PALUBA

Preti sukob zbog ribara i blokade: Britanci poslali dva broda ratne mornarice
IZVOR: INDEX.HR SREDA, 5.05.2021.

Velika Britanija uputila je dva patrolna broda ratne mornarice prema ostrvu Džersi, prenosi Skaj njuz.

Brodovi su poslati nakon što je Francuska zapretila da će blokirati glavnu luku tog ostrva. Kancelarija britanskog premijera Borisa Džonsona potvrdila je da je Džonson večeras razgovarao sa senatorom Džonom Le Fondreom, političkim čelnikom ostrva Džersi najavi blokade Sent Helijera, glavnog grada ostrva.

Džersi je najveće ostrvo u Engleskom kanalu, koji ne spada pod teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva, ali se smatra "krunskim posedom", odnosno "teritorijom za koju je odgovorno Ujedinjeno Kraljevstvo".

"Džonson i Le Fondre naglasili su hitnu potrebu za deeskalacijom tenzija i dijalogom između Džersija i Francuske o pristupu ribarima", rekao je portparol kancelarije britanskog premijera.

"Premijer je naglasio svoju snažnu podršku Džersiju. Rekao je da bi blokada bila potpuno neopravdana. Kao meru predostrožnosti Ujedinjeno Kraljevstvo poslaće dva patrolna broda Kraljevske mornarice, koji će nadzirati situaciju", rekao je.

Svađa zbog ograničavanja pristupa francuskim ribarima

Francuska je, javlja Skaj njuz, ranije zapretila da će isključiti struju ostrvu Džersiju, a francuski ribari najavili su blokadu luke Sent Helijera kako bi sprečili dostavu namirnica. Naime, Francuska optužuje Veliku Britaniju da koristi birokratske trikove kako bi ograničila ribarenje u blizini Džersija. Time se, tvrdi Francuska, krši sporazum o Bregzitu sklopljen između Britanije i EU. Zbog toga je Francuska poručila da je "spremna da koristi recipročne mere".

"Što se tiče Džersija, podsetio bih vas da struja na ostrvo dolazi podvodnim kablom. To znači da imamo opcija", poručila je francuska ministarka mora Aick Žirardin.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/hHnkqVG_354

Tenzije u Lamanšu: Stigao prvi brod


Prvi od dva broda koje je britanska Kraljevska mornarica rasporedila da patroliraju oko ostrva Džerzi zbog najave francuske blokade stigao je na odredište.

Britanska vlada saopštila je da šalje dva broda Kraljevske mornarice da nadzire situaciju, a rano jutros u blizinu Džerzija u Lamanšu stigao je patrolni brod "Severn". Ministarstvo odbrane saopštilo je da će kasnije u vode oko Džerzija stići i brod "Tamar".

Francuska je zapretila da će isključiti struju ostrvu, koje ne spada pod teritoriju Velike Britanije, ali se smatra "kraljevskim posedom", odnosno "teritorijom za koju je odgovorno Ujedinjeno Kraljevstvo".

To takvog razvoja je došlo nakon što je Džerzi prošle nedelje odlučio da izdaje dozvole za ribolov francuskim brodovima na osnovu novog sistema, odnosno da su imali pravo na ribolov i pre Bregzita, prenosi Bi- Bi-Si. Francuski ribari, koji tvrde da su im prava nepravedno ograničena, najavili su protestnu blokadu luke Sent Helijer brodovima.

Britanski premijer Boris Džonson sinoć je izrazio "snažnu podršku" Džerziju, najvećem ostrvu u Lamanšu, koje se nalazi 22 kilometra od obale Francuske. On je ocenio da bu bilo kakva blokada bila "potpuno neopravdana".

Džonson je prethodno razgovarao s premijerom Džerzija Džonom le Fondreom i ministrom spoljnih poslova Ijanom Gorstom, nakon čega ja naglasio "hitnu potrebu za deeskalaciju tenzija".

Prema novim pravilima koje je Džerzi uveo na osnovu trgovinskog sporazume Velike Britanije i Evropske unije, vlasnici francuskih brodova moraju da dokažu da su i ranije ribarili u vodama oko ostrva.

Francuske vlasti tvrde da "nove tehničke mere" za ribolov oko ostrva u Lamanšu nisu razmatrane sa EU i ocenjuju da su one pravno "ništave".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=05&dd=06&nav_category=78&nav_id=1853152)

"Severn" i "Tamar"... jedina dva OPV broda RN za  nadzor ribarstva? Službeno se vode još dva, ali su u remontu!

Francuski ribari idu ka Džerziju: Spremaju protest, ali odustaju od blokade


Francuski ribari uputili su se danas ka Džerziju kako bi protestovali zbog restrikcija na ribolov na tom području uvedenih nakon Bregzita, a zvaničnici tog ostrvau Lamanšu pristali su da se sastanu sa njihovim predstavnicima.

Predstavnik Odbora za ribolov regoina Normandija Igo Leibi rekao je da francuski brodovi neće blokirati pristup lukama na Džersiju, niti će sprečiti lokalne brodove da plove, kao što je ranije bilo najavljeno, prenosi Rojters. Na sajtu za praćenje pomorskog saobraćaja vidi se oko 25 francuskih ribarskih bodova kod luke Sent Helijer na Džersiju.

Prethodno je britanska vlada saopštila da će poslati dva patrolna broda da nadgedaju situaciju, nakon što su francuski ribari, koji tvrde da su im prava nepravedno ograničena, najavili protestnu blokadu luke Sent Helijer brodovima.

Prvi od dva broda britanske Kraljevske mornarice, Severn, stigao je jutros na odredište.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/francuski-ribari-idu-ka-dzerziju-spremaju-protest-ali-odustaju-od-blokade/ne9fww6)

https://youtu.be/n_8Yb3Fr5FU

Brisel pozvala na smirenje tenzija; "Pričaćemo sa V. Britanijom"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 6.05.2021.

Evropska komisija pozvala je na smirenje tenzija nakon što su Francuska i Velika Britanija uputili brodove ka ostrvu Džerzi.

"Nastavljamo razgovore sa Velikom Britanijom i pozivamo na smirenje", rekla je portparol EK na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Francuski ribari uputili su se danas ka Džerziju kako bi protestovali zbog restrikcija na ribolov na tom području uvedenih nakon Bregzita, ali su saopštili da neće biti najavljene blokade luka. Zvaničnici tog ostrva u Lamanšu pristali su da se sastanu sa predstavnicima francuskih ribara.

Prethodno je britanska vlada saopštila da će poslati dva patrolna broda da nadgledaju situaciju, nakon što su francuski ribari, koji tvrde da su im prava nepravedno ograničena, najavili protestnu blokadu luke Sent Elije brodovima. Prvi od dva broda britanske Kraljevske mornarice, Severn, stigao je jutros na odredište. Francuska je zapretila da će isključiti struju ostrvu, koje ne spada pod teritoriju Velike Britanije, ali se smatra "kraljevskim posedom", odnosno "teritorijom za koju je odgovorno Ujedinjeno Kraljevstvo". Do takvog razvoja je došlo nakon što je Džerzi prošle nedelje odlučio da izdaje dozvole za ribolov francuskim brodovima na osnovu novog post-Brgzit sistema.

Prema novim pravilima koje je Džerzi uveo u skladu sa trgovinskim sporazumom Velike Britanije i Evropske unije, vlasnici francuskih brodova moraju da dokažu da su i ranije ribarili u vodama oko ostrva. Francuske vlasti tvrde da "nove tehničke mere" za ribolov oko ostrva u Lamanšu nisu razmatrane sa EU i ocenjuju da su one pravno "ništave".

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/GpGL5oXj6-w

https://youtu.be/rphkvk1DKxo

Onaj ko kontroliše Bosfor, Lamanš i Suecki Kanal, kontroliše celu Evropu .

Francuski brod namerno udario u britanski, Makron šalje još jedno vojno plovilo u sporne vode!


Francuski predsednik Emanuel Makron naredio je da se u Lamanš pošalje još jedan, drugi po redu vojni brod, a u međuvremenu se pojavio video snimak na kojem se vidi kako se dva čamca sudaraju usred tenzija Francuske i Velike Britanije oko prava na ribolov posle Bregzita.

Video, koji je objavio Skaj njuz, prikazuje brod bez vidljive zastave koji udara drugi brodu koji plovi pod zastavom Džerzija, oblasti koja ima samoupravnu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Mediji prenose da je brod bez zastave francuski.

- Primećen je francuski čamac koji se zakucao u britansko plovilo - prenose mediji.

Džerzi je smešten blizu francuske obale, a tamo su se okupili francuski čamci da protestuju zbog ograničenja ribolov nakon Bregzita.

izvor (https://informer.rs/svet/vesti/606030/francuska-velika-britanija-lamans-camci-incident-sudar)

https://youtu.be/CDsVwxyGx48



https://youtu.be/-HwM8RhOB_0

https://youtu.be/hajKkrRwPAI

https://youtu.be/BPCwG_FVMH8

https://youtu.be/KWKj741ZRZk

[attachment=1]

https://youtu.be/KqqWYS5wYNY

Britanci "protiv" francuskih ribara, iz Pariza zapretili: Struja
IZVOR: B92, JUTARNJI LIST ČETVRTAK, 6.05.2021.

"Bloomberg" je stavio sjajan naslov: "Fish and ships". I tako bi se mogla opisati trenutna kriza u odnosima Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, piše Jutarnji.

"Fish and chips" (riba i krompir) istaknuti obrok u britanskoj kulturi, postalo je popularno u širim krugovima u Londonu i jugoistočnoj Engleskoj sredinom 19. veka, a u međuvremenu je postalo i tradicionalna ulična hrana u Engleskoj. Spor je izbio oko riba (fish), a zbog toga su obe strane poslale brodove (ships). Samo što nema "chips".

Jutros je flota ribarskih brodova krenula prema britanskom ostvu Džerzi. Šezdesetak francuskih ribara okupilo se pred lukom "Saint-Helier", glavnim gradom tog ostrva. Ujedinjeno Kraljevtsvo je prema Džerziju uputilo dva patrolna broda "kao meru opreza", kako je rekao premijer Boris Džonson. Dva su se broda nalazila oko pet nautičkih milja od flote i pratila kretanje i aktivnosti. I Francuska je kao odgovor u vode u blizini Kanalskih ostrva poslala dva broda.

"Ovo nije blokada, samo želimo da se situacija razbistri", navode organizatori flte I poručuju kako će pre kraja dana napustiti Džerzi. Konačno, u četvrtak poslepodne francuski ribari i patrolni brodovi su se udaljili od Džerzija.

Novo razdoblje

Reč je o još jednoj posledici izlaska UK iz članstva u EU. Tokom pregovora o trgovinskom sporazumu upravo je pitanje prava francuskih ribara bilo jedno od presudnih za zaključenje dogovora. London je uporno odbijao dati pravo francuskim ribarima da i dalje love u sada suverenom britanskom moru.

Sporazum je postignut, ali vlasti Džerzija su jednostrano donele novi pravilnik za izdavanje dozvola za ribarenje. Ijan Gorst, ministar za spoljne odnose Džerzija, potvrdio je da su se Francuska i EU požalile i izrazile svoje nezadovoljstvo postavljenim uslovima. On tvrdi, prenosi Rojtersk da je pravilnik u skladu s trgovinskim sporazumom.

"Ulazimo u novo doba i potrebno je vreme za prilagođavanje. Džerzi je stalno isticao predanost pronalaženju bezbolnog prelaza na novi režim", stoji u saoštenju.

Francusku to nije zadovoljilo pa je odlučila da posegne za ozbiljnijim merama. Anik Žirarden ministarka mora, rekla je da je besna jer je Džerzi izdao samo 41 dozvolu. Od 344 zahteva, Džerzi je za produženje dozvola, tražio od ribara da im proslede podatke o vremenu koje su proveli u vodama oko ostrva pre Bregzita.

"U sporazumu o Bregzitu se navode i mere uzvraćanja. Pripravni smo da ih iskoristimo", izjavila je ministarka pred Nacionalnom skupštinom i dodala: "Kad je reč o Džerziju, podsećam vas na isporuku električne energije podvodnim kablovima. Iako bi bilo žaljenja vredno kad bismo to morali da učinimo, učinićemo to ako budemo morali".

Nije po sporazumu

Džerzi 95 posto električne energije uvozi iz Francuske. Prekid dotoka imao bi teške posledice, iako na ostvu postoje dizelski generatori kao osiguranje. Iz britanske Vlade su poručili da bi prekid snabdevanja električnom energijom bio "neprihvatljiv i disproporcionalan". Gorst je u međuvremenu za BBC izjavio kako misli da je moguće pronaći rešenje.

"Pun sam optimizma kad je reč o mogućnosti da osiguramo dodatno vreme kako bi se osiguralo da nam se dostave potrebne potvrde", izjavio je. Dakle, pritisak iz Pariza je ipak urodio plodom pa će sada Džerzi biti sklon da izda više odobrenja za ribare. To znači da ili se prvi put nisu držali sporazuma ili ga sada krše. Tačan je odgovor prva teza. Sporazum predviđa prelazno razdoblje do leta 2026. godine kada će se evropski ribari odreći 25 posto ulova u britanskim vodama. Ribari iz EU u međuvremenu zadržavaju pristup područjima između šest i 12 nautičkih milja od britanske obale.

Reč je o još jednom slučaju u kojem Velika Britanija deluje jednostrano i donosi odluke koje krše odredbe sporazuma o izlasku iz članstva u EU i trgovinskog sporazuma. U tom se nizu ističe odluka Londona da do oktobra produži rok za neograničeni promet robe prema Severnoj Irskoj. U tom se razdoblju ne bi carinila roba s Ostrva koja u velikoj meri ide prema tržištu EU. London je poručio da je to potrebno kako bi poslovna zajednica imala još vremena za prilagođavanje. Iako je postojala cela godina nakon izlaska iz članstva, koja je bila zamišljena kao razdoblje prilagođavanja.

Izvor: www.b92.net

четвртак, 06.05.2021.

Француски рибари блокирали луку код острва Џерси – ЕУ апелује на смиреност

Лондон – Бродови британске краљевске морнарице и француски полицијски чамци патролирали су данас код острва Џерси у Ламаншу, након што су француски рибари незадовољни забраном приступа британским водама започели протест и блокаду луке на острву.

Француски полицијски чамци „Атос”, на чијој се предњој палуби налази велики митраљез и „Темис”, који немају наоружање, послати су да надзиру воде између Француске и острва Џерси, саопштиле су француске поморске власти, преноси АП. Француске власти објасниле су да су патролна пловила ту да помогну у било каквим ванредним ситуацијама и да су способна за брзу интервенцију ако се ситуација погорша, а потврдиле су да су се пловила након завршетка рибарског протеста повукла.

Британска влада је такође саопштила да ће се с обзиром да је ситуација за сада решена бродови Краљевске морнарице вратити у луку у Великој Британији, преноси Танјуг. Распоређивање француских пловила је уследило након што је Британија у среду упутила два морнаричка брода да патролирају водама око острва Џерси, које није формално део Велике Британије, али се води као аутономни посед Круне, што значи да је она одговорна за ту територију у близини обале северне Француске.

Спор две земље је настао када је локална власт Џерсија, на основу трговинског споразума Велике Британије и Европске уније, од француских рибара затражила приликом издавања дозвола доказе да су више година уназад ловили у острвским водама. Огорчени рибари који су протестовали тврде да им је тиме онемогућен риболов у британским водама. Они су данас ушли и блокирали главну луку острва, а званичници ЕУ апеловали су на смиреност, али су такође оптужили Британију да не поштује услове трговинског споразума након „Брегзита”.

Димитри Рогоф, који је на челу групе рибара који протестују, потврдио је да се око 50 чамаца из француских лука дуж западне обале Нормандије придружило данашњим протестима окупљајући се у луци Ст. Хелијер. Острво Џерси са 108.000 становника увози 95 одсто електричне енергије из Француске, која је најавила могућност прекида испорука острву ако њеним рибарима не буде одобрен пун приступ британским водама.

Izvor: www.politika.rs

Bregzit, ostrvo Džersi i pomorski sukob Londona i Pariza


I francuski i ribari sa Džersija osećaju se izdano posle Bregzita i novih pravila i dozvola.

Zora jos nije svanula a luka Kartere u Normandiji je prepuna brodova koji su nešto posle 3 sata ujutru napustili dokove i po mrklom mraku krenuli da se pridruže "armadi" od 60ak brodova iz Šerbura.

Svima su u ušima odzvanjale reči Davida Selama iz francuskog interegionalnog pomorskog direktorata koji im je na hitnom sastanku u ponedeljak rekao da je ostrvo Džersi u rukama "ekstremista" koji žele smrt francuskim ribarima i koriste Bregzit za to.

"Mi želimo mir ali moramo da se pripremimo za rat. Ako želimo da oborimo ribare Džersija na kolena, možemo to da uradimo", rekao je Salem.

Rat još uvek nije bio na pameti Lorenu Blondelu i Mišelu Dušeminu, kapetanu i prvom zapovedniku broda Presk Il. "Mi želimo da nas čuju, da protestujemo a ne da vređamo. Želimo mir", rekli su oni.

Vlasti Džersija "moraju da slušaju", rekao je Blondel. "Ne možemo da radimo sa njihovim novim dozvolama, sa ograničenim brojem dana za ribolov, sa vrstama ribe koje smemo da lovimo. To mora da se promeni", rekao je on lokalnim medijima.

Do 31. decembra prošle godine, kada je Britanija konačno napustila Evropsku uniju, pravo na ribolov u vodama Džersija bilo je regulisano Sporazumom zaliva Granvil za koji su normandijski ribari verovali da će biti i deo trgovinskog dogovora o Brezgitu.

To se nije dogodilo. Francuski vlasnici brodova, koji u vodama Džersija "uhvate" i 80 posto godišnjih prihoda, sada moraju da se prijavljuju za individualne dozvole i moraju da podnesu dokaz da prethodne ribarske aktivnosti u ovim vodama, odnosno da su i ranije tu lovili ribu. Uz prvu 41 dozvolu išao je i čitav spisak novih ogrnaičenja.

"Brodovi koji su korišćeni za hvatanje tri ili četiri vrste ribe, sada mogu da love samo jednu", rekao je Blondel. Nekim ribarima je zabranjeno da love ribu za koju su specijalizovani, drugi smeju da uđu u vode Džersija samo sedam dana godišnje.

Ribarske federacije Normandije i Bretanje udružile su se u sporu oko Džersija kako bi predstavljali interese oko 250 francuskih brodova, 900 porodica i 2000 poslova na kopnu. Sa druge strane, lokalne vlasti u Granvilu i Sen Malu zabanile su ribarima sa Džersija da prodaju svoj ulov na dve lučke pijace.

Međutim, mnogi francuski ribari mislili su da je za rešenje ovog problema potreban mnogo snažniji protest.

Zbog toga su se okupili juče u zoru i krenuli u protest ispred luke na Džersiju. Pridružilo im se i nekoliko brodova sa Džersija koji ne podržavaju politiku ostrvskih vlasti.

Bilo je i izolovanih incidenata - srednji prst i spaljena zastava, ali ribari kažu da oni ne predstavljaju mišljenje većine. Pod budnim okom dva broda britanske kraljevske mornarice, flotila je stigla blizu obala Džersija.

Sa dolaskom francuskih patrolnih brodova, tenzija u vodama Džersija je skočila.

Na Džersiju, koji 9. maja slavi Dan nezavisnosti, odnosno kraj nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, mišljenja su podeljena. Neki su iritirani francuskim "šepurenjem", a drugi imaju razumevanja. "Sve ovo je apsurdno. Sve ovo mi smrdi na administrativno-politička prepucavanja Britanije, Francuske i EU", kaže Elenor iz Sent Heliera.

Smatra i da je britanski premijer Boris Džonson svojim ponašanjem pogoršao situaciju. "Ribarska industrija Džersija i Francuske je mnogo propatila zbog kovida i Bregzita i nadamo se da će naći neko diplomatsko rešenje", rekla je ona.

Majk, taksista, nije oduševljen idejom da se britanski premijer uključuje u "lokalnu" svađu. "Umemo da se brinemo o sebi. Način da se ovo reši je da ljudi civilizovano popričaju a ne da se preti nasiljem", smatra on.

Tokom prepodneva, najavljeno je da će ministar spoljnih poslova ostrva Ijan Gorst porazgovarati sa delegacijom ribara, na čelu sa njihovim vođom Dimitrijem Rogofom. Nekoliko sati kasnije, brod "Normandi trejder" na kome je sastanak organizovan okružili su francuski brodovi.

Vesti nisu bile dobre. "Ovo je budalaština. Ne znam zašto smo uopšte išli da razgovaramo", rekao je Siril Piro, skiper Perla iz Granvila.

Piro je objasnio da vlasti Džersija krive Francusku za sve i da će razgovor o ribolovu u vodama Džersija morati da se prenese na kopno.

"Ako se ništa ne dogodi, rešiće nas se jednog po jednog", rekao je Piro i pozvao francusko ministarstvo pomorskih poslova da ispune svoju pretnju i ostave Džersi bez struje.

Don Tomson iz Asocijacije ribara Džersija kaže da nikoga jučerašnji događaji nisu uplašili ali smatra da je bilo dobro što su na licu mesta bili brodovi britanske mornarice jer se videlo da imaju podršku vlade.

Tomson kaže da zbog Bregzita, britanski brodovi ne mogu da love u vodama EU ali da francuski brodobi mogu besplatno da love u njihovim vodama.

"Velika je stvar ako morate da prodate brod i napustite industriju u kojoj je vaša porodica generacijama. Ovi tipovi suštinski dobijaju dozvole za džabe da love u našim vodama", rekao je on.

Sa druge strane, francuski ribari, koji su se do kraja dana vratili u svoje luke, smatraju da su oni izvukli deblji kraj.

Džersi je naročito bio strog prema mladim ribarima, kaže ribolovac iz Guvila. Neki od njih imaju kredite za brodove u vrednosti od 800.000 evra koje moraju da plate ali kako nisu ranije lovili u vodama ostrva, sada ne mogu uopšte. "Samo žele da ih sklone. To je bukvalno pljačka", rekao je on.

Izvor Gardijana blizak pregovorima kaže da je glavni razlog sukoba lavirint kanala koje su i London i Bregzit otvorili za život van EU.

Od Bregzita, Džersi ima prava da uslovljava ribolov u svojim vodama, ali o tome mora prvo da obavesti London koji pak mora da obavesti Brisel a onda Francusku. "Negde na tom putu, obaveštenje o dozvolama se izgubilo", rekao je izvor.

Tomson, pak, smatra da je sukob daleko od završenog. Ubeđen je da Gorst nije popustio pred francuskim zahtevima. Sa druge strane, i francuski ribari deluju prilično sigurno u svoju poziciju. Žan-Klod Le Vol iz Karterea kaže da će se bitka sada voditi na kopnu.

Le Vol ribari u vodama Džersija više od 40 godina i bio je zgranut kada je dobio dozvolu na osnovu koje sme to da radi samo 11 sati godišnje.

"To je sprdnja, apsolutna sprdnja. Nisu želeli da čuju nijednu našu reč. Mi smo se potrudili da nas čuju. Sada je na vladi da preuzme stvar u svoje ruke i odbrani nas", rekao je on.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3682413/dzersibritanija-i-francuska-u-klincu-oko-ribolova-i-bregzita)

https://youtu.be/KCkiMVaWo58

Trvenja oko ostrva DŽerzi u Lamanšu izbacila na površinu vekovna sporenja Pariza i Londona
Goran Čvorović 16. 05. 2021.

NAPETOST između Francuske i Velike Britanije oko ostrva DŽerzi izbacila je na površinu vekovna sporenja dve nacije. "Bregzit" je podgrejao stare surevnjivosti.

To se ne ogleda samo oko ribarenja u vodama Lamanša. Zli jezici kažu da je izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU uzrokovao i "osvetu" u vidu kritike vakcine "astra zeneka" koju predvode Berlin i Pariz. I dok su bili zajedno u EU, bilo je muke i rivalstva. Čak i ulazak Londona svojevremeno u Uniju umnogome je zavisio od dobre volje Pariza. Posle su se trvili oko zajedničke poljoprivredne politike i toga ko crpi najviše novca iz ovog najjačeg evropskog fonda.

Dok je Francuska sa Nemačkom stvarala zajedničku monetu i evropsku odbranu, Englezi su jačali Atlantski savez, a povodom pojave evra preko naslovnih stranica ispisivali "Zar funtu da zamenimo ovim?!" - i nastavljali da plaćaju po starom.

Od početka prošlog milenijuma sve do moderne epohe, Francuzi i Englezi su stalno ratovali. Do 1066, britansko ostrvo je bilo izolovano. Rivalstvo je tada pokrenuo Viljem Prvi Osvajač, poznat još i kao Viljem Kopile, vojvoda od Normandije, koji se proglasio i kraljem Engleske. Usledila je serija sukoba. Kulminirali su Stogodišnjim ratom koji je, u stvari, sa prekidima, trajao 116 godina, od 1337. do 1453. Počeo je upadom Ostrvljana, a završio se njihovim izbacivanjem. Francuzi i Englezi tukli su se i u Renesansnim ratovima od 1494. do 1559. Suparništvo je pojačala reformacija, kada su u 16. veku Englezi postali protestanti, a Francuzi ostali katolici. Dolaskom na vlast burbonske dinastije i stupanjem na presto Anrija Četvrtog od Francuske i Navare u drugoj polovini 16. veka, i snaženjem Francuske, odnosi se još više kvare. Nastupaju, potom, kolonijalni ratovi. Sedmogodišnji rat je trajao od 1756. do 1763, u kome su se Francuska i Engleska borile za kontrolu američkih kolonija.

Uspele su da učestvuju i u Američkom ratu za nezavisnost od 1774. do 1783. Naravno - na različitim stranama. Luj Šesnaesti je našao za shodno da pritekne u pomoć američkim ustanicima, da bi se tako osvetio Englezima za poraz u prethodnim sukobima. Pred Veliku revoluciju, Francuzi su skovali pogrdni naziv za engleske komšije, "perfidni Albion", kojim su označavali dvoličnost ili izdaju britanskih monarha prema saveznicima. Britanci su "perfidni" zamenili sa "gordi", pa to i danas koriste kao nadimak svoje fudbalske reprezentacije.

Uplašeni za sudbinu monarhije, Englezi su se priključili koaliciji koja je od 1793. do 1802. ratovala sa revolucionarnom Francuskom. Samo dve godine kasnije, krenuli su Napoleonovi ratovi, od 1805. do 1815, u kojima su Francuzi i Englezi ponovo bili u suprotstavljenim rovovima. Onda su, konačno, bili na istoj strani, u Prvom i Drugom svetskom ratu, iako Francuzima nije baš bilo pravo što uz Čerčila, Ruzvelta i Staljina, nije stajao i De Gol. Bivši francuski predsednik Fransoa Miteran otkrio je 2005. da ga je Margaret Tačer tokom rata na Foklandima naterala da mu da tajne šifre za projektile koje su Francuzi prodali Argentincima, zapretivši da će u suprotnom iskoristiti nuklearno oružje.

Danas mnogi britanski penzioneri uživaju na suncu u svojim novim kućama na jugu Francuske. Tu, međutim, teško da mogu da čuju svoj jezik. Na francuskom radiju vlada pravilo da stanice, osim specijalizovanih, moraju da emituju, kako koja, od 40 do 100 odsto francuske muzike, pre svega da engleski ne bi izvršio "invaziju". Filmski glasovi se redovno nasnimavaju, a ako neko u običnom životu pokuša da kaže, recimo, "Majami" umesto "Miami", ismevaju ga kao pokondirenu tikvu.

"Bog i moje pravo", zvanični je natpis, na francuskom jeziku, na engleskom kraljevskom amblemu. Za to je "krivac" onaj čuveni Viljem Osvajač iz 11. veka, koji je među anglosaksonske aristokrate uveo naviku da pričaju francuski. Britanski suveren Henri Peti, na čijem dvoru se govorio francuski, početkom 15. veka je odlučio da deviza kraljevstva bude ova rečenica koju je Ričard Lavlje Srce izgovorio u Žizoru u Francuskoj 1198. u borbi protiv francuskog kralja Filipa Avgusta. Na engleskom kraljevskom grbu, inače, stoji još jedna parola, a i ona je ispisana na francuskom: "Proklet bio ko loše misli." Pre pet godina, u Velikoj Britaniji je pokrenuta peticija da se konačno uklone maksime na francuskom jeziku iz britanskog pasoša, ali ova inicijativa nije prošla. Izraz "Kraljica to želi" - na normandskom, vrlo sličnom savremenom francuskom, koristi se u britanskom parlamentu za prihvatanje novog zakona. I to vuče korene od Viljema Osvajača.

A upućeni su jedni na druge. Privreda nekih gradova na Atlantiku sa kontinentalne strane i do 95 odsto zavisi od britanske ribe. S druge strane, Britanci čak 70 odsto svojih ribljih proizvoda izvoze u EU. Osamdeset odsto spoljnog drumskog saobraćaja Velike Britanije, železničkom kopčom ispod mora i trajektima, odvija se preko Francuske. Između dve zemlje dnevno saobraća deset hiljada kamiona.

ŠEKSPIR I MOLIJER

NA Olimpijske igre vlasti iz Pariza šalju dva službenika koji revnosno proveravaju da li se jezik Molijera paralelno koristi sa Šekspirovim. Ukoliko Francuzu nasred Jelisejskih polja postavite direktno pitanje na engleskom, velike su šanse da vam neće odgovoriti, ne zato što ne zna ovaj jezik, već zato što je uvređen jer ga prvo niste pitali da li ga govori. Automatsko korišćenje engleskog ne dolazi u obzir.

Izvor: www.novosti.rs

Do usijanja se povećava napetost između Francuske i Velike Britanije posle "bregzita"
G. ČVOROVIĆ 08. 10. 2021.

BRITANCI ubrzano otkrivaju probleme koji proističu iz "bregzita".

Posle praznih pumpi zbog nedostatka radne snage i ispražnjenih rafova u samoposlugama, usledila je i pretnja iz Francuske. Pariz je zapretio da će isključiti struju ostrvu DŽerzi u Lamanšu, koje je pod administracijom Londona, zbog nesuglasica oko ribolova.

- Smanjenje isporuke struje je moguće. Sporazum koji je sklopio evropski pregovarač Mišel Barnije predviđa dogovor o izvozu energije, možemo da regulišemo protok - poručio je francuski državni sekretar za evropske poslove Kleman Bon. Ugovor predviđa da francuski ribari, koji su i ranije tu lovili, mogu da zađu u britanske vode. No, London dozvole daje "na kašičicu", svega 64 od zatraženih 169. U Parizu kažu da će insistirati na svih 450, na koliko imaju pravo, jer čitava mesta zavise od ovog ulova. Ali, i Britanci zavise od Francuza, jer tu pakuju i izvoze ribu.

- Uzvratićemo kontramerama ukoliko Velika Britanija ne bude poštovala sporazum.

- Potrebni smo Britancima da bi ovde prodavali robu, uključujući i ribu. Treba im naša energija, za njihove finansijske službe i istraživačke centre - bio je oštar Bon.

Francuska i EU ističu da je ovo još jedan način da London izvrda dogovore.

- Napravili su grešku s "bregzitom". To je njihov izbor, nije naš. Udarajući na naše ribare, nećete rešiti problem nestašice ćuraka na božićnim trpezama! - rekao je.

Ministar spoljnih poslova DŽerzija senator Jan Gorst je poručio da je pretnja Pariza disproporcionalna i neprihvatljiva, jer će 108.000 žitelja ostati bez struje. Bon je uzvratio da se ipak nada da neće doći do toga. Napetosti su krenule u maju, kada su Britanci poslali dva broda Kraljevske vojne mornarice da nadgledaju situaciju, a Francuzi iz Šarbura dva žandarmerijska plovila. Tad je pedesetak francuskih ribarskih brodića blokiralo pristup DŽerziju.

PORESKI RAJ NA OSTRVU DŽERZI

Najveće ostrvo iz arhipelaga Grenzi, na 22 kilometra od francuske obale i 160 od britanske, autonomni DŽerzi pod administracijom Londona ima većinski britansku kulturu i koristi funtu. Na njemu se govore engleski i normandijski dijalekt. Nije deo ni Ujedinjenog Kraljevstva, ni EU, ali njegovi stanovici su građani Velike Britanije, a vladar "vojvoda od Normandije" ima sporazum o slobodnom protoku robe sa EU. DŽerzi se naziva poreskim rajem, jer se prihodi stranih firmi ovde ne oporezuju.

Izvor: www.novosti.rs

Ribari postavili uslove - Ili napredak ili novi protest
Tanjug 23. 10. 2021.

EVROPSKA komisija će u ponedeljak održati dodatne razgovore sa Velikom Britanijom o dozvolama za ribolov, kako bi pokušala da reši spor u kome su uključeni francuski ribari koji su od ovog vikenda zapretili protestima ako se napredak ne postigne.

Dosadašnji pregovori sa Britanijom doveli su do samo nekoliko dozvola, a do kraja meseca očekujemo pojašnjenje oko pravila ribarenja u britanskim vodama, saopštilo je francusko udruženje ribara, prenosi Rojters. Kako je danas poručio francuski Nacionalni komitet za pomorsko ribarstvo i morski uzgoj (CNPMEM), na dosadašnji način ne može da se reši spor između Britanije i Francuske oko ribarenja nakon Bregzita. CNPMEM je naveo i da je dobio čvrsta uveravanja od ministarke mora Anik Žirarden da neće odustati od borbe za dobijanje dozvola za francuske ribare.

Velika Britanija je u maju poslala dva patrolna broda svoje mornarice prema ostrvu DŽerzi, nakon što su francuski ribari zapretili da će da blokiraju glavnu luku tog ostrva, a sama francuska Vlada čak zapretila isključivanjem električne energije kojom snabdeva DŽerzi. Šezdeset do 80 francuskih ribarskih brodova blokiralo je tada luku Saint-Helier, glavni grad na DŽerziju, u znak protesta zbog, kako tvrde, uskraćivanja njihovih ribolovnih prava nakon Bregzita, odnosno nakon što je Velika Britanija zvanično napustila zajedničko tržište i carinsku uniju 31. januara 2020. Ostrvo DŽersi formalno nije deo Velike Britanije, već se vodi kao autonomni posed krune, što znači da je London odgovoran za tu teritoriju.

Spor je nastao kada je lokalna vlast DŽersija, na osnovu trgovinskog sporazuma između Velike Britanije i Evropske unije, od francuskih ribara zatražila dokaze da su više godina unazad lovili u ostrvskim vodama. Vlada Francuske, međutim, tvrdi da ribarenje u Lamanšu nije deo sporazuma sa Evropskom unijom i zahteve DŽersija naziva ništavnim, a ministarka Žirarden je ranije poručila vlastima na DŽersiju da ne zaborave da električnu energiju dobijaju iz Francuske i da bi dovod struje mogao da im bude obustavljen.

Izvor: www.novosti.rs

Pariz preti da će britanskim ribarima da zabrani pristup lukama, London osuđuje
SVET Autor: Beta 28. okt. 2021

Francuska je saopštila da će britanskim ribarskim čamcima zabraniti pristup nekim francuskim lukama od sledeće nedelje ako dve zemlje ne postignu sporazum o licencama za ribolov.

Pariz je nagovestio i da bi mogao da ograniči dostavu energenata Normanskim ostrvima u kanalu Lamanš, navodi Asošiejted pres. Otkako je Velika Britanija 1. januara ove godine napustila i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju, odnosi Londona i Pariza su sve hladniji. Francuska je oštro protestovala zbog prošlomesečne odluke Velike Britanije da ne odobri licence desetinama francuskih ribarskih čamaca za ribolov u njenim vodama. Pariz tvrdi da su ta ograničenja suprotna trgovinskom sporazumu Londona i Brisela za period posle Bregzita. Desetine drugih francuskih čamaca je dobilo licencu za ribolov u britanskim vodama. Britanska vlada je u sredu uveče osudila uzvratne mere koje je Francuska ranije danas najavila, navodeći da su „razočaravajuće i disproporcionalne“, prenosi agencija Frans pres.

„Pretnje Francuske su razočaravajuće i disproporcionalne i nisu u skladu sa onim što bi neko očekivao od bliskog saveznika i partnera“, navela je vlada u Londonu.

Izvor: www.n1info.com

Francuzi zaplenili britanski ribarski brod, London oštro reagovao
Srna 28.10.2021.

Francusko ministarstvo pomorstva usmeno je upozorilo dva britanska broda koji su ribarili u vodama kod francuske luke Avr.

Francuska ministarka mora Anik Žirarden rekla je da su brodovi upozoreni noćas tokom provera. Ona je navela da posada prvog nije htela da ih posluša u početku a da drugi nije imao dozvolu pecanja u francuskim vodama, zbog čega je zaplenjen. Prema navodima Ministarstva, jedan od brodova preusmeren je u francusku luku, a kapetan broda suočen je sa sudskim procesom i oduzimanjem ulova. Incident se dogodio nakon što je Britanija odgovorila na pretnje Pariza sankcijama, jer je London posle Bregzita odbio dozvole za 35 malih francuskih brodova za ribolov u britanskim vodama.

U sredu uveče su objavili ultimatum i upozorili da će početi da nameću "strožije mere" od sledećeg utorka ukljućujući zabranu iskrcavanja britasnkih brodova, pojačanu graničnu i sanitarnu kontrolu britanske robe, strožije bezbednosne provere britanskih brodova i pojačane provere kamiona koji idu ili dolaze iz Britanije.

Iz Londona je poroučeno da su francuske pretnje "preterane" i da krše međunarodno pravo i trgovinske sporazume i upozoreno da će se "osvetiti". Lord Frost je, pre najnovijeg incidenta, rekao da vlada traži "urgentno objašnjenje" francuskih planova i da će "razmotriti dalju akciju u tom svetlu".

Izvor. www.blic.rs

Eskalacija sukoba dve zemlje nakon Bregzita
Novosti online 28. 10. 2021.

FRANCUSKA je zaplenila jedan britanski ribarski brod, a drugom je dato usmeno upozorenje, usred eskalacije spora oko prava na ribolov posle Bregzita.

Britanska vlada je saopštila da je reč o razočaravajućoj i neproporcionalnoj odluci Francuske. Reakcija je razočaravajuća i nesrazmerna, i nije ono što bismo očekivali od bliskog saveznika i partnera, navodi se u saopštenju britanske vlade. Vlada u Londonu je saopštila da pretnja Francuske da će zabraniti britanskim ribarskim brodovima dolazak u neke francuske luke predstavlja kršenje međunarodnog prava, zbog čega je obećala da će uzvratiti ako Pariz nastavi sa tim potezom, preneo je Rojters.

Francuska ministarka pomorstva Anik Žirarden je izjavila je ranije da su britanski brodovi upozoreni tokom provere noćas kod grada Avr. Ona je dodala da se prvi brod nije odmah povinovao naredbi, a drugom nije bilo dozvoljeno da peca u francuskim vodama, zbog čega je zaplenjen preneo je Bi-Bi-Si. Žirarden je na Tviteru napisala da je jedan od britanskih ribarskih brodova uhvaćen da peca u zalivu Sene bez odgovarajućih dozvola.
Plovilo je, prema njenim rečima, preusmereno u luku Avr i zadržan od strane pravosudnih organa, gde bi njegov ulov mogao biti zaplenjen, a čamac zadržan dok se ne plati depozit. Kapetan broda rizikuje sankcije.

Francuska je upozorila da će sledeće nedelje blokirati britanske brodove u nekim lukama, kao i da će pooštriti provere britanskih čamaca i kamiona, ako spor oko dozvola za ribolov nakon Bregzita ne bude rešen do 2. novembra. Francusku je razljutila prošlomesečna odluka Velike Britanije i britanskog ostrva DŽerzi da uskrate dozvole za ribolov desetinama francuskih brodova. Francuska smatra da su ta ograničenja suprotna sporazumu koji je britanska vlada potpisala kada je napustila EU.

Izvor: www.novosti.rs

Odgovor na zaplenu broda: Britanska vlada pozvala francusku ambasadorku na razgovor


Vlada Velike Britanije pozvala je francusku ambasadorku u toj zemlji na razgovore zbog spora oko ribarskih prava, pošto je prethodno Francuska zaplenila jedan britanski ribarski brod.

Britanija je takav odgovor donela posle sastanka kojim je predsedavao ministar za Bregzit Lord Frost, objavio je „Skaj njuz“.

„Francuske akcije su neopravdane i nisu u skladu sa sporazumom o trgovini i kooperaciji koji imamo sa EU, niti sa međunarodnim pravom“, saopštio je portparol britanske vlade.

Kako je saopšteno, protest protiv ovakvih poteza Francuske upućen je toj zemlji, ali i Evropskoj komisiji, a sledeći korak je pozivanje francuske ambasadorke na razgovor.

„Ponavljamo da je vlada odobrila 98 odsto prijava za licencu ribarskih plovila EU u britanskim vodama“, saopšteno je iz britanske vlade.

Francuska i Velika Britanija spore se oko prava na ribarenje brodova u Lamanšu posle Bregzita.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211028/odgovor-na-zaplenu-broda-britanska-vlada-pozvala-francusku-ambasadorku-na-razgovor-1131070747.html)

https://youtu.be/B8IUbVvUmjc

https://youtu.be/WmvligwZSu4

Pariz preti, London uzvaća: Britanski brodovi u stanju pripravnosti, pozvan francuski ambasador


Francuski ambasador u Londonu je pozvan na razgovor, a dva patrolna broda Kraljevske mornarice Velike Britanije stavljena su u stanje visoke pripravnosti kako bi bili spremni da sesušče sa potencijalnim blokadama luka francuskim ribarskim čamcima, usred spora između Londona i Pariza oko dozvola za ribolov nakon Bregzita.

Dramatični potezi usledili su posle francuskih pretnji da će blokirati izvoz Velike Britanije zbog nedostatka dozvola za ribolov za francuske brodove, preneo je Gardijan.

Zbog visokih tenzija koje prete da eksplodiraju, London je u pripravnosti na poziv u pomoć autonomnog ostrva Džersi.

Spor Francuske i Velike Britanije eskalirao je juče kada su francuske vlasti zaplenile jedan britanski brod, a drugi upozorile. Kapetan britanskog broda, koji s zaplenile francuske vlasti Londona i Pariza oko dozvola za ribolov nakon Bregzita, biće saslušan pred sudom sledeće godine, saopštile su danas francuske vlasti.

Predstavnik tužilaštva u francuskoj luci Avr, u kojoj je zaplenjen brod, rekao je da je od kapetana broda zatraženo da se pojavi pred sudom 11. avgusta 2022. godine, prenosi Rojters.

On je dodao da plovilo nema potrebnu dozvolu za rad u tim delovima francuskih teritorijalnih voda, što je demantovala škotska kompanija koja je koristila brod i potvrdila da ima odgovarajuče dozvole.

Francuska ministarka mora Anik Žirarden saopštila je ranije da su brodovi upozoreni tokom provera, navodeći da je posada prvog inicijalno ignorisala upozorenje, dok je sadržaj drugog broda zaplenjen jer on nije imao dozvolu za ribarenje u francuskim vodama.

Britanska vlada je saopštila da je francuska zaplena jednog britanskog ribarskog broda i izdavanje verbalnog upozorenja drugom plovilu razočaravajuća i neproporcionalna odluka usred eskalacije spora oko prava na ribolov nakon Bregzita.

Vlada u Londonu je saopštila da pretnja Francuske da će zabraniti britanskim ribarskim brodovima dolazak u neke francuske luke predstavlja kršenje međunarodnog prava, zbog čega je obećala da će uzvratiti ako Pariz nastavi sa tim potezom.

Britanija bi mogla da naredi iskrcavanje više francuskih brodova u znak odmazde zbog toga što je Francuska zaplenila britanski ribarski brod u francuskim vodama, poručio je danas britanski ministar za zaštitu životne sredine Džordž Justis, a ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas francuskog ambasadora u Londonu da objasni postupke Pariza.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton poručio je danas da razume poziciju Francuske u sporu između Pariza i Londona oko dozvola za ribolov nakon Bregzita.

"Potpuno razumem poziciju i ogorčenje Francuske. Podrška Evropske komisije je tu, i uvek je i bila, od početka", rekao je Breton.

Francuska je u sredu objavila da će od sledeće nedelje zabraniti britanskim ribarskim čamcima pristup nekim francuskim lukama ako se ne postigne dogovor sa Londonom u sporu oko dozvola za ribolov. Takođe je sugerisala da bi mogla da ograniči snabdevanje energijom ostrva u Lamanšu, zavisnih od Britanske krune koja leže uz obalu Francuske.

Francuska je žestoko protestovala zbog odluke Londona i britanskog ostrva Džerzi da desetinama francuskih ribarskih brodova odbiju dozvole za rad u njihovim teritorijalnim vodama.

Francuska tvrdi da su ova ograničenja u suprotnosti sa sporazumom nakon Bregzita koji je britanska vlada potpisala kada je napustila EU.


izvorl (https://rs-lat.sputniknews.com/20211029/pariz-preti-london-uzvaca-britanski-brodovi-u-stanju-pripravnosti-pozvan-francuski-ambasador-1131078472.html)

Sve veće tenzije između Britanije i Francuske zbog ribolova: Kapetan zaplenjenog broda pred sudom, London najavio odmazdu
Tanjug 29.10.2021.

Kapetan britanskog broda, koji su ranije ove nedelje zaplenile francuske vlasti, usred spora između Londona i Pariza oko dozvola za ribolov nakon Bregzita, biće saslušan pred sudom sledeće godine, saopštile su danas francuske vlasti.

Predstavnik tužilaštva u francuskoj luci Avr, u kojoj je zaplenjen brod, rekao je da je od kapetana broda zatraženo da se pojavi pred sudom 11. avgusta 2022. godine, prenosi Rojters. On je dodao da plovilo nema potrebnu dozvolu za rad u tim delovima francuskih teritorijalnih voda, što je demantovala škotska kompanija koja je koristila brod i potvrdila da ima odgovarajuče dozvole.

Francuska ministarka mora Anik Žirarden saopštila je ranije da su brodovi upozoreni tokom provera, navodeći da je posada prvog inicijalno ignorisala upozorenje, dok je sadržaj drugog broda zaplenjen jer on nije imao dozvolu za ribarenje u francuskim vodama.

Britanska vlada je saopštila da je francuska zaplena jednog britanskog ribarskog broda i izdavanje verbalnog upozorenja drugom plovilu "razočaravajuća i neproporcionalna" odluka usred eskalacije spora oko prava na ribolov nakon Bregzita. Vlada u Londonu je saopštila da pretnja Francuske da će zabraniti britanskim ribarskim brodovima dolazak u neke francuske luke predstavlja kršenje međunarodnog prava, zbog čega je obećala da će uzvratiti ako Pariz nastavi sa tim potezom.

Britanija bi mogla da naredi ukrcavanje više francuskih brodova u znak odmazde zbog toga što je Francuska pritvorila britanski ribarski brod u francuskim vodama, poručio je danas britanski ministar za zaštitu životne sredine Džordz Justis, a ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas francuskog ambasadora u Londonu da objasni postupke Pariza. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton poručio je danas da razume poziciju Francuske u sporu između Pariza i Londona oko dozvola za ribolov nakon Bregzita.

- Potpuno razumem poziciju i ogorčenje Francuske. Podrška Evropske komisije je tu, i uvek je i bila, od početka - rekao je Breton.

Francuska je u sredu objavila da će od sledeće nedelje zabraniti britanskim ribarskim čamcima pristup nekim francuskim lukama ako se ne postigne dogovor sa Londonom u sporu oko dozvola za ribolov. Takođe je sugerisala da bi mogla da ograniči snabdevanje energijom ostrva u Lamanšu, zavisnih od Britanske krune koja leže uz obalu Francuske. Francuska je žestoko protestovala zbog odluke Londona i britanskog ostrva Džerzi da desetinama francuskih ribarskih brodova odbiju dozvole za rad u njihovim teritorijalnim vodama. Francuska tvrdi da su ova ograničenja u suprotnosti sa sporazumom nakon Bregzita koji je britanska vlada potpisala kada je napustila EU.

Izvor: www.blic.rs

Premijer poručio: Pretnje su vam potpuno neopravdane


Britanski premijer Boris Džonson rekao je šefici EK Ursuli fon der Lajen da su pretnje Francuske u okviru spora oko dozvola za ribarenje "potpuno neopravdane".

"Premijer je takođe izrazio zabrinutost zbog retorike francuske vlade proteklih dana zbog pitanja dozvola za ribarenje", navodi se u saopštenju Džonsonove kancelarije nakon sastanka dvoje zvaničnika u okviru samita G20 u Rimu, preneo je Rojters.

"Premijer je naglasio da su francuske pretnje potpuno neopravdane i nisu u skladu sa sporazumom o trgovini i saradnji Velike Britanije i EU, kao ni širim međunarodnim zakonima", navodi se u saopštenju.

Francuska je u sredu objavila da će od sledeće nedelje zabraniti britanskim ribarskim čamcima pristup nekim francuskim lukama ako se ne postigne dogovor sa Londonom u sporu oko dozvola za ribolov.

Takođe je sugerisala da bi mogla da ograniči snabdevanje energijom ostrva u Lamanšu, zavisnih od Britanske krune koja leže uz obalu Francuske.

Francuska je žestoko protestovala zbog odluke Londona i britanskog ostrva DŽerzi da desetinama francuskih ribarskih brodova odbiju dozvole za rad u njihovim teritorijalnim vodama.

Francuska tvrdi da su ova ograničenja u suprotnosti sa sporazumom nakon Bregzita koji je britanska vlada potpisala kada je napustila EU.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=30&nav_category=78&nav_id=2048433)

Makron i Džonson na marginama samita G20 pokušavaju da reše spor oko ribolova


Nakon višenedeljnih pretnji i sve većih izgleda za uvođenje novih trgovinskih barijera, predsednik Francuske Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson dogovorili su se danas da pokušaju da deeskaliraju spor oko prava na ribolov nakon Bregzita, izjavio je jedan francuski zvaničnik.

Dvojica lideri su ranije davali oprečne signale o tome da li žele da smanje razlike u tom sporu, ali su, kako javlja Rojters, iskoristili privatni sastanak na marginama samita Grupe 20 (G20) da pokušaju da smanje tenzije.

Neimenovani francuski zvaničnik je potvrdio da je Makron poručio Britancima da bi trebalo da poštuju pravila i odobre dozvole svim francuskim ribarima za lov u britanskim vodama, dok London tvrdi da ispunjava uslove iz trgovinskog sporazuma postignutog nakon Bregzita.

- Cilj predsednika i premijera bio je deeskalacijia - rekao je isti francuski zvaničnik novinarima nakon sastanka dvojice lidera.

Britanija je juče zaoštrila retoriku prema Francuskoj, premijer Džonson nije isključio mogućnost da pokrene trgovinski spor, a njegov ministar za Bregzit oštro je kritikovao sugestiju Pariza da EU treba da pokaže Londonu da ima "više štete od izlaska iz EU".


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/pomirenje-na-pomolu-makron-i-dzonson-na-marginama-samita-g20-pokusavaju-da-rese-spor/j62ez47)

Volim Veliku Britaniju koliko Džonson voli Francusku
Tanjug 31.10.2021.

Francuska je predložila Velikoj Britaniji način na koji može da se okonča spor oko prava na ribolov, izjavio je danas francuski predsednik Emanuel Makron i poručio da je "lopta sada u dvorištu" britanskog premijera Borisa Džonsona.

Makron je preneo Džonsonu da voli Veliku Britaniju, onoliko koliko Džonson voli Francusku.

"Ne želim da dođe do eskalacije. Moramo da budemo ozbiljni", rekao je Makron na konferenciji za novinare posle samita Grupe 20 najrazvijenijih svetskih ekonomija u Rimu. On je naglasio da ne želi da upotrebi mere odmazde jer to ne bi pomoglo francuskim ribarima, prenosi Rojters.

"Predali smo premijerovom timu dokument (u kome se objašnjava kako raditi ka rešenju). Sada je lopta u britanskom dvorištu", rekao je Makron.

Džonson je, obraćajući senovinarima nakon samita G20 u Rimu, rekao da Velika Britanija nije promenila stav po pitanju spora sa Francuskom oko prava na ribolov nakon Bregzita i poručio da bio zbunjen kada je čuo da Pariz želi da njegova zemlja bude kažnjena zbog izlaska iz EU.

Izvor: www.blic.rs

Недеља, 31.10.2021.

Продубљење француско-британског спора око рибарења и после састанка двојице вођа

РИМ - Француски председник Емануел Макрон и британски премијер Борис Џонсон састали су се данас да покушају да реше спор око рибарења у Ламаншу, али после састанка изгледало је као да су две земље удаљеније него икад око тог питања и дале су драстично различите верзије резултата сатанка.

Постбрегзитовски спор о давању дозвола за рибарење у британским водама могао би да ескалира наредних дана када Француска прети блокадом британских бродова. После полусатног састанка Макрона и Џонсона на маргини самита Г20 у Риму високи француски званичник рекао је да су се вође договориле да постоји потреба да разговарају један са другим у ситуацију високих тензија. Он је рекао да мере треба да се предузму што је пре могуће да дође до смиривања тензија.

Британија је међутим демантовала да су се двојица вођа договорила да предузму кораке ка деескалацији спора наводећи да је Француска та која треба ситуацију да смири. Британска влада је саопштила да је током састанка Џонсон поновио своју „дубоку забринутост” због француске реторике и „изразио наду да ће француска влада смирити тензије”. Џонсонов портпарол Макс Блен рекао је да се британски став није променио.

„Французи треба да одлуче да ли хоће да одустану од претњи које су изрекли последњих дана. Ми нисмо ни реториком нити делима на било који начин настојали да ескалирамо ово. Деескалација мора да дође са француске стране”, рекао је Блејн.

Рибарење је економски мала индустрија али је симболично важна за поморске земље као што су Британија и Француска. Када је Британија напустила економске прописе ЕУ почетком године то је значило да она сада контролише ко рибари у њеним водама. Француска тврди да неким бродовима нису дате дозволе за рибарење у водама где су дуго пловили. Британија каже да су одобрили 98 захтева за дозволе бродова ЕУ, и да се сада спор своди само на неколико десетина француских бродова који немају довољно документације.

Међутим француски минситар за европске послове Клеман Бон оптужио је данас Британију да је њено „циљање Француске” „политички избор” и рекао да је Британија прекршила споразум о Брегзиту који су договориле обе стране.

„За ЕУ у целини одобрено је око 90 одсто тражених дозвола, али све које недостају су Француске”, написао је он у твитер поруци.

Макрон је нагласио у разговору са Џонсоном да Британија треба да „поштује обавезе” које су она и ЕУ преузеле у оквиру Брегзит споразума, навело је француско председништво у саопштењу.

„Дали смо прецизне захтеве око дозвола које треба да се издају за прецизан број бродова” за британске воде и острва Џерси и Гернси, рекао је француски званичник и додао да Француска очекује од Британије да поштује правила игре. Он је рекао да ће Француска и Британија имати разговоре наредних дана о практичним детаљима са циљем ублажавања тензија и стабилизације ситуације али је Британија демантовала да су планирани било какви разговори.

Француска је запретила да ће забранити долазак британских бродова у своје луке и заоштрити провере бродова и камиона ако дозволе не буду издате до уторка.

Izvor: www.politika.rs

Povucite se u roku od 48 sati ili snosite posledice
Tanjug 01.11.2021.

Britanija je danas uputila upozorenje Francuskoj, pozivajući je da se povuče iz ribarskog spora u roku od 48 sati ili će se u suprotnom suočiti sa sudskim procesom u skladu sa trgovinskim sporazumom o Bregzitu.

- Francuzi su uputili potpuno nerazumne pretnje, uključujući Kanalskim ostrvima i našoj ribarskoj industriji, i oni moraju da povuku te pretnje ili ćemo u suprotnom iskoristiti mehanizme našeg trgovinskog sporazuma sa EU da preduzmemo akciju - izjavila je danas britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras Nebo, a prenosi agencija Rojters.

- Francuzi su se ponašali nepravedno. To nije u okviru trgovinskog sporazuma. A ako se neko ponaša nepravedno u trgovinskom sporazumu, imate pravo da preduzmete mere protiv njih i tražite neke kompenzacione mere. I to ćemo učiniti ako Francuzi ne odstupe - izjavila je britanska ministarka.

Francuska je predložila Velikoj Britaniji način na koji može da se okonča spor oko prava na ribolov, izjavio je juče francuski predsednik Emanuel Makron i poručio da je "lopta sada u dvorištu" britanskog premijera Borisa Džonsona. Makron je preneo Džonsonu da voli Veliku Britaniju, onoliko koliko Džonson voli Francusku.

"Ne želim da dođe do eskalacije. Moramo da budemo ozbiljni", rekao je Makron na konferenciji za novinare posle samita Grupe 20 najrazvijenijih svetskih ekonomija u Rimu.

Izvor: www.blic.rs

Britanija upozorava Francusku: Odustanite od spora ili slede tužbe
SVET Autor: Jutarnji list 01. nov. 2021

Britanija je u ponedeljak upozorila Francusku da odustane od spora oko prava na ribolov u roku od 48 sati ili će se suočiti s pravnim tužbama prema trgovinskom sporazumu o Bregzitu.

„Francuzi su uputili potpuno nerazumne pretnje, uključujući Kanalska ostrva i našu ribarsku industriju i moraju da povuku te pretnje ili ćemo u suprotnom da upotrebimo mehanizme našeg trgovinskog sporazuma s EU-om i preduzmemo mere“, rekla je ministrka spoljnih poslova Liz Trus. „Francuzi su se ponašali nepošteno. To nije u okviru trgovinskog sporazuma. A ako se neko ponaša nepošteno u trgovinskom sporazumu, imate pravo da preduzmete mere protiv njih i tražite neke kompenzacijske mere. A to ćemo da učinimo ako Francuzi ne odustanu“, dodala je.

Prema ugovoru o Bregzitu koji je stupio na snagu 1. januara, pristup zemalja EU-a britanskim vodama regulisan je kroz izdavanje dozvola za ribarenje.

Evropski ribari mogu da nastave sa lovom u britanskim vodama ako mogu da dokažu da su to činili i ranije. No za to im je potrebna dozvola Londona, pri čemu je nastao spor između dve države. Pariz je zapretio Londonu strožim zdravstvenim i sigurnosnim proverama kamiona koji stižu sa britanske teritorije te zabranom iskrcavanja ulova britanskih ribara u francuskim lukama od utorka ako Britanci do tada ne izdaju više dozvola za francuske ribare. Ove je odluke London ocenio „preteranima“ i zapretio da će zauzvrat pooštriti kontrolu evropskih brodova u svojim vodama.

Izvor: www.nova.rs

Sankcije Francuske Britaniji neće se primenjivati do četvrtka


Planirane francuske trgovinske sankcije Velikoj Britaniji zbog sukoba oko dozvola za ribolov neće biti primenjene pre sastanka francuskog ministra evropskih poslova Klemena Bonea sa britanskim ministrom za Bregzit Dejvidom Frostom u Parizu u četvrtak, izjavio je danas Bone.

"U interesu dijaloga, mere koje je objavila i pripremila Francuska neće se primenjivati pre ovog sastanka i ispitivanja novih britanskih odgovora na izdavanje dozvola za ribolov", rekao je Bone, preneo je Rojters.

Francuska je prethodno saopštila da će primenjivati sankcije prema Britaniji vezane za dozvole za ribolov od 2. novembra.

I predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je ranije danas da je Francuska iznela novi predlog za ublažavanje spora sa Britanijom oko prava na ribolov i da će se razgovori između dve strane nastaviti sutra, posle roka koji je Pariz ranije odredio za uvođenje sankcija.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/u-interesu-dijaloga-sankcije-francuske-britaniji-nece-se-primenjivati-do-cetvrtka/6dvzv47)

https://youtu.be/E_zeGMkUynk


https://youtu.be/3bPpsE9HVU4

Smirivanje tenzija: Francuska oslobodila britanski brod zaplenjen prošle nedelje


Velika Britanija saopštila je danas da je Francuska oslobodila britansku koču za lov na lignje, koja je zaplenjena prošle nedelje u francuskim vodama nealeko od Avra, i pozdravila odluku Pariza da ublaži napetosti u sporu oko ribarenja u Lamanšu.

Upitan da li je zaplenjeno plovilo "Kornelis Gert Jan" oslobođeno, britanski sekretar za životnu sredinu Džordž Justis je odgovorio potvrdno, prenosi Rojters.

- Da. Koliko sam razumeo taj brod je sada pušten. Pozdravljamo odluku Francuza je da povuku pretnje koje su nam uputili - rekao je Justis za Skajnjuz.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/smirivanje-tenzija-francuska-oslobodila-britanski-brod-zaplenjen-prosle-nedelje/2mhr82v)

Francuska ipak nije oslobodila zaplenjen britanski brod
Tanjug 02.11.2021.

Britanski ribarski brod, koji je Francuska zaplenila pre nekoliko dana, i dalje je u luci u francuskom gradu Avru, rekao je portparol Ministarstva za zaštitu životne sredine za Rojters.

Time je potvrdio da je britanski ministar za zaštitu životne sredine Džordž Justis pogrešio kada je ranije danas rekao da je brod oslobođen, ukazuje Rojters. Vlasnik plovila rekao je da se ono i dalje nalazi u luci u Avru i da će tamo ostati bar do sutrašnjeg saslušanja, čime je osporio navode Justisa. Justis je prethodno za Skaj njuz, na pitanje da li je zaplenjena koča za lov na lignje, oslobođena, odgovorio potvrdno.

- Da. Koliko sam razumeo taj brod je sada pušten. Pozdravljamo odluku Francuza je da povuku pretnje koje su nam uputili - rekao je Justis.

Izvor: www.blic.rs

Velika Britanija ne menja stav: "Odgovor je - ne"
IZVOR: B92 UTORAK, 2.11.2021.

Premijer Boris Džonson rekao je u utorak da je stav Britanije o sporu sa Francuskom oko prava na ribolov nakon Bregzita nepromenjen.

Džonson je to izjavio pošto su zvaničnici održali drugi dan razgovora o rešavanju spora. Upitan da li je London promenio stav suočen sa francuskim pretnjama uzvratnim merama, Džonson je rekao novinarima: "Odgovor je ne".

Inače, spor se vodi oko broja dozvola datih francuskim brodovima za ribolov u britanskim vodama. Džonson i francuski predsednik Emanuel Makron bili su nasmejani dok su se sreli na dvodnevnoj konferenciji svetskih lidera koja je započela dvonedeljni sastanak.

"Veoma, veoma blisko sarađujemo sa našim francuskim prijateljima i partnerima na stvarima koje su najvažnije ljudima u svetu, a to je rešavanje klimatskih promena, smanjenje CO2", rekao je on.

Izvor: www.b92.net

Britanski brod dobio dozvolu da napusti francuske vode


Britanski brod dobio dozvolu da napusti francuske vode, nakon što su ga francuske vlasti zaplenile.

Vlasnik britanskog ribarskog plovila, koje su francuske vlasti zaplenile u sporu oko prava na ribolov nakon Bregzita, poručio je danas da mu je laknulo što je brod dobio dozvolu da otplovi i što će se kasnije uputiti ka domovini.

"Oduševljeni smo i laknulo nam je što brod može da zaplovi i naša posada može da se vrati kući“, rekao je za Rojters Endrju Braun, direktor kompanije "Mekdaf šelfiš" u čijem je vlasništvu zaplenjeni ribarski brod, prenosi Rojters.

On je rekao i da je kompanija veoma zadovoljna što sudovi nisu postavili nikakvu kauciju za oslobađanje broda. Francuska je ranije ove nedelje zaplenila jedan britanski ribarski brod, a drugom je izdato usmeno upozorenje zbog eskalacije spora oko prava na ribolov posle Bregzita. Francuska ministarka pomorstva Anik Žirarden je izjavila da su brodovi upozoreni tokom provere kod grada Avra.

Francuska je upozorila da će sledeće nedelje blokirati britanske brodove u nekim lukama, kao i da će pooštriti provere britanskih čamaca i kamiona ako spor oko dozvola za ribolov ne bude rešen do 2. novembra. Velika Britanija je saopštila da su pretnje Francuske "nesrazmerne" i da predstavljaju kršenje međunarodnog prava i trgovinskih sporazuma.

Francusku je razljutila prošlomesečna odluka Velike Britanije i britanskog ostrva DŽerzi da uskrate dozvole za ribolov desetinama francuskih brodova. Francuska smatra da su ta ograničenja suprotna sporazumu koji je britanska vlada potpisala kada je napustila EU.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=03&nav_category=78&nav_id=2050781)

https://youtu.be/6nngzb5J7TQ

Francuzi i Englezi, dnevnik mržnje i ljubavi
SVET Autor: Željko Pantelić 07. nov. 2021

Poslednje varnice na liniji Pariz-London oko ribarenje u vodama između Francuske i Velike Britanije, kao i zatezanja odnosa oko Severne Irske, gde je Francuska u očima Engleza glavni podstrakač tvrde linije EU preme Ujedinjenom Kraljevstvu, potvrdilo je tezu bivšeg engleskog diplomate Pitera Dženkinsa o “love-hate relationship” između dve obale Lamanša.

I pored činjenice da su već dvesta godina saveznici, da je pre pandemije jedna trećina Engleza posećivala regularno Francusku, dok su Francuzi bili najbrojnija etnička grupa među turistima u Londonu i da su mladi Francuzi godinama tražili posao u Velikoj Britaniji, a penzionisani Englezi kuću u Provansi, na Azurnoj obali ili Bretanji da provedu starost… animozitet i nepoverenje izmedju dva naroda su i dalje opipljivi. Istina, ne koriste definicije kao Šekspir koji je apostrofirao Francusku kao zemlju za pse ili Napoleonovu kvalifikaciju Engleza kao “pilićarske nacije”, ali i ne štede jedni druge.

Daleko su vremena kada su premijer Dejvid Kameron i predsednik Nikola Sarkozi, ruku pod ruku, zajedno sa medijima u Londonu i Parizu, dirigovali svrgavanjem libijskog diktatora Moamera El Gadafija, pretvarajući Libiju iz surove diktature u diktaturu anarhije.Konzervativac populista u Dauning stritu Boris Džonson i liberal evropeista na Jelisejskim poljima Manuel Makron, su se vratili na staze relacija koje su imali Bler i Širak ili Tačerova i Miteran. Širak je Blera opisivao kao arogantnu mušku verziju Tačerove sa još jačim egom. Toni nije ostao dužan Žaku oslovljavajući ga kao demagoga i licemera.

Da bi se shvatila geneza odnosa dva naroda potrebno je zagrebati u istoriju, od invazije frankofonskih Normana koji su pokorili saksonska plemena, nametnuvši svoje plemstvo, sveštenstvo i legalni sistem. Današnji etnički Englezi su u suštini produkt nemačke raje i francuskog plemstva. Od Vilijama (Gijoma) Osvajača do Edvarda III i poslednjeg pokušaja da se ujedine dva kraljevstva engleski monarsi su dva i po veka govorili francuski. Onda je usledilo 500 godina permanentnih sukoba, počelo se sa Stogodišnjim ratom( 1337-1453) a završilo se se Napoleonovim debaklom na Vaterlou 1815. Zatim su došla dva veka savezništva koje nije preraslo u prijateljstvo ni kada su pobedjivali Ruse na Krimu ili Nemce u dva svetska rata, ni kada su bili poniženi u Suecskoj krizi 1956. godine, ni kada su prokopali tunel ispod Lamanša, ni kada je Erik Kantona žario i palio po stadionima na Ostrvu, a ni kada su svrgavali zajedno Gadafija u Libiji.

Ako su Velika Britanija i SAD dve države podeljene istim jezikom, onda su Francuska i UK podeljeni istom istorijom. Isti događaji su viđeni i tumačeni često dijametralno različito. Frankofonska dominacija Engleskom je potrajala sve do početka 14.veka, čak je i Ričard Lavlje srce govorio francuski a danas gotovo trećina reči u engleskom jeziku vuče korene iz francuskog. Razdvajanje dve naroda počinje Stogodišnjim ratom, odnosno sa pretenzijama Edvarda III na francuski tron. Na kraju rata su Englezi “proterali” francuski jezik sa dvora, a Francuzi su proterali Engleze sa kontinenta, sa izuzetkom Kalea, gde će Englezi ostati do 1588. godine.

Tokom 17. veka Pariz je permanentno pokušavao da utiče na Englesku preko katoličkih vladara iz porodice Stjuart, Džejms I ju je platio glavom Džejms II (poslednji katolički kralj Engleske) izgnanstvom. U toj epohi nastaje francuska kovanica za apostrofiranje Engleske: „perfidni Albion“.

Već razdvojeni jezikom, Francuzi i Englezi su se i duhovno razišli, jedni su postali definitivno protestanti, drugi su ostali verni Vatikanu. U očima Francuza, Engleska je bila izolovana zemlja koja je preživljavala zahvaljujući piratima, pošto se tadašnja engleska kruna ponašala prema gusarima kao jugloslovenska Državna bezbenost prema kriminalcima: imali su dozvolu da pljačkaju ali ne u vodama pod kontrolom Engleske, uz obavezu da kad zatreba odrade “prljave poslove” za krunu.

Bilo je pirata i među Francuzima, jedan od njih Rober Surkuf je ušao u istoriju zahvaljujući odgovoru na zapažanje britanskog oficira da se Francuzi tuku samo za pare a Britanci za čast. “Gospodine – uzvratio je Surkuf – svako se bori za ono što mu najviše nedostaje”.

Francuzi i Englezi su proveli čitav 18. i početak 19. veka ratujući na svim meridijanima i na svim kontinentima, izuzev Australije. Neprijateljstva su otvorena ratom za tzv. špansko nasledje, nastavili su sa Sedmogodišnjim ratom u Evropi koji će u Indiji potrajati 15 godina a devet u Severnoj Americi: u oba će trijumfovati engleske trupe osiguravši Indiju i Kanadu za krunu. U Američkom ratu za nezavisnost, Pariz je otvoreno finansirao i vojno pomagao američke koloniste protiv „crvenih mundira“ a 1778.godine je objavio i formalno rat Londonu. Francuzi duguju Englezima stvaranje uslova za revoluciju iz 1789. Da Luj XVI nije finansirao rat američkih kolonija za nezavisnost, kao i stvaranje flote koja bi mogla da parira engleskoj, verovatno ne bi doveo državu pred bankrotstvo i samim tim podložnu revolucionarnom prevratu koji će promeniti istoriju Francuske i čitave Evrope.

Na Vaterlou Englezi jesu pobedili, ali su Francuzi dobili mit za stvaranje nacije. Na krilima romantizovanih sećanja na Bonapartu, francuski pisci, od Stendala do Igoa, su zadojili francusku mladost 19. veka idejom o „grandeur-u“. Dok su se Englezi bavili osvajanjem sveta i kreaciji Imperije u kojoj Sunce nije nikada zalazilo, Francuzi su se okrenuli sebi, identitetu, i izgradnji nacije. Na jednoj strani smo imali liberalizam i globalizam, a na drugoj protekcionizam i nacionalizam. Do zaokreta u odnosima dolazi kada Pariz i London spoznaju da imaju zajedničke nepriajtelje: prvo Rusiju , a zatim Nemačku. Prvi oružani sukob u kojem su crveni mundiri i grenadijeri ratovali na istoj strani bio je Krimski rat (1853-1856). Dvadeseti vek je prošao u toplo – hladnim odnosima Londona i Pariza. U Britaniji su se pojavili frankofili, u Francuskoj anglofili. Britanija je oklevala da pomogne Francuskoj na početku prvog svetskog rata, ali je zato posle svesrdno pomagala francuskoj armiji da drži liniju fronta u Pikardiji.

U Drugom svetskom ratu, Britanci su čak predložili stvaranje privremene Unije dve države ne bi li dali moral Francuzima da se odupru Hitlerovom Vermahtu. Plan je odbačen, ali je moderna Francuska začeta u Londonu, odnosno kroz stvaranje Pokreta otpora pod vodjstvom generala Šarla de Gola. Vinston Čerčil se po završetku rata dosledno borio da Francuska dobije svoju okupacionu zonu u Nemačkoj. Slučaj je hteo da Velika Britanija i Francuska zajedno budu redimenzionirane u drugorazredne svetske sile. To se dogodilo tokom tzv. Suecske krize iz 1956. godine, kada je neslavno okončan pokušaj zauzimanja Sueckog kanala koji je nacionalizova egipatski predsednik Gamel Naser. Tada je registrovan i poslednji pokušaj ujedinjenja Francuske i Velike Britanije. Francuski premijer Gi Mole je predložio svom kolegi Entoni Edenu da naprave fuziju s kojom bi Četvrta republika priznala Elizabetu II za kraljicu. Englezi su odbili predlog a dve godine kasnije Četvrta republika je pala i umesto kraljice, Francuzi su dobili nekrunisanog kralja Pete republike De Gola.

General će do kraja svog života držati veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu, baš kao što je London uvek odgovarao odrečno na molbu Pariza da postane deo Komonvelta.

Izvor: www.nova.rs

Nećete se igrati našim živcima
Novosti online 19. 11. 2021.

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron pozvao je danas Veliku Britaniju da ispuni svoje obaveze u vezi sa dozvolama za ribolov nakon Bregzita, dodajući da Francuska neće popustiti po tom pitanju i da se London „igra sa francuskim živcima“.

- Nismo dobili ono što smo želeli. Oni se igraju našim živcima - rekao je Makron novinarima tokom posete severnoj Francuskoj, preneo je Rojters.

Francuska i Britanija se spore oko broja dozvola koje je London dodelio francuskim ribarskim brodovima nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju. Francuska navodi da mnogi ribarski brodovi love bez dozvola, dok London tvrdi da poštuje sporazum.

Izvor. www.novosti.rs

Uzavrelo na Lamanšu: Francuzi pokušavaju da blokiraju tunel i tri luke


Francuski ribari pokušali su da blokiraju tunel ispod Lamanša i saobraćaj na samom kanalu u lukama Sen Malo, Ostreham i Kale u severnoj Francuskoj zbog spora sa izdavanjem dozvola za ribarenje sa Velikom Britanijom posle Bregzita.

London je od francuskih vlasti zatražio da pokrenu akciju protiv blokade.

London i Pariz spore se oko broja dozvola koje je Velika Britanija dodelila francuskim plovilima koje im omogućava ribolov u britanskim vodama posle Bregzita.

Francuska i njeni ribari ističu da im je potrebno mnogo više dozvola i da im je strpljenje na kraju. Sa druge strane, vlasti u Londonu tvrde da poštuje sve dogovore koji se tiču odnosa po napuštanju EU.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211126/uzavrelo-na-lamansu-francuzi-pokusavaju-da-blokiraju-tunel-i-tri-luke-video-foto-1131951117.html)

Makron ljuti zbog "vulgarnog ponašanja" Džonsona
M.I.M. 03.12.2021.

Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je britanskog premijera Borisa Džonsona “klovnom” u privatnoj konverzaciji, piše “Gardijan” pozivajući se na francuske medije.

Politički magazine “Le Kanar anšene” objavio je da je Makron rekao da Džonson ima “vulgarno ponašanje”. “Gardijan” navodi da se Makron požalio na Džonsonovo ponašanje nakon što su dva lidera razgovarala telefonom kad je prošle srede potonuo izbeglički čamac u Lamanšu. Francuski predsednik se razbesneo nakon što je Džonson “tvitovao” pismo u kojem se izlaže plan u pet tačaka za rešavanje pitanja migrantskih prelazaka Lamanša.

- Razgovarao sam pre dva dana ozbiljno sa premijerom Džonsonom… S moje strane, nastavljam to da radim, kao i sa svim (drugim) zemljama i svim liderima. Iznenađen sam metodama kad one nisu ozbiljne. Mi ne komuniciramo od jednog do drugog lidera o tim pitanjima putem “tvitova” i pisama koje objavljujemo u javnosti – rekao je Makron na konferenciji za štampu u petak.

"BoDžo priča punom parom"

Ali, prema francuskom izveštaju, Makron je u privatnosti još više kritikovao Džonsona.

- BoDžo (Boris Džonson) priča sa mnom punom parom, sve ide kako treba, diskutujemo kao veliki ljudi, a onda nam pre ili posle priredi muke na neelegantan način. Uvek isti cirkus – navodno je rekao Makron, kako je preneo “Le Kanar anšene”. Dodaje se da je Makon rekao svojim savetnicima da se Džonson privatno izvinio što je javno učinio Francusku “žrtvenim jarcem” oko pitanja kao što su prelasci kanala i “rat kobasica” (tenzije između Londona i Evropske unije oko pitanja uvoza kobasica i drugog smrznutog mesa iz ostatka Velike Britanije u Severnu Irsku).

- Tužno je videti da veliku zemlju sa kojom smo mogli da uradimo veliki broj stvari vodi klovn – navodno je rekao Makron.

Ako su ti navodi tačni, ovo nije prvi put da je Džonson nazvan klovnom. Evropski lideri su ga i ranije tako prozivali zbog njegovog ponašanja i nemalog broja skandala.

"Bregzit početna tačka Džonsonovog cirkusa"

“Gardijan” napominje da ove izjave dolaze u vreme kad je bivša francuska ambasadorka u Velikoj Britaniji Silvi Berman izjavila da odnosi između dve zemlje “nisu bili lošiji od Vaterloa”. Kako proizilazi, francuski predsednik takođe krivi Džonsonov stav prema Francuskoj za nedostatke sporazuma o Bregzitu.

- Bregzit je početna tačka Džonsonovog cirkusa. On je veoma brzo shvatio da je situacija katastrofalna za Britance. Nije bilo goriva na pumpama, došlo je do nestašica čitave gomile proizvoda… Pozicionira se kao žrtva a od Francuske pravi žrtvenog jarca. Pokušava da jednostavne situacije pretvori u složene probleme. Na ovoj smo poziciji od marta. Uradio je to zbog “rata kobasica”, ribolova, afere sa podmornicom (sporazum AUKUS). U privatnosti on govori da mu je žao što se tako ponašao, ali kaže da iznad svega drugog mora da razmotri javno mnjenje – navodno je rekao Makron.

Nakon komentara bivše ambasadorke Berman, Džonsonov portparol je na pitanje da li su on i Makron prijatelji odgovorio zagonetno.

- Premijera su u više navrata ovo upitali i on je govorio o njegovom bliskom odnosu… radnom odnosu sa predsednikom Makronom - rekao je.

Izvor. www.blic.rs