PALUBA

Atomi nuklearnih sila bez kontrole? Upozoravajući navodi izveštaja Instituta za istraživanje mira iz Stokholma
I. S.   16. jun 2020.

GUBITAK suštinskog dijaloga između Rusije i SAD mogao bi da dovede do nove trke u naoružanju, upozorava Šenon Kajl, direktorka Programa za kontrolu nuklearnog oružja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri). Iz novog izveštaja ovog instituta se vidi da zemlje sa nuklearnim oružjem nastavljaju da modernizuju arsenal, dok su šanse za kontrolu tog procesa veoma slabe.

[attachment=1]

SAD i Rusija poseduju više od 90 odsto atomskog oružja, ali ugovor ove dve atomske velesile, "Novi start", zaključen 2010. godine, kojim se predviđa da se nuklearni arsenali drže ispod nivoa iz vremena Hladnog rata, kao i detaljne inspekcije na licu mesta, ističe u februaru 2021. Razgovori o produženju "Novog starta", ili ugovoru koji bi ga nasledio, nisu napredovali od 2019. Istovremeno, nuklearne sile nastavljaju da modernizuju svoj arsenal. Kina i Indija, takođe, povećavaju svoje arsenale.

- Kina je u jeku modernizacije nuklearnog arsenala. Ona prvi put razvija takozvanu nuklearnu trijadu, sastavljenu od novih kopnenih i pomorskih raketa i aviona sa nuklearnim kapacitetima - navode istraživači Siprija. - Pored toga, Kina se stalno odupire pozivima Vašingtona da se uključi u ograničenje trke u naoružanju.

U godini u kojoj se navršava pola veka od stupanja na snagu Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, koji se smatra kamenom temeljcem svetskog nuklearnog poretka, broj komada atomskog oružja znatno je, ipak, pao u odnosu na bezmalo 70.000 sredinom osamdesetih godina prošlog veka.

Izvor: www.novosti.rs

Specijalni izaslanik SAD upozorava: Kina se naoružava


Specijalni izalasnik SAD za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli upozorio danas na opasnost naoružavanja Kine.

Bilingsli je to izjavio nakon pregovora sa Rusijom o spašavanju poslednjeg velikog sporazuma o nuklearnom razoružanju "Novi početak".

Program Pekinga za nuklearno naoružanje je "poverljiv, nije transparentan i ne prestaje", kazao je Bilingsli u Beču.

Američki predsednik Donald Tramp želeo bi da Kina sedne za pregovarački sto, ali je Peking do sada odbijao trilateralne razgovore, navodeći da je po broju nuklearnog naoružanja daleko iza Vašingtona i Moskve.

Jučerašnju maratonsku sednicu Bilingsli je ocenio "veoma produktivnom".

SAD i Rusija su se dogovorile o nastavku razgovora na nivou radnih grupa, koje će se sastajati takodje u Beču. Kako je kazao, u zavisnosti od razvoja može doći do njegovog susreta sa ruskim pregovaračem, zamenikom šefa diplomatije Sergejom Rjabkovim krajem jula ili početkom avgusta.

Sporazum "Novi početak" potpisali su u Pragu 2011.godine tadašnji američki predsednik Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev.

Dokument predvidja da se nuklearni arsenal Rusije i SAD smanji na 1.550 nuklearnih bojevih glava i 800 sistema za lansiranje tih raketa. Inače sporazum ističe 5. februara iduće godine i može biti produžen na još pet godina.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=1699146)

Amerikanci i Rusi razgovarali 10 sati u Beču, prema kakvom sporazumu idu?


U Beču su završene rusko-američke konsultacije o strateškoj stabilnosti, koje su trajale deset časova.

Moskva i Vašington su razgovarali o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja i drugim važnim pitanjima.

„U skladu sa uputstvima predsednika dve zemlje nastavljeni su razgovori o budućim koracima u sferi kontrole naoružanja, uključujući produženje sporazuma START 3 i održavanje stabilnosti i predvidljivosti u uslovima prekida Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, kao i sveobuhvatni dijalog o rešavanju problema u sferi međunarodne bezbednosti“, navodi se na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Na rusko-američkim konsultacijama, Amerika je stavila do znanja da još nisu doneli odluku o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

„Tokom jučerašnjeg sastanka u Beču, mi, nažalost, nismo osetili spremnost Amerikanaca da prihvate našu logiku u korist produženja bez preduslova. Oni, očigledno, nastavljaju da razmišljaju“, istakao je Rjabkov.

Rjabkov je dodao da je ruska strana na sastanku sa Amerikancima dala do znanja da je nerealno očekivati da se Kina priključi bilateralnim pregovorima Moskve i Vašingtona o strateškoj stabilnosti.

„SAD nisu odustale od svog stava u cilju priključenja Kine. Mi smo im prilično detaljno objasnili zašto je, prema našem mišljenju, nerealno očekivati pridruživanje Kine, iz kojih razloga. Mi nismo spremni da utičemo na Peking onako kako bi Amerikanci želeli“, rekao je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, nakon sastanak u Beču i dalje postoje neslaganja između Moskve i Vašingtona po pitanju produženja sporazuma START 3.

„I dalje su prisutna razilaženja oko ključnih pitanja, kao što je neophodnost produženja sporazuma START 3 i kineski faktor“, rekao je diplomata.

On je dodao da su se predstavnici Rusije i SAD dogovorili o formiranju nekoliko ekspertskih grupa.

„Pozitivan rezultat jučerašnjeg kontakta, koji je bio poslovni i fokusiran na realni, a ne apstraktni dnevni red, bio je dogovor o formiranju ekspertske grupe. Biće ih nekoliko. Među njima je radna grupa o svemiru, čiju agendu razrađujemo u kontaktu sa Amerikancima“. Radi se na novom sporazumu za svo nuklearno oružje

Specijalni predstavnik predsednika SAD za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli izjavio je da su se Amerika i Rusija dogovorile da održe novi sastanak o strateškoj stabilnosti u Beču čim se pruži prilika za to, prenosi Rojters. Kako je rekao, moguće je da se sastanak održi krajem jula ili početkom avgusta.

Pored toga, saopštio je da su se SAD na sastanku sa Rusijom dogovorile da rade na novom sporazumu koji će obuhvatati sve nuklearno oružje, a ne samo strateško.

Bilingsli nije isključio produženje Sporazuma o strateškom naoružanju (START 3), ali je istakao da je neophodan napredak kada je reč o novom sporazumu.

Specijalni izaslanik američkog predsednika je pozitivno ocenio pregovore između ruske i američke strane.

„Prva runda pregovora u Beču bila je veoma konstruktivna. Detaljno smo razgovarali o širokom spektru pitanja, koji se tiču nuklearne sfere. U suštini postignut je dogovor o održavanju druge runde pregovora“, napisao je Bilingsli na Tviteru.

Rjabkov je potvrdio da bi se novi sastanak sa Bilingslijem mogao održati krajem jula, sredinom avgusta.

Konsultacije o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja održane su iza zatvorenih vrata. Rusku delegaciju je predvodio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, a američku – Maršal Bilingsli.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=1699182)

Ako  su se dogovorili oko formiranja nekoliko ekspertskih grupa - to znači da se praktično ni oko čega nisu dogovorili!
Te ekspertske grupe nisu ništa drugo već samo zamagljivanje.

SAD i Rusija vode nove pregovore o nuklearnom naoružanju, ali bez Kine


SAD i Rusija zvršile su u Beču prvu rundu pregovora o kontroli nuklearnog naoružanja.

Cilj pregovora je stvaranje novog sporazuma koji bi trebalo da zameni Novi START koji ističe u februaru 2021. godine, a koji ograničava trku u naoružanju dve glavne svetske nuklearne sile.

Američki pregovarač Maršal Biligsli rekao je novinarima danas da su "maratonski pregovori na visokom nivou" koji su završeni kasno sinoć, bili dovoljno produktivni i da je zaključeno da treba formirati nekoliko tehničkih radnih grupa koje će dublje ispitati probleme i trasirati put za drugi krug pregovora koji će biti održani u julu ili početkom avgusta.

"Složili smo se da se strateško okruženje značajno promenilo od potpisivanja Novog START sporazuma. Svi se sećamo kako je svet izgledao pre 10 godina, sada je to u stvari radikalno drugačije mesto", rekao je Biligsli novinarima.

Bilateralni sporazum o smanjenju strateškog oružja, čije je najnovije izdanje nazvano Novi START potpisan je 2010. i održava ruski i američki nuklearni aresenal daleko ispod hladnorativskog nivoa, on nameće ograničenja broja američkih i ruskih nuklearnih bojevih glava i bacača.

To je poslednji sporazum o nuklearnom naoružanju između dveju zemalja nakon što su SAD prošle godine napustile sporazum o nuklearnom ortužju srednjeg dometa sa Rusijom, sporazum iz perioda hladnog rata za koji su obe strane više puta optuživale drugu za kršenje.

Sporazum o nuklearnom oružju srednjeg dometa (INF) je takođe bio kritikovan jer nije obuhvatao Kinu ili raketnu tehnologiju koja nije postojala ranije.

Novi START može se produžiti na pet godina.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov koji je predvodio rusku delegaciju u Beču, rekao je novinarima u Moskvi da ponestaje vremena.

Dodao je, da je osnivanje radnih grupa "značajan korak napred" i rekao da su razgovori vođeni u pozitivnoj atmosferi i da odražavaju zajedničku želju za napredovanjem.

Američki predsednik Donald Tramp nazvao je Novi START "samo još jednim lošim sporazumom" koji je napravila Obamina administracija, ali nije bilo jasno da li će pristati na produženje.

Biligsli je rekao novinarima na konferenciji za štampu koju je održala američka delegacija da svaki novi sporazum mora da sadrži svo nuklearno oružje, a ne samo strateško.

U Briselu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi voleo da Kina bude deo bilo kog budućeg sporazuma.

Bilingsli je rekao da je Kina odbila američki poziv da učestvuje u bečkim pregovorima, ali da se nada da će međunarodna zajednica vršiti pritisak na Peking da učestvuje u budućnosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=1699314)

Nema razloga za nastavak nuklearnih testova


SAD ne vide razlog da nastave sa vršenjem nuklearnih testova i nisu obavijestile Rusiju o namjeri da istupe iz Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba /CTBT/, izjavio je specijalni izaslanik američkog predsjednika za kontrolu oružja Maršal Bilingslea.

On je nakon razgovora Rusije i SAD o strateškoj stabilnosti u Beču rekao da je ruska delegacija pokušala da ustanovi da li su tačni izvještaji o planovima Vašingtona da istupi iz Sporazuma.

"Nastavićemo da zadržavamo mogućnost da vršimo nuklearne testove ukoliko smatramo da ima razloga za to, kakvi god to razlozi bili. Ali ne znam ni za jedan konkretan razlog da sada vršimo testiranja", istakao je Bilingslea.

Američki diplomata naglasio je da je prenio pomenutu informaciju ruskoj strani tokom razgovora u Beču, javio je TASS.

Bilingslea je dodao da tokom razgovora nije govorio o istupanju iz Sporazuma, ali da se razgovaralo o temi nuklearnog testiranja.

"Vašington post" je 22. maja objavio da je administracija predsjednika SAD Donalda Trampa razmatrala mogućnost vršenja prvog nuklearnog testa još od 1992. godine.

izvor (https://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Nema-razloga-za-nastavak-nuklearnih-testova/606681)

Nejasan ovaj gornj teskt ... baš potpuno!

Izjava USA da nema razloga da nastave sa vršenjem nuklearnih testova je zaista besmislena.
Ispada da ameri sve znaju o toj tematici, i da nema više šta da istraže i nauče.

Da li se to odnosi samo na nuklearne eksplozije?

Nuklearni testovi su sveobuhvatni, u smislu iskorištenja nuklearne energije i raznorazne svrhe, pa ne vidim razlog zašto USA više neće to da radi.

Ova druga rečenica je još konfuznijaa. Procenite sami!

No, verujem da je samo novinarska greška u pitanju: tekst je napisao ili neuki novinar, ili ga je preveo neuki čovek.

Slažem se da tekst nije stručan. Ipak skrećem pažnju na činjenicu da se REALNE atomske probe (BUM pečurka :udri) odavno nigde ne vrše. Sve se obavlja kompjuterskim modeliranjem i virtuelno.

Šta sa raketama Kine i Francuske?
B. V.   26. jun 2020.

Bez optimizma o produženju sporazuma o atomskom naoružanju koji su 2010. potpisali Barak Obama i Dmitrij Medvedev


Šanse da se produži Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju, koji ističe u februaru iduće godine, zasada su ravne nuli. U Moskvi kažu da se, osim nekoliko fotografija iz Beča, gde je već održan jedan sastanak predstavnika Moskve i Vašingtona, ništa konkretno ne može napraviti. Pregovarači, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov i specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli su razgovarali 10 sati, ali na kraju ništa optimistično nisu kazali novinarima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je početkom decembra 2019. godine kazao da je njegova zemlja spremna da produži sporazum na narednih 10 godina. Uslov predsednika SAD Donalda Trampa - da ubuduće bude stroža kontrola arsenala - moguće je realizovati, ali ključni problem je što u Vašingtonu insistiraju na tome da se u pregovore uključi i Kina, što Peking ne želi.

Kinezi kažu da je sporazum koji su potpisali predsednici Obama i Medvedev dvostrani i da oni ne vide razlog zašto bi mu se pridružili. U Pekingu kažu da oni nemaju velike arsenale atomskog oružja. Po oceni Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Rusija ima 6.375 atomskih bojevih glava, SAD 5.800, a Kina samo 320. Ali i Francuska ima 290 atomskih bojevih glava, pa se nameće pitanje zašto se u pregovore ne bi uključila i Francuska, kao i Velika Britanija.

Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog oružja bio je potpisan 2010. godine u Pragu, a tadašnji predsednici, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, saglasili su se da on stupi na snagu 2011. i da traje 10 godina. Iako nije bilo velike pompe kad je sporazum potpisan, verovalo se da on može da zaustavi trku u naoružavanju. Sada se može očekivati da trka u naoružavanju već naredne godine krene većom brzinom, jer je za to novac već predviđen državnim budžetima.

Ma koliko se političarima ne sviđa formulacija da se mir održava na "ravnoteži straha", ta ocena je tačna, jer se niko ne usuđuje da krene u veliki obračun, znajući da postoje načini za automatski odgovor i da bi se svet pretvorio u veliko zgarište.

Izvor: www.novosti.rs

Kina: Pregovori da, ali ako SAD smanje svoj nuklearni arsenal


Kina bi bila srećna da, zajedno sa SAD i Rusijom, učestvuje u trilateralnim pregovorima o kontroli oružja, ali samo ako su SAD spremne da smanje svoj nuklearni arsenal na kineski nivo, izjavio je danas šef odeljenje za kontrolu oružja pri kineskom Ministarstvu spoljnih poslova Fu Čong.

Vašington je u više navrata pozvao Kinu da se pridruži trilateralnim pregovorima o produženju Novog START-a, vodećeg ugovora o nuklearnom oružju između Rusije i SAD-a koji ističe u februaru 2021. godine, podseća Rojters.

Kineski diplomata ponovio je, obraćajući se novinarima u Pekingu, da Kina nije zainteresovana da se pridruži pregovorima sa bivšim supersilama iz vremena Hladnog rata, imajući u vidu da je, kako je istakao, nuklearni arsenal SAD oko 20 puta veći od kineskog.

„Mogu da vas uverim, ako SAD kažu da su spremne da se spuste na kineski nivo, Kina bi bila srećna da učestvuje (u pregovorima) već narednog dana. Ali zapravo, znamo da se to neće dogoditi”, naveo je Fu.

On tvrdi da je to što su SAD pitale Kinu da učestvuje u trilateralnim pregovorima „trik kako bi se skrenula pažnja” i izgovor za Vašington da odustane od produženja sporazuma Novi START.

„Prava svrha je da se oslobode svih restrikcija i da dobije potpunu slobodu u traženju vojne superiornosti nad bilo kojim protivnikom, stvarnim ili imaginarnim”, rekao je Fu.

On je naglasio da Kina ne izbegava međunarodni proces nuklearnog razoružanja i poručio da je ta zemlja spremna da razgovara sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN o svim pitanjima u vezi sa smanjenjem rizika od nuklearnih pretnji, prenosi Tanjug.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/457939/Kina-Pregovori-da-ali-ako-SAD-smanje-svoj-nuklearni-arsenal)

"Ozbiljna opasnost od nuklearnog sukoba, a SAD..."


U poslednje vreme ozbiljno se povećao rizik od nuklearnog sukoba, a SAD odustaju od formulacije strateške stabilnosti, kaže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov

"Slažem se da su nuklearni rizici u poslednje vreme značajno porasli i da situacija u sferi bezbednosti i međunarodne strateške stabilnosti otvoreno degradira. Uzroci svega toga su očigledni: SAD žele da povrate globalnu dominaciju i ostvare pobedu u onome što oni nazivaju suparništvo velikih sila. Oni odustaju od formulacije strateška stabilnost, koju nazivaju strateško suparništvo. Oni žele da pobede", rekao je Lavrov

On je istakao da SAD uništavaju celu arhitekturu kontrole naoružanja.

"Posebno smo zabrinuti jer SAD već dve godine odbijaju da ponovo potvrde osnovni princip, postulat da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da, samim tim, nikada ne bi trebalo da dođe do njega", rekao je Lavrov.

Prema rečima Lavrova, već dve godine taj predlog, sastavljen na osnovu onoga o čemu su se dogovarali predstavnici rukovodstva SAD i SSSR-a još u prošlom veku, "čeka potvrdu američke strane".

Predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov i predsednik SAD Ronald Regan svojevremeno su utvrdili da je nuklearni rat neprihvatljiv.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=10&nav_category=78&nav_id=1705395)

Laik sam za procenu globalnih političkih pitanja, ali sam ubeđen da u ovom slučaju Lavrov ne govori istinu: mislim da su SAD apsolutno svesne da su izgubile globalnu dominaciju, i znaju da je povratiti ne mogu. Oni se sada svim silama trude da zadrže poziciju na kojoj se trenutno nalaze, i da ne kliznu još niže - što je neminovno, ako se sadašnji trendovi nastave.

Trka u naoružanju između tri svetske sile; Tramp: Želim da izbegnem


Predsednik Donald Tramp rekao je ruskom kolegi Vladimiru Putinu u četvrtak da želi da izbegne skupu oružanu trku sa Rusijom i Kinom, prenosi Rojters.

Tramp je rekao i da se nada da će biti napretka u pregovorima o kontroli naoružanja, saopštila je Bela kuća.

"Predsednik Tramp je ponovio da se nada da će biti izbegnuta skupa oružana trka između tri zemlje - Kine, Rusije i Sjedinjenih Država - i da se unapred raduje napretku u predstojećim pregovorima o kontroli naoružanja u Beču", rekao je portparol Džad Dir.

Dvojica lidera su takođe razgovarala o iranskom programu za nuklearno naoružanje, navodi se u saopštenju Kremlja o telefonskom razgovoru Trampa i Putina, prenosi Glas Amerike.

"Obe strane naglasile su da su potrebni zajednički napori da se održi regionalna stabilnost i globalni režim za sprečavanje širenja nuklearnog oružja", ističe se u saopštenju.

Bela kuća nije pominjala Iran, već je navela da su Tramp i Putin razgovarali o načinima da se savlada pandemija koronavirusa dok se nastavlja otvaranje globalnih ekonomija.

Amerika smatra da bi Kina, kao sve veća nuklearna sila, trebalo da se pridruži njenom novom sporazumu sa Rusijom. Međutim, ruski i američki arsenali daleku nadmašuju kineski od, kako se procenjuje, 300 bojevih glava.

Visoki kineski diplomata rekao je ranije ovog meseca da bi Kina bila spremna da razgovara o kontroli naoružanja sa SAD i Rusijom, ali samo ako bi Vašington bio spreman da smanji svoj nuklearni arsenal na kineski nivo, koji je oko 20 puta manji.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=23&nav_category=78&nav_id=1710393)

"Zahtevaće hitno reagovanje, bez obzira kakve će biti američke rakete"


Moskva će odmah odgovoriti na postavljanje američkih nuklearnih i nenuklearnih raketa u bilo kom regionu, navodi se u komentaru MSP Rusije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ovako je odgovorilo povodom godišnjice jednostranog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

Ministarstvo ističe da su potezi Sjedinjenih Američkih Država doveli do toga da „jednostavno nema nikakvih ograničenja za rakete srednjeg i kratkog dometa koje se lansiraju sa kopna, a višestruko su porasle pretnje globalnoj bezbednosti i stabilnosti“.

„Nakon povlačenja iz Sporazuma, Vašington je odmah krenuo putem što skorijeg završetka stvaranja raketnih sredstava koja su ranije bila zabranjena Sporazumom o likvidaciji raketa. Obavljene su raketne probe, koje su u potpunosti potvrdile ispravnost višegodišnjih ruskih žalbi da Vašington treba da poštuje Sporazum. Američka strana objavila je da namerava da u najskorije vreme postavi perspektivna raketna naoružanja - pre svega u Azijsko-pacifičkoj regiji. Njihova pojava nije isključena ni u Evropi“, ističe se u komentaru.

Ministarstvo navodi da je očigledno da će raspoređivanje američkih kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa u raznim delovima sveta „ozbiljno narušiti regionalnu i globalnu bezbednost i izazvati opasnu novu rundu trke u naoružanju“.

„Rusija ne može da ignoriše pojavu dodatnih raketnih rizika za svoju teritoriju, koji će za nas imati strateška svojstva. Ovo će zahtevati hitno reagovanje, bez obzira na to kakve će biti američke rakete – nuklearne ili nenuklearne“, naglasilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Moskva otvorena za dijalog o jačanju međunarodne bezbednosti

Uprkos potezima Vašingtona, Moskva ostaje otvorena za dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama radi jačanja strateške stabilnosti i međunarodne bezbednosti.

„Pre godinu dana prestao je da važi Sporazum o likvidaciji raketa nakon jednostranog povlačenja SAD iz njega. I dalje smatramo da je Vašington napravio ozbiljnu grešku. Uprkos činjenici da Sporazum nije bio idealan u savremenim uslovima bezbednosti, on je nesumnjivo nastavljao da pomaže obezbeđivanje predvidljivosti i uzdržanosti u nuklearno-raketnoj oblasti“, ističe Ministarstvo spoljnih poslova.

Žalosno je to „na koji način su se Amerikanci rešili sporazuma koji im je postao nepotreban“, dodaje se u komentaru.

Takođe se podseća da su „da bi opravdale svoje destruktivne akcije u očima svetske zajednice, Sjedinjene Američke Države organizovale propagandnu kampanju zasnovanu na apsolutno neosnovanim optužbama protiv Moskve“. Umesto profesionalne analize suprotstavljenih tvrdnji koje je predložila ruska strana, američka strana iznela je neprihvatljivi ultimatum.

Odbačeni su realistični raspleti koje je pripremila ruska strana za rešavanje postojećih zabrinutosti na osnovu mera međusobne transparentnosti. Time su Sjedinjene Američke Države, blokirajući moguće puteve za rešavanje problema, namerno dovele do raskida Sporazuma“, podsetilo je Ministarstvo.

„Uvereni smo da je jedini razuman i sa svih gledišta opravdan dalji korak zajednička potraga za obostrano prihvatljivim rešenjem trenutne situacije političkim i diplomatskim metodama. Rusija ostaje otvorena za ravnopravan i konstruktivan rad na vraćanju poverenja i jačanju međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti. Nadamo se da će američka strana pokazati sličan interes i odgovornost“, zaključilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=03&nav_category=78&nav_id=1714373)

"Razmeštamo nuklearne rakete zbog Rusije"


"Razvoj i razmeštanje nuklearnih krstarećih raketa na moru od suštinskog je značaja za obuzdavanje Rusije“, navodi se na sajtu Pentagona.

Pri tome se navodi da su Sjedinjene Američke Države 2010. godine skinule sa dužnosti poslednju nuklearnu krstareću raketu koja se lansira sa mora.

S druge strane, Rusija je nastavila sveobuhvatni program za modernizaciju i širenje svog taktičkog nuklearnog oružja, dodaje se na sajtu.

U saopštenju se ističe da "još više zabrinjava to što ruska strategija zapravo predviđa upotrebu ovih nuklearnih potencijala u sukobu".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=04&nav_category=78&nav_id=1714746)

Američki mediji optužuju Kinu da pomaže zalivskoj kraljevini
Novosti online sreda, 05. 08. 2020.

SAUDIJSKA ARABIJA uz pomoć dve kineske kompanije gradi na severozapadu zemlje preduzeće predviđeno za proizvodnju takozvanog žutog kolača – koncentrata koji se dobija u procesu obrade rude uranijuma, prenosi „Vol strit džurnal“.

Prema pisanju lista, izgradnja preduzeća zabrinjava Ameriku i njene saveznike, koji sumnjaju da Rijad ostavlja na snazi mogućnost pravljenja nuklearnog oružja. Preduzeće se gradi u pustinji u oblasti grada El Uli. Američki list je tražio komentar od Ministarstva energetike Saudijske Arabije, koje je "kategorički negiralo" informacije o izgradnji preduzeća za dobijanje koncentrata uranijuma. Iz Ministarstva su istakli da je iskopavanje minerala, uključujući uran, ključni deo strategije diversifikacije ekonomije kraljevstva. Takođe su potvrdili da su sa Kinezima sklopili ugovor o iskopavanju rudnih bogatstava u nizu regiona.

Ministar energetike Saudijske Arabije princ Abdel Aziz bin Salman u septembru prošle godine saopštio je u budućnosti planiraju da eksploatišu i obogaćuju uranijum za svoj program nuklearne energetike. On je ukazao da zemlja planira da počne sa dva nuklearna reaktora za istraživanje. Žuti kolač (jeloukejk) je samleveni uranijum oksid pripremljen za obogaćivanje i dalje korišćenje u nuklearnom reaktoru.

Izvor: www.novosti.rs

-------------------------------------------------

Meni je lično veći problem ako se Vehabije dokopaju nuklearke nego Persijanci ili drug Kim.

Ovo je vest povezna sa ovom gore ...


...


„Zveckanje” nuklearkama u Persijskom zalivu


Početak rada prve atomske centrale u UAE najviše je zabrinuo susedni Katar.


Samo dve nedelje pošto su sa japanskog kosmodroma uspešno lansirali sondu na Mars, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) napravili su još jedan naučnotehnološki iskorak. UAE su nedaleko od granice sa Katarom započeli sa cepanjem atoma. Od puštanja u rad prvog od četiri planirana reaktora u atomskoj centrali Baraka mnogi u Persijskom zalivu počeli su da se mršte.

Za jedne, prva nuklearka u arapskom svetu povećava rizik od ekološke katastrofe, a za druge je ona mogući znak da kreće trka u atomskom naoružavanju u bezbednosno ionako napetom regionu. Uspešan start kontrolisane fisije u elektrani Baraka pozdravila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), poručivši da je ovo važna prekretnica u cilju komercijalne proizvodnje čiste energije. Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, princ prestolonaslednik, ocenio je da je to prekretnica na mapi puta prema održivom razvoju.

Iako UAE tvrde da su njihove nuklearne ambicije mirnodopske i da se sve radi pod nadzorom IAEA, prvi sused je i dalje nepoverljiv. Katar odavno upozorava da će puštanje u rad nuklearke Baraka značiti pretnju po regionalni mir i životnu sredinu.

Završetak atomske centrale vredne 24,4 milijarde evra, za koju je tehnologiju obezbedila Južna Koreja, prvobitno je bio planiran za 2017. godinu. Kada budu proradila sva četiri nuklearna reaktora, Baraka će proizvoditi 5,5 gigavata električne energije, što je četvrtina struje koju troši deset miliona stanovnika UAE.

Energetski stručnjaci se pitaju zbog čega se država bogata naftom, koja ima idealne uslove za korišćenje drugih vidova obnovljive energije, upustila u skupu nuklearnu avanturu. Pojedine analize pokazuju da je proizvodnja struje iz atomske fisije skoro četiri puta skuplja nego ona koja se dobija iz solarnih elektrana.  Među zabrinutim ekspertima je i Pol Dorfman, istraživač sa Instituta za energetiku Koledža Univerziteta u Londonu i predsedavajući Grupe za nuklearni konsalting. Dorfman, koji mnoge vlade savetuje o rizicima od nuklearnog zračenja, za nuklearku Baraka kaže: „Pogrešan nuklearni reaktor, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme”.

Dorfman za „Njujork tajms” upozorava da puštanje u rad atomske elektrane u Emiratima može dovesti ne samo do dalje destabilizacije regiona, već i do ugrožavanja životne sredine, ali i do povećanja mogućnosti za širenje nuklearnog oružja.

UAE su u svom atomskom programu pretekli Saudijsku Arabiju i, posle Izraela i Irana, postali treća zemlja u regionu koja ima svoju nuklearku. Iako se atomske elektrane prave za proizvodnju energije, tanka je linija koja razdvaja civilnu od vojne upotrebe. To najbolje pokazuje primer Irana, koji obogaćuje veću količinu uranijuma nego što je to predviđeno međunarodnim sporazumom iz 2015, iz kojeg su SAD izašle. U očima Vašingtona, Teheran po svaku cenu hoće da napravi atomsku bombu.

Atomske ambicije Rijada započele su pre 14 godina. Saudijska Arabija je još 2011. najavila da će do 2030. godine izgraditi 16 nuklearnih elektrana koje bi koštale 100 milijardi dolara. Iako je njihov prvi nuklearni reaktor trebalo da proradi prošle godine, to se još nije dogodilo. Kao i UAE, Saudijska Arabija insistira na tome da se nuklearni program razvija kao prevashodno energetski projekat. Ali, za razliku od svog saveznika, Rijad se nikad nije zakleo da neće razvijati i nuklearno oružje. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman je čak i javno poručio da će napraviti atomsko oružje ukoliko do njega dođe i Iran.

Atomske apetite pokazuju i druge zemlje u arapskom svetu. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je 2017. godine u Kairu potpisao sporazum s Vladimirom Putinom da „Rosatom” izgradi nuklearnu elektranu na Sredozemnom moru zapadno od Aleksandrije. Da bi Egipat ostvario ovaj poduhvat, od Rusije je uzeo zajam od 25 milijardi dolara koji bi trebalo da pokrije 85 odsto troškova gradnje nuklearke. I ostale arapske zemlje, kao što su Alžir i Jordan, takođe nameravaju da atomskom fisijom dobijaju „čistu” električnu energiju.

Međutim, Majkl Šnajder, energetski ekspert i izdavač Svetskog izveštaja o statusu nuklearne industrije, podseća na izreku da je, u očima neprijatelja, nuklearna elektrana u jednoj zemlji unapred razmešteno nuklearno oružje.

„Ljudi ne shvataju da je radioaktivni inventar u nuklearnoj elektrani mnogo veći od onoga koji se nalazi u atomskom oružju”, kaže Šnajder za „Al Džaziru”.


izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/459754/Zveckanje-nuklearkama-u-Persijskom-zalivu)

Generalštab Oružanih snaga Rusije: Rusija će upotrebiti svoj nuklearni potencijal...


Rusija će upotrebiti svoj nuklearni potencijal u slučaju bilo koje vrste raketnog napada na svoju teritoriju, navodi se u članku Generalštaba Oružanih snaga.

U članku pod nazivom "O osnovama državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog obuzdavanja" navodi se da će svaka raketa biti identifikovana kao nuklearna, jer ne postoji mogućnost da se ranije odredi da li se radi o nuklearnoj raketi ili nekoj drugoj vrsti.

Pri tome, predstavnici Generalštaba ističu da će se u takvoj situaciji smatrati da je cilj protivnika uništavanje Rusije.

Autori članka objašnjavaju da je Rusija označila „crvene linije“, koje niko ne bi trebalo da pređe.

"Rusija je označila 'crvene linije' koje nikome ne savetujemo da pređe. Ako se potencijalni protivnik odluči na to, odgovor će bez sumnje biti razarajući. Pritom, vojno-političko rukovodstvo Rusije će odrediti kakav će biti odgovor, u zavisnosti od situacije“, rekao je načelnik uprave glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general major Andrej Sterlin.

Kako pojašnjava „Krasna zvezda“, subjekti nuklearnog obuzdavanja podeljeni su u dve grupe. Prvu grupu čine zemlje koje poseduju nuklearno ili drugo oružje za masovno uništenje i koje smatraju Rusiju potencijalnim protivnikom.

Drugu grupu čine zemlje koje svoju teritoriju daju za raspoređivanje strateškog ofanzivnog naoružanja, sredstava strateške PRO, nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje drugih zemalja, što može biti upotrebljeno protiv Rusije i njenih saveznika.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=07&nav_category=78&nav_id=1716126)

Američki ministar odbrane: Vašington treba da modernizuje nuklearne snage
Srna 30.08.2020.

SAD bi trebalo da modernizuju svoje nuklearne snage i da održe spremnost kako bi osigurale bezbednost indo-pacifičkog regiona usled odluke Kine da udvostruči svoj nuklearni arsenal, saopštio je američki ministar odbrane Mark Esper.

On je situaciju prokomentarisao na "Tviteru", nakon sastanka sa japanskim ministrom odbrane Tarom Konom u Hagatnji na američkoj teritoriji Gvam.

"Pošto komunistička Kina radi na udvostručavanju svojih nuklearnih zaliha, modernizovanje naših nuklearnih snaga i održavanje spremnosti je ključno za slobodan i otvoren indopacifički region", istakao je Esper. Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je nakon sastanka da su i Vašington i Tokio zabrinuti zbog postupaka Kine u regionu, javio je "Sputnjik".

Rusija i SAD započele su razgovore u Beču 22. jula, sa ciljem da se sačuva Novi START, posljednji sporazum koji ograničava nuklearni arsenal Moskve i Vašingtona i koji ističe u februaru. Kina je u više navrata odbijala da se pridruži razgovorima, uprkos nadanju SAD da će sporazim postati trilateralan.

Izvor: www.blic.rs

Kina želi da udvostruči nuklearni arsenal


Pentagon, koji ostaje nadmoćan po broju atomskih bombi, upozorava da Peking namerava da stvori vojsku koja bi parirala američkoj.

U narednih deset godina, Peking će udvostručiti broj nuklearnih bojevih glava, a namerava i da za trideset godina stvori prvoklasnu vojsku koja bi mogla da parira američkoj, saopštava američko Ministarstvo odbrane.

Prema procenama iz Pentagona, Kina raspolaže sa 200 nuklearnih bojevih glava (bombi), što je neuporedivo manje od američkog ili ruskog arsenala, ali ipak ubrzano razvija kapacitete, prenosi Rojters. Ovo je prvi put da je Pentagon naveo broj kineskih nuklearnih bombi i prognozu o razvoju kineskog atomskog oružja. Procene su objavljene nakon što je predsednik Donald Tramp više puta pozvao Peking da se pridruži dogovorima Vašingtona i Moskve o kontroli nuklearnog naoružanja. U izveštaju se navodi da Kina ojačava i konvencionalno naoružanje da bi potvrdila status svetske sile, osnažila pozicije na Pacifiku, gde joj se interesi neretko sukobljavaju s američkim, možda i „izvršila invaziju na Tajvan”, pa Pentagon izražava „zabrinutost”.

Jedna od najvećih Trampovih zamerki na „Novi Start”, kojim su se SAD i Rusija obavezale da neće imati više od 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, jeste to što ovaj sporazum ne uključuje Kinu. „Novi Start” ističe u februaru sledeće godine. Ako Bela kuća i Kremlj ne obnove ovaj sporazum ili ne postignu novi, više neće postojati nijedan „papir” koji ih obavezuje na ograničavanje arsenala. I pored toga što je šef vašingtonske administracije upozoravao da ga ne zanima dogovor koji neće potpisati i Kina, ipak je pristao na pregovore. Američka i ruska delegacija sastajale su se ovog leta u Beču, ali dogovora još nema.

U analizi Pentagona upozorava se na sve veći rast kineskih nuklearnih ambicija i promenu kineske doktrine, koja je dosad podrazumevala isključivo odbrambenu ulogu nuklearnog oružja, koje postoji samo u toliko meri da može da „odvrati od napada uz minimum kapaciteta”. Podvlači se i da Peking dosad nije bio u stanju da izvodi atomske napade iz vazduha, ali da će se uskoro i to promeniti, što znači da će ovladati takozvanom trijadom (udari iz vazduha, sa kopna i mora).

Vlada Si Đinpinga ranije je odbacila poziv da se pridruži sporazumu između Amerike i Rusije, navodeći da su njeni kapaciteti dvadeset puta slabiji od njihovih. Iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova su povodom Trampovih apela saopštili da će „rado” pristati na pregovore kad Amerika bude pristala da svoj nuklearni arsenal svede na veličinu kineskog. Procenjuje se da SAD imaju 3.800, a Rusija 4.300 uskladištenih nuklearnih bombi. Kako Kina nije potpisnica nijednog takvog sporazuma, ona svoje kapacitete može neograničeno da povećava, mada bi joj mnogo trebalo da sustigne SAD i Rusiju. Kineski državni list na engleskom jeziku „Global tajms” piše da je cilj Pentagona da uz pomoć ovog izveštaja dobije još više para od Kongresa i da američke saveznike u Aziji dodatno zastraši navodno agresivnim pekinškim namerama.

Američka analiza kineske vojske objavljena je u eri Trampove odbrambene doktrine, koja predviđa pomeranje fokusa sa bliskoistočnih ratova na rivalstvo sa svetskim silama poput Rusije i Kine. Američko Ministarstvo odbrane smatra da je kineska vojska već pretekla SAD kad je reč o ratnim brodovima i podmornicama (350 kineskih nasuprot 293 američke), protivvazdušnoj odbrani (domaći raketni sistem u kombinaciji sa ruskim S-400 i S-300) i lansiranju raketa sa kopna (ne ograničava je nijedan međunarodni sporazum). Primetno je i da se Kina više ne drži po strani u međunarodnim sukobima i da je poslala vojsku u Džibuti u istočnoj Africi, podvlači se u dokumentu, uz uvid da Peking traži način da dobije vojne baze i u Singapuru, Mjanmaru, Indoneziji, Keniji, Angoli i drugim državama.

Prema zvaničnim podacima, kineski vojni budžet iznosi 174 milijarde dolara, i daleko je veći od vojnih budžeta američkih saveznika u Aziji (Japan – 54 milijarde dolara, Južna Koreja – 40 milijardi dolara), podseća Si-En-En. Pentagon procenjuje da su kineska izdvajanja za armiju u stvari veća i da iznose oko 200 milijardi dolara, ali je to i dalje znatno manje od američkog vojnog budžeta od 685 milijardi dolara, Kako ocenjuje „Vašington post”, sad kad je američka pažnja pomerena s bliskoistočnih militanata na mogući sukob s velikim silama podsticaj dobija i američka industrija naoružanja, jer će Pentagonu biti potrebne daleko ozbiljnije i skuplje oružje .

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/461728/Kina-zeli-da-udvostruci-nuklearni-arsenal)

https://youtu.be/KbvtHJXNnfM

5. februar 2021.


Jedini sporazum koji postoji između Rusije i SAD u oblasti nuklearnog razoružanja je START 3, koji ističe 5. februara sledeće godine, piše Sputnjik.

Hoće li START 3 biti produžen ili će uslediti nova trka u naoružanju? Da li je potrebno da i Kina i druge zemlje budu uključene u START?

Postojeći sporazum START 3 barem ograničava trku u naoružanju. Ako kontrole ne bude, neće biti nikakvih ograničenja, niti okvira. A onda će, dakle, bez ikakvih mera kontrole moći da počne trka u naoružanju slična onoj u vreme Hladnog rata, upozorava u razgovoru za RIA Novosti nekadašnji šef delegacije SSSR u pregovorima sa SAD o sporazumu START 3 Jurij Nazarkin.

"Rusija je već zvanično objavila da namerava da produži ovaj sporazum, ali Sjedinjene Države postavljaju uslove. To je pripajanje Kine, i to da bi sporazum trebalo da obuhvati sve nuklearne bojeve glave, uključujući i taktičko nuklearno oružje. A predsednik Donald Tramp je takođe najavio da namerava da izmeni, kako je on to formulisao, odredbu o kontroli i verifikaciji ovog sporazuma", kaže ruski pregovarač.

On objašnjava da su to su različite stvari. Produžavanje trenutnog sporazuma START 3 je jedna stvar, a sam sporazum predviđa jednokratno produženje na 5 godina. A ako se uvedu uslovi koje postavlja SAD, onda možemo govoriti o novom sporazumu, čije pripreme i zaključivanje zahtevaju duge i teške pregovore, objašnjava Nazarkin.

"Tim pre ako govorimo o uključivanju u ovaj sporazum taktičkog nuklearnog oružja. To je generalno novi sporazum, jer tamo postoji drugačija kontrola. U svim prethodnim sporazumima o strateškom naoružanju i u trenutnom START 3, vrši se kontrola nad sredstvima dostave. A taktičko nuklearno oružje se kvalitativno razlikuje. Sva sredstva dostave taktičkog nuklearnog oružja su višenamenska. Mogu biti i sa nuklearnim bojevim glavama i bez njih i potrebna je potpuno drugačija kontrola. A za to je potrebno vreme", ističe on.

Zbog toga neophodno produžiti postojeći sporazum, koji bi omogućio stranama da pregovaraju o novom dokumentu, koji bi istovremeno snizio nivo strateškog naoružanja i bilo bi moguće videti kako poboljšati kontrolu, prenosi Sputnjik.

Na pitanje da li sa trenutnom administracijom generalno postoji šansa da se sporazum obnovi, ili takvih šansi više nema, Nazarkin odgovara:

"Iskreno ću reći da su, po mom mišljenju, šanse minimalne, čak bih rekao i da nema šansi za produženje sporazuma pod Trampovom administracijom. Na Generalnoj skupštini UN 22. septembra očekuje se da će Tramp održati govor tokom opšte debate na zasedanju visokog nivoa. Mislim da bi, u principu, to bila vrlo dobra prilika, tribina, ako iznenada Trampova administracija odluči da napravi korak ka produženju START 3, da to objavi. Ali ja lično sumnjam u to."

Dakle, po vašem mišljenju, perspektiva za naredne godine nije baš utešna, bilo je putanje za Nazarkina, a njegov odgovor je: "Da, vrlo je pesimistična. Ako Tramp pobedi, najverovatnije će nastaviti u istom pravcu."

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=17&nav_category=78&nav_id=1734052)

"Ako dođe do rata sa Rusijom i Kinom, ovim arsenalom ćemo se braniti!"


Šef Komande globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva Timoti Rej poručio je da će, ako Pentagon ne investira u modernizaciju nuklearnog štita, izgubiti u eventualnoj konfrontaciji sa Rusijom i Kinom.

Rej upozorava da su ove dve države sposobne da fizički unište Sjedinjene Države i da zato oružje za njihovo odvraćanje mora biti principijalno drugačije.

Pentagon je 2009. godine formirao Komandu globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva za kontrolu dve od tri komponente nuklearne trijade — kopnene i vazdušne. Ova struktura je odgovorna za korišćenje, raspoređivanje i borbenu upotrebu strateških bombardera i interkontinentalnih balističkih raketa (IBR) baziranih u šahtovima.

Zapravo, reč je o većini američkih sredstava za nuklearno odvraćanje, a poziv generala Reja da se pripreme za veliki rat sa Rusijom i Kinom mnogo govori o situaciji u Pentagonu.

„Naši potencijalni protivnici aktivno modernizuju nuklearne snage u oblastima u kojima mi zaostajemo za njima“, rekao je šef Komande globalnog udara. „Ovo se odnosi i na bojeve glave, i na sredstva njihove dostave. Da ne bismo potpuno zaostali, moramo iskoristiti nove tehnologije za obnavljanje naših bombardera, podmornica i interkontinentalnih balističkih raketa, kao i za izgradnju perspektivne tehnike. Ili ćemo ubrzati ove promene, ili ćemo izgubiti“.

Prema rečima generala, glavnu ulogu u vazdušnoj komponenti nuklearne trijade igraće bombarder B-21 „Rejder“. Poput svog prethodnika, B-2 „Spirit“, ovaj avion će biti izrađen prema šemi „leteće krilo“, kombinujući svu tehnološku stručnost u oblasti stelt tehnologija. Prema Pentagonu, B-21 može lako da savlada bilo koji sistem PVO, istovremeno ostajući nevidljiv za opremu za praćenje.

„Rejder“, kao i „Spirit“ je podzvučni avion, sposoban da nosi i nuklearno, kao i konvencionalno oružje. Na raspolaganju ima krstareće rakete dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama Long-Range Stand-Off (LRSO), koje takođe poseduju stelt tehnologiju.

Pored toga, u odeljku za bombe će biti postavljene modernizovane nuklearne bombe B61-21. Zahvaljujući moćnom opsegu naoružanja i najnaprednijoj tehnologiji, u Vašingtonu smatraju da će B-21 moći da uništi bilo koji cilj na bojnom polju. Vazduhoplovstvo planira da naruči 100 letelica. Cena je oko 550 miliona dolara za jednu. Prvi let „Rejdera“ je trebalo da se održi 2021. godine, ali su početkom septembra američki mediji izvestili o iznenadnim poteškoćama prilikom njegove konstrukcije i da testiranja neće početi pre 2022. godine.

„Dok B-21 ne uđe u službu, moraćemo da se oslanjamo na bombardere B-52, B-1 i B-2“, saopštio je Rej.

„Treba ih održavati u borbenoj pripravnosti, jer su mnoge letelice stare. Na primer, neki avioni B-1 zahtevaju značajne strukturne popravke. Naša komanda planira da ukloni 17 bombardera koji često deluju na Bliskom istoku, u nepoznatim uslovima“.


Ipak, istakao je general, američka strateška avijacija, čak i u uslovima pandemije izazvane virusom korona, nije smanjila intezitet letova i borbene obuke. Bombaderi dugog dometa ove godine su se više puta pojavljivali na nebu iznad zapadnog dela Tihog okeana, Evrope i Arktika. Konkretno, krajem avgusta Amerikanci su izveli vežbe „Savezničko nebo“, a šest B-52 je za jedan dan uletelo u vazdušni prostor 30 zemalja NATO.


Zaostaju po raketama

Šef komande globalnog udara takođe je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja kopnene komponente snaga nuklearnog odvraćanja. Podsetio je da su IBR bazirane u šahtovima Minitmen III puštene u upotrebu pre više od pola veka, očekujući desetogodišnji radni vek. Zamena veterana je planirana u okviru programa Ground-BasedStrategic Deterrent („Kopneno oružje strateškog odvraćanja“). Komanda vazduhoplovstva je 8. septembra naručila razvoj novih IBR kod koncerna Northrop Grumman.

Njihov radni vek se procenjuje na 50 godina. Rakete bi trebalo da uđu u upotrebu krajem ove decenije i da ostanu u upotrebi do 2080. godine. O ovom oružju ima malo podataka. Poznato je da će u pogledu karakteristika mase i veličine IBR približno odgovarati Minitmen III, s obzirom na to da nije planirano da se značajnije modifikuju lanseri. Trostepena je, sa čvrstim gorivom i dometom od najmanje 15 hiljada kilometara. Veliki domet će obezbediti novo kompozitno gorivo. Naravno, koristiće se najmodernija baza elemenata. Preciznost će se znatno poboljšati zahvaljujući korekcijama GPS signala.

Mesta baziranja se neće promeniti. Minitmen III su raspoređeni u tri baze američkog vazduhoplovstva: Voren (država Vajoming), Malmstrem (država Montana) i Majnot (država Severna Dakota). Svaka ima po 150 raketa. Prema planovima Pentagona, prve IBR projekta GBSD biće u stavljene u pripravnost 2027. godine, a u potpunosti će zameniti svoje prethodnike do 2036. godine.

I ako u razvoju novog strateškog bombardera Rusija i dalje zaostaje za SAD, dotle je prema programu perspektivne interkontinentalne rakete, naprotiv, ona ispred. Već 2021. godine u službu Strateških raketnih snaga Rusije bi trebalo da uđu prve serijske IBR RS-28 „Sarmat“, od kojih je svaka u stanju da baci više od deset bojevih blokova na daljinu od 16-18 hiljada kilometara.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3534037/americki-general-otkriva-ako-dodje-do-rata-sa-rusijom-i-kinom-ovim-arsenalom-cemo-se-braniti)

Generalni sekretar UN: Moskva i Vašington da bez odlaganja produže START 3 na pet godina


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Rusiju i Ameriku da bez odlaganja produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3).

„Sve veće nepoverenje i napetost među državama koje poseduju nuklearno naoružanje povećalo je nuklearne rizike. Programi modernizacije arsenala prete trkom u nuklearnom naoružanju koja se ne zasniva na količini oružja već na što bržem, tajnom i što preciznijem oružju“, rekao je Gutereš pred Generalnom skupštinom UN.

Obim troškova za razradu takvog oružja je zapanjujući, dodao je on.

Gutereš je podsetio da Sporazum ističe početkom naredne godine što povećava mogućnost za povratak na neograničenu stratešku konkurenciju.

„Zbog toga je izuzetno važno da Rusija i SAD bez odlaganja produže START 3 na maksimalni rok od pet godina“, zaključio je generalni sekretar svetske organizacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010021123504932-generalni-sekretar-un-moskva-i-vasington-da-bez-odlaganjaproduze-start-3-na-pet-godina/)

Rusija i Amerika postigle napredak u pregovorima o strateškoj stabilnosti


Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov i specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli postigli su napredak u pregovorima o strateškoj stabilnosti u Helsinkiju, saopštio je „Vol strit džurnal“ pozivajući se na neimenovanog saradnika administracije predsednika SAD.

„Ovo je prvi put da su Sjedinjene Američke Države čule konkretne predloge Ruske Federacije. Imamo dogovor o daljim akcijama sa formalnog stanovišta. Istovremeno, sa tačke gledišta suštine, pred nama je još mnogo posla“, preneo je list reči tog izvora.

Saradnik administracije Donalda Trampa takođe je rekao da će, ukoliko se postigne sporazum između Rusije i Amerike, obe strane postići ono što žele.

Američki list je podsetio da sledeće nedelje Rjabkov i Bilingsli planiraju da razgovaraju telefonom.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da je 5. oktobra u Helsinkiju održan sastanak u okviru rusko-američkog dijaloga o strateškim pitanjima uz učešće Rjabkova i Bilingslija. Na sastanku su razmenjene procene o stanju stvari i daljim perspektivama na putu bilateralne saradnje u kontroli naoružanja.


Američki predlog Rusiji

Bilingsli je ranije rekao da Vašington predlaže Moskvi da do isteka Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju u februaru 2021. godine na predsedničkom nivou usaglase dokument – memorandum u sferi naoružanja, koji, po mišljenju SAD, treba da sadrži između ostalog, tačku o učešću Kine u izradi novog dugoročnog Sporazuma.

Američka strana je saopštila da je spremna da sklopi takav memorandum „već sutra“ i da neće biti potrebna ratifikacija. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su dale Rusiji „dobar“ predlog za produženje ovog Sporazuma, a nakon mogućeg reizbora Donalda Trampa „cena pitanja“ će porasti.

Rjabkov je povodom predloga američke strane rekao da je zaključivanje okvirnog dokumenta pre isteka Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) dobro samo za Vašington, kao i da za Moskvu u tome nema ništa primamljivo.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010061123525534-rusija-i-amerika-postigle-napredak-u-pregovorima-o-strateskoj-stabilnosti/)

AP: Rusija i SAD postigle dogovor o kontroli nuklearnog naoružanja


Moskva i Vašington su uspeli na pregovorima da postignu „principijalni dogovor“ o kontroli nuklearnog naoružanja, javljaju mediji pozivajući se na neimenovane izvore koji su poznati sa tokom pregovora.

U ovom trenutku se ne zna da li je planirano produženje Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) ili će biti zaključen novi sporazum, javlja AP.

Međutim, prema podacima izvora, sporazum može biti zaključen pre američkih predsedničkih izbora. Preliminarni pristanak na to dali su predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp.

Pritom, kako se naglašava, strane za sada nisu uspele da dogovore neke detalje. Nova runda pregovora bi mogla biti održana naredne nedelje. Američka strana bi mogla da pooštri uslove sporazuma, ako on ne bude postignut do 3. novembra, saopštili su neimenovani izvori.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je, govoreći u Generalnoj skupštini UN izjavio da treba operativno rešiti pitanje produženja sporazuma koji ističe u februaru naredne godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010101123552881-ap-rusija-i-sad-postigle-dogovor-o-kontroli-nuklearnog-naoruzanja/)

„Džentlmenski sporazum“: Amerika spremna za dogovor sa Rusijom oko produženja START 3


SAD su spremne već sutra da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dve zemlje, saopštio je specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli.

Bilingsli je naglasio da je potreban "suštinski" režim verifikacije realizacije sporazuma, nazvavši Moskvu „serijskim kršiteljem sporazuma“. On je dodao da su SAD predložile Rusiji mere poverenja koje bi pomogle da se zamrznu nuklearni sporazumi. Svaki dogovor SAD sa Rusijom o strateškoj stabilnosti treba da bude formulisan tako da se može proširiti i na Kinu, dodao je diplomata.

„Spremni smo da produžimo START 3 na neko vreme, uz uslov da oni (Rusija) pristanu na ograničenje ili zamrzavanje njihovog nuklearnog arsenala. Mi smo spremni isto to da uradimo“, rekao je Bilingsli u Vašingtonu.

Po njegovim rečima, sporazum treba da uključuje zamrzavanje taktičkih nosača koji, po mišljenju SAD, čine 55 odsto potencijalnog nuklearnog arsenala Rusije.

„Verujem da postoji načelni dogovor na najvišem nivou naših Vlada“, izjavio je Trampov specijalni predstavnik.

Po njegovim rečima, „to je džentlmenski sporazum“ koji, kako se nadaju u SAD, treba da prođe kroz fazu odobrenja u ruskom parlamentu.

„Spremni smo za sporazum, možemo se dogovoriti i sutra, ali Moskva takođe treba da pokaže politički volju da to uradi“, saopštio je Bilingsli.

On je dodao da se nada da će SAD u narednim danima dobiti odgovor od Moskve na predlog Vašingtona.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010131123579568-amerika-spremna-na-dogovor-sa-rusijom-oko-strateskog-sporazuma-start-3/)

MIP Rusije: S kim se to Vašington dogovorio? S nama nije!


Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da su saopštenja američke strane o navodno postignutim nekakvim sporazumima sa Rusijom o smanjenju ofanzivnog naoružanja – besmislice i manipulacija.

„To su gluposti i besmislice“, rekao je Rjabkov, komentarišući saopštenje specijalnog izaslanika SAD Maršala Bilingslija, koji je pozvao Moskvu da „pokaže političku volju“ tako što će usvojiti sporazum o strateškom naoružanju.

„Imali smo mogućnosti da predočimo Sjedinjenim Državama te naše pristupe u različitim oblicima. Između ostalog, predali smo ih i na papiru. Prema tome, SAD nemaju nikakvog osnova da stvaraju iluzije i predstavljaju celu situaciju na nivou visoke dinamike, i to konstruktivne“, rekao je Rjabkov.

Moskvi je odavno poznat stav SAD o zamrzavanju nuklearnih arsenala, dodao je Rjabkov.

„Stav SAD u korist zamrzavanja (nuklearnih arsenala) odavno nam je poznat i za nas je neprihvatljiv. Ne zato što smo mi protiv zamrzavanja nego zato što se moramo kompleksno baviti problemima strateške stabilnosti“, istakao je ruski diplomata.

Rjabkov je dodao da SAD do izbora neće dobiti od Rusije bilo kakav sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju.

„Ako Amerikanci pre izbora moraju da izveste svoje pretpostavljene o nečemu o čemu su se navodno dogovorili sa Rusijom – to neće dobiti“, rekao je Rjabkov.

Ruski diplomata je ranije demantovao navode medija o tome da bi SAD uskoro mogle da zaključe sa Rusijom okviran sporazum o kontroli naoružanja.

Specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli saopštio je da su SAD spremne da već sutra produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dveju zemalja. On je dodao da „veruje da postoji načelni dogovor na najvišem nivou dveju Vlada“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010131123579944-moskva-zacudjena-s-kim-se-to-vasington-dogovorio-s-nama-nije/)

Sa Rusijom se ne može razgovarati tim tonom: Duma o američkom predlogu „džentlmenskog sporazuma“


Prvi zamenik predsedavajućeg odbora za odbranu Državne dume Rusije Aleksandar Šerin smatra nekorektnim predlog SAD da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja produži na neko vreme, pod uslovom da Rusija ograniči svoj nuklearni arsenal. Kako kaže, ona je vodeća zemlja u sferi nuklearnog oružja i s njom se ne može razgovarati tim tonom.

„Ti nekorektni predlozi trebalo bi da budu usmereni zemljama koje tek počinju da se bave nuklearnim oružjem. Rusija nije ta zemlja sa kojom se može razgovarati tonom kao sa nekom nedovoljno razvijenom zemljom. Čini mi se da je jasno svima da se radi o uslovu koji ne može da se ispuni i da Rusija neće zamrzavati nijedan svoj nuklearni arsenal niti program“, rekao je Šerin.
Istovremeno, podsetio je da je Rusija „vodeća zemlja u oblasti atomske energije i nuklearnog oružja“.

„To je jedini faktor koji nam omogućava da se osećamo sigurno u vezi sa tako agresivnom i dvoličnom američkom politikom“, zaključio je poslanik.

Podsetimo, specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli saopštio je u utorak da su SAD spremne da već sutra produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dveju zemalja. On je dodao da „veruje da postoji načelni dogovor na najvišem nivou dveju Vlada“.

S tim u vezi, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da su saopštenja američke strane o navodno postignutim nekakvim sporazumima sa Rusijom o smanjenju ofanzivnog naoružanja – besmislice i manipulacija. Ruski diplomata je ranije demantovao navode medija o tome da bi SAD uskoro mogle da zaključe sa Rusijom okviran sporazum o kontroli naoružanja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010141123581006-sa-rusijom-se-ne-moze-razgovarati-tim-tonom-duma-o-americkom-predlogu-dzentlmenskog-sporazuma/)

Lavrov: Vašington spekuliše bez ikakvog pardona


Izjave iz Vašingtona o tome kako je blizu sporazum sa Rusijom o strateškom naoružanju, kao i stavu Moskve po pitanju uključivanja Kine u taj proces nisu poštene, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i dodao da Vašington iznosi spekulacije o tome bez ikakvog pardona.

„Amerikanci, prema mom mišljenju, krajnje nediplomatskim metodama otvoreno govore da Rusija mora da im pomogne da kazne Kinu, nateraju je  da se razoruža ili da zamrzne svoje naoružanje. To su spelilacije bez ikakvog pardona“, rekao je Lavrov.

Ministar je podsetio da je nedavno američki predstavnik dao izjavu da je Rusija podržala Vašington, da će sporazum biti pre američkih predsedničkih izbora, o tome da se zamrzavaju sve bojeve glave, kao i da Rusija jako želi da se i Kina tome priključi.

„Čujte, to je nepošteno“, rekao je Lavrov.

Specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli ranije je rekao da je Vašington spreman da „koliko sutra“ produži Dogovor o strateškom naoružanju u zamenu za uzajamno zamrzavanje nuklearnih arsenala i smatra da je sa Moskvom postignut „načelni“ sporazum o ovom pitanju.

Sjedinjene Američke Države pregovaraju sa Rusijom o strateškoj stabilnosti u kontekstu isteka roka za produženje strateškog Dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

Iz Kremlja su poručili da još ne može da se govori o postizanju nekog čvrstog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnim arsenalima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010141123582023-lavrov-vasington-spekulise-bez-ikakvog-pardona/)

„Bild“: Nemačka se tajno priprema za nuklearni rat


U Nemačkoj su održane tajne vežbe sprovođenja borbenih dejstava uz upotrebu nuklearnog oružja, piše nemački list „Bild“.

Prema informacijama lista, vežbe pod nazivom „Stabilno podne“ održane su na avio-bazi Nervenih u državi Severna Rajna-Vestfalija uz učešće nemačkog vazduhoplovstva i njegovih NATO saveznika.

U manevrima su učestovali lovci-bombarderi, koji su u stanju da nose nuklearno oružje, a glavni cilj vežbi je, kako tvrdi „Bild“, uvežbavanje odbrane Nemačke pomoću atomskih bombi.
Istovremeno, u članku je izraženo mišljenje da je trenutno rizik od započinjanja nuklearnog rata mnogo veći, nego u protekle tri decenije.

Autori smatraju da je glavni razlog tome povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa.


Sporazum o likvidaciji raketa

Početkom prošle godine Vašington je objavio o jednostranom povlačenju iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optužujući Rusiju za dugoročno kršenje ovog Sporazuma. Moskva odbacuje sve optužbe. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je početkom jula 2019. godine zakon o obustavljanju Sporazuma. Rusija je više puta saopštavala da se u potpunosti pridržava Sporazuma o likvidaciji raketa. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su američke optužbe neosnovane.

Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa zabranjivao je stranama da poseduju nuklearne i konvencionalne balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja dometa od 500 do 5,5 hiljada kilometara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202010151123587976-bild-nemacka-se-tajno-priprema-za-nuklearni-rat/)

Ekspert otkrio mogući odgovor Rusije na nuklearni napad SAD
Novosti online 15. 10. 2020.

DOKTOR vojnih nauka Konstantin Sivkov u intervjuu za portal NSN prokomentarisao je zajedničke nuklearne vojne vežbe Nemačke i SAD, podsetivši da i Rusija poseduje nuklearno oružje.

- Ako je to zaista istina, onda nemačku politiku uređuju veoma ograničeni ljudi, a možda i ne sasvim mentalno zdravi. Razrađivati pitanja vođenja nuklearnog rata u Nemačkoj je samoubilački korak - istakao je stručnjak. Sivkov je takođe podsetio da Rusija u svom arsenalu raspolaže takvim oružjem, koje može pretvoriti teritoriju potencijalnog protivnika u radioaktivnu pustinju.

- Ruska podmornica 'Kalmar 4' naoružana je sa 16 raketa koje nose po 10 bojevih glava - dodao je stručnjak, istakavši da se tu govori samo o jednoj podmornici, a Rusija ih ima 13. Prema mišljenju Sivkova, oni koji planiraju da pretvore Nemačku u pozornicu nuklearnog rata su „neprijatelji nemačkog naroda i potpuni idioti“. Stručnjak je rekao da Amerika želi da započne nuklearni rat na teritoriji druge zemlje, zbog čega su napravili nuklearne bojeve glave izuzetno malog kalibra.

- Oni se mogu igrati malog, lokalnog rata na teritoriji druge države, a mi se nećemo ustručavati – lansiraćemo sve rakete istovremeno na SAD - rekao je stručnjak.

Ranije je saopšteno da je nemačko ratno vazduhoplovstvo održalo vojne vežbe sa NATO saveznicima u nemačkoj saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija. Cilj je bio uvežbavanje vojnih operacija uz upotrebu nuklearnih bombi.

Izvor: www.novosti.rs

Motorista, ne postoji ruska podmornica Kalmar 4. Kalmar je ruski naziv za pr.667BDR, Delta III, od kojih je u službi ostalo jedna ili dve, a i one su pred rezanjem. Pr.667BDRM je Delta IV i zovu je Delfin. U službi je i njih ostalo zvanično 7, a realno manje, građenih 1982-1992.

Sve ja to znam kumbore, ali očigledno da "ekspert" ne zna. ;D

Putin predložio da se sporazum START-3 produži na godinu dana bez preduslova


Predsednik Rusije Vladiimir Putin predložio je da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) produži na godinu dana bez ikakvih preduslova i poručio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da formuliše taj stav Rusije i predoči ga Americi.

Prema njegovim rečima, postoji pretnja da svet ostane bez sporazuma START-3, što bi bilo izuzetno žalosno, budući da bez tog dokumenta ne postoji ni jedan drugi instrument koji bi održavao stratešku stabilnost.

„Predlažem da se ovaj sporazum bez ikakvih preduslova produži najmanje na godinu kako bismo imali mogućnosti da organizujemo pregovore po svim parametrima problema koji imamo“, rekao je on.

Putin je ocenio da će produženje ovog sporazuma omogućiti svim zemljama sveta koji su zainteresovane za očuvanje strateške stabilnosti da „ne ostanu bez ovog fundamentalnog dokumenta“.

Istovremeno, ruski predsednik je poručio Lavrovu da formuliše ovaj stav Rusije i da ga predoči Americi kako bi Moskva od Vašingtona što pre dobila smisleni odgovor.

Lavrov je odgovorio Putinu da će to uraditi što je pre moguće, ali i dodao da Rusija vodi intenzivne pregovore sa Amerikom kada je reč o strateškoj stabilnosti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010161123596469-putin-predlozio-da-se-sporazum-start-3-produzi-na-godinu-dana-bez-preduslova/)

Amerika odbila Putinov predlog


Predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o produžavanju Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na godinu dana bez preduslova, ali bez zamrzavanja određenog broja nuklearnih bojevih glava, nije opcija za rešavanje tog pitanja, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Robert O'Brajan.

„Današnji odgovor predsednika Putina o produženju Sporazuma START 3 bez zamrzavanja nuklearnih bojevih glava nije opcija“, napisao je O'Brajan na Tviteru.

Prema njegovim rečima, SAD su predlagale da se Sporazum produži na godinu dana u zamenu za to da obe strane u tom periodu zamrznu nuklearne arsenale.

​„To bi bilo korisno za obe strane i mislili smo da su Rusi bili spremni da prihvate taj predlog, kada sam se sastao sa mojim kolegom u Ženevi“, dodao je O' Brajan.

On je izrazio nadu da će Rusija preispitati svoj stav pre nego što „usledi skupa trka u naoružanju“.

​Ranije danas Putin je predložio da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) produži na godinu dana bez ikakvih preduslova i poručio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da formuliše taj stav Rusije i predoči ga Americi. Prema njegovim rečima, postoji pretnja da svet ostane bez sporazuma START-3, što bi bilo izuzetno žalosno, budući da bez tog dokumenta ne postoji ni jedan drugi instrument koji bi održavao stratešku stabilnost.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010161123599465-amerika-odbila-putinov-predlog/)

Amerika optužila Rusiju da je odustala od dogovora o START 3


SAD su optužile Rusiju da je odustala od postignutog dogovora za produženje Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3).

„SAD su uložile sve napore. Razočaravajuće je to što je Rusija odustala od sporazuma koji je prvi put obuhvatao sve nuklearne bojeve glave. To je mogao biti istorijski sporazum, dobro za SAD, Rusiju i svet“, napisao je specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli na Tviteru.

​Ranije je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Robert O'Brajan saopštio da predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o produžavanju Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na godinu dana bez preduslova, ali bez zamrzavanja određenog broja nuklearnih bojevih glava, nije opcija za rešavanje tog pitanja.

SAD su prethodno saopštile da je Rusija pristala na međusobno zamrzavanje nuklearnih arsenala i vremenski ograničeno prodruženje sporazuma START 3, ali je Moskva to negirala.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010161123601187-amerika-optuzila-rusiju-da-je-odustala-od-dogovora-o-start-3/)

"Ne pristajemo na ultimatum SAD"


SAD žele da izvrnu razloge zbog kojih je Rusija odbila predlog Vašingtona da se produži program o Strateškom smanjenju naoružanja (START).

Ovo je danas rekao Anatoli Antonov, ruski ambasador u SAD, naglašavajući da se sa Rusijom ne moze pregovarati putem ultimatuma.

"Tužno je da SAD pokušavaju da izvrnu sve činjenice kako njima odgovara i žele da ispadne kako Rusija minira sve", rekao je Antonov, prenosi TAS S.

Ambasador je posebno ukazao da je dijalog sa Rusijom u vidu ultimatima "apsolutno neprihvaljiv".

"Ne možete postavljati ultimatume Rusiji. Postići ćemo dogovor, ali samo u normalnom dijalogu", istakao je Antonov.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je zvanično u petak predložio da se bezuslovno produži sporazum START na još godinu dana, jer će aktuelni sporazum isteći 4. februara 2021. godine.

TAS S zaključuje da je Robert O''Brajan, asistent za nacionalnu bezbednost SAD, ovaj predlog unapred osudio na propast.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=17&nav_category=78&nav_id=1749184)

Potvrđeno Rusiji: Amerika će rasporediti rakete u azijsko-pacifičkom regionu


Moskva će adekvatno odgovoriti na američko raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa u azijsko-pacifičkom regionu, saopštio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

 „Ako američke rakete budu raspoređene u azijsko-pacifičkom regionu, a sinoć su mi još jednom to potvrdili, tada će domet tih raketa dosezati do Rusije i njenih strateških objekta za taktičko nuklearno obuzdavanje“, rekao je Antonov Prvom kanalu.

Diplomata je podsetio da je u februaru 2019. godine Rusija preuzela na sebe jednostrane obaveze da ne raspoređuje rakete srednjeg i kratkog dometa sve dok se američke ne pojave u određenom regionu.

„Sinoć sam još jednom dobio potvrdu da će tako i biti i ja sam odmah saopštio da će ruska strana preduzeti adekvatne korake“, naglasio je on.

​Ranije je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Robert O'Brajan saopštio da predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o produžavanju Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na godinu dana bez preduslova, ali bez zamrzavanja određenog broja nuklearnih bojevih glava, nije opcija za rešavanje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010181123608277-potvrdjeno-amerika-ce-rasporediti-rakete-u-azijsko-pacifickom-regionu/)

Rusija se ipak nada nastavku dijaloga sa SAD o ofanzivnom naoružanju


Rusija se nada da će biti nastavljeni kontakti sa SAD o strateškom ofanzivnom naoružanju, bez obzira što je Vašington odbio ruski predlog o produženju START 3, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Nadamo se da će, u svakom slučaju, kontakti sa američkom stranom biti nastavljeni“, izjavio je predstavnik Kremlja.

„Kao što je predsednik (Vladimir Putin) govorio, produženje sporazuma bi nam omogućilo da dobijemo na vremenu, dobijemo 12 meseci za suštinske i ozbiljne pregovore, jer lišavajući naše dve države, kao i ceo svet, dokumenta koji je trenutno glavni kamen temeljac opšte svetske stabilnosti i strateške bezbednosti - to bi imalo veoma štetne posledice“, ukazao je Peskov.

„Naravno, mi bismo više voleli da čujemo spremnost naših američkih partnera da produže ovaj dokument“, naglasio je on.

Podsetimo, savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Robert O'Brajan saopštio je ranije da predlog predsednika Rusije Vladimira Putina o produžavanju Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na godinu dana bez preduslova, ali bez zamrzavanja određenog broja nuklearnih bojevih glava, nije opcija za rešavanje tog pitanja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010191123615502-kremlj-rusija-se-nada-nastavku-dijaloga-sa-sad-o-ofanzivnom-naoruzanju/)

Vašington: Spremni smo da odmah uobličimo sporazum o nuklearnim arsenalima s Moskvom


Vašington je zahvalan Moskvi na želji da se ostvari napredak kada je reč o nuklearnim arsenalima i spreman je na sastanak bez odlaganja kako bi sporazum s Rusijom bio konačno uobličen, saopšteno je iz Stejt departmenta.

„Zahvalni smo Ruskoj Federaciji na želji da se postigne napredak po pitanju kontrole nuklearnog naoružanja. SAD su spremne da se odmah sastanu kako bi sporazum bio uobličen. Očekujemo da i Rusija ovlasti svoje diplomate za to “, izjavila je zvanična predstavnica Stejt departmenta Morgan Ortagus.

Prethodno je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je Rusija spremna da, zajedno sa Amerikom, preuzme na sebe obavezu zamrzavanja nuklearnih bojevih glava uz predlog da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) produži za godinu dana, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

„Rusija predlaže produženje Sporazuma na jednu godinu i da istovremeno, zajedno sa SAD, preuzme na sebe političku obavezu da na dat period 'zamrzne' broj nuklearnih bojevih glava koje poseduju strane“, navedeno je u saopštenju.

Američki list „Vol strit džornal“ objavio je ranije danas da su Amerika i Rusija blizu sporazuma o zamrzavanju nuklearnog arsenala na obe strane i produžetka Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na godinu dana.

Sporazum START 3 između dve zemlje stupio je na snagu 5. februara 2011. godine i predviđa da svaka od zemalja smanji svoj nuklearni arsenal tako da za sedam godina ukupan broj tog oružja ne premašuje 700 interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima, odnosno 1.500 bojevih glava i 800 raspoređenih i neraspoređenih sistema.

START 3 je danas jedini aktivni sporazum između dve zemlje o ograničenju naoružanja, a ističe 5. februara naredne godine.

Ako ne bude produžen u svetu više neće postojati nijedan sporazum kojim se ograničavaju arsenali najmoćnijih nuklearnih država.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?&nav_category=78)

Stejt department: Rusija se složila da zamrzne svoj nuklearni arsenal


Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da se Rusija načelno složila da zamrzne svoj nuklearni arsenal.

„Rusija se u principu složila da zamrzne ceo svoj nuklearni arsenal i veoma nam je drago zbog toga. Ali moramo da se pobrinemo da se američki i ruski pregovarači što je pre moguće sastanu da bi nastavili da napreduju kako bi finalizovali sporazum koji se može verifikovati“, rekao je Pompeo na brifingu.

Pompeo je naglasio da trenutni Sporazum o strateškom naoružanju ograničava samo 45 odsto ruskog nuklearnog arsenala i, istovremeno, 92 odsto američkog. Na Kinu se uopšte ne primenjuju nikakva ograničenja, dodao je on.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin predložio da se aktuelni Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja produži bez ikakvih uslova na godinu dana. Američki Stejt department je, sa svoje strane, saopštio da je spreman da dâ konačni oblik sporazumu sa Rusijom o nuklearnom oružju. 

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je ranije da je Rusija, predlažući produženje Sporazuma na godinu dana, spremna da, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, preuzme političku obavezu da „zamrzne“ za dati period broj postojećih nuklearnih bojevih glava. U predlogu se naglašava da, ukoliko se donese odluka o takvom međusobnom „zamrzavanju“, onda ona ne bi trebalo da bude praćena nikakvim dodatnim zahtevima Sjedinjenih Američkih Država.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010211123636169-stejt-department-rusija-se-slozila-da-zamrzne-svoj-nuklearni-arsenal/)

Pompeo: SAD za produženje sporazuma start sa Rusijom
Tanjug 22.10.2020.

U skladu sa činjenicom da je Moskva pristala na dalje smanjenje nuklearnog arsenala i ograničenje strateškog nuklearnog naoružanja, Vašington je u principu saglasan da se produži sporazum START sa Rusijom, izjavio je danas američki državni sekretar Majk Pompeo.

Ocenio je da je reč o istorijskom dogovoru dve globalne supersile.

- Rusija je u principu prihvatila da zamrzne svoj nuklearni program i mi smo veoma zadovoljni, čak smatramo da je reč o istorijskom sporazumu - rekao je Majk Pompeo na brifingu za novinare.

Predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavio da se Moskva nada da će sa Vašingtonom nastaviti da pregovara o novom sporazumu START, jer je to značajno za globalnu bezbednost, preneo je TAS.

Izvor: www.blic.rs

Rusija: Za sada ne postoji mogućnost za produženje Sporazuma o ofanzivnom oružju sa SAD


Ne postoji mogućnost da se postigne sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o produženju Spotazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju pod uslovima koje iznosi Vašington, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov za Sputnjik.

„Osećamo interes Vašingtona da i dalje ide ka takvom sporazumu. Ali pod uslovima koje Sjedinjene Američke Države nastavljaju da postavljaju trenutno ne vidim mogućnost da se dođe do nekog osnovnog razumevanja u ovoj oblasti“, rekao je Rjabkov.

On je objasnio da su „svi specijalisti, ljudi koji su profesionalno zainteresovani za ovu temu, već sami primetili da je spremnost ruske strane da se dogovori formulisana tako da je uslov za to neprihvatljivost bilo kakvih dodataka, dodatnih obaveza povrh onoga što je rečeno u našem stavu“.

Zamenik ministra je dodao da Moskva još uvek čeka odgovor Sjedinjenih Američkih Država na notu od 16. oktobra sa predlogom za produženje Sporazuma na godinu dana bez uslova, a da javne izjave nisu odgovor.

„Svakako čekamo zvanični pisani odgovor. Uopšte, smatramo da američki manir, koji se sve više ispoljava, da se ne odgovara na diplomatske note, ukazuje na nepoštovanje osnova diplomatske delatnosti.Podsetiću vas da smo još decembra prošle godine Amerikancima poslali notu o spremnosti da produžimo sporazum bez preduslova. Ni na tu notu nismo dobili odgovor, iako je od tada prošlo deset meseci. Pa, to samo govori o manirima naših kolega“, istakao je Rjabkov.

Sjedinjene Američke Države neće približiti sporazum sa Rusijom o produženju Sporazuma o strateškom naoružanju davajući javno neke izjave. Oni moraju da prihvate pristup koji je navela ruska strana, uključujući i na najvišem nivou.

„Pokazali smo priličnu konstruktivnost, pokazali smo izuzetno odgovoran pristup, a Amerikanci i dalje od nas zahtevaju novo i novo sa stanovišta zadovoljavanja određenih ideja Vašingtona o tome šta je ispravno, a šta pogrešno“, objasnio je Rjabkov.

On je precizirao da tu sa ruske strane više nema prostora za dalje manevrisanje.

„U izvesnom smislu naleteli smo na zid nerazumevanja... Kroz retoriku, kroz spoljnu demonstraciju da smo navodno na pragu dogovora, Amerikanci neće približiti ovaj sporazum sa nama“, naglasio je diplomata.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države „moraju da prihvate pristup koji je predsednik (Vladimir) Putin izneo na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti, a koji smo Amerikancima na našem nivou izložili iza zatvorenih vrata, a takođe da uzmu u obzir sve što se ogleda u izjavi Ministarstva spoljnih poslova Rusije od 20. oktobara“.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin predložio da se aktuelni Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju produži bez ikakvih uslova na godinu dana. Američki Stejt department je, sa svoje strane, saopštio da je spreman da dâ konačni oblik sporazumu sa Rusijom o nuklearnom oružju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010221123649429-rusija-za-sada-ne-postoji-mogucnost-za-produzenje-sporazuma-o-ofanzivnom-oruzju-sa-sad/)

„Đavo se uvek krije u detaljima“: Vašington sprema novi predlog za Moskvu o kontroli naoružanja


Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen izjavio je da pitanje produženja Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) još uvek nije rešeno i da će Vašington predložiti „nešto“ narednih dana ili sledeće nedelje. Kako je rekao, „đavo se uvek krije u detaljima“.

On je u intervjuu za „Politiko“ rekao da je produženje Sporazuma na još godinu dana „i dalje nerešeno pitanje“, dodajući da strane treba da usaglase uslove sporazuma koje odgovaraju obema.

„U svim pregovorima, a posebno u sferi kontrole naoružanja, đavo se uvek krije u detaljima. Pod uslovom da možemo da dobijemo odgovarajuću potvrdu zamrzavanja (arsenala), mislim da ćemo moći da zaključimo sporazum. Barem se tome nadam. Mislim da ćemo predložiti nešto ubrzo, narednih dana ili sledeće nedelje“, rekao je O'Brajen.

Ranije je Vašington zahvalio Moskvi na želji da se ostvari napredak kada je reč o nuklearnim arsenalima i saopštio da je spreman na sastanak bez odlaganja, kako bi sporazum s Rusijom bio konačno uobličen.

Prethodno je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je Rusija spremna da, zajedno sa Amerikom, preuzme na sebe obavezu zamrzavanja nuklearnih bojevih glava uz predlog da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) produži za godinu dana.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010231123655971-djavo-se-uvek-krije-u-detaljima-vasington-sprema-novi-predlog-za-moskvu-o-kontroli-naoruzanja/)

Berlin prekršio sporazum o neširenju nuklearnog oružja
Srna 23.10.2020.

Stroge instrukcije iz Kremlja

Rusija je poručila da učešće Nemačke u vežbama NATO-a tokom kojih je nemačka vojska usavršila veštine upotrebe američkog taktičkog nuklearnog oružja predstavlja kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da učešće nemačke vojske u vežbama podrazumeva dalji rast tenzija duž linije kontakta Rusije i NATO-a. Iz Ministarstva ističu da je pozvan otpravnik poslova za pitanja odbrane u Ambasadi Nemačke ranije danas pozvan na razgovor, te da je obavešten o stavu Ministarstva odbrane Rusije u vezi sa učešćem nemačke vojske u vežbama u kojima je korišćeno američko strateško oružje.

Prema navodima Ministarstva, nemačkom diplomati je rečeno da Nemačka, kao članica NATO-a koja ne poseduje nuklearno oružje, krši Sporazum o neširenju nuklearnog oružja učestvovanjem u vežbama u kojima se koristi takvo naoružanje, javio je TASS. Iz Ministarstva su poručili da takvi postupci utiču negativno na nivo poverenja u Evropi.

Izvor: www.blic.rs

Nemačka: Podržavamo želju Rusije i Amerike da produže START 3


Nemačka podržava želju Moskve i Vašingtona da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas nakon razgovora sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelom Grosijem.

Nemački ministar je naveo da je potrebno postići veću kontrolu naoružanja i procesa razoružanja.

„Nažalost, to se trenutno ne dešava u onoj meri u kojoj bismo želeli“, naveo je on. „Dobro je što su Sjedinjene Američke Države i Rusija jasno stavile do znanja da žele da sačuvaju Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja. On i dalje ostaje jedan od stubova na polju kontrole naoružanja", naglasio je Mas.

„Pozdravljam činjenicu da su i Sjedinjene Američke Države i Rusija izjavile da su, u principu, zainteresovane za produženje Sporazuma i da će se o tome pregovarati", dodao je.

„Obavestili smo obe strane da smo spremni da podržimo sve pregovore i inicijative. I siguran sam da će, ako postoji opšta želja, na kraju biti moguće produžiti ovako važan sporazum", zaključio je Mas.


Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je 16. oktobra produženje Sporazuma za najmanje godinu dana bez dodatnih uslova. Prema njegovom mišljenju, ovo vreme omogućava vođenje značajnih pregovora. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je spremnost Rusije da, ukoliko se START produži za godinu dana, zajedno sa američkom stranom, zamrzne nuklearne arsenale za ovaj period u odsustvu dodatnih američkih zahteva.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajan izjavio je 23. oktobra u intervjuu za list „Politiko“ da će SAD izneti svoje predloge za produženje Sporazuma u narednih nekoliko dana.

Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su ovaj sporazum 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa.

Sporazum ostaje na snazi deset godina (do 5. februara 2021. godine), osim ako ne bude zamenjen naknadnim sporazumom pre tog datuma. Takođe se može produžiti za najviše pet godina (odnosno do 2026. godine) uz obostranu saglasnost strana.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010261123669908-nemacka-podrzavamo-zelju-rusije-i-amerike-da-produze-start-3/)

Berlin odbacio Putinovu inicijativu o moratorijumu na raketama srednjeg i kratkog dometa u Evropi


Berlin je upućen u inicijative ruskog predsednika Vladimira Putina da odustane od razmeštanja raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Nemačke.

Prema rečima portparola spoljnopolitičkog resora Andree Zase, takvi pozivi Moskve zemljama NATO-a „nisu novi“.

Kako je rekla, Rusija je „u više navrata saopštavala o takvom moratorijumu“ i dodala da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prošle godine saopštenja Moskve nazivao „nedostojnim poverenja“.

„Pridružujemo se ovoj proceni“, izjavila je ona.

Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je ranije spremnost da se u evropskom delu zemlje ne raspoređuju rakete 9M729, koje Vašington krivi za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. On je upozorio da je to moguće samo pod uslovom uzajamnih koraka zemalja NATO-a.

Kako je rekao, Rusija smatra da je povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa ozbiljna greška koja povećava rizike izbijanja trke u raketnom naoružanju, kao i da je Sporazum igrao posebnu ulogu na planu održavanja predvidljivosti i uzdržanosti u raketnom sektoru na evropskom prostoru.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202010261123671850-vec-smo-culi-tu-pricu-berlin-ne-veruje-u-putinovu-inicijativu-o-raketama/)

Rusiju brine američko snižavanje praga za upotrebu nuklearnog oružja


Izveštaj Stejt departmenta o sajber-bezbednosti sadrži antiruske izjave koje se graniče sa bezobraznošću, a teza o snižavanju praga upotrebe nuklearnog oružja posebno zabrinjava, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

Kako je navela Zaharova, Moskva je obratila pažnju na izveštaj Stejt departmenta „O međunarodnoj bezbednosti u sajber-prostoru: novi modeli za smanjanje rizika“, koji je objavljen 20. oktobra.

„Naročito zabrinjava teza sadržana u izveštaju o snižavanju praga za upotrebu nuklearnog oružja. Ovo nije prvi put da su takvi signali stigli iz Vašingtona“, navedeno je u komentaru.

Zaharova je podsetila da je „još u okviru revizije američke nuklearne doktrine, čija je ažurirana verzija objavljena 2018. godine, u medijima procurilo da administracija američkog predsednika Donalda Trampa dozvoljava upotrebu nuklearnog arsenala kao odgovor na neprijateljske akcije u informacionom prostoru“.

„Već u toj fazi smo izrazili zabrinutost u vezi sa korekcijama američkih pristupa tog tipa u vojno-nuklearnoj sferi. Sada je definitivno potvrđeno da naši strahovi nisu bili neosnovani. U izveštaju Stejt departmenta je direktno rečeno da je razvoj događaja prema takvom scenariju sasvim realan. Tako da postoji novi ozbiljan razlog za razmišljanje o tome do čega može da dovede neodgovorna transformacija stava SAD“, naglasila je portparolka.

Prema njenim rečima, „taj dokument nije doneo ništa novo neprestanim neosnovanim prekookeanskim prekorima upućenim Rusiji u pogledu virtuelnog prostora“.

„U njemu se ponavljaju optužbe bez dokaza za 'neodgovorno' rusko ponašanje u sajber-poslovima. Ta tema i dalje zauzima jedno od centralnih mesta u unutarpolitičkoj borbi u okviru predizborne kampanje“, rekla je ona.

„Međutim, ovog puta su naše američke kolege nadmašile same sebe u antiruskoj retorici, stavivši u svoj dokument izuzetno oštre izjave koje se ponekad graniče sa bazarskim bezobrazlukom. Takav pristup ne služi na čast Stejt departmentu i svedoči o tome da se sa potpunim prezirom odnosi prema kulturi i normama međudržavne komunikacije“, istakla je Zaharova.

Kako je rekla, „pristupi Rusije korišćenju informativno-komunikacionih tehnologija u stvarnosti nemaju nikakve veze sa načinom na koji pokušava da ih predstavi Vašington“.

„Još jednom bismo želeli da podsetimo na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina od 25. septembra, koja sadrži predloge Sjedinjenim Američkim Državama da započnu konstruktivan profesionalni razgovor o čitavom nizu pitanja vezanih za međunarodnu informacionu bezbednost. Upravo na taj dokument predlažemo da se fokusiraju sve zdravorazumske snage kako u SAD, tako i u drugim zemljama“, dodala je portparolka.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010261123672570-zaharova-americka-teza-o-snizavanju-praga-za-upotrebu-nuklearnog-oruzja--krajnje-zabrinjavajuca/)

Rjabkov: Signali iz SAD razočavajući, sudbina sporazuma o kontroli naoružanja pod znakom pitanja


Moskva je razočarana signalima Vašingtona kada je reč o produžetku Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), a sudbina tog sporazuma je trenutno pod znakom pitanja, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov u intervjuu za Sputnjik.

„Vodimo veoma intenzivan dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama o tim pitanjima. Signali, koji stižu sa američke strane, razočaravaju nas“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Rusija ne vodi dijalog sa Amerikom da bi toj zemlji činila jednostrane ustupke.

„Amerikanci nikako ne mogu da pojme da je za nas nemoguće da realizujemo predloženu šemu, kada američka strana nastavlja da otežava celu tu situaciju svojim mnogobrojnim zahtevima, čak ne ni željama, već zahtevima upućenim nama. Ne vodimo dijalog zarad toga da jednostrano izlazimo u susret Americi“, naglasio je Rjakov.

Rjabkov je istakao da je verovatnoća postizanja sporazuma o produžetku sporazuma START-3 trenutno pod znakom pitanja, pošto, kako je rekao, Vašington nije spreman na kompromis.

„Govorili smo i nastavljamo da govorimo da je svaki dogovor u toj oblasti moguć samo kao ravnoteža interesa, kao određeni kompromis, na šta smo spremni. Ali ne vidimo da je na kompromis spremna i američka strana“, dodao je diplomata.

Kako je rekao, shodno tome, ruska strana zaključuje da je ostvarivost osnovnog sporazuma u ovom momentu, blago rečeno, pod znakom pitanja.

Prema njegovim rečima, Moskva ne prihvata predlog SAD o verifikaciji u okviru sporazuma START 3.

„To je jedan od njihovih zahteva, od kojih oni ne odustaju. Imamo utisak da Amerikancima nisu potrebni nikakvi sporazumi, i da im je u suštini potrebna samo verifikacija. A verifikacija u obliku koji oni predlažu, u suštini je uspostavljanje spoljne kontrole nad najosetljivijim elementima osiguravanja celog sistema naše nacionalne bezbednosti. To je za nas neprihvatljivo“, istakao je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, „Rusija ne može prihvatiti takav predlog iz viših interesa“.

Komentarišući činjenicu da predstavnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa i dalje insistiraju na tome da mogući okvirni sporazum sa Rusijom o produžavanju sporazuma START 3 treba da bude verifikovan, Rjabkov je rekao da SAD pokušavaju da nametnu Rusiji dalekosežne i neopravdane obaveze o verifikaciji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010271123678024-rjabkov-signali-iz-sad-razocavajuci-sudbina-sporazuma-o-kontroli-naoruzanja-pod-znakom-pitanja/)

https://youtu.be/RD1c__sukZI

Amerika spremna da rasporedi hiperzvučno oružje u Evropi


SAD će biti spremne, ako bude bilo potrebno, da rasporede hiperzvučno oružje u Evropi radi obuzdavanja Rusije, izjavio je pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajan, govoreći u vašingtonskom institutu Hadson.

„Izašli smo iz Sporazuma o likvidaciji raketama srednjeg i kratkog dometa. Radimo na hiperzvučnom oružju, sistemima za dopremanje balističkih raketa... Rasporedićemo iste te rakete, ako to bude bilo potrebno, u Evropi, kako bismo obuzdali Rusiju“, rekao je O'Brajan.

On je naveo da bi Sporazum o ofanzivnom naoružanju (START 3) mogao biti produžen za godinu dana, ako se reše pitanja provere realizacije sporazuma.

„Mislim da se približavamo tome. Radimo na izradi verifikacionih procedura za ovaj godišnji mehanizam. Međutim, ako rešimo pitanja verifikacije, mislim da ćemo moći da pređemo na sporazum… Mislim da je to u našim interesima“, rekao je pomoćnik američkog predsednika.

O'Brajan je ponovio da je predlog američke strane bio predat ruskim kolegama u Ženevi. Nešto više o njemu će, kako se očekuje, biti saopšteno u „naredna dva dana ili dve nedelje“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010281123687538-amerika-spremna-da-rasporedi-rakete-u-evropi-radi-obuzdavanja-rusije/)

Rusija poziva zemlje NATO da pažljivo analiziraju Putinov predlog


Moskva poziva zemlje NATO da pažljivo prouče izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina o deeskalaciji situacije u vezi sa razmeštanjem raketa srednjeg i kratkog dometa, a posebno predlog o međusobnim proverama objekata koji izazivaju zabrinutost strana, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Za početak apelujemo da se bar pažljivo analizira i prouči ruska inicijativa. Spremni smo da razjasnimo naše predloge. I dalje smo otvoreni za konstruktivan rad na minimiziranju negativnih posledica raskida Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa na osnovu principa jednake i nedeljive bezbednosti i uravnoteženog uračunavanja interesa strana. Računamo na to da zemlje NATO pokažu odgovornost, a posebno Nemačka“, ističe se u saopštenju.

Putinova izjava se odnosi na praktične mere koje bi direktno doprinele uklanjanju zabrinutosti kako kod Rusije, tako i kod država NATO-a, ističe rusko Ministarstvo. S tim u vezi, u saopštenju se navodi da je „u najmanju ruku čudna“ teza portparolke Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Andree Zase koja je rekla da Putinova inicijativa nije ništa novo.

Ruska strana smatra da je „apsolutno nekorektna“ tvrdnja nemačke portparolke o tome da je Rusija „sama izašla“ iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

„Smatramo da je važno, pre svega, da ukažemo na to da je apsolutno nekorektno govoriti o istupanju Rusije iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Nismo ništa preduzimali u tom smeru. Iz sporazuma su se jednostrano povukle SAD, zbog čega je sporazum prestao da važi. Rusija je ostala u potpunosti privržena Sporazumu o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa tokom čitavog perioda kada je bio na snazi i do poslednjeg momenta je neprekidno ulagala napore da se sporazum sačuva. Da bi smo rešili postojeća protiv-potraživanja izneli smo brojne inicijative, čija bi realizacija, ubeđeni smo, omogućila da se sporazum sačuva“, navodi se u saopštenju pres-službe ruskog Ministarstva.

Ruska strana navodi da su takve izjave tipičan primer pristrasne i faktički „refleksne“ reakcije, kada ni ne pokušavaju da se udube u ruske predloge.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da je Moskva spremna da u evropskom delu zemlje ne raspoređuje rakete 9M729, koje Vašington krivi za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Ali to je moguće samo pod uslovom uzajamnih koraka zemalja NATO-a, upozorio je šef države. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Andrea Zase u ponedeljak je izjavila da te izjave „nisu novost“ i da su poznate Berlinu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010281123688260-rusija-poziva-zemlje-nato-da-pazljivo-analiziraju-putinov-predlog/)

Ruski ambasador: Ne eskalirati raketnu trku u naoružanju


Ambasador Rusije u Vašingtonu Anatolij Antonov upozorio je na raketnu trku u naoružanju u Evropi.

Izjave pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajana o spremnosti Vašingtona da razmešta rakete srednjeg i kratkog dometa u Evropi predstavljaju pretnju regionalnoj i globalnoj bezbednosti, izjavio je ambasador Rusije u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„Takve namere prete da poremete ravnotežu regionalne i globalne bezbednosti i dovedu do povećanja konfrontacionog potencijala... Ako je Vašington zaista zainteresovan za ‘stvarnu kontrolu naoružanja’, onda nema potrebe za eskalacijom raketne trke u naoružanju na evropskom kontinentu“, navodi se u komentaru Antonova na Fejsbuk stranici ambasade.

Antonov je predloge predsednika Rusije Vladimira Putina za deeskalaciju u kontekstu raskidanja Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa nazvao „konstruktivnom alternativom“.

„Rusija je spremna za zajedničke napore sa stranim partnerima na sprečavanju nove trke u raketnom naoružanju na evropskom kontinentu i u drugim regionima sveta“, zaključio je Antonov.

Sporazum o likvidaciji raketa trebalo je da osigura globalnu stratešku stabilnost. U avgustu 2019. godine Sjedinjene Američke Države povukle su se iz sporazuma „zbog njegovog narušavanja od strane Rusije“, koju je Vašington optužio za razvoj i testiranje zabranjene rakete 9M729. Moskva uverava da raketa ima dozvoljeni domet manji od 500 kilometara.

Ove nedelje Putin je predložio da se razviju mehanizmi za obuzdavanje raketne trke. Ruski lider izjavio je da je Moskva spremna da ne raspoređuje rakete 9M729 na evropskom delu zemlje, ali uz recipročne korake NATO-a. Takođe je predložio Alijansi da se testiraju sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i 9M729 u objektima u Kalinjingradu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010291123690416-ruski-ambasador-ne-eskalirati-raketnu-trku-u-naoruzanju/)

Rusija ne namerava da potpiše Sporazum o zabrani nuklearnog oružja


Rusija ne namerava da potpiše ili ratifikuje Sporazum o zabrani nuklearnog oružja, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Nećemo podržavati, potpisivati ili ratifikovati taj dokument. On neće biti obavezujući za Rusiju. Ne verujemo da taj dokument postavlja bilo kakve standarde ili norme, ili da doprinosi razvoju međunarodnog običajnog prava“, rekla je Zaharova.

Ona smatra da je dokument dvosmislen, jer je sporazum izrađivan bez učešća nuklearnih sila, uključujući i Rusiju.

Prema rečima Zaharove, dokument je razvijan ne uzimajući u obzir osnovne principe na kojima se zasniva Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, a, kako je rekla, sporazumi o tako složenom pitanju mogu biti samo rezultat konsenzusa svih zainteresovanih zemalja.

„Smatramo da je razvoj Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja i njegovo promovisanje greška. Ne vidimo na koji bi način ovaj dokument mogao praktično doprineti procesu ograničavanja i smanjenja nuklearnog naoružanja. Štaviše, očigledno nam je da ovaj sporazum provocira dodatne nesuglasice i otuđenost između zemalja. Može naneti nepopravljivu štetu Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja i sistemu nuklearnog neširenja, koji se na njemu zasniva“, istakla je diplomata.

Ona je dodala da je Rusija spremna da i dalje značajno praktično doprinosi tome da se svet oslobodi od opasnosti koju nosi nuklearno oružje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010291123695440-rusija-ne-namerava-da-potpise-sporazum-o-zabrani-nuklearnog-oruzja/)

Velika Britanija planira da povrati kontrolu nad svojim atomskim naoružanjem.


Izvor: www.defensenews.com

Tramp spreman na dogovor sa Rusijom - želi da produži sporazum START 3


Administracija predsednika SAD Donalda Trampa spremna je da produži Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na objavljenim uslovima ili Rusija možda čeka povoljniji predlog od novog američkog predsednika, izjavio je zamenik američkog državnog sekretara Stiven Bigan.

„Siguran sam, i tu nema nikakve tajne, da Rusija sada razmatra pitanje da li da sada zaključi sporazum o produženju sporazuma ili da sačeka 20. januar (inauguraciju Džoa Bajdena) i vidi da li će dobiti bolji predlog“, rekao je Bigan.

„Što se tiče sporazuma (START 3), spremni smo da idemo dalje i zamrznemo nuklearni potencijal“, dodao je on.

„Pre oko tri nedelje SAD i Rusija su dostigli određeni plato: predsednik Putin je dao naredbu svojim pregovaračima da prihvate zahteve SAD, produžetak (START 3) na godinu dana i zamrzavanje (broja) bojevih glava“, dodao je diplomata.

Predstavnik Stejt departmenta SAD je naglasio da po pitanju produžetka START 3 teško je čak definisati šta je nuklearna bojeva glava. On je naglasio da su SAD zabrinute ogromnim brojem bojevih glava i poteškoćama u njihovom ograničavanju.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je 16. oktobra produženje Sporazuma za najmanje godinu dana bez dodatnih uslova. Prema njegovom mišljenju, ovo vreme omogućava vođenje značajnih pregovora. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je spremnost Rusije da, ukoliko se START produži za godinu dana, zajedno sa američkom stranom, zamrzne nuklearne arsenale za ovaj period u odsustvu dodatnih američkih zahteva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011091123814885-tramp-sada-zeli-da-produzi-sporazum-o-smanjenju-ofanzivnog-naoruzanja/)

Putin: Rusija će nastaviti da modernizuje nuklearnu trijadu


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Rusija nastaviti da modernizuje svoju nuklearnu trijadu.

„Uprkos promenljivoj prirodi vojnih pretnji, upravo nuklearna trijada ostaje najvažnija, ključna garancija vojne bezbednosti Rusije. A ako se gleda šire – onda i globalne stabilnosti“, rekao je Putin na sastanku sa rukovodstvom Ministarstva odbrane, federalnih organa i preduzeća odbrambeno-industrijskog kompleksa Rusije.

Putin je dodao da održavanje takve ravnoteže snaga poništava opasnost od vojnog sukoba velikih razmera i čini besmislenim bilo kakve pokušaje ucene i pritiska na Rusiju.

Ruski predsednik je dodao da će se Rusija, uzimajući u obzir savremene vojno-političke rizike, baviti modernizacijom nuklearnih sila.

„Uzimajući u obzir savremene vojno-političke rizike, mi ćemo se i dalje baviti modernizacijom strateških nuklearnih snaga, sistematski ćemo jačati sve njihove komponente. Naglašavam da se poslednjih godina vojsci i mornarici isporučuju novi raketni i vazduhoplovni sistemi, usled čega udeo modernog naoružanja u strateškim nuklearnim snagama već čini 82 odsto“, istakao je Putin, dodajući da će Rusija i dalje održavati svoj nuklearni potencijal na nivou neophodnog. Pritom je naglasio da se Rusija neće uplitati u „iscrpljujuću trku u naoružanju“.

Prema rečima ruskog lidera, pojedinim primercima ruske vojne tehnike nema ravnih u svetu.

„Što se tiče određenog broja strateškog naoružanja, naša zemlja je daleko ispred drugih vodećih vojnih svetskih sila. Kako sam već govorio, prvi put u istoriji naša zemlja nije u ulozi onoga koji sustiže, nego je sama predložila primerke (naoružanja) koji su godinama, pa i decenijama ispred stranih pandana, a nekima prosto nema ravnih u svetu, i najverovatnije, još dugo neće imati pandana“, rekao je predsednik Rusije.
On je podsetio da je na borbeno dežurstvo stupio prvi puk, naoružan hipersoničnim raketnim sistemom „Avangard“.

Putin je skrenuo pažnju na to da Rusija treba imati u vidu niz potencijalno opasnih spoljnih faktora, na primer, onih koji su povezani sa širenjem prisustva NATO-a u blizini ruskih granica.

„Treba da uzmemo u obzir i čitav niz potencijalno opasnih spoljnih faktora, savremenih, novih. Na primer, u Evropi se širi vojno prisustvo NATO-a u blizini ruskih granica. Na naš predlog da snizi vojnu aktivnost u periodu pandemije Alijansa uopšte nije reagovala. Štaviše, aktivnost avijacije i flote NATO zemalja je porasla“, rekao je ruski lider.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011101123824233-putin-rusija-ce-nastaviti-da-modernizuje-nuklearnu-trijadu/)

Neizvesna budućnost sporazuma od kog može zavisiti opstanak planete!
Tanjug 10. 11. 2020. u 17:13

BUDUĆNOST sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja nije jasna, ocenio je danas ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa vojnim vrhom Rusije, rukovodiocima federalnih agencija i namenske industrije Ruske Federacije.

On je konstatovao da je postojeći svetski sistem za kontrolu nuklearnog naoružanja zastareo i oslabljen i ponovio da Vašington namerava da se povuče iz tzv. Sporazuma o otvorenom nebu. START je, prema Putinovim rečima, pružao neophodan nivo trasparentnosti u arsenale nuklearnog naoružanja i obuzdavao nekontrolisanu trku u naoružavanju.

- Zato smo predložili da se sporazum produži u formi u kojoj su ga prihvatili svi potpisnici kako bismo imali vremena za nadogradnju u budućnosti - ukazao je ruski predsednik.

Novi START su potpisali Rusija i SAD 2010. godine i on je na snazi do 5. februara 2021. godine osim ukoliko, u međuvremenu, ne bude potpisan novi dokument. Postojeći sporazum se može produžiti najviše još 5 godina, do 2026. godine ukoliko su potpisnici saglasni, a Moskva je apelovala na Vašington da ne odlaže odluku o produženju ovog sporazuma koji je Putin nazvao "zlatnim standardom u postupku razoružavanja".

Izvor: www.novosti.rs

Stoltenberg: Ugovori o zabrani naoružanja ne funkcionišu
Tanjug 11.11.2020.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da međunarodni ugovor o zabrani nuklearnog naoružanja neće funkcionisati jer nema mehanizam za verifikaciju i dodao da je ta vrsta oružja "odvraćajući faktor" za savezničke države.

On je na otvaranju 16. NATO konferencije o oružju za masovno uništenje, kontroli naoružanja, razoružavanju i ne profileraciji održanoj u Bukureštu rekao da je svestan da mnogi na ugovor o zabrani oružja gledaju kao na alternativno rešenje za uklanjanje svih nuklearnih oružja, ali da to nije to.

- Na prvi pogled deluje privlačno, ali stvarnost je da to neće uspeti. Ugovor o zabrani nema mehanizam koji bi osigurao uravnoteženo smanjenje oružja i mehanizam za verifikaciju. Štaviše, nije ga potpisala nijedna država koja poseduje nuklearno naoružanje - rekao je Stoltenberg, prenosi agencija Ađerpres.

Kako je rekao, svet u kome Rusija, Kina, Severna Koreja imaju nuklearno naoružanje, a NATO nema nije bezbedniji svet tvrdi da će nas ostaviti ranjivim na pritiske i napade. On je pojasnio da samo te tri države imaju nuklearno naoružanje, a da svi saveznici NATO-a imaju koristi od bezbednosnih garancija koje pružaju. Stoltenberg je pozdravio dijalog između SAD i Rusije, dve velike nuklearne sile, dodajući i da bi Kina trebalo da igra svoju ulogu u pregovorima.

- Na žalost Peking za sada odbija da se pridruži bilo kakvim pregovorima, a zabrinjava i manjak transparentnosti nuklearnih sposobnosti i namera te zemlje. Na kraju, uveren sam da će Kina, kao i ostatak sveta, imati koristi od režima kontrole naoružanja koji ograničava broj nuklearnog oružja - rekao je Stoltenberg.

On je na kraju istakao da je broj nuklearnog oružja smanjen za 90 odsto u poslednjih 30 godina, ali da ta vrsta naoružanja i dalje ima vitalnu ulogu za očuvanje mira.

Izvor: www.blic.rs

Lavrov: Predlog o produžetku Sporazuma o strateškom naoružanju nije znak slabosti Rusije


Predlog Rusije za produženje Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja sa Sjedinjenim Američkim Državama nije znak slabosti Moskve, kako to američka strana pokušava da predstavi, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Svako može da dobije u ovoj situaciji, ako govorimo o sporazumu o strateškom naoružanju, samo ako se ovaj ugovor produži bez preduslova“, istakao je Lavrov.

„To smo predložili pre više od godinu dana, a oko toga su Amerikanci, iz nekog razloga, odjednom počeli da traže znake naše slabosti i zainteresovanost da sporazum mora biti produžen po svaku cenu. Počeli su da iznose neprihvatljive zahteve“, rekao je Lavrov na onlajn konferenciji za štampu.

Ruski ministar dodao je da su poslednje izjave odlazeće američke administracije po pitanju mogućeg produženja ovog sporazuma „užurbane“.

„Navodno, Rusija nema mnogo vremena da odluči s kim želi da potpiše (sporazum): sa Trampom, ili želi da sve ovo pokloni Bajdenu, ili ipak želi da udovolji Trampu, kako bi on ukrao Bajdenu spoljnopolitički trijumf“, rekao je Lavrov i dodao da su to razgovori koji se vode sa stanovišta mentaliteta „ko će pobediti, ko će izgubiti“.

Ministar je ponovio da je Rusija u ovoj situaciji zainteresovana da sve strane pobede.

Takođe je naveo i da Moskva ne očekuje jasne predloge Sjedinjenih Američkim Država o Sporazumu o smanjenju ofanzivnog naoružanja dok se ne sumiraju konačni rezultati izbora.

„Mislim da sada, u uslovima uzrujanosti koja se razvila u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru tekućeg prebrojavanja glasova, tužbi i drugih perturbacija, od Amerikanaca – ni od Trampovih ljudi, ni od budućeg Bajdenovog tima – verovatno ne treba očekivati nikakve razumljive predloge koji bi bili realni i koji ne bi bili prožeti trenutnom situacijom“, objasnio je Lavrov.


Neprihvatljivi američki uslovi

Šef ruske diplomatije istakao je da su SAD nedavno postavile mnoge dodatne uslove za produženje ovog sporazuma, koji su za Rusiju neprihvatljivi.

„Već smo bili u takvoj situaciji kada su američki inspektori sedeli na kontrolnim punktovima našeg vojno-industrijskog kompleksa. Bilo je to devedesetih godina i, shvatate, više nikada neće biti povratka na ovaj sistem“, naglasio je ministar.

„Ne znam čega ovde ima – interesovanja za pravi dijalog o strateškoj stabilnosti kako bi se osigurala bezbednost i svoje zemlje, i svojih saveznika, i čovečanstva u celini, ili ipak, kako mi se čini, ima više nekog piara, pokušaja da se sebi podigne cena“, zaključio je Lavrov.

Lavrov je podsetio da Rusiji nije potrebno produženje Sporazuma o strateškom naoružanju ništa više od Sjedinjenih Američkih Država.

„Veoma bismo želeli da ga produžimo i stavili smo na sto sve što se može učiniti za to. Odgovor treba da daju Amerikanci. Ako je odgovor negativan, pa, živećemo bez ovog sporazuma. Imamo sve kako bismo osigurali našu bezbednost“, precizirao je ministar.

Lavrov je dodao da je Moskva spremna da u dijalogu o Sporazumu razgovara o novim vrstama naoružanja, ali sistemi „Posejdon“ i „Burevesnik“ ne potpadaju pod taj dokument.

„Spremni smo da započnemo razgovor o svim novim vrstama naoružanja, uključujući i ona koja je predsednik Putin najavio pre dve godine i koja se sada aktivno razvijaju i stupaju u službu. Sistemi ‘Sarmat’ i ‘Avangard’, otvoreno smo izjavili, potpadaju pod Sporazum o strateškom i ofanzivnom naoružanju. Spremni smo da ovo oružje uvrstimo u sporazum. Ostalo – „Posejdon“, „Burevesnik“ i brojni drugi ne potpadaju pod ovaj sporazum“, precizirao je Lavrov.


Sporazum o strateškom naoružanju

Predsednik Rusije Vladiimir Putin predložio je u oktobru da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) produži na godinu dana bez ikakvih preduslova i poručio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da formuliše taj stav Rusije i predoči ga Americi.

Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su ovaj sporazum 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa.

Sporazum ostaje na snazi deset godina (do 5. februara 2021. godine), osim ako ne bude zamenjen naknadnim sporazumom pre tog datuma. Takođe se može produžiti za najviše pet godina (odnosno do 2026. godine) uz obostranu saglasnost strana.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011121123841609-lavrov-predlog-o-produzetku-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju-nije-znak-slabosti-rusije/)

Nebenzja: Bajden shvata potrebu za produženjem Sporazuma o strateškom naoružanju


Demokratski kandidat za američkog predsednika Džo Bajden shvata potrebu za produženjem Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, izjavio je ruski stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja u intervjuu za Sputnjik.

„To ne znači da će, ako dođe demokratska administracija, sa Amerikancima sve ići vrlo glatko na polju naoružanja i razoružanja. Ali činjenica je da Bajden shvata potrebu produženja Sporazuma o strateškom naoružanju o kojem je, inače, ne tako davno govorio Vladimir Putin“, istakao je Nebenzja.

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama održani su 3. novembra. Prema preliminarnim podacima, pobedio je Bajden, o čemu su izvestili najveći američki mediji. Istovremeno, Donald Tramp tvrdi da izbori još uvek nisu završeni i da namerava da svoju pobedu odbrani na sudu.

Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju između Rusije i SAD stupio je na snagu 5. februara 2011. godine i njime se predviđa da svaka zemlja smanji svoj nuklearni arsenal tako da za sedam godina ukupan broj tog naoružanja ne premašuje 700 interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima, kao i 1.500 bojevih glava i 800 raspoređenih i neraspoređenih lansirnih sistema.

Danas je ovo jedini sporazum o ograničenju naoružanja koji je na snazi između dve države, ali on ističe 5. februara 2021. godine. Ako se ne produži, u svetu neće biti sporazuma koji ograničavaju arsenale najvećih nuklearnih sila.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011131123848053-nebenzja-bajden-shvata-potrebu-za-produzenjem-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju/)

Vašington: Moskvi zbog nečega teško da pristane na ograničavanje nuklearki


Amerika smatra da je Moskvi „iz nekog razloga teško da pristane na ograničavanje broja nuklearnih bojevih glava“, ali se nada da će se to uskoro promeniti. To je rekao pomoćnik američkog državnog sekretara za međunarodnu bezbednost Kristofer Ford.

„Ispostavilo se da je Moskvi iz nekog razloga veoma teško da se složi sa nama oko principa ograničavanja ukupne količine naših nuklearnih arsenala i da produži Sporazum o smanjenju i ograničavanju strateškog nuklearnog naoružanja, ali se nadamo da će se to uskoro promeniti“, rekao je Ford na godišnjoj konferenciji Konzorcijuma EU o neširenju i razoružavanju, saopštava Stejt department.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202011131123852116-vasington-moskvi-zbog-necega-tesko-da-pristane-na-ogranicavanje-nuklearki/)

Moskva: Produženje Sporazuma o ofanzivnom naoružanju kupilo bi vreme za rusko-američke pregovore


Produženje Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja omogućilo bi da se kupi vreme za rusko-američke pregovore o budućoj kontroli naoružanja,

Rusija je iznela konkretna razmatranja, lopta je na strani Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u komentaru portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.

„Podjednako je važno da bi se produženjem Sporauma moglo dobiti na vremenu za sveobuhvatne rusko-američke pregovore o budućoj kontroli nuklearnog raketnog naoružanja, uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na stratešku stabilnost. U okviru dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama Rusija je iznela konkretna razmatranja u vezi sa tim. Tako da je sada lopta na strani Vašingtona“, istakla je Zaharova.

Prema njenim rečima, očigledno bi bilo primerenije da se rukovodstvo Sekretarijata Alijanse obrati Amerikancima i pozove ih da se ipak pozabave produženjem Sporazuma o strateškom naoružanju i konstruktivnom radu na jačanju strateške stabilnosti i kontrole naoružanja.

„Osim toga, želeli bismo da podsetimo članice NATO-a i generalnog sekretara ove organizacije na ruske predloge za deeskalaciju situacije u Evropi u uslovima raskida Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, koji podrazumevaju uzajamno proverive moratorijume na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa na evropskom tlu... U svakom slučaju, bilo bi korisnije pozabaviti se tim pitanjima nego apsurdno tvrditi da Rusija povećava svoj vojni potencijal ‘oko NATO-a’“, dodala je portparolka.

Ona je navela da je Rusija zbunjena činjenicom da generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govori o raskidu Sporazuma o strateškom naoružanju kao o nečemu unapred određenom, iako većina država Alijanse podržava produženje ovog sporazuma.

„Moglo bi se samo pozdraviti što je Alijansa konačno odlučila da se pozabavi situacijom u oblasti kontrole naoružanja koja se neprestano pogoršava kao rezultat doslednog uništavanja ugovora i sporazuma u ​​ovoj oblasti od strane Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, ne može, a da ne izazove čuđenje činjenica da generalni sekretar NATO-a govori o prekidu dejstva Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja kao o nečemu što je već potpuno unapred određeno, iako apsolutna većina država-članica NATO-a, ako je verovati izjavama njihovih predstavnika, podržava produženje ovog sporazuma“, ističe se u komentaru.

Zaharova dodaje da bi Moskva želela da shvati zašto je Stoltenberg toliko uveren da Sporazum nema realne perspektive.

„Rusija se više puta zalagala za bezuslovno produženje Sporazuma o strateškom naoružanju u obliku u kojem je potpisan. Odgovarajući predlog zvanično je prosleđen drugoj strani Sporazuma – Sjedinjenim Američkim Državama – još decembra prošle godine i od tada je više puta potvrđivan. Sasvim je očigledno da produženje pretpostavlja očuvanje svih ograničenja predviđenih Sporazumom, kako u pogledu strateških nosača, tako i nuklearnih bojevih glava“, konstatovala je Zaharova.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za štampu u vezi sa sastankom ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a, koji se održava 1-2. decembra, izjavio da je planirano da se na ovom sastanku razgovara o pristupima održavanja režima kontrole naoružanja, „uključujući ograničenja na nuklearne bojeve glave, uzimajući u obzir da Sporazum o strateškom naoružanju ističe u februaru sledeće godine“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012011123991198-moskva-produzenje-sporazuma-o-ofanzivnom-naoruzanju-kupilo-bi-vreme-za-rusko-americke-pregovore/)

Zaharova: SAD prebacuje odgovornost na Rusiju po pitanju Sporazuma o ofanzivnom oružju


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da se u pitanju produženja Sporazuma o ofanzivnom oružuju vidi težnja Sjedinjenih Američkih Država da na Rusiju prebace odgovornost za ćorsokak u koji je Bela kuća dovela konsultacije o ovoj temi.

Komentarišući izjave specijalnog izaslanika američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršala Bilingslija, Zaharova je podsetila da je predstavnik aktuelne američke administracije negativno reagovao na zvanični ruski predlog dat još u oktobru 2018. godine da se usvoji bilateralna izjava kojom se potvrđuje neprihvatljivost nuklearnog rata u kojem ne može biti pobednika i koji se nikada ne sme pokrenuti.

Prema njenim rečima, izgleda neobično da se, suprotno opšteprihvaćenoj diplomatskoj praksi, reakcija saopštava Rusiji dve godine kasnije preko zakasnele objave govora američkog predstavnika na ekspertskom seminaru.

„Samo odbijanje našeg predloga od strane Sjedinjenih Američkih Država teško da može da izazove iznenađenje u svetlu namerno vođene politike Vašingtona ka snižavanju praga upotrebe nuklearnog oružja i aktivnu realizaciju vojnih programa, koji svedoče o opasnoj i apsurdnoj nameri Sjedinjenih Američkih Država da vode nuklearni rat i pobede u nuklearnim sukobima“, naglasila je Zaharova.

Portparolka je ukazala na činjenicu da se u pitanju produženja Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju takođe vidi težnja da se „na rusku stranu prebaci odgovornost za ćorsokak u koji je američka administracija dovela konsultacije o ovoj temi svojim beskrajnim pokušajima da ‘podigne lestvicu’ i iscenjka za sebe značajne jednostrane prednosti“.

Ona je podsetila da Rusija nastavlja da se zalaže za bezuslovno produženje ovog Sporazuma obliku u kome je potpisan, na petogodišnji period predviđen njegovim odredbama.

Ranije je Bilingsli izjavio da SAD ne moraju da potvrde stav o nedopustivosti nuklearnog rata, koji je sadržan u zajedničkoj američko-sovjetskoj izjavi iz 1985. godine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je u oktobru da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) produži na godinu dana bez ikakvih preduslova i poručio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da formuliše taj stav Rusije i predoči ga Americi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012101124057411-zaharova-sad-prebacuje-odgovornost-na-rusiju-po-pitanju-sporazuma-o-ofanzivnom-oruzju/)

Teheran podržava potpuno nuklearno razoružavanje u svetu
Srna 17.12.2020.

Iran podržava krajnji cilj Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, a to je opšte i potpuno razoružavanje u svetu pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom, izjavio je stalni predstavnik Teherana pri međunarodnim organizacijama u Beču Kazem Garib Abadi.

On je rekao da je Iran ubeđen da je prvi neophodan korak ka nuklearnom razoružavanju obustavljanje svih proba nuklearnog oružja i drugih nuklearnih eksplozija, kao i zaustavljanje kvantitativnog razvijanja i kvalitativnog unapređivanja takvog naoružanja. Abadi je govorio na sednici pripremne komisije za Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova, multinacionalni sporazum potpisan 1996. godine kojim se zabranjuju svi nuklearni testovi u svim okruženjima, bilo u civilne ili vojne svrhe.

Sporazum su potpisale 184 zemlje, ali još nije stupio na snagu jer ga nisu ratifikovali SAD, Izrael, Kina, Egipat, Indija, Pakistan, Iran i Severna Koreja, podsetio je "Sputnjik".

Abadi je kritikovao pristup SAD neširenju nuklearnog oružja jer strahuje da bi Vašington mogao da nastavi sa aktivnostima nuklearnog testiranja i time ugrozi međunarodni mir i bezbednost. Iran je deo Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji je potpisan 1968. godine, i održava nuklearni program koji je strogo civilni. Vlasti Irana su u više navrata kritikovali SAD i Izrael zbog njihove "zabrinutosti" u vezi sa nuklearnim aktivnostima Teherana. U Teheranu smatraju da SAD i Izrael nemaju pravo da kritikuju Iran zbog nepostojećeg programa nuklearnog oružja, dok te zemlje, u isto vreme, imaju pristup ogromnom arsenalu takvog naoružanja.

Izvor: www.blic.rs

Putin: Nakon izlaska SAD iz PVO počela je trka u naoružanju


Američki PVO je smetnja za novo rusko oružje, rekao je Putin. On je dodao da Rusiji ništa nije ostalo već da napravi oružje koje će zaobići nuklearni kišobran, inače bi ruski nuklearni potencijal bio faktički poništen.

SAD radi na teoriji „munjevitog visokopreciznog udara“. Tj, udara po komandnim centrima. Međutim, za sada oni ne poseduju hipersonično oružje.

"Kada bude, mi ćemo se pripremiti", naveo je on.

U toku je rad na najnovijim sistema naoružanja. „Kindžal“ i „Peresvet“ su već predati vojsci.

Putin je podsetio da se Rusija nalazi na 6 mestu po veličini vojnog budžeta. Ipak, ona uspeva da uradi to, što drugi ne mogu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012171124125534-uzivo-putinova-godisnja-konferencija-video-foto/)

Ruski ambasador u Vašingtonu: Predlog Moskve o START 3 i dalje na snazi


Predlog Moskve o tome da se Sporazum o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja produži na pet godina bez ikakvih uslova i dalje je na snazi, rekao je ruski ambasador u Americi Anatolij Antonov.

Antonov je govorio na video-konferenciji u organizaciji Univerziteta u Džordžtaunu.

„Rusija je decembra 2019. godine predložila SAD da se Sporazum produži na pet godina bez bilo kakvih uslova... “, rekao je ambasador, dodajući da partneri u Vašingtonu nisu spremni na to.

On je rekao da je aktuelna američka administracija tokom pregovora praktično ignorisala pitanja koja brinu Moskvu, uključujući pitanje protivraketne odbrane. Bavili su se samo pitanjima od interesa za Ameriku.

Ambasador je rekao da se Rusija nada da će biti moguće s novom administracijom imati susrete u vezi sa START 3 ali da je spremna na dogovor i sa odlazećom administracijom.

„Vrata našeg pregovaračkog tima su otvorena i spremni smo na dijalog. Razumem da je za Ameriku važno da postoji saglasnost obe partije kada je reč o potencijalnom sporazumu sa Rusijom. I spreman sam da radim na tome i sa republikancima i sa demokratama“, dodao je Antonov.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012161124122829-ruski-ambasador-u-vasingtonu-predlog-moskve-o-start-3-i-dalje-na-snazi/)

Mediji: Bajden „zavrće slavinu“ – smanjuju se troškovi za nuklearno oružje


Administracija izabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena planira da revidira program modernizacije nuklearnih snaga u pravcu smanjenja rashoda i smanjenja uloge nuklearnog naoružanja u vojnoj strategiji Pentagona, prenosi list „Vol strit džurnal“, pozivajući se na biše zvaničnike.

Prema rečima izvora lista, Bajdenova administracija će verovatno preispitati odluku Pentagona o pravljenju nove interkontinentalne balističke rakete kopnenog baziranja. Troškovi njene izrade, uključujući i bojevu glavu, procenjuju se na više od 100 milijardi dolara.

„Moramo da modernizujemo naše sile za obuzdavanje. Ali mi ne možemo da potrošimo tu sumu novca koja je sada izdvojena“, rekao je jedan bivši zvaničnik, prenosi „Vol strit džurnal“.
Prema rečima sagovornika američkog lista, smanjivanje uloge nuklearnog oružja zahtevaće jačanje potencijala konvencionalnog naoružanja.

Podsetimo, elektorski koledž potvrdio je 14. decembra pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD. Njegova inauguracija je zakazana za 20. januar.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012241124190329-mediji-bajden-zavrce-slavinu--smanjuju-se-troskovi-za-nuklearno-oruzje/)

Ministarstvo odbrane Rusije: Stav SAD o Sporazumu o ofanzivnom naoružanju mogao bi da se promeni


Stav Vašingtona po pitanju produženja Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja može se promeniti iz političkih razloga, smatra zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin.

„Rusija je predložila Sjedinjenim Američkim Državama da produže Sporazum i istovremeno započnu zajednički rad na pripremi novog sporazuma koji bi uzimao u obzir sve faktore koji utiču na stratešku stabilnost. Istovremeno, američka strana ima druge prioritete, zbog kojih ne pokazuje interesovanje za produženje Sporazuma. Zbog trenutne političke situacije u Sjedinjenim Američkim Državama ne isključujemo mogućnost da bi stav Amerikanaca po ovom pitanju mogao da se promeni“, izjavio je Fomin u intervjuu za „Rosijsku gazetu“.

On je podsetio da trenutni Sporazum ističe 5. februara 2021. godine.

Fomin je primetio da Sjedinjene Američke Države već odavno slede politiku usmerenu na jačanje svoje vojne moći.

„Američka strana se pod izmišljenim izgovorima odriče svojih ugovornih obaveza u oblasti kontrole naoružanja koje ometa postizanje globalne dominacije. Nakon povlačenja iz Sporazuma o PRO 2002. godine, sledeći korak američke strane bilo je raskidanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa“, rekao je on. 

Prema njegovim rečima, kako bi smanjila negativne posledice raskidanja Sporazuma o likvidaciji raketa od strane Sjedinjenih Američkih Država, ruska strana je predložila zemljama NATO-a da se pridruže ruskom moratorijumu na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa.

„Važan element u realizaciji naših predloga mogle bi biti mere uzajamne verifikacije u vezi sa oružjem zbog kojeg su strane izražavale zabrinutost (Rusija – o univerzalnim lanserima Mk-41 u Rumuniji i Poljskoj, SAD – o raketama 9M729)“, precizirao je Fomin.

„Ako naš poziv ne naiđe na podršku i započne razmeštanje američkih raketa u Evropi, zadržavamo pravo na adekvatan odgovor“, naglasio je on.

Zamenik ministra odbrane takođe je naglasio da je Rusija zabrinuta zbog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o otvorenom nebu.

„Verujemo da Sporazum, ipak, zadržava svoj pozitivan potencijal. Određivaćemo dalju politiku u vezi sa Sporazumom o otvorenom nebu uzimajući u obzir spremnost ostalih država-potpisnica da garantuju da američkoj strani neće prenositi informacije dobijene tokom osmatračkih letova iznad teritorije Rusije. Nastavićemo da pratimo razvoj situacije u vezi sa ovim Sporazumom i donositi odluke na osnovu interesa nacionalne bezbednosti“, zaključio je Fomin.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012271124211784-ministarstvo-odbrane-rusije-stav-sad-o-sporazumu-o-ofanzivnom-naoruzanju-mogao-bi-da-se-promeni/)

Nemački mediji: Hipersonično oružje - košmar za Evropu


Nemački list „Velt“ nazvao je eru razvoja hipersoničnog oružja košmarom za evropsku bezbednost.

Autori članka podsećaju na testiranje interkontinentalnih raketa sa ruske podmornice u Ohotskom moru. Tada je na američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj bila uključena sirena za uzbunu – mislili su da je lansirana prava raketa.

Po njihovom mišljenju, ovaj slučaj pokazuje da SAD ne isključuju raketni napad na Evropu i zato su svi na oprezu. Oni, ipak, priznaju da zbog brzine oružja postoji rizik „da ne uspeju da podignu uzbunu“.

„Sa pojavom takozvanog hipersoničnog oružja raniji lanci za upozorenje i protivraketnu odbranu postaju beskorisni, a vreme za reagovanje se dramatično smanjuje“, navodi se u članku.

Analitičari berlinskog analitičkog centra za spoljnu politiku smatraju da hipersonično oružje može da naruši ravnotežu između nuklearnih sila i omete pregovore o razoružanju.

Po njihovim rečima, liderske pozicije u oblasti hipersoničnog oružja zauzimaju Rusija i Kina, dok SAD „preduzimaju sve napore“ da ih stignu. Pri tom, kako se navodi, ruskog predsednika Vladimira Putina ne zabrinjava rad SAD u ovoj sferi, pošto Rusija poseduje efikasna sredstva za odbranu – protivvazdušni raketni sistem S-500 i „izvesnu modernizovanu raketu-presretač“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012271124207254-hiperzvucno-oruzje---kosmar-za-evropu/)

Ruski poslanik rekao pod kojim uslovom START 3 ima šanse da „preživi“


Predsednik odbora Državne dume Rusije za međunarodne odnose Leonid Slucki smatra da je za uspešno produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) potrebno da se SAD što pre izjasne, a idealno bi bilo – na dan inauguracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena. Kako kaže, tada postoji šansa da se Sporazum spase.

Slucki je objasnio da iz Bajdenovog tima stižu „očekivani signali“ – Džejk Salivan, kojeg novoizabrani američki predsednik namerava da imenuje za savetnika za bezbednost, saopštio je da namerava da se dogovara o pitanju produženja Sporazuma. Prema rečima ruskog poslanika, Salivan je istovremeno ponovio „mantre“ o potrebi da se „kazne“ odgovorni za mitske sajber-napade koji se i dalje pripisuju Rusiji.

„Teško je ne složiti se s prvim delom njegove tirade. Zaista, START 3 treba produžiti, pre svega, zbog garantovanja poštovanja sistema nuklearnog obuzdavanja. Stav Rusije je poznat. Mi se generalno zalažemo za njegovo produženje i spremni smo da diskutujemo o opcijama za vremenske okvire. Ali praktično nema vremena za to, jer Sporazum može prestati da postoji već za mesec dana – 5. februara. Stoga je za njegovo uspešno produženje potrebno da se američka strana izjasni što pre, a idealno – baš na dan inauguracije Džoa Bajdena 20. januara. Tada ima šanse da se START 3 spase“, rekao je Slucki novinarima.

Prema njegovim rečima, drugi deo izjave u vezi sa sajber-napadima je „znak nasleđa antiruske politike administracije Donalda Trampa i Baraka Obame“.

„Osim toga, Bajden je već bio jedan od glavnih inicijatora obuzdavanja Rusije. Međutim pokušaji 'kažnjavanja' u stilu novog highly likely (vrlo verovatno) teško da će imati neki rezultat. To je evidentno“, dodao je.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101051124279556-ruski-poslanik-rekao-pod-kojim-uslovom-start-3-ima-sanse-da-prezivi-/)

Lavrov o odbijanju Amerike da prizna nedopustivost nuklearnog rata: To o mnogome govori


Odbijanje Amerike da potpiše izjavu o nedopustivosti nuklearnog rata i spuštanju praga primene nuklearnog oružja u doktrinarnim dokumentima o mnogome govori, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Na taj način je šef ruske diplomatije prokomentarisao reči specijalnog izaslanika američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršala Bilingslija o tome da SAD ne bi trebalo da potpišu izjavu o nedopustivosti nuklearnog rata i da ne moraju da potvrde stav o tome, koji je sadržan u zajedničkoj američko-sovjetskoj izjavi iz 1985. godine. On se pozvao na to da navodno Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) ne pokriva više od 60 odsto strateškog naoružanja Rusije.

„To nije prosto hir Bilingslija ili drugog američkog zvaničnika, koji smatra neprihvatljivim za SAD da potpišu izjavu o nedopustivosti nuklearnog rata. To je odraz doktrinarnih principa koji se učvršćuju u američkim doktrinama za upotrebu sile, nuklearnog oružja. Spuštanje nivoa punjenja bojevih glava, računajući na to da one mogu da se iskoriste kao oružje na bojnom polju i odbijanje da se u doktrini utvrdi da nuklearno oružje može da se primenjuje samo kao odgovor na napad na SAD, te doktrinarne nijanse o mnogo toga govore“, istakao je Lavrov.

S tim u vezi, on je dodao da se Rusija nada da će dobiti odgovor na pitanje ko će tačno određivati stav Amerike u vezi upotrebe nuklearnog oružja.

„Veoma nam je važno kako će i ko će, na kraju, određivati stav SAD u oblasti strateškog ofanzivnog naoružanja“, rekao je Lavrov na godišnjoj konferenciji za štampu.

Kako je rekao, Rusija i dalje nije dobila odgovor na inicijativu, verovatno već od pre dve godine, ako ne i više, o tome da se u novim uslovima jasno potvrdi ono što su svojevremeno izjavili Mihail Gorbačov i Ronald Regan.

„O neprihvatljivosti nuklearnog rata, o nemogućnosti pobede u nuklearnom ratu i o tome da se nuklearni rat nikada ne sme pokretati iz ovih razloga“, rekao je ministar.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101181124399345-lavrov-o-odbijanju-amerike-da-prizna-nedopustivost-nuklearnog-rata-to-o-mnogome-govori/)

Nova američka administracija tražiće produžetak sporazuma o kontroli strateškog naoružanja sa Rusijom


Nova američka administracija planira da se veoma brzo angažuje na produžetku sporazuma o strateškom naoružanju (Novi START), rekao je Entoni Blinken, koga je novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden predložio za državnog sekretar.

Blinken je to rekao tokom saslušanja u Senatu, koji treba da potvrdi njegov izbor.

„To je nešto sa čime moramo da se suočimo veoma brzo, jer nam se krajnji rok približava. Tražićemo produžatak, izabrani predsednik treba da odluči koliko će on trajati“, rekao je Blinken. On je pohvalio Rusiju što je ispunila svoje obaveze prema poslednjem sporazumu između dve zemlje.

„Prema onome što sam video, prema onome što je administracija Donalda Trampa izvestila, kada je u pitanju Novi START, Rusija je bila veoma dobra u odnosu na svoje obaveze. Novi START nije nikakav poklon koji dajemo Rusiji. On je očigledno i u našem interesu u smislu da nam daje predvidivo ograničenje jezgra ruskog nuklearnog arsenala, kao i da nam daje ogroman pristup podacima i kontrolama koje inače ne bismo imali“; rekao je on.

Blinken je naveo da nisu kontaktirali Rusiju po tom pitanju, jer Bajdenov tim poštuje princip da država ima jednog predsednika, onog kome teče mandat.

U isto vreme, kandidat za šefa Pentagona Lojd Ostin naveo je u pisanom svedočenju Senatu da je „pitanje produžetka Novog START-a sa Rusijom u nacionalnom interesu SAD“.

Novi START, poslednji preostali sporazum dve države o kontroli strateškog naoružanja, ističe 5. februara.

Zaharova: Sporazum o zabrani nuklearnog naoružanja ne doprinosi realnom razoružanju


Rusija smatra da Sporazum o zabrani nuklearnog oružja ne može da doprinese smanjenju nuklearnog oružja i ne namerava da se pridružuje ovom dokumentu, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Prema njenim rečima, stav Moskve u vezi sa pomenutim sporazumom, koji stupa na snagu 22. januara, ostaje nepromenjen.

„Poštujemo stavove pristalica što skorijeg odustajanja od nuklearnog naoružanja, ali ne delimo pristupe za postizanje ovog cilja, koji podrazumevaju veštačko forsiranje procesa nuklearnog razoružanja, zbog čega smatramo da je izrada ovog dokumenta greška. Ovaj sporazum ne može da doprinese procesu ograničavanja i smanjivanja nuklearnog oružja“, istakla je portparolka. 

Zaharova je skrenula pažnju na to da Sporazum „očigledno izaziva nesuglasice unutar međunarodne zajednice“.

„Razvijen je bez uzimanja u obzir osnovnih principa na kojima se zasniva Sporazum o neširenju nuklearnog oružja i postojeće strateške realnosti“, konstatovala je ona.

„Sporazum takođe ne uzima u obzir ključne probleme koji se moraju rešiti kako bi proces nuklearnog razoružanja bio održiv na globalnom nivou“.

Ona je naglasila da „Sporazum neće imati obavezujući karakter za Rusiju i druge zemlje koje ga neće potpisati ili ratifikovati“.

„Ne smatramo da on uspostavlja neke univerzalne nove standarde ili norme niti promoviše razvoj međunarodnog običajnog prava. Čvrsto smo uvereni da se stvarni napredak na putu nuklearnog razoružanja može obezbediti samo na osnovu konsenzusnih odluka u kontekstu jačanja međunarodne bezbednosti i stabilnosti, čime se povećava bezbednost svih država bez izuzetka. Ovaj dokument očigledno ne ispunjava ove kriterijume“, zaključila je Zaharova.

Krajem oktobra 2020. godine Međunarodna kampanja za uklanjanje nuklearnog oružja saopštila je da je 50 zemalja ratifikovalo Sporazum o zabrani nuklearnog oružja i da će stupiti na snagu 22. januara 2021. godine. Rusija, kao i druge zemlje „nuklearnog kluba“, odnosno zemlje koje poseduju nuklearno oružje, nisu potpisale sporazum.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101211124438770-zaharova-sporazum-o-zabrani-nuklearnog-naoruzanja-ne-doprinosi-realnom-razoruzanju/)

Pentagon: Produženje sporazuma START 3 - veća bezbednost za Amerikance


Produženje Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom doprineće većoj bezbednosti Amerikanaca, a Moskvi i Vašingtonu će dati vreme i mogućnost za dalje pregovore o smanjenju naoružanja, kažu u Pentagonu nakon što je iz Bele kuće saopšteno da se američke vlasti zalažu za produženje tog sporazuma na pet godina.

„Odluka (Džozefa) Bajdena o produženju sporazuma START-3 na pet godina doprineće nacionalnoj odbrani. To što je Rusija poštovala sporazum služilo je našim nacionalnim interesima i Amerikanci će biti daleko bezbedniji ako očuvaju i produže START-3. Ne smemo sebi da dozvolimo da izgubimo instrumente inspekcije i obaveštavanja koje predviđa sporazum. Ako ne produžimo sporazum uskoro onda će to oslabiti američko razumevanje ruskih nuklearnih snaga velikog dometa“, rekao je predstavnik Pentagona Džon Kirbi.

Istovremeno, Kirbi kaže da ovakav potez ne znači da će Ministarstvo odbrane zatvarati oči na izazove koji dolaze iz Rusije, odnosno, kako je rekao, ostaće privrženo zaštiti zemlje od 'nerazumnih i neprijateljskih postupaka Rusije', ne navodeći na šta se to tačno odnosi.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki je u međuvremenu rekla da nema informacije o tome da li je nova administracija obavestila Moskvu o nameri da produži START-3.

Ona je podsetila da su ovi stavovi o nameri produženja START – 3 izneti javno tokom saslušanja nekih kandidata za članove Bajdenovog kabineta prethodnih dana.

Podsetimo, Psaki je juče rekla da se američke vlasti zalažu za produženje sporazuma START 3 na pet godina.

„Mogu da potvrdim da će se SAD zalagati za produženje START 3 na pet godina“, rekla je Psaki na konferenciji za novinare.

Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa.

Sporazum je na snazi do 5. februara ove godine, osim ako ne bude zamenjen naknadnim sporazumom pre tog datuma. Može produžiti za najviše pet godina (odnosno do 2026. godine) uz obostranu saglasnost strana.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je oktobra prošle godine da se START-3 produži na godinu dana bez ikakvih preduslova.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101221124442940-pentagon-produzenje-sporazuma-start-3---veca-bezbednost-za-amerikance/)

Ruski senator o produženju START-3: Odlično ako ne bude novih uslova


Ruski senator Konstantin Kosačov rekao je da je odlična vest da su američke vlasti za produženje Sporazuma o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) na pet godina - ukoliko ne bude nekih dodatnih uslova.

„Odlična vest, ako taj stav ne bude praćen nekim dodatnim uslovima i ako bude produžen sporazum bez izmena u postojećem tekstu“, rekao je Kosačov.

On smatra da dve strane mogu da postignu dogovor o produženju sporazuma pre njegovog isteka.

U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova su ranije saopštili da se Moskva zalaže za produženje sporazuma prema ranijim uslovima.

Kako su ukazali, prethodna administracija je „namerno i ciljano“ radila na uništavanju starih sporazuma i nastojala da ošteti ruske interese jednostranim uslovima.

START-3 je na snazi do 5. februara ove godine i predstavlja jedini postojeći sporazum između Rusije i SAD o ograničenju naoružanja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101221124443134-ruski-senator-o-produzenju-start-3-odlicno-ako-ne-bude-novih-uslova/)

Patrušev sa američkim kolegom razgovarao o produženju Sporazuma o strateškom naoružanju


Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev razgovarao je telefonom sa pomoćnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja i razvoju saradnje dveju zemalja u oblasti bezbednosti.

Kako je saopštila pres služba aparata Saveta bezbednosti Rusije, razgovor je održan na inicijativu Vašingtona.

„Nikolaj Patrušev i Džejkob Salivan razgovarali su o produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, kao i o perspektivama za razvoj rusko-američke saradnje u oblasti bezbednosti“, navodi se u saopštenju.

Ranije je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila da je započeo praktičan rad na produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju na ekspertskom nivou.

Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja je sporazum između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o obostranom smanjenju arsenala raspoređenog strateškog nuklearnog naoružanja. Na snazi je do 5. februara 2021.

U oktobru 2020. godine Bela kuća je saopštila da neće prihvatiti predlog Rusije o produženju Sporazuma na godinu dana bez ikakvih uslova. SAD su predlagale da se Sporazum produži pod uslovom da strane zamrznu svoj nuklearni arsenal.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je oktobra prošle godine da se ovaj Sporazum produži na godinu dana bez ikakvih preduslova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101251124465511-patrusev-sa-americkim-kolegom-razgovarao-o-produzenju-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju/)

Kremlj saopštio o intenzivnim razgovorima sa Vašingtonom o sporazumu START 3


Rusija i SAD vode energične kontakte za produženje Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Trenutno su u toku energični kontakti, jer se brzo topi vreme do isteka sporazuma“, rekao je Peskov novinarima.

Po njegovim rečima, zato su sada neophodni energični kontakti i napori kako bi se finaliziralo pitanje produženja.

„Produženje je u interesu obe države, a i celog sveta“, dodao je on.

Ranije je portparol Saveta bezbednosti Rusije saopštila da su juče sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev i šef Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven razgovarali su o produženju Sporazuma o smanjenju ofanzivnog naoružanja i perspektivama razvoja saradnje u sferi bezbednosti. Telefonski razgovor je obavljen na inicijativu Vašingtona.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101261124470775-vreme-istice-kremlj-saopstio-o-intenzivnim-razgovorima-sa-vasingtonom-o-sporazumu-start-3/)

START 3 zaslužuje novi život: Švedski list podržao spas sporazuma kojem su dani odbrojani


Iako Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) ističe za dve nedelje – vredi spasiti ga, posebno ako se uzme u obzir da tome teže i Moskva i Vašington, piše švedski list „Dagens niheter“.

Bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, prema navodima lista, nikada nisu posebno zanimali međunarodni problemi. On je smatrao da Kina treba da se pridruži Sporazumu o strateškom naoružanju, a ukoliko to ne učini, nameravao je da sačeka da dokument istekne. List piše da je isto to želeo od Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, iz kojeg je Amerika istupila.

Međutim, kako pišu autori, ti sporazumi su se veoma razlikovali jedan od drugog, kao i situacija koja je nastala u vezi sa njima. Prema navodima švedskog lista, Rusija je „varala“ sa Sporazumom o raketama, dok se u isto vreme skretanje pažnje na raketni arsenal Kine (ili čak Severne Koreje ili Irana) činilo kao razumna ideja. Istovremeno, START 3 su poštovale i SAD i Rusija. List navodi da, u međuvremenu, Kina koristi brz rast ekonomije za povećanje svog vojnog potencijala, uključujući i u nuklearnoj sferi.

„Priključivanje Pekinga ograničavajućim međunarodnim sporazumima je poželjno, iako to nije razlog da se otpišu postojeći dogovori između SAD i Rusije“, zaključuje list.

Istovremeno, autori pišu da je prilično lako produžiti START 3, posebno ukoliko to žele obe strane. Takođe ističu da je otežavajući faktor navodni masovni hakerski napad Rusije na SAD prošle godine, za šta je Bajden obećao da će kazniti Moskvu. Međutim, „Dagens niheter“ smatra da je potrebna određena volja da bi se te dve teme razdvojile jedna od druge, pri čemu dodaje da Moskva i Vašington imaju puno drugih konflikta.


Što oštrija ograničenja – to bolje

Prema navodima lista, iako u doglednoj budućnosti nuklearno oružje „nigde neće pobeći“, trebalo bi uvesti što je više moguće oštrija ograničenja za njega – čemu će doprineti START 3.

„Nuklearno oružje nigde neće pobeći u doglednoj budućnosti. Ali što oštrija budu ograničenja – to bolje. Neka START 3 nastavi da živi“, naglasio je švedski list.

„Dagens niheter“ podseća da američki predsednik Džo Bajden namerava da zatraži produženje Sporazuma o strateškom naoružanju – poslednjeg američko-ruskog sporazuma te vrste.

Taj dokument će biti na snazi do 5. februara ove godine, tako da ostaje malo vremena da se on produži, a za „novi život“ Sporazuma je zainteresovan i ruski lider Vladimir Putin, piše list.

Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202101261124475222-start-3-zasluzuje-novi-zivot-svedski-list-podrzao-spas-sporazuma-kojem-su-dani-odbrojani/)

Putin i Bajden razgovarali telefonom, dogovoreno produženje Sporazuma o ofanzivnom oružju


Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarali su telefonom, a tokom razgovora potvrđeno je da će se Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju produžiti, saopštila je pres služba Kremlja.

Putin je čestitao Bajdenu na početku rada na mestu predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Ruski lider je u razgovoru sa svojim američkim kolegom istakao da bi „normalizacija odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država odgovarala interesima obeju zemalja i, s obzirom na njihovu posebnu odgovornost za održavanje bezbednosti i stabilnosti u svetu, celokupnoj međunarodnoj zajednici“, navodi se u saopštenju.

„Predsednici su izrazili zadovoljstvo povodom današnje razmene diplomatskih nota o postizanju dogovora o produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju. Narednih dana strane će završiti sve neophodne procedure kako bi se obezbedilo dalje funkcionisanje ovog važnog međunarodnog pravnog mehanizma za međusobno ograničavanje nuklearnih raketnih arsenala“, ističe se u saopštenju.

Predsednici su razgovarali i o aktuelnim bilateralnim i međunarodnim pitanjima, a razmotrene su mogućnosti saradnje u borbi protiv pandemije virusa korona, kao i u drugim oblastima, uključujući trgovinsku i ekonomsku.

U saopštenju Kremlja se dodaje da je dotaknuto i jednostrano istupanje Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o otvorenom nebu, problem očuvanja Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu, rešavanje unutrašnje ukrajinske krize, kao i ruska inicijativa za održavanje samita stalnih članice Saveta bezbednosti UN.

Dvojica lidera dogovorila su se i da će nastaviti kontakte.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101261124475888-putin-i-bajden-razgovarali-telefonom/)

Putin podneo Dumi na ratifikaciju dogovor o produženju Sporazuma o strateškom naoružanju


Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi na ratifikaciju dogovor o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, objavljeno je na sajtu baze podataka Državne dume.

„Ratifikovati Dogovor o produženju Sporazuma između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010. godine“, navodi se u nacrtu zakona.

Pretpostavlja se da će zakon stupiti na snagu na dan zvaničnog objavljivanja.

U dokumentima se predlaže da se Sporazum produži za 5 godina, do 5. februara 2026. godine, sledi iz obrazloženja uz nacrt zakona o ratifikaciji dogovora o produženju Sporazuma.

„Prema tački 2 člana 14 sporazuma, period njegovog važenja je 10 godina. Sporazum predviđa mogućnost produženja na period do pet godina, ako Rusija i Sjedinjene Američke Države donesu takvu odluku... U januaru 2021. godine strane su se načelno dogovorile da produže sporazum za pet godina“, navodi se u dokumentu.


Ruski poslanici: Parlamenti će uskoro razmotriti dokumente o produženju Sporazuma START 3

Predsedavajući Odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonid Slucki izjavio je da će dokumenti o ratifikaciji produženja rusko-američkog Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja ući u Dumu u najskorije vreme i biti razmotreni u roku od 24 sata.

„Razmena nota o produženju Sporazuma o strateškom naoružanju važan je signal za očuvanje sistema nuklearnog obuzdavanja u svetu. Čekamo da se odgovarajući dokumenti podnesu Državnoj dumi. Spremni smo da započnemo već danas ili sutra sa obezbeđivanjem zakonodavnog procesa za produženje Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju“, rekao je Slucki novinarima.

Sa svoje strane, predsedavajući Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Konstantin Kosačov rekao je da parlament Rusije može da ratifikuje produženje ovog Sporazuma pre njegovog isticanja 5. februara.

„Bilo bi važno da se uspe do 5. februara“, rekao je senator za Sputnjik.

Kosačov je dodao da će Savet Federacije razmatrati produženje Sporazuma i dati zeleno svetlo na sednici 27. januara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101261124476758-putin-podneo-dumi-na-ratifikaciju-dogovor-o-produzenju-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju-/)
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101261124476439-ruski-poslanici-parlamenti-ce-uskoro-razmotriti-dokumente-o-produzenju-sporazuma-start-3-/)

Produžetak Sporazuma o strateškom naoružanju – dobar način da Putin i Bajden započnu saradnju


Produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) biće dobar početak za odnose lidera Rusije i Amerike, Vladimira Putina i Džoa Bajdena, smatra bivši vojni ataše SAD u Rusiji Piter Zvak.

On u svom članku za „Hil“ piše da će zahvaljujući tome te zemlje moći ne samo da izbegnu rast tenzija u odnosima, već će i dobiti mogućnost i vreme da razgovaraju o novom sporazumu koji će već uključivati sve aspekte, ali bi mogao da se zasniva na mehanizmima prethodnog.

Prema njegovim rečima, administracija Džoa Bajdena bi trebalo hitno da se dogovori sa Moskvom o produženju Sporazuma. S tim u vezi, penzionisani brigadni general je rekao da mu je bilo drago da čuje od novog predsednika Amerike da je to jedan od njegovih primarnih interesa.

Zvak ističe da, osim aktuelne bitke protiv virusa korona, unutrašnjih sporova i ekonomskih poteškoća, ne postoji ništa što više ugrožava opstanak SAD i čitavog sveta od izgleda da bi Rusija i Amerika sa svojim nuklearnim oružjem mogle da upadnu u užasnu, novu i nekontrolisanu trku u naoružanju. Pritom, kako kaže, u njoj ne može biti pobednika.

Ukoliko se Sporazum o strateškom naoružanju ne produži, na sceni će se ponovo pojaviti pristup u kojem će centralna pažnja biti usmerena naoružanju – što je prilično zastareli pristup za sve asimetričniji svet, upozorava bivši general. On smatra da će zemlje imati sve manje sistema kontrole i ravnoteže, manje dodirnih tačaka i da će postati mnogo ranjivije na mogući, čak slučajni, nuklearni incident.


Započeti saradnju Putina i Bajdena pozitivnim događajem

Autor članka piše da sam Sporazum zastareva, da ne uzima u obzir rast Kine, niti novo oružje i tehnologije. Istovremeno, on ima testiran i još uvek funkcionalan mehanizam regulacije i verifikacije. Zvak je naglasio da bi START 3 mogao da kupi vreme ruskim i američkim diplomatama da sastave novi dopunjeni sporazum koji bi uključivao i Francusku, Veliku Britaniju i Kinu. Njegov zaključak je da bi bez tog mehanizma novi sporazum bio sastavljan otežano i dugo.

I na kraju – produžavanje Sporazuma za Moskvu i Vašington predstavlja šansu da Vladimir Putin i Džo Bajden odnose započnu na pozitivnoj osnovi, naglasio je bivši američki vojni ataše.

On je dodao da su odnosi dveju zemalja trenutno loši, ali da se dijalog na najvišem nivou nastavlja, te da bi Sporazum mogao da otvori vrata i za druge inicijative, uključujući u vezi sa Sporazumom o otvorenom nebu.

„Ovo je zaista važno vreme za odnose između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Produženje Sporazuma o strateškom naoružanju će biti korak ka jačanju poverenja i kontakata između naših opasno naoružanih zemalja koje ne veruju jedna drugoj, što će odmah doneti značajne rezultate“, zaključuje autor.

Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja je na snazi do 5. februara ove godine, osim ako ne bude zamenjen naknadnim sporazumom pre tog datuma. Može se produžiti za najviše pet godina (odnosno do 2026. godine) uz obostranu saglasnost strana. Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je oktobra prošle godine da se START-3 produži na godinu dana bez ikakvih preduslova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101261124474688-produzetak-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju--dobar-nacin-da-putin-i-bajden-zapocnu-saradnju/)

Putin naložio MIP-u: Zaključite sporazum sa SAD o produženju START 3


Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je Ministarstvu inostranih poslova Rusije da obave pregovore sa SAD o zaključenju ugovora o produženju Sporazuma o smanjenju ofanzivnog naoružanja.

„Naložiti MIP Rusije da obave pregovore sa američkom stranom o zaključenju navedenog međunarodnog sporazuma koji će sadržati glavne odredbe koje je odobrila vlada Ruske Federacije, a po postizanju sporazuma obezbediti njegovo zaključivanje“, navodi se u dokumentu.

Kako se navodi u tekstu, naloženo je da se prihvati predlog ruske Vlade o zaključenju međunarodnog sporazuma o produženju sporazuma između Rusije i SAD o merama za dalje smanjenje i ograničenja strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010. godine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124478770-putin-nalozio-mip-u-zakljucite-sporazum-sa-sad-o-produzenju-start-3/)

Rusija i Amerika se dogovorile da produže START 3 pod uslovima Moskve


Rusija i Sjedinjene Američke Države donele su odluku da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja pod uslovima Moskve, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

„Pod našim uslovima: na pet godina, bez preduslova, bez ikakvih dopuna“, rekao je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, Rusija pozdravlja odluku administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena da produži Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

„U principu, to je obostrano korisno rešenje i jedino je ispravno. Značajno dobijamo na vremenu kako bi pokrenuli i održali temeljne bilaterale pregovore o čitavom nizu pitanja koja utiču na stratešku stabilnost, i da osiguramo pouzdanu bezbednost naše zemlje na duži period“, rekao je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, pregovori sa SAD o produženju sporazuma START 3 održani su poslednjih dana.

„Juče sam sa (američkim) ambasadorom (Džonom) Salivanom u Moskvi razmenio note, kojima se utvrđuju dogovori o petogodišnjem produženju Sporazuma“, rekao je ruski diplomata.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124478895-rusija-i-amerika-se-dogovorile-da-produze-sporazum-o-ofanzivnom-naoruzanju-pod-uslovima-moskve/)

Destruktivno ponašanje SAD u sferi kontrole naoružanja može dovesti do izlaska Rusije iz START 3


Rusija računa da iskoristi pet godina na koliko će biti produžen Sporazum o Strateškom ofanzivnom naoružanju za pokretanje intenzivnog dijaloga sa SAD o budućoj kontroli naoružanja, izjavio je zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov.

„Od suštinske važnosti je da se sporazum produžava na pet godina, bez dodatnih uslova. Nadamo se daćemo to vreme iskoristiti za pokretanje detaljnih i intenzivnih razgovora o budućoj kontroli naoružanja sa ciljem izrade nove bezbednosne jednačine koja bi obuhvatila sve faktore koji utiču na održavanje međunarodne bezbednosti i strateške stabilnosti“, rekao je Rjabkov novinarima.

Svako destruktivno ponašanje SAD u sferi kontrole naoružanja može dovesti do izlaska Rusije iz START 3, dodao je ruski zvaničnik.

Kako je naveo Rjabkov, za sada nema planova za direktne konsultacije Rusije i SAD o strateškoj stabilnosti. On se nada da će sporazum biti produžen do roka njegovog isticanja - 5. februara.

Predlog prošle američke administracije da se na godinu dana zamrzne nuklearni potencijal više nije na dnevnom redu, rekao je zamenik ruskog ministra novinarima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124479340-destruktivno-ponasanje-sad-u-sferi-kontrole-naoruzanja-moze-dovesti-do-izlaska-rusije-iz-start-3/)

Šest stotina inspektora će proveravati da li Rusija i SAD poštuju START 3


Produžetak Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) podrazumeva imenovanje po 300 inspektora iz SAD i Rusije, saopštio je član komiteta Državne dume za odbranu Vladimir Bogoduhov.

„Predstoji nam veliki posao. Tu je i imenovanje po 300 osoba iz svake države – to su inspektori koji će vršiti inspekciju na teritoriji SAD i Rusije“, rekao je Bogoduhov novinarima, komentarišući produžetak START 3.

On smatra da „ovaj sporazum nije idealan“, jer države sada imaju nove tipove naoružanja. To će biti tema za dalje pregovore Rusije i SAD, dodao je Bogoduhov.

Državna duma će na današnjoj sednici razmotriti nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma o produženju START 3.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124480779-sest-stotina-inspektora-ce-proveravati-koliko-rusija-i-sad-postuju-start-3/)

Državna duma ratifikovala sporazum o produženju START 3


Državna duma Rusije ratifikovala je sporazum o produženju sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju na pet godina.

„U januaru 2021. godine postignut je principijelni dogovor (Rusije i SAD) o produžetku Sporazuma na pet godina“, navodi se u pojašnjenju dokumenta.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124481404-drzavna-duma-ratifikovala-sporazum-o-produzenju-start-3/)

„Samo na paritetnoj osnovi“: Moskva saopštila uslov sklapanja budućih sporazuma sa Vašingtonom


Rusija predlaže Sjedinjenim Američkim Državama izradu nove bezbednosne jednačine, koja će uključivati celokupno ofanzivno i odbrambeno nuklearno i konvencionalno naoružanje, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, istakavši da će se budući sporazumi sa SAD sklapati samo na paritetnoj osnovi.

„Osnovu za nastavak takvog dijaloga vidimo u predlozima koje smo ranije uputili Amerikancima. Njihova suština je izrada nove bezbednosne jednačine koja bi uzimala u obzir evoluciju kako vojno-tehničkih, tako i vojno-političkih aspekata bezbednosti. U suštini, predlažemo da se proširi strateški plan i da se u njega uključi sve ofanzivno i odbrambeno naoružanje – kako nuklearno, tako i konvencionalno, koje je u stanju da rešava strateške zadatke“, rekao je Rjabkov.

Prema rečima ruskog diplomate, sporazum START 3 ne ograničava sastav, strukturu i mogućnost modernizacije strateškog i ofanzivnog naoružanja.

Takođe je dodao da Moskva isključuje mogućnost raspoređivanja američkog strateškog ofanzivnog naoružanja van nacionalnih granica SAD.

„To je nedopustivo odredbama sporazuma START 3“, rekao je Rjabkov.

Isto tako, dejstvo sporazuma START 3 će biti prošireno na ruske sisteme „Avangard“, dodao je Rjabkov.

„Naš hipersonični sistem 'Avangard', probojan po svojim mogućnostima, već se stavlja na borbeno dežurstvo na nosačima postojećeg tipa. I u okviru realizacije aktuelnog sporazuma taj sistem je pokazan Amerikancima.

Odgovarajuće pravilo provere u okviru sporazuma primenjivaće se na bojevu glavu novog tipa 'Avangard', ukoliko se START 3 ratifikuje i produži na pet godina“, rekao je Rjabkov.


Budući sporazumi – isključivo na paritetnoj osnovi

Rusija će potencijalne buduće sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama sklapati samo na paritetnoj osnovi, rekao je Rjabkov.

„Želeo bih da istaknem da su bilo kakvi budući sporazumi mogući samo na isključivo na paritetnoj, ravnopravnoj osnovi. Bilo kakvi ustupci sa ruske strane su isključeni“, rekao je diplomata, predstavljajući ruskoj Državnoj dumi nacrt zakona o produženju sporazuma START 3.

Kako je rekao, pristajući da produži sporazum, Moskva polazi od toga da SAD nisu tajno raspoređivale lansirne sisteme. Rjabkov je istakao da su strane redovno vršile međusobne inspekcije.

Prema rečima diplomate, Rusija će nastojati na tome da se pokrene sadržajan dijalog sa SAD u sferi međunarodne bezbednosti.

Podsetimo, Rusija i Sjedinjene Američke Države donele su odluku da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja pod uslovima Moskve.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124481432-rusija-predlaze-americi-novi-strateski-plan-sa-ukljucivanjem-konvencionalnog-naoruzanja/)

Medvedev: Produženje sporazuma START 3 – važno dostignuće u odnosima Rusije i SAD


Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev nazvao je produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) važnim dostignućem u rusko-američkim odnosima.

„Rusija i SAD su se dogovorile da produže START 3 na pet godina bez preduslova. Smatram da je to veoma važno dostignuće u rusko-američkim odnosima koji danas prolaze kroz teška vremena. Kada smo u aprilu 2010. godine bivši američki predsednik Barak Obama i ja potpisivali taj dokument, shvatali smo da on u potpunosti odgovara interesima bezbednosti i naših zemalja i cele međunarodne zajednice“, napisao je on na svojoj stranici na „VKontakte“.


Tramp nije goreo od želje da produži START 3

Međutim, Medvedev je istakao da prethodna administracija SAD nije izgarala od želje da donese odluku o produžetku Sporazuma.

„Nažalost, bivša administracija nije gorela od želje donese odluku o produženju Sporazuma, učinivši ga predmetom polititičke trgovine. Drago mi je što su predsednik Rusije Vladimir Putin i novi predsednik Amerike Džozef Bajden uspeli da se u najkraćem roku dogovore o produžetku tog sporazuma“, rekao je on.

S tim u vezi, bivši ruski premijer smatra da je zahvaljujući tome Sporazum potvrdio svoju održivost.

„U narednih pet godina on će služiti kao najvažniji instrument za održavanje strateške stabilnosti“, dodao je Medvedev.


Osnova za nove sporazume u sferi bezbednosti

Prema rečima Medvedeva, koji je 2010. godine na položaju predsednika Rusije potpisao Sporazum, „činjenica da je START 3 produžen daje nam razlog da sa opreznim optimizmom verujemo da će dokument biti iskorišćen kao osnova za nove sporazume u oblasti strateške bezbednosti“.


Rusija i Amerika se dogovorile da produže START 3 pod uslovima Moskve

Zamenik sekretara SB Rusije smatra da je to sada „jedan od malobrojnih pravaca u rusko-američkim odnosima u kojima postoji realna perspektiva za kontruktivnu saradnju“.

„I veoma je važno nastaviti taj sadržajni dijalog od kojeg će zavisiti bezbednost čitavog čovečanstva“, naglasio je Medvedev.

U utorak su predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali telefonom, nakon čega su svojim saradnicima naložili da se angažuju da sporazum bude produžen pre njegovog isteka 5. februara. Istog dana Putin je predložio Državnoj dumi odgovarajući zakon o ratifikaciji sporazuma.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124484805-medvedev-produzenje-sporazuma-start-3--vazno-dostignuce-u-odnosima-rusije-i-sad/)

Rusija očekuje brzu ratifikaciju sporazuma START u Americi


Moskva se nada da će američki Kongres vrlo brzo ratifikovati produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), izjavio je na konferenciji za novinare prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski.

„Želeo bih da vas obavestim da je danas ruski parlament već ratifikovao ovo produženje, tako da je lopta na strani SAD i nadamo se da će to biti učinjeno vrlo brzo“, rekao je Poljanski.

U utorak su predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimir Putin i Džo Bajden, razgovarali telefonom, nakon čega su naredili svojim saradnicima da hitno rade kako bi uspeli da produže Sporazum o strateškom naoružanju. Putin je istog dana predao Državnoj dumi odgovarajući nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101271124485936-rusija-se-nada-da-ce-americki-kongres-ubrzo-ratifikovati-produzenje-sporazuma-o-strateskom-naoruzanju/)

Zajednički uspeh Moskve i Vašingtona: Kako je svet primio dogovor o strateškom naoružanju


O produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) između Rusije i SAD do 2026. godine priča se sa obe strane okeana. Međunarodni eksperti smatraju da se taj korak može oceniti kao bezuslovni uspeh Rusije i Amerike. Produženje sporazuma su podržale mnoge zemlje.

Peking je pozdravio dogovor Rusije i Amerike o produženju sporazuma START 3 - kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će taj korak doprineti globalnoj strateškoj stabilnosti, miru i međunarodnoj bezbednosti. Peking se nada da će zemlje što pre završiti neophodne procedure za produženje sporazuma.

Sporazum START 3 tema je i u Parizu. List „Puan“ piše da je produženje sporazuma jedna od „najvrućih“ diplomatskih tema Moskve i Vašingtona. „Figaro“ podseća da je raskid sporazuma mogao rezultirati strateškom krizom za same Sjedinjene Američke Države.

I nemački mediji su pisali o produženju ovog važnog sporazuma. „Frankfurt algemajne“ navodi da je Moskva i ranije upozoravala da je neophodno produžiti sporazum kako bi se izbegla nova trka u naoružanju.

Izgleda da su i u Americi saglasni sa tim argumentima.

„Na osnovu onoga što sam video i što je saopštila administracija Donalda Trampa o novom sporazumu START 3, Rusija izvršava svoje obaveze. I novi sporazum nije neka vrsta poklona koji dajemo Rusima. On je očigledno i u našem interesu u smislu da nam daje predvidivo ograničenje jezgra ruskog nuklearnog arsenala, kao i da nam daje ogroman pristup podacima i kontrolama koje inače ne bismo imali“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Američki list „Nešenal interest“ poziva čitaoce da prate kako će se dalje razvijati rusko-američki odnosi, nakon što su se pomerili sa mrtve tačke.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101281124491461-zajednicki-uspeh-rusije-i-amerike-kako-su-strani-mediji-ocenili-dogovor-oko-strateskog-naoruzanja/)

Posle razgovora sa Bajdenom, Putin potpisao važan Zakon
Novosti online 29. 01. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin potpisao je Zakon o produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju (START 3) na pet godina.

- Predsednik je potpisao federalni zakon ‘O ratifikaciji Sporazuma o produženju Sporazuma između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010. godine’ - navodi se u saopštenju Kremlja.

Podsetimo, prošlog utorka predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali su telefonom, nakon čega su naložili svojim saradnicima da hitno rade kako bi uspeli da produže Sporazum o strateškom naoružanju. Putin je istog dana predao Državnoj dumi odgovarajući nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma. Dan kasnije Državna duma i Savet Federacije su ratifikovali produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

Sporazum START 3

Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3) 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa. Sporazum je na snazi do 5. februara ove godine, osim ako ne bude zamenjen naknadnim sporazumom pre tog datuma. Može produžiti za najviše pet godina (odnosno do 2026. godine) uz obostranu saglasnost strana. Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je oktobra prošle godine da se START-3 produži na godinu dana bez ikakvih preduslova.

Izvor: www.novosti.rs

Stupio na snagu dogovor o produženju sporazuma START 3


Dogovor o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) stupio je na snagu 3. februara, Rusija i Sjedinjene Američke Države razmenile su odgovarajuće note, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Ministarstvo spoljnih poslova Rusije razmenilo je 3. februara note sa ambasadom SAD o završetku unutrašnjih procedura neophodnih za stupanje na snagu dogovora o produženju Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010. Shodno tome, ovaj sporazum stupio istog dana je na snagu“, ističe se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da će „Sporazum delovati u obliku u kojem je potpisan, bez ikakvih izmena i dopuna, do 5. februara 2026. godine“.

„Ključni značaj za postizanje ovog dogovora bio je telefonski razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena 26. januara“, naglasilo je Ministarstvo.

Moskva očekuje da će produženje Sporazuma pomoći da se prevaziđe tendencija sloma mehanizama kontrole naoružanja i spremna je da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama na jačanju globalne strateške stabilnosti. 

Ministarstvo navodi da će biti potrebni „značajni napori“ da se rusko-američki dijalog u ovoj oblasti „vrati na stabilan put, kako bi se postigli novi veći rezultati koji jačaju našu nacionalnu bezbednost i stratešku stabilnost u svetu“. 

„Rusija je spremna za takav rad. Pozivamo Sjedinjene Američke Države da pokažu jednako odgovoran pristup i da konstruktivno odgovore na naše inicijative“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ranije je pres služba Kremlja saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao dokument o produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3) na pet godina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102031124535441-stupio-na-snagu-dogovor-o-produzenju-sporazuma-start-3/)

Amerika i NATO pozdravljaju produženje sporazuma START 3 sa Rusijom: Jača bezbednost celog sveta


Produženje rusko-američkog Sporazuma o merama za dalje smanjivanje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) jača bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, njenih saveznika, partnera i celog sveta, navodi se u pismenom saopštenju američkog državnog sekretara Entonija Blinkena. NATO je takođe pozdravio odluku o produženju sporazuma.

„Neograničena nuklearna trka dovela bi u opasnost sve nas“, istakao je američki diplomata.

Takođe je istakao da SAD nameravaju da pregovaraju sa Rusijom o svim vrstama nuklearnog naoružanja za vreme trajanja sporazuma START 3, koji je produžen na pet godina.

„Predsednik Džo Bajden jasno je stavio do znanja da je produžetak sporazuma samo početak naših napora usmerenih na rešavanje bezbednosnih izazova u 21. veku. SAD koriste vreme, dobijeno zahvaljujući produženju sporazuma START 3 na pet godina, kako bi, konsultujući se sa američkim Kongresom i našim saveznicima, razradile sa Rusijom sistem kontrole naoružanja koji će obuhvatiti sve njeno nuklearno oružje“, objasnio je Blinken.

Istovremeno je dodao da SAD nameravaju i da sarađuju sa Rusijom, kao i u slučaju sa produženjem sporazuma START 3, ali i da je pozovu na odgovornost za „neprijateljske postupke“.

I Severnoatlantska alijansa je pozdravila produženje Sporazuma o strateškom naoružanju sa Rusijom.

„NATO sa zadovoljstvom prihvata i u potpunosti podržava sporazum SAD i Rusije, koji je usmeren na produžavanje START 3 na pet godina. NATO saveznici smatraju da će sporazum doprineti međunarodnoj stabilnosti“, navodi se u saopštenju Alijanse.
 
Prethodno je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je Dogovor o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) stupio na snagu 3. februara, Rusija i Sjedinjene Američke Države razmenile su odgovarajuće note.

U saopštenju se dodaje da će „Sporazum delovati u obliku u kojem je potpisan, bez ikakvih izmena i dopuna, do 5. februara 2026. godine“.

Ranije je pres služba Kremlja saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao dokument o produženju Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3) na pet godina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102031124535760-amerika-i-nato-pozdravljaju-produzenje-sporazuma-start-3-sa-rusijom-jaca-bezbednost-celog-sveta/)

Rusija sumnja da Zapad priprema ograničeni nuklearni sukob


Nespremnost Zapada da potvrdi formulaciju Gorbačova-Regana o neprihvatljivosti nuklearnog rata izaziva sumnje u to da se priprema ograničeni nuklearni sukob, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

On je istakao da u Vašingtonu „sa zanosom i javno“ govore o destabilizirajućim konceptima koji ne isključuju mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u oružanom sukobu.

„Kategorički odbacujemo koncept ograničenog nuklearnog rata. Kategorički se ne slažemo sa pokušajima da nam se pripišu neke ideje u duhu eskalacije radi deeskalacije. Smatramo da se oni koji se time bave sami kreću u pravcu uvođenja takvih ideja u svoje vojno planiranje“, rekao je diplomata.

Takođe je istakao da je neophodno potvrditi formulu Gorbačova – Regana o tome da „u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i on nikad ne treba da se započne“. To treba učiniti kako bilateralno, tako i u širem formatu nuklearne petorke, dodao je Rjabkov.

„Ta jasna i precizna konstatacija danas treba da bude kolektivno podržana. Svetu je potreban takav signal. I nespremnost zapadnih kolega da se slože sa tim našim predlogom samo pojačava sumnju u to u kom pravcu ide njihova vojna misao i ne planiraju li oni ograničeni nuklearni sukob“, rekao je diplomata.

Predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov i predsednik SAD Ronald Regan svojevremeno su utvrdili da je nuklearni rat neprihvatljiv.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102111124588563-rusija-sumnja-da-zapad-priprema-ograniceni-nuklearni-sukob-/)

Američki diplomata: Potreban sporazum o daljem smanjenju nuklearnog arsenala SAD i Rusije


Rusija i SAD moraju da učine pomak u pregovorima o kontroli naoružanja tokom dejstva Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, jer svet čeka da vidi da li će dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalima početi dodatno da ih smanjuju, izjavila je bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a i bivša zamenica državnog sekretara SAD Rouz Getemeler.

„Smatram da je ovo važno pitanje, prioritet za obe strane – da se u najkraćem roku postigne sporazum o daljem smanjenju, uključujući direktno ograničenje bojevih glava. A razlog je taj što će revizijska konferencija o neširenju oružja biti održana u avgustu 2021. godine, a istovremeno je stupio na snagu takozvani Sporazum o zabrani nuklearnog oružja (START-3)... Dakle, svet posmatra da li će Sjedinjene Američke Države i Rusija nastaviti da smanjuju i uništavaju nuklearno oružje“, rekla je Getemelerova za Sputnjik.

Prema njenim rečima, potrebno je postaviti ciljeve koji su ostvarivi u doglednoj budućnosti. Konkretno, moguće je dogovoriti smanjenje broja bojevih glava u pripravnosti, jer ih je defakto manje od 1550 jedinica propisanih sporazumom START-3.

„Dakle, ako bismo želeli da pošaljemo signal, mogli bismo da se dogovorimo u svojstvu paralelne i jednostrane mere i kažemo: ‘umesto 1550, sada ćemo raspoređivati 1450 bojevih glava’. To je mali korak, ali mislim da bi mogao biti moguć rani signal da nameravamo da nastavimo da sprovodimo Sporazum o neširenju i režim neširenja oružja uopšte“, predložila je Getemelerova.

Ona je dodala da bi sledeći korak dveju država na polju kontrole naoružanja trebalo da bude sporazum o smanjenju broja svih nuklearnih bojevih glava, a ne samo onih u pripravnosti.

„Mislim da je novi glavni aspekt o kojem mi i Rusija već dugo razgovaramo taj kako ćemo ograničavati neposredan broj bojevih glava... U prošlosti smo uvek smanjivali broj bojevih glava, jednostavnim uklanjanjem nosača i odlaganjem u skladište. A nismo se dogovorili o merama za verifikaciju njihovog uništavanja. I Sjedinjene Američke Države i Rusija su neprestano uništavale bojeve glave, ali to je uvek bila jednostrana stvar“, objasnila je ona.

Prema njenom mišljenju, potrebno je razgovarati o svim bojevim glavama, jer se one u tehnološkom pogledu ne razlikuju mnogo jedne od drugih i sve zavisi od nosača na koji mogu da se postave.


O paketu kontrole naoružanja

Ideja o izradi paketa sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u oblasti kontrole naoružanja zaslužuje pažnju, mnogi u SAD takođe govore o ovome, dodala je ona.

„Iskreno govoreći, veoma su me zainteresovale reči zamenika ministra spoljnih poslova (Rusije Sergeja Rjabkova) da su mogući neki povezani sporazumi. Mislim da je ovo možda dobar pravac. Mnogi u SAD takođe misle u ovim terminima. Ne bih želela da se sve ugura u jedan sporazum. Možda bi bilo bolje da imamo različite sporazume za različite vrste naoružanja ili druge tehnologije“, precizirala je ona.

Prema njenim rečima, u ovoj oblasti je poželjan pristup korak po korak i prvo je potrebno utvrditi ciljeve dostižne za kraće vreme.

„Zbog toga mi se sviđa ideja Sergeja Rjabkova o različitim sporazumima koji će vremenom biti razvijeni. Mislim da ovo prilično ima smisla. I mislim da se za četiri godine može mnogo postići“, dodala je Getemelerova.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio da bi novi sporazumi o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja mogli biti uobličeni kao paket međusobno povezanih sporazuma.


Perspektive PRO sistema

Prilikom razmatranja strateške stabilnosti Rusija i SAD bi trebalo da razgovaraju o sistemima za protivraketnu odbranu obeju zemalja, smatra Getemelerova.

„Mislim da bi bilo dobro da jednostavno počnemo time što ćemo saslušati u čemu je zabrinutost Rusije. Mislim da je prošlo nekoliko godina otkako smo imali ozbiljne, podrobne rasprave o ovome. Takođe ću reći da je i Rusija napravila veliki korak u svojim tehnologijama protivraketne odbrane. Po mom mišljenju, bilo bi dobro održati bilateralne razgovore o ovom pitanju kako bi se shvatilo gde se obe strane kreću u oblasti PRO“, precizirala je Getemelerova.

S jedne strane, Rusija smatra da američki lanserni sistemi protivraketne odbrane u Evropi mogu da se upotrebe kao ofanzivno oružje. S druge strane, Rusija ima svoja nova dostignuća, kao što je sistem PVO S-400 i S-500, o kojima takođe treba razgovarati, konstatovala je ona.

Zamenik ruskog ministra Sergej Rjabkov izjavio je ranije da je bez napretka po ovom pitanju teško moguće produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja i zaključivanje novog sporazuma.


Povratak na razgovor o sajber bezbednosti

Rusija i Sjedinjene Američke Države treba da se vrate na razgovore o pravilima igre u polju sajber tehnologija, smatra bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a i bivša zamenica američkog državnog sekretara Rouz Getemeler.

„Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije) Sergej Rjabkov pomenuo je ovo pitanje u svojim nedavnim izjavama, pa me zanima da li on ubraja kontrolu u oblasti kibernetike pod ista pitanja kao i kontrolu naoružanja. Ali slažem se da se moramo vratiti na ove diskusije“, zaključila je ona.

Prema njenim rečima, potpuna kontrola druge strane u ovoj oblasti teško da je moguća, ali u prošlosti su već postojali pregovarački procesi koji su omogućavali da se naprave pomaci u razvoju nekih osnovnih principa i mera za izgradnju poverenja.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102181124647592-americki-diplomata-potreban-sporazum-o-daljem-smanjenju-nuklearnog-arsenala-sad-i-rusije/)

Saradnja u oblasti strateške stabilnosti


Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da je Vašington spreman na saradnju sa Moskvom po pitanjima strateške stabilnosti.

„Spremni smo da uključimo Rusiju u pregovore o strateškoj stabilnosti u vezi sa kontrolom naoružanja i novim bezbednosnim pitanjima. Bićemo objektivni prema širim izazovima koje predstavlja Rusija, kao i prema tome kako naši nuklearni arsenali jedni drugima predstavljaju egzistencijalne pretnje“, dodao je američki državni sekretar.

Tokom svog govora, Blinken je takođe podsetio da su se ranije Sjedinjene Američke Države i Rusija dogovorile o produženju Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START, START-3) na pet godina.

„Ova odluka učinila je naše zemlje i svet bezbednijim. A (za vašingtonsku administraciju) to je bio samo početak naših napora za eliminisanje nuklearnih pretnji“, konstatovao je šef američke diplomatije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102221124690571-blinken-pozvao-rusiju-i-kinu-da-odustanu-od-ispitivanja-protivsatelitskog-oruzja/)

Američki general: Poslednje što želimo je rat sa Rusijom i Kinom


U ovom trenutku, američki sistemi protivraketne odbrane su fokusirani na Severnu Koreju, a prati se i Iran zbog njegovog programa razvoja balističkih raketa, saopštio je zamenik predsednika Komiteta načelnika štabova oružanih snaga SAD general Džon Hajten.

„Potencijal naše nacionalne protivraketne odbrane u ovom trenutku je, očigledno, fokusiran na Severnu Koreju, a ne na Kinu, Rusiju i Iran. Počinjemo pažljivo da pratimo Iran, pošto Iran značajnim tempom nastavlja da gradi rakete“, rekao je Hajten tokom video-konferencije koju je organizovao vašingtonski Centar za strateška i međunarodna istraživanja.

„Protivnici SAD nas prate već 25 godina. Napravili su strategije borbe protiv naše jake zemlje, i odlučili da ulože značajna sredstva u rakete“, smatra Hajten.

On je podsetio da su Oružane snage SAD „uvek odvojeno razmatrale svoju nuklearnu doktrinu, PRO, kosmos“.

„Moramo početi da gledamo na strateško odvraćanje na način koji uzima u obzir sve (ove faktore) u celini“, dodao je general.

SAD pažljivo prate „značajna ulaganja“ Rusije i Kine u raketne tehnologije radi obuzdavanja ovih izazova, jer ne žele rat sa ruskom i kineskom vojskom, izjavio je Hajten.

„Sagledavamo praktičan problem (ravnoteže) ruskih nuklearnih snaga i njenog potencijala sa našim mogućnostima za efikasno reagovanje. Ako pogledate na regionalne potencijale Rusije i Kine, njihova ulaganja u rakete srednjeg dometa (krstareće, hipersonične i balističke), onda je to izazov. Potrebno je proučiti ovu situaciju, zaštititi sebe, boriti se protiv ovih izazova, obuzdavati, jer poslednje što želimo je rat sa Rusijom i Kinom“, izjavio je general.

Prema njegovim rečima, SAD moraju da budu u stanju da reaguju na izazove. Hajten tvrdi da kineske rakete srednjeg dometa prete SAD u zapadnom Pacifiku.

„Pažljivo to pratimo. Rusija i Kina izdvajaju značajna sredstva za raketnu tehnologiju. Apsolutno je potrebna pažljiva analiza, kako se najbolje tome suprotstaviti“, zaključio je general.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102241124705399-americki-general-poslednje-sto-zelimo-je-rat-sa-rusijom-i-kinom/)

Rusija je spremna
IZVOR: TANJUG SREDA, 24.02.2021.

Moskva je spremna za multilateralne pregovore o razoružanju sa svim zemljama koje poseduju nuklearne potencijale, poručio Sergej Lavrov.

Ruski ministar spoljnih poslova je tokom video obraćanja učesnicima konferencije o razoružanju u Ženevi potvrdio da će Rusija nastaviti da daje značajan praktičan doprinos procesu raketnog i nuklearnog razoružanja, prenosi Tass.

"Za sledeći korak na tom putu biće potrebno da se u taj proces uključe sve države koje raspolažu nuklearnim kapacitetima, posebno Velika Britanija i Francuska. Rusija je otvorena za multilateralne pregovore koji bi se vodili na bazi konsenzusa, uz poštovanje legitimnih interesa svih strana i uz njihovu saglasnost", poručio je ruski šef diplomatije.

Izvor: www.b92.net

среда, 24.02.2021.

Русија неће распоређивати ракете у регионима где нема америчких

Предлог Русије да се ракете средњег и кратког домета, копненог базирања, не распоређују у регионима у којима неће бити распоређено слично америчко оружје остаје на снази, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров током женевске Конференције о разоружању.

„Уздржаност у ракетној сфери у условима прекида важења Споразума о ракетама средњег и кратког домета остаје питање од првостепене важности. Наш предлог остаје на снази: нећемо распоређивати такве ракете копненог базирања у регионима у којима нису распоређена слична средства америчке производње. Позивамо државе НАТО-а да предузму сличне кораке. Наши конкретни предлози о узајамним мерама верификације су добро познати”, рекао је Лавров преноси Спутњик. Он је нагласио да је Москва отворена за вишестрани дијалог о питању разоружања са свим државама које поседују нуклеарно наоружање, између осталог са Великом Британијом и Француском.

„Инсистирамо да Русија и САД и други учесници „нуклеарне петорке” још једном потврде основну формулу да у нуклеарном рату не може бити победника и да он никада не треба да буде покренут”, указао је Лавров. Инфраструктура за брзо реаговање америчког нуклеарног оружја у иностранству мора бити ликвидирана, подвукао је руски министар наводи Спутњик.

„Америчко нуклеарно оружје мора бити враћено на територију САД, а инфраструктура за његову инсталацију у иностранству - ликвидирана”, рекао је Лавров.

Izvor: www.politika.rs

Britanska ambasadorka u UN: London spreman da razmotri predloge sporazuma o nuklearnom naoružanju


London je spreman da razmotri sve predloge o kontroli strateškog ofanzivnog naoružanja (START), ali smatra da ispunjava sve svoje obaveze u ovoj oblasti, izjavila je stalna predstavnica Velike Britanije pri UN Barbara Vudvord u intervjuu za RIA Novosti.

Upitana da li smatra da je moguće da se Velika Britanija i Francuska pridruže novim sporazumima između SAD i Rusije o kontroli naoružanja, Vudvardova je rekla da će London „svakako pogledati sve nove predloge koji budu dolazili iz Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine ili iz bilo koje kombinacije (zemalja)“.

Istovremeno je naglasila da je Velika Britanija „već preduzela veoma značajne korake ka ispunjavanju svojih obaveza u nuklearnom razoružanju u skladu sa članom 6. Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“.

Prema njenim rečima, London održava pouzdan minimum nuklearnog obuzdavanja, a Velika Britanija ima „jedinstveni sistem isporuke“ i zemlja je „otvorena i transparentna u kontekstu svoje doktrine“.

„Dakle, u ovom trenutku smatramo da u potpunosti ispunjavamo svoje obaveze, svesni smo novih problematičnih i rizičnih oblasti i ostajemo otvoreni za dalje diskusije“, dodala je ona.

Vudvordova je navela da je Velika Britanija „veoma snažno posvećena održavanju efikasne međunarodne kontrole naoružanja, razoružanja i neširenja oružja“. Osim toga, prema njenim rečima, London iskreno pozdravlja produženje Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju (START 3) na pet godina.

Međutim, prema njenim rečima, START 3 je samo deo šire slike.

„Od trenutka zaključenja Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, videli smo razvoj i razmeštanje sistema nuklearnog naoružanja koji nisu obuhvaćeni sporazumom START 3 niti bilo kojim drugim sporazumom o strateškoj kontroli naoružanja. To je jedan problem“, istakla je ona.

Drugi problem je, prema njenom mišljenju, povezan sa nedostatkom transparentnosti u pogledu doktrina i širenja nuklearnih programa, što povećava rizik od pogrešnih proračuna.

Ambasadorka je dodala i da bi pristupanje Kine američko-ruskom sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju bio važan dodatak izgradnji strateške stabilnosti, ali odluka je na Pekingu.

„Ako je Kina zainteresovana, sposobna i voljna da ispuni kriterijume, to će biti važan dodatak za izgradnju nuklearne stabilnosti i efikasne kontrole naoružanja, ali to pre svega zavisi od gledišta Kine“, navela je ona.

Rusija i Sjedinjene Američke Države u februaru su produžile Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja bez izmena i dopuna za pet godina – do 5. februara 2026.

Bivša američka administracija aktivno se zalagala za pridruživanje Kine pregovorima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškom ofanzivnom naoružanju. Rusija je, sa svoje strane, navodila da bi u tom slučaju bilo logično da se u sporazume uključe i Velika Britanija i Francuska, koje su takođe nuklearne sile.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202103011124746768-britanska-ambasadorka-u-un-london-spreman-da-razmotri-predloge-sporazuma-o-nuklearnom-naoruzanju/)

Američki analitičar upozorio Pentagon, satelitski snimci dokazuju sve
Novosti online 01. 03. 2021.

KINA navodno razvija sposobnost lansiranja naprednih interkontinentalnih balističkih raketa iz podzemnih skladišta kako bi mogla brzo da reaguje na potencijalni nuklearni napad, smatra američki stručnjak Hans Kristensen, objavila je agencija AP.

Kristensen, koji je analitičar pri Federaciji američkih naučnika, izveo je zaključak o Kini nakon što je analizirao niz satelitskih fotografija do kojih je nedavno došao. Prema njegovim rečima, slike ukazuju na to da Kina pokušava da se suprotstavi onome što smatra sve većom američkom pretnjom. Pentagon još nema komentar na ove tvrdnje. Analitičar je dodao da fotografije, kako izgleda, pokazuju da je Kina započela izgradnju najmanje 16 podzemnih skladišta na ogromnom poligonu za testiranje raketa u blizini Đilantaja u severnom delu zemlje.

Ova podzemna skladišta su dodatak već postojećim, kojih je 20, a u kojima se nalaze stariji modeli interkontinentalnih balistički raketa DF-5, objasnio je Kristensen, dodajući da to predstavlja samo deo broja skladišta balističkih raketa kojima raspolažu SAD i Rusija. AP je izvestio da se čini da su skoro sva skladišta koje je uočio Kristensen dizajnirani da prime sofisticirane kineske interkontinentalne balističke rakete DF-41, čiji je domet Aljaska i veći deo kontinentalnog dela Amerike. Interkontinentalne balističke rakete novije generacije sadrže komponentu na čvrsto gorivo koja omogućava operateru bržu pripremu rakete za lansiranje u poređenju sa DF-5. Kristensen tvrdi da očigledni napor Kine da napravi skladišta u kojima mogu da ubace DF-41 pokazuje da pokušava da uspostavi održivost svojih (nuklearnih) snaga.  Tvrdnje dolaze nakon što je Pentagon u svom godišnjem izveštaju o kineskim vojnim dešavanjima prošlog leta argumentovao da Peking planira da pojača mirnodopsku sposobnost svojih nuklearnih snaga postavljanjem više interkontinentalnih balističkih raketa u podzemna skladišta.

Kina je prošle godine odbila da se pridruži rusko-američkim pregovorima o budućnosti poslednjeg velikog pakta o kontroli naoružanja, Novog sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START), tvrdeći da ima samo delić nuklearnih arsenala kojima raspolažu Moskva i Vašington.

Izvor: www.novosti.rs

Džonsonova vizija "Globalne Britanije": Želi da razvije meku moć širom sveta, a to uključuje više nuklearnog oružja
Tanjug 17.03.2021.

Britanski premijer Boris Džonson objavio je u utorak 10-godišnji plan svoje vlade da pojača međunarodno trgovinu i razvije “meku moć” širom sveta, u okviru aspiracija da monarhija postane “Globalna Britanija”.

Ali, Džonsonova vlada je iznenadila mnoge objavljujući da će takođe povećati svoj arsenal nuklearnih bojevih glava, ne samo da odvrati tradicionalne pretnje već da se suoči sa potencijalnim biološkim, hemijskim i čak sajber napadima, piše “Vašington post”.

- Britanija će povećati zalihe nuklearnih bojevih glava na više od 40 odsto, kako bi povećala bezbednost rizičnom globalnom okruženje i suočila se sa novom tehnološkom pretnjama - izjavio je Džonson.

Velika Britanija je ranije smanjivala zalihe nuklearnog oružja, a 2010. vlada je postavila ograničenje od 180 bojevih glava, prenosi Tanjug. Do sredine 2020. Džonson je ukinuo tu granicu i rekao da će broj biti povećan na najviše 260 bojevih glava. U vladinom saopštenju je navedeno da pojedine države sada znatno povećavaju i šire svoj nuklearni arsenal uz ocenu da jačanje globalne konkurencije, izazovi međunarodnog poretka i širenje potencijalno razornih tehnologija predstavljaju pretnju strateškoj stabilnosti. Ističe se da Britanija “neće upotrebiti, niti pretiti da će upotrebiti, nuklearno oružje protiv bilo koje ne-nuklearne države potpisnice Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja iz 1968, navodi “Post”.

“Rezervišemo pravo da ponovo razmotrimo ova uverenja ukoliko to bude neophodno zbog budućih pretnji oružja masovne destrukcije, poput hemijskog i biološkog, ili novih tehnologija”, dodaje se.

Vlada je rekla da je povećanje broja bojevih glava “priznanje evoluirajuće bezbednosne okoline, uključujući razvoj tehnoloških i doktrinalnih pretnji”, a stručnjaci ističu da to ukazuje da će u slučaju biološkog, hemijskog ili sajber napada velikog obima Britanija razmotriti nuklearni kontra-napad. Reagujući na objavu britanske vlade, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško rekao je da namera Britanaca da povećaju svoj nuklearni potencijal potvrđuje potrebu za njihovim uključivanjem u novu bezbednosnu jednačinu.

- Namera Londona da uveća svoj nuklearni potencijal za 40 odsto je novi argument koji objašnjava zašto buduća jednačina bezbednosti, o kojoj smo spremni da pregovaramo sa SAD, kao vodećim nuklearnim silama, mora da sadrži sve faktore koji utiču na vojnu bezbednost i stabilnost - rekao je on.

Izvor: www.blic.rs

Rusija optužuje Britaniju da krši sporazum, povećava broj nuklearnih glava


Britanske vlasti su prekršile više međunarodnih sporazuma jačajući svoje vojne nuklearne kapacitete, izjavio je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin u intervjuu za britanski radio LBC.

- Svet je iznenađen jer Velika Britanija povećava broj nuklearnih glava. Šta to radite u Velikoj Britaniji? Povećavate za 40 odsto broj bojevih nuklearnih glava, čime krište sporazum o neširenju nuklearnog oružja, ali i mnoge, mnoge druge sporazume koji podrazumevaju samo smanjenje vojnih nuklearnih kapaciteta - ukazao je ruski ambasador, prenosi TASS.

On smatra da du odnosi Londona i Moskve "skoro mrtvi", te istakao da su ostale samo kulturne i ekonomske veze, prenose ruske novinske agencije.

Kelin je naveo da je u decembru 2019. godine poslednji put razgovarao sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dominikom Rabom.

Britanske vlasti su najavile prošle nedelje da nameravaju da povećaju svoj nuklearni arsenal za 40 odsto, na 260 bojevih glava, zbog toga što je vlada Velike Britanije konstatovala da je zemlja izložena tehnološkim i doktrinarnim pretnjama iz većeg broja zemalja.

U Pregledu spoljne i odbrambene politike, koji je odobrio premijer Boris DŽonson, navodi se da Velika Britanija treba da poveća svoj nuklearni arsenal suočavajući se sa novim globalnim bezbednosnim pretnjama.

Velika Britanija je saopštila da će podići gornju granicu zaliha nuklearnih bojevih glava na 260 sa 180. U tom izveštaju, takođe, Rusija je kvalifikovana kao "najveća pretnja britanskoj bezbednosti" u evroatlantskom regionu.

Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, koji je Britanija ratifikovala, stupio je na snagu 1970. Vlada Velike Britanije saopštila je da svojim planovima ne krši taj pakt.

Kremlj je tada rekao da žali zbog britanske odluke, za koju je sugerisao da bi štetila međunarodnoj stabilnosti, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova taj potez opisalo kao ozbiljan udarac međunarodnoj kontroli naoružanja.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/sta-to-radite-rusija-optuzuje-britaniju-da-krsi-sporazum-povecava-broj-nuklearnih/32hqrmf)

Amerikanci povlače nuklearno oružje iz EU
Novosti online 21. 03. 2021.

Izjava američkih naučnika o smanjenju nuklearnog oružja Sjedinjenih Država u Evropi je obmana, smatra poznati ruski političar Franc Klincevič.

- Već smo rekli da danas Amerikanci modernizuju svoje nuklearne bombe, kao i da ih zamenjuju novima. Obim američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi se nije smanjio. Oni jednostavno ne razgovaraju o tome. Pored toga, Sjedinjene Države već su razmestile svoje napredne bojeve glave u pet zemalja Evropske unije. Danas ne možemo govoriti o tendenciji ka smanjenju broja nuklearnih bombi na teritoriji EU. Zbog promene nivoa borbenih sposobnosti ove municije, pretnja se povećava kako se njihov kvalitet poboljšava. Stoga je izjava o smanjenju američkog nuklearnog oružja u Evropi lukavost - rezimirao je Klincevič za Fan.

Izvor: www.novosti.rs

среда, 24.03.2021.

Уместо помоћи против пандемије САД Италији шаље оружје

Лист „Ил Манифесто” пише о америчким намерама да у Европу пошаље најновије суперсонично нуклеарно оружје уз констатацију да је Италија од Америке очекивала мало праве хуманитарне помоћи, а не пројектиле.

„Уместо мало истинске хуманитарне помоћи која би нам добро дошла у време када смо погођени пандемијом ковида19, и остављени на милост фармацеутским компанијама, и након толико хуманитарних ратова којима су шокирале цео свет, од Америке смо очекивали мало праве хуманитарне помоћи. Али, уместо тога нам шаљу хиперсонично оружје које има центиметарску прецизност и које ће, вероватно, бити распоређено у земљама где већ постоји атомско оружје, Италији, Немачкој, Пољској и Румунији. Најновије оружје може у року од неколико минута да уништи Москву”, пише лист, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Prva razmena informacija od produženja START 3 sporazuma
Novosti online 06. 04. 2021.

RUSIJA i Sjedinjene Države su prvi put otkako je produžen Sporazum o ofanzivnom strateškom naoružanju (START 3) prvi put razmenili podatke o broju raketa i nuklearnih bojevih glava u svojim arsenalima.

Dve države razmenjuju podatke na šest meseci, a prethodna razmena bila je 1. septembra prošle godine. Dve države su produžile START 3 na pet godina početkom februara. Prema najnovijim podacima Stejt departmenta, Rusija je za pola godine povećala broj nuklearnih bojevih glava za devet, a SAD smanjile za 100.

Zaključno sa 1. martom ove godine Rusija je imala 517 interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima (u septembru taj broj je iznosio 510), dok Amerika raspolaže sa 651.

Rusija je imala 1.456 bojevih glava (1.447 u septembru), a Vašington 1.357 (1.457) Pored toga, Oružane snage RF imaju ukupno 767 lansirnih rampi (prethodno 764), a Amerika 800 kao i pre šest meseci.

Izvor: www.novosti.rs

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja produžen, Putin potpisao zakon
Tanjug 21.04.2021.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Zakon o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START) na pet godina, tačnije do 5. februara 2026, saopštio je Kremlj.

Kako se navodi u saopštenju, federalnim zakonom ratifikuje se sporazum o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja između Rusije i SAD, potpisanog 8. aprila 2010. godine, prenosi TASS. Kremlj je ranije ovog meseca saopštio da su dve zemlje postigle dogovor o produženju sporazuma, koji je trebalo da istekne u februaru. Američki predsednik Džozef Bajden je prethodno predložio petogodišnje produženje ovog sporazuma, poznatog kao Novi START, kojim se Rusija i SAD međusobno ograničavaju po pitanju nuklearnog naoružanja.

Izvor: www.blic.rs

Rjabkov: Moskva predložila Vašingtonu dijalog o strateškoj stabilnosti


Moskva je predložila Vašingtonu da započnu dijalog o strateškoj stabilnosti i razmatranje stvaranja okruženja bezkonfliktnog postojanja, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Govoreći na zajedničkom sastanku odbora za međunarodne poslove i odbranu Saveta Federacije Rusije, Rjabkov je primetio da je predsednik Rusije u svom obraćanju Saveznoj skupštini postavio zadatak da se razgovara o pitanjima koja se odnose na strateško naoružanje i obezbeđivanje globalne stabilnosti.

„Cilj takvih pregovora može biti stvaranje okruženja beskonfliktnog postojanja. Želeo bih da primetim da smo već predložili Bajdenovoj administraciji da se započne dijalog o strateškoj stabilnosti u skladu sa onim što je rekao Vladimir Putin, imajući u vidu razmatranje zabrinutosti u ovoj oblasti i pronalaženje puteva za rešavanje postojećih problema“, objasnio je zamenik ministra.

Rjabkov je dodao i da je sistem kontrole naoružanja u krizi.

„U svetlu bolne transformacije sistema međunarodnih odnosa, koja je u velikoj meri povezana sa težnjom Sjedinjenih Američkih Država i grupe njihovih saveznika da zadrže svoju dominaciju u svetu i jednostrane prednosti za proširivanje mogućnosti za vršenje vojno-političkog pritiska na protivnike, dovodi se u pitanje sam koncept kontrole naoružanja“, naglasio je on.

Takođe je istakao da Sjedinjene Američke Države veruju u mogućnost da postignu apsolutnu bezbednost za sebe.

„Kontrola naoružanja, polazeći od ove premise, u velikoj meri za njih postaje teret, opterećenje, jer ograničava mogućnosti za povećanje vojnog potencijala i vršenje snažnog pritiska na protivnike“, naglasio je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, Rusija tek treba da analizira kakvi bi ti koncepti mogli biti i da li će ih, u principu, modifikovati Bajdenova administracija.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104271125205997-rjabkov-moskva-predlozila-vasingtonu-dijalog-o-strateskoj-stabilnosti/)

Pentagon: Rusija i Kina će značajno raširiti nuklearne arsenale u narednoj deceniji


Rusija i Kina će, verovatno, značajno proširiti svoje nuklearne arsenale u narednoj deceniji, smatra direktor Obaveštajne uprave Ministarstva odbrane SAD (RUMO), general-pukovnik kopnenih snaga Skot Berijer.

Prema njegovim rečima, „očekivano širenje ruskog arsenala u velikoj meri se zasniva na porastu broja nestrateškog nuklearnog naoružanja“.

Prema procenama SAD, Rusija raspolaže sa oko 1.000 do 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava i sa oko 1.400 bojevih glava za strateške sisteme, smatra šef RUMO.

Berijer takođe ističe da su američke obaveštajne službe revidirale svoje prethodne zaključke o tempima širenja kineskog nuklearnog arsenala.

„Prošle godine RUMO je predviđala da će Kina ove decenije bar udvostručiti svoj nuklearni arsenal koji, kako se pretpostavlja, broji nešto više od 200 bojevih glava. Od tada je Peking ubrzao širenje svog nuklearnog arsenala, a sada je na putu da prevaziđe naše prethodne prognoze kada je reč o verovatnoj veličini arsenala do kraja ove decenije“, istakao je Berijer.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104291125227596-pentagon-rusija-i-kina-ce-znacajno-rasiriti-nuklearne-arsenale-u-narednoj-deceniji/)

Rusija: Ne vidimo signale spremnosti SAD za dijalog o strateškoj stabilnosti


Moskva za sada ne vidi nikakve praktične signale o spremnosti Vašingtona za dijalog o strateškoj stabilnosti, izjavio je šef ruske delegacije na razgovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov u emisiji televizije „Rusija-24“.

„U praksi, ovde, na pregovorima, za sada ništa ne vidimo, američke i evropske kolege ne preduzimaju nikakve korake“, rekao je on.

Gavrilov je takođe izjavio da bi Rusija želela da nastavi učešće u Sporazumu o otvorenom nebu.

„Želimo da učestvujemo u tom sporazumu. To nije naša odluka, mi smo prinuđeni da ga napustimo nakon što su ga napustile Sjedinjene Američke Države“, dodao je on.

Kandidat na mesto zamenika državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu sigurnost Boni Dženkins je 28. aprila izjavila da je američka administracija posvećena dijalogu o strateškoj stabilnosti sa ruskom vladom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104291125228041-rusija-ne-vidimo-signale-spremnosti-sad-za-dijalog-o-strateskoj-stabilnosti/)

SAD kaskaju za Rusijom, ne mogu je obuzdati reliktima iz Hladnog rata
Novosti online 02. 05. 2021.

RUSIJA i Kina su značajno ispred Amerike u oblasti strateškog naoružanja.

Taj zaključak, neprijatan za Pentagon, pre nekoliko dana izneo je šef američke Strateške komande, admiral Čarls Ričards. Admiral je priznao da Vašington više ne može da obuzdava Moskvu i Peking „reliktima iz vremena Hladnog rata“ – interkontinentalnim balističkim raketama „Minitmen 3“. Pentagon danas ima otprilike 450 interkontinentalnih balističkih raketa „LGM-30G Minitmen 3“. Amerika nema druge kopnene rakete tog tipa, a prvi „Minitmeni“ stupili su u borbeno dežurstvo pre više od pola veka.

ZASTARELE RAKETE

Strateška komanda imala je i moćnije interkontinentalne balističke rakete – teške „LHM-118A Piskiper“, koje su mogle da nose po 10 bojevih glava sa po 300 kilotona. Međutim, SAD su ih uklonile prema sporazumu START 2. Od tada su se Amerikanci bavili samo modernizacijom pojedinih komponenti „Minitmena 3“.

- To je oružje iz 70-ih godina prošlog veka. Kako možemo da računamo da će neutralisati pretnje u 20-im i 30-im godinama ovog veka? - pita se Ričards. Kako je rekao, mnogi mehanizmi i detalji tih raketa više se ne prave, niti iko zna kako da ih pravi.

- Zastareli su, kompanijama se ne isplati da ulažu napore kako da obnovile proizvodnju. Potrebni su nam efikasni sistemi naoružanja koji će zaista postići cilj - objasnio je šef američke Strateške komande.

ZAMENA „VETERANA“

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje projekti interkontinentalnih balističkih raketa koji će zameniti „Minitmen 3“. U okviru programa Ground-Based Strategic Deterrent (GBSD), vazduhoplovna komanda je 8. septembra prošle godine naložila koncernu „Nortrop Gruman“ razvoj novih raketa. Koncern je iz budžeta dobio 13 milijardi dolara u tu svrhu, međutim, ukupni troškovi će se približiti 95 milijardi dolara. Za sada nema mnogo podataka o tim raketama, ali se zna da bi trebalo da stupe na borbeno dežurstvo krajem ove decenije i da služe do 2080. godine. U razvoj će biti uključena najsavremenija baza elemenata, a preciznost će biti značajno povećana zbog korekcije dži-pi-es signala. Prema planovima Pentagona, prve interkontinentalne rakete projekta GBSD stupiće u borbeno dežurstvo 2027. godine i do 2036. godine će u potpunosti zameniti svoje prethodnike.

Perspektivne rakete će biti opremljene termonuklearnim bojevim glavama V87 mod 1, kapaciteta 475 kilotona. Još uvek se ne zna koliko će ih stati u jednu interkontinentalnu balističku raketu. Mesta baziranja se neće promeniti. „Minitmen 3“ je raspoređen je u tri baze američkog ratnog vazduhoplovstva: Voren u Vajomingu, Malmstrom u Montani i Majnot u Severnoj Dakoti. Svaka ima po 150 raketa.

MISIJA: STIĆI RUSIJU

Izgleda da Pentagonu ne ide sve „kao po loju“ ni sa bombarderima velikog dometa i strateškim nuklearnim podmornicama. SAD poseduju oko 70 bombardera B-52 „Stratofortres“ koji mogu da nose nuklearne rakete, kao i 20 stelt nosača raketa B-2 „Spirit“. Flota od 62 aviona B-1 „Lanser“ pretvorena je u konvencionalno oružje nakon završetka hladnog rata. Pored toga, prema procenama Pentagona, samo je nekoliko letelica tog tipa u potpunosti spremno za borbu, budući da je B-1 aktivno korišćen u oružanim sukobima na Bliskom istoku i da je u velikoj meri iscrpeo svoje resurse. Američka ratna mornarica ima 18 strateških podvodnih nosača raketa tipa „Ohajo“, a na svakom od njih 24 rakete „Trident 2“. Šef strateške komande uveren je da to nije dovoljno za efikasno suprotstavljanje Rusiji i Kini.

- Nuklearna trijada nije efikasna ako barem jedna njena komponenta nije spremna za borbu - zaključio je Ričards i dodao da bez savremenih, moćnih i pouzdanih interkontinentalnih balističkih raketa koje se lansiraju iz silosa Amerika rizikuje da „izgubi treći svetski rat“. Admiral je istakao da je Rusija poslednjih decenija modernizovala arsenal interkontinentalnih raketa koje se lansiraju iz silosa za 80 odsto, dok su se za to vreme SAD bavile isključivo „estetskim popravkama“. U prilog činjenici da Moskva zaista prestiže Vašington na polju strateškog naoružanja ide i ranije saopštenje ruskog lidera Vladimira Putina o pojačanju ruskog naoružanja.

Kako je rekao 21. aprila, prvi puk sa interkontinentalnim balističkim raketama „Sarmat“ će već 2022. godine stupiti na borbenu dužnost. Ova raketa opremljena je sredstvima za savladavanje i postojećih i budućih sistemaza protivraketnu odbranu. Pored toga, Strateške raketne snage pojačane su interkontinentalnim balističkim raketama sa hiperzvučnim blokovima „Avangard“ koji menjaju putanju leta, što otežava presretanje. Istovremeno, čak i interkontinentalne balističke rakete koje su već u upotrebi po borbenim mogućnostima znatno premašuju američke rakete „Minitmen 3“. Primera radi, jedna raketa RS-24 „Jars“ u stanju je da izbaci na neprijateljsku teritoriju od tri do deset bojevih glava kapaciteta 150 do 500 kilotona, a jedina interkontinentalna balistička raketa američkih strateških snaga — samo tri bojeve glave kapaciteta 300 kilotona.

Izvor: www.novosti.rs

Amerika se nada devalvaciji ruskog nuklearnog potencijala


Sjedinjene Američke Države u vojnoj sferi računaju na devalvaciju ruskog nuklearnog potencijala odvraćanja, izjavila je za Sputnjik portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„U isto vreme Amerikanci razvijaju svoje vojno-kosmičke mogućnosti i prave nenuklearno naoružanje za brz i veoma precizan napad“, primetila je Zaharova. 

Ona je podsetila da su Sjedinjene Američke Države jednostrano napustile Sporazum o protivraketnoj odbrani i od tada je Vašington počeo da raspoređuje širom sveta globalni sistem protivraketne odbrane koji se sastoji od mobilnog i stacionarnog protivraketnog oružja.

„Pod izmišljenim izgovorima, kopneni protivraketni sistemi se raspoređuju u neposrednoj blizini granica Rusije. Aktivno razvijaju pomorsko naoružanje, koje se redovno pojavljuje u blizini obale Rusije“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, pokušaji američke vlade da predstave globalni sistem kao odbrambeni projekat „nisu ništa više od dimne zavese“. Zaharova je uverena da Vašington želi da stekne prednost time što će prvi moći da izvede nuklearni napad.

Ranije je agencija „Blumberg“ saopštila da Pentagon planira da izdvoji skoro 18 milijardi dolara za razvoj, proizvodnju i održavanje raketnih presretača iz Severne Koreje ili Irana, što će biti prva velika odbrambena nabavka administracije predsednika Džoa Bajdena.

Bela kuća planira da napravi 31 presretač, uključujući deset koji su planirani za testiranje. Oni će se nalaziti u bazama na Aljasci, a svaki će koštati približno 498 miliona dolara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105031125247271-zaharova-sad-planiraju-da-prosire-sistem-protivraketne-odbrane/)

„Jedino što obuzdava SAD su uspesi Rusije“:
Zašto Amerika pravi globalni sistem PRO?


Moskva tvrdi da Amerika namerava da obezvredi ruski potencijal nuklearnog obuzdavanja stvaranjem globalnog sistema PRO, a mediji pišu da SAD planiraju da ulože 18 milijardi dolara u rakete-presretače kako bi se navodno zaštitile od Irana i Severne Koreje. Stručnjaci smatraju da je pravi cilj američke PRO – raketno-nuklearni potencijali Rusije i Kine.

Rusija je više puta izražavala svoju zabrinutost zbog izlaska SAD iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani i zbog toga što Vašington pravi sisteme PRO.

Moskva smatra da globalni sistem PRO nije potreban Americi da bi se odbranila od Irana i Severne Koreje, nego da bi poništila raketno-nuklearni potencijal Rusije.

Kako ističu eksperti, strahovanja Rusije nisu bez osnova. Prema njihovim rečima, dokaz da američka PRO uopšte nije usmerena na Iran i Severnu Koreju je to što su Amerikanci odbili da naprave sa Rusijom zajednički sistem PRO. Rusija je još 2000-ih godina iznela predlog da zajedno rade na takvom sistemu, nakon izlaska SAD iz Sporazuma o PRO.

Osim toga, u Moskvi ističu da sistemi „Idžis“ (Aegis) sa lansirnim sistemima Mk-41 mogu biti korišćeni ne samo za presretanje, nego i za lansiranje krstarećih raketa, što te sisteme čini elementom ofanzivnog potencijala Vašingtona.

Vojni ekspert Aleksej Leonkov smatra da se Amerika povukla iz Sporazuma o PRO 2002. godine kako bi učvrstila svoju globalnu vojnu dominaciju.

„SAD su počele da formiraju novu strategiju munjevitog globalnog udara, gde je sistem PRO igrao ključnu ulogu. Novi plan je predviđao da Pentagon izvrši preventivni, upozoravajući napad, uništavajući nuklearni potencijal Rusije ili Kine, nakon čega američki PRO sistemi dovršavaju sve preostale rakete koje polete kao odgovor na akcije SAD“, rekao je ruski analitičar u intervjuu za televiziju RT.

Kako kaže, lokacija tih sistema ukazuje na to da su usmereni protiv Rusije i Kine.

„Američki sistemi PRO raspoređeni su na najboljim mestima za presretanje ruskih raketa, stoga su objašnjenja za Iran i Severnu Koreju neubedljiva“, ističe stručnjak.

Sličnog je mišljenja i vodeći ekspert Centra za koordinaciju istraživanja „RISI“ Sergej Ermakov.

„Protivraketna odbrana je pre svega usmerena protiv geopolitičkih protivnika SAD – Rusije i Kine, iako se tiče i Irana i Severne Koreje“, konstatuje stručnjak.

Pritom, Ermakov ističe da ne postoji stopostotna garancija da je moguće napraviti PRO koja štiti čitavu teritoriju SAD.

„Istovremeno, pokušaj stvaranja takvog sistema može pružiti njenim vlasnicima lažni osećaj sigurnosti. To, sa druge strane, izaziva dalju militarizaciju spoljne politike SAD. Smatrajući da je zemlja zaštićena sa svih strana, Vašington se može odlučiti na neadekvatne korake, uključujući i to da prvi napadnu svoje protivnike“, konstatuje ekspert.

U takvim uslovima, smatraju analitičari, Rusija je prinuđena da investira u modernizaciju nuklearne trijade i pravljenje najnovijih sistema naoružanja koji mogu savladati bilo kakve sisteme PRO. Moskva već sada poseduje takve sisteme.

„Vašington pokušava da stvori neravnotežu u nuklearnom oružju. Jedino što obuzdava SAD su uspesi Rusije u pravljenu novih sistema naoružanja koji su deo nuklearne trijade, uključujući hipersonični blok 'Avangard' i rakete RS-28 'Sarmat'“, zaključuje Leonkov.

Podsetimo, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Sjedinjene Američke Države u vojnoj sferi računaju na devalvaciju ruskog nuklearnog potencijala odvraćanja, dok istovremeno razvijaju svoje vojno-kosmičke mogućnosti i prave nenuklearno naoružanje za brz i veoma precizan napad.

Ona je podsetila da su Sjedinjene Američke Države jednostrano napustile Sporazum o protivraketnoj odbrani i od tada je Vašington počeo da raspoređuje širom sveta globalni sistem protivraketne odbrane koji se sastoji od mobilnog i stacionarnog protivraketnog oružja.

Prema njenim rečima, pokušaji američke vlade da predstave globalni sistem kao odbrambeni projekat „nisu ništa više od dimne zavese“. Zaharova je uverena da Vašington želi da stekne prednost time što će prvi moći da izvede nuklearni napad.

Pre toga je agencija „Blumberg“ saopštila da Pentagon planira da izdvoji skoro 18 milijardi dolara za razvoj, proizvodnju i održavanje raketnih presretača iz Severne Koreje ili Irana, što će biti prva velika odbrambena nabavka administracije predsednika Džoa Bajdena.

Bela kuća planira da napravi 31 presretač, uključujući deset koji su planirani za testiranje. Oni će se nalaziti u bazama na Aljasci, a svaki će koštati približno 498 miliona dolara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105041125252153-jedino-sto-obuzdava-sad-su-uspesi-rusije-zasto-amerika-pravi-globalni-sistem-pro/)

Produženje Sporazuma o strateškom naoružanju – važan signal


Merkelova je istakla da je produženje Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START, ili START-3) između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja važan signal koji bi trebalo da olakša nove korake u razoružanju.

„Produženje Sporazuma START 3 bio je važan signal i nadamo se da će on pružiti prostor za dalje korake po pitanjima razoružanja i kontrole naoružanja“, precizila je Merkelova.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202105051125263260-angela-merkel-promena-snaga-u-svetu-zbog-ponasanja-rusije--izazov-za-evropu-i-sad/)

Nemački ugao: Kako je Putin uspeo da uvede Rusiju u novu fazu svetske politike


Bespilotni podvodni aparat „Posejdon“ i hipersonična raketa „Cirkon“ omogućiće Rusiji da zadrži status supersile i osigura bezbednost nacionalnog suvereniteta, piše nemački portal „Fokus“.

Prema mišljenju eksperta Tomasa Egera, povećanje konfrontacije u svemiru, o čemu svedoči formiranje novog vida Oružanih snaga u SAD – Svemirskih snaga, a takođe planovi Kine da napravi svemirsku stanicu, mogu sprečiti Rusiju da zadrži status supersile, zbog čega ona modernizuje „potencijal za strateško odvraćanje“.

Konkretno, autor članka izdvaja podvodni nuklearni aparat „Posejdon“ i hipersoničnu raketu „Cirkon“.

Govoreći o „Posejdonu“, Eger podseća da Rusija sada može naneti uzvratni udar iz dubine okeana.

„Kako je opisano, 'Posejdon' se munjevitom brzinom približava neprijateljskoj obali i izaziva radioaktivni cunami“, objašnjava ekspert.

Kada je reč o raketi „Cirkon“, Eger ukazuje na njenu izuzetnu brzinu, zbog čega je nemoguće odbiti njen napad. Takođe konstatuje da Rusija nastavlja da je modernizuje „u cilju još većeg zastrašivanja“.

Ekspert smatra da će te dve nove vrste oružja omogućiti Moskvi da obezbedi uticaj u svetu i da spreči uvlačenje u mogući sukob Amerike i Kine.

„Putin uvodi svoju zemlju u novu fazu ruske i svetske politike“, zaključuje Eger.

Podsetimo, Putin je u februaru 2019. godine zvanično predstavio raketu „Cirkon“ i objavio da ona može da leti brzinom od 9 maha (oko 11.000 km/č), a da ima domet od hiljadu kilometara. „Cirkonom“ će biti naoružane kako podmornice, tako i brodovi.

Prema rečima Putina, aparati „Posejdon“ se mogu opremiti kako konvencionalnim, tako i nuklearnim punjenjem, što će im omogućiti da uništavaju širok spektar meta.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202105071125273930-nemacki-ugao-kako-je-putin-uspeo-da-uvede-rusiju-u-novu-fazu-svetske-politike/)

https://youtu.be/x5H8wGdlUmc

Američki kongres povećava budžet za nuklearno oružje


Uprava za budžet američkog Kongresa objavila je prognozu za narednih deset godina, po kojoj će održavanje nuklearnog arsenala američke vojske na godišnjem nivou porasti do 60 milijardo dolara, navodi se na sajtu uprave.

Prognoza budžeta za nuklearne snage sastavljena je prvi put za dve godine, za period od 2021. godine do 2030. godine. Od ukupnog iznosa koji je od prošle prognoze (2019. godine) porastao sa 494 milijarde dolara na 634 milijarde dolara (do 2030. godine), dve trećine će potrošiti Pentagon.

Amerikanci će najviše novca potrošiti na podmornice sa interkontinentalnim balističkim raketama. Rast budžeta za održavanje nuklearnog oružja za 28 odsto uslovljen je skupim programima modernizacije snaga za nuklearno odvraćanje. Među njima je pravljenje novog hiperzvučnog raketnog naoružanja.

Juče je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo podatke o ukupnom broju strateškog naoružanja Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u okviru Sporazuma o ofanzivnom strateškom naoružanju (START 3) koji je ranije produžen na pet godina. U kategoriji „razmeštene interkontinentalne balističke rakete, razmeštene balističke rakete na podmornicama i raspoređeni teški bombarderi“, Rusija ima 517 jedinica, a SAD 651 jedinicu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105251125440513-americki-kongres-povecava-budzet-za-nuklearno-oruzje/)

уторак, 25.05.2021.
Јелена Стевановић

Кину не занима руско-амерички нуклеарни споразум

Као и претходна, и садашња администрација у Вашингтону тражи од Пекинга да се прикључи договору о ограничавању атомског арсенала

После Доналда Трампа и влада новог америчког председника Џоа Бајдена протестовала је против чињенице да Пекинг неће да се придружи споразумима о ограничавању нуклеарног оружја. Роберт Вуд, амерички амбасадор за политику разоружавања, пожалио се ове недеље да иако Кинези „драстично увећавају нуклеарни арсенал”, и даље се оглушују на позив да са САД билатерално преговарају о овој теми.

„Одбијају да се придруже разговорима какве имамо са Русијом”, изјавио је Вуд на виртуелном састанку Уједињених нација о разоружању, преноси Ројтерс.

На то је влада председника Си Ђинпинга само одговорила да је увек спремна за дијалог. Досад су из Пекинга поручивали да немају разлога да се придружују руско-америчким договорима о зауздавању најубојитијег наоружања јер је кинески арсенал неупоредиво мањи од залиха хладноратовских непријатеља. Углавном се процењује да Сједињене Државе имају 3.800, а Русија 4.300 нуклеарних бомби (распоређених и ускладиштених). Пентагон је у недавном извештају предвидео да ће Кина у наредних десет година удвостручити број нуклеарних бомби на 400. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, све поменуте земље имају и више од наведеног броја нуклеарних бојевих глава, а Кина је већ стигла до 320 комада.

Као разлог зашто није желео да са Русијом обнови „Нови Старт”, који Вашингтон и Москву обавезује да смање број распоређених стратешких (дугодометних) бојевих глава на 1.550, Трамп је наводио да су такви договори бесмислени ако не укључују и Кину. Споразум је истицао у фебруару и шеф Кремља Владимир Путин предлажући да се важење продужи за пет година, али је Трампова администрација нудила 12 месеци и да се међувремену постигне нови споразум, по могућству и са Пекингом.

Ипак, Бајденова администрација је прихватила Путинов предлог па је важење „Новог Старта” продужено до 2026. Тиме је сачуван једини преостали споразум о ограничавању нуклеарног наоружања између САД и Русије. Трампова влада је још 2019. напустила америчко-руски споразум ИНФ, који је забрањивао да се производе, тестирају и распоређују нуклеарни пројектили кратког и средњег домета лансирани са земље. Договор Бајденове администрације и владе са Црвеног трга углавном је наилазио на похвале, али је било и гласова који су сматрали да су Бела кућа и Кремљ морали да буду упорнији да у споразум укључе и Сија. Критичари су истицали да је лоше што Вашингтон и Москва смањују атомско оружје док иста ограничења не важе и за Кину, али су подржаваоци оцењивали да је свако нуклеарно обуздавање позитивна ствар и да не постоји никаква могућност да Пекинг до 2026. сустигне Америку и Русију.

Две највеће нуклеарне силе имају 90 одсто нуклеарног оружја у свету, преноси Радио слободна Европа. Ова врста наоружања честа је тема разговора између америчке и руске владе, а наћи ће се на столу и ако се Бајден и Путин заиста следећег месеца буду сусрели на самиту, највероватније у Швајцарској.

Izvor: www.politika.rs

Putin: Ruska nuklearna trijada drastično ojačana


Potencijal ruskih strateških nuklearnih snaga je drastično uvećan, proširene su mogućnosti ruske vojne mornarice, a pri kraju su i testiranja najnovije hiperzvučne rakete „Cirkon“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Vojska i mornarica sa visokom dinamikom dobijaju najnovije tipove naoružanja i vojne tehnike, ozbiljno je ojačan potencijal nuklearne trijade, proširene su borbene mogućnosti flote, između ostalog i zahvaljujući raketama `Kalibar`, a u završnoj su fazi i ispitivanja hiperzvučne rakete `Cirkon`“, rekao je Putin na otvaranju čitave serije sastanaka po pitanju odbrane koji se održavaju u Sočiju.

Ruski predsednik je tom prilikom istakao da bi usavršavanju strateških nuklearnih snaga Rusije potrebno posvetiti ozbiljnu pažnju, kao i da je neophodno razvijati već postojeći arsenal.

„Strateške nuklearne snage su ključni faktor osiguravanja stabilnosti i bezbednosti Rusije, stoge im je potrebno posvetiti najozbiljniju pažnju. Naša vojska, kao što znate, a sada to znaju i svi, prva u svetu koja je dobila hiperzvučno oružje“, naglasio je on.

Pojasnio je da se tu radi o sistemima „Avangard“, kao i o raketama-nosačima „Kindžal“, koje su izvele već 160 letova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105251125446137-putin-ruska-nuklearna-trijada-drasticno-ojacana/)

Jedini dokument koji kontroliše Ameriku i Rusiju sada je "Novi START"
Tanjug 27.05.2021.

Sjedinjene Američke Države obavestile su danas Rusiju da se neće ponovo pridružiti Sporazumu o otvorenom nebu, koji omogućava vršenje posmatračkih letova, u kojima se koriste letilice bez oružja, nad državama članicama, saopštio je neimenovani američki zvaničnik.

Tu odluku je zamenica američkog državnog sekretara Vensi Šerman prenela ruskom kolegi Sergeju Rjabkovu, navodi neimenovani zvaničnik dodajući da su američki saveznici u NATO i drugi partneri obavešteni, prenosi Rojters.

Odluka SAD da se ne vrate sporazumu, iz kojeg se ta država povukla za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, znači da će samo jedan veliki sporazum o kontroli naoružanja između dve nuklearne sile ostati na snazi - Novi START, ukazuje AP.

Izvor: www.blic.rs

Slučajno? Američki vojnici otkrili tajne informacije o nuklearnom arsenalu u Evropi
IZVOR: B92 NEDELJA, 30.05.2021.

Otkriveni su izuzetno osetljivi i tajni podaci o tačnim lokacijama nuklearnog arsenala SAD na Starom kontinentu i u Turskoj.

Podaci su pronađeni u bazama podataka javnih onlajn aplikacija za učenje, koje su koristili američki vojnici stacionirani u bazama širom Evrope. Američki vojnici u bazama u Evropi i Turskoj, u kojima se nalaze nuklearne bojeve glave, koristili su javne onlajn aplikacije i oruđa za učenje kako bi zapamtili složene sigurnosne protokole, navodi istražni sajt Belingket. Vojno osoblje koristilo je sajtove "Quizlet", "Chegg Prep" i "Cram" kako bi zapamtilo šifre, žargon, pa čak i statuse nuklearnih silosa sa bojevim glavama.

Iako evropske zemlje najčešće ne žele da komentarišu posebne lokacije američkog nuklearnog arsenala na svom tlu, brojna dokumenta, fotografije kao i izjave penzionisanih vojnih zvaničnika često povrđuju prisustvo tog oružja. Najnovije curenje informacija, međutim, toliko je ozbiljno da je otkriven tačan broj i lokacije u bazama, uključujući i to koji su silosi "vrući" a koji "hladni", odnosno koji u sebi imaju nuklearne bojeve glave, a koji ne. Autor teksta, Foeke Postma, objasnio je da su pretragom pomenutih sajtova on i njegove kolege bili u stanju da otkriju kartice za memorisanje, koje su vojnici u aktivnom sastavu koristili, a na kojima su pominjani termini u vezi sa nuklearnim naoružanjem, preneo je RTS.

Njihova istraga rezultirala je otkrivanjem nekoliko setova kartica sa informacijama o bazama u Nemačkoj, Holandiji i Turskoj. Jedan set od 70 kartica od nazivan "Study" (Učenje) otkrio je tačnu lokaciju i tačan broj bojevih i nebojevih projektila u vazduhoplovnoj bazi "Volkel" u Holandiji, koju vlasti te zemlje smatraju tajnom. Drugi setovi kartica otkrivaju kako vojnici treba da reaguju na različite nivoe pretnji, gde su lokacije sigurnosnih kamera, kao i šifrovane reči koje vojnici treba da koriste u slučaju da ih, primera radi, drže kao taoce.

Izvor: www.b92.net

Američki mediji: Zašto je Kina za SAD manja opasnost od Rusije i šta može biti povod nuklearnog rata


Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena održaće se u pravo vreme, jer su Moskva i Vašington na pragu nove trke u nuklearnom naoružanju, piše „Nešenal interest“.

Prema mišljenju autora članka, povod za nuklearni konflikt između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine može biti čak i nenamerni sukob između zemalja. Stoga je, kako se ističe, predsednicima Putinu i Bajdenu lakše da se dogovore o novom sporazumu o strateškom nuklearnom naoružanju, oslanjajući se na prethodne sporazume. Međutim, mali koraci neće biti dovoljni da se preokrenu destabilizujuće tendencije koje su se razvile u poslednjih četvrt veka.

Analitičari, pak, konstatuju da bi Moskva, za razliku od Pekinga, trebalo da predstavlja za Vašington veću zabrinutost zbog „nuklearnog pitanja“, jer će Kina još dugo morati da povećava svoj arsenal da bi sustigla SAD. Pritom, Bela kuća i Kremlj su već dokazali da su sposobni da ispunjavaju međusobne sporazume, stoga bi korist u slučaju njihovog uspeha bila mnogo veća.

Kako se navodi u članku, pre svega bi administracija Džoa Bajdena trebalo da predloži ograničavanje količine nuklearnog oružja u obe zemlje pomoću efikasnih provera.

„Rusija i SAD poseduju oko 3.500 do 4.500 jedinica takvog oružja i mogu održavati taj nivo ukoliko se dogovore“, dodaju autori teksta, ističući da će godišnji izveštaji o održanim ispitivanjima i razmena približnih planova razvoja za narednu deceniju pomoći da se predvidi vektor razvoja nuklearnih programa.

Prvi sastanak predsednika Putina i Bajdena održaće se 16. juna u Ženevi. Očekuje se da će lideri razgovarati o strateškoj stabilnosti, borbi protiv pandemije, međunarodnim pitanjima i regionalnim sukobima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202106021125503651-americki-mediji-zasto-je-kina-za-sad-manja-opasnost-od-rusije-i-sta-moze-biti-povod-nuklearnog-rata/)

Policija u Indiji uhapsila švercere uranijuma
Novosti onlajn 06. 06. 2021.

POLICIJA u Indiji uhapsila je sedam građana koji su pokušavali da prodaju šest kilograma uranijuma sa deklaracijom „proizvedeno u SAD“, prenosi televizija „Indija TV“.

Kako se navodi, invident se dogodio na istoku zemlje u državi DŽarkand u kojoj ima više rudnika uranijuma.

- Pronašli smo supstancu žute boje i predali smo adekvatnim službama na analizu. Još uvek nam nije jasno kako su ti ljudi došli u posed radioaktivnog metala - rekao je šef policije Čandan Kumar DŽa.

Policija je nakon što je saznala da će grupa ljudi prodati uranijum po ceni od pet miliona rupija za kilogram (oko 68.5000 dolara), sprovela raciju kako bi stala na put švercu. U toku je istraga kako bi se utvrdilo koji je cilj bio ove kupovine kao i zbog čega je na pakovanju stajao pečat sa oznakom „proizvedeno u SAD“. Inače, ovo je treći slučaj u poslednjih nekoliko godina kada su građani Indije pokušali nelegalno da prodaju uranijum. Prvi slučaj dogodio se 2016. godine kada je policija pronašla skoro devet kilograma ovog metala u regionu Tan.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/Tz018ImLaCk

Upozoravajući izveštaj: Sve je izvesnije da će neka država upotrebiti nuklearno oružje


Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu apelovao je da se ne intenzivira trka u naoružanju između nuklearnih sila i ne prekine trend smanjivanja nuklearnog arsenala. Kako navode stručnjaci, ova tendencija povećava verovatnoću da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu.

Još od kraja Hladnog rata, svetski nuklearni arsenal je smanjivan. Ali čini se da je taj trend prekinut, zaključuje se u izveštaju instituta SIPRI. Glavni zaključci su da je u operacijama raspoređeno više nuklearnih bojevih glava, uprkos opštem smanjenju broja bojevih glava koje je zabeleženo do 2020. Oko 2.000 bojevih glava drži se u stanju visoke pripravnosti.

„Ovo je značajan novi trend, koji bi sve zemlje trebalo da vide kao upozorenje: moramo se zaista čuvati povratka nekoj vrsti trke u naoružanju između nuklearnih sila“, rekao je istraživač SIPRI-ja Hans Kristensen za nacionalnu švedsku radio-televiziju SVT.

Između 2020. i 2021. godine broj bojevih glava u vojnim nuklearnim zalihama povećao se za oko 300. To je nuklearno oružje raspoređeno u operativnim jedinicama i u vojnim skladištima.

Trenutno je oko 2.000 komada nuklearnog oružja širom sveta u stanju pripravnosti, od kojih je većina rusko i američko naoružanje, navodi SIPRI.

Iako su SAD i Rusija smanjivale ukupne zalihe nuklearnog oružja demontiranjem umirovljenih bojnih glava 2020. godine, procenjuje se da su obe imale još oko 50 nuklearnih glava u operativnom rasporedu početkom 2021. godine, navodi SIPRI. Povećanje je sprovedeno uglavnom raspoređivanjem kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na bazi podmornica.

Ipak, ostalih sedam država sa nuklearnim oružjem takođe razvija ili raspoređuje nove sisteme naoružanja ili su najavile da će to da urade.

Na primer, Velika Britanija je revidirala svoju bezbednosnu politiku u martu 2021. godine i preokrenula prethodnu politiku smanjenja nuklearnog arsenala. Umesto toga podigla je planirani opseg nuklearnog oružja sa 180 na maksimalnih 260. Kina je usred značajne modernizacije i proširenja zaliha nuklearnog oružja. Indija i Pakistan takođe šire svoj nuklearni arsenal.

Severna Koreja nastavlja razvoj svog vojnog nuklearnog programa uprkos tome što su sa Sjedinjenim Državama održana dva istorijska samita o razoružanju.

Stoga je povećana verovatnoća da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu, ocenili su stručnjaci SIPRI.

„Sve ovo pokazuje da je utrt put za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja. Smatramo da se rizik, verovatnoća povećava. Vidimo da zemlje ne samo da šire oružani arsenal, već modernizacijom snaga stavljaju jači naglasak na nuklearno oružje u svojoj vojnoj strategiji “, rekao je Kristensen.

Kristensen je istovremeno naglasio da situacija ipak nije tako napeta kao što je bilo u Hladnom ratu.

Ukupni arsenali devet država sa nuklearnim oružjem (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) procenjeni su početkom 2021. godine na 13.080 bojnih glava.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/naoruzanje/202106141125625231-novi-izvestaj-sve-je-izvesnije-da-ce-neka-drzava-upotrebiti-nuklearno-oruzje/)

Ubrzana modernizacija i povećanje operativne upotrebe bojevih glava
N. S. 15. 06. 2021.

SVETSKE velesile poput SAD, Rusije i Kine ubrzano modernizuju svoje nuklearne arsenale, objavili su istraživači iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

Iako se kontingent nuklearnih bojevih glava nije povećao, njihov broj kada su u pitanju operativna upotreba i spremnost za neposredno dejstvo je u porastu i ova tendencija kako navode stručnjaci, povećava verovatnoću da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu.

Ukupni arsenali devet država sa nuklearnim oružjem - SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja - procenjeni su početkom 2021. godine na 13.080 bojnih glava, i u apsolutnim brojkama on je u opadanju za 320 u odnosu na 2020. godinu. Ali, ove brojke uključuju nuklearno naoružanje koje je već "penzionisano" i koje čeka da bude rastavljeno. Bez njih, totalni svetski arsenal ovakve vrste oružja je zapravo porastao sa 9.380 na 9.620 od 2020. do 2021. godine. U isto vreme broj bojevih glava spremnih na akciju je u prošloj godini porastao sa 3.720 na 3.825. Ovo oružje je ili montirano na rakete ili smešteno u aktivne vojne baze.

Trenutno je oko 2.000 komada nuklearnog oružja širom sveta u stanju pripravnosti, od kojih je većina rusko i američko naoružanje.

Tako se sada čini da je trend smanjivanja svetskog nuklearnog arsenala još od kraja Hladnog rata, prekinut, zaključuje se u izveštaju instituta SIPRI. Glavni zaključci su da je u operacijama raspoređeno više nuklearnih bojevih glava, uprkos opštem smanjenju broja bojevih glava koje je zabeleženo do 2020.

- Sve ovo pokazuje da je utrt put za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja. Smatramo da se rizik, verovatnoća povećava. Vidimo da zemlje ne samo da šire oružani arsenal, već modernizacijom snaga stavljaju jači naglasak na nuklearno oružje u svojoj vojnoj strategiji - rekao je istraživač SIPRI-ja Hans Kristensen za nacionalnu švedsku Radio-televiziju SVT, prenosi Sputnjik.

Iako su SAD i Rusija smanjivale ukupne zalihe nuklearnog oružja demontiranjem umirovljenih bojnih glava 2020, procenjuje se da su obe imale još oko 50 nuklearnih glava u operativnom rasporedu početkom 2021. Povećanje je sprovedeno uglavnom raspoređivanjem kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na bazi podmornica. Inače, SAD i Rusija imaju oko 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala.

NIKO OD "ATOMSKIH" NEĆE DA ZAOSTANE

I OSTALE države sa nuklearnim oružjem takođe modernizuju ili raspoređuju nove sisteme naoružanja ili su najavile da će to da urade. Velika Britanija je revidirala svoju bezbednosnu politiku i umesto smanjenja nuklearnog arsenala sada je podigla planirani opseg nuklearnog oružja sa 180 na 260. Kina je usred značajne modernizacije i proširenja zaliha nuklearnog oružja, kao i Indija i Pakistan. Severna Koreja nastavlja razvoj svog vojnog nuklearnog programa uprkos sankcija SAD i UN.

Izvor: www.novosti.rs

Novi projektili "Sarmat" uskoro u oružanim snagama RF
Branko Vlahović 04. 07. 2021.

VEĆ naredne jeseni biće prvo gađanje novom interkontinentalnom raketom "sarmat" koja će zameniti stare sovjetske najveće rakete "vojvoda".

Državna ispitivanja koja se moraju provesti pre nego što raketu počnu da dobijaju jedinice ruske vojske predviđena su 2022, a "Sarmat" će dobiti prvi puk raketnih jedinica. Direktor fabrike "Krasmaš" Aleksandar Gavrilov izjavio je da će do kraja 2022. ruska vojska dobiti najmoćniju raketu, koja može da nosi 16 bojevih glava. Konstruktori nove ruske rakete tvrde "da sa njom mogu da pogode bilo koji deo sveta". Zbog zastarelosti "vojvoda" rusko državno rukovodstvo je odlučilo još 2010. da se napravi nova raketa koja će moći da napadne protivnike preko severnog i južnog pola. Osim toga, novi projektil je sposoban da prođe kroz bilo koji protivnički PVO. On će biti opremljen sa najsavremenijim sredstvima za prevladavanje protivničkog PVO.

- Domet te rakete će biti 18.000 kilometara. Ukupna težina je 208 tona, dužina 35,5 metara, a prečnik tri metra - navode konstruktori.

U međuvremenu i iz SAD; stižu najave da je u planu izrada nove interkontinentalne rakete. Naime, sa kompanijom "Northrop Grumman" potpisan je ugovor vredan 13,3 milijarde dolara, dok bi po planovima Pentagona nove rakete trebalo da zamene "minuteman". B. V.

Izvor: www.novosti.rs

Svet se približava nuklearnom ratu
Novosti online 10. 07. 2021.

SVET se približava nuklearnom ratu, jer svi potencijalni protivnici Sjedinjenih Američkih Država, među kojima su Rusija i Kina, razvijaju nove nuklearne rakete, bombardere i podmornice, piše „Dejli mejl“, pozivajući se na izveštaj američkog Ministarstva odbrane o nuklearnim operacijama.

Pored toga, Severna Koreja je ubrzala testiranja raketa koje su u stanju da stignu do kontinentalnog dela SAD, dok Iran trenutno poseduje tehnologije koje mu omogućavaju da u roku od godinu dana napravi nuklearno oružje ukoliko bude želeo, prenosi britanski list. Takođe se ističe da su SAD od 2010. pokušavale da pregovaraju o smanjenju nuklearnih kapaciteta, „ali niko od potencijalnih protivnika nije umanjio ulogu nuklearnog oružja u svojoj strategiji za nacionalnu bezbednost, ni količinu nuklearnog oružja kojima raspolaže“. Štaviše, dodaje se, „oni se odlučno kreću u suprotnom pravcu“.

Pentagon tvrdi da je zbog toga u nekoliko delova sveta povećana verovatnoća izbijanja regionalnih sukoba s učešćem protivnika koji poseduju nuklearno oružje, a takođe su povećane šanse da nuklearna eskalacija preraste u krizu ili sukob. Kako navodi „Dejli mejl“, Rusija i Kina predstavljaju najozbiljnije pretnje za SAD zbog tehnologija i arsenala koje poseduju.

Podsetimo, Rusija i SAD su 2019. godine izašle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, potpisanog 1987. godine koji je zahtevao od SAD i SSSR da unište sve nuklearne i konvencionalne balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja dometa od 500 do 5.500 kilometara. Međutim, Moskva i Vašington su ove godine produžile Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog oružja (START 3) i to je jedini sporazum o ograničenju naoružanja između Moskve i Vašingtona koji je na snazi. Sporazum je produžen do 5. februara 2026.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/SyBr58Wv2HY

Putin predlagao Bajdenu da Rusija i Amerika nikad ne vode ni nuklearni niti ikakav rat


Rusija je predlagala SAD da u zajedničkoj deklaraciji na kraju samita Rusija-SAD bude uneto da je nedopustiv „bilo kakav rat“ između dve države, ne samo nuklearni, kako je naznačeno u finalnom dokumentu, saopštio je novinarima izvor u ruskoj delegaciji koja se nalazi na samitu Šangajske organizacije za saradnju.

Po njegovim rečima, na sednici Saveta ministara inostranih poslova država-članica Šangajske organizacije za saradnju koja se održava u Dušanbeu ruska strana je saopštila da je dogovor Rusije i SAD iz 16. juna da se ne sme dozvoliti nuklearni rat, kao i da se pokrene kompleksni dijalog o strateškoj stabilnosti i budućoj kontroli naoružanja - značajan korak.

Prema podacima izvora, ruska delegacija je saopštila da je Moskva želela da u tom saopštenju unese konstataciju da se ne sme dozvoliti, ne samo nuklearni rat sa SAD, već i svaki drugi rat, uzimajući u obzir rizike koji mogu da prerastu u nuklearni konflikt između Rusije i SAD, ali dve strane su se zaustavile na tome da je nedopustiv upravo nuklearni rat.

Kako je dodao izvor, ruska delegacija je izrazila nadu da „SAD nema planove za pokretanje konflikta sa Rusijom uz pomoć konvencionalnog naoružanja“.

Ruska strana je saopštila na sednici da Vašington već dugo vremena uništava sistem kontrole naoružanja, između ostalog SAD su izašle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i Sporazuma o otvorenom nebu. Istovremeno je istaknuto da se „zahvaljujući odgovornoj poziciji administracije Džozefa Bajdena uspelo da se sačuva Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju“ koji je bio produžen za još pet godina.

izvorl (https://rs-lat.sputniknews.com/20210714/putin-predlagao-bajdenu-da-rusija-i-amerika-nikad-ne-vode-ni-nuklearni-niti-ikakav-rat-1127406192.html)

Američki istrazivači: Kina širi nuklearne kapacitete


Kina gradi drugo polje raketnih silosa u svojim zapadnim pustinjama, što ukazuje na potencijalno proširenje kineskog nuklearnog arsenala.

I dovodi u pitanje posvećenost Pekinga njegovoj strategiji "minimalnog odvraćanja", navodi se u novoj studiji američkih istraživača.

Nova raketna baza u kineskom regionu Sinđang, identifikovana satelitskim snimcima, na kraju bi mogla imati 110 silosa, kaže se u izveštaju koji je objavila Federacija američkih naucnika (FAS), a prenosi CNN.

To je drugo polje silosa koje su ovog meseca otkrili istraživači, pored 120 silosa koji su, kako se čini, već u izgradnji u susednoj provinciji Gansu, kako je detaljno opisao američki "DŽejms Martin Centar za studije neširenja nuklearnog naoružanja".

Ove dve lokacije, zajedno, predstavljaju "najznačajnije širenje kineskog nuklearnog arsenala ikada", ocenjuje se u izveštaju FAS-a.

CNN je kontaktirao kinesko ministarstvo spoljnih poslova i ministarstvo odbrane radi dobijanja komentara na najnoviji izveštaj.

Ranije su neki kineski mediji odbacivali izveštaje o polju silosnih projektila u Gansuu, sugerišcuhi da je reč o vetroparku.

Adam Ni, direktor Kineskog političkog centra sa sedištem u Kanberi, rekao je da je otkriće polja silosa "prilično uverljiv dokaz namere Kine da značajno proširi svoj nuklearni arsenal i to brže nego što je do sada predviđalo mnogo analitičara".

Kina je decenijama koristila oko 20 silosa za svoje interkontinentalne balističcke rakete na tečno gorivo (ICBM) nazvane DF-5, ali se sada čini da se gradi 10 puta više, verovatno za smeštaj najnovije ICBM poznate kao DF-41, navodi se u izveštaju FAS-a.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=28&nav_category=78&nav_id=1897726)

Rusija: Britanija i Francuska da se pridruže regulisanju kontrole naoružanja


Moskva i Vašington će morati da pozovu nove države na razgovore o kontroli naoružanja, rekao je u intervjuu za Sputnjik ambasador Rusije u Americi Anatolij Antonov.

"Dugoročno, nećemo moći da zaobiđemo pitanje proširenja sastava učesnika sporazuma o kontroli naoružanja. Čini se da je najveći prioritet učešće Velike Britanije i Francuske. U okviru NATO-a oni blisko koordiniraju svoju politiku sa Vašingtonom u vojnoj nuklearnoj sferi. Ovo pitanje je dobilo posebnu aktuelnost u pozadini nedavne odluke Londona da poveća nivo nuklearnih bojevih glava za 40 odsto, do 260 jedinica", rekao je Antonov.

Diplomata je dodao da je Rusija spremna da razgovara sa SAD o svim vrstama naoružanja sa strateškim potencijalima.

"Za nas nema zabranjenih tema. Spremni smo da razgovaramo o američkoj zabrinutosti, vezanom za naše najnovije strateške sisteme", rekao je Antonov.

"Naš predlog za razvoj takozvane nove bezbednosne jednačine zasnovan je na razmatranju celokupnog spektra ofanzivnog i odbrambenog oružja u nuklearnoj i nenuklearnoj opremi sposobnoj da rešava strateške zadatke.

Smatramo da je za obe države važno usredsrediti se na sisteme prvog suprotstavljanja napadu. Oni koji mogu da dosegnu do ciljeva na nacionalnoj teritoriji protivničke strane", dodao je ambasador.

Po njegovim rečima, važno je pokloniti pažnju perspektivnim tehnologijama koje omogućavaju da se reše strateški zadaci bez korišćenja nuklearnog oružja.

"Odavno je sazrelo da se razgovara o protivraketnim problemima. Tim pre što je princip neraskidive veze između strateškog ofanzivnog i odbrambenog naoružanja sadržan u preambuli Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju koji je produžen u februaru ove godine. Među drugim prioritetima – osiguranje bezbednosti i sprečavanja trke u naoružanju u kosmosu, sprečavanje raspoređivanja kopnenih raketa srednjeg i malog dometa u regionima sveta", rekao je ambasador.

"Amerikancima su naše inicijative poznate. Predlozi su predati Vašingtonu još 2020. godine", naglasio je ambasador.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210728/rusija-britanija-i-francuska-da-se-pridruze-regulisanju-kontrole-naoruzanja-1127825102.html)

Rusija i SAD obavile razgovor o kontroli naoružanja
IZVOR: TANJUG SREDA, 28.07.2021.

Moskva -- Rusija i SAD su obavile razgovor o kontroli naoružanja i merama za smanjenje rizika u novoj rundi konsultacija o strateškoj stabilnosti u Ženevi.

To je saopštilo danas rusko ministarstvo spoljnih poslova.

"U skladu sa instrukcijama predsednika obe zemlje, dve strane su sa razumevanjem diskutovale o načinu održavanja strateške stabilnosti, prospektima kontrole naoružanja i merama za smanjenje rizika", navodi se u saopštenju, koje je prenela agencija TAS S. Ministarstvo dodaje da su ruska i američka strana diksutovale i o različitim aspektima daljeg razvijanja saradnje o ovim pitanjima.

Izvor. www.b92.net

https://youtu.be/w730JP_-isg

Američki portal: Nuklearni rat između Rusije i SAD realan


Nuklearni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije predstavlja stvarnu pretnju, smatra penzionisani agent američke vojne obaveštajne službe Rebeka Kofler.

„Opasnost od sukoba dveju sila postoji od trenutka raspada Sovjetskog Saveza zbog postojanja dva dijametralno suprotna pogleda na svet“, napisala je Koflerova za „Hil“.
Autorka članka je pretpostavke za početak budućeg otvorenog sukoba videla u modernizaciji ruskog nuklearnog naoružanja.

Po njenom mišljenju, nuklearna doktrina savremene Rusije mnogo je opasnija od njenog sovjetskog pandana koji je postojao tokom Hladnog rata.

„Nuklearni arsenal SSSR-a na kraju je postao psihološko oružje koje se nikada nije koristilo u borbi“, istakla je ona.

Međutim, Koflerova naglašava da ruska doktrina izlazi van okvira „teorijske“ i počiva na „stvarnosti“.

Rusija je jedina zemlja koja ima potencijal da zbriše Ameriku sa lica zemlje nuklearnim udarima sa kopna, mora ili vazduha. Nema sumnje da su dve zemlje „spremne za nuklearni sukob", samo je pitanje kako ga sprečiti, zaključila je autorka članka.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210806/americki-portal-nuklearni-rat-izmedju-rusije-i-sad-realan-1128253401.html)

Понедељак, 09.08.2021.

УН подржавају Русију и САД у дијалогу о контроли наоружања

ЊУЈОРК - Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес подржао је тежњу Русије и Сједињених Америчких Држава за дијалогом о контроли наоружања на 76. годишњици америчког атомског бомбардовања Нагасакија.

Гутерес је рекао да се нуклеарни рат „не може добити и никада не сме водити” и да чак 76 година након бомбардовања „настављамо да живимо у сенци облака атомске гљива”, пише ТАС С.

„Позивам све стране Уговора о неширењу нуклеарно оружја (НПТ) да на својој предстојећој десетој конференцији о прегледу предузме кораке у елиминацији оружја”, рекао је Гутерес, преноси Танјуг.

САД бациле су уранијумску бомбу од четири тоне на Хирошиму шестог августа 1945. године и убиле најмање 70.000 људи, а три дана касније бациле су још једну бомбу на Нагасаки, сравнивши град за земљом и убивши најмање 70.000 људи. Процењује се да је укупан број жртава америчког атомског бомбардовања Јапана око 190.000.

Izvor: www.politika.rs

Kineska vojska testirala dva nova tipa raketnih bojevih glava
Novosti onlajn 21. 08. 2021.

RAKETNE jedinice kineske armije testirale su uspešno dva nova tipa visoko preciznih konvencionalnih bojevih glava, saopštila je državna televizija CCTV.

Oba projektila, lansirana u pustinjskom regionu na severozapadu Kine „probila su višestruku neprijateljsku odbranu udaljenu stotinama kilometara i uništile neprijateljsku metu“, saopšteno je na CCTV. Novi projektili, čiji tip nije saopšten, „proširile su i povećale sposobnosti raketnih snaga raketama sa bojevim glavama“, navedeno je u izveštaju.

Takođe, kako je dodato, ova vežba je značajno povećala ofanzivne i defanzivne sposobnosti raketnih jedinica.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/cOlgmZM-Y8E

Pentagon o ranjivosti svog PVO sistema: Bespomoćni smo


Američki vojnici priznali su da su bespomoćni protiv ruskog i kineskog strateškog nuklearnog naoružanja. Agencija za protivraketnu odbranu (Missile Defense Agency, MDA) objavila je da planira da napravi nov mnogoslojni sistem protivraketne odbrane.

Vašington se nada da će novi sistem pouzdano štititi teritoriju zemlje u borbi protiv najmodernijih udarnih kompleksa.


Sistemski problemi kompleksa

Sa pojavom najnovijih ruskih sredstava nuklearnog uzdržavanja, kao što je ruska superteška interkontinentalna balistička raketa „Sarmat“ i hipersonični raketni kompleks „Avangard“, u Pentagonu već otvoreno govore: Moskva je pretekla Vašington u vojnoj tehnologiji. Mogućnosti nacionalnog sistema protivraketne odbrane (PRO) su nedovoljne da bi se bar delimično smanjila potencijalna šteta u slučaju trećeg svetskog rata. U agenciji smatraju da je potreban drugi pristup.

Danas Ameriku od masovnog napada interkontinentalnih balističkih raketa čuva nekoliko desetina kopnenih protivavionskih raketa GBMD (Kopnena odbrana za presretanje raketa) koje se nalaze na Aljasci i u Kaliforniji. One su predviđene za hvatanje balističkih raketa na srednjem delu putanje u svemiru. Tri stacionarna radara PAVE PAWS na važnim strateškim pravcima izdaju naredbe presretačima koji uništavaju rakete i njihovu municiju.

Ovaj sistem je uveden 2005. godine, ali je tek polovina ciljeva bila pogođena. Američka vlada je bila nezadovoljna lošim rezultatima i visokom cenom PRO.

Vašington je sredinom 2010. godine potrošio skoro šest milijardi dolara na razvoj novih delova za rakete prema programu Redesigned Kill Vehicle (RKV). Međutim, 2019. godine je projekat obustavljen. Prema podacima iz medija, pronađeni su ozbiljni nedostaci na konstrukciji, ali je sistem dobio još jednu šansu.

U aprilu 2020. godine Pentagon je naručio da se naprave presretači naredne generacije po programu Next-Generation Interceptor (NGI). U upotrebu će ući najverovatnije u drugoj polovini 2020-ih. Do tada će o bezbednosti SAD brinuti druga sredstva, među kojima i elementi regionalne PRO u raznim delovima Zemlje.


Morski štit

Prvi ešalon perspektivnog sistema su brodovi sa protivraketnim sistemima „Idžis“ i protivraketama „Standard“, razarači „Arli Berk“ i krstarice „Ticonderoga“. Većina dežura u Tihom okeanu i predstavlja mobilni štit protiv kineskih i severnokorejskih raketa. Prema novoj koncepciji Agencije za protivraketnu odbranu deo brodova će biti premešten pored američke obale.

Amerikanci su u novembru prošle godine ispitali sledeći tip presretača „Standard“ SM-3 Blok IIA. On je iznad Havaja uspešno uništio metu koja imitira monoblokovsku interkontinentalnu balističku raketu. Uskoro će modernizovan „Standard“ primenjivati protiv složenijih balističkih ciljeva i sredstava protivraketne odbrane.

SAD ne isključuje mogućnost da se na njihovoj teritoriji lociraju kopnene varijante sistema protivraketne odbrane „Idžis ašor“. Slične komplekse su amerikanci postavili i u Poljskoj i Rumuniji. Planirali su da ih postave i u Japanu, ali je Tokio odbio. Pretpostavlja se da će upravo „Idžis“ biti druga granica protivraketne odbrane.


Protiv hipersoničnosti

Poslednja granica su kopneni kompleksi malog radijusa delovanja, sistemi „THAAD“. Sada se takvi sistemi koriste u Južnoj Koreji i na teritoriji Guamu. Pre godinu i po dana agencija je tražila 273 miliona dolara za njihovu modernizaciju. „THAAD“ ima zadatak da presreće blokove raketa na krajnjem delu leta. Koliko će njih biti potrebno da se pokrije SAD nije poznato.

„Najsloženiji zadatak, koji je pred nama, je povezivanje sva tri sloja perspektivne protivraketne odbrane u jednu celinu. Kako bi se iskoordinisale akcije potrebno je napraviti efikasnu komunikacionu mrežu i integrisati u sistem komplekse PVO ‘Patriot’. Oficiri koji rukovode protivraketnom odbranom zemlje moraju imati izbor koja sredstva mogu da koriste u jednom ili drugom trenutku“, rekao je direktor Agencije za protivraketnu odbranu i vice-admiral Džon Hil.

Modernizacija PRO još nije završena i Pentagon mora da reši niz problema. Prvo, nije poznato koliko je brodova potrebno, drugo, za sada nema jedinstvene kontrole mnogoslojnog sistema PRO i treće, nije dokazana efikasnost perspektivnih kompleksa protiv najnovijeg ruskog i kineskog naoružanja.

Analitičari američkog univerziteta Hadson su prošle nedelje došli do zaključka da nije tako lako povećati broj raketa. Pored toga, Pentagon mora i da razvija avijaciju na račun mobilnih presretača na savremenim lovcima. Važnu ulogu će imati i sateliti orbitalne grupe koji će pratiti ciljeve na svim delovima leta.

Prema mišljenju eksperata, savremena američka PRO može da uništi samo relativno spore rakete koje lete predvidljivom rutom. Konstruktorima predstoji još da shvate kako se uništavaju manevarski borbeni blokovi koji lete ka meti hipersoničnom brzinom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210830/pentagon-o-ranjivosti-svojih-protivraketnih-sistema-bespomocni-smo-1128583483.html)

Amerika i Rusija mogu potpisati nekoliko sporazuma u sferi strateške stabilnosti


Rusija i Sjedinjene Američke Države u budućnosti bi mogle da sklope nekoliko sporazuma u sferi strateške stabilnosti, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Predlažemo da predmet sporazuma sa Amerikancima, a možda će ih biti nekoliko, bude sve strateško naoružanje, kako nuklearno, tako i nenuklearno, ofanzivno i odbrambeno. To je naša logika, Amerikanci imaju nešto drugačiji pristup, oni žele da uključe sve nuklearno oružje bez izuzetka, uključujuću nestrateško“, rekao je Lavrov.

Takođe je naglasio da je siguran da su SAD, kao i Rusija, zainteresovane da pronađu zajednički imenitelj u sferi ograničavanja naoružanja.

„U septembru će se održati nova runda konsultacija o strateškoj stabilnosti“, dodao je ministar.

Takođe je istakao da u Vašingtonu shvataju neprihvatljivost nuklearnog rata, što je potvrđeno u zajedničkoj izjavi predsednika Rusije Vladimira Putina i Džoa Bajdena, kao i konkretnim akcijama tokom pregovora.

„Međutim, to ne znači da naše zapadne kolege, uključujući SAD, neće nastaviti da nam prave smicalice, ali ja ne sumnjam u to da niko od njih, ozbiljnih političara, čak i ne razmišlja o mogućnosti da sve to rezultira ozbiljnim ratom“, konstatovao je Lavrov.

Kako je dodao, svaki razuman političar razume da je novi svetski rat neprihvatljiv.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210831/amerika-i-rusija-mogu-potpisati-nekoliko-sporazuma-u-sferi-strateske-stabilnosti-1129396422.html)

NATO poziva Kinu da se pridruži sporazumu o atomskom oružju
Tanjug 07.09.2021.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je danas Kinu da se pridruži međunarodnim naporima za ograničavanje širenja nuklearnog oružja, zbog zabrinutosti da Kina ubrzano razvija rakete sposobne da nose atomske bojeve glave.

Stoltenberg je na godišnjoj konferenciji NATO-a o kontroli naoružanja, rekao da u budućim razgovorima o ograničenju raketa mora biti uključeno više zemalja, ne samo Rusija, piše AP.

- Kao globalna sila, Kina ima globalne odgovornosti u kontroli naoružanja. I Pekingu bi takođe koristila uzajamna brojčana ograničenja, povećana transparentnost i veća predvidljivost - rekao je Stoltenberg i dodao da su to "temelji međunarodne stabilnosti".

- Kina gradi veliki broj raketnih silosa, što može značajno povećati njene nuklearne sposobnosti. Sve se to dešava bez ikakvih ograničenja i uz potpuni nedostatak transparentnosti - rekao je Stoltenberg.

Sjedinjene Američke Države su se 2019. godine povukle iz sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine, optužujući Rusiju za kršenje bilateralnog pakta. Rusija negira da je prekršila pravila sporazuma. Kako se taj sporazum raspao, Kina je nastavila da proizvodi nuklearno oružje i nije do sada pokazala nikakve naznake da je sklona da se pridruži razgovorima o neširenju nuklearnog oružja.

Stoltenberg je pozdravio sporazum između SAD-a i Rusije o produženju za još pet godina novog sporazuma START kojim se ograničava njihovo strateško nuklearno oružje i dodao da bi trebalo dodati još vrste oružja u sporazum, uključujući nove tehnologije poput veštačke inteligencije.

Izvor: www.blic.rs

Rusija ne igra političke igre na temu strateške stabilnosti


Rusija se nada odgovornom pristupu Sjedinjenih Američkih Država temi strateške stabilnosti, Moskva ne igra političke igre na ovu temu, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

On je napomenuo da je osnovni stav Rusije na pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama o strateškoj stabilnosti identičan onom koji je prenet američkoj strani u oktobru 2020. godine na kraju rada prethodne administracije i u februaru 2021. godine sadašnjoj administraciji ubrzo nakon inauguracije predsednika Džozefa Bajdena.

„Ovo je odraz činjenice da naš stav nije oportunistički, već dosledan. Zasnovan je na dubokoj analizi i jasnom shvatanju naših nacionalnih interesa. Ovo govorim da bih naglasio: mi ne igramo političke igre oko strateške stabilnosti. Shvatamo fundamentalni značaj ovih pitanja za osiguravanje i naše bezbednosti i međunarodnog mira. Računamo na to da će američka strana zauzeti jednako odgovoran pristup“, rekao je Rjabkov u intervjuu za list „Komersant“.

Kako je naveo, Rusija se nada da dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama o strateškoj stabilnosti neće u potpunosti zavisiti od unutrašnjih procesa u Vašingtonu.
 
„Ne bismo želeli da naš dijalog, koji je već pokrenut, postane potpuno zavisan od nekih unutrašnjih procesa u SAD. Naprotiv, želeli bismo se da se barem nadamo da će tok i sadržaj našeg dijaloga imati direktan i suštinski uticaj na to kako se razvija misaoni proces i međuagencijski rad u Vašingtonu na doktrinarnim dokumentima“, objasnio je zamenik ruskog ministra.

Rjabkov je dodao da se Rusija i SAD nisu dogovorili o formiranju radnih grupa o strateškoj stabilnosti.

Diplomata je objasnio da Moskva i Vašington mogu da razviju nekoliko pravno i politički obavezujućih dokumenata o strateškoj stabilnosti, pri čemu nije isključeno određeni broj dokumenata može da predstavlja izvršne sporazume koji ne podrazumevaju ratifikaciju.


Kontrola naoružanja

Moskva bi želela da Vašington konkretizuje svoj stav o principima dijaloga o kontroli naoružanja, uključujući i pitanje ograničavanja nosača bojevih glava srednjeg dometa, naveo je Rjabkov.

On je dodao da je Rusija odavno to predlagala i da ti predlozi ostaju na pregovaračkom stolu.

„Što se tiče svih (nuklearnih) bojevih glava, smatramo da, uz sav značaj teme bojevih glava kao takvih, prioritet treba dati sredstvima za isporuku, to jest nosačima“, istakao je diplomata.

Prema njegovim rečima, to bi odgovaralo interesima obeju zemalja.


Moratorijum na raspoređivanje raketa

Moskva nije prekidala dijalog sa SAD na temu proverivih kontra-moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, nadajući se da će se rešenje ipak pronaći, rekao je Rjabkov.

„O tome ćemo razgovarati sa Amerikancima i njihovim evropskim saveznicima. Ovaj razgovor je u toku. Nije prekinut. Sada, uzimajući u obzir našu prilično intenzivnu razmenu signala sa Amerikancima i nastavak dijaloga u međuresornom formatu, mislim da će tema dobiti dodatnu relevantnost“, objasnio je on.

„Videćemo šta će se dogoditi. U krajnjem slučaju, u ovoj oblasti jednostavno ne možemo a da ne postignemo bar jasnoću, ali, naravno, u idealnim uslovima – pokretanje procesa pretraživanja koji i dalje, nadam se, mogu dovesti do pronalaženja zajedničkih tačaka“, zaključio je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210909/rusija-ne-igra-politicke-igre-na-temu-strateske-stabilnosti-1129697327.html)

184. lansiranje rakete na Floridi: Američka mornarica uspešno testirala balističku raketu Trajdent II
Tanjug 18.09.2021.

Američka ratna mornarica uspešno je testirala balističku raketu Trajdent II, koja je ispaljena sa obale Kejp Karneval u državi Floridi.

Primarni cilj ove akcije bio je da se demonstrira spremnost Strateškog sistema naoružanja mornarice i posade pre operativnog raspoređivanja, nakon predviđenog remonta dela podmornice za dopunu goriva, preneo je sajt američke mornarice navy.mil.

"Ovaj test, kao i slični, naglašavaju našu spremnost i sposobnost za strateško odlučivanje u 21. veku", rekao je admiral Tomas Iši, koji je ujedno i direktor globalnih operacija američkih oružanih snaga.

Ovo lansiranje rakete iznad Atlantskog okeana bilo je 184. uspešno testiranje rakete Trajdent II.

Izvor: www.blic.rs

Čovečanstvo je na korak od nuklearnog uništenja: Dramatično upozorenje iz UN


Čovečanstvo je preblizu nuklearnog uništenja, objavio je na svom Tviter nalogu generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

„Skoro 14.000 komada nuklearnog oružja je uskladišteno širom sveta. To je neprihvatljivo i sada je trenutak da zauvek razbijemo pretnju od nuklearnog sukoba, eliminišemo nuklearno oružje iz našeg sveta i uvedemo novu eru poverenja i mira“, rekao je generalni sekretar svetske organizacije.

Danas se obeležava Međunarodni dan potpune eliminacije nuklearnog oružja.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210926/covecanstvo-je-na-korak-od-nuklearnog-unistenja-dramaticno-upozorenje-iz-un-1130163059.html)

SAD javno saopštile koliko imaju nuklearnih raketa
Srna 07.10.2021.

SAD su u septembru prošle godine imale 3.750 nuklearnih bojevih glava, u odnosu na 3.822 u 2017, saopštila je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena.

Vašington je odlučio da javno saopšti broj američkog nuklearnog oružja prvi put od 2018. godine.

- Povećanje transparentnosti nuklearnog arsenala različitih država igra važnu ulogu u naporima za neširenje nuklearnog oružja i razoružanje, uključujući obaveze prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja - objavila je Američka nacionalna agencija za nuklearnu bezbednost.

Trenutni podaci ukazuju na smanjenje nuklearnog arsenala za oko 88 odsto u poređenju sa maksimalnim iz 1967. godine, kada su SAD imale 31.255 bojevih glava, te za oko 83 odsto u odnosu na 1989, godinu pada Berlinskog zida, u kojoj su imale 22.217 bojevih glava. Otkrivanje informacija o broju američkog nuklearnog arsenala pomoći će američkim diplomatima u pregovorima o kontroli naoružanja na konferenciji država potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja koja će biti održana sledeće godine, smatraju u Vašingtonu, navodi portal "Hil".

Izvor: www.blic.rs

Rusija: Na pravljenje novih tipova naoružanja nas je primorala Amerika


Razvoj naprednih sistema naoružanja je prinudna mera Rusije kao odgovor na postupke Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je vršilac dužnosti zamenika direktora Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Konstantin Voroncov.

„Razvoj perspektivnih sistema je prinudna mera i povezana je sa potrebom da se održi strateški balans koji mogu potkopati destabilizujući koraci SAD u razvoju neograničenog globalnog sistema protivraketne odbrane u kombinaciji sa visoko preciznim nenuklearnim sredstvima za globalni udar koja su sposobna da rešavaju strateške zadatke, kao i drugi postupci koji ugrožavaju stratešku stabilnost“, istakao je Voroncov tokom obraćanja u Prvom komitetu Generalne skupštine UN.

Kako je dodao, o svim tim faktorima moraće se temeljeno razgovarati u okviru rusko-američkog strateškog dijaloga kako bi se pronašla dugoročna i uzajamno prihvatljiva rešenja u okviru formiranja nove bezbednosne jednačine.


Neosnovane tvrdnje o gomilanju nuklearnog potencijala

Prema rečima Voroncova, tvrdnje da Rusija značajno količinski povećava nuklearni potencijal su neutemeljene i neosnovane.

„Baziraju se ili na pogrešnim procenama ili na otvorenim dezinformacijama“, precizirao je on.

Istovremeno je naglasio da Rusija detaljno izvršava sve svoje obaveze.

„Pojava novih sistema naoružanja u Rusiji se odvija postepeno i praćena je optimizacijom raspoloživog arsenala sredstava, između ostalog i eliminacijom zastarelih tipova“, dodao je on.

Podsetimo, lideri Rusije i SAD nakon samita u Ženevi u junu dogovorili su se da obnove dijalog o strateškoj stabilnosti. Od tad su održane dve runde pregovora o tom pitanju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211011/rusija-na-pravljenje-novih-tipova-naoruzanja-nas-je-primorala-amerika-1130596623.html)

Mediji: Amerika zaostaje za Rusijom u hipersoničnoj trci


Sjedinjene Američke Države beznadežno zaostaju za Rusijom i Kinom u „hipersoničnoj trci“, piše britanski list „Telegraf“.

„SAD su u opasnosti da postanu treći točak u ‘hipersoničnoj trci’“, navodi se u članku.

Kako objašnjava autor članka, pojavom novog oružja prevashodstvo američkih nosača aviona više neće biti odlučujuća, budući da će ratni brodovi postati samo „glineni golubovi“ za hipersonične rakete sa nuklearnim nabojem koje lete ka njima iz svemira.

Pri tome je letos objavljeno da su američke vazdušne snage imale još jedan neuspešan pokušaj testiranja prototipa hipersonične rakete AGM-183A.

Istovremeno je Kina pre sedam godina počela sa ispitivanjem svoje hipersonične rakete „DongFeng 17“, a Moskva je uspešno testirala hipersoničnu raketu „Cirkon“ i stavila u upotrebu „još napredniju“ raketu „Avangard“ koja je, kako prenosi „Telegraf“, „faktički dovela Rusiju na prvo mesto u hipersoničnoj trci“.

„Pošteno je reći da u Pentagonu trenutno postoji neka paranoja u vezi sa trenutnom teškom hipersoničnom situacijom Amerike. Američki zvaničnici čak su nedavno sugerisali da je ono što su na američkom nebu pogrešno smatrali za NLO mogle biti kineske ili ruske hipersonične rakete“, napominje autor materijala.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211021/mediji-amerika-zaostaje-za-rusijom-u-hipersonicnoj-trci-1130847113.html)

https://youtu.be/8E11dFDNEbU

Hiperzvučno oružje postalo noćna mora za Ameriku


Razvoj hiperzvučnog oružja stvara podsticaje za rat i Rusija, SAD i Kina treba o ovom pitanju da razgovaraju, pišu američki mediji.

„Vašington post“ navodi da ove tri zemlje rade na perspektivnom hipersoničnom oružju koje predstavlja „opasnost i problem“. Kako se naglašava, „interkontinentalna balistička raketa može da prebaci nuklearnu bojevu glavu preko okeana za 30 minuta – scenario noćne more sa početka hladnog rata“.

Kako ukazuje američki list, SAD zaostaju u razvoju ovog oružja. Mnogi eksperti pozivaju da se hiperzvučni proizvodi uključe u šemu kontrole naoružanja. Uz to, govori se i o tome da Kina i Rusija moraju da razgovara sa SAD o ovom pitanju.

„Neki analitičari smatraju da hiperzvuk može da promeni ratne planove, stvarajući stimulanse za izvođenje napada na protivnika bez upozorenja“, navodi se u tekstu, čiji autori naglašavaju da ruske rakete mogu da zaobiđu američku protivraketnu odbranu. Pored toga, oni ukazuju i na pretnju trke u naoružanju.

Podsetimo, Pentagon je potvrdio da je testiranje hiperzvučnog naoružanja bilo neuspešno zbog problema sa busterom. U Velikoj Britaniji su konstatovali da su SAD beznadežno zaostale za Rusijom i Kinom u „hiperzvučnoj trci“. Britanski „Fajnenšl tajms“ je saopštio da je Kina u avgustu, uz pomoć rakete-nosača, lansirala hiperzvučni leteći aparat koji može da nosi nuklearno oružje. Zvanični Peking je saopštio da Kina nije testirala novi tip naoružanja, već svemirski aparat.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211024/hiperzvucno-oruzje-stimulise-nove-ratove-rusija-kina-i-sad-moraju-da-razgovaraju-1130936732.html)

Antonov poručio Americi: Nema razgovora o nuklearnom oružju dok ga ne povučete iz Evrope


Preduslov za razgovor sa Sjedinjenim Amričkim Državama o nestrateškom nuklearnom naoružanju je njegovo povlačenje iz Evrope, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

„Preduslov za razgovor o nestrateškom nuklearnom oružju je povlačenje američkih bojevih glava te klase iz Evrope na nacionalnu teritoriju, kao i eliminisanje infrastrukture za skladištenje i održavanje tog oružja i prekid prakse 'zajedničkih nuklearnih misija unutar NATO-a'“, istakao je diplomata.

Istovremeno, Antonov je ocenio da se dijalog o strateškoj stabilnosti između Rusije i SAD razvija se u dobrom pravcu.

Već sada može da se govori o tako važnom rezultatu kao što je definisanje cilja strateškog dijaloga, istakao je Antonov, dodajući da će u njegovoj osnovi biti određivanje parametara režima kontrole naoružanja u cilju razvoja aktuelnog Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3).

S tim u vezi, dodao je da je važno ne politizovati dijalog koji je trenutno profesionalnog karaktera.

„Dve velike nuklearne sile – Rusija i Amerika, moraju da vode računa o bilteralnim odnosima. Od nas u velikoj meri zavisi strateška stabilnost u svetu. Nije slučajno to što ne samo Moskvu i Vašington, već i prestonice drugih država brine gomila problema koji su se nakupili poslednjih godina u bilateralnim pitanjima“, upozorio je ambasador.


Ofanzivno i odbrambeno naoružanje

Kako je rekao, Moskva namerava da u dijalogu sa Vašingtonom pokrene pitanja koja se tiču uzajamne veze strateškog ofanzivnog i odbrambenog naoružanja. Za Rusiju je to najvažniji problem u kontekstu narednog sporazuma koji će zameniti START 3.

„Postizanje opipljivog rezultata biće moćan signal svetskoj zajednici o privrženosti Rusije i SAD očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Pored toga, potencijalni rezultat će se nesumnjivo pozitivno odraziti na stabilnost Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“, smatra diplomata.


Rusija protiv trke u naoružanju

Moskva se zalaže za sprečavanje raspoređivanja raketa srednjeg i malog dometa u bilo kom delu sveta i trke u naoružanju, naglasio je ruski ambasador. Nismo zadovoljni stanjem stvari u toj oblasti, kaže Antonov.

S tim u vezi, ruska strana predlaže Americi da se tokom strateškog dijaloga razmotri i hiperzvučno naoružanje, kao i drugo visokoprecizno nenuklearno naoružanje, uključujući bespilotne sisteme.

„Predlažemo da se usredsredimo na najopasnije naoružanje sa stanovništa 'podrivanja' ravnoteže snaga. Konkretno, na sisteme isporuke koji su sposobni da pri prvom udaru pogode metu na nacionalnoj teritoriji druge strane, kao i na razmeštene bojeve glave“, dodao je.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211026/antonov-porucio-americi-nema-razgovora-o-nuklearnom-oruzju-dok-ga-ne-povucete-iz-evrope-1130983874.html)

Putin upozorava: Preti nova runda trke u naoružanju


Ukidanjem Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa azijsko-pacifički region je suočen sa perspektivom nove runde trke u naoružanju, upozorio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„U više navrata smo napomenuli da je prestankom važenja Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa region suočen sa mogućnošću pojave tih udarnih sredstava na svom ogromnom prostoru, a samim tim i sa izgledima za novu rundu trke u naoružanju“, izjavio je predsednik u obraćanju na Istočnoazijskom samitu u režimu video-konferencije.

Rusija je, kao što je poznato, shvatajući svu opasnost takvog razvoja događaja, proglasila unilateralni moratorijum na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa u azijsko-pacifičkom regionu i drugim regionima sveta i pozvala na ozbiljan razgovor o tom pitanju sa svim zainteresovanim državama, podsetio je Putin.

„Taj ruski predlog ostaje na snazi, i njegova aktuelnost čak raste“, istakao je.

Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine. Ruski lider Vladimir Putin je izjavio ranije da je Moskva spremna da ne raspoređuje rakete 9M729 na evropskom delu zemlje, ali uz recipročne korake NATO-a. Takođe je predložio Alijansi da se testiraju sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i 9M729 u objektima u Kalinjingradu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211027/putin-upozorava-preti-nova-runda-trke-u-naoruzanju-1131030573.html)

Kina ima novo oružje; "Ne možemo se odbraniti"


Kineska Akademija za tehnologiju lansirnih vozila ponosno je 19. jula objavila kako je u svemir lansirala svoju raketu br. 77 (Dugi marš).

Zapovednik Glavnog štaba američkih oružanih snaga, general Mark Mili, rekao je u sredu uveče kako je taj test uporediv sa “Sputnjik trenutkom”– kad je Sovjetski savez šokirao zapadni svet postavljanjem svojeg prvog satelita u orbitu oko Zemlje.

Nešto više od mesec dana posle lansiranja te rakete, 24. avgusta, svečano je objavljeno i lansiranje još jedne, 79. rakete.

Ono što se dogodilo između, a Kina je prećutala, šokiralo je američke vojne stručnjake i zaoštrilo napetosti u rastućem hladnom ratu između Pekinga i Vašingtona.

Ispod većine radara, doslovnih i figurativnih, proletela je raketa Dugi marš 78.

Nosila je prototip oružja koje su Sovjeti razvijali za vreme Hladnog rata, nazvanog "Sistem delimično orbitalnog izbacivanja bombi”.

Radi se o pretnji na koju SAD zasad nemaju odgovora, a Pentagon je sad prvi put i javno priznao da ona postoji.

"Ono što smo videli bio je vrlo značajan događaj testiranja sistema hipersoničnog oružja. I on je vrlo zabrinjavajući”, rekao je Mili za Blumberg.

Kina je već i pre eksperimentisala s hipersoničnim oružjem, koje je zabrinjavajuće samo po sebi. Hipersonične brzine, po definiciji barem pet puta brže od brzine zvuka, čine zadatak uočavanja i obaranja projektila na vreme gotovo nemogućim.

Rusija i Kina trenutno vode u razvoju hipersoničnih oružja, dok SAD zaostaju, pa je tako ove godine već odobrio čak 70 programa razvoja kako bi uhvatio korak s istočnim suparnicima.

U razvoj hipersoničnog oružja uključile su se i Francuska, Australija, Indija, Nemačka, kao i Japan.

No ono što se nalazilo u raketi Dugi marš 78 posebno je zastrašujuće po zapadne vojne stručnjake. Ona nije bila samo platforma za hipersonično oružje, već za oružje koje može doseći orbitu oko Zemlje i napasti bilo koju tačku na planeti sem ako je moguće predvideti koji je njegov cilj.

Većina američkih sistema za rano otkrivanje napada nalazi se na severu SAD i štiti od napada balističkih projektila koji dolaze iz smera Severnog pola – najkraće putanje između SAD i Rusije.

Oružje koje pre napada ulazi u orbitu moglo bi obići Zemlju oko Južnog pola, ili napraviti nekoliko krugova, ili doći iz nekog trećeg, sasvim neočekivanog smera. Jednom kad napusti orbitu i krene prema svojoj meti, orbitalno hipersonično oružje može lako izbeći sisteme protivraketne odbrane, a njena putanja može je voditi ispod radara koji bi trebalo da je otkrije.

SAD upravo intenzivno radi na sistemima obaranja ovakvih oružja, ali oni još uvek ne postoje. Čak i kad će postojati, njihova će efikasnosti zavisiti od niza faktora, od njihove brzine, količine projektila koji su lansirani istovremeno, pa do njihove pokretljivosti.

Zapadni analitičari otkrili su ovoga leta kako Kina gradi nova polja silosa za interkontinentalne balističke projektile. U pokrajini Gansu, pored grada Jumena, gradi se 120 silosa. Oko 300 kilometara severozapadno, pored grada Hamija u pokrajini Ksinđijang, gradi se još 110 silosa. Čak i kad bi se samo deo novoizgrađenih silosa posvetio skladištenju novih, delimično orbitalnih sistema, to bi predstavljalo izuzetno ozbiljnu pretnju po SAD.

Ali kinesko oružje još uvek je u fazi razvoja i zasad se koristi istom raketom kojom Peking šalje satelite i astronaute u svemir. Biće potrebno još vremena pre nego što se sistem uprosti i prilagodi za vojnu upotrebu.

U međuvremenu, Kina tvrdi kako nije bila reč ni o kakvom oružju, već da je testirala raketoplan – prototip kineske verzije svemirskog šatla. Ipak, naknadno se utvrdilo kako je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan, pričao o testiranju koje se održalo u julu.

Misteriozni let 78 nije ni spomenuo.

Portparol američkog ministarstva odbrane Džon Kirbi pokušao je da ublaži izjave zapovednika Glavnog štaba, pa je nakon Milijevog intervjua za Blumberg naglasio kako se ne radi o tehnologiji koja je Pentagonu nepoznata, pa je dodao kako SAD ima odbrambene mogućnosti koje “treba samo poboljšati”.

"I naš razvoj hipersoničnih sposobnosti je stvaran, opipljiv i mi apsolutno radimo na tome da razvijemo te sposobnosti”, rekao je Kirbi i naglasio kako “neće ući u detalje testiranja ni gde se sad nalazimo po tom pitanju”.

Uprkos Kirbijevom uveravanju, predstavnik američke odbrambene firme Rejteon, Gregori Hejz, upozorio je samo dan ranije kako su SAD “barem nekoliko godina iza” Kine kad se radi o razvoju hipersonične tehnologije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=28&nav_category=78&nav_id=2047122)

Saveznici Amerike zabrinuti: Bez doktrine preventivnog nuklearnog udara Rusija i Kina u prednosti


Saveznici Amerike u Evropi i na Pacifiku nastoje da utiču na Belu kuću kako bi sprečili američku administraciju da se opredeli za princip da nuklearno oružje ne upotrebe prvi, jer bi to, navodno, „ohrabrilo“ Rusiju, pišu britanski mediji.

Kako se navodi u članu „Fajnenšel tajmsa“, nuklearna politika SAD iz vremena Hladnog rata je „ciljano nejasna“.

Teoretski SAD mogu da nanesu preventivni nuklearni udar zbog čega se njihovi saveznici osećaju sigurnim pod njihovim „nuklearnim kišobranom“.

U članku se navodi da administracija predsednika Džozefa Bajdena sada analizira američku politiku po pitanju primene nuklearnog oružja.
 
Prema navodima dobro upoznatih izvora, SAD su saveznicima poslali anketu da bi saznali šta oni misle o promenama u nuklearnoj politici. Većina je negativno reagovala na bilo kakve promene.

Prema informacijama britanskog dnevnika, protivnici revizije te politike su Britanija, Francuska, Nemačka, Japan i Australija.

Mnogi strahuju da Bajden razmatra prelazak na princip „jedinstvenog cilja“ kada bi Amerika upotrebila nuklearno oružje samo u konkretnim okolnostima. Prema mišljenju mnogih, takav princip neće dovesti do poboljšanja stabilnosti nego će samo učiniti da Moskva i Peking budu još smeliji.

„Biće to veliki poklon za Kinu i Rusiju“, navodi neimenovani evropski zvaničnik.

Podsetimo, predstavnici NATO su više puta optuživali Rusiju da radi na planovima primene nuklearnof oružja, a pri tome se SAD nisu odrekle koncepcije preventivnog udara.

Moskva je, pak, isticala da je za nju nuklearno oružje samo sredstvo zaštite kao i da ruska nuklearna doktrina ne predviđa preventivni napad.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211030/saveznici-amerike-zabrinuti-bez-doktrine-preventivnog-nuklearnog-udara-rusija-i-kina-u-prednosti-1131119310.html)

https://youtu.be/gMeFdMAR0dw

Pentagon upozorava da Kina povećava nuklearni arsenal


Pentagon je danas značajno revidirao svoju procenu o planovima Kine da poveća svoj arsenal nuklearnog oružja narednih godina, navodeći da bi Peking mogao da ima 700 bojevih glava do 2027. godine, a do 2030. možda čak i 1.000.

Iako su te brojke značajno manje nego što su trenutni nuklearni kapaciteti SAD, koje imaju 3.750 bojevih glava, one predstavljaju veliku promenu u američkoj proceni u odnosu na prošlu godinu, kada je Pentagon upozorio da će Kina do kraja ove decenije imati najviše 400 bojevih glava.

U velikom godišnjem izveštaju o kineskoj vojsci koji podnosi Kongresu, Pentagon je ponovio zabrinutost zbog povećanog pritiska na Tajvan koji Kina smatra svojom teritorijom, kao i zbog kineskog hemijskog i biološkog pgorama i tehnoških dostignuća.

Ipak, u izveštaju Pentagona naglasak je na rastućem kineskom nuklearnom arsenalu, prenosi Rojters.

- Tokom naredne decenije NR Kina namerava da modernizuje, diverzifikuje i poveća svoje nuklearne snage - kaže se u izveštaju.

Dodaje se da je Kina počela izgradnju najmanje tri silosa za skladištenje interkontinentalnih balističkih raketa.

Kina je saopštila da je njen arsenal znatno manji nego američki i ruski i da je spremna za dijalog, ali samo ako Vašington smanji zalihe svog nuklearnog oružja na kineski nivo.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/pentagon-upozorava-da-kina-povecava-nuklearni-arsenal/fdp902z)

Четвртак, 04.11.2021.

Пекинг као манипулацију оценио извештај САД о нуклеарном арсеналу Кине

Кинеске власти су данас као „манипулацију” оцениле извештај америчког Министарства одбране који указује на бржи развој кинеског нуклеарног програма.

Амерички извештај је „пун предрасуда”, рекао је новинарима портпарол кинеске дипломатије Ванг Венбин. Он је оптужио Вашингтон да настоји да „преувелича” тезу о кинеској претњи.

Пентагон је у среду објавио извештај у којем се наводи да Кина повећава своје нуклеарне снаге много брже него што су амерички званичници предвидели пре само годину дана. Пентагон није навео колико бојевих глава Кина има сада али је пре годину дана наведено да је тај број нешто више од 200 и да би могао да се удвостручи до краја деценије, преноси Бета.

У поређењу са тим САД имају 3.750 комада нуклеарног оружја и не планира да тај број повећа. До 2003. укупан број тог оружја у САД је био око 10.000.

Izvor: www.politika.rs

Ne želimo da odustanemo od koncepta preventivnog nuklearnog napada
Novosti online 06. 11. 2021.

PENTAGON ne želi da odustane od koncepta preventivnog nuklearnog napada na kome insistira predsednik Sjedinjenih Američkih Država DŽo Bajden, piše list „Politiko“.

- Bajdenove višedecenijske ambicije da smanji ulogu nuklearnog oružja u vojnom potencijalu Sjedinjenih Američkih Država suočavaju se sa sve većim otporom Pentagona, posebno kako na videlo izlaze informacije o sve većim arsenalima Rusije i Kine - navodi američki list, pozivajući se na izvore. Kako se ističe, razgovara se o konceptu odustajanja od preventivne upotrebe nuklearnog oružja, kao i mogućem saopštenju da će jedini cilj nuklearnog arsenala SAD biti obuzdavanje nuklearnog rata. I jedno i drugo bi bilo značajno odstupanje od sadašnje koncepcije Vašingtona, precizirano je u članku. Očekuje se da će po tom pitanju biti održan sastanak na visokom nivou u Beloj kući u novembru.

- Ali pojedinci u Pentagonu vide svet drugačije od predsednika, posebno zbog rasta nuklearnih snaga Rusije i modernizacije ruskog naoružanja. Tako da, uprkos tome što će Bajden doneti konačnu odluku o nuklearnom pozicioniranju američkih snaga, Ministarstvo odbrane već traži načine kako da utiče na predsednika ne dajući mu mnogo izbora - navodi list.

Izvor iz Pentagona saopštio je za „Politiko“ da je malo verovatno da će odustajanje od preventivnog nuklearnog napada biti ponuđeno Bajdenu kao jedna od opcija razvoja nuklearnih snaga. Međutim, portparol Pentagona DŽon Kirbi rekao je da je to „netačno“, istakavši da je u toku „detaljan proces“ razgovora o tome.

Izvor: www.novosti.rs

Rusija: Moguća promena američke nuklearne politike


Rusija nema razloga da veruje da bi Sjedinjene Američke Države mogle da preispitaju svoju politiku i pređu na princip prve upotrebe nuklearnog oružja, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov za Sputnjik.

„Za sada nemamo nikakve informacije koje ukazuju da se krenulo u tom pravcu. Upravo je suprotno“, rekao je Rjabkov.

On je napomenuo da je Moskva „videla izveštaje o dijalogu između saveznika SAD, posebno u Evropi, i Vašingtona, tokom kojeg su evropske zemlje NATO-a, ako je verovati izveštajima, insistirale na nepokolebljivosti postojećih parametara američkog nuklearnog štita“.

„Smatramo da se pod nepokolebljivošću smatra i da ne postoje nikakve promene u doktrini“, dodao je diplomata.
 
Istovremeno je primetio da „za sada u kontaktima sa nama i pod sadašnjom administracijom i, naravno, pod administracijom (Donalda) Trampa, nije bilo ni najmanjeg nagoveštaja da je takav pokret moguć“.

„Svi signali koje smo slušali i koje akumuliramo, između ostalog i proučavanjem situacije i analiziranjem onog na čemu moramo da radimo, pre ukazuju na suprotno – da Amerikanci smanjuju prag upotrebe svog nuklearnog oružja, stvarajući sve veću neizvesnost u vezi sa time pod kojim uslovima se takva opcija (opcija primene) može razmatrati. Izražavali smo zabrinutost da takav pristup sam po sebi destabilizuje situaciju i slabi stratešku stabilnost. Ipak, u šemi ‘suparništva velikih sila’, koja je uvedena u vreme Trampa i koje se i sada pridržavaju, nuklearno oružje dobija sve veći značaj i sve veću ulogu. To je zabrinjavajuće. Ako sada, kako se kaže, vetar tamo počne da menja pravac, situacija će izgledati drugačije“, naglasio je zamenik ministra.

Rjabkov je dodao da Rusija očekuje da će na sledećem sastanku sa SAD o strateškoj stabilnosti čuti od Vašingtona razmišljanja o njihovoj ažuriranoj nuklearnoj doktrini.

„Oni nastavljaju da rade na nuklearnoj doktrini u njenoj ažuriranoj verziji. Očigledno postoje neka dodatna razmatranja koja mogu da nam iznesu u tom pogledu kada se ponovo sretnemo“, objasnio je on.

Ranije je časopis „Fajnenšel tajms“ objavio da američki partneri, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Japan, pozivaju Sjedinjene Američke Države da odustanu od prelaska na politiku zabrane prve upotrebe nuklearnog oružja.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211108/rusija-moguca-promena-americke-nuklearne-politike-1131370010.html)

Američki general: Rusija superiornija od SAD po hipersoničnim kapacitetima


Sjedinjene Američke Države nisu toliko napredne u hipersoničnoj tehnologiji kao Rusija i Kina, smatra zamenik načelnika američkih Svemirskih snaga general Dejvid Tompson.

„Nismo napredni kao Kinezi ili Rusi u oblasti hipersoničnih programa“, rekao je Tompson na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu, prenosi „Politiko“.

Tompson je primetio da američke svemirske snage rade na „utvrđivanju tipa satelitske grupe“ koja je zemlji potrebna za praćenje hipersoničnih raketa. Prema njegovim rečima, ovo je „novi izazov, ali mi nemamo odgovor na ovaj izazov“.

Rusija je trenutno jedina zemlja na svetu sa hipersoničnim raketama koje se nalaza na borbenoj dužnosti ili su u stanju visoke pripravnosti. U Oružanim snagama Rusije nalaze se avionski sistem „Kinžal“ sa hipersoničnom raketom, hipersonična raketa „Cirkon“ je na državnim ispitivanjima, a takođe postoje i strateške rakete sa hipersoničnim blokom „Avangard“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211121/americki-general-rusija-superiornija-od-sad-po-hipersonicnim-kapacitetima-1131776063.html)

Šojgu: Američki bombarderi vežbali primenu nuklearnog oružja protiv Rusije


Ruska vojska primećuje značajno povećanje aktivnosti strateških bombardera američkog Ratnog vazduhoplovstva u neposrednoj blizini ruske državne granice, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

„Primećujemo značajnu aktivnost američke strateške avijacije u blizini granice Rusije. U proteklih mesec dana izvedeno je oko 30 letova u blizini ruskih granica, što je 2,5 puta više, nego prošle godine“, rekao je Šojgu na sastanku sa kineskim kolegom Vejem Fengheom.

"Samo u 2020. godini američka strateška avijacija je izvela 22 leta iznad Ohotskog mora, dok ih je 2019. godine bilo svega tri", dodao je ruski ministar, istakavši da piloti vežbaju taktiku nanošenja raketnih udara, što predstavlja pretnju i za Kinu.

On je naglasio da su "ovog meseca, tokom vojnih vežbi strateških snaga SAD, Thunder 10, strateški bombarderi uvežbavali opciju primene nuklearnog oružja protiv Rusije gotovo istovremeno iz zapadnog i istočnog pravca".

"Minimalna udaljenost od naše državne granice iznosila je 20 kilometara", saopštio je ruski ministar.

Kina i Rusija su dugogodišnji strateški partneri, podsetio je ministar, napominjući da je sada, u uslovima sve veće geopolitičke turbulencije i povećanja konfliktnog potencijala u različitim delovima sveta, posebno važan razvoj interakcije dve zemlje.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211123/sojgu-americki-bombarderi-vezbali-primenu-nuklearnog-oruzja-protiv-rusije-1131839918.html)

Zajedno za smanjenje rizika od nuklearnog sukoba
Tanjug 04. 12. 2021.

RUSIJA, Kina, Velika Britanija, SAD i Francuska, ili Pet velikih nuklearnih sila (P5), odlučne su da sarađuju na smanjenju strateških rizika tokom sledećeg ciklusa revizije Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), navodi se u zajedničkom saopštenju sa desete konferencije P5, održanoj u Parizu od 2. do 3. decembra.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je danas saopštenje na svojoj internet stranici u kojem se navodi da su države P5 prepoznale svoju odgovornost da rade zajedno na smanjenju rizika od nuklearnog sukoba, prenosi TASS. Kako se navodi, one nameravaju da nadograde svoj dosadašnji rad na smanjenju strateškog rizika u okviru procesa P5, i tokom sledećeg ciklusa revizije NPT-a, kako bi se smanjila verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja.

Izvor: www.novosti.rs

Uvertira za veliki januarski skup o neširenju naoružanja, u sedištu UN
G. ČVOROVIĆ - J. KERBLER 05. 12. 2021.

PET velikih nuklearnih sila (P5), Francuska, Velika Britanija, SAD, Rusija i Kina, spremne su da zajednički rade na smanjenju rizika i podržavaju krajnji cilj - bezbedan svet bez nuklearnog naoružanja. To je zaključak konferencije, održane u Parizu krajem minule sedmice, koja je bila uvertira za veliki skup od 4. januara, u sedištu UN, u NJujorku.

Ta, Deseta revizijska konferencija potpisnika Ugovora o neširenju nuklearnog oružja biće, već na početku godine, jedan od najznačajnijih svetskih skupova u 2022. Zbog pandemije, konferencija je dvaput odlagana. Skup će potrajati sve do 28. januara. U zajedničkom saopštenju iz Pariza, ističe se i značaj Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih proba, koji je pre četvrt veka otvoren za potpis. Ugovoru se do sada pridružila 191 država, uključujući pet sa nuklearnim oružjem, čime je to postao najprihvaćeniji multilateralni sporazum o naoružanju. MIP Rusije podseća da je "sporazum neprocenjiv doprinos čovečanstvu, neophodan za suzbijanje pretnji".

Rusko ministarstvo objavilo je, na svojoj internet stranici, saopštenje u kom se navodi da su države P5 prepoznale svoju odgovornost da rade zajedno na smanjenju rizika od nuklearnog sukoba. Kako se navodi, one nameravaju da nadograde svoj dosadašnji rad na smanjenju strateškog rizika u okviru procesa P5, i tokom sledećeg ciklusa revizije NPT-a, kako bi se smanjila verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja.

Učesnici pariskog skupa potvrdili su posvećenost nastavku pregovora o efikasnim merama oko sporazuma o opštem i potpunom razoružanju pod strogom i efektivnom međunarodnom kontrolom. Istaknuto je da je, više od 50 godina po stupanju na snagu, Sporazum dao vitalan doprinos čovečanstvu, pružanjem međunarodnog okvira neophodnog za zaustavljanje širenja nuklearne opasnosti.

Nuklearne sile istakle su važnost Moratorijuma na nuklearne testove i predanost ciljevima zona slobodnih od nuklearnog oružja, uključujući zonu u jugoistočnoj Aziji, kao i bliskoistočnu zonu. Opasnosti od nuklearnog naoružanja iz dana u dan su sve veće, pogotovo kada je reč o novim razornim tehnologijama. Godinama se vuku i pitanja nuklearnog dosijea Irana i raketnog programa Severne Koreje, ali i razorna opasnost od tehnologije hipersoničkih i nuklearnih projektila, kibernetičke tehnologije.

Pružena je puna podrška Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Nuklearna energija, kada je reč o miroljubivoj upotrebi, ima brojne prednosti, pre svega u rešavanju klimatskih promena, pa će se na predstojećoj konferenciji o tome izuzetno mnogo govoriti.

ARGENTINAC PREDSEDNIK?

KANDIDAT za predsednika konferencije je argentinski diplomata Gustavo Zlauvinen, kojem su predstavnici Pet velikih, dali u Parizu punu podršku. U toku su intenzivni razgovori sa mnogim svetskim državnicima kako bi se u NJujorku potpisao konačni dokument i akcioni plan.

Izvor: www.novosti.rs

Ruski Generalštab: U pripravnosti više od 95 odsto kopnenih nuklearnih lansera


Nuklearna trijada Rusije obezbeđuje realizaciju zadataka obuzdavanja potencijalnog protivnika, a u pripravnosti je stalno više od 95 lansirnih sistema kopnenih strateških nuklearnih snaga, izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov.

Tokom brifinga sa vojnim atašeima stranih država, Gerasimov je rekao da raketne snage strateške namene nastavljaju da se naoružavaju sistemima „Jars“ a za borbenu primenu spremaju se sistemi „Avangard“.

„U borbeni sastav pomorskih strateških nuklearnih snaga uskoro će ući još jedna nuklearna krstarica sa balističkim raketama ‘Bulava’ “, naveo je Gerasimov.

Načelnik Generalštaba ruske vojske naveo je i da se nastavlja modernizacija strateških aviona sa raketnim naoružanjem.

„Razvoj strateških nuklearnih snaga odvija se striktno u skladu sa međunarodnim obavezama, određenim Sporazumom START 3“, rekao je Gerasimov.

Prema njegovim rečima, Rusija, u postojećoj situaciji, nastavlja planske aktivnosti u cilju jačanja odbrambene sposobnosti zemlje što isključuje mogućnost da se bezbednosti države nanese šteta.

„Tokom godine Oružane snage su realizovale zadatke u cilju podizanja borbenog potencijala, što je između ostalog obuhvatilo naoružavanje savremenim naoružanjem i vojnom tehnikom, unapređivanje rukovođenja vojskom i oružjem i obučavanje vojnika“, rekao je visoki vojni zvaničnik.


Testiranje „Cirkona“ uspešno se privode kraju

Gerasimov je rekao i da se testiranja brodskog raketnog sistema „Cirkon“ uspešno privode kraju, a u okviru njih je potvrđena mogućnost gađanja hiperzvučnom raketom sa broda ali i nuklearne podmornice dok je pod vodom.

Mornarica je tokom avgusta dobila šest novih brodova, dodao je on.

„Cirkon“ je prva hipersonična krstareća raketa na svetu sposobna za kontinuirani aerodinamični let sa manevrisanjem u gustim slojevima atmosfere. Može podjednako efikasno da pogađa ciljeve na kopnu i na vodi. Dometa je preko 1.000 kilometara, a razvija brzinu od oko devet Maha, što je devet puta brže od brzine zvuka.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211209/ruski-generalstab-u-pripravnosti-vise-od-95-odsto-kopnenih-nuklearnih-lansera-1132319982.html)

Treći svetski rat? Sve zavisi od Moskve i Vašingtona
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 25.12.2021.

Rusija i SAD neće dopustiti da izbije treći svetski rat, jer bi doveo do uništenja čitavog čovečanstva, rekao je Evgenij Murajev.

"Svaki razuman čovek shvata da neće biti trećeg svetskog rata ni sutra ni posle Nove godine", konstatovao je bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine, istakavši da u ovom slučaju nuklearno oružje igra ulogu faktora obuzdavanja. Murajev je siguran da sastanak predsednika SAD i Rusije Džoa Bajdena i Vladimira Putina u junu u Ženevi, kao i odustajanje Vašingtona od uvođenja sankcija protiv "Severnog toka 2" svedoče o navodnom predstojećem dogovoru između te dve zemlje.

Podsetimo, u poslednje vreme Kijev i zapadne zemlje tvrde da Rusija planira "napad" na Ukrajinu. Moskva je te optužbe više puta negirala, ističući da nikome ne preti i da kretanje njene vojske po njenoj teritoriji nikoga ne treba da zabrinjava.

Izvor: www.b92.net

Pet najvećih svetskih sila izdale saopštenje: Protivimo se upotrebi nuklearnih arsenala u ofanzivne svrhe
Srna 03.01.2022.

Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD izdale su zajedničko saopštenje u kojem su potvrdile protivljenje upotrebi nuklearnih arsenala u ofanzivne svrhe.

Svetske sile obećale su da će zajedno raditi na nuklearnom razoružavanju.

"Potvrđujemo stav da se u nuklearnom ratu ne može pobediti i da se on nikada ne sme voditi. S obzirom da nuklearna upotreba ima dalekosežne posledice, takođe potvruđujemo stav da nuklearno oružje – dok god postoji – treba da služi odbrambenim ciljevima, da treba da odvraća od agresije i sprečava rat", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ističe da će potpisnice saopštenja nastaviti da poštuju "bilateralne i multilateralne sporazume o neširenju oružja, razoružavanju i kontroli naoružanja", uz tvrdnju da nijedna od nuklearnih raketa nije usmerena ka bilo kojoj zemlji.

Pet nuklearnih sila nisu jedine zemlje u svetu koje posjeduju atomsko naoružanje. Indija i Pakistan poseduju takvo oružje, a smatra se da i Izrael ima nuklearni arsenal. Severna Koreja takođe je testirala nekoliko nuklearnih naprava. Saopštenje je objavljeno u vreme kada su odnosi između nuklearnih sila na istorijski niskom nivou. Rusija i SAD se već dugo prepiru zbog razmještanja američkih raketa u Evropi, a američki poslanici optužuju Moskvu da planira invaziju na Ukrajinu, što je Kremlj negirao. Pojedini članovi Kongresa SAD čak su pozvali i na nuklearni rat u slučaju navodne ruske invazije na Ukrajinu.

SAD nisu pred razgovore NATO-a i Rusije govorile o uklanjanju svojih nuklearnih raketa iz Evrope, a beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nagovestio je da bi Bjelorusija mogla da ustupi teritoriju za razmještanje ruskih raketa. Osim toga, SAD tvrde da Kina "dramatično povećava zalihe nuklearnog oružja".

Izvor: www.blic.rs

"Velike sile prihvatile predlog Rusije"
Novosti online 03. 01. 2022.

MOSKVA računa na to da će zajednička izjava lidera pet nuklearnih zemalja o poštovanju sporazuma o sprečavanju nuklearnog rata doprineti smanjenju međunarodnih napetosti, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- Računamo na to da će u aktuelnim teškim uslovima međunarodne bezbednosti odobrenje lidera pet nuklearnih sila takve političke izjave doprineti smanjenju nivoa međunarodnih tenzija i obuzdavanju trke u naoružanju, kao i da će doprineti jačanju poverenja i formiranju temelja za buduću kontrolu ofanzivnog i odbrambenog naoružanja i njihovoj međusobnoj vezi, kao i merama za smanjenje rizika - navodi se u saopštenju.

Prema rečima Zaharove, zvanična Moskva pozdravlja zajedničku izjavu pet nuklearnih sila – Kine, Rusije, Velike Britanija, SAD, Francuske, objavljenu 3. januara 2022. godine o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, kao i rešenosti da vode dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju i priznavanju međusobnih interesa.

- Ruska Federacija čvrsto polazi od toga da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, kao i da on nikada ne bi trebalo da bude pokrenut - istakla je diplomata, dodajući da je Moskva dosledno promovisala ideju o potvrđivanju tog principa. S tim u vezi, navela je da je "dokument pripremljen na rusku inicijativu i uz najaktivnije učešće ruskih predstavnika".

Objavljivanje dokumenta trebalo je da se sprovede u vezi sa početkom 10. Konferencije za reviziju Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, kaže Zaharova i dodaje da je u NJujorku trebalo da bude otvorena 4. januara, ali da je odložena zbog pogoršanja epidemiološke situacije u SAD. Ipak, s obzirom na važnost te zajedničke izjave, nuklearne sile su odlučile da ne odlažu njeno objavljivanje, objasnila je portparolka ruskog MIP-a. U saopštenju se dodaje da dokument "petorke" dopunjuje i razvija bilateralne izjave usvojene ranije na najvišem nivou sa SAD u zajedničkoj izjavi predsednika od 16. juna 2021. godine, kao i Kinom u zajedničkoj izjavi od 28. juna 2021. godine povodom 20. godišnjice potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

- U izjavi se odražava ideja koja je za nas važna - o nedopustivosti bilo kakvog rata između nuklearnih država, i nuklearnog i uz upotrebu konvencionalnog naoružanja. U njoj se takođe potvrđuju obaveze koje su ranije prihvatile zemlje "petorke" o tome da neće uperiti nuklearno oružje jedni na druge ili na treće zemlje. U multilateralnom formatu je potvrđen i princip vođenja dijaloga između naših zemalja na osnovu uzajamnog poštovanja i priznavanja interesa i uzajamne zabrinutosti u oblasti bezbednosti - navela je Zaharova.

Izvor: www.novosti.rs

Gutereš pozdravio zajedničku izjavu pet svetskih sila o sprečavanju nuklearnog rata
Tanjug 04.01.2022.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je danas zajedničku izjavu lidera SAD, Rusije, Kine, Britanije i Francuske o sprečavanju nuklearnog rata.

„Generalni sekretar pozdravlja zajedničku izjavu država sa nuklearnim oružjem o sprečavanju nuklearnog rata i izbegavanju trke u naoružanju“, saopštio je portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik, prenosi TASS. On je rekao da Gutereš zahvalan zbog opredeljenja ovih zemalja za bilateralni i multilateralni diplomatski pristup kojim bi se izbegli vojni sukobi, ojačala stabilnost i predvidljivost, povećalo međusobno razumevanje i poverenje i sprečila trka u naoružanju koja nikome ne bi koristila i koja bi ugrozila sve.

„Generalni sekretar koristi priliku da ponovi ono što je više puta rekao: jedini način da se eliminišu svi nuklearni rizici je da se eliminiše svo nuklearno oružje. On ponavlja svoju spremnost da radi sa državama koje imaju nuklearno oružje i svim državama članicama kako bi se taj cilj postigao što pre“, navodi se u saopštenju portparola UN.

Lideri Rusije, Velike Britanije, Kine, SAD i Francuske izdali su danas zajedničko saopštenje o sprečavanju nuklearnog rata i odustajanju od trke za naoružanjem, saopšteno je na sajtu Kremlja.

- Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD razgovaraju o izbegavanju rata između nuklearnih sila i smanjenju strateških rizika, što je naša glavna odgovornost. Saglasni smo da u nuklearnom ratu nema pobednika i da nikada ne sme doći do toga - preneo je TASS.

Izvor: www.blic.rs

Kina upozorava SAD: Ne procenjujte naš nuklearni arsenal na osnovu snimaka


Direktor odeljenja za kontrolu naoružanja pri kineskom Ministarstvu spoljnih poslova Fu Cong pozvao je danas Vašington da ne procenjuje kineski nuklearni arsenal na osnovu satelitskih snimaka.

-Pokušaji da se pomoću satelitskih snimaka otkrije kakav Kina ima nuklearni arsenal su neozbiljni za Sjedinjene Države - rekao je Fu.

Nekoliko američkih medija objavilo je prošle godine da Kina gradi silose za interkontinentalne balističke rakete na najmanje tri lokacije, a "Vašington tajms" tvrdi da je u obaveštajnim izveštajima takav zaključak izveden na osnovu satelitskih snimaka napravljenih 2021.

Prema izveštajima američkih medija, američki zvaničnici kažu da će u tri raketne baze biti raspoređeno i 350 do 400 nuklearnih projektila dugog dometa.

Međutim, kineski list "Ženmin žibao" objavio je, pozivajući se na kineske vojne eksperte, da su američki analitičari greškom procenili da su temelji za vetrogeneratore silosi za interkontinentalne balističke rakete.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/neozbiljno-kina-upozorava-sad-ne-procenjujte-nas-nuklearni-arsenal-na-osnovu-snimaka/z07e838)

Dan posle saopštenja o sprečavanju atomskog rata, Peking najavio modernizaciju arsenala
I. STANOJEVIĆ 04. 01. 2022.

SAMO dan pošto je pet zemalja, stalnih članica Saveta bezbednosti, objavilo apel da se mora i može izbeći nuklearni rat, Peking, iako i sam potpisnik te objave, saopštio je da modernizuje sopstveni nuklearni arsenal.

Istovremeno, Kina je odbacila optužbe Vašingtona da svoje rezerve nuklearnog oružja ubrzano uvećava po obimu. Peking, naime, tvrdi da je i dalje reč o "minimumu, neophodnom za obezbeđivanje nacionalne bezbednosti". Kina ističe da je uvek zastupala "politiku nezapočinjanja sukoba", a to važi i za nuklearno naoružanje koje, kako tvrdi, ne bi upotrebila prva. Tako će biti i ubuduće, naglasio je u utorak Fou Ciong, generalni direktor Odeljenja za kontrolu naoružanja pri Ministarstvu spoljnih poslova Kine. On je odbacio američke tvrdnje da Kina širi svoj nuklearnih arsenal. Vašington je nedavno objavio da Peking planira da do 2030. godine ima čak 1.000 nuklearnih bojevih glava.

Na ogorčenje zbog činjenice da je Peking povukao potez kojim protivureči onome što je parafirao i na šta se obavezao, Fou Ciong, međutim, poručuje da bi Rusija i SAD, kao dve najveće nuklearne sile, trebalo prve da naprave korake ka razoružavanju, jer raspolažu sa 90 odsto nuklearnih bojevih glava na planeti. On je u utorak pozvao Vašington da ne procenjuje kineski nuklearni arsenal na osnovu satelitskih snimaka, jer je to "neozbiljno".

Nekoliko američkih medija objavilo je da Kina gradi silose za interkontinentalne balističke rakete na najmanje tri lokacije, a "Vašington tajms" tvrdi da je u obaveštajnim izveštajima takav zaključak izveden na osnovu satelitskih snimaka i da će u tri raketne baze biti raspoređeno oko 400 nuklearnih projektila dugog dometa. U saopštenju o sprečavanju atomskog rata, na kome je i potpis Pekinga, ističe se da do nuklearnog rata nikada ne sme da dođe i da u njemu ne bi bilo pobednika. Saopštenje su, pored Kine, potpisale još četiri stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija, Velika Britanija, Francuska i SAD, ističući da ostaju posvećene ispunjavanju obaveza iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja.

Poručuju da "nuklearno naoružanje treba da služi isključivo u odbrambene svrhe, sa ciljem odvraćanja i sprečavanja izbijanja rata". Širenje takvog naoružanja moralo bi da bude sprečeno, ističe se u objavi, koja dolazi usred rastućih geopolitičkih tenzija između Moskve i zapadnih sila zbog pozicioniranja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

- Odlučni smo da vodimo konstruktivni dijalog i uvažimo tuđe bezbednosne interese i brige, ali nijedno nuklearno oružje ne sme da cilja na drugo oružje, niti na drugu državu - ističe se u izjavi Pekinga, Moskve, Pariza, Londona i Vašingtona - Cilj nam je da diplomatskim pristupom izbegnu vojni sukobi i ojača međusobno razumevanje i poverenje.

ZA SVET BEZ NUKLEARNOG ORUŽJA

PRIORITET je nastavak pregovora na zaustavljanju trke u nuklearnom naoružanju u ranoj fazi i, istovremeno, nuklearno razoružanje, poručuju ovih pet zemalja u svom dokumentu. One se obavezuju da će nastaviti napore za sprečavanje neovlašćene i nenamenske upotrebe ove vrste naoružanja, jer je krajnji cilj svet bez nuklearnog oružja.

Izvor: www.novosti.rs

Američki mediji: Ruske diplomate "nagovestile" da se rakete mogu pojaviti u blizini američke obale


Ruske diplomate, na pregovorima sa predstavnicima SAD i NATO-a o bezbednosti, „nagovestile“ su mogućnost razmeštanja nuklearnih projektila „bliže američkoj obali“ u slučaju da Zapad ne prihvati zahteve Moskve o bezbednosnim garancijama u Evropi, piše „Njujork tajms“, pozivajući se na zapadne diplomate koje su učestvovale u diskusijama.

Po verziji lista, ruski predstavnici nisu direktno saopštili da postoje takvi planovi. „Njujork tajms“ ne navodi ni na koji način su ti nagoveštaji izražavani niti o kojim državama i teritorijama „u blizini američke obale“ se radi. Ipak, on tvrdi da bi to omogućilo da se skrati vreme doleta raketa do cilja na pet minuta.

Po mišljenju autora članka, ne može se reći koliko su ozbiljni ovi planovi niti da li su oni pokušaj da se zaplaše zapadne države da prihvate ruske zahteve na pregovorima. U isto vreme, kako ističu novinari, ove namere podsećaju na Karipsku krizu sa početka šesdesetih godina prošlog veka.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov ranije je izjavio da ne isključuje mogućnost da bi u slučaju neuspeha pregovora sa Zapadom o bezbednosnim garancijama mogle biti preduzete mere poput razmeštanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220116/americki-mediji-ruske-diplomate-nagovestile-da-se-rakete-mogu-pojaviti-u-blizini-americke-obale-1133373061.html)

Uz „Cirkone“ razmeštanje ruskih vojnih baza u Latinskoj Americi postaje nepotrebno?


Eventualno razmeštanje ruske vojne infrastrukture u Latinskoj Americi, konkretno na Kubi i u Venecueli, moglo da bude nepotrebno zahvaljujući činjenici da Rusija poseduje hiperzvučne rakete „Cirkon“, ocenili su u ruskoj Dumi.

„Uz postojanje savremenih vidova naoružanja, kao što su hiperzvučne rakete, više nema potrebe za razmeštanjem ruskih vojnih baza na Kubi i u Venecueli jer brod naoružan raketama ‘Cirkon’ koji bi se nalazio u jednoj uslovnoj tački na Atlantiku bio bi u potpunosti sposoban da izvrši bilo koji zadatak i da odmah ode – to može da bude brod ili podmornica“, rekao je šef Odbora Dume za odbranu Andrej Kartapalov u emisiji „Solovjov lajv“.

Prema njegovim rečima, baza je nepokretan objekat koji s jedne strane predstavlja pretnju, ali je, s druge strane, i sam ranjiv.

„Zbog toga mislim da nije neophodno razmeštati infrastrukturu, i teško da se ta ideja i razmatra, ali ništa se ne može isključiti“, ocenio je političar.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je nedavno na temu raspoređivanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli da ništa ne može da potvrdi ali ni da isključi.

S druge strane, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je rekao da će Amerika odlučno reagovati ako Rusija bude raspoređivala svoje vojne snage u Latinskoj Americi.

„Cirkon“ je prva hipersonična krstareća raketa na svetu sposobna za kontinuirani aerodinamični let sa manevrisanjem u gustim slojevima atmosfere uz pomoć sopstvenog potiska motora tokom čitave rute. Ona može podjednako efikasno da pogađa ciljeve na kopnu i na vodi. Rakete „Cirkon“ mogu da dostignu brzinu do devet maha (preko 10.000 kilometara na sat), a njihov domet je preko 1.000 kilometara. Planirano je da ovim raketama budu naoružane podmornice i brodovi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220118/uz-cirkone-razmestanje-ruskih-vojnih-baza-u-latinskoj-americi-postaje-nepotrebno-1133418279.html)

Bivši načelnik Generalštaba Rusije: Prototip hipersoničnog oružja je testiran još 2004. godine


Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Jurij Balujevski izjavio je da je u Rusiji prototip hipersoničnog oružja testiran još 2004. godine.

„Skrećem pažnju na 2018. godinu i izjavu Vladimira Putina o tome da Rusija ima oružje koje nemaju drugi i teško da će se ono pojaviti kod naših protivnika. Danas vam mogu reći čak i datum, februar 2004. godine. Na poligonu Pleseck je testiran prototip letećeg bloka koji se danas zove hipersonično oružje“, rekao je on u intervjuu televiziji „RBK“.

Ranije je objavljeno da Pentagon namerava da utiče na rukovodioce najvećih američkih kompanija kako bi ubrzali razvoj hipersoničnog oružja. General američkih kosmičkih snaga Dejvid Tomson smatra da SAD zaostaju za Kinom i Rusijom u programima ove vrste naoružanja.

Krajem prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom sednice u Ministarstvu odbrane Rusije izjavio da pojavom infrastrukture NATO-a u Ukrajini vreme za koje rakete mogu da dolete do ruske prestonice može da se smanji od sedam do deset minuta, a hiperzvučnih raketa do pet minuta. Prema rečima Putina, naoružanje Alijanse u Ukrajini može da bude ozbiljan izazov za Rusiju i da dovede do konfrontacije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220131/bivsi-nacelnik-generalstaba-rusije-prototip-hipersonicnog-oruzja-je-testiran-jos-2004-godine-1133843606.html)

"Ako želite mir, spremite se za nuklearni rat!" - Atomsko oružje nije izašlo iz mode i može li Amerika da parira Rusiji i Kini?
Blic 04.02.2022.

Кao američki potpredsednik u januaru 2017. godine, Džo Bajden je održao govor u kojem je podržao ideju "sveta bez nuklearnog oružja“. Prošle godine je preuzeo dužnost obećavajući da će smanjiti američko oslanjanje na to oružje - možda uz obećanje da Vašington nikada neće prvi upotrebiti nuklearno oružje u sukobu, ili možda tako što će smanjiti, čak i eliminisati, interkontinentalne balističke raketne snage zemlje.

Bajdenova prva godina bila je šamar stvarnosti, piše "Blumberg". Pretnja ruske agresije u istočnoj Evropi podsetila je američke saveznike na ulogu koju bi američko nuklearno oružje moglo da igra u njihovoj odbrani. Zahvaljujući dramatičnom kineskom nuklearnom razvoju, Amerika će se uskoro suočiti sa nuklearnim vršnjakom u Pacifiku. Severna Кoreja nastavlja da širi svoj arsenal. Neki američki saveznici u Evropi i Aziji lobirali su protiv obećanja da se neće prvo koristiti ili smanjenja američkog arsenala.

Bajden možda želi budućnost u kojoj nuklearno oružje postaje irelevantno, ali to jednostavno nije pravac u kojem svet ide, piše "Blumberg". Kako smatra američki list, Vašington se suočava sa novim nuklearnim dobom - erom žestoke, višestrane konkurencije, koja istovremeno podseća na Hladni rat i mnogo je složenija od njega. Tokom Hladnog rata, američke konvencionalne snage su uglavnom bile nadmašene u Evropi i drugim ključnim mestima. Pretnja od nuklearne eskalacije bila je krajnja garancija slobodne bezbednosti sveta, a nuklearna ravnoteža je oblikovala preuzimanje rizika i donošenje odluka na obe strane podele Istok-Zapad.

Ipak, pošto bi upotreba nuklearnog oružja bila tako užasna, nuklearna strategija je uključivala ozbiljne dileme. Кako bi Vašington mogao da uravnoteži potrebu da se izbegne nuklearni rat sa ciljem da ga dobije? Da li bi SAD trebalo da u velikoj meri koriste nuklearno oružje na početku borbe, u nadi da će brzo pobediti, ili bi trebalo da eskaliraju postepeno, u nadi da će ograničiti nastalu štetu? Najosnovnije, kako bi mogle verodostojno da prete upotrebom nuklearnog oružja ako bi ono moglo da slomi civilizaciju?

Nuklearni rat je bio i nezamisliv i previše verovatan, tako da globalna supersila nije imala drugog izbora osim da se pripremi za tu mogućnost što je detaljnije moguće, piše "Blumberg". To se promenilo kada se Hladni rat završio. Pretnja od Armagedona se drastično smanjila. SAD su postale toliko vojno dominantne da im nije bilo potrebno nuklearno oružje. Nakon Hladnog rata došlo je do kontinuiranog smanjenja Pentagonovog nuklearnog arsenala, često kodifikovanog u sporazumima sa Rusijom. Predsednik Barak Obama je 2009. godine pozvao na eventualno ukidanje oružja - koketirao je sa deklaracijom o zabrani prve upotrebe, čak i dok je odobravao skupu modernizaciju postojećih američkih snaga.

Pošto je nuklearna strategija "izašla iz mode", američki politički stratezi i vojni oficiri gravitirali su drugim pitanjima. Strateški nuklearni arsenal bio je toliko zapostavljen da se u američkoj Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2002. uopšte ne pominje. Bajdenov govor u januaru 2017. bio je preostali optimizam ere u kojoj je nuklearno takmičenje velikih sila izgledalo kao anahronizam, piše "Blumberg". Međutim, novo nuklearno doba je već počelo.

Novo nuklearno doba

Ako je nuklearno oružje postalo manje relevantno nakon Hladnog rata, nisu svi dobili dopis. Indija i Pakistan su progurali svoj put u nuklearni klub, a dvobojskim testovima 1998. Severna Кoreja je svoj mali arsenal učinila sve opasnijim. Iran je krenuo ka nuklearnom pragu. I nisu samo manje sile poboljšale svoje sposobnosti.

Pod predsednikom Vladimirom Putinom, Rusija je preokrenula nuklearnu atrofiju iz postsovjetske ere. Кao deo višegodišnjeg programa modernizacije, Putinov režim je drastično unapredio većinu svojih nuklearnih raketnih snaga. Ulagala je u "nestrateško“ nuklearno oružje, poput torpeda i raketa kratkog dometa, i eksperimentisala sa "egzotičnim" opcijama kao što su autonomna podvodna vozila i krstareće rakete na nuklearni pogon. Rusija je takođe proširila niz okolnosti u kojima bi mogla da upotrebi nuklearno oružje, čineći ga važnijim za svoju vojnu strategiju, dok su SAD išle u suprotnom smeru.

Zatim, tu je Peking. Кina je možda nekada posedovala "minimalno sredstvo odvraćanja“ – mali, relativno ranjiv arsenal, dizajniran isključivo da spreči nuklearni napad na samu Кinu – ali to više nije slučaj. Кineski test sistema za frakciono orbitalno bombardovanje (u suštini, sistem za isporuku nuklearnog oružja koji kruži oko Zemlje pre nego što se baci na svoju metu) samo je deo mnogo većeg arsenala. Кina sada gradi sigurniju i sofisticiraniju "nuklearnu trijadu“ — kombinaciju nuklearnih bombardera, kopnenih interkontinentalnih projektila i balističkih projektila lansiranih sa podmornica. Njene ICBM snage se brzo šire. Pentagon predviđa da će Кina imati više od 1.000 isporučivih bojevih glava do 2030. — arsenal dostojan supersile.

Povratak konkurencije velikih sila doneo je sa sobom povratak nuklearnog rivalstva. U međuvremenu, konvencionalna slabost čini nuklearno oružje još važnijim za strategiju SAD. Tokom protekle dve decenije, ruska i kineska izgradnja konvencionalnog oružja dramatično je promenila odnos snaga u istočnoj Evropi i zapadnom Pacifiku. Vašington i njegovi saveznici mogli bi teškom mukom da se bore protiv ruskog napada na Estoniju ili kineskog na Tajvan. Staro pitanje postaje ponovo relevantno: da li bi SAD započele nuklearni rat da izbegnu gubitak konvencionalnog? Verovatnoća da će rat sila biti nuklearni znatno je veća nego što mnogi Amerikanaci shvataju, piše "Blumberg". Ako bi Кina napala Tajvan, verovatno bi koristila svoje konvencionalne projektile da uništi američku vazdušnu i pomorsku imovinu u Pacifiku. U roku od nekoliko dana, SAD bi se mogle suočiti sa izborom između poraženog Tajvana ili upotrebe nuklearnog oružja protiv kineskih luka, aerodroma ili invazionih flota.

Alternativno, ako se američko-kineski rat pretvori u krvavi ćorsokak, američki lideri bi mogli da budu u iskušenju da iskoriste nuklearne pretnje ili udare kako bi naterali Кineze da priznaju poraz. Da li ovo zvuči ludo, pita se američki portal? Vašington je više puta razmatrao nuklearne napade na Кinu poslednji put kada su dve zemlje imale rat u "ćorsokaku", u Кoreji.

Nuklearne bombe bi takođe mogle da budu opcija u sukobu između Rusije i NATO-a. Moskva može da osvoji teritoriju u istočnoj Evropi, ali verovatno ne može da dobije dug rat protiv NATO-a. Scenario koji zabrinjava američke planere poznat je kao "eskalacija radi deeskalacije“: u suštini, Rusija osvaja nešto teritorije, a zatim preti da će upotrebiti nuklearno oružje, ili možda čak ispali hitac upozorenja, kako bi primorala NATO da sklopi mir pod Putinovim uslovima.

Ove mogućnosti su počele da utiču na američku strategiju pod predsednikom Donaldom Trampom. Ta administracija se zalagala za "ograničene“ nuklearne opcije — sposobnost izvođenja malog broja udara da bi se porazila kineska ili ruska konvencionalna agresija ili da bi se odvratile njihove pretnje nuklearnom eskalacijom. Ulagao je u krstareće rakete lansirane sa podmornica i balističke rakete. "Ako želite mir, pripremite se za nuklearni rat“, napisao je jedan nedavno napušteni zvaničnik Pentagona 2018. godine.

Bajden se sada suočava sa istim problemima, zaključuje "Blumberg". Nuklearno oružje postaje sve važnije, a Amerika nije spremna za novo rivalstvo.

Izvor: www.blic.rs

Na današnji dan pre 62 godine Pariz u alžirskoj pustinji izveo testiranje atomske bombe
Goran Čvorović 13. 02. 2022.

NEKOLIKO novinara, čije je prisustvo određeno lutrijom iz šešira, poređalo se jedan do drugog, strogo prateći instrukcije. Seli su na pod, okrenuli leđa epicentru udaljenom dvadeset kilometara, glavom među kolenima, sklopljenih ruku ispred sebe, sa tamnim naočarima za zaštitu.

Pred detonaciju, kao najava, uz zvuke trube, ispaljeno je najpre pet žutih raketa, a zatim po jedna narandžasta i bela i na kraju crvena. Minut kasnije, strahovit blesak zaparao je nebo i za sobom zakovitlao peščanu prašinu trista metara u krug, pod vrelinom od nekoliko miliona stepeni. Na bistrom nebu pojavila se ogromna bela pečurka, izrastajući iz zlokobne ljubičaste drške.

Tako je izvršena prva francuska nuklearna proba, baš na današnji dan, 13. februara 1960. godine, u pustinjama tad još uvek francuskog Alžira, usred Alžirskog rata. Svemu su prisustvovala i dvojica radijskih novinara koja su ushićeno prenosila impresije. Ova svetska premijera direktnog prenosa eksplozije nuklearne bombe hitno je, zatim, prebačena avionom u Pariz i tokom dana emitovana u programu.

General De Gol je na ovaj način želeo da pokaže snagu Francuske u svetu, a na projektu A-bombe radio je tajno odmah od završetka Drugog svetskog rata, da naslednike Gala više nikada ne bi zadesile ponižavajuće situacije kao prilikom izbijanja dva velika svetska rata. Zvanični naziv ove probe bio je "Plavi jerboa", po pustinjskom skočimišu koji tuda tumara. Plava boja dodata je kao simbol Francuske u svetu.

I pored velikog protivljenja lokalnog stanovništva, prva francuska nuklearna proba izvršena je tačno u 7.04 ujutro, u svitanje, dok je po novinarskoj reportaži nebo rudelo nad pustinjom, u vojnom nuklearnom centru u Hamudiji u regionu Regan koji je pripadao tadašnjem francuskom departmanu Sahare, na oko 1.200 kilometara vazdušnom linijom od glavnog grada Alžira. Sve je pripremano u blizini, u podzemnom centru u kome je radilo između šest i sedam hiljada ljudi.

Plutonijumska bomba je bila postavljena na metalni toranj visok 100 metara i razvila je snagu od 70 kilotona. Seizmološki aparati u Strazburu uhvatili su potres u 7 sati i 20 minuta! S vojne tačke gledišta, bio je to potpuni uspeh. Francuska je tako postala četvrta nuklearna sila u svetu, posle SAD, SSSR i Velike Britanije. Ujedno, bila je to najjača prva proba. Američka je imala jačinu 19 kilotona, sovjetska 22, a britanska 25. Eksplozija usred Sahare imala je jačinu tri do četiri puta veću od od one u Hirošimi.

Prisutni novinari su bili veoma izloženi zračenju izazvanom eksplozijom bombe. Ali, loša sudbina zadesila je i stanovnike najbližih naselja udaljenih 70 kilometara. Procenjeno je da su radioaktivne padavine u prvi mah zagadile područje široko oko dvesta kilometara i dugačko oko sto. U regionu su primećene mnogobrojne anomalije i zdravstveni problemi. Uvećao se broj kancerogenih oboljenja, naročito tiroidne žlezde i pluća, a registrovani su i slučajevi leukemije i abnormalnih genitalnih formacija.

Tek je 2014. godine, kada je skinuta oznaka tajnosti s određenih dokumenata, moglo da se sazna da su radioaktivne čestice padale duže nego što je prvobitno bilo predviđeno, punih trinaest dana. Vazdušne struje, koje su se u danu eksplozije kretale s istoka na zapad, širile su ih daleko po Africi, a kasnije i po Evropi.

Dan po detonaciji, nuklearni oblak je stigao do glavnog grada Čada Ndžamene i prestonice Centralnoafričke Republike Bangija. Zatim se kretao ka zapadnoj Africi i četiri dana kasnije došao do prestonice Malija, Bamaka. Dve sedmice kasnije pojavio se na obalama Sicilije i Španije. Susedne zemlje tadašnjem francuskom Alžiru žestoko su se pobunile, a Maroko je opozvao ambasadora iz Pariza.

Francuska je zatim u kratkom roku izvela seriju eksplozija u istom sektoru, sličnog naziva. "Bela jerboa" eksplodirala je 1. aprila 1960. i to baš tokom posete ruskog predsednika Nikite Hruščova Parizu, 27. decembra je usledila "crvena jerboa", a 25. aprila sledeće godine "zelena jerboa". One su, ipak, imale znatno manju snagu, bile su samo "pratnja" glavnoj eksploziji i imale su snagu manju od pet kilotona.

Početkom dvehiljaditih, započeto je sa istragom povodom nedovoljne zaštićenosti civila i vojnih lica, a tek su 2006. neki od najzagađenijih delova zabranjeni za pristup. Francuski sud je 2008. odredio invalidsku penziju bivšem vojniku starom 65 godina zbog bolesti koju je mogla da izazove nuklearna proba kojoj je prisustvovao. Posle toga, vlasti su utvrdile sumu od ukupno 10 miliona evra kao nadoknadu žrtvama.

Francuska je od 1960. do 1996. izvela ukupno 210 nuklearnih proba, ukupne snage od oko 13 megatona, a na njima je radilo oko 150.000 vojnih lica i civila. Uz četiri pomenute, od 1961. do 1966. izvršeno je i 13 podzemnih proba u Ekeru, takođe na jugu Alžira, zatim 46 vazdušni proba od 1966. do 1974. u Polineziji oko ostrva Moruroa i Fangatofa, a potom još 147, na istom mestu, podzemnih, od 1975. do 1996, kada su definitivno obustavljene odlukom tadašnjeg predsednika Žaka Širaka, koji je bio suočen sa sve većim kritikama iz zemlje i sveta zbog šteta koje prirodi i čoveku nanose ove probe.

Posle izlaska Velike Britanije, Francuska je sada jedina nuklearna sila unutar EU. Ta snaga na vojnom polju pomaže joj da održi lidersku poziciju, njenom predsedniku Makronu da predlaže, čak, i formiranje evropske vojske, a ovih dana daje mu, između ostalog, i značajan legitimitet da u ime cele Unije pregovara sa Moskvom i Kijevom, pokušavajući da Evropu, punu nuklearnih bojevih glava, povede u drugom pravcu, ka mirnijoj luci.

ZABRANJENO ZA LETOVE

IZ bezbednosnih razloga, prostor od devedeset hiljada kvadratnih kilometara iznad epicentra eksplozije bio je zabranjen za letove još od oktobra 1959. godine, dok je u trenutku detonacije proširen na milion i po kvradratnih kilometara.

GENERAL GALOA OTAC PROJEKTA
ZA vođenje projekta proizvodnje prve francuske atomske bombe, koji se sprovodio u najvećoj tajnosti, bio je zadužen general Pjer Mari Galoa (1911-2010). Dobio je nadimak oca francuske nuklearne strategije.

Izvor. www.novosti.rs

SAD: "Rusija nam je glavni rival u oblasti oružja za masovno uništenje"


Američka obaveštajna služba pretpostavlja da će Rusija u doglednoj budućnosti ostati glavni konkurent SAD u oblasti oružja za masovno uništenje (OMU).

Ovo piše u izveštaju kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns.

"Procenjujemo da će Rusija ostati glavni i najsposobniji konkurent SAD u oblasti oružja za masovno uništenje u doglednoj budućnosti, imajući u vidu da proširuje i modernizuje potencijal svog nuklearnog naoružanja, kao i potencijal svog strateškog i nestrateškog oružja", pominje se u izveštaju.

Godišnji izveštaj američke obaveštajne službe o proceni pretnji objavljen je u ponedeljak. Sam izveštaj datira od 7. februara i pripremljen je na osnovu informacija dostupnih prema stanju na 21. januar.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=2118287)

Oglasilo se rusko ministarstvo: Ne smemo da dozvolimo da se to desi!
Novosti online 10. 03. 2022.

NUKLEARNI rat je nemoguć, saopštio je Igor Višnjevetski, zamenik direktora odeljenja za kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

On je dodao da mnogi stručnjaci razumeju kakve bi posledice nuklearni rat imao po svet.

- Nuklearni rat ne može da se inscenira, jer bi to dovelo do kraja civilizacije, čovečanstva. Ne možemo ni na koji način da dozvolimo da se to desi - dodao je on. Višnjevetski je istakao da je isporuka nuklearnog naoružanja toliko napredovala, da bi nuklearni rat zahtevao brzu razmenu nuklearnih udara i njih niko ne bi mogao da zaustavi. On je odbacio sugestije da bi "ograničena" upotreba nuklearnog oružja mogla biti moguća.

- Ko bi mogao da "ograniči" takvo naoružanje, posebno ako je u pitanju veštačka inteligencija - rekao je on.

Rusko ministarstvo je odbacilo optužbe da su granatirali područje koje je dovelo do nestanka električne struje u Černobilju.

Izvor: www.novosti.rs

Crne slutnje generalnog sekretara UN: "Sačuvajte sigurnost nuklearnih postrojenja"

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da je nedavim podizanjem nivoa pripravnosti nuklearnih snaga u Rusiji porasla opasnost od nuklearnog konflikta.

Piše: Tanjug
14.03.2022.

To je razvoj događaja koji ledi krv u žilama, ono što je nekada bilo nezamislivo vratilo se u okvire mogućeg, rekao je on, preneo je Rojters. Guterš je najavio da će Ujedinjene nacije izdvojiti dodatnih 40 miliona dolara za povećanje humanitarne pomoći Ukrajini, preneo je BBC. Govoreći u Njujorku, on je rekao da će ta sredstva pomoći da se u zemlju dostave kritične zalihe hrane, vode, lekova i drugih vitalnih zaliha, kao i da će se obezbediti novčana pomoć onima kojima je potrebna.

Generalni sekretar UN je upozorio da dalja eskalacija sukoba u Ukrajini bilo slučajna ili namerna, preti celom čovečanstvu. Gutereš je, takođe, pozvao na trenutni prekid neprijateljstava i ozbiljne pregovore zasnovane na principima Povelje UN i međunarodnog prava.

Izvor: www.blic.rs

Rusija: Aktiviraćemo nuklearno oružje samo u slučaju odbrane suvereniteta zemlje


Postoji nekoliko slučajeva u kojima Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i svi su navedeni u ukazu predsednika – to govori o odlučnosti zemlje da zaštiti svoj suverenitet, ali u teškim situacijama pregovori su najbolji i najispravniji način, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev za Sputnjik.

„Ti slučajevi su naznačeni u dokumentu koji je odobren predsedničkim ukazom i to pokazuje našu odlučnost da štitimo nezavisnost, suverenitet naše zemlje, da nikome ne damo povoda čak ni za najmanju sumnju u to da smo spremni da pružimo dostojan odgovor na bilo kakve napade na našu zemlju, na njenu nezavisnost, na njen kurs“, rekao je Medvedev, govoreći o dokumentu koji se tiče nuklearnog obuzdavanja.

On je istakao da postoji nekoliko slučajeva kada Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje: kada je na Rusiju izveden raketni napad uz upotrebu sredstava za nuklearno uništavanje; prilikom upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije ili njenih saveznika; u slučaju napada na kritičnu infrastrukturu usled čega je paralizovana aktivnost ruskih nuklearnih snaga za obuzdavanje. Četvrti slučaj je kada je izvršen akt agresije protiv Rusije ili njenih saveznika usled čega je ugroženo postojanje zemlje, čak i bez primene nuklearnog oružja, odnosno primenom konvencionalnog naoružanja.

„Govorim o tome jer ste me pitali. Međutim, mi polazimo od toga da su u najtežim situacijama, poput trenutne, na primer, oko Ukrajine – pregovori, diplomatski napori ipak najbolji i najispravniji put. Drugo je što pregovori ne uspevaju uvek, ali je neophodno ići tim putem“, pojasnio je Medvedev.


Uvek postoji opasnost od nuklearnog sukoba

Kako je precizirao, niko ne želi nikakav rat, ali uvek postoji pretnja od nuklearnog sukoba.

„Niko ne želi nikakav rat, pogotovo nuklearni – to je pretnja postojanju ljudske civilizacije. U tom smislu u pravu su analitičari koji kažu, možda donekle cinično, ali bez obzira na to, da je nastanak nuklearnog oružja sprečio ogroman broj sukoba u 20. i 21. veku. To je istina“, istakao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti.

Po njegovim rečima, „stoga je očigledno da pretnja uvek postoji“.

„Kao bivši vrhovni komandant dobro sam svestan njenih razmera, a i svi naši ljudi znaju da su ciljevi nuklearnog oružja zemalja NATO-a objekti na teritoriji naše zemlje, a naše bojeve glave su usmerene na ciljeve koji se nalaze u Evropi i SAD. Ali takav je život. Zato uvek treba misliti na to i voditi odgovornu politiku“, ocenio je Medvedev.

On je podsetio na Kubansku raketnu krizu 1962. godine koji je „otrežnjujuće delovala na sve – na rukovodstvo SAD, NATO-a, Sovjetskog Saveza, Varšavskog pakta“.

„Tada je zaista bio Hladni rat, sada je situacija, po mom mišljenju, na neki način gora nego tada, jer u tom periodu naši protivnici nisu pokušavali s tolikim besom da dovedu situaciju u Sovjetskom Savezu do tačke ključanja“, ocenio je Medvedev.

Konkretno, nisu uvodili sankcije industriji ili poljoprivredi, a pogotovo da uvodi personalne sankcije.

„Nikome nije padalo na um da uvodi sankcije Brežnjevu, Podgornom, Kosiginu. Oni su, naravno, shvatali da je to besmisleno, kao i sada, ali tada im je bar doteklo pameti da to ne čine. Sada su svi u nepovoljnom položaju.

Uveli su sankcije, ali je potrebno razgovarati, makar da bi se sprečile svakakve neželjene posledice, uključujući one strašne kao što su, recimo, sukob Rusije i NATO-a. Izgleda da su svi sankcionisani, svi su na tamo nekom spisku“, zaključio je Medvedev.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220326/rusija-aktiviracemo-nuklearno-oruzje-samo-u-slucaju-odbrane-suvereniteta-zemlje-1135835012.html)

"Pozivamo Vašington da..."


Moskva poziva Vašington da se vrate nepolitizovanom, profesionalnom dijalogu o nuklearnoj bezbednosti, poručio je danas ruski ambasador u SAD.

Na pitanje novinara da prokomentariše komentare američkog podsekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Boni Dženkins, koja tvrdi da Rusija stvara nuklearne rizike u Ukrajini, ruski ambasador Anatolij Antonov je rekao da je reč o "rusofobičnoj retorici", prenosi Tass.

"Ovakve izjave su još jedan pokušaj da se rusofobična retorika prenese na međunarodne platforme. Pozivamo Vašington da se vrati nepolitizovanom, profesionalnom dijalogu u domenu nuklearne bezbednosti“, kazao je ruski ambasador u SAD, navodi Tass.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=30&nav_category=78&nav_id=2130942)

Putin testirao "oružje sudnjeg dana"


U sredu je rusko ministarstvo odbrane objavilo kako su uspešno lansirali interkontinentalnu balističku raketu Sarmat na kosmodromu Pleseck.

Iz ruskog ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

"Zadaci lansiranja su u potpunosti izvršeni. Projektne karakteristike su potvrđene u svim fazama njegovog leta. Trenažne bojeve glave stigle su u zadato područje na poligonu Kura na poluostrvu Kamčatki", objavilo je ministarstvo, prenosi državna agencija RIA. Iz ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

S obzirom na to da je raketa evoluirala godinama, njeno probno lansiranje nije iznenađenje za Zapad, ali se dogodilo u vreme ekstremne geopolitičke napetosti zbog ruske invazije Ukrajine. Razvoj sarmata, započet 2009. godine, time je priveden kraju i, prema najavama, zameniće sadašnji sistem R-36M2 djuk (poznat u krugovima NATO i kao SS-18 satan, op. Cit.).

S obzirom na to da će naslediti oružje tako zvučnog imena, RS-28 nije izbegao jednako zloglasni nadimak – SS-Ks-30 satana 2 ili satanin sin. To je definitivno najmoćnija raketa kojom će Putin sada raspolagati, a i Rusi tvrde da takvih raketa nema na svetu.

RS-28 sarmat je težak 208 tona, dugačak 35,5 metara i prečnik od 3 metra. Može da nosi 10 tona tereta, što znači da može da bude napunjen sa 10 težih nuklearnih bojevih glava ili 15 lakših.

'Oružje sudnjeg dana', kako ga neki na Zapadu nazivaju, navodno ima domet od 18.000 kilometara, a sarmatovi dizajneri tvrde da je sistem neka vrsta ubice raketnog štita jer su njegove rakete u stanju da izbegnu odbrambene radarske sisteme.

"U stanju je da u sekundi izbriše sa lica Zemlje oblast veličine Teksasa ili Francuske", hvalili su se ruski mediji prošle godine, predstavljajući novu raketu.

Ponosni predsednik Vladimir Putin čestitao je svima na uspešnom lansiranju.

"Ovo je veliki, značajan događaj u razvoju sistema naoružanja naše vojske. Sarmatu nema premca na svetu i neće biti još dugo. Ovo zaista jedinstveno oružje će ojačati borbeni potencijal naših oružanih snaga, pouzdano garantovati bezbednost Rusije od spoljnih pretnji i razmisliti o onima koji pokušavaju da ugroze našu zemlju u žaru besne agresivne retorike", rekao je Putin.

On je dodao da je sarmat isključivo ruski proizvod, koji će "pojednostaviti serijsku proizvodnju".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=20&nav_category=78&nav_id=2142935)

Rusija planira do jeseni da rasporedi prvu vojnu jedinicu naoružanu balističkim raketama "Sarmat"


Rusija planira najkasnije do jeseni da rasporedi prvu vojnu jedinicu naoružanu nuklearnim balističkim raketama "Sarmat".

To je danas izjavio generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, Dmitrij Rogozin.

Jedinica će biti bazirana u Uzhuru, u regionu Krasnojarsk, oko 3.000 kilometara istočno od Moskve, citirala je agencija TAS S reči Rogozina.

Rogozin je prethodno na platformi Telegram objavio video, koji pokazuje koliko brže nakon lansiranja interkontinentalna balistička raketa "Sarmat" povećava brzinu u odnosu na svog prethodnika "Vojvodu".

Na snimku se vide izlazak vozila sa projektilima, ispaljivanje raketa i prvih nekoliko sekundi nakon lansiranja stare i nove rakete.

Navodi se da, u poređenju sa "Vojvodom", "Sarmat" može da pogađa mete na praktično neograničenim daljinama.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=23&nav_category=78&nav_id=2144299)

Šef Pentagona: Ukrajinska kriza neće prerasti u nuklearni sukob


Situacija u Ukrajini neće prerasti u nuklearni sukob, izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na tu temu je opasna i beskorisna, poručio je šef Pentagona Lojd Ostin.

„Mislim da će se to neće dogoditi. Svi članovi međunarodne zajednice oko nas čine sve što je potrebno da do toga ne dođe. Ali Ukrajina ima pravo da se štiti i mi ćemo nastaviti to da podržavamo“, rekao je on za „Foks njuz“.

S tim u vezi, Ostin je prokomentarisao upozorenje Lavrova da su rizici nuklearnog rata visoki, rekavši da je „takva retorika opasna“ i „beskorisna“. Kako kaže, „treba izbegavati takve razgovore“.

„Mi smo iznova i iznova govorili da nijedna strana ne može da pobedi u nuklearnom ratu. Stoga mislim da su zveckanje oružjem i slična retorika jednostavno beskorisni“, istakao je američki ministar odbrane.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220427/sef-pentagona-ukrajinska-kriza-nece-prerasti-u-nuklearni-sukob-1136830393.html)

Džonson ne veruje da će Putin da upotrebi nuklearno oružje


Premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je danas da ne očekuje da će ruski predsednik Vladimir Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

Na pitanje novinara da li očekuje da će njegov ruski kolega razmotriti upotrebu taktičkog nuklearnog oružja ako pretrpi više vojnih neuspeha, Džonson je rekao:

"Ne, neću. S obzirom na ogromnu rusku podršku za ono što on radi, s obzirom na očiglednu nesvesnost ruskih medija o tome šta se zaista dešava u Ukrajini, paradoks je da Putin ima daleko više političkog prostora da odstupi, da se povuče", rekao je on.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145385)

Rogozin: Roskosmos će proizvesti 46 „Sarmata“


Roskosmos će proizvesti 46 strateških borbenih kompleksa „Sarmat“, izjavio je generalni direktor korporacije Dmitrij Rozogin.

„Imaćemo 46 strateških borbenih kompleksa 'Sarmat', odnosno, oni će se naći u svim silosima u kojima su sada rakete 'Vojevoda'“, rekao je Rogozin za Jutjub kanal „Solovjov lajv“.

Prema njegovim rečima, tokom ove godine će se izvoditi dodatna letačko-konstruktorska testiranja, a paraleleno će se proizvoditi serijske rakete koje će koristiti Prvi puk u Krasnojarskom kraju, odnosno Užurska divizija.

Direktor Roskosmosa je naglasio da se sredstva za transport novog oružja i sistemi za borbeno upravljanje njime stalno testiraju.

Interkontinentalna balistička raketa „Sarmat“ razvijena je u Državnom raketnom centru „Makejev“, koji je u sastavu Roskosmosa. Prema oceni eksperata, raketa je sposobna da prenese bojevu glavu mase do 10 tona do bilo koje tačke na svetu.

Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da je 20. aprila s kosmodroma Pleseck izvedeno prvo lansiranje interkontinentalne balističke rakete „Sarmat", u okviru državnog programa testiranja.

Vojni resor je objavio da su potvrđene sve očekivane karakteristike rakete tokom svih etapa leta, a da su probni borbeni blokovi stigli u predviđenu oblast poligona Kura na Kamčatki.

Nakon završetka programa ispitivanja raketni kompleks „Sarmat“ će postati deo naoružanja Strateških raketnih snaga Rusije.

U Užurskoj raketnoj jedinici u Krasnojarskom kraju već je u toku priprema glavnog raketnog puka koji će upravljati novim raketnim kompleksom. Napredni kompleks „Sarmat“ zameniće rakete „Vojevoda“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220427/rogozin-roskosmos-ce-proizvesti-46-sarmata-1136837928.html)

Navodno objavljeno na televiziji Россия 1. Prevod nije potreban:

[attachment=1]

Jermakov: Rizike nuklearnog rata treba svesti na minimum


Rizici nuklearnog rata trebali bi biti svedeni na minimum, rekao je zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Vladimir Jermakov.

Dodao je da svaki oružani sukob između nuklearnih sila treba sprečiti. Jermakov je dodao da se sve nuklearne sile moraju držati logike navedene u službenim dokumentima usmerenim na sprečavanje nuklearnog rata.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=30&nav_category=78&nav_id=2147533)

Sarmat će ostati u upotrebi narednih 50 godina


Nova ruska interkontinentalna balistička raketa "Sarmat" može da leti preko Severnog i Južnog pola, kao i da menja pravac kretanja.

Osobine ove rakete opisao je komandant Strateških raketnih snaga Sergej Karakajev za TV kanal Zvezda.

On je dodao da se mogućnost promene pravca leta ostvaruje zbog odnosa snage i težine novog raketnog sistema.

"Umesto naše "ozloglašene" putanje preko Severnog pola, ako je potrebno, moguće je gađati i preko Južnog, koji danas, u principu, nije zaštićen. A postoje i mogućnosti za druge putanje - sa stanovišta mogućnost lansiranja u svemir", rekao je Karakajev.

On je takođe sugerisao da je malo verovatno da će sredstva za presretanje ovog oružja biti stvorena u bliskoj budućnosti.

"Ti kvaliteti – energetske mogućnosti novog raketnog sistema, uzimajući u obzir postojeću borbenu opremu i kompleks sredstava za prevazilaženje, danas govore da za raketni sistem Sarmat nema protivraketne odbrane, i verovatno neće postojati u narednim decenijama", dodao je komandant Strateških raketnih snaga.

Karakajev je objasnio da je jedan od elemenata prevazilaženja raketne odbrane veliko ubrzavanje rakete nakon lansiranja. Prema njegovim rečima, "Sarmat" ubrzava skoro jednako brzo kao lake čvrste rakete, uprkos tome što je u pitanju veća raketa, koja sporije povećava brzinu.

Pored toga, rekao je komandant Raketnih strateških snaga, očekuje se da će Sarmat ostati u upotrebi 50 godina, jer karakteristike rakete i njena pouzdanost to dozvoljavaju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=2158524)

Jermakov: "Rusija nadmašila Ameriku u razvoju hipersoničnog oružja"


Rusija je znatno nadmašila SAD u razvoju hipersoničnog oružja, rekao je direktor Odeljenja za neširenje i kontrolu oružja ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Što se tiče reakcije na ovakav razvoj događaja, u konkretnom slučaju, prema tvrdnjama SAD, one već dugi niz godina pokušavaju da ''sustignu'' Rusiju, koja je pokazala značajan napredak u razvoju hipersoničnih sistema", rekao je Vladimir Jermakov za TAS S.

Prema njegovim rečima, to je bio nezaobilazan potez u ruskoj situaciji da se obezbedi garantovano prevazilaženje američkog globalnog sistema protivraketne odbrane, kao i pouzdano osigura održavanje strateške stabilnosti.

"Očigledno, za Vašington je ovo pokušaj da se obnovi primetno poljuljana reputacija napredne vojne sile sa najsavremenijim naoružanjem, međutim, vredi napomenuti da uprkos ogromnim finansijskim resursima, nijedan punopravni hipersonični sistem u Sjedinjenim Američkim Državama još nije pušten u upotrebu", naglasio je Jermakov.

Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

On je naveo da je malo verovatno da će se Rusija i SAD vratiti dijalogu o strateškoj stabilnosti koji su zamrzle SAD dok se ne završi ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini.

"U sadašnjoj situaciji, kada su zapadne zemlje, sa svojim inherentnim cinizmom, izabrale strategiju vođenja posredničkog rata sa Rusijom, a mi moramo čvrsto da branimo naše fundamentalne interese koje ugražava Kjev, koji je dugo bio pod spoljnom kontrolom Zapadnog bloka, nema smisla spekulisati o izgledima za strateški dijalog sa SAD.

Možda bi bilo izvodljivo da se vratimo na ovu temu nakon što se specijalna vojna operacija završi i suštinski zadaci koje je postavio Putin budu ispunjeni, rekao je Jermakov.

Rusija namerava da u bliskoj budućnosti pokrene pitanje vojno-bioloških aktivnosti SAD u Ukrajini na otvorenim sastancima u Savetu bezbednosti UN, dodao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162322)

Rusija i Amerika imaju dogovor; Sledi preispitivanje


Moskva i Vašington nastavljaju da razmatraju obnavljanje uzajamnoog nadzora praćenja sprovođenja Sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, prenosi TASS.

Po tom Sporazumu o merama za smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja koji je potpisan 2010. godine SAD i Rusija ograničene su na razmeštanje ne više od 1.550 nuklearnih bojevih glava.

Direktor Odeljenja za kontrolu naoružanja ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Vladimir Jermakov, saopštio je da su inspekcijske aktivnosti u okviru START-a obustavljene sporazumom dveju strana zbog karantinskih ograničenja izazvanih pandemijom.

"Pitanje nastavka inspekcija se i dalje razmatra putem bilateralne konsultativne komisije o sporazumu. Zbog poverljive prirode njenih aktivnosti, strane ne otkrivaju detalje razgovora", rekao je on.

Rusija i SAD su u februaru 2021. godine postigle dogovor o produženju sporazuma na još pet godina.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162314)

"Rusija nema nameru upotrebi taktično nuklearno oružje u Ukrajini"


Ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin u intervjuu "Bi-Bi-Siju" rekao je da Rusija nema nameru da upotrebi taktično nuklearno oružje u Ukrajini.

Andrej Kelin je rekao da se prema ruskim vojnim pravilima takvo oružje ne koristi u sukobima poput ovog.

"Taktično nuklearno oružje u skladu sa ruskom vojnom doktrinom ne koristi se u takvim konfliktima. Mi imamo striktni spisak uslova upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Uglavnom, radi se o situacijama kada je pod znakom pitanje postojanje države", rekao je diplomata.

Rusija ima veoma stroge odredbe za njihovu upotrebu, rekao je on, uglavnom kada je ugrožena egzistencija države.

"To nema nikakve veze sa trenutnom operacijom", rekao je on.


2.000 komada taktičkog nuklearnog oružja

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin stavio svoje nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti krajem februara, ubrzo posle početka invazije u Ukrajini, mnogi su to videli kao upozorenje, navodi BBC.

Putin je rekao da je pribegao tom potezu zbog razvoja agresije Zapada i NATO-a. Medjutim, britanski ministar odbrane Ben Volas ocenio je da se radi o pokušaju da se skrene pažnja sa stvari koje ne idu kako treba u Ukrajini, navodeći da je samo nekoliko dana od početka invazije Rusija počela da kasni u odnosu na svoje planove, i da pretnjom tog oružja pokušava da "podseti svet" da ima sredstvo za odvraćanje.

Taktičko nuklearno oružje može da se koristi na relativno kratkim relacijama za razliku od "strateškog" nuklearnog oružja koje može biti lansirano na mnogo većim daljinama i da izazove strahovanje od opšte nuklearnog rata.

Taj izraz, ipak, uključuje mnogo vrsta oružja, uključujući manje bombe i rakete koje se koriste na bojnom polju. Veruje se da Rusija ima oko 2.000 komada taktičkog nuklearnog oružja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162572)

Rusi prete teškim naoružanjem: Četiri "Satane" i ništa neće ostati od Amerike


Ruski državni mediji mogli su da čuju novu zastrašujuću nuklearnu pretnju Zapadu, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.

U njoj se ističe da su Putinu potrebne četiri Satanine nuklearne rakete da bi zbrisao čitave SAD sa lica zemlje.

Zapretio je na televiziji Rusija 1 Aleksej Žuraljev, član Putinovog parlamenta, koji je rekao da su dve rakete Sarmat 2, kolokvijalno nazvane Satana 2, potrebne za uništavanje istočne obale Sjedinjenih Država, a četiri za uništavanje čitave Amerika.

Žuraljev je odgovarao na izveštaj CBS-a krajem aprila u kojem su lideri razgovarali o tome kako bi izgledao nuklearni napad na Njujork. Predstavnik Putina im je rekao da su se pogrešili i potom zlokobno zapretili.

"Ja ću vam kompetentno reći da su potrebne dve rakete Sarmat i dve rakete Zapadna obala da bi se uništila cela istočna obala Sjedinjenih Država. Četiri projektila i ništa neće ostati. Atomska pečurka će se videti iz Meksika", rekao je on.

Žuravljov je tada zapretio da će uništiti dva miliona Ukrajinaca, opisujući ih kao „neizlečive naciste”.

Ovo je samo poslednja u nizu pretnji iz medija.

Među najnovijim je ona Olge Skabajeve, koja je na istoj televiziji Rusija 1, koja kaže da je operacija Kremlja u Ukrajini završena i da je počeo Treći svetski rat.

"Možda je došlo vreme da se prizna da je ruska specijalna operacija u Ukrajini završena. U smislu da je počeo pravi rat. Štaviše, to je Treći svetski rat. Prinuđeni smo da demilitarizujemo ne samo Ukrajinu, već i NATO u celini", rekla je.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2164168)

Nemci žele američko nuklearno oružje u svojoj zemlji


Većina Nemaca želi da američko nuklearno oružje ostane u njihovoj zemlji, pokazala je anketa političkog magazina Panorama, nemačkog javnog servisa ARD.

Prema anketi koju je sprovela nemačka kompanija Infratest dimap, 40 odsto ispitanih se izjasnilo da američko nuklearno oružje treba da ostane u Nemačkoj, 12 odsto ocenjuje da bi nuklearne bombe trebalo modernizovati i povećati njihov broj, a samo 39 odsto i dalje želi da se one uklone iz Nemačke, prenosi Dojče Vele.

Rezultati ankete jasno pokazuju da se od rata u Ukrajini drastično promenio i odnos Nemaca prema nuklearnom oružju.

Prema studiji Minhenske bezbednosne konferencije, pre samo godinu dana samo 14 odsto ispitanih je bilo za to da nuklearno oružje ostane Nemačkoj, a 57 odsto je želelo da SAD povuče nuklearne bombe.

Po aranžmanu koji je postignut unutar NATO-a, u Nemačkoj se nalazi oko 20 američkih nuklearnih bombi koje su uskladištene u vazduhoplovnoj bazi Bihel u pokrajini Rajna-Palatinat, a u slučaju da se donose odluka da se te bombe upotrebe, nosili bi ih nemački borbeni avioni, navodi Dojče Vele.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=2166387)

Peskov: Potrebni razgovori sa SAD o nuklearnom oruzju


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija zainteresovana za razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom oružju, ali i dodao da su male mogućnosti da će pregovori biti održani u ovom trenutku.

"Zainteresovani smo i verujemo da će se nastaviti pregovori i diskusije o ovoj temi, s obzirom na tektonske promene koje vidimo.....ovakvi razgovori su potrebni celom svetu", rekao je novinarima Peskov, prenosi agencija Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)

Oko 2.000 nuklearnih bojevih glava je u stanju visoke pripravnosti


Očekuje se da nuklearni arsenal širom sveta raste narednih godina, prvi put nakon Hladnog rata. Takođe, raste i rizik od korišćenja takvog oružja.

Čak je taj rizik najveći u istoriji, navodi stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

"Ruska invazija na Ukrajinu i zapadna podrška Kijevu povećala je tenzije između devet nuklearnih sila", naveo je SIPRI, prenosi Rojters.

Iako je broj nuklearnog oružja blago opao između januara 2021. i januara 2022. godine, SIPRI navodi da, ukoliko ne dodje do momentalne akcije kod nuklearnih sila, uskoro bi moglo da dođe do unapredjivanja bojevih glava.

"Sve nukelarne sile pojačavaju, unapređuju njihov arsenal i većina zaoštrava nuklearnu retoriku i ulogu koju nuklearna oružja imaju u njihovim vojnim strategijama. Ovo je veoma zabrinjavajući trend", kazao je direktor SIPRI Vilfred Van.

Iz švedskog instituta navode da je broj nuklearnih bojevih glava pao na 12.705 u januaru 2022. godine, u odnosu na 13.080 u januaru 2021. godine. Oko 3.732 nuklearnih bojevih glava spremno je za upotrebu na projektilima i avionima, a oko 2.000, od čega gotovo sve pripadaju Rusiji ili SAD, u stanju su visoke pripravnosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170240)

Nekontrolisana trka – Kina sve jača


Da li je razoružavanje prošlost?


SIPRI se plaši trke u nuklearnom naoružanju širom sveta. Posebno Kina teži ka povećanju svog nuklearnog arsenala. Aktivisti antinuklearnog pokreta su sve usamljeniji.

Svakog utorka Ridiger Lansel seda u svoj auto vozi se do vazdušne baze Bundesvera u Bihelu. A tamo 83-godišnji mirovni aktivista sedi na kamperskoj stolici ispred kapije - i stražari. Njegov cilj: je "da se otarasimo oružja u Bihelu i da se ono rashoduje, kaže on u telefonskom razgovoru DW.

U bazi u Bihelu je lagerovano oko 20 atomskih bombi. Predviđeno je da u slučaju da se donese odluka da se to oružje upotrebi - te Američke hidrogenske bombe B61 bi do cilja nosili i bacili nemački vojni piloti. Lansel protestuje protiv ovog takozvanog "nuklearnog učešća" Nemačke.


Većina Nemaca želi da zadrži atomske bombe

Pre samo šest meseci činilo se da mirovni aktivisti poput Lansela imaju podršku većine građana u zemlji. "Nemačka bez nuklearnog oružja" bio je cilj i stranaka u vladajućoj semafor-koaliciji. Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i nuklearnih pretnji iz Kremlja, čini se da je to stvar prošlosti.

To da Nemci uče da vole bombe, oseća i Lansel: "Uvek pored svoje stavim još jednu stolicu kako bi se ljudi osećali pozvanim na razgovor. Ali do sada niko nije došao i rekao: U pravu si".


Novo oružje za nuklearni arsenal

Od 2023. atomske bombe u Bihelu treba da budu zamenjene novim modelom B61-12, a to moderno oružje može da bude usmereno na metu, a i njegova eksplozivna snaga može da se menlja i podešava. Kritičari strahuju da bi ovo moglo da snizi prag inhibicije za stvarnu upotrebu te bombe.

Sjedinjene Države troše oko 10 milijardi američkih dolara na modernizaciju svojih atomskih bombi. Nemačka, pak, ulaže milijarde evra u odgovarajuće avione nosače F-35.

Posle decenija nuklearnog razoružanja, sve nuklearne sile trenutno troše mnogo novca na nove nuklearne glave i sa njima povezane sisteme kao što su rakete, brodovi, podmornice ili avioni.

"Svi su oni veoma zauzeti modernizacijom svog arsenala", primećuje Hans Kristensen, ekspert instituta za istraživanje mira SIPRI.

"Zemlje ponovo pridaju više značaja nuklearnom oružju.


Kina hoće u prvu nuklearnu ligu

Tu se posebno ističe jedna zemlja: "Niko tako brzo ne povećava broj nuklearnog oružja kao Kina", kaže Kristensen u razgovoru za DW.

"Ne znamo zašto je to tako, jer Kina o tome ne želi da razgovara. Ne komentariše izgradnju silosa koji su verovatno namenjeni balističkim projektilima".

U protekle dve godine Kristensen je na satelitskim snimcima identifikovao oko 300 takvih novoizgrađenih silosa u kineskim pustinjama.

"Možda se Kina plaši da njen sadašnji arsenal neće preživeti nuklearni udar SAD", kaže Kristensen.

"Možda je to i reakcija na činjenicu da će protivraketna odbrana biti bolja u budućnosti i da Kina želi da može da pobedi takve sisteme sa više bojevih glava. U svakom slučaju, jedno je sigurno: predsednik Si Đinping želi vojsku "svetske klase" – i ona takođe treba da bude opremljena nuklearnim oružjem.


Da li počičnje nekontrolisana trka u naoružanju?

Zato bi bilo važno da se Kina međunarodnim ugovorima obaveže na maksimalan broj nuklearnog oružja, kaže Kristensen. "Međutim, Kinezi do sada nisu pokazali interesovanje. Odbijaju sve predloge".

SAD i Rusija uskoro više neće morati da se drže gornje granice. Jer 2026. ističe sporazum "Novi početak" (New Start) - pritom je Start na engleskom skraćenica za "Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja".

"Novi početak" je jedini preostali element nekada sveobuhvatnog sistema ugovora o kontroli naoružanja. Ograničava broj strateškog nuklearnog oružja kao što su rakete dugog dometa. "S obzirom na ruski rat u Ukrajini i razvoj Republikanske partije u SAD, malo je verovatno da će ovaj sporazum imati naslednika", ocenjuje Kristensen.

Time bi započelo novo nuklearno takmičenje između Kine, Rusije i SAD. Ali to se takođe odnosi i na veoma dinamične nove nuklearne države kao što su Indija, Pakistan i Severna Koreja", strahuje ekspert SIPRI Kristensen. Opasnost od nuklearnog rata je stoga znatno veća nego pre jedne decenije. "Živimo u novoj eri nuklearnih rizika".


Mutanti u Bajkalskom jezeru

Ovi rizici se trenutno posebno živo opisuju na ruskoj državnoj televiziji. "Ako sve bude po starom, preživeć samo neki mutanti u Bajkalskom jezeru", rekao je pre nekoliko dana TV voditelj i Putinov govornik Vladimir Solovjov. "Ostatak sveta će nestati u nuklearnom udaru".

Izgleda da Rusija želi da održi strah od svog ogromnog nuklearnog arsenala i tako spreči zemlje NATO da direktno intervenišu u ratu za odbranu Ukrajine. Ta logika osigurava da i druge zemlje, poput Irana, takođe teže razvoju nuklearnog oružju kako ih drugi ne bi smeli napasti.

Svet bez nuklearnog oružja je stoga verovatno još dalje nego što je bio…

To je jasno i nemačkom mirovnom aktivisti Lanselu. "Da, to je bitka protiv vetrenjača", kaže on. Međutim, kao hrišćanin, on mora da se zalaže za nenasilje. "Ne znam za drugo oružje osim za molitvu". Zato Lansel želi da nastavi da sedi ispred kapije u Bihelu i protestuje protiv nuklearnog oružja - tiho i verovatno sam.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170267)

Sve veće tenzije između nuklearnih sila: "Ovakvu situaciju nismo imali od Hladnog rata"


Povratak ruske nuklearne pretnje i tenzije između velikih sila stvorili su osnovu za rast nuklearnog naoružanja u narednoj deceniji nakon 35 godina smanjenja.

To se navodi u izveštaju Stokholmskog referentnog centra.

Devet nuklearnih sila – Britanija, Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Sjedinjene Države i Rusija – imale su 12.705 nuklearnih bojevih glava početkom 2022. godine, ili 375 manje nego početkom 2021, prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

Broj je smanjen sa 70.000 bojevih glava 1986. pošto su Sjedinjene Države i Rusija postepeno smanjivale svoje arsenale izgrađene tokom Hladnog rata. Međutim, čini se da se ovaj period razoružanja bliži kraju i pretnja nuklearne eskalacije je sada na najvišem nivou u periodu posle Hladnog rata, predviđa SIPRI.

"Uskoro ćemo dostići tačku u kojoj će broj nuklearnog oružja početi da raste, po prvi put od kraja Hladnog rata", rekao je za AFP Met Korda, jedan od autora studije.

"Dakle, idemo na neku vrstu opasnog terena. Nakon minimalnog smanjenja prošle godine, nuklearni arsenali bi trebalo da rastu u narednoj deceniji", kaže SIPRI.

Tokom rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pominjao upotrebu nuklearnog oružja.

U međuvremenu, nekoliko zemalja, uključujući Kinu i Britaniju, zvanično ili nezvanično modernizuju ili povećavaju svoje arsenale, saopštio je institut.

"Biće veoma teško krenuti ka razoružanju u narednim godinama zbog ovog rata i načina na koji Putin govori o nuklearnom oružju", kaže Korda.

Takve zabrinjavajuće izjave podstiču "druge nuklearno naoružane snage da preispitaju sopstvene nuklearne strategije", rekao je on.


U nuklearnom ratu nema pobednika

Uprkos činjenici da je zabrana nuklearnog naoružanja stupila na snagu početkom 2021. godine i petogodišnjem produženju američko-ruskog sporazuma "Novi START", situacija se već neko vreme pogoršava, navodi SIPRI. Između ostalog, zabrinjava iranski nuklearni program, ali i razvoj sve naprednijih hipersoničnih projektila.

Pad ukupnog broja naoružanja rezultat je smanjenja "starih bojevih glava" SAD i Rusije, navodi SIPRI, ali je broj operativnog naoružanja i dalje "relativno stabilan". Samo Moskva i Vašington poseduju 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala.

Rusija je i dalje najveća nuklearna sila sa 5.977 bojevihglava početkom 2022, što je 280 manje u odnosu na godinu dana ranije, a te bojeve glave su ili raspoređene ili na zalihama ili ih treba uništiti, saopštio je institut.

Veruje se da više od 1.600 ruskih bojevih glava može odmah da bude operativno, navodi SIPRI.

Sjedinjene Države imaju 5.428 bojevih glava, 120 manje nego prošle godine, ali SAD imaju više vojnika od Rusije.

Ukupno, na trećem mestu je Kina sa 350, zatim Francuska sa 290, Britanija sa 225, Pakistan sa 165 i Indija sa 160 i na kraju Izrael sa 90 bojevih glava. Izrael je jedina od devet zemalja koja zvanično ne priznaje posedovanje nuklearnog oružja.

Što se tiče Severne Koreje, SIPRI po prvi put navodi da komunistički režim Kim Džong-una sada ima 20 nuklearnih bojevih glava. Veruje se da Pjongjang ima dovoljno materijala da ih proizvede oko 50.

Početkom 2022. godine, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje su takođe nuklearne sile – Britanija, Kina, Francuska, Rusija i Sjedinjene Države – izdale su saopštenje u kojem se kaže da "u nuklearnom ratu nema pobednika i da takav rat nikada ne bi trebalo desiti se."

Međutim, ističe SIPRI, ovih pet zemalja "nastavljaju da proširuju ili modernizuju svoje nuklearne arsenale i čini se da značaj nuklearnog oružja u njihovim vojnim strategijama nastavlja da raste".

"Kina značajno povećava svoj nuklearni vojni arsenal, a prema satelitskim snimcima to uključuje izgradnju više od 300 novih raketnih silosa", navodi Institut. Pentagon procenjuje da bi Kina mogla da ima 700 bojevih glava 2027. godine.

Ujedinjeno Kraljevstvo je prošle godine objavilo da će povećati zalihe svih nuklearnih bojevih glava i da više neće javno objavljivati količinu o kojoj je reč.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170469)

Medvedev: SAD bi trebalo da mole za pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja


Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je u ponedeljak da su SAD te koje bi trebalo da mole Moskvu za smanjenje nuklearnog naoružanja.

Rusija i SAD, daleko najveće svetske nuklearne sile, pregovarale su o nizu velikih sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja otkad je Ronald Regan prvi put došao na vlast 1981. godine.

Ali, ruska invazija na Ukrajinu je prouzrokovala najozbiljniju krizu u odnosima između Rusije i Zapada od Kubanske krize 1962. godine, kada su mnogi strahovali da je svet na ivici nuklearnog rata.

Medvedev, dok je bio predsednik od 2008. do 2012. godine, potpisao je Novi START (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja) 2010. godine sa Barakom Obamom u Pragu, a sporazum je zatim bio produžen u februaru 2021. godine na još pet godina, odnosno do 2026.

„Sada je sve mrtva zona. Trenutno nemamo nikakvih odnosa sa SAD. Na nuli su“, rekao je Medvedev na Telegramu, raspravljajući o novom sporazumu o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.

Još nema potrebe sa njima pregovarati o nuklearnom razoružanju. To je loše za Rusiju, rekao je Medvedev, koji trenutno služi kao potpredsednik Ruskog saveta bezbednosti.

„Nek se vrate trčeći ili dopužu natrag i zatraže to“, rekao je o pregovorima.

Rusija i SAD kontrolišu oko 90 posto nuklearnih glava u svetu, dok svaka zemlja poseduje oko 4.000 nuklearnih glava u svojim vojnim zalihama, prema podacima Saveza američkih naučnika.

Medvedev, koji je kao predsednik nastojao da se predstavi kao reformator koji želi bolje odnose sa Zapadom, predložio je da Moskva bude žešća prema SAD.


izvor (https://okvir.net/svet/medvedev-sad-bi-trebalo-da-mole-za-pregovore-o-smanjenju-nuklearnog-naoruzanja/)

"Eliminišimo to oružje pre nego što ono eliminiše nas"


Generalni sekretar UN pozvao je na nuklearno razoružanje na početku trodnevne konferencije u Beču.

Na toj konferenciji učestvuje oko 80 zemalja koje su potpisale međunarodni sporazum o zabrani nuklearnog oružja.

"Eliminišimo to oružje pre nego što ono eliminiša nas", rekao je Gutereš na konferenciji putem videoveze.

Trenutni globalni nuklearni arsenal, koji broji oko 13.000 bojevih nuklearnih glava, recept je za moguće uništenje planeta, s obzirom na svet sukoba i nepoverenja, rekao je najviši zvaničnik UN.

Predsednik Međunarodnog odbora Crvenog krsta Peter Maurer opisao je Sporazum o zabrani nuklearnog oružja (TPNW) kao prekretnicu.

Sporazum koji je stupio na snagu 2021. obvezuje zemlje da se ne upuštaju u bilo kakve aktivnosti povezane s nuklearnim oružjem i poziva da se uzmu u obzir humanitarne posledice.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg naglasio je hitnost potpunog nuklearnog razoružanja.

Austrija je bila, inače, jedan od inicijatora sporazuma.

TPNW je do sada potpisalo 86 zemalja, a ratifikovalo 65. Cilj mu je da se proširi Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) koji je stupio na snagu 1970. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2174014)

Prioritet Rusije je sprečavanje direktnog sukoba nuklearnih država


Bezuslovni prioritet Rusije, s obzirom na rizike od eskalacije ukrajinske krize i ukupne nepredvidivosti situacije u svetu, jeste sprečavanje direktnog sukoba nuklearnih država, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

Prema njegovim rečima, sada postoji velika potreba da se osigura strateška stabilnost, da se održi režim neširenja oružja za masovno uništenje i da se poboljša situacija u sferi kontrole naoružanja.

Diplomata je upozorio na to da se u doglednoj budućnosti ne može isključiti mogućnost produbljivanja kriza u onim delovima sveta u kojima SAD žele da ostvare svoju dominaciju.

„Pre svega, uočavamo rast konfliktnog potencijala u Azijsko-pacifičkom regionu“, rekao je Rjabkov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220622/prioritet-rusije-je-sprecavanje-direktnog-sukoba-nuklearnih-drzava-1138920201.html)

Putin: Rusija je spremna


Putin je izjavio danas da je Rusija spremna da vodi dijalog o strateškoj stabilnosti i očuvanju načina neširenja oružja za masovno uništenje.

"Rusija je otvorena za dijalog o obezbeđivanju strateške stabilnosti, očuvanju načina neširenja oružja za masovno uništenje i poboljšanje situacije u sferi kontrole naoružanja", rekao je ruski predsednik učesnicima desetog Peterburškog međunarodnog pravnog foruma, prenosi agencija Tas.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=2178278)

Moskva upozorava: Amerika opasno balansira na ivici nuklearnog sukoba


Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici opasno balansiraju na ivici direktnog oružanog sukoba sa Rusijom, navodi se u saopštenju portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

„Nakon što su isprovocirali zaoštravanje ukrajinske krize i pokrenuli žestoku hibridnu konfrontaciju sa Rusijom, Vašington i njegovi saveznici opasno balansiraju na ivici otvorene vojne konfrontacije sa našom zemljom, što znači – direktnog oružanog sukoba nuklearnih sila. Očigledno je da bi takav sukob nosio opasnost od nuklearne eskalacije“, ističe Zaharova.

Takođe je istakla da su apsolutno neprihvatljivi pokušaji da se „u propagandne svrhe izobliči logika obuzdavanja na kojoj se zasnivaju zvanični ruski komentari o nuklearnim pitanjima“ i Rusija predstavi kao zemlja koja preti nuklearnim oružjem.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220712/moskva-upozorava-amerika-opasno-balansira-na-ivici-nuklearnog-sukoba-1139795628.html)

UK: Rizik od nuklearnog rata zbog Rusije i Kine


Zapadne sile i Kina su u opasnosti da uđu u nuklearni rat zbog pogrešne računice, upozorio je u sredu savetnik za nacionalnu bezbednost Velike Britanije.

Govoreći na virtuelnom događaju koji je organizovao Centar za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, Stiven Lavgrov je primetio da su tokom Hladnog rata Zapad i SAD imali koristi od niza pregovora sa Sovjetskim Savezom, što je značilo da su dve strane mogle da razumeju međusobno relativno dobro, čime se smanjuje rizik od direktnog sukoba.

„Ovo nam je obojici dalo veći nivo samopouzdanja da nećemo pogrešno izračunati svoj put u nuklearni rat. Danas nemamo iste temelje sa drugima koji bi nam mogli ugroziti u budućnosti – posebno sa Kinom“, rekao je Lavgrov, dodajući da iz tog razloga Velika Britanija pozdravlja planirane razgovore između američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga.

Međutim, britanski savetnik za nacionalnu bezbednost izrazio je zabrinutost zbog toga što Kina širi i modernizuje svoje nuklearne i konvencionalne arsenale, pošto je Peking pokazao „prezir“ prema sklapanju bilo kakvih sporazuma o kontroli naoružanja.

„Trebalo bi da budemo iskreni – strateška stabilnost je ugrožena“, ponovio je on. „Moramo da počnemo da razmišljamo o novom bezbednosnom poretku. ”

U međuvremenu, Peking je više puta optuživao Veliku Britaniju, zajedno sa SAD i Australijom, za mešanje u njena unutrašnja pitanja, posebno u Hong Kongu. Konkretno, 2019. Dominik Rab, tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije, pozvao je na „potpuno nezavisnu istragu“ o protestima koji su u to vreme potresli Hong Kong.

„Kina svečano zahteva da britanska strana odmah prekine sve akcije koje se mešaju u poslove Hong Konga i mešaju se u unutrašnje stvari Kine“, saopštilo je tada kinesko ministarstvo spoljnih poslova i dodalo da Britanija „podiže nevolje“ u tom gradu.

Govoreći o sukobu u Ukrajini, Lavgrov je takođe primetio da je on postao simptom mnogo šireg globalnog nadmetanja sa ozbiljnim posledicama. Ovaj zastoj, rekao je on, će odlučiti da li će Zapad videti svet u kome „regionalno agresivne sile poput Kine i Rusije mogu da slede planove ‘moć je prava’,” ili svet u kome sve države imaju garancije da će ostati suveren.

Velika Britanija, međutim, nije posmatrač u sukobu u Ukrajini, i isporučila je Kijevu veliku količinu vojne opreme kako bi mu pomogla u borbi protiv ofanzive Moskve. Od kraja juna, vojna podrška iznosila je 2,3 milijarde funti (2,8 milijardi dolara) ove godine.

Rusija je više puta upozoravala Zapad da ne šalje oružje Kijevu, rekavši da to samo produžava sukob, povećava broj žrtava i da će rezultirati dugoročnim posledicama.

Da bi izbegao katastrofu, prema Lavgrouvu, Zapad bi trebalo da ojača mere za izgradnju poverenja da „smanji ili čak eliminiše uzroke nepoverenja, straha, napetosti i neprijateljstva. „Još jedan korak u pravom smeru, tvrdio je on, bio bi obnavljanje odvraćanja i kontrole naoružanja, „uzimajući ekspanzivniji i integrisaniji pristup i jednom i drugom”.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Velike Britanije izdao je upozorenje o potencijalnom nuklearnom sukobu nakon što je korporacija RAND, najvažnija istraživačka grupa Pentagona, u utorak rekla da bi SAD i NATO trebalo da preduzmu korake da izbegnu direktan sukob sa Rusijom oko Ukrajine. RAND je takođe primetio da ako Zapad rasporedi kapacitete za udare dugog dometa u baltičkim državama, Poljskoj i Rumuniji, da bi to moglo da dovede do „verovatne“ upotrebe nuklearnog oružja, s obzirom na to da bi Moskva mogla biti ugrožena takvim razvojem događaja.


izvor (https://okvir.net/svet/rizik-od-nuklearnog-rata-od-kamenog-zida-rusije-i-kine-uk/)

Šef UN upozorava da je svet na korak od „nuklearnog uništenja“


Šef Ujedinjenih nacija upozorio je svet u ponedeljak da je „čovečanstvo samo jedan nesporazum, jedna pogrešna procena daleko od nuklearnog uništenja“.

Generalni sekretar Antonio Gutereš dao je strašno upozorenje na otvaranju dugo odlaganog sastanka na visokom nivou za reviziju značajnog 50-godišnjeg sporazuma koji ima za cilj sprečavanje širenja nuklearnog oružja i konačno postizanje sveta bez nuklearnog oružja. On je posebno naveo rat u Ukrajini i pretnju nuklearnim oružjem za sukobe na Bliskom istoku i u Aziji, dva regiona „koja se približavaju katastrofi“.

Gutereš je rekao mnogim ministrima, zvaničnicima i diplomatama koji su prisustvovali jednomesečnoj konferenciji za reviziju Ugovora o neširenju nuklearnog oružja da se sastanak održava „u kritičnom trenutku za naš kolektivni mir i bezbednost“ i „u vreme nuklearne opasnosti kakva nije viđena od vrhunac hladnog rata.“

Konferencija je „prilika da se izdvoje mere koje će pomoći da se izbegne određena katastrofa i da se čovečanstvo postavi na novi put ka svetu bez nuklearnog oružja“, rekao je generalni sekretar.

Ali Gutereš je upozorio da „geopolitičko oružje dostiže nove vrhunce“, da se skoro 13.000 komada nuklearnog oružja nalazi u arsenalima širom sveta, a zemlje koje traže „lažnu bezbednost“ troše stotine milijardi dolara na „oružje sudnjeg dana“.

„Sve to u vreme kada rizici od širenja rastu, a zaštitne ograde za sprečavanje eskalacije slabe“, rekao je, „i kada krize – sa nuklearnim prizvukom – zagnjure od Bliskog istoka i Korejskog poluostrva do ruske invazije na Ukrajina.”

Gutereš je pozvao učesnike konferencije da preduzmu nekoliko radnji: hitno ojačaju i reafirmišu „77-godišnju normu protiv upotrebe nuklearnog oružja“, nemilosrdno rade na eliminaciji nuklearnog oružja sa novim obavezama za smanjenje arsenala, pozabave se „napetostima koje tinjaju na Bliskom Istoku i Aziji“ i promovišu miroljubivu upotrebu nuklearne tehnologije.

„Buduće generacije računaju na vašu posvećenost da se povučete iz ponora“, zamolio je ministre i diplomate. „Ovo je naš trenutak da se suočimo sa ovim fundamentalnim testom i jednom zauvek podignemo oblak nuklearnog uništenja.

Na snazi od 1970. godine, Ugovor o neširenju oružja poznat kao NPT ima najšire poštovanje svih sporazuma o kontroli naoružanja, sa oko 191 državom koja je članica.

Prema njegovim odredbama, pet prvobitnih nuklearnih sila – Sjedinjene Države, Kina, Rusija (tada Sovjetski Savez), Britanija i Francuska – pristale su da pregovaraju o eliminaciji svojih arsenala jednog dana, a nacije bez nuklearnog oružja obećale su da ih neće nabaviti u zamenu za garanciju da će moći da razvija nuklearnu energiju u miroljubive svrhe.

Indija i Pakistan, koji se nisu pridružili NPT-u, nastavili su da dobiju bombu. Kao i Severna Koreja, koja je ratifikovala pakt, ali je kasnije objavila da se povlači. Veruje se da Izrael koji nije potpisao ugovor ima nuklearni arsenal, ali to niti potvrđuje niti negira. Bez obzira na to, sporazum je zaslužan za ograničavanje broja nuklearnih pridošlica (američki predsednik Džon F. Kenedi je svojevremeno predvideo čak 20 nuklearno naoružanih nacija) kao okvir za međunarodnu saradnju u oblasti razoružanja.

Sastanak, koji se završava 26. avgusta, ima za cilj postizanje konsenzusa o narednim koracima, ali su mala očekivanja za značajan — ako ga uopšte bude — sporazum.

Ipak, švajcarski predsednik Ignacio Kasis, premijeri Japana Fumio Kišida i Fidžija Frank Bainimarama i više desetina ministara spoljnih poslova su među učesnicima koji se očekuju iz najmanje 116 zemalja, prema zvaničniku UN koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da javno govori pre konferencije.

Među ostalim govornicima na otvaranju u ponedeljak su šef nuklearne jedinice UN Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, američki državni sekretar Antoni Blinken i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Petogodišnja revizija NPT-a trebalo je da se održi 2020. godine, kada se svet već suočio sa velikom krizom, ali je odložen zbog pandemije COVID-19.

Dešava se u vreme pojačanog straha od nuklearne konfrontacije, podstaknute komentarima Rusije nakon njene invazije na susednu Ukrajinu 24. februara.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je tada da će svaki pokušaj mešanja dovesti do „posledica koje nikada niste videli“ i naglasio da je njegova zemlja „jedna od najmoćnijih nuklearnih sila“. Nekoliko dana kasnije, Putin je naredio da se ruske nuklearne snage stave u stanje pripravnosti.

Patriša Luis, bivša direktorka Instituta UN za istraživanje razoružanja, koja je sada zadužena za programe međunarodne bezbednosti u istraživačkom centru za međunarodne odnose Chatham House u Londonu, rekla je da su „pretnje predsednika Putina da će upotrebiti nuklearno oružje šokirale međunarodnu zajednicu“.

Rusija nije samo potpisnica NPT-a, već i depozitar za ratifikaciju ugovora, a u januaru se pridružila četiri druge nuklearne sile u ponavljanju izjave bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana i bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da „nuklearni rat nikada ne može biti dobijen i mora se nikada se neće boriti“, rekla je za Asošijeted pres.

Luis je rekao da će zemlje koje učestvuju na konferenciji za pregled imati tešku odluku.

Da bi podržale sporazum i ono što on predstavlja, „vlade će morati da se pozabave ponašanjem i pretnjama Rusije“, rekla je ona. „S druge strane, ako to učinite, rizikujete da podelite članove sporazuma – od kojih su neki bili ubeđeni ruskom propagandom ili barem nisu toliko zabrinuti, na primer, kao što navodi NATO.

I „Rusija će se bez sumnje oštro protiviti tome da bude imenovana u izjavama i svim dokumentima o ishodu“, rekao je Luis.


izvor (https://okvir.net/svet/ap-sef-un-upozorava-da-je-svet-na-korak-od-nuklearnog-unistenja/)

Putin jasno poručio: "Nema pobednika"


U nuklearnom ratu ne može biti pobednika i takav rat nikada ne treba započeti, istakao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

"Kao država potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i jedan od njegovih garanta, Rusija se dosledno pridržava slova i duha Ugovora", naveo je Putin u pismu upućenom učesnicima konferencije o sporazumu u Njujorku, saopšteno je iz Kremlja.

"Mi polazimo od činjenice da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da ga nikada ne treba pokrenuti i zalažemo se za jednaku i nedeljivu bezbednost za sve članove svetske zajednice", naglasio je predsednik Rusije, preneo je Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=01&nav_category=78&nav_id=2192688)

Amerika razmatra upotrebu nuklearnog arsenala? "Samo u..."; ponovljeno upozorenje


SAD bi razmotrile mogućnost upotrebe svog nuklearnog arsenala samo u izuzetnim okolnostima, izjavio je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.

Dok god postoji nuklearno oružje, osnovna uloga američkog nuklearnog oružja biće odvraćanje nuklearnih napada na SAD ili na njihove saveznike i partnere, rekao je Blinken u sedištu UN u Njujorku na revizijskoj konferenciji potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, preneo je TASS.

"Sjedinjene Američke Države bi razmotrile upotrebu nuklearnog oružja samo u izuzetnim okolnostima kako bi zaštitile vitalne interese Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika i partnera", istakao je Blinken.

On je kazao da povratak nuklearnom sporazumu iz 2015. ostaje najbolji ishod za SAD, Iran i svet, preneo je Rojters. Blinken je ponovio američko upozorenje da se Severna Koreja sprema da izvede sedmi nuklearni test.

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je ranije da je Vašington spreman da predstavi novi sporazum o nuklearnom oružju sa Rusijom i pozvao Moskvu da demonstrira svoju sposobnost da pregovara u dobroj veri.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=01&nav_category=78&nav_id=2192727)

Bajden i Putin pomirljivim tonom u pregovorima o nuklearnom oružju


Američki predsednik Džo Bajden izjavio je u ponedeljak da je spreman da nastavi sa novim sporazumom o nuklearnom oružju sa Rusijom i pozvao Moskvu da deluje u dobroj veri pošto je njegov ruski kolega Vladimir Putin rekao da ne može biti pobednika u bilo kakvog nuklearnog rata.

Obojica lidera dala su pisana saopštenja dok su se diplomate okupile na jednomesečnoj konferenciji Ujedinjenih nacija radi razmatranja Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Trebalo je da se održi 2020. godine, ali je odloženo zbog pandemije COVID-19.

„To se dešava u vreme nuklearne opasnosti kakva nije viđena od vrhunca Hladnog rata“, rekao je na konferenciji generalni sekretar UN Antonio Gutereš. „Čovečanstvo je samo jedan nesporazum, jedna pogrešna procena daleko od nuklearnog uništenja.

On je upozorio da se krize „s nuklearnim prizvukom gnoje“, pozivajući se na Bliski istok, Severnu Koreju i ruski rat u Ukrajini.

U roku od nekoliko dana od ruske invazije 24. februara, Putin je stavio snage za odvraćanje zemlje – koje uključuju nuklearno oružje – u stanje visoke pripravnosti, navodeći, kako je rekao, agresivne izjave lidera NATO-a i ekonomske sankcije Zapada protiv Moskve.

Ali u pismu učesnicima konferencije za razmatranje NPT-a, Putin je napisao: „U nuklearnom ratu ne može biti pobednika i on nikada ne bi trebalo da bude pokrenut, a mi se zalažemo za jednaku i nedeljivu bezbednost za sve članove svetske zajednice.

Kontrola naoružanja je tradicionalno bila oblast u kojoj je globalni napredak moguć uprkos širim neslaganjima. Konferencija UN-a se održava pet meseci nakon što je Rusija napala Ukrajinu i dok se tenzije između SAD i Kine rasplamsavaju oko Tajvana, ostrva na koje polaže Peking.

Moskva i Vašington su prošle godine produžili svoj novi sporazum START, koji ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje mogu da rasporede i ograničava isporuku raketa i bombardera na kopnu i podmornicama do 2026.

„Moja administracija je spremna da ekspeditivno pregovara o novom okviru kontrole naoružanja koji bi zamenio Novi START kada on istekne 2026. godine“, rekao je Bajden. „Ali za pregovore je potreban voljan partner koji radi u dobroj veri.

„Rusija treba da pokaže da je spremna da nastavi rad na kontroli nuklearnog naoružanja sa Sjedinjenim Državama“, rekao je on.

Upitan za izjavu, izvor u ruskom ministarstvu spoljnih poslova doveo je u pitanje ozbiljnost namera Vašingtona, rekavši za Rojters: „Da li je ovo ozbiljna izjava ili hakerski napad na veb stranicu Bele kuće? Ako je i dalje ozbiljan, sa kim tačno nameravaju da razgovaramo o tome?“

Bajden je takođe pozvao Kinu „da se uključi u pregovore koji će smanjiti rizik od pogrešne procene i pozabaviti se destabilizujućom vojnom dinamikom“.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je na konferenciji UN da je Vašington posvećen traženju sveobuhvatnog paketa za smanjenje rizika koji bi uključivao sigurne komunikacione kanale među državama sa nuklearnim oružjem.

„Spremni smo da radimo sa svim partnerima, uključujući Kinu i druge, na smanjenju rizika i naporima za stratešku stabilnost“, rekao je on.

Blinken je takođe rekao da povratak nuklearnom sporazumu iz 2015. ostaje najbolji ishod za Sjedinjene Države, Iran i svet, i ponovo optužio Severnu Koreju da se priprema za sedmi nuklearni test.

Japanski premijer Fumio Kišida pozvao je sve nuklearne države da se ponašaju „odgovorno“. Kišida je iz Hirošime, koja je 6. avgusta 1945. postala prvi grad na svetu koji je pretrpeo nuklearno bombardovanje.

„Svet je zabrinut da se ponovo pojavila opasnost od katastrofe upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je on na konferenciji. „Mora se reći da je put u svet bez nuklearnog oružja odjednom postao još teži.


izvor (https://okvir.net/svet/bajden-i-putin-pomirljivim-tonom-kada-pocinju-pregovori-o-nuklearnom-oruzju-u-un/)

"Rusija dovodi u pitanje nuklearno razoružanje; ulog je veliki"


Bezobzirna retorika Rusije o nuklearnom naoružanju dovodi u pitanje sve napore uložene za 50 godina u uklanjanje atomskog oružja.

To je u Ujedinjenim nacijama izjavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Berbokova je u ponedeljak osudila pretnje Rusije i istakla da se Nemačka zalaže za nuklearno razoružanje. Članice UN na konferenciji u Njujorku preispituju Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. Reč je o redovnoj debati koja se održava na svakih pet godina.

Agresijom na Ukrajinu, istakla je Berbokova, Rusija je napala zemlju bez atomskog naoružanja i time "grubo prekršila" garancije od ranije.

Uprkos ozbiljnoj bezbednosnoj situaciji, nemačka ministarka se zalaže za konkretne korake za razoružavanje.

"Ovde sam da branim na pravilima zasnovan međunarodni poredak," rekla je Berbokova.

"Za nas i za buduće generacije ulog je veliki," dodala je ističući da je za nju cilj konferencije UN da se ponovo potvrdi posvećenost principima Ugovora o neširenju atomskog oružja.

Ugovor, koji je potpisala 191 država, već više od 50 godina predstavlja temelj za kontrolu sada još preostalih oko 13.000 komada atomskog oružja u svetu. Prema tom ugovoru, tu vrstu oružja mogu da imaju samo SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija.

Preostale četiri zemlje za koje se veruje da imaju atomsko oružje – Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja - ugovor ili nisu uopšte potpisale, ili su u međuvremenu iz njega istupile. Cilj ugovora je da spreči širenje atomskog naoružanja, da podstakne razoružanje i miroljubivo korišćenje nuklearne energije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=02&nav_category=78&nav_id=2193019)

Kina obećala: Neće prva upotrebiti nuklearno oružje ni pod kojim okolnostima


Kina se ne takmiči sa drugim zemljama u količini nuklearnog oružja i privržena je principu da ga neće prva upotrebiti, izjavio je šef kineske delegacije na konferenciji Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja Fu Cong.

„Kina ni pod kojim uslovima neće prva upotrebiti nuklearno oružje“, poručio je šef kineske delegacije.

Istovremeno je dodao da SAD treba da povuku sve njihovo nuklearno oružje iz Evrope i da se uzdrže od raspoređivanja nuklearnog oružja u bilo kom drugom regionu.

Po rečima Conga, Kina drži svoje nuklearne zalihe na minimumu radi osiguravanja zaštite nacionalne bezbednosti i ne takmiči se sa drugim zemljama u količini i mogućnostima u toj oblasti.


Sporazum o neširenju nuklearnog oružja

Pet nuklearnih sila – Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska – objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, rešenosti da vode dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju i priznavanju međusobnih interesa.

Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, zajednička izjava lidera pet zemalja dogovorena je diplomatskim kanalima i tekst „u potpunosti odražava stav strana i lidera“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220802/kina-obecala-nece-prva-upotrebiti-nuklearno-oruzje-ni-pod-kojim-okolnostima-1140632928.html)

"Vašington nije predlagao nastavak pregovora o strateškoj stabilnosti"


SAD nisu ponudile Rusiji obnavljanje pregovora o strateškoj stabilnosti za razvijanje novog sporazuma.

Sporazum bi zamenio Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3), izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

"Što se tiče pregovora o mogućem novom sporazumu nakon isteka START-3, prošle godine su se vodile dve runde pregovora, nakon čega je američka strana napravila pauzu. A u sadašnjoj fazi razvoja međunarodnih odnosa oni čak ni ne predlažu nastavak pregovora", rekao je Lavrov novinarima.

Prema njegovim rečima, američkoj strani prešlo je u naviku da neke stvari saopštava "preko mikrofona, a onda zaboravi na njih. Nismo dobili nikakav zahtev u vezi sa nastavkom pregovaračkog procesa", dodao je ministar.

Kako je naveo, ako i kada takvi pregovori budu nastavljeni, onda će "sama Kina rešavati da li će im se pridruživati – Amerikanci vrlo dobro znaju naš stav".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=03&nav_category=78&nav_id=2193215)

Atomska katastrofa ili...


Posle dramatičnih ocena Antonija Gutereša, da se svet nalazi blizu atomske katastrofe, izjave Vladimira Putina i Džo Bajdena delovale su umirujuće.

Lider Rusije ponovio je ocenu da pobednika u atomskom ratu nema i da zato nuklearni sukob po svaku cenu treba izbeći. A zatim je i predsednik Bajden ponovio predlog Moskvi i Pekingu da zajedno sa Vašingtonom počnu da rade na novom dogovoru o smanjenju atomskog arsenala.

Kad se zna koliko su napregnuti odnosi između velesila, i to ne samo između Rusije i SAD, zbog rata u Ukrajini, nego i Amerike i Kine, oko Tajvana, onda je Bajdenov poziv, ipak, ohrabrujuća vest.

Gutereš je podsetio da u arsenalima leži skoro 13.000 jedinica atomskog oružja i da je jedino potpuna likvidacija atomskih arsenala garancija da ono nikada neće biti upotrebljeno.

Obraćajući se učesnicima konferencije, Putin se složio da se atomski rat ne sme dogoditi. Ali, ruski predsednik je podsetio i da bezbednost treba da bude podjednaka za sve. Bajden je otišao korak dalje rekavši da je spreman da potpiše novi dogovor sa Rusijom i Kinom o atomskom oružju.

"Treba da sednemo za sto da postignemo novi dogovor o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog oružja", kazao je Bajden.

Dogovor o ograničenju raketa i bojevih glava, koji su potpisali predsednici SAD i Rusije, važi do 2026. godine.

Rusi i Kinezi imaju svoje računice. Ako se ide na smanjenje atomskog oružja, onda bi tome trebalo da se pridruže sve zemlje koje ga imaju, uključujući zemalje članice NATO.

Deo zemalja ne želi da se odrekne atomskog oružja jer smatraju da im je ono jedina garancija da ih u nekoj narednoj krizi Amerika neće napasti. Kad je 1970. godine stupio na snagu dogovor o neširenju atomskog oružja, nuklearne arsenale su imali SAD, SSSR, Velika Britanija, Francuska i Kina, a sada ih ima duplo više - 10 zemalja.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=03&nav_category=78&nav_id=2193182)

Moskva poziva na odgovornu kontrolu nuklearnog naoružanja


Moskva poziva sve zemlje da odgovorno preuzmu svoje obaveze u oblasti kontrole nuklearnog naoružanja.

Kao i da spreče teroriste da se dokopaju nuklearnog oružja, izjavio je danas zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama Genadij Kuzmin.

"Napori međunarodne zajednice na kraju bi trebalo da budu usredsređeni da se smanji rizik da nuklearno oružje i materijali padnu u ruke teroristickih organizacija", rekao je Kuzmin na marginama Konferencije o reviziji ugovora o neširenju nuklearnog oružja, preneo je TAS S.

On je pozivao sve zemlje da odgovorno preuzmu svoje obaveze kontrole nuklearnog naoružanja i krivičnog gonjenja terorista i njihovih saradnika.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=03&nav_category=78&nav_id=2193626)

Rusija: Nećemo koristiti nuklearno oružje u Ukrajini


Optužbe o tome da Rusija preti da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine su „neodržive i neosnovane“, izjavio je u petak u Njujorku šef moskovske delegacije na konferenciji UN o neširenju nuklearnog oružja (NPT) Andrej Belousov.

„Ovo je nemoguće pošto ruske doktrinarne smernice striktno ograničavaju vanredne situacije u kojima je upotreba nuklearnog oružja hipotetički moguća, odnosno kao odgovor na agresiju koja uključuje oružje za masovno uništenje, ili kao odgovor na agresiju koja uključuje konvencionalno oružje, gde je samo postojanje države je ugrožen“, objasnio je Belousov.

„Nijedan od ovih hipotetičkih scenarija nije relevantan za situaciju u Ukrajini“, naveo je on.

Ruski diplomata je takođe odbacio insinuacije o tome da je Moskva stavila svoje nuklearno sredstvo za odvraćanje u „visoku pripravnost“, objašnjavajući da je trenutno stanje „povećane budnosti“, sa dodatnim osobljem na dužnosti na strateškim komandnim mestima, „potpuno drugačije“ od stvarnog „stanja visoka uzbuna strateških nuklearnih snaga“.

Iako nije imenovao optužbe, Belousov je odgovorio nakon što je ukrajinska delegacija na konferenciji NPT u sredu optužila Moskvu za „nuklearni terorizam“ i „otvoreno pretnje svetu svojom sposobnošću da koristi nuklearno oružje“, pozivajući se na retoriku „ruskog mediji, trustovi mozgova i stručnjaci.” U ponedeljak je američki državni sekretar Entoni Blinken takođe optužio Rusiju za „nepromišljeno, opasno zveckanje nuklearnom sabljom“ za „one koji podržavaju samoodbranu Ukrajine“.

Belousov je tvrdio da su bilo kakva upozorenja o „ozbiljnom riziku od nuklearnog rata“ koja su ikada izneli stvarni ruski zvaničnici u kontekstu ukrajinske krize uvek bila usmerena na NATO, kao način da se odvrate zapadne zemlje od direktne agresije, jer one „opasno balansiraju na ivica direktne oružane konfrontacije sa Rusijom“.

U svom pismu učesnicima konferencije NPT u ponedeljak, ruski predsednik Vladimir Putin je ponovio da u nuklearnom ratu neće biti pobednika i da se to nikada ne sme dozvoliti.

Američki predsednik Džo Bajden je zauzvrat ove nedelje izjavio da je Vašington spreman da ekspeditivno pregovara o „novom okviru kontrole naoružanja“ sa Moskvom. Međutim, prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, SAD tek treba da daju bilo kakve predloge u vezi sa sporazumom koji bi potencijalno mogao da zameni Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja.

Znameniti Novi START ostaje jedini veliki sporazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona koji je još uvek na snazi. Početkom 2021. sporazum je bio na ivici isteka, ali je na kraju spašen ubrzo nakon Bajdenove inauguracije, kada je Vašington konačno pristao na pozive Moskve da produži sporazum bez ikakvih preduslova. Trenutno je predviđeno da ističe 2026. godine.


izvor (https://okvir.net/ostale-vesti/rusija-objasnjava-zasto-nece-koristiti-nuklearno-oruzje-u-ukrajini/)

Ruski odgovor na američku agresivnu politiku


Odluka Moskve da privremeno obustavi inspekcijske aktivnosti iz sporazuma START o kontroli naoružanja govori o tome da je, na nesreću SAD i svetske zajednice, još uvek nemoguće pregovarati sa Amerikancima o međunarodnoj nuklearnoj bezbednosti, jer SAD u poslednje vreme demonstriraju agresivnu politiku prema Rusiji, kaže ruski ekspert Aleksej Leonkov.

Iako Moskva u potpunosti ostaje privržena poštovanju odredbi Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji je najvažniji instrument za održavanje međunarodne bezbednosti i stabilnosti, prinuđena je da privremeno povuče svoje objekte iz inspekcija zbog akcija SAD koje Rusiji faktički oduzimaju pravo na inspekcije na američkom tlu. Nakon rešavanja svih problema vezanih za inspekcije, Rusija će odmah poništiti ovu odluku.

Moskva je, kako je precizirano u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ukazala Vašingtonu da sankcije narušavaju paritet u inspekcijama prema tom Sporazuma, ali nije dobila odgovor. Zbog jednostranih antiruskih restriktivnih mera preduzetih na predlog Vašingtona, prekinut je normalan vazdušni saobraćaj između Rusije i SAD, a vazdušni prostor država koje su saveznici i partneri SAD je zatvoren za ruske avione koji dopremaju ruske inspektorske timove na američku teritoriji, dok sličnih prepreka za dolazak američkih inspektora u Rusiju nema.

„Ovakva odluka je usledila zbog činjenice da se odnosi između Rusije i SAD i dalje pogoršavaju. I uprkos tome što SAD izjavljuju da će sklopiti neki novi sporazum nakon isteka START 3 ugovora, Rusija će teško voditi taj dijalog sa SAD... Uostalom, kako možete pregovarati sa onima koji se prema vama ponašaju tako agresivno? To je povezano i sa događajima koji se trenutno dešavaju u Ukrajini. Uostalom, iza akcija ukrajinske vojske, iza terorističkih napada, iza tih višecevnih raketnih bacača HIMARS stoje SAD“, kaže Leonkov.

Zbog svega toga, dodaje ekspert, Rusija diplomatskim instrumentima ograničava SAD u inspekciji svojih nuklearnih arsenala.


Rusiji je bezbednost zagarantovana

Leonkov ističe da ova odluka Moskve ne predstavlja rizik za međunarodnu nuklearnu bezbednost, već samo lišava Amerikance da kontrolišu i proveravaju ruske nuklearne arsenale. Ekspert napominje da je ova mera predviđena ugovorom START 3.

„SAD su inicirale produženje ugovora START 3, jer nisu htele da izgube kontrolu nad našim nuklearnim arsenalom... S druge strane, mi znamo njihov nuklearni arsenal i mogućnosti njihovog obnavljanja. Za sada nas te informacije slabo interesuju, pošto u skorijoj budućnosti, čak i po isteku ugovora START 3, Amerikanci teško da će moći da unaprede svoje nuklearne arsenale“, kaže Leonkov.

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, potpisan 2010. godine u Pragu, predviđa da SAD i Rusija ne smeju imati više od 1.550 strateških bojevih nuklearnih glava pojedinačno.

Sporazum ostaje na snazi do 5. februara 2026. godine, ali Leonkov predviđa da bi on mogao da prestane da postoji. Prema njegovim rečima, njegova sudbina zavisi od toga ko će u Americi biti na vlasti posle predsedničkih izbora 2024. godine, imajući u vidu da se republikanci negativno odnose prema tom Sporazumu, dok ga je američki predsednik Džo Bajden, dolaskom na vlast, produžio na još pet godina.

„Za naš nuklearni arsenal, produženje ili neproduženje ugovora ni na koji način neće uticati na bezbednost Rusije, pošto nam nam obnovljeni arsenal omogućava i da sa manjim brojem nosača od onog koji su predviđeni ugovorom START 3, rešavamo sve globalne zadatke nuklearnog odvraćanja ili uzvratnog udara u slučaju agresije na našu zemlju“, kaže ruski ekspert.


Ruske hipersonične rakete je nemoguće oboriti

Istovremeno, ruski obnovljeni nuklearni arsenal funkcionisaće mnogo efikasnije od onog koji je imala, ističe Leonkov. Kako je objasnio, nuklearne bojeve sa balističkih raketa mogu se postaviti i na projektile koji koriste najnoviju rusku hipersoničnu tehnologiju. Samim tim, praktično ih je nemoguće oboriti.

Početkom ovog meseca ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da SAD nisu ponudile Rusiji obnavljanje pregovora o strateškoj stabilnosti za razvijanje novog sporazuma koji bi zamenio Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju (START-3), a ako Moskva i Vašington ne postignu novi dogovor to će dovesti do nove trke u naoružanju.


izvorl (https://lat.sputnikportal.rs/20220810/ruski-odgovor-na-americku-agresivnu-politiku-olivera-ikodinovic-1140890270.html)

"Svet je na ivici nuklearne katastrofe"


Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas u Savetu bezbednosti UN da je svet na ivici nuklearne katastrofe.

Kako je rekao, zločinacke akcije Kijeva u pogledu Zaporoške nuklearne elektrane guraju svet na ivicu nuklearne katastrofe.

"Prave razmere nuklearne katastrofe u Zaporoškoj nuklearnoj centrali je teško i zamisliti. U ovom slučaju, odgovornost za to će pasti na zapadne sponzore Kijeva", rekao je Nebenzja, preneo je Sputnjik.

Istakao je da je zračenje u Zaporoškoj nuklearnoj centrali, za sada, u okviru dozvoljenog, ali ako se nastavi granatiranje ukrajinske vojske, pitanje dokle će tako biti.

Pozvao je stručnjake iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da posete centralu i izrazio nadu da u sadašnjim okolnostima generalni sekretar UN "shvata punoću svoje odgovornosti" i da neće sprečavati sprovođenje ove misije preko njemu odgovornih službi.

"S naše strane, spremni smo da pružimo maksimalnu moguću pomoć u rešavanju svih organizacionih pitanja. Smatramo opravdanim da predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju stignu u Zaporošku nuklearnu elektranu što je pre moguće, možda čak i pre kraja avgusta", naglasio je ruski diplomata.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=11&nav_category=78&nav_id=2196798)

"To se nikada nije desilo u istoriji"; Amerikanci ne znaju šta će sa Rusima – "užurbano" prave novi plan


Šef američkog nuklearlnog arsenala naveo je da zemlja "užurbano" pravi novi plan u slučaju simultanog sukoba sa Rusijom i Kinom, prenosi portal "Difens van".

Prvi čovek američke strateške komande (STRAKTOM) admiral Čes Ričard dodao je da bi trebalo više Amerikanaca da radi na načinima kako da se spreči nuklearni konflikt.

Govoreći na simpozijumu u američkoj državi Alabama, on je istakao kako su zvaničnici STRATKOM-a regaovali na to kako su se ove godine promenile pretnje Moskve i Pekinga.

"Moramo da računamo na pretnju sa više strana. To se nikada nije desilo u istoriji. Nikada se nismo susreli sa dva nuklearna protivnika u isto vreme, moramo drugačije da razmišljamo. Čak i naš operativni plan nije kao što je bio krajem Hladnog rata", kazao je Ričard.

Kako prenosi "Sputnjik", razlog što se američki vojni vrh odlučio na ovaj potez je taj što je u februaru predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio Zapad da će bilo koje mešanje u vojnu operaciju u Ukrajini imati "katastrofalne posledice". Premda vojni lideri SAD ne smatraju da će biti korišćeni kompletan arsenal nuklernog naoružanja, ali postoji bojazan da bi Rusija mogla da koristi manje nuklearne glave na određene mete.

"Moskva koristi prikrivenu i otvorenu nuklearnu prinudu", naveo je američki admiral.

On se osvrnuo na vojnu krizu u Ukrajini, odnosno na tenzije između Kine i Tajvana.

"Rusija i Kina imaju sposobnost da jednostrano, kada god odluče, da eskaliraju nivo nasilja bilo gde na svetu. Mogu to da učine širom sveta i to da urade sa bilo kojim instrumentom državne moći. Nismo navikli da se suočavamo sa ovakvim konfrontacijama", rekao je on.

Uprkos strahovima o mogućem korišćenju nuklearnog naoružanja u Ukrajini i na Tajvanu, treba podsetiti da su Sjedinjene Američke Države jedina zemlja koja je upotrebila atomsku bombu u avgustu 1945. godine, kada su napadnuti Hirošima i Nagasaki.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=12&nav_category=78&nav_id=2196910)

Testirali balističku raketu: Ima nuklearnu mogućnost i ide 24.000 km/h


Američka vojska saopštila je danas da je izvela testiranje interkontinentalne balističke rakete Minutmen III.

Njeno testiranje je bilo odloženo zbog porasta tenzija sa Pekingom tokom kineskih vežbi početkom meseca.

U saopštenju američke vojske navodi se da je proba pokazala "spremnost američkih nuklaernih snaga i pružila uverenje u ubitačnost i efikasnost nuklearnog odvraćanja SAD", prenosi Rojters.

U aprilu je američka vojska otkazala testiranje svoje interkontinentalne balističke rakete Minutmen III. To odlaganje imalo je za cilj smanjenje nuklearnih tenzija sa Rusijom tokom rata u Ukrajini.

Minutmen III sa nuklearnom sposobnošću, koji je napravio Boing Co. (BA.N), od ključnog je značaja za strateški arsenal američke vojske. Raketa ima domet od 9.660 i više kilometara i može da ide brzinom od približno 24.000 kilometara na čas.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=16&nav_category=78&nav_id=2198389)

"Rusija je svesna slabe bezbednosti američkih nuklearnih bombi"


Rusija je svesna slabosti u nuklearnoj doktrini SAD, piše američko izdanje The Hill.

Za Sjedinjene Države se kaže da imaju nuklearne bombe sa slobodnim padom, ali Moskva je svesna da su one slabo zaštićene kada se skladište i isporučuju do cilja avionima koji lete kroz sporni vazdušni prostor.

Pored toga, američkoj mornarici je potrebna nova generacija nuklearnih krstarećih raketa kratkog do srednjeg dometa, uglavnom zato što su različiti predsednici, uključujući Džoa Bajdena, ometali njihov razvoj. Kongres pokušava da popravi situaciju, ali Amerika je i dalje u nezavidnoj poziciji.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je istakla da Rusija nikada nikome nije pretila nuklearnim oružjem.

Pristup Moskve, rekla je Zaharova, zasniva se isključivo na logici odvraćanja.

Čak i u sadašnjim uslovima, kada su zemlje NATO, koje su izazvale zaoštravanje ukrajinske krize, pokrenule hibridnu kampanju protiv Rusije, proglasile se za "nuklearni savez“ i opasno balansiraju na ivici direktnog oružanog sukoba.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=21&nav_category=78&nav_id=2200606)

Guteres: Zveckanje nuklearnim sabljama mora prestati


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je na sastanku SB UN da je nuklearni rizik trenutno na najvišoj tački u poslednjih nekoliko decenija.

Poručio je da zemlje sa nuklearnim oružjem moraju da se obavežu da neće prve posegnuti za njegovom upotrebom.

„One takođe moraju da uveravaju države koje nemaju nuklearno oružje da ga neće koristiti i da neće pretiti da će ga upotrebiti protiv tih zemalja, te da će biti transparentne u celom svetu. Zveckanje nuklearnim sabljama mora prestati“, poručio je Guteres.

Dodao je da je sada potrebno da se sve države ponovo posvete svetu bez nuklearnog oružja i da ne štede napore da dođu za pregovarački sto kako bi ublažile tenzije i da se okonča trka u nuklearnom naoružanju „jednom za svagda“.

Generalni sekretar istakao je i neophodnost dijaloga u vezi sa nuklearnom elektranom Zaporožje u Ukrajini i ponovio spremnost organizacija da pomognu delegacijama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koje bi trebalo da dođu u to područje preko Kijeva.

Ponovo je potvrdio da UN imaju u Ukrajini logističke i bezbednosne kapacitete da podrže misiju IAEA od Kijeva do Zaporožja.


izvor (https://okvir.net/svet/guteres-zveckanje-nuklearnim-sabljama-mora-prestati/)

STRAH OD NUKLEARNOG RATA RASTE: Zašto Amerikanci dopremaju u Evropu nove navođene, gravitacione nuklearne bombe B61-12?

SJEDINJENE Američke Države ubrzale su isporuku unapređenih nuklearnih bombi B61-12 u NATO baze u Evropi da bi zastrašile Rusiju zbog sprovođenja specijalne operacije na teritoriji Ukrajine. Međutim, ovim potezom, Amerikanci krše Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, upozoravaju ruski eksperti.

Navođene, gravitacione nuklearne bombe B61-12, koje se izbacuju iz aviona, koje je trebalo da stignu u NATO baze u Evropi tek sledećeg proleća, kako piše list „Politiko“, uveliko će biti isporučene u decembru.

Prema navodima ovog lista, Sjedinjene Američke Države su ubrzale njihovu isporuku zbog sukoba u Ukrajini. Međutim, prema rečima portparola Pentagona generala Patrika Rajdera, ubrzana isporuka nema veze sa događajima u ukrajinskoj državi.

Isporučivanjem nuklearnih bombi B61-12 Amerikanci, s jedne strane, žele da zastraše Rusiju, dok s druge strane, pokušavaju da Evropljane drže u strahu od nuklearnog rata, kaže ruski vojni ekspert Viktor Litovkin, piše "Sputnjik".

 -Ovo je akcija koju plaćaju evropske države. Amerikanci pokušavaju da drže Evropljane u strahu. Međutim, ako se bomba isporuči u Evropu, počeće novi krug napetosti u NATO-u i novi krug moguće konfrontacije sa Rusijom- objašnjava on.

Sa ovom ocenom slaže se i potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sokolov. Prema njegovim rečima, isporukom nuklearnih bombi Amerikanci pokušavaju da zastraše jednog od svojih konkurenata – Rusiju.

 -Ovo je akcija zastrašivanja Rusije. Osim toga, cilj Amerikanaca je da ubede rusku državu da su oni sposobni za ekstremne mere, kao i da podstaknu ukrajinsku vojsku da aktivnije deluje na frontu. Sjedinjene Američke Države hoće da dokažu da ukrajinske oružane snage ne treba da sumnjaju da će oni učiniti sve za njih. Međutim, na čelu Vašingtona se ne nalaze niti glupi ljudi niti samoubice. Oni su svesni da im nuklearni sukob nije potreban- objašnjava stručnjak za RIA Novosti.

Osobine unapređene bombe

Što se tiče B61, ovo je najstarija termonuklearna gravitaciona bomba u Sjedinjenim Američkim Državama. Razvijena je 1963.godine, dok se od 1968. nalazi u sastavu naoružanja SAD. NJena težina iznosi 320 kilograma, dužina 3,5 metara, dok snaga njene bojeve glave varira od 0,3 do 340 kilotona. Dakle, ona može biti i taktičko i strateško oružje srednje snage. Treba napomenuti da B61 mogu da nose avioni kao što su bombarderi B-2, B-21, ali i avioni F-15, F-16 i F-35, „Tornado“.

B61-12, kako kaže Litovkin, izuzetno je precizna bomba. NJena snaga iznosi oko 50 kilotona. Ipak, ovo oružje se koristi isključivo u sukobima niskog intenziteta protiv neprijateljskih vojnih ciljeva: bunkera, komandnih mesta i aerodroma. Prema rečima Litovkina, oko 150 ovakvih bombi nalazi se u mnogim evropskim zemljama: Italiji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Turskoj.

Prilikom isporuke ovog oružja u ove zemlje Evrope, kako kaže stručnjak, ne isključuje se mogućnost da Amerikanci neće opremiti evropske avione bombama B61-12.

Osim toga, Sjedinjene Američke Države bi mogle da obučavaju evropske pilote da rukuju tim bombama.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1168135/nuklearno-oruzje-nato-baze-evropi)

SANA MARIN UPOZORAVA: NATO bi mogao rasporediti nuklearno oružje u Finskoj

NATO bi mogao da uspostavi stalne baze ili da rasporedi nuklearno oružje u Finskoj kada se ta zemlja pridruži bloku, upozorila je premijerka Sana Marin, iako je dodala da je ovaj drugi scenario malo verovatan.

- Smatram da je veoma važno da ne postavljamo ovakve preduslove, niti ograničavamo sopstveni manevarski prostor, kada su u pitanju stalne baze ili nuklearno oružje - rekla je Marin na finskom kanalu Ile TV1 u subotu.

Svoju izjavu je odmah kvalifikovala dodajući da takav razvoj događaja nije nužno u planu.

Ranije ove sedmice, list Iltalehti sa sedištem u Helsinkiju tvrdio je da nacrt zakona o članstvu Finske u NATO-u ne sadrži nikakva isključenja u vezi sa nuklearnim oružjem. Vlada treba da iznese zakone parlamentu na razmatranje.

List je, pozivajući se na anonimne izvore odbrane, pisao da su u julu finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto i ministar odbrane Anti Kaikonen obećali zvaničnicima vojne alijanse da Helsinki neće uvoditi nikakva „ograničenja ili nacionalne rezerve“, ako njegova kandidatura bude odobrena.

To znači da bi nuklearno oružje NATO-a moglo da prođe kroz finsko tlo ili da bude raspoređeno na tlu Finske, slično kao njegove stalne vojne baze, sugerisao je Iltalehti.

Upitana o izgledima da se Finska stvarno pridruži NATO-u u skorije vreme, Marin je izrazila nadu da će Mađarska i Turska „brzo“ dati zeleno svetlo svojoj kandidaturi za prijem u NATO, koju je nordijska nacija, zajedno sa Švedskom, zvanično podnela. 

Da bi dve zemlje bile primljene u vojni savez, potrebna je saglasnost svih 30 država članica.

Helsinki i Stokholm, koji su decenijama održavali neutralnost, naveli su rusku vojnu intervenciju na Ukrajinu kao razlog svoje značajne odluke.

Komentarišući potencijalni prijem Finske i Švedske u NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je u junu da će taj potez dodatno eskalirati tenzije između Moskve i Zapada.

Finska i Rusija imaju kopnenu granicu dužine 1.340 km - preneo je RT.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1168083/sana-marin-svedska-finska-turska-rusija-nato-baze-nato-pakt)

Indija je večeras uspešno testirala nuklearnu raketu Agni5 sa dometom od preko 5.000 kilometara. Ovo je test rakete najvećeg dometa u istoriji indijskog programa strateškog naoružanja.

[attachment=1]

Rusi pokusno ispalili transkontinentalnu balističku raketu RS-28 Sarmat (NATO code: SS-X-29 ili SS-X-30 ili Satan II) dometa do 18 hiljada kilometara ali (za sada) ćorak.

Kako znas da je corak imas snimak. Mozda sam previdio. Za sada sam samo citao sa hrvatskih perjanica informiranja. Molim dokaz.Ne Bla bla

Kada? Tu vest je prenela CNN, ali ni njeni izvori se ne mogu sloziti da li se test dogodio u utorak (neposredno pre posete Bajdena Kijevu), u ponedeljak ili cak prosle subote. Ne kazem da se test nije dogodio, ali zasad bas i nema nekih dokaza da jeste.

Izvor (https://edition.cnn.com/2023/02/21/politics/russia-intercontinental-ballistic-missile-test/index.html)

Ovo su iz CNN kopirali svi zapadni izvori. Valja ohrabrit narod. Jedini dokaz je što Putin to lansiranje nije pomenuo u govoru. Ima tu i drugih bisera..


(CNN)Rusija je izvršila test interkontinentalne balističke rakete za koju se čini da nije uspela otprilike u vreme kada je predsednik Džo Bajden boravio u Ukrajini , kažu dva američka zvaničnika upoznata sa ovim pitanjem.
Rusija je obavestila Sjedinjene Države unapred o lansiranju putem linija za dekonflikaciju u skladu sa svojim obavezama iz novog sporazuma START, rekao je jedan zvaničnik, dodajući da su „takva testiranja rutinska“. Drugi zvaničnik je rekao da test ne predstavlja rizik za Sjedinjene Države i da SAD ne vide test kao anomaliju ili eskalaciju.
Test teške rakete SARMAT – koja je na Zapadu dobila nadimak Satana II i koja je sposobna da isporuči više nuklearnih bojevih glava – izgleda nije uspela, rekli su zvaničnici. On je ranije bio uspešno testiran i da je ovaj uspeo, američki zvaničnici veruju da bi ruski predsednik Vladimir Putin istakao test u svom obraćanju o stanju nacije u utorak.
Umesto toga, Putin nije pomenuo lansiranje u govoru koji je trajao sat i 45 minuta. On je, međutim, formalno izjavio da će Rusija suspendovati učešće njegove zemlje u novom START sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja sa Sjedinjenim Državama, ugrožavajući poslednji preostali pakt koji reguliše dva najveća nuklearna arsenala na svetu.

CNN je prvobitno izvestio da se očigledan test dogodio dok je Bajden bio u Ukrajini na osnovu informacija iz izvora. Nakon što je ova priča prvi put objavljena, jedan od zvaničnika je rekao da se test dogodio neposredno pre nego što je Bajden bio u zemlji. Drugi izvor je rekao CNN-u da je test bio u ponedeljak, bez davanja konkretnijeg vremena. U naknadnom ažuriranju, izvor je rekao da se test zaista dogodio u subotu.
Tajming testa sugeriše da su SAD i Rusija komunicirale preko nekoliko različitih kanala ranije ove nedelje u svrhu dekonfliktnosti – američki zvaničnici su takođe obavestili Ruse u nedelju uveče, nekoliko sati pre Bajdenove posete Kijevu, da će predsednik otputovati u ukrajinskoj prestonici, rekao je u ponedeljak savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

https://www.24ur.com/novice/tujina/ukrajina/tehnolosko-vrhunski-satan-ii-razocaral-putina-poskus-je-spodletel.html?fbclid=IwAR3N3T48bCdxMvrxfmSmS9aK5EcqCirhB_1-GcRv1yggD3JEEZKGHYvCdHc
Slovenački strućnjaci prepisali i odmah objavili.

Pred kratkim so v Rusiji testirali medcelinsko raketo, a se poskus ni odvijal po načrtih. To naj bi za CNN potrdila vojaška vira.

Testirali so raketo, znano tudi kot Satan II, ki ima glede na znane podatke doseg 18.000 kilometrov, torej dovolj, da povzroča kar nekaj zaskrbljenosti. Na cilj lahko ponese tudi jedrsko orožje.

Aprila 2022 je bil Satan II že uspešno testiran. Posledično je Vladimir Putin RS-28 pohvalil kot tehnološko vrhunskega. Takrat je posvaril, da Satan II daje misliti tistim, ki skušajo ogrožati Rusijo.

Kot poroča CNN, so bile ZDA obveščene o tokratnem poskusu, poskus pa da ni predstavljal nobene grožnje za Združene države Amerike. Ameriški strokovnjaki sicer dvomijo v tehnološko premoč rakete.

Za razliko od aprila lani pa Rusi tokrat niso bili uspešni. Ruski predsednik v svojem govoru tako sploh ni omenil poskusa, kar je po mnenju ZDA znak, da raketa ni operativna. Prepričani so namreč, da je bil eden od ciljev poskusa ta, da bi se Putin lahko pohvalil z dosežkom.

Ko gre za vojaške poskuse, naj bi bila Rusija sredi neuspešnega obdobja. Rusi so namreč že novembra neuspešno preizkusili Putinovo čudežno orožje, jedrski torpedo Pozejdon.

V ZDA sicer pravijo, da pozorno spremljajo situacijo, da pa tokratni raketni poskus ne predstavlja provokacije. V Moskvi poskusa (še) niso komentirali.

Više je nego verovatno, da su Rusi doista imali nameru ispaliti RS-28, pitanje je jedino kamo.

Jedna od teorija zavera je, da je ispaljivanje bilo zapravo zaustavljeno jer je cilj trebao biti Kijev (a u Kijevu je upravo tada boravio američki predsjednik, koji, ma kako bio senilan, ipak je predsjednik SAD). Kako sama raketa nije bila opremljena nuklearnim bojevim glavama, tako niti sami udar bilo gde u Ukrajini ne bi značio korišćenje nuklearnog oružja od strane Rusije, ali bi bila snažna poruka zapadu o sposobnostima, ali i pre svega volji Rusije, da koristi sva sredstva za postizanje cilja, uništenja volje Ukrajine, da se i dalje brani.

Druga teorija zavere govori o tome, da je Biden zapravo i išao u Ukrajinu zato, da spreči lansiranje RS-28 (jer je komunikacija sa Rusima već tekla, pa su i američki analitičari mogli sa velikom verovatnoćom zaključiti, da će ispaljivanje biti pre Putinovog obraćanja naciji), te da osobnim primerom pokaže, da SAD neće pustiti na cedilu Ukrajinu niti za cenu vlastitih života.

Pitanje je, dakle, da li verovati tim teorijama zavere po kojim su Rusi sami zaustavili lansiranje RS-28 ili je lansiranje bilo, ali je bilo ćorak. Lansiranje je svakako bilo planirano i Putin bi ga u govoru naciji svakako spomenuo, da je bilo uspješno.

Министарство спољних послова затражило је да се не верује извештајима о неуспешном лансирању „Сармата“
Заменик министра спољних послова Рјабков је замолио да не верује ономе ко је пријавио неуспешно лансирање Сармат ЦНН-а
Си-Ен-Ен је известио да је Русија извела неуспешно тестирање ракете Сармат у исто време када је Џо Бајден посетио Кијев. Кремљ је заузврат проследио питање лансирања Министарству одбране


Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков је, коментаришући извештај Си-Ен-Ена о неуспешном тестирању интерконтиненталне балистичке ракете Сармат од стране Русије, позвао да не верујете информацијама ТВ канала, који је сам себе дискредитовао. Његове речи цитира РИА Новости .

Заменик министра је указао на недавно присуство у јавном простору многих „ситуација провокативног карактера, када су споља уверљиве, а у ствари немају никакве везе са реалношћу и штетним подметањем“, чија је сврха да се провери реакција власти одређене земље. „Не можете веровати свему што се појављује у медијима. Поготово ако је извор Си-Ен-Ен, који се последњих година потпуно дискредитовао и потпуно се ставио у службу интереса појединих група и одређеног дела америчке политичке елите“, рекао је он.

Рјабков није коментарисао саме ракетне тестове. „Све информације које су вриједне јавности дају се каналима Министарства одбране“, додао је он.

Подробнее на РБК:
https://www.rbc.ru/politics/22/02/2023/63f5e2aa9a7947465b905cf4

To što Dark Bullet piše su totalne gluposti. Postojao je dogovor sa Rusima oko posjete Bajdena Kijevu. Rusi i kad bi počeli primjenjivati nuklearno oružje, to bi bilo taktičko, a ne najače balističke rakete. Sve napisano je bez trunke mozga.

Po koji put danas na više tema ...prost narod bi rekao "dokon čovek" da ne budem precizniji.

Ma gde si ti to pročitao...ti misliš da svi ovde samo prate dnevnike na državnim televizijama između 19-20h. Podeli izvor i ne mlati praznu slamu.Otkrio bi ono što kriješ ( zreo za Lazu kažu u Beogradu)

„Bolje je ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.“

Zato i ćutiš na više tema...mentalne masturbacije po koji put...odmori...

Rusi kreću u "operaciju strateških snaga za obuzdavanje"

Rusija priprema novu vrstu vojnih operacija uz korišćenje nuklearnog oružja za zaštitu od moguće američke agresije, objavio ruski časopis “Vojna misao”.

Kako navodi taj vojni časopis Ministarstva odbrane Rusije, u tekstu čiji su autori zamenik komandanta Strateških raketnih snaga vojske Rusije Igor Fazletdinov i pukovnik u penziji Vladimir Lumpov, SAD postepeno gube lidersku poziciju u svetu.

Kao rezultat toga, raste agresivnost njihovog vojno-političkog kursa prema Rusiji, jer u Vašingtonu smatraju da je Moskva glavni krivac gubitka američke svetske dominacije, navodi se u tom tekstu čije delove je objavio Sputnjik.

Istovremeno, autori navode da, SAD, po svemu sudeći, planiraju da poraze Rusiju u formi “Strateške (globalne) operacije u više oblasti“.

U okviru ove operacije, pojašnjava se u publikaciji, Pentagon predviđa poraz pomoću konvencionalnog trenutnog globalnog napada najmanje 65-70 odsto ruskih strateških nuklearnih snaga, neutralizaciju preostalih i aktiviranih ruskih nosača nuklearnog oružja pomoću globalnog sistema protivraketnog odbrambenog sistema i zatim izvođenje minimalno dovoljnog nuklearnog napada na Rusiju u cilju njenog uništenja.

Prema autorima članka, ruski vojni stručnjaci kao glavno sredstvo i instrument za suprotstavljanje pokušajima realizacije agresivnih planova Pentagona putem izvođenja strateške mnogosferne operacije razmatraju perspektivnu formu strateške primene Oružanih snaga Rusije: operacije strateških snaga za obuzdavanje.

Vojni stručnjaci ističu da za ostvarenje najodlučnijih strateških ciljeva za uništenje američkog agresora ova vrsta operacije “predviđa primenu savremenog strateškog ofanzivnog i odbrambenog, nuklearnog i nenuklearnog naoružanja uključujući najnovije vojne tehnologije“.

Među ciljevima ruske operacije strateških snaga obuzdavanja, “Vojna misao“, konkretno, navodi odbijanje trenutnog globalnog napada SAD i NATO-a, kako se ne bi dozvolili veliki gubici ruskih strateških ofanzivnih snaga.

Osim toga, tokom ovakve operacije treba da bude suzbijen američki globalni PRO sistem, kako bi se isključila mogućnost uništenja u vazduhu ruskih balističkih raketa.

Finalna etapa operacije predviđa nanošenje neprihvatljive štete agresoru pomoću preostalog nuklearnog potencijala.

U materijalu se ističe da je sprečavanje početka američke agresije moguće uz ubedljivu demonstraciju protivniku da je Moskva sposobna da obezbedi obuzdavanje makar jedne od etapa vazdušno-kosmičkog perioda strateške multisferne operacije NATO-a.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=03&dd=02&nav_category=78&nav_id=2296632)

САД у марту испитале нову балистичку ракету

Сједињене Америчке Државе су у марту испитале балистичку ракету LGM-35A Sentinel, која представља замену ракети Minuteman III, саопштила је Команда за глобални напад Војно-ваздухоплоховних снага САД.

„Центар за нуклеарно оружје Војно-ваздухопловних снага и Northrop Grumman су раније овог месеца извели статистичко ватрено испитивање ракете LGM-35A Sentinel, предвиђене као замена ракети Minuteman III, у својству копненог и најоперативнијег дела нуклеарне тријаде САД“, саопштила је Команда на Твитеру.


Izvor (https://sputnikportal.rs/20230307/sad-u-martu-ispitale-novu-balisticku-raketu-1152025131.html)

OK, da ne bi bilo "izgubljeno u prevodu", radi se o statičkom (i ne "statističkom") ispitivanju, te samo raketnog motora, jer se statičko ispitivanje i vrši isključivo na raketnom motoru, a ne na kompletnoj raketi. Istina i bog, kad je u pitanju raketa na čvrsto gorivo, kao što je ovde u pitanju, tada najveći deo tela rakete predstavlja zapravo gorivo, pa se tako statičko testiranje vrši na skoro gotovom proizvodu (minus bojeva glava, minus kontrolni mehanizmi, minus navođenje, i slično).

Američka vojska lansirala interkontinentalnu balističku raketu Minuteman III

Kako je saopštila baza svemirskih snaga Vandenberg, raketa je preletela 4,2 hiljade milja iznad Tihog okeana bez bojeve glave.

Američko ministarstvo odbrane je navelo da su testovi osmišljeni da pokažu spremnost nuklearnih snaga Sjedinjenih Država i „podstaknu poverenje u smrtonosnost i efikasnost nuklearnog odvraćanja zemlje“.

Izveštava se da je ICBM nasumično odabrana iz arsenala u Montani i isporučena na mesto lansiranja u Kaliforniji. Raketa je preletela 4,2 hiljade milja (6,76 hiljada kilometara) iznad Tihog okeana.

Juče je postalo poznato da su Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država tražilo 4,4 milijarde dolara od Kongresa za zamenu interkontinentalne balističke rakete Minuteman III za Sentinel. Ministarstvo vazduhoplovstva je u saopštenju navelo da je Minuteman III, prvi put raspoređen 1970. godine, najstariji kopneni strateški raketni sistem na svetu. Napominje se da je ova mera ključna za nuklearnu modernizaciju zemlje.


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/20234192029-9tQ6m.html)

ЦИА процењује да Русија неће употребити нуклеарно наоружање

Вашингтон - Директора америчке ЦИА-е Ејврил Хејнс изјавила је данас да је мала вероватноћа да ће Русија употребити нуклеарно оружје, упркос такозваном „звецкању оружјем'' из Кремља и жртвама које Москва трпи у инвазији на Украјину.

Нуклеарне тензије између Русије и САД су порасле од почетка сукоба са Украјином, а Путин је више пута упозоравао да је Русија спремна да употреби свој нуклеарни арсенал ако је потребно за одбрану свог ''територијалног интегритета'', подсећа Ројтерс.

„Мала је вероватноћа. То је наша тренутна процена'', рекла је Хејнс, али није изнела детаље те процене.

Путин је у фебруару најавио да Русија суспендује своје учешће у новом споразуму СТАРТ, последњем актуелном пакту о нуклеарном наоружању са САД, који ограничава број стратешких бојевих глава које свака страна може да распореди, преноси Танјуг.

Прошлог месеца, неименовани амерички дипломата је рекао да САД и њени савезници из НАТО-а морају да буду на опрезу због назнака да би руски председник Владимир Путин могао да употреби тактичко нуклеарно оружје у ''контролисаној'' ескалацији у Украјини.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/550931/CIA-procenjuje-da-Rusija-nece-upotrebiti-nuklearno-naoruzanje)

Zaharova traži od UN da osude najavljenu isporuku municije sa osiromašenim uranijumom Ukrajini

Rusija poziva Generalni sekretarijat UN da osudi nameru Velike Britanije da isporuči municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

- Već smo se navikli na dvoličan i lažljiv stav država zapadnog bloka, ali smo krajnje razočarani što i predstavnici UN ćute o očiglednim negativnim posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom - istakla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenosi Tass.

Zaharova je pozvala UN da otvoreno osudi planove Velike Britanije, koja je odgovorna za ove nepromišljene poteze.

Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/zaharova-trazi-od-un-da-osude-najavljenu-isporuku-municije-sa-osiromasenim-uranijumom/nb9gcxd)

Руска „Mртва рука” плаши Американце

Само упућени западни лидери и стручњаци су разумели тежину поруке коју је Владимир Путин недавно јавно изрекао: „Ако нема Русије, неће бити ни оних које су је напали“.

Три велике силе – САД, Русија и Кина – имају своје војне адуте у рукавима. Од ове три, Русија има највеће војно одвраћање. Стога не треба да чуди што се Вашингтон, никада није усудио да испровоцира Москву на отворени сукоб. Према доступним подацима, САД су распоредиле најмање 2.000 војних база широм света. Тамо су стационирали трупе и ускладиштили доста оружја. У случају ванредне ситуације, без обзира са којом земљом Америка ратује, ове војне базе постају моћна подршка Сједињеним Државама и пружају им помоћ на бојном пољу. На пример, у Јапану су Сједињене Државе распоредиле 50.000 својих војника.

Али недостижну предност има Русија, то признају Американци.

То што има више нуклеарних бомби него САД, што има ракете са атомским бојевим главама као што су Сармат, Р-36М (НАТО класификација „Сатана“), Топол-М и друге, није прави узрок респекта. Према упоредним подацима руског сајта “Ратовање” и британског Међународног института за стратешке студије, руске копнене снаге поседују више од хиљаду бојних машина 21, коју Руси називају “град” (по падавини), а која је на неки начин потомак славне “каћуше” којом је Црвена армија јуришала на Берлин. Руске оружане снаге имају 700 „носача“ нуклеарног оружја у које спадају стратешки бомбардери, подморнице на нуклеарни погон и укопани силоси за интерконтиненталне балистичке ракете. Ни то није превагнуло.

Али данас највећи адут у рукама Москве није све ово набројано, већ систем „Периметар“, или „Мртва рука“- Death hand!, како су га крстили западни војни аналитичари. То је опасније и пресудније од читавог арсенала нуклеарног оружја.

Моћ одвраћања овог система превазилази све остало на свету, званичници Сједињених Држава су то признали.

 „Руски систем управљања нуклеарним оружјем 'Периметар' не само да је опстао после хладног рата, већ се и усавршава“, упозорио један од најпризнатијих америчких експерата Брјус Блер.

За разлику од основног система управљања стратегијским ракетама, „Казбек“, који је познат захваљујући комплексу „Чегет“ или „атомском коферчету“, где људска рука обавља команду, овде ракете саме себи дају налог за старт.

Било им је јасно да ће се средства за радиоелектронску борбу развијати и потенцијално ће моћи да се блокирају канали преко којих се управља стратешким нуклеарним снагама.

Због тога је пројектован и спроведен резервни план гарантованог узвраћања путем лансирања ракета са нуклеарним бојевим главама из свих укопаних силоса.

Ако нема одговора, стартује

„Периметар“ је комплекс аутоматског масовног узвратног нуклеарног удара. Замишљен је да дејствује чим Сједињене Државе покрену изненадни напад на Русију, тако што се овај систем сам активира за контранапад. Једноставно речено, функционише по принципу: „Ако ја умрем, онда нећеш моћи ни ти да живиш“. Овај комплекс може да покрене најмоћнији контранапад на свету, због чега се назива и „супероружје судњег дана“.

По завршетку Хладног рата совјетски војни врх је схватио да би само једна нуклеарна ракета била довољна за уништење командног места из кога се управља нуклеарним арсеналом.

Нова ракета у укопаном силосу који може да издржи директан погодак нуклеарне бојеве главе има унапред подешене координате лета и радио-сигнале које ће за време свог лета слати другим ракетама.

Као основа за нову ракету изабран је УР-100Н (интерконтинентална балистичка ракета, по класификацији НАТО-а СС-19 „Stiletto“).

Инжењери су специјално за њу направили нову бојеву главу са моћним предајником.

Прототип био упућен на прво тестирање у руској армији. Прве пробе су показале да ракета лети 4.500 километара на висини од 4.000 метара и током лета успешно шаље радио-сигнале другим објектима.

Руска војна команда је извршила „борбене пробе“ како би се испитало може ли ново оружје да отвори прави укопани силос и лансира најмоћнију руску нуклеарну ракету на задати циљ.

Командна ракета је лансирана у Белоруској ССР и успела је да пошаље команду за активирање укопаног силоса за лансирање близу Бајконура у Казахстану. Из силоса је лансирана интерконтинентална ракета Р-36М (по класификацији НАТО-а СС-18 „Сатана“) која је успешно погодила циљ на полигону Кура на Камчатки. Тако су завршене све фазе тестирања.

Показало се да ново оружје може да прелети целу совјетску територију и да истовремено успут одашиље оперативне команде другим интерконтиненталним балистичким ракетама.

Без човекове команде

Овај систем се дакле, радикално разликује од свих других јер може самостално, без човекове команде, да заспе непријатеља стотинама бојевих глава.

Ако избије нуклеарни рат између Сједињених Држава и Русије, систем „Мртве руке“ ће се активирати и ући у аутоматски режим праћења како би детектовао знаке радијације, земљотреса и нуклеарних експлозија у земљи помоћу сензора на земљи.

Ако систем не добије одговор на високом нивоу, од Врховне руске команде у одређеном временском периоду, идентификоваће ово као напад на Русију. Тада ће почети узвратни напад на САД – „Мртва рука“ ће дати наређење, а све преостале нуклеарне ракете које су избегле уништење биће лансиране ка већ програмираним циљевима. Зато је Владимир Путин тако заповеднички изјавио: „Ако Русије нема, шта ће свет да ради?“ Очигледно, његова одлучност и порука заснована је на овом „смртоносном“ адуту.

САД без аутоматског окидача

„Мртва рука“ се састоји од ракета, али и од радара смештених на територији Русије, а такође сателита који прикупљају податке из космоса. То је сложен компјутерски систем који стално анализира широки спектар параметара као што су сеизмичка активност и нивои радијације, а такође прати податке система за рано откривање ракетног напада смештених дуж руске територије.

Током експлоатације овај систем је неколико пута модификован. Пре свега, Русија је у њега интегрисала своја нова средства за радиоелектронско извиђање, као на пример радаре класе ’Вороњеж’ који откривају лансиране ракете у радијусу од 7.000 км. Друго, инжењери су модификовали бојеву главу тако да се она супротставља новим средствима радиоелектронске борбе која се сада појављују и гуше радио-сигнале“, рекао је својевремено Иван Коновалов, директор за развој у Фонду за унапређење технологија 21. века.

У Сједињеним Државама развијене су сличне технологије. Сензори сеизмологије и зрачења користе се за праћење делова САД-а и света ради нуклеарних експлозија и других активности, али америчка војска никада није створила аутоматски окидач за свој арсенал.

Зато две силе не желе да уђу у ситуацију тоталног рата или потенцијалног општег нуклеарног двобоја, јер тај сценарио укључује и финале где би уместо руског председника на Вашингтон циљао аутомат закопан негде испод Урала.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/553829/rusija-sad-nuklearno-oruzje)

Nuklearne bombe u Evropi: SAD tajno razmestile 150 bojevih glava u vojne baze na kontinentu

Sjedinjene Američke Države imaju oko 150 nuklearnih bombi razmeštenih u američkim vazdušnim bazama u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji i Turskoj bez ikakvog zvaničnog saopštenja, izjavila je koordinator politike i istraživanja za Međunarodnu kampanju za likvidaciju nuklearnog oružja Ališa Sanders-Zakre.

-Stoga, iako nema nikakve javne potvrde ili poricanja raspoređivanja američkog nuklearnog oružja u Evropi, znamo da je (američko) nuklearno oružje raspoređeno u pet zemalja širom Evrope: Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj. Prema procenama nezavisnih stručnjaka, u američkim vazdušnim bazama u ovim zemljama raspoređeno je oko 150 bojevih glava, rekla je ona na konferenciji za novinare u UN.

Sanders-Zakre je dodala da je Međunarodna kampanja za likvidaciju nuklearnog oružja neverovatno zabrinuta zbog raspoređivanja nuklearnog oružja u bilo kojoj zemlji Evrope.

Kao što je pokazala istorija, slično Kubanskoj raketnoj krizi, raspoređivanje nuklearnog oružja predstavlja potencijalnu polaznu tačku koja bi mogla povećati rizik od nuklearnog rata, istakla je ona.

Međunarodna kampanja za likvidaciju nuklearnog oružja je međunarodna javna organizacija osnovana 2007. godine. Njen cilj je da promoviše usvajanje i implementaciju Ugovora o zabrani nuklearnog oružja. Organizacija je 2017. godine dobila Nobelovu nagradu za mir.

Početkom godine Moskva i Minsk su se dogovorili da u Belorusiji rasporede taktičko nuklearno oružje. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će izgradnja skladišta za pomenutu vrstu oružja na teritoriji Belorusije biti završena 1. jula.

Ruski lider je takođe kazao da Rusija neće prekršiti međunarodne obaveze i da će uraditi isto što Amerika čini već decenijama, razmeštajući svoje taktičko nuklearno oružje u Evropi.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko saopštio je 25. maja da je iz Rusije na teritoriju Belorusije počelo prebacivanje nestrateškog nuklearnog oružja.

S tim u vezi, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu rekao je da će Moskva zadržati kontrolu nad nestrateškim nuklearnim oružjem koje će biti raspoređeno u Belorusiji.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1248379/nuklearna-bezbednost-nuklearne-bombe-sad-vesti)

https://www.youtube.com/watch?v=snF2FeRiIJo



vredi pogledati.........

Slovačka: ne vidimo zašto bi se nuklearno oružje razmeštalo u centralnoj Evropi

“Slovačka trenutno ne vidi neke razloge zbog kojih bi se nuklearno oružje razmeštalo u Centralnoj Evropi”, izjavio je ministar odbrane Slovačke Martin Sklenar listu „Pravda“.

Komentarisao je težnju Poljske da na svojoj teritoriji razmesti nuklearno oružje. Ranije je poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao da vlasti nameravaju da vremenom ubede NATO partnere da je neophodno da se takvo oružje nalazi u republici u okviru programa Alijanse o zajedničkom korišćenju nuklearnog oružja.

– To pitanje bi trebalo da razmatra Poljska i države koje mogu da isporuče nuklearno oružje. S naše tačke gledišta, mi za sada ne vidimo razloge zašto bismo razmeštali u tom regionu nuklearno oružje – rekao je Sklenar.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je razgovarati sa poljskim rukovodstvom o odgovarajućem zahtevu Varšave prema državama Severnoatlantskog saveza.

Sklenar je tvrdio da razmeštanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji izaziva zabrinutost i dodaje, da se postavlja pitanje da li je razmeštanje nuklearnog oružja na drugu stranu granice najbolja reakcija na ovu situaciju.

On se nada da će se u dokumentima na NATO samitu u Vilnjusu učvrstiti obaveze zemalja Alijanse da na odbranu troše najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Slovački ministar odbrane ne očekuje da će Ukrajina na samitu, koji će se održati 11-12. jula, biti pozvana da se pridruži bloku.

– Ne želimo eskalaciju konflikta. Članstvo Kijeva u NATO još u periodu rata bi sada bilo neproduktivan korak. On bi bio neproduktivan i za Ukrajince – rekao je Sklenar. Podvukao je da je cilj Slovačke obnova teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Izvor (https://www.vesti-online.com/slovacka-ne-vidimo-zasto-bi-se-nuklearno-oruzje-razmestalo-u-centralnoj-evropi/)

Pogodili Hirošimu a, “nišanili” i Moskvu: Na današnji dan pre 78 godina isprobana prva atomska bomba i započela nova era u istoriji Zemlje

Uspešno izvedenim detoniranjem prve atomske bombe na današnji dan pre 70 godina u pustinji zvanoj Putovanje smrti u Novom Meksiku uspešno je okončan test "Trojstvo", što je hrišćanski sinonim za Boga.

Današnji naučnici kažu da je 16. jula 1945. u 5 i 29 ujutro započela nova era u istoriji planete Zemlje, čiju granicu označava tanak sloj radioaktivnog plutonijuma u tlu i vodenim sedimentima.

- Prisustvo plutonijuma snažno sugeriše trenutak kada je čovečanstvo postalo tako dominantna sila da je ostavilo jedinstven globalni "otisak prsta" na svojoj planeti - kaže geolog Endru Kandi sa Univerziteta Sautempton.

On je član tima stručnjaka koji su pred UNESKO izneli ideju da se geološka epoha u kojoj živimo u nauci nazove "antropocen", jer je prvom uspešnom nuklearnom eksplozijom ljudska vrsta pokrenula niz sledećih koje su ostavile neizbrisiv uticaj na tlo, vodu i vazduh planete i sve ekosisteme na njoj.

[attachment=1]
Sledeći nuklearni eksperiment, izveden je bacanjem atomske bombe sa obogaćenim uranijumom na japanski grad Hirošimu 6. avgusta 1945, a zatim plutonijumske na Nagasaki 9. avgusta. U svedočenjima naučnika, koja su obelodanjena dugo posle bombardovanja koja su u deliću sekunde spalila stotine hiljada ljudi, otkriveno je da su različiti tipovi bombi utvrđeni da bi se utvrdilo koja ima bolje karakteristike.

[attachment=2]
Neki naučnici i vojskovođe su i tada upozoravali da ovakvi procesi ne smeju da se pokrenu, ali glas im je zaglušila politika. Jedan od njih bio je i Dvajt Ajzenhauer.

- Vojni sekretar Stimson, posetivši moj štab u Nemačkoj, obavestio me je da se naša vlada sprema da baci atomsku bombu na Japan. Bio sam jedan od onih koji su smatrali da postoji niz ubedljivih razloga da se dovede u pitanje mudrost takvog čina. ... Sekretar, pošto mi je saopštio vest o uspešnom testiranju bombe u Novom Meksiku, i o planu za njeno korišćenje, zatražio je moju reakciju, očigledno očekujući energičan pristanak. Tokom njegovog recitovanja relevantnih činjenica, bio sam svestan osećaja depresije i tako sam mu izneo svoje ozbiljne sumnje, prvo na osnovu mog uverenja da je Japan već poražen i da je bacanje bombe potpuno nepotrebno, a drugo jer sam smatrao da naša zemlja treba da izbegne šokiranje svetskog mnjenja... Verovao sam da je Japan upravo u tom trenutku tražio neki način da se preda uz minimalan gubitak 'obraza'. Sekretar je bio duboko uznemiren mojim stavom - zabeležio je legendarni američki general Dvajt Ajzenhauer, komandant snaga zapadnih saveznika u Evropi i potonji predsednik SAD.

[attachment=3]
Odluku o bacanju nuklearnih bombi na Japan doneo je američki predsednik Hari Truman, koji je u Belu kuću došao posle iznenadne smrti velikog prethodnika Frenklina Ruzvelta. On nije imao nijedan od njegovih kvaliteta, ali je od početka rata otvoreno pokazivao mržnju prema Rusima.

[attachment=4]
- Rusi će uskoro biti postavljeni na svoje mesto i tada će Sjedinjene Države preuzeti rukovođenje kretanjem sveta u pravcu u kojem ga treba voditi - govorio je Truman posle detonacije A-bombe.

Dan kasnije otišao je na Potsdamsku konferenciju sa SSSR i Velikom Britanijom posle koje je rekao: "Ukoliko Rusija ne bude sučeljena sa gvozdenom pesnicom i oštrim tonom, novi rat je u nastajanju. Samo jedan jezik oni razumeju..." Ubrzo je u SAD usvojena Trumanova doktrina koja je uključivala tajnu klauzulu "preventivnog napada" na SSSR. Još 1965. američki istoričar Gal Alperovic je javno rekao da su A-bombe bačene na Japan u stvari bile namenjene "disciplinovanju" Sovjetskog Saveza, a pridružio mu se i P. M. S. Bleket: "Bacanje atomske bombe nije poslednji vojni korak u Drugom svetskom ratu; to je prva operacija u okviru hladnog diplomatskog rata protiv Rusije".

[attachment=5]
U Los Alamosu, štabu naučnika koji su bombu stvarali, vladala je euforija posle testa "Trojstvo". Kao njegova prethodnica, radi kalibracije instrumenata na istom mestu detonirano je 108 tona trinitrotoluena (TNT), tada najsnažnijeg konvencionalnog eksploziva. Nuklearna bomba sa plutonijumskim jezgrom nazvana "spravica" (the gadget) podignuta je 15. jula 1945. na vrh 20 metara visokog čeličnog tornja, da bi se simulirao efekat eksplozije bombe bačene iz aviona. Detoniranje je odlagalo loše vreme i vladala je nervoza u timu oficira i naučnika-kreatora bombe u bunkeru udaljenom 16 kilometara. Kladili su se na rezultate testa, a procene su varirale od neuspeha, preko eksplozije veće od 18 kilotona, do paljenja atmosfere i cele planete. U 5 i 10 ujutru najzad je počelo dvadesetminutno odbrojavanje. U 5 sati, 29 minuta i 45 sekundi blesnula je svetlost jača od najjačeg sunčevog sjaja, a zatim se začula neopisiva grmljavina. Rukovodilac naučnog projekta "Menhetn", fizičar, polihistor i neuravnoteženi mistik Robert Openhajmer počeo je da recituje stihove drevnog indijskog epa Bhagavad gita: "Ako bi svetlost hiljadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno - bili bi oni jednaki sjaju tog veličanstva. Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima".

- Ostavite me na miru sa vašom grižom savesti, to je ipak samo lepa fizika - sam sa sobom se svađao nobelovac Enriko Fermi, koji je bio vodeći naučnik projekta.

[attachment=6]
Openhajmerovi saradnici su svedočili da je posle eksperimenta kojem je dao ime "Trojstvo" hodao razmetljivo kao šerif iz vesterna.

- Openhajmerovo početno veselje zbog uništenja Hirošime brzo se pretvorilo u očaj jer ga je pogodio značaj onoga što su naučnici i on postigli. Raspoloženje u Los Alamosu se primetno smračilo nakon vesti o Nagasakiju i izveštaja o masovnom razaranju. Openhajmer i drugi su se tešili verovanjem da je bomba donela brzi kraj rata i izbegla skupu invaziju na Japan. Konačna studija istoričara Cujošija Hasegave o kraju rata na Pacifiku "Trka sa neprijateljem", trebalo bi da razbije taj mit jednom zauvek. Hasegava je prvi efikasno koristio ne samo američke i japanske izvore, već i bivše sovjetske arhive i predstavlja mnogo temeljniju i kompleksniju sliku vojnog i diplomatskog kraja rata od one koju nude prethodne studije. Hasegava ubedljivo pokazuje da je sovjetski ulazak u rat 9. avgusta imao mnogo veći uticaj na odluku Japana da se preda nego atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija - navodi američki istoričar profesor Piter Kuznik.

[attachment=7]
Otvaranje arhiva samo je potvrdilo izjavu Dvajta Ajzenhauera koju je dao u jednom od poslednjih intervjua: "Japanci su bili spremni da se predaju i nije ih bilo potrebno udarati tom grozom. ... Mrzeo sam da vidim da naša zemlja prva koristi takvo oružje".

Arhivski dokumenti su pokazali da su japanske vojskovođe bile spremne da nastave borbu i posle Hirošime i Nagasakija, jer su već u konvencionalnim bombardovanjima Amerikanci uništili 58 od 66 njihovih gradova. Stratezi Japana su čak tačno procenili mesto američke kopnene invazije i pripremili odbranu koja bi im nanela teške gubitke. Za predaju Japana je odlučujuća bila objava rata iz Moskve.

- Bombardovanje u Nagasakiju imalo je malo vidljivog uticaja na japanske donosioce odluka. Ulazak Sovjetskog Saveza se, međutim, pokazao razarajućim, potvrdivši bankrot japanske diplomatije i jednom zauvek eliminišući nadu da će se obezbediti sovjetska pomoć u ublažavanju uslova predaje, dok se istovremeno povećavao rizik od narodnih ustanaka i sovjetskog zauzimanja japanske teritorije. Iako bi neke vođe i dalje radije nastavile da se bore, careva intervencija je zapečatila pobedu mirovne partije - navodi profesor Kuznik.

[attachment=8]
Posle Drugog svetskog rata počinje trka u osmišljavanju i proizvodnji novih nuklearnih bombi i njihovom testiranju na zemlji, u vazduhu i pod vodom. Sovjetska hidrogenska "car-bomba" domašila je snagu 50 miliona tona trinitrotoluola (TNT), što je gotovo 4.000 puta veća snaga od bombe bačene na Hirošimu!

- Količina radioaktivnih materija u nuklearnom oružju (dominiraju plutonijum 239 i uranijum 235), združena s onim u postojećih 438 nuklearnih električnih centrala, uveliko prevazilazi zbir svih radioaktivnih materija koje postoje u Zemljinoj atmosferi, hidrosferi i u tlu do dubine od nekoliko desetina metara - sumorno je zaključio 2005. na 60. godišnjicu testa "Trojstvo" naš veliki nuklearni fizičar, sada pokojni prof. dr Vladimir Ajdačić.

Brojke smrti

Svet će primetiti da je prva atomska bomba bačena na Hirošimu, vojnu bazu. To je zato što smo u ovom prvom napadu želeli da izbegnemo, koliko je to moguće, ubijanje civila. Ali taj napad je samo upozorenje na stvari koje dolaze - izjavio je 6. avgusta 1945. američki predsednik Hari Truman.

Prema današnjim američkim izvorima u eksplozijama je trenutno poginulo 129.000 - 226.000 žrtava, od čega 20.000 vojnika, a broj ranjenih je bio višestruko veći. Zvaničnici Hirošime su 2013. objavili da je samo u ovom gradu ubijeno 557.478 osoba: 277.996 trenutno, a ostali kasnije od radijacije.

[attachment=9]
Izvor (https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1259696/pogodili-hirosimu-nisanili-moskvu-danasnji-dan-pre-78-godina-isprobana-prva-atomska-bomba-zapocela-nova-era-istoriji-zemlje)

"Trinity" (ili trojstvo) kao naziv projekta koji je kulminirao eksplozijom prve (plutonijeve) nuklearne bombe je izabrao sam Openhajmer, ali je razlog dvojak. Netko može u njemu tražiti duhovni ili religijski smisao, ali je činjenica, da su tijekom projekta bile proizvedene ukupno tri plutonijeve jezgre namijenjene ugradnji u novo atomsko oružje. Za uranovu bombu nije bilo mnogo dileme i znalo se da će raditi, jer je i prvi reaktor bio uranov, pa se točno znalo izračunati sve vezano za cijepanje jezgri urana, te potrebna količina i način dostizanja kritične mase te superkritičnosti potrebne za nuklearnu eksploziju. Ali je plutonijum (Pu) bio tvrđi orah, jer je i kod kritične mase bilo potrebno postići veću gustinu, da se postigne superkritičnost, a to se moglo jedino implozijom jezgre, tj. ovijanjem same nuklearne jezgre pravilno oblikovanim elementima jakog eksploziva, koji će inicialni udar od detonatora pretvoriti u udarni koncentrirani val sinhrone detonacije po cijeloj površini nuklearne jezgre, da se dosegne njeno podjednako stiskanje, te superkritičnost. Ono što je danas široko poznato, tada je bila vrhunska znanost, pa je od uspješnog "Trinity" testa bilo ovisno hoće li SAD raspolagati samo sa jednom uranovom bombom (Little boy) ili sa tri. Osim Trinity eksplozije, te dvije bombe bačene na Japan, preostala je još jedna jezgra koja nije bila upotrebljena jer je Japan potpisao kapitulaciju.

Hvala, @ dark bullet на овом посту који показује како се свет мења и како оно и што је важило јуче не важи данас. Џабе сам ја учио и полагао међународно право. Сад ваљда твој пост треба да разумем као "претњу ТАКОЗВАНОГ ЗАПАДА сваком живом створу рода Хомо Сапиенс Сапиенс (за разлику од Хомо Сапиенс Неарденталензис, са којим делимо исте гене и иста смо врста) уколико не прихвати безусловно и непорециво  и одмах надмоћ једног дела држава (условно: западних) да је њихов устрој једини вредан, најбољи, те да живимо у најбољем од могућих светова. Е, па, неће моћи! Ја сам присталица демократије, али је моја слобода дејства ограничена слободом оног до мене. А његова схватања могу бити различита од мојих. Ииии, шта ћемо сад? Правила... да, али не било каква правила и не правила ТВОЈЕ МОЋИ ЗАПАДНОГ КУРАТОРА ПЛАНЕТЕ. Куратор: Curator - најбоље превести хрватски као Skrbnik.

Пролетос ме давише у Италији тиме да све мора бити по правилима. По правилима кењаш, по правилима бацаш смеће, по правилима радиш, по правилима ОБАВЕЗНО према другима, по правилима лежеш, спаваш... па и сањаш. Па сам ја својим скромним знањем Италијанског сковао изреку: Reglamenti, Reglamenti -  andate vi al Diavolo con questi batimenti! Разумели су  и није им било право! Ма, Пошли ви Дођавола с тим, укратко!

Moli bih pojašnjenje gdje se to iz prethodnog teksta iščitava sve ovo!?
Ja naivno pročitao kako su Ameri razvijali atomsku (uransku) bombu kao upaljač za plutonijumsku bombu.
Ali koliko znam danas, nažalost, ne samo Ameri i Rusi nego i niz nacija imaju puuuno više i neizmjerno jaće od tih tri.
PS iskreno osim "idite" i "vragu" nisam shvatio ono na talijanski  ???

Ne, ne uranijumska bomba i plutonijeva bomba su dve različite vrste atomske (A) bombe, jedna nema veze sa drugom osim po vrsti dejstva, tj. i jedna i druga su fisijsko nuklearno oružje, pri čemu je fisija nuklearni raspad jezgre (kod jedne U-uranijum, kod druge Pu-plutonijum) na lakše elemente.

Uranijumova bomba dostiže superkritičost običnim stapanjem dve polovice podkritične količine uranijuma, te njegovo zadržavanje zajedno određeno vreme. To se postiže ispaljivanjem (slično kao iz topa, stoga "Little boy" i ima duguljasti izgled) jednoga dela uranijumove jezgre u metu koju čini odgovarajuće oblikovan drugi deo. Stapanjem ta dva dela nastupa superkritičnost, što dovodi do eksplozije. Kao što rekoh, taj deo je najbolje bio izučavan, te se znalo unapred, da će takva atomska bomba da funkcioniše. Prva bomba, ona bačena na Hirošimu 6.8.1945 je bila uranijumska.

"Upaljač" (uvjetno rečeno) plutonijumove bombe se sastoji iz 32 specialno oblikovanih eksplozivnih elemenata, koji kada su složeni u celinu izgledaju kao nogometna lopta, sa 12 peterokuta i 20 šesterokuta. Na površini te "lopte", u središtu svakoga peterokuta tj. šesterokuta se nalazi klasični elektrodetonator koji pali pojedini eksplozivni element. Ta je "lopta" naravno šuplja, te je u njenom centru druga, manja kugla, načinjena iz plutonijuma (i ta je šuplja, u samom centru se nalazi mala količina berilijuma i polonijuma koji su stvarni, tj. nuklearni "upaljač"). Implozijom plutonijuma dolazi do stiskanja i mešanja one malene količine berilijuma i polonijuma koji zajedno reaguju tako, da jaki alfa emiter (polonij) uzrokuje u berilijumu jaku emisiju neutrona koji su potrebni za početak nuklearne reakcije u superkritičkom plutonijumu. Svo savremeno taktičko nuklearno naoružanje je plutonijumsko.

Strateško nuklearno naoružanje koristi plutonijumski "upaljač", dok je glavnina dejstva u stapanju (fuziji) lakših elemenata. Iako su prve bombe bile iz vodika, kasniji dizajni su koristili mnogo ptraktičnije elemente i spojeve (npr. litijev-deuterid).

Citat: Moli bih pojašnjenje gdje se to iz prethodnog teksta iščitava sve ovo!? kraj citata.

Ne isčitava se iz prethodnog teksta, ali svako ko je živeo u SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) 1999. ima puno pravo da misli isto kao @Kumbor. Evo, ja mislim isto.

U isto vreme, moju zemlju Rusi nisu nikada bombardovali, Zapad (čitaj SAD) jeste 1944, 1945. i 1999.

Pa sad se praviš da ne razumiješ , lijepo sam pitao kakve veze ima komentar kumbora u kojem proziva dark-bulleta sa njegovim tekstom..
Možda bi ovaj put bilo primjereno tvoje citiranje... "Uostalom prozovi dark-bulleta i ako njegov tekst nema veze sa prozivkom"
A sve ostalo je teški off topic.

Eto ,dozivesmo i to da se Kumbor detonira kao nuklearna bomba ;) Idemo dalje . Inače , jeste redak slučaj da Dark Bullet ostavi kvalitetan komentar ,a ovi poslednji to jesu (obično voli da "pecka" iz svog ugla) . Što me navodi na pomisao da on u stvari u tajnosti radi na razvoju nuklearne bombe iz semenki jabuke ili tako što sakuplja skazaljke sa satova na navijanje ;)

Kina: Nova komanda u elitnim ‘nuklearnim snagama’

Wang Houbin, bivši zamjenik komandanta mornarice, imenovan je za novog komandanta snaga koje nadgledaju nuklearni arsenal Kine.

Kina je objavila da je postavljeno novo rukovodstvo za snage koje nadgledaju nuklearni arsenal zemlje, dok su mediji izvijestili da se vodi istraga o korupciji u koju je upleten bivši šef ovih snaga.

Wang Houbin, bivši zamjenik komandanta mornarice, imenovan je za novog komandanta ovih snaga u kratkom članku državne novinske agencije Xinhua, u kojem se izvještava o njegovom unapređenju.

Raketne snage su relativno nova jedinica u kineskoj Narodnooslobodilačkoj vojsci. Njihovo osnivanje najavljeno je u januaru 2016. godine nakon velikih izmjena u kineskoj vojnoj strukturi.

Snage nadziru kineski arsenal strateških raketa, kako konvencionalnih, tako i nuklearnih, i imaju sposobnosti odvraćanja i napada, navodi vlada.

U izvještaju američke obavještajne službe objavljenom u martu navodi se da konvencionalne raketne sposobnosti raketnih snaga predstavljaju “vjerovatno” ozbiljnu prijetnju američkim snagama i bazama u istočnoj Aziji.

Modernizacija vojske

Bivši šef snaga Li Yuchao sedmicama se nije pojavljivao u javnosti, a članak agencije Xinhua nije dao nikakvo objašnjenje za njegovu smjenu.

Vojni izvori izvijestili da su da su Li i njegovi sadašnji i bivši zamjenici pod istragom antikorupcijske jedinice Centralne vojne komisije zbog sumnji da su umiješani u koruptivne radnje.

Kineski predsjednik Xi Jinping pozvao je prošle sedmice na pojačan nadzor nad vojskom i uspostavljanje “modernog sistema vojnog upravljanja”, u obraćanju višim komandantima.

Istog dana, vojno odjeljenje odgovorno za kupovinu kineskog oružja pokrenulo je akciju protiv korumpiranih praksi nabavke koje datiraju godinama unazad.

U izvještaju agencije Xinhue, u ponedjeljak, također se spominje da je Xu Xisheng imenovan za novog političkog komesara raketnih snaga. Xu je ranije služio u zračnim snagama Južne komande i unaprijeđen je u čin generala.

[attachment=1]


Izvor (https://balkans.aljazeera.net/news/world/2023/8/1/kina-nova-komanda-u-elitnim-nuklearnim-snagama)

Amerikanci testirali interkontinentalnu balističku raketu „Minutmen III“ /foto/

Američka vojska danas je testirala interkontinentalnu balističku raketu „Minutmen III“ iz baze svemirskih snaga Vanderberg u Kaliforniji, saopštila je pres služba.

„Operativno probno lansiranje nenaoružane interkontinentalne balističke rakete „Minutmen III“ komande vazdušnih snaga za globalni udar izvedeno je iz baze svemirskih snaga Vandenberg u sredu, 6. septembra, u 01:26 po pacifičkom vremenu“, navodi se u saopštenju.

Program „Minutmen III“ započet je na vrhuncu Hladnog rata i ovo oružje je u upotrebi od 1970-ih.

SAD planiraju da zamene „Minutmen III“ sa LGM-35 Sentinel – kopnenim interkontinentalnim balističkim raketnim sistemom koji je trenutno u ranoj fazi razvoja.

ICBM (interkontinentalne balističke rakete) su tradicionalni deo američke nuklearne trijade.

Stručnjaci ističu da je „Minutmen III“ praktično najstariji ICBM na svetu koji je još u upotrebi. Naslednik „Minutmen III“ - Sentinel - služiće do 2070-ih.

Analitičari kažu, međutim, da se Pentagon suočava s velikim izazovima u vezi sa zamenom „Minutmena III“, pre svega s nedostatkom plutonijumskih jama, tako da SAD trenutno nemaju kapacitete da proizvedu potrebnu količinu za svoje ICBM Sentinel, preneo je „Sputnjik Internešenel“.

[attachment=1]


Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20230906/amerikanci-testirali-interkontinentalnu-balisticku-raketu-minitmen-iii-foto-1160899144.html)

Си-Ен-Ен: Русија, САД и Кина спремају нуклеарна тестирања забрањена споразумом из 1996.

Русија, САД и Кина су последњих година изградили нове објекте и ископали нове тунеле на својим полигонима за нуклеарна тестирања, показују сателитски снимци које је добио Си-Ен-Ен.

Иако нема доказа који би указивали на то да се Русија, САД или Кина спремају за непосредну нуклеарну пробу, фотографије, које је добио и обезбедио америчкој телевизији истакнути војни аналитичар показују недавна проширења на три локације за нуклеарна тестирања.

Једна локација се налази у Кини, у крајњем западном региону Синђијанга, друга је у Русији, у архипелагу Арктичког океана, а трећа припада САД и налази се у пустињи Неваде.

Сателитски снимци настали у протеклих три до пет година показују нове тунеле испод планина, нове путеве и складишта, као и повећан саобраћај возилима на локацијама, саопштио је Џефри Луис, ванредни професор у Центру за студије непролиферације Џејмс Мартин и на Институту за међународне студије Мидлбури.

Он је додао да постоји много наговештаја који сугеришу да би Русија, Кина и САД могле да наставе са нуклеарним тестирањем, нешто што ниједна од тих земаља није урадила откако је подземно нуклеарно тестирање забрањено споразумом из 1996.

Кина и САД су потписале тај споразум, али га нису ратификовале, за разлику од Москве, међутим руски председник Владимир Путин је у фебруару рекао да ће наредити тест ако САД крену прве, подсећа Си-Ен-Ен.

Пензионисани пуковник америчког ваздухопловства Седрик Лејтон, бивши аналитичар обавештајних служби, је оценио за Си-Ен-Ен да су све три земље "уложиле много времена, труда и новца не само у модернизацију свог нуклеарног арсенала, већ и у припрему активности које би биле потребне за тестирање".

Без обзира на ризик који доносе активности око нуклеарног наоружања, аналитичари, ипак, оцењују да је стварни оружани сукоб могуће избећи,наводи Си-Ен-Ен.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/573078/Si-En-En-Rusija-SAD-i-Kina-spremaju-nuklearna-testiranja-zabranjena-sporazumom-iz-1996)

Zanimljiv dokumetarac o nuklearnoj energiji i pokušajima da se napravi i nuklearno naoružanje u Jugoslaviji u prošlom veku.

https://www.youtube.com/watch?v=1XOM1nyiiaw

Kao i ova dva kraća video priloga koja najviše obrađuju šta se dogodilo sa prvim manjim jugoslovenskim reaktorom 1957. godine koji je Tito svečano pustio u rad u Vinči.
Nažalost ova dva video priloga se moraju gledati na JuTjub platformi jer je autor zabranio reprodukciju na drugim mestima, tek sam sada to video.

https://www.youtube.com/watch?v=p5YaghiQxxE

https://www.youtube.com/watch?v=iJQ8CdzIS1w

Po dolasku prozapadne političke opciju na vlast 05. oktobra 2000.-te godine, negde negde godinu dana kasnije bio sam svedok da se nešto tajno prebacivalo iz Vinče, i da su mere predostrožnosti bile na tom nivou da je u potpunosti zatvoren potez autoputa od Vinče pa do tadašnjeg aerodroma Surčin, mada ni dan danas većina nas nije sigurna šta je činio sadržaj kontejnera iz Vinče koji su mogli sa se vide sa Mostarskoe Gazele (bio sam tu prisutan) kao i to gde su završili pomenuti kontejneri iz Vinče. Pričalo se svašta, da je tadašnjem rukovodstvu Srbije neko od Zapadnih političara bezmalo naredio da se sadržaj dostavi njima, ali to su sve samo nagađanja.

Ranije sam bio protivnik čak i nuklearnih elektrana, ali samo se kamen ne menja. Mišljenja sam da bi Srbija morala da poseduje nuklearno oružje, u nekoj bližoj budućnosti (10-15 godina). Ne da bi Srbija ikoga napdala, već bi to bio povod da niko ne napada Srbiju, naročito ne onako agresorski i mučki kao što je učinjeno 1999.-te godine.
Da se podsetimo, USA i njeni saveznici su napali Irak pod izgovorom da Irak poseduje oružje za masovno uništenje.
Da je Irak stvarno posedovao takvo oružje, nikada ne bi bio napadnut od USA i njenih saveznika, nego su bili sigurni da takvo oružje Irak nema, te je tek onda izvršili agresija na istu.
Srbija je na Balkanu, gde se svako malo ratuje, i treba razmišljati o odbrani zemlje, a nuklearno naoružanje je jedini garant da Srbiju niko neće napasti. Poput Irana recimo koji je verovatno na pragu da napravi nuklearno oružje ili Severne Koreje koja ima nuklearno naoružanje. Iran da nije radio kako jeste do sada bi prošao kao Irak, Libija, Sirija i slične zemlje koje nisu imale nuklearno oružje.

Ne slažem se za nuklearno naoružavanje Srbije jer je Balkan suviše mali a da efekti eksplozije ne bi "dohvatili" i onog ko je bacio bombu.

Moje mišljenje je da Srbija treba hitno da gradi nuklearnu elektranu, čak i dve.

Moskva upozorila Vašington

Odbijanje Amerike da ratifikuje Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja primorava Rusiju, koja je to učinila, da preduzme korake za obnavljanje pariteta, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

Ambasador je podsetio da je Moskva ratifikovala sporazum još 2000. godine, a Rusija i ogromna većina međunarodne zajednice više od četvrt veka su čekali da SAD slede ruski primer i da se pokažu kao odgovorna nuklearna država.

Antonov je odbacio kritiku ruskog stava koja dolazi iz Vašingtona.

Prema njegovim rečima, to je još jedna manifestacija politike SAD, koja se zasniva na principu da „ono što je dozvoljeno SAD, nije dozvoljeno drugim zemljama“.

„Sjedinjene Države su poslednja zemlja koja može da drži predavanja drugima o pretnjama Sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja i globalnom režimu zabrane nuklearnih ispitivanja. Dok na rečima SAD pokazuju svoju privrženost moratorijumu na nuklearna testiranja, administracija nastavlja da podržava vojnu nuklearnu infrastrukturu, uključujući poligon za testiranja u Nevadi, po pitanju eksploatacione spremnosti“, ocenio je Antonov.

Diplomata je zaključio da se Amerikanci očigledno ne odustaju od mogućnosti testiranja u punom obimu, pre svega u kontekstu velike modernizacije strateškog arsenala i razvoja novih tipova nuklearne municije.

Prethodno, komentarišući izjavu predsednika Vladimira Putina koji je tokom obraćanja na Valdajskom forumu rekao da bi Rusija bi mogla da povuče svoju ratifikaciju Sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja, s obzirom da ga Amerika nije ratifikovala, Peskov je pojasnio da je ruski lider pre svega imao u vidu to da situacija treba da se de fakto svede u istu ravan.

Ranije je predsednik Predstavničkog doma Vjačeslav Volodin izjavio je da će Savet Državne dume Rusije razmotriti povlačenje iz Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja.

Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja potpisan je 1996. godine, a Rusija ga je ratifikovala 2000. Međutim, neke zemlje poput Amerike i Kine, još uvek nisu to uradile. Istovremeno, države koje poseduju nuklearno oružje dobrovoljno su se obavezale da neće sprovoditi takva testiranja.

Izvor (https://www.vesti-online.com/moskva-upozorila-vasington-3/)

Ceo svet je strepeo od ovoga: Rusija povlači ratifikaciju o zabrani nuklearnih testova

Rusija povlači ratifikaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT) zbog neodgovornog stava Sjedinjenih Američkih Država prema globalnoj bezbednosti, rekao je u utorak predsednik donjeg doma ruskog parlamenta, prenosi Hina.

Rusija kaže da je cilj da se povrati paritet sa Sjedinjenim Državama, koje su potpisale, ali nikada nisu ratifikovale sporazum iz 1996. godine, ali i da neće nastaviti nuklearna testiranja osim ako Vašington to ne učini.

Nacrt predviđa ukidanje člana 1. zakona o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

Predsednik Vladimir Putin, koji je ranije ovog meseca predložio Rusiji da opozove ratifikaciju sporazuma iz 1996. jer ga SAD nije ratifikovao, rekao je da nije potvrdio niti odbacio mogućnost nastavljanja nuklearnog testiranja u Rusiji.

- Zbog sigurnosti naše zemlje, povlačimo ratifikaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova - rekao je predsednik Dume Vjačeslav Volodin uoči rasprave i parlamentarnog glasanja o opozivu ratifikacije.

Volodin je rekao da je Rusija ratifikovala ugovor 2000, dok ga Vašington nije ratifikovao zbog svog “neodgovornog stava prema globalnim sigurnosnim pitanjima”.

- Ruska Federacija učiniće sve kako bi zaštitila svoje građane i održala globalnu stratešku jednakost - dodao je Volodin.

Početak nove trke naoružanja

Rusija povlači ratifikaciju, ali će ostati potpisnica i nastaviće da sarađuje sa supotpisnicama i globalnim sistemom praćenja koji upozorava svet na svaki test.

Obnavljanje nuklearnih testova u Rusiji, SAD-u ili Kini moglo bi da znači početak nove trke u nuklearnom naoružanju između velikih sila koje su zaustavile nuklearna testiranja u godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Za mnoge naučnike i aktiviste, masivno testiranje nuklearnih bombi tokom Hladnog rata ukazivalo je na suludost nuklearnog napada koji bi mogao da uništi čovečanstvo i kontaminira planetu stotinama hiljada godina.

Rat u Ukrajini podigao je napetosti između Moskve i Vašingtona na najviši nivo od Kubanske raketne krize, baš u trenutku kada Kina nastoji da ojača svoj nuklearni arsenal kako bi bila u skladu sa svojim statusom supersile u nastajanju.

Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/rusija-povlaci-ratifikaciju-o-zabrani-nuklearnih-testova/l44vwwe)

Rusi ispaljuju balističke rakete: Počeli veliki nuklearni manevri pod komandom Putina

Rusija je uspešno testirala svoju sposobnost da izvrši masivan nuklearni udar odmazde kopnom, morem i vazduhom, navodi se u saopštenju Kremlja u sredu.

"Tokom obuke obavljena su praktična lansiranja balističkih i krstarećih raketa", navodi se u saopštenju.

Državna televizija je pokazala kako ministar odbrane Sergej Šojgu razgovara sa Putinom o vežbi.

U istom saopštenju Kremlja navodi se da je interkontinentalna balistička raketa Jars ispaljena sa poligona na dalekom istoku Rusije, da je podmornica na nuklearni pogon lansirala balističku raketu iz Barencovog mora i da su bombarderi dugog dometa Tu-95 MS testirali i ispalili krstareće rakete iz vazduha.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=2421483)

Ispitno lansiranje Minuteman III nije uspelo 'zbog anomalije'

Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država otkrilo je rano u četvrtak da je Space Launch Delta 30 probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete Minuteman III propalo „zbog anomalije“.

„Program za probno lansiranje pomaže komandi da proceni Minuteman III i prikupi podatke kako bi sistem bio efikasan. Komanda izvlači pouke iz svakog probnog lansiranja. Prikupljanje podataka od lansiranja omogućava AFGSC-u [Globalnoj udarnoj komandi vazdušnih snaga] da identifikuje i ispravi sve probleme sa sistemom naoružanja kako bi se osigurala kontinuirana pouzdanost i tačnost Minutemana III“, dodaju iz Vazduhoplovstva.

U saopštenju se naglašava da se anomalije tokom probnih lansiranja mogu pripisati ili operativnoj platformi ili opremi za testiranje i podvlači važnost sprovođenja analize kako bi se utvrdio uzrok ovih anomalija.

[attachment=1]


Izvor (https://www.teletrader.com/minuteman-shshsh-test-launch-fails-due-to-anomaly/news/details/60910660)

Putin odlučio: Rusija se povlači iz sporazuma; "Trka" može da počne?

Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon prema kojem Rusija povlači ratifikaciju Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja.

Prethodno je saopšteno da će Rusija, u slučaju povlačenja ratifikacije Sporazuma o zabrani nuklearnih proba, nastaviti da predaje podatke sa stanica za praćenje radionuklida na svojoj teritoriji i primati podatke sa međunarodnog sistema za praćenje, svi instrumenti sporazuma će funkcionisati kao i do sada, samo će se promeniti status Rusije prema Sporazumu.

Takođe je precizirano da Moskva zadržava pravo da obnovi nuklearna testiranja, ali isključivo kao odgovor na slične postupke Vašingtona. Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja potpisan je 1996. godine, a Rusija ga je ratifikovala 2000. Međutim, neke zemlje poput Amerike i Kine, još uvek nisu to uradile. Istovremeno, države koje poseduju nuklearno oružje dobrovoljno su se obavezale da neće sprovoditi takva testiranja.

Neki stručnjaci ranije su najavljivali da bi odbacivanje sporazuma moglo da dovede do nove trke u naoružanju.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=11&dd=02&nav_category=78&nav_id=2425933)

Francuska uspešno lansirala M51.3

Francusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je uspešno izvršilo testiranje balističke rakete M51.3, bez nuklearnog punjenja u regionu Akvitanija.

Kako navodi "Mond", raketu je ispalio Generalni direktorat za naoružanje.

"Prvo uspešno probno ispaljivanje strateške balističke rakete M51.3! Ovakav razvoj događaja potvrđuje kredibilitet našeg nuklearnog odvraćanja i pokazuje izvrsnost našeg sektora lansiranja", naveo je ministar odbrane Sebastjen Lekorn na platformi Iks.

"Projektil je nadgledan tokom cele faze leta pomoću resursa Generalnog direktorata za naoružanja. Zona pada bila je u severnom Atlantiku, nekoliko stotina kilometara od najbliže obale. Ovaj test je izveden bez nuklearnog punjenja i uz striktno poštovanje međunarodnih obaveza Francuske", ističe se u saopštenju Ministarstva odbrane.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=11&dd=19&nav_category=78&nav_id=2436133)

Rusija planira da u 2024. godini lansira sedam interkontitentalnih balističkih raketa

Rusija planira da testira lansiranje sedam interkontinentalnih balističkih raketa naredne godine, rekao je komandant ruskih raketnih snaga Sergej Karakajev, prenosi Rojters pozivajući se na ruski Interfaks.

Prema izveštaju Interfaksa, Karakajev je za list „Crvena zvezda“ izjavio da Moskva daje obaveštenje Sjedinjenim Državama najmanje 24 sata unapred kada su u pitanju ovakva lansiranja, kao i da SAD čine isto pri testiranju svog oružja.

Rusija i Sjedinjene Države poseduju najveći nuklearni arsenal na svetu i procenjuje se da Moskva poseduje oko 5.889 nuklearnih bojevih glava, dok SAD imaju 5.244.

Prate ih Kina, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, od kojih svaka država, prema proceni, u svom vlasništvu ima manje od 500 bojevih glava, navodi Rojters.


Izvor (https://nova.rs/vesti/svet/rusija-planira-da-u-2024-godini-lansira-sedam-interkontitentalnih-balistickih-raketa/)