PALUBA

Razvoj razarača klase "Spruance" započet je krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada je američka mornarica otvorila konkurs za novu klasu raketnih brodova koji će biti pogodniji za učešće u taktičkim grupama nosača avioona od do tada korišćenih razarača klase "Knox". Program razvoja označen je sa "DDX", a kao pobednik konkursa označena je kompanije "Ingalls Shipbuilding".

[attachment=1]
_{Razarač USS SPRUANCE (DD 963) u vožnji Atlantikom}

Razarači ove klase namenjeni su protivpodmorničkom ratovanju, ali su kasnije modernizacije i nadgradnje omogućile da dobiju i kapacitete za protivbrodsku borbu, PVO broda i plovnog sastava, te napad na ciljeve na kopnu. U početku, razarači klase Spruance bile su povod raznim kontroverzama, naročito medju članovima američkog Kongresa, koji su smatrali da brod deluje slabo, imajući u vidu da je bio naoružan sa dva topa i lanserom ASROC (ili ABL). Uprkos oznaci „DD“, koja je označavala „artiljerijski razarač“, osnovno brodsko naoružanje činile su rakete, tako da je trebao da bude označavan kao „DDG“ (ili „CG“, uzimajući u obzir veličinu broda koja je bila bliska veličini krstarica).

Kod ove klase brodova po prvi put je primenjen pogon gasnom turbinom. Ugradjene su 4 gasne turbine General Electric LM2500, snage 80 000 KS. Ovakva konfiguracija pokazala se odlično tako da je primenjena i za pogon kasnije klase razarača, klase „Kidd“. Neznatno olakšana konstrukcija trupa primenjena je i u izgradnji krstarica kalse „Ticonderoga“.

[attachment=2]
_{Brodogradilište „Litton East Bank“, Pascagoula, Mississippi. Šest razarača klase „Spruance“, u opremanju, maja 1975. godine. S leva u desno: Paul F. Foster (DD-964); Spruance (DD-963), Arthur W. Radford (DD-968); Elliot (DD-967); Hewitt (DD-966) i Kinkaid (DD-965).}

Ugovorom potpisanim 23. juna 1970. godine sa brodogradilištem „Litton-Ingalls“ ugovorena je izgradnja 30 razarača klase „Spruance“. Ugovaranjem cele količine od 30 brodova nameravalo se da se iskoriste prednosti serijske izgradnje, ali su problemi sa radnom snagom i tehnički problemi prouzrokovali prekoračenje namenjenog budžeta i rokova isporuke.
Dodatni, 31. razarač, USS Hayler, naručen je 29. septembra 1979. godine. Prvobitna klasifikacija ovog razarača bila je „DDH“ (Destroyer, Helicopter), sa namenom nošenja više protivpodmorničkih helikoptera nego što ih nosi originalna konstrukcija. Kasnije je napuštena ova ideja i pristupilo se gradnji lakše modifikovane konstrukcije klase „Spruance“. Dodatna 4 razarača su gradjena za potrebe iranske ratne mornarice. Razlikovali su se po jačem protivpodmorničkom naoružanju. Kasnije se odustalo od isporuke iranskoj mornarici, tak oda su završili kao klasa „Kidd“ i uvedeni u naoružanje američke ratne mornarice.
U razmatranju je bila i izgradnja mini STOVL nosača, baziranog na konstrukciji razarača klase „Spruance“, ali ideja nikada nije operacionalizovana.

Dizajn razarača klase „Spruance“ u osnovi je modularan, tako da omogućava laku instalaciju podsistema u konstrukciju broda. Iako prvobitno namenjen protivpodmorničkom ratovanju, 24 razarača ove klase modernizoavan su ugradnjom 61-ćelijskog vertikalnog lansera raketa koji imaju mogućnost lansiranja raketa Tomahawk. Preostalih 7 razarača koji nisu modernizovani, raspremljeni su. Na najmanje 10 razarača su ugradjeni 21-ćelijski lanseri RIM-116.
Pojedini razarači su služili kao platforme za testiranje različitih uredjaja i sistema za potrebe američke mornarice. Tako je na razaraču „Oldendorf“ testiran radar AN/SPQ-9B (radi ugradnje na brodove klase San Antonio“), na razaraču „Arthur W. Radford“ testiran je napredni sistem senzora (takodje za potrebe klase „San Antonio“)...

[attachment=3]
_{Atlantik, 13.11.2004. — Aktiviranje eksplozivnih punjenja na rashodovanom razaraču USS Hayler (DD-997)}

Poslednji razarač klase „Spruance“, USS Cushing, povučen je iz operativne upotrebe 21. septembra 2005. godine. Ponudjen je pakistanskoj ratnoj mornarici u okviru programa poklanjanja NVO.
Većina ovih razarača završila je svoj veka kao meta, u okviru raznih vežbi američke mornarice.

[attachment=4]

[attachment=1]

[attachment=1]

Ovi razarači bi mogli biti u naoružanju još i sada. To je bila pogreška, koju amerikanci i sad žale, pošto su neke jedinice išle iz naoružanja čak poslije 20 godina.

https://www.youtube.com/watch?v=SqrbKyConFo

Šteta što su ih možda prerano povukli iz službe. Divni, skladni brodovi.