PALUBA

Краљевско Југословенско Ваздухопловство
пред рат и за време рата 1941. године

I.
Стање Југословенског ваздухопловства пред 1941. г.
Све до 1938. године наше Ваздухопловство није имало скоро ниједну ескадрилу наоружану модерним материјалом, нити иједан модерно опремљен аеродром. Одмах се поставља питање: зашто je било овакво стање и има ли и колико одговорности до надлежних?
Ha челу Краљевског ваздухопловства за последњих десет година пред рат били су наши најелитнији ђенералштабни и ваздухопловни официри. Сви одлични ратници из балканских ратова и Првог светског рата. Ниједном од команданата не би се могло оспорити ни патриотизам, ни довољна војничка спрема, ни схватање важности Ваздухопловства у модерном рату, нити би се могли окривити за пренебрегавање командантских дужности у припреми потчињеног им рода Војне силе за евентуални рат, или пак за помањкање војничког и командантског ауторитета да се њихове представке учињене надлежним за што бољу опрему Ваздухопловства не усвајају. Па ипак, наше je Ваздухопловство затекао рат неспремним да одговори својим задацима. Блаженопочивши краљ Александар I. je такође улагао велике напоре да се наша Војна сила што пре и што боље опреми, али он није могао више учинити, него што је учињено.
У чему је био проблем? Сиромашна земља, слабо индустријски развијена, економска криза настала у целом свету, ратна психоза у Европи , несређено наше унутрашње политичко стање, стална опозиција Хрвата, што се одражавало и на пореске обвезнике да не плаћају порезе a резултат свега овога: слаб кредит Југославије у иностранству за добијање потребних зајмова.
Наш годишњи државни буџет износио je 12—15 милијарди динара (предратних), таман толико колико би стала опрема једне модерно наоружане оклопне дивизије пре рата. A војни годишњи буџет једва je износио 2—3 милијарде предратних динара — једва довољних да задовоље потребе за шестомесечну обуку 100—120.000 регрута, колико се годишње узимало за све родове Војне силе.
И тако, тек пред крај 1939. и у току 1940. године, успело се да се добију неки мањи кредити и приступило се набавци извесног броја модерних авиона, али у томе je већ почео рат у Европи и све индустрије које би нам могле продати ратни материјал заузете су биле испорукама за сопствену земљу. Ипак се успело да се набави око 260 савремених авиона прве линије и око 40 авиона друге линије. Обучених пилота имали смо пред рат око 2.000 тј. трипут више него што се тада располагало материјалом. Недостатак je био у обученим радиотелеграфистима.
У рат 1941. године ушли смо са следећим бројем авиона:
- Ловачка авијација: Авиони прве линије 105.
- Авиони друге линије: 30.
- Бомбардерска авијација: Авиони прве линије: 160.
- Авиони друге линије: 10.
- Извиђачка авијација: 30.
Из овога приближно тачног прегледа види се јасно како je било наоружано наше ваздухопловство. Разумљиво je, да се оно није могло носити и успешно борити са више него десетоструко јачим непријатељским ваздухопловством. Док je оперативно ваздухопловство још и располагало с извесним малим бројем савремених модерних авиона, извиђачко ваздухопловство није имало ни једног јединог модерног авиона, a оно није било довољно ни за једну армијску групу. По једна ескадрила од ове застареле авијације додељена je оперативним армијама. Оне се нису смеле ни подићи у ваздух, a за ноћно летење није било ни потребних постројења ни обучених пилота. Позната je чињеница, да без довољног броја добрих летилишта не може ни једна авијација успешно да ради. Слабије ваздухопловство треба да има што већи број летилишта, да би маневровањем пo овима избегло уништење од стране надмоћнијег непријатељског ваздухопловства. И у овом погледу наше Ваздухопловство je у многоме оскудевало.
Због оваквог стања, у почетку рата једва да смо имали довољно летилишта за смештај ионако слабе авијације. О неком маневровању noлетилиштима није могло бити ни речи, јер са њима нисмо располагали. Известан број наших расположивих летилишта убрзо je постао неупотребљив, јер су се налазила на подводном земљишту, док су нека, налазећи се у близини фронта била изложена ефикасно непријатељском бомбардовању. Ово се показало већ првог дана рата, јер je известан број авиона затечен на самим летилиштима био уништен од непријатељског ваздухопловства.

II.
Какви су били наши ратни планови пред почетак рата 1941 године.
Армијски ђенерал Петар Косић, бивши Начелник Главног ђенералштаба, поднео je Ђенералштабу ЈНА 31. јула 1946. године у Београду следећи извештај: 'Још у почетку 1940. године појављује се потреба да се изради нови Ратни план, пa je томе одмах и приступљено. У рано пролеће План je већ био израђен и назван je 'П -40'. Основна идеја тог Ратног плана била je углавном оваква: Одбрана према немачким снагама које би продирале из Аустрије и Мађарске; према италијанским снагама на нашем Западном фронту, укључујући ту и фронт према Албанији: да се нападом наших трупа заузме Скадар; према Румунији — пo потреби опсервација, a према Бугарској акција у духу Балканског пакта.
Али се ни при овом тек израђеном Ратном плану није могло дуже времена остати, јер се наша војно-политичка ситуација и даље мењала и све више погоршавала. To нарочито долази до изражаја у јесен 1940. године. Тада Мађарска ступа у Пакт са Немачком и Италијом , a потом, њима се придружује и Румунија. Између Италије и Грчке настају затегнути односи, a потом долази и до рата између њих (крајем октобра те године) и операције почињу на њиховим границама. Немачке трупе улазе у Мађарску a потом и у Румунију. Ha Бугарску се врши притисак да приђе немачко - италијанском пакту. Ha обавезе Румуније и Грчке у вези са Балканским пактом није се могло рачунати. Стога се и Ратни план 'П -40' мења и доводи у склад са новим околностима. Приступа се изради Плана 'П -41'.
Нови Ратни план 'П -41' завршен je половином фебруара 1941. године. У њему се предвиђа употреба само наших снага на свима фронтовима.
Основна идеја тога Плана била je углавном оваква: Одбрана на свим фронтовима, сем према Албанији, ради задржавања непријатеља. Према Албанији офанзива у циљу да се што пре ухвати додир наших трупа са грчким, које се боре са Италијанима, као и да се омогући пролаз наших трупа преко албанске територије. Задар да се заузме препадом. Под јачим непријатељским притиском постепено се повлачити у општем правцу на Југ. У случају да се не будемо могли задржати у нашој земљи, онда би се одступило у Грчку, те да се тамо организује фронт у заједници са Грцима, a евентуално и са другим пријатељским снагама (мислило се на енглеске трупе).

III
Сходно Ратном плану 'П -41' извршено je и груписање нашег Ваздухопловства, тако, да се покрију сви угрожени фронтови. Мада се није располагало потребним бројем авиона, ратна формација нашег Ваздухопловства била je јако развијена, са циљем да се накнадним добијањем материјала попуњују већ формиране ратне јединице. Из ових разлога мобилисане јединице Ваздухопловства остале су делимично непопуњене потребним наоружањем. У рат се ушло са четири бомбардерска и четири ловачка пука. Ранији 2. извиђачки пук, пред почетак рата, преформиран je у ловачки пук, a његове трупе постале сам осталне извиђачке трупе армијског ваздухопловства, наоружане само са неколико старих типова 'Бреге' 19/17.
Поред наведених јединица била je формирана и 11. група за даљно извиђање, наоружана авионима 'Бленхајм' али и она je доцније била употребљена углавном као бомбардерска група.
Распоред наше авијације уочи рата био je угдавном следећи:
— 1. пук — две бомбардерске групе наоружане авионима 'Бленхајм' али у недовољном формацијском броју. Командант пука — пуковник Фердо Градишник. Једна група са штабом пука смештена на аеродрому код Бијељине — у Босни, a друга на истакнутом аеродрому 'Давидовац' код Параћина — у Србији.
— 3. пук — две бомбардерске групе пo три ескадриле, наоружане у довољном броју авионима 'Д.17'. Командант пука - пуковник Зденко Горјуп. Једна група била je смештена на аеродрому 'Петровац' — код Скопља, a друга се налазила на једном аеродрому на Косову.
— 7. пук — три бомбардерске групе — наоружане у довољном броју тешким тромоторним бомбардерима 'Савоја Маркети'. Командант пука — пуковник Хинко Драгић. Пук je са једном групом био смештен на аеродрому 'Прељина' код Чачка, a друга група на аеродрому код Уж. Пожеre. Tpeћa група била je на аеродрому код Мостара.
— 8. пук — са две бомбардерске групе, наоружане авионима 'Бленхајм' и 'Херикен' али у недовољном формацијском броју. Командант пука - пуковник Станко Диклић. Пук са обе групе био je смештен на аеродрому код Босанске Градишке.
— 2. пук са две ловачке групе. Једна група наоружана авионима 'Месершмит-Ме-109' у довољном броју и смештена на аеродрому код Крагујевца. Друга група била je тек у наоружавању авионима 'Херикен' налазила се у почетку на аеродрому код Краљева a доцнија на аеродрому код Кнића — код Крагујевца. Ова група у почетку рата није још била оспособљена за акцију. Командант пука - пуковник Фрањо Пирц.
— 4. пук са две ловачке групе, наоружане авионима 'Херикен' у недовољном броју. Пук je био смештен на аеродромима код Бањалуке и Босанске Градишке. Командант пука - ппуковник Радисав Ђорђевић. — 5. пук са две ловачке групе — наоружан у недовољном броју застарелим ловачким авионима 'Хаукер-Фури'. Може се слободно рећи да овај пук није уопште био способан за акцију пред непријатељем наоружаним модерним материјалом. Пук je био смештен на аеродрому у близини Лесковца. Командант пука - ппуковник Леонид Бадњак.
— 6. пук са две ловачке групе, од којих је једна наоружана авионима 'Meсершмит Ме-109' a друга група само делимично са Ме 109а делимичмо са авионима ИК.З. Командант пука - ппуковник Божидар Костић.
— 11. група за даљно извиђање била je смештена на аеродрому код Шапца. Наоружана у недовољном броју авионима 'Бленхајм'. Командант групе - мајор Божидар Лазаревић - потчињен непосредно команданту Ваздухопловства.
Поред наведеног груписања снага оперативног ваздухопловства, извиђачко ваздухопловство, са потпуно застарелим материјалом, било je распоређено на теренима армија у чијем je сектору намењено за дејство. — Ваздухопловне школе биле су груписане код Сарајева, Мостара, Никшића и Граба. Нелетачке ваздухопловне установе - Команде база биле су распоређене пo целој територији.

IV
а) Командант Ваздухопловства био je бригадни ваздухопловни ђенерал Боривоје Мирковић.
Његов Начелник штаба: ђенералштабни пуковник Драгутин Савић, који je био само номинални, пошто je уочи рата отпутовао за Москву са југословенском делегацијом за закључење Пакта о пријатељству са Совјетским Савезом. - Помоћник начелника штаба: ђенералштабни ппуковник Миодраг Лозић.
б) Летачке јединице биле су формиране у бригаде и то:
— I ваздухопловна бригада — ловачка: командант пуковник Драгутин Рупчић. У саставу бригаде: 2. и 6. пук.
— II ваздухопловна бригада: командант пуковник Јаков Ђорђевић. У саставу бригаде: 4. ловачки пук и 8. бомбардерски пук.
— III ваздухопловна бригада — мешовита; командант пуковник Никола Огуњан. У саставу бригаде: 3. бомбардерски и 5. ловачки пук.
— IV ваздухопловна бригада — бомбардерска — 1. и 7. пук.
— Самостална бомбардерска група Приморске армије — командант мајор Мил. Достанић.
— Самостална група за даљно извиђање: командант мајор Драг. Лазаревић.

V
Племенска припадност виших команданата у Ваздухопловству:
— Команданти бригада: 2 Србина, 2 Хрвата (бив. аустроугарски официри ).
— Команданти пукова: 3 Србина (од којих један бивши аустроугарски официр), 2 Хравата, 2 Словенца (бив. аустроугарски официри ) и 1 Рус. - Сличан однос био je и код осталих старешина и летећег особља.

VI
Почетни оперативни задаци појединих бригада били су ови:
— I бригада: спречавање непријатељског дејства на простору Срема и Србије до закључно линије Копаоник-Јастребац, с тим да нарочито штити Београд, као политички центар, a потом: Крагујевaц, Краљево, Чачак и Крушевац, као важ не индустријске центре;
— II бригада: задатак двојак. Са 8. пуком дејствовати према Аустрији и Мађарској, a са 4. пуком спречавати непријатељско дејство са ових праваца;
— III бригада: задатак двојак. Са 3. пуком дејствовати правцима који воде из Бугарске a са 5. пуком штитити Ниш и Скопље, као и спречавати дејство непријатељске авијације из Бугарске;
— IV бригада: са 1. пуком дејствовати правцима према Румунији a 7. пуком дејствовати правцима према Албанији.
— Самостална група Приморске армије имала je дејствовати у оперативној зони те армије.
— 11. група за даљно извиђање — непосредно потчињена — Команданту Ваздухопловства за евентуалне задатке стратегијског извиђања.

VII
У Ваздухопловству везе су одржаване између појединих јединица углавном радио-средствима. Телефонске везе су употребљаване само за локални саобраћај. Свака ваздухопловна група имала je радио-станицу типа 'Бига' као и штабови пукова и бригада. Штаб Ваздухопловства имао je неколико оваквих станица, као и једну велику радио-станицу типа 'Лоренц' — мање покретљивости.

VIII
Све летачке јединице снабдеване су из база, које су постојале на свима аеродромима. Поред тога биле су активиране на летилиштим а и неке базе као резервне. Ваздухопловне базе су се снабдевале из ваздухопловних слагалишта на територији целе земље. У Србији, таквих слагалишта било je: код села Лопатице и Брђана као и слагалиште Белимарковац — код Краљева. У јужној Србији: код станице ђенерал Јанковић; у Босни: код Раме—Коњиц и код села Волиње — између Приједора и Бањалуке. У Срему: код Врдника. Поред тога веће количине материјала биле су смештене у долини реке Ибра.

IX.
Априла 5. Главни ђенералштаб добија телеграм од нашег војног изасланика у Берлину Владимира Ваухника, да ће Југославија бити нападнута од стране Немаца у току сутрашњег дана — 6. априла. Разуме се да je телеграм овако важне садржине морао бити саопштен и Председнику владе. Али ни Краљевска влада ни Главни ђенералштаб не придају озбиљну пажњу овом телеграму и не предузимају никакве озбиљније мере предострожности, сем што je садржина телеграма саопштена Команданту ваздухопловства ђенералу г. Б. Мирковићу — са примедбом да се у истинитост телеграма мало верује. Но, Командант ваздухопловства ипак предузима извесне мере предострожности. Позива заступника Начелника штаба потпуковника М. Лозића и наређује му да у току истог поподнева одведе транспортну колону штаба Ваздухопловства у Липовачку шуму, (око 15 км јужно од Београда) тамо преноћи и сутрадан се врати у Земун. Изгледа да je Командант ваздухопловства шифрованим телеграмом известио и остале своје потчињене на целој територији о потребним мерама опреза, a у вези добијеног саопштења о евентуалном сутрашњем нападу од стране Немаца. Неки потчињени команданти вероватно нису примили благовремено тај телеграм, неки гa нису можда одмах дешифровали a трећи му нису придали потребну важност, те су сутрадан њихове јединице претрпеле озбиљне губитке и штете, као на пр. она на аеродром у Петровац — код Скопља, где je једна цела бомбардерска група 3. пука изгубила све авионе – уништене на земљи.
Априла 6. Немачка авијација с аеродрома у западној Румунији, Мађарској и Аустрији предузима изненада терористичке нападе на Београд (3. априла Београд био оглашен за отворен и небрањен град). To je био један од најтежих дотле извршених ваздушних немачких напада који je изведен у току једног дана на један град. У првом нападу учествовало je 234 бомбардера (уз пратњу ловаца) који су у таласима од 6.30-8 часова бомбардовали железничку станицу, електричну централу, зграду поште, телеграфа и телефона, зграде Министарства војске и морнарице, Главног ђенералштаба, Војне академије, Двора на Дедињу, гардијске касарне у Топчидеру, Команду жандармерије, Земунски аеродром, Учитељски дом, гимназијске и школске зграде, болнице, стамбене квартове, нарочито око Славије и Ауто-команде, на Бањици, Топчидеру и Дедињу, склоништа пo парковима итд. Ово бомбардовање покидало je све везе и изазвало забуну код војних и грађанских власти и велику панику код становништва, које je, бежећи из града, закрчило cвe путеве у правцу југа, митраљирано од немачких авиона.
У току дана Немци су трипут бомбардовали Београд. Ваздушна одбрана Београда није била у могућности да спречи ове нападе упркос великом залагању 6. ловачког пука који je оборио десет немачких авиона, изгубивши притом 15 ловаца. Београд je поред огромне материјалне штете у зградама и разним важним инсталацијама имао око 20.000 погинулих под рушевинама. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић).
Захваљујући издајству усташких и петоколонашких елемената у Главном ђенералштабу и Министарству војске и морнарице, Немци су почетком априла добили скицу мобилизацијских места и склоништа против-аеропланске заштите Београда. Поред тога, ваздухопловни капетан I. класе Владимир Крен, који je као организовани усташа још 3. априла авионом побегао из Загреба у Аустрију и ставио се на расположење команданту немачке 4. Ваздухопловне флоте, ради учешћа у планирању напада на Југославију. Он je том приликом дао податке о свим летилиштима у Југославији и шифру за радио-везу нашег Ваздухопловства, тако да je овај штаб био принуђен да ноћу 5/6 априла измени ову шифру, што je негативно утицало на командовање првих дана рата. За ову издајничку улогу капетан Крен je касније постављен за команданта Ваздухопловства Н Д Х и унапређен у чин ђенерала. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић ).
Захваљујући веома јаким ваздухопловним снагама, непријатељ је већ првог дана рата загосподарио ваздушним простором на југословенском ратишту и знатно отежао рад југословенске авијације на бојишту. Toг дана je уништено 115 југословенских авиона (38 у ваздуху и 77 на земљи, док су Немци изгубили само 21 авион а Италијани 2. ('Југославија у априлском рату' — арм. ђен. В. Т.).
Од раног јутра овог дана, док Београд гори и руши се у пламену, као и сви важнији објекти у Војводини, Србији и Јужној Србији, тек око подне команданти југословенских ваздухопловних бригада добијају наређење преко радио станица и то отворено 'за напад на циљеве према избору и нахођењу команданата бригада'.

Дејство I ваздухопловне ловачке бригаде
Командант бригаде пуковник Д. Рупчић — Хрват. Команданти пукова: потпуковници Д. Костић и Фрањо Пирц — Хрват.
Немачки напад затекао је бригаду и то:
6. пук: једном групом на аеродром у код с. Ирига, једном групом на Земунском аеродрому, једном групом код с. Крушедола.
2. пук: једном групом код с. Кнића и једном групом код Крагујевца. Борбу 6. ловачког пука описује његов командант пука у књиж ици 'Два дана борбе у ваздуху над Београдом', што овде у изводу преносимо:
'При немачком нападу 6. априла у 6.45 часова пук узлеће са обе групе и то:
— 32. група ступа у борбу противу једне немачке мешовите формације долазеће са севера, састављене од бомбардера 'Д-17' и разарача 'Ме-110'. Развила се огорчена борба изнад зоне: Инђија—Попинци—Батајница, наши ловци улећу у густи непријатељски построј и чине чуда од јунаштва иако je бројни однос био 19 наших ловаца против 106 немачких бомбардера и разарача. Борба je трајала око 25 минута. Други напад се врши при повратку ове групе изнад Дунава и Тисе. У тој борби су се нарочито одликовали капетани В. Митровић и В. Коларов и потпоручник Бошковић.
У том првом јутарњем сусрету учествује и једна патрола из 2. пука са аеродрома Крагујевац, која je, кружећи изнад Крагујевца, чула знак за напад и њен вођа, капетан Митровић, пo сопственој иницијативи води патролу над Београд и са својим пратиоцем, поручником Бојовићем, напада непријатеља и гине a потпоручнику Бошковићу немачки ловци пале авион a он са мале висине искаче тешко рањен и опечен и спушта се на аеродром код Земуна.
Капетан Коларов, пo извршеном задатку и обарању два немачка авиона 'Штуке' нападнут немачким ловцима, бива тешко рањен и оборен, али успева да се спасе падобраном'.
51. група узлеће са Земунског аеродрома и на челу са командирима ескадриле — капетанима Т. Гогићем, Милошем Жунићем и С. Пољанцем јуначки се бори са јаким немачким снагама над Београдом. У тој борби гине капетан Жунић оборен од немачких ловаца код с. Јабуке. Његов пратилац — наредник Ђ. Стојановић, после огорчене борбе, обара један немачки авион 'Хајнкел' али и сам буде рањен, спушта се на Годоминско поље и једва се извлачи из запаљеног авиона. Исто тако у борби јуначки гине и потпоручник Д. Борчић и пада у Панчевачки рит, a бивају тешко рањени војни чиновник Е. Банфић и капетан С. Поланак, али успевају да се спусте на полазни аеродром.
У овим борбама, поред именованих, нарочито се одликовао командир 105 ескадриле — капетан И. Влајић и командант групе мајор Ђорђевић.
Од преосталих авиона, неколико се спустило на околним теренима услед оштећења од непријатељских зрна.
У тој јутарњој борби, 6. ловачки пук учествовао je са 37 ловаца противу 352 немачка авиона.
Следећи знаци 'ваздушна опасност' дати су у 10, 12, 14 и 15.30 часова. Ha сваки знак узлетеле су одређене јединице. До већих сукоба није дошло све до 15.30 часова, када je наишла једна немачка бомбардерска група из Румуније, јачине од 80 авиона. Иза ове групе ишла je група од 60 'Штука'. У исто време je наишла из Мађарске једна формација од око 100 авиона. Тада узлеће са аеродрома Крушедол командант пука — потпуковник Костић, и са ескадрилом у приправности сустиже непријатељску колону, напада њено зачеље, обара један авион. Други напад врши при непријатељском повратку изнад с. Јабуке, сустиже један заостали авион и обара га. Патрола са поручником Б. Пресечником и наредником Петровом напада непријатељску колону изнад Титела, али им авион бива упаљен и они се спасавају падобраном.
Овог дана 6. ловачки пук имао je 16 губитака, од којих 14 погинулих и 2 рањена пилота. Немци су овога дана изгубили 34 авиона од укупно 700 колико je 6. априла учествовало у нападу на Београд. (Овај податак не слаже се са подацима студије арм. ђенерала Вл. Терзића. 'Југославија у априлском рату 1941 год .', пo коме су Немци изгубили овога дана 21 авион).
Ноћу 6/7. априла Немци су продужили напад на Београд појединачним авионима, али наша авијација није реаговала, немајући на својим теренима уређаје за ноћно летење. - Овог дана смењен je командант гурпе Адам Ромео и групу примио капетан Т. Гогић, који се показао врло храбар.
2. ловачки пук, пo почетном основном задатку, имао je улогу заштите Крагујевца, Краљева, Крушевца и Чачка. Пук je целога дана остао неактиван, изузев напред поменуте патроле, под вођством капетана Митровића који се иницијативно упућује од Крагујевца у борбу над Београдом. — И док 6. ловачки пук неустрашиво брани Београд, a 1. и 7. бомбардерски пук воде огорчене борбе код Куманова и Скопља, овај пук чека наређење за ступање у борбу. По тврђењу неких официра из тога пука, потпуковник Пирц je спречио полазак пилота са аеродрома Крагујевац, када су ови покушали да узлете и пођу на Београд, a ваздухопловној групи код с. Кнића није уопште дозволио ма какво узлетање.
Командант I. ваздухопловне бригаде, пуковник Рупчић ничим не интервенише да 2. ловачки пук крене у помоћ 6. ловачком пуку или бар 1. и 7. бомбардерском пуку који се тога дана, 6. априла, очајнички боре са десетоструко надмоћнијим непријатељем.

Дејство II ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Ј. Ђорђевић.
Командант 8. бомбардерског пука п-пуковник Ст. Диклић.
Командант 4. ловачког пука пуковник Р. Ђорђевић.
О раду ове бригаде у току 6. априла немају се тачни подаци . По њеном почетном задатку, њен 8. бомбардерски пук имао je да бомбардује извесне објекте у Аустрији и Мађарској a 4. ловачки пук требао je да спречава дејство непријатељске авијације са тих праваца. По непотврђеним подацима, овога дана je упућена једна патрола ради бомбардовања железничке станице Грац — Аустрија.

Дејство III ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Никола Обуљен (Хрват).
Командант 3. бомбардерског пука пуковник Зденко Горјуп (Словенац).
Командант 5. ловачког пука потпуковник Леонид Бајдак (Рус).
Немачки напад затекао je ову бригаду и то:
3. бомбардерски пук на аеродрому Петровиц – код Скопља и на аеродрому код Урошевца и Приштине. 5 ловачки пук са једном групом на аеродрому код Куманова, са другом код Лесковца. Командант бригаде и 3. пука били су у Скопљу.
(Због изложености аеродрома Петровац, Команда ваздухопловства још је много раније наредила премештај ове групе са свим особљем бригаде на један аеродром на Косову, али команданти бригаде и 3. пука нису извршили наређење, не желећи да премештају своје породице из Скопља.)
У зору 6. априла немачка авијација из Бугарске напада аеродром Петровац на коме je била група од око 30 авиона 'Д -17'. Напад je затекао групу на спавању, те су je Немци узастопним ваздушним нападима, спуштајући се сасвим ниско, уништили на земљи. Само два храбра командира ескадриле, капетани: В. Грујић и М. Џончић, успели су да под непријтељском ватром узлете и пребаце се на Косово.
Немачка авијација из Бугарске напала је тог јутра и остале наше аеродроме по неколико пута дневно и на крају наше јединице су морале да напусте ове ратне аеродроме и да се пo одељењима спуштају на разне равне терене пo Косову.
Са тих терена и под оваквим околностима командири ескадрила С. Мијушковић, В. Грујић, M. Џончић и други, пo својој иницијативи, нападали су немачке колоне и њихову позадину све до Ђустендила и Софије.
Када су немачке колоне преплавиле Косово, капетан Мијушковић са 11. преосталих авиона пребацио се на аеродром код Пећи, настављајући нападе на немачке надируће колоне, a када je непријатељ загрозио и Пећ, капетан Мијушковић, са преосталих 11 авиона 3. бомбардерског пука, пребацио се 9. априла на аеродром IV. бригаде код Ужичке Пожеге. За све то време, команданти III. бригаде и 3. ваздухопловног пука пуковници Обуљен и Горјуп бринули су се само о себи и својим породицама. По тврђењу њихових потчињених, пребачених на аеродром Ужичка Пожега, ови пуковници су једино наређивали да нико без њиховог наређења не сме узлетети и да ће потребна наређења и задатке 'добити накнадно'.
Аеродроми 5. ловачког пука код Куманова и Лесковца су такође нападнути у зору 6. априла. И овде су командири ескадрила пo својој иницијативи одмах узлетели и са својим полушколским авионима, брзине једва 400 км. с. и слабо наоружани, неустрашиво водили неравну борбу противу огромно надмоћније немачке авијавије. У тој неравној борби - 1:10 и 1:20, јуначки гину ловци на челу са командирима ескадрила, капетанима В. Поповићем и К. Јермаковим. У току борбе 6. и 7. априла уништени су сви авиони и аеродроми овог пука.
Сви команданти у III ваздухопловној бригади важили су до рата као наши најбољи и најспособнији пилоти. Пуковник Обуљан, као такав, био je дугогодишњи наставник пилотске школе, a пуковник Горјуп дугогодишњи командант Опитне групе и наставник за прелазе на вишемоторне авионе. Пуковник Бајдак имао је репутацију најбољег пилота нашег Ваздухопловства. Ниједан од њих, међутим, није узлетао a још мање на челу своје јединице да учествује у нападу на непријатеља.

Дејство IV ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Петар Вукчевић.
Командант 1. пука пуковник Фердо Градишник.
Командант 7. пука пуковник Хинко Драгић.
Аеродром 1. ваздухопловног пука: Бијељина — Босна, авиони 'Бленхајм'.
Аеродроми 7. ваздухопловног пука: с. Прељина — 52. група и код Ужичке Пожеге 67. група.
Ha дан 6. априла ова бригада није нападнута. Преко радија штаба бригаде сазнаје се за напад Немаца. Покушава се, да се добије веза са Командом ваздухопловства, Министарством војске и другим, али без успеха. Тек око 11 часова бригада добија наређење за напад циљева у Албанији — према избору и нахођењу команданта бригаде. Овај покушава да добије везу са командантом 3. или Приморске армије, као и са командантом Зетске дивизије ради обавештења о ситуацији, нарочито према Скадру, али узалуд. Командант бригаде тада се решава да изабере циљеве сходно основним почетним оперативним циљевима, добивеним још за време мира, немајући ни времена, ни могућности за претходно извиђање. Стога наређује:
— 52. бомбардерска група да нападне непријатељски аеродром Штој код Скадра и мостове на р. Бојани и Дриму.
— 67. бомбардерска група да нападне пристанишне објекте и бродове у Драчу.
Одређене групе и ескадриле неузнемиривано долазе до одређених објеката и нагло се обрушавају на циљеве. Изгледа да су Италијани веровали да je то била њихова авијација, пошто су видели да су то авиони типа Ц -79, купљени од њих. Аеродром Штој био je поседнут и Италијани отварају артилеријску и митраљеску ватру. При повратку наше ескадриле бивају обасуте артиљериском ватром са Тарабоша. Изнад Скадарског језера наше ескадриле сустиже једна ловачка италијанска ескадрила и у тој борби бивају оборена два италијанска авиона.
Toгa дана, обе бомбардерске групе враћају се без губитака, извршивши своје задатке. Код особља овог бомбардерског пука влада велико одушевљење и поуздање. Међутим, појављују се и први знаци непоузданости појединаца. При узлетању са аеродрома Прељина један авион, као 'случајно' скренуо је са писте и није узлетео. У њему je био наредник пилот Вранчић (Хрват). Његове старешине утврдиле су 'да нема кривице'. Мало доцније поновиће се исти случај са истим пилотом.

Дејство Самосталне групе Приморске армије. Дејствовала овог дана према албанско-приморском фронту
Наша Врховна команда требала je већ до подне овог судбоносног 6. априла да има довољно података са свих нападнутих фронтова да би свој почетни операцијски план саобразила ситуацији тога дана и исправила основне задатке бар свог Ваздухопловства. Ha несрећу, ни Краљевска влада, ни Врховна команда нису поклониле довољно пажње напред поменутом телеграму нашег Војног изасланика у Берлину и нису предузеле никакве мере предострожности и биле потпуно изненађене. A те мере су биле да у току дана и ноћи 5./6. априла склоне привремено из Београда Краља, Владу и Врховну команду негде јужније од Београда, где би се на брзу руку организовали и помоћни центри веза, као и друге још мере. Допуштено je да Краљ, Влада, Врховна команда буду изненађени муњевитим нападом и да се појединачно спасавају, испуштајући из руку у најкритичнијем моменту сваку могућност управљања и командовања.
У вези rope изложеног Командант ваздухопловства, немајући никакве друге директиве из Врховне команде, имао je да ради пo сопственој иницијативи и процени ситуације.
И тако je на крају дана 6. априла непријатељ својим веома јаким ваздухопловним снагама загосподарио ваздушним простором југословенског ратишта и знатно отежао рад југословенске авијације на бојишту.
Toг дана уништено je 115 југословенских авиона (37 у ваздуху и 77 на земљи), док су Немци изгубили само 21 авион a Италијани 2.
Априла 7. Немачка бомбардерска авијација уз сталну пратњу ловаца продужује нападе на Београд, железничке објекте (на пругама Београд—Загреб, Скопље—Ђевђелија и Мостар—Ускопље) и на аеродроме код Урошевца, Приштине, Смедеревске П аланке, Лазаревца, Андријевице и Новог Сада. Toм приликом je на земљи уништено 34 југословенска авиона (5 ратних и 29 школских). За то време су немачки бомбардери са база у Италији нападали циљеве у Далмацији, Црној Гори и Херцеговини, док je италијанска авијација нападала југословенске трупе, Боку Которску и нека приморска места, као и југословенску крстарицу 'Далмација'. (В.И.И. ЈНА — стр. 451-452. — Вл. Терзић ).
Југословенска авијација je до крајњих граница могућности штитила територију, подржавала копнене снаге и нападала немачке оклопне и моторизоване јединице и колоне у Македонији. Тако je 1. ваздухопловни пук бомбардовао непријатељске надируће колоне на Криворечком правцу; a 7. ваздухопловни пук делом бомбардовао објекте на албанској територији a делом тукао непријатељске моторизоване колоне које су надирале ка Скопљу. Ha извршење задатка овог дана летело je и све старешинско особље: командант бригаде пуковник Вукчевић, потпуковник Драгићевић и мајор Софиљ.
Из III ваздухопловне бригаде добивене задатке за бомбардовање вршила je само група мајора Фанедла, ојачана са 2-3 апарата мајора Ђорђевића чија je група у току 6. априла готово била уништена. Цела група мајора Фанедла са старешинским кадром радила je врло пожртвовано и у тим борбама гине и сам Фанедле.
О Другој групи 3. ваздухопловног пука која je 6. априла била уништена на земљи, није се више ништа знало, a сам командант групе са преосталим људством отишао je за Грчку. Командант 3. вазд. пука мајор Горјуп, слабо je утицао на рад својих потчињених, те je доцније био и смењен.
5. ваздухопловни пук, располажући само са старим апаратима 'Хаукер-Фури', ангажовао се свуда где год му се указала прилика али je претрпео знатне губитке.
8 бомбардерски пук на аеродрому код Бањалуке и 4. ловачки пук код Босанске Градишке имали су једва по 20 авиона енглеског типа — 'Бленхајм' и 'Хурикен'.
У току ноћи 6./7. априла ова бригада добија задатак да изврши напад немачких аеродрома код Печуја и Сегедина, с тим да се напад изврши изненада у зору 7. априла, пошто je било очигледно да ће ове аеродроме бранити знатне немачке снаге. Да ли случајно, немарношћу или саботажом и намерно, извршиоцим а je издато наређење тек 7. априла око 8 часова. Неки пилоти те бригаде су сумњали a други чак и тврдили, да су радио-телеграфисти наређење намерно задржали и претходно обавестили усташе a ови Немце. Добивено наређење се морало извршити и ако je било очигледно да je полазак у напад био полазак у смрт, без наде на ма какав успех. Команданти група Доновић и Тешић узлећу са својим слабим групама од пo 8—10 авиона, сами, без пратње ловаца, и са врло слабим наоружањем (2—3 митраљеза). Испред поменутих аеродрома — Печуј и Сегедин, пресрећу их на великој висини немачке ловачке групе од пo 20—30 авиона. У тој неједнакој борби гину оба команданта групе и два командира ескадриле, a уништено је 8 наших бомбардера. Само неколико авиона успели су да се врате са рањеним пилотима и изрешетаним авионима.
Пошто Немци нису нападали Загреб и остала хрватска места за чију je одбрану био намењен 4. ловачки пук, то je овај пук остао неактиван до краја рата. Само једна ескадрила овог пука упућена je за појачање одбране Београда.
6. ловачки пук. У току овог дана непријатељ je вршио ваздушне нападе на Београд са мањим снагама, пошто je већ претходног дана постигао главни циљ. Тек око 17 часова наилази већа формација — 18 'Штука' праћена ловцима, рушећи комуникације на правцу Нови Сад—Инђија—Београд. У сусрет овој непријатељској формацији узлећу наших десет ловаца који изненађују непријатеља и у огорченој борби поручник Алексић и потпоручник Капешић обарају пo 3 'Штуке' a капетан Клавора једну. Тада се на наше ловце устремљују око 20 немачких ловаца и обарају капетана Клавору, који пада код Ирига a потпоручник Капешић том приликом гине. — После завршене борбе овог дана овај пук je остао са свега 13 авиона a непријатељ je изгубио о вог дана 14 авиона. У дводневној борби са јако надмоћном непријатељском авијацијом пук je изгубио 19 пилота и 30 авиона. Било je пилота који су у току једног дана узлетали 4—5 пута.
2. ловачки пук и овог дана остао je потпуно неактиван на аеродром у код Крагујевца и Кнића.
11. група за даљно извиђање овога дана бомбардовала je станицу Темишвар, којом je приликом претрпела осетне губитке и у даљим операцијама више није ни учествовала.
Априла 8. немачка авијација, због веома неповољних метеоролошких прилика, вршила je извиђања аеродрома и саобраћаја у Југославији и делимично подржавала копнене јединице.
Југословенска авијација: у току ноћи 7./8. априла добијени су извештаји да су непријатељске оклопне и моторизоване јединице продужиле надирање од Куманова ка Скопљу и заузеле ra, a пo неким још непровереним вестима да чак избијају у Качанички теснац. Исто тако сазнало се да непријатељске колоне надиру и Нишавским правцем. — Указала се хитна потреба да се све расположиве снаге нашег Ваздухопловства баце што пре на угрожене правце непријатељског надирања.
Тако je 8. бомбардерски пук био више мање, због претрпљених губитака, већ 7. априла расходован, као и већи део 3. пука. У вези напред изнетог за 8. април издата су следећа наређења:
— Одузима се команда команданту III ваздухопловне бригаде и 3 ваздухопловног пука a остатак овог пука придаје IV ваздухопловној бригади.
— Наређује се команданту IV бригаде да са 1. бомбардерским пуком бомбардује непријатељске колоне где их буде нашао — било у Качаничким теснацу, било на правцу Куманово—Скопље. Овим je више мање била сконцентрисана сва још расположива бомбардерска авијација.
У вези горњег, 1. бомбардерски пук узлеће са аеродрома Бијељина и Давидовића (код Параћина) и пo густој магли, пробијајући се кроз облаке, стиже пo одељењима над Куманово. Са узастопним таласима, са ватреним еланом обрушавају се — и са висине од 300 метара нападају немачке продируће колоне преко Куманова ка Скопљу. У паклу непријатељске ватре врше се смели напади. У тој неравној борби гине командант пука, пуковник Градишник (Истранин), наредник пилот Јовановић, командир ескадриле — капетан Ивановић и многи други са свима посадама авиона. Преостали авиони пука враћају се оштећени и изрешетани на полазне аеродроме.
7. бомбардерски пук са 67. групом, са аеродрома Ужичка Пожега, под командом мајора Софиља, нападају такође надируће немачке колоне ка Скопљу и Качанику. Кроз густу маглу, као једином заштитом и без пратње ловачке авијације, групе неузнемиравано стижу на циљ. Изнад улаза у Качанички теснац групе се пробијају кроз облаке у ваздушним таласима и са висине 300-400 метара туку немачке колоне. И мада се остало над циљевима само по неколико минута, већина авиона била je изрешетана, бензински резервоари пробушени и неколико чланова посаде рањено. Само благодарећи опет густим облацима који су онемогућили непријатељским ловцима гоњење, наше бомбардерске групе успевају да се врате на полазне аеродроме.
Овим нашим ваздушним нападом на Качанички теснац, овај бива закрчен и даље продирање Немаца привремено заустављено. Стога, Немци током ноћи 8./9. априла обилазе Скопску Црну Гору и преко Прешева, Бујановца и Гиљана, пробијају својим оклопним колонама нашу слабу пешадијску одбрану и сутрадан већ преплављују Косово поље.
Обе групе 7. бомбардерског пука сјајно су извршиле овај тешки задатак. Изузетак чини командант пука пуковник Хинко Драгић и један командир ескадриле који се са 2—3 пилота 'нису могли да пробију' до Качаничког теснаца, већ су десно и бесциљно бацили товаре бомби на албанску територију.
Један једини авион овог пука није узлетео са аеродрома Прељина. Пилоту je oпет био 'побега' авион и остао на земљи. To je био исти — наредник Вранчић, који je и претходног дана остао на аеродрому. Стога му je одузет авион и он стављен под суд.
Једно одељење 8. бомбардерског пука у пратњи ловаца 4. ваздухопловног пука бомбардовало je железнички саобраћај у јужној Аустрији, ради ометања концентације немачке II армије, док je 81. бомбардерска група успешно бомбардовала циљеве у Задру ради припрема напада наше Јадранске дивизије.

Самостална група Приморске армије дејствује и овог дана према Албанији. Целокупна ловачка авијација, уколико je још преостала, била je мање активна због претрпљених тешких губитака и рђавог времена.
Априла 9. Немачка авијација je услед рђавих метеоролошких прилика (киша и снег) била мање активна изузев 8. ваздухопловног корпуса који je подржавао нападе немачке XII армије у Македонији, на Косову и у долини Нишаве. У току дана су код Кнића и у Гружи спуштене групе од пo 5—6 немачких падобранаца који су говорили српски, са задатком да кидају телефонске везе, шире алармантне вести и изазивају панику и пометњу, али су похватане и уништене.
Италијанска авијација je подржавала своје копнене снаге у Албанији и бомбардовала југословенске трупе у области Бенковца, пристанишне уређаје у Шибенику и хидробазе Дивуље и Злосело.
Југословенска авијација. Ноћу 8./9. априла добијају се алармантне вести да je непријатељ заузео Ниш и да надире ка Параћину и Краљеву, да je пo заузећу Скопља већ избио на Косову пољу, итд. Све ово није се могло у потпуности проверити ни у В рховној команди ни с које друге стране. Тражене су хитне провере преко ваздухопловних установа у Краљеву и Косовској Митровици, одакле je одговорено да Краљево још није у непријатељским рукама, али да непријатељ надире долитом Западне Мораве a из Косовске Митровице се јавља, да je тамо настала паника, али се о непријатељу још немају обавештења.
У току ноћи 8./9. априла командант IV ваздухопловне бригаде добија наређење да са 1. пуком дејствује против непријатељских колона које наступају од Ниша ка Параћину и Краљеву; да са 7. пуком и групом 3. пука продужи дејство противу надирућих непријатељских моторизованих и оклопних јединица преко Косова поља. — Ловачкој авијацији наређено, уколико je преостала, да продужи дејство према ранијим наређењима.
Изгледа да горње наређење за рад 9. априла Командант IV ваздухопловне бригаде није добио, јер он у свом чланку изнетом у Билтену С. К. бр. 10 каже: 'сви покушаји да се добије веза и обавештења о непријатељу на јужном фронту остали су без успеха … веза са Командом ваздухопловства није се могла успоставити.
Падао je густ снег и владала потпуна невидљивост у околини Пожеге и с. Прељине. Ваздухопловна група са аеродрома Давидовац (Параћин) ипак успева да тог дана узлети и нападне немачке колоне, које су продирале долином р. Мораве... Предвече, долеће на аеродром код Ужичке Пожеге једна група од 11 бомбардера са Косова поља под командом капетана Симе Мијушковића. To су били једини преостали авиони 3. бомбардерског пука (од укупно 60). Немци су их јурили по Косову и кад су им загрозили и аеродром код Пећи, они су га напустили и дошли на аеродром код Пожеге. Командири ескадрила су сами водили неравну борбу са Немцима, док команданта пука Зд. Горјупа и команданта бригаде пуковника Н. Огуљана нигде није било.
81. бомбардерска група овог дана je успешно бомбардовала Задар a 4. ловачки пук успешно одбио напад 27 немачких ловаца на аеродром 8. бомбардерског пука, северно од Бањалуке.
Овог дана, радио мреже Ваздухопловства су врло слабо функционисале јер су многе ваздушне јединице биле у покрету, напуштајући своја летилишта због брзог напредовања непријатеља. Код неких јединица дошло je и до панике због алармантних вести, те су команданти наређивали уништавање материјала.
Овог дана и Штаб ваздухопловства издаје наређење да се базне и летачке јединице повлаче на територију Босне и Херцеговине.
У току овог дана добијени су следећи извештаји о раду нашег ваздухопловства:
— Да je командант 2. пука, пуковник Пирц , који je за све време најјачег ангажовања нашег ваздухопловства 6. и 7. априла, остао потпуно неактиван, наредио 9. априла да се сви авиони његовог пука налазећи се на аеродрому Кнић попале и баце у оближњ у реку иако непријатељ још није био у близини a он je са људством и возећим материјалом напустио аеродром и отишао у правцу Ниша (који je у то време већ био пao у руке непријатељу), пa се потом покајао и вратио на напуштен аеродром, с намером да летачки материјал бачен у реку поново оспособи, што je већ било доцкан, те je он сам, у току сутрашњег дана, узео један авион, одлетео у Земун и предао се непријатељу.
О некој организованој акцији Ваздухапловства од 10 априла није могло бити ни речи.
У току 9./10. априла издата су наређења за повлачење свих ваздухопловних јединица према Сарајеву и даље према Никшићу.
Штаб Ваздухопловства повлачи се из Лешнице у Бању Ковиљачу, a Командант ваздухопловства одлази за Сарајево и даље командовање ваздухопловним јединицама предаје команданту IV ваздухопловне бригаде, пуковнику Вучковићу.
Код IV ваздухопловне бригаде, на аеродромима Прељина и Ужичка Пожега, већ 10. априла настали су нереди, изазвани агитацијом хрватских официра и подофицира. О овоме Командант бригаде, поред осталог, каже и следеће: 'Предвече долази у штаб бригаде — у селу Љубићу, пуковник Н. Обуљен са својим помоћником С. Шебаљником (Рус), командант 3. групе, пуковник Горјуп (Словенац), командант групе, мајор Фанедл — са својим ађутантима. Дошли су са Косова путничким аутомобилима. Како се доцније сазнало, пуковник Обуљен и Горјуп су у току ноћи обилазили ниже старешине у бригади — хрватског порекла, ширили панику, давали инструкције за саботажу.
Како je овог дана падао снег и владала невидљивост, то je само група са аеродрома Давидовац нападала немачке колоне које су продирале ка Јагодини, a када je аеродром остао у позадини непријатеља, командант ове групе, не могавши да се спусти на свој аеродром, одводи групу на аеродром Бијељину.
Сходно претходном наређењу команданта Ваздухопловства да се базне и нелетеће јединице повлаче у Босну и Херцеговину a да летећи део ове бригаде са 7. и 3. ваздухопловним пуком изврше претходно бомбардовање непријатељских надирућих колона, a потом се повлаче за Босну, командант 7. пука, пуковник Славко Драгић (Хрват), мења на своју руку наређење и под утицајем пуковника Обуљена и Горјупа, уместо напада на немачке колоне у долини реке Мораве, наређује возећем делу пука да иде за Мостар, a летећи део да упали све авионе који не могу летети. Сазнавши за ово, командант бригаде лети на аеродром Ужичка Пожега, и тамо затиче само авионе III ваздухопловне бригаде са командантом групе, мајором Фенедлом и неколико пилота. Командант 3. пука и већина пилота напустили су своје авионе и отишли аутомобилом за Сарајево. Ту наилази на команданта Церске дивизије, ђенерала Стајића који, сазнавши да je пуковник Обуљен ширио панику и покушао палити наше магацине, наређује хапшење пуковника Обуљена и његовог помоћника Шабаљина.
Пошто je на аеродрому било 11 исправних авиона 3. ваздухопловног пука са свега 3—4 пилота, командант IV бригаде наређује команданту жандармеријске станице Вишеград да се командант 3. пука са целокупним летачким особљем врати a пo потреби за то употреби и оружје. — Око подне тог дана долеће из Сарајева капетан Кело са 11 пилота — Хрвата са школским авионима. На питање: зашто су дошли, капетан Кело је одговорио, да је по наређењу пуковника Обуљена дошао да преузме 11 авиона — бомбардера 'Д -17'. Такав одговор створио je извесну забуну, јер се још није знало о догађајима у Хрватској. Тек доцније се видело у чему je ствар: пуковник Горјуп одвео je колима пилоте Србе, да би упутио из Сарајева пилоте Хрвате за прелет авиона у Загреб.
У току 10. априла, на аеродром у Мостар, неки официри (Хрвати) на челу са пуковником Макиедом и мајорима Микецом и Булатом, извршили су преврат. Они су најпре уклонили све војнике са аеродрома, одузевши им претходно оруж је под извесним изговором. Пуковник Душан Радовић успео je ипак да угуши побуну, али су главне вође успеле да побегну.
Априла 12. Командант групе 3. ваздухопловног пука, мајор Фенедл, лети и напада немачке колоне у долини реке Мораве, где je непријатељском ватром оборен и гине са целом посадом. Остатак групе одлеће на аеродром Бутмир.
Претходног дана немачка ловачка авијација бомбардује Бијељину, где се налазио и штаб I армије, a потом и аеродром. Ha овом летишту се налазило десетак авиона 'Месершмит' и 'Бленхајм': 6. ловачког, 1. бомбардерског пука, 11 извиђачке групе и још остаци других ваздухопловних јединица. Штете није било, јер су авиони били склоњени у оближње шумарке. — Заступнику команданта 1. пука, мајору Лозићу, наређује се из штаба I армије, да 12. априла — рано изјутра напусти аеродром јер je пронађен и да није искључено да ћe сутрадан бити поново нападнут. — И заиста сутрадан око 9 часова јаче формације немачке авијације наилазе и лете право на аеродром , где затичу све поменуте авионе на писти спремне за узлетање који тако бивају попаљени и уништени од стране немачке авијације. — Мајор Лозић правда свој поступак ранијег свог неузлетања тиме, што су облаци били ниски и да му je главно било да je спасао људство, с којим je одмах ceo у аутомобиле и отишао за Никшић.
У току 13., 14. и 15. априла сви преостали двомоторни и тромоторни авиони пребачени су у Никшић, где су употребљени као транспортни авиони за евакуацију Њ. В. Краља, Краљевске владе и појединих политичких личности, учесника у пучу од 27. марта, породица појединих личности и дела летачког особља. Последњим авионом 'Савоја' евакуисани су командант Ваздухопловства, ђенерал Мирковић министар Марко Даковић и већина официра из пуча. Овај авион je имао удес код Превезе у Грчкој, којом je приликом погинуо министар Даковић a тешко рањени ђенерал Мирковић и капетан Штебрњак.
И тако, овим актом се завршава I период овог нежељеног и ненадног рата са Немцима са катастрофалним последицам а пo српски народ и саму државу Југославију: земља окупирана, распарчана, подјармљена под тешком кнутом Немаца и њихових савезника и сателита; Врховна команда и гpo југословенске војске — поглавито Срба — пао у заробљеништво; све наоружање од војске одузето и предато непријатељу, као и сви магацини пуни хране и остале спреме, a народ голорук остао распет на крсту. Краљевска влада, Команда ваздухопловства са стотинак официра и подофицира — већином учесника у пучу од 27. марта, одлазе на Средњи Исток у чврстој нади да ће тамо бити искрено прихваћени, помогнути и опремљени да новом снагом ослободе свој поробљени народ.
Због своје бројне слабости (1:5) југословенско ваздухопловство није било у стању ни да се успешно супротстави непријатељској авијацији, нити да осигура ваздушну заштиту територије и пружи потребну подршку југословенским трупама, мада се летачко особље већег дела јединица храбро и пожртвовано борило. Сем тога, рад југословенске авијације био je знатно ограничен, великим губицима: 1/4 снага при изненадном нападу на југословенске аеродроме на дан 6. априла, недовољним бројем аеродрома за маневровање, слабом противавионском одбраном аеродрома недовољним метеоролошким условима за летење дању и неприпремљеношћу авиона за ноћно летење и пo рђавом времену, као и организованом издајом и петоколонашким радом извесних команданата из реда усташких организација. — Неки од ваздухопловних старешина (капетан Крен) пребегли су Немцима још пре рата, други су пришли усташама од првог дана рата (7. ваздпл. база и школа гађања и бомбардовања) и нису уопште слушали наређења Команданта ваздухопловства, a трећи су остали на својој дужности саботирајући рад својих јединица (команданти I. и III. бригаде, 2. 3. и 5. пука, 3. базе у Скопљу, 9. базе у Бањалуци, 51. ваздпл. групе), тако да je Команда ваздухопловства била принуђена да их у току рата смењује, ставља под суд итд.
Посматрано у целини, Југословенско ваздухопловство je часно испунило свој дуг према отаџбини у току кратког рата 1941. године.
 Kao и у целој југословенској војсци петоколонашка мрежа била je захватила и ваздухопловство. Неколико конкретних примера:
— Командант 3. бомбардерског пука није извршио наређење Команде ваздухопловства да 4. априла упути на ратно летилиште код Урошевца 63. ваздпл. групу већ je ову групу задржао у Петровцу код Скопља, тако да je немачка авијација 6. априла ујутру на овом аеродрому уништила 25 бомбардера Д -17. Штавише, он je после бомбардовања напустио своју дужност и одступио ка Краљеву, ширећи успут петоколонашке вести. Због тога je смењен са дужности и стављен под суд. За време окупације био je у немачкој служби као пробни пилот фабрике авиона у Земуну.
— Командант III ваздпл. бригаде у току прва три дана рата није руководио 3. и 5. ваздпл. пуком, тако да су потчињене јединице ове бригаде дејствовале пo својој иницијативи. И он je при повлачењу из Приштине преко Краљева ширио алармантне вести. Због оваквог поступка ухапсио гa je начелник штаба V армије, затим je био смењен са дуж ности и стављен под суд.
— Командант I ваздпл. бригаде није лично руководио ваздушном одбраном Србије и Војводине, како je то било предвиђено директивом Команде ваздухопловства, већ je ову одбрану препустио потчињеним пуковима (6. и 2.) a сам je читаво време седео у склоништу на Бежаниској коси. Због тога није било никакве координације између његових ловачких пукова, тако да je у одбрани Београда учествовао само 6. ловачки пук. Доцније се нарочито истакао у ваздухопловству НДХ и постао генерал.
— Командант 2. ловачког пука држао je свој пук у пасивној одбрани територија Крагујевац — Крушевац — Краљево — Чачак иако je имао писмену директиву да своје јединице не везује за сектор већ да активно напада непријатељске авионе ма где се појавили на територији Србије северно од линије: Ртањ – Јастребац – Копаоник пл. Голија. Због његовог пасивног држања 3. ловачке група је ноћу 9./10. априла под утицајем пете колоне попалила све авионе на аеродрому код Крагујевца, и то у време када су немачке оклопне јединице у надирању од Ниша стигле тек до Параћина. Пошто je дозволио да и 52. ловачка група уништи 11. априла све авионе на аеродрому код Кнића он je 13. априла одлетео у Земун, где су гa Немци заробили при слетању. Међутим они гa нису одвели у заробљеништво, већ je одмах ступио у ваздухопловство НДХ.
-Командант 5. ловачког пука није извршио одређене задатке на Нишавском правцу, тако да су немачки авиони несметено бомбардовали: Пирот, Б. Паланку и Ниш и друге градове као и југословенске трупе на том правцу. После немачког пробоја код Ниша напустио je штаб пука и 35. групу и одступио ка Сарајеву и доцније се истакао у ваздухопловству НДХ.
— Помоћник команданта 5. ловачког пука приликом немачког ваздушног напада код Куманова 6. априла у зору, као заменик привремено отсутног команданта 36. ловачке групе, није узлетео, већ je из склоништа пасивно посматрао борбу пилота ове групе који су немачкој авијацији давали јуначки отпор и сви изгинули. Па ни доцније није ни једном полетео иако je зато имао више прилика. Али он се je зато истакао у ваздухопловству НДХ и погинуо на Источном фронту.
— Командант 51. ловачке групе 6. ваздпл. пука, који je имао задатак да са својом групом са Земунског аеродрома брани Београд, није полетео већ je из склоништа на Бежанијској коси посматрао тешку и неравну борбу у којој су изгинули скоро сви пилоти његове групе. Зато je смењен са дужности и стављен под суд али се касније истакао у ваздухоплову НДХ.
— Радио-станица II ваздпл. бригаде — подофицири и обвезници усташи достављали су Немцима све примљене заповести и наређења од Команде ваздухопловства, о чему je напред већ говорено.
— Команданти ваздухопловних школа гађања, школе бомбардовања и 7. ваздпл. базе ставили су од првог дана рата своје јединице у службу усташа у Мостару и прекинули сваку везу са Штабом ваздухопловства и доцније су служили у ваздухопловству НДХ.
Примерно држање неких јединица Југословенског ваздухопловства:
— Командант немачке 4. ваздухопловне флоте, који je командовао немачком авијацијом у нападу на Југославију, у својој послератној изјави дао je следећу оцену о дејству Југословенске авијације (Архив В.И.И. к. 70 a V бр. 1/1):
'Отпор југословенске авијације био je спретан и врло храбар и ометао je јединственост напада, тако да смо у току првог дана рата изгубили 10% авиона, док je још 10% било оштећено... У току следећих дана југословенски авијатичари су и даље пружали врло јак отпор. Они су били вешто вођени и упркос јакој немачкој надмоћности увек су поново могли да се прикупе на помоћним аеродромима. Напади југословенске авијације на Грац, Брук на Мури, Брук на Лајти и Мистелбах у групама од пo 2—3 двомоторна бомбардера јако су нас ометали иако су штете и губици били мали'.
— Према италијанским подацима, југословенска авијација je успешно бомбардовала Скадар, Љеш и Драч, док су Мађарска, Румунија и Бугарска протестовале зато што југословенска авијација, нападајући немачке аеродроме и трупе, нанела људске и материјалне штете њиховом становништву.
— Пилоти-ловци 6. ваздпл. пука су при одбрани Београда у више махова нападали ројеве немачких бомбардера и ловаца и оборили више немачких авиона.
— Оборени немачки пилоти су приликом саслушања у Панчеву и Новом Саду изјављивали своје дивљење невероватној храбрости југословенских пилота који су нападали немачке авионе иако су били слабији у односу 1:10.
— Приликом одређивања бомбардерских посада за напада на циљеве у Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији увек се јављао већи број него што je било авиона, тако да се често коцком одређивало, која ћe посада ићи на одређене задатке. Тако су 6. априла од 11. ваздухопловне групе, која je добила први ратни задатак да са 4 авиона бомбардује немачки аеродром код Темишвара и Арада, јавили сви пилоти, због чега je дефинитиван избор извршен коцком. Са овог задатка вратио се само један авион. Исто се тако, за напад 8. ваздпл. пука на аеродроме немачке авијације код Печуја и Сегедина на дан 7. априла, применило добровољно јављање. Са овог задатка вратило се само 20% авиона и посаде, међу којима су погинули мајори Тешић и Ђоновић и два командира ескадриле капетани Јовичић и Војинов.
— При нападу на немачке оклопне и моторизоване колоне на правцу Крива Паланка — Куманово на дан 7. априла, 1. ваздпл. пук изгубио je једног од најбољих командира, капетана Иванчевића, a следећег дана, при нападу на немачке колоне у Качанику, погинуо je и командант пука, пуковник Градишник.
— Приликом одбране Београда, 6. ловачки пук изгубио je најбоље пилоте и међу њима и најбољег командира, капетана Жунића. Његова 32. ловачка група je дејствовала са аеродрома Крушедол а 51. група са аеродрома Београд. Овај пук ступио је у борбу са немачким ројевима од 100 авиона који су нападали Београд. У току 6. априла оборио је 10 немачких авиона а изгубио 15 својих ловаца. Следећег дана у упорној и пожртвованој одбрани изгубио је још 13 авиона али су остаци пука наставили борбу све док је било исправних авиона.
36. група 5. ловачког пука, која се налазила на аеродрому Рожановачка коса код Куманова, пружила је 6. априла ујутру снажан отпор знатно надмоћнијој немачкој авијецији. Она је у току овог залагања оборила 4 немачка авиона али је и сама изгубила 11 авиона и већи део ловачког особља међу којима и оба командира ескадрила, капетане Поповића и Јермакова.
1. бомбардерски пук (61. група на аеродрому Давидовац код Параћина а 62, група на аеродрому код Бијељине) нарочито се исказала 7. априла при нападу на немачке оклопне и моторизоване колоне на правцу Крива Паланка – Куманово – Скопље и 8. априла на правцима: Скопље – Качаник и Куманово – Бујановац, кад је изгубио и свог команданта и знатан број авиона, тако да више није био способан за акције.
8. бомбардерски пук (68. и 69. група) који је дејствовао са аеродрома Ровине нарочито се истакао у нападу на железнички саобраћај у Аустрији и немачке аеродроме у Мађарској.

X.
Њ. В. Краљ и Влада стигли су на Средњи Исток почетком месеца маја 1941. године. Октобра месеца те године, Краљ са делом Владе одлази у Лондон, док Министарство војске, Врховна команда и пребачено људство из земље, поглавито из Ваздухопловства, остаје на Средњем Истоку.
Према једном писменом документу од 15. маја 1964. године, план наше Војне управе по изласку из земље био је да се од изашлих ваздухопловаца и официра војске и морнарице и узимањем свих наших способних обвезника у иностранству, врбовањем добровољаца из редова исељеника у Америци и преузимањем наших сународника из Истре, кои су као италијански војници заробљени од наших савезника, формира, наоружа и обучи у модерном ратовању извесна оружана сила, у првом реду што јаче ваздухопловство и оклопне и моторизоване јединице, наоружане најмодернијим ратним средствима.
Намера је била да се формира и припреми за акцију за 1942. годину снага следећег састава:
— Авијација: јачине 800 – 1.000 авиона;
— Одреди јачина: 1 оклопни пук (2-3 батаљона борних кола);
— 2 моторизована пука (6-8 батаљона);
— 2 противколска батаљона (6-8 п. к. батерије);
— 4-5 група в. о. (12 п. а. батерије у 6 п. а. митраљеска батаљона).
Рачунало се да ће пешадија (без наоружања) наћи на лицу места по мери ослобођавања наше отаџбине, те би ова снага за дејство споља са нашим савезницима, послужила и као оквир за брзо формирање наших оружаних снага по доласку у земљу, прикупљањем и брзим наоружавањем свих у земљи војних обвезника, као и оних који буду дошли из заробљеништва.
Прикупљање и формирање наших снага на Средњем Истоку наишло je од самог почетка на појмљиве тешкоће. Истина, под знатно повољнијим околностима наше снаге у Првом светском рату успеле су да се преформирају, попуне и оспособе за борбу у року од 6—7 месеци (од јануара 1916. до јула 1916. г.). У овом случају пак, већ крајем 1941. године, назирале су се корисне везе и помоћи Отаџбини. Наши су савезници већ били спремни да нам у свему изађу у сусрет, као и у погледу додељивања ратног материјала иако су и они сами у том оскудевали. Али, одједном, све наде и напори бивају уништени насталим расулом код најдрагоценијег елемента — код људства.
Грубом повредом војних закона и рушењем основа на којима почива дисциплина у војсци уклоњен je из њених редова већи број добрих старешина, унет je непотребан раздор поделом на 'лојалне' и 'нелојалне', створена je тако-звана 'Каирска афера', која je уништила све наде, напоре и предузете мере да се наша војска и ваздухопловство обнове, попуне и оспособе за задатке који су je очекивали. Најзад, ми, савременици и учесници у овим предратним и ратним збивањима, исувише смо близу догађајима из Другог светског рата, зато оставимо историји да она да свој миран, хладан и непристрасан суд о свему.    
Ђенерал Т. К. Милићевић

Операције Југословенског Ваздухопловства у рату 1941.

О операцијама нашега Ваздухопловства у краткотрајном рату од 6—17. априла 1941. писао je ђенералштабни ђенерал Т. Милићевић у 'Гласнику' СИКД (свеска 15), ђенерал В. Терзић, у књизи 'Југославија у априлском рату 1941,' и писац ових редова у Билтену СНКК у Швајцарској, али непотпуно и несређено, те ће овде покушати да да целину и исцрпније прикаже неравну борбу и херојске подвиге наших ваздухопловаца. У тој борби, поучној за будућност, испољиле су се до највише мере позитивне и негативне особине новостворене југословенске 'народности': ненадмашно херојство и патриотизам, као и беспримерно издајство и кукавичлук. Дуг према онима који су се борили под неупоредиво тешким околностима и који су пали у одбрани нашег неба против огромно надмоћнијег непријатеља захтева да се њихова имена сачувају од заборава и остану за пример будућим поколењима.

При нападу на Југославију непријатељ je располагао 2.170 авиона, (1.500 немачких, 670 италијанских, поред мађарских), технички надмоћнијих, јачег наоружања, са свима модерним уређајим а и резервним деловима (што све ми нисмо имали) као и особљем високе техничке спреме и искуством у дотадашњим борбама. Ми смо имали једва 300 ратних авиона, од којих једна трећина није учествовала у борбама због саботаже и уништења на земљи, особље слабе техничке спреме и недовољно упознато авионима које смо примили уочи рата.
Да бисмо избегли уништење на земљи, много лакше него у ваздуху, ми смо уочи рата израдили многобројне терене, ради маневровања пo земљи, али без икаквих уређаја и земаљске одбране. Већина тих терена била je неупотребљива при лошим временским условима. Ha тим теренима затекао нас je немачки напад од 6. априла у следећем распореду:
I — Трећа мешовита бригада под командом пуковника Николе Обуљена.
Трећи бомбардерски пук наоружан немачким авионима 'Do-17' под командом пуковника Зденка Горјупа, с једном групом на аеродрому Петровац код Скопља (уместо код Урошевца) и другом на аеродрому Милошевац на Косову.
Пети ловачки пук наоружан застарелим авионима 'Hawker Fury' под командом потпуковника Леониде Бајдака, с једном групом код Куманова и другом код Лесковца.
II — Четврта бомбардерска бригада под командом пуковника Петра Вукчевића са седмим бомбардерским пуком, наоружаним италијанским бомбардарским авионима 'S-17' под командом потпуковника Хинка Драгића-Хауера, с једном групом код села Прељине a другом код Ужичке Пожеге.
Први бомбардерски пук наоружан енглеским авионима 'Blenim' под командом пуковника Ферда Градишника на аеродрому код Бјељине, (уместо с једном групом у Давидовцу, код Параћина, где je после прешла).
III — Прва ловачка бригада под командом пуковника Драгутина Рупчића са шестим ловачким пуком, наоружаним немачким авионима 'Me-109' и једном ескадрилом наших 'IKA-3' под командом потпуковника Божидара Костића на аеродромима: Крушедол, Вел. Радинци и на мирнодопском аеродрому код Земуна.
Други ловачки пук наоружан енглеским авионима 'Hurricane' и немачким 'Me-109' под командом потпуковника Фрање Пирца на аеродромима код Крагујевца и Кнића.
IV - Друга бригада под командом пуковнока Јакова Ђорђевића са осмим бомбардерским пуком наоружаним енглеским авионима 'Blenim' под командом пуковника Станка Диклића на аеродрому код Ровине (Бања Лука) и четвртим ловачким пуком наоружаним енглеским авионима 'Hurrche' под командом потпуковника Рад. Ђорђевића. Пук je имао и једну ескадрилу наших застарелих 'IKA-2.
V — Осамдесет прва самостална бомбардерска група наоружана италијанским авионима 'S-79' под командом мајора Милана Достанића на аеродрому Благај.
VI – Једанеста самостална извиђачке група наоружана енглеским авионима 'Blenim' под командом мајора Драг. Лазаревића на аеродруму Раденци у Срему.
Пре немачког напада 6. априла ми нисмо имали никаквих наређења или упозорења, (сем 6, ловачког пука за одбрану Београда), мада су раније честе припреме 'под оружјем' злоупотребљаване при најмањем догађају или достави. Ово je тешко разумети после пуча од 27. марта, када je била сваком јасна, (сем, можда, пучистима) опасност која нам прети. Пучисти признају да су добили обавештење о немачком нападу уочи 6. априла. Haш ондашњи војни изасланик у Берлину пуковник Владимир Ваухник, у својим мемоарима објављеним после његове смрти у листу 'Слободна Словенија' у Буенос Аиресу, тврди, међутим, да je за немачки напад сазнао и надлежне обавестио још 1. априла. Како се може објаснити необавештавање војних старешина о немачком нападу, као и непредузимање никаквих мера? остаје за историју да то разјасни.

Ваздухопловне операције

У зору 6. априла огромне немачке снаге, изненадно и без објаве рата, извршиле су терористички напад на Београд, до тада највећи ваздушни напад на један град. Истовремено, немачко ваздухопловство с аеродрома у Бугарској, Румунији, Мађарској и Аустрији напало je железничке и друмске комуникације, аеродроме код Скопља (Петровац), Милошевца и Куманова, штитило и помагало напад својих трупа на Јужном фронту. С аеродрома у јужној Италији немачки бомбардери нападали су циљеве у Далмацији, (нарочито хидро-базу у Кумбуру), циљеве у Црној Гори, Херцеговини и Босни, аеродроме код Сарајева, Мостара и Подгорице.
Италијанска авијација нападала je наше трупе према Скадру, бомбардовала поморске базе у Далмацији, (нарочито пристаниште Сплит), хидро-базу и поморске јединице у Боки Которској, као и аеродроме код Подгорице, Мостара и Сарајева.
Захваљујући великој ваздушној надмоћности непријатељ je у току овога првога дана загосподарио нашим небом и уништио 115 наших авиона, од којих 38 у ваздушним борбама и 77 на земљи (већином школских). Према немачким подацима, они су овог првог дана имали 10% губитака и 10% оштећених авиона.

Операције Југословенског Ваздухопловства

Рад 3. ваздухопловне бригаде 6. априла
При набавци немачких авиона 'Do-17' ми смо морали узети њихове инжењере и механичаре у Скопљу за обуку нашег особља. Ти немачки стручњаци били су најобичнији обавештајни органи, тако да су Немци имали све податке и скице наших аеродрома на Јужном фронту. To им je омогућило да 6. априла у зору, с аеродрома у Бугарској, директно упуте бомбардерску и ловачку авијацију за напад на аеродроме Петровац (код Скопља), Милошевац (код Приштине) и аеродром код Куманова.
Ha аеродрому Петровац затекли су 65. бомбардерску групу такорећи на спавању, иако je раније наређен премештај ове групе на аеродром код Урошевца, али команданти бригаде и пука нису извршили ово наређење, да би остали код својих породица у Скопљу. У узастопним ваздушним нападима и спуштајући се све ниже, немачки бомбардери су као на стрелишту уништавали и палили наше авионе до последњег. Само два храбра пилота, капетан Грујић и Ђонлић, успели су да у паклу експлозије узлете, са своја два авиона и да се пребаце на Косово. Сви остали, око 30 бомбардера, уништено је на земљи. Командант групе мајор Брат. Ђорђевић, изгледа није ни покушао да спасе своје авионе, већ je остао пасиван, a после je аутомобилима пребегао у Грчку.
Истовремено су немачки авиони напали 64. бомбардерску групу на аеродрому Милошевац, али вештим маскирањем авиона и брзим премештајем на друге аеродроме, ова је група избегла уништење, захваљујући иницијативи командира ескадрила. Са нових терена командири ескадрила, на челу са капетаном Симом Мијушковићем, нападали су овога дана немачке трупе и позадину на правцу Ћустендил — Софија, као и аеродром Бужуриште код Софије.
Немачки бомбардери, уз пратњу ловаца, такође су напали аеродром ловачке групе код Куманова. Командири ескадрила капетан Boja Поповић и Костантин Јермаков узлетели су са своје две слабе ескадриле, са застарелим авионима брзине једва 400 км /ч. и са пo два лака митраљеза и примили неравну борбу с огромно надмоћнијим непријатељем, наоружаним са пo 8 тешких митраљеза на авионима брзине 5-600 км /ч. У тој неравној и херојској борби улетели су у непријатељске формације — попут јапанских 'пилота смрти', оборили 4 непријатељска бомбардера и витешки погинули са својим храбрим пилотима. Тако je у првом судару ова група била уништена.
За све ово време и доцније командант бригаде и оба команданта пука били су не само пасивни, већ je командант бригаде издавао наређење за све време рата да авиони не узлећу без његовог наређења, a он ће наредити кад буде требало!
Рад 4. ваздухопловне бомбардерске бригаде 6. априла
По доласку са штабом бригаде на аеродром Љубић (код Чачка) и обиласку јединица, наредио сам команданту I. бомбардерског пука да, због истакнутости аеродрома код Бјељине, премести групе на друге означене аеродроме, али je он отезао да ово изврши, наводећи подводност тих терена.
Ha приватном радио-апарату чуо сам 6. априла око 5. часова ујутру Хитлерову хистеричну претњу и наслућивао сам немачки напад. Сва тражења везе са Командом ваздухопловства и Министарством војним била су узалудна. Тек преко поште у Чачку сазнао сам од Главне београдске поште за немачки напад. Наредио сам приправност и с авионом за везу одлетео на аеродром код Бјељине, наредио хитни премештај група, издао задатке и одржао пригодан говор пуку, пa се вратио на аеродром Љубић. За све време изнад мене су кружили немачки авиони, али сам се с малим авионом 'прилепио' за земљу, узлетао и слетао ивицом аеродрома, те ме немачки авиони нису приметили.
По доласку на аеродром Љубић примио сам наређење Команданта ваздухопловства за напад на циљеве у Албанији, 'пo нахођењу команданта бригаде'. Наређење je примљено отворено, док су дотадашња наређења безначајне важности примана шифром. Тражио сам везу са командантом 3. армије и Зетске дивизије, према Скадру, али узалуд. Бригада није имала извиђачке авијације, a време се није смело губити. Ми смо имали мирнодопске циљеве суседа, који су били мале вредности. Морално стање тог момента било je критично и требало је хитно нешто предузети и ставити људство у акцију, да би се по сваку цену постигао бар минимални успех. Из тих разлога било je неопходно и лично залагање, те сам издао следећу заповест:
Бригада ће под командом команданта бригаде извршити напад:
1) 52. ваздухопловна бомбардерска група под командом мајора Душана Софиља напада:
а) С једном ескадрилом непријатељски аеродром код села Штој (близу Скадра). У случају да аеродром није поседнут, командант бригаде, који лети на челу ескадриле, изабраћe циљеве у Скадру. Напад извршити са 800 метара висине.
б) С једном ескадрилом нападати одређене мостове на реци Бојани и Дриму. Напад извршити са 300 м. висине.
Врсте бомби 12. килограма, пошто у том моменту нисмо имали већих.
Групе су узлетеле с аеродрома Прељине у 12 часова у колони, правац Подгорица, узимајући успут висину 4000 м. Изнад Подгорице ескадриле и одељења пошла су директно на своје циљеве. Повратак и састанак изнад Подгорице, одакле ћe у истом построју и на истој висини продужити на полазни аеродром.
2) 81. ваздухопловна бомбардерска група с аеродрома Благај под командом мајора Милана Достанића напада пристанишне објекте и бродове у Драчу пo избору команданта групе. Висина напада 1000 м. Построј, висину летења, врсте бомби и остало одређује командант групе.
Групе, ескадриле и одељења дошли су скоро неузнемиравано на циљеве, пошто смо летели италијанским авионима 'S-79' и у понирању (спуштању) непријатељи нису приметили наше кокарде.
Аеродром Штој био je поседнут италијанском ловачком авијацијом. Напад je извршен са 800 м. висине и испод нас су хангари и авиони били обавијени димом и експлозијама. Тек после овога приметили смо са оближњег гребена светлуцање противавионске артилерије и митраљеза, али су се гранате распрскавале позади нас 2-300 м. што je служило више за увесељавање него што je представљало опасност. У заокрету изнад предграђа Скадра приметили смо испод нас једну тенковску јединицу, али на жалост, ми нисмо имали више бомби. Изнад Скадарског језера опет смо били обасути артилеријском ватром са Тарабоша, али je и то гађање било слабо и безопасно. Изнад средине језера сустигла нас и напала једна италијанска ловачка ескадрила. При нападу прве патроле, ми смо оборили два авиона (један je пао у пламену и други се обрушавао с црним димом позади). После тога се италијанска ескадрила вратила, a ми мирно продужили лет. Изнад Подгорице сустигле су нас и остале ескадриле и ми смо се у предвиђеном построју и висини вратили на полазни аеродром Прељину.
Резултате напада на аеродром Штој нисмо могли осмотрити због дима, а мост на реци Бојани је био погођен, али не и порушен због малих, слабих бомби.
Сви наши авиони и људство вратили су се неоштећени на полазне аеродроме. Овај лаки успех првога дана препородио je особље бригаде. Преподневна збуњеност, утученост и страх претворили су се у одушевљење и поуздање. Чак je и нелетеће особље тражило да учествује у следећим нападима.
Један једини рђави знак уочен je овога првога дана: при групном узлетању један авион je скренуо и остао на земљи. При повратку сам сазнао да je то наредник Вранчић, кога сам познавао из Мостара као сумњивог због посећивања хрватских сепаратистичких клубова. Старешине (Хрвати) су 'утврдиле' да je авион склизнуо због блатњавог терена и да није било кривице до пилота! Прешао сам преко тога и наредио да се на њега обрати пажња.
Рад 1. ловачке бригаде 6. априла
При немачком ваздушном нападу на Београд, 6. ловачки пук је јуначки брани о своју престони цу, водећи неједнаку борбу против непријатеља, огромне бројне и техничке надмоћности. Ту борбу je описао командант тога пука потпуковник Божидар Костић у књижици 'Два дана борбе за Београд', који овде преносим:
При немачком нападу на Београд 6. априла ујутру, на дати знак, у 6.55 часова, 6. ловачки пук узлеће с обе групе (32. и 51.), остављајући у резерви само 8 авиона.
32. ваздухопловна група ступа у борбу против једне немачке мешовите формације (бомбардера 'Do-17' и разарача 'М -110') која je долазила са севера. Развила се огорчена борба изнад зоне: Инђија — Попинци — Батајница. Наши ловци улећу у густи непријатељски построј и чине чуда од јунаштва, и ако je бројни однос наших ловаца био 19 против 106 немачких разарача и бомбардера. Борба je трајала 20—25 минута. Други напад врши се при повратку ове групе изнад Дунава и Тисе. У том првом судару учествује и једна патрола с аеродрома код Крагујевца, (из 2. ловачког пука). У тој борби одликовали су се капетани 3. Митровић и В. Коларов, као и потпоручник Бошковић. Патролу с аеродрома код Крагујевца водио je пo својој иницијативи капетан Митровић и у неравној борби изнад Београда јуначки погинуо, док je његов пратилац потпоручник Бојовић такође оборен, али се из упаљеног авиона спасао падобраном и тешко рањен спустио код Земуна. Коларов обара два немачка авиона 'Штуке', потом у борби с немачким ловцима бива тешко рањен, али успева да се спасе падобраном.
'51. ловачка група с аеродрома Београд узлеће на челу са командирима ескадрила капетанима Тодором Гогићем, Милошем Жуњићем и Савом Пољанцем и бори се јуначки изнад Београда против огромних немачких ваздушних снага. У тој неравној борби јуначки гине кап. Жуњић, кога Немци обарају изнад села Јабуке. Његов пратилац поручник Стојановић обара један немачки авион, али бива рањен и успева да се из упаљеног авиона падобраном спусти на Годоминско поље. У тим борбама такође храбро гине потпоручник Душан Борчић, а бивају рањени капетан Пољанац и војни чиновник Банфић, који успевају да се авионима спусте на полазни аеродром. Поред њих у овим борбама су се нарочито истакли командир 103. ескадриле капетан Влајић и командант групе мајор Ђорђевић, који je оборио један немачки авион. Од преосталих авиона многи су се оштећени спуштали на терене ван аеродрома.
У овој првој јутарњој борби учествовало je 37 авиона 6. ловачког пука против 352 немачка бомбардерска и ловачка авиона. При том првом судару немачке снаге биле су подељене пo висини у три степена: први степен чинили су бомбардери 'Штуке' за обрушавање на 2.500-3.000 м. висине; други степен бомбардери 'Do-17' и 'Heinkel' уз пратњ у ловаца 'М -109' на 3.500-3.800 м. и трећи степен ловаца 'М -109' на 4.000-4.500 м. Укупно je било немачких 'Штука' 18, бомбардера 280 и ловаца 54, што чини 352 борбена авиона.
Следећи немачки напад и знаци за 'ваздушну опасност' дати су у 10, 12, 14 и 15.30 часова. Ha сваки знак узлетале су одређене јединице у приправности. До већег сукоба дошло je у 15.30 часова, када су долазиле две групе из Румуније, прва од 80 a друга од 60 авиона, a, истовремено, и једна група из Мађарске јачине око 100 авиона. Тада узлеће и командант пука — потпуковник Костић с ескадрилом у приправности с аеродрома Крушедол, сустиже немачку колону и обара један авион. Други напад врши у повратку изнад села Јабуке. У даљем гоњењу сустижу непријатеља и обарају још један авион. Патрола потпоручника Пресечника напада непријатеља изнад Титела, али у борби Немци му пале авион и он се спасава падобраном.
У току борби овога дана 6. ловачки пук je учествовао са 43 авиона, заједно с патролом 2. ловачког пука, против близу 700 немачких авиона разних типова, од којих je оборено 34. У току тих борби 6. ловачки пук изгубио је 9 официра и подофицира пилота док су 7 официра и подофицира били рањени. Укупни губици били су 16 официра и подофицира пилота.
2. ловачки пук није учествовао у борби овога дана, као ни доцније, сем једне патроле коју je капетан Митровић пo својој иницијативи повео у одбрану Београда.
Рад 2. ваздухопловне мешовите бригаде
Командант бригаде упутио je једно мало одељење за напад на железничке станице у Грацу и, пo неким вестима, једно одељење за напад на железничке станице у Будимпешти.
Рад 11. Самосталне ваздухопловне групе
И ако je ова група предвиђена за даљно извиђање, ипак je 6. априла упутила 4 авиона за напад на немачке аеродроме код Темишвара и Арада у Румунији. При тим нападима дочекана je јаком немачком ваздушном одбраном. Три су авиона била оборена a само један успео да се врати.
Одељење за заштиту Подгорице и Мостара
Једно мало одељење са два пилота и полушколска авиона бранило je Подгорицу и фронт према Скадру, где су Италијани располагали јаком бомбардерском и ловачком авијацијом. При италијанско-немачком нападу 6. априла потпоручник Миливојевић и наредник Цветковић узлетели са два слаба авиона и јуначки погинули у неравној борби. Најбољи доказ како су мали људи били велики, a 'велики' мали у тим трагичним данима.
Слично je бранио Мостар и Сарајево капетан Михаило Пејић и у неравноправној борби био рањен, али се спасао падобраном, па је у једном селу близу Требиња лечен и после 15 дана дошао на Равну Гору. Погинуо je у близини Capaјева 1945.

Операције 7. априла

Немачка бомбардерска авијација, уз пратњу ловаца, продужила je напад на Београд, железничке објекте на прузи Београд — Загреб, Скопље — Ђевђелија и Мостар — Ускопље, као и на аеродроме код Урошевца, Приштине, Смедеревске Паланке, Лазаревца, Андријеваца (код Ђакова) и Новог Сада. Toм приликом уништено je на земљи 34 авиона (5 ратних и 29 школских). Са база у Италији немачки бомбардери су нападали циљеве у Далмацији, Црној Гори и Херцеговини, a италијански Боку Которску, Приморје и крстарицу 'Далмација'.
Наша авијација je до крајњих граница могућности штитила своје трупе, територију и, крај свега нападала немачке моторизоване колоне на Јужном фронту.
Рад 3. ваздухопловне мешовите бригаде
64. бомбардерска група морала je стално мењати терене услед немачких напада, али je и под тим тешким условима наставила нападе на немачке колоне, које су надирале преко Криве Паланке и Куманова ка Скопљу да би успорила немачко наступање и подржала јединице 3. армијске области. Остаци 5. ловачког пука с аеродрома код Лесковца напали су немачке колоне и позадину на Јужном фронту.
Рад 4. бомбардерске бригаде 7. априла
Са 1. бомбардерским пуком, у узастопним ваздушним таласима, на висини од око 300 м., бригада je нападала немачке моторозоване колоне које су продирале преко Криве Паланке и Страцина. Користећи рђаво време, изненађења и одлучност, наши бомбардери успевали су да постигну знатне успехе и поред огромне ваздушне надмоћи и прецизне ватре непријатељских колона. При тим нападима 1. бомбардерски пук претрпео је велике губитке, на челу с најбољим командиром ескадриле капетаном Иванчевићем.
Рад 1. ловачке бригаде 7. априла
6. ловачки пук je и овога дана храбро бранио Београд, кога су Немци нападали мањим снагама, пошто су већ првога дана постигли свој циљ. До веће борбе дошло je тек у 17 часова, када су немачки бомбардери 'Штуке', праћени ловцима, вршили напад у рушењу комуникација на правцу Београд — Инђија — Нови Сад. За напад на немачке авионе узлетело je 10 наших ловаца, који су изненадили непријатеља. У огорченој борби поручник Алексић и потпоручник Капешић оборили су пo три 'Штуке', a капетан Клавора једну. Тада су наше ловце напали око 20 немачких ловаца и после жестоке борбе оборили су капетана Клавора и потпоручника Капешића изнад Ирига. Обојица су славно погинули. Непријатељ je овога дана изгубио 14 авиона, али je 6. ловачки пук, после огорчене дводневне борбе за одбрану Београда, од 43 авиона остао на свега 13 и имао 19 погинулих пилота. Било je пилота који су у току једнога дана узлетали пo 4-5 пута, a поједини авиони су летели пo 8-10 пута.
Због кукавичког држања мajopa Адама Ромеу, група je првога дана од њега била одузета и предата храбром капетану Тодору Гогићу. Све остало особље 6. ловачког пука показало je ненадмашну храброст, борећи се под најтежим околностима против непријатеља бројно и технички много надмоћнијег, 1:10 до 20! - 2. ловачки пук остао je и овога дана пасиван.
Рад 2. ваздухопловне мешовите бригаде 7. априла
Према наређењу Ваздухопловне команде, бригада je имала извршити напад на немачке аеродроме код Печуја и Сегедина, одакле су немачке ваздухопловне снаге нападале Београд. По сазнању, ово наређење je издато ноћу 6/7. априла, са циљем да се напад изврши у праскозорје 7. априла и тиме бар донекле постигне изненађење, пошто je било очигледно да ове аеродроме брани немачка авијација. Наређење je предато команданту бригаде око 8 или 9 часова. По тврђењу особља бригаде, ово наређење су задржали подофицири радиотелеграфисти пошто су претходно обавестили усташе о овом нападу, a ови Немце. Напад, под тим околностима, био je очигледни полазак у смрт.
Команданти група 8. бомбардерског пука мајори Л. Доновић и Тешић узлетели су са својом малобројном групом, са слабо наорожаним авионима 'Blenim' и без ловачке заштите. Испред аеродрома пресретали су их на великој висини немачке ловачке групе и напале мале бомбардерске групе оптерећене бомбама. У тој неједнакој борби пала су оба команданта Доновић и Тешић, командири ескадрила капетани Јовичић и Војинов са већином пилота и осталог особља обе групе. Само је неколико авиона успело да се врати и пребаци на нашу територију.
Командант бригаде имао je на расположењу (у свом саставу) и 4. ловачки пук, те je необјашњиво зашто гa није послао као заштиту. Свакако да je та заштита била слаба, према немачким снагама, али ипак ловци су морали штитити напад.

Операције ваздухопловства 8. априла

Због неповољних атмосферских прилика дејство немачког ваздухопловства било je ограничено. Немци су овога дана вршили извиђање аеродрома и саобраћаја, као и подржавање својих операција на Југу и на правцу Цариброд – Пирит – Ниш. Такође су бомбардовали Пирот и Ниш. Италијанска авијација je подржавала своје трупе на албанском фронту, бомбардовала Шибеник и Сплит, поморске снаге и хидробазе у Дивуљама и Водице, као и насеља у Далмацији.
У пркос рђавом времену све наше бомбардерске јединице, изузев 8. бомбардерског пука, (који je претходног дана био уништен), вршиле су нападе на немачке моторизоване и оклопне колоне на фронту 3. армијске области.
3. ваздухопловна мешовита бригада (управо њени остаци ). 64. бомбардерска група с аеродрома на Косову вршила je нападе на непријатељске моторизоване и оклопне колоне и позадину на правцу Куманово — Бујановац и Скопље — Качаник.
4. ваздухопловна бомбардерска бригада. 7. бомбардерски пук узлетео je са 67. бомбардерском групом с аеродрома код Ужичке Пожеге, под командом мајора Ранка Рашковића, и са 66. бомбардерском групом с аеродрома Прељина, под командом мајора Душана Софиља. Групе су узлетеле у ескадрилској колони, са блатњавог терена и пo густој магли, и летење je настављено кроз облаке, који су истовремено били и наша једина заштита против огромне непријатељске ваздушне надмоћности. Ово летење je било утолико теже што многи пилоти нису били обучени у летењу пo инструментима и што већи део није био ни довољно упознат с новим авионима.
Немачке колоне су се брзо кретале. Код нас није било везе нити средстава за извиђање, a напад се морао хитно извршити. Изнад улаза у Качанички теснац групе су се пo одељењима пробијале кроз облаке. При излазу из облака на 3-400 м. висине затечене су немачке колоне, челом на улазу у теснац. Одељења су у узастопним таласима успешно бомбардовала ове колоне, потом се поново уздизале у облаке, који су их штитили од ватреног баража хиљадама немачких прецизних оруђа, као и напада ловачке авијације. Па ипак, мада су у зони непријатељске ватре остали само пo неколико минута, већина авиона била je изрешетана, многи бензински резервоари пробушени и неколико чланова посаде рањена. Обе групе су под вођством мајора Рашковића и Софиља сјајно извршиле свој задатак. Храброст, присебност и расна обдареност сналажења надокнадили су недовољну обуку и тренажу. Изузетак је био једино командант пука потпуковник Хауер-Драгић с једним командиром ескадриле, Хрватом, који се нису могли пробити кроз облаке изнад Качаника, већ cу товаре бом би изручили на албанску територи ју, (испред фронта наших трупа), не тражећи циљ . Један авион опет није узлетео са аеродрома. To je исти наредник Вранчић, коме je авион опет 'побега'! Стављен je у затвор и поведена истрага. По законским прописима и за пример другима, требало je да буде стрељан за бекство из борбе, али се од тога одустало.
Први бомбардерски пук са 61. групом с аеродрома Давидовац и 62. групом с аеродрома код Бјељине, узлетели су такође пo магли и под облацима. Групе су пo одељењима, у узастопним ваздушним таласима, са висине око 300 м., нападале немачке колоне на правцу Куманово — Скопље и Скопље — Качаник. У паклу непријатељске ватре из хиљаде прецизних оруђа, с полетом и задивљујућом храброшћу, наши бомбардери се обрушавају на непријатеља, сејући смрт бомбама и својим упаљеним авионима, где у паклу експлозија гину командант пука пуковник Градишник, командир ескадриле капетан Ивановић, наредник Јовановић са својим посадама и другима и као живе буктиње се обрушавају на непријатељске колоне. Само мали број авиона вратио се неоштећен на полазне аеродроме.
11. самостална група са аеродрома Радинци такође je напала немачке колоне на правцу Скопље — Качаник и Куманово — Бујановиц, где je претрпела велике губитке, после чега није више била способна за операције.
После ових напада немачке оклопне и моторизоване колоне јуриле су на све стране: од Скопља према Тетову и Гостивару, као и према Урошевцу, Призрену и П риштини.
81. бомбардерска група с аеродрома Благај успешно je нападала Задар.
Остаци 8. бомбардерског пука с једним слабим одељењем, уз пратњу ловаца (4. лов. пука) бомбардовали су железнички саобраћај у јужној Аустрији, ради ометања концентрације немачке 2. армије.

Jedna molba - nevezano za sadržaj: prilikom postovanja, i nakon toga uređenja ovakovelikih tekstova pravite razmake između pasosa i delova teksta (razmaci između izrečenih misli - da bi se tekst lakše shvatio, prilikom čitanja). Ako odvojite pasose, biće mnogo pregledniji i čitljiviji.

Meni lično, ovako zgusnuti tekst je nečitljiv. Kada krenem u čitanje, sve mi se pomeša pred očima, i kada odmaknem u neki veći pasos, jednostavno ne mogu da pratim redove. Sve je mnogo zgusnuto!

Izvinite za OT.

Tekst je veoma zanimljiv, odličan - ali ja ga nisam mogao dočitati!

Операције ваздухопловства 9. априла

Услед рђавог времена, снега и киша, немачка авијација je овога дана била мање активна, сем авијације из Бугарске, која је помагала своје трупе на Јужном фронту и у долини Нишаве. У току овог дана спустили су се немачки падобранци код Кнића и Груже, који су говорили српски и покушали да врше саботаже и уносе панику, али су брзо похватани и ликвидирани.
Италијанска авијација je помагала своје трупе према Скадру, бомбардовала наше трупе код Бенковца, пристаниште у Шибенику и хидробазе у Дивуљама и Злоселу.

Рад ваздухопловства 9. априла

Остаци 3. ваздухопловне бригаде (64. бомбардерска група) угрожена на последњем аеродрому код Пећи, пребацила се са преосталих 11 авиона, од укупно 60 — колико je имао 3. бомбардерски пук, код Ужичке Пожеге. Ове остатке су довели капетани Сима Мијушковић, Михаило Ђонлић и Boj. Грујић. Они су за све време борбе сами и под вођством капетана Мијушковића, са својим ескадрилама, водили херојску и неравну борбу против огромно надмоћније непријатељске авијације, бомбардујући не само непријатељске колоне, већ и позадину, чак и аеродром код Софије. За све то време саботирани су од свога команданта бригаде, (који je забрањивао летење) и команданта пука.
4. бомбардерска бригада. Овога дана падао je снег у околини аеродрома. Сви покушаји да се добије веза са командама наших трупа на Јужном фронту и обавештење о даљем продирању и месту непријатељских колона остали су без успеха.
1. ловачка бригада. Остаци 6. ловачког пука вршили су протеривање појединих немачких авиона или мањих одељења изнад наше територије.
2. ваздушна мешовита бригада са својим 4. ловачким пуком успешно je одбила немачки напад на своје аеродроме код Бањалуке.
81. бомбардерска група с аеродрома код Благаја успешно je бомбардовала Задар.


Рад ваздухопловства 10. априла

Због рђавог времена немачка авијација ни овога дана није била много активна. Само су мања одељења бомбардовала железнички и друмски саобраћај и подржавала дејство копнених снага.
Италијанска авијација je поново бомбардовала Шибеник, хидробазу у Дивуљама и Злоселу, као и Дубровник. Нарочито je била активна према Скадру, где je преко целог дана бомардовала наше трупе и позадину.

3. ваздухопловна мешовита бригада с остацима 5. ловачког пука, с аеродрома код Лесковца бомбардовала je немачке колоне које су се кретале према Ћуприји.

4. бомбардерска бригада. И овога дана било je рђаво време и владала невидљивост око аеродрома. Везе са трупама нису се могле добити, нити обавештење о месту и даљем продирању непријатеља. Уместо тога шириле су се обеспокојавајуће вести, које сe нису могле проверити нити њихов извор сазнати. Haше paдиостанице биле су у рукама подофицира хрватске народности, регрутованих и спремних у морнарици, и Хрвати су преко њих сазнали о стварању Независне Државе Хрватске, што су од нас крили и тим лакше спроводили своју пропаганду. Ми нисмо имали националне организације, које би контролисале разорне елементе и давале обавештења о њима, нити смо на такве организације и помишљали. Али оно што ми нисм о имали и на што нисмо мислили, имали су усташи и комунисти, и још у миру организовали и спремали своје људство за рушење војске и државе.

Предвече тог дана дошли су у штаб 4. бригаде у Љубићу командант 3. ваздухопловне бригаде пуковник Обуљен, његов помоћник пуковник Шебаљин, командант 3. ваздухопловног пука пуковник Горјуп, командант бомбардерских група Фендел с ађутантима. Ушли су бледи, избезумљени и занемели. Дошли су са Косова путничким аутомобилима. Ha сва питања о њиховим јединицама и ситуацији, замуцкивали су и дрхтавим гласом одговарали: 'He знамо… Немци су свуда… Јуре нас и једва смо умакли'. Покушаји умирења, отрежњавања и охрабрења су остали узалудни. Тада нисам имао обавештење о прелетању капетана Мијушковића с преосталим авионима, још мање о њиховим поступцима и нашој ситуацији, те сам их упутио у један хотел у Чачку да се одморе и одахну с намером да идућег дана испитам њихов сумњиви долазак и још сумњивије држање. Доцније сам сазнао да су у току ноћи обилазили старешине хрватске народности, ширили панику и давали упутства за саботаже.

Од шефа железничке станице у Јагодини сазнао сам о продирању немачких колона. Падао je снег и приближавала се ноћ, a 61. бомбардерска група на аеродрому Давидовац сада се налазила иза немачких колона. Наредио сам да се одмах пребаци на један позадњи аеродром. Командант групе није могао да се пробије на одређени аеродром, већ je групу поново одвео код Бјељине, где je доцније уништена.

Ноћу 10/11. успео сам да добијем телефонску везу са Командантом Ваздухопловства и да ra обавестим о стању код 3. ваздухопловне бригаде. Он je наредио да остаци ове бригаде уђу у састав 4. бомбардерске бригаде. Haш телефонски разговор често je био прекидан и на крају сам осетио да су се на линији прикључили Немци.

2. ловачки пук под утицајем лажних вести о наиласку немачких колона, вероватно пуштених од њихових падобранаца, ноћу 9/10. запалио je све своје авионе на аеродрому код Крагујевца.

Операције ваздухопловства 11. априла

Немачка авијација je нападала аеродроме у северној Босни и Срему, где се повлачило наше ваздухопловство, комуникације и покрете наших трупа у Србији, Бањалуку и Приједор.
Италијанска авијација подржавала je своје трупе према Скадру и бомбардовала Делнице, Кочевје и Дивуље.

Догађаји у нашем ваздухопловству 11. априла

Остаци нашег ваздухопловства били су у пребацивању у западну Босну и Црну Гору. У 1 час ноћу ђенерал Мирковић, преко телефона, издао ми je следеће наређење:
1. да се нелетећи део штаба бригаде и 7. бомбардерског пука одмах упути на аеродром Никшић, a нелетећи део 1. и 3. бомбардерског пука на аеродром Бутмир (код Илиџе) и
2. да летећи део бригаде, пo извршеном нападу на немачке колоне у долини Мораве, продужи лет и да се 7. бомбардерски пук спусти у Никшић, a 1. и 3. бомбардерски пук на аеродром Бутмир код Сарајева.
Одмах сам позвао у штаб бригаде команданте 7. и 3. вaздухопловног пука и наредио упућивање нелетећег дела, а за летећи део издао задатак с тим да по извршеном нападу на немачке колоне у долини Мораве, продуже лет за одређене аеродроме. Слично наређење сам издао преко радиостанице 1. бомбардерском пуку.

Исте ноћи, око 2 часа, јавио се преко телефона командант 2. ловачког пука потпуковник Фрањо Пирц и известио о надирању немачких колона ка његовом аеродрому у Книћу, и пошто нема везе са својом бригадом и Командом ваздухопловства упитао мене, као најстаријег, шта да ради. Дотле и приликом ваздушних борби није се никоме јављао, нити питао шта да ради! Наредио сам му да прво провери вести и, уколико утврди њихову тачност, да узлети и пребаци пук на позадње аеродроме. Одговорио je да због рђавог времена узлетање није могућно. Поновио сам наређење да узлети по сваку цену, јер у рату нема рђавог времена, a оно je сада наш једини савезник и заштита. У узбуђењу поновио je да je то немогуће, додавши да je све пропало и да je најбоље да се пребацимо у Русију!?

Командант 7. ваздухопловног пука потпуковник Хауер променио je моје наређење и упутио на своју руку, возећи и летећи део директно за Мостар, пошто je упалио један авион и неки материјал, о чему су ме обавестили сељаци из села Прељана, свеснији од многих српских официра, поред којих су Хрвати несметано вршили издаје и саботаже. Одмах сам одлетео за Ужичку Пожегу, да бар тамо спречим слично. Тамо сам затекао само 11 авиона 3. ваздухопловног пука, док je група 7. ваздухопловног пука такође одлетела за Мостар. Командант 3. ваздухопловног пука пуковник Горјуп напустио je своје авионе и са летећим особљем отишао аутомобилима за Сарајево (Бутмир). Ha аеродром у сам затекао мајора Бранка Фанедла са 3-4 пилота. Сазнао сам од команданта позадине 5. армије ђенерала Стајића да je пуковник Обуљен ширио панику и покушао да упали авионе и магацине, због чега је био ухапшен са својим помоћником пуковником Шебаљином, док је један наредник (Хрват) убијен при ширењу панике.

Преко телефона наредио сам командиру жандармеријске станице у Вишеграду да се врати пук. Горјуп са летећим особљем, a у случају потребе да гa под стражом спроведе.

Oкo подне долетео је из Сарајева капетан Борис Кело (Хрват) са 11 пилота (Хрвата) са школским авионима, позват од пук. Обуљена за прелет ратних авиона 'Do-17'. Немајући појма о догађајима у Хрватској, све ми je ово изгледало као нека забуна, те наредих капетану Келу да се врати. Тек доцније било ми je јасно да je пуковник Горјуп одвео пилоте Србе, a капетан Кело имао je, пo наређењу пуковника Обуљена, да одведе ратне авионе за Загреб.
Oкo 16 часова Врховна команда преко телефона наређује да се одмах упути један авион у село Блаце и, пошто провери да ли су ту наше трупе, пренесе наређење команданту Моравске дивизије да промени правац одступања, уместо преко Приштине — долином Западне Мораве. Падао је снег и дан се ближио крају, немогућност да се трупе познају из ваздуха, a ово наређује ранији Командант ваздухопловства и писац ваздухопловне тактике! Добровољно су се јавили капетан Лазић и поручник Јовановић. Наређено им je претходно спуштање на делу где су биле наше трупе.

Увече се вратио командант 3. ваздухопловног пука пуковник Горјуп с осталим пилотима, те сам му одузео пук и ставио га под истрагу, a пук предао помоћнику мајору Жикићу.

Hvala Jasone  ;D

Komunisti jesu radili ilegalno protiv politike drzave. Ali nisu radili protiv vojske Jugoslavije. Niti su docekali aprilski rat pripremljeni. To mozemo zakljuciti iz mnogobrojnih memoara gde su se komunisti dobrovoljno javljali da stupe u vojsku u cilju odbrane zemlje. Iz Beograda su 400 dobrovoljaca komunista krenuli za Nis ali ih je vojska odbila i poslala nazad. Te su uz put bili napadnuti od Nemacke avijacije. Iz Hrvatske su se povlacili u Sarajevo da stupe u odbranu sa vojskom. I mnostvo drugih primera. Izjednacivanje komunista i ustasa je namerno ubaceno u text. Ko god da ga je napisao. Zna se po imenu ko su bili izdajnici. Nijedan komunista.

1. Ko je potpukovnik Hauer?

2. Branko Fanedl, od uspaničenog petokolonaša do heroja koji je poginuo sa svojom posadom 12. aprila, u napadu na nemačku kolonu. Meni to ne pije vodu nikako.

Операције ваздухопловства 12. априла

Немачка авијација je овога дана бомбардовала наше аеродроме код Бјељине, Бањалуке, Соколца, Сарајева и Мостара, наше колоне у одступању, транспорте и возове у северној Србији и Босни, као и варош Сарајево. Италијанска авијација je подржавала своје трупе према Скадру и бомбардовала аеродром и варош Мостар.

Догађаји у нашем ваздухопловству 12. априла

Немачка авијација je овога дана уништила преостале авионе 1. бомбардерског пука на аеродрому код Бјељине, као и преостале авионе 6. ловачког пука, такође на аеродромима као и авионе 11. самосталне групе.
Мајор Бранко Фанедл, са 11 бомбардера 3. ваздухопловног пука, извршио je напад на немачке колоне у долини Мораве, на правцу Јагодина — Крагујевац, где je погинуо с посадом, a преостали авиони, после напада, продужили су лет и спустили се на аеродром Бутмир, према ранијем наређењу. Са штабом бригаде прешао сам овога дана на аеродром Бутмир.

Догађаји 13. априла

Немачка авијација је помагала продирање својих колона, нападала наше трупе у одступању ка Сарајеву, варош Сарајево, Мостар, Бањалуку, Јајце, Зеницу. Италијанска авијација je бомбардовала војне циљеве у Боки Которској, аеродром код Мостара и хидробазу Дивуље.
Остаци нашега Ваздухопловства су се пребацивали на аеродроме Бутмир и код Никшића. Остаци авиона 2. ваздухопловне бригаде (8. бомбардерског и 4. ловачког пука) уништени су овога дана на аеродромима код Бањалуке.

Предвече je дошао на аеродром Бутмир ђенерал Мирковић и предао ми Команду ваздухопловства с помоћником начелника штаба ђенералштабним потпуковником Андром Павловићем, са задатком да летећи део упућујем у Никшић, a од нелетећег људства организујем одбрану Сарајева! Такође je наредио да се упути једна колона под командом пуковника Ђорђевића, команданта 2. ваздухопловне бригаде, да обезбеђује пругу ка Мостару. Тамо je код Јабланице водио борбу против усташа ваздухопловни пуковник Душан Радовић.
Ha аеродрому Бутмир била je група хрватских официра, пуковници Рупчић и Горјуп, мајор Зал и други, који су напустили своје команде и овде дошли да 'лове' авионе и аутомобиле, ради пребацивања у Загреб, али су се брзо изгубили.

Догађаји 14. априла

Целога дана кружили су немачки авиони у мањим групама и појединачно на малој висини, бомбардовали испражњени аеродром Рајловац, Бутмир, варош Сарајево и нарочито бању Илиџу, где je била енглеска дипломатска мисија, за коју ми нисмо ни знали, али су Немци били добро обавештени и при њеном поласку за Боку Которску, ради укрцавања у подморницу, узастопно je пратили и бомбардовали.
Долећу појединачно наши, већином школски авиони. Пристижу возом, аутомобилима или пешке делови појединих ваздухопловних јединица, групице или појединци, и траже своје старешине које су их напустиле. Све то људство се упућује у Рељево и ставља под команду ваздухопловног пуковника Bojислава Спужића, команданта 2. ваздухопловне области.

За формирање одреда за обезбеђење пруге ка Мостару настала je тешкоћа, јер су пуковник Ђорђевић о други били старији пo рангу од мене, пa je пук. Ђорђевић пристао да изврши наређење тек када се добровољно јавио пуковник Бранко Наумовић, такође старији од мене.
Ha аеродрому се налазио само један ратни ловачки авион мајора Џала, те сам му наредио да нападне немачке авионе. Он, међутим, никако није могао да отклони 'квар' и узлети! Тада сам сазнао да Немци још нису заузели аеродром у Книћу, те сам наредио Џалу да са неколико школских авиона оде тамо и пребаци авионе које je напустио командант 2. ловачког пука потпуковник Пирц. Џал je узлетео и отишао право у Загреб!

Догађаји 15. априла

Немци су наставили кружење изнад нас и бомбардовали Сарајево, као и наш аеродром, спуштајући се врло ниско, док смо ми посматрали испуштање бомби и оцењивали где ћe пасти, како бисмо се на време склонили у оближњи ров.
Oкo 11 часова тражио je командант позадине II. армије да хитно дођем у Сарајево с начелником штаба ради пријема наређења Врховне команде. У касарни 2. армије нашао сам ђенерала Драг. Стојановића, ранијег дугогодишњег Министра војног, који узбуђено узвикује: 'Ето шта учинисте ви, ваздухопловци. Упропастисте државу! Идите код начелника штаба да примите наређење о капитулацији'. Његов, мени непознати, начелник штаба, цинички и са полуосмехом предаје наређење Врховне команде. Јасно сам видео бившег аустроугарског официра и његово ликовање.

Читам: 'Закључено je примирје… Обуставља се свака борба… и отпор… Старешине ћe прикупити своје јединице… Одговорни су за ред… Ни један авион не сме узлетити'… Слова ми играју пред очима и видим сам ово последње.
Похитао сам на аеродром Бутмир, где сам имао последњи авион, под стражом сигурних војника. Узлетео сам са потпуковником Павловићем ивицом аеродрома и у ниском лету кроз јаруге, док су изнад нас кружили немачки авиони и контролисали узлетање, провлачили смо се малим авионом за везу и стигли предвече на аеродром код Никшића. Тек тада сам сазнао да су одатле, претходног дана, одлетели за Грчку, Краљ, Влада и друге личности. Затекао сам ђенерала Мирковића са делом пучиста и још неким личностима у очекивању 'енглеских' авиона, као и наших по пребацивању ранијих особа. Ни једни ни други не долазе. Енглезима je било довољно да нас гурну у ватру и тиме je њихов даљи интерес за нас престао. Скоро истоветно je било и са нашима који су избегли.

Ноћу између 15. и 16. априла, у кућици поред аеродрома, диктирао je ђенерал Мирковић имена личности које су се имале пребацити са 2-3 преостала авиона, као и авионима који евентуално дођу из Грчке. Убацио сам проф. Владимира Ћоровића, кога сам затекао у мрачном ходнику при улазу. Он je, доцније, погинуо при прелетању. Дошао je и последњи авион капетана Мијушковића. Прекинуо сам ђенерала Мирковића, рекавши: 'С овим авионом идем ja с начелником штаба ппук. Андром Павловићем, министром Марком Даковићем', ( јединим преосталим чланом владе, који je био на фронту код Скадра) и другим ваздухопловним особљем. Одговорио je да Даковић неће доћи, али ja узвратих да ћy гa чекати и да нећу без њега поћи. Одмахнуо je главом и оставио ми овај авион.

Догађаји 16. априла

Освануо je тмурни и кишовити дан. Авиони из Грчке не долазе. Ha пољани испред кућице стоји гомила сандука злата Народне банке под стражом. Чека и то злато енглеске авионе, али се Енглези сада ни за злато не интересују. Војници се враћају са скадарског фронта уз пуцњаву и сумњиво посматрају те сандуке, обигравајући око њих. Предложих ђенералу Мирковићу да се пошаљу ђенералу Ђукановићу, бану Зетске бановине, ради сакривања. Он одобри. Одредих ваздухопловног капетана Гојнића, са стражом и војничким камионима, да злато спроведе и преда у Цетињу ђенералу Ђукановићу. Преостале новчанице ђенерал Мирковић издаде присутним официрима, подофицирима и редовима као тромесечне принадлежности. Новчанице Народне банке, које нису биле пуштене у промет, спаљене су у једној пећини близу Никшића, али су мештани, чобани и деца, нешто извукли несагорело или полусагорело и покушавали да продају пo Никшићу, нудећи новчанице од 1000 динара за 2-3 динара, јер није било ситног новца. Ово износим због комунистичких прича о злату у Никшићу, a због њега су само платили главом Италијанима људи који су ово сакривали у бунарима и др. местима (бар како се после чуло).

Италијанске моторизоване колоне наступале су ка Даниловом Граду, авиони из Грчке нису долазили, сем јединог мајора Милојевића с италијанским бомбардером 'S-79' и ђенерал Мирковић се решио њима да пође. У међувремену дошао je Марко Даковић и обојица смо се спремали на одлазак. Капетан Мијушковић никако није могао да упали свој авион док није на крају утврдио да су прекинути каблови. To je ноћу урадио његов механичар (Хрват) пре него што je напустио авион. Појурио сам и зауставио авион ђенерала Мирковића, који je полазио, и у последњем моменту, просто на силу, убацио Марка Даковића.

Нa аеродрому je остао само један неисправан школски авион 'Либечио'. Наредио сам да се оправи и спреми за узлетање. Тада ми телефонира из Острога ондашњи Краљев ађутант пуковник Томић да сачекам принца Ђорђа, који je долазио из Билећа, ради пребацивања у Грчку. Настала je ноћ и италијанске колоне су улазиле у Данилов Град, где су се зауставиле, али не контролишући пошту, што ми je омогућило да се договарам са дежурним чиновником да ме обавештава о њиховом кретању и свима догађајима.

Догађаји 17. априла

Тог дана ујутро обавестила ме је пошта из Даниловог Града да су италијанске колоне кренуле ка Никшићу. Пошта je и доцније пратила њихово кретање и обавештавала ме о њиховом напредовању, све до превоја ка Никшићу. Када су стигли на домак Никшића, a принц Ђорђа ниодкуд, кренуо сам ка авиону, али je и овај био оштећен од непознатих саботера. Италијанске колоне улазе у Никшић, не осврћући се на наше још наоружане трупе, размештају се и упућују мотоциклисте даље. Убрзо се спушта на аеродром један италијански мајор и зачуђено посматра остатке рушевина, јер Италијани нису знали да постоји овај аеродром. Зато се и могло вршити мирно пребацивање из Никшића у Грчку.

Закључак

Хрватски и сви ранији аустријски официри уживали су изузетне привилегије у нашем Ваздухопловству на штету националног дела. Чинове су добијали млађи од нас и брже од нас. Унапређивани су без испита после 4 године, a ми после 6 и више година, и то само они који положе тешке испите, a велики број који није положио испите остајао je доживотно у истом чину. Kao млађи били су на већим положајима од старијих српских официра са Солунског фронта. Сви команданти нашег Ваздухопловства имали су према њима највеће симпатије, слали их у иностранство, одређивали у комисије и упућивали их на разна специјализирања. Све то није помогло. Аустријски дух и франковачко-језуитска нетрпељивост према 'шизматицима' остала je у њима до краја. To се нарочито испољило у рату и за време окупације. Ваздухопловни капетан Крен, на неколико дана пре рата, бежи авионом из Загреба, односи Немцима податке о нашем Ваздухопловству и ставља им се на расположење, а доцније, као усташки ђенерал, постаје командант Зракопловства НДХ. Пуковник Обуљен, командант 3. ваздухопловне бригаде, после петоколонашке улоге у рату, постаје помоћник команданта усташког Зракопловства. Пуковник Рупчић, командант 1. ваздухопловне бригаде, постаје усташки ђенерал. Потпуковник Пирц, који je као командант 2. ловачког пука, саботирао и спречавао учествовање пука у одбрани Београда, постао je после рата комунистички ђенерал и први командант Југословенског ратног ваздухопловства. Мајор Улепић, као командант извиђачке школе у Мостару, прилази 10. априла усташима, a после рата je комунистички ђенерал, помоћник и убрзо потом дугогодишњи командант ЈРВ!

Ha жалост и добар део српског особља, нарочито старешина, није знао да се снађе. Пасивно je посматрао саботаже, није имао иницијативе, a један део се и кукавички држао. Терет борбе примило je млађе особље (у почетку и део хрватског), закључно са командирима ескадрила, као и већи део команданата група. Они су показали ненадмашну храброст, којој су се и охоли Немци дивили. Херојска борба 6. ловачког пука у одбрани своје престонице, борба Давида и Голијата до последњег даха и уништења пука, заиста je за дивљење и поштовање. Полазак без повратка две слабе бомбардерске групе 8. ваздухопловног пука 7. априла, под командом храбрих мајора Тешића и Доновића и њихових крилатих витезова, у напад на немачке аеродроме код Печуја и Сегедина, као и пилота 11. самосталне групе у напад на аеродроме код Арада и Темишвара, може се једино упоредити с обрушавањем јапанских пилота смрти у америчке и енглеске дредноте. Ниски напади на немачке оклопне колоне код Куманова, Скопља и Качаника 7. и 1. бомбардерског пука и 64. бомбардерске групе, где гину најбољи пилоти и као упаљене буктиње падају у немачке редове, равни су подвизима кумановских јунака из 1912. године. Изгледа нам да су све то надмашили капетани Boja Поповић и Константин Јермаков, када су 6. априла узлетели с кумановског аеродрома са своје две слабе ескадриле и полушколским авионима, обрушавају се у облаке немачких ескадрила, обарају 4 авиона и гину са својим пилотима као косовски јунаци. Једно мало одељење од свега два полушколска авиона, са аеродрома код Подгорице, узлеће 6. априла и млади потпоручник Миливојевић и наредник Цветковић гину у борби противу непријатељских надмоћних снага. To су подвизи за причу и пример. Слично je било и са капетаном Пејићем при одбрани Сарајева и Мостара, када je у неравној борби оборен и као рањен успео да спасе падобраном.

Ha крају, износимо послератну изјаву немачког команданта 4. флоте ђенерала вон Рихтхофена који је командовао ваздушним операцијама против Југославије: 'Отпор југословенске авијације био je спретан и врло храбар, тако да смо у току првога дана изгубили 10% авиона, док je 10% било оштећено. Следећих дана југословенска авијација давала je такође врло јак отпор. Они су били врло вешто вођени и, упркос немачкој великој надмоћности, увек су успевали да се на новим теренима поново прикупе'. Оборени немачки пилоти су изјављивали своје дивљење невероватној храбрости наших пилота, који су нападали немачке групе иако су били десет пута слабији.

Извори: 'Југославија у априлском рату' од Велимира Терзића; подаци потпуковника Костића за његов пук; подаци пуковника Спужића, пуковника С. Мијушковића и других. Свакако, поред најбоље воље и жеље, изостали су многи подаци и подвизи мени непознати, а можда је нешто нетачно или непотпуно изнето. Стога ће свака допуна или исправка бити корисна.
Петар Вукчевић, ваздухопловни пуковник.  

[attachment=1]
Вазд. пуковник Војске Краљевине Југославије Петар С. Вукчевић, рођен је 30. новембра 1894. у селу Гољемадина, срез Подгорица, преминуо на први дан Ускрса 25. априла 1976. у Цириху (Швајцарска). Поред ниже и више школе војне академије у Београду, има и Италијанску ратну школу.
Учесник у свим Ослободилачком ратовима, а крајем Првог св. рата један од пионира у Француско-српској авијацији на Солунском фронту. У Другом св. рату најпре командант 4. бомбардерске бригаде, а од 10. априла 1941. командант 3. и 4. ваздухопловне бригаде, а од 13. априла примио команду целокупног Ваздухопловства од ђенерала Б. Мирковића.
До 1943. у италијанском ратном заробљеништву, а потом до смрти у швајцарском избеглиштву. Био је частан човек и бриљантан официр. Носилац је више ратних домаћих и страних одликовања.

@JASON

Komunistični đeneral?

Ako tako lepo nabrajaš pilote, što ne pomeneš i ove "sa Austrijskim duhom i frankovačko-jezuitska netrpeljivosti prema 'šizmaticima'" koji su poginuli braneči nebo tog 6. aprila:

Miha F. Klavora,
letalski kapetan I. razreda, rojen 1905 v Mariboru, padel je 7. aprila 1941 v gorečem letalu blizu samostana Krušedol v Sremu, pred tem
je sestrelil dve nemški letali ME-109F

Karl B. Štrbenk,
narednik letalstva, pilot – lovec, rojen 1907 v Zagorju ob Savi, v prvem poletu je bilo njegovo letalo težko poškodovano, pa je komaj
pristal, nato pa je vzel letalo poveljnika letalske brigade, sestrelil nemški lovec in bil kmalu nato sestreljen;

Vladimir Z. Gorup,
narednik letalstva, pilot – lovec, rojen 1908 v Mariboru, padel je 7. aprila v svojem ME-109F, sestrelil je dva nemška lovca.

I onih koji su preživeli..
6. lovski polk s piloti: poročnika Franc Berginc in Bojan Presečnik, podporočnika Avgust Kovač in Otmar Lajh,  Vili Štalcar ter podnarednik Viktor Ulčar

U kratkotrajnom aprilskom ratu slovenački kadar se pokazao kao odano jugoslovenski usmeren, pouzdan i disciplinovan. Na primer Gorupi (Gorjupi) su bili čitava letačka dinastija.

Nemalo Slovenaca bilo je potom i u redovima JKVuO. Kasniji Kardeljizam i zbivanja koja su prethodila otcepljenju ne bih komentarisao! I opet se (relativno) lepo družimo i sarađujemo, mada mi su mi Prevodilaške storitve PSD ostale dužne za neke prevode i stalno mi obaraju cenu!

@ Bozo13
Не набрајам ја већ аутор текста, пук. Петар Вукчевић, који наводећи изворе на крају, додаје: 'Свакако, поред најбоље воље и жеље, изостали су многи подаци и подвизи мени непознати, а можда је нешто нетачно или непотпуно изнето. Стога ће свака допуна или исправка бити корисна.'

УРЕДБА
о звањима летећег и стручног особља у Ваздухопловству у мирно доба.

Члан 1.
За летеће особље у Ваздухопловству постоје следећа звања:
1. Звање летећег (хидро) авијонског послужиоца,
2. Звање ученика- (хидро) пилота и ученика- (хидро) извиђача,
3. Звање дипломираног (хидро) пилота и дипломиоаног (хидро) извиђача,
4. Звање војног (хидро) пилота и војног (хидро) извиђача, и
5. Звање пилота-ловца.

Члан 2.
Летећи (хидро) авионски послужиоци су сва она указна или неуказна лица стручног особља Ваздухопловства или прикомандована стручна лица Сувоземне Војске односно Ратне Морнарице, која својим стручним послуживањем на (хидро) авијону у току самога лета допуњују деловање пилота или извиђача.

Члан 3.
Ученици- (хидро) пилоти и ученици- (хидро) извиђачи су сва она указна или неуказна лица која су после успешно положеног испита на официрском односно подофицирском (хидро) авијатичком курсу увршћена у (хидро) пилотски односно у (хидро) извиђачки курс, а у смислу Правилника за наставу у (хидро) авијатичкој школи.

Члан 4.
Дипломирани (хидро) пилоти односно дипломирани (хидро) извиђачи су они физички способни ученици- (хидро) пилоти односно ученици-
(хидро) извиђачи који положе испит из свега онога што је предвиђено Правилником за наставу у (хидро) авијатичкој школи ради стицања дипломе (хидро) пилота односно (хидро) извиђача.
Лицима, која стекну право на ово звање, издаје се одговарајућа диплома.

Члан 5.
Војни (хидро) пилоти односно војни (хидро) извиђачи су они физички способни дипломирани (хидро) пилоти односно дипломирани (хидро)
извиђачи, који су испунили прописане услове у смислу члана 7. ове Уредбе, и показали да су као војни (хидро) пилоти односно војни (хидро) извиђачи заиста способни да врше своју службу у  Ваздухопловству у миру и у рату.
Лицима, која стекну право на ово звање, издаје се одговарајућа диплома.

Члан 6:
Пилоти-ловци су они физички способни дипломирани и војни (хидро) пилоти који су успешно положили испит из свега онога што је предвиђено прописима Министарства Војног и Морнарице ради стицања дипломе пилота-ловца, испунили услове у смислу члана 8. ове Уредбе и показали да су као пилоти-ловци заиста способни да врше своју службу у Ваздухопловству у миру и у рату.

Члан 7.
Услови за стицање звања војног (хидро) пилота односно војног (хидро) извиђача су следећи:

I. У копненој авијацији.
а) За војног пилота: Да је као дипломирани пилот најмање 2 (две) године прослужио у основној ваздухопловној јединици и успешно
извршио у највише 4 (четири) године следеће летове:
1. 60 (шездесет) летова сумарно,
2. 3 (три) лета са сваким типом бипласа и мултипласа на употреби у нашој војсци,
3. 6 (шест) атерисажа на одређеним местима ван сталних аеродрома,
4. 6 (шест) путовања са одређеном рутом, без извиђача од по 300 (три стотине) км.,
5. 1 (једно) путовање са одређеном рутом, непрекидано атерисажом, а изнад терена јужно од Саве и Дунава, од 1000 (хиљаду) км.,
6. 12 (дванаест) летова, при чему има код сваког лета да остане најмање ½ (по) сата на висини преко 3500 (три хиљаде пет стотина) км.,
7. 1 (један) лет од 1 (једног) сата и (6 шест) атерисажа ноћу,
8. 6 (шест) летова од најмање по ½ (по) сата по ветру јачине 6 (шест) по Бофоровој скали, и
9. 3 (три) лета при којима има да пробије компактну масу облака.
б) За војног извиђача: Да је као дипломирани извиђач најмање 2 (две) године прослужио у основној ваздухопловној јединици и успешно
обавио у највише 4 (четири) године следеће задатке:
1. 48 (четрдесет осам) задатака сумарно,
2. 6 (шест) извиђања, свако са итинерером од 300 (три стотине) км. изнад терена јужно од Саве и Дунава,
3. 6 (шест) извиђања на висини преко 3500 (три хиљаде пет стотина) м.,
4. 2 (две) асамблаже по својим снимцима и размеру 1 :10.000 од терена 6 (шест) пута 50 (педесет) км.,
5. 6 (шест) бомбардовања са висине од преко 3000 (три хиљаде) м. и 6 (шест) са висине од 500 (пет стотина) м. дању и 2 (два) бомбардовања са висине од 500 (пет стотина) м. ноћу,
6. 4 (четири) артилериске реглаже, и
7. 4 (четири) задатка из везе са пешадијом.

II. У хидро-авијацији.
а) За војног хидро-пилота: Да је као дипломирани хидро-пилот вршио најмање 2 (две) године летачку службу у поморском ваздухопловству и успешно извршио у највише 4 (четири) године следеће летове:
1. 60 (шездесет) летова сумарно,
2. 3 (три) лета са сваким постојећим типом ваздушне ескадре,
3. 3 (три) путовања са одређеном рутом, без извиђача од по 300 (три стотине) км.,
4. 6 (шест) путовања са одређеном рутом и непрекидана атерисажом од по 300 (три стотине) км., 3 (три) путовања од по 600 (шест
стотина) км. и 1 (једно) од 1000 (хиљаду) км.,
5. 9 (девет) летова, при чему има код сваког лета да остане најмање ½  (по) сата на висини преко 3500 (три хиљаде пет стотина) м.,
6. 3 (три) лета са итинерером од 300 (три стотине) км. на висини преко 5000 (пет хиљада) м. на монопласима,
7. 12 (дванаест) атерисажа и 3 (три) лета од по 1 (једног) сата ноћу,
8. 6 (шест) летова од најмање по ½ (по) сата по ветру јачине 6 (шест) Бофоровој скали,
9. 3 (три) лета при којима има да пробије компактну масу облака.
а) за војног хидро-извиђача: Да је као дипломирани хидро-извиђач вршио најмање 2 (две) године летачку службу у поморском ваздухопловству и успешно обавио у највише 4 (четири)
године следеће задатке у ваздуху:
1. 48 (четрдесет осам) задатака сумарно,
2. по 3 (три) задатка из следећих извиђачких струка (у колико ове у опште постоје):
лично извиђање,
сигнализовање са хидроавијонима,
сигнализовање са бродовима,
радиотелеграфирање,
радиотелефонирање,
артилериска реглажа,
гађање са митраљезом,
гађање са топом,
торпедирање,
полагање мина,
конвоаирање флотних јединица;
контрола обалских пловних рута, и то:
тражење мина,
тражење подморница, и
тражење подводних препрека;
сурадња са флотним јединицама, и то:
при извлачењу мина, и
при нападајима на подморнице.
3. 6 (шест) задатака извршених за време путовања са итинерером од 300 (три стотине) км., и 1 (један) задатак са итинерером од 600 (шест
стотина) км.,
4. 6 (шест) задатака извршених на висини преко 3500 (три хиљаде пет стотина) м.,
5. 6 (шест) бомбардовања са висине од преко 3000 (три хиљаде) м. дању и по 3 (три) бомбардовања са висине од 800 (осам стотина) односно 300 (три стотине) м. нођу, и
6. 2 (две) асамблаже по својим снимцима и размеру 1: 10.000 од терена (обалског подручја) 3 (три) пута 25 (двадесет пет) км.

Члан 8.
Услови за стицање звања пилота-ловца су следећи:
А) да је после положеног испита у ловачкој школи провео у основној ловачкој јединици најмање 1 (једну) годину и успешно извршио у
највише 2 (две) године следеће летове:
1. 48 (четрдесет осам) летова сумарно,
2. 6 (шест) летова са сваким типом монопласа на употреби у нашој војсци,
3. 6 (шест) летова као вођа патроле са итинерером од 150 (сто педесет) км.,
4. 6 (шест) летова као вођа патроле са итинерером од 300 (три стотине) км.,
5. 6 (шест) гађања са митраљезима на циљеве на земљи односно у ваздуху,
6. тромесечно извођење више пилотаже (лупинг, ври и глисад) пред комисијом,
Б) да је провео најмање 1 (једну) годину код једне летеће основне ваздухопловне јединице и при томе успешно извршио:
а) ако је у копненој авијацији:
1. 3 (три) лета са сваким типом бипласа и мултипласа на употреби у нашој војсци,
2. 6 (шест) путовања са одређеном рутом од по 300 (три стотине) км.  без извиђача и 1 (једно) од 1000 (хиљаду) км., а непрекидана атерисажом и изнад терена јужно од Саве и Дунава,
3. 1 (један) лет од 1 (једног) сата и 6 (шест) атерисажа ноћу.
б) ако је у хидроавијацији:
1. 3 (три) лета са сваким типом ваздушне ескадре,
2. 3 (три) путовања са одређеном рутом од по 300 (три стотине) км. без извиђача, 3 (три) од 600 (шест стотина) и 1 (једно) од 1000 (хиљаду) км., а сва непрекидана атерисажом,
3. (три) лета од по 1 (једног) сата и 12 (дванаест) атерисажа ноћу.

Члан 9.
Летећи (хидро) авијонски послужиоци дужни су да лете кад год се за то укаже потреба.

Члан 10.
Дипломирани (хидро) пилоти односно дипломирани (хидро) извиђачи дужни су сваке године извршити следећи минимални број летова:
1. у копненој авијацији:
а) дипломирани пилоти 10 (десет) летова са бипласима, од којих 3 (три) са итинерером од 300 (три стотине) км.,
б) дипломирани извиђачи 8 (осам) задатака у ваздуху, од којих 1 (једно) извиђање са итинерером од 300 (три стотине) км.,
2. у хидроавијацији:
а) дипломирани хидропилоти 10 (десет) летова са обалским, извиђачким или бомбардерско-артилеријским хидроавијонима, од којих 3 (три) са итинерером од 300 (три стотине) и 1 (један) од 600 (шест стотина) км.,
б) дипломирани хидроизвиђачи 8 (осам) задатака у ваздуху, од којих 1 (једно) извиђање са итинерером од 300 (три стотине) и 1 (једно)
од 600 (шест стотина) км.

Члан 11.
Војни (хидро) пилоти односно војни (хидро) извиђачи дужни су сваке године извршити следећи минимални број летова:
а) војни (хидро) пилоти 15 (петнаест) летова на свима модерним типовима у употреби у нашој војсци односно у ратној морнарици, од
којих 2 (два) са итинерером од 300 (три стотине) и 1 (један) од 600 (шест стотина) км.
б) војни (хидро) извиђачи 12 (дванаест) успелих задатака, од којих 1 (једно) извиђање са итинерером од 300 (три стотине и 1 (једно) од
600 (шест стотина) км.

Члан 12.
Пилоти-ловци дужни су сваке године извршити следећи минимални број летова:
1. 24 (двадесет четири) лета сумарно,
2. 3 (три) лета као вођа патроле са итинерером од 150 (сто педесет) км.,
3. 3 (три) лета као вођа патроле са итинерером од 300 (три стотине) км.,
4. 3 (три) успешна гађања са митраљезима на циљеве на земљи и у ваздуху, и
5. полугодишње извиђање више пилотаже (лупинг, ври и глисад) пред комисијом.

Члан 13.
Пилоти-ловци стичу право на звање војног (хидро) пилота ако у току од 1 (једне) године изврше 1/3  (једну трећину) од у члану 7. ове
Уредбе прописаних летова за стицање звања војног (хидро) пилота.

Члан 14.
Војни (хидро) пилоти, војни (хидро) извиђачи и пилоти-ловци, који од именовања војним (хидро) пилотима, војним (хидро) извиђачима
односно пилотима-ловцима кроз 15 (петнаест) година врше летачку службу, рачунајући ратно време као двоструко, добијају право на доживотно звање војног (хидро) пилота, војног (хидро) извиђача односно пилота-ловца.
Лица која су у току тих 15 (петнаест) година мењала горе наведена звања, добијају доживотно право на оно звање, у коме су највише
времена провели.

Члан 15.
Губитак звања и права са овим скопчаних наступа у следећим случајевима:
а) када лица изјаве да у опште не могу летети,
б) када лица престану вршити службу у саставу ваздухопловства,
в) када дипломирани и војни (хидро) пилоти, дипломирани и војни (хидро) извиђачи и пилоти ловци не испуне услове предвиђене члановима 10, 11. и 12.
Примедба. Она лица поморског ваздухопловства која су привремено по потреби службе приморана да изиђу из састава ваздухопловства или која су деташирана, задржавају и за то време своја авијатичка звања.

Члан 16.
Официри и подофицири док су на вежби, ступају у звања и права са овима скопчана, која су имали приликом свог последњег бављења у ваздухопловству.
Ова лица стичу и губе звања на основу ове Уредбе; ово важи и за лица која су се активирала.

Члан 17.
(Хидро) пилоти, (хидро) извиђачи и ловци који су као такви учествовали у рату, вршећи ваздушну службу над непријатељем, ступају у звање војног (хидро) пилота, војног (хидро) извиђача односно пилота-ловца.
Овим се лицима признаје да су у звању војног (хидро) пилота или војног (хидро) извиђача од дана њиховог првог извршења једног
ваздушног задатка над непријатељем, а у звању пилота-ловца од дана њиховог првог извршења једног ваздушног ловачког задатка, ако је до-
тични у току рата постигао лично бар једну ваздушну победу.

Члан 18.
Права и дужности пилота и извиђача у аеростацији, као и њихово именовање у звања регулисаће се накнадно.

Члан 19.
За додељивање звања и лишавање ових надлежан је Министар Војни и Морнарице.
(1922. г.)

Zato sam i dopunio.

Краљевско ваздухопловство у почетку било је у саставу Инжењерско-техничког одељења Министарства Војске и Морнарице. Год. 1920. је одвојено је од Инжењерског одељења и оформљено као Одељење за ваздухопловство Министарства војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Уредбом из 1927 . године укинуто је Одељење за ваздухопловство Министарства војске и морнарице и уместо њега основана је Команда ваздухопловства у рангу армије.
   

У Р Е Д Б A 
о устројству Оделења за  Ваздухопловство у Министарству Војном и Морнарице

Члан 1.
У Министарству Војном и Морнарице устројава се Оделење за ваздухопловство.

Члан 2.    
У надлежност оделења за ваздухопловство спада:
а) Организација, формација и дислокација војног ваздухопловства;
б) Командовање војним ваздухопловством;
в) Попуна људством војног ваздухопловства и све што је у вези са тим;
г) Наоружање и снабдевање целокупном материјалном спремом, у колико то не спада у надлежност осталих оделења Министарства
Војног и Морнарице;
д) Све набавке које су потребне за техничко одржавање ваздухопловства на савременој висини и у бојној готовости — а у
границама одобрених кредита и у колико то не спада у надлежност осталих оделења;
ђ) Лични и дисциплински односи у војном ваздухопловству;
е) Израда прописа и правила који се односе на војно ваздухопловство;
ж) Целокупна настава војног ваздухопловства;
з) Студија терена, ваздушних путева и свега осталог што стоји у вези са ваздухопловством са војничког и техничког гледишта;
и) Прикупљање, сређивање, вођење и студија података о страном војном и цивилном ваздухопловству, о страним теренима и ваздушним путевима и свима питањима која стоје са тим у вези; 
ј) Све што се односи на усавршавање и спрему за рат, како војног ваздухопловства тако и одбране земље из ваздуха;
к) Мобилизација и демобилизација војног ваздухопловства (разна стања његова);
л) Операције ваздухопловних јединица, у колико то не спада у надлежност команди којима су придодате те јединице;
љ) Надзор над целокупном службом у војном ваздухопловству;
м) Организација цивилног ваздухопловства, руковоћење његовом службом и утицање на домаћу авијатичку индустрију.

Члан 3.
На челу оделења за ваздухопловство стоји начелник, чина ђенералског или пуковничког, који је потчињен и одговоран Министру Војном и Морнарице и под чијим се руководством, упуством и надзором врше сви послови који спадају у надлежност оделења за ваздухопловство.
Начелник оделења за ваздухопловство командује, управља и администрира целокупним ваздухопловством у границама закона, ове Уредбе и посебних овлашћења Министра Војног и Морнарице. Он се стара и предузима потребне мере за развитак ваздухопловства у војничком и техничком смислу те да се увек обезбеди бојна готовост и спрема за операције. У томе погледу дужан је да чини Министру Војном и Морнарице потребне преставке.
Начелник одељења за ваздухопловство — поставља се Краљевим указом, на предлог Министра Војног и Морнарице, и он има положај, право и власт дивизиског команданта.
У колико је потребно да се примена овог права и власти уреди с обзиром на специјалности у ваздухопловству, то ће уредити Министар Војни и Морнарице својим решењем.

Члан 4.
Ваздухопловне јединице могу бити придате појединим командама у војсци у овим случајевима:
а) за вршење војно-полицијске и војноконтролне службе у унутрашњости земље и на граничним фронтовима;
б) за ванредне акције и извиђања;
в) у маневрима и већим вежбањима трупа;
г) у ратним операцијама;
У овим случајевима ваздухопловне јединице и установе потчињене су старешинама под чију се команду стављају у погледу употребе тих јединица и у дисциплинском погледу. Ако је и у колико је потребно да се ове јединице потчине тим старешинама и у другом погледу (административном и т. д.) одређује Министар Војни и Морнарице с обзиром на специјалне случајеве.
Исто тако Министар Војни и Морнарице одређује, с обзиром на специјалне случајеве, у коме ће погледу и у колико ваздухопловне јединице и установе бити потчињене оним старешинама на чијој територији оне станују.

Члан 5.
Ваздухопловни арсенал, који стоји непосредно под одељењем за ваздухопловство, дејствује као административни орган II степена. Он је административни центар за све ваздухопловне команде и установе. Које ће пак ваздухопловне команде и установе дејствовати као административни орган III степена одређује Министар Војни и Морнарице.

Члан 6.
Начелник одељења за ваздухопловство има једног помоћника, вишег официра.
Помоћник потпомаже начелника у пословима административне природе. Он заступа начелника у дужности а у рату, када начелник прими команду над ваздухопловном командом, он прима одељење за ваздухопловство.
Ближе одредбе по овоме прописује Министар Војни и Морнарице. Помоћник начелника одељења за ваздухопловство поставља се Краљевим указом, на предлог Министра Војног и Морнарице, и он има положај, право и власт бригадног или пуковског команданта, с обзиром на његов чин, а што одређује Министар Војни и Морнарице.

Члан 7.
Одељење за ваздухопловство дели се на три одсека, који носе бројне називе од I до III.
У надлежност I одсека спада:
а) управа и командовање, организација и формација, дислокација, наоружање, настава и обука ваздухопловних јединица и установа (школе, курсеви, научна спрема).
б) тактика у ваздуху;
в) мобилизација и демобилизација, евиденција и статистика ваздухопдовних јединица и установа;
г) лични и дисциплински односи, награде, евиденција и статистика особља у ваздухопловним јединицама и установама;
д) израда поверљивих предмета који не спадају у надлежност осталих одсека;
ђ) балонска служба и контра-авионска артилерија;
е) одбрана у ваздуху на позадинској зони;
ж) метеоролошка служба;
з) материјална спрема, евиденција требовања и набавка;
и) управа целокупном техничком службом (авијони, мотори, инструменти, оружје, бомбе, радио-средства, алат, справе, машине, моторни материјал, сировине, фабрике, аеро-наутички скверови, радничка питања, патенти, студија и уређење грађевина и аеродрома).
У надлежност II одсека спада:
а) одржавање везе са одељењем Министарства Војног и Морнарице за морнарицу у циљу организације и развоја хидро-аеронаутике;
б) ваздухопловна служба у морнарици и сви послови који стоје у вези са тим.
У надлежност III одсека спада:
а) руковођење концесијама за индустрију, обрт, промет и саобраћај у обиму ваздухопловства ван Министарства Војног и Морнарице, заступајући при том државне интересе;
б) надзор и вођење рачуна о извршавању закона и прописа правних, трговинских и царинских, у колико се односе на аеронаутичку индустрију, ваздухопловни обрт, промет и саобраћај.
в) контрола и издавање диплома и сведоџаба (цертификата) о способности и квалификацијама аеронаутичког ссобља, под
којим се разумеју само пилоти и летеће особље, као и особље које је запослено на изради, уређењу и контроли таквих аеронаутичких целина или саставних делова а који захтевају контролу са гледишта аеронаутичке безбедности;
г) техничка конгрола и издавање сведоџаба (цертификата) по важности и употребљивости аеронаутичког материјала (авијона
балона са и без мотора, саставних делова једних и других и т. д.) као и у опште таквог материјала који захтевају контролу са гледишта аеронаутичке безбедности;
д) контрола над правилним спровођењем прописа 'Конвенције о мећународној ваздушној пловидби'.
ђ) вођње рачуна о патентима и заштити домаће индустрије од нелојалне конкуренције;
е) концесије и уступци који, с обзиром на државне интересе, користе и олакшавају домаћу индустрвју аеронаутичког материјала и промет;
ж) према стању индустрије и привредној снази земље, одобравање лојалне конкуренције у корист што боље и јефтиније продукције и промета на пољу аеронаутике;
з) прикупљање, сређивање, вођење и проучавање свију података, у земљи и иностранству, који су потребни и од помоћи за што
ефикасније заступање државних индустриских интереса;
и) одржавање везе са цивилним надлештвима, државним и приватним, по аеронаутичким питањима а која нису чисто војне
природе.

Члан 8.
По потреби, одсеци одељења за ваздухопловство могу се делити на бирое, и решење о томе доноси Министар Војни и Морнарице.

Члан 9.
На челу сваког одсека стоји шеф, који је потчињен начелнику одељења за ваздухопловство.
Шефови I и II одсека имају положај, права и власт пуковског или батаљонског команданта, с обзиром на њихов чин, а што
одређује Министар Војни и Морнарице.
Шефови тих одсека постављају се Краљевим указом, на предлог Министра Војног и Морнарице.
За шефа III одсека поставља се виши државни чиновник са факултетском спремом. И он се поставља Краљевим указом на предлог Министра Војног и Морнарице а по споразуму са Министром Саобраћаја.

Члан 10.
За рад у духу ове Уредбе, одељење за ваздухопловство попуњује се потребним особљем по решењу Министра Војног и Морнарице, које одређује тим лицима положај, права и власт.

Члан 11.
Краљевим указом, на предлог Министра Војног и Морнарице, одредбе ове Уредбе могу се мењати или допуњавати у духу одредаба Закона о Устројству Војске и Закона о војној администрацији.

Члан 12.
Ова Уредба ступа у живот од дана када је Краљ потпише.

ФЂБр. 16465.
29. јула 1920.
Београд. 

У Р Е Д Б А
о Команди Ваздухопловства

Члан 1.
Команда Ваздухопловства је највиша Команда у Ваздухопловству за командовање, управу и ваздухопловно-техничку службу.
Команда Ваздухопловства је у исто време и Инспекција рода војске са свима правима и дужностима прописаним Уредбом о Инспекцијама.
Под командом Ваздухопловства стоје и њој су непосредно потчињене све команде и установе сувоземног Ваздухопловства, а Команде и установе Поморског Ваздухопловства само као Инспекцији рода војске за наставу, техничка питања и личне односе особља.
Команда Ваздухопловства стоји за време мира непосредно под Министарством Војске и Морнарице изузев у погледу наставе, у коме погледу стоји под Начелником Главног Ђенералштаба као и остале Инспекције родова војске и струка. У времену рата Команда Ваздухопловства постаје Команда Ваздухопловства Оперативне Војске, издвајајући потребно особље за формирање Одељења за Ваздухопловство Министарства Војске и Морнарице — саобразно Уредби о формацији војске у мобилно и ратно доба.

Члан 2.
У задатак Команде Ваздухопловства долази:
1. Командовање и управа јединицама и установама ваздухопловства; 2. Управљање администрацијом и снабдевање новцем, храном, одећом и свом осталом материјалном спремом, зградама, логориштима, аеродромима и другим потребним постројaма свију потчињених јединица и установа све у границама буџета, закона и прописа, одобрених кредита и овлашћења Министарства Војске и Морнарице;
3. Одржавање и унапређивање једнообразне савремене наставе у школама, трупама и установама и подизање нивоа моралне, знанствене и научне спреме старешина и трупа;
4. Проучавање страних држава, а нарочито суседних, у погледу ваздухопловне службе и спреме и прикупљање података о свима појавама, новинама и припремама;
5. Израда правила, прописа, годишњих повремених програма, планова и упута, како за стручну наставу трупа и установа, тако и за њихову употребу у рату, тежећи при овоме непрекидно, да, спроводећи идеје Главног Ђенералштаба у погледу васпитања и обуке, учвршћује и јединство доктрине и једнообразност њене примене;
6. Предлагање и извођење већих вежбања, у којима би ваздухопловне команде, јединице и установе имале већег или специјалног учешћа;
7. Унапређивање научне и практичне тактичке извежбаности официра и осталог старешинског кадра, као и њихово стручно, теорно и практично усавршавање;
8. Покретање питања о моралном и физичком васпитању особља ваздухопловства;
9. Покретање и проучавање питања из области организације и формације ваздухопловства у миру и рату, саобразно захтевима савременог наоружања и новим условима борбе; организација цивилног ваздухопловства;
10. Покретање и проучавање питања о попуни старешинским кадром како за мирно тако и за мобилно и ратно доба, сходно Уредби о формацији војске;
11. Покретање и проучавање питања о попуни ваздухопловства људством, стоком и комором, у опште, у миру и рату;
12. Израда правила, прописа, упута и других наређења о спреми и снабдевању ваздухоаловства, као и о начину ношења спреме; предлози за све потребне и корисне измене у постојећим правилима, прописима и упутима;
13. Покретање и проучавање питања о савременом наоружању, у вези са студијом овога код страних војски;
14. Сређивање и евиденција личних података официра, указног особља из грађанства и подофицира; вођење ранглисте подофицира, сређивање података о свршеним питомцима подофицирских школа; предлагање мирнодопског и ратног распореда активних и резервних официра; распоређивање подофицира;
15. Старање да ваздухопловне команде, јединице и установе буду увек на висини свога задатка и потпуно спремне за употребу у рату;
16. На крају наставне године подноси Министру Војске и Морнарице и Начелнику Главног Ђенералштаба о резултатима наставе годишњи извештај по обрасцу, који прописује Министар Војске и Морнарице;
17. Појединим официрима свога рода војске даје нарочите задатке, којима би се олакшала израда стручних правила, прописа и упута и томе слично;
18. Прима и процењује стручна правила и прописе, које би поједини официри из својих побуда израдили, и за поједине одобрене такве радове, као и за радове поменуте напред под 17. предлаже Министру Војске и Морнарице потребан хонорар.

Члан 3.
Команда Ваздухопловства као представник ваздухопловне техничке спреме и као орган за снабдевање ваздухопловних јединица и установа има ове задатке:
1. Проучавање и избор типова и модела за све предмете ваздухопловне техничке спреме и наоружања у миру и рату јединица и установа целог ваздухопловства и подношење предлога за њихово усавршавање. Старање о сталном проучавању и усавршавању све ваздухопловне спреме и наоружања. Предузимање мера да се све примећене незгоде и мане поправе и отклоне.
2. Набавка за сувоземно ваздухопловство свију врста ваздухопловних потреба у миру и рату; наређивање израде и оправки у Ваздухопловно-техничком Заводу, радионицама и установама; састављање требовања, кредита и новца за све материјалне расходе по ваздухопловнотехничкој грани; распоред кредита командама и установама; састављање предрачуна годишњег буџета; израда правила, прописа и упута за радове у Ваздухопловно-техничком Заводу и другим радионицама; решавање о месечним платама мајстора и другог неуказног особља по ваздухопловној грани; вођење евиденције о утрошку кредита за материјалне расходе; вођење евиденције о приватним индустриским предузећима, која се могу искористити за време рата за израду опреме по ваздухопловној грани; старање о усавршавању особља ваздухопловно-техничке струке и стварање подмлатка;
3. Снабдевање сувоземног ваздухопловства и његових слагалишта ваздухопловним потребама; транспортовање и смештај овог материјала по слагалиштима и магацинима; израда прописа за примање и издавање израђеног и полуизрађеног материјала и руковање њиме; вођење књига и прегледа о материјалу у слагалиштима, магацинима и код трупа; расходовање свију оних предмета који немају рока служења или који су службом пре рока постали неупотребљиви; израда годишњих и других прегледа о бројном стању целокупне спреме по ваздухопловној грани у слагалиштима, мунициским магацинима и код трупа;
4. Снабдевање сувоземног ваздухопловства потребним земљиштем за аеродроме, полигоне, стрелишта и школе, као и зградама и уређењима за ваздухопловне трупе и установе; израда потребних пројеката, построја и уређења и старање о њиховом подизању и грађењу; одржавање у реду и исправности свих зграда и построја; њихова оправка; старање о мерама и средствима безбедности и сигурности зграда и материјала од пожара и других удеса.
Све напред изнете послове око снабдевања потчињених јединица и установа Команда Ваздухопловства изводи у границама Закона, уредаба и прописа као и остала материјална одељења Министарства Војске и Морнарице.
Потребе по економској грани, новчаној, општег наоружања, картографској и т. д. Команда Ваздухопловства по својим требовањима повлачи од одговарајућих одељења и установа Министарства Војске и Морнарице и све то оправдава по одредбама Закона и прописа.

Члан 4.
На челу Команде Ваздухопловства стоји Командант Ваздухопловства, кога поставља Краљ Указом на предлог Министра Војске и Морнарице.
Командант Ваздухопловства је чина ђененералског и има положај, права и власт команданта армиске области.
Дужности су Команданта Ваздухопловства:
1. Да прописује потребне упуте за вршење целокупне службе у потчињеним командама, јединицама и установама и да контролише вршење службе, као и остале новчане и материјалне радове подчињених команда и установа; руководи већим вежбањима трупа и старешина и већим маневрима. Он оболази своје трупе и установе вршећи прегледе и смотре, а у границама овлашћења или одобрених кредита од стране Министра Војске и Морнарице.
2. Израђује правила, прописе, програме, планове и упуте предвиђене тач. 5. и 6. чл. 2. ове Уредбе и доставља их Главном Ђенералштабу на даљи рад;
3. Да се брине о извођењу наставе код целог ваздухопловства по утврђеним плановима и програмима;
4. Чини потребне представке по питањима већих вежбања, у којима би се ваздухопловне јединице јаче ангажовале;
5. Да чини Главном Ђенералштабу предлоге по питањима предвиђеним у тачци 9., 10., 11. и 12. члана 2. ове Уредбе;
6. Да унапређује и распоређује подофицире;
7. На крају сваке наставне године подноси Министру Војске и Морнарице и Начелнику Главног Ђенералштаба годишњи извештај о резултатима наставе, по обрасцу, који прописује Министар Војске и Морнарице;
8 Појединим официрима даје нарочите задатке, којима би се олакшала израда стручних правила, прописа, упута и томе слично;
9. Да прима и процењује стручне радове, које би поједини официри из својих побуда израдили и да за поједине одобрене такве радове, као и за напред поменуте под тачком 8. предлаже Господину Министру Војске и Морнарице потребан хонорар;
10. У име Министра Војске и Морнарице додељује авијатичка звања летећем особљу целог ваздухопловства; дисквалификованом особљу одузима звања и дипломе; и у опште
11. Предузима све што је потребно да се Ваздухопловство као род војске потпуно успособи за употребу у рату.

Члан 5.
Командант Ваздухопловства има права и власт:
1. Да у потчињеним командама, јединицама и установама поставља, смењује и распоређује официре на командирске и ниже положаје и официре и чиновнике на звања која одговарају тим положајима обзиром на одобрене кредите за распореде;
2. У хитним и важним приликама решава да се официр или у опште војни службеник разреши од дужности и да привремено други отправља његову дужност, а тако исто да у таквим приликама одашиље официре или у опште војне службенике у друге гарнизоне ради расправе хитних питања, но, у оба ова случаја дужан је да одмах извести Господина Министра Војске и Морнарице и да накнадно тражи одобрење и потребан кредит, ако овај не би имао за ово на расположењу;
3. Да у границама буџета односно отворених кредита, поставља, премешта и отпушта све неуказно особље;
4. Има права одобравања одсуства, поштеде и боловања свима лицима у своме подручју према Уредби о положајима и надлежностима старешина у војсци;
5. Производи у све подофицирске чинове, закључно са чином наредника-водника, односно вође и одобрава останак на поновном року, у колико то не спада у надлежност потчињених старешина;
6. Има власт дисциплинског кажњавања сходно Уредби о војној дисциплини;
7. Према одредбама Закона, прописа и надлежних овлашћења доноси решења по питањима новчаног и материјалног снабдевања свију потчињених трупа, установа и појединих лица у границама надлежности административног органа I степена, у колико се за поједине случајеве одредбама Закона не предвиђа нарочито решење Министра Војске и Морнарице и у колико за решење по појединим питањима нису надлежни потчињени органи — старешине.

Члан 6.
За вршење дужности предвиђених овом Уредбом Командант Ваздухопловства има Помоћника и свој штаб. На челу штаба је Начелник.
Помоћник Команданта Ваздухопловства је чина дивизиског ђенерала и има положај, право и власт команданта дивизије.
Помоћник помаже Команданта Ваздухопловства у свима питањима његових дужности а по упуствима и наређењима Команданта.
Специјално у надлежност Помоћника долазе техничка, материјална и административна питања.
Помоћник заступа Команданта у свима приликама кад овај није на дужности и кад је одсутан.

Члан 7.
Начелник Штаба Команде Ваздухопловства је ђенералштабни официр (за ђенералштабне послове) или ваздухопловни официр са вишом спремом, чина бригадног ђенерала или пуковника. Има положај, права и власт бригадног команданта.
Дужности су Начелника штаба: да помаже Команданта у свима питањима његових дужности а која се односе на командовање, оперативну службу, нaставу, личне односе и дисциплину; да одржава сагласан рад свију одељења у Команди; да је обавештен о свима питањима, издатим наређењима и током послова у Команди на извршењу издатих наређења и да о свему на време реферише Команданту и да се стара о реду и дисциплини у самом штабу Команде.
Под Начелником штаба стоје непосредно у погледу реда и дисциплине: Команда стана, стручна библиотека и архива Команде.

Члан 8,
Штаб Команде Ваздухопловства подељен је на следећа одељења: Ђенералштабно, Ваздухопловно, Техничко, Инжињерско и Интендантуру, Команду Стана и Сталну Истражну Комисију.

Члан 9.
У делокруг Ђенералштабног Одељења спадају ови послови:
1. Управа и командовање јединицама и установама ваздухопловства и старање да се одржи њихова бојна готовост. Питања из области организације, формације, попуне и дислокације ваздухопловних трупа и установа. Спрема ваздухопловства за рат: разрада планова за мобилизацију, концентрацију и распоред ваздухопловних јединица пре ратних дејстава саoбразно плановима Главног Ђенералштаба.
Проучавање наше земље за употребу ваздухопловних средстава и њену одбрану из ваздуха; организација, распоред и употреба средстава за одбрану против непријатељских ваздушних сила. Пројектовање и извођење већих вежбања и маневара ваздухопловних трупа самостално и у заједници са осталим родовима војске и морнарицом. Спремање старешинског кадра и командног особља.
2. Проучавање страних држава, а нарочито суседних, у погледу ваздухопловне службе и спреме и прикупљање потребних података о свима појавама, новинама и припремама; дефанзивна обавештајна служба;
3. Лични и службени односи официра, чиновника, подофицира и осталог особља у ваздухопловству; предлози за постављање, распореде, унапређења и одликовања; одобравање одсуства и боловања; пријем и отпуст из службе неуказних лица; вођење стручне ранглисте и података о целокупном особљу.
Расправа кривица дисциплинске природе; рад на пословима судске природе; статистика судских и дисциплинских казни.
Одобравање женидбе по чл. 3. 'Уредбе о женидби официра, подофицира, морнаричких вођа, морнара I класе, каплара, морнара II класе, редова, војних чиновника и чиновника грађанског реда на служби у војсци и морнарици'.
Издавање дневних заповести и наредаба; пријем и подела службене преписке и експедиција; уређење и чување целокупне архиве команде.
Ђенералштабно Одељење дели се на три одсека: Оперативни Одсек — отправља послове под 1) Обавештајни Одсек — отправља послове под 2.); и Ађутантски Одсек — отправља послове под 3).

Члан 10.
У делокруг Ваздухопловног Одељења спадају ови послови:
1. Настава општа и стручна по трупним јединицама и установама; израда плана и програма за извођење наставе; израда прописа и свих стручних правила за службу у ваздухопловству и за употребу ваздухопловства у рату.
Повремени прегледи и инспекције послова и обуке код јединица и школа; старање о унапређивању летећег особља, њиховој правилној спреми и извежбаности и испуњавању услова за разна звања летеће службе.
Издавање диплома, уверења и сведоџаба о спреми, способностима и квалификацијама свега особља за ваздухопловну службу и контрола свих издатих исправа;
2. Стручна и специјална служба и знања потребна ваздухопловству као: метеоролошка, фотографска, за бежичну телеграфију и томе слично; старање о развијању, унапређивању и одржавању ових грана службе на савременој висини;
3. Организација цивилног ваздухопловства, надзор и стручна контрола над његовим радом, вођење статистике о цивилном ваздухопловству; прикупљање свих података о фабрикама и установама које се у случају рата могу употребити за израду вазухопловног материјала.
Надзор над ваздушним саобраћајем у земљи; контрола над извршењем Закона, прописа, уговора и конвенција правних, трговачких и осталих, у колико се односе на ваздухопловство. Утицај и помагање развића цивилног ваздухопловства, аеронаутичке индустрије и ваздухопловног спорта у земљи.
Одржавање везе са међународном комисијом за ваздушни саобраћај и отправљање свих послова који се на њу односе. Контрола правилног извршења конвенција за међународну ваздушну пловидбу.
Представљање наше земље на међународним ваздухопловним конференцијама и конгресима.
Ваздухопловно одељење дели се на три одсека:
Наставни одсек — отправља послове под 1); Стручни одсек — отправља послове под 2); и Одсек за цивилно ваздухопловство — отправља послове под 3).

Члан 11.
У делокруг Техничког Одељења спадају ови послови:
1.Научна и техничка спрема и наоружавање ваздухопловства, њихов развој и одржавање на савременој висини.
Израда свих правила, упута и прописа за техничку спрему и наоружање ваздухопловних јединица и установа. Спрема ваздухопловства за рат по техничкој грани.
Надзор и контрола у техничком погледу ваздухопловних команада, јединица и установа и спреме техничког ваздухопловног особља; евиденција о свима техничким средствима, новинама и материјалу за потребе ваздухопловства.
2. Надзор и контрола израде, оправке и фабрикације свега ваздухопловног материјала по ваздухопловним заводима и установама; надзор и контрола израде, оправке и фабрикације свега ваздухопловног материјала у земљи у приватној индустрији преко Секретаријата Савета Земаљске Одбране.
Помагање развоја домаће ваздухопловне индустрије.
Израда и прописивзње свих техничких упута и услова за разне техничке материјале и израду свих ваздухопловних објеката.
Одржавање везе са државним и приватним установама по ваздухопловно-техничким питањима.
3. Снабдевање свих ваздухопловних јединица и установа свима техничким потребама, спремом и наоружањем у миру и рату; њихова подела, смештај и чување.
Контрола над свом материјалном и техничком спремом у ваздухопловству код трупа и установа у погледу смештаја, чувања и трошења, као и у погледу одржавања и правилног књижења и руковања овим материјалним потребама.
Предузимање потребних законских мера против неуредног и неисправног особља у погледу чувања и руковања спремом и наоружањем.
Састављање и израда свих уговора, услова и осталих правних докумената за набавке, куповине и продаје техничке спреме и материјала.
Решавање и давање мишљења за сва административна и правна питања по ваздухопловно материјалној грани;
4. Административни рад око све техничке и материјалне спреме: деловодство, књиговодство и евиденција о свима техничким питањима, спреми и техничком наоружању.
Техничко Одељење дели се на четири одсека:
Технички Одсек — отправља послове под 1); Одсек за израде и фабрикације — отправља послове под 2); Слагалишни Одсек — отправља послове под 3); и Администратквни Одсек — отправља послове под 4),
У састав Техничког Одељења улази и Стручна Ваздухопловна Библиотека за сва техничка, тактичка и научна дела која имају везе са радом и службом ваздухопловства. Стручна библиотека улази у састав Техничког Одсека.

Члан 12.
У делокруг Инжињерског Одељења спадају ови послови:
1. Подизање, оправка и одржавање зграда и израда пројеката за исте; закуп зграда;
2. Уређивање и одржавање земљишта за летелишта, стрелишта и полигоне, уређење и инсталација на њима, служба безбедности и сигурности зграда и материјала од пожара и других удеса;
3. Деловодство, књиговодство и евиденција свих грађевина, земљишта и грађевинских и аеродромских потреба.
Инжињерско Одељење дели се на три одсека:
Грађевински Одсек — отправља послове под 1); Аеродромски Одсек — отправља послове под 2); и Административни Одсек — отправља послове под 3).

Члан 13.
У делокруг Интендантуре спадају ови послови:
1. Снабдевање људском храном и водом, исхрана војника, војна економија, војно газдинство, организација и извођење разних привредних предузећа, ширење пољопривредних знања у војсци и привредно економска статистика;
2. Снабдевање сточном храном, исхрана стоке, снабдевање простирком, затим снабдевање огревом и осветљењем;
3. Снабдевање спремом: одећном, постељном и логорском; снабдевање намештајем канцелариским, касарнским, стражарским, снабдевање канцелариским материјалом и прибором и свима осталим гарнизонским потребама.
4) Снабдевање новцем, рачуноводство новчано — материјално.
5) Закључивање уговора о набавкама, закупу, продаји и куповини интендантских потреба, затим административни спорови, чување државних интереса и предузимање потребних мера те да се спречи штета држави по грани економске службе.
6) Вођење тачне евиденције административног и интендантског особља.
Пословима у Интендантури руководи Начелник Интендантуре.

Члан 14.
У делокруг Команде Стана спадају ови послови:
1. Руковање свима зградама и просторијама у којима је смештен штаб Команде Ваздухопловства;
2. Руковање целокупним намештајем штаба Команде Ваздухопловства;
3. Одржавање реда и чистоће у зградама и просторијама штаба;
4. Одржавање реда и дисциплине код људства (подофицира, каплара и редова) на служби у штабу Команде Ваздухопловства;
5. Снабдевање људства штаба храном, новцем и осталим гарнизоним и интендантским потребама.
На челу Команде стана стоји Командант Стана. Командант је стана у командном и дисциплинском погледу непосредно потчињен Начелнику штаба а у материјалном погледу стоји под Начелником Интендантуре у Команди.

Члан 15.
У састав Команде Ваздухопловства улази и Стална Комисија за извиђање повреда и несрећа у ваздухопловној служби целог ваздухопловства.
Ова комисија испитује све повреде личне природе и повреде Уредаба и Закона за ваздухопловну службу, штете и удесе који се догађају у овој служби. Све своје предлоге у томе погледу подноси Команданту Ваздухопловства. Ова комисија чини предлоге за расправу кривица ваздухопловног летећег и техничког особља, које буду констатоване приликом несретних удеса и повреда у ваздухопловној служби.
Комисију образују:
Помоћник Команданта Ваздухопловства, Шеф Наставног одсека Ваздухопловног Одељења, Шеф Техничког Одсека Техничког Одељења, два официра пилота и један судски официр из састава Команде Ваздухопловства.
Комисији председава Помоћник Команданта.
Комисија се саставља по потреби, а њени чланови врше ову дужност поред редовне. Дужност деловође врши судски официр.
Комисија се у овом раду управља по нарочитом правилнику о поступку у несрећним случајевима у ваздухопловној служби, који прописује Министар Војске и Морнарице.

Члан 16.
На челу сваког одељења стоји Начелник који руководи свима пословима у одељењу и који је одговоран за њих.
Сви начелници постављају се Краљевим Указом на предлог Министра Војске и Морнарице.
Начелници Одељења имају положај, право и власт Команданта Пука.
Под Начелником одељења стоје непосредно шефови одсека, а под Начелником одељења у коме не постоје одсеци стоје непосредно сва лица која су на служби у одељењу.
Начелници су одговорни за рад Команданту Ваздухопловства, а за све послове око снабдевања новцем и осталим материјалним потребама одговорни су и материјално по одредбама закона и законских прописа о томе.
Сва питања по новчаним и материјалним издацима, који су одређени законима, буџетима, Министарским решењима и одобреним кредитима — решава и потписује начелник одговарајућег одељења и за њих одговара материјално у колико би држава била оштећена неправилном радњом. То исто важи и за решења која се доносе по новчаним и материјалним издацима који су одређени распоредом Команданта Ваздухопловства, ако се кредити и материјалне потребе укупно стављају на расположење Команданту Ваздухопловства.
Начелнику су потчињени сви официри, чиновници и војни службеници у опште који су одређени на службу у његово одељење и одговорни су му за рад.

Члан 17.
На челу сваког одсека стоји шеф, који руководи пословима у одсеку и који је одговоран за њих.
Шефови одсека постављају се Краљевим Указом на предлог Министра Војске и Морнарице.
Шефови одсека имају положај, право и власт команданта батаљона.
Под шефом одсека стоје непосредио лица која су на служби у Одсеку.

Члан 18.
По потреби одсеци се могу поделити на секције, што ће регулисати Командант Ваздухопловства према потреби и особљу са којим располаже.
Шефови секција за метеорологију, фотографију, бежичну телеграфију у стручном одсеку Ваздухопловног Одељења у исто су време шефови и представници ове службе за цело ваздухопловство.

Члан 19.
Остали официри на служби у штабу имају положај, право и власт, који су имали на последњем положају у трупи или иначе.
Командант стана има право и власт командира основне јединице.

Члан 20.
За послове у Команди Ваздухопловства одређује се потребан број официра, чиновника — стручних лица грађанског реда, подофицира и редова, а према прописаном формациском саставу.

Члан 21.
Деловодство и потписивање службене преписке.

Сва одељења Команде Ваздухопловства, Стална извиђачка комисија и Команда Стана имаће своју уређену преписку и деловодство, отворено и поверљиво, у духу прописа за службену преписку.
Сва одељења и установе у Команди са својим засебним деловодством имаће и свој жиг (штамбиљ) и печат. Ближе одредбе о вођењу преписке и деловодства у Команди и уређење целе ове службе прописује Командант Ваздухопловства.
За означавање своје преписке Команда Ваздухопловства и њена одељења употребљаваће ове ознаке:
Команда Ваздухопловства — В. К.
Ђенералштабно Одељење — В. Ђ.
Ваздухопловно Одељење — В. В.
Техничко Одељење — В. Т.
Инжињерско Одељење — В. И.
Интендантура — В. Е,
Команда Стана — —
Стална Истражна Комисија — В. И/К.

Члан 22.
Службену преписку, коју Помоћник, Начелник штаба и Начелници одељења воде под својим потписом, по овој Уредби и другим прописима, потписиваће 'По Заповести Команданта'.

Члан 23.

Прелазно наређење.
1. Досадашње Одељење за Ваздухопловство Министарства Војске и Морнарице постаје Команда Ваздухопловства, стим да Одељење престане дејствовати и да сву архиву преда на чување Команди Ваздухопловства, кад ова отпочне дејствовати.
Образовање свих одсека и одељења у Команди Ваздухопловства по овој Уредби извршиће се поступно, према развоју службе и по мери попуњавања потребним особљем, о чему ће водити рачуна Командант Ваздухопловства.
2. У Уредби о Уређењу Министарства Војске и Морнарице учинити измене:
Место Одељења за Ваздухопловство ставити: ' Команда Ваздухопловства', а где су прецизиране дефинитивне задаће Одељења — ставити: 'Према одредбама Уредбе о Команди Ваздухопловства'.
Наш Министар Војске и Морнарице нека изврши овај указ.

ЂБр. 5813.
24 фебруара 1927.
Београд.

Четвртак, 21.10.2021.
М. Г.

Документарац о пилотима херојима Априлског рата

У „Комбанк дворани” одржана је премијера документарног филма „Бранили су небо отаџбине”, снимљеног у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм”. Овај документарац посвећен је пилотима војске Краљевине Југославије који су се борили за своју земљу у Априлском рату 1941. године, водећи жестоке борбе са немачким ваздухопловством. Занимљив детаљ је да филм почиње кадром у коме се види насловна страна „Политике” од 28. марта 1941. године, дан после пуча и демонстрација.

Премијери је присуствовао и министар одбране Небојша Стефановић који је после приказивања филма одао признање храбрим пилотима, истакавши да Србија и данас има хероје који би је одлучно бранили. Филм је снимљен по сценарију Будимира Поточана, који је својевремено у „Политици” и „Експрес политици” објавио фељтоне на ову тему, а режисер филма је Драган Елчић.

Izvor: www.politika.rs

21.10.2021.

Одржана премијера филма “Бранили су небо отаџбине”

Поптредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је вечерас у београдској Комбанк дворани свечаној премијери документарног филма “Бранили су небо отаџбине” редитеља Драгана Елчића и сценаристе Будимира Поточана у продукцији Војнофилмског центра “Застава филм” Управе за односе са јавношћу.

Министар Стефановић истакао је, честитајући екипи која је радила на овом остварењу, да филм "Бранили су небо отаџбине" има заиста посебну тежину и да на неки начин исправља историјску неправду.

-Ми смо мала земља поносног народа и морамо да памтимо сва наша јунаштва, све наше хероје. То су људи који су за ову земљу дали највећу ствар коју су имали – своје животе, да би ми данас били слободни, самостални и независни и никада не смемо то да заборавимо – рекао је министар.

Документарно филмско остварење "Бранили су небо отаџбине" говори о отпору, страдању и саможртвовању више од 130 ваздухопловаца Краљевине Југославије, који су у априлу 1941. године, пружили неочекивано снажан и одлучан отпор нацистичким агресорима.

– Желим да наша деца имају прилику да виде, не само музеје, већ и овакве филмове, да знају шта су наши преци урадили за све нас. Такође, желим вечерас да кажем и још једну ствар. На челу овог министарства сам непуних годину дана, али са сигурношћу, без грешке, могу да вам кажем да Србија и данас има хероје - ваздухопловце, пешадинце, тенкисте, артиљерце и друге припаднике своје војске - који не би ни секунд чекали и упустили би се у сваку борбу да заштите своју једину Србију - рекао је министар Стефановић.

Он се захвалио овом приликом свима који су се определили за војнички позив, али и свима који су одгајали своје ћерке и синове да то буду.

- Живела наша Србија и да будемо у миру, а да се увек сећамо ових људи који су учинили толико много за све нас – рекао је министар Стефановић.

Публици се, у име екипе филма, обратио сценариста проф. др Будимир Поточан који се истраживањем улоге авијације Краљевине Југославије у Априлском рату бави дуже од 35 година. Он је пилоте који су инспирисали његов сценарио назвао див јунацима и поносом Србије и констатовао да је истина о њима деценијама била у дубокој сенци због идеолошких разлога.

Екипу која стоји иза дугометражног документарног филма „Бранили су небо отаџбине“ предводио је директор Војнофилмског центра „Застава филм“ Управе за односе са јавношћу потпуковник Горан Иконић.

Наратор је био глумац Александар Лазић, директор фотографије Жарко Пекез док је Душан Милуновић био задужен за монтажу. Александар Величковић био је уредник архива, Александар Ђорђевић, асистент сниматеља, заставник Ивица Стојић, дрон оператор, Александра Живковић организатор, Драшко Јанковић, композитор, Борис Шурлан, сниматељ и дизајнер звука док је Михајло Витезовић био задужен за графички дизајн. Текст су читали глумци Јелица Ковачевић, Предраг Васић, Павле Менсур, Александар Ранковић и Стефан Јевтовић.

Izvor: www.mod.gov.rs

Ваздухопловни поручник Анђелић Ј. Александар, погинуо 10. јула 1934. године приликом пада аероплана у Новом Саду.


[attachment=1]

Живорад Ж. Маринковић
Успомене из краткотрајног рата 1941.


Кад су немачке трупе ушле и запоселе Румунију, крајем фебруара 1941. године, Команда Ваздухопловства наредила је да се ваздухопловне јединице из Беле Цркве преселе у Панчево. Као што је познато, Бела Црква је на самој граници према Румунији. Ту су биле смештене Ваздухопловна школа гађања и бомбардовања, 31. Ваздухопловна група и 31. Ваздухопловна база. У то време био сам мобилизацијски обавештајни официр 31. Ваздухопловне базе.

До 5. априла 1941. године, а нарочито тога дана, пристизала су обавештења од поверљивих лица из Румуније о активности немачких трупа. Цело вече, па све до 3 сата ујутро 6. априла, пристизала су обавештења о покретима и активности немачких ваздухопловних јединица, нарочито око Темишвара и у близини југословенске границе. Изгледи на скори напад на Југославију били су сигурни и веродостојни. Сва примљена обавештења слао сам одмах Команди Ваздухопловства у Земун. Око 3 сата ујутро, преморен и исцрпљен заспао сам за столом.

Огромна хука и тутњава пробудила ме је око 7 сати ујутро. Изашао сам из зграде и застао као укопан на вратима. Нисам могао да верујем својим очима. Наш Београд, дика и понос сваког Србина, био је у пламену или покривен димом као црним, непробојним плаштом. Изнад мене у ваздуху, у обичајеном строју, као на паради пловило је преко 400 бомбардера типа 'штука' ка северо-истоку у правцу Румуније, пошто су изручили своје терете на небрањени, слободни град Београд. Немачки ловци, њих преко 300 'Месершмита', као несташна деца јурили су изнад аеродрома, неки пикирали на ваздухопловне објекте, други митраљирали, трећи узлетали. Моју пажњу привуче митраљезац на осматрачкој кули, који храбро и неустрашиво окреће митраљез у разне правце и обасипа ватром пикирајуће Месершмите. Стојим непомичан, укочен, избезумљен. Из рова поред зграде вичу на мене да идем у ров да ме не би неки рафал из авиона закачио, али узалуд. Ноге се не крећу. Сузе само што нису наврле на очи. Боже, помислих, шта урадише манијаци у свету недељу! Зашто? Меци сипају около а зујање авиона не престаје. Врисак једног рањеног официра из рова ме 'пробуди'. Несвесно одох у ров и зарих главу међу руке. Ускоро, по завршеном 'испуњеном' задатку и 'Месершмити' одлетеше за 'Штукама' да им буду пратиоци и браниоци. Оставише пустош на панчевачком аеродрому. Неколико авиона типа Бреге и Потез, остављених на писти, били су спаљени и још догоревали. Прозори на хангарима и командној згради су полупани. Два лица рањена.

Бомбардовање Београда је настављено 4 пута тог дана. Као и увек, 'Штуке'' су рушиле и палиле Београд, а ловци облетали и тражили циљеве око Панчева. Београд је увек био главна мета. Зликовачки је бијен, рушен и разрушен, и остављен у пламену. Безброј невиних су нашли смрт у свету недељу, кад су одлазили у храмове на богослужења и молитве Богу.

Наше ловце нисмо видели са панчевачког аеродрома, јер су они били на земунском аеродрому или по фрушкогорским летилиштима. Чули смо да су смело, јуначки, без одмора и предаха узлетали у борбу и јуришали на јата немачких бомбардера, водећи борбу са далеко надмоћнијим ловцима, који су штитили своје бомбардере. О легендарном јунаштву наших пилота ловаца, који су бранили Београд, писано је прилично у послератној литератури и штампи, истичући јунаштво и храброст појединих наших асова.

По подне 6. априла, готово сви ми са панчевачког аеродрома, били смо сведоци невиђеног јунаштва. Један наш пилот ловац, касније смо сазнали да се зове поручник Добрица Новаковић, улетео је у рој од 76 крилатица кукастог крста, смело и јуначки је сипао ватру на немачке бомбардере. Настао је кркљанац, који смо јасно чули. Борба је дуже трајала међу узнемиреним немачким бомбардерима. На жалост, у овој киши митраљеских и топовских зрна један према 76, авион нашег ловца је изрешетан унакрсном ватром и у пламену падао. Добрица искаче из авиона и падобран му се отвара. Али, Немци су летели око падобранца и митраљирали га, тако да је витез погинуо још у ваздуху у одбрани српског неба. To је био најгнуснији злочиначки акт немачких авијатичара.

На аеродрому је била полигонска чета за обезбеђење и снабдевање. Командир чете је био ваздухопловни капетан К. Ф. Из непознатих разлога, увече 6. априла, скинуо је стражу и стражаре са аеродрома, покупио чету на камионе и, преко Београда и Обреновца стигао у Шабац, одакле је враћен на аеродром. У околини панчевачког аеродрома има неколико села са већим бројем фолкдојчера. Била је опасност да сазнају да аеродром нема обезбеђење, дођу и заузму га. Они су били развили и разгранали шпијунску мрежу и добили су назив 'пета колона'. По повратку, командир чете је стављен под Војни суд а стража и стражари поново постављени на своја места.

На дан 10. априла пре подне, наша противавионска артиљерија оборила је један немачкиавион типа 'штука'. Два члана посаде су се спасла падобраном а трећи је погинуо. Падобранци су се спустили у једно село недалеко од панчевачког аеродрома, заробљени и чувани у општинској згради. Командант базе ми је наредио да одем и доведем заробљенике. Оборени немачки авијатичари су на саслушању изјавили, поред осталог, да су учествовали на свим европским фронтовима али су необично изненађени смелошћу и способношћу наших пилота, који су нападали двоструко надмоћније немачке формације, и да се нису надали нити очекивали такву вештину наших пилота у ваздушној борби. После ове писмене изјаве, превезао сам их на аеродром заједно са заплењеним фотографским апаратом, материјалом и мапама у којима су обележени немачки аеродроми у Румунији. Сместио сам их у једну собу под стражом. Наредио сам ордонансу да им донесе из кухиње ручак. Са њима сам поступао човечански и џентлменски, а не као са непријатељима. Моја генерација је васпитана и учена у Војној академији, да је непријатељ дотле непријатељ док има оружје у руци. Ако нема оружја, он је обичан грађанин. Нисам ни сањао у том моменту да ћу ја кроз две недеље бити њихов ратни заробљеник, и у заробљеништву провести пуне четири године. На жалост, како сам се касније уверио, Немци нису са нама, својим ратним заробљеницима човечански поступали него као према робљу и животињама, иако нисмо имали оружје. У томе се види степен васпитања и одгоја.

Командант базе мајор Михаиловић известио је о овоме Команду Ваздухопловства, која се налазила у Дивцима. Команда је тражила да јој се достави цео заплењени материјал. Командант ми је наредио да узмем један ауто и шофера и да материјал лично доставим Команди Ваздухо- пловства у Дивцима код Ваљева. Пред вече сам стигао у Дивце а Команда је већ била у покрету ка Ваљеву и Лозници. Команду сам стигао код артиљеријских касарни на улазу у Ваљево и предао јој материјал.

Пошто ми родбина живи у Ваљеву, искористио сам прилику и отишао кући да видим последњи пут мајку. Код куће сам остао од 7-9 сати увече. Истим путем сам се враћао ка Београду. Пут је био закрчен, како са трупама, колима, тако и са народом. Сви су користили ноћ за повлачење да би избегли дневно митраљирање од стране немачких авиона. Скоро милећи, идући у супротном правцу, возећи стално у другој брзини, некако смо стигли око пола ноћи у Лазаревац. На излазу из варошице пуче мењач брзине у колима. Кола више нису могла да возе унапред али су могла уназад. Одлучисмо да преспавамо у колима до зоре. У зору шофер окрену кола уназад и у 'рикверцу' возили смо од Лазаревца до Београда. Пут је био закрчен војском, возилима и народом који је бежао из Београда у унутрашњост. Гледали су нас како возимо уназад и неки се крстили, неки су се смејали и схватили да је све могуће у рату. Неки су можда мислили, судећи по њиховом погледу да смо полудели те као пужеви идемо уназад. Некако смо стигли пред подне у Жарково. Вода у радиатору је кључала а кола су била толико врућа да нисмо могли да их пипнемо. Ту смо их напустили.

Теретним колима сам се пребацио са шофером у Земун, у 6. ваздухопловну базу. Ту сам сазнао да је моја 31. вазд. база напустила Панчево и да се креће правцем Шабац, Лозница, Зворник. Уједно сам сазнао да су Хрвати претходног дана свечано, са цвећем, дочекали Немце у Загребу и да су прогласили своју државу. Извештен сам да су Немци окупирали Јужну Србију и да се крећу ка Београду. Удар за ударом! Осетио сам да се ближи крај али нисам губио наду у повољан крај рата.

Пошто 6. ваздухопловна база није имала слободна кола да ми стави на располагање, реквирирали смо кола марке Бјуик својину Београдског универзитета. Око 6 сати увече кренули смо бјуиком ка Шапцу. Вожња је била спора јер је и овај пут био закрчен трупама. Око 7.30 часова те вечери, наишли смо на једну дугачку колону теретних аутомобила, која су возила у истом правцу и наједном стала, па смо и ми зауставили кола. Приђе ми један војно-технички чиновник и извести да они превозе на 60 камиона фабрику авиона 'Икарус' из Земуна у Сарајево. Рече ми да су их зауставили неки официри у колима и саветовали да не иду даље јер су Немци заузели Руму и напредују ка Београду, и да је боље да камионе дигну у ваздух него да их Немци заплене. Пошто је њихово командно особље остало у Земуну, а они су само техничко, то ме замоли да као ваздухопловни официр преузмем команду и донесем решење шта да раде. Нисам имао куд нити сам смео да одбијем захтев. Отишао сам и легитимисао официре; било их је њих 5 Срба у колима. Они су ми казали да као Срби беже од усташа, који по Хрватској хапсе и убијају Србе. Рекоше ми да су Немци у Руми и напредују ка истоку. Погледах ка Руми. Небо црвено од ватре и сева од распрскавања граната. Стварно, имао сам утисак да се ватра приближава нама.

Упитах војно-техничког чиновника да ли имају експлозив. Одговорио ми је да имају. Издадох му упутство: спремите експлозив; ја идем унапред, па ако Немци заиста напредују, вратићу се и наредити да дигнете камионе у ваздух; ако се не вратим у року од 15 минута, крените напред, што ће да значи да је путовање сигурно.

Обишао сам са колима камионе и кренуо унапред. Извадио сам пиштољ, откочио га и држао сам га у руци. Имао сам утисак да идем 'мечки на рупу'. Жив им не бих пао у руке у том моменту. Ишли смо милећи. Дошли смо до окуке где пут скреће лево ка Шапцу. Изгледало је да Немци неће да нападају ноћу и да су застали у Руми да преноће. Тако смо и ми и колона са фабриком авиона преко Шапца, Лознице и Бање Ковиљаче стигли још пре подне у Зворник 12. априла. У Зворнику сам сустигао моју 31. ваздухопловну базу, известио команданта о својој мисији и поново се ставио под његову команду.

Петоколонаши су обавестили Немце да је краљ Петар II у Зворнику, зато су Немци бомбардовали Зворник а нас митраљирали. Петоколонаши су се сместили у црквеном торњу католичке цркве са радио станицом и одатле извештавали Немце о покретима наших трупа. Они су ухапшени а радио станица одузета. После краћих и дужих застоја и преданака, стигли смо преко Тузле у Високо 15. априла. По маршути ту је требало да укрцамо возила и да жељезницом продужимо до Сарајева. Шеф станице је оклевао да нам додели вагоне, јер је сигурно био усташа. Казао је да Немци не дозвољавају употребу возова. Ми смо поверовали, јер нисмо веровали да један државни чиновник лаже. С друге стране стизале су неповољне вести са свих страна, што је опет утицало да верујем изјави шефа станице.

Капитулација. Та реч је пала као гром из ведра неба. Та кобна, срамотна и понижавајућа реч пекла је наше душе и разарала груди. Сви смо утонули у тугу и бесмерни бол. To вече, кад сазнадосмо да је наша војска капитулирала, било је најтеже вече у мом животу. Од тада сам почео да седим. На свим лицима лебдео је трагичан утицај пораза на бојном и политичком пољу. У једном моменту туге и бола, чух очајне речи мајора Михаиловића који је седео поред мене, у моменту понижења и душевног растројства: 'Ах, проклети да сте браћо Кнежевићи и Боро Мирковићу. Уништисте и загорчасте ми живот а Србе и Србију зависте у црно!' Загњури главу међу руке и горко зајеца. И наше очи су се овлажиле, жалећи и себе, своје и драгу отаџбину. Нико други није изустио ниједну реч те ноћи нити је ико ока склопио. Сваки се борио са својим мислима и тугом. Туга и сета су разарали груди а неизвесност која наилази немилосрдно је убијала душу. Мили и срећни часови су ишчезли, песма и радост живота су умукли а нада покривена леденим плаштом. Срушили су се наши идеали, планови, жеље и тежње.

Сутрадан пристигоше и прикључише нам се неколико ваздухопловних официра скоро голи, само у гаћицама. Рекоше нам да су их усташе и муслимани пресрели са оружјем, попут друмских разбојника, и узели им новац, униформу, готово све што су имали. Наређено нам је да дођемо на једну велику пољану. Ту је душа цвилила, достојанство уништено јер је наређено да се оружје преда. Велика маса војних лица је ту доведена са оружјем. Ту је оружје бацано на гомилу. Многи су се са сузама и болом опростили са својим оружјем и љубили га пре него су се са њим опростили и растали. Гомила је расла. Ту је нашао место и мој револвер.

Настало је саветовање међу официрима моје ваздухопловне базе. Шта да се ради? Према подацима појединаца, усташе пресрећу, разоружавају, одузимају униформе и све од вредности а Србе бацају у затвор. Што пропусте усташе дочекају муслимани, вероватно усташки настројени или 'лове у мутном'. Пут у Србију, по обавештењу је тежак и опасан. Донета је одлука, да се радије предамо организованој сили немачкој него да нас усташе малтретирају. Неко је издао наређење да се превозним средствима која нам стоје на располагању одвеземо у Сарајево. У Сарајеву смо упућени у касарну која је била у центру вароши. Сви ми официри из 31. ваздухопловне базе сместили смо се у једну велику собу. Прострли смо ћебад по патосу и ту чакали своју судбину. После неколико дана, Немци нас постројише и одведоше на жељезничку станицу и одатле у заробљеништво. - Гласник СИКД 'Његош', свеска 59., јуни 1988.

Ako sam dobro shvatio, VVKJ je po formacji moglo da ima najviše 3 aktivna đenerala:
- komandnata
- pomoćnika (u činu divizijskog đenerala)
- načelnika štaba (brig. đen. ili pukovnik)

Marta 1941. činove đenerala u VVKJ su imali samo Simović (armijski) i Mirković (brigadni)?

Армијски ђенерал Милојко Јанковић - Командант ваздухопловства од 15. септембра 1938. године. до 15. маја 1940. г.  У време његовог командовања извршено је пренаоружавање јединица увозним авионима Месершмит Bf 109, Дорније Do 17, Савоја-Маркети SM.79 и Хокер харикен, као и домаћим ловцем ИК-3. Израђен је ратни план (Р-40) за употребу ваздухопловства.

[attachment=1]

Hvala puno na odgovoru, znam za Jankovića, ali on je posle maja 1940. otišao na dužnost van vazduhoplovstva i u do apriliskog sloma je bio komandant Primorske vojne oblasti, a moje pitanje je bilo da li su u vazduhoplovstvu aprila 1941. bili još neki generali osim Simovića i Mirkovića (tj - na dužnosti u samom vazduhoplovstvu, ne da li je još neki oficir vazduhoplovstva bio general)... prvo sam konsultovao knjigu B. Dimitrijevića i nisam našao jasan odgovor.

Службени војни лист - 8/1941.

[attachment=1]

Hvala.

Пилоти: горњи ред с лева на десно: Јеролим Новак, вазд. капетан прве класе, пилот ловац; Драгутин Рубчић, вазд. капетан прве класе, пилот ловац; Хинко Хубл, вазд. капетан друге класе, пилот; Златко Шинтић, вазд. капетан друге класе, пилот ловац; Синиша Николић, вазд. капетан друге класе, пилот ловац; Иван Павловић, вазд. наредник.

Извиђачи: доњи ред с лева на десно: Милан Мандрашевић, поручник, извиђач; Никола Микец, поручник, извиђач; Драгутин Долански, поручник, извиђач; Камило Лукановић, капетан прве класе, извиђач; Добривоје Поповић, потпоручник, извиђач; Обрен Миловановић, поручник, извиђач.


[attachment=1]
Време, 3105/1930.

Fotografija se nudi na ebay pod naslovom
"Top Originalfoto, Berlin 2.Juni 1939, Prinzregent Paul von Jugoslawien"
Vide i dva jugoslovenska vazduhoplovna oficira, pretpostavljam da su to generali Dušan Simović i Milojko Janković

[attachment=1]

https://www.ebay.de/itm/304764346837?hash=item46f55ee1d5:g:PCMAAOSwWhdjoDoQ&amdata=enc%3AAQAHAAAAoEMtkILmpK81vL9E8m3flEZ20qqAH%2BqvylUfM7iEo%2Fc%2FWYL3qLbmURkYyR9sJooZFMoBDZ83yyalAB%2BnKGGAqvyaaX8jIOEadU78FT8zUQSbl5%2FzOTqIrfe7zCmPI2QKLcSgzDjVpdq3J%2B%2Fp%2FMCk9fS9jdlt8dqWj0VbNYPAhTMqwtQeocPpOlNg5TmhEHHpllGZIUjL5Y%2F4BbS1sCdMH9k%3D%7Ctkp%3ABk9SR_qez_q3YQ