PALUBA

Jednja zanimljiva analiza:

https://youtu.be/DnavwBMRifo

Анализа није исправна из више разлога.

Аутор видеа говори о томе како суседне земље издвајају огромне суме новца на модернизацију својих ОС. То је истина, али аутор не наводи ко издваја највише и шта купује. Само је напоменуо да Румунија купује доста наоружања, али није рекао чега и шта. Пошто смо више пута навели на форуму шта Румуни купују, ја ћу само рећи да набављају патриот и Ф-16 не да би штитили себе, већ да би штитили Aegis  систем у својој земљи од руских крстарећих пројектила, бомбардера и др. претњи. Румунија затвара ПВО линију коуа иде од Босфора, преко Словачке до Пољске. Раније сам рекао да је у доба ВУ то држала ДДР, Пољска, ЧССР и Бугарска. Ту додајем и Мађаре јер су они исто планирали да набаве С-300, а све поменуте државе су наоружане са С-200, барем биле. Румуни за сада не улажу и КоВ већ у РВ и ПВО.

Не помиње да су Мађари купили леопард 2а4 и да су наручили Леопард 2а7+. Не наводи да су Мађари наручили велики број хеликоптера, а не наводи ни системе ПВО о којима смо причали на форуму.

Не прича о томе да су Бугари ремонтовали Су-25, Ми-24 и да иду на набавку Ф-16. Додуше, што се тиче Бугара, највећу претњу за нас представљају системи Точка, С-200 и С-300. Нико, али нико не говори да Бугари имају то и да је све још увек оперативно и да врше повремена гађања.

На шта се фокусира? На Хрвате и њихову набавку ПО средстава. Осим тога, прича о Бредлију. Истина то је доста добро борбено возило пешадије, али за нас већу опасност представља ПЗХ 2000 него то. Наравно, ако говоримо о ОМЈ, највећа опасмост ће претити оф Леопарда, а не од хрватских М-84.

Србија сигурно неће покретати своје тенкове у правцу Хрватске. Тачно је то да Хрвати све више купуји ПТ и ПО средства, али то не представља толики проблем јер они тиме не граде офанзивна већ дефанзивна својства и способности.

Највећи проблем Србије је у томе што непријатељ није јасно дефинисан, а са тим но стратешко опредељење. Сви око нас су ушли у НАТО и њима је главни непријатељ Русија + ови ратови против терориста широм света. Уласком у НАТО они дефинисали многе ствари па самим тим и своју улогу и оно што ће купити. Њима САД и Брисел одређују шта и како и у ком правцу и шта може и докле може.

Такође избегава или не зна да каже да је техника у окружењу на крају свог животног века. Залихе из доба ЈНА и ВУ не могу да трају вечно, а потребе усаглашавања са НАТО системом су на столу. Зато и купују. И куповаће још јер не могу заувек да лете на Ми-8 или да терају Т-72. То је нешто што долази са временом.

Ниједна од околних земаља нас неће напасти без сагласности и подршке НАТО и ми нећемо за сада ратовати са суседима 1:1 већ против целог савеза. То не значи да ми не треба да се наоружамо добро, али тешко да можемо све сами да их добијемо.

Хрватска набавља бредлије за источни фронт  ;D Мораће да има 1-2 тешка механизована батаљона, опремљена по НАТО стандардима. Слично је и са Мађарском и Румунијом. Потенцијална жаришта на Балкану су Егејско море и (за сукобе малог интензитета) подручја насељена Албанцима.

Што се тиче српских набавки оружја, потпуно игнорише политичку ситуацију. И тих шест Панцира су се провукли кроз иглене уши, једва су избегнуте санкције. Свака већа набавка руског оружја би у овом тренутку довела Србију под удар америчких санкција. Ти кинески системи (ако заиста дођу) су начин да се избегну санкције које би уследиле да се набаве руски системи. Све је то мало, али мале су и могућности.

Када је у питању домаћа производња, ако је српски GDP мерен паритетом куповне моћи 3 пута већи него номинални GDP, онда је производ који је 100% домаћи јефтинији 3 пута од онога који је 100% увозни. Наравно, нема 100% домаћих производа, али би чак и оно што се склопи било јефтиније него оно што се увезе склопљено.

Click-bait  ;D

Све је мамац, чак и "озбиљни" чланци. Сви говоре неистину у мањој или већој мери.


Ко ће да се бори у Егејском мору?


Слажем се. То говори да свему мора да се приступи на вишем нивоу. Прво да се дефинише непријатељ, а онда да се изабере савезник. Тада се цела ствар усмерава у једном правцу и остаје мање простора за проблеме ове врсте. Истичем да опредељење за мене не значи улазак у НАТО. Ако хоћемо С-300ПМУ2, БУК, С-400 и Су-35 онда дај да се окренемо ка Русији, под условом да они желе нама да помогну око наших интереса.


Постоји трећи аспект, а то је употребљивост свих тих производа. Није сад битно одакле је и колико кошта већ да ли је употребљив да ли може да се гарантује његова ефиласност и исправност. Неисправан и непоуздан производ, који не можеш да одржаваш, ти не значи ништа.