PALUBA

OPIS i TT KARAKTERISTIKE:

Pokretni osmatrački radar P-15, malih dimenzija, namenjen za otkrivanje i praćenje niskoletećih ciljeva. U sastavu radara nalaze se dve transportne jedinice: radar sa antenskim sistemom u kabini na m/v ZIL-157 i jednoosovinska prikolica sa agregatom. Pored toga i sama kabina radara na m/V ZIL-157 je podeljena, pomoću zida za izolaciju buke, na antensko-radarski deo sa blokovima prijemnika, predajnika, talasovodom, panoramskim pokazivačem i ostalim sistemima i energetski deo sa agregatom.

Radar radi u decimetarskom talasnom području, od 830 - 882 MHz. Radarski snop sa horizontalnom polarizacijom, a dijagram usmerenosti radara u vertikalnoj ravni formira se učešćem refleksije pd površine zemlje i zbog toga ima lepezastu karakteristiku.

Radarski položaj se bira na ravnoj horizontalnoj površini poluprečnika ne manjeg od 1500 m.
Na planinskom zemljištu dozvoljeno je korišćenje ravnih platoa poluprečnika ne manjeg od 500 m.
Dopuštene neravnine na rastojanju do 200 m - visine do 1 m, do 500 m - visine do 2 m, do 2000 m - visine do 8 metara.
Veoma dobre rezultate u formiranju radarskog snopa daje radarski položaj sa blagim nagibom terena i pored morske obale.
Radar se može upotrebiti i sa antenom na posebnom metalnom stubu AMU-15 (UNŽA) kada se povećava daljina otkrivanja na malim visinama približno za 25%, dok se plafon neprekidnog otkrivanja ciljeva snižava do 1000 metara.

Vreme postavljanja/skidanja radara sa položaja: 10 min.
Brzina obrtanja antene: 6 ob/min.
Sposobnost razdvajanja ciljeva po daljini: 2,5 km, a 8° po azimutu
Minimalna greška po daljini iznosi +/- 2 km, a po azimutu +/- 2°
Maksimalna daljina otkrivanja: 200 km

Slika 1: Klasičan izgled radara P-15 sa podignutim antenama:

[attachment=1]

Slika 2: Radar P-15 sa dodatkom za antenu:

[attachment=2]

Slika 3: Antena radara P-15 na posebnom metalnom UNŽA stubu:

[attachment=3]

Radar P-15 je proizvodila Jugoslavija po licenci ili su isključivo kupovani iz uvoza (pretpostavljam) iz SSSR-a?
Koje godine je počela proizvodnja ovog radara?
Da li je u JNA a potom VJ bio u sklopu PVO sistemom Neva?

Da li je ovaj radar za vreme NATO agresije na SRJ (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,803.0.html) poslužio VJ da bi se locirao i potom oborio taj čuveni F-117 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,890.0.html) i da li je uopšte smeo i koliko dugo da bude uključen pre nego bude lociran od NATO-a?

Jugoslavija nije nikada proizvodila radar P-15. Ti verovatno misliš na radar OAR M-61 "Fruška Gora". On je proizvođen licencno, a o njemu ću otvoriti zasebnu temu, da sada ne širimo.
Što se tiče P-15, njegova proizvodnja u SSSR-u je počela tokom 50-tih godina prošlog veka i krajem te decenije je i počeo sa uvođenjem u naoružanje SSSR-a.
Naša vojska JNA ga je nabavila 1965/1966. godine.
U JNA je bio u sklopu jedinica PVO "Neva", ali uglavnom kao pomoćni radar. Osnovni radari su najčešće bili P-12.
Korišten je u JNA i u jedinicama VOJiN i ARJ PVO Kopnene vojske.

U VJ je korišten i u pukovima PVO sistema "Kub" kao pomoćni radar u komandnoj bateriji (odnosno Bateriji za upravljanje vatrom), jer su glavni OAR-i bili 1RL128D-1 "Mečka".

Tokom 1999-e je korišten u sklopu pukova "Kub" kao klasičan osmatrački radar, dok je u 250. Brigadi PVO "Neva" oko Beograda korišten u komandnoj bateriji.
Korišten je u jedinicama ARJ PVO Kopnene Vojske.

U sistemu VOJiN Vojske Jugoslavije su, tokom rata 1999-te godine, korištena 2 radara iz njihove formacije i još 7 radara koji su preuzeti od jedinica ARJ PVO Kopnene vojske, radi popune radarske mreže.
Radar P-15 je mnogo radio tokom 1999-te godine, a mnogo je i stradao. Pogođen je (i uglavnom uništen) veći broj radara.

Radar radi u UHF talasnom području i mogao je otkriti letelice kao što je F-117A, na većim daljinama nego ostali radari VOJiN-a i sistema PVO, ne računajući metarske radare (P-12, P-14 i P-18) koji su zbog svojih talasnih dužina imali najveće mogućnosti u otkrivanju letelica sa smanjenom odraznom površinom.

Ostao sam dužan, tj. nejasan. Dakle 1999-te je F-117A koji je oboren iznad sela Brestač-Buđanovci, otkriven metarskim radarom P-18.

Što se tiče toga koliko je mogao dugo da radi da ne bude gađan....Ja sam bio na dužnosti komandira P-15 u sastavu 60. srp PVO Kub-M, za vreme rata 1999-te godine. Radio sam sa svojim odeljenjem ukupno oko 55 dana x 12 sati (2 smene po 6 sati dnevno). Dakle ukupno oko 600 radnih sati. Radar nije bio gađan.
Služili smo se onim što je radar pružao kao mogućnost zaštite od PRR, a to je pre svega rad sa povremenim zračenjem, češće promene zona osmatranja i dr. Takođe, trudili smo se da maskiranje bude što je moguće bolje, kako radara, tako i zaklona ako isti postoji.
I antene radara smo spuštali u donji položaj kada nismo u borbenom radu. Koristili smo većinom spoljni agregat napajanja, koji smo udaljavali maksimalno moguće od radara i takođe maskirali.
Radar je relativno lako ometan.

Iskustva govore da su neki radari P-15 pogođeni usled rada sa neprekidnim zračenjem, a neki su i vizuelno-optički uočeni.

Pozdrav Kubovac , posto si bio u VOJIN-u , da li bi mogao vise da opises sistem VOJIN JNA i komandu VOJIN-a i PVO .Koliko ja znam tadasnja JNA je imala savremeni sistem komandovanja PVO sa centralnom komandom negde u Pancevu i Zemunu , i vec tada kraje 80-tih smo imali povezane sisteme VOJIN-a preko optickih kablova.
Ja se secam RADARA na vrhu Kopaonika , sa velikom kupolom izgledao je mocno.

Pozdrav Mediteran,

Nisam bio u VOJiN-u nego u RJ PVO "Kub-M", ali sam nakon početne dužnosti komandira odeljenja SLO (samohodno lansirno oruđe) u sastavu samohodne raketne baterije, prešao na dužnost komandira odeljenja OR P-15M u sastavu Baterije za upravljanje vatrom.
Ipak, dosta sam čitao i istraživao i pisao o sistemima VOJiN i sistemima automatizacije na nekim drugim forumima i FB grupama, pa ću u narednom periodu ovde preneti sukcesivno svoje tekstove, oplemenjene sa novim saznanjima koje sam prikupio u međuvremenu.

JNA je imala relativno savremen sistem komandovanja i savremena radarsko-računarska sredstva i sisteme automatizacije. Pametno je bilo, sa jedne strane, nabavljati radarsku tehniku i sisteme automatizacije i sa istoka i sa zapada, zbog razlike u tehnologiji i zbog diversifikacije frekventnog opsega u kom su radari radili.
Ipak, stvaralo je i određene probleme, pre svega u uspostavljanju sistema instrumentalnog navođenja lovačke avijacije sovjetskog porekla, koja je dobro funkcionisala pod sovjetskim sistemom "Vazduh-1P", ali nije moglo pod zapadnim sistemima automatizacije AS-74 i AS-84 i sa britanskim i američkim radarima. Ingenioznim rešenjima naših inženjera i tehničara i taj problem je rešen, ali je trebalo vremena.

Dakle, tema je kompleksna i zato smo otvorili ceo pod-forum oko ove tematike, pa nije tako jednostavno dati odgovor u jednom postu. A ovo je ipak tema o radaru P-15.

Dakle, samo malo strpljenja.
U narednim danima i sedmicama, pratite ovaj pod-forum i imaćete dovoljno dobrih tekstova da zadovoljite znatiželju! :)

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13656.msg112507.html#msg112507

 ;) poz.

Mi smo te čekali skoro deceniju i po na Palubi. Pa gde si do sada? :) (malo se šalim, malo i ne) ;)

Jedva čekam, a verujem da nisam usamljen, na tvoje buduće radove na teme PVO-a.

Hvala na temi i na više nego iscrpnim odgovorima!

PS
Rekao bih po načinu pisanja da si bio u trupi, pa u temama sem TT podataka slobodno piši i o tvojim ličnim iskustvima.

@Brok...

Pa eto me sada.... ;)

Elem...što se tiče ratnih iskustava, pisaću ih kako u kojoj temi "se namesti"...
Ali evo jedno moje lično svedočanstvo o radu sa radarom P-15M tokom rata 1999-te godine, koje sam opisao u knjizi "Nebeski štit sa zemlje - Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat" sa grupom kolega-koautora:

Citat:
“Prvi važan detalj je da su u prvoj polovini aprila, OARSt 1RL128D “Mečka” i radar za merenje visine PRV-16 upućeni na Kosovo i Metohiju u sastav 311. Srp PVO Kub.
Od tog trenutka “moj” radar P-15 postaje osnovni radar 60. Srp PVO Kub-M.
Drugi detalj je iznenadni nalet NATO avijacije dana 15/04/99 usred bela dana. Moj radar je bio u 3. Stepenu, a radio je radar P-15 iz LARP-a iz kasarne u Maslinama u Podgorici (Laki artiljerijsko raketni puk), sa kojim smo radili po smenama. Ništa nisu najavili i bili smo potpuno zatečeni. Odmah smo dobili komandu za prelazak u prvi stepen. Radili smo ja i poručnik zajedno. Radar je bio zaslepljen aktivnim šumnim smetnjama i nismo uspevali da razaznamo ciljeve. Brisač šumnih smetnji iz sastava uređaja DGBSO (Digitalni brisač stalnih odraza) je uspevao da smetnje malo “izlomi” i proredi, ali nam to nije puno pomoglo.
Radili smo nekih 45 minuta kada smo dobili naredbu za 3. Stepen. Izašli smo iz radara i saznali da smo dobili naredbu za prekid rada, jer je radar P-15 iz LARP-a gađan sa raketom V-Z “Maverick”, ali je raketa promašila za 5-6 metara. Radar je samo “očešan” i minimalno je oštećen, sa mogućnošću nastavka rada.
Tada smo i saznali da su se nalazili na radarskom položaju koga smo mi koristili nešto ranije i zračili sa njega. Položaj je bio odlično inžinjerijski uređen i to im je verovatno spasilo glave.
Ipak, ostaje pomalo opor ukus slabe koordinacije komande dva puka i propust da se komandi LARP javi da smo taj položaj već mi posedali i zračili sa njega.
Nakon par dana, došao nam je u posetu taj vodnik, komandir tog radara P-15 i dogovorili smo internu komunikaciju naša 2 radara radio vezom prilikom posedanja novih položaja da proverimo da li su već bili posedani. Ipak, nije više bilo ovakvih slučajeva…
….
Taktika rada sa radarom P-15M: Radili smo uglavnom do 3 kruga sa zračenjem (cca 30 sekundi) pa onda 3 na ekvivalentu- bez zračenja u prostor (cca 30 sekundi). Inače, dogovorili smo se kada ciljevi uđu u “zonu 50”, tj. unutar 50 km, da zračimo 2 kruga (cca 20 sekundi) pa 1 krug ekvivalent (cca 10 sekundi). Dakle da počestimo intervale uključenja i isključenja zračenja. Pritom smo izbegavali vremenske šablone i šablone po azimutu, prilikom isključivanja i ponovnog uključivanja visokog napona. Takođe, izbegavajući šabloniziran rad, menjali smo i zone osmatranja po visini i režime rada.
Ovo je važan momenat, jer smo se ovoga držali do kraja našeg angažovanja na radaru. Kako bilo, radili smo aktivno oko 55 dana, sa oko 12 sati dnevno na zračenju ili na ekvivalentu (2 smene po 6 sati). Radar nije pogođen i zajedno sa nama, njegovom posadom, preživeo je rat.” Kraj citata

Slika 1: Radar P-15M iz sastava 60. Srp PVO Kub-M,  na borbenom položaju u selu Donji Kokoti, okolina aerodroma Golubovci kod Podgorice. (Zoran Vukosavljević, aka "Kubovac")

[attachment=1]

Da bi se poboljšale karakteristike osmatranja na malim visinama, za radar P-15, posebno je kreiran AMU-15 antenski jarbol. Predstavljao je jedan parabolični reflektor sa radijatorom i čitav sklop je bio visine do 30 metara na posebnom jarbolu, koji se nazivao "Unža". Za prenos snage je korišten olovni koaksijalni kabl.
Kada je stanica radila sa AMU-15 antenskim jarbolom, opseg detekcije niskoletećih ciljeva povećan je za 25-30%, a plafon otkrivanja cilja tipa MiG-17 smanjen je na 1000 - 1500 m.

Izgled radara P-15 u borbenom radu sa antenom na antenskom jarbolu:

[attachment=1]

Radar poseduje BSO (brisač stalnih odraza) i mogućnost zaštite od aktivnih smetnji mogućnost prepodešavanja na 15 radnih frekvencija svrstanih u 3 programa.
Radar je prvenstveno namenjen za otkrivanje i praćenje aviona svih tipova koji lete na malim visinama.
Na radar se može spojiti izdvojeni pokazivač.

Po pitanju ograničenja upotrebe, radar može izdržati vetar brzine 25 m/s i može se upotrebiti na nadmorskoj visini do 1 - 1,2 km
Izgled kabine i panoramskog indikatora kružnog osmatranja (IKO).
Na panoramskom pokazivaču prikazuju se obeleživači azimuta na 10° i 30° i obeleživači daljine na 10 km, a radi lakšeg očitavanja, svaki peti je nešto jače osvetljen.

Unutrašnjost kabine radara P-15:

[attachment=2]

Sredinom 90-tih godina prošlog veka, postojao je program i predlog modernizacije radar nazvan "SONIC" (sistem otkrivanja niskoletećih ciljeva).
Za tu upotrebu je izrađen digitalni prijemni blok i pokazivač koji se mogao i izdvojiti od same kabine.
Od njega su se dalje mogli slati podaci ka BTR-60 ili KŠK illi na druga komandna oruđa ARJ PVO Kopnene vojske...

Izgled digitalnog pokazivača sistema SONIC (crno kućište):

[attachment=3]

Operativni centar sa PC-em i elektronskom planšetom.
Elektronska planšeta je mogli ići u recimo BTR-60 za Strele-10 ili Strelu 1....

[attachment=4]

Samo mala ispravka, program SONIC je zapocet pocetkom osamdesetih i kolko znam nije obuhvatao samo ovaj radar. Pricali smo o njemu u temi Nezavrseni projekti SFRJ (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,7385.0.html)

@trpe

Moguće da sam malo "permutovao deceniju"!   ;)

Koju visinu pokriva P-15.
Da li mu je potreban poseba visinac za merenje visine cilja ?

Potreban mu je visinac, iako ima 2 sektora skeniranja po visini, grubo označeno kao "do 3000 metara" i "preko 3000 metara.".

Elem...

Radar P-15 ima dve antene. Jedna služi za "gornju" zonu osmatranja, a jedna za "donju" zonu osmatranja. Iako smo svi koristili termine "do 3000 m" i "do 6000 m", nije to tako jednostavno, ali je ovo nešto iz prakse.
U suštini, kada radar radi sa obe antene, daljine otkrivanja zavise upravo od te lepezaste strukture formiranja snopa od zemlje i u uslovima da je radarski položaj izabran i uređen "po knjizi" koje sam gore opisao, radar može otkrivati ciljeve refleksne površine 1m2 na visinama i nešto preko 8000 metara, ali se na tim visinama otkrivanja "stabilizuje" otkrivanje tek na daljinama preko 70 km.
Na daljinama upotrebljivim za jedinice ARJ PVO, na daljinama do 5 km visina otkrivanja je do cca 3000 metara do 10 km visina otkrivanja je do 5000 metara, do 15 km do 7000 metara, do 20 km čak do 8000 metara, ali već na 30 km "pada" na oko 7500 metara, na 40 km do 7000 metara, da bi na daljinama između 50-60 km otkrivanje po visini bilo između cca 5500 i 6500 metara, a onda se polako na daljinama od 70 pa do 150 km "stabilizuje na cca 8000 metara po visini.
Ovo je "po knjizi" kada je sve upravo onako kako je predviđeno.

S obzirom da je praksa pokazala da su položaji retko tako dobro formirani, pogotovo u ratnom stanju kada se i nema vremena za traženje položaja koji ispunjava sve ove uslove, došlo se do nekog "iskustvenog" podatka da radar otkriva do cca 6000 metara po visini, a takođe i imajući u vidu da se radar u ARJ PVO pretežno koristio za otkrivanje i navođenje lakih artiljerijsko-raketnih sistema kratkog dometa.

Ipak, kada je u pitanju otkrivanje niskoletećih ciljeva, radar otkriva ciljeve na veoma malim visinama, do 40 km daljine na visinama do nekoliko desetina metara visine, a na 80 km na visinama ispod 1000 metara. Na nekim krajnjim daljinama od recimo 150 km (iako može i dalje) otkriva ciljeve na "donjim" visinama od 5000 metara.
Kada koristi antenu na metalnom stubu UNŽA (AMU-15) daljina otkrivanja niskoletećih ciljeva povećava se za 25%, a daljina neprekidnog otkrivanja po visini snižava do 1000 metara (čak i na krajnjim granicama daljine otkrivanja)....

Vidim po tvojim iskustvima da je osetljiv na ometanje.
Da li je moglo nesto da se uradi po tom pitanju nekom modernizacijom posto nevidim da se u Srbiji radi/planira modernizacija ovih radara.
Da li se ovi radari jos koriste u divizionima KUB i Neva ?

Radar P-15 je zbog svoje frekvencije rada koja je dodeljena za civilnu upotrebu u telefoniji i komunikacijama, ali i ocene da nije “perspektivno” sredstvo, polako povlačen iz upotrebe u Vojsci Srbije od druge polovine 2000-tih.
Radar P-15 nije više u borbenoj upotrebi Vojske Srbije.

S obzirom da sam bio komandir odeljenja OR P-15M tokom rata 1999-te, nakon rata sam sakupio gotovo sve (mislim čak sve) podatke o učinku radara P-15 u jedinicama VOJiN i ARJ PVO.

Evo podataka:

*Spisak pogođenih radara P-15 tokom NATO agresije 1999-te godine:

Kod jedinica VOJIN:

- 21/04/99 - oko 03:00 ujutru, 2 protivradarske rakete , na RP selo Štavalj na radar P-15, uništen.
- 25/04/99 - protivradarska raketa na RP Alibunar, na radar P-15, radar teško oštećen
- 29/04/99 - vođenom avio bombom na RP Sutomore, na radar P-15, radar teško oštećen
- 08/05/99 - protivradarska raketa na RP Padina, na radar P-15, radar teško oštećen
- 24/05/99 - vođenom avio bombom na RP Ulcinj, na radar P-15, radar uništen

Kod jedinica ARJ PVO Kopnene vojske:

- 28/03/99 oko 21-30 - P-15/252. arbr PVO – protivradarska raketa – na RP Đakovica, KiM, radar uništen
- 15/04/99 - P-15/Larp PVO – vođena raketa Maverick – RP Podgorica, radar lakše oštećen

Kod raketnih jedinica PVO Neva i Kub:

- 15/04/99 - P-15/250. rbr PVO Neva – protivradarska raketa - selo Petrovčić kod Beograda, radar uništen
- 28/04/99 - P-15/311. srp PVO Kub- protivradarska raketa – KiM, radar teško oštećen
- 03/05/99 - P-15/250. rbr PVO Neva - avio bomba - selo Bečmen kod Beograda, radar uništen
- nedostupan datum – P-15/230. srp PVO Kub – avio bomba – okolina Niša, radar uništen


Slika 1: Jedan od radara P-15M, uništen tokom rata 1999-te godine:

[attachment=1]

Hvala Kubovac na jako detaljnim odgovorima.

Bas je postradao ovaj P-15 1999.

Da li su se izdvojeni pokazivaci koristili stalno tokom 1999 ?

Vas puk KUB-a je bio ozbiljno oslabljem izuzimanjem OARSt 1RL128D i PRV-16.

Bez ovih radara bisli ste ograniceni na gadjanje ciljeva na visinma koje su pokrivali radari sa RSTON (6-7km po visini).

Radar P-15 je veoma mnogo korišten tokom 99-te godine. Uglavnom - silom prilika. Stoga, bez obzira na njegove skromne mogućnosti, relativno lagano ometanje i ranjivost prema bilo kom projektilu vazduh-zemlja usled "krhke građe", usuđujem se da ocenim da je odradio sasvim dobar deo posla u trenucima kada su drugi radari sistema VOJiN i radari ranog otkrivanja RS PVO bili izbačeni (uništeni ili oštećeni).
U mom 60. srp PVO Kub-M, P-15 je radio od 25/03/1999 do 20/05/1999. Nije pogođen!

Ja sam za svoj P-15 dobio izdvojeni pokazivač negde sredinom aprila. Bio je na vozilu FAP 1314 i mogao se udaljiti od radara nekih cca 60-70 metara. Iz razloga što nisam mogao uključivati i isključivati zračenje (odnosno "ekvivalent"), smatrao sam da će radar, usled konstantnog zračenja u toku smene biti brzo pogođen. Tada smo ja kao komandir odeljenja P-15 i "moj" poručnik kao komandir radarskog voda Baterije za upravljanje vatrom, izneli predlog komandiru Baterije da nastavimo rad ovako kao do sada, pa ćemo videti za dalje.
Složio se.
Pored toga, krajem aprila na krovni deo kabine radara, montiran je sendvič panel lim-guma-lim, debljine nekih 15-17 mm. Rečeno mi je da je otporan na metke 7,62 mm. Tako su ga ispitivali. To je posle ugrađeno i na RStON-e sistema Kub i na OARSt "Mečku". Prijalo mi je to, malo sam se sigurnije osećao.

Kada smo došli u okolinu Beograda, oko 20/21. maja 1999. godine, čuli smo, a poručnik je imao prilike i da lično vidi veliki broj pogođenih, teško oštećenih i uništenih radara P-15 tokom rata. To je bilo negde početkom juna.

Mogu vam iskreno reći da bi, da smo dobili naređenje, ponovo da aktiviramo odeljenje P-15, svakako radili iz izdvojenog pokazivača. Retki su oni koji su preživeli udar rakete u P-15, ako su bili u radaru.

60. srp PVO Kub-M je bio značajno oslabljen odlaskom OARSt-a 1RL128D-1 Mečka i radara za merenje visine PRV-16 na Kosovo i Metohiju početkom aprila meseca.
Tog trenutka, prestala je mogućnost da Puk uopšte razmišlja o radu u centralizovanom sistemu K-1M.

Ne znam ko je sve nabavio moju knjigu o Kubu, ali tu stvarno ima veoma dobrih i rekao bih REALNIH procena i objektivnih ali i subjektivnih okolnosti koje su determinisale učinak jedinica PVO Kub koje neki, (a možda i mnogi) ocenjuju nezadovoljavajućim.
Imajući u vidu sve okolnosti i uvid u to šta se dešavalo, ja sam u knjizi izneo i svoj stav, da su jedinice sistema Kub ipak zadovoljile svojim radom i učinkom.
Da li je moglo bolje? Naravno.
Svi smo mogli bolje, kompletan sistem RV i PVO. Ali to treba sve ukupno da analiziraju oni sa znatno višim činovima od onoga koji sam ja nosio i da izvuku pouke za ubuduće.

Ali imajte u vidu, da je moglo biti i daleko gore po nas, imajući u vidu strašnu disproporciju snage i tehničkih mogućnosti napadač-branioc.
Pogledajte kako je prošao sistem PVO i VOJ Armenaca za samo 44 dana  prošle godine. Harakiri, ništa drugo.

Zar nije jedan P-15 iz sastava 36.OKBR unisten u okolini Subotice?

Moram priznati da mi taj podatak nije poznat. Imaš li više detalja o tome?
Hvala....

Pogodjen u zadnji deo, potpuno unisten, posada izasla na vreme, bez poginulih i ranjenih. Ne znam tacan datum, 2002. sam video ostatke. Zadnji deo kamiona nije postojao vise. Od ljudi koji su u tom trenutku bili na radaru sam cuo da je prva raketa pogodila nekih 30tak metara od radara, a za par minuta druga direktno.

   Nisam video podatak o pogotku i oštećenju P-15 iz sastava 453.OkBr u junu 1999. u reonu s.Veliki Radinci. Pogođen je agregat, posada je uspela da se skloni nepovređena, a sam radar je nakon remonta vrećen u jedinicu ubrzo po okončanja sukoba  tokom 2000.

Eto, dopunjavamo "listu" podacima. Podatke za pogođene radare P-15 iz sastava ARJ PVO Kopnene vojske mi je bilo najteže za pronaći. Za RV i PVO (kako ARJ PVO, tako i VOJiN) se može pronaći u raznim štampanim i on line publikacijama, ali za ARJ PVO Kopnene Vojske tek sporadično iz izveštaja po Korpusima (tadašnjim).
Isto važi i za učinak ARJ PVO tokom rata 1999-te, gde su podaci za RV i PVO i za RM prilično potpuni i dostupni, a za Kopnenu Vojsku samo za Beogradski i Prištinski korpus (tadašnji). Ostalo, gde se šta "pohvata"!

Svakako korisni podaci za "kompletiranje" liste....  :)

Dijapozitiv koji sam našao na Kalenić pijaci  :)


P-15 u JNA, verovatno oko 1980. godine.



[attachment=1]

Od kojeg radara je ova antena na jarbolu?

To je posebna antena za radar P-15. Ima na prvoj strani na više mesta sam pisao o tome, ali evo da podsetim.

Da bi se poboljšale karakteristike osmatranja na malim visinama, za radar P-15, posebno je kreiran AMU-15 antenski jarbol. Predstavljao je jedan parabolični reflektor sa radijatorom i čitav sklop je bio visine do 30 metara na posebnom jarbolu, koji se nazivao "Unža". Za prenos snage je korišten olovni koaksijalni kabl.
Kada je stanica radila sa AMU-15 antenskim jarbolom, opseg detekcije niskoletećih ciljeva povećan je za 25-30%, a plafon otkrivanja cilja tipa MiG-17 smanjen je na 1000 - 1500 m.
Kada radar P-15 koristi antenu na metalnom stubu UNŽA (AMU-15) daljina otkrivanja niskoletećih ciljeva povećava se za 25%, a daljina neprekidnog otkrivanja po visini snižava do 1000 metara (čak i na krajnjim granicama daljine otkrivanja)....

Hvala!

Inače....nije mi poznato tačno potrebno vreme (norma) za podizanje stuba, jer je svega nekoliko radara u JNA/VJ imalo taj dodatak.
Ipak, vreme podizanja (i spuštanja) zavisi od broja članaka tj. visine stuba koja može biti promenljiva. Stub se sastoji od članaka dužine nešto preko 2 metra.
Na osnovnom članku se nalazi motor koji podiže malu platformu koja podiže stub uvis i pravi mesto za sledeći članak.
Početni članak se ankeriše, a najviši članak (na koji je postavljena antena) se ankeriše sajlama preko 4 vitla.
Za podizanje je potrebno najmanje 8 ljudi, a za svaki članak oko 10 minuta.
Ovaj stub na slici bi trebalo da je visine oko 20-25 metara, ne računajući antenu...

Samo podizanje ide brzo, ali je priprema malo duža, jer se treba napraviti sidrišta za sidranje stupa, očistiti teren pripremiti delove, sastraviti antenu i slično, i paziti da je ravan kad se diže (sidrene sajle).  Antena se postavlja prije, jer stup nema nosivosti da se čovjek popne na njega. 30 metarni stup slične konstrukcije sa baznim stanicama i prenosom, i stavljanje u rad napravilo se za 5-6 sati ekipa od 4 ljudi. I naravno dok se to postavlja ne sme puhati jači vetar. Verovatno je vojna norma puno niža, jer imaš više ljudi

Posluga sa radarske stanice Vijetnamskog narodnog vazduhoplovstva izvodi vežbu pripravnosti.

Njihov radar je VRS-2DM, domaća modernizacija sovjetskog P-19 „Dunav“ (NATO: Flat Face B). Poput i originalnog sovjetskog radara, VRS-2DM je napravljen za otkrivanje niskoletećih aviona.

VRS-2DM je razvijen na osnovu serije radara iz sovjetske ere, ali takođe uključuje digitalne komponente za poboljšane performanse.

https://twitter.com/i/status/1476059296731648005

Slika 1: VRS-2DM u marševskom položaju:

[attachment=1]

Slika 2: VRS-2DM u borbenom položaju:

[attachment=2]

Slika 3: VRS-2DM, u kabini operatora:

[attachment=3]