PALUBA

Prema osnovnoj konfiguraciji i komponentama, raketni sistem S-400 je najsličniji prethodnicima, posebno S-300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na te sisteme, S-400 ima poboljšane radare i softver, ali i proširenu paletu raketa.

Sistem je visokopokretljiv, tako da se sve njegove komponente nalaze na terenskim vozilima točkašima. Ogromni radar za pretraživanje 64N6E2 (prema NATO Big Bird), prvi put je korišćen na verziji S-300PMU1 i predstavlja ključ uspeha ruskih raketnih sistema zemlja–vazduh pri dejstvu po glavama balističkih raketa, ali se, naravno, koristi i za ciljeve tipa borbenog aviona i krstareće rakete. Radar za pretraživanje na nivou baterije je 96L6E, sa elektronskim skeniranjem i mehaničkim pokretanjem u punom krugu. Može se koristiti direktno sa vozila i sa „jarbola”, tačnije dva tipa jarbola – niži 40V6M, visine 23,8 m, i viši 40V6MD od 38,8 metara. Domet radara je 300 kilometara, a ima mogućnost praćenja do 100 ciljeva. Iako su mu svojstva u osnovi slabija od 64N6E2, podizanje na „jarbol” mu daje bolje odlike pri zahvatu niskoletećih ciljeva.

[attachment=1]

Za osvetljavanje ciljeva koristi se radar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) koji je poboljšana verzija onog koji se koristio na prvim S-300P. Taj radar je uneo revoluciju u odnosu na ranije ruske, odnosno sovjetske uređaje. Odlikuje se izuzetno uzanim snopom koji se vrlo teško može detektovati sistemom za upozoravanje aviona, osim ako sam avion nije direktno obasjan. Znatno teže se ometa, a i protivradarske rakete se teže navode na njegove signale u odnosu na ranije uređaje. Poboljšana varijanta ima mogućnost dejstva po šest ciljeva, pri čemu može navoditi na svaki cilj po dve rakete. U osnovi je sličan američkom radaru u okviru sistema Patriot, mada je osnovna funkcija 30N6E osvetljavanje ciljeva, a ne i pretraživanje i osvetljavanje ciljeva kao kod američkog uređaja. Uz to, za razliku od američkog, taj radar može da se koristi direktno sa kamiona, ali ima mogućnost i podizanja na „jarbol” 40V6M, čime se u određenoj meri smanjuju mrtvi uglovi i povećava efikasnost pri detekciji niskoletećih ciljeva.

Celim sistemom upravlja se iz posebnog vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimljivo je da to komandno vozilo ima mogućnost da kontroliše ne samo komponente sistema S-400 već i one ranije – S-300PMU, S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S-200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gammon).

Pored starijih raketa tipa 5V55KD, 5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 može da koristi još tri nove vrste projektila: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa 48N6DM ima veoma veliki domet od čak 400 km, što je čini superiornom čak i nad znatno većim raketama sa sistema S 300V/VM. Namenjena je za vatreno dejstvo po najvažnijim i najzahtevnijim ciljevima tipa bojnih glava balističkih raketa i izviđačkih aviona AWACS i JSTARS. Drugi podaci o toj raketi do sada nisu objavljeni. Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu manje rakete, razvijene po uzoru na Patriot PAC-3 i namenjene za dejstvo po niskoletećim ciljevima, ciljevima koji manevrišu, tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po inteligentnoj vođenoj municiji, krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. Kao i kod američke rakete, zahvaljujući znatno manjim dimenzijama u odnosu na prethodne, umesto standardnog kontejnera u koji inače staje jedna veća raketa, moguće je postaviti čak četiri manja, čime se znatno povećava borbeni komplet i dijapazon različitih ciljeva koji se uspešno mogu uništavati.

Teoretski, jedan lanser S-400, sa prvobitna četiri velika lansera, može nositi četiri velike rakete, ili do 16 malih, ili kombinaciju velikih i malih raketa (jednu veliku i 12 malih, dve velike i osam malih i tri velike i četiri male), već u skladu sa očekivanom pretnjom. Na taj način preuzeta je uloga raketnog sistema Tor M1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao dopuna ranijim varijantama sistema S-300M – kao sistem za dejstvo po niskoletećim ciljevima i „inteligentnom” oružju.

Kada je reč o navođenju raketa koriste se čak četiri sistema. Starije rakete 5V55KD imaju komandno vođenje i signali se za kretanje rakete šalju sa zemlje. Raketa 5V55R koristi poluaktivno radarsko samonavođenje, gde radar sa zemlje „obasjava” cilj, a ona se na cilj navodi na osnovu reflektovanih signala. Rakete 48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebljavaju kombinaciju ta dva sistema (za prve dve je verovatnoća pogađanja jednom raketom aviona 80–93 odsto, krstarećih raketa 40–85 odsto, a glava balističkih raketa 55–77 odsto). Za razliku od poluaktivnog sistema, kod kombinovanog, raketa detektuje povratne signale, ali ne proračunava udarnu tačku, već signal prosleđuje stanici na zemlji, koja ga dalje šalje za navođenje rakete.

Iako deluje komplikovanije, raketa opremljena tim sistemom je jednostavnija, elektronika je kompaktnija, tako da može imati veći raketni motor i samim tim i domet, a veća je i preciznost zbog korišćenja složenijih algoritama za navođenje. Takođe su, u odnosu na aktivno radarsko samonavođenje, rakete znatno jeftinije i teže za ometanje. Dodatnu sigurnost daje mogućnost da stanica sa zemlje prima i signale sa rakete i odbijene zrake od cilja. Nedostatak je, međutim, to što se veza između rakete i stanice na zemlji može ometati. Radar sa zemlje mora ostati aktivan sve vreme leta rakete i na taj način je osetljiv na dejstvo protivradarskih raketa, mada je u ovom slučaju opasnost umanjena korišćenjem radara sa elektronskim skeniranjem vrlo uskog snopa. Teškoću može predstavljati i potreba da cilj bude neprestano pokriven radarskim snopom, tako da navođenje rakete nije moguće ukoliko je cilj zaklonjen nekom preprekom, npr. planinom. Poslednji nedostatak je prvi put uspešno rešen na američkoj Patriot PAC-3, gde se koristi terminalno aktivno radarsko samonavođenje, ali je u ovom slučaju raketa složenija i skuplja. Isto rešenje je primenjeno i na „lakim” raketama 9M96E i E2, pri čemu se tvrdi da je verovatnoća pogađanja jednom raketom krstareće rakete 70, a borbenog aviona 90 odsto. Naravno, sve te brojke treba uzeti sa rezervom.

TT karakteristike

Tip	raketni sistem PVO srednjeg dometa
Poreklo	Rusija
NATO kodna oznaka	SA-21 Growler
Daljina otkrivanja cilja	600 km
Broj simultano praćenih ciljeva
Broj simultano napadnutih ciljeva	80
Broj simultano vođenih raketa	160
Vreme prevođenja u borbeni položaj	5 minuta
Vreme od detektovanja cilja do lansiranja rakete	0,6 do 3 sekunde
Maksimalna brzina kretanja cilja	4,8 km/s
Daljina gađanja aerodinamičkih ciljeva	2 – 400 km
Daljina gađanja balističkih ciljeva	5 – 60 km
Visina gađanja ciljeva	0.005 – 56 km

https://youtu.be/DGqYGYebDwA

Gledam snimke iz unutrašnjosti komandne kabine - svi prekidači, preklopnici, tasteri, poneki indikator, identični kao u rubežu.
 Osnovno vozilo sistema je MAZ 543 - isto kao na rubežu. Izvori napajanja električnom energijom se uočavaju na snimku - verovatno isti turbogasni agregati kao na rubežu .....

A znamo da je rubež ušao u operativnu upotrebu krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Što znači da ruska vojska ne unapređuje ono što valja. Koriste staru i oprobanu tehniku zajedno sa najsavreminijim sistemima.

Dečko jeste tražio moju pomoć oko teksta i pomogao sam mu. Ali video je njegovo delo.
Ono nije unutrašnjost kabine S-400 Triumf, nego S-300PS (izovzna oznaka PMU)...

Ovo je unutrašnjost kabine S-400 Triumf:

[attachment=1]

Jedna kratka i poučna ilustracija/prezentacija osnovnih elemenata sistema PVO "S-400 Triumf" i načina rada....

[attachment=1]

Koje su prednosti vođenja rakete načinom ''kroz prijektil'' u odnosu na aktivno samonavođenje?

Radio-komandno vođenje je sistem koji nakon cca 35-40 km daljine značajno gubi na preciznosti navođenja raketa, ako je to jedini način vođenja. Zato se obično kombinuje sa poluaktivnim radarskim ili aktivnim radarskim samonavođenjem u završnici.
Poluaktivno radarsko samonavođenje omogućava preciznije navođenje na nešto većim daljinama, ali i ono ima "problem" u računaru male snage i brzine obrade podataka, u raketi.
Tada se "rodila" ideja da se dva sistema "spoje u jedan".
Pa tako imamo "poluaktivno radarsko samonavođenje komandama sa zemlje" ili "vođenje kroz projektil" (engl. track via missile).

Šta je suština?
Suština je da radar sa zemlje ozračava i raketu i cilj, a raketa prima i radarske signale radara sa zemlje koji ozračavaju njene repne antene i te iste signale reflektovane od cilja. U poluaktivnom samonavođenju, računar rakete bi sada obradio parametre, odredio uglovne korekcije i brzinu zbližavanja i korigovao let rakete. Međutim, kod "vođenja kroz projektil", raketa sada te podatke vraća radaru na zemlji, a radar na zemlji ih obrađuje u znatno snažnijem, kvalitetnijem i bržem računaru i priprema precizniji i kvalitetniji paket komandi upravljanja i šalje ga nazad raketi kao radio-korekciju.
I tako se postiže veća preciznost u navođenju rakete na cilj i mogućnost navođenja raketa na ciljeve i preko 150 - 200 km.
Ovakav sistem imaju svi raketni sistemi iz porodice S-300P(PT/PS/PMU-1/PMU-2), S-400 (sa nekim raketama) i američki Patriot.
Ruski sistemi imaju prednost jer u slučaju ometanja radara sa zemlje, raketa može preći u režim poluaktivnog samonavođenja i sama obraditi podatke jer poseduje računar, dok rakete sistema Patriot nemaju računar i u slučaju ometanja radara sa zemlje, jedini "lek" je prelazak sistema u režim "home on jam".

Što se tiče aktivnog radarskog samonavođenja, on je ograničen na cca 20-tak km daljine ili nešto više. U tom smislu se koristi u samoj završnici navođenja raketa, obično uz radio-komandno navođenje, a može i uz poluaktivno radarsko samonavođenje, kada radar u raketi prvi deo leta radi samo na prijemu, a u završnici i na prijemu i na predaji.
Rakete 9M96 kod S-400 imaju maksimalan domet do 120 km i to ovaj noviji tip 9M96E2, upravo zbog toga. starije 9M96E1 imaju domet do 40 km.
Tako da je to "nedostatak" ovog načina samonavođenja raketa.

Sa druge strane, ovakav način skraćuje rad radara za navođenje raketa sa zemlje prilikom gađanja cilja na većim daljinama, a na manjim gotovo u potpunosti, pa sistem može biti delimično ili potpuno "fire and forget"....

Radari sa zemlje mogu imati veoma dobre i snažne računare za obradu podataka. Pa tako Rusi mogu sistemom INS (inercijalni navigacijski sistem) raketu dovesti veoma blizu cilja i onda samo nekoliko sekundi (3-10, zavisno od ometanja) pre susreta rakete sa ciljem, uključiti osvetljavanje cilja i polauktivno radarsko samonavođenje i tako dovesti do uništenja cilja. Ovo je primenjeno kod sistema S-300V/VM/V4.
Tzv.  "inercijalni sistem" ili "komandno-inercijalni sistem" uz poluaktivno radarsko samonavođenje 3-10 sekundi pre susreta rakete sa ciljem....

https://youtu.be/ovxoV4gPsm8

Još jedna kratka, zanimljiva i poučna skica komponenti sistema i način funkcionisanja sistema PVO "S-400 Trijumf"!  :)

[attachment=1]

Na IDEX-u koji se od 21-25.02.2021. održava u Dubaiu, sigurno ćemo imati prilike da vidimo štošta novo.
Već sam ispisao jedan tekst o C-UAV sistemima koji će biti prikazani (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=34018.0 ) , ali ono što ću sada prikazati je veoma interesantno, mada deluje pomalo "rogobatno".
Radi se o samohodnom lansirnom oruđu sistema PVO "S-400 Trijumf" sa kontejnerima za 4 rakete 48N6 i sa dodatim petim specijalno konstruisanim kontejnerom u kome su smeštene 4 rakete 9M96 manjih gabarita.
Po ovome, konstruktori sistema "S-400 Trijumf" razmišljaju da u naoružanje uvedu samohodna lansirna oruđa sa 8 kontejnera - raketa spremnih za lansiranje.

[attachment=1]

Ovde moram da navedem ispravku, ali neću brisati prethodni post.
Iako nema sumnje da Rusi razmišljaju o SLO (samohodno lansirno oruđe) sa više kontejnera različitih dimenzija, za rakete različitih dimenzija, (slično kao S-350) koji bi se istovremeno koristili na jednom nosaču i postoje i "prototipovi" već ranije pokazani, ova slika (u stvari maketa) u prethodnom postu, izazvala je velike nedoumice i zabunu kod mnogih izveštača, koji su takođe pomislili isto.

Naime, izgleda da se ipak ne radi o "promociji" SLO sa pet kontejnera i 8 raketa, već se samo navode mogućnosti nošenja različitih kontejnera (raketa) od strane SLO sistema S-400.

Slika koja se pojavila nije bila dovoljno jasna i nije se videlo da li postoji spojni element hidrauličkog mehanizma podizanja i spuštanja kontejnera sa raketama.

Dakle, da se i ja ispravim ovde na Forumu.... :)

[attachment=1]

Ruski sistemi S-300 su obezbedili sposobnu PVO, ali sistem S-400 je svetske klase

Šta tačno čini S-400 tako vrućom stavkom u svetu danas? Kako je evoluirao od ranijeg S-300?

Evo šta treba da zapamtite: Iako se čini da su mogućnosti sistema S-400 značajan skok, tamo su stigle postepenom evolucijom ranijih sistema S-300.
S-400 je trenutno jedan od najkontroverznijih raketnih sistema PVO na svetu. Sjedinjene Države uvele su ekonomske sankcije nekim zemljama samo zbog kupovine sistema, ali mnoge svetske sile su zainteresovane za to, s tim što je Indija u septembru 2018. potpisala ugovore, a Kina u aprilu 2018. Ali šta tačno čini S-400 tako vrućom stavkom u svetu danas? Kako je evoluirao od ranijeg S-300?

S-300 je počeo da se razvija 1960-ih kao nastavak razvoja više starijih raketnih sistema zemlja-vazduh (SAM). Primarni raketni sistem PVO koju je planirao da zameni je raketni sistem PVO S-75 (SA-2), (slika 1) čija je upotreba protiv špijunskih aviona U-2 već čuvena i koji je raspoređen na Kubi i u Vijetnamu. Nova raketa je bila podvrgnuta ispitivanju 1970-ih, a u upotrebu je ušla 1978.

Slika 1: Razvoj započeo od raketnog sistema PVO SA-75Mk Dvina / S-75M Volhov

[attachment=1]

Glavno poboljšanje sistema S-300 u poređenju sa ranijim sistemima bila je sposobnost da bude višekanalan po cilju - da koristi više snopova za istovremeno navođenje više projektila do različitih ciljeva. Stariji sistem S-25 (slika 2) takođe je bio višekanalan po cilju, ali je bio izuzetno težak i raspoređen samo na fiksnim položajima. Američki SAM-D (koji će kasnije postati MIM-104 Patriot) bio je prvi američki kopneni raketni sistem PVO sa višekanalnom tehnologijom, a u službu je ušao tri godine kasnije, 1981. godine.

Slika 2: Raketni sistem PVO S-25 Berkut, višekanalan po cilju još 50-tih godina prošlog veka, ali preglomazan i fiksiran

[attachment=2]

Glavni kupac novog raketnog sistema bile su sovjetske snage PVO. Usvojili su prvu verziju S-300 pod oznakom S-300PT  (slika 3). Sve verzije raketnog sistema S-300 sa oznakom „P“ trebale su da budu za PVO (teritorijalna PVO, prim. Z.V). S-300PT se sastojao od vučnih lansirnih oruđa i vučnog radara koji su se oslanjali na teške kamione. U kompletu je bio i sistem upravljanja vatrom. Ovo je bilo dovoljno dobro za relativno stacionarne dužnosti u sistemu PVO, ali nije bilo idealno rešenje.
Sovjetska vojska je analizirala upotrebu raketa zemlja-vazduh u Vijetnamu i na Bliskom Istoku i utvrdila da je brže premeštanje ključ za maksimiziranje efikasnosti raketnih sistema PVO.
S-300PT je trebalo više od sat vremena da se postavi i postane operativan zbog vučne prirode lansera i radara. Ovo je viđeno kao područje koje treba poboljšati. Originalni S-300PT koristio je rakete 5V55 sa dometom do 75 kilometara.

Slika 3: S-300PT, prva polu-mobilna verzija, sa vučnim sredstvima

[attachment=3]

Rezultat modernizacije sistema S-300 je konfiguracija sistema po kome je sada poznat: postavljen na teški kamion MAZ-7910 (mada su novije varijante postavljene i na novije kamione, kao i na zglobne platforme). Na ove kamione su postavljena lansirna oruđa, radar i sistem upravljanja vatrom. Dodatna oprema za podršku, poput one za ispravljanje razlika između radara i visine lansera, bila je postavljena na lakše kamione. Kompletan sistem, sada poznat kao S-300PS, (slika 4) ušao je u službu 1982. Neznatno izmenjena verzija za izvoz poznata je kao S-300PMU. PS je koristio raketu dužeg dometa 5V55R, dometa oko 90 kilometara.

Slika 4: Prva mobilna verzija sistema S-300P – S-300PS (izvozna oznaka PMU)

[attachment=4]

Dok je S-300P u oba oblika bio u fazi proizvodnje i modernizacije, u razvoju su takođe bili i S-300F za mornaricu i S-300V (slika 5) za trupnu PVO. S-300V je razvijen posebno za borbu protiv taktičkih balističkih projektila poput Lancea i Pershinga, pored ostalih vazdušnih pretnji.
Jedna od ključnih karakteristika sistema S-300V je da ima dve varijante SLO (samohodnog lansirnog oruđa) i to SLO sa četiri rakete 9M83 kraćeg dometa (75 kilometara) i SLO sa dve rakete 9M82 dužeg dometa (100 kilometara). Elementi sistema, SLO sa radarom, radari za otkrivanje i navođenje i komandno mesto za S-300V postavljeni su na guseničnu šasiju (istu kao za artiljerijsko oruđe 2S7) radi bolje pokretljivosti na putu, za razliku od S-300PS. S-300V je primljen u upotrebu 1985. godine.

Dalji razvoj se dogodio i sa V i P varijantom S-300. Razvoj sistema S-300PM rođena je iz želje da se integriše V-ova funkcionalnost presretanja balističkih projektila u seriju P. Izvozne verzije S-300PM nazivaju se S-300PMU (1/2, prim. Kubovac), i tako se može pratiti noviji razvoj S-300 u navedenim mogućnostima ovih raketnih sistema, što dovodi do S-400.

Slika 5: S-300V je razvijan za trupnu PVO, a glavna odlika mu je postojanje radara za slanje radio-komandi upravljanja i osvetljavanje ciljeva, koji se nalazi na svakom od lansirnih oruđa

[attachment=5]

Zapravo, rane verzije S-400 zvale su se S-300PMU-3, što ukazuje na treću modernizaciju drumsko-mobilne verzije S-300 za PVO. Kada je sistem prvi put predstavljen na MAKS 2007, primećeno je da je većina vozila bila spolja slična sistemu S-300PMU-2 ( slika 6).

Međutim, napredak u tehnologiji projektila i radara omogućava da je u S-400 verovatno moguć napredak od 2X u odnosu na mogućnosti prethodnih raketnih sistema. Novi radari koji se koriste u sistemu S-400, čine ga verovatno vrlo sposobnim protiv gotovo svih vazdušnih ciljeva.
Još jedan ključni aspekt S-400 je sposobnost upotrebe četiri različite vrste projektila sa različitim težinama i mogućnostima, omogućavajući sistemu da sam po sebi formira veliki deo slojevite PVO. Ovo čini S-400 fleksibilnijim sistemom. Takođe može da koristi rakete namenjene ranijim verzijama S-300P.

Slika 6: Sistemi S-300PMU-1 I PMU-2 “Favorit” nude dalje povećanje granice zone uništenja po daljini od 150 km, odnosno od 200 km, sa raketama 48N6 u više modifikacija

[attachment=6]

Nove rakete za S-400, očekivano, proširuju domet još dalje, na 240 kilometara protiv vazdušnih ciljeva, postepenom modernizacijom sistema S-300PMU-1 koji je mogao da dosegne 150 kilometara i S-300PMU-2 koji ima domet i do 200 kilometara. Novije rakete poput 40N6 mogu čak povećati domet do 400 kilometara za S-400 (slika 7).

Šta ovo znači za S-400? U njenoj suštini je i dalje relativno mobilni sistem dizajniran za jedinice PVO (teritorijalna PVO, prim. Kubovac). Iako razvoj sistema predstavlja značajan skok sposobnosti (posebno u poređenju sa postavljanjem sistema prve generacije S-300PT / PS) i znatno je fleksibilniji od ranijih verzija S-300, evolucija S-300 u fleksibilniji, sposobniji sistem već se odvijala sa različitim pod-varijantama S-300PMU.

Slika 7: S-400 “Trijumf” pomera granice mogućeg: sa najnovijom raketom 40N6, domet i do 400 km po daljini

[attachment=7]

Sa druge strane, ruska vojska je nastavila da razvija S-300V u S-300V4 i S-300VM (Antej 2500 za izvoz) (slika 8), koji uključuje savremeniju raketnu i radarsku tehnologiju kako bi mu se povećao domet (200 kilometara) do novijih sistema S-300PMU (1/2, prim. Kubovac). Takođe, na ovim sistema je inkorporiran novi tip SLO koji na sebi ima mali radar za navođenje raketa ugrađen u sklopu vozila, verovatno smanjujući tako broj vozila na terenu.

Slika 8: Sistem S-300V4 (Antej-4000), ima povećane mogućnosti i domet sličan sistemu S-400 Trijumf

[attachment=8]

Iako se čini da su mogućnosti S-400 značajan skok, tamo su stigle postepenom evolucijom ranijih sistema PVO iz porodice S-300P. Mnoge napredne funkcije, poput presretanja balističkih raketa, zamenljivih, modularnih raketa i višekanalnog dejstva, prisutne su u sistemu već duže vreme, a S-400 se nadovezuje na postojeće mogućnosti sistema iz porodice S-300P da bi postao još smrtonosnija pretnja. (slika 9)

Slika 9: S-400 “Trijumf”, sistem svetske klase i smrtonosna pretnja

[attachment=9]


Tekst je sa sajta The National Interest.
Autor teksta je Charlie Gao.
Za Forum Paluba tekst preveo, prilagodio i dodao fotografije: Kubovac

Izvor: https://nationalinterest.org/blog/reboot/russias-s-300-provided-capable-air-defense-s-400-system-world-class-178563

S-400 u lančanom sudaru na ulici u Moskvi.

https://youtu.be/-MeyUv2x0nI

Američki stručnjaci: S-400 „Trijumf“ predstavlja ozbiljan izazov za SAD


Ruski raketni sistem S-400 „Trijumf“ predstavlja ozbiljan izazov za američke Oružane snage, navodi se u izveštaju stručnjaka Istraživačke službe američkog Kongresa, u koji je uvid imala televizija RT.

„Jedan od elemenata integrisanog sistema PVO koji mogu predstavljati najozbiljniji izazov za Oružane snage SAD je ruski protivavionski raketni sistem S-400. Opremljen je radarima dometa do 400 kilometara, kao i raketama sličnog dometa. Protivnik možda i neće lansirati raketu ka cilju koji se nalazi na maksimalnoj udaljenosti, ali takva rezerva omogućava dodatnu mogućnost manevrisanja u radijusu od 400 kilometara za efikasnije uništavanje meta“, navodi se u dokumentu.

Prema rečima analitičara, potencijalni „protivnici“ SAD – Rusija, Kina i Iran smatraju da su Ratne vazduhoplovne snage glavna prednost SAD tokom vojnih operacija. Zbog toga neke su neke od tih zemalja usmerene na razvoj integrisanih sistema PVO „u cilju suprotstavljanja američkom vojnom potencijalu“.

Ističe se da Moskva i Peking više od deset godina rade na sistemima za ograničavanje i uskraćivanje pristupa i manevrisanja (A2/AD) u pokušaju da „spreče Oružane snage SAD da dobiju pristup određenim teritorijama i regionima“.

„Potencijal sistema A2/AD, koji uključuju i integrisane sisteme PVO, nastavlja da raste i, shodno tome, povećava se rastojanje sa koga Oružane snage SAD treba da deluju kako bi izbegli otkrivanje i moguću štetu“, smatraju američki stručnjaci.

Takođe konstatuju da su savremeni sistemi PVO problem za američke vojnike, jer predstavljaju mrežu, a ne konkretan senzor ili raketu koji treba eliminisati.

Međutim, kako se navodi u izveštaju, Pentagon već poseduje nekoliko načina da se suprotstavi takvim sistemima PVO, na primer, stelt tehnologiju, rakete dugog dometa i opremu za suzbijanje radara.

Član Akademije vojnih nauka Rusije Andrej Koškin prokomentarisao je za RT izveštaj američkih stručnjaka, rekavši da time priznaju preimućstvo ruskih sistema PVO i potvrđuju činjenicu da SAD i dalje nemaju punopravno oružje koje je u stanju da ih savlada.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103091124802827-americki-strucnjaci-s-400-trijumf-predstavlja-ozbiljan-izazov-za-sad/)

Posade "S-400" održavaju vežbe PVO na Krimu

Manevarska municija i simulirane eksplozije korišćene su tokom fiktivnog napada diverzanata kako bi se situacija približila realnom borbenom okruženju.

Kako javlja agencija TASS, 25/05/2021. godine, tokom vežbi, posade diviziona PVO S-400„ Triumf “uvežbavale su niz mera za premeštanje i posedanje novih položaja pod zaštitom artiljerijsko-raketnog sistema PVO "Pancir S". Tokom marša sa početnih položaja, fiktivni diverzanti napali su vojnu kolonu. Osoblje za obezbeđenje i zaštitu u koloni odbilo je napad i eliminisalo neprijatelja “, navodi se u saopštenju pres službe.

Manevarska municija i simulirane eksplozije korišćene su tokom fiktivnog napada diverzanata kako bi se situacija približila realnom borbenom okruženju, kaže se u saopštenju.

„Posle marša, borbene posade diviziona S-400’ Triumf ’uvežbavale su niz mera za otkrivanje, zahvat i praćenje ciljeva sa njihovim naknadnim uništavanjem lansiranjem raketa“, dodala je pres služba Crnomorske flote.

Ruski S-400 „Triumf“ (NATO oznaka: SA-21 Growler) najnoviji je raketni sistem zemlja-vazduh dugog i srednjeg dometa koji je počeo da se koristi 2007. Konstruisan je za uništavanje strateških i taktičkih aviona, krstarećih i balističkih raketa i hipersoničnog oružja i takođe se može koristiti i protiv zemaljskih ciljeva.
Sistem može da gađa ciljeve na daljini do 400 km i na visini do 30 km pod intenzivnom neprijateljskom vatrom i ometanjem.

Sistem "S-400 Trijumf" je značajno poboljšanje u odnosu na svog prethodnika "S-300" po nekoliko osnova. Dok je sistem "S-300" pretežno projektovan kao sistem PVO srednjeg i velikog dometa, sistem "S-400" je trenutno kompatibilan sa četiri rakete kojima je može zadovoljiti širok spektar operativnih zadataka: veoma velikog dometa raketom 40N6E (400 kilometara), velikog dometa - opseg 48N6 (250 kilometara), srednjeg dometa 9M96E2 (120 kilometara) i kratkog dometa 9M96E (40 kilometara).

"S-400 Trijumf" se sastoji od četiri osnovne komponente:

1) sistema upravljanja vatrom 30K6E, koji se sastoji od komandnog mesta puka/brigade 55K6E i radara za akviziciju ciljeva 91N6E

2) do 6 vatrenih jedinica 98Ž6E od kojih se svaka sastoji od po jednog višenamenskog radara za navođenje raketa 92N6E i do 12 samohodnih lansirnih oruđa 5P85TE i SE i 51P6E

3) asortimana raketa zemlja-vazduh (SAM) i sistema logističke podrške

4) 30C6E za skladištenje raketa i održavanje opreme.

5) Kao pridodata sredstva, tu su svevisinski osmatračko-akvizicijski radar 96L6E ili dr. i sredstva REB poput "Oriona", "Vege", "Avtobaze" ili dr.

Slika 1: Samohodna lansirna oruđa sistema S-400:

[attachment=1]

Slika 2: Višenamenski radar za navođenje raketa 92N6E i samohodno lansirno oruđe 5P85SE:

[attachment=2]

Slika 3: Rakete zemlja-vazduh, 9M96E, 9M96E2 i 48N6E2:

[attachment=3]

Slika 4: Osmatračko-akvizicijski radar 91N6E:

[attachment=4]

* Sastav raketnog kompleksa "S-400 Triumf":

1. Komandno-upravljački sistem 30K6 koji se sastoji od:

Komandno mesto raketnog kompleksa:
- 55K6 Komandna stanica
- 91N6E Osmatračko-akvizicijska radarska stanica

Raketni kompleks do 8 kom:

- 92N6E Višenamenski radar
- 5P85TE3, 5P85SE3, 51P6E, samohodna lansirna oruđa - do 12 komada
- 96L6E divizionski osmatračko-akvizicijski radar
- 40V6M jarbol za podizanje višenamenskog radara 92N6E
- 966AA14 jarbol za podizanje OAR 96L6E
- Agregati, transportna sredstva, pretovarna sredstva i ostala pomoćna sredstva i sredstva održavanja raketne tehnike

* Komandno mesto diviziona/puka/brigade:

- 55K6 Komandna stanica

Komandno mesto sistema "S-400 Triumf". Može primati podatke od OAR 91N6E, kao i od integrisanog sistema PVO, drugih eksternih radara i izviđačkih sredstava, susednih komandnih stanica tipa "Poljana D4M1" i slično.
Može komandovati sistemima "S-400 Triumf", "S-300PMU-2", "S-300PMU-1", preko komandno-upravljačkog sistema 83M6E2 ,"Tor M1" preko komandne stanice "Ranžir", "Pancir S"....

Slika 1: Komandna stanica 55K6 :

[attachment=1]

- 91N6E Osmatračko-akvizicijska radarska stanica

Pored preko 5400 (tj 2 x 2700) radarskih faznih reflektora (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom sa faznom rešetkom), sistem poseduje 2 antene na istom vertikalnom ramu, janusovske konstrukcije ! Samim time moguće je osmatranje i praćenje ciljeva u dva sektora (međusobno orijentisani pod uglom od 180 stepeni).
Ovakva konfiguracija omogućava preciznije lociranje i bolje praćenje ciljeva pošto se identičan efekat pretrage može realizovati dvostruko manjom brzinom obrtaja antene radara. Pored toga, usled mogućnosti usmeravanja radarskog snopa kako po azimutu tako i po elevaciji radar poseduje osobinu 3D sektorskog gašenja i usmeravanja radarskog snopa u zavisnosti od toga šta se u sektoru nalazi, tj. da li je u njemu cilj male radarske površine (koga je radi uspešnog praćenja potrebno ozračiti većom količinom energije ili ometač čiji signal je potrebno anulirati gašenjem prijemnika).
Sistem je u stanju da detektuje 300 ciljeva i da vrši praćenje 12 po sektoru pretrage (ukupno 24).

Sistem ima 6 režima rada, i to:

M1: kružno osmatranje, rotacija antene 360 stepeni po azimutu, pokrivanje do 14 stepeni po elevaciji
M2: sektorsko osmatranje, rotacija antene 180 x 4,4 stepena (azimut/elevacija)
M3: kombinovano osmatranje, jedna antena radi u režimu M1, druga u režimu M2
M4: sektorsko osmatranje, antena ne rotira, zakošena pod uglom od 40 stepeni ili bez zakošenosti
M5: sektorsko osmatranje, odbrana od projektila, rotacija antene u sektoru od 60 stepeni po azimutu i do 75 stepeni po elevaciji uz zakošenost antene od 0-25 stepeni po elevaciji
M6: sektorsko osmatranje, antena ne rotira, zakošena pod uglom od 20 stepeni ili bez zakošenosti, pokriva sektor od 60 stepeni po azimutu i do 75 stepeni po elevaciji

Radar radi u S-bandu sa maksimalnim dometom do 600 km, i maksimalnim dometom detekcije ciljeva odrazne površine od 1 m2 do 338 km.
Preciznost po daljini: 150-200 metara
Preciznost po azimutu: 25 minuta
Preciznost po uglu elevacije: 25 minuta
Radar ima sistem raspoznavanja "svoj-tuđi", kao i mogućnost određivanja pravca/azimuta aviona nosača aktivnih ometača.
Može otkrivati i pratiti aerodinamičke i balističke ciljeve.

Slika 2: OAR 91N6E:

[attachment=2]

- 92N6E Višenamenski radar za navođenje raketa

Radar radi u X-bandu sa maksimalnim dometom detekcije ciljeva od:
- do 340 km za ciljeve sa RCS 16 m2
- do 250 km za ciljeve sa RCS 4 m2
- do 185 km za balističke ciljeve sa RCS 0,4 m2 i sa uglom upada od 45 stepeni

Radar koristi više vrsta signala:
- monopulsni
- fazno-kodirani modulisani
- linearno frekventno modulisani
- kvazi-kontinualni

Radar može jednovremeno prati do 40 ciljeva, da zahvati do 10 ciljeva i da na njih navodi do 20 raketa.
Maksimalna brzina praćenih ciljeva: 4800 m/s
Polje pokrivanja po azimutu: 360 stepeni
Polje pokrivanja po uglu elevacije: -3 do +85 stepeni

Slika 3: 92N6E Višenamenski radar:

[attachment=3]

- 5P85TE3, 5P85SE3, 51P6E, samohodna lansirna oruđa SLO
SLO 5P85TE3 je namenjen za prevoz, transport, pred-lansirnu pripremu i lansiranje do 4 projektila 48N6E, 48N6E2, 48N6E3.
SLO je na šasiji BAZ 6402.

SLO 5P85SE3 je namenjen za prevoz, transport, pred-lansirnu pripremu i lansiranje do 4 projektila 48N6E, 48N6E2, 48N6E3.
SLO je na šasiji MZKT -543M.

SLO 51P6E je namenjen za prevoz, transport, pred-lansirnu pripremu i lansiranje do 4 projektila 40N6E i 9M96E2.
SLO je na šasiji MZKT- 7930.

SLO 51P6E:

[attachment=4]

*Projektili zemlja-vazduh:

- 48N6E/E2/E3 - druga generacija raketa sistema S-300/S-400. Upotrebom vektorisanog potiska i pomoćnih motora raketa je sposobna za manevre i pod optrećenjem od 20-25g. Domet je 150 km, brzina 2000 m/s. Poseduje trostruko navođenje. Komandno u početnim fazama leta dok se u terminalnoj fazi raketa navodi sistemom "vođenje kroz projektil 2" ili "TVM- track via missile 2", koje je modifikovano vođenje osnovnog sistema TVM i ponekad se naziva i "SAGG - seeker aided ground guidance".
Razlika je u tome, što raketa i sama formira komande upravljanja, koje se upoređuju sa komandama upravljanja formiranim na zemlji u komandnoj kabini radara 92N6E. Tada se formira zajednička komanda upravljanja i šalje radio-komandnim putem na raketu. Ipak, ukoliko je radar na zemlji ometan i ne može formirati komande upravljanja (jer nema daljinu do cilja), raketa će sama izvršavati svoje komande upravljanja i tako preći na klasično poluaktivno radarsko samonavođenje, metodom navođenja "proporcionalna navigacija".

- 48N6E2 – unapređena verzija povećanog maksimalnog (200 km), smanjenog minimalnog dometa (sa 2 na 1km), i sa mogućnošću presretanja balističkih ciljeva na daljinama do 40 km.

- 48N6E3 - dodatno unapređena verzija povećanog dometa (250 km).

Slika 5: Projektil 48N6E2:

[attachment=5]

- 9M96E1 – novija generacija raketa implementirana u sistem S-400. Poseduje više originalnih tehničkih rešenja. Umesto 4 koristi 6 pomoćnih raketnih motora čime je u stanju da izvodi 30g manevre. Poseduje 'saćastu' bojevu glavu koja (mada je manje mase nego glave ranijih verzija projektila) ima mogućnost 'kontrolisane sekvencijalne detonacije' čime je pravac eksplozije moguće kontrolisati i usmeriti u pravcu u kom se nalazi cilj čime je njena ubojna moć višestruko povećana. Koncept se još naziva i 'upravljiv usmereni eksplozivni naboj' (steerable shaped charge). Pored toga raketa poseduje aktivnu radarsku glavu za samonavođenje. Usled manje mase i gabarita, moguće je bazirati više lansirnih kontejnera 9M96E1/E2 na istom lansirnom vozilu. Samim time smanjeni domet od 40 km i manja brzina (1000 m/s) su više nego dovoljno iskompenzovani mogućnošću lansiranja većeg broja raketa sa istog lansirnog vozila.

- 9M96E2 – Modifikacija 9M96E1 modela jačim busterom, i većom količinom goriva kako bi se omogućilo postizanje većeg dometa (120 km).
Rakete se samonavode aktivnim radarskim putem, metodom navođenja "proporcionalna navigacija".

9M96E i 9M96E2 projektili:

[attachment=6]

- 40N6E
Projektil ima proklamovani domet od 400 km po daljini i do 30 km po visini. Raketa ima aktivnu ili poluaktivnu radarsku glavu za samonavođenje.
Kada je raketa opremljena aktivnom glavom za samonavođenje, profil leta je takav da prvo leti određeno vremensko trajanje pod određenim uglom elevacije, a zatim prelazi u režim "traži i uništi".
Posebno je efikasna protiv niskoletećih ciljeva na velikim daljinama (čak izvan radarskog horizonta).

Projektil 40N6 tokom testiranja:

[attachment=7]

S-400 Triumf, ranije poznat kao S-300PMU-3, nova je generacija protivvazduhoplovnog raketnog sistema koji se razvijao od strane ruskog Centralnog konstruktorskog biroa Almaz još od devedesetih godina prošlog veka kao modifikacija raketnih sistema iz porodice S-300P.
U operativnoj upotrebi ruske vojske je od 2007. godine.
Da bi pokrio kompletan spektar po daljini i visini, raketni sistem S-400 Triumf koristi 6 raketa dometa od 40 do 400 km po daljini i više radarskih sistema različitih namena.

Evo i jedan prilično upečatljiv video o sistemu S-400 Triumf:

https://www.youtube.com/watch?v=9yjh9uq_oUg

S-400 bi pobedio: Kineski mediji o nadmoći ruskog sistema nad američkim konkurentom


Ruski protivvazdušni raketni sistem S-400 „Trijumf“ po svojim performansama nadmašuje američki protivraketni sistem THAAD koji odlikuje sposobnost da pogađa mete u gornjih slojevima atmosfere, piše kineski portal „Sina“.

„Ako bi ih zaista stavili jedan pored drugog, S-400 bi pobedio“, smatra autor članka.

Prema njegovom mišljenju, ruski sistem ima širi spektar funkcija u poređenju sa američkim konkurentom.

Kako kaže, S-400 može da pogađa ne samo rakete, već i avijaciju potencijalnog neprijatelja.

„Sa stanovišta opšte funkcionalnosti, S-400 više liči na univerzalni sistem. Stoga, uprkos činjenici da se za presretanje na srednjim i velikim udaljenostima primenjuje rasprsni metod koji nije tako moćan kao kinetičko presretanje američkog THAAD, njegova prednost je u tome što je ruski sistem sposoban da obavlja više zadataka“, navodi se u članku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211124/s-400-bi-pobedio-kineski-mediji-o-nadmoci-ruskog-sistema-nad-americkim-konkurentom-1131857284.html)

Jedna "umjetnička" slika lansera sistema PVO S-400!
U pozadini se vijori zastava Indije....  :)

[attachment=1]

How Russian S-400 defence system works | Why U.S. is against it | S-400 vs. Israeli Iron Dome

https://youtu.be/8JdQOCa_t-s

Dobar video o sistemu S-400 i načinu rada i funkcionisanja. Malo mi "smešan" ovaj akcenat naratora (verovatno indijski).
Jedino je na kraju je ovo "poređenje" S-400 sa Iron Dome, najblaže rečeno "višak"...



https://www.youtube.com/watch?v=8JdQOCa_t-s

Udarna sila - Put ka Trijumfu
Dokumentarni film o modernom oružju u Rusiji. Konstruktori NPO Almaz-Antej B.V. Bunkin i A.A. Lemanski govore o dizajnu i razvoju protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-75, S-200, S-300 i S-400 Trijumf.

https://youtu.be/JC_90MlFHsY

Malo je reći impresivno.....

Desetine hiljada raketa je raspoređeno - Rusija je pripremila program velikih razmera za ponovno opremanje snaga PVO

Od 2007. godine u Rusiji je u toku zaista veliki program prenaoružavanja, a njegov ključni element je sistem PVO S-400 Trijumf, koji je postao pouzdan PVO štit. U vezi sa isporukom poslednjeg ovogodišnjeg diviziona, vreme je da se sagleda ceo program, a on je veoma impresivan i odnosi se ne samo na kvantitet, već i na kvalitet.

Pozdrav za kanale!

Nećemo ići unaokolo – u ovom trenutku u Rusiji zvanično postoji 35 pukova opremljenih protivvazduhoplovnim raketnim sistemom S-400. U svakom puku, u osnovi, postoje dva diviziona, od kojih svaki sadrži protivvazduhoplovni raketni kompleks – ukupno 70, plus još jedan divizion ovog meseca je stupio na borbeno dežurstvo u Podmoskovlju. Cifra je ogromna i niko na svetu nema ništa slično - malo ko poklanja tako značajnu pažnju protivvazduhoplovnoj odbrani iz više razloga.

Najviše su se približili Amerikanci sa svojim Patriotom, ali brojke nisu uporedive – najmanje su dva puta manje, a imamo i S-300PM2. Dakle, da li je ovo mnogo ili malo – 71 divizion (S-400 Triumf. prim. Kubovac)? Ovo je mnogo, veoma. Struktura je ista kao kod „Favorita“, što znači da u jednom divizionu ima 12 lansera, od kojih svaki nosi 4 rakete – ukupno je to 48 projektila, pomnožimo sa 71 divizionom i dobijemo 3408 raketa, što je već na lanserima, ali postoje nijanse ...

Prvo, reč je o projektilima porodice 9M96, a glavna od njih, 9M96D, je verzija velikog dometa koja može da obori skoro svaki cilj na udaljenosti do 150 kilometara. Ima aktivni tragač, što znači da je skup i efikasan, ali glavna karakteristika je da na jednom lanseru možda više nije 4, već čak 16. I drugo, 2021. je značajna godina za Trijumf i zato što je protivvazduhoplovni raketni kompleks konačno dobio na raspolaganje dugo očekivani projektil dugog dometa 40N6 sa dometom do 400 kilometara, a ovo je ogroman uspeh.

Drugim rečima, sada je S-400 doveden u formu kako je prvobitno bio i zamišljen – razlog odlaganja je finansijski, pošto su rakete sa ARGSN veoma skupe. Ipak, jedan lanser sada kombinuje tri tipa presretača odjednom – jedan 40N6, dva standardna i relativno jeftina 48N6E3 i paket od četiri 9M96D. Ovaj pristup će omogućiti veoma efikasno suzbijanje većine tipova ciljeva, uključujući super manevarske, stelt, nisko leteće i tako dalje, a takođe će značajno povećati ukupnu municiju sistema PVO u celini - do 84 projektila po divizionu, odnosno skoro 6.000 projektila uopšte, za sve sisteme PVO S-400.
Dobro je poznato da protivvazduhoplovni raketni sistemi ne putuju bez dodatne municije, što znači da se cifra može bezbedno pomnožiti sa 2 – kolosalan iznos za 15-godišnji program, čija je efikasnost neosporna.

Ali to nije sve – postali su poznati planovi za budućnost. Pored postojećih 71 diviziona, sledeće godine će biti dodato još 5 – reč je o 60 lansera (od 240 do 420 presretača). Isti iznos se očekuje i 2023. godine prema sadašnjem ugovoru. A planovi će najverovatnije biti ispunjeni, jer se ovaj tempo proizvodnje već dugo održava. Do sada ugovor nije obnavljan, ali je najverovatnije ova pojava privremena i biće ponovo obnovljena.
Postavlja se pitanje – šta je sa S-500? Objašnjenje je jednostavno – oba kompleksa će ići u trupe paralelno, pošto je „Prometej” ipak sistem protiv-kosmičke odbrane i visoko je specijalizovan, iako, po potrebi, može da radi sa bilo kojom vrstom protivvazduhoplovne rakete koje ima S-400. Međutim, prema ideji, kompleksi će raditi kao deo jednog sistema, gde će se svaki sistem PVO baviti svojim zadatkom i, u stvari, biće neodvojivi jedan od drugog.

Ispostaviće se da je to neka vrsta ešalonirane kupole, koju je gotovo nemoguće probiti - potencijalni neprijatelj jednostavno nema dovoljno krstarećih raketa da prezasiti takav sistem PVO / PRO. Ovde možete dodati i „Vitjaz“ sa „Pancirom“, i tako će se dobiti hiljade raketa presretača kao deo samo jednog sistema, kojih ima mnogo raspoređenih širom Rusije.

Do sada se niko od naših verovatnih protivnika nije ni približio takvoj šemi, i nema smisla porediti istog Patriota sa našim kompleksima – njihove mogućnosti i količine su previše različite.

Izvor: https://cont.ws/@vv900535441/2169019

[attachment=1]

I komšije se pitaju imamo li i dalje S-400, nakon vežbe Slovenski štit od pre 2 godine....iako smatram da je to pitanje danas ipak "prevaziđeno", prenosim jedan tekst iz novembra 2019. godine, koji se ponovo danas pojavio na stranicama Bulgarian Military.com, jer tu možemo pročitati šta su o tome govorili pojedini vojni analitičari i stručnjaci iz Bugarske, ali i da čujemo njihovo mišljenje o ovom raketnom sistemu PVO.....


Srbija bi mogla da ima odbrambene sisteme S-400 na svojoj teritoriji zbog greške Bugarske

Ruski protivvazduhoplovni raketni odbrambeni sistem, S-400 Trijumf, predstavlja stvarnu pretnju Bugarskoj i NATO-u, rekao je prof. Momčil Dojčev, ko-predsedavajući Atlantskog saveta, saznaje Bulgarian Militari.com.
Njegova izjava je zasnovana na nekim navodima i za sada se samo priča da je S-400 ostao na teritoriji Srbije nakon rusko-srpske vežbe Slovenski štit krajem oktobra ove godine (2019. godine, prim. Kubovac)

„Problem nije toliko u tome što smo mi dali dozvolu jer je to delom zbog ugovora između EU, NATO i Rusije, Srbije, već u tome što ne znamo da li je ovaj protivvazduhoplovni sistem zaista ostao u Srbiji ili se vratio u Rusiju. Čak i da se vrati u Rusiju, zabrinjavajuće je što su se ovi rusko-srpski manevri u srpskoj bazi Batajnica kod Beograda pokazali kao godišnji. To znači da će S-400 Trijumf tu praktično ostati, a to je već pretnja bezbednosti ne samo letova, već i bezbednosti svih zemalja NATO-a“, rekao je prof. rekao je Doičev.

Šta je zapravo S-400 Trijumf?

Protivvazduhoplovni odbrambeni sistem S-400 je modernizovana verzija starog sovjetskog sistema S-300. Međutim, S-300 je i dalje u upotrebi, kako u Rusiji, tako i u Bugarskoj i drugim bivšim socijalističkim zemljama. Ali ne samo u ovim zemljama – ima ga i Grčka.
Brojne međunarodne publikacije, uključujući i američke, tvrde da je raketni sistem S-400 jedan od najopasnijih na svetu.
Američki časopis The Economist je 2017. godine identifikovao S-400 Trijumf kao „jedan od najboljih sistema protivvazduhoplovne odbrane ikada napravljenih“, a Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira rekao je da je „S-400 među najsavremenijim sistemima koje svet trenutno ima ."

Suprotno očekivanjima, raketni arsenal i preciznost uništenja ga ne čine toliko jedinstvenim.
Jedinstvenost dolazi od radara tipa 96L6E2, koji je u potpunosti ruski razvoj iz nove „renesansne” ere ruskog vojno-industrijskog kompleksa.
Radar 96L6E2 detektuje apsolutno sve tipove aviona, lovaca, bombardera i letelica sa stelt tehnologijom koje su svetu poznate i koje danas imaju. Radi na bilo kom terenu - neravnom terenu, šumama i planinama. Radar može da locira i uhvati u režimu praćenja 100 ciljeva istovremeno.

Samostalno, locirajući neprijateljski avion, radar ima režim „automatskog lansiranja“ u radijusu od 580 km.
Još jedna prednost radarske tehnologije S-400 je mogućnost lociranja i dejstva na krstareće rakete.
Trenutno je Rusija u završnoj fazi razvoja svog novog sistema protivvazduhoplovne odbrane S-500, koji će imati modernizovanu verziju radarskog sistema i biti naoružan hipersoničnim raketama.
Još se šuška, ali se navodi da će pored Rusije, u ovaj projekat kao ravnopravni partneri biti uključene Turska i Indija.

Šta još prof. Momchil Doichev kaže?

Prema rečima profesora, postojanje vojne baze kod Niša moglo bi da predstavlja problem ne samo za Bugarsku već i za druge članice NATO.
Međutim, ostaje činjenica da je glasina o „ostavljenom” S-400 na teritoriji Srbije i dalje zanimljiva jer se tiče aktivnosti Bugarske kao članice NATO-a.

Ako bi naša vlada želela da se takva inspekcija izvrši na teritoriji Bugarske, malo je verovatno da bi Rusija sklopila ugovor sa Srbijom da bi S-400 praktično ostavila u blizini baze u Beogradu“, rekao je ekspert.

Ova izjava je uznemirujuća i postavlja sledeća pitanja:

- Zašto nismo proverili koja ruska vojna tehnika prelazi Bugarsku, s obzirom da smo članica NATO-a i evropska granica?
- Da li je redovna praksa da bugarske službe ne proveravaju stranu vojnu opremu koja prolazi kroz zemlju?
- Koji su principi za izbor „kriterijuma koji određuju šta se proverava, a šta ne“?
- Da li je ruska vlada znala da Bugarska neće izvršiti proveru prolaska vojne opreme da bi sebi priuštila ugovor koji bi zapravo ostavio S-400 u Srbiji?

Šta je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a šta ne?

Tokom rusko-srpske vežbe Slovenski štit, Srbija je kupila još jedan ruski PVO sistem poznat kao Pancir. Logično je da pojedini domaći novinari pitaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li će Srbija kupiti S-400.

„Šta sam video? Ovo je impresivan sistem (S-400). Ali ne planiramo da ga kupimo jer nemamo novca da ga platimo, jer gradimo autoputeve i ulažemo u mnoge druge projekte...Znate da ako imate takvo oružje, niko vas neće napasti. Na mestima sa sistemima S-400, američki ili drugi avioni ne lete. Imamo avijaciju – jaču nego ikad i ojačaćemo naše odbrambene sisteme raketnim sistemom Pancir i drugim stvarima koje nisu na listi sankcija SAD”, reči su predsednika Srbije.

Ni on ni bilo ko drugi nije želeo da odgovori da li je S-400 ostao u Srbiji posle zajedničke vežbe.
Iskustvo, međutim, pokazuje da trenutno Vladimira Putina ne zanima toliko da li neko od sadašnjih partnera Ruske Federacije može da plati sistem PVO. Podsetimo, ranije ove godine (2019. prim. Kubovac) Rusija je donirala S-300 sirijskoj vojsci, a pre dve godine to je učinila i Iranu. (upitno da li se radi o donacijama, prim. Kubovac)

Ostaju samo sumnje. A ako se ispostavi da su tačna, gornja pitanja i dalje čekaju svoje odgovore.

Izvor: https://bulgarianmilitary.com/2019/11/16/serbia-might-have-a-s-400-defense-systems-on-its-territory-because-of-bulgarias-mistake/

S-400 u Srbiji, na vežbi Slovenski štit 2019:

[attachment=1]

[attachment=2]

Ruski sistemi S-400 odbili vazdušni „napad“ na Dalekom istoku

Pripadnici Ratnog vazduhoplovstva Rusije i PVO Istočnog vojnog okruga odbili su napad uslovnog protivnika iz vazduha na vežbama na Dalekom istoku.

Neprijateljskim snagama su se suprotstavili protivvazdušni raketni sistemi S-400 „Trijumf“. Elektronskim lansiranjem raketa pogođeni su i uništeni svi leteći objekti koji su prešli granicu.

Uspešno je prošlo i razmeštanje, kao i pronalaženje, otkrivanje, klasifikacija i praćenje ciljeva. Vežbe ovog tipa se organizuju kako bi se održala borbena gotovost protivvazdušnih raketnih sistema.
Sistem S-400 „Trijumf“ je ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog i srednjeg dometa, predviđen za uništavanje aerodinamičkih i balističkih ciljeva.

Ovi mobilni raketni sistemi se mogu kretati i po neasfaltiranim putevima. Pritom, vreme koje je potrebno da se prebaci na kretanje po planinskom terenu je pet minuta. Sistem može da uništava i balističke rakete. Svaki sistem S-400 može da istovremeno pogodi do 36 ciljeva ispaljujući na njih do 72 rakete. Tokom 2015. godine ovi sistemi su bili prebačeni u Siriju za pokrivanje ruske vazdušne baze Hmejmim.

Podsetimo, ruske sisteme S-400 kupile su Kina, Turska i Indija. Isporuke Indiji počele su nedavno. Sistemi S-400 izazvali su krizu u odnosima Turske i Sjedinjenih Američkih Država.

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/20220112/ruski-sistemi-s-400-odbili-vazdusni-napad-na-dalekom-istoku-video-1133261729.html

S-400 - raketna tajna

Po prvi put na ekranima - tajne stvaranja rakete za svetski poznati kompleks S-400 Trijumf. U ovoj epizodi gledalac će videti skoro sve faze proizvodnje jedinstvene rakete u fabrici Avangard, za čije postojanje mnogi ne znaju, iako se nalazi u granicama Moskve, samo 9 kilometara od Kremlja. Takođe, ovaj film će detaljno objasniti po čemu se ruski sistem S-400 razlikuje od američkog Patriota i zašto je Turska, zemlja NATO-a, odbila da kupi američki sistem PVO i opredelila se za ruski Trijumf.

https://www.youtube.com/watch?v=vDP9xpOdLDk

Ruska reportaza o fabrici raketa "Avangard".
Jezik: Engleski

https://www.youtube.com/watch?v=NZOAFVZEmDg

Ručna manufaktura!

kao Rolls-Royce

https://youtu.be/4A7x4DrSQ94

Novi divizion PVO S-400 stupio je na borbeno dežurstvo u Podmoskovlju

U Podmoskovlju je na borbeno dežurstvo stupio novi divizion PVO S-400 iz sastava Dmitrovskog raketnog puka PVO jedinica VKS (Vazdušno-kosmičkih snaga). Ovo je saopštila pres služba Ministarstva odbrane.

Divizion je u Podmoskovsku oblast stigao krajem decembra prošle godine sa poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti, gde je testirana oprema pre prijema u trupu. Dolaskom na mesto razmeštanja, protivvazduhoplovci su pripremili sisteme PVO S-400 i položaje za izvršavanje namenskih zadataka. Ceremonija stupanja na borbeno dežurstvo održana je u petak, 28. januara 2022. godine.

(...) borbene posade protivvazduhoplovno-raketnog diviziona Dmitrovskog protivvazduhoplovno-raketnog puka PVO jedinica Vazdušno-kosmičkih snaga Podmoskovlje, koje su usvojile novu divizionu garnituru raketnog sistema PVO S-400 Trijumf, počele su da vrše borbeno dežurstvo za PVO Moskve i centralnog industrijskog regiona Rusije – stoji u poruci.

Napominje se da trenutno Moskvu i Centralni industrijski region pokriva pet pukova sistema PVO S-400 Trijumf, kao i drugih protivvazduhoplovnih sistema. U bliskoj budućnosti biće im dodat i najnoviji protivvazduhoplovni sistem S-500 Prometej.

Sistem PVO S-400 Trijumf je projektovan za uništavanje strateških i taktičkih aviona, balističkih raketa, hipersoničnih ciljeva i drugog oružja za vazdušni napad u uslovima elektronskih i drugih vrsta protivmera.

Izvor: https://topwar.ru/191681-novyj-divizion-zrs-s-400-zastupil-na-boevoe-dezhurstvo-v-podmoskove.html?utm_source=website&utm_medium=social&utm_campaign=group

[attachment=1]

Testovi nove serije raketa S-400 Trijumf završeni retkim trostrukim lansiranjem: video

Mašina ide na mesto lansiranja, uklanjaju se poklopci i čepovi, lanser stoji na zemlji - tri rakete jure jedna za drugom.

Završna faza verifikacionih ispitivanja raketnih sistema PVO S-400 Trijumf je lansiranje. Nakon preliminarne provere svih sistema u radu, vojnici izvode bojevo gađanje na vazduhoplovni cilj postavljen od strane avijacije.

Voennoй priemke snimio je retko trostruko lansiranje raketa sistema PVO S-400. Oruđe sa četiri TPK se šalje na mesto lansiranja, uklanjaju se poklopci i čepovi, lanser stoji na zemlji, a tri rakete jure jedna za drugom.

Verifikaciona lansiranja su bila "odlična" - partija je spremna za slanje u trupe.

Interval lansiranja među raketama sa istog lansera je bio 3-4 sekunde...

Izvor + video: https://tvzvezda.ru/news/2022123856-NUJzs.html

Lanser sistema S-400 "kao VBR" za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru!  ;D :super :super

[attachment=1]

https://youtu.be/zutOQU7ZrWc

Da razrešimo i ovu nedoumicu...Lanseri 51P6 sistema S-400 Triumf, koji mogu da lansiraju rakete 40N6 dometa do 400 km, krenule su put Belorusije.
Snimak je sa deonice pruge na liniji Fanipal - Dzaržinsk (Fanipal - Dziarzhynsk), a datira od jutros....

[attachment=1]

https://youtu.be/MMLNI5hvuWE

https://youtu.be/yzkOmCM_G0s

https://youtu.be/PdHZxQSFJzU

https://youtu.be/juyuk2JUIiE

MiG-31 PROTIV S-400: Odbijen grupni napad, Rusi testiraju svoju PVO odbranu (VIDEO)

VEŽBE velikih razmera jedinica protivvazduhoplovne odbrane (PVO) se održavaju u isto vreme u tri ruska regiona Sverdlovskoj i Čeljabinskoj oblasti i Permskom kraju.

Raketni sistemi PVO S-400 "Trijumf" su odbili grupni napad supersoničnih lovaca uslovnog protivnika. U ulozi neprijatelja su bile posade presretača MiG-31BM.
Vojnici su prešli na nove pozicije i morali su da odbiju uslovni napad manevarskih ciljeva koji su se približavali brzinom od 2.000 kilometara na sat.

Posade borbenih aviona su usložnjavale zadatke raketnim jedinicama (prim. Kubovac) izvodeći letove na različitim visinama od 300 metara do 19 kilometara.
Sistem S-400 "Trijumf" je ruski protivvazdušni raketni sistem dugog i srednjeg dometa, predviđen za uništavanje aerodinamičkih i balističkih ciljeva.
Svaki sistem S-400 može da istovremeno pogodi do 36 ciljeva ispaljujući na njih do 72 rakete. Tokom 2015. godine ovi sistemi su bili prebačeni u Siriju za obezbeđivanje ruske vazdušne baze Hmejmim.

(Sputnjik)

Izvor: https://www.novosti.rs/planeta/svet/1086331/najnovije-vesti-rusija-ruska-vojska-400

https://youtu.be/sQGExrKxBDc

Ruski raketni sistem S-400 ubeležio prvu recku u Ukrajini: Su-27 oboren na daljini od 150 km

Ruski protivvazduhoplovni odbrambeni sistem dugog dometa S-400 navodno je doživeo svoju prvu borbu i prvo obaranje tokom vojne intervencije te zemlje u Ukrajini, angažujući i neutrališući lovac Su-27 ukrajinskih vazduhoplovnih snaga u blizini glavnog grada zemlje Kijeva, a prema brojnim izveštajima .

Obaranje se navodno dogodilo 25. februara, dan nakon što su započele ruske vojne operacije u Ukrajini, kada je ukrajinsko vazduhoplovstvo tek trebalo da pretrpi ozbiljnije gubitke. S-400 navodno nije bio raspoređen na ukrajinskom tlu, ali je angažovao i neutralisao svoju metu sa teritorije susedne Belorusije gde ruske snage zadržavaju veliko prisustvo.
Lovcem je navodno upravljao pukovnik ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Oleksandr Oksančenko, opitni pilot poznat na Zapadu po svojim nastupima na aeromitinzima, kome je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posthumno dodelio titulu „Heroja Ukrajine“. Oksančenko je trenirao još i u sovjetsko doba, ali je leteo tokom rata uprkos svojoj starosti od 53 godine zbog nedostatka obučenih pilota u Ukrajini.

Ovo obaranje sistemom S-400 je navodno postavilo svetski rekord za najveći domet za obaranje aviona, pri čemu je ruski sistem PVO do 2021. držao rekord za najduži domet na svetu dok ga nije nadmašio sistem S-500.
S-400 je dizajniran da gađa ciljeve udaljene do 400 km korišćenjem projektila 40N6, ali većinom raspoređuje rakete 48N6 sa dometom od 250 km. 48N6 je pokazala sposobnost da neutrališe hipersonične rakete od 8 Maha koje lete na ivici njenog dometa i pogađa ciljeve brzinama većim od 14 Maha.

S-400 je cenjen zbog svoje sposobnosti da istovremeno gađa do 80 ciljeva (rang brigade, prim. Kubovac) i njegove visoke svesti o situaciji u VaP-u koju obezbeđuje više komplementarnih radara koji mu omogućavaju da pouzdano gađa stelt ciljeve. Protiv Su-27, lovca iz 1980-ih, u čiju modernizaciju Ukrajina nije ulagala značajnije od kada je naslijeđen od SSSR-a, S-400 bi mogao vrlo pouzdano da obori sa 150 km ili većih daljina.

Su-27 ima odlične letne performanse, ali njegov nedostatak protivmera elektronskog ratovanja ili stelt sposobnosti ga čini posebno ranjivim. Izveštaji da je S-400 oborio Su-27 stižu pošto su ukrajinske vazduhoplovne snage navodno izgubile još četiri Su-27 5. marta u velikoj vazdušnoj bici iznad grada Žitomira u zapadnim regionima zemlje, za koje se veruje da su oboreni lovcima Su-35. Sposobnost ruskih sredstava da neutrališu ukrajinske avione sa tako ekstremnih dometa, a u zapadnim regionima zemlje daleko od prisustva ruskih kopnenih snaga, predstavlja važan pokazatelj kako je odnos snaga u vazduhu nad Ukrajinom brzo postao jednostran od kako je počela ruska vojna operacija.

Prevod i adaptacija teksta: Kubovac

https://militarywatchmagazine.com/article/russia-s-s-400-missile-system-gains-first-blood-in-ukraine-su-27-shot-down-150km-away-reports

Jedna slikovita i zanimljiva ilustracija sposobnosti raketnog sistema PVO S-400 "Trijumf":

[attachment=2]

Baš interesantno: u jednom kontejneru 4 rakete. Kako je rešen pojedinačni start, i kako start jedne rakete utiče na ostale, koje ostaju u lanseru.

To je skica malo "neprecizna"...
Ovako to izgleda:

[attachment=1]

U ruskom mestu Elizovetka, južno od Rostova na Donu, uz pogled "preko uvale" na ukrajinski grad Mariupolj, vidimo manevar divizona S-400 Trijumf.

U koloni vidimo:

- 5 samohodnih lansirnih oruđa 5P85-S2
- Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 92N6
- Pancir S1
- Višenamenski svevisinski OAR 96L6 Lira
- Vozilo sa kranom za pretovar 22T6
- Vozilo sa raketama
- 4x transportno-pretovarno vozilo 5T58-2

Podižu se ulozi...

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20Elizovetka.mp4


Približna lokacija:

[attachment=2]

[attachment=1]

Posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 „Trijumf“ Centralnog vojnog okruga (CVO) uništile su balističke rakete lažnog neprijatelja tokom vežbe u Saratovskoj oblasti.

Prema planu događaja, neprijatelj je balističkim projektilima pokušao da uništi strateški važan objekat. Posade PVO su uhvatile ciljeve na udaljenosti od oko 300 km i uništile ih elektronskim lansiranjem raketa. Ukupno je otkriveno i uslovno pogođeno više od 20 ciljeva, koji su se kretali različitim brzinama i na različitim visinama.

U borbenoj obuci učestvovalo je više od 200 vojnih lica, oko 40 jedinica vojne tehnike.

Izvor: https://function.mil.ru/news_page/country/more.htm?id=12417265%40egNews

[attachment=1]

I Šveđani su nešto smatrali oko mogućnosti sistema S-400.....

Švedska ne misli da je ruski S-400 tako veliki problem

U martu 2019, Švedska agencija za odbrambena istraživanja (FOI) objavila je izveštaj u kojem se navodi da su hvaljene ruske sposobnosti protiv pristupa/odbijanja područja (A2/AD) u baltičkom regionu precenjene.

Evo šta treba da zapamtite: Da bi S-400 imao domet od 400 km protiv velikih aviona, mora biti u stanju da vidi preko „radarskog horizonta“ koji predstavlja zakrivljenost Zemlje. Postoji nekoliko rešenja za ovo, koja su preneta u ovom radu: naime upotreba radara iza horizonta (OTH) ili kroz sposobnost kooperativnog angažovanja (CEC).

U martu 2019, Švedska agencija za odbrambena istraživanja (FOI) objavila je izveštaj u kojem se navodi da su hvaljene ruske sposobnosti protiv pristupa/odbijanja područja (A2/AD) u baltičkom regionu precenjene. Predstavlja tehnički i doktrinarni argument zašto su ruske raketne sposobnosti dugog dometa, u protivvazduhoplovnim, protivbrodskim i protivkopnenim oblastima, možda bile precenjene u medijima i u profesionalnim analizama.

Jedan od ključnih sistema na koji ovaj dokument cilja je ruski PVO sistem S-400. To sugeriše da su analitičari u medijima preuveličali pretnju koju predstavlja S-400 uzimajući tvrdnje o njegovom dometu po nominalnoj vrednosti, naime cifru od 400 km za raketu 40N6, i precenjivanjem sposobnosti S-400 da angažuje dolazeće rakete namenjene njegovom suzbijanju ili uništenju.

Da bi S-400 imao domet od 400 km protiv velikih aviona, mora biti u stanju da vidi preko „radarskog horizonta“ koji predstavlja zakrivljenost Zemlje. Postoji nekoliko rešenja za ovo, koja su preneta u ovom radu: naime upotreba radara iza horizonta (OTH) ili kroz sposobnost kooperativnog angažovanja (CEC). CEC bi, u ovom scenariju, uključivao korišćenje podataka iz aviona za upozorenje jedinicama PVO na zemlji.

Autori FOI rada navode da trenutni OTH radari ne mogu efikasno da vode projektil, citirajući članak Dejvida Eksa iz 2016. "Rat je dosadan" i švedski list u vezi sa OTH radarima. U članku iz 2016. se navodi da su radari ranog upozorenja na niskim frekvencijama mogli precizno odrediti poziciju mete sa odstupanjem od 10.000 stopa ili približno, što nije dovoljno precizno da navede projektil.

Moguće je izbaciti rakete 40N6 tako daleko na približnim tragovima koje generišu OTH radari, a zatim se osloniti na aktivni radarski tragač na raketi, koji ima domet od oko 30 km, da usmeri projektil da završi posao. List priznaje ovu sposobnost, ali je odbacuje isto tako netačno kao „V-2 udari“. Međutim, u zavisnosti od kinematike i sposobnosti tragača rakete S-400, ova sposobnost bi mogla da predstavlja veoma realnu pretnju za velike avione.

Letelice za rano upozorenje u vazduhu pružaju daleko preciznije tragove. Rusija postavlja preko dvadeset aviona za upozorenje A-50M, koji mogu da otkriju avione do 800 km, daleko izvan dometa S-400. Ključna tačka ovde je neophodno umrežavanje: avion za upozorenje u vazduhu treba da pošalje podatke sistemu S-400, koji zatim koristi te podatke za angažovanje aviona na velikim daljinama. Rusija nije razgovarala niti demonstrirala ovu sposobnost, a u FOI dokumentu se navodi da je ovladavanje ovim sposobnostima veoma teško.

Ali, poznato je da su sovjetski presretači MiG-31 posedovali slične sposobnosti tokom Hladnog rata, ali samo u oblasti vazduh-vazduh. Bili su u stanju da prenose podatke o tragovima i prenose navođenje raketa sa jednog MiG-a na drugi. Takođe je bilo moguće preneti podatke o angažovanju zemaljskim stanicama, iako obim toga nije poznat. Ovo sugeriše da bi Rusija mogla prilično brzo da razvije CEC ako je potrebno, iako prenos podataka vazduh-zemlja može praviti značajne poteškoće.

Izveštaj bi takođe mogao preceniti lakoću uništavanja sistema S-400. U diskusiji o protivmerama prema S-400, u članku se navodi da divizion S-400 može da angažuje između šesnaest i šezdeset četiri cilja pre nego što mora da se ponovo dopuni projektilima, u zavisnosti od kombinacije projektila srednjeg i dugog dometa ubačenih u lanser. Iz ovoga navode da bi napad zasićenja sa „desetinama“ precizno vođenih odbojnih oružja i mamaca mogao da uništi radar za navođenje sistema S-400.

Dok je „desetine“ približna cifra, ova analiza zanemaruje prisustvo projektila za odbranu tačaka u blizini S-400 i sposobnost sistema da razlikuje ciljeve od mamaca.

Ranije u radu, autori FOI-a priznaju da su divizioni S-400 često raspoređeni sa sistemima tačkaste odbrane (Point Defence, pri. Kubovac) kao što je raketno-topovski kompleks Pancir-S1. Oni uglavnom odbacuju efikasnost ovih sistema, navodeći primere da su sistemi lako uništeni izraelskim napadima 2018. i 2019. godine.

Međutim, u sirijskoj službi Pancir je delovao nezavisno: oslanjajući se na sopstveni radar za pretragu da bi otkrio ciljeve. Kada deluje kao odbrana tačkastog objekta za S-400, Pancir može da prima podatke o tragovima od snažnijeg radara za pretragu S-400, iako i dalje mora da koristi sopstveni radar za upravljanje vatrom da bi gađao ciljeve. To bi mu moglo omogućiti da bude efikasniji nego što je bilo u Siriji protiv zapadne precizne vođene municije. Rusija takođe radi na novim, manjim projektilima za naoružavanje Pancira, tako da može da izvrši više angažovanja bez ponovnog punjenja i da bude efikasniji u suočavanju sa napadima roja ili zasićenja.

Pored toga, moguće je da ruske snage mogu da rasporede efikasnije tačkaste odbrambene sisteme Tor kako bi pojačale odbranu Pancira, nakon sirijskih performansi. Poznato je da se Torovi nalaze u Kalinjingradu, kao i S-400.

S-400 takođe ima sposobnost da izvrši nekooperativno prepoznavanje ciljeva (NCTR), iako ima malo otvorenih podataka o ovoj sposobnosti. Na osnovu ovoga, možda će moći da klasifikuje neke nadolazeće mete kao mamce kako bi se izbeglo trošenje municije na njih.

Kao rezultat toga, možda će biti potrebno više projektila nego što izveštaj sugeriše da bi se u potpunosti uništio radar za navođenje raketa sistema S-400, iako svaki sistem može biti zasićen.

Sve u svemu, FOI dokument predstavlja dobru analizu pokazujući da ruski protivvazduhoplovni mehur A2/AD nije tako velik kao što ljudi misle. Ali oni možda previše potcenjuju efikasnost i žilavost sistema S-400. Rusija je decenijama imala ograničeni oblik CEC-a, a Tor je respektivan sistem odbrane tačaka.

Izvor: https://nationalinterest.org/blog/reboot/sweden-doesnt-think-russias-s-400-such-big-deal-198153

[attachment=1]

Nova serija raketnih lansera za sistem S-400 dovezena je noću u Belorusiju.

Beloruski projekat Hajun zabeležio je ove noći dolazak dva Il-76MD Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije na aerodrom Gomel, verovatno iz Pskova.
Prvi (reg. broj RF-76650) je stigao u 03:30, 22. juna, a drugi (RA-78845) je sleteo u 05:30. Avion je u Belorusiju doneo najmanje 16 raketa za raketne sisteme S-400 i, verovatno, jedan raketno-topovski kompleks Pancir S1.

Primetno je da kada su se kamioni kretali Savetskom ulicom u Gomelju, svetla su namerno ugašena tokom vožnje celom ulicom.
Nakon istovara, u 06:25 i 08:00 avion je poleteo nazad za Pskov. A oko 08:30 vojna vozila su napustila aerodrom i krenula ka Rečici autoputem M10.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Alžirski lanseri 5P85TE2 na šasiji vozila BAZ-64022, inicijalno proizvedenih za raketni sistem PVO S-400 Trijumf, kasnije uvedenih i u sastav raketnog sistema PVO S-300PMU-2 Favorit, između ostalog i radi veće podudarnosti komponenti dva sistema velikog dometa. Obzirom da se na slikama ne vide ostale komponente sistema (pre svega radari), a da su izvori na internetu o tome da li Alžir ima S-400 podeljeni (pregovori sa Rusijom se vode od 2014/2015), ostavićemo to za vreme kada dobijemo konačnu potvrdu.

Inače fotografije su sa priprema za Paradu povodom dana nezavisnosti, 5. jula...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Alžirski sistem S-300PMU-2 Favorit ili S-400 Trijumf, tokom priprema za vojnu paradu povodom dana nezavisnosti 05.07.
Na ovim fotografijama vidimo osmatračko-akvizicijski "sve-visinski" radar 96L6E, na šasiji vozila 8x8 MZKT-7930,  koji se inače takođe koristi i kod raketnog sistema PVO S-300PMU-2 Favorit i kod S-400 Trijumf. "Upadljivo" je što ne vidimo radar za navođenje raketa (još uvek)....

Iza radara 96L6, vidimo 4 samohodna lansirna oruđa 5P85TE2, na šasiji vozila BAZ-64022....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Pogođene sve mete: jedinice S-400 „Trijumf“ odbile su vazduhoplovni i raketni napad „neprijatelja“ u Sibiru

U uslovima elektronskog ratovanja i imitacije „neprijateljskog” vazdušnog naleta, protivvazduhoplovci su izvršili sve zadatke.

U okviru vežbe PVO, borbene posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf jedinica PVO Centralnog vojnog okruga (CVO) odbile su vazdušno-raketni udar lažnog neprijatelja na vojne objekte u regionu. Jedinica PVO je raspoređena u Novosibirskoj oblasti.

Vojnici su krenuli na zacrtani položaj. Sistem PVO S-400 Trijumf je odmah raspoređen u borbenu formaciju. Zatim su, u teškom okruženju ometanja, uz upotrebu elektronske borbe i imitacije vazduhoplovnog napada lažnog neprijatelja, završeni praktični zadaci.

Oni su uključivali režime otkrivanja, praćenja i uništavanja manevarskih i niskoletećih vazduhoplovnih ciljeva „neprijatelja“ elektronskim lansiranjem.

„Učenje odbijanja simuliranog napada neprijateljskim oružjem za vazduhoplovni napad i, shodno tome, simuliranim tačnim lansiranjem raketa na njih ponavljajući sve radnje koje bi borbena posada obavljala da ih uništi u realnoj situaciji. <...> Raspoređivanje nije trajalo duže od pet minuta. <...> Izvršen je masivan udar  35 ciljeva. Svi ciljevi su pogođeni “, rekao je Sergej Egorov, komandir odeljenja radio-elektronskog izviđanja.

Pored toga, borbene posade su poštovale standarde opreme i kamuflaže vatrenih položaja. U taktičkoj vežbi učestvovalo je više od 200 vojnika i preko 20 jedinica vojne i specijalne tehnike.

[attachment=1]

Izvor (https://tvzvezda.ru/news/202277020-trr41.html)

Obalne trupe Baltičke flote održale su vežbe sistema PVO S-400 „Trijumf“

Borbene posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf jedinica PVO Baltičke flote, izvele su plansku vežbu odbijanja masivnog raketnog i vazdušnog udara simuliranog neprijatelja.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u okviru manevara rađena su pitanja pokrivanja kopnenih objekata i infrastrukture od napada aviona simuliranog neprijatelja, koji je izvršio nalet na zaštićeno područje u čitavom rasponu visina i brzina.

Uz pomoć radarskih izviđačkih sistema Nebo-U, Nebo-M i mobilnih radarskih stanica (RLS) Kasta, posade radio-tehničkih jedinica flote detektovali su simulirane neprijateljske avione na velikim daljinama. Borbene posade S-400 odmah su preuzele mete za praćenje, izvršile zahvat i elektronskim raketnim lansiranjem uništile su sredstva vazduhoplovnog napada na ulazu u dalju granicu zone uništenja kompleksa.

Vežbovno-borbena misija je razrađena u uslovima masovnog radio-ometanja aviona simuliranog neprijatelja. Tokom odbijanja udara, borbene posade su izvršile više od 30 imitacija lansiranja na stvarne vazduhoplovne ciljeve.

U planiranoj borbenoj obuci učestvovalo je više od 10 jedinica vojne i specijalne tehnike i oko 100 vojnika.

Usput su, u okviru vežbe, radio-tehničke jedinice PVO Baltičke flote, opremljene savremenim radarima i sistemima automatizacije, ispunile standarde za razmeštanje, otkrivanje vazduhoplovnih ciljeva i dostavljanje informacija o njima komandnim mestima  raketnih jedinica protivvazduhoplovne odbrane.

Sistem PVO S-400 Trijumf razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna za vazdušno-kosmičku odbranu Almaz-Antej i dizajniran je za visokoefikasnu zaštitu najvažnijih političkih, administrativnih, ekonomskih i vojnih objekata od vazduhoplovnih udara, strateških krstarećih, taktičkih i operativno-taktičkih balističkih raketa, kao i balističkih raketa srednjeg dometa u uslovima borbenih i elektronskih protivmera. Sistem PVO S-400 Trijumf je u službi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije od 2007. godine i za to vreme je dokazao svoju efikasnost.

Sistem Trijumf je sposoban da pogađa aerodinamičke ciljeve na daljinama do 400 km, kao i balističke ciljeve na daljinama do 60 km - koji lete brzinom do 4,8 km / s na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara.

Radarske stanice porodice Nebo dizajnirane su za otkrivanje, merenje koordinata i praćenje aviona, krstarećih i vođenih raketa, uključujući male hipersonične, balističke i stelt tehnologije, na udaljenosti do 600 kilometara. Oni omogućavaju pronalaženje pravca aktivnih ometača i određivanje nacionalne pripadnosti vazduhopoplovnih objekata. Istovremeno, stanice mogu da rade u automatskom režimu, autonomno i kao deo integrisanog sistema za upravljanje.

Konstruktor i proizvođač radara je Nižnji Novgorodski istraživački institut za radiotehniku (NNIIRT), jedno od vodećih preduzeća u proizvodnji radarskih stanica i kompleksa. Od 2007. godine je deo Koncerna VKO Almaz-Antej.

[attachment=1]

Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/301810.html?utm_source=3userpost)

42. Protivvazdušni puk dobija nove raketne sisteme S-400

Kako je saopštilo Ministarstvo Odbrane RF, borbene posade 42. PVO puka, započele su obuku na novim sistemima S-400, koji su došli kao smena vremešnih sistema S-300 u verziji PM2.

Vojnicima predstoji malo naporniji period teorijske i praktične obuke na novom sistemu, gde će na kraju obuke uslediti i bojevo gadjanje kao kruna cele obuke i potvrda osposobljenosti borbenih posluga da su spremne da reaguju i maksimalno iskoriste potencijal sistema.

Inače je 42. PVO puk jedan od najstarijih pukova u ruskoj PVO sa čitavih 105 godina neprekidne tradicije i nalazi se u Novgorodskoj Oblasti. Puno ime puka je 42. Gardijski Putilovsko-Kirovski PVO puk, staniconiran u Valdaju i potčinjen je 32-oj Raketnoj Diviziji Vazdušno-Kosmičkih Snaga RF, 6-e Armije Zapadnog Vojnog Okruga.


IZVOR (https://bmpd.livejournal.com/4566046.html)

Fotografija prevoza, tegljačem, osmatračko-akvizicijskog radara 96L6 iz sastava raketnog sistema PVO S-300PMU2 Favorit, na putu Sabževar-Nišabor u Iranu. Verovatno je, kao i ranije, istovremeno sa nedavnom posetom ajatolaha Hamneija gradu Mešhadu, jedan divizion ovog sistema bio privremeno raspoređen u severoistočnoj odbrambenoj zoni, a sada vraća u svoju matičnu bazu u okolini Teherana.

[attachment=1]

Zanimljive fotke sa jedne od vežbi raketnih jedinica PVO S-400 Trijumf Ruske vojske:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Izvor (https://xn--80ahclcogc6ci4h.xn--90anlfbebar6i.xn--p1ai/multimedia/photo/gallery.htm?id=117585@cmsPhotoGallery)

Zanimljiva 3D animacija opisa i načina rada protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400 "Trijumf":

https://www.youtube.com/watch?v=1VjERtz4LeY

U Kalinjingradskoj oblasti održana zakazana vežba jedinica naoružanih sa raketnim sistemom PVO S-400 Trijumf

Planiranu vežbu odbijanja masivnog raketnog i vazduhoplovnog udara simuliranog neprijatelja izvele su borbene posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf jedinica PVO Baltičke flote.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, protivavionci su razradili pitanja pokrivanja kopnenih objekata i infrastrukture od vazduhoplovnih napada simuliranog neprijatelja koji je napao zaštićeno područje u čitavom rasponu visina i brzina. Istovremeno, vežbovno-borbena misija je odrađena u uslovima masovnog radio-ometanja.

Letelice simuliranog neprijatelja su detektovale dežurne posade radio-tehničkih jedinica flote uz pomoć radarskih izviđačkih sistema Nebo-U, Nebo-M i mobilnih radarskih stanica Kasta. Posade protivvazduhoplovnh raketnih sistema S-400 Trijumf odmah su uzele mete za praćenje, zahvatile ih i uništile oružje za vazduhoplovni napad elektronskim lansiranjem raketa na ulazu u dalju granicu zone uništenja.

U toku odbijanja udara, borbene posade su izvršile više od 30 imitacija lansiranja na vazduhoplovne ciljeve simuliranog neprijatelja. U planiranoj borbenoj obuci učestvovalo je više od 10 jedinica vojne i specijalne tehnike i oko 100 vojnika.

Usput su, u okviru vežbe, radio-tehničke jedinice PVO Baltičke flote, opremljene savremenim radarskim stanicama i sistemima automatizacije, ispunile standarde za raspoređivanje radara, otkrivanje vazduhoplovnih ciljeva i dostavljanje informacija o njima komandnom mestu protivvazduhoplovnih raketnih jedinica.

Protivvazduhoplovni raketni sistem velikog dometa S-400 Trijumf razvijen je i proizveden u preduzećima koncerna Almaz-Antej VKO. Zadaci ovog savremenog PVO sistema obuhvataju otkrivanje i uništavanje svih savremenih i perspektivnih sredstava vazdušno-kosmičkog napada. „Trijumf” može da se koristi danonoćno u bilo kojim fizičko-geografskim, kao i vremenskim i klimatskim uslovima sa jakim elektronskim ometanjem.

Sistem Trijumf je sposoban da pogađa aerodinamičke ciljeve na udaljenosti do 400 km, kao i na udaljenosti do 60 km - balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km / s na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara.

Sistem PVO S-400 Trijumf je u upotrebi u Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije od 2007. godine i za to vreme je dokazao svoju efikasnost. Pored toga, zbog svojih jedinstvenih karakteristika, PVO sistemi S-400 su zadobili poverenje vojnih resora brojnih stranih zemalja, koje su već nabavile i usvojile ovaj protivvazduhoplovni raketni sistem u upotrebu u vojsci.

[attachment=1]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2022/12/11/)

Indija će početi sa prijemom i trećeg raketnog puka S-400 Trijumf, tokom januara / februara 2023. godine

Nju Delhi [Indija], 24. decembra (ANI) Bez obzira na njen tekući sukob sa Ukrajinom, Rusija će početi da isporučuje Indiji treći puk raketnog sistema PVO S-400 od januara do februara sledeće godine. „Indijski timovi, uključujući osoblje Vazduhoplovstva, bili su u Rusiji radi opreme. Planirano je da isporuka za treći puk počne početkom sledeće godine u periodu januar-februar“, rekli su izvori odbrane za ANI.

Izvori su rekli da je jedino pitanje između dve zemlje u vezi sa snabdevanjem pitanje plaćanja s obzirom na međunarodna ograničenja za finansijske transakcije sa Rusijom. Indija je već operacionalizovala svoja prva dva puka raketnih sistema. Prva dva puka su raspoređena da brinu o sektoru Ladakh zajedno sa osetljivim koridorom Chicken's neck u Zapadnom Bengalu i čitavom severoistočnom regionu.

Sistem sa svojim raketama različitog dometa može da se bori protiv balističkih i krstarećih raketa neprijatelja, borbenih aviona i bespilotnih letelica koje lete na udaljenosti do 400 kilometara. Indija je potpisala ugovor vredan preko 35.000 miliona rupija za nabavku pet pukova protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 od Rusije tokom tri godine, a očekuje se da će isporuke svih jedinica biti završene do kraja sledeće finansijske godine.

Veruje se da je S-400 promenio stanje kod indijskog ratnog vazduhoplovstva koje je uveliko ojačalo u pogledu sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane u poslednjih nekoliko godina dolaskom autohtonih raketnih sistema MR-SAM i Akash i sa izraelskim sistemima zemlja-vazduh Spyder za brze reakcije. U vežbama su učestvovali i raketni sistemi S-400, a protivnici su bili uznemireni jer su svesni dodatnih mogućnosti indijskog sistema u odnosu na kineske, rekli su izvori.

Sada i Kina i Indija imaju svoje sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-400 raspoređene duž linije stvarne kontrole. Raspoređivanje raketa planirano je tako da ceo sektor sever-istočni sa Kinom bude pokriven njima. Sistem u Indiju transportuju i vazdušnim i morskim putem od strane Rusa koji ne rizikuju s obzirom na međunarodni scenario koji je u toku.

[attachment=1]


Izvor (https://www.devdiscourse.com/article/international/2297874-india-to-start-receiving-third-s-400-air-defence-missile-squadron-from-jan-feb-next-year-from-russia)

Nebeski štit: kako su posade S-400 odbile simulirani vazdušni napad na Habarovsku teritoriju

Tokom praktičnog dela obuke, nakon dobijanja trenažnog signala o narušavanju vazdušne granice od simuliranog neprijateljskog aviona, posade Gardijskog raketnog puka Istočnog vojnog okruga na raketnim sistemima PVO S-400 su usavršile radnje traženja, otkrivanja, klasifikacije i proračuna kursa cilja.

Na Habarovskoj teritoriji, za novogodišnje praznike, vojno osoblje formacija Vazduhoplovstva i PVO Istočnog vojnog okruga izvelo je obuku sa posadama protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf za odbijanje vazduhoplovnog napada simuliranog neprijatelja. Ova jedinica nalazi se na dežurstvu u ovom području od 2020. godine, a naoružana je raketama 48N6DM dometa do 250 km.

Tokom praktičnog dela događaja, nakon prijema školskog signala o narušavanju vazdušne granice od simuliranog neprijateljskog aviona, posade sistema PVO S-400 su za 5 minuta zaposele vatreni položaj, a zatim usavršili radnje traženja, otkrivanja, klasifikacije i proračuna kursa cilja. Od momenta posedanja položaja do gotovosti za dejstvo, potrebno je do 3 minute. Po završetku obuke, posade PVO izvele su trenažna (elektronska) lansiranja projektila, usled čega je vazduhoplovni cilj simuliranog neprijatelja uništen pri ulasku u branjeno područje.

Kao posebna informacija izdvaja se podatak da je približno polovina sastava raketnog puka ženskog pola i da u ovoj jedinici ne postoji "slabiji pol" ili tvrdnja da "vojni poziv nije za žene". Posebno se ističu na radnim mestima telegrafista, radio-mehaničara, operatora mašina, kartografa i bolničari. Na snimku imamo priliku i da vidimo vežbu bolničara ove jedinice.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20Habarovsk.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/202313148-G2eaZ.html)

Uništen lanser sistema S-400 Triumf?

Na društvenim mrežama pojavila se fotografija, kako se čini, uništenog samohodnog lansera raketa raketnog sistema PVO S-400 Triumf. Prema svemu sudeći u pitanju je tip lansera 5P85SM2-01.

Inače, prema ruskim izvorima, događaj se zbio u ranu jesen 2022. godine.

Lanser je izgubljen na putu tokom marša u blizini sela Iljino u Zaporoškoj oblasti. Udaljenost do linije dodira je oko 60 km, tako da lanser S-400 nije mogao biti uništen udarom rakete HIMARS, kao ni protivradarskom raketom AGM-88 HARM jer je u pitanju lanser koji u svom sastavu nema radar, a svakako je oruđe bio u neborbenom, marševskom položaju. Mogući razlog za gubitak lansera tako daleko od linije fronta može biti dejstvo neprijateljske diverzansko-izviđačke grupe ili kvar koji je doveo do požara.

Iako je ovo gubitak za tu jedinicu, treba sagledati realno i kazati da divizion S-400 Triumf u svom sastavu ima do 12 samohodnih lansera više tipova, a da onesposobljavanje jednog (ili čak više) lansera ne utiče bazično na sposobnost jedinice da vrši borbena dejstva. Tek se onesposobljavanjem radara za navođenje raketa 92N6 divizion stavlja van upotrebe. A to, u dosadašnjem toku SVO, nismo niti jednom videli.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Obzirom na udaljenost od linije dodira i ostale okolnosti, gotovo sam siguran da je u pitanju dejstvo diverzantske grupe ukrajinske vojske.

Indija dobija 3. Puk ruskih raketnih sistema PVO S-400

Indija je potpisala ugovor o nabavci pet pukova protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf od Rusije. Treći puk će verovatno biti raspoređen u Pendžabu ili Radžastanu kako bi se suočilo sa potencijalnim napadima iz Pakistana, piše indijski sajt News 18.

Prvi puk sa raketama S-400 (SA-21 Growler u NATO označavanju) primljena je u decembru 2021., a druga u aprilu 2022. Oba puka su strateški postavljena da čuvaju granice i obezbeđuju protivvazduhoplovnu odbranu protiv Kine i Pakistana.
News 18 izveštava: prva dva puka su raspoređena da brinu o sektoru Ladak duž osetljivog „Koridora kokošijeg vrata“ u Zapadnom Bengalu i celom severoistočnom regionu, preneo je ANI. Treci puk će verovatno biti raspoređen u Pendžabu ili Radžastanu kako bi se suočio sa potencijalnim napadima iz Pakistana. Indija je već operacionalizovala svoja prva dva puka raketnih sistema.

Prvobitni ugovor potpisan je u oktobru 2018. tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Indiji. Prema sporazumu, Indija je pristala da kupi pet sistema S-400 po ceni od 5,43 milijarde dolara.

Sporazum između Indije i Rusije oko isporuke S-400 privukao je značajnu pažnju i kontroverze zbog svog potencijalnog uticaja na odnose Indije sa Sjedinjenim Državama. SAD su zapretile da će uvesti sankcije Indiji ako ona nastavi sa kupovinom, navodeći zabrinutost u vezi sa odbrambenim vezama Indije sa Rusijom i potencijalom da se ruska tehnologija koristi protiv američkih snaga. Indija je tvrdila da je sporazum o S-400 od suštinskog značaja za njenu nacionalnu bezbednost i da nije vezana američkim sankcijama jer nije potpisnica Zakona o suzbijanju američkih protivnika kroz sankcije (CAATSA) koji predvode SAD. Indija je takođe tvrdila da ima pravo da diverzifikuje svoje nabavke za odbranu i zadrži svoju stratešku autonomiju.

S-400 je veoma napredan sistem protivvazduhoplovne odbrane koji može da obara neprijateljske avione, rakete i bespilotne letelice na daljinama do 400 km. Sistem je sposoban da prati i gađa više ciljeva.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://www.armyrecognition.com/defense_news_march_2023_global_security_army_industry/india_receives_3rd_squadron_of_russian_s-400_air_defense_missile_systems.html)

Bloomberg: Iran zatražio PVO sistem S-400 od Rusije

Iran traži sistem protivvazdušne odbrane S-400 od Rusije, izvestio je 2. marta Blumberg, pozivajući se na izraelske i američke izvore.

Izvori su rekli da bi moguća nabavka sofisticiranog sistema protivvazdušne odbrane od strane Teherana ubrzala izraelsku odluku o mogućem napadu na iranska nuklearna mesta. Rusija još nije javno rekla da li će ih snabdeti ovim sistemom.

Sistem protivvazdušne odbrane S-400 razvio je ruski odbrambeni gigant Almaz-Antej da bi se suprotstavio svim vrstama vazdušnih pretnji, uključujući stelt borbene avione, krstareće rakete, dronove i balističke rakete.

Sistem koristi nekoliko tipova projektila sa različitim specifikacijama, a najsposobnije su 48N6 (48N6E3, prim. Kubovac) i 40N6 sa dometom od 250 i 400 kilometara. Glavni radar sistema, 91N6, ima maksimalni domet detekcije do 600 kilometara (instrumentalni domet, prim. Kubovac).

Prema izveštaju Bloomberg-a, Iranu bi moglo biti potrebno do dve godine da upravlja sistemom S-400 ako se postigne dogovor sa Rusijom.

Rusko-iranska vojna saradnja porasla je prošle godine. Sjedinjene Države i njihovi saveznici tvrde da je Rusija od Irana dobila stotine borbenih i samoubilačkih dronova za upotrebu u svojoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

Neki iranski zvaničnici su 2019. izrazili interesovanje za nabavku raketnog sistema S-400 kako bi dodatno unapredili svoje odbrambene sposobnosti zajedno sa prethodno kupljenim S-300PMU2. Rusija je tada izjavila da je spremna da Iranu proda sistem S-400 ako bude upućen zvanični zahtev.

Izveštaji o mogućem dogovoru o S-400 došli su nakon razgovora o ruskim pripremama da Iranu isporuče nekoliko sistema naoružanja, uključujući oko dvadesetak borbenih aviona Su-35.

Izrael je pretio Iranu zbog njegovog nuklearnog programa poslednje dve decenije. Tenzije su porasle nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma iz 2015. Razgovori o rešavanju ovog pitanja usporeni su prošle godine, što objašnjava zašto se Teheran možda priprema za najgori scenario.

Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto. Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija (diviziona, prim. Kubovac) može da kontroliše do 72 lansera (do 96, prim. Kubovac), sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km).

Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.

[attachment=1]


Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/03/03/bloomberg-iran-zatrazio-pvo-sistem-s-400-od-rusije/)

RUSKI S-400 IZAZVAO HAOS MEĐU AMERIČKIM PILOTIMA: "Trijumf" u Indiji spreman za bitku sa Kinom

RUSIJA je nedavno isporučila Indiji još jednu seriju „super smrtonosnog“ sistema protivvazdušne odbrane S-400 „Trijumf“, prema izveštajima više medija.

Ruski ambasador u Indiji Denis Alipov rekao je prošlog meseca da će Rusija uskoro isporučiti Indiji treći puk raketnih sistema zemlja-vazduh S-400 Trijumf.
-On (treći puk S-400) će biti završen u vrlo bliskoj budućnosti... Obe strane su posvećene završetku ugovora, a mi ćemo to svakako učiniti. Ništa to ne sprečava, rekao je Alipov.

Neimenovani visoki indijski odbrambeni zvaničnik je navodno rekao za “Janes” 2. marta da je Rusija završila isporuku trećeg S-400 Trijumf samohodnog raketnog sistema zemlja-vazduh indijskom vazduhoplovstvu (IAF).

Indija je u oktobru 2018. potpisala ugovor sa Rusijom vredan 5,5 milijardi dolara o nabavci pet sistema S-400 za IAF. Dva do sada isporučena puka sistema već su primljena u službu IAF-a.

Prvi, isporučen u decembru 2021, navodno je raspoređen u sektoru Pendžaba da bi se suprotstavio pretnjama iz Pakistana. Drugi, isporučen 2022. godine, navodno je raspoređen u sektoru Pilećeg vrata (Chicken Neck) u Sikimu protiv Kine.

Aleksandar Mihejev, generalni direktor ruskog državnog Rosoboroneksporta, rekao je za državnu novinsku agenciju TASS da je kompanija na putu da isporuči svih pet kompleta pukova S-400 Indiji do kraja 2023.

Mobilni raketni sistem zemlja-vazduh (SAM) S-400 Trijumf je najnapredniji ruski odbrambeni sistem dugog dometa. Izvezen je u Belorusiju, Indiju, Tursku i Kinu, a interes za kupovinu su pokazale i razne druge zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju i Katar.

S-400: SMRTONOSNA ISTORIJA

Uspeh ruskih sistema protivvazdušne odbrane je uglavnom posledica značajnih ulaganja Sovjetskog Saveza u sposobnosti kopnene protivvazdušne odbrane (GBAD) tokom Hladnog rata.

Prvi sovjetski protivvazdušni raketni sistem bio je S-25 'Berkut'(NATO ime: SA-1 Guild), pušten u upotrebu 1955. Mogao je da gađa ciljeve koji lete supersoničnim brzinama na visinama do 20 kilometara (65.600 stopa).

Međutim, S-25 nije imao mobilni sistem da bi se pomerio i sakrio kako bi se postavio zaštitni štit preko teritorije Sovjetskog Saveza, što je dovelo do razvoja S-75 „Dvina“ (SA-75, prim. Kubovac).
S-75 je bio jedan od najrasprostranjenijih sistema protivvazdušne odbrane u istoriji, a takođe i onaj koji je oborio neke od najpoznatijih aviona američke proizvodnje.
Prvi put je raspoređen 1957. godine i postigao je svoje prvo ubistvo tako što je oborio tajvanski Martin RB-57D Canberra iznad Kine 7. oktobra 1959. Međutim, obaranje je pripisano kineskim borbenim avionima u to vreme kako bi program S-75 bio tajna.

Raketni sistem je prvi put postao istaknut nakon što je baterija S-75 (S-75 Desna, prim. Kubovac), koristeći noviju raketu većeg dometa, V-750VN (13D) na većoj visini, oborila špijunski avion Lockheed U-2 ‘Dragon Lady’ kojim je upravljao civil CIA pilot Frensis Geri Pauers na misiji da fotografiše strogo poverljive sovjetske lokacije.

S-75 je oborio još jedan avion U-2 kojim je pilotirao major američkog ratnog vazduhoplovstva Rudolf Anderson tokom kubanske raketne krize 27. oktobra 1962. godine, što je zamalo izazvalo nuklearni rat između SAD i Sovjetskog Saveza.

Osim toga, S-75 (SA-75 Dvina, prim. Kubovac) je bio u velikoj meri korišćen u Vijetnamu (1966-73) i na Bliskom istoku 1967, 1970, i 1973. godine.

Najistaknutija upotreba S-75 (SA-75 Dvina, prim. Kubovac) bila je tokom 11-dnevne kampanje strateškog bombardovanja koju su sprovele američke vazduhoplovne snage u Severnom Vijetnamu 1972. godine, nazvane Operacija Lajnbeker 2 (Operation Linebacker II), koja je uključivala upotrebu stotina bombardera B-52 za uništavanje visoko-vrednosne mete kao što su vitalne vojne instalacije, železničke linije, energetska postrojenja, fabrike itd.

Severnovijetnamske trupe oborile su petnaest B-52, sa šest bombardera oborenih u jednoj noći. Ovo je bio ogroman udarac za legendarni B-52 Stratofortress i američko vazduhoplovstvo.

Godine 1967. Sovjeti su počeli da razvijaju sistem S-300P da bi zamenili zastarele S-25 Berkut i S-75  mobilne sisteme PVO i rešili pretnju krstarećih raketa dugog dometa. Sistem je konačno ušao u službu 1978.

Tekući rat Rusija-Ukrajina je svedočanstvo efikasnosti sistema S-300, koji su naširoko koristile obe strane, a hvale čak i američki zvaničnici zbog većine ukrajinskih obaranja ruskih borbenih aviona.

S-400, ranije poznat kao S-300 PMU-3, razvijen je 1990-ih od strane ruske NPO Almaz za nadogradnju na seriju S-300 iz sovjetske ere. Procenjuje se da 70-80% o tehnologija korišćena u prvobitnom dizajnu S-400 je navodno pozajmljena od S-300, uključujući kontejnere za skladištenje projektila, lansere i radare.

S-400 ima operativni domet do 400 kilometara i domet osmatranja do 600 kilometara. Može da gađa ciljeve do visine od 30 kilometara, što ga čini zaista smrtonosnim sistemom protivvazdušne odbrane.

SPOSOBNOST S-400 PROTIV “NEVIDLjIVIH”

Rusija takođe reklamira S-400 kao efikasno protiv-stelt oružje, na osnovu čega stručnjaci sugerišu da bi širenje sistema S-400 moglo otežati rad američkim stelt lovcima pete generacije F-35.

Tvrdnje protiv stelt letelica u vezi sa S-400 prvenstveno su usredsređene na sistemski radar za akviziciju pod nazivom AESA 1L119 NEBO SVU, koji radi u veoma visokoj frekvenciji (VHF) opsegu.

Kao što je EurAsian Times ranije pisao, VHF (Very High Frequency) radari ruske proizvodnje predstavljaju značajnu pretnju za stelt ili veoma niske uočljive (VLO) ciljeve kao što su avioni američke proizvodnje F-35.

Radari VHF opsega obično rade na talasnim dužinama od jednog do tri metra. Poznato je da se elektromagnetno zračenje raspršuje od tela manjih od njihove talasne dužine. Ovaj fenomen se naziva Rejlejevo rasejanje.

Kritičari F-35 ističu da će nos aviona, ulazna mlaznica i spojevi između trupa, krila i uboda predstavljati centar raspršivanja Relijevog režima, jer su manji od opsega od dva metra koji favorizuju ruski dizajneri VHF radara.

Međutim, zbog svoje relativno duge talasne dužine, VHF radarima obično nedostaje dovoljno preciznosti da navedu projektil do cilja. Ruski dizajneri imaju za cilj da obezbede dovoljnu preciznost u VHF radaru da ukažu na opštu blizinu niskih RCS ciljeva.

Stoga, NEBO SVU VHF opsega može da upravlja radarom na borbenim avionima koji se koriste za presretanje, kao što je radar Irbis-E na Su-35, omogućavajući užu pretragu i, samim tim, veći domet detekcije.
Sa operativne tačke gledišta, ideja je da se radari VHF opsega rasporede u dovoljnom broju da se uskrate mogućnosti američkih stelt aviona da iznenade branioce.

Su-35 opremljen radarom Irbis-E trebalo bi da bude u stanju da otkrije F-35 sa procenjenim RCS od 0,01 m² na dometu od 48 kilometara i da ga prati na 30 kilometara, prema inženjeru elektronike i pukovniku grčkog vazduhoplovstva Konstantinos Zikidis.
Dok NEBO SVU može da otkrije F-35 na približno 152 kilometra, što je značajna udaljenost za Su-35 da započne svoju potragu.

Sve dok špijunski avion U-2 kojim je upravljao Frensis Geri Pauers 1960. godine nije oboren baterijom S-75, Amerikanci su nekažnjeno leteli iznad Sovjetske teritorije zbog sposobnosti U-2 da krstari na visini od 20.000 metara, što je bilo van domašaja sovjetskih sistema PVO.

Incident je izazvao ogromnu sramotu javnosti u Sjedinjenim Državama i uznemirio važan diplomatski sastanak između tadašnjeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera i sovjetskog premijera Nikite Hruščova.

Slično tome, čak i novi sistem protivvazdušne odbrane S-400 suprotstavlja se stelt sposobnosti F-35, potencijalno sprečavajući američki udarni avion pete generacije da leti potpuno nekažnjeno.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1212609/400-rusko-naoruzanje-pvo)

POSADE RS PVO S-400 "TRIJUMF" BALTIČKE FLOTE ODRŽALE VEŽBU ODBIJANJA RAKETNOG UDARA

Jedinice protivvazduhoplovne odbrane Baltičke flote izvele su planiranu vežbu sa posadama dalekometnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf za odbijanje simuliranog raketnog udara neprijatelja.

Kako je saopštila pres-služba Zapadnog vojnog okruga, tokom praktičnog dela obuke, protivvazduhoplovci su uvežbavali dejstva za izvođenje borbenih zadataka po prijemu signala o raketnom udaru.

Tokom vežbi, dežurne posade radiotehničkih jedinica flote trebalo je da u određenom vremenskom periodu otkriju uslovne brze ciljeve i izvrše njihovo praćenje, a posade PVO S-400 Trijumf sprovesti elektronska lansiranja na udaljenosti do 50 km.

"Po prijemu signala, vojnici su ispunili standarde za raspoređivanje S-400, kao i traženje, klasifikaciju i praćenje ciljeva. Na kraju obuke, sistemi PVO S-400 su izveli elektronsko lansiranje projektila, a uništeni su svi vazduhoplovni ciljevi simuliranog neprijatelja“, navodi se u saopštenju.

Vojni izvori su istakli da je u borbenoj obuci učestvovalo oko 100 vojnih lica i više od 10 jedinica vojne i specijalne tehnike.

Protivvazduhoplovni raketni sistem velikog dometa S-400 Trijumf razvijen je i proizveden u preduzećima koncerna Almaz-Antej VKO. Zadaci ovog savremenog sistema PVO obuhvataju otkrivanje i uništavanje svih savremenih i perspektivnih sredstava vazdušno-kosmičkog napada.

Sistem PVO S-400 je sposoban da pogađa aerodinamičke ciljeve na dometima do 400 km, kao i na dometima do 60 km - balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km / s na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara.

Vredi napomenuti da Baltička flota izvodi vežbe protivvazduhoplovne odbrane u pozadini pojačane aktivnosti NATO aviona u regionu. Konkretno, 11. marta uveče, strateški bombarder B-52H Stratofortress američkog ratnog vazduhoplovstva, sposoban da nosi nuklearno oružje, navodno je „razradio“ lansiranje krstarećih raketa na grad Sankt Petersburg, dostigavši poziciju u oblasti ostrva Gogland, koje se nalazi na udaljenosti od oko 200 km od severne prestonice. Nakon toga američki bombarder je napravio oštar zaokret i otišao u pravcu Baltika.

[attachment=1]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2023/03/12/)

Posade S-400 odbile su simulirani neprijateljski vazduhoplovni napad na Sahalin

Sa jedinicama PVO održane su vežbe odbijanja vazduhoplovnog udara. Posade protivvazduhoplovne odbrane izvele su elektronska lansiranja raketa.

Na Sahalinu, snage PVO su odbile simulirani vazduhoplovni napad. Prema legendi vežbe, ruske vazdušne granice su narušene neprijateljskom avijacijom. Otkriveni su od strane posada radarskih stanica Padljot. Ovi mobilni radari mogu da identifikuju vazduhoplovne ciljeve na malim i ekstremno malim visinama, uključujući i pri jakim ometanjima i klaterima.

Nakon utvrđivanja njihove prirode i pripadnosti, informacije su prenete na komandno mesto protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400. Nakon toga, protivavionci su izveli elektronska lansiranja, gađajući vazduhoplovne ciljeve na različitim dometima i visinama.

S-400 „Trijumf“ je ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog i srednjeg dometa, konstruisan za uništavanje aerodinamičkih i balističkih ciljeva. Mobilni raketni lanseri su sposobni da se kreću van puteva. U ovom slučaju, vreme aktiviranja iz pripremljenog položaja je pet minuta. Sposoban je da uništava balističke rakete.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20Sahalin.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/20233161732-OpEU8.html)

Objavljen plan: Testiraju S-400

Indijske vazduhoplovne snage planiraju da izvedu prvo testiranje svog protivvazdušnog raketnog sistema S-400, koji su kupili od Rusije.

Portparol indijskog Ministarstva odbrane izjavio je da je planirano ispaljivanje jedne rakete kratkog ili srednjeg dometa na vazdušni cilj koji se brzo kreće, prenosi Indija tudej.
Dodao je da su indijske oružane snage izvele lansiranje sa S-400 tokom testiranja tog sistema u Rusiji, ali da sistem još nije testiran u Indiji.

Rusija i Indija potpisale su ugovor o nabavci S-400 u oktobru 2018. godine.

Indija je za pet sistema (pukova, prim. Kubovac) S-400 platila 5,43 milijardi dolara.

Do sada su Indija isporučena 3 sistema, odnosno puka raketnog sistema PVO S-400 Trijumf. (prim. Kubovac)


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=04&dd=05&nav_category=78&nav_id=2313455)

I tokom praznika - borbeni rad

Divizion protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400 pouzdano drži „kišobran“ nad glavama civila u Donbasu. Svakog dana, po bilo kom vremenu, danju i noću, pa i na svoj profesionalni praznik, na borbenom su dežurstvu predstavnici snaga PVO. I ovo nije samo "skeniranje" neba - ovo je redovna konfrontacija sa smrtonosnim pretnjama.

„Svesni smo odgovornosti koja nam je poverena. Životi civila direktno zavise od našeg rada. Dakle, to se radi profesionalno, samouvereno, jasno“, kaže komandant jedinice PVO, potpukovnik sa pozivnim znakom „Bundeva“.

Samo je ovaj divizion, tokom boravka u zoni SVO, oborio desetine projektila i granata „predviđenih“ za Donjeck i druga naselja DNR, uključujući i ozloglašeni "HIMARS". Vojnici priznaju da municija ispaljena iz ovog američkog artiljerijskog kompleksa (ili, drugim rečima, višecevnih raketnih sistema) nije laka meta. Ove rakete "žure" da donesu uništenje i smrt. Ali zato S-400 nosi zvučno ime „Trijumf“, jer je stvoren za pobedu. Njegove rakete lako sustižu i uništavaju čak i takve brze manevarske ciljeve.

Prema rečima oficira, HIMARS karakteriše, pre svega, kratko vreme leta. Da biste garantovali uništenje američke leteće municije, morate delovati super brzo. Ponekad sve odlučuju čak ni sekunde, već delići trenutaka. Posade diviziona redovno pokazuju reaktivnost koja prevazilazi agilnost prekookeanskih raketa.

Komandant ističe da posade diviziona deluju što efikasnije kako pri uništavanju jedinačnog cilja, tako i pri sučeljavanju sa grupnim ciljem.
Pri tome, takvi parametri kao što su domet, visina i brzina kretanja municije ispaljene u našem pravcu ili tip cilja (navođena ili nevođena raketa, bespilotna letelica, avion ili helikopter) apsolutno nisu bitni.

S-400 je protivvazduhoplovni raketni sistem dugog i srednjeg dometa dizajniran za uništavanje svih savremenih i perspektivnih sredstava vazdušno-kosmičkog napada (uključujući i hipersonične). A to znači da čak i ako raketa krene sa udaljenosti od 600 km, juri brzinom od nekoliko maha i leti na visinama od nekoliko metara do desetina kilometara iznad zemlje, ona će i dalje biti otkrivena i uništena.

Divizioni „Trijumfa” – kao slobodni cigani, stalno „lutaju” od mesta do mesta. „Naseljavanje“ za jedinice protivvazduhoplovne odbrane je kao smrt. Naše trupe se brzo kreću. Algoritam je jednostavan: "došli su-okrenuli se-radili-spakovali se-otišli". Štaviše, dok jedan divizion S-400 menja lokaciju, njenu zonu odgovornosti kontrolišu kolege iz drugog diviziona. Dakle, nebo nad Donbasom ne ostaje nepokriveno ni za minut.

Granatiranje mirnih gradova Donbasa se nastavlja, pa su na njihov profesionalni praznik predstavnici PVO ponovo na dužnosti. Danas im nije do čestitanja. Poslušaće reči zahvalnosti za borbeni rad posle Pobede.

Materijale je pripremio dopisnik lista Krasnaja zvezda Jurij Borodin za Ministarstvo odbrane RF

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Dan%20Voisk%20PVO.mp4

Ruski sistemi PVO sprečili udare militanata u Donbasu: snimak

Tokom protekle nedelje, ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane oborili su 70 neprijateljskih dronova i oko 50 projektila HIMARS.

Ruski sistemi PVO u zoni specijalnih operacija presreli su tokom dana 10 projektila višecevnih raketnih sistema HIMARS i Smerč, kao i jednu operativno-taktičku raketu Grom-2. Pored toga, pogođeno je 14 ukrajinskih dronova.

Danonoćno, po svakom vremenu, ruski protivavionci čuvaju nebo. A i 9. aprila, na Dan PVO, oni su bili na svom borbenom mestu i nastavljali da uništavaju vazduhoplovne ciljeve.

Ove nedelje, neprijatelj je nekoliko puta pokušao da udari na miran grad. Pokušaji su bili neuspešni. Za ovih sedam dana oboreno je 70 dronova i oko 50 projektila HIMARS MLRS u Donbasu, u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

Od prvog dana specijalne operacije rade posade kompleksa S-400 Južnog vojnog okruga kod Donjecka. Teško je zamisliti koliku bi štetu ukrajinski militanti naneli gradu i koliko bi života odneli da nije bilo rada protivavionaca.

Kompleks S-400 ima kodno ime „Trijumf“. Pogađa bilo koja sredstva vazdušnog i svemirskog napada, čak i hipersonična, na udaljenosti do 400 km. Istovremeno, oni su u stanju da otkriju cilj u radijusu od 600 km. Ovo je prva linija odbrane.

Protivvazduhoplovni raketno-topovski kompleksi Pancir-S pokrivaju S-400 na maršu i presreću vazduhoplovne ciljeve na bližoj udaljenosti.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20i%20Pancir%20SVO.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2023492357-O98oo.html)

Indijska štampa: Rusija obustavila isporuku protivvazduhoplovnog sistema S-400

U pozadini zapadnih sankcija protiv Ruske Federacije, Moskva i Nju Delhi dogovorili su proceduru plaćanja za isporučenu vojnu opremu. Međutim, indijsko rukovodstvo nije ispunilo svoje obaveze, te je stoga čitav spektar vojno-tehničke saradnje dve zemlje bio ugrožen.

Kako je objavljeno u indijskom izdanju ThePrint, nedostatak plaćanja Ruskoj Federaciji doveo je do duga od 2 milijarde dolara i obustave vojnih isporuka, posebno novih serija protivvazduhoplovnog sistema S-400 (prenos dva puka sistema PVO još nije završen). Poslato je zvanično obaveštenje o nemogućnosti rada u ovakvim uslovima.

Na udaru su se našle i vojska i mornarica, ali u manjoj meri od Vazduhoplovstva, koje u velikoj meri zavisi od nabavke rezervnih delova za lovce Su-30MKI. Za sada to nije kritično, ali će posledice po borbenu gotovost Ratnog vazduhoplovstva početi da se pojavljuju za nekoliko meseci. Istovremeno, ukazuje se da ostaje moguća nabavka neophodnih rezervnih delova preko trećih zemalja.

U tom kontekstu, brojni izvori publikacije tvrde da je glavni razlog odbijanja snabdevanja, želja ruskog rukovodstva da zadovolji, pre svega, sopstvene potrebe, koje su naglo porasle u vezi sa sukobom u Ukrajini. Njihov argument je činjenica da se naftom i drugim proizvodima i dalje trguje [verovatno zbog činjenice da Sjedinjene Države ne blokiraju transakcije u ovom segmentu, ciljajući posebno na rusku odbrambenu industriju].

Kako se navodi u štampi, trenutno stanje sa neplaćanjima, uzrokovano isključenjem jednog broja ruskih banaka iz SWIFT-a, može se rešiti pridruživanjem Indije sistemu za razmenu finansijskih poruka Banke Rusije SPFS. Za zemlje se kaže da su u poodmakloj fazi pregovora da počnu da ga koriste:

"Situacija će se poboljšati kada se kompletira novi režim plaćanja", rekli su izvori.

[attachment=1]


Izvor (https://topwar.ru/215976-indijskaja-pressa-rossija-priostanovila-postavki-zenitnoj-sistemy-s-400.html)

Koliko god ovogodišnja vojna parada povodom Dana Pobede nad fašizmom u II Svetskom ratu u Moskvi bila skromnije organizovana i zbog objektivnih vojno-tehničkih razloga, ali u dobroj meri i zbog bezbednosnih izazova, ipak je, kako se vidi, teško bilo zamisliti ovakvu Paradu u Moskvi bez prisustva najmoćnijeg raketnog sistema PVO teritorijalne odbrane na svetu - S-400 Trijumfa!

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20na%20paradi.mp4

Na video snimku prikazani kompleksi S-400 na putu do Parade pobede u Habarovsku

Dopisnica Zvezde Marija German se vozila protivvazduhoplovnim raketnim sistemom S-400 Trijumf na putu do Parade pobede u Habarovsku. Svojom snagom i veličinom branilac Dalekog istoka i Pacifičke flote pleni pažnju publike.

Rakete su u lanserima u marševskom položaju, ali ako je potrebno, mogu se pripremiti za dejstvo za nekoliko minuta.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Lepojka%20i%20S-400.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/202359151-i6wnv.html)

Otkrijte misterije raketnog sistema S400: 3D Intel koji prilično ilustrativno prikazuje mogućnosti sistema S400 Trijumf

Radi lakšeg praćenja video priloga, ovo su segmenti u prilogu videa:

- opis tegljača MZKT-7930-8x8 od 1:03
- ograničenja sistema od 4:32
- zona pokrivanja od 4:36
- osetljivost na elektronska protivdejstva od 4:50
- cenu koštanja sistema od 5:07
- politička ograničenja oko nabavke od 5:17
- integraciju u postojeće sisteme IADS od 5:31
- uvežbavanje i održavanje sistema od 5:42

https://www.youtube.com/watch?v=vDQPxhWLmT4

Šta je ono iznad radara 9N61 u obliku vješalice za odjeću?

To su primarni isijavači, radijatori, emiteri. Naizmenično isijavaju na kvazi-janusovsku antensku pasivnu faznu antensku rešetku prolaznog tipa, tako da se signal emituje čas sa jedne, čas sa druge strane rešetke.

Ruske rakete S-400 bi „raznele“ lovce F-16; Samo F-35 sposobni da „izbace“ trijumf: veteran američkog vazduhoplovstva

Da li borbeni avioni F-16 imaju šanse protiv ruskih raketa zemlja-vazduh velikog dometa poput S-400 „Trijumf“ ako budu isporučeni Ukrajini? Najnovija tvrdnja je da će gubici u duelu između S-400 i F-16 biti „neodrživi”.

Ali borbeni avion pete generacije, F-35, bolje je spreman da ublaži pretnju, zaključuje se u proceni.

Džon Venable, viši naučni saradnik za politiku odbrane u Heritidž fondaciji i pilot F-16, procenio je ovu debatu na osnovu svojih intervjua sa desetak operativnih pilota iz tima pod nazivom „Lasice“.

„Lasice“ su početkom 1990-ih imale zadatak da trianguliraju aktivne radare sistema zemlja-vazduh (SAM), da odrede njihovu lokaciju, a zatim da ih napadnu pomoću HARM sistema za ciljanje (HTS).

U svom komentaru, Venable je izneo argumente za F-35: „Lasice su veoma sposobne, ali moraju da imaju ’liniju vida‘ na metu, što znači da mogu biti oborene pretnjama koje pokušavaju da unište.

Veteran USAF-a sa 25 godina iskustva rekao je da su raketni sistemi PVO S-400 postavljeni 15 godina nakon borbenih aviona Block 50 F-16 i posebno da bi se suprotstavili prednostima Fighting Falcons. Tokom rata, piloti F-16 bi morali da lete dovoljno blizu da primoraju operatere S-400 da uključe svoje sisteme, otkrivajući se Lasicama.

„Više desetina operativnih pilota Lasica koje sam intervjuisao 2017. reklo je da bi gubici lovca od takvog duela bili neodrživi. Svaki od njih je odavao uverenje da je jedini lovac koji je sposoban da se suoči sa S-400 i izbegne te gubitke lovac pete generacije dizajniran posebno za tu borbu — F-35“, tvrdi Venable.

Vazdušna dominacija putem projektila velikog dometa

Rat je između Rusije i Ukrajine, ali obe strane postavljaju rusko oružje i raketne sisteme PVO. Njihova efikasnost protiv lovaca četvrte generacije odvratila je obe zemlje od sistematske upotrebe vazdušnih snaga.

„Ruski (i sovjetski, prim. Kubovac) raketni sistemi  PVO koje koriste Rusi i Ukrajinci su toliko efikasni protiv lovaca četvrte generacije da piloti retko napadaju neprijateljske položaje jer su šanse za uspeh (ili opstanak) tako niske. Pretnja je navela obe strane da izvode sporadične, iskačuće napade ili operacije sa većih daljina sa malim taktičkim, a još manje operativnim, efektom na bojnom polju“, rekao je Venable.

Dok Ukrajinci imaju S-300, Rusi raspoređuju mobilni S-400 (poznat kao SA-21 Growler među zemljama NATO-a), koji se smatra najnaprednijim raketnim sistemom PVO na svetu dizajniranim da gađa ciljeve na dometima do 400 kilometara u okruženju intenzivnog ometanja.”

Sistem S-400 može pratiti mnoge stelt mete sa visokom modularnošću i visokom pokretljivošću, osiguravajući da se sistem može rasporediti i gađati mete za nekoliko minuta. Smrtonosno je protiv ne-stelt boraca.

Ovo je primoralo ukrajinske pilote da lete svojim ratnim avionima četvrte generacije van efektivnog dometa S-400 ili da lete na malim visinama dok ne dođu da pronađu i pogode ciljeve koje mogu da pronađu pre nego što ponovo zarone na malu visinu.

Borba protiv S-400 bila je primarni fokus zemalja NATO-a. SAD su obezbedile protivradarske rakete velike brzine (HARM) za borbu protiv raketa dugog dometa. Da bi bio efikasan, HARM mora biti lansiran sa maksimalnog dometa projektila i na radare koji aktivno emituju.

„Bez sistema na letelici koji može da odredi lokaciju raketnog sistema PVO ili da otkrije njegove emisije, pogoditi S-400 (ili bilo koji drugi radar) sa raketom HARM vrednom 200.000 američkih dolara lansiranom sa MiG-29 ili SU-27 je nešto više od slepe sreće, “, dodaje Venable.

„F-35 je jedini sistem koji može da pronađe, zahvati i uništi S-400, i košta milione manje za nabavku i 10 odsto manje za održavanje od četvrte generacije F-15X, lovca koji ne bi bio efikasniji u Ukrajini od MiG-29 ili SU-27 koji trenutno tamo rade“, rekao je on.

Dok SAD oklevaju da daju F-16 Ukrajini, scenario da SAD daju svoje najnovije F-35 Ukrajini nije realan. „Malo je verovatno da će SAD obezbediti Ukrajini bilo kakve borbene avione — ni F-16 ni F-35 — jer nema vremena za pružanje adekvatne obuke ukrajinskim pilotima.

„Takođe, to će tada biti potpuni rat“, rekao je vicemaršal vazduhoplovstva Anil Golani, koji se povukao iz indijskih vazduhoplovnih snaga i upravljao jurišnim avionima Jaguar. Trenutno je dodatni generalni direktor Centra za studije vazdušnih snaga u Nju Delhiju.

Do sada su američke vazduhoplovne snage rasporedile stelt lovce F-35 na istočnu ivicu NATO-a. Avioni 388. i 419. Fighter Wings sa sedištem u Juti su poslati da apsorbuju podatke iz ruskih raketa zemlja-vazduh kako bi bolje razumeli opseg pretnji i izgradili svoju bazu podataka za buduće sukobe.

„Obe strane (NATO i Rusija) produžavaju rat. Rusija, na početku rata, nije u potpunosti potisnula vazdušnu moć Ukrajine. Ukrajina je takođe pokazala upotrebu nekih inovativnih načina da se suprotstavi Rusiji. Čak i sada, oni moraju da razviju taktiku da poraze S-400“, dodao je Golani.

Uprkos mišljenju stručnjaka koji govore suprotno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je energično tražio borbene avione. Ratom razorena zemlja već duže vreme traži lovce.

Tri oružja u arsenalu F-16 za koje ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo tvrdi da mogu da menjaju igru su – HARM, bomba malog prečnika (SDB) i raketa vazduh-zemlja (JASSM). SDB-ovi mogu krstariti desetinama milja nakon što su pušteni i pogoditi mobilne mete.

Ali, udaljenost na koju SDB-ovi mogu krstariti je određena „visinom i brzinom kojom se oslobađaju“. „Čak i na njihovom najvećem dometu, S-400 bi otkrio i zahvatio lovac četvrte generacije koji bi pokušao da ih upotrebi mnogo pre nego što bi mogao da oslobodi tu municiju“, dodaje Venable.

JASSM su podzvučne, krstareće rakete sa smanjenim odrazom koje najnoviji Block 50/52 F-16 mogu da nose. Nedavno je otkriveno da stariji blokovi mogu da nose JASSM, ali tek treba da dobiju softverske ili letne sertifikate.

„Ako nas rat u Ukrajini uči samo jednoj stvari o vazdušnoj moći, to je da platformama četvrte generacije nije mesto na modernom bojnom polju. Pružiti Ukrajini F-16 je za svaku pohvalu, ali to bi bila skupa greška.

„Bolja strategija bi bila da se Ukrajincima da više sistema protivvazduhoplovne odbrane kao što je Patriot da uskrate Rusiji nadmoć u vazduhu, a da ih se i dalje snabdeva artiljerijom, raketama i tenkovima potrebnim za borbu protiv tog neprijatelja“, rezimira Venable.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://eurasiantimes.com/unsustainable-losses-f-16s-costly-mistake-only-f-35s-capable/#google_vignette)

Zapad za sad nedozvoljava korištenje oružja iz vojne pomoći za gađanje ciljeva na međunarodno priznatoj teritoriji Rusije. Ili bar tako pričaju u javnosti. Ali nebitno.

Da li bi F-16 bili korišteni za gađanje S-400 na međunarodno priznatoj teritoriji Rusije? To bi bio korak dalje u sukobu zapada i Rusije.

Ruski raketni sistem PVO S-400 Trijumf isporučen je u 25. raketni arsenal kod Stoubca, oblast Minsk, Belorusija

Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je danas da je još jedan komplet raketnog sistema PVO dugog dometa S-400 Trijumf stigao u Belorusiju iz Rusije.

Prema dostupnim informacijama, danas popodne je u blizini Kolasave (Stoubci okrug, oblast Minsk) primećen vojni teretni voz koji je prevozio komponente protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400.

Potom je voz sa komponentama raketnog sistema stigao na teritoriju 25. arsenala raketnog i artiljerijskog naoružanja (vojna jedinica 25819), koja se nalazi u blizini sela Navakolasava (Stoubci okrug, Minska oblast).

Navodi se da će u bliskoj budućnosti kompleks biti stavljen na borbeno dežurstvo.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20u%20Belorusiju.mp4

Beloruska VoenTV je objavila dodatne snimke komponenti raketnog sistema PVO S-400 Trijumf koju je Belorusija nedavno dobila od Rusije. Prikazana su samohodna lansirna oruđa 5P85SM2-01, a koji su opremljeni "osnovnim" projektilima 48N6 (koji su počeli da se koriste kod sistema S-300PM Volhov-6M- izvozna oznaka PMU-1), i koji imaju maksimalni operativni domet od 150 km.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ovde možemo jasno videti dva kontejnera na lanseru označena sa "Изделие 48Н6", što ukazuje da sadrže "osnovne" projektile 48N6. Nije poznato da li je Belorusija takođe dobila 48N6P-01 (dometa do 200 km) i/ili 48N6DM (dometa do 250 km). Ako ne, verovatno će dobiti barem jedan od ovih tipova.

[attachment=4]

„Trijumf” vojne nauke

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-400 Trijumf dugog dometa je dizajniran da zaštiti najvažnije političke, administrativne, ekonomske i vojne objekte zemlje od neprijateljskog napada iz vazdušnog prostora.

S-400 „Trijumf“ je kreiran na bazi ruskog kompleksa S-300P, ali ima veće taktičko-tehničke mogućnosti u pogledu efikasnosti, oblasti pokrivanja i raznovrsnosti ciljeva za gađanje.

„Trijumf“ vam omogućava da napravite dubinu protivvazduhoplovne odbrane, proširuje branjeno područje, ima značajne izglede za modernizaciju.

Kompleks se može koristiti noću i danju u svim fizičko-geografskim, kao i vremensko-klimatskim uslovima uz jake elektronske protivmere.
Trijumf je jedini sistem sposoban da deluje selektivno korišćenjem nekoliko tipova projektila. S-400 može da dejstvuje na ciljeve koji lete iz bilo kog pravca bez okretanja lansera.

Sistem PVO S-400 je sposoban da uništava objekte koji lete brzinom do 4800 m/s na udaljenosti do 400 km i na visinama do 30 km. Zahvaljući savremenoj tehnologiji i uz korišćenje više vrsta projektila sa različitim načinima navođenja, jedan kompleks S-400 je u stanju da jednovremeno dejstvuje na do 12 ciljeva.

[attachment=1]

U Belorusiji je novi divizion raketnog sistema PVO S-400 Trijumf stupio na borbeno dežurstvo

Saopštava se da je raspoređivanja raketnog sistema PVO „Trijumf“ značajno povećalo efikasnost zaštite vazdušnih granica.

„Danas je, nesumnjivo, značajan dan ne samo za divizion, koja danas stupa na borbeno dežurstvo, već i za Vazduhoplovstvo i PVO“, rekao je Andrej Lukjanovič, komandant Vazduhoplovstva i PVO Belorusije.

On je dodao da je tokom izuzetno napete vojno-političke situacije danas važnije nego ikada biti potpuno naoružan.

Osoblje diviziona je već obučeno, ovladalo opremom i u praksi pokazalo svoje veštine na poligonu Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti.

[attachment=1]


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/20236301142-wVsIm.html)

Trijumfi u Belorusiji

Povodom ulaska u naoružanje vojske Belorusije raketnog sistema PVO S-400 Trijumf, Ministarstvo odbrane Belorusije emitovalo je kratak video materijal o prijemu sistema u oružane snage ove zemlje

Već smo pisali da su prve komponente ovog raketnog sistema PVO pristigle u Belorusiju u poslednjoj sedmici maja meseca ove godine. Predstavljanje komponenti ovog prvog diviziona prikazane su polovinom juna meseca, kada su prikazani samo "osnovni" projektili 48N6 dometa do 150 km.

Krajem juna meseca, javnost je obaveštena da je na borbeno dežurstvo stupio i drugi raketni divizion S-400 Trijumf, dodatno ojačavajući raketni "kišobran" nad Belorusijom.

U prilogu pogledajte ovaj kratak, ali veoma zanimljiv video materijal Ministarstva odbrane Republike Belorusije, u kome, pored S-400 Trijumf, na početku snimka vidimo i starije sisteme S-300PS u naoružanju jedinica PVO Beloruske vojske.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20u%20Belorusiji.mp4

Posade sistema PVO S-400 "Trijumf" održale vežbu odbijanja vazduhoplonovnog udara u na Sahalinu

Jedinice PVO Istočnog vojnog okruga (VVO) raspoređene na teritoriji ostrva Sahalin prošle su obuku za odbijanje vazduhoplovnog udara simuliranog neprijatelja.

Kako je saopštila pres-služba okruga, tokom obuke posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf dobile su vežbovni signal uzbunjivanja, nakon čega su rasporedili komplekse i kamuflirali ih.

Pored toga, u vežbe su bile uključene i savremene mobilne radarske stanice (RLS) „Padljot“, zasnovane na terenskom vozilu KAMAZ. Uz pomoć ovih radara, jedinice PVO su u stanju da otkriju vazduhoplovne ciljeve na malim i izuzetno malim visinama u teškom okruženju ometanja.

Tokom manevara, radarske posade Padljota su detektovale vazduhoplovne ciljeve, utvrdile njihovu namenu i pripadnost, nakon čega su podaci prosleđeni komandnom mestu. Zauzvrat, posade sistema PVO S-400 „Trijumf“ izvele su trenažna (elektronska) lansiranja raketa, usled čega su svi vazduhoplovni ciljevi simuliranog neprijatelja uspešno gađani na različitim dometima i visinama.

Sistem PVO dugog dometa S-400 „Trijumf“ razvijen je i proizveden u preduzećima AD Koncern VKO Almaz-Antej i dizajniran je da uništi sve vrste savremenih i perspektivnih sredstava vazdušno-kosmičkog napada. Protivvazduhoplovne rakete sistema „Trijumf“ su sposobne da uspešno gađaju avione, helikoptere i krstareće neprijateljske projektile na udaljenosti do 400 km, kao i balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 kilometara u sekundi na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara. Sistem PVO S-400 je u službi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije od 2007. godine.

Radar "Padljot" je razvijen i proizveden u preduzećima AD Koncerna VKO "Almaz-Antej" za potrebe Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Svrha kompleksa je otkrivanje aerodinamičkih i balističkih objekata na malim visinama. Kompleks je projektovan da odredi i prosledi oznake ciljeva radi njihovog uništavanja na malim visinama, sistemima PVO kao što su S-400, Pancir S1 i sl.

Osnovne komponente raketnog sistema PVO S-400 "Trijumf":

[attachment=1]

[attachment=2]

Mobilna 3D radarska stanica Podlet-K1 (Padljot):

[attachment=3]

[attachment=3]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2023/08/04/)

Sistem "S-400" biće isporučen na vrijeme

MOSKVA - Rusija će isporučiti protivavionski sistem "S-400" Indiji unutar usaglašen vremenskog okvira, rekao je danas direktor ruske Službe za vojno-tehničku saradnju Dmitri Šugajev.

Indija je među najvećim uvoznika naoružanja i, uglavnom koristi rusku tehnologiju, alki su indijski zvaničnici izrazili bojazan da bi zbog sukoba u Ukrajini moglo doći do odgađanja planirane isporuke oružja i opreme.

"Proizvodnja sistema `S-400` vrši se u skladu sa planom. Isporuka opreme sistema treba da bude okončana unutar usaglašenog vremenskog okvira", naglasio je Šugajev.

Indija je kupila sistem "S-400" 2018. godine za 5,4 milijarde dolara. Tri sistema su dostavljena, a dva još čekaju na isporuku.

Prema navodima ruske novinske agencije Interfaks, okončanje isporuke očekuje se do kraja naredne godine.

[attachment=1]


Izvor (https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/naoruzanje/Sistem-S-400-bice-isporucen-na-vrijeme/784577)

S-400 Trijumf u Belorusiji

Posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 Trijumf preuzele su zaštitu granica Belorusije u vazdušnom prostoru. Vojnici su prošli obuku u Ruskoj Federaciji i u potpunosti su savladali sistem. Jednu od „tačaka” na kojoj deluju jedinice posetila je i filmska ekipa VoenTV Belarus.

https://youtu.be/jMoCaG-_Kag

S-400 jedva čeka okršaj: Ruski sistemi PVO će uništiti lovce F-16

Ruski sistemi PVO uništiće zapadne lovce F-16, koji su najavljeni za isporuku Oružanim snagama Ukrajine, izjavio je penzionisani američki vojni oficir Danijel Dejvis.

- Možda najvažnije je to što je avion ranjiv na ruske protivvazdušne odbrambene instalacije kao što su S-300 ili S-400. Takođe će biti u nepovoljnijem položaju u vazdušnim borbama protiv ruskih lovaca Su-35 - naveo je on u članku za 19FortyFive.

Takođe je ukazao na složenost i visoku cenu održavanja zapadnih lovaca kako bi oni bili operativni.

- Postoje mnoge logističke i taktičke prepreke za njihovo raspoređivanje u ovoj zemlji, a ruske protivmere protiv F-16 bile bi previše efikasne - dodao je stručnjak.

Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da će Kijev dobiti 42 borbena aviona F-16 iz Holandije i 19 iz Danske.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1272493/400-jedva-ceka-okrsaj-ruski-pvo-sistemi-unistiti-lovce-16)

   Dobijeni F-16 koji tek treba da budu isporučeni su svojevremeno učestvovali u bombardovanju SRJ! Junačke mašine nema šta!

S-400 Trijumf - projektili iz "Avangarda"

Prvi put snimljene - tajne stvaranja rakete za svetski poznati protivvazduhoplovni kompleks S-400 "Trijumf". Prikazane su skoro sve faze proizvodnje ove jedinstvene rakete u fabrici „Avangard”, za koju mnogi i ne znaju da postoji, iako se nalazi u Moskvi, na samo devet kilometara od Kremlja.

Video je na ruskom jeziku uz titlovani prevod na engleski jezik.

https://www.youtube.com/watch?v=f5B0I7Km4xA

Snimak testiranja nove visokoprecizne rakete zemlja-zemlja velikog dometa za lanser PVO raketa 51P6 sistema S-400 na poligonu Kapustin Jar

Kao što se moglo pretpostaviti, iskustvo upotrebe zastarelih protivvazduhoplovnih raketa 5V55R iz lansera PVO raketa S-300 protiv kopnenih ciljeva, iako se smatralo uspešnim, zbog niske tačnosti i dometa, pokazalo se nezadovoljavajućim, pa se stoga razvija nova raketa za sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400, posebno „skrojena“ za uništenje kopnenih ciljeva.

Tako će potencijalno svaki protivvazduhoplovni raketni divizion S-400 biti sposoban da efikasno pogađa ne samo vazdušne, već i kopnene ciljeve, pri čemu će biti opremljen lanserima dvostruke namene.

Ipak, projekat je još uvek u početnoj razi razvoja. Po do sada poznatim informacijama, sve ukazuje na mogućnost da to ne bi bio sasvim novi proizvod već modernizacija već postojeće rakete koju koristi sistem PVO S-400; najpogodniji kandidat je raketa 48N6.

Radovi nastoje da poboljšaju tri parametra: preciznost, težinu bojeve glave i domet.

Što se tiče tačnosti, treba imati na umu da ova raketa koristi tip navođenja "Track via Missile" (praćenje kroz projektil), što je potvrđeno radarom za praćenje ciljeva 92N6 koji se nalazi na istom slajdu prezentacije.
"Praćenje kroz projektil" kao tehnologija zavisi od udaljenosti do „radio horizonta“. Kada je projektil usmeren na vazduhoplovni cilj, to ne predstavlja nikakav problem. Na visini od 10 km iznad površine, cilj ostaje unutar linije vida u dometu do 400 km. Istovremeno, cilj koji leti na samo 10 metara iznad zemlje, postaje vidljiv radaru samo na 17 km.

Međutim, ugradnja satelitske navigacione jedinice unutar nove rakete u razvoju je u domenu mogućnosti, samo da bi se rešio problem „poslednje milje“. U tom slučaju, pored poboljšane preciznosti, Rusi takođe postaju sposobni da „bace“ raketu dalje: pošto je protiv vazduhoplovnih ciljeva, 48N6DM ograničen na domet od 250 km, prema deklarisanim specifikacijama.

Ranije su Rusi izračunali koliko daleko može da dostigne raketa 5V28 za sistem PVO S-200 ako se modifikuje da pogodi ciljeve na zemlji. Rezultat je bio 600 km, a ista procena bi se mogla primeniti na modernizovani projektil 48N6DM u njegovoj novoj iteraciji zemlja-zemlja, jer obe rakete imaju sličan domet protiv vazduhoplovnih ciljeva.

S druge strane, treba uzeti u obzir da možda ne mora nužno 48N6DM prolaziti kroz ovu modernizaciju, već neki od starijih tipova projektila. Na primer, osnovni 48N6 ima maksimalni protivvazduhoplovni domet od 150 km, a još stariji projektil 5V55R ima maksimalni domet od 75 km.

Video sa testova gađanja uživo takođe ima okvir koji prikazuje koordinatnu ravan za unos podataka o putanji: maksimalni parametri za lansiranje su 40 km nadmorske visine i 150 km dometa. Iako se obično prvi testovi namerno izvode ispod najviše letvice. Štaviše, brojke su mogle biti ograničene dimenzijama poligona.

Dok ostaje otvoreno pitanje dometa nove rakete, što se tiče jačanja bojeve glave, procena je da bi mogli jednostavno da zamene protivavionsku fragmentacionu bojevu glavu visokoeksplozivnom iste težine od 180 kg. Održavanje težine nepromenjenom bi pomoglo da se izbegnu problemi povezani sa promenom težine lansiranja i centra mase.

Na kraju, treba napomenuti da u bilo kom obliku ovakav projekat stvara dodatnu pretnju Ukrajini, jer bi kao rezultat toga Rusija mogla da nabavi više balističkih projektila za svoja dejstva. Oni mogu biti presretnuti samo naprednim protivraketnim sistemima, kao što su Patriot PAC 3 ili SAMP/T koji su dostupni Ukrajini u veoma ograničenim količinama.

Koordinatna mreža sa graničnim parametrima 40.000 m nadmorske visine, 150 km udaljenosti:

[attachment=1]

Dmitrij Medvedev, okružen vojnim oficirima, nadgleda ispaljivanje novih projektila:

[attachment=2]

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 92N6:

[attachment=4]

Na ispitivanju je, pored komponenti sistema S-400, bio prisutan i raketno-topovski kompleks Pancir S1:

[attachment=3]

Izvor: avione o kojima je Šojgu govorio oborio je S-400 u kombinaciji sa avionom A-50 AWACS

Ruski ministar odbrane je ranije izjavio da su ruske oružane snage počele koristiti protivvazduhoplovne raketne sisteme koji su za pet dana oborili 24 ukrajinska aviona.

MOSKVA, 25. oktobra. /TASS/. Rusija je koristila protivvazduhoplovni raketni sistem S-400 Trijumf u kombinaciji sa avionom za rano upozorenje A-50 (AWACS) tokom specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini. Izvor blizak ruskom vojnom resoru javio je to TASS-u.

„Tokom SVO, Rusija je koristila PVO sistem S-400 Trijumf u tandemu sa avionom za radarsku detekciju velikog dometa A-50, što je obezbedilo uspeh upotrebe sistema protiv neprijateljske avijacije“, rekao je sagovornik agencije. TASS nema zvaničnu potvrdu ove informacije.

Prema rečima sagovornika agencije, raketni sistem PVO S-400 je gađao sa maksimalnim dometom na ciljeve koji su se u trenutku uništenja nalazili na visini od približno hiljadu metara, pri čemu su korišćene nove bojeve glave protivvazduhoplovnih vođenih raketa.

Obzirom da je cilj gađan na "maksimalnim daljinama" i na visinama od približno 1000 metara, to bi značilo da su se ciljevi gađali van zone vidljivosti i ispod horizonta. U tom smislu je gotovo sigurno korištena raketa sa najvećim dometom 40N6, koja o ciljevima može primiti početne memorijske podatke sa povremenim korekcijama tokom leta, da bi u završnici ostvarila zahvat na cilj svojom aktivnom radarskom glavom za samonavođenje.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

O sistemu PVO

S-400 „Trijumf“ (prema NATO kodifikaciji – SA-21 Growler) je ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog i srednjeg dometa. Dizajniran za uništavanje oružja za napad iz vazdušnog prostora i izviđanje (uključujući avione napravljene primenom stelt tehnologije) i svih drugih vazduhoplovnih ciljeva u uslovima intenzivne vatre i elektronskih protivmera. Usvojen od strane Oružanih snaga Rusije 2007.

Sistem je sposoban da pogađa avione i krstareće rakete na dometu od 3 km do 400 km, kao i balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km/s na daljinama do 60 km i na visinama do 30 km. .

Domet otkrivanja ciljeva je do 600 km, brzina gađanih ciljeva je do 17,3 hiljade km/h, broj istovremeno gađanih ciljeva je do 36 (do 6 sa jednim raketnim kompleksom PVO), broj istovremeno vođenih projektila na ciljeve je 72 (do 12 sa jednim raketnim kompleksom)


Izvor (https://tass.ru/armiya-i-opk/19109705)

Русија распоредила С-400 у Ростовској области! По први пут уочено 10 лансера на аеродрому

Сателитски снимци Ростова на Дону указју да је на једном од локалних аеродрома по први пут уочено присуство скоро 10 лансера ракетног система ПВО дугог домета С-400.

Претпоставка, односно нагађање посматрача јесте да Русија због добијања америчких ракета ATACMS домета 165 км појачава на југу земље противракетну одбрану у којој важан елемент управо има ракетни систем С-400.

Присуство овог ракетног система у Ростовској области указује да би Русија могла да покрије простор све до Бердјанска и тиме створи кишобран и спречи ракетне нападе на источне делове Украјине који су под руском контролом.

Постоје нагађања да је Русија почела својим ракетним системима да мења ватрене положаје и тиме смањује шансу да ови ракетни дивизиони буду погођени.

С-400 Тријумф

Противваздушни одбрамбени систем С-400 је модернизована верзија старог совјетског система С-300. Међутим, С-300 је и даље у употреби, како у Русији, тако и у Бугарској и другим бившим социјалистичким земљама. Али не само у овим земљама – има га и Грчка.

Бројне међународне публикације, укључујући и САД, тврде да је ракетни систем С-400 један од најопаснијих на свету. Амерички часопис The Economist је 2017. године идентификовао С-400 Тријумф као „један од најбољих система противваздушне одбране икада направљених“, а Стокхолмски међународни институт за истраживање мира рекао је да је „С-400 међу најсавременијим системима које свет тренутно има .”

Још једна предност радарске технологије С-400 је могуц́ност лоцирања и обарања крстарец́их ракета.

Фузијом два концерна Aлмаз и Aнтеј после распада СССР-а створен је први заједнички производ, ако не рачунамо модификације фамилије С-300. Нови систем је добио ознаку С-400.

Осим за деловање по аеробалистичким циљевима систем је намењен и за обарање балистичких ракета чија брзина не прелази више од 5.000 м/с. У погледу деjства против балистичких ракета С-400 је у нивоу израелског Аrrow 2 и америчког ТHААD. Систем је опремљен новим ракетама 9М96Е и 9М96Е2. Ракета 9М96Е намењена је за уништавање циљева на даљина до 40 км, а по висини до 20 км. Маса бојеве главе је 24 кг. Ракета 9М96Е2 намењена је за уништавање циљева на даљина до 120 км, а по висини до 30 км, и она се користи против балистичких ракета средњег домета.

Радар 96Л6Е2 детектује апсолутно све типове авиона, ловаца, бомбардера и летелица са стелт технологијом које су свету познате. Ради на било ком терену – неравном , шумама и планинама. Радар може да лоцира и ухвати у режиму праћења 100 циљева истовремено.

[attachment=1]


Izvor (https://tvfront.rs/rusija-rasporedila-s-400-u-rostovskoj-oblasti-po-prvi-put-uoceno-10-lansera-na-aerodromu/)

Ruska Federacija želi da napravi 1.000 raketa 40N6 za RS PVO S-400 za 3 godine, koje mogu da pogode na daljinama od približno 400 km

A upravo je na ovu raketu Zalužni mislio kada je rekao da Rusi sa S-400 mogu da „pokriju“ rastojanje do Dnjepra

Ruska Federacija planira da do 2027. godine nabavi više od 1.000 protivvazduhoplovnih raketa 40N6 dugog dometa za protivvazduhoplovne raketne sisteme S-400, koji su zauzvrat već u upotrebi sa postojećim, ili će biti isporučeni sa novim raketnim divizionima PVO u sastavu VKS RF.

U julu ove godine se saznalo o završetku „zajedničkih državnih testova“ gore pomenute protivvazduhoplovne rakete 40N6. A do 2027. godine Rusi planiraju da imaju čak 56 diviziona sistema PVO S-400. To tvrde ruski mediji bliski vojnom vrhu.

Iz Defence Expresa ističu da se radi o posebno opasnom oružju, koje je prvenstveno usmereno na sužavanje manevarske sposobnosti ukrajinskih taktičkih aviona.

A čini se da je upravo tu „komunikaciju”, odnosno rakete 40N6 na S-400, imao na umu glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Zalužnji u svojoj publikaciji za list The Economist, kada je je posebno naglasio da ruska PVO oprema može „blokirati“ vazdušni prostor do Dnjepra, što zauzvrat sužava potencijalne mogućnosti za buduću upotrebu F-16.

Karakteristike ovih raketa objašnjavaju koliko 40N6 iz sastava RS PVO S-400 može biti opasan za ukrajinske vazduhoplovce.

Istraživači tvrde da 40N6 može da pogodi aerodinamičke ciljeve na daljinama do 380 kilometara, balističke ciljeve na daljinama od 15 kilometara, minimalni domet gađanja je 5 kilometara. Maksimalna visina dejstva iznosi do 30 km. Masa lansiranja ove rakete je 1,8 tona, dužina trupa je 7,8 metara, konstrukcija je dvostepena, deklarisana brzina leta je do 4300 km/h.

Rusi izjavljuju da za navođenje, 40N6 ima kombinovani sistem navođenja, sa aktivnim i poluaktivnim navođenjem, ali bez detalja. Dakle, ovde možemo samo pretpostaviti da glava za navođenje rakete može da radi u poluaktivnom režimu u srednjem delu leta, primajući reflektovani signal, a već u završnom delu - uključuje aktivno samonavođenje.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://defence-ua.com/army_and_war/rf_hoche_zrobiti_za_3_roki_1000_raket_40n6_do_s_400_jaki_mozhut_biti_majzhe_na_400_km-13368.html)

Dilema Ukrajinaca: Postoji li odgovor na problem sa S-400 sa raketama 40N6 dometa 380 km?

Kombinacija sa sistemom S-400, raketama 40N6 i avionom A-50 je prilično teška, ali čak i za nju postoji nekoliko „recepata“ u arsenalu

Ruska Federacija je dala posebnu i veoma moćnu ponudu za svoju novu raketu 40N6 za protivvazduhoplovni raketni sistem S-400. Rusija izjavljuje da je domet uništenja cilja za ovu raketu 380 km, a da je u planovima proizvodnje – 1000 raketa za tri godine.

Istovremeno, projektil 40N6 je pušten u upotrebu 2018. godine, a njegova isporuka trupama počela je 2020. godine. To znači da Rusija već ima određeni broj ovih projektila. Štaviše, Rusija već izjavljuja da ih koristi na maksimalnom dometu koristeći avion za komandovanje i upravljanje iz vazduha A-50 za otkrivanje cilja.

Upotreba ove letelice je važan uslov, jer da bi se lansirala protivvazduhoplovna raketa potrebno je videti cilj, a ako je na visini od 1 km, onda će zemaljski radar to moći da uradi na udaljenosti od 140 km, jer će u suprotnom cilj biti iza radio horizonta.

Odnosno, pitanje kako uništiti S-400, koji radi u tandemu sa A-50, je veoma teško. Na primer, protivradarska raketa AGM-88 HARM ima domet do 150 km kada se lansira iz režima velike visine, za srednju visinu ovaj parametar se smanjuje na približno 50-80 km, sa malom nadmorskom visinom lansiranja - još manje.

[attachment=2]

Ispod je ilustracija koja simulira situaciju kada se avion upotrebi za lansiranje AGM-88 HARM na S-400 koji radi u tandemu sa A-50 u oblasti Džankoja, na Krimu.

[attachment=1]

Dakle, iako avion možda neće preći trenutnu liniju fronta i lansirati AGM-88 HARM iz oblasti Nova Kahovka, moraće da pređe 230 km u području zone uništenja. Čak i ako se uzme u obzir vazduhoplovna operacija velikih razmera uz korišćenje specijalizovanih EW aviona, ovo je više nego rizična situacija.

Zbog toga je koncept S-400, kao sistema izuzetno dugog dometa, za Rusku Federaciju uvršten u kategoriju prioriteta i uvršten u spisak takozvanih sredstava „uskraćivanja pristupa“.

Ako se zadržimo samo na oblasti avijacije, za „seciranje“ ove zone u SAD i zemljama NATO-a, opklada je na savremene avione sa smanjenim radarskim odrazom, posebno na F-35, čiji je domet detekcije znatno kraći. Paralelno se radi na stvaranju protivradarske rakete velikog dometa AGM-88G AARGM-ER, suštinske modernizacije HARM-a, dometa 300 km.

Ali ako se iz vazdušnog prostora vratimo na zemlju, onda je moguće napomenuti da nije potrebno koristiti avione za uništavanje sistema PVO. Čak i balistička raketa MGM-140A ​​M39, koja ima domet od 165 km, može da reši ovaj problem. I da, sve se opet svodi na ATACMS, koji je već u naoružanju Ukrajinske vojske.

Prebacivanje S-400 od strane Rusije na rastojanje veće od 165 km, iziskuje upotrebu verzije rakete dometa 300 km, ali sa manjom bojevom glavom, što će zahtevati nešto veći utrošak projektila na tipičan cilj. Inače, pomenuti AGM-88G AARGM-ER bi trebalo da dobije i verziju za lansiranje sa zemlje.

Zato se u SAD pitanje ruske pretnje sa S-400 uglavnom ultimativno rešava stvaranjem sistema PrSM (Precizni udarni projektil, prim. Kubovac), koji je trebalo da ima domet od 500 km, a sada je već oko 650 km. Zato je i na snimku sa konceptom ove rakete Lokid Martin pokazao radar S-400 kao metu.

Već posle toga moguće je dodati i sposobnosti krstarećih raketa, koje sa proklamovanim dometom od 500 km takođe mogu, ali objektivno sa manjom efikasnošću od balističkih raketa, da obavljaju slične zadatke.

To jest, uprkos činjenici da je kombinacija raketnog sistema PVO S-400, raketa 40N6 i aviona A-50 prilično teška, to nije "ultimativna" prednost za Rusku Federaciju, a raspoloživi arsenal već ima odgovarajuće „recepte za konzerviranje“ .

Ali u slučaju Oružanih snaga Ukrajine, zadatak borbe protiv ovog tandema zahteva nekoliko koraka odjednom. Naravno – dobijanje samih sredstava, kao što je barem ATACMS u verziji od 300 km u značajnim količinama, zatim – dobijanje ažurnih potpunih informacija od radio-tehničke obaveštajne službe saveznika, i što je najvažnije – sposobnosti za udar sa Zapadnim oružjem na teritoriju Ruske Federacije. Jer trivijalnim prebacivanjem S-400 na drugu stranu Kerčkog moreuza, Ruska Federacija ga automatski sklanja od napada zbog sadašnjih apsolutno nehumanih pravila koje postavljaju partneri Ukrajine. I još uvek nema odgovora na pitanje šta da se radi sa uslovnim S-400 negde kod Kurska.


Izvor (https://defence-ua.com/minds_and_ideas/chi_je_vidpovid_na_problemu_z_s_400_z_raketami_40n6_z_dalnistju_480_km-13372.html)

Indija će razvijati svoj S-400: program je procenjen na 2,5 milijardi dolara, sa rokom od samo 5 godina

Kratko vreme razvoja indijskog novog sistema protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa može ukazivati na obrnuti inženjering ruskog S-400 od strane Indije

Indija je najavila pokretanje nacionalnog programa za stvaranje protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa dugog dometa, koji je nazvan Projekat Kuša. Posao je poveren Indijskoj odbrambenoj organizaciji za istraživanje i razvoj DRDO, a među traženim zahtevima: domet uništavanja ciljeva do 350 km, sposobnost borbe protiv slabo vidljivih aviona, kao i balističkih projektila.

Odnosno, govorimo o stvaranju ako ne efikasnijeg, ali činjeničnog analoga S-400, sa kojim se novi sistem direktno upoređuje. A kako piše Janes, stvaranje sopstvenog sistema protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa u Indiji ima prilično kratak vremenski okvir, jer bi prvi primerci već trebalo da budu pušteni u rad 2028-2029. A ukupni troškovi projekta procenjeni su na 2,5 milijarde dolara.

Od dostupnih detalja, planira se da se ovaj sistem PVO naoruža sa tri tipa raketa dometa 150, 250 i 350 km, odnosno da se, u stvari, koristi sličan pristup kao kod raketa za S-400. Konkretno, raketa 9M96E2 ima deklarisani domet od 120-135 km, 48N6DM 250 km, a 40N6 - 380 km.

Istovremeno, ova izjava može biti prikrivanje želje Indije da nastavi da dobija S-400 kupljene 2018. u pet pukovskih kompleta (smanjeni sastav od dva diviziona) za 5,43 milijarde dolara. Stoga ne treba odbaciti scenario po kome će, pod plaštom proizvodnje sopstvenog sistema PVO, doći do nastavka snabdevanja Indije ruskim S-400. Ali ipak, takav scenario izgleda prilično nerealno, na šta ukazuje nekoliko faktora odjednom.

Pre svega, rokovi isporuke su tek od 2028. godine, što je, naravno, prilično kratak period, ali definitivno nije u korelaciji sa scenarijem "maskiranja" ruskog oružja u indijsko. Drugo, Kremlj obično sa velikom pompom najavljuje sve ugovore o izvozu oružja. Treće, nije poznata želja Ruske Federacije da lokalizuje proizvodnju jedan od glavnih elemenata izvoza oružja do 2021. godine.

I na kraju, relativno nedavno, Indija je realizovala zajednički projekat sa Izraelom o lokalizaciji proizvodnje sistema PVO MRSAM (Raketni sistem srednjeg dometa, prim. Kubovac), tačnije, pretvaranju „morskog“ Baraka 8 u kopnenu verziju. Odnosno, već postoji uspešna i uspostavljena saradnja sa drugom zemljom, što može pomoći u stvaranju analoga S-400.

Ali malo je verovatno da će Indiji biti potrebna značajna pomoć u stvaranju sopstvenog analoga S-400, jer bi oni mogli da omoguće, ako to već nisu učinili, obrnuti inženjering sistema PVO kupljenih od Ruske Federacije. Indija bi mogla da demontira ruski kompleks, i da uradi isto što i Kina sredinom 90-ih, koja je, nakon kupovine S-300, stvorila svog "brata blizanca" HQ-9.

I sasvim je moguće to učiniti za pet godina predviđenih za ovaj zadatak. I kao rezultat toga, Indija neće dobiti samo svoj raketni sistem PVO, već i mogućnost da ga izvozi.

Raketni sistem PVO S-400:

[attachment=1]

[attachment=2]

Kineski "brat blizanac" sa S-300P - HQ-9:

[attachment=3]


Izvor (https://defence-ua.com/weapon_and_tech/indija_vidverto_kinula_rf_ta_rozrobit_svij_s_400_programu_otsinili_u_25_mlrd_dolariv_ta_lishe_5_rokiv-13398.html)

Vojni ekspert objasnio je jedinstvenost rakete 40N6 kompleksa S-400

Ekspert Litovkin: Raketa 40N6 kompleksa S-400 je sposobna da „pogodi glavu mete“

Vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Litovkin objasnio je 9. novembra za Izvestija šta je jedinstveno u vezi sa protivvazduhoplovnom navođenom raketom dugog dometa 40N6 za protivvazduhoplovni raketni sistem S-400. Prema vojnim ekspertima, projektil ima sposobnost da „pogodi metu u glavu“.

Dan ranije američki Military Watch Magazine pisao je da ruske protivvazduhoplovne rakete nemaju analoga u svetu, posebno hvaleći mogućnosti rakete 40N6 za komplekse S-400.

„NATO nema ozbiljan sistem PVO, čak ni njihov čuveni Patriot, koji hvale na svakom koraku, nije pogodan za upoređivanje ni sa našim kompleksima S-300, a kamoli sa S-400.Patriot, prvo, ima slepu zonu od zemlje do 100 m, ne vidi ispod, a drugo, lansira rakete pod uglom prema horizontu. Dakle, da bi zaštitio neki objekat, on treba da postavi nepoznat broj lansera oko objekta, a naše rakete se lansiraju pravo gore i okreću se ka cilju u vazduhu, bez obzira gde leti avion, projektil i sl. “, objasnio je Litovkin.

Pored toga, prema njegovim rečima, raketa 40N6 ima sposobnost da „pogodi metu u glavu“. Tokom završnog dela leta, raketa "ispaljuje" metalne fragmente i uništava bojevu glavu neprijateljskog oružja, dodao je Litovkin.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1602694/2023-11-09/voennyi-ekspert-obiasnil-unikalnost-rakety-40n6-kompleksa-s-400)

Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 Trijumf na borbenom dežurstvu

Strateška komandno-štabna vežba „Vostok” (SCPE): Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 Trijumf stupili na borbeno dežurstvo u Habarovsku i Primorskoj teritoriji

U cilju provere spremnosti jedinica da odbiju vazdušni napad, posade S-400 su obučavane za odbijanje vazdušnih udara simuliranog neprijatelja.

Tokom praktičnog dela vežbe, primajući signal o vazdušnom prekršaju u zoni odgovornosti vazdušnim objektima simuliranog neprijatelja, posade S-400 uvežbavale su akcije traženja, otkrivanja, klasifikacije i uslovnog uništavanja neprijateljskih sredstava vazdušnog napada.

Svi vazdušni ciljevi koji su ulazili u to područje "pogođeni" su elektronskim lansiranjem raketa S-400.

https://www.youtube.com/watch?v=67BuQaA3MdU

Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 oborili su „neprijateljske mete“ u Indiji

Ratno vazduhoplovstvo Indije, u saradnji sa kopnenim snagama, nedavno je izvelo godišnju vežbu Poorvi Akash u severoistočnom regionu Indije, u kojoj su raspoređeni ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400.

Prema izvorima, manevri su se odvijali od 30. oktobra do 4. novembra duž granice sa Kinom. Ovo je prvi put da su sistemi S-400 uključeni u redovne vežbe u Indiji, nakon ugovora zemlje sa Rusijom 2021.

Tokom vežbe, IAF je rasporedio svoje glavne borbene platforme, uključujući sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-400, borbene avione Rafale i Tejas i lake jurišne helikoptere Prachand u severoistočnom regionu.

Težište vežbe bila je procena borbene gotovosti Vazduhoplovstva, posebno Istočne komande, kako u ofanzivnim tako i u odbrambenim operacijama, kao i u odgovorima na različite pretnje. Prachand je takođe izvodio amfibijske operacije na prednjim lokacijama u planinskim oblastima.

Načelnik vazduhoplovstva, glavni maršal vazduhoplovstva Vivek Ram Čaudhari, bio je prisutan u zoni odgovornosti Istočne komande tokom vežbe, dok je indijski načelnik štaba odbrane general Anil Čauhan izveo štabnu vežbu pre lansiranja Purvi Akaša.

Vredi napomenuti da je Predstavnički dom američkog Kongresa nedavno odobrio amandman kojim se Indija oslobađa od sankcija zbog nabavke PVO sistema S-400 od Rusije.

Isporuka S-400 u novoj konfiguraciji

Rusija će sigurno završiti isporuku svih pet pukova S-400 Indiji, a dve zemlje su razgovarale o obostrano korisnom sporazumu.

Rusija je zaradila značajan prihod od prodaje sirove nafte Indiji i sada nastoji da iskoristi svoje prikupljene rupije. Međutim, problem sa valutom plaćanja doveo je do kašnjenja isporuke preostala dva raketna sistema zemlja-vazduh S-400.

Da bi diverzifikovala svoje rezerve rupija, Rusija je naredila da indijsko brodogradilište izgradi 24 teretna broda. Saradnja između Goa Shipyard Limited [GSL] i Ruskog izvoznog centra otkrivena je tokom posete ruskih delegata Indiji, usredsređene na razgovore o vremenskom okviru za isporuku poslednje dve instalacije S-400.

Očekuje se da će GSL do 2027. godine završiti izgradnju 24 pomorska broda za transport tereta preko Kaspijskog mora. Ovo je saopštio Dmitrij Dubovik, direktor Kaspijskog međunarodnog integracionog kluba „Sever-Jug”, na međunarodnom simpozijumu u Astrahanu 25. oktobra.

Planirani raspored 5 pukova S-400 prema granici sa Pakistanom i Kinom:

[attachment=1]


Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2023/11/08/s-400-anti-aircraft-systems-shot-down-enemy-targets-in-india/)

Mogućnost S-400 da otkrije F-22 Raptor

Sažetak:

Otkrivanje naprednih nevidljivih aviona poput F-22 Raptora pomoću sistema zemlja-vazduh ostaje oblast značajnog interesa i sporova u vojnoj tehnologiji. Ovaj članak ispituje tvrdnje i tehničke aspekte o sposobnosti ruskog sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 Trijumf da otkrije i potencijalno se suoči sa podmuklo nevidljivim F-22 Raptorom. Kroz kombinaciju tehničke analize, mišljenja stručnjaka i prijavljenih podataka sa terena, cilj nam je da rasvetlimo složenu elektronsku igru mačke i miša između najmodernijih napadnih i odbrambenih sistema.

Pojmovi za razumevanje:

Pre nego što se upustimo u analizu, važno je definisati glavne subjekte ove diskusije.

F-22 Raptor, dizajniran i proizveden od strane Lockheed Martina, je lovac pete generacije američkog ratnog vazduhoplovstva koji je poznat po svojoj naprednoj tehnologiji nevidljivosti. Avion je opremljen različitim karakteristikama dizajniranim da minimiziraju njegovu radarsku površinu (RCS), što ga čini veoma teško uočljivim za radarske sisteme na značajnim udaljenostima.

S-400 Trijumf, proizveden od strane kompanije Almaz-Antej, jedan je od najnaprednijih sistema protivvazduhoplovne odbrane trenutno u upotrebi. Ovaj sistem je dizajniran da otkriva i uništi avione, bespilotne letelice, balističke i krstareće rakete u opsegu do 400 kilometara i na visinama do 30 kilometara. Sistem se sastoji od više radara sa različitim frekventnim opsezima i funkcionalnostima, s ciljem da se suprotstavi sposobnostima nevidljivosti modernih aviona.

Da li S-400 može da otkrije F-22?

Iako ne postoji javno dostupan dokaz, postoji nekoliko faktora koji utiču na sposobnost S-400 da otkrije F-22 Raptor.

Avioni sa mogućnostima nevidljivosti poput F-22 su dizajnirani da budu manje uočljivi, pre svega za radare koji rade u određenim frekventnim opsezima, obično onima koje koriste sistemi za navođenje raketama. Međutim, radari niske frekvencije, kao što su oni koji se koriste za rano upozorenje i nadzor, mogu moći da otkriju nevidljive avione na određenim udaljenostima, jer je nevidljivost aviona manje efikasna na ovim talasnim dužinama.

Radar S-400 sistema uključuje različite vrste radara, uključujući i one niske frekvencije koji mogu imati bolje šanse da otkriju nevidljivi avion poput F-22. Međutim, otkrivanje se razlikuje od sposobnosti praćenja i gađanja. S-400 sistem takođe bi morao da ima uvezan radar da bi uspešno ciljao, što je znatno izazovnije zbog karakteristika nevidljivosti F-22.

Takođe, stvarna operativna efikasnost S-400 sistema protiv nevidljivog cilja poput F-22 Raptora nije testirana u borbi i uglavnom je klasifikovana, što dovodi do mnogo nagađanja i procena stručnjaka.

Mišljenja i analize stručnjaka:

Analitičari i vojni strategisti često raspravljaju o mogućnostima S-400 sistema. Dok ruske tvrdnje sugerišu sposobnost praćenja i gađanja nevidljivih aviona, zapadni stručnjaci za odbranu su uglavnom skeptični. Postoje istraživanja koja ukazuju da u određenim uslovima, posebno uz podršku drugih senzora i kada F-22 ne radi u potpuno nevidljivom režimu (kao što je tokom ispaljivanja oružja), otkrivanje može biti izvodljivije.

Često postavljana pitanja

Šta je tehnologija nevidljivosti?

Tehnologija nevidljivosti se odnosi na skup tehnika koje se koriste da bi se letelice, brodovi, podmornice, rakete, sateliti i kopnena vozila manje videli (idealno, nevidljivi) za radare, infracrvene uređaje, sonare i druge metode otkrivanja.

Da li je moguće da S-400 otkrije nevidljive avione?

Iako je moguće da niskofrekventni radari S-400 sistema otkriju nevidljive avione poput F-22 u određenim uslovima, praćenje i ciljanje aviona je mnogo teže.

Da li je S-400 ikada učestvovao u borbi protiv F-22?

Ne postoje javni podaci ili pouzdani izveštaji koji ukazuju na to da je sistem S-400 učestvovao u sukobu sa F-22 Raptorom u stvarnoj borbi.

Da li bilo koji radar može otkriti nevidljivi avion?

Iako su nevidljivi avioni dizajnirani da izbegnu otkrivanje od većine standardnih radara, nisu potpuno nevidljivi. U određenim okolnostima, poput korišćenja radara niske frekvencije ili kada avion vrši ne-nevidljive radnje, otkrivanje postaje izvodljivije.

Napomena da ova analiza sadrži informacije dostupne do datuma preseka sa znanjem i procene se mogu promeniti u skladu sa novim dešavanjima ili dodatnim podacima. Zvanični izvori i istraživanja vezana za odbranu mogu se pronaći na domenima poput lockheedmartin.com i almaz-antey.ru, koji pružaju uvid u tehnologije koje koriste F-22 i S-400 sistem.

Takođe, treba imati na umu da stvarna efikasnost ovih sistema može biti uticajna od raznih faktora, uključujući taktike, terena, operativnih uslova i elektronskog ratovanja, između ostalih.

[attachment=1]


Izvor (https://ts2.space/sr/mogucnost-s-400-da-otkrije-f-22-raptor/#gsc.tab=0)

Ако се на варам, САД су барем у једном случају користили "Раптор" у Сирији. Како се тамо налазе и руски ПВО системи, вероватно су сазнали могу ли га видети, а ако могу на којој удаљености. Опет, ако га нису видели (а треба ли су), требало би да то знају и да на основу тога покушају да модификују ПВО системе.

А што би Руси о томе причали, било да су га видели, било да га нису видели. Што је више нагађања, то је више магле а мање тачних података. Мож` добро, а мож` и лошо!

Iznenadni pregled dežurnih snaga PVO Beloruske vojske

U formacijama i vojnim jedinicama RV i PVO počela je iznenadna provera dežurnih snaga PVO po planu komandanta RV i PVO Beloruske vojske.

Jedinice protivvazduhoplovnih raketnih i radio-tehničkih trupa prešle su na određena područja i počele da izvršavaju borbene zadatke.
Uključeni su protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300PS, S-400 Trijumf, kao i radarski sistemi osmatranja na malim visinama Rosa-RB.

Tokom inspekcije, osoblje će morati da izvršava zadatke otkrivanja i uslovnog uništavanja simuliranih kontrolnih ciljeva.

https://www.youtube.com/watch?v=Fz74jcbHFKE

Rusija agresivno nudi svoj najsavremeniji S-400 na Bliskom istoku

U odlučujućem potezu, Rosoboroneksport je aktivno promovisao svoj napredni sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400 na Bliskom istoku. Generalni direktor kompanije Aleksandar Mihejev nedavno je pohvalio protivvazduhoplovni odbrambeni sistem S-400 Trijumf, navodeći da je superiorniji od svojih zapadnih konkurenata.

Prema Mihejevu, S-400 Trijumf je trenutno najefikasniji sistem protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa na tržištu. Kontinuirani napori Rosoboroneksporta imaju za cilj da prodaju ovaj protivvazduhoplovni raketni sistem svojim bliskoistočnim partnerima. „Ove zemlje izražavaju sve veći interes za zaštitu svojih teritorija i važne infrastrukture od potencijalnih vazdušnih pretnji“, dodao je on.

Dok su promovisali svoje sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-400 na Bliskom istoku, ruski zvaničnici su primetili porast broja zemalja koje žele da unaprede svoj suverenitet i bezbednost usred stalno nestabilnog bezbednosnog pejzaža.

“Najbolji na svetu”

U poređenju između zapadnih sistema protivvazduhoplovne odbrane i S-400 Trijumfa, Mihejev je primetio izuzetnu sposobnost poslednjeg da neutrališe balističke i aerodinamičke rakete u stvarnim uslovima borbe.

Mihejev je istakao upečatljive karakteristike S-400 Trijumf, opisujući ga kao sistem protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa bez premca u svetu. Poseduje izvanrednu sposobnost da se nosi sa taktičkim balističkim ciljevima kao što su krstareće rakete i bojeve glave balističkih projektila, na daljinama do 60 kilometara. Da se ​​tome doda, da može da se nosi sa aerodinamičkim ciljevima koji se nalaze na daljinama do 400 kilometara.

Jedinstvenost sistema leži u nizu vođenih protivvazduhoplovnih projektila, kao što je 48N6E3, koje mogu efikasno da angažuju aerodinamičke i balističke pretnje na različitim visinama. Njegov radar je opremljen sistemom za identifikaciju ciljeva u vazduhu sa zapanjujućih daljina od 600 kilometara. Kao što je Mihejev istakao, „u brojnim vojnim operacijama je dokazano dokazano da savremeni zapadni sistemi protivvazduhoplovne odbrane ne uspevaju da pogode balističke ciljeve u većem broju slučajeva“.

Kontinuirana nadogradnja

Uprkos prijavljenim pogocima u nekoliko baterija sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 u Ukrajini, ruski državni izvoznik oružja nastavlja da kapitalizuje svoj uspeh u borbi.

Međutim, skepticizam oko ruske proizvodnje i lanaca snabdevanja mogao bi se pokazati štetnim za rusku ponudu sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 za njegovu najverovatniju bazu kupaca. Iz ranijih izveštaja znamo da su ruske vlasti, posebno Rosoboroneksport, odbacile navode o njihovoj nesposobnosti da isporuče poslednje serije S-400 namenjenih za jačanje indijske protivvazduhoplovne odbrane.

Generalni direktor Rosoboroneksporta, Aleksandar Mihejev, žestoko je diskreditovao glasine o bilo kakvom prekidu isporuke sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 Indiji. On je uveravao da se izvršenje ugovora odvija po rasporedu koji su zajednički dogovorili oba entiteta.

Suprotno ranijim spekulacijama zapadnih medija, koji su ukazivali na nesposobnost Moskve da ispuni svoje obaveze za isporuku Indije zbog tekućeg sukoba u Ukrajini i sve većih međunarodnih sankcija, Mihejev je pristao na narative ukrajinskih medija o navodnim prekidima u snabdevanju poslednje dve jedinice S-400 i nekoliko rezervnih delova za ruske avione za Indiju.

„Druga“ uloga S-400

U oktobru prošle godine, TASS, novinska agencija pod kontrolom Vlade Ruske Federacije, otkrila je jedinstveni plan raspoređivanja usredsređen na avion za radarsku detekciju velikog dometa A-50. Ova vest usledila je nakon prethodne izjave ministra odbrane Šojgua, u kojoj se tvrdi da su 24 neprijateljska aviona oborena u roku od pet dana.

Prema TASS-u, avion Berijev A-50, proizvod Rusije iz sovjetskog doba, dizajniran je za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu [AEV&C]. Izveštava se da je sposoban da omogući lansiranje rakete iz protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400 prema ukrajinskim avionima.

Izveštaj TASS-a snažno sugeriše da su zajedničke operacije A-50 i S-400 vredne detaljnijeg razmatranja. Štaviše, u izveštaju se tvrdi da je sistem S-400 gađao iz svog maksimalnog dometa na ciljeve u vazduhu koji su leteli oko 1 km iznad zemlje, koristeći novu vrstu protivvazduhoplovnih glava za samonavođenje.

Rusija ulaže u S-400

Kako je ranije izvestio BulgarianMilitari.com, Ruska Federacija je postavila cilj da do godine 2027. nabavi više od 1.000 jedinica protivvazduhoplovnih raketa dugog dometa 40N6, posebno dizajniranih za raspoređivanje u raketnim sistemima S-400.

Zanimljivo je da ovi sistemi nisu samo relikti budućnosti; već su u potpunosti operativni u nekim divizija. U stvari, spremne su da postanu sastavni deo nekoliko novoformirajućih protivvazduhoplovnih raketnih divizija pod stručnim nadzorom VKS.

Nedavno, u julu ove godine, pojavile su se glasine o uspešnom završetku onoga što je nazvano „zajedničkim državnim testovima“ za istu protivvazduhoplovnu raketu 40N6 o kojoj smo razgovarali. Gledajući unapred, Rusi planiraju da uspostave do 56 diviziona sistema PVO S-400 do 2027. godine, prema verodostojnim izvorima u ruskim medijima.

O S-400

Ruski S-400 Trijumf, takođe poznat kao SA-21 Growler od strane NATO-a, jedan je od najnaprednijih protivvazduhoplovnih raketnih sistema dugog dometa na svetu. Dizajniran je za otkrivanje, praćenje i uništavanje širokog spektra vazdušnih ciljeva, uključujući avione, dronove, krstareće rakete i balističke rakete, u radijusu do 400 kilometara.

Sistem S-400 se sastoji od nekoliko ključnih komponenti: integrisanog komandnog sistema 30K6E koji može da upravlja sa do 8 raketnih diviziona, komandnog i upravljačkog centra diviziona 55K6E, radarskog sistema za otkrivanje radara 91N6E, radara za navođenje raketa 92N6E i raznih tipova lansera raketa.

Radar 91N6E je posebno vredan pažnje po svojoj sposobnosti da detektuje i prati do 300 ciljeva istovremeno, pružajući sistemu sveobuhvatan pregled vazdušnog prostora oko njega.

Raketni arsenal

Raketni arsenal S-400 je raznolik, što mu omogućava da gađa ciljeve na različitim daljinama i visinama. Sistem obično koristi četiri različita tipa raketa: 40N6 veoma dugog dometa [400 km], dugog dometa 48N6E3 [250 km], srednjeg dometa 9M96E2 [120 km] i kratkog dometa 9M96E [40 km]. Ovaj opseg fleksibilnosti omogućava S-400 da se efikasno suprotstavi i masovnim vazduhoplovnim napadima i pojedinačnim ciljevima.

S-400 ograničenja

Uprkos svojim impresivnim mogućnostima, S-400 nije bez svojih ograničenja. Potrebno je vreme podešavanja od otprilike pet do deset minuta pre nego što počne sa radom. Pored toga, iako je sistem veoma mobilan, njegova radarska i komandna vozila su velika i mogu biti ranjiva na napade.

Bez obzira na to, S-400 ostaje moćan odbrambeni sistem, a njegovo prisustvo značajno poboljšava sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane bilo koje zemlje koja ga poseduje.

https://www.youtube.com/watch?v=U2Yh1kFxvO0&t=13s


Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/02/07/russia-aggressively-offers-its-cutting-edge-s-400-in-the-mideast/)

Video o masovnom procesu proizvodnje raketa za raketne sisteme PVO S-400 Trijumf

Geneza razvoja raketnog sistema PVO dugog dometa S-400 Trijumf može se pratiti od kasnih 1990-ih, kada je Rusija pokrenula razvoj naprednog naslednika serije S-300P. Nadovezujući se na dokazanu osnovu S-300P, program S-400 je imao za cilj da se suoči sa novim pretnjama i unapredi sposobnosti ruske protivvazduhoplovne odbrane. Sa svojim poreklom duboko ukorenjenim u eri Hladnog rata, razvoj sistema S-400 Trijumf predstavljao je strateški imperativ za Rusiju da održi svoju vojnu moć i da se suprotstavi rastućim vazduhopovnim pretnjama.

https://www.youtube.com/watch?v=kLx9lTCResQ

Raketama iz sistema PVO S-400 Trijumf uništen lanser MLRS „Vampir“ koji je pogodio Belgorod

* Bespilotna letelica SKAT 350 M proizvodnje Iževskog avio-zavoda (IAZ) detektovala je RM-70 MLRS (Vampir)  Oružanih snaga Ukrajine, koje su pripremale još jedno granatiranje Belgoroda sa teritorije Harkovske oblasti.
* Koordinate MLRS-a su odmah prebačene u štab. Usled preciznog raketnog udara, RM-70 je kritično oštećen i van pogona, među njegovom posadom bilo je mrtvih i ranjenih, prenosi koncern „Kalašnjikov“.
* Sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400 je prvobitno uključivao mogućnost gađanja ne samo vazduhoplovnih, već i kopnenih ciljeva.

Ipak, obzirom da na snimku vidimo dejstvo visokoeksplozivne bojeve glave sa kontaktnim upaljačem, postavlja se pitanje preciznog vođenja na "poslednjoj milji". Naime, projektili sistema S-400 Trijumf se navode sistemom "praćenja kroz projektil" i kada je projektil usmeren na vazduhoplovni cilj, to ne predstavlja nikakav problem, jer na visini od 10 km iznad površine, cilj ostaje unutar linije horizonta u dometu do čak 400 km. Istovremeno, cilj koji leti na samo 10 metara iznad zemlje, postaje vidljiv radaru samo na 17 km daljine.

Međutim, ugradnja satelitske navigacione jedinice unutar nove rakete u razvoju, je u domenu mogućnosti, i mogla bi biti rešenje ove "nedoumice". U tom slučaju, pored poboljšane preciznosti, Rusi bi takođe postali sposobni da „bace“ raketu dalje: pošto je protiv vazduhoplovnih ciljeva, nova 48N6DM ograničena na domet od 250 km, prema deklarisanim specifikacijama.

S druge strane, treba uzeti u obzir da možda ne mora nužno 48N6DM prolaziti kroz ovu modernizaciju, već neki od starijih tipova projektila. Na primer, osnovni 48N6 ima maksimalni protivvazduhoplovni domet od 150 km.

Ranije sam objavio tekst sa prilozima sa testova gađanja uživo, kada smo mogli videti "okvir" koji prikazuje koordinatnu ravan za unos podataka o putanji: maksimalni parametri za lansiranje su 40 km visine i 150 km daljine. Iako se obično prvi testovi namerno izvode ispod najviše letvice. Štaviše, brojke su mogle biti ograničene dimenzijama poligona.

Dok ostaje otvoreno pitanje dometa nove rakete, što se tiče jačanja bojeve glave, procena je da bi mogli jednostavno da zamene protivavionsku fragmentacionu bojevu glavu visokoeksplozivnom iste težine od 180 kg. Održavanje težine nepromenjenom bi pomoglo da se izbegnu problemi povezani sa promenom težine lansiranja i centra mase.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20vs%20Vampir.mp4

S-400 je ključni sistem protivvazduhoplovne odbrane vojske Belorusije. Video prilog sa potpunim pregledom mogućnosti

Bezbednost na nebu je prioritet. Beloruska vojska aktivno jača svoje sposobnosti PVO. Ključni protivvazduhoplovni raketni sistem je S-400. Dopisnici Vojne TV iz Belorusije su otišli ​​na jednu od pozicija na kojoj se nalaze elementi beloruskog Trijumfa.

https://www.youtube.com/watch?v=xe3ARCfQBds

Raketni sistemi S-400 Trijumf na borbenom dežurstvu u Belorusiji

Raketni sistemi PVO S-400 Trijumf ušli su u drugu godinu borbenog dežurstva u Belorusiji. Beloruska vojska trenutno u svom sastavu ima 2 raketna diviziona ovog moćnog raketnog sistema PVO.

U video prilogu Beloruske televizije, prikazane su osnovne komponente raketnog sistema PVO S-400 Trijumf, poput radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 92N6, koga smo videli na "nižem" stubu 40V6, a imali smo prilike i da vidimo rad posluge ovog radara u kabini za upravljanje.

Pored toga, videli smo i samohodna lansirna oruđa 5P85SM2-01, a sa snimaka ne možemo jasno definisati koje se rakete koriste. Očigledno je da Beloruska vojska taj podataka čuva kao poverljivu informaciju, jer su do sada jedino sa fotografskim dokazima u javnost "procureli" podaci o korišćenju raketa 48N6 dometa do 150 km.

Takođe, na snimku se, mada na kratko, vidi i niskovisinski detektor beloruske proizvodnje tipa Rosa-RB, postavljen na visokom antenskom stubu. Za ovaj radar, koji praktično zamenjuje starije niskovisinske detektore 5N66/76N6 Krokodil korištene kod starijih verzija S-300P/PM, znamo da je beloruske proizvodnje i da je konstruisan  za automatsko otkrivanje, merenje primarnih koordinata (azimuta i daljine), brzine vazduhoplovnog objekta (VO), automatsko otkrivanje i praćenje VO ruta pod uticajem aktivnih i pasivnih smetnji i izdavanje radarskih informacija sistemu daljinskog upravljanja, kao i  automatsko prepoznavanje klasa VO (avion, helikopter, krstareća raketa, balon) i određivanje azimuta postavljača aktivnih smetnji.

Zona detekcije radara Rosa po azimutu je 0-360 stepeni, u dometu-0,3-120 km, u visini-0-3 km. Istovremeno, više od 50 vazdušnih objekata može biti praćeno istovremeno. Dakle i prema ovim karakteristikama, vidimo sličnosti u nameni sa starijim prethodnikom.

Ipak, čini se da je u prvom planu ovog snimka pukovsko-brigadni osmatračko-akvizicijski radar 91N6 Stervjatnik, po mnogima najbolji ne-stacionarni radar na svetu.

Pored preko 5400 (tj 2 x 2700) radarskih faznih reflektora (najveći broj do sada u jednom radarskom sistemu sa radarom sa faznom rešetkom), sistem poseduje 2 antene na istom vertikalnom ramu, janusovske konstrukcije (leđa o leđa, prim. Kubovac). Samim tim, moguće je osmatranje i praćenje ciljeva u dva sektora (međusobno orijentisani pod uglom od 180 stepeni).
Ovakva konfiguracija omogućava preciznije lociranje i bolje praćenje ciljeva pošto se identičan efekat pretrage može realizovati dvostruko manjom brzinom obrtaja antene radara.

Pored toga, usled mogućnosti usmeravanja radarskog snopa kako po azimutu tako i po elevaciji radar poseduje osobinu 3D sektorskog gašenja i usmeravanja radarskog snopa u zavisnosti od toga šta se u sektoru nalazi, tj. da li je u njemu cilj male radarske površine (koga je radi uspešnog praćenja potrebno ozračiti većom količinom energije ili ometač čiji signal je potrebno anulirati gašenjem prijemnika).

Radarski sistem je u stanju da detektuje 300 ciljeva i da vrši praćenje 12 po sektoru pretrage (ukupno 24). Jako zanimljiv režim rada predstavlja takozvani ‘par-nepar’ režim. Ovde jedna antena sistema skenira sektor tako da anulira ometače, dok pri prolazu istog sektora druga antena (posle rotacije od 180 stepeni) vrši preciznije lociranje ciljeva putem oblikovanja zračenja u uske snopove “pencil beam” koji tačno pogađaju detektovane ciljeve omogućavajući njihovo mnogo preciznije praćenje.

Usled ovako dobrih performansi nije redak slučaj da se jedan radar 64N6 / 91N6 Stervjatnik koristi kao radar koji opslužuje do 6 diviziona sistema PVO S-300PM / S-400 „pomažući“ njihovim divizionim radarima u detekciji i praćenju ciljeva (čak i kada se radi o radarima kasnijih generacija).

Radar radi u S-bandu (decimetarski opseg), ali na samoj granici C-banda (mada neki izvori navode da po drugom kanalu radi i u ovom centimetarskom opsegu) sa maksimalnim instrumentalnim dometom do 600 km i maksimalnim dometom detekcije ciljeva odrazne površine od 1 m2 do 338 km. Ipak, kao efektivni domet radara u režimu detekcije uzima se podatak od 300 – 350 km za avionski cilj, a nešto ispod 200 km za ciljeve smanjene reflektivne površine.

Zbog svojih karakteristika i mogućnosti, ali i specifične konstrukcije i načina rada, neki ovaj radar nazivaju „pretkom“ AESA radara, a inače potpada pod „prohodni PESA radar“, sa antenskim rešetkama koje naizmenično isijavaju na obe strane.

Radarski sistem ima mogućnost rada u 6 režima, a posebno bih podvukao mogućnost sektorskog rada radara sa zakošenom antenom koja se delimično rotira ili ne rotira (miruje).

Na snimku, pored sistema S-400 Trijumf i njegovih komponenti, imamo prilike da vidimo i beloruski Tor-M2K, postavljen na šasiju sa točkovima MZKT-6922. Kompleks je vezan za divizije ili brigade kopnene vojske i dizajniran je za zaštitu od vazduhoplovnih udara, za borbu protiv aviona, helikoptera, avijacijskog naoružanja, krstarećih i krilatih raketa, kao i bespilotnih letelica na udaljenostima do 15 kilometara i na visinama do 10 kilometara, otkrivajući do 48 ciljeva na daljinama do 32 km.

 https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-400%20Belorusija%20Stervjatnik.mp4

U Vojsci Belorusije danas se obeležava Dan PVO

Druga nedelja aprila u Vojsci Belorusije se tradicionalno obeležava kao Dan PVO. Svakodnevno stotine vojnih lica zauzimaju borbena mesta za zaštitu neba, situaciju prate savremene radarske stanice, a dežurstva borbene avijacije spremne su za presretanje 24/7. U uništavanju nasilnika, po potrebi, uključiće se i protivvazduhoplovne raketne snage, koje su danas naoružane najsavremenijim sistemima. Jedan od njih je S-400 Trijumf. Posade u jedinicama ovog sistema se stalno obučavaju, a ni praznici nisu izuzetak.

Zahvaljujući svima njima, Belorusi mogu mirno da spavaju. Srećan praznik, protivavionci!

https://www.youtube.com/watch?v=CQFWgFmJ9bs