operišu sa više vrsta ruskih aviona, uključujući stotinjak MiG-21. Poslednji nadograđeni model, poznat kao MiG-21UPG Bison – može se nositi i sa borbenim avionima 4. generacije. Ova letelica je dobra i za borbe u vazduhu kao i za napad na mete na tlu. Nedavno je ovaj tip aviona bio umešan u sukob između Indije i Pakistana, kad je oboren jedan od njih. Među modernijim ruskim avionima u službi Indije nalazi se preko 200 Suhoja Su-30MKI, napravljenih specijalno za potrebe Indije.

Jedna od nekoliko indijskih podmornica na nuklearni pogon INS Čakra je u stvari rusko plovilo, poznato kao klasa “Akula” prema NATO klasifikaciji. Podmornica je iznajmljena indijskoj mornarici 2012. na deset godina. Indijski nosač aviona INS Vikramaditja je preuređena sovjetska raketna krstarica. Indija pravi svoj prvi domaći nosač INS Vikrant u Kerali, a očekuje se da će biti gotov 2021.

Izvor: www.blic.rs

Izvoz francuskog oružja na Bliski istok porastao za 50 odsto


Izvoz francuskog oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 50 odsto 2018. godine, uprkos pozivima vlade Francuske da se okonča „prljavi rat” u Jemenu, pokazuju zvanični podaci francuske vlade.

Podaci kazuju da je ukupna prodaja oružja porasla za trećinu tokom prošle godine i da sada iznosi 9,1 milijardi evra, prenosi Rojters.

Francuska je u toku 2018. Saudijskoj Arabiji prodala oko milijardu evra naoružanja i vojne tehnike, a kako navodi agencija, najviše je prodato patrolnih čamaca. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom koja se bori protiv Huti pobunjenika u Jemenu koristi delimičnu blokadu luka pod pobunjeničkom kontrolom kao jednu od glavnih taktika u jemenskom građanskom ratu.

Zvanični Pariz saopštio je da prodaju oružja prate stroge procedure i da je svaka transakcija u skladu sa međunarodnim sporazumima. Kako navodi agencija, Francuska je među glavnim izvoznicima oružja na svetu, a prodaja je naglo skočila kada su sklopljeni ugovori za prodaju aviona „rafal” Kataru i Indiji, kao i nuklearnih podmornica Australiji.

Izvoz francuskog oružja na Bliski istok skočio je na četiri milijarde evra, sa 3,9 milijardi.

Kako navodi Rojters, većina oružja izvezena na Bliski istok završila je u Kataru, koji je protivnik Saudijske Arabije u sukobu u Jemenu.

Katar je naručio „rafale” i helikoptere, a cena prodaje iznosila je 2,4 milijarde evra, prenosi Tanjug.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/431122/Izvoz-francuskog-oruzja-na-Bliski-istok-porastao-za-50-odsto)

Senat blokirao Trampovu prodaju oružja Saudijskoj Arabiji
Tanjug  21.06.2019.

Američki Senat usvojio je u četvrtak dve rezolucije kojima se blokira plan predsednika Donalda Trampa o dovrštetku prodaje oružja Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama.

Ovakav ishod glasanja, redak je slučaj suprotstavljanja republikanca iz Kongresa Beloj kući, ocenjuje Rojters. Za prvu od 22 rezolucije, koje su vezane za Trampov nedavni pokušaj zaobilaženja odluka Kongresa i dovršenja prodaje oružja Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama, vredan osam milijarda dolara, bilo je 53 glasa za, a 45 protiv. Za drugu rezoluciju takođe je glasalo 53 senatora, dok je 45 bilo protiv. Lider većine u Senatu Mič Mekonel pozvao je senatore da ne glasaju za rezolucije ukazavši na aktuelne tenzije sa Iranom. Dodao je i da je za Vašington važno da ostane blizak sa Saudijskom Arabijom i UAE. Rojters podseća da je nekoliko sati pre glasanja u Kongresu, Iran oborio američki dron što je pojačalo strahove od širog vojnog konflikta.

Izvor: www.blic.rs

Raste izvoz ruskog oružja


Izvoz ruskog oružja u 2018. godine je iznosio 16 milijardi dolara, izjavio je predsednik Vladimir Putin i istakao da se povećava poslednje četiri godine. Ukupne narudžbine od stranih partnera iznose 54 milijarde dolara. Sve više zemalja zainteresovano je da od Moskve kupi najsavremenije odbrambene sisteme koji po parametrima prevazilaze tehniku proizvedenu u SAD, a istovremeno su mnogo jeftiniji.


izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:802692-SPREMNOST-ZA-VELIKE-MANEVRE-Rusija-proverava-bojevu-gotovost)


https://youtu.be/ZkB1Zl_JXEU

Veliki zaokret: Rusija više ne prodaje oružje za dolare


Rusija je prekinula upotrebu dolara i SVIFT-a prilikom realizacije ugovora o isporukama naoružanja, saopštio je direktor koncerna Rosoboroneksport Aleksandar Mihejev.

- Izvršili smo oštru restrukturizaciju sistema plaćanja. Mi smo prešli na nacionalne valute, napustili smo SVIFT i dolar - rekao je Mihejev novinarima u okviru foruma "Armija 2019".

Po njegovim rečima, Rusija je 2019. godine isporučila oružje u vrednosti od šest milijardi dolara. Istovremeno, ona je potpisala ugovore u vrijednosti od sedam milijardi dolara. Ovaj pokazatelj nije loš, kako ističe, "uzimajući u obzir probleme sa sankcijama".

Novinska agencija Rusija sevodnja zvanična je informativna agencija foruma, a međunarodna agencija i radio Sputnjik je međunarodni informativni partner "Armije 2019".

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=342181)

Саветујем купцима да обрате пажњу. Ма колико волео Русе, умеју да буду велики лопови и преваранти. Шта ће заменити SWIFT?

Израелци продали дрон за осам милиона долара
недеља, 30.06.2019.

ТЕЛ АВИВ - Израелска компанија „Аеронаутикс” саопштила је да је потписала уговор вредан осам милиона америчких долара о продаји свог напредног дрона „Орбитер 3” једној неименованој земљи.

У склопу уговора, како је навела компанија, је и специјална летелица за тренспорт дрона као и техничка подршка и одржавање дрона. Тактички дрон Орбитер 3 УАВ је компактни лагани систем, са дометом од око 150 километара, јавио је „Џерузалем пост”. Дрон може да борави у ваздуху до седам сати, а главна намена му је прикупљање обавештајних података и надзор, наводи се у саопштењу „Аеронаутикса”.

Дрон представља потпуно аутономни систем који се може склопити за неколико минута и који се лансира уз помоћ катапулта, док за слетање користи падобран и ваздушне јастуке, прецизира се у саопштењу компаније. „Џерузалем пост” наводи, позивајући се на стране медије, да је Израел водећи извозник беспилотних летелица, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Tramp stavio veto na zabranu prodaje oružja Saudijskoj Arabiji i Emiratima


Predsednik SAD Donald Tramp stavio je veto na tri kongresne rezolucije koje sprečavaju vladu da mimo Kongresa proda Saudijskoj Arabiji i UAE oružje i opremu.

Ta oprema vredna je više milijardi dolara.

Državni sekretar Majk Pompeo prošlog meseca je naveo iransku pretnju kao razlog za odobravanje prodaje vredne 8,1 milijardu dolara američkim saveznicima u Persijskom zalivu.

Međutim, Trampova odluka da proda oružje, doneta u maju, na neki način je zaobilazila kongresni izveštaj po tom pitanju i razljutila je poslanike. Demokrate i republikanci u Senatu su se udružili da bi doneli rezolucije o blokadi prodaje. To je viđeno kao dvopartijski udar na spoljnu politiku Bele kuće.

Američka vlada je tvrdila da bi zaustavljanje prodaje poslalo signal da SAD ne stoje uz svoje partnere i saveznike, posebno u vreme kada se oni suočavaju sa sve većim pretnjama. Rijad i Abu Dabi bi kupili hiljade navođenih raketa, bombi i druge municije, kao i opremu za održavanje aviona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=25&nav_id=1570146)

Koja zemlja uvozi najviše oružja? Kina i Indija smanjile budžet


Australija je postala drugi najveći uvoznik oružja na svetu, pokazali su podaci Stokholmskog međunarodnog insitituta za istraživanje mira (SIPRI).

Od 2017. do 2018. Australija je sa četvrtog skočila na drugo mesto, navodi SIPRI. Razlog za to je kupovina velikog broja novih aviona i podmornica zbog ocene da je sigurnosno stanje u toj oblasti pod povećanom pretnjom.

Prvo mesto među uvoznicima oružja zauzima Saudijska Arabija, a Kina se sa šestog mesta u 2017. popela na treće u 2018. Indija je sa drugog pala na četvrto mesto.

Australijska konzervativna vlada želi i da se nađe na listi deset najvećih izvoznika oružja, ali se čini da u tome posustaje jer je u periodu od 2017. do 2018. pala sa 18. na 25. mesto.

"Australija ulaže 200 milijardi dolara u izgradnju obrambenih kapaciteta", rekao je portparol ministarstva obrane Australije, prenosi Index.

Prve četiri izvoznice oružja su SAD, Rusija, Francuska i Nemačka, a peto mesto u 2018. zauzela je Španija koja se na to mesto popela sa devetog u 2017.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=10&dd=01&nav_id=1597778)

Ко ли њих тако угрожава да се толико инвестира у наоружање? Фиџи или Самоа? ;D... Шалим се. Вероватно претњу виде у растућој моћи Кине.

Fino su se oni otvorili za novo naoružanje. Tri nova razarača, u planu je devet novih fregata i dvanaest podmornica, dvanaest patrolnih brodova i dva broda za snabdevanje, plus modernizacija postojećih podmornica. RV planira nabavku 72 komada F-35, 5 patrolnih P-8, 43 Pilatusa PC-21, 6 MQ-4 i 12-16 MQ-9. KoV je naručila NASAMS 2...

Nemačka beleži rekordan izvoz naoružanja


Nemačka beleži rekordan izvoz naoružanja i ove bi godine taj izvoz mogao premašiti količinu naoružanja iz rekordne 2015, javlja agencija Dpa.

"Do kraja septemba ove godine nemačka vlada je odobrila izvoz oružja u vrednosti od 6,35 milijardi evra, što je 75 odsto više od istog razdoblja prošle godine", kažu iz savezne vlade.

Time bi ove godine mogao biti oboren rekord iz 2015. kada je Nemačka izvezla oružja u vrednosti od 7,86 milijardi evra.

Ministar privrede Peter Altmaier je ovaj nagli porast objasnio činjenicom da su prošle godine mnoge odluke o izvozu oružja u pojedine zemlje, zbog spora u vezi s ovim pitanjem unutar demohrišćansko-socijaldemokratske vlade, stajale na ledu.

To se posebno odnosi na izvoz oružja u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, koje se, zbog umešanosti u rat u Jemenu, nalaze na listi zemalja za koje je izvoz oružja sporan, prenosi capital.ba.

Na prvom mestu po količini kupljenog nemačkog naoružanja se nalazi Mađarska, koja je u prvih devet meseci ove godine od Nemačke kupila oružja u vrednosti od 1,77 milijardi evra.

Na listi zemalja koje kupuju najviše oružja iz Nemačke se nalaze i Egipat i Alžir.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=08&nav_id=1601092)

Rusija isporučuje Africi oružje vredno četiri milijarde dolara


Rusija planira da ove godine u Afriku isporuči oružje u vrednosti od četiri milijarde dolara.

"Radi se o tehnici za vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, oklopnim vozilima, malokalibarskim naoružanjem i protivtenkovskim raketnim sistemima", izjavio je za Sputnjik generalni direktor "Rosoboroneksporta" Aleksandar Mihejev na marginama foruma "Rusija-Afrika" u Sočiju.

Moskva ispunjava ugovore o snabdevanju oružjem 20 afričkih država, uključujući Ugandu, Ruandu, Mozambik i Angolu, dodao je sagovornik agencije.

Pritom, ukupna vrednost naručenog naoružanja za ovu i naredne godine iznosi 14 milijardi dolara, rekao je direktor Savezne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Dmitrij Šugajev.

Na forumu u Sočiju je objavljeno i da su Rusija i Niger potpisali ugovor o isporuci 12 udarnih helikoptera Mi-35. Osim toga, Eritreja je pokazala interesovanje za ruske raketne čamce i helikoptere.

Na samit su pozvani lideri sve 54 afričke zemlje, a čak 43 od njih potvrdilo je svoje prisustvo. Kopredsedavajući samita su Rusija i Egipat. Novinska agencija "Rusija danas" je informacioni partner foruma.

Na samitu je i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je Centralnoafričku Republiku nazvao perspektivnim partnerom Rusije i pozdravio je raspoloženje vlasti za razvoj saradnje.

"Rusija je jedna od prvih koja je priznala nezavisnost vaše države uspostavljanjem diplomatskih odnosa. Naredne godine ćemo proslaviti 60. godišnjicu ovog značajnog trenutka u međudržavnoj istoriji", rekao je Putin na sastanku sa predsednikom Centralnoafričke Republike, u Sočiju na samitu "Rusija-Afrika".

Sa svoje strane, predsednik Centralnoafričke Republike Fosten Arkanž Tuadera izjavio je da se njegova zemlja nada nastavku pomoći Moskve u pripremi vojnih stručnjaka i isporukama oružja u zemlju, prenosi Sputnjik.

"Imamo veliku saradnju na vojnom polju. Vi doprinosite obuci naše vojske, modernizaciji vojske, obučavanju žandarma", rekao je on.

On je podsetio da je Rusija 2005. godine prebacila seriju oružja u Centralnoafričku Republiku, što omogućava da se odgovori na sve potrebe zemlje u oblasti malokalibarskog oružja.

"Nadamo se da će Rusija nastaviti da obučava naše kadrove, oficire za našu vojsku, uključujući i na ruskim univerzitetima", rekao je Tuadera i dodao da se nada da će Rusija pomoći Centralnoafričkoj Republici da poveća borbenu sposobnost.

"Zatražili smo od ruskog Ministarstva odbrane da obuči četiri pilota za helikoptere i za podršku tih helikoptera", istakao je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=23&nav_id=1607424)

Srbija pala na listi najvećih kupaca nemačkog oružja


Srbija je bila jedan od najvećih kupaca nemačkog oružja u prvoj polovini 2018. godine.

Međutim, prema podacima Ministarstva privrede iz Berlina, taj izvoz u prvoj polovini ove godine je opao.

Srbija je završila na petom mestu liste najvećih kupaca nemačkog oružja u prvoj polovini 2018. godine. Prema podacima Ministarstva privrede, Beograd je sklopio 20 ugovora i kupio oružje u vrednosti od gotovo 105 miliona evra. Gotovo ceo iznos odnosi se na kupovinu nemačkih helikoptera i rezervnih delova za te letelice.

Uporedna statistika pokazuje da je taj izvoz drastično opao u prvoj polovini ove godine – Srbija je u prvih šest meseci 2019. kupila od Nemačke oružje u vrednosti od tek nešto više od dva miliona evra.

Najveći kupci oružja u prvoj polovini ove godine bili su Mađarska, Egipat, Južna Koreja, SAD i Australija, dok je ta lista u prvoj polovini 2018. izgledala ovako: Alžir, SAD, Saudijska Arabija, Pakistan i Srbija.


Saudijska Arabija u fokusu

Ono što je mnogo više zainteresovalo Nemce u toj statistici je to što se smanjio izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. Za taj pad prodaje postoji politički razlog. Krajem prošle godine u Istanbulu brutalno je ubijen saudijski disident Džamal Kašogi i nemačka vlada je u znak protesta najavila da će prekinuti izvoz oružja. Doduše, Berlin je još ranije obećao da će prestati da prodaje oružje "zemljama koje su direktno umešane u rat u Jemenu", ali to upozorenje nije sasvim poštovano.

Nemačka vlada je omekšala svoj stav. Stari dogovori o prodaji oružja i dalje se realizuju, a izvoz naoružanja koje se neće direktno koristiti u konfliktu i dalje je dozvoljen. Pored toga, Saudijska Arabija i dalje kupuje oružje od konzorcijuma evropskih kompanija, čak i ako je Nemačka glavni proizvođač, na primer, "jurofajter" borbenih aviona i PVO-sistema.


Ove godine rekordan izvoz?

Prema zvaničnim podacima o odobravanju prodaje oružja, 2019. bi mogla da nadmaši rekord iz 2015. Pre četiri godine je, naime, nemačka vlada odobrila izvoz oružja od 7,9 milijardi evra, a do kraja oktobra ove godine već su odobrene 7,4 milijarde.

Vlada u Berlinu veoma retko odbija dogovore o prodaji oružja – to se može videti ako se pogledaju periodi od prvih deset meseci ove i prošle godine kada je odbijeno manje od jedan odsto predloga koje su podnele nemačke firme.

"Prolazi gotovo svaki zahtev", kritikuje poslanica stranke nemačke Levice Sevim Dagdelen. "To nije autorizacija, već čista formalnost".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=15&nav_id=1617535)

SAD prodaje oružje za pet milijardi dolara


Američki Stejt Dipartment odobrio je prodaju oružja Indiji u vrednosti od 1,21 milijardu dolara, kao i Maroku u vrednosti od 4,25 milijardi dolara.

"Ministarstvo spoljašnjih poslova odobrilo je da se Indiji proda 13 komada mornaričkog oružja tipa MK-45 i pripadajuće opreme u vrednosti od milijardu i 21 milion dolara", navedeno je u saopštenju Agencije za sigurnosnu saradnju Sjedinjenih Američkih Država.

Naglašeno je kako je o ovoj prodaji obavešten i američki Kongres, koji ima pravo na prigovor u roku od 30 dana, prenosi Sputnjik.

U drugom saopštenju je navedeno kako Stejt Dipartment odobrio i prodaju 36 napadačkih helikoptera tipa AH-64E Apač Maroku, u vrednosti od četiri milijarde i 250 miliona dolara.

Ranije je objavljeno kako ova severnoafrička država želi da kupi navedene helikoptere i kako je tu nameru istakla još 2018. godine.

Američki mediji prenose kako je Maroko razmatrao i kupovinu turskih borbenih helikoptera T129 ATAK.

Maroko, takođe, planira da kupi 551 AGM-114R Helfajr raketu, AGM-144L Helfajr raketa, kao i AIM-92H Stinger rakete.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=21&nav_id=1620286)

Испада преко 118 милиона долара по једном хеликоптеру. Чак и са опремом, наоружањем и обуком је ово много...

Ne znamo dogovor, mozda su se obavezali da im izgrade i bazu sa hangarima i poslasticarom i internet kafeom za tu lovu.

Najverovatnije se radi o sumi koja pokriva ceo životni vek letelice, sa modernizacijama.

А кад дође време за модернизацију, мораће да им анексирају (повише) цену због модерније и напредније технологије,а и провизија...... :angel:

To je već druga priča, bitno je da se proda početni proizvod, a posle...;)

Па после ћемо још да зарађујемо... продаја дроге о оружја су зато најисплативији послови.

Lokid Martin neprikosnoven: Najveći prodavci oružja u 2018. inkasirali 420 milijardi dolara


Prodaja oružja u svetu porasla je za gotovo pet odsto u 2018. godini, pokazao je izveštaj Stokholmskog međunarodnog mirovnog istraživačkog instituta (SIPRI).

Tržištem su dominirale SAD, a promet 100 najvećih proizvođača oružja dostigao je 420 milijardi dolara, navodi se u izveštaju.

Američki proizvođači drže 59 odsto tržišta i ubeležili su promet od 246 milijardi dolara, za 7,2 odsto veći nego godinu dana ranije.

"To je značajno povećanje za godinu dana, s obzirom na već visok nivo američke prodaje", rekla je direktorka SIPRI za program transfera oružja i vojnih izdataka Od Fleran.

Američke kompanije imale su koristi od odluke administracije predsednika Donalda Trampa da modernizuje oružane snage, kako bi se učvrstila pozicija SAD prema Kini i Rusiji.

Rusija je druga po proizvodnji oružja, i drži 8,6 odsto tržišta ispred Velike Britanije sa udelom od 8,4 odsto i Francuske sa 5,5 odsto.

Izveštaj nije uključio Kinu, jer nije bilo dovoljno podataka, ali se procenjuje da su među 100 najvećih proizvođača oružja na planeti i između tri i sedam kineskih firmi. Kina, kako se navodi, od 2013. troši 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

Dve vodeće evropske kompanije, Erbas i MBDA, takođe su odgovorile na "tražnju zbog stalnih oružanih sukoba i ozbiljnih tenzija u više regiona", rekla je Fleran.

Istovremeno je vodeća ruska firma Almaz-Antei skočila na deveto mesto na listi najvećih proizvođača oružja u svetu sa prometom od 9,6 milijardi dolara, za 18 odsto većim nego u 2017.

"Taj rast zasnovan je ne samo na snažnoj domaćoj tražnji, već i na kontinuiranom rastu prodaje oružja drugim zemljama, posebno izvozu sistema S-400", navodi se u izveštaju Stokholmskog instituta.


Turska kupuje upkos pretnjama

Jedan od kupaca tih sistema je i članica NATO, Turska, koja se odlučila na kupovinu uprkos američkoj pretnji sankcijama.

Turska industrija oružja ima dve kompanije među 100 najvećih, sa prometom od 2,8 milijarde dolara, za 22 odsto većim nego u prethodnoj godini.

Turska je "vođena ciljem da bude samodovoljna u snabdevanju oružjem i zato razvija proizvodnju oružja u svim segmentima: kopneni sistemi, vazdušni, mornarički, rakete", rekla je Fleran. "Turska je i uključena u trajni oružani sukob sa Kurdima i to takođe povećava tražnju oružja", dodala je ona.

Najveći svetski proizvođač oružja i dalje je američki Lokid Martin, koji tu poziciju drži od 2009, i koji je u 2018. godini ostvario promet od 47,3 milijarde dolara. Prodaja Lokid Martina pokriva 11 odsto svetskog tržišta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=09&nav_id=1628348)

Putin: Jača pozicija Rusije na globalnom tržištu oružja
Tanjug 16.12.2019.

Pozicija Rusije na globalnom tržištu oružja jača, uprkos pojačanom režimu sankcija i nelojalnoj konkurenciji, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

Izvoz ruskog naoružanja i vojne opreme raste, ove godine isporučeno je oružja i opreme vredne 13 milijardi dolara, rekao je Putin i dodao da je to više od dve milijarde dolara u odnosu na isti period prošle godine, preneo je TASS.

- Pozicija Rusije na globalnom tržištu oružja jača, uprkos pojačanom režimu sankcija i nelojalnoj konkurenciji - istakao je Putin. Putin je dodao da situaciju na tržištima oružja treba stalno analizirati i da treba voditi računa o promenljivim zahtevima kupaca.

- Potrebno je stalno analizirati stanje na regionalnim tržištima, u realnom vremenu, uzimajući u obzir promenljive zahteve kupaca i udovoljavajući njihovim rastućim zahtevima - rekao je predsednik Rusije. On kaže i da su narudžbine za rusko naoružanje generalno stabilne i iznose preko 50 milijardi dolara.

- Velika potražnja za domaćim odbrambenim proizvodima je ozbiljan podsticaj za poboljšanje oblika i metoda rada i zadržavanje vodećih pozicija u ovom segmentu visoke tehnologije - dodao je Putin.

Izvor: www.blic.rs

Nemci premašili rekord u izvozu oružja, najveći kupac je iznenađenje


Dosadašnji rekord u izvozu nemačkog oružja iz 2015. je premašen još sredinom decembra.

Do tada je izvezeno oružja u vrednosti od 7,95 milijardi evra. To je odgovor na tradicionalni godišnji upit poslanika Zelenih i Levice.

A oni, takođe tradicionalno, uvek negoduju zbog toga što se dozvoljava izvoz nemačkog oružja u zemlje za koje bi se teško moglo reći da su primer demokratije. Tako je recimo u Egipat dogovorena isporuka oružja u vrednosti od 802 miliona evra, a u igri su opet bili i Ujedinjeni Arapski Emirati koji su naručili oružja i vojne opreme u vrednosti od 207 miliona, piše Dojče vele.

Ali iznenađenje je to što je ove godine apsolutni rekorder u uvozu nemačkog oružja: Mađarska. Naravno, ta zemlja je članica NATO i ona nema velikih problema s dozvolom izvoza, ali svakako da čudi obim kupovine od milijardu i 770 miliona evra koje je vlada u Budimpešti potrošila na kupovinu nemačkog oružja.

To je inače mađarski premijer Viktor Orban i najavio u svom govoru održanom ovog maja: "Odbrana Mađarske nije zadatak ni NATO, niti EU. To je naš zadatak. Nema snažne Mađarske bez snažne vojske. Nacija koja nije sposobna da odbrani svoju zemlju, nije ni zaslužila svoju zemlju", izjavio je Orban. Već tada je najavio da će Mađarska udvostručiti svoje izdatke za odbranu.

Prošle, 2018. godine, Mađarska je za odbranu izdvajala 1,15 odsto BDP, što znači da će ona ubuduće da izdvaja čak i više od dva odsto, koliki je zahtev za sve zemlje NATO i na čemu naročito insistira američki predsjednik Donald Tramp.

Mađari su se zato upustili u kupovinu i u Nemačkoj. Još prošlog decembra Mađarska je potpisala sporazum s koncernom "Kraus-Mafaj Vegman" (KMW) za isporuku 44 tenkova "Leopard 2 A7+" i 24 oklopne haubice tipa "2000". Osim toga, ona kupuje i brdske tenkove tipa "Vizent 2" i pontonske mostove tipa "Leguan". Naručena su i teška vojna transportna vozila, kao i druga vojna oprema.

Isporuka je planirana za period između 2021. i 2025, a sve je deo programa reforme mađarskih oružanih snaga i napuštanje sovjetske opreme koju je ta zemlja decenijama koristila kao članica Varšavskog sporazuma.

Kako objašnjava stručnjak za pitanje naoružanja Otfrid Nasauer iz berlinskog Informativnog centra za transatlantsku bezbednost, Mađarska nije jedina zemlja u kojoj Nemci uspešno prodaju svoje oružje. Ono odlazi i u Litvaniju, Bugarsku i Rumuniju.

Nasauer pritom smatra da nije u potpunosti bez problema toliku količinu oružja prodavati Mađarskoj, zemlji u kojoj je vlada očigledno desničarska i nacionalistička. To će svakako imati posledice u regionu, ali je još veći problem to što se povećava osećaj pretnje u zemljama koji nisu daleko od Rusije, ocenio je Nasauer.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1635714)

[attachment=1]


[attachment=2]

А ти још окачио слику "брдског тенка" на језеру... па где ти је поштовање за новинаре... ;D

;D

Pa dobro, šta vi mislite da dobijete kada upišete Bergepancer u gugl translejter??? Nešto u vezi sa planinama, brdima i tenkovima... Dakle? ;D ;D

 "Odbrana Mađarske nije zadatak ni NATO, niti EU. To je naš zadatak. Nema snažne Mađarske bez snažne vojske. Nacija koja nije sposobna da odbrani svoju zemlju, nije ni zaslužila svoju zemlju", izjavio je Orban.

из дана у дан показује да је врло паметан и свестан човек.

Zbog rekordnog izvoza oružja trzavice u nemačkoj vladajućoj koaliciji


Prošle godine su nemačke vlasti odobrile firmama izvoz oružja i vojne opreme u vrednosti od osam milijardi evra – to je rekord.

Mnoge stranke pak kritikuju to što se sve više izvozi u diktature i zemlje koje vode ratove.

Nemačka vlada je 2019. postavila novi rekord – izdala je dozvole za izvoz oružja i vojne opreme u iznosu od više od osam milijardi evra. U poređenju s 2018. godinom je ukupna vrednost odobrenog izvoza gotovo udvostručena – sa 4,8 na 8,015 milijardi. Od toga trećina otpada na izvoz oružja, a ostalo je vojna oprema.

To proizlazi iz odgovora nemačkog Ministarstva privrede na poslaničko pitanje stranke Zelenih. Ne radi se o vrednosti zaista proizvedenog i izvezenog oružja, već o dozvolama za njegov izvoz u skoroj budućnosti.

Posebno je porasla prodaja takozvanim "trećim zemljama" – ona je za gotovo milijardu evra veća i čini 44 odsto nemačkog izvoza. "Treće zemlje" su one koje nisu članice EU i NATO.


Oružje diktaturama

Izvoz oružja u treće zemlje je u Nemačkoj sporan zbog učestalih kršenja ljudskih prava u nekima od njih, kao i jer su neke umešane u regionalne ratove. Do sredine decembra se među deset najvažnijih kupaca nemačkog oružja bili Alžir, Egipat, Ujedinjeni Emirati, Katar i Indonezija. No najviše dozvola je izdato za izvoz oružja u Mađarsku, čija vlada je najavila znatno povećanje vojnih izdataka.

Rekordni porast odobrenja za izvoz ministar privrede Peter Altmajer objašnjava dugim razdobljem formiranja nove vlade u Nemačkoj, zbog čega se nakupilo puno zahteva nemačkih proizvođača oružja i vojne opreme koje je trebalo odraditi.

Ovaj rekordni izvoz mogao bi da dovede do novih trzavica unutar velike koalicije između Demohrišćana (CDU) i Socijaldemokrata (SPD). Zamenik šefa poslaničke grupe SPD Seren Bartol je zatražio da se pooštre pravila po kojima se odobrava izvoz oružja. „Nemačko oružje se može prodavati samo našim bliskim partnerima, a nikako zemljama koje vode ratove“, smatra Bartol.

"Potpuno je neprihvatljivo koliko često se nemačko oružje pojavljuje u kriznim područjima i diktaturama", izjavio je novi šef SPD Norbert Valter-Borjans.

Stranke Zelenih i Levica već dugo se zalažu za restriktivnu politiku izvoza. Stručnjakinja za spoljnu politiku iz Levice, Sevim Dagdelen, zatražila je zakonsku zabranu izvoza oružja.

"Politička načela nemačke vlade nisu vredna ni papira na kojem su napisana. Ove rekordne brojke samo potvrđuju prljavu realnost", kaže Dagdelen.

Posebno iznenađenje je to što je najveći kupac nemačkog oružja u 2019. bila – Mađarska.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=11&nav_id=1640622)

Rusiji duguju tri milijarde dolara za naoružanje


Zemlje koje Rusiji duguju novac za vojnu tehniku koja im je isporučena prethodnih godina, počinju da vraćaju dugove.

Neimenovani izvor iz oblasti vojno-tehničke saradnje navodi se da su se dugovi nagomilali zbog transakcija u američkoj valuti.

"Sada je platni sistem regulisan, odustajemo od dolara i prelazimo na nacionalne valute, uključujući i evro", navodi se u saopštenju.

Prema nezvaničnim podacima, zemlje koje uvoze rusko oružje duguju Rusiji oko tri milijarde dolara, piše Sputnjik.

U SAD je na snazi Zakon o suprotstavljanju neprijateljima Amerike pomoću sankcija, koji predviđa uvođenje sankcija protiv ruskog odbrambeno-industrijskog kompleksa, kao i protiv zemalja koje kupuju rusko naoružanje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=20&nav_id=1644164)

Kipar kupuje војну опрему vrednu 240 miliona evra


Kipar je potpisao ugovor sa Francuskom o kupovini vojne opreme vredne 240 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje, čime su potvrđeni raniji natpisi francuskih medija.Ministarstvo ističe da zbog osetljive prirode ovog pitanja, koje potpada pod nacionalnu bezbednost, neće otkrivati sve informacije u vezi sa sporazumom, piše list "Katimerini".

Ministarstvo odbrane je potpisalo sporazume s ciljem modernizacije raketa zemlja-zemlja, kao i za novi francuski protivvazdušni sistem odbrane kratkog i srednjeg dometa.

Francuski nosač aviona "Šarl de Gol" pozicioniran je u vodama kod grada Limasola.

Takođe, jedan od šest brodova u pratnji nosača aviona francuska fregata "Ševalije Pol" nalazi se nedaleko od turskog broda za istraživanje gasa i nafte "Javuz", u graničnom području dve zemlje.

Francuski list "La tribun" objavio je ranije da je Kipar potpisao sporazum sa francuskom kompanijom MBDA za kupovinu raketa "mistral" zemlja-vazduh i "Eksoset", raketa protiv brodova po ceni od 240 miliona evra.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/kipar-kupuje-vojnu-opremu-vrednu-240-miliona-evra/v8db8wv)

Indija kupuje naoružanje od SAD, vrednost tri milijarde dolara


Indija planira da kupi američko naoružanje u vrednosti od tri milijarde dolara, izjavio je američki predsednik Donald Tramp drugog dana svoje posete toj zemlji.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Nju Delhiju sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, šef Bele kuće je podsetio da je Amerika uspešno sarađivala i sa zvaničnim Islamabadom u borbi protiv terorizma u Pakistanu, prenosi Rojters.

Dva lidera su najavila da će biti potpisan trgovinski sporazum, kao i da će nastaviti razgovore o sveobuhvatnom trgovinskom sporazumu između Indije i SAD.

Tramp je razgovarao sa indijskim predsednikom Modijem, koga je nazvao "dragim prijateljem", o značaju uvođenja bezbedne 5G komunikacione mreže u Indiji uoči planiranog konkursa za korišćenje javnih frekvencija.

SAD su zabranile saradnju sa kompanijom Huavej uz obrazloženje da oprema iz ponude te kineske kompanije može biti korišćena za špijunažu. Ovu tvrdnju negirali su i kompanija i zvanični Peking, ali bi Indija, čije telekomunikacione kompanije već duže vreme sarađuju sa kineskim proizvođačima, tek trebalo da se izjasni o tom pitanju.

Američki predsednik je obelodanio da su SAD potpisale sa Indijom ugovor o prodaji napredne vojne tehnologije i opreme, uključujući helikoptere, ukupne vrednosti od preko 3 milijarde dolara i ocenio da je postignut napredak ka postizanju tzv. sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma između dve zemlje nakon susreta na vrhu.

Tramp se u ime svoje supruge Melanije zahvalio na "veličanstvenoj dobrodošlici" koja joj priređena. Idijski premijer rekao je da je sa svojim gostom imao plodnu razmenu mišljenja o brojnim pitanjima, uključujući vojnu, energetsku i tehnološku saradnju Indije i SAD i najavio nastavak razgovora.

Premijer Modi je podsetio da se sa američkim predsednikom sastao pet puta u proteklih osam meseci, ocenivši da je indijsko-američka saradnja "najznačajnije partnerstvo 21. veka".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=25&nav_id=1658889)

Poljska kupuje američke protivtenkovske rakete za 100 miliona $


Poljska vlada zaključila je sa Amerikom ugovor o isporuci 180 raketa i 79 lansirnih sistema "Javelin" za potrebe poljskih oružanih snaga, piše "Bild".

Vojni eksperti smatraju da rakete "Javelin" mogu da predstavljaju problem čak i za tako moderne ruske tenkove kao što su oni tipa "Armata".

Američke rakete su tako postale novo oružje u poljskoj vojnom arsenalu. Taj raketni sistem karakterističan je po tome što može da ga nosi jedan vojnik i da ispaljuje rakete iz sedećeg položaja. Reč je o protivtenkovskom naoružanju nove generacije. Rakete mogu da unište oklopna vozila i bunkere na rastojanju do dva kilometra, a u povoljnim uslovim i noću.

Prema navodima nemačkog lista, vrednost narudžbine iznosi oko 100 miliona dolara. "Bild" podseća da je Amerika ranije tim istim raketnim sistemom snabdevala i Ukrajinu, Gruziju i baltičke zemlje.

Zabrinutost poljske vlade zbog potencijalne ruske agresije glavni je razlog najobimnijeg plana modernizacije vojske još od pada komunizma, piše Sputnjik. Do 2035. godine vojni rashodi će porasti na 2,5 odsto BDP-a (sada iznose dva odsto).

Trenutno, poljska vojska je pretežno opremljena zastarelom vojnom tehnikom još iz sovjetskog doba.

Pre ugovora o raketama "Javelin", Varšava je zaključivala ugovore i o kupovini 32 lovca F-35, raketa "Patriot", "HIMARS", raketa malog dometa "ATACMS", helikoptera "Blek hok" i dronova "Blekdžek".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=08&nav_id=1663912)

Lista 10 najvećih izvoznika oružja


Obim svetske prodaje oružja u periodu 2015-2019. povećan je za 5,5 odsto u odnosu na prethodni petogodišnji period.

Najznačajniji rast pokazale su Sjedinjene Američke Države i Francuska, navodi se u godišnjem izveštaju Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

U prvu petorku po obimu izvoza oružja ušle su Sjedinjene Države, Rusija, Francuska, Nemačka i Kina.

Najznačajniji rast prodaje u poslednjih pet godina, u poređenju sa periodom 2010-2014. pokazale su Sjedinjene Države (23 odsto) i Francuska (72 odsto). Istovremeno, obim izvoza ruskog oružja za navedeni period je, prema podacima SIPRI-ja, smanjen 18 odsto.

"Smanjenje obima isporuka ruskog oružja u Indiju (glavnog kupca oružja iz Rusije) dovelo je do naglog pada obima ruskog izvoza oružja. Povećanje ruskog izvoza oružja u Egipat i Irak nije moglo da nadoknadi pad ukupne prodaje u periodu 2015–2019", navodi se u izveštaju Aleksandre Kuimove, istraživača u SIPRI-jevom Programu za oružje i vojne izdatke.

U prošlogodišnjem izveštaju Instituta o izvozu oružja za 2014-2018. godinu već se govorilo o smanjenju obima isporuka ruske odbrambene industrije za 17 odsto. Pres-služba Rosteha tada je saopštila da ti podaci nisu tačni, jer je u poslednjih deset godina porasla prodaja u oblasti vojno-tehničke saradnje, piše Sputnjik.

Prema novom izveštaju, Južna Koreja se prvi put našla na spisku deset najvećih izvoznika oružja, a njena prodaja porasla je za 143 odsto u poređenju sa periodom 2010-2014.

Izvoz oružja iz Izraela porastao je za 77 odsto i dostigao rekordan nivo.

Izvoz oružja na Bliski istok se u periodu 2015-2019. povećao za 61 odsto. Najveći uvoznik u ovom regionu je Saudijska Arabija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=09&nav_id=1664092)

Malo detaljniji izveštaj ...

...


Dok se krize rasplamsavaju, oružari trljaju ruke: Izveštaj SIPRI o trgovini naoružanjem u svetu


Amerikai dalje drži neprikosnoveno prvo mesto kao najveći proizvođač i izvoznik oružja u svetu, stoji u izveštaju stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI, koji obuhvata period od 2015. do 2019. godine.

Po izvozu su ispred Rusije, Francuske i Nemačke, ali su im se, po proizvodnji Kinezi približili. Kina je postala drugi najveći proizvođač naoružanja u svetu, pošto su pretekli Rusiju, koja je sada na tređem mestu, ali je Peking i dalje peti po prodaji oružja drugim zemljama.

Novi izveštaj stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI, objavljujući nove podatke u vezi sa svetskim kretanjima u proizvodnji i trgovini oružjem, ujedno ističe da SAD, Kina, Saudijska Arabija, Indija i Francuska zajedno za oružje izdvajaju više novca od svih drugih zemalja sveta.

- Vizija sveta bez atomskog naoružanja stvar je prošlosti. U različitim zemljama sveta razvija se novo nuklearno oružje - ističe SIPRI.

Institut uočava da je 100 najvećih firmi za proizvodnju oružja prošle godine povećalo promet za skoro pet odsto, pri čemu na naoružavanju najmanje štedi Saudijska Arabija, koja je najveći kupac na svetu.

U kriznom području Bliskog istoka prodato je čak 61 odsto više oružja poslednjih pet godina nego pet godina pre toga, zbog čega analitičari strahuju da se povećava opasnost od sukoba Rijada i Teherana.

SAD su povećale izvoz oružja za čak 23 odsto, i to najviše u Saudijsku Arabiju i u Ujedinjene Arapske Emirate. Preko trećine oružja, kojim se trguje širom sveta, dolazi iz SAD.

Rusija, kao drugi najveći svetski trgovac oružjem, zaostaje za SAD. Prodaja ruskog oružja se, prema podacima SIPRI, smanjila za 18 procenata poslednjih pet godina. S druge strane, Francuska je postala treći najveći trgovac oružjem - sa 72 odsto više izvezenog naoružanja i borbene opreme nego u poslednjih pet godina.

Nemačka je na četvrtom mestu među najznačajnijim svetskim izvoznicima oružja. Ona je jedna od pet zemalja čiji izvoz predstavlja više od tri četvrtine globalne trgovine oružjem i vojnom opremom.

Nemačka vlada tvrdi kako vodi "restriktivnu" politiku izvoza oružja, iako je između 2015. i 2019. godine izvoz porastao za 17 odsto. Od jeseni 2018. Nemačka, međutim, ne izvozi oružje Saudijskoj Arabiji, kao odgovor na ubistvo saudijskog novinara Kašogija, ali isporučuje značajne količine oružja zemljama koje nisu članice NATO.

SIPRI procenjuje da je obim međunarodne trgovine oružjem između 80 i 100 milijardi američkih dolara godišnje. Tako trgovina oružjem i vojnom opremom čini manje od jednog procenta svetske trgovine.

izvor (https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:852007-Dok-se-krize-rasplamsavaju-oruzari-trljaju-ruke-Izvestaj-SIPRI-o-trgovini-naoruzanjem-u-svetu)

Indija kupuje 400 ruskih tenkova T-90S


Indija je donela odluku o kupovini još 400 ruskih tenkova T-90S, koji se proizvode u zemlji po ruskoj licenci.

"Oružane snage Indije donele su odluku da kupe još 400 tenkova T-90S, koje oni proizvode po ruskoj licenci. Mi smo prošle godine potpisali dodatni sporazum o produženju licence do 2028. godine", saopštio je šef Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Dmitrij Šugajev.

Ministar industrije i trgovine Denis Manturov je početkom februara saopštio da je Rusija potpisala sa Indijom ugovor o produženju programa licencne proizvodnje T-90S do 2028. godine.

Inače, T-90 je glavni ruski borbeni tenk treće generacije, a razvijen je na bazi T-72. Dobio je ime Vladimir, u čast glavnog konstruktora tenka Vladimira Potkina, a "vatreno kršenje" je prošao u Siriji. Od 2001. do 2010. godine to je bio najprodavaniji glavni borbeni tenk u svetu, prenosi Sputnjik.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=17&nav_id=1667117)

Kupovinom od 17 milijardi $ Turska među pet najvećih uvoznika ruskog oružja


Turska se po prvi put našla među pet najvećih uvoznika ruskog naoružanja, na osnovu nabavki ostvarenih tokom protekle godine.

Rusija i Turska uskoro bi mogle potpisati ugovor o isporuci drugog kontigenta ruskih protivraketnih sistema S-400, izjavio je danas Šugajev i dodao da to podrazumeva određeno učešće turskih partnera u proizvodnom procesu.

To je saopštio direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Dmitrij Šugajev.

"Prvi put je Turska ušla u petorku najvećih uvoznika ruskog oružja prošle godine. Tokom 2019. zaključeni su ugovori u vrednosti od 17 milijardi dolara", rekao je Šugajev.

Najveći uvoznici ruskog oružja, pored Turske, sada su Indija, Kina i Egipat. Peta država nije navedena, piše Sputnjik.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je nedavno najavio da će ruski sistemi S-400 biti uvedeni u upotrebu u aprilu.

Isporuke najnovijih ruskih sistema PVO S-400, što je izazvalo krizu u odnosima Turske i SAD, počele su sredinom jula prošle godine. Zvanični Vašington je zahtevao da Turska odustane od tog ugovora i da umesto S-400 uzme američke sisteme Patriot, preteći da će zaustaviti ili potpuno otkazati prodaju aviona F-35 Turskoj i da će uvesti sankcije. Ankara to nije prihvatila.

Rusija i Turska uskoro bi mogle potpisati ugovor o isporuci drugog kontigenta ruskih protivraketnih sistema S-400, izjavio je danas Šugajev.

"Verujem da ćemo drugi ugovor zaključiti u dogledno vreme u budućnosti. To podrazumeva određeno učešće turskih partnera u proizvodnom procesu", rekao je Šugajev u intervjuu za televizijski kanal Rosija-24.

Kako je preneo Tas, on je rekao da su sva tehnička pitanja rešena i da će sporazum biti obostrano povoljan i bez ikakve štete za rusku stranu.

"Mi poštujemo nacionalne interese", naglasio je Šugajev. Prvi kontigent protivraketnih sistema S-400 već je na teritoriji Turske, a turski stručnjaci su obučeni za rukovanje njima.

"Pitanje je sada kada će Turska doneti odluku o njihovom raspoređivanju. To im je prioritet", dodao je Šugajev.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=16&nav_id=1666995)

Putin: Rusija mora da zadrži vodeću poziciju u izvozu oružja
Tanjug 10.04.2020.

Trenutna situacija sa novim korona virusom zahteva fleksibilne promene u oblasti vojno-tehničke saradnje kako bi Rusija zadržala vodeću poziciju u izvozu odbrambenog oružja, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sednice o vojno-tehničkoj saradnji sa predstavnicima stranih država.

On je istakao je da je medjunarodna konkurencija u sferi vojno-tehničke saradnje veoma velika, a da širenje infekcije izazvane korona virusom koja utiče na globalnu ekonomiju stvara dodatne rizike, preneo je TASS.

"U vezi sa tim, moraćemo da izvršimo fleksibilne i brze promene u oblicima i metodama našeg rada i pronađemo efikasnije načine za održavanje vodeće pozicije Rusije u izvozu vojnih proizvoda", izjavio je predsednik Rusije.

Izvor: www.blic.rs

Rusi planiraju da izvezu amfibijsko oklopno vozilo "bumerang" za milijardu dolara


Ruska vojna kompanija Rosoboroneksport počela je da promoviše najnovije oklopno borbeno vozilo na platformi "bumerang" na stranim tržištima.

To je saopštio generalni direktor kompanije Aleksandar Mihejev.

Vojno amfibijsko vozilo "bumerang" omogućava realizaciju širokog spektra zadataka u ratnim i mirnodopskim uslovima. Koristi se za odbijanje napada protivnika, zaštitu državnih granica i tokom borbe protiv terorističkih grupa, ali i prilikom pružanja pomoći stanovništvu u slučaju prirodnih katastrofa.

"Platforma je jedinstvena, jer pruža mogućnost da se na njenoj bazi naprave vozila s najširim spektrom primene, opremljena raznovrsnim naoružanjem i opremom", rekao je Mihejev.

Kako je istakao, interesovanje za vozilo već su pokazale države Afrike, Bliskog istoka, Jugoistočne Azije i Zajednice nezavisnih država.

"Procenjujemo da će u dogledno vreme biti izvezena vozila u vrednosti od oko milijardu dolara", zaključio je Mihejev.

iyvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=24&nav_id=1677789)

Turska naručila od Rusije oružje u vrednosti od milijardu dolara


Direktor Federalne službe Rusije za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev rekao je da je Turska naručila od Rusije oružje u vrednosti od milijardu dolara.

"Možemo da konstatujemo da vrednost narudžbine Turske iznosi milijardu dolara", rekao je Šugajev u intervjuu za tursku TV stanicu Ekoturk.

Šugajev je rekao i da su pregovori o drugoj partiji S-400 s Turskom u naprednoj fazi i da Moskva očekuje konačni odgovor Ankare.

"Imajući u vidu ograničenja, uvedena zbog pandemije virusa korona, nije zahvalno praviti prognoze o rokovima za zaključenje tog ugovora. Ipak, razgovori o isporuci druge partije S-400 su u naprednoj fazi i mi čekamo konačni odgovor turske strane", naveo je Šugajev, prenosi Sputnjik.

On je najavio i saradnju dve zemlje na izradi PVO sistema i vazduhoplovne tehnike. "Verujem da se potencijal za saradnju time ne iscrpljuje", ocenio je Šugajev.

Turska je među pet najvećih uvoznika ruskog naoružanja, na osnovu nabavki ostvarenih tokom protekle godine. Tokom 2019. zaključeni su ugovori u vrednosti od 17 milijardi dolara.

Najveći uvoznici ruskog oružja, pored Turske, sada su Indija, Kina i Egipat.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=06&dd=02&nav_id=1690612)

"Posao stoleća": Italija prodaje Egiptu oružje za devet milijardi dolara


Italijanska vlada se sprema da proda Egiptu oružja u vrednosti od devet milijardi evra, piše dnevni list "Il Fato Kotidijano".

Već je odobrena prodaja dva broda i Egipat ostaje najveći kupac italijanskog oružja.

Tim povodom zajedničkim saopštenjem oglasile su se organizacije i udruženja civilnog društva koje "posao stoleća" ocenjuju "neprihvatljivim, skandaloznim i otvoreno suprotnim vladajuem zakonu Italije".

Zakon, navodi se u saopštenju, ne samo da izričito zabranjuje izvoz naoružanja u zemlje čije su vlade odgovorne za utvrđena kršenja međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, već i propisuje da izvoz i prodaja naoružanja moraju biti u skladu s spoljnom odbrambenom politikom Italije.

Prodaja oružja Egiptu je, po njihovoj oceni, upitna iz najmanje dva razloga: Vlada egipatskog predsednika Abdel Fatah Al Sisija ima u Libiji ulogu suprotnu interesima Italije, ali jos više zbog kršenja ljudskih prava.

Naime, pre četiri godine u Kairu je uhapšen, mučen i ubijen italijanski student-postdiplomac Džulio Redženi, a krivci još uvek nisu pronađeni, a po nekim indicijama u ubistvo su umešane egipatske tajne službe.

Mediji podsećaju na još svežiji slučaj studenta iz Italije, egipatskog porekla, Patrika Zakija, koji je u Egiptu uhapšen za vreme školskog raspusta prošle godine, i još uvek se nalazi u zatvoru uprkos apelima međunarodnih organizacija za ljudska prava i italijanske diplomatije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=06&dd=09&nav_id=1693200)

Prema nekim izvorima sa neta, Egipat idu dve fregate klase Bergamini: F 598   Spartaco Schergat i F 589 Emilio Bianchi. Umesto ova dva broda biće izgrađeni novi za MM.

Nemačko oružje - samo za "dobre"?


Nemačka decenijama krši sopstvene principe kada je u pitanju izvoz oružja, pokazuje nova studija.

Nemačko oružje se koristi u građanskim ratovima ili je u rukama policije koja ratuje protiv svojih građana.

"Nemačka odobrava izvoz i izvozi oružje i vojnu opremu u ratne i krizne zemlje, države u kojima se krše ljudska prava ili regione u kojima vladaju napetosti", piše u studiji Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK), urađenoj po nalogu nevladine porganizacije Grinpis, piše Dojče vele (DW).

Studija ispituje kome su nemačke firme - uz odobrenja vlasti - izvozile oružje od 1990. godine i da li su pri tome poštovani kriterijumi Evropske unije.

U tim smernicama se recimo države članice pozivaju da vode računa o "ljudskim pravima i humanitarnom međunarodnom pravu", kao i održavanju "mira, bezbednosti i stabilnosti" u regionu u koji se ratna oprema izvozi.

Nije tajna da je nemačko oružje, međutim, završavalo tamo gde ne bi smelo. Tako je meksička policija 2014. koristila nemačke automatske puške G-36 (Hekler & Koh) u masakru nad studentima koji su protestovali. I u Jemenu, gde godinama besne građanski rat i humanitarna kriza, koristi se oružje made in Germany.


Odobrenja šakom i kapom

U Zapadnoj Nemačkoj je od 1971. postojala načelna zabrana da se oružje izvozi u zemlje koje nisu članice NATO, no od tada je, kako se kritikuje u studiji, to jasno pravilo zamenjeno komplikovanim procesom.

Danas u "spornim" slučajevima poslednju reč ima Savezni savet za bezbednost koji predvodi kancelarka, a u njemu su još ministri iz nekoliko resora. Kako se navodi u studiji, u pojedinim fiskalnim godinama taj Savet odobri i oko 60 odsto zahteva proizvođača oružja za izvoz u zemlje koje nisu članice EU ili NATO.

Prema procenama stokholmskog instituta SIPRI, Nemačka je prošle godine bila četvrti svetski izvoznik naoružanja sa 5,8 odsto udela u svetskom tržištu. Daleko najviše izvoze SAD, slede Rusija i Francuska.

Samo u prvom kvartalu ove godine je odobren izvoz nemačkog oružja u vrednosti od 1,16 milijardi evra. U redovne i izdašne kupce nemačkog oružja, sve do tenkova i podmornica, broje se Egipat, Alžir, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Emirati.

"Nemačko oružje se sistematski pojavljuje u kriznim oblastima u rukama diktatora", kritikuje Aleksander Lurc, stručnjak za razoružavanje iz Grinpisa.

On tvrdi da se političkim odlukama sistematski rastežu crvene linije zapisane u zakonima i smernicama EU.


Levica traži potpunu zabranu izvoza

Ministarstvo ekonomije, koje ima glavnu reč u davanju odobrenja za izvoz, nije komentarisalo studiju. Na pitanje agencije AFP, jedan portparol je samo rekao da Vlada sprovodi "restriktivnu i odgovornu" politiku izvoza naoružanja, prenosi DW.

Drukčije misli poslanica nemačke Levice Sevim Dagdelen. "Čitav sistem kontrole je bolestan, bez obzira na to koja je koalicija na vlasti", rekla je ona za AFP. Podsetila je na zahtev njene poslaničke grupe - da se sasvim zabrani izvoz oružja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=07&dd=20&nav_id=1708974)

Rusko naoružanje se plaća i palminim uljem


Iako Vašington preti sankcijama, azijske države su zainteresovane za kupovinu ruskog oružja.

Rusija je sve svoje snage usmerila na prodaju naoružanja Jugoistočnoj Aziji, kako bi ojačala ekonomiju i diplomatske odnose, iako je već neko vreme pod sankcijama Zapada, piše japanski Nikei ejžan rivju (Nikkei).

Ambasador Rusije u Džakarti, Ljudmila Vorobjova, je izrazila veliku nadu da će Indonezija kupiti ruske lovce Su-35. Vlada Indonezije je još 2018. godine potpisala ugovor za kupovinu 11 aviona u vrednosti od 1,1 milijardi dolara, bez obzira što je Amerika zapretila većim sankcijama prema Džakarti ako se realizuje kupovina.

"Sankcije ne mogu da utiču na kupovinu kvalitetnog ruskog naoružanja", izjavila je Vorobjova novinarima.

Indonezija razmatra kupovinu Su-35S kao svojih novih lovaca. Na taj način bi pratila Moskvu i Vašington, prenosi Sputnjik.

Svoju saradnju sa Rusijom na temu naoružanja je potvrdio i Vijetnam 3. jula na onlajn sastanku. Pored toga, Rusija je u januaru isporučila tenkove Laosu.

Prema informacijama Stokholmskog međunarodnog instituta, Rusija je prodala 28 odsto od svog naoružanja koje je planirala za zemlje Azije u periodu 2010-2019. godine.

Prodaja u Americi je sa 23 pala na 18 odsto. Uspešnija je bila Kina, koja je za poslednjih 20 godina udvostručila izvoz naoružanja, ali Peking i dalje zaostaje za Moskvom za 8 odsto. Prema navodima autora, članka rusko oružje je jeftinije od američkog i evropskog.

Indonezija i Tajland su periodu virusa korona smanjili troškove za kupovinu naoružanja, dok Kina povećava vojnu aktivnost u Južnom kineskom moru, tako da je naoružanje iz Rusije privlačno.

"Rusija ima fleksibilan stav na temu načina plaćanja, što za nju predstavlja prednost", rekao je direktor sektora političkih istraživanja japanskog Nacionalnog instituta odbrane Sindzi Hiodo.

Indonezija planira da polovinu iznosa na ime kupovine Su-35 plati izvozom palminog ulja, gume i drugih proizvoda.

Moskva planira da podigne ekonomsku moć izvozom naoružanja u Jugoistočnu Aziju. Na taj način razvija i saradnju sa više strana u nadi da će se odnosi Amerike i Kine uskoro pogoršati.

Takođe, rukovodilac Rosteha Sergej Čemezov je u razgovoru s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom saopštio da je izvršena prva isporuka Turskoj, a u pitanju je protivraketni sistem S-400 Trijumf.

Prema njegovim rečima, vrednost ugovora je 2,5 milijardi dolara. "To je prvi veliki ugovor koji smo sklopili sa državom članicom NATO", citira Čemezova pres-služba Kremlja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=02&nav_id=1713879)

Kako bi osigurala nesmetan izvoz i prodaju svog naoružanja i vojne opreme, SAD su spremne da počnu sa odobravanjem kredita i pozajmica stranim vladama kod američkih banaka, kao i sa reprogramiranjem preostalih dugova napravljenih po toj osnovi.


Izvor: CLICK (https://www.defensenews.com/pentagon/2020/08/04/to-keep-weapon-sales-in-place-us-offers-new-options-for-payment/)

И ова врста трговине се пребацила на "модерне" маркетиншке трикове: "акција", "платиш две добијеш три" и сл... Још да уведу, како се оно зваше "црни петак" и биће као и свака друга трговина...

Tajvan pregovara sa SAD o nabavci oružja
Tanjug 13.08.2020.

Tajvan pregovara sa SAD o nabavci podvodnih mina, kao i krstarećih raketa za obalnu odbranu, izjavila je danas tajvanska ambasadorka u SAD Sijao Bi-kim.

Sijao je rekla da se Tajvan suočava sa "egzistencijalnim pitanjem preživljavanja, s obzirom da Kina polaže pravo na teritorijalni suverenitet nad ostrvom" i da je zato potrebno da proširi svoje asimetrične mogućnosti, prenosi Rojters.

- Ono što podrazumevamo pod asimetričnim mogućnostima je isplativo, ali dovoljno smrtonosno da posluži kao odvraćanje - da bilo kakvo razmatranje invazije postane vrlo bolno - rekla je Sijao. Ona je navela da Tajpej trenutno sarađuje sa SAD na pribavljanju niza hardvera, uključujući krstareće rakete koje bi delovale u kombinaciji s autohtonim raketnim sistemom na Tajvanu kako bi pružili bolju obalnu odbranu. Ambasadorka je rekla da je Tajvan takođe želeo da ojača odbranu na ostrvima svojim kontrolama u Južnom kineskom moru, za koja Peking tvrdi da pripadaju Kini.

- Za Tajvan, naš prioritet u preživljavanju uključuje izgradnju odbrane samog Tajvana, ali i ostrva koja Tajvan trenutno kontroliše u Južnom kineskom moru - rekla je Sijao.

Vašington je prekinuo zvanične veze sa Tajpejem 1979. godine u korist Pekinga, ali je i dalje najveći snabdevač oružja na Tajvanu i zakonom je obavezan da mu obezbedi sredstva za odbranu, podseća agencija.

Izvor: www.blic.rs

Indija napravila spisak sa 101 oružjem/oruđem čiji je uvoz zabranjen u sledećih 7 godina, a sve kako bi se omogućio razvoj sopstvenog naoružanja i time smanjila zavisnost od uvoza.


Izvor: www.defensenews.com

Rusija zaključila ugovore o izvozu oružja vredne pet milijardi dolara


Ruska državna kompanija za uvoz i izvoz vojnih tehnologija i usluga potpisala je ugovore u vrednosti od više od pet milijardi dolara za prodaju oružja.

Ove ugovore kompanija Rosoboroneksport je potpisala tokom prve polovine 2020. godine, saopštio je direktor kompanije Aleksandar Mihejev na plenarnom zasedanju foruma "Armija 2020".

"U prvih šest meseci uspeli smo da održimo komunikaciju sa našim partnerima. Potpisali smo ugovore vredne više od pet milijardi dolara. Obim saradnje omogućava nam da održavamo odnose sa 68 zemalja", precizirao je Mihejev.

Do kraja godine Rosoboroneksport će isporučiti oružje u inostranstvo u vrednosti od šest milijardi dolara, dodao je on.

Prema planu, 2020. godine kompanija bi trebalo da proda oružje u vrednosti od oko 13 milijardi dolara, prenosi Sputnjik.

"Ove godine ostalo je da izvršimo isporuke u vrednosti od više od 6 milijardi dolara kako bismo ispunili izvozne planove. Verujemo da ćemo uspeti", rekao je Mihejev.

Međunarodni vojno-tehnički forum "Armija", koji se 2020. godine održava šesti put, otvoren je u parku "Patriot" u Podmoskovlju.

Ove godine on će prvi put biti održan istovremeno sa Međunarodnim vojnim igrama, a osim toga, prvi put će se u okviru foruma održati poseban klaster ratne mornarice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=23&nav_id=1723095)

Stigao prvi zahtev za kupovinu ruskog tenka Sprut-SDM1


Rusija je dobila zahtev za jedini na svetu laki plutajući tenk Sprut-SDM1 od potencijalnog stranog kupca.

To je izjavio glavni konstruktor Specijalnog konstruktorskog biroa za mašinstvo ruske odbrambene korporacije "Rosteh" Sergej Abudolov.

"Već je stigla porudžbina od stranog kupca za laki plutajući tenk 'Sprut', koji je trenutno započeo sa državnim testiranjima. Do sada jedna od zemalja Bliskog istoka pokazuje ozbiljno interesovanje, ali se radi u nekoliko regiona", rekao je Abdulov.

On, međutim, nije precizirao iz koje zemlje je stigla porudžbina i o kom iznosu novca je reč.

"Rosteh" je pre nedelju dana najavio početak državnih testiranja "Spruta", podseća Sputnjik.

Laki plutajući tenk "Sprut-SDM1" je borbeno oklopno guseničeno plutajuće vozilo sa artiljerijsko-raketnim kompleksom naoružanja kalibra 125 milimetara, koje može da izvodi marševe na razdaljini od 500 kilometara bez dopune goriva.

Može da se prevozi na desantnim brodovima i avionima vojno-transportne avijacije, kao i da desantuje uz pomoć padobrana zajedno sa posadom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=28&nav_id=1725547)

https://youtu.be/nRc3EjGdX7o

Tramp: "Nemam ništa protiv toga da SAD prodaju oružje u Persijskom zalivu"


Američki predsednik Donald Tramp rekao je da nema ništa protiv toga da se savremeno oružje napravljeno u Americi prodaje zemljama Persijskog zaliva.

Do sada, SAD su se držale politike da ne prodaju napredno oružje zemljama Persijskog zaliva jer bi to moglo da potkopa vojnu prendnost Izraela. Podsetimo, SAD i Izrael su dugogodišnji saveznici.

Tramp je rekao da nema ništa protiv toga da se savremeno oružje napravljeno u Americi prodaje zemljama Persijskog zaliva, umesto što se prodaje jedino Izraelu u tom regionu, piše Sputnik news.

Ovo stanovište dolazi nakon što je Izrael za nekoliko nedelja sklopio dva mirovna sporazuma sa zemljama Zaliva - UAE i Bahreinom, navodno otvorivši put dugogodišnjoj želji Abu Dabija da kupi lovce F-35, mlaznjake EA-18G Growler, i bespilotne letelice Reaper.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=09&dd=15&nav_id=1733270)

уторак, 06.10.2020.

Турци љути на Канађане због забране куповине оружја

АНКАРА – Турска је данас оптужила Канаду да има двоструке стандарде, након што је Отава суспендовала извоз оружја у Турску.

Министар спољних послова Канаде Франсоа-Филип Шампањ саопштио је раније да је обуставио извоз оружја у Турску, која подржава Азербејџан у рату. Канађани истражују да ли се њихова технологија користи у сукобу између Азербејџана и Јерменије.

„Рекао сам људима из мог министарства да утврде да ли су наши дронови учествовали у ратним окршајима”, рекао је Шампањ, пренео је Танјуг.

Турска, која има војни споразум са Азербејџаном, оптужила је Канаду да ствара препреке поводом извоза војне опреме у Турску, као и да се не понаша у духу НАТО пакта, чији је члан. У изјави Министарства спољних послова Турске се наводи да та земља изузетно поштује обавезе које је потписала приликом куповине оружја. Додаје се да су Уједињене нације саопштиле да је Канада једна од држава која је помагала рат у Јемену. У оптужбама на рачун Канаде Турци кажу и да подржавају јерменску дијаспору.

„Наша очекивања од Канаде је да води политику која се своди на дупле стандарде, да не потпада под антитурски утицај и да не гледа своје уске политичке интересе”, пише у саопштењу.

Izvor: www.politika.rs

Šef Pentagona: Dve inicijative za obuzdavanje Rusije


Američki ministar odbrane Mark Esper govorio je o dvema inicijativama čiji je cilj obuzdavanje Rusije, ali i Kine.

Govoreći pred Atlantskim savetom Esper je rekao se prva inicijativa tiče jačanja odnosa sa saveznicima, dok se druga odnosi na modernizaciju trgovine oružjem. Kako je naveo, Amerika će uspostavljati i pratiti progres u odnosima sa svakim od saveznika.

Iako SAD imaju daleko više saveznika nego Kina i Rusija, rad sa saveznicima nije praćen u tom Ministarstvu na odgovarajući način.

„Veoma je teško unaprediti neki proces ako se ne prati progres“, konstatovao je Esper.

Esper je rekao i da SAD moraju da konkurišu Rusiji i Kini u odbrambenoj sferi  i da im ne dozvoli da osvoje deo tržišta u trećim zemljama.

Ruske i kineske državne kompanije često reaguju brže na zahteve potrošača, nego Amerika, rekao je šef Pentagona.

„Dok Peking i Moskva rade na širenju svog udela na tržištu naoružanja oni privlače druge zemlje u svoju mrežu bezbednosti i stvaraju izazov naporima Amerike da razvije sopstvene odnose s partnerima i otežavaju buduće američke operativne mogućnosti“, rekao je Esper, naglasivši da će Pentagon formulisati u većoj meri strateški pristup saradnji sa američkim proizvođačima oružja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010201123628920-sef-pentagona-dve-inicijative-za-obuzdavanje-rusije/)

Rusija izvozi pedeset novih modela vojne tehnike


Rusija namerava da u narednih 5-7 godina predstavi na svetsko tržište oko 50 novih modela vojne tehnike, saopštila je pres-služba ruske vojne korporacije Rosoboroneksport.

"Može se očekivati da će u narednih 5-7 godina Rosoboroneksport predstaviti na svetsko tržište oko 50 savremenih modela ruskih proizvoda, vojne namene“, navodi se u saopštenju.

Kako se naglašava, među modelima koji mogu biti izvezeni su tenk „Armata“, lovac pete generacije Su-57E, brodski helikopter Ka-52K, modernizovani Mi-28NE, kao i protivvazdušni raketni sistem „Anketj-400“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011021123726426-rusija-izvozi-pedeset-novih-modela-vojne-tehnike/)

петак, 04.12.2020.

Америка у 2020. продала наоружање вредно 175 милијарди долара

ВАШИНГТОН - Продаја америчке војне опреме страним државама током фискалне 2020. године порасла је за 2,8 одсто, на 175 милијарди долара.

У претходној години САД су продале наоружање у вредности од 170 милијарди долара. Највећи уговор о продаји односи се на јапанску набавку 63 борбена авиона Ф-35 од компаније Локид Мартин по цени од 23 милијарде, преноси Ројтерс. Амерички Стејт департмент је обелоданио податке о продаји војне опреме и наоружања фискалне године која се завршава 30. септембра, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Makron: Nećemo uslovljavati prodaju oružja Egiptu


Francuski predsednik Emanuel Makron je danas rekao da je obavio "iskren razgovor" sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom el-Sisijem.

I rekao da neće uslovljavati prodaju oružja afričkoj zemlji, javio je Rojters.

Makron je govorio na konferenciji za novinare sa El-Sisijem, nakon što su se dvojica lidera susrela u Jelisejskoj palati.

Egipatski predsednik je u dvodnevnoj poseti Francuskoj i uprkos nadama da će odnosi dve zemlje biti bliži, utisak je da je poboljšanje u drugom planu zbog ljudskih prava u Egiptu, dodaje Rojters.

Makron je izjavio da, iako je došlo do napretka u stabilizaciji Libije, "postoje konstantne pretnje spoljnih faktora".

Francuski predsednik je dodao da neće uslovljavati prodaju oružja Egiptu zbog ljudskih prava, jer ne želi da oslabi poziciju Kaira u borbi protiv terorizma u regionu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=07&nav_category=78&nav_id=1776772)

08.12.2020.

SAD i dalje ubedljivo najveći proizvođač i izvoznik oružja na svetu
AUTOR: Beta

SAD su i dalje ubedljivo najveći proizvođač i izvoznik oružja, a daleko iza njih na drugom mestu je Kina, pokazao je najnoviji izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Prema izveštaju za 2019. godinu, 25 najvećih svetskih proizvođača oružja ostvarilo je promet od 361 milijarde dolara, prodajom oružja i pružanjem vojnih usluga. To je 8,5 odsto više nego 2018. godine i 15 odsto više nego 2015. godine, prenosi Dojče vele. Kompanije iz SAD koje su među pet najvećih proizvođača oružja ostvarile su promet od 166 milijardi dolara, a 12 američkih kompanija obuhvaćenih Izveštajem učestvuje sa 61 odsto u prodaji oružja širom sveta.

Na drugom mestu najvećih trgovaca oružjem je Kina sa udelom od 16 odsto. Četiri kineske firme obuhvaćene Izveštajem povećale su promet za 4,8 odsto. Istraživač SIPRI Nan Tijan rekao je da kineski proizvođači oružja profitiraju od programa vojne modernizacije Kine. Dodao je da te firme najvećim delom prodaju robu unutar Kine.

Na trećem mestu je Rusija sa udelom od 3,9 odsto. Šefica Programa SIPRI za istraživanje trgovine oružjem i vojnih izdataka Lusi Bero-Sudro navodi da je Rusija smanjila prodaju oružja pošto je ruskim proizvođačima oružja ograničen izvoz usled sankcija nametnutih Moskvi zbog odnosa prema Ukrajini, dok je zbog ekonomske situacije usporena modernizacija ruske vojske.

"To naravno znači smanjenje prometa za rusku industriju naoružanja, jer glavni klijent, ruska vlada, manje naručuje", rekla je Bero-Sudro.

Šest velikih zapadnoevropskih kompanija ima udeo od 18 odsto u prodaji oružja širom sveta. Nemačke firme nisu među 25 najvećih. Bero-Sudro navodi da je rast izdvajanja za naoružanje ogledalo napetosti u međunarodnoj politici i dodaje da je on primetan od 2014. godine, kada je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, a da je dodatno pojačan od 2016. godine, nakon što je za predsednika SAD izabran Donald Tramp.

Ekološka grupa Grinpis kritikovala je povećanje izdvajanja za oružje i zahteva "radikalnu promenu razmišljanja". Stručnjak Grinpisa za naoružanje Aleksander Lurc rekao je da se "pogrešan razvoj retko odvija tako jasno" pred očima sveta.

"Zbog pandemije koronavirusa, ugrožena je egzistencija stotina miliona ljudi, milioni su inficirani, a bezbroj ljudi nema dovoljno medicinske zaštite", kazao je Lurc.

Generalni sekretar Svetskog programa za hranu Matijias Moge kazao je da je "skandalozno da zarada 25 najvećih firmi za naoružanje raste dok novac za održivu borbu protiv gladi nedostaje", navodi Dojče vele.

Izvor: www.n1info.com

SAD isporučile Ukrajini oružje u vrednosti 510,6 miliona dolara


Vojne isporuke vršene su u skladu sa američkim programom za prodaju naoružanja i vojne tehnike oružanim snagama stranih država. Izveštaj, koji je pripremila Agencija, odnosi se na vojne isporuke – prodaju vojne tehnike i imovine ili usluga – u finansijskoj 2020. godini i upoređuje se sa periodom 1950-2015. Na spisku se nalaze mnoge evropske, latinoameričke, azijske i afričke države, kao i razne organizacije.

Prema podacima Agencije, Sjedinjene Američke Države isporučile su Ukrajini ove godine vojne proizvode u vrednosti od 510.598.973 američkih dolara. Istovremeno, prethodnih godina potrošeni iznosi bili su znatno manji – oko 272,5 miliona u 2019. godini, 250,8 miliona u 2018. godini, 207,7 miliona 2017. godine i skoro 226,6 miliona 2016. godine. Za sve vreme ukupna vrednost isporuka Ukrajini iznosili su oko 1,65 milijardi dolara, pošto su u prethodnom periodu – od 1950. do 2015. godine – Sjedinjene Američke Države ovoj zemlji isporučile naoružanje i tehniku u vrednosti većoj od 179,2 miliona dolara.

Ukupna suma isporuka Litvaniji iznosila je više od 136,5 miliona dolara, Letoniji – oko 38,2 miliona dolara, a Estoniji – samo 610,3 hiljada dolara, što je znatno manje nego prethodnih godina. Sjedinjene Američke Države su ove godine najviše tehnike i oružja isporučile Tajvanu – u vrednosti od skoro 11,8 milijardi dolara, i Poljskoj 4,7 milijardi dolara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202012081124040055-sad-isporucile-ukrajini-oruzje-u-vrednosti-5106-miliona-dolara/)

Odobrena prodaja bombi Saudijskoj Arabiji za 290 miliona dolara
Tanjug 31.12.2020.

Administracija Donalda Trampa odobrila je dodatnu prodaju bombi Saudijskoj Arabiji vrednu 290 miliona dolara.

U poruci Kongresu objavljenoj u utorak otkriva se da je Stejt department odobrio prodaju 3.000 komada GBU-39 malih dijameterskih bombi (SDB I) koje je napravila kompanija Boing, preneo je Independent. Ovaj potez je u sklopu prodaje naoružanja bliskoistočnim zemljama, uključujući paket oružja za Ujedinjene Arapske Emirate od 23 milijarde dolara.

Izvor: www.blic.rs

Izvoz nemačkog oružja na Bliski istok veći od milijardu evra, a evo kojim zemljama prodaju
tanjug 04. 01. 2021.

NEMAČKA vlada odobrila je izvoz oružja u vrednosti većoj od milijardu evra zemljama koje su uključene u sukobe u Jemenu i Libiji.

Do 17. decembra, Berlin je samo za Egipat odobrio prodaju oružja i vojne opreme u vrednosti od 725 miliona evra, objavilo je ministarstvo privrede na upit poslanika u Bundestagu Omara Nojripura, prenosi SeeBiz pozivajući se na agenciju DPA. Odobren je i izvoz oružja u Katar u vrednosti od 305,1 milion evra, Ujedinjene Arapske Emirate u vrednosti od 51,3 miliona evra, Kuvajt u vrednosti od 23,4 miliona evra i Tursku, 22,9 miliona evra. Dozvole su izdate i za Jordan (1,7 miliona evra) i Bahrein (1,5 miliona evra), čime je ukupna vrednost izvoza oružja dostigla 1,16 milijardi evra.

Sve navedene zemlje uključene su u jedan ili u oba sukoba - u Jemenu i Libiji.

U Jemenu se koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom bori protiv plemena Huti, proiranskih pobunjenika. Koalicija uključuje UAE, Egipat, Kuvajt, Jordan i Bahrein.

U libijskom sukobu Katar i Turska intervenišu na strani međunarodno priznate vlade premijera Fajeza al-Saradža u Tripoliju. S druge strane, generala Kalifu Haftara podržavaju UAE i Egipat.

Izvor: www.novosti.rs

Prodaja nemačkog oružja pala za trećinu


Vlada Nemačke je odobrila lane prodaju naoružanja i vojne opreme za 5,82 milijardi evra, 27,4 odsto manje u odnosu na godinu ranije.

Nemačka prodaja naoružanja i vojne opreme pala je 27,4 posto u 2020. u odnosu na godinu ranije, prenosi Al Džazira. Prema izjavi Ministarstva ekonomije i energetike, nemačka vlada odobrila je prošle godine prodaju naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 5,82 milijardi evra, prenosi agencija Anadolija.

Prošle godine prodaja oružja je pala 27,4 posto (2,2 milijarde evra) u odnosu na 2019. godinu.

Nemačka je odobrila prodaju oružja od 8,02 milijarde evra u 2019. godini, a zemlja je time oborila rekord u prodaji oružja. Najveću prodaju oružja Nemačka je u 2020. godini ostvarila prema Mađarskoj, sa 838,4 miliona evra.

Mađarsku su sledili Egipat, sa 763,77 miliona evra, Izrael, sa 582,4 miliona evra, i SAD, sa 509,16 miliona evra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=01&dd=08&nav_id=1792308)

Rusija od izvoza oružja zaradila 13 milijardi dolara


Tokom 2020. godine Rusija je isporučila oružje u inostranstvo u vrednosti od oko 13 milijardi dolara, saopštio je direktor ruske odbrambene korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov.

Tokom sastanka sa premijerom Rusije Mihailom Mišustinom, Čemezov je rekao da je državna odbrambena narudžbina za prethodnu godinu realizovana.

„Što se tiče vojno-tehničke saradnje, mi sprovodimo plan koji je odobrio predsednik (Rusije Vladimir Putin). Suma će biti negde oko 13 milijardi dolara, otprilike kao i prošle godine“, rekao je Čemezov.

On je dodao da se korporacija „Rosteh“ nada da će 2021. godine povećati konsolidovani prihod svojih preduzeća na više od dva biliona rubalja.

Podsetimo, zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin je izjavio da je pandemija virusa korona pomerila rokove isporuke ruskog oružja određenom broju stranih kupaca.

Ranije je sirijski politički analitičar Havala Faiz izjavio da je rusko oružje garant integriteta bilo koje zemlje, prenosi televizija „Zvezda“. Prema njegovim rečima, rusko oružje je efikasnije od oružja koje proizvode druge zemlje i može zaštiti bilo koju zemlju od potencijalnih spoljnih agresora.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101081124322215-pomama-za-ruskim-naoruzanjem-rusija-od-izvoza-oruzja-zaradila-13-milijardi-dolara-/)

Nebi bilo loše ako bi toliko zaradili... ah ti novinari..

UAE poslednjeg dana Trampovog mandata potpisali ugovor o naoružanju sa SAD
SVET Autor: FoNet 22. jan. 2021

Ujedinjeni Arapski Emirati potvrdili su da su poslednjeg dana mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sa Sjedinjenim Državama potpisali ugovor o kupovini do 50 aviona F-35, 18 naoružanih dronova i drugu odbrambenu opremu, kroz ugovor vredan 23 milijarde dolara, javio je Rojters.

Ambasada UAE u Vašingtonu objavila je na svom sajtu pismo o ugovoru koji je finalizovan 20. decembra, a u kojem se navode uslovi kupovine, troškovi, tehničke specifikacije i predviđeni rokovi isporuke. Ugovor je, međutim, podložan reviziji nove administracije predsednika Džoa Bajdena, koja je već najavila da će ga proučiti.

Izvor: www.n1info.com

Rusija i Pakistan potpisali ugovor o isporukama sistema PVO i oružja


Rusija i Pakistan potpisali su ugovor za isporuku protivtenkovskih kompleksa, sredstava PVO i malokalibarskog naoružanja, izjavio je načelnik štaba pakistanske vojske general Kamar Džaved Badžva.

„Vodimo pregovore o kupovini određenog naoružanja. U procesu smo kupovine od Rusije nekih protivtenkovskih kompleksa, sredstava PVO i lakog naoružanja. Ugovor je već potpisan“, rekao je Badžva na marginama međunarodnih vojnih vežbi AMAN-2021 koje se održavaju u Pakistanu.

General je naglasio da je Rusija „dobar prijatelj Pakistana“ sa kojom Islamabad, kao partner iz ŠOS-a, želi da razvija odnose, ne samo u vojnoj sferi, već i u drugom oblastima.

Načelnik Generalštaba je podsetio da je poslednjih godina Pakistan kupio od Rusije borbene helikoptere Mi-35.

Ruska služba za vojno-tehničku saradnju ne komentariše ove informacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102161124633841-rusija-i-pakistan-potpisali-ugovor-o-isporukama-sistema-pvo-i-oruzja/)

Rusija zaradila najmanje šest milijardi dolara od oružja
Tanjug 21.02.2021.

Ruski vojni izvoz na Bliski istok i u severnu Afriku dostigao je najmanje šest milijardi dolara godišnje, saopštila je danas ruska Savezna služba za vojno-tehničku saradnju zemalja na Međunarodnoj izložbi odbrane (IDEKS) 2021.

Izvoz ruskog oružja na Bliski istok i u severnu Afriku je prilično stabilan, saopštila je Služba, preneo je TASS. Tokom poslednjih pet godina, vojni izvoz u region nije pao ispod šest milijardi dolara godišnje, što iznosi skoro 50 odsto ukupnog ruskog izvoza oružja.

Izvor: www.blic.rs

Evo koje države Rusija naoružava
Novosti online 21. 02. 2021.

RUSKA vojna kompanija "Rosoboroneksport" zaključila je prošle godine ugovore sa afričkim zemljama u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, saopštio je novinarima direktor kompanije Aleksandar Mihejev.

- Sa više od 10 država zaključili smo ugovore tokom 2020. godine, vredne 1,5 milijardi dolara. Dobili smo avanse i počeli sa realizacijom - rekao je Mihejev na međunarodnoj izložbi naoružanja "IDEKS 2021" u Abu Dabiju. On je dodao da se nastavlja saradnja sa tradicionalnim partnerima iz Severne Afrike i Persijskog zaliva.

- Nastavljamo da realizujemo svoje obaveze, isporučujemo tehniku - saopštio je Mihejev. Po njegovim rečima, u ovim pravcima odlazi značajan deo narudžbina "Rosoboroneksporta" , koji se procenjuje na 50 milijardi dolara.

- Na Severnu Afriku i Bliski istok otpada oko 30 odsto rada u 2020. godini - zaključio je on.

Danas je počela Međunarodna izložba naoružanja u Abu Dabiju. Da njoj, prvi put u inostranstvu predstavljen je ruski tenk "Armata". Kako je saopštio Mihejev, već šest država je pokazalo interesovanje za kupovinu ovog borbenog vozila.

Izvor: www.novosti.rs

Novi rekord u svetskoj vojnoj potrošnji 2020. uprkos krizi zbog pandemije
SVET Autor: Beta/AFP 25. feb. 2021

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2020. godine novi rekord, uprkos teškoj ekonomskoj krizi koju je izazvala pandemija kovida-19, pokazuje objavljen godišnji izveštaj britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Svetska vojna potrošnja je prošle godine dostigla 1.830 milijardi dolara, što je u realnim vrednostima porast od 3,9 odsto u odnosu na 2019. godinu, uprkos pandemiji koronavirusa i padu svetske privrede koja je usledila, naveo je Institut čije sedište je u Londonu. Gotovo dve trećine tog povećanja se može pripisati SAD, koje i dalje imaju najveći deo od ukupne potrošnje, odnosno 40,3 odsto ili 738 milijardi dolara, kao i Kini koja predstavlja 10,6 odsto ukupne potrošnje, odnosno 193,3 miijarde dolara.

„Više zemalja izmenilo je svoj vojni budžet da preusmeri sredstva ka kriznoj pomoći ili merama podrške privredi. Ipak, mnoge druge su jednostavno umanjile ili odložile predviđena povećanja troškova radije nego da smanje ukupne troškove“, naveo je IISS.

U izveštaju se takođe ukazuje na rast kineskih vojnih kapaciteta, posebno ulaganja u ratnu mornaricu, koja je znatno povećala svoju flotu da označi pretenzije Pekinga u Južnom kineskom moru. U Evropi je takođe vojna potrošnja u porastu od dva odsto radi suočavanja između ostalog sa Rusijom, koja se smatra rastućom pretnjom od pripajanja Krima 2014. godine. Ipak su mnoge zemlje članice NATO daleko od cilja da za odbranu izdvoje dva odsto njihovog BDP do 2024, naveo je institut. U 2019. godini vojna potrošnja je sa rastom od četiri odsto zabeležila najveće povećanje u jednoj deceniji, uz rastuće rivalitete izmedju velikih sila i trci za novim tehnologijama.

Izvor: www.n1info.com

Američko oružje za šaku dolara, vrednu 23 milijarde
Autor: Veljko Pajović 17. apr. 2021

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena obavestila je Kongres da nastavlja prodaju oružja Ujedinjenim Arapskim emiratima vrednu 23 milijarde dolara. Ovom kupovinom oružja UAE će ozbiljno osnažiti svoj vojni potencijal.

https://youtu.be/J763Nb3eZoY

Izvor: www.nova.rs

Vojna industrija – najveći izvoznici i uvoznici, koliko je oružja u svetu…
BIZNIS Autor: Luka Jovanović 23. apr. 2021

Širom sveta trenutno postoji oko dvadeset aktivnih vojnih sukoba koji godišnje odnose nekoliko hiljada života. Zemlje sa najviše ljudskih žrtava su Jemen, Avganistan, Nigerija i Sirija, a po zvaničnoj ratnoj statistici ovde se ubraja i sukob meksičkih kartela čiji sukob takođe odnosi hiljade života godišnje.

Zbog činjenice da postojeći sukobi u svetu nisu globalno razorni kao oni u devetnaestom i dvadesetom veku, čini se da ostatak sveta nema dovoljno interesovanja za ratom pogođene zemlje, čak se, gledajući neke podatke, može zaključiti da najveće sile sveta upravo na sukobima i potenciraju.

Istraživanja SIPRI

Po zvaničnim podacima koje je objavio SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) za 2019. godinu globalni vojni troškovi su dostigli očekivani maksimum i dosadašnji rekord od 1,92 triliona dolara. Ovaj broj se uvećao u odnosu na 2018. godinu za nešto manje od sedamdeset milijardi dolara, a za oko 120 milijardi u odnosu na 2017. godinu.

Zvanični podaci o 2020. godini sa ovog instituta još nisu objavljeni, ali stručnjaci iz ove oblasti navode cifru između 1,83 i 2 triliona dolara. Rast se očekuje usled naglog ekonomskog jačanja Kine. Trenutna cifra predstavlja preko 2,2 odsto svetskog BDP i vojnu industriju svrstava među najveće na svetu. Ova industrija je svoj vrhunac, u odnosu na procenat svetskog BDP koji je na nju utrošen, doživela polovinom šezdesetih godina prošlog veka kada je iznosila 6 odsto. Od tada je u u padu. Od 2001. do 2019. godine vojna industrija se povećala za 781 milijardi dolara. Upravo u tom periodu beleži se niz novih konflikata u svetu.

Lista po vojnom budžetu i procentu BDP

Listu očekivano predvode SAD sa 732 milijarde dolara. Za njima ide Kina sa značajnom manjom cifrom od 261 milijarde dolara. Ostale na listi su Indija (71,1 m), Rusija (65,1 m), Saudijska Arabija (61,9 m), Francuska (50 m), Nemačka (49,5 m), UK (48,6 m), Izrael (20,4 m)…

Gledajući BDP zemalja i njihove vojne troškove na osnovu ovih parametara lista izleda potpuno drugačije. Ubedljivi lider ovakve podele je Saudijska Arabija sa 8 odsto svog BDP uloženog u vojnu industriju. Sledi ih Izrael sa 5,3 odsto, Rusija sa 3,9 odsto, SAD 3,4 odsto, Južna Koreja 2,7 odsto… Ovakve brojke su očekivane jer sve vodeće zemlje ovih lista imaju aktivne vojne konflikte.

Najveći uvoznici

Po istraživanjima SIPRI najveći uvoznik oružja na svetu je Saudijska Arabija. U poslednjih pet godina procenat uvoza je skočio za neverovatnih 61 odsto u odnosu na period između 2011. do 2015. godine i sada on predstavlja 11 odsto svetskog uvoza. Glavni dobavljači oružja Saudijskoj Arabiji su SAD (preko 79 odsto), UK i Francuska.

Drugu i treću poziciju drže Indija sa 9,5 odsto globalnog uvoza i Egipat sa 5,8 odsto. Egipat takođe kao i Saudijska Arabija beleži nagli skok od 136 odsto u odnosu na isti period. Zanimljiv je podatak da su kod ove dve zemlje glavni uvoznici Rusija i Francuska (a mnogo manje SAD i Izrael) što navodi na zaključak da je posao oko nabavke oružja dosta polarizovan, ali ne i totalno politički opredeljen.ž

Gotovo neopaženo, četvrto mesto zauzima Australija (5,1 odsto svetskog uvoza) sa rastom od 41 odsto u odnosu na prvu polovinu ove decenije. SAD su im očekivano najveći partner u ovom poslu. Kina je na petom mestu uz relativno mali rast u proteklom periodu uz najviše uvoza iz Rusije.

Jedna od zemalja koja ima najveći skok u proteklih 5 godina od neverovatnih 361 odsto je Katar (3,8 odsto svetskog uvoza). Ova situacija je izazvana zaoštravanjem odnosa sa Saudijskom Arabijom, UAE i Egiptom polovinom 2017. godine. Najveće partnere u nabavci naoružanja (SAD i Francuska) velikim delom deli sa zemljama u kojima je u konfliktu. Japan i Izrael takođe u predhodno pomenutom periodu beleže veliki skok u procentima nabavke.

SAD beleže pad uvoza od 30 odsto (iako se vojni budžet znatno povećava iz godine u godinu) što mnogi stručnjaci tumače kao agresivni pokušaj centralizacije ove industrije. Njihov procenat svetskog uvoza je tek nešto iznad 2 odsto. Uz njih značajan pad imaju i Vijetnam, Pakistan i UAE. Teritorijalno stvari oko uvoza u poslednjih 10 godina ostaju nepromenjene. Najveći deo pripada Aziji i Okeaniji, a odmah za njima u malo manjoj meri sledi Bliski Istok. Evropa beleži manji skok. Najveći deo kupovine vojne opreme se odnosi na dronove, rakete i avione.

Najveći izvoznici

Najveći izvoznici oružja na svetu su ubeljivo SAD sa 37 odsto svetskog izvoza, što takodje predstavlja veliki rast u prethodnom periodu, iako su 2015. godine takođe bili lideri. Najveći klijenti su im njihovi strateški partneri Saudijska Arabija, Južna Koreja i Australija. U ovome ih sledi Rusija sa 20 odsto udela u ovom poslu. Oni beleže pad u izvozu u proteklim godinama. Njihovi najveći potraživači su Kina i Indija.
Francuska je treća zemlja na listi sa 8 odsto tržišta, a slede je Kina i Nemačka sa nešto malo iznad 5 odsto. Sve nabrojane zemlje najviše izvoze u zemlje Azije i Bliskog istoka.

Ovakvi podaci kod stručnjaka iz ove oblasti izazivaju strah zbog činjenice da su neke od zemalja u kojima završi najviše oružja zemlje kojima upravljaju autokratski režimi, gde je prisutna velika politička represija i kršenje osnovnih ljudskih prava. Oni takodje ukazuju na to da pojedine istaknute pripadnike medjunarodne zajednice ne zanimaju problemi stanovništva u tim zemljama i optužuju velike sile za zanemarivanje ljudskih prava zarad profita.

Vojna industrija je jedina uz IT industriju koja uspeva da održi eksponencijalni rast uprkos svim krizama koje pogadjaju svet u poslednje dve decenije. U prilog ovoj tvrdnji idu i zabrinjavajuća predvidjanja da će do 2025. godine industrija premašiti cifru od 2,3 triliona dolara globalno.

Najveće firme za proizvodnju oružja

Najveće kompanije ovog sektora uglavnom beleže rast između pet i osam odsto godišnje, a 25 najvećih je 2019. godine beležio značajan rast od 8,5 odsto. Prvih pet najvećih kompanija po obimu prodaje u svetu su američke – Lockheed Martin, Boing, Northrop Grumman, Raytheon, General Dynamics. Zajedno ove kompanije imaju prodaju u 2019. oko 165 milijardi.

Uz SAD i Kina ima čak tri svoja predstavnika u prvih deset najvećih – Aviation Industry Corporation of China (22,4 milijarde), China Electronics Technology Group (15,1 milijarda), Norinco (14,4 milijardi). Sve privatne korporacije zajedno su po nekim navodima imale prodaju veću od 450 milijardi dolara.

Vojna industrija Republike Srbije je takođe veoma cenjena u svetu. Iako je u vreme SFRJ bila mnogo veća, danas je jedna od retkih industrija kod nas koja se održala. Najveće kompanije su Zastava Kragujevac, Milan Blagojević-Namenska Lučani, Krušik, Sloboda…

Kako i koliko ljudi poseduju oružje po svetu

Veliki broj zemalja na svetu ima obavezno ispunjenje vojnog roka i po istraživanjima u većini država je upravo to vreme kada se ljudi prvi put upoznaju sa oružjem i njegovim korišćenjem. Ova praksa se znatno menja u državama koje su, ili su nedavno bile zahvaćene ratnim sukobom. U takvim državma upotreba oružja se beleži i od najranijeg detinjstva.

SAD i Jemen su na čelu liste zemalja po broju oružja na sto stanovnika. Odmah uz njih u ovu grupu spadaju Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Oko četrdeset komada oružja na sto ljudi. Procenjuje se da je više od 10 odsto ljudi na svetu imalo nekakav kontakt sa oružjem. Mnoge evropske države tolerišu posedovanje oružja uz odredjene dozvole i regulacije, najčešće u sportsko rekreativne svrhe kao što su lov, gađanje itd.

SAD su predvodnik u liberalnom stavu prema kupovini i posedovanju oružja u svetu i gotovo da ne postoji država u kojoj je posedovanje ili kupovina zabranjena. Sprovođenje takve politike u poslednje vreme, usled sve češćih zloupotreba izaziva negodovanje javnosti i nailazi na teške osude.

Uticaj pandemije koronavirusa na vojnu industriju

Iako nema zvaničnih podataka na koji način aktuelna pandemija utiče na ovu industriju ljudi upućeni u trenutna dešavanja na berzi očekuju brz oporavak akcija svih firmi koje posluju u okviru ove idustrije i imaju potpuno poverenje u predvidjeni petogodišnji rast.

Izvor: www.n1info.com

Turković tajno putovala u Katar da pripremi teren za prodaju oružja

 Ministarstvu vanjskih poslova BiH ministrica je saopćila da putuje u Zagreb. Tajna misija šefice diplomatije u Kataru bila je priprema terena za majski sastanak i dolazak premijera FBiH Fadila Novalića

U ponedjeljak, 26. aprila, bivši premijer države Katar Abdulla bin Nasser na svom Instragram profilu objavio je fotografiju s ministricom vanjskih poslova BiH Biserom Turković. Kao dodatak fotografiji Bin Nasser je na arapskom napisao: „Bilo mi je drago primiti jučer dr. Biseru Turković, zamjenicu predsjedavajućeg Vijeća ministara i ministricu vanjskih poslova BiH.“

U Ministarstvu vanjskih poslova BiH ministrica je saopćila da putuje u Zagreb. Kako saznajemo iz MVP-a, tajna misija Bisere Turković u Kataru bila je priprema terena za majski sastanak i dolazak premijera FBiH Fadila Novalića i to u jeku sudskog procesa pred Sudom BiH gdje je Novalić prvooptuženi u predmetu respiratori.

Prema više nezavisnih izvora, tema sastanka u Kataru biće namjenska industrija kao oblast koja je iznimno interesantna i Biseri Turković budući da posjeduje određeni broj dionica u jednoj od prestižnih kompanija iz ove oblasti.

Dakle, Turković je usred Ramazana, bez znanja institucija države, dovela u zabludu saradnike u MVP-u, teško derogirajući i zloupotrebljavajući funkciju šefice diplomatije na uštrb vlastitog i interesa uskog kruga privilegiranih zvaničnika SDA, a posebno pojedinaca poslovima vezanih za namjensku industriju, koji žele prodati oružje Kataru. Prema dostupnim, ali nezvaničnim informacijama, ovo oružje će biti namijenjeno za protuterorističko osiguranje predstojećeg Mundijala u fudbalu 2022. godine, u koji je ova država uložila pravo malo bogatstvo.

Podsjećamo, Inforadar je prije mjesec izvijestio da je ministrica, u vrijeme kada je pandemija bjesnila, u odabranim arapskim zemljama boravila petnaestak dana, ali tom prilikom nije dogovorila vakcine za građane, već je na račun države obavila umru i napravila skandal već pri prvom susretu kada je u zvaničnu bh. delegaciju pokušala ugurati sina Alija Turkovića. Ranije je mama Bisera sina Alija, inače službenika OSA BiH, zaposlila u bh. ambasadi u Kataru te je upravo zbog njega u MVP-u BiH napravljena nova sistematizacija jer u Kataru nije bilo pozicije za predstavnika obavještajne službe.

S obzirom da ovaj sastanak u tajnosti u Kataru, u Dohi, nije pripremila Ambasada BiH, predpostavlja se da je to uradio upravo sin Ali.

Kako je poznato, slijedeće godine u Kataru će biti održano Svjetko prvenstvo u fudbalu, a upravo je Bin Nasser predsjedavaći Vrhovnog odbora za organizaciju i sigurnost FIFA-inog Mundijala. S tim u vezi mediji su izvještavali da je dosad više od 6.500 radnika izgubilo život u Kataru radeći u teškim uslovima na izgradnji objekata koji će biti korišteni na SP 2022. godine (svake nedjelje u Kataru smrtno strada u prosjeku 12 radnika iz Indije, Nepala, Pakistana Bangladeša i Šri Lanke).

ako su i brojni mediji podsjetili i na april 2013. i Bin Nasserov susret s Fathiem Hamadom, političkim čelnikom Hamasa, te ukazali na sigurnosne rizike predstojećeg SP u fudbalu.

Stoga nema sumnje da će majski sastanak za Novalića, koji važi za alfu i omegu namjenske industrije u FBiH, biti dobro pripremljen jer uz sina Alija „na svom terenu“ je i ministricima osoba od povjerenja Ivana Pejović, koju je Turković u Ambasadu u Kataru prije dva mjeseca poslala „kao ispomoć“ te će ona „na ispomoći“ ostati sve dok ne bude unaprijeđena u savjetnika i raspoređena na mandatni period u Dohi

Da se u tajnosti priprema majski sastanak potvrđeno nam je i od izvora u Vladi Federacije, uz dodatak da će se uz premijera Novalića u avionu za Katar najvjerovatnije naći direktori kompanija iz oblasti namjenske industrije piše Inforadar

[attachment=1]

Foto: Profil šeika bin Nassera na Instagramu je zaključan; ranije objavljena slika njegovog susreta s Biserom Turković

[attachment=2]

Foto: Turković tokom prošlomjesečnog sastanka sa šeicima u Saudijskoj Arabiji

EU krenula u drugom smeru - finansira neevropskim državama oružje: Alarm za uzbunu?
IZVOR: I.G. SREDA, 19.05.2021.

Brisel -- Kritičari se pitaju zašto, ako je misija EU da promoviše mir, želi da koristi javni novac za finansiranje nabavke oružja stranim vojskama.

Uprkos svom imenu, Evropska mirovna ustanova, vredna pet milijardi evra, tokom narednih sedam godina obezbediće vojnu opremu - uključujući smrtonosno oružje i to neevropskim vojnicima, analizira britanski Gardijan. Evropski odbrambeni fond, u vrednosti od osam milijardi evra, čiji je cilj razvoj i nabavka novog oružja i tehnologije za milicije u EU i inostranstvu, formiran je prošlog decembra. Evropska unija je takođe nedavno pokrenula Evropsku mirovnu ustanovu, mehanizam koji će pojačati sposobnost bloka da pruža obuku i opremu - uključujući, prvi put, oružje - neevropskim vojnim snagama širom sveta.

Francuska, Nemačka, Evropska komisija i većina evropskih poslanika zalagali su se za ove alate za jačanje evropske moći u inostranstvu. Kao opravdanje ukazuju na sukobe na Bliskom istoku, u Sahelu i Ukrajini i na izolacionistički pravac koji su SAD vodile pod Trampovom administracijom. Dvostruke inicijative pojačaće ekonomski i diplomatski uticaj EU sa jakom dozom "tvrde moći", kažu zagovornici, koji takođe ukazuju na neefikasnost 27 nacionalnih vojski u sticanju sopstvenih novih sistema naoružanja. Mere će takođe doneti korist evropskoj industriji naoružanja obezbeđivanjem sredstava za istraživanje i razvoj i novih prodajnih mesta za prodaju oružja u inostranstvu.

Ali glasna mreža mirovnih aktivista, kritičnih poslanika u EP, optužuju EU da je napustila svoje temeljne principe i popustila u lobiranju u industriji naoružanja za više javnih sredstava. Četrdeset organizacija za zaštitu ljudskih prava upozorilo je da bi mogućnost snabdevanja stranih vojnih snaga smrtonosnim oružjem "rizikovala da poveća kršenje ljudskih prava i doprinela daljem nasilju i širenju oružja, umesto da zaštiti civile i traži politička rešenja“.

U raspravama o istaknutijoj vojnoj ulozi EU, mnogo se pominje odbrana interesa bloka. Ali neki ljudi postavljaju pitanje da li su geopolitički interesi EU i njenih građana ista stvar.

„Ako želite da branite mirovni projekat, ako želite da branite mir u svetu, fokus ne bi trebalo da bude u stvaranju većih sistema naoružanja, već u stvaranju više ugovora o razoružanju“, smatra Ozlem Demirel, evropska poslanica iz Nemačke i potpredsednik pododbora za bezbednost i odbranu.

"Mi smo u pandemiji, ovaj novac nam treba za zdravstvene projekte, a ne za oružje", naglašava ona.

Frank Slijper, istraživač industrije oružja iz holandske nevladine organizacije Pak, smatra da će EPF propisati vojne odgovore na sukobe kojima oni nisu potrebni i verovatno će samo pogoršati sukobe. Kaže da će EU izvoziti oružje "u ono što će gotovo po definiciji biti krhke postkonfliktne države sa značajnim problemima u vezi sa ljudskim pravima".

Mišljenja je da se Evropska unija udaljava od te početne ideje mirovnog projekta i da su ovi instrumenti, mirovni objekat i odbrambeni fond vrlo jasni primeri za to. Međutim, u Briselu ovakve stavove smatraju pojedinačnim mišljenjem.

"Ponekad su vam potrebna vojna sredstva da biste uspostavili mir“, rekla je Hilde Vautmans, evropska poslanica iz Belgije. "Geopolitičkoj Evropi su takođe potrebna sredstva da bi mogla da ima uticaj", naglasila je ona, podržavajući stav Evropske unije "da se ona menja, i da je ovo deo te promene".

Izvor: www.b92.net

Putin obavešten o ostvarenim ciljevima: Rusija prodala oružje u vrednosti preko 15 milijardi dolara


Rusija je 2020. godine prodala oružje u vrednosti većoj od 15 milijardi dolara, portfelj porudžbina ostao je na nivou od 50 milijardi dolara, izjavio je direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju (FSVTS) Dmitrij Šugajev tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Sve nam se odvija po planu – onom planu koji smo zacrtali prošle godine. Što je najvažnije, ispunili smo ciljeve iz prošle godine. Imamo obim veći od 15 milijardi  dolara – 102 odsto zacrtanih ciljeva. I portfelj porudžbina je očuvan na nivou od preko 50 milijardi dolara, što je veoma važno. To je jedan od glavnih pokazatelja koji našim preduzećima i čitavom sistemu vojno-tehničke saradnje ulivaju sigurnost u budućnost“, rekao je on.
Prema rečima Šugajeva, Moskva je prošle godine isporučila vojnu tehniku u 51 državu i održava kontakte sa više od sto zemalja.

Dodao je da Rusija danas samouvereno napreduje po pitanju trgovine oružjem. Veliki deo isporuka čini vazduhoplovna tehnika i tehnika protivvazduhoplovne odbrane, ali ni isporuke kopnene i pomorske tehnike nisu zanemarljive, precizirao je šef Federalne službe.

Uprkos spoljnom pritisku, Moskva je ispunila obaveze prema ugovorima vrednim više milijardi, dodao je on.

„Bez obzira na tešku situaciju, naši konkurenti svejedno nastavljaju da pojačavaju uticaj prvenstveno na naše partnere. U tom smislu se suočavamo sa pritiskom bez presedana i svedoci smo činjenice da se na naše partnere vrši veoma ozbiljan presing“, naglasio je Šugajev.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106071125542213-putin-obavesten-o-ostvarenim-ciljevima-rusija-prodala-oruzje-u-vrednosti-preko-15-milijardi-dolara/)

„Difens njuz“ uvrstio ruski „Almaz Antej“ među 20 najvećih proizvođača oružja u svetu


Ruski odbrambeni koncern „Almaz Antej“ našla se na spisku dvadeset najvećih kompanija na svetu iz vojne oblasti, navodi američki nedeljnik „Difens njuz“.

Rejting je napravljen na osnovu prihoda u 2021. godini. Prvih pet mesta zauzimaju američke kompanije: „Lokid Martin“, „Rajteon tehnolodžis“, „Boing“, „Nortrop Gruman“ i „Dženeral dajnamiks“, dok se posle njih nalaze kompanije iz Evrope i Kine. 

Ruski koncern „Almaz Antej“ se nalazi na 20. mestu sa prihodom većim od šest milijardi dolara. Koncern je za tri mesta pao niže na listi u odnosu na isti rejting prošle godine.

U top 100 kompanija se našla još jedna ruska korporacija „Taktičko raketno naoružanje“, koja je na 42. mestu sa prihodom od 2,9 milijardi dolara. Korporacija je 2020. godine bila na 35. mestu rejting-liste.

Direktor Centra analiza strategija i tehnologija Ruslan Puhov izjavio je da je potrebno sa oprezom gledati na rejting američkih eksperata.

„To je interesantno viđenje, dostojno poštovanja, ali to nije sveta knjiga. Moramo znati da je rejting sastavljen na osnovu dostupnih podataka. I one podatke koje su autori želeli da prikupe, koje su uspeli da prikupe“, rekao je ekspert Sputnjiku.

On je naveo da manji broj ruskih kompanija nego ranije na spisku nije slučajan: „Ili Amerikanci ne žele da nas uključe, ili naše kompanije radije ćute, shvatajući da bilo koji njihov indikator može prouzrokovati uvođenje dodatnih sankcija“.

Veliki porast broja kineskih kompanija u rejtingu je Puhov povezao sa željom američkih eksperata da ukažu na militarizaciju Pekinga. On je primetio i da je nemoguće utvrditi podatke o prihodu koje dostavljaju kineske kompanije, kao i stvarne količine vojnih proizvoda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107131125905829-difens-njuz-uvrstio-ruski-almajz-antej-medju-20-najvecih-proizvodjaca-oruzja-u-svetu/)

Rusi naoružavaju zemlje iz straha
IZVOR: BETA ČETVRTAK, 26.08.2021.

Ruske vlasti saopštile su danas da su dobile nove narudžbine oružja od zemalja centralne Azije.

Kako su objasnile, im državama će isporučiti oružje i helikoptere usred straha od daljeg dešavanja u Avganistanu gde su vlast preuzeli talibani.

"Već radimo na brojim narudžbinama zemljama u tom regionu koje traže ruske helikoptere, lako naoružanje i savremene sisteme zaštite granice", izjavio je za RIA Novosti generalni direktor agencije za izvoz naoružanja Aleksandra Mihejev.

Zemlje centralne Azije, posebno Uzbekistan i Tadžikistan, koje se graniče sa Avganistanom i koje su doživele napade džihadista 1990-ih i 2000-ih, zabrinute su zbog povratka talibana na vlast. Moskva, koja u centralnoj Aziji ima vojne baze, strahuje od upada avganistanskih džihadista, uključujući "borce prerušene u izbeglice", koji zatim mogu da udju na rusku teritoriju. Drugi izvor zabrinutosti je porast trgovine opijumom i heroinom.

Izvor: www.b92.net

Nove metode Vašingtona: U američkom Kongresu predložili nove mere protiv ruskog izvoza oružja


U američkom Kongresu predloženo je da se razvije novi plan za smanjenje interesa za rusko oružje na svetskom tržištu, prenosi televizija „RT“ pozivajući se na predstavljeni izveštaj.

„Koje strategije da se pridržavaju Sjedinjene Američke Države kako bi učinile rusko oružje manje privlačnim? U kojoj meri bi trebalo da ponudimo izvoz sopstvenog oružja zemljama koje razmatraju nabavku ruskog oružja?“ su pitanja koja se postavljaju u dokumentu.

Prema mišljenju analitičara, Rusija uz pomoć naoružanja promoviše svoje spoljnopolitičke interese, čime slabi uticaj Vašingtona.

Neki kongresmeni smatraju da prodaja oružja podržava „agresivnu i zlonamernu aktivnost Rusije“ i podstiče regionalne sukobe.

Takođe se napominje da uvedene sankcije nisu dovoljno efikasne. Osim toga, takve restriktivne mere mogu izazvati negativnu reakciju država-uvoznica i naneti štetu samim Sjedinjenim Američkim Državama, ističe se u dokumentu.

U Kongresu to objašnjavaju činjenicom da se mnoge zemlje u velikoj meri računaju na rusko oružje, pa će im biti teško da odustanu od njega.

Na taj način autori dokumenta pozivaju da se odrede nove metode pritiska na kompleks odbrambene industrije koji će pomoći u izolaciji Rusije.

Podsetimo, nakon državnog prevrata u Ukrajini 2014. godine, Vašington je uveo sankcije protiv nekoliko preduzeća vojno-industrijskog kompleksa Rusije. Osim toga, u Sjedinjenim Američkim Državama na snazi je Zakon o suprotstavljanju protivnicima Amerike putem sankcija (CAATSA), koji omogućava „kažnjavanje“ trećih zemalja koje su sklopile ugovore sa Rusijom o kupovini vojne tehnike.

Ovaj zakon je, između ostalog, primenjen protiv Turske nakon što je Ankara kupila ruske protivvazdušne raketne sisteme S-400 „Trijumf“. Pretnje američkim sankcijama više puta je dobila i Indija, koja je potpisala ugovor o nabavci S-400. Planirano je da prvi kompleti budu isporučeni Indiji do kraja ove godine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211025/nove-metode-vasingtona-u-americkom-kongresu-predlozili-nove-mere-protiv-ruskog-izvoza-oruzja-1130961138.html)

„Pancir S1“ i S-400 - najtraženije rusko oružje u inostranstvu


Sistemi protivvazduhoplovne odbrane S-400 i raketni sistemi „pancir S1“ su najpopularnije rusko naoružanje među stranim kupcima 2021. godine, saopštio je direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev, prenosi „RBK“.

On je podsetio da su raketni sistemi „pancir S1“ dokazali svoju efikasnost, između ostalog i kada je reč o uništavanju bespilotnih letelica. Takođe je naveo i drugo naoružanje koje je bilo popularno među stranim kupcima ove godine.

„Popularna je cela naša linija avijacije, a to je najmanje 50 odsto obima naše prodaje. I dalje vlada ozbiljna potražnja za protivtenkovskim sistemima 'Kornet', teškim višecevnim bacačem raketa 'Smerč' i drugim našim sistemima navođenog oružja“, rekao je Šugajev.

Istovremeno je istakao da povećana potražnja za sistemima PVO i sredstvima za elektronsko ratovanje ukazuje na to da se promenio metod vođenja rata.
 
„Vidimo da je nastupila era bespilotnih letelica i robota. Što se više koriste dronovi i robotizovani sistemi, a vazduhoplovni dronovi se, na primer, danas upotrebljavaju svuda, to je veća potreba za sredstvima uništavanja i elektronskog suzbijanja“, objasnio je Šugajev.

Takođe je dodao da portfelj porudžbina ruskog naoružanja premašuje 52 milijarde dolara. U oblasti vojno-tehničke saradnje Rusija održava odnose sa 100 zemalja, a vojni proizvodi se isporučuju u preko 50 država.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211102/najpopularnije-rusko-oruzje-medju-stranim-kupcima-ove-godine--pancir-s1-i-s-400-1131188542.html)

Vašington „zavrće ruke“ neposlušnima ali sve više zemalja kupuje naoružanje od Moskve
Novosti online 06. 11. 2021.

UPRKOS nelojalnoj konkurenciji, rusko oružje je sve traženije na svetskom tržištu. Portfelj porudžbina premašuje 52 milijarde dolara.

U oblasti vojno-tehničke saradnje Rusija održava odnose sa 100 zemalja, a vojni proizvodi se isporučuju u preko 50 država, što govori o kvalitetu i efikasnosti ruskog naoružanja. Najveći kupci ruske borbene tehnike i oružja su Kina, Indija, zemlje Bliskog istoka, Severne Afrike i Latinske Amerike. Sistemi protivvazdušne odbrane S-400 i raketni sistemi „Pancir S1“ su najpopularnije rusko naoružanje među stranim kupcima ove godine. Pored toga, popularna je i cela linija avijacije, što čini najmanje 50 odsto obima prodaje. Takođe, i dalje vlada ozbiljna potražnja za protivtenkovskim sistemima „Kornet“, teškim višecevnim bacačem raketa „Smerč“ i drugim sistemima.

- Suma od 52 milijarde dolara određuje visoku konkurentnost našeg vojno-industrijskog kompleksa na svetskom tržištu naoružanja. Tako je, uostalom, oduvek i bilo. Nije slučajno što SAD i druge vodeće zemlje NATO-a koriste razne metode da bi smanjile konkurentnost Rusije, pa zavrću ruke drugim zemljama-članicama Alijanse i ostalim državama koje pokušavaju da uspostave vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom. Dovoljno je setiti se skandala koji je nastao kada je Turska naručila od Rusije sisteme S-400 - rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin, aludirajući na sankcije koje je Vašington uveo Ankari zbog kupovine tih ruskih sistema , što je izazvalo tenzije između dve članice NATO-a, SAD i Turske.

Rusko oružje – kvalitetno, efikasno i pouzdano

Za ruskim vojnim proizvodima postoji stalna potražnja. Moskva je obelodanila da zemlje Severne Afrike uglavnom kupuju oklopna vozila, sisteme PVO , opremu za mornaricu, „migove“, „suhoje“ i „iljušine“, opremu za elektronsko ratovanje i streljačko oružje, dok je u podsaharskoj Africi najveća potražnja za helikopterima iz porodice „Mi“, avionima „Mig“ i „Suhoj“, sistemima PVO, kao što su „Pancir S-1“, „Tor-M2E“ i „Buk“ i proizvodima „Kalašnjikova“.

U Azijsko-pacifičkim zemljama popularni su ruski avioni i avionski motori, kao i sredstva protivvazdušne odbrane, a u Južnoj Americi - helikopteri, koji su se dobro pokazali u klimatskim uslovima tih zemalja. Takođe, latinoameričke države su zainteresovane za kupovinu specijalnih vozila dvostruke namene, kao i za zajedničku proizvodnju brodske opreme. Rat u Siriji je pomogao Moskvi da ojača status velikog proizvođača i izvoznika oružja , s obzirom da su rusko oružje i vojna tehnika na tom ratištu potvrdili svoju pouzdanost i visoku efikasnost, čak i u teškim pustinjskim uslovima. Ono što Rusiju čini važnim igračem na svetskom tržištu oružja je i konkurentnost i odluka Moskve da naoružanje prodaje po povoljnim cenama i uslovima.

- Moć vojno-industrijskog kompleksa Rusije je u tome što mi uvek nudimo robu veoma visokog kvaliteta, a pri tom cena nije previsoka, kao što je to u slučaju SAD. Oni se čak i ne trude toliko da budu konkurentni, koliko primoravaju druge zemlje da kupuju njihovo oružje. S druge strane, mi nudimo vrste oružja koje je konkurentno na tržištu i uz to veoma efikasno. Čuvamo ugled svom brendu, dok naši konkurenti ‘škrguću zubima’. Takođe, zemlje koje sarađuju sa nama imaju od toga veliku korist, pošto kupuju jeftinije naoružanje, koje je pri tom efikasnije, a to je veoma važno - zaključio je Žilin.

Indija i Kina – prvi kupci S-500?

U poslednje vreme su naročito aktuelne priče o prodaji prvog serijskog raketnog sistema S-500 „Prometej“, koji će uskoro biti isporučen ruskoj vojsci. Prvi potencijalni kupci bi, prema očekivanjima Moskve, mogli da budu Indija i Kina. Novi sistem S-500, koji je u stanju da uništi balističke i krstareće rakete, kao i avione i helikoptere u dometu do 600 kilometara, biće veoma konkurentan na tržištu, a pre svega značajno će ojačati odbrambeni potencijal Rusije. Međutim, eksperti napominju da će prodaja sistema S-500 drugim državama biti moguća tek nakon što se njime opremi ruska armija.

- Izvozna verzija tog sistema proizvodiće se tek nakon što Ministarstvo odbrane Ruske Federacije nabavi potrebnu količinu za sebe tj. za dalju izgradnju naše vazdušno-kosmičke odbrane. To će se desiti za oko pet godina, odnosno kada budu izvršene sve isporuke. Sistemi će biti postavljeni duž perimetra naših granica i na taj način će štititi naš vazdušni prostor u svim pravcima. Nakon toga Ministarstvo odbrane može da odobri izvoznu verziju ovog sistema -  kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov. On podseća da SAD već traže nove mere i metode pritisaka protiv ruskog izvoza oružja.

- Takva reakcija je faktički već usledila - Amerikanci ponovo traže načine da sprovedu neke zabrane koje bi pogodile zemlje koje kupuju rusko oružje i vojnu opremu. Takva zabrana je personifikovana i u njoj će nabrojati sisteme naoružanja koji se ne preporučuju za kupovinu, a takođe biće navedene i kaznene mere protiv onih koji se ogluše. Međutim, kako praksa pokazuje, neke države ne mare za takve zabrane i američke sankcije, a Indija i Kina su na spisku takvih zemalja. Jasno je da Amerikanci pokušavaju da na te zemlje nekako utiču - da rovare. Sa Kinom postoji konfrontacija, a protiv Indije postoji taktika šargarepe i štapa - zaključio je Leonkov.

Izvor: www.novosti.rs

Belorusija želi Iskander sa dometom do 500 kilometara
Tanjug 13.11.2021.

Belorusija želi ruski raketni sistem Iskander, koji bi bio raspoređen na jugu i zapadu zemlje, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u intervjuu ruskom odbrambenom časopisu "Nacionalna odbrana", koji je danas objavljen.

Lukašenko je za magazin rekao da mu je potreban mobilni balistički raketni sistem Iskander, koji ima domet do 500 kilometara i može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave, preneo je Rojters.

- Potrebno mi je nekoliko divizija na zapadu i jugu, neka budu (tamo) - rekao je on.

Lukašenko nije naveo da li je sa Moskvom razgovarao o dobijanju tog raketnog sistema.

Izvor: www.blic.rs

Белорусија је ипак друга држава и сумњам да ће им Руси продати своју верзију, а не извозну.

Rusija potpisala ugovore o izvozu naoružanja vredne više milijardi dolara


Rusija, bez obzira na pandemiju, potpisala je tokom 2021. godine ugovore za izvoz naoružanja u vrednosti od oko 10 milijardi dolara, saopštio je direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev na izložbi Dubai Airshow 2021.

„Bez obzira na poteškoće, izazvane pandemijom, saradnja sa našim partnerima je čvrsta i konstruktivna. Broj novih ugovora je premašio 10 milijardi dolara, što osigurava stabilnost porudžbina koje se nalaze na nivou od 55 milijardi dolara“, rekao je Šugajev.

Kako je saopštila ranije pres-služba "Rosoboroneksporta", samo je tokom izložbi naoružanja kao što su MAKS, "Arena-2021" zaključeno bilo 30 ugovora u vrednosti od tri milijardi evra.

Šugajev je naglasio da preliminarne ocene rezultata vojno-tehničke saradnje ove godine pokazuju da se ugovori realizuju po planu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211115/rusija-potpisala-ugovore-o-izvozu-naoruzanja-vredne-vise-milijardi-dolara-1131586876.html)

Za kojim tipom ruskog naoružanja vlada najveća pomama u svetu?

Najveći interes inostranih kupaca u 2021. godini je vezan za nabavku savremenih sistema PVO S-400 „Trijumf“ i 96K6 „Pancir-S1“- rekao je direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitri Šugajev. On je istakao da je visoka popularnost ovih sistema posledica njihove angažovanosti u borbenoj eksploataciji (Sirija).

Šugajev je istakao da povećan interes u svetu ima i praktično kompletna gama vazduhoplovne tehnike koje prooizvodi ruski vojnoindustrijski kompleks. „To je minimim 50 procenata našeg obima prodaje“ – istakao je direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju (FSVTS).
Prema rečima direktora FSVTS, što se tiče inostranih kupaca posebno je atraktivan protitenkovski raketni sistem „Kornet“, višecevni lanseri raketa kalibra 300mm „Smerč“ i drugi sistemi koji spadaju u kategoriju visokopreciznog naoružanja.

On je takođe rekao da se smanjenje obima isporuke ruskog naoružanja i vojne tehnike ne očekujeu narednim godinama. Na današnji dan ukupna suma potpisanih ugovora sa ruskim vojnoindustrijkim kompleksom prelazi cifru od 52 milijarde američkih dolara.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/93776-rusko-naoruzanje-pomama-u-svetu

Merkelova poslednjeg dana na vlasti odobrila izvoz oružja u Egipat
Tanjug 16.12.2021.

Poslednjeg dana na vlasti vlada Angele Merkel odobrila je izvoz oružja u Egipat, što se u Nemačkoj smatra "škakljivim" zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji, prenose mediji.

Odluka o izvozu oružja sadržana je u pismu bivšeg ministra privrede Petera Altmajera koje je 7. decembra uputio predsednici parlamenta Berbel Bas, i u pismu se pominju tri odluke o izvozu naoružanja, navodi nemačka agencija DPA.

Prvi se tiče odobrenja za "Thyšenkrupp Marine Systems" za izvoz tri fregate tipa MEKO A-200 EN u Egipat, a cena jedne fregate je pola milijarde evra. Takođe je odobreno firmi "Diehl Defence" da izveze 16 sistema vazdušne odbrane tipa IRIS-T SLS/SLX, takođe, u Egipat.

Pored toga "ThyšenKrupp Marine Systems" dobio je odobrenje da izveze podmornicu tipa 218 SG u Singapur.

Izvor: www.blic.rs

Nemačka prodala Egiptu oružje vredno više od 4 miliona evra
Tanjug 27.12.2021.

U poslednjih devet dana mandata je nemačka Vlada Angele Merkel odobrila izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti od skoro pet milijardi evra, od čega je preko četiri milijarde evra namenjeno Egiptu, javlja Dojče vele (DW) pozivajući se na pisanje nemačkih medija.

Time se volumen izvoznih dozvola za naoružanje uvećao na preko devet milijardi evra u ovoj godini, što je rekord za Nemačku. Te podatke iznelo je Ministarstvo ekonomije na upit poslanice Levice Sevim Dagdelen. Daleko najveći poručilac nemačkog naoružanja je Egipat koji je pod sumnjom kršenja ljudskih prava i učešća u sukobima u Jemenu i Libiji, navodi DW. Samo Egiptu je poslednjih dana mandata odobrena nabavka od preko četiri milijarde evra.

Kako je nedavno pisao nedeljnik ''Špigel'', u pitanju su tri ratne fregate koje pravi nemačka ''Tisenkrup'', kao i 16 sistema za protivvazdušnu odbranu firme ''Dil difens''. ''Špigel'' je u izveštaju nazvao odluku Berlina škakljivom jer Egipat učestvuje u ratnoj koaliciji protiv pobunjenika u Jemenu, premda navodno više ne učestvuje aktivno u borbama. Sa druge strane, Nemačka bi kod isporuke najmodernijih sistema naoružanja morala da ima u vidu i susedni Izrael. Nepisano je pravilo da izraelska vojno-tehnološka prednost ne sme biti ugrožena nemačkim isporukama oružja susedima, piše list. Ali ne samo to, Nemačka zvanično ima politiku prema kojoj ne bi smela da izvozi oružje zemljama umešanim u konflikte gde se krše ljudska prava, što je do sada često ignorisano, navodi DW.

Poslanica Levice Dagdelen je doprinos novog kancelara Olafa Šolca izvozu oružja u Egipat, koji je u to vreme bio ministar finansija i vicekancelar, nazvala teškom hipotekom za novu Vladu, prenosi DW.

Izvor: www.blic.rs

Ovo oružje biće hit u inostranstvu
Novosti online 03. 01. 2022.

RUSKI odbrambeni koncern „Rosoboroneksport“ imenovao je pet izvoznih modela ruskog naoružanja koje strani kupci najželjnije iščekuju – na prvom mestu našao se napredni laki lovac pete generacije „Šahmat“.

- U top pet izvoznih primeraka predstavljenih 2021. godine našli su se laki taktički avion 'Šahmat', koji je predstavljen na (avio-kosmičkom sajmu) MAKS i (izložbi) 'Dubai eršou', zatim izviđačko-udarni kompleks bespilotnih letelica 'Orion E' koji je prikazan u Rusiji i u inostranstvu, potom višecevni bacač raketa sa termobaričnom municijom TOS-2 'Tosočka', automat 'Kalašnjikov' AK-19 i protivavionski raketni sistem S-350 'Vitjaz' - rekao je generalni direktor korporacije Aleksandar Mihejev. Kako je dodao, svetsko tržište oružja se 2021. godine značajno prilagodilo radu u uslovima pandemije. Ruski specijalni izvoznik oružja uspeo je da učestvuje u 17 međunarodnih izložbi.

Premijera lakog taktičkog aviona „Šahmat“ (Su-75) održana je u julu 2021. godine na avio-salonu MAKS, kada je predstavljen prototip. Prilikom njegovog projektovanja korišćena su iskustva sa konstruisanja Su-75. Po spoljnom izgledu veoma liče, ali će „Šahmat“ biti mnogo lakši zahvaljujući jednom motoru. Proizvodiće se prema „stelt“ tehnologiji (imaće radio-apsorbujući premaz), biće opremljen naoružanjem unutar trupa, najnovijom avionskom tehnikom i moći će da upravlja malim dronovima. Su-75 može da razvije brzinu do 1.900 kilometara na čas, dok mu je borbeni radijus 3.000 kilometara.

„Šahmat" će se proizvoditi u fabrici u Komsomoljsku na Amuru (KnAAZ). Prvi let je planiran za 2023. godinu, a serijska proizvodnja 2025. godine.

Izvor: www.novosti.rs

Prvo skoči pa reci hop.

Rusija zauzima petinu svetskog tržišta naoružanja


Vicepremijer Rusije Jurij Borisov je izjavio da Rusija zauzima oko 20 odsto svetskog tržišta naoužanja, a ukupna vrednost narudžbina je oko 50 milijardi dolara.

„Na prvom mestu su Sjedinjene Američke Države s obimom od 39 odsto svetskog tržišta naoružanja, a Rusija, koja ima daleko manji budžet za naoružanje, već godinama stabilno zauzima oko 20 odsto svetskog tržišta, daleko ispred Francuske koja ima 11 odsto udela“, rekao je Borisov.

Prema njegovim rečima, glavni kupci ruskog oružja su Indija, Kina, Alžir, Egipat. Paket narudžbina već godinama je oko 50 milijardi dolara, a godišnje se izvozi naoružanje u vrednosti od 14 do 15 milijardi dolara.

„To je prilično ozbiljan činilac u prihodima. Mislim da posle izvoza energenata, hrane i pšenice ovo predstavlja treći sastavni činilac naših izvoznih prihoda“, rekao je Borisov.

Vicepremijer je dodao da najveći udeo u ruskom odbrambeno-industrujskom kompleksu ima avijacija, koja čini trećinu ukupne proizvodnje. On je precizirao da 74 odsto ruske vojne proizvodnje koristi za unutrašnje potrebe, a 26 odsto za izvoz.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/ruska-vojska-pocela-da-dobija-komplekse-s-500-1137473754.html)

Norveška kupuje 54 tenka Leopard od Nemačke

...prenosi norveši NRK (https://www.nrk.no/innlandet/pressekonferanse-pa-rena-om-styrking-av-forsvaret-med-forsvars--og-finansminister-og-statsministeren-1.16282757), pozivajući se na svoje izvore.

Vlada je ranije razmatrala pitanje kupovine novih oklopnih vozila, iako šef norveških kopnenih snaga Eirik Kristofersen nije odobrio ovaj predlog. Ipak, Storting je prošle godine podržao vladinu inicijativu.

Oružane snage Norveške trenutno raspolažu sa 36 tenkova. Podsetimo, nedavno je ministar odbrane Bjorn Arild Gram potvrdio da će neki od njih biti prebačeni u Ukrajinu, ali nije precizirao broj.

Danas je planirana konferencija za novinare na kojoj će učestvovati premijer Jonas Gahr Støre, ministar finansija Trigve Slagsvoll Vedum i ministar odbrane Bjorn Arild Gram.

Vodeći evropski proizvođač municije – traba najmanje 40 godina proizvodnje za današnje porudžbine

Evropskoj vojnoj industriji bi trebalo 40 godina da proizvede artiljerijsku municiju koliko je bloku i Ukrajini potrebno za samo godinu dana aktivnog sukoba, upozorava jedan od četiri najveća evropska proizvođača oružja.

U zvaničnom komentaru o vojnom budžetu Norveške za 2024. godine objavljenom na sajtu norveškog parlamenta, „Namo”, koji je ujedno i jedan od dva ključna proizvođača mlaznih motora u Evropi, podseća da Ukrajini u sukobu sa Rusijom treba oko sedam miliona granata godišnje, dok konzervativna procena za evropske potrebe podrazumeva 13 miliona granata što bi bilo dovoljno tek za mesec dana spremnosti za rat.

„„Namo” procenjuje da je ukupan godišnji evropski proizvodni kapacitet ispod pola miliona granata. Posledica je evropska odbrambena kriza: sa današnjom stopom proizvodnje, biće potrebno najmanje 40 godina da se ova količina napravi. I Ukrajina i NATO vrlo verovatno mogu ostati bez granata”, upozorava norveški proizvođač.

Ističe se da je situacija „uznemirujuća i slična” kada su u pitanju rakete i PVO sistemi.

Ukrajina je u „ratu iscrpljenja”, navodi norveški odbrambeni gigant, i ističe da NATO, doniranjem i proizvodnjom oružja za Kijev indirektno učestvuju u „industrijskom ratu”.

Međutim, „Namo” ne veruje da evropska industrija u kratkom roku može zadovoljiti više od pet do deset odsto ukupnih potreba, a u izveštaju norveškog odbrambenog komiteta ističe se da su nedostaci toliko veliki da „će se Evropljani mučiti sa sprovođenjem operacija čak i na nižem nivou sukoba”.

„Rečnik Komisije odražava jednostavnu činjenicu da borbena sposobnost, od artiljerije do borbenih aviona ili tenkova, brzo opada do nule bez municije”, upozorava norveški proizvođač.

Male šanse za promenu stanja

Takođe, trenutne investicije u odbrambenu industriju, koje predviđaju 75 miliona norveških kruna (oko 6,29 miliona evra) predstavljaju jedva 0,5 odsto od onoga što treba uložiti. „Namo” ističe da trenutno pokriva oko 20 – 25 odsto ukupne evropske proizvodnje artiljerijske municije.

Povrh toga, u komentaru se ističe da kapaciteti kompanija za investiranje u sopstvenu proizvodnju rastegnuti do maksimuma, usred rastućih troškova proizvodnje i sve skupljih kredita.

„Namo” nije optimističan ni po pitanju evropske ASAP inicijative za proširenje kapaciteta za proizvodnju artiljerijskih granata i raketa, istakavši da „vidi malo rezultata, a čini se da se proces odugovlači.”

Norveški proizvođač posebnu pažnju posvećuje istraživačko-razvojnoj oblasti, napominjući da Rusija i Kina razvijaju novu tehnologiju paralelno sa upotrebom NATO sistema u Ukrajini, a rezultat je da ih Rusija sve više razume, prenosi RT Balkan.


[attachment=1]


Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/582827/Vodeci-evropski-proizvodac-municije-traba-najmanje-40-godina-proizvodnje-za-danasnje-porudzbine)

FSVTC je objavio stabilnu potražnju za ruskim oružjem

FSVTC: Potražnja za ruskim oružjem u inostranstvu ne opada, uprkos sankcijama

Potražnja za ruskim vojnim proizvodima u inostranstvu ne opada, uprkos sankcijama i pokušajima diskreditacije Ruske Federacije. Ovo je 13. novembra saopštio direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju (FSVTC) Rusije Dmitrij Šugajev tokom međunarodnog aeromitinga Dubai Airshow 2023.

„Generalno, uprkos pokušajima pritiska na naše partnere i diskreditacije Rusije, potražnja za ruskim vojnim proizvodima ne opada. I uvereni smo da će izvozni ciljevi postavljeni za ovu godinu biti ispunjeni“, prenosi RIA Novosti reči Šugajeva.

Prema njegovim rečima, portfelj porudžbina oružja ostaje na stabilnom nivou od 50-55 milijardi dolara, izvoz se obavlja u skladu sa rasporedom isporuka i dogovorima sa stranim partnerima.

Direktor FSVTC je takođe napomenuo da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) zainteresovani za čitav asortiman ruskog naoružanja i da održavaju konsultacije sa Ruskom Federacijom o novim isporukama i industrijskoj saradnji.

Šugajev je istakao da su UAE dugogodišnji pouzdan partner Rusije u oblasti vojno-tehničke saradnje. Sada je naglasak na „kooperacijskoj saradnji“, dodao je on.

Šugajev je još u junu govorio o rastućem interesovanju stranih kupaca za ruske lovce i borbene helikoptere, oklopna vozila i višecevne raketne sisteme (MLRS). Zatim je naglasio da Moskva sarađuje sa više od 100 država u ovoj oblasti.

Pored toga, 20. februara je šef Ministarstva industrije i trgovine Denis Manturov izvestio da u pozadini specijalne operacije za zaštitu Donbasa, zapadne zemlje pokazuju sve veći interes za ruske sisteme PVO i drugo oružje. On je takođe primetio da je svaka transakcija sa inostranstvom podvrgnuta pomnoj pažnji neprijateljskih zapadnih zemalja, što postavlja prepreke na putu.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1604373/2023-11-13/v-fsvts-zaiavili-o-stabilnom-sprose-na-rossiiskoe-oruzhie)