PALUBA

среда, 12.05.2021.
П.О.

ЕУ губи утицај на Балкану

Европска унија мора да схвати да балканске земље губе веру у дугогодишњу стратегију придруживања. Томе је допринео и неуспех ЕУ да обезбеди вакцине против коронавируса, наводи се у интерном документу ЕУ у који је Ројтерс имао увид.

Европа и Сједињене Америчке Државе сматрају да ће Албанија, Босна, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија једног дана постати чланице Европске уније, три деценије после ратова који су довели до распада Југославије. Међутим, Кина и Русија, које су у трговини и инвестицијама на Балкану заостајале за Европском унијом, граде све већи утицај. То се огледа пре свега у вакцинама које су те две земље понудиле Европи у пандемији, чиме су надмудриле европски блок.

„Морамо да признамо, да упркос непоколебљивој посвећености ЕУ интеграцијама, регион је дубоко разочаран у процес проширења", наведено је у документу званичника ЕУ од 5. маја који је послат министарстава спољних послова држава чланица ЕУ. У документу, који је припремљен за састанак европских шефова дипломатија одржан на којем се разговарало о Балкану али нису донете званичне одлуке, истиче се да је таквом осећају допринела перцепција кашњења у испоруци вакцина против ковида-19.

Након више година занемаривања региона од стране ЕУ, Хрватска је организовала Самит ЕУ у мају 2020. године како би дала нови замах балканским интеграцијама, јавио је Ројтерс. Северна Македонија и Албанија требало је да покрену преговоре о чланству крајем прошле године. Међутим, Бугарска не жели да дозволи Северној Македонији да напредује, позивајући се спор око језика и културе. Француска је 2019. ставила вето на почетак преговора о приступању са Северном Македонијом и Албанијом, изразивши сумњу око напора те две земље у области демократије и борбе против корупције. Европска комисија инсистира на томе да Албанија и Северна Македонија морају заједно да напредују. Међутим, дипломате ЕУ су оцениле да је предлог комесара за проширење ЕУ Оливера Вархелија, који је касније повучен, да само Албанија треба да започне преговоре о чланству појачао осећај растројености.

Министри ЕУ на јучерашњем састанку у Бриселу нису успели да се помере са мртве тачке. Успорени су и преговори о чланству Црне Горе и Србије, две државе за које се сматра да су највише напредовале у процесу приступања. Са друге стране, БиХ и Косово тек треба да формално добију статус држава кандидата.

„Широко је распрострањена перцепција на Западном Балкану да су шансе за улазак у ЕУ све мање и да се европске инспирације губе под сложеним сетом услова и процедура", истиче се у интерном извештају. Европски блок сада шаље у шест балканских земаља 650.000 доза вакцина произведених на Западу, али тек након што су Кина и Русија дистрибуирале у регион милионе доза.

Izvor: www.politika.rs

Kakav tekst, boze sacuvaj.

A tek kako je u stvarnosti,das ti se dize kosa na glavi,ako vec niosi ocelavio zbog starosti i  cupajuci  kosu  zbog raznih mesetara iz drugog  t receg  illti cetvrtog ranga eurobirokrata!!!

Ne mogu vjerovati da su EU birokrati gori od domačih birokrata i šalteruša..

Ruku na srce, posle Rumunije i Bugarske i EU je štošta naučila (migracija ljudi). pa sabrojite 2+2. 

Ruku na srce za koju godinu nece morati EU da zove nikoga da prtima u clanstvo,ier evo Makedonija ima 2,3 miliona na spisdku , a defascto 1,68 miliona ljudi zivi tu,a sve vise mladih odlaze-naprimer nemacka donira srednje strucne skole da  stvaraju kadrove po njihovim potrebama.A  kada se ti mlaqdi ljudi uklope u toj sredini retko koji se vraca na \"rodnu grudu"Bugarija je pred a i posle prijema izgubila oko 2 milion  skolovanih kadrova i sada je zemlja staraca.Da skratim,nemogu birokrati pismnim dekretom da zabrane ili odrede ljudima gde da rade ili zive

EU upozorena: "Dobićete udarac na Balkanu"
IZVOR: BETA SREDA, 19.05.2021.

Skoplje -- Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ocenio da frustracije oko blokiranih pregovora sa EU i kolaps sa isporukom vakcina daju prostor Rusiji i Kini na Balkanu.

Kako su preneli makedonski mediji, Zaev je upozorio EU da će njena reputacija "dobiti udarac na Balkanu i izgubiti mesto pred rivalskim silama ako uskoro ne započne pregovore za članstvo sa Severnom Makedonijom i Albanijom".

"Ukoliko put regiona u EU uspori to će otvoriti više prostora za druge sile, posebno za Rusiju i Kinu. Ako EU ne ispunjava svoja obećanja u ovom regionu to će biti manji podsticaj za Kosovo i Srbiju da nađu rešenje u razgovorima koje sponzoriše EU i učiniće da bude manje verovatno da BiH sprovede potrebne reforme", rekao je premijer Severne Makedonije. U intervjuu za briselski magazin "Politiko" koji je napravljen tokom prošlonedeljne posete Atini Zaev je odbacio ideju komesara EU za proširenje Olivera Varheija za razdvajanje početka pristupnih pregovora Albanije i Severne Makedonije.

"Jasna je poruka protiv razdvajanja i nadam se da će Bugarska biti razumna", rekao je on i problem sa Sofijom opisao kao "nesuštinski", izražavajući optimizam da može da se nadje rešenje spora. Premijer Severne Makedonije je istakao da se nada i pmoći zapadnih sila, uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena. Ukoliko ne bude napretka, ocenio je Zaev, proces proširenja će biti zamrznut najmanje još godinu i po zbog izbora u Bugarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.

"Toliko mnogo žrtava i posle toga EU da ne isporuči (obećano). To je problem. Pokazali smo više evropskih vrednosti i manira od EU", rekao je Zaev, ali je i pored svih neuspeha u polslednje vreme optimista da EU može da povrati poverene brzim otvaranjem pregovora za članstvo.

Izvor: www.b92.net

"EU bi mogla da izgubi Zapadni Balkan"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 22.06.2021.

Peter Sijarto izjavio je danas da, ukoliko EU ne preduzme blagovremene korake u pogledu proširenja, mogla bi izgubiti Zapadni Balkan.

Sijarto je, na marginama sastanka ministara poslova EU u Luksemburgu, rekao da je politika proširenja – jedna od najbitnijih politika EU, prenosi MTI. Prema njegovim rečima, Unija će voditi "politike suprotne njenim interesima" ako ne uspe da ubrza pregovore o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom i ako odloži početak pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"U toku je nadmetanje za integraciju Balkana i vršenje uticaja na region. Iako EU ima najviše šansi za pobedu, zemlje u regionu su sve izabrale evropski put, transatlantski pravac regiona ne sme se uzimati zdravo za gotovo", rekao je Sijarto. On je istakao da je Evropskoj uniji Zapadni Balkan potrebniji nego Zapadnom Balkanu Unija i dodao da bi gubitak tog regiona mogao da bude realni scenario za EU u slučaju dugotrajnog ćorsokaka. Sijarto je kazao i da bi Srbija i Crna Gora trebalo da budu brzo integrisane, a pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom ubrzo započeti.

"Ukoliko to ne učini, EU rizikuje stabilnost i bezbednost u svom okruženju, umesto mira, smirivanja i ekonomskih šansi", rekao je Sijarto.

Izvor: www.b92.net

Deli: I Zapadni Balkan da se pita o budućnosti Evropske unije
Tanjug 25.06.2021.

Poslanici Evropskog parlementa iz redova mađarske vladajuće "Fides" partije, upozorili su danas EU da bi mogla da izgubi Zapadni Balkan, ako ne preduzme konkretne korake u cilju ubrzanja njëgovog pristupnja Uniji.

"Ako Unija ne počne uskoro da deluje, dovešće u pitanje vlastiti kredibilitet i moglo bi se lako izgubiti poverenje regiona u EU, što bi napravilo mesta sve većem uticaju drugih zemlja", poručila je predsedavajuća delegacije "Fidesa" u EP, Kinga Gal. U debati povodom izvešataj o BiH, poslanik "Fidesa" iz Vojvodine, Andor Deli, naglasio je da je budućnost EU neodvojiva od neposrednih suseda na Zapadnom Balkanu. On je pozvao da se zemljama regiona obezbedi učešće u Konfrenciji o budućnosti Evrope, kako bi i oni mogli da kažu u kakvoj Evropi bi želeli da žive.

- Budućnost EU nisu samo postojeće, već i buduće članice sa Zapadnog Balkana. Zato je bitno da se građani regiona nađu među ovlašćenim predlagačima tema u okviru ove konfrencije - zaključio je Deli.

Ocenio je da bez takvog poziva Zapadnom Balkanu, EU ne može insistirati na iskrenost svoje politike proširenja.

Izvor: www.blic.rs

Jedna od tema Bajden i Merkel i zapadni Balkan: "Razgovarali smo o važnosti daljih integracija u evropske institucije"
Tanjug 16.07.2021.

Američki predsednik Džo Bajden i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su u četvrtak u Vašingtonu o brojnim temama, a na njihovoj agendi našao se i Zapadni Balkan.

- Razgovarali smo i o važnosti daljih integracija država Zapadnog Balkana u evropske institucije - rekao je Bajden na zajedničkoj konferenciji za novinare, objavljeno je na sajtu Bele kuće. Kako je dodao, bilo je reči i o podršci suverenitetu Ukrajine, kao i odbrani američkih saveznika na istočnom krilu NATO od, kako je kazao, ruske agresije.

Bajden i Merkel nisu uspeli da reše nesporazum oko ruskog gasovoda Severni tok 2, ali su se složil da Moskvi ne treba da se dozvoli da koristi energetski izvor kao oružje pritiska na susede. Bajden je naglasio i da Nemačka i SAD neće odstupati od demokratskih principa i univerzalnih ljudskih prava, nasuprot, kako tvrdi, potezima koje povlači Kina.

Izvor: www.blic.rs

"EU može da izgubi mnogo na Z. Balkanu"; "U suprotnom, Kina i Rusija"
IZVOR: TANJUG SREDA, 21.07.2021.

Evropska unija mnogo gubi ako zemljama Zapadnog Balkana ne bude dala verodostojnu perspektivu, kaže ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler.

Edštadler je, u intervjuu agenciji APA, izjavila da smatra važnim što će Slovenija, tokom predsedavanja EU, organizovati samit o Zapadnom Balkanu.

"Kao EU možemo mnogo izgubiti ako tim zemljama ne budemo otvorili verodostojnu perspektivu. U suprotnom geopolitički uticaji iz Kine i Rusije postaće sve snažniji“, objasnila je ona. Edštadler ocenjuje da je već sada mnogo vremena i uticaja izgubljeno.

Upitana kako može Bugarska biti navedena da odustane od blokade pristupnih pregovore Severne Makedonije, rekla je da smatra pozitivnim nedavnu posetu makedonskog premijera Zorana Zaeva Sofiji.

"Unutar EU formira se sve veći pritisak na Bugarsku da se bilateralna pitanja moraju rešavati bilateralno“ prenela je Edštadler.

Izvor: www.b92.net

„Korozivni“ kineski kapital u jugoistočnoj Evropi – za neke ozbiljna pretnja
BIZNIS Autor: DW 23. avg. 2021

Neki stručnjaci upozoravaju da ulaganja Kine u balkanske i istočnoevropske zemlje čini takozvani „korozivni kapital“, kao i da se iza njih krije politički plan. Ali, obim kineskih ulaganja i dalje je skoro beznačajan.

Sve je više „jastrebova“ koji tvrde da su kineska ulaganja po definiciji korumpirana, sa otrovnim uticajem na tek formalno demokratske zemlje, uključujući i one na istočnoj periferiji Evropske unije. Drugi su manje uvereni da kineska ulaganja predstavljaju stvarnu pretnju. Članice EU u istočnoj Evropi stoje na raskrsnici u odnosima sa Pekingom i Briselom, piše Dojče vele (DW).

„Ove investicije će ostaviti neželjene posledice širom EU“, kaže za DW Erik Honc, koji rukovodi vašingtonskim Centrom za međunarodna privatna preduzeća (CIPE) u oblasti takozvanog „korozivnog kapitala“.

Korozivni kapital: trik ili poslastica?

„Korozivni kapital“ – koncept koji je prvi uveo CIPE – odnosi se na spoljne izvore finansiranja kojima nedostaju transparentnost, odgovornost i tržišna orijentacija. „Takav kapital obično potiče iz autoritarnih režima poput Kine i Rusije, i iskorišćava nedostatke u upravi u zemljama-primaocima kako bi uticao na njihovo donošenje političkih odluka“, objašnjava za DW Matej Šimalčik, direktor Centralnoevropskog instituta za azijske studije (CEIAS) iz Bratislave.

U slučajevima Slovačke i Češke, Peking je uspeo da razvije značajne veze s lokalnim oligarsima koji imaju finansijske interese u Kini. „Te veze su kasnije korišćene za podsticanje politike koja odgovara kineskim interesima“, tvrdi Šimalčik. „Fokusirajući se na oligarhijsku klasu, Kina je zapravo uspela da izvrši uticaj na obe zemlje istovremeno.“ Kao rezultat toga, Kina je navodno uspela da izvrši uticaj u oblastima poput vladinih komunikacionih mreža.

Nedavni izveštaj Instituta iz Bratislave pokazuje da je kineska vlada uspela da zakorači u Češku i Slovačku preko bankarske kompanije poznate kao „CEFC Čajna Enerdži“, koja je iskorišćena da postane manjinski akcionar u češko-slovačkoj finansijskoj grupi, „J&T Fajnens“.

Mađarska zainteresovana, Poljska zbunjena

Mađarska ima najveći udeo kineskih investicija u istočnoj Evropi posle Srbije i planira nekoliko novih projekata, uključujući i izgradnju kontroverznog kampusa Univerziteta Fudan u Budimpešti. Poljska, članica Višegradske grupe u kojoj su i Češka, Slovačka i Mađarska, sada je u jedinstvenoj poziciji kada je u pitanju odnos prema Kini i EU.

„Evropska unija s jedne strane kritikuje Poljsku zbog narušavanja demokratije, ali ta zemlja je istovremeno skeptična prema kineskim investicijama zbog slične istorijske borbe poput one koje su prošle baltičke zemlje“, rekao je Honc. Odnos Poljske prema Kini odraz je stanja američko-kineskih odnosa, a Varšava obično igra ulogu partnera lojalnog Vašingtonu. Ta zemlja već je pokazala svoju usklađenost sa američkom politikom kada je u pitanju 5G internet tehnologija.

„U Poljskoj se, međutim, ideološki akcenat stavlja na nacionalne interese i identitet, a to može da dovede i do politike koja je u suprotnosti s njenim evropskim i američkim saveznicima“, ukazuje Rumena Filipova, iz bugarskog Instituta za globalnu analitiku. U svakom slučaju, Poljska ima značajne ekonomske odnose s Kinom, posebno u sektoru železničkog transporta – ona je, naime, ključna tranzitna zemlja za šinski prevoz robe iz Kine.

„Ne bi bilo iznenađujuće da Kina uspe da proširi svoj uticaj u toj zemlji i ubrizga još korozivnog kapitala“, rekao je Šimalčik.

Litvanija uzvraća udarac

Litvanija je predvodila bojkot samita 17+1 (zemlje istočne Evrope + Kina) u februaru i rekla da želi da se EU sastaje sa Kinom samo na nivou svih zemalja to jest 27+1. „Čvršći stav Litvanije prema Kini je održiv, s obzirom na to da bilateralni litvansko-kineski finansijski i trgovinski odnosi nemaju značajan obim“, rekla je Filipova. Ostaje da se vidi da li će druge dve baltičke države Letonija i Estonija slediti primer Litvanije. Šimalčik kaže da izgleda da će Estonija verovatno slediti isti obrazac, mada verovatno na više diplomatski način od Litvanije.

„Što se tiče Letonije, ona će verovatno biti najnevoljnija od njih tri da se zauzme kritički stav prema Kini, delimično i zbog javnog mnjenja, jer Letonci spadaju u evropske narode koji Kinu doživljavaju najpozitivnije“, kaže on.

Obično su se veze razvijale samo sa vladajućim koalicijama, a ne i sa opozicionim strankama, nastavio je on. Kao rezultat toga, gde god su bivše koalicije izgubile opšte izbore i bivša opozicija je došla na vlast, kao u slučaju Litvanije i Slovačke, vlade su postajale sve kritičnije prema Pekingu.

„Slični trendovi mogu se očekivati u Češkoj, pa čak i u Mađarskoj ako opozicija uspe da pokoleba glas javnosti“, rekao je Šimalčik.

Bugarska i Rumunija

Kineski predsednik Si Đinping je 2018. godine podigao kinesko-bugarske odnose na strateški nivo, iako je kasnije pritisak SAD doveo do toga da Sofija donekle promeni kurs. U poređenju sa ostalim zemljama centralne Evrope, Kina je u Bugarsku i Rumuniju uložila manje kapitala, a te dve zemlje su zadržale lojalnost EU i NATO.

„Ne bih rekao da su Bugarska i Rumunija manje pogođene korozivnim kineskim kapitalom od Češke i Slovačke, već – na različite načine“, rekao je Honc. On je dodao da je politička elita u tim zemljama možda malo svesnija potencijalnih negativnih uticaja ovih investicija na njihovu sopstvenu sposobnost da utiču na političku ekonomiju nacije.

Bukurešt je usvojio memorandum koji blokira dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU. Osim toga, Rumunija je 2019. kineskoj telekomunikacionoj kompaniji Huavej zabranila pristup njenim mrežama i obustavila je saradnju sa Kinom oko izgradnje nuklearne elektrane „Černavoda“.

Preterane brige?

Nedavna studija Centra za azijske studije Centralne i Istočne Evrope (CEECAS) pokazala je da vlade u regionu imaju preuveličanu sliku opasnosti od Kine. Napominje se i da su pozicije direktnih stranih investicija Kine u ovim zemljama – skromne. Prema podacima kineske organizacije koja se bavi monitoringom globalnih investicija ove zemlje (Chinese Global Investment Tracker), u periodu od 2000-2019, od 129 milijardi dolara (107 milijardi evra) vrednih kineskih investicija u Evropi, samo deset milijardi dolara otišlo je u zemlje centralne i istočne Evrope. Prema podacima multinacionalne advokatske firme Bejker Mekenzi, vrednost kineskih direktnih kapitalnih investicija u Evropi je sa 13,4 milijardi u 2019. opala na 7,2 milijarde dolara u 2020. godini.

Međutim, Mađarska je usporila ovaj trend. Bilateralna trgovina između Kine i Mađarske dostigla je 5,35 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, što je za 9,8 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Ukupna kineska strana ulaganja u Mađarsku iznosila su pet milijardi dolara, a vodeće su kompanije kao što su Huavej, Vanhua i Kineska banka. Poređenja radi, bugarski izvoz u Kinu 2020. iznosio je 870 miliona dolara, a uvoz 1,7 milijardi dolara. Kina je povećala svoje učešće u ukupnom bugarskom izvozu sa 0,6% na 2,7% između 2006. i 2020. Kineska ulaganja u Bugarsku su bila ispod jedan odsto stranih direktnih investicija.

„Bio sam više zabrinut pre dve godine kada se na kineske investicije gledalo kao da su čisto komercijalne“, rekao je za DW Mikael Vigel, direktor istraživačkog programa „Globalna bezbednost“ sa Finskog instituta za međunarodne odnose. „Sada mislim da je Evropa postala mudrija i shvatila da Kina koristi svoje investicije da stekne uticaj i zabije klin u EU. Huavej je bio alarm za buđenje“, dodao je Vigel.

Izvor: www.n1info.com

Investicija u budućost Zapadnog Balkana je investicija u budućnost EU
Tanjug 15.09.2021.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, u godišnjem govoru o Stanju EU, naglasila je važnost evrointegracija Zapadnog Balkana i najavila skoru posetu regionu.

”Pre kraja meseca putujem u region da pošaljem jak signal naše posvecenosti procesu proširenja. To dugujemo svim mladim ljudima koji veruju u budućost u Evropi”, poručila je fon der Lajen. U govoru pred Evropskim parlementom u Strazburu, fon der Lajen je poručila da je EU pojačali i finansijsku podršku Zapadnom Balkanu kroz novi Investiciono ekonomski plan koji predstavlja oko trećine BDP celog regiona Zapadnog Balkana.

”Investicja u budućnost Zapadnog Balkana je investicija u budućost EU”, zaključila je Ursula fon der Lajena ispraceha aplauzom poslanika EP.

Predsednica Evropske komise je govoreći o ulozí EU kao globalnog igrača nagalasila da taktike odbrane interesa EU nisu samo u jačanju sopstvenih kapaciteta odbrene već i u stvaranju jakih partnerstava širom sveta kao osnove za buduću stabilnost i prosperitet.

”Taj posao počinje produbljivanjem naše saradnje sa najbližim saveznicima kao što su SAD. SAD i EU će uvek biti snaznije zajedno, a isto važi i za nase susede na Zapdnom Balkanu”, navela je fon der Lajen. Ona je upozorila da Evropa ”može i mora” da uradí više sama na međunarondoj šceni, a da prvenstveno obezbedi stabilnost u najbližem regionu.

”Ako se ne reaguje na vreme na krizu u susedstvu kriza će doci kod vas”, zaklučila je fon der Lajen. Ona je takođe upozorila da nedostak političke volje kao najčesći uzork kašnjenja u reakciji EU na međunarodnoj sceni.

Izvor: www.blic.rs

Среда, 15.09.2021.

Фон дер Лајен од 28. до 30. септембра у посети Западном Балкану

БРИСЕЛ – Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен боравиће од 28. до 30. септембра у посети Западном Балкану приликом које ће обићи свих шест западнобалканских партнера, поручено је из Европске комисије.

У Комисији кажу да су план и програм посете још у припреми, али наглашавају да долазак фон дер Лајен на Балкан претходи самиту ЕУ Западни Балкан који ће се 6. октобра одржати у Словенији, преноси Танјуг.

„Самит ће бити прилика не само да се потврди европска перспектива Западног Балкана и његове даље интеграције већ и да се обезбеди додатни подстицај примени Европског инвестиционог и економског плана који је у самој сржи ангажмана ЕУ са регионом”, поручују из Брисела.

У октобру се такође очекује да Европска комисија изађе са годишњим извештајем о напретку земаља Западног Балкана на путу евроинтеграција.

Izvor: www.politika.rs

Среда, 15.09.2021.

Европско парламент са 14, 2 милијарди евра подржаће спровођење реформи

СТРАЗБУР - Европски парламент данас је на пленарној седници у Стразбуру дао „зелено светло” за нову генерацију претприступног инструмента финансирања који ће помоћи земљама у процесу евроинтеграција да се боље припреме за испуњавање обавеза будућег чланства у ЕУ.

Инструмент претприступне помоћи 2021-2027 (ИПА3) вредан је 14,2 милијарде евра, а подржаће спровођење реформи везаних за ЕУ у Србији, Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији, Турској и на тзв. Косову.

„Општи циљ ИПА3 је да подржи ове земље у усвајању и спровођењу политичких, институционалних, правних, административних, друштвених и економских реформи, неопходних за усклађивање са вредностима Уније и за постепено усклађивање са правилима, стандардима и политикама ЕУ”, наводи се у саопштењу ЕП. ЕП посебно наглашва чињеницу да ће у оквиру ИПА3 постојати клаузула о смањењу, односно обустави помоћи, ако се не поштује владавина права у земљма у процесу евроинтегтрација. Додаје се да ће Европски парламент имати повећану контролу кроз дефинисање неких циљева инструмента и тематских приоритета.

„Са ИПА3 и њеним историјским буџетом већим од 14 милијарди евра, ЕУ потврђује своју сталну посвећеност путу ових земаља ка европским интеграцијама. Програмирање и управљање инструментом побољшани су како би се олакшало распоређивање улагања у неопходне реформе и створила могућности за отварање нових радних места, побољшање инфраструктуре и осигурање безбедности и стабилности у региону”, изјавила је посланица ЕП и суизвестилац за ИПА, Жељана Зовко.

Након добијених сагласности од Савета ЕУ и ЕП, уредба ЕУ о Инструменту претприступне помоћи ИПА3 биће потписана и примењиваће се ретроактивно од 1. јануара 2021. гдоине.

Izvor: www.politika.rs

Logar: Slovenija pridaje posebnu pažnju Zapadnom Balkanu
REGION Autor: Beta 15. sep. 2021

Slovenija, kao predsedavajuća Evropske unije (EU), pridaje posebnu pažnju Zapadnom Balkanu, izjavio je šef slovenačke diplomatije Anže Logar u Evropskom parlamentu (EP), uz ocenu da predstojeći samit EU-Zapadni Balkan mora da odrazi evropsku strategiju za region.

„Susret na vrhu EU-Zapadni Balkan će se održati u oktobru i to treba da odrazi evropsku strategiju, jer ulazak u članstvo zapadnobalkanskog regiona mora biti naša zajednička strategija“, rekao je ministar spoljnih poslova Slovenije. On je naglasio da „Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu“.

Izjava Logara usledila je posle najave predsednice Evropska komisije Ursule fon der Lajen u govoru o stanju Evropske unije da će pre kraja meseca posetiti region da bi „poslala jasan signal posvećenosti procesu proširenja“.

U obraćanju poslanicima EP, Fon der Lajen je rekla da EU zbog toga pojačava podršku regionu kroz novi Ekonomsko-investicioni plan koji predstavlja oko trećinu bruto društvenog godišnjeg proizvoda svih pet zapadnobalkanskih zemalja i Kosova. Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još još u jesen prošle godine najavio finansijsku i ekonomsku podršku EU od blizu devet milijardi evra zapadnobalkanskom regionu za privredni razvitak i oporavak od posledica pandemije korona virusa. Dosad ta podrška EU još nije krenula, a Varheji je rekao da se očekuje da uz dodatna sredstva medjunarodnih finansijskih tela i privatnog kapitala taj ekonomsko-investicioni fond dostigne svotu od 29 milijardi evra.

„Ulaganje u budućnost Zapadnog Balkana je ulaganje u budućnost EU“, poručila je predsednica EK.

Izvor: www.n1info.com

Samit EU - Zapadni Balkan 6. oktobra na Brdu kod Kranja, a domaćin će biti Janez Janša
Tanjug 21.09.2021.

Samit EU-Zapadni Balkan održaće se 6. oktobra na Brdu kod Kranja u Sloveniji, a okupiće šefove država ili vlada članica EU i njihove kolege iz regiona Zapadnog Balkana, najavljeno je u Savetu EU.

Domaćin samita biće premijer Slovenije Janez Janša, a predsedavaće predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji će zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen predstavljati EU. Ursula fon der Lajen će neposredno pred samit ( 27-30.09.) doći u posetu regionu, a u EK navode da će samit biti prilika ne samo da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana i njegove dalje integracije već i da se obezbedi dodatni podsticaj primeni Evropskog investicionog i ekonomskog plana koji je u samoj srži angažmana EU sa regionom.

Veče pred samit EU-Zapadni Balkna lideri država čalnica EU imaće neformalnu večeru u Sloveniji.

Izvor: www.blic.rs

Borel organizovao večeru za lidere Zapadnog Balkana u Njujorku
SVET Autor: Beta 22. sep. 2021

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel priredio je na marginama Generalne skupštine UN neformalnu večeru sa liderima Zapadnog Balkana na kojoj su razgovarali o situaciji u regionu i odnosima EU-Zapadni Balkan, kao i o pripremama za samit EU-Zapadni Balkan početkom oktobra.

„To je pružilo priliku za diskusiju o očekivanjima u pogledu pristupanja EU. Visoki predstavnik je podvukao potrebu snažne posvećenosti i partnera sa Zapadnog Balkana i Evropske unije i njenih država članica u prevazilaženju trenutne dinamike i pokretanju procesa napred“, saopšteno je danas iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

Na sinoćenjem sastanku su učestvovali predsednici Crne Gore Milo Đukanović, Severne Makedonije Stevo Pendarovski i Kosova Vjosa Osmani, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, premijer Albanije Edi Rama kao i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković. To je bio drugi sastanak sa liderima Zapadnog Balkana čiji je domaćin bio visoki predstavnik, nakon neformalne večere u maju u Briselu, dodaje se u saopštenju.

Izvor: www.n1info.com

Dodik: Zbog politike Evropske unije Balkan se „prazni“


Zbog politike Evropske unije Balkan se „prazni“, izjavio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u govoru na četvrtom Demografskom skupu u Budimpešti.

„Dolazim iz zemlje gde nije sve određeno, gde smo nasledili mnoge probleme iz građanskog rata. Tokom građanskog rata u BiH broj rođene dece je bio mnogo veći nego u doba mira. To je potpuno apsurdno“, rekao je Dodik.
Istakao je da je politika EU sebična prema Balkanu.

„Pitam vas da li će za nekoliko decenija Evropljani živeti u Evropi?“, istakao je Dodik, a preneo RTRS.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210923/dodik-zbog-politike-evropske-unije-balkan-se-prazni-1130094191.html)

EU stavila tačku na spekulacije: Ne postoji nikakav „non pejper“ za Balkan
SVET Autor: Nikola Radišić 23. sep. 2021

Nikakav “non pejper” o prekrajanju garanica na Zapadnom Balkanu nije kružio među članovima Evropskog saveta, niti se o njemu razgovaralo na bilo kom radnom telu Saveta, navodi se u nepotpisanom odgovoru na poslaničko pitanje.

Time je, tek poslednjih dana septembra, EU stavila tačku na spekulacije o “non pejperu” koji je liderima država EU proletos navodno prosledio slovenački premijer Janez Janša i koji je izazvao velike turbulencije u regionu. Pitanje nadležnim institucijama o tom dokumentu postavio je još 15. jula Slovenački poslanik Klemen Grošelj, poslanik političke grupacije “Obnovimo Evropu” i član više radnih tela Evropskog Parlamenta koja se bave pitanjima u vezi sa zapadnim Balkanom.

“Teme iz tog dokumenta bi imale dalekosežne implikacije na političku stabilnost zemalja zapadnog Balkana, a samim tim i značajne posledice na politiku Evropske unije u odnosu na ceo region,” naveo je tada Grošelj, tražeći pristup kontroverznom dokumentu, bez obzira na njegov eventualni stepen tajnosti. Sada je i zvanično stigao odgovor da takav papir ne postoji.

VIše puta su razni predstavnici institucija EU tvrdili da “slovenački non pejper” o prekrajanu granica nikada nisu videli, a i sam Janša je negirao autorstvo nad takvim dokumentom, ali su spekulacije iznova podgrevane novim “informacijama” koje su navodno izlazile u javnost. U tom dokumentu navodno se predlaže pripajanje Republike Srpske Srbiji, delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom Albaniji i priključenje zapadne Hercegovine Hrvatskoj.

Zvaničnici Evropske unije ranije su naveli da su granice na Zapadnom Balkanu “zatvoreno pitanje”.

Izvor: www.n1info.com

Predsednica Evropske komisije započela posetu Zapadnom Balkanu, sutra stiže u Beograd
Blic 28.09.2021.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stiže danas u Albaniju i Severnu Makedoniju u okviru posete zemljama zapadnog Balkana, saopšteno je na internet stranici Komisije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sutra će se u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u četvrtak i sa premijerkom Anom Brnabić, najavljeno je u Briselu, javlja Tanjug. U četvrtak ujutru zajedno sa predsednikom Vučićem fon der Lajen će učestvovati u pokretanju projekta na železničkom koridoru 10. Planirano je da predsednica EK prisustvuje i potpisivanju ugovora za rehabilitaciju deonice na Autoputu mira (Niš -Priština) koji se radi uz finasijsku podršku Evropske unije. Pred sastanke u Beogradu, Ursula fon der Lajen će u Prištini razgovarati sa Aljbinom Kurtijem i Vljosom Osmani, a zatim u Podgorici sa Milom Đukanovićem i Zdravkom Krivokapićem.

Fon der Lajenova je tokom obraćanja Evropskom parlamentu 15. septembra u Strazburu najavila da će posetiti zemlje zapadnog Balkana do kraja meseca. Ona je tada rekla da želi da posjetom zemljama zapadnog Balkana pošalje snažan signal privrženosti Evropske unije procesu pristupanja bloku.

- Pre kraja meseca posetiću region i poslati snažan signal naše privrženosti procesu proširenja. To dugujemo svim mladim ljudima koji veruju u budućnost Evrope - izjavila je.

Prema njenim rečima, ulaganje u budućnost zapadnog Balkana je, istovremeno, ulaganje u budućnost EU. Fon der Lajen je podsetila da EU pojačava podršku regionu, uključujući kroz novi Investicioni i ekonomski plan.

Izvor: www.blic.rs

Šib: I sa socijaldemokratama, integracija Zapadnog Balkana u EU prioritet za Nemačku
Tanjug 28.09.2021.

Kontinuitet nemačke politike prema Zapadnom Balkanu bio bi obezbeđen i sa vladom socijaldemokrata, izjavio je nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib.

On je, u autorskom tekstu za današnji ''Kurir'', istakao da će, i sa SPD kao najjačom snagom posle izbora u Nemačkoj, pristupanje država regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ostati pitanje visokog prioriteta za Berlin. On je podsetio da je u periodu od 16 godina koliko je Angela Merkel bila kancelar, 12 godina vladala takozvana velika koalicija, sa demohrišćanima na čelu, kao i da je u tih 12 godina ministar spoljnih poslova uvek bio socijaldemokrata. Obe stranke su, istakao je, zajedno postavile smernice za aktuelnu politiku Nemačke u odnosu na Zapadni Balkan.

- Znači, ako bi se formirala vlada pod vođstvom SPD, kontinuitet bi bio obezbeđen. Zbog mnogobrojnih mogućnosti potencijalnih koalicija, izgleda da ćemo se morati strpeti dok ne dođe do konačnog formiranja nove vlade - naveo je Šib. Do tada će, kako kaže, sadašnja savezna vlada privremeno ostati na dužnosti, što znači da će Angela Merkel možda prevazići svog nekadašnjeg mentora Helmuta Kola i postati osoba koja je najduže bila na funkciji saveznog kancelara.

- Podrazumeva se da me je posebno obradovalo što je savezna kancelarka uoči samih izbora još jednom posetila Beograd - nakon njenih poseta 2011. i 2015.godine - napisao je nemački ambasador u autorskom tekstu.

Analizirajući ishod nemačkih izbora, Šib navodi da je za sada potpuno neizvesno kako će zaista izgleda nova vlada u Nemačkoj uz ocenu da koalicioni pregovori neće biti jednostavni, ali da se smatra sigurnim da će tri stranke biti u njenom sastavu. On je dodao da je moguća koalicija socijaldemokrata sa strankom Zelenih i liberalima (FDP), takozvana ''semafor koalicija'', ali i da je moguća koalicija demohrišćana (CDU/CSU), Zelenih i FDP koju nazivaju ''Jamajka koalicijom'', jer boje stranaka odgovaraju bojama zastave Jamajke.

- Bez obzira na to koju koaliciju ćemo na kraju videti, sigurno mesto u budućoj vladi imali bi i Zeleni i FDP - ocenjuje Šib.

Izvor: www.blic.rs

Države EU se više ne slažu oko proširenja na Zapadni Balkan, jedna deklaracija je napravila zastoj i za sada je bez dogovora
I.Z.K. 28.09.2021.

Evropska unija, plašeći se političke reakcije u državama članicama, ne može više da bude saglasna da daje garancije za buduće članstvo šest balkanskih zemalja kojima su obećale mesto u klubu, navodi Rojters, pozivajući se na izjave četiri diplomata i interni dokument.

Zastoj oko deklaracije za samit lidera EU i Balkana 6. oktobra niska je tačka u strategiji EU da u blok uvede Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. To se podudara sa rasplamsavanjem tenzija na granici između Kosova i Srbije. Na samitu je EU planirala da ponovi svoje obećanje dato pre 18 godina da će "dati nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana", prema nacrtu deklaracije o samitu od 11. septembra koju je video Rojters. Taj nacrt je prošao najmanje dve runde razgovora bez dogovora, rekli su diplomate.

Države EU nisu želele da otkriju svoje stavove, ali bogate severne zemlje poput Danske, Francuske i Holandije strahuju od ponavljanja hitnog pristupanja Rumunije i Bugarske 2007. i loše upravljane migracije istočnoevropskih radnika u Britaniju koja je mnoge Britance okrenula protiv EU. Bugarska se protivi pridruživanju Severne Makedonije zbog jezičkog spora. Čak i ako se oko jezika konačno dogovore, malaksalost odražava paralizu u planu EU da izgradi „prsten prijatelja“ od Ukrajine do Tunisa nudeći bliže veze, trgovinu i pomoć. Umesto toga, Kina i Rusija zadiru u investicije i uticaj. Srbija je u januaru bila prva evropska država koja je primila kineske vakcine protiv KOVID-19 za masovnu inokulaciju.

Zaoštravanje tenzija

EU takođe indirektno zaoštrava tenzije u regionu od 20 miliona ljudi, kažu diplomate, jer su balkanski građani sanjali o pridruživanju EU nakon etničkih ratova devedesetih godina prošlog veka kada se Jugoslavija raspala. Trupe NATO pojačale su u ponedeljak patrole na Kosovu u blizini graničnih prelaza koje su blokirali lokalni Srbi razljućeni zabranom ulaska u zemlju automobilima srpskih registarskih oznaka. Srbija ne priznaje proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine i započela je vojne manevre u blizini granice.

- Moraju da se loše ponašaju da bi bili zapaženi. Na Balkanu postoji pogoršanje koje proizilazi iz izgubljenog interesa za prestonice EU - rekao je visoki diplomata EU u Briselu uključen u balkansku politiku.

EU i Sjedinjene Države zatražile su smirenost, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen započela je u utorak trodnevno putovanje u šest balkanskih zemalja kako bi pokazala predanost izvršne vlasti EU regionu.

Na putu za nigde

U svom prvom boravku u Albaniji, Fon der Lajen je rekla da ostaje pri obećanju da je "budućnost Albanije u EU". Ali kredibilitet EU je narušen, posebno nakon što su Francuska i Holandija privremeno zaustavile proces proširenja pre dve godine, a Bugarska ga sada blokira. Kosovo i Srbija se osećaju iznevereno od strane Sjedinjenih Država, nakon što ih je pre godinu dana u Belu kuću pozvao tadašnji predsednik Donald Tramp da potpišu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, od koga sada nema ničega. EU nije ispunila obećanje da će dozvoliti putovanje bez viza na Kosovo.

Države koje se zalažu za proširenje, uključujući Austriju, Italiju, Hrvatsku, Sloveniju i baltičke zemlje, kritikuju Nemačku i Francusku zbog toga što nisu izvršile pritisak na Bugarsku da ukine veto. Napredak Albanije je takođe zaustavljen jer je vezana za Severnu Makedoniju u procesu proširenja.

- Sve dok imate toliko država članica koje, iz ovih ili onih razloga, smatraju da nije u redu dalje proširivati zajednicu EU, onda zaista ne idemo nikuda - rekao je Džon O'Brenan, stručnjak za evropske integracije na Univerzitetu Mainut u Irskoj.

Izvor: www.blic.rs

Evropska komisija ukida bezvizni režim za pet država? Srbija na spisku
IZVOR: BLIC SREDA, 29.09.2021.

Brisel -- Nezakonita prebivališta i neosnovani zahtevi za azil iz nekih država Zapadnog Balkana pokrenuli su rasprave o obustavi bezviznih putovanja u Evropsku uniju.

Interni dokument EU, od 27. septembra, koji je pregledao EU obzerver, došao je dan uoči turneje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu. Čini se da nezadovoljstvo raste u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, dok zemlje vode širu raspravu o zaustavljanju navodnih zloupotreba. Državljanima Crne Gore, Srbije i Severne Makedonije dozvoljeno je da putuju u EU bez vize do 90 dana od decembra 2009. godine, a državljanima Albanije i Bosne i Hercegovine sledeće godine.

Evropska komisija posmatra bezvizna putovanja kao "značajno dostignuće" u odnosima između EU i Zapadnog Balkana pod okriljem njene politike "Istočnog partnerstva". Ali nisu svi srećni. Prema internom dokumentu EU, Srbija i Albanija su svrstane među 10 najproblematičnijih zemalja kada je u pitanju poštovanje bezviznog režima, zbog čega u Nemačkoj smatraju da bi Evropska komisija trebalo da podseti da je pokretanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima realna opcija.

- U slučaju malog ili nikakvog napretka trećih zemalja, Evropska komisija bi trebalo, prema našem mišljenju, da naglasi da je pokretanje Mehanizma za suspenziju viza realna opcija - navela je nemačka delegacija u dokumentu.

Prema zvaničnim podacima Nemačke o kršenju zakona o strancima 2020. godine, Albanija je na drugom mestu, Ukrajina na petom, Srbija na sedmom, Moldavija na devetom i Gruzija na desetom mestu. Za ponovno uvođenje viza potrebno je više od 50 odsto povećanja nezakonitih boravaka ili ako je niska stopa prihvatanja zahteva za azil. Holandija je prva i jedina članica EU koja je do sada tražila suspenziju bezviznog režima. Njen zahtev je bio usmeren protiv Albanije 2019. godine, ali ga je Evropska komisija odbacila, podseća EU obzerver. U dokumentu u koji je, portal imao uvid, Nemačka navodi da je promećen veliki broj "prekršaja neovlašćenog boravka“ iz Albanije, Moldavije i Ukrajine, uprkos ukupnom padu prošle godine zbog pandemije.

Italija je dala slične komentare o Moldaviji, primetivši da mreže za trgovinu ljudima koje deluju kroz "susedne zemlje" zloupotrebljavaju režim putovanja bez viza. Francuska je takođe nezadovoljna Albanijom i Gruzijom i ostaje oprezna prema Srbiji. Češka je saopštila da je videla veliki broj neosnovanih zahteva za azil od državljana Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Belgija je ukazala na „alarmantno povećanje“ broja podnosilaca zahteva za azil ove godine.

Izvor: www.b92.net

Bugarski ekspert: Makedonija mora da bude primljena u EU kako bi "blokirala" Srbiju


Bugarski istoričar Vojin Božinov saopštio je da niko u Skoplju ne krije da se nada da će na Bugarsku biti izvršen pritisak spolja kako Bugarska ne bi stavila obećani veto na početak pregovora o članstvu Severne Makedonije u EU.

Nada se, pre svega, polaže na Sjedinjene Američke Države, jer je nedavno američka ambasadorka u Makedoniji Kejt Berns izjavila da će se Vašington uključiti u rešavanje nesuglasica između Skoplja i Sofije.

Namera da se Severna Makedonija priključi EU objašnjava se željom da se „blokira“ Srbija, izjavio je Božinov.

„Smatra se da Srbiju treba "blokirati" sa juga. Prvo je to bilo urađeno zahvaljujući ulasku Severne Makedonije u NATO. To sada treba potvrditi i politički njenim ulaskom u EU“, rekao je ekspert u emisiji Bugarskog nacionalnog radija.

Božinov je izrazio zabrinutost da je vlada Bugarske spremna na kompromis, dok je predsednik Rumen Radev stavio do znanja da su mu važniji američki interesi.

„Svima je jasno da predsednik Rumen Radev sada ima svu vlast u zemlji zahvaljujući svojoj vladi. Na forumu Inicijative tri mora izjavio je da bugarska politika treba da se sprovodi u sinergiji sa američkim interesima na Balkanu. Ova očigledna prednost koja se javno daje američkim nad nacionalnim interesima Bugarske je u skladu sa planovima sadašnje vlade da napravi ustupke radi bržeg primanja Severne Makedonije u EU. To će zadovoljiti i američke interese“, izjavio je istoričar.

Bilo koji bugarski političar koji napravi sličan kompromis će izvršiti nacionalnu izdaju, izjavio je Božinov.

„Ono što mene lično veoma zabrinjava je ozbiljno mešanje američke ambasade u našu unutrašnju politiku pomoću političkih projekata i njihove podrške, što ne može da se ne odrazi na našu spoljnu politiku, posebno prema Severnoj Makedoniji“, rekao je istoričar.

Podsetimo, Bugarska je već nekoliko puta odbila da podrži početak pregovora o pridruživanju Severne Makedonije Evropskoj uniji. Iz Sofije je saopšteno da Skoplje ne ispunjava tačke bilateralnog sporazuma iz 2017. godine i da sabotira sastanke zajedničke istorijske komisije koja radi na rešavanju nesuglasica po pitanju zajedničke istorije dve zemlje. Takođe, Bugarska zahteva od Severne Makedonije da prestane sa govorom mržnje protiv Bugara i da ne promoviše ideju postojanja makedonske manjine u Bugarskoj.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210929/bugarski-ekspert-makedonija-mora-da-bude-primljena-u-eu-kako-bi-blokirala-srbiju-1130274512.html)

"EU da se proširi na Zapadni Balkan do 2030.": Slovenija vrši pritisak na Brisel, države članice zaprepašćene predlogom
J.R. 02.10.2021.

Evropska unija bi do kraja decenije trebalo da se proširi na čitav Zapadni Balkan, prema predlogu Slovenije koji je zaprepastio zemlje članice pre samita sledeće sedmice.

Slovenija, koja trenutno drži rotirajuće predsedavanje Savetom EU, iznela je u petak ideju o brzom priključenju zemalja, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, u EU, neposredno uoči sastanka evropskih lidera na kojem će se razgovarati o proširenju unije. Predlog, dat na sastanku ambasadora u Briselu, začudio je ostale zemlje članice, a neke su ga opisale kao potpuno nerealan s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu, piše "Fajnenšel tajms".

Proširenje je visoko osetljivo pitanje za EU, koja je podeljena oko pitanja brzine kojom bi zemljama trebalo dozvoliti ulazak u blok. Ali, Unija je pod pritiskom da nastavi pregovore o pridruživanju sa balkanskim zemljama koje takođe jačaju svoje veze sa Кinom i Rusijom. EU je dodala 13 država članica između 2004. i 2013. u brzoj ekspanziji. Nakon toga, Žan-Klod Junker, bivši predsednik komisije, obećao je da neće više primati do 2019. godine - ali zemlje podnosioci zahteva postaju sve nestrpljiviji jer Brisel nastavlja da "vuče pete".

Lideri svih zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova, prisustvovaće samitu u sredu. Diplomate iz država članica koje žele da Brisel ubrza pregovore sa Zapadnim Balkanom, uglavnom sa istoka i juga bloka, zalažu se postavi "ambiciozan“ rok za pristupanje, ali priznaju da bi to bilo "politički eksplozivno", prenosi "Fajnenšel tajms".

- Potrebna nam je deklaracija. Ovo je veoma važno - rekao je jedan diplomata EU.

Stav EU prema regionu dodatno komplikuje to što pet država članica - Кipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija - ne priznaju takozvano Кosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, obišla je Zapadni Balkan uoči samita, ponavljajući svoju podršku zemljama da se pridruže uniji. Ali političari u regionu na ovu temu gledaju sa skepticizmom, jer mnoge države članice ne pokazuju želju za proširenjem.

Кomisija, koja vodi proces evaluacije napretka ka članstvu u EU, rekla je da pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom treba da krenu napred "što je pre moguće". Skoplje i Tirana je trebalo da prošle godine počnu pregovore o članstvu u EU, ali oni su i dalje blokirani zbog nedostatka jednoglasne podrške članica. Severna Makedonija, jedna od zemalja koje traže pridruživanje, rekla je da pozdravlja pritisak koji Slovenija vrši na Brisel.

Izvor: www.blic.rs

EU gubi moć na Balkanu?
IZVOR: KOSOVO ONLINE NEDELJA, 3.10.2021.

Evropska unija je pokazala da nije politički jaka da drži stvari pod kontrolom na svom terenu pa je za očekivati da tu kontrolu preuzme Amerika.

To je rekao Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje. Danijel Igrec, međunarodni stručnjak iz Slovenije, smatra da je EU oduvek bila produžena ruka Amerike, te iznenađenja nema.

Pozvan ili ne, tek specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pojavio se u Briselu tokom razgovora Beograda i Prištine sazvanih povodom krize na severu Кosova. Eskobar se sastao sa obe delegacije, kao i sa evropski posrednikom u dijalogu Miroslavom Lajčakom. Tom prilikom nije se pozabavio samo kosovskim pitanjem već i Bosnom i Hercegovinom.

EU se pokazala nesposobna

Na pitanje da li ovo vodi ka američkom „potapanju“ EU na Balkanu i hoće li Gabrijel Eskobar postati važniji i od Miroslava Lajčaka, i od komesara za proširenje EU, posebno sada kad je EU odustaje od članstva balkanskih zemalja Stevica Deđanski kaže da Amerika očigledno želi da ponovo preuzme kormilo na Balkanu, a koji joj je krajnji cilj i zašto to želi baš sada tek treba videti.

"Evropska unija se pokazala kao nesposobna politička organizacija, uz svu ekonomsku moć preko koje je mogla da utiče na rešavanje nekih pitanja. Međutim, razmatranjem odluke da nema članstva u EU za zemlje iz ovog regiona njena moć koja je inače bila slaba sada je potpuno opala. Ako tome dodamo da ima nezadovoljstva i u samoj EU među njenim članicama, onda je jasno na kom nivou je EU", ističe Deđanski. S druge strane, Amerika je postavljanjem Eskobara na ovu poziciju, a u pitanju je političar ozbiljnog formata koji je duže od 20 godina prisutan na ovim prostorima, pokazala da više nema nameru da Evropskoj uniji prepušta rešavanje problema u regionu.

"Naravno, oni neće to otvoreno reći, ali EU će im nadalje biti samo platforma koju će koristiti za rešavanje preostalih pitanja gde bi se oni direktno mešali. Mada je činjenica da će se nadalje sve oni pitati",uveren je Deđanski. Iz tog ugla, smatra Deđanski, sasvim je bilo očekivano da se Gabrijel Eskobar umeša i u dešavanja u BiH.

Danijel Igrec, stručnjak za međunarodno pravo i spoljnu politiku iz Slovenije, napominje da moramo imati u vidu da EU nikada nije vodila, niti je imala samostalnu spoljnu politiku prema Balkanu.

EU nije dorasla poverenom poslu

"Ona je oduvek bila produžena ruka SAD i služila je kao instrument Vašingtona u sprovođenju američkih geopolitičkih interesa u regionu, a Amerika je EU poverila rešavanje ključnih balkanskih pitanja. Briselski zvaničnici, uključujući i Lajčaka, imali su ulogu američkih emisara odnosno izaslanika koji su pitanja КiM i Republike Srpske morali da reše u skladu sa američkom spoljnopolitičkom agendom", ističe Igrec. Кada se, međutim, pokazalo da EU nema potreban autoritet i kapacitet da taj zadatak samostalno sprovede do kraja, u rešavanje ključnih balkanskih procesa morali su da se direktno umešaju Amerikanci.

"U tom svetlu posmatram i imenovanje Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan koji je već počeo otvoreno da se nameće kao direktan učesnik u pregovorima oko КiM. Slična situacija je i sa Metjuom Palmerom koji je postao američki izaslanik za izbornu reformu u BiH i koji je već počeo da nameće izborna pravila koja bi umanjila uticaj konstitutivnih naroda, a pre svega Srba na izbor vlasti na nivou BiH,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.

Amerika želi da Balkan reši što pre

Razlog za ovaj povećani i direktniji angažman SAD Igrec vidi u promeni geopolitičkih prilika u svetu, posebno u pogledu zaoštravanja odnosa između Amerike i Кine.

"Vašington je svestan da mu predstoji ozbiljan front političke, ekonomske, pa i moguće vojne konfrontacije sa Pekingom i zato sada žuri da što pre završi posao na Balkanu i zatvori sva otvorena pitanja u ovom delu Evrope. SAD nam svakako ne nude nikakvu šargarepu. Jedino što od njih možemo da očekujemo jeste štap, i to u vidu ucena i ultimatuma", uveren je ovaj ekspert.

Smatram, zaključuje Igrec, da će Srbija ubuduće biti izložena još žešćim pritiscima administracije Džozefa Bajdena koja će putem angažmana Eskobara i Palmera pokušati od Beograda da iznudi puno toga, i de jure priznanje Кosova, i da ga privoli na određeni vid revizije Dejtonskog ugovora koja bi za cilj imala dodatno umanjivanje nadležnosti Republike Srpske i centralizaciju vlasti u BiH.

Izvor: www.b92.net

"To je bitno za sigurnost i stabilnost Evrope"
Tanjug 04. 10. 2021.

AUSTRIJSKI kancelar Sebastijan Kurc, koji će učestvovati na Samitu EU - Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, ističe da se Zapadnom Balkanu i dalje mora ponuditi verodostojna pristupna perspektiva.

- To je - kaže Kurc - bitno za sigurnost i stabilnost Evrope.

Kurc će sutra i prekosutra učestvovati na neformalnom Savetu EU na Brdu kod Kranja, gde će Zapadni Balkan biti jedna od glavnih tema. Austrijski kancelar je pozdravio odluku slovenačkog kolege Janeza Janše, kao predsedavajućeg EU, o organizovanju posebnog Samita o Zapadnom Balkanu.

- Smatram izuzetno važnim da šefovi država i vlada EU, zajedno sa svojim kolegama iz regiona, razgovaraju o Zapadnom Balkanu. U tome podržavamo Sloveniju. Moramo i dalje regionu ponuditi verodostojnu pristupnu perspektivu, i podržati ih masivno u reformskim naporima - podvukao je Kurc. On je istakao da EU mora, na drugoj strani, ispoštovati svoja obećanja.

- To je od izuzetne važnosti, jer time brinemo o bezbednosti i stabilnosti u Evropi. Ako na Balkanu ostavimo vakuum, njega će druge države, poput Turske i Kine, popuniti - upozorio je Kurc.

Izvor: www.novosti.rs

Žofre: "Budućnost Balkana je u EU"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 4.10.2021.

Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji, poručio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre.

On je naveo da politika proširenja na region Zapadnog Balkana nema alternativu, kao i da predstavlja strateško ulaganje u prosperitet i stabilnost Evrope. Žofre je na konferenciji ''Zaokružena Evropa'', u organizaciji Centra za evropske politike, rekao da građani EU i Zapadnog Balkana dele zajedničku istoriju i kulturu, ali i da imaju zajedničku budućnost.

''Budućnost regiona Zapadnog Balkana je u EU, jer nema alternative politici proširenja na region. To je i za nas i za partnere na Zapadnom Balkanu strateško ulaganje u prosperitet i stabilnost Evrope'', kazao je Žofre. Naveo je da je EU glavni ekonomski partner zemalja Zapadnog Balkana i da postoje jake veze EU i građana tog regiona – ekonomske, kulturne, pa i lične.

''Zapadni Balkan daje snagu, vitalnost, kreativnost projektu EU i ta dodata vrednost regiona mora biti istaknuta, shvaćena, vrednovana i stavljena na pravo mesto'', istakao je Žofre. Dodao je da je prošlonedeljna poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu bila važna i sa snažnom porukom.

''Fon der Lajen je rekla da želi da Srbija uzme puno učešće u Konferenciji o budućnosti Evrope (CoFoE) i da treba čuti mišljenje, percepcije i ideje građana Srbije i celog Zapadnog Balkana kada, jer reč o oblikovanju evropske budućnosti'', naveo je Žofre. Ocenio je da će Evropa biti potpuna i zaokružena ako bude mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, od klimatskih promena do digitalizacije i prilagođavanje ekonomija tom novom sistemu.

''Takođe, moramo biti u mogućnosti da zaštitimo lične podatke, kao i da budemo sposobni da zaštitimo demokratiju koja nikada nije 'zaokružen posao'', rekao je Žofre i dodao da su izazovi i borba protiv organizovanog kriminala, kao i potreba da se osigura poštovanje vladavine prava. Šef Delegacije EU kazao je da smo prošli kroz težak period zbog pandemije kovida 19 i da je jedna od prvih naučenih lekcija da je potrebna saradnja i da izolovani ne možemo da odgovorimo na takve izazove.

''Potrebno je da budemo sposobni da proizvodimo i distribuiramo vakcine, da vakcine budu dostupne svakome, takođe da budemo sposobni da odgovorimo na potrebe svake države u medicinskoj podršci. Zato zatvaranje granica nije rešenje'', kazao je Žofre. Dodao je da nije važna samo saradnja u medicinskom sektoru, već i u društvenom i ekonomskom sektoru i da je neophodno ''ubrizgavanje resursa'' kako bi ekonomije mogle da odgovore na krizu.

''Kada Evropa odgovori na potrebe građana, građani pozitivno reaguju na Evropu'', rekao je Žofre.

Na konferenciji ''Zaokružena Evropa'' učestvovao je i ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant.

Izvor: www.b92.net

Maratonski pregovori pred samit u Sloveniji: Jedni hteli jasnu poruku - Zapadni Balkan u EU! Drugi ni da čuju za članstvo!
DW 05.10.2021.

Lideri zemlja-članica Evropske unije, institucija EU i zemlja sa Zapadnog Balkana okupiće se sutra na Brdu kod Kranja kako bi se još jednom potvrdila "nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana".

Upravo se to "potvrđivalo" u svim do sada usvojenim deklaracijama, još od samita EU-Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine, ali i u većini drugih zvaničnih dokumenta EU koji se odnose na region u celini ili države pojedinačno. Većina građana sa Zapadnog Balkana reći će da izjednačava podršku evropskoj perspektivi sa podrškom proširenju ili eventualnom članstvu u EU. Za EU međutim, proširenje je nešto što može da prođe, čak i u tekstu, ali uz brojne kriterijume i ograde.

- Obezbeđen je balans kada je reč o ambiciji proširenja s jedne strane i kapaciteta EU da se razvija i integriše nove članice s druge - poručio je pred samit jedan visoki zvaničnik EU, piše "Dojče vele" (DW).

To konkretno znači da su 27 država članica, nakon maratonskih pregovora u kojima su jedne insistirale na jasnoj poruci da će Zapadni Balkan biti deo EU, a druge odbijale samu pomenu proširenja, došle do kompromisa da u tekstu deklaracije ipak stoji reč "proširenje", ali uz jasna uslovljavanja po pitanju političkih i ekonomskih kriterijuma koje zemlje - kandidati moraju da ispune, i uz naglašavanje prioriteta "jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica" od strane same EU. Međutim, ni tu nije kraj specifičnom EU formalizmu, pa se u najavi samita posebno naglašava da "proces proširenja neće naći na agendi".

Šta su "opipljive mere"?

Pa o čemu će se, ako ne o pristupanju EU, razgovarati na sastanku lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana? U Briselu kažu da su pripremili "obiman paket opipljivih mera" koje bi trebalo da donesu "opipljivu razliku" u svakodnevnom životu građana regiona. Navodi se recimo to da bi iz Ekonomskog i investicionog paketa EU regionu u narednih sedam godina trebalo da stigne 30 milijardi evra. Navodi se izgradnja transportne mreže za povezivanje regiona međusobno i sa EU. Pominje se podrška Zelenoj agendi u regionu, pokretanje plana smanjenja cena rominga između zemalja Zapadnog Balkana i EU, pa i donacija od 2,9 miliona doza vakcina protiv kovida 19. Na pitanje novinara koliko su takve inicijative zapravo iskupljivanje za očigledan zastoj u politici proširenja, iz EU odgovaraju da put jeste težak, ali da "vrata nisu zatvorena".

- Istina je da EU ima mnogo izazova u procesu proširenja. Tu su reforme koje moraju da se sprovedu, bilateralna pitanja koja moraju da se reše, u pitanju je i kapacitet za integrisanje. Nije sve savršeno, ali vrata nisu zatvorena. Ulazak Hrvatske je bio uspeh i očekujemo da će to ponovo biti moguće - navodi se u Evropskom savetu uoči samita.

Ali kada - to u EU niko ne želi da spekuliše. Inicijativa Slovenije da se u tekst deklaracije u poslednjem trenutku ubaci 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koliko se iznenada pojavila, toliko je brzo i skinuta sa dnevnog reda. U sećanju je i dalje inicijativa nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji je 2025. godinu označio kao indikativni datum za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore, što se danas vidi samo kao ohrabrenje ili dobra namera Komisije, ali nikako kao nešto što je usklađeno sa pozicijama pojedinih zemlja-članica.

Samit pre samita

Iako proširenje "neće biti na agendi“, lideri EU i Zapadnog Balkana trebalo bi da zajedno razmotre i neke od prepreka na putu evrointegracija, posebno kada je reč o bilateralnim problemima. Na samitu u Sloveniji naći će se zvaničnici Severne Makedonije i Bugarske, a u Briselu očekuju da se još ponovo pokrene pitanje blokade koju Sofija drži kada je reč o pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom.

Od lidera Beograda i Prištine zatražiće se da intenziviraju napore u cilju postizanja pune normalizacije odnosa. Kroz nacrt usvojene deklaracije, EU poziva partnere sa Zapadnog Balkana da napreduju ka "punom usklađivanju sa spoljnom politikom EU", pojačaju saradnju sa EU u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji, i da nastave saradnju po pitanju migracija i borbe protiv terorizma. A tu je i "nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi", navodi DW. Ti pozivi su uglavnom samo prepisani tekst iz prethodnih deklaracija EU koji se ponavlja iz godine u godinu kada je reč o odnosima EU i Zapadnog Balkana.

Veče pre nego što će im se na Brdu kod Kranja pridružiti lideri sa Zapadnog Balkana, zvaničnici EU imaće zajedničku večeru - svojevrsni nezvanični samit posvećen ulozi EU u svetu, od Kine do Avganistana. Već u tom trenutku bi podsećanje na važnost uloge EU na Zapadnom Balkanu kao neposrednom susedstvu Unije bilo primereno, jer ako EU prvenstveno nije na Zapadnom Balkanu - pa gde je onda?

Izvor: www.blic.rs

Bela kuća objavila: Zapadni Balkan
IZVOR: TANJUG UTORAK, 5.10.2021.

Vašington -- Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o Zapadnom Balkanu.

U jeku medijskih natpisa da EU ne može garantovati ni jednoj zemlji Zapadnog Balkana članstvo u EU i ovog današnjeg da je odbijen slovenački predlog da se kao godina primanja navede 2030, na sajtu Bele kuće je objavljeno i da je Bajden izrazio snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja ovog regiona Uniji. Bajden je tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora sa Fon Der Lajen potvrdio i svoju podršku Evropskoj uniji, ključnom partneru Sjedinjenih Država, i svoju posvećenost nastavku primene rezultata postignutih na samitu SAD i EU u junu, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Oni su razgovarali i o važnom poslu američko-evropskog Saveta za trgovinu i tehnologiju, koji se sastao u Pitsburgu 29. septembra, kako bi se obezbedilo da pravila koja regulišu globalnu trgovinu i ključne i nove tehnologije, budu ukorenjena u demokratskim vrednostima i tržišnim principima. Bajden je naglasio važnost omogućavanja prekograničnog protoka podataka i izjednačavanja uslova u medjunarodnom poreskom sistemu. Američki predsednik je takođe pozdravio obnovljenu saradnju SAD i EU u vezi sa kovidom-19 i preduzimanje koraka za rešavanje klimatske krize, uoči samita KOP-26 u Glazgovu kasnije ovog meseca.

Predsednik Bajden je takođe naglasio važnost bliske saradnje SAD i EU u Indo-Pacifičkom regionu.

Izvor: www.b92.net

Samit u Sloveniji: Finansijska šargarepa za Balkan, bez članstva u EU na vidiku
REGION Autor: Beta 05. okt. 2021

Zapadnom Balkanu će sutra u Sloveniji lideri EU ponuditi "šargarepu" u vidu ekonomsko-investicionog paketa i potvrditi "evropsku perspektivu", ali razgovora o izgledima za članstvo neće biti, kako to stoji i u pripremnom dokumentu samita.

Zapadnom Balkanu će sutra u Sloveniji lideri EU ponuditi „šargarepu“ u vidu ekonomsko-investicionog paketa i potvrditi „evropsku perspektivu“, ali razgovora o izgledima za članstvo neće biti, kako to stoji i u pripremnom dokumentu samita.

Jedan zvaničnik Evropske komisije je danas izjavio da će se o onome što je uočeno u postupku proširivanja biti obrazloženo u izveštaju EK ovog meseca. On je želeo da uveri kako je predsednica EK Ursula fon der Lajen posle nedavne posete Zapadnom Balkanu „došla s uverenjem da tamošnji partneri smatraju da ih EU nije napustila“. Analitičari i mediji u EU, međutim, smatraju da je proširivanje u zastoju, da su članice EU oko toga podeljene, a francuski dnevnik „Lezeko“ piše da sutrašnji susret vođa Unije i Zapadnog Balkana ništa neće jasnije izneti na videlo kad je reč o izgledima za članstvo.

„EU je zaoštrila merila za proširivanje, a kontekst velike političke nestabilnosti regiona je takođe velika prepreka „, dodaje „Lezeko“ i navodi mišljenje francuskih diplomata da je velika prepreka i na stranih samih kandidata za članstvo, „jer je ustanovljeno da neke zemlje nazaduju kad je reč o vladavini prava, slobodi medija“. Dnevnik francuskih privrednih krugova dodaje da „pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom s mukom napreduju…ostvarivanje opipljivog napretka u vladavini prava je i dalje ključni problem koji je često povezan s nedostatkom političke volje“.

Podrška Vašingtona, ali bez saglasnosti u Briselu

Iako je Vašington i kroz poruku predsednika Džoa Bajdena naglasio „snažnu podršku daljem procesu proširivanja (EU) sa zemljama Zapadnog Balkana“, a što je već opipljivo potvrđeno kroz američku ulogu u rešavanju krize na severu Kosova, analitičari u EU i zvaničnici u Briselu su saglasni da među članicama Unije zasad nema saglasnosti oko brzine i načina proširivanja na taj region. Amerikanci smatraju da i Zapadni Balkan treba geopolitički uklopiti u zapadni sistem, imajući u vidu veliko komešanje na svetskoj pozornici i rešenost i SAD i Evrope da i to malo „unutrašnje dvorište EU“ održe izvan upliva narastajućih sila u svetu, pre svega Kine i Rusije, pa i Turske, što jeste i mišljenje Evropljana, kažu evropski diplomatski izvori u Briselu.

Ali među članicama EU još nema saglasnosti da je Unija zbog nužnih unutrašnjih kriza, promena i preustrojavanja spremna i u stanju da primi nove članice, što posebno zahtevaju neke uticajne zemlje EU, poput Francuske, koje smatraju da primeri „preuranjenog prijema u članstvo sa stanovišta vladavine prava nespremnih Bugarske i Rumunije, jako opominju“. Istovremeno se ukazuje na činjenicu da je područje Zapadnog Balkana, izuzev Moldavije, nasiromašnije u Evropi, dok je korupcija jako raširena i težak sistemski problem, a „siva ekonomija“ čini trećinu bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Svetska banke. Takođe se potežu stavovi da je sistem donošenja odluka i funkcionisanja institucija EU jako složen i sa sadašnjih 27 članica, a još bi bio mnogo složeniji sa 33 članice pa je teško zamisliti „ulazak u Uniju više malih zemalja Balkana koje bi imalo puno pravo glasanja“.

Evropski ekonomski prostor – privlačno prelazno rešenje

Ako je članstvo kandidata sa Zapadnog Balkana zaista neizvesno, zakočeno, onda bi se tamošnjim zemljama moglo ponuditi „privlačno prelazno rešenje, a to je članstvo u jedinstvenom tržištu EU, tako što će najpre ući u Evropski ekonomski prostor (EEA)“, misli Gerald Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost. Knaus podseća da su i Austrija i Finska 1990. pre članstva u EU ušle u EEA, u kojem su sad Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn.

Ali Austrija i Finska su već tad bile bogate i razvijene zemlje. Sabine Šter, direktorka za Balkan u Nemačkom saveznom uredu za spoljne poslove misli da „ako je zaista potrebna velika šargarepa, onda uopšte nije sigurno da bi neki prelazni cilj obavio posao“. I, štaviše, predočava da „nije toliko veliki otpor proširivanju u zemljama članicama, koliko se uočava izostanak temeljnih reformi vladavine prava u kandidatima za članstvo“.

Direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Mikela Matuela takođe misli da bi „prelazni stepen bio shvaćen kao snižavanje odlučnosti i alternative za puno članstvo“ regiona u EU.

U analizi Vilfred Martens centra za evropske studije se, međutim, ocenjuje da „ako i dalje postoje izgledi za članstvo Zapadnog Balkana u EU, onda bi samit 6. oktobra morao ponuditi nešto novo i opipljivo… inače će partnerstvo EU-Zapadni Balkan nastaviti da se urušava, kao u slučaju Turske, i konačno se ugušiti „.

Zemlje članice dobiće 11 puta više sredstava nego kandidati

Analitičar berlinskog Instituta za bezbednosne i međunarodne studije Dušan Reljić, međutim, smatra da bi jedino istinski zamašna ekonomska podrška za oporavak Zapadnog Balkana omogućila da se region i demokratski, ali i socijalno-ekonomski približi bar rubu proseka razvitka Unije. I primećuje da ekonomsko-investicioni plan EU predviđa da se regionu iz budžeta odobri devet milijardi evra do 2027, a trgovinski deficit regiona s EU je upravo oko devet milijardi evra godišnje. Članice EU u okruženju Zapadnog Balkana će, osim desetina milijardi evra za oporavak od epidemije koronavirusa, do 2027. dobiti jedanaest puta više sredstava nego kandidati i potencijalni kandidati za članstvo EU iz regiona.

Izvor: www.n1info.com

Nakon osamnaest godina – poruka za EU: "Vreme je"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 5.10.2021.

Osamnaest je godina od Samita u Solunu, koji je prvi put otvorio vrata za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Sada je vreme za jasne obaveze prema regionu, rekao je danas u Ljubljani grčki premijer Kirijakos Micotakis. Micotakis, koji je doputovao u Sloveniju kako bi učestvovao na sutrašnjem Samitu EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, rekao je da će taj skup biti prilika za razgovor o izgledima za pristupanje regiona Uniji. "Ako EU nije prisutna u ovom regionu, nema sumnje da će drugi požuriti da popune tu prazninu", rekao je Micotakis u saopštenju, prenosi MIA. On se takode osvrnuo na ono što je nazvao "potrebom da se ubrza rasprava o strateškoj autonomiji Evrope".

"Konačno, Evropa mora biti u poziciji da barem počne da ide ka usklađivanju svoje ekonomske sa geopolitičkom moći. Nadam se da ćemo večeras imati priliku da o ovome temeljno razgovaramo", rekao je Micotakis.

Izvor: www.b92.net

Bajden podržao nastavak procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU
SVET Autor: Beta 05. okt. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden izrazio je podršku Evropskoj uniji kao ključnom partneru SAD, kao i politici proširenja, saopštila je večeras Bela kuće, posle razgovora Bajdena i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Bajden i Ursula Fon der Lajen su razgovarali uoči samita lidera EU i Zapadnog Balkana koji će se sutra održati na Brdu kod Kranja u Sloveniji, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

„Lideri su razgovarali o Zapadnom Balkanu i predsednik Bajden je izrazio snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja u ovom regionu“, navedeno je u saopštenju.

Lideri EU i šest zemalja Zapadnog Balkana razgovaraće na Brdu kod Kranja o evropskoj perspektivi regiona, medjusobnoj saradnji i ekonomskom oporavku posle pandemije korona virusa.

Izvor: www.n1info.com

Уторак, 05.10.2021.

Аустријски канцелар жели датум за чланство Западног Балкана

Себастијан Курц рекао је вечерас у Љубљани да би Аустрија желела датум проширења ЕУ на тај регион, преноси Танјуг.

„Ако нема датума онда то често значи да се темпо смањује”, нагласио је Курц у изјави новинарима уочи Самита ЕУ-Западни Балкан.

Он је оценио да је позитивно што се одржава Самит ЕУ-Западни Балкан и што постоји приврженост Уније проширењу, а упитан о спекулацијама да председник Француске Емануел Макрон неће променити чврсти став у вези проширења ЕУ пре председничких избора, Курц је казао да тако нешто сматра погрешним приступом. Курц је изразио задовољство што се поново одржава директан сусрет с представницима земаља Западног Балкана, подсетивши да је последњи такав састанак био 2018. пре пандемије. Захвалио је словеначком премијеру Јанезу Јанши на организацији скупа и истакао да постоји позитиван развој на Западном Балкану кроз реформе.

„Тако, на пример, Србија има снажан привредни раст. Зато постоји и хитни интерес да ЕУ заузме веродостојну позицију на Балкану”, поручио је аустријски канцелар.

Izvor: www.politika.rs

Kritika zapadnim članicama EU: Ne znate koliko je Zapadni Balkan važan


Zapadni Balkan se ne sme posmatrati kao zadnje dvorište Evrope, već kao ključni region bez kojeg nema napretka, rekao mađarski ministar spoljnih poslova.

Peter Sijarto je u utorak na bezbednosnom forumu u Varšavi, na panelu u okviru diskusije o strategiji NATO, rekao da nije siguran da su države zapadne Evrope u potpunosti svesne značaja bezbednosti i stabilnosti u regionu, a jedan od razloga može biti taj što su geografski daleko od njega, prenosi MTI.

Sijarto je rekao da je kontraverzno to što EU nije napredovala sa integracijama, a da se ministri zapadnih zemalja često žale da zemlje poput Rusije, Kine,Turske i Saudijske Arabije pokušavaju da izvrše uticaj na region.

"Kako možemo da pobedimo u igri ako ne izađemo na teren? Ako EU ne može da inegriše region, drugi će to učiniti", upitao je ministar.

Sijarto je pohvalio činjenicu da je NATO primio tri zemlje iz regiona i dodao da je "EU nažalost mnogo sporija u tom pogledu".

On je takođe skrenuo pažnju na opasnost migracionih talasa, rekavši da je jedna od najvažnijih migrantskih ruta preko Zapadnog Balkana. Ponovio je da je Mađarska podržava "politiku otvorenih vrata" kao i proširenje EU i NATO.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=06&nav_category=78&nav_id=1932714)

Procurio nacrt zaključaka Samita Evropska unija - Zapadni Balkan koji se održava u Sloveniji
D. M. - J. K. 06. 10. 2021.

OPTIMISTIČNE najave da će reafirmacija evropske perspektive regiona biti u fokusu Samita EU-Zapadni Balkan počele su da se "tope" i pre zvaničnog okupljanja šefova država i vlada na Brdu kod Kranja.

Naime, već je "procurio" nacrt zaključaka Samita u kojem ipak nema datuma 2030. kao mogućeg roka za prijem zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU, a na čemu je insistirao domaćin okupljanja slovenački premijer Janez Janša.

Tako je, navodno, u tekstu deklaracije koji se još usaglašava između lidera 27 država EU, zasada ostala samo potvrda "jednoglasne podrška procesu proširenja", ali bez konkretnih datuma. Kako sada stvari stoje, stav EU će ostati kao do sada, na nejasnim obećanjima o odškrinutim vratima evropske porodice. U nacrtu dokumenta ponavlja se stara priča o reformama i uopštena formulacija da od toga sve zavisi. Iz diplomatskih izvora bliskih Briselu može se čuti da postoji raspoloženje da Srbija do kraja slovenačkog predsedanja otvori još nekoliko poglavlja, jer većina lidera u EU prepoznaje pozitivne pomake Beograda u sprovođenju reformi.

I uoči početka Samita, kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poruke koje su slali evropski, ali i američki zvaničnici bile su u duhu već poznate matrice "tapšanja po ramenima" ali bez opipljivih i konkretnih pomaka. Sve to ukazuje da i ovaj samit neće dati neke spektakularne rezultate, osim ponavljanja starih fraza. Ostaje da se realizuje paket težak 30 milijardi evra za države Zapadnog Balkana, pre svega za projekte koji ih povezuju. Nepovratna sredstva iz budžeta EU iznosiće devet milijardi evra, a finansiraće se i kampanja za vakcinaciju, kako bi države na Balkanu dosegle procente zemalja članica EU. Oko 3,3 milijardi je predviđeno za sanaciju posledica pandemije virusa korona. Slovenija je predlagala i da se usvoji izjava u kojoj bi se naznačila potreba otklona od komunističke prošlosti, jer bi se po mišljenju LJubljane na taj način forsirali demokratski pomaci, ali to nije usvojeno.

Inače, skupu u Sloveniji prisustvovaće lideri svih zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova, čije je učešće najavljeno pod zvezdicom. Sinoć je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ugostio lidere država članica EU na neformalnoj večeri u Sloveniji. Samit će biti održan kroz dve odvojene sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana. Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u političkim i bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

Uoči Samita američki predsednik DŽozef Bajden u telefonskom razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen izrazio je snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

SKUP BEZ OBELEŽJA TZV. KOSOVA

NA Samitu u Sloveniji učestvuje i Pedro Sančez, premijer Španije, na čije insistiranje neće biti simbola tzv. Kosova. Poslednji put je 2018. godine na takav skup pozvan tadašnji premijer Španije Marijano Rahoj, ali on je odlučio da ne prisustvuje zbog učešća predstavnika Prištine. Uz Španiju, tzv. Kosovo od članica EU ne priznaju ni Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka.

ALBANSKI LOBISTI PISALI BAJDENU

DOK EU pokušava da bar deklarativno oživi evropsku perspektivu regiona koji još opterećuju brojna nerešena pitanja, Grupa za albanska pitanja u američkom Kongresu ponovo pokušava da temu nelegalne nezavisnosti Kosova nametne u Vašingtonu. Albanski lobisti pozvali su predsednika SAD DŽozefa Bajdena i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče pažnju u rešavanju tenzija između Kosova i Srbije, a američku administraciju da poveća svoju posvećenost postizanju konačnog rešenja.

U pismu Bajdenu i Blinkenu oni su se posebno "požalili" na nadmoćnije vojne snage Srbije, čija je mobilizacija oko administrativne linije povodom poslednje krize na severu Kosova, kako tvrde, "ugrozila stabilnost Balkana". Članovi ove grupe u Kongresu Elisa Slotkin, DŽo Kortni, Mondaire DŽons, Kerolin Malouni i DŽejms Mekgovern traže od čelnika Bele kuće da obnove privrženost SAD da "Kosovo dobije pravičan tretman i priznanje kao nezavisna država".

POŽELJNA MAPA PUTA ZA ZEMLJE REGIONA

ŠEF delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider zatražio je verodostojnu evropsku perspektivu za region.

- Umesto da postave razumljivu mapu puta za pristup, zemlje članice Evropske unije su, u dogovoru uoči Samita, ostavile ponovo otvorena vrata za povlačenje. Blokadom pojedinih članica, kao i neodlučnošću manjeg broja premijera Evropa stalno gubi na verodostojnosti u regionu - kritikovao je Šider u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

Pogledajte šta piše u usvojenoj Deklaraciji na samitu EU – Zapadni Balkan
VESTI Autor: Beta 06. okt. 2021

Lideri EU, uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, su na samitu EU-Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja usvojili Deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost Unije procesu proširenja i najavljuje intenziviranje zajedničkog angažovanja u cilju sveukupne transformacije regiona. U deklaraciji se ne pominju rokovi ni datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja.

Tekst Deklaracije iz Brda kod Kranja:

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultacijama s liderima Zapadnog Balkana, i u ; prisustvu regionalnih i medjunarodnih aktera, danas smo zaključili sledeće:

1. EU ponovo potvrdjuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja predanost partnera Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi, što je u našem zajedničkom strateškom interesu i ostaje naš zajednički strateški izbor. EU ponovo potvrdjuje svoju predanost procesu proširenja i svoje odluke donete na osnovu verodostojnih reformi partnera, poštenih i rigoroznih uslovljavanja i načela vlastitih zasluga. Dodatno ćemo intenzivirati naš zajednički angažman u cilju napretka političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, istovremeno priznajući napredak koji je postigao Zapadni Balkan. Podsećamo i na značaj da EU može da održi i produbi vlastiti razvoj, osiguravajući svoju sposobnost za integraciju novih članica.

2. Partneri na Zapadnom Balkanu ponavljaju svoju posvećenost evropskim vrednostima i načelima i sprovodjenju neophodnih reformi u interesu svog naroda. EU pozdravlja ponovnu posvećenost partnera s Zapadnog Balkana prvenstvu demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavine prava i održavanju napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, podršci dobrom upravljanju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova i prava pripadnika manjina. Verodostojnost ovih obveza zavisi od značajnog sprovodjenja neophodnih reformi i izgradnje dobrih rezultata potkrepljenih jasnom i doslednom javnom komunikacijom. Ojačano civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji ključne su komponente svakog demokratskog sisitema i pozdravljamo i podržavamo njihovu ulogu na Zapadnom Balkanu.

3. EU je daleko najbliži partner regiona, glavni ulagač i glavni donator. Obim i raspon te podrške bez presedana moraju da budu u potpunosti prepoznati i preneseni od strane partnera u njihovoj javnoj raspravi i komunikaciji.

4. Podrška EU i dalje će biti povezana s opipljivim napretkom u vladavini prava i društveno-ekonomskim reformama, kao i s poštovanjem evropskih vrednosti, pravila i standarda od strane partnera.

5. EU u potpunosti podržava potvrdjenu predanost partnera sa Zapadnog Balkana uključivoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, uključujući s državama članicama EU. Sprovodjenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i s opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum s Grčkom i Ugovor o dobrosusedskim odnosima s Bugarskom, i dalje je važno. Nadalje, potrebni su odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovodjenje konačnih, uključivih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja partnera ukorenjena u nasledju prošlosti, u skladu s medjunarodnim pravom i utvrdjenim načelima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije i preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina.

6. Potpuno podržavamo napore specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i očekujemo konkretan napredak dve strane u potpunoj normalizaciji odnosa izmedju njih, što je ključno za stabilnost i razvoj celog regiona i obezbedjuje da mogu da nastave svojim evropskim putem.

Kovid-19

7. Kriza kovid-19 i dalje ima ozbiljan uticaj na naša društva i privrede. Ističe nužnost i prednosti našeg bliskog i efikasnog partnerstva. EU je, zajedno sa svojim državama članicama, celu pandemiju bio uz Zapadni Balkan, uz zdravstvenu i društveno-ekonomsku podršku regionu u ukupnom iznosu od dosad nevidjene 3,3 milijarde evra. Partneri sa Zapadnog Balkana blisko su uključeni u inicijative EU, posebno Odbor za zdravstvenu bezbednost, Sistem ranog upozoravanja, Zelene koridore i Sporazum o zajedničkoj nabavki medicinskih potreba. EU je spremna da dodatno poboljša pristup vakcinama, dijagnostici i terapiji i osigura bolju predvidljivost i otpornost na buduće krize.

8. EU takodje priznaje vrednu podršku koju su zemlje Zapadnog Balkana pružile jedne drugima i prema EU za vreme pandemije. To odražava solidarnost i uzajamnu podršku na kojoj se zasniva EU. Ta saradnja i koordinacija treba da se nastavi u budućnosti, uključujući tokom cele faze oporavka.

9. EU će nastaviti da odlučno podržava Zapadni Balkan, posebno u pogledu snabdevanja vakcinama. EU i njene države članice dostavile su 2,9 miliona doza vakcina kroz različite kanale Zapadnom Balkanu, a još sledi. EU će podržati planove vakcinacije svih partnera kako bi se do kraja 2021. godine postigle slične stope imunizacije kao prosečbno u EU.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan

10. Nakon poziva čelnika na samitu u Zagrebu, EU je objavila Ekonomski i investicioni plan (EIP) i smernice za sprovodjenje Zelene agende za Zapadni Balkan. Planom je utvrdjen značajan investicioni paket koji će u narednih sedam godina mobilisati oko 30 milijardi evra za region, a koji se sastoji od devet milijardi bespovratnih sredstava i 20 milijardi ulaganja, uz pomoć novog Garantnog fonda za Zapadni Balkan. Maksimiziranje potencijalnog uticaja EIP zahteva od partnera sa Zapadnog Balkana da odlučno preduzmu ekonomske i socijalne reforme, kao i da ojačaju vladavinu prava. Plan može podstaći dugoročni, zeleni društveno-ekonomski oporavak i konkurentnost regiona, podržati njegovu zelenu i digitalnu tranziciju, podstaći održivu povezanost, regionalnu integraciju, trgovinu, čime se takodje jača saradnja i konvergencija s EU, uključujući s ciljevima povezanim sa klimatskim pitanjima.

11. Pozdravljamo nedavno usvajanje pravnog okvira za sprovodjenje IPA III, koja će i dalje biti ključni izvor finansijske pomoći za region, uključujući i EIP. Komisija namerava da predloži investicioni paket od 600 miliona evra u okviru IPA 2021. za sprovodjenje EIP za Zapadni Balkan, podložan procedurama u skladu s programskim okvirom IPA III i pravilima za sprovodjenje. Zajedno s predlogom od 500 miliona evra objavljenim u julu, to bi osiguralo ukupno 1,1 milijardu evra za sprovodjenje EIP do kraja 2021. godine.

12. Potvrdjujući predanost lidera Zapadnog Balkana da u potpunosti sprovedu Zelenu agendu, pozdravljamo sporazum o Akcionom planu za to. U skladu sa Zelenim dogovorom, Agenda je ključni pokretač za prelazak u moderne, ugljenično neutralne, klimatski otporne i resursno efikasne ekonomije, za otključavanje potencijala cirkularne ekonomije, borbu protiv zagadjenja i poboljšanje upravljanje otpadom. Za njegovo uspešno sprovodjenje biće potrebna snažna posvećenost regiona. Važno je usmeriti napore kako bi se osigurao pravovremeni i efikasan prelazak s uglja korišćenjem obnovljivih goriva ili goriva s manjim sadržajem ugljenika. ; Energetska bezbednost takodje treba da bude prioritet, uključujući diverzifikaciju izvora i ruta. EU će nastaviti da podržava region u sprovodjenju Zelene agende i razvoju politike odredjivanja cena ugljenika u kontekstu Mehanizma EU za prekogranično uskladjivanje ugljenika (CBAM), uključujući kroz tehničku i finansijsku pomoć.

13. EIP omogućava novi zamah za poboljšanje povezivanja u svim njegovim dimenzijama, kako unutar Zapadnog Balkana, tako i s EU. EU će nastaviti da podržava uključivu regionalnu saradnju. Potrebni su dalji i odlučni napori čelnika Zapadnog Balkana kako bi ispunili svoju obavezu uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta, kako je dogovoreno na samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. To će pomoći napredovanju regiona na njegovom evropskom putu i doneti opipljive koristi za gradjane i preduzeća. Iskorišćavanje potencijala inkluzivne regionalne ekonomske integracije ključno je za podsticanje društveno-ekonomskog oporavka regiona i za povećanje koristi od ulaganja proizašlih iz EIP. Potrebna je snažna predanost celog regiona kako bi se relevantni regionalni pregovori brzo okončali.

14. EU i Zapadni Balkan slažu se da će pojačati napore za poboljšanje tržišne integracije Zapadnog Balkana s jedinstvenim tržištem EU. U tom smislu, EIP pruža čvrstu osnovu za operacionalizaciju tržišne integracije regiona u okviru jedinstvenog tržišta EU, posebno u oblastima kao što su prekogranična plaćanja (SEPA), industrijska i roba široke potrošnje, e-trgovina i carina.

15. Održivi transport je temelj ekonomske i socijalne integracije EU i Zapadnog Balkana. Prioritet je dalji razvoj transportne povezanosti – u regionu i sa EU, poboljšanje efikasnosti i sigurnosti transportnih usluga i postizanje ciljeva zelene i održive mobilnosti, posebno s obzirom na povezanost železnicom i unutrašnjim plovnim putevima. U kontekstu održive povezanosti, pozdravljamo nedavno odobrene akcione planove Transportne zajednice za železnicu, drumski saobraćaj, sigurnost drumskog saobraćaja, olakšavanje prevoza i vodni saobraćaj.

16. Nadovezujući se na uspešno sprovodjenje Sporazuma o regionalnom romingu i početak režima besplatnog rominga na Zapadnom Balkanu od 1. jula 2021. godine, pozdravljamo mapu puta za roming, koja će stvoriti uslove i postaviti jasne ciljeve za smanjenje troškova rominga izmedju EU i Zapadnog Balkana.

17. Pozdravljamo koncept zelenih traka EU i Zapadnog Balkana i podržavamo njihovu praktičnu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštovanje pravnih tekovina i procedura EU.

18. Danas je pokrenuta namenska agenda za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanju, obrazovanju, kulturi, mladima i sportu – „Agenda inovacija za Zapadni Balkan“. Podsticaće naučnu izvrsnost, kao i reformu obrazovnih sistema u regionu, stvoriti dalje mogućnosti za mlade i sprečiti odliv mozgova. Radujemo se brzom sprovodjenju Akcionog plana.

Politička i bezbednosna saradnja

19. Zajednički rad s EU jasan je znak strateške orijentacije naših partnera. Stoga ponovo potvrdjujemo naše očekivanje da će partneri dodatno produbiti saradnju u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i postići opipljiv i održiv napredak prema potpunom uskladjivanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU i delovati u skladu s tim, uključujući pozicije na medjunarodnim forumima kao važan deo njihovog evropskog puta. Pozdravljamo činjenicu da su neki partneri već u potpunosti uskladjeni sa svim odlukama i deklaracijama CFSP i podstičemo ih da to nastave. EU je spremna za dalje jačanje političkog dijaloga o pitanjima koja se odnose na CFSP.

20. EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordinirano delovanje. Slažemo se da ćemo ojačati našu saradnju u ključnim bezbednosnim pitanjima, uključujući na operativnom nivou, nadovezujući se na posao koji je obavljen u okviru Sofijske prioritetne agende. Naši partneri obećavaju da će pokazati svoju predanost zajedničkoj bezbednosti i nastaviti da razvijaju efikasne instrumente za saradnju unutar Zapadnog Balkana. Dokazali su svoju predanost Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (CSDP), doprinoseći misijama i operacijama EU, a mi ćemo zajedno raditi na daljem razvoju njihovih sposobnosti i kapaciteta, posebno putem Evropskog mirovnog instrumenta. EU će pojačati svoj angažman i na područjima poput svemirske i vojne mobilnosti kako bi se olakšao pristup civilno-vojne pomoći regionu u slučaju pandemije i prirodnih katastrofa.

21. Ojačaćemo našu saradnju u rešavanju problema dezinformacija i drugih hibridnih prijetnji, koje potiču posebno od aktera iz trećih država koji žele da potkopaju evropsku perspektivu regiona. EU i Zapadni Balkan ojačaće saradnju na izgradnji otpornosti, na jačanju naše kolektivne kibernetičke sigurnosti i sajber diplomatije, kao i na povećanju uticaja naše strateške komunikacije.

22. Pohvaljujemo naše partnere na kontinuiranim naporima i konstruktivnoj saradnji na području migracija, koji su dali jasne rezultate. Upravljanje migracijama zajednički je izazov s kojim se EU i Zapadni Balkan moraju zajedno pozabaviti, u bliskom partnerstvu.

23. Naša saradnja u rešavanju migracijskih izazova pokazala je svoju vrednost i dalje će se razvijati. EU je spremna da nastavi svoj angažman i ojača svoju podršku prilagodjenim i sveobuhvatnim pristupom. Područja u fokusu treba da uključe ​​poboljšanje sistema azila, borbu protiv krijumčarenja migranata i ilegalne migracije, procese povratka, upravljanje granicom, razmenu informacija i kapacitete za prihvat. Partneri bi takodje ; trebalo da dalje rade na poboljšanju sistema povratka, uključujući zaključivanje sporazuma o readmisiji s ključnim zemljama porekla. Medjusobna saradnja pri povratku biće produbljena, maksimizirajući korišćenje postojećih okvira i dostupnih kanala. Takodje bi trebalo intenzivirati saradnju s Fronteksom, Evropskom kancelarijom za podršku azilu i Europolom. Preostali ugovori o statusu Fronteksa trebalo bi da budu zaključeni bez odlaganja.

24. S obzirom na ozbiljnost situacije u Avganistanu, EU će blisko saradjivati ​​sa svim svojim partnerima, uključujući Zapadni Balkan, kako bi se uhvatili u koštac s izazovima koji se razvijaju i, prema potrebi, koordinisali zajedničke odgovore.

25. Terorizam, radikalizacija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju EU i celom regionu. Pozivamo na dalje jačanje saradnje u borbi protiv terorizma i suzbijanju nasilnog ekstremizma, uključujući sprečavanje finansiranja terorizma i sprečavanje radikalizacije. Ponavljamo važnost preduzimanja odlučnih mera za rešavanje ozbiljnog i organizovanog kriminala, posebno trgovine i krijumčarenja ljudi, pranja novca, uzgoja droge i trgovine ljudima.

26. EU je u potpunosti posvećena sprečavanju nezakonite trgovine i trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem i municijom i nastaviće da podržava Zapadni Balkan na tom polju, uključujući u kontekstu zacrtane mape puta za Zapadni Balkan protiv nezakonite trgovine vatrenim oružjem.

27. Radi daljeg podsticanja naših zajedničkih interesa, izražavamo spremnost za ponovno osnaživanje i poboljšanje redovnog političkog dijaloga s regionom. U tom kontekstu pozdravljamo održavanje samita EU i Zapadnog Balkana kao redovne dogadjaje. Radujemo se sledećem samitu koji će biti održan 2022.

28. EU i Zapadni Balkan moraju da saradjuju ​​kako bi se suočili sa zadacima koje će definisati generacije. Pozdravljamo inicijative Zapadnog Balkana da doprinesu razmišljanjima o budućnosti našeg kontinenta. Ostajemo predani tome da saslušamo sve Evropljane o pitanjima koja su svima nama važna – zaštita gradjana i sloboda, razvoj snažne i živahne ekonomske osnove, napredovanje u zelenoj i digitalnoj tranziciji, vladavina prava, poštena i socijalna Evropa, jačanje otpornosti Evrope, kao i vodeću globalnu ulogu Evrope.

29. Pozdravljamo da se naši partneri sa Zapadnog Balkana usklade s gornjim tačkama.

Izvor: www.n1info.com

Среда, 06.10.2021.

Нема датума за улазак балканских земаља у ЕУ

Меркел: Нисам подржала фиксни датум за улазак Западног Балкана у ЕУ- Усвојена декларација о подршци проширењу и сарадњи

КРАЊ - Немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила данас да су се учесници самита ЕУ-Западни Балкан сагласили да земље Западног Балкана припадају Европи, али да није подржала позиве за давање фиксног датума земљама Западног Балкана за њихово приступање Унији.

„Нисам подржала да се земљама Западног Балкана да фиксни датум за њихово приступање Европској унији”, изјавила је Меркел на самиту ЕУ-Западни Балкан на Брду код Крања.

„Заиста не верујем у одређивање датума, али верујем у испуњавање наших обећања. Када се стекну услови, приступање може да се реализује”, рекла је Меркел новинарима након самита, јавио је Ројтерс а преноси Танјуг. Она је такође изразила наду да би проблеми око блокаде приступних преговора Северне Македоније могли бити превазиђени.

Izvor: www.politika.rs

Среда, 06.10.2021.

Декларација о подршци проширењу и сарадњи

ЉУБЉАНА - Лидери ЕУ, уз сагласност лидера са Западног Балкана, усвојили су данас на самиту ЕУ-Западни Балкан декларацију у којој дају недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана и потврђују посвећеност процесу проширења заснованог на „кредибилним реформама партнера"уз нагласак на важности „јачања интеграција и капацитета апсорбације нових чланица” од стране саме ЕУ.

„ЕУ поновно потврђује своју посвећеност процесу проширења и одлуке донете на основу веродостојних реформи партнера, поштених и строгих услова и начела сопствених заслуга. Додатно ћемо појачати заједнички ангажман како бисмо покренули политичке, економске и друштвене промене региона, истовремено признајући напредак који је Западни Балкан постигао”, наводи се у првој тачки. Такође се подсећа и на значај тога да ЕУ може одржати и продубити свој развој, осигуравајући тако своју способност за интеграцију нових чланица. Истовремено се од партнера у региону тражи да препознају и истичу подршку коју добијају од ЕУ.

ЕУ истиче да потпуно подржава посвећеност западнобалканских партнера инклузивној регионалној сарадњи и јачању добросуседских односа. Дијалогу Београда и Приштине посвећена је тачка под редним бројем шест у којој се наводи да се од две странке очекује конкретан напредак и нормализација односа.

„Потпуно подржавамо напоре специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и остала питања Западног Балкана и од две стране очекујемо конкретан напредак и нормализацију односа, која је кључна за стабилност и развој целог региона и која ће осигурати наставак њиховог европског пута”, наводи се у документу. „Брдо декларација” подсећа на важност демократије, владавине права и основних права на Западном Балкану, како и на борбу против корупције и организованог криминала, људска права, права мањина, родну равноправност.

„Јачање цивилног друштва и независност и плурализам медија су кључне компоненте сваког демократског система и ми подржавамо њихову улогу на Западном Балкану”, стоји у тексту усвојене Декларације.

Истовремено, напомиње се да ће ЕУ подршка партнерима на Западном Балкану бити „уско повезана са опипљивим напретком у области владавине права, друштвено-економским реформама и привржености европским правилима и стандардима"

Даље се констатује подршка коју су земље Западног Балкана дале једна другој и ЕУ током пандемије вируса корона, али и тврди да ће ЕУ наставити да даје подршку, и то кроз набавку вакцина. У делу Декларације који се односи на Економски и инвестициони план, ЕУ наглашава да се мобилише око „30 милијарди евра за регион у наредних седам година”, од чега је 9 милијарди бесповратних средстава, а око 20 милијарди инвестиција у обнову и опоравак Западног Балкана. ЕУ додаје да наставља да подржава регионалну сарадњу и позива лидере региона да успоставе Заједничко регионално тржисте, договорено у Софији 2020. године, а поздравља се и мапа пута за постепено укидање роминга између ЕУ и Западног Балкана.

„Одрживи транспорт је камен темељац за економску и друштвену интеграцију ЕУ и Западног Балкана. Приоритетно је даље развијати транспортну повезаност како унутар региона тако и региона са ЕУ, посебно у погледу железнице и речног саобраћаја”, наводи се у тексту, преноси Танјуг. Када је реч о политичкој и безбедносној сарадњи, лидери ЕУ позивају партнере са Западног Балкана да напредују ка „пуном усклађивању са спољном политиком ЕУ”, појачају сарадњу са ЕУ на борби против дезинформација и хибридних претњи и да наставе сарадњу по питању миграција и борбе против тероризма, прања новца, трговине људима и дрогом.

У закључку декларације наводи се да ће самит  ЕУ Западни Балкана, у циљу „побољшаноног политичког дијалога са регионом”, постати регуларни, а да се следећи планира за 2022. годину.

Izvor: www.politika.rs

Zemlje Balkana su na putu ka Evropskoj Uniji
Tanjug 06. 10. 2021.

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron je izjavio danas da su zemlje Balkana na putu ka Evropskoj uniji i da im se mora pokazati da se nalaze u srcu Evrope.

On je, nakon Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, poručio da ove zemlje zaslužuju ulaganja, trgovinu i eventualno članstvo.

- Imali smo dobru diskusiju. Želja nam je da, kratkoročno gledano, ponovo damo evropsku perspektivu zemljama Balkana, koje su u srcu Evrope - rekao je Makron novinarima - Moramo da odgovorimo - rekao je francuski predsednik, navodeći da bi to pomoglo evropskoj stabilnosti.

On je, takođe, napomenuo da bi za prijem još šest članica bile neophodne reforme evropskog procesa donošenja odluka.

Izvor: www.novosti.rs

Четвртак, 07.10.2021.
П.О.

Европа мора да престане да лаже балканске земље

Проширење ЕУ мора да се заустави, а уместо да вештачки одржавају илузије о приступању, Европљани би требало да кажу истину, како те људе не би и даље разочаравали и тиме сукцесивно дестабилизовали регион, пише немачки лист „Велт“

И на овом самиту држава ЕУ и шест држава западног Балкана било исто као и увек – спорило се око тога да ли би те земље требало да рачунају са ’европском перспективом’ или ’обећањем даљег проширења’. За разлику од ранијих година, овога пута су земље Западног Балкана добиле неодређено обећање и много топлих речи: ’Држите курс, не одустајте, наставите тако. Циљ је пред очима’, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. И још: ’Ми смо европска породица’, пише немачки Велт.

Аутор текста поставља питање: „По ком основу Грузија и Украјина нису део те породице“, и „ко одређује шта спада у ’европску породицу’: географија, историја или политичке калкулације?“ У тексту се такође подсећа на 2003. и самит у Солуну када је ЕУ дала „еуфорична обећања“ о проширењу, како се отада воде мукотрпни преговори са Србијом и Црном Гором, а како Албанија и Северна Македонија „чезну да отпочну“ преговоре.

„А Косово, које признају само 22 од 27 земаља ЕУ, и Босна и Херцеговина, земља коју све више подрива држава у држави – Република Српска са доминантним руским утицајем – већ дуго сањају о кандидатском статусу.“ „Оно што је сигурно јесте да су Европљани темељито зезнули проширење ЕУ на Западни Балкан“, оцењује Велт, али и додаје да за то није крив само Брисел, већ и земље-кандидати.

У тексту се поставља и питање шта је ЕУ погрешно направила у погледу Западног Балкана. „Поред обећања о приступању, ту је и технократско успостављање тзв. Споразума о стабилизацији и придруживању, који је требало да чвршће веже регион за ЕУ. Ту је понуђен комплетан програм бриселске бирократије: годишњи самит, Савет придруживања, Одбор за придруживање, Парламентарни одбор форуми грађанског друштва. Тако би требало да изгледају савршени чланови по тзв. копенхашким критеријумима, који се држе демократских принципа, институционално су утврђени и економски у потпуности развијени“, пише Велт и наглашава да је истовремено веома мало новца инвестирано у тај регион.

О проблему шест балканских земаља лист цитира и директорку истраживачког одељења берлинске Фондације за науку и политику Барбару Липерт: „Оне су ухваћене у врзино коло лошег управљања и економске и социјалне беде“. У тексту се навода да је „срамота да се ЕУ удвара актерима попут српског председника Вучића који хвали Кину, са Русијом одржава војне маневре, и закључује привредни споразум са Евроазијском унијом којом доминира Русија и оштро поступа према опозицији у земљи“, преноси Дојче веле.

Такође се напомиње да је јаз између појединих балканских земаља и даље дубок, да је неповерење велико, а спремност на сарадњу осредња. „Важно би било да тих шест земаља коначно успоставе регионално тржиште, уместо да се у свим проблемима ослањају на ЕУ.“

Лист Велт зато закључује: „Проширење ЕУ мора генерално да се заустави! Европским лажима Западном Балкану мора доћи крај. Уместо да вештачки одржавају илузије о приступању, Европљани би требало да кажу истину, како те људе не би и даље разочаравали и тиме сукцесивно дестабилизовали регион. Јасна порука мора да буде: неће бити пуноправног чланства. У случају Западног Балкана трошкови интеграције били би превисоки, па би унутар Уније довели до борбе око расподеле средстава и наставили да еродирају ионако крхку творевину ЕУ. Земље Западног Балкана морају да развију снажну вољу за реформама и помирењем, уместо да се баве химером будућег приступања“, закључује Велт, уз додатак да је „важно да се регион и даље подржава износима који се мере милијардама“.

„Најављених 30 милијарди евра за наредних седам година су корак у правом смеру. Постоји опасност да се Кина, Русија и Турска рашире по региону Западног Балкана, али је она маргинална. Русији недостаје новац, а искуства која земље имају са Кином су разочаравајућа“, закључује новинар листа Велт.

Izvor: www.politika.rs

''To se posebno odnosi na Srbiju"
IZVOR: TANJUG PETAK, 8.10.2021.

Beograd -- Nemačka će nastaviti da se zalaže za politiku proširenja i integraciju Zapadnog Balkana i Srbije Evropskoj uniji.

To su u četvrtak uveče poručili predstavnici nemačkih fondacija u Srbiji. Na panelu ''Da li će rezultati izbora u Nemačkoj uticati na promenu politike prema Zapadnom Balkanu'', u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore, istaknuto je i da se privredno-ekonomska saradnja Berlina i Beograda neće promeniti u bliskoj budućnosti, ali da se može očekivati više angažovanja po pitanju Zelene agende.

Zastupnik Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji, Maks Brendle izrazio je uverenje da će Nemačka, kao jedna od najjačih država u EU, i dalje biti nosilac procesa integracije Zapadnog Balkana Uniji i da će dati doprinos proširenju.

''To se posebno odnosi na Srbiju. Bez obzira na sam odnos poverenja koji imaju Angela Merkel i Alesandar Vučić, i interes Nemačke je da bude podržana i okružena prijateljima u državama članicama EU'', rekao je Brendle. Uveren je da će Nemačka nastaviti da se zalaže za proces pristupanja Zapadnog Balkana i Srbije EU, ako za kancelara bude izabran kandidat Socijaldemokartske partije (SPD) Olaf Šolc, ali da neće biti ''nikakvih popusta'' kada je reč o kriterijumima za punopravno članstvo.

''Nemačka ima interes da Srbija ostvari napredak na tom putu kroz otvaranje klastera, ali jasno je da će se zahtevati ispunjene kriterijuma kao što su demokratija i pravna država'', naveo je Brendle.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer, bliske CDU, za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman Dierkes uveren je da, ako šef CDU Armin Lašet bude izabran za kancelara, ne treba očekivati da bi došlo do nekih velikih promena u nemačkoj politici prema Zapadnom Baljkanu. Smatra da to u velikoj meri važi i ako Socijaldemokratska stranka bude imala kancelara. ''Siguran sam da do radikalnih promena kursa neće doći što je veoma važno'', rekao je Bekman Dierkes. On smatra da će Srbija i jugositočna Evropa igrati važnu ulogu u budućoj nemačkoj vladi, naročito sa stanovišta evropske ekonomske i bezbednosne politike. Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnih Bel, bliske Zelenima, očekuje da će ta partija učestvovati u novoj vladi, osim ako se velike partije odluče za veliku koaliciju.

''Ali, mislim da to niko ne želi u Nemačkoj. Biće zanimljivo videti u narednim nedeljama kako će biti formirana nova vlada'', rekao je Bel. Prema njegovoj oceni, ako u Nemačkoj bude formirana tzv.''semafor'' koalicija, principi nemačke politike u pogledu proširenja EU ostati isti, ali da će se ton promeniti.

''Za očekivati je da će se nemački angažman više baviti pitanjima demokratizacije i vladavine prava u zemljama regiona, kao i na Zelenu agendu'', smatra Bel.

Izvor: www.b92.net

Nemački stručnjak otkriva koji evropski lider blokira proširenje EU


Nemački stručnjak za Zapadni Balkan Bodo Veber okrivio je predsednika Francuske Emanuela Makrona zbog zastoja EU u integracijama balkanskih zemalja, prenosi Ekonomija onlajn.

„Postoje ozbiljna neslaganja među državama članicama oko budućnosti proširenja. Francuski predsednik Makron ozbiljno se protivi daljem proširenju Evropske unije, ali to ne izgovara naglas. On čak utiče na druge zemlje da blokiraju dalje proširenje EU“, rekao je Veber za RTV Dukađini.

Dodao je da će stav Makrona po pitanju proširenja EU biti izazov i za Vladu Nemačke.

"Nova nemačka vlada imaće težak izazov sa Makronom, jer ako se ne postigne dogovor sa Parizom o deblokadi proširenja EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, biće moratorijum na proširenje do sledeće godine", rekao je Veber.

Prema njegovim rečima Makron je kriv što Kosovo nije dobilo liberalizaciju viznog režima, ali i da je Kosovo tokom 2015. i 2016. godine bilo žrtva izbegličke krize, prenosi Kosovo onlajn.

Na Samitu EU - Zapadni Balkan održanom u Sloveniji, Evropska unija je još jednom odbila da odredi datum proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, ali je u saopštenju izdatom nakon samita navedeno da će do proširenja doći.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211008/nemacki-strucnjak-otkriva-koji-evropski-lider-blokira-prosirenje-eu-1130496115.html)

Posle Samita na Brdu kod Kranja postalo jasno da je evropski put Srbije još u magli
S. Rovčanin Tomković 08. 10. 2021.

LIDERI Evropske unije i regiona napustili su Brdo kod Kranja, gde se pre dva dana održao Samit EU - Zapadni Balkan, a Brisel je, čak i sa te visine, ostao u magli.

Posle najnovijeg većanja predsednika, premijera i kancelara, poslata je stara poruka - proširenje da, ali ne znamo kada tačno. Ipak, neke države, koje do sada nismo pominjali kao protivnike puta Srbije ka EU, otvorile su karte. Poput Danske. Uz Nemačku, Francusku i Holandiju, stare znance, usprotivili su se predlogu Slovenije, da se Zapadni Blakan priključi do 2030. godine. Odgovor na to zašto se Danska priključila dežurnim kočničarima možemo tražiti u nedavnoj izjavi ministra spoljnih poslova Jepea Kofoda, koji je u avgustu, tokom posete Beogradu, poručio da podržava evropske integracije, ali:

- Voleo bih da Beograd ostvari veću povezanost sa spoljnom politikom Unije.

Ovde je ponovljena poruka koju često dobijamo iz Brisela da se, u jednom trenutku, ukoliko želimo u EU, moramo distancirati od Rusije i Kine. Prema rečima potpredsednice Centra za spoljnu politiku Suzane Grubješić, iza glavnih odluka EU uvek stoje veće sile, iako se, s vremena na vreme, "isturi" neka manja zemlja da se javno usprotivi.

- Vrata nisu zatvorena i to se vidi kroz reč proširenje, koja se našla u usvojenoj deklaraciji na Samitu. Stalno se pominju uslovi koje kandidati moraju da ispune - vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodni mediji...

Međutim, prethodne zemlje kandidati su imali jasnu mapu puta, datume i koje obaveze moraju da ispune - istakla je Grubješićeva, za "Novosti". Prema njenim rečima, pojedine članice nisu želele da prihvate okviran datum za pristupanje EU:

- Proširenje je nepopularno u nekim članicama EU. Političari moraju da vode računa o tome šta misle birači. Francuska, koja je inače skeptična prema prijemu novih članica, posvetiće se više kampanji za predsedničke izbore i mi se sada nalazimo u vakuumu, uz političke promene u Nemačkoj.


Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da bi za prijem novih članica bila potrebna reforma evropskog procesa odlučivanja. Ovo se odnosi na probleme koje u svojim redovima nekoliko godina ima "klub 27", pa se smatra da bi nove članice dodatno zakomplikovale već složene odnose. Inače, Srbija je 2009. godine podnela zahtev za članstvo u EU. Poslednje dve godine nismo otvorili nijedno poglavlje odnosno klaster. Naredna šansa da makar malo odškrinemo vrata ka Briselu je u decembru kada će šefovi svih zemalja članica odlučivati da li smo napredovali u reformama.

NOVAC IZ FONDA ZA PRUGE

S OBZIROM na to da je prijem u EU, za sada, nedostižna misija, mogli bismo da iskoristimo novac iz evropskog investicionog plana koji je težak oko 30 milijardi evra i stići će kao pomoć zemljama Zapadnog Balkana. Prema nezvaničnim podacima, Srbija bi mogla da računa na desetak milijardi, ali će sve zavisiti od predloga projekata u koje ćemo da uložimo novac. Tu bi trebalo da se nađe obnova infrastrukture - brza pruga na Koridoru 10 koja treba da poveže Srbiju sa Bugarskom i Grčkom, Koridoru 4 - popravka pruge Beograd - Bar, ekološki projekti za zaštitu životne sredine, digitalizaciju...

Izvor: www.novosti.rs

Sedmogodišnja strategija Švedske: Za podršku Zapadnom Balkanu 560 miliona evra
REGION Autor: Beta 07. okt. 2021

Vlada Švedske je donela odluku o novoj sedmogodišnjoj strategiji, vrednoj 560 miliona evra, za podršku reformama u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Od 560 miliona evra iz fonda za strategiju za period 2021-2027, 500 miliona je namenjeno Zapadnom Balkanu, a 60 miliona Turskoj, saopštila je Ambasada Švedske u Beogradu.

Saradnja sa Zapadnim Balkanom uključuje Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Nastavak saradnje sa zemljama u regionu ojačaće uslove za demokratski i inkluzivni razvoj, navodi se u saopštenju i dodaje da će Švedska novom strategijom intenzivirati napore u oblastima zaštite ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, ravnopravnosti polova, inkluzivnog ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i klimatskih promena. Švedska podrška će biti usmerena i na jačanje miroljubivih i inkluzivnih društava i na „izgradnju opširnih i dugoročnih odnosa“ Švedske i zemalja u regionu, piše u saopštenju.

„Razvoj u susedstvu Evropske unije od značaja je za Švedsku i EU. U interesu je Švedske da nastavi da sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi doprinela demokratskom razvoju, sa ljudskim pravima, ravnopravnošću polova i vladavinom prava u fokusu“, rekao je švedski ministar za međunarodnu razvojnu saradnju Per Ulson Frid.

Švedska je jedan od najvećih bilateralnih donatora zemljama Zapadnog Balkana. Prema strategiji, Švedska će nastaviti da doprinosi podršci Evropske unije reformskoj agendi u zemljama Zapadnog Balkana i njihovom približavanju Uniji, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.n1info.com

Grnčaroska: EU je stalno korak ispred regiona u novim izmišljanjima i uslovima
REGION Autor: FoNet 07. okt. 2021

Severna Makedonija je od "najboljeg đaka" u ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji stigla dotle da ne može da otvori pregovore, izjavila je novinarka Telma televizije Tamara Grnčaroska, a ako se takva poruka šalje najboljem, onda je to loša poruka celom regionu.

Grnčaroska je, u serijalu razgovora Agreman za FoNet, ukazala da se u Severnoj Makedoniji polako pokazuje evroskepticizam, posebno u protekle dve godine usled „situacije“ sa Bugarskom koja blokira otvaranje pregovora. Kako je objasnila, ljudi su razočarani, to je vidljivo, ali se još nije odustalo od ideje EU i vere da će pregovori biti otvoreni. Kako prolaze godine, Unija postavlja nove uslove državama kandidatima, predočila je Grnčaroska i naglasila da je Severna Makedonija, kao „nabolji đak“ u regionu, došla u situaciju da ne može da otvori pregovore. To je onda loša poruka svima, upozorila je ona, a naročito ako znamo da je „naš dosije“ čist kada je reč o sprovođenju reformi i ispunjavanju normi.

Na svakom samitu od 2003. godine do danas, podsetila je Grnčaroska, dodavani su novi uslovi, pa je i na Brdu kod Kranja najavljeno da će se čekati da kapaciteti EU za proširenje budu dovoljno ispunjeni da bi primili nove članice.

„To je novi uslov koji neće zavisiti od država regiona, već same EU“, upozorila je ona i konstatovala da je Unija „stalno korak ispred nas u novim izmišljanjima i uslovima“. Grnčaroska smatra da je realan strah EU od prisustva Rusije i Kine u regionu, zbog čega je, kako napominje, tema proširenja ipak vraćena u završni dokument Samita EU -Zapadni Balkan. Ona je uverena da time daju pomak i šire optimizam da nisu napustili tu politiku, ali je to zbog straha da bi Rusija i Kina mogle ući u region.

„Zbog pesimizma koji se javlja jer nas dugo drže ispred vrata, iako ispunjavamo sve, bar u slučaju Severne Makedonije, nije baš sigurno da će samo deklarativne poruke ići glatko“, predvidela je Grnčaroska. Realno se ništa se nije pomaklo već godinama i ona zato nije sigurna da će EU samo deklarativno uspeti da drži region na kratkoj uzici.

„Tu je obećanje, a kada ćemo ga ispuniti da biste vi bili mirni – ne znam da li će uspeti“, rekla je Grnčaroska.

Izvor: www.n1info.com

Politiko: Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope, bio bi neizbežan strateški poraz
L. G. 08.10.2021.

Oklevajući na Balkanu, EU poziva one koji ne dele njene norme i vrednosti na njene granice i njen kulturni i geografski prostor. Ovo bi bio preokret obaveza koje su odavno date i na koje su se zemlje Zapadnog Balkana oslanjale. To bi takođe bila strateška greška.

Ovako stvari nakon samita EU - Zapadni Balkan vide pojedini analitičari i poznavaoci ovdašnjih i evropskih prilika. U analizi koju je objavio ugledni briselski "Politiko", a koju potpisuju bivša šefica EU diplomatije Ketrin Ešton, novinar i stručnjak za Balkan Miša Gleni, bivši potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i član bečkog Instituta društvenih nauka Ivan Vejvoda i još nekoliko autora. Oni se, između ostalog osvrću na sve češće glasove i poruke koji stižu iz EU - da je podrška Zapadnom Balkanu sve dalja i da se pojedine članice zalažu za "pauzu" u proširenju.

- Evropska unija signalizira preokret u svojoj politici proširenja, jer izveštaji iz Brisela sugerišu da lideri EU više ne podržavaju siguran put ka članstvu za zemlje Zapadnog Balkana - piše u analizi.

Navodi se i da su "krvavi balkanski ratovi devedesetih bili su snažan podsetnik na opasnosti nacionalizma i tribalizma", kao i da su tadašnje slike poput razrušenih gradova i kolona sa desetinama hiljada izbeglica pomogle jačanju političke volje u Evropi i rasčišćavanju puta tim zemljama ka članstvu u EU. Piše i da je 2004. godine 10 zemalja pristupilo EU. To je uključivalo Višegradsku četvorku (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka), tri baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) i Sloveniju. Tri godine kasnije pridružile su im se Bugarska i Rumunija, a Hrvatska 2013.

- Ostalima na Zapadnom Balkanu: Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji, Severnoj Makedoniji, ponuđena je čvrsta evropska perspektiva u isto vreme kada i Hrvatskoj, još 2003. To je ono što sada zastaje i ugroženo je, uprkos članstvu u NATO -u Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u poslednjih nekoliko godina - navode autori.

Zamor i promena stavova

Kako objašnjavaju, kada je zamor od proširenja nastupio, stavovi u EU su se vremenom mijenjali. Troškovi finansijske krize 2009. i spašavanja Grčke istrošili su živce. Zemlje Zapadnog Balkana bile su spore i neujednačeno reformisane, a dugotrajna zabrinutost zbog korupcije i antidemokratski trendovi u novim zemljama članicama učinili su mnoge opreznim pri uvozu novih potencijalnih problema. Navodi se i da su stavovi protiv imigranata i fiskalni konzervativizam takođe ojačali širom Evrope, kao i da je Bregzit potkopao pretpostavke o zajedničkoj sudbini Evrope.

- Ovo nisu pitanja koja treba zanemariti. Ali, ni šira politička pitanja nisu pokrenuta udaljavanjem od datih obaveza, koje su uspostavile putovanje i odredište za Zapadni Balkan. Ovo je bilo obećanje mira i bezbednosti, garancija šire Evrope zasnovane na vrednostima i idealima, koju je dala EU i podržale SAD - navodi "Politiko".

Veliki ulozi

Ne može se poreći da je izazov integracija godinama rastao, a odgovor zahteva obnavljanje strpljenja, samopouzdanja, mašte i energije. Ali ulozi su veliki.

- Alternativa je nazadovanje prema podeljenoj Evropi, okruženoj silama koje nemaju u srcu ni njene interese ni svoje vrednosti. Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope bio bi strateški poraz, i to neizbežan - pišu autori. Kažu i da je njihovo mišljenje da EU ne bi trebalo da se okreće od regiona.

- Umesto toga, trebalo bi da potvrdi ponudu koju je dao građanima Zapadnog Balkana, dok blisko sarađuje sa SAD, kako bi se zatražile potrebne reforme i napredak. Bajdenova administracija treba da bude snažan partner u pomaganju u postizanju tog cilja. Sada je vreme da se pokaže obnovljeno poverenje u jaku Evropu i promovišu demokratske vrednosti koje još uvek inspirišu mnoge u regionu i širom sveta - zaključak je analize.

Izvor: www.blic.rs

„Ne zatvarajte vrata za Zapadni Balkan, to bi bila strateška greška“
SVET Autor: Ana Tašković 13. okt. 2021

Izveštaji iz Brisela sugerišu da lideri EU više ne podržavaju put ka članstvu zemalja Zapadnog Balkana. Oklevajući EU poziva na svoje granice one koji ne dele njene norme i vrednosti i njen kulturni i geografski prostor. Ovo bi bio preokret u obećanju koje je davno dato i na koje su se zemlje Zapanog Balkana oslanjale. To bi bila i strateška greška, navodi u autorskom tekstu za „Politiko“ grupa autora, među kojima je i Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljne poslove.

„Krvavi balkanski ratovi devedesetih, pokrenuti raspadom Jugoslavije, bili su snažan podsetnik na opasnosti nacionalizama. Muke desetina hiljada izbeglica i prizori poput onih razrušenog Sarajeva – pomogle su jačanju političke volje u Evropi, raščišćavajući tim zemljama puteve ka članstvu u EU.

Sa završetkom Hladnog rata otvorila su se vrata za jedničku integraciju nacija centralne i istočne Evrope u zajednički evropski ekonomski i politički projekat. Tako je 2004. godine deset zemalja pristupilo EU. To je uključivalo Višegradsku četvorku – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, tri baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, kao i Slovenija. Tri godine kasnije pridružile su im se Bugarska i Rumunija, a 2013. godine i Hrvatska.

Ostalima na Zapadnom Balkanu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji – ponuđena je čvrsta evropska perspektiva u isto vreme kada i Hrvatskoj, još 2003. godine. To je ono je sada ugroženo, uprkos članstvu Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO-u u poslednjih nekoliko godina.

Kako je nastupio zamor od proširenja, stavovi u EU su se vremenom menjali. Troškovi finansijske krize 2009. godine i spasavanje Grčke istrošili su živce. Zemlje Zapadnog Balkana takođe su bile posebno spore i neujednačene u reformama, a dugotrajna zabrinutost zbog korupcije i antidemokratski trendovi su učinili mnoge opreznima pri uvozu novih potencijalnih problema.

Stavovi protiv migranata i fiskali konzervatizam takođe su ojačali širom Evrope. A Bregzit je potkopao pretpostavke o zajedničkoj sudbini Evrope. Ovo nisu pitanja koja treba zanemariti. Ne može se poreći da je izazov integracije s godinama rastao, a odgovor zahteva obnavljanje strpljenja, samopozdanja, mašte i energije. Ali ulozi su veliki.

Alternativa je nazadovanje ka podeljenoj Evropi, okruženoj silama koje nemaju u srcu ni njene interese ni vrednosti. Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope bio bi strateški poraz i to neizbežan. EU ne bi trebalo da se okreće od ovog regiona. Umesto toga, trebalo bi da potvrdi ponudu koja je data građanima Zapadnog Balkana. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trebalo bi da bude snažan partner u postizanju tog cilja.

Sada je vreme da se pokaže obnovljeno poverenje u jaku Evropu i da se promovišu demokratske vrednosti koje i dalje inspirišu mnoge u regionu i širom sveta“, navodi se.

Izvor: www.nova.rs

Novi austrijski kancelar iz Brisela: "Balkan nam ostaje pri srcu"
Tanjug 14.10.2021.

Novi austrijski kancelar Aleksander Šalenberg istakao je danas u Briselu, u svojoj prvoj poseti EU od polaganja zakletve, da zvaničan Beč ostaje blizak i pouzdan partner EU i podvukao da Zapadni Balkan ostaje prioritet austrijske spoljne politike.

- Zapadni Balkan ostaje za Austriju važno pitanje, blisko srcu - naglasio je on i dodao da EU može računati na Beč. Preneo je da je sagovornike - predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela - informisao o aktuelnoj situaciji u Austriji, posle krize u vladi. Ukazao je da u Uniji sa 27 članica uvek postoje promene na vrhu vlade i u vladama.

- To je ovde nešto sasvim normalno i ovde se prihvata potpuno opušteno - preneo je Ssalenberg novinarima. Ukazao je da su razgovarali o temama kao što su pandemija, rastući cene energenata i migracija. Šalenberg je kazao da podržava delovanje Evropske komisije protiv Poljske.

- Bez prioriteta evropskog prava raspada se unija, to je opasan razvoj - poručio je on. Osnovna prava, vladavina prava su, podvlači, stvari o kojima nema pregovora. Na pitanje o partnerstvu sa Višegradskom grupom, naglasio je da se u javnosti Austrije vodi veštačka debata.

- To bih shvatio kao politiku susedstva. Austrija nije imala nikada nameru da pristupi, niti je Višegrad grupa htela da je primi - podvukao je on. Ukazao je da je on, kao šef diplomatije, osnovao format "Centralnih pet", u koji su uključeni Prag, Bratislava, Budimpešta i Ljubljana, te najavio da će kao kancelar nastaviti saradnju u tom okviru. Austrija, prema njegovim rečima ima poseban zadatak i istorijsko razumevanje za zemlje istoka, i time je most između istoka i zapada.

Takođe je podsetio da je Austrija, pored Nemačke, zemlja EU koja ima najviše suseda - Nemačka devet, Austrija osam. Po pitanju migracije, naglasio je, da se je stav Austrije jasan i da ostaje nepromenjen. Istovremeno je Šalenberg i u Briselu nastavio da brani svog prethodnika Sebastijana Kurca, rekavši da veruje da od optužbi vezanih za krivična dela, neće ništa biti potvrđeno.

Izvor. www.blic.rs

"EU mora više da ispružiti ruku Zapadnom Balkanu"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 18.10.2021.

Novom ministru inostranih poslova Mihaelu Linhartu Zapadni Balkan je veoma važan i smatra da EU mora "još više da ispruži svoju ruku tom regionu".

"Zapadni Balkan nam leži na srcu. EU mora tim zemljama još više da ispruži ruku", objasnio je Linhart bečkom dnevniku "Hojte". Inače Linhart je, po stupanju na dužnost, kao prvu destinaciju za službeno putovanje izabrao Bosnu i Hercegovinu, šaljući time signal da je Zapadni Balkan i dalje prioritet spoljne politike Austrije.

Izvor: www.b92.net

Понедељак, 18.10.2021.

Орбан: Србија треба да уђе у ЕУ, али је питање да ли ће имати коме да се придружи

ХОРГОШ - Председник мађарске владе Виктор Орбан поручио је данас да би границе ЕУ требало да буду много ниже на југу континента, и да би грађани Србије требало одавно да пролазе у Мађарску и Европу без пасоша.

Орбан је, на церемонији обележавања почетка радова на реконструкцији и модернизацији железничке пруге Суботица - Хоргош - државна граница са Мађарском - (Сегедин), истакао да се свечаност одржава на шенгенској граници, али да спољна граница ЕУ не би требало да буде овде.

„Сви добро знамо да је Србија капија Балкана и кључна земља за безбедност Европе. Истина је и знамо да је Србија већ годинама спремна за улазак у ЕУ“, подвукао је он. Орбан је истакао да се полако поставља питање да ли Србија жели да уђе у ЕУ, и да ли ће имати коме или чему да се придружи. Подвукао је да се Мађарска залаже за чланство Србије у ЕУ јер у Србији има великог брата. Орбан се захвалио председнику Србије Александру Вучићу што га је позвао да буде на церемонији.

„Налазимо се у необичној ситуацији. Желимо да обновимо железничку линију стару 150 година. Али у ствари постављамо камен темељац. Ово је симбол сарадње и заједничког напретка Мађарске и Србије, Мађара и Срба који граде нову заједничку будућност“, истакао је он. Пренео је да има договор са председником Вучићем који гарантује да ће Мађари и Срби подједнако имати користи и напредовати захваљујући сарадњи две земље.

„Прво сазнање јесте да смо заједно јачи. Друга наша спознаја је да морамо да још више учврстимо наше односе. Треће је, и због тога смо се пре месец дана срели у Будимпешти, да треба да потпишемо споразум о стратешкој сарадњи“, указао је он. Орбан уз опаску да је мигрантска олуја пресекла ову железничку линију.

„Тиме су грађани оба града много изгубили, јер је постало немогуће саобраћање овом железничком линијом. Сећам се пре шест година, више хиљада миграната су ходали баш тим железничким шинама према Мађарској и Европи, тако да је морала та линија да буде затворена и на крају је у потпуности укинут саобраћај на њој“, нагласио је он. Истакао је да се ради, како је рекао, о причи својственој централној Европи,да у једној централној сили далеко од нас смисле нешто и онда то покушавају да нам наметну, а на крају ми плаћамо цену за све то.

„Могу да вам кажем да су стране силе увек доносиле само немир и рат. Све оно што је долазило споља доводило је до конфликата и уназађења оба народа“, подвукао је он. Орбан је нагласио да је дошло време да своју судбину узмемо у сопствене руке.

„Ми радимо заједно са Вучићем на изградњи железничке линије између Будимпеште и Београда, а такође смо спремни да радимо и на успостављању линије између Суботице и Баје. Али то је све висока политика. Оно што је из аспекта живота грађана важно је да ћемо ову железничку линију изградити и ви ћете моћи за 35 минута бити у Сегедину, односно Сегединци за толико да дођу до вас“, објаснио је он, пренео је Танјуг. Казао је да се ради и на обезбеђивањем што једноставнијем проласку, контроли на граници. Он се захвалио Мађарима и Србима који су учествовали у припремама реконструкционог пројекта, те онима који ће да раде на пројекту пожелео је успешан рад.

Izvor. www.politika.rs

Oglasio se Stejt department: Puna podrška proširenju EU na region, ali i dijalogu oko Kosova
Blic 20.10.2021.

Nakon nedavnog sastanka između državnog sekretara SAD Entoni Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozefa Borelja, Sjedinjene Države i Evropska unija složile su se da dodatno ojačaju svoj zajednički angažman na Zapadnom Balkanu u podršci napretku regiona na njegovom evropskom putu, saopštio je u sredu američki Stejt department.

- Naglašavamo našu punu podršku procesu proširenja EU. Pristupanje EU, koje je prioritet za čitav Zapadni Balkan, pomaže u konsolidaciji demokratskih institucija, zaštiti osnovnih prava i unapređenju vladavine prava. Ovaj region pripada Evropskoj uniji. Bliža integracija će poboljšati stabilnost i doprineti prosperitetu ljudi u regionu. U ovom kontekstu, naglašavamo da bi pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom trebali da počnu bez odlaganja - navodi se u saopštenju.

Stejt department dalje navodi da su Sjedinjene Države i EU ujedinjene u "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine kao i u zajedničkom radu na promociji izborne i ustavne reforme i održavanju funkcionalnosti njenih državnih institucija".

- Ozbiljno smo zabrinuti zbog sve veće retorike podela u Bosni i Hercegovini. Pozivamo sve strane da poštuju i štite državne institucije, nastave konstruktivan dijalog i preduzmu korake za napredak na putu integracije u EU - uključujući i relevantne reforme. EU i Sjedinjene Države spremne su da olakšaju ove korake - navedeno je u zajedničkoj objavi. Dalje se naglašava važnost dijaloga uz posredovanje EU, koji je "ključni mehanizam za rešavanje sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova".

- Nakon poslednjih nedelja napetosti na severu Kosova, ohrabrujemo obe strane da se uključe u kontinuiranu i održivu deeskalaciju i izbegnu akcije koje ugrožavaju stabilnost. Pozdravljamo i podržavamo angažovanje Kosova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i ponavljamo da je nasilje nad civilima, novinarima, policijom ili drugim vlastima neprihvatljivo - saopštava Stejt department.

Pozivaju se i sve političke snage u Crnoj Gori da rade zajedno na očuvanju strateške orijentacije koja odražava želju građana Crne Gore da postignu reforme neophodne kako bi njihove nade u budućnost EU postale stvarnost.

Izvor: www.blic.rs

Borelj: Vreme za okupljanje i izgradnju jače Evrope
SVET Autor: Tanjug 20. okt. 2021

Šef diplomatije EU Žosep Borelj, povodom Paketa proširenja koji je Evropska komisija juče predstavila, pozvao je partnere sa Zapadnog Bakana na ”reforme i pomirenje”, a EU na ”ispunjavanje svojih obaveza”.

”Vreme je da se okupimo i ujedinimo u izgradnji jače Evrope”, poručuje Borelj.

Borelj je, u saopštenju Evropske komisije, naglasio da proces proširenja mora da zadrži svoju verodostojnost uz ocenu da se to možze postići primenom nove metodologije pristupanja.

”Ona stavlja jači fokus na temeljne reforme, kao što su vladavina prava, osnovne slobode, ekonomija i funkcionisanje demokratskih institucija. Naši partneri treba da rade na njima kako u interesu svojih građana tako i radi napretka na putu ka EU. Oni moraju i da ostave po strani svoje razlike. A na strani EU, moramo ispuniti svoje obaveze”, zaključuje Borelj.

Iz Evropske komisijie poručuju da je politika proširenja ”geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast na našem evropskom kontinentu”. Navodi se da je proces pristupanja ”zasnovan na zaslugama, a da se zemljama iz tog procesa kroz usvojene izveštaje daje ”činjenična i poštena” porocena kao i jasna mapa puta za ubrzanje i produbljivanje reformi."

Izvor: www.nova.rs

"Ako Balkan ne može u EU, može EU na Balkan"


Ako Zapadni Balkan ne može da dođe u Evropsku uniju, možda EU može da dođe na Zapadni Balkan.

To je napisao premijer Albanije Edi Rama u autorskom tekstu za briselski portal Politiko.

Kako je ocenio, postoje konkretni koraci koji se mogu preduzeti odmah, EU može da uspostavi mehanizme saradnje koji efikasno uspostavljaju neke od dvosmernih prednosti članstva, a da ne izazivaju ogorčenje onih koji se protive našem pristupanju. U tom cilju, ističe Rama, EU može ekonomski da podrži region kroz svoj Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, za koji je već određeno nekoliko projekata.

Dodaje da se mora učiniti više, posebno kako bi se osiguralo da region u potpunosti učestvuje u digitalnoj i zelenoj tranziciji EU.

"Ove tranzicije su neophodne za puno učešće u evropskim ekonomijama ili rizikujemo da budemo izostavljeni", naveo je Rama.

EU nam, takođe, može pomoći da zadržimo naše najbistrije umove zajedničkim programima visokog obrazovanja i integracijom u obrazovni sistem EU, kako bi mladi ljudi mogli da pronađu bolje mogućnosti kod kuće, naglasio je on.

"Zemlje Zapadnog Balkana bi mogle da budu uključene i u planove EU za vanredne situacije, jer se zajedno suočavamo sa potencijalno razornom energetskom krizom koja bi mogla da poništi godine napretka u regionu, moramo osigurati da naši građani ne ostanu ugroženi", napisao je Rama.

"Konačno, EU može da preduzme praktične korake, kako bismo brže implementirali četiri slobode EU, slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi, u naše tri zemlje Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, naveo je premijer Albanije. To je nešto što će sve zemlje Zapadnog Balkana morati da učine ako želimo da se pridružimo jedinstvenom tržištu, a Svetska banka je rekla da bi to moglo dodati do 10 odsto BDP svakoj od naših zemalja", istakao je on.

Prema njegovim rečima, naše tri zemlje ovaj napor nazivaju inicijativom "Otvoreni Balkan" i to je nešto što su već započele posedujući duh i principe Berlinskog procesa.

"Nadamo se da ćemo započeti slobodno kretanje robe u januaru 2022. godine i otvoriti naše granice do januara 2023", dodao je Rama.

Podrazumeva se da je "Otvoreni Balkan" otvoren za sve zemlje Zapadnog Balkana kad god odluče da se pridruže, naglasio je on.

Želimo rezultate, da izvršimo reforme i da naši ljudi dobiju beneficije, dodao je Rama.

Kao nacije Zapadnog Balkana, moramo gledati u svoju budućnost, ne budućnost koja se nikada ne ostvaruje, već budućnost koju možemo da kontrolišemo, zaključio je albanski premijer.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1999934)

Žofre: Za nas pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji nema alternativu
Tanjug 26.10.2021.

Za Evropsku uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu, poručio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre, dodajući da se Evropa i svet suočava sa brojnim izazovima, poput pandemije i klimatskih promena, a da na sve te krize odgovor mora da bude zajednički, uz uključivanje Zapadnog Balkana.

Žofre je istakao da je Evropska unija najuspešniji projekat, koji je doneo mir, slobodu, prosperitet svim građanima, promovišući ljudska prava u Evropi i van nje.

- Treba da budemo ponosni na uspehe. Ali, moramo da znamo da ako konfrontaciju zamenimo saradnjom, možemo da postignemo više. Različitost je vrednost, ne prepreka - rekao je Žofre na otvaranju “Beogradskog bezbednosnog foruma. On je ukazao da je pandemija kovida 19 najnoviji i najveći test za Evropu i svet, podsećajući da je Evropa za samo nekoliko meseci donela važne odluke, pre svega o zajedničkom zaduživanju, tako da se evropska ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo. Žofre je dodao da je prvi put, odgovor na kovid, stvorio instrument za zajedničku nabavku vakcina, navodeći da je u Evropi 75 odsto odraslih vakcinisano.

- Naučili smo da smo u istom čamcu i da moramo da se spasimo zajedno - rekao je Žofre, navodeći da je pandemija globalni problem, te da i odgovor na krizu mora da bude zajednički, globalan. Ukazao je da je EU izvezla milijardu vakcina, a 87 miliona doza isporučila preko Kovaksa siromašnima.

- Uvek smo delili vakcine fer sa ostalim svetom. Izvezli smo onoliko, koliko smo isporučili sopstvenim građanima - rekao je šef delegacije EU u Srbiji. Žofre je ukazao da su klimatske promene, pored kovida 19, velika pretnja.

- Imamo 'vakcinu' za to, koja treba odmah da se primeni. Predstojeći Samit u Glazgovu šansa je da se dogovori rešenje - rekao je Žofre uz podsećanje da je dogovorena Evropska zelena agenda, da su članice privržene postizanju ciljeva do 2030, a da se sada radi na usvajanju zakonskih mera kako bi se ti ciljevi dostigli. Dodao je, ipak, da EU ne može to sama, već mora učiniti to uz podršku.

- Ne donosimo novi preldog u Glazgov, već želimo da mobilišemo druge da deluju - rekao je Žofre. U tom smislu, dodao je da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, jer ekološka tranzicija može da ima pun efekat ako na Zapadnom Balkanu preduzmu hitne akcije.

- Srbija je već odlučila da investira u svoju budućnost. Znamo da delimo mnogo toga, a tako i istu sudbinu - rekao je Žofre.

Šef delegacije EU poručio je da za Uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu. Žofre je podsetio da su države članice nedavno na Samitu u Sloveniji pružile podršku pristupanju regiona, a prošle sedmice izdat Izveštaj EK o napretku u kojem je istaknuta privrženost Srbije reformskoj agendi. Još je, dodaje, mnogo posla, u oblasti pravosuđa, slobode medija, kada je reč o podršci civilnom društvu, borbi protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Takođe, naveo je da svakako postoje i inicijative koje napreduju, kroz ustavne reforme, izborne reforme. Žiofre je naveo da je EK ukazala u izveštaju da želi da Srbija otvori dva klastera, 3 i 4, ali da o tome odlučuju države članice.

- Važno je da radimo zajendo na jačanju puta ka EU, da ZB bude uključen u razmišljanje o budućnosti Unije - dodao je on.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Žofre je rekao da je važno da se reše sva otvorena pitanja, a da Beograd i Priština treba da iskoriste priliku da postignu dogovor o normalizaciji odnosa.

- Vidimo obnovljene napore EU i SAD, što je znak transatlanstkog jedinstva. Dijalog koji EU organizuje je jedina platforma koja može efektivno da se bavi tim pitanjem. To što smo uspeli da postignemo sporazum oko nedavnih događaja pokazuje da je to moguće. Nadamo se da će dijalog otvoriti blagorodnije diskusije u budućnosti - dodao je Žofre.

Izvor: www.blic.rs

Edi Rama: "Nema smisla ostaviti Zapadni Balkan da bude pod uticajem drugih, EU smo potrebni"
Tanjug 29.10.2021.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, pre svega zbog njene bezbednosti.

Rama je u intervjuu za nemački list "Merkur" rekao da nema smisla imati unutrašnje granice sa regionom, kao što nema smisla ni da se region ostavi da bude pod uticajem drugih, prenosi albanski portal Balkan veb. Na konstataciju da tenzije u regionu rastu i da je Srbija nedavno rasporedila oklopna vozila duž administrativnog prelaza sa KiM, Rama kaže da se to ne može porediti sa tenzijama iz prethodnih vremena.

- To je čak povezano i sa činjenicom da bivši protivnici danas žele zajedno u EU. Vojni sukobi nastaju kada su države izolovane, a ne u zajednici. Setite se pozitivnih pomaka koji su doneli francusko-nemački odnosi ili slučaj Irske. Rizik da EU unese konflikt u svoje granice je mali - rekao je Rama.

Izvor: www.blic.rs

Четвртак, 28.10.2021.

Китинг: Америчко присуство на Балкану витално за мир у Европи

ВАШИНГТОН - Председавајући Пододбора за Европу спољнополитичког одбора Представничког дома Конгреса САД, Бил Китинг, подржао је данас амерички ангажман на Западном Балкану, као геостратешком региону је од виталног значаја за мир и стабилност у Европи, и позвао Београд и Приштину да наставе дијалог ради нормализације односа.

„Верујем да ће наше позитивно учешће у региону додатно охрабрити развој Западног Балкана, по питању демократије, слободе медија, људских права, борбе против корупције и владавине права, које мора остати главни приоритет за актере на Западном Балкану”, навео је Китинг у саопштењу пред слушање у америчком Конгресу посвећеном ангажману америчке администрације на Западном Балкану. Он је, такође, затражио од администрације председника Џозефа Бајдена да, ако буде потребно, размотри увођење санкција, како би се ти циљеви америчке политике остварили. Китинг је нагласио да жели да охрабри даљи дијалог између Косова и Србије, и да позове „све стране да у доброј вери наставе преговоре око нормализације међусобних односа”.

„Недавне акције и повећане тензије у региону настављају да осликавају нестабилност тренутне ситуације и ту су као важан подсетник колика је потреба за помирењем између Косова и Србије”, поручио је Китинг. Председавајући Пододбора апелује на државе Западног Балкана да наставе да траже пут ка миру у региону и решењима за постојећа неслагања. Он се надовезао на изјаве државног секретара САД Ентонија Блинкена и шефа дипломатије Европске уније Жозепа Бореља, рекавши да и он охрабрује прикључење земаља Западног Балкана ЕУ и додао да ће Вашингтон наставити да подржава приступне преговоре Северне Македоније и Албаније Европској унији.

„Коначно прикључење Западног Балкана, као држава које су окружене ЕУ, кључно је за дугорочни мир и стабилност у трансатлантском региону”, додао је. Китинг поручује да осуђује „малигне актере у региону”.

„Такође, желим да осудим стране и малигне актере у региону који желе дестаблизацију. Русија активно ради на прављењу подела, ширења дезинформација и омета сваки напор ка евроатлантским интеграцијама. У исто време, Кина наставља да нуди региону лажна економска обећања, да подгрева даљу корупцију кроз нетранспарентна улагања, утврдивши се у инфраструктуру региона кроз њихову иницијативу 'Појас и пут'“, нагласио је Китинг. Он је, такође, потврдио значај корака које се очекују од Босне и Херцеговине да би се наставило одржавање мира постигнутог Дејтонским споразумом.

„Узнемирујуће претње, реторика која изазива поделе и корупција штете миру постигнутом Дејтонским споразумом. Позивам све стране у БиХ се конструктивно ангажују и обезбеде да се дух и слово Дејтона поштују”, рекао је Китинг. Осим тога, он истакао подршку инцијативама да се охрабри повећање трговине међу земљама Западног Балкана, пошто верује да ће привредне везе само подржати мир и демократски развој, преноси Танјуг. Китинг је, такође, подржао напоре председника Џозефа Бајдена у борби против корупције на Западном Балкану, како је то истакнуто у програму ширења санкција, из јуна 2021.

„Они који дестабилизују регион или злоупотребљавају јавне фондове, морају одговарати. Тражимо од (Бајденове) администрације да размотри увођење нових санкција тамо где је потребно на Западном Балкану, како би се обезбедили циљеви америчке политике и подржали демократија, борба против корупције и владавина права.”

Конгресмен демократа из Масачусетса је додао да, и поред смена на челу САД, приврженост Конгреса налажењу дугорочних решења у региону и одржавање америчког ангажмана и партнерства, „од Скопља до Подгорице, од Приштине до Сарајева”, остаје снажна.

Izvor: www.politika.rs

Balkan u fokusu nove nemačke vlade: "Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana"
IZVOR: VIJESTI, TANJUG SREDA, 24.11.2021.

"Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana i u tom smislu neophodnih reformi za ispunjenje svih kriterijuma iz Kopenhagena. U tim okvirima jačaćemo civilno društvo i podržavati dalje korake ka približavanju", stoji u dokumentu koalicionog sporazuma nove nemačke vlade.

U sporazumu se predlaže otvaranje prvih poglavlja sa Albanijom i Severnom Makedonijom, liberalizacija viza za Kosovo ali i nastavak pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom.

"Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana i u tom smislu neophodnih reformi za ispunjenje svih kriterijuma iz Kopenhagena. U tim okvirima jačaćemo civilno društvo i podržavati dalje korake ka približavanju", stoji u dokumentu.

Dalje se navodi da se podržava proces dijaloga Beograda i Prištine vođen pod pokroviteljstvom EU, kao i napori za održanje dugotrajnog mira u BiH baziranih na očuvanju teritorijalnog integriteta i premošćavanja etničkih razlika. Dodaje se da se parlalelno sa pregovorima o pristupanju kapaciteti EU za prijem novih članova moraju poboljšati.

Podsetimo, novi kancelar Njemačke biće lider Socijaldemokrata Olaf Šolc, dok se očekuje da će ministarstvo spoljnih poslova pripasti Zelenima.

Izvor: www.b92.net

Makron u Zagrebu: Važno za Zapadni Balkan
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 25.11.2021.

Zagreb -- Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio u Zagrebu da je saradnja koju osnažuju Francuska i Hrvatska "izuzetno važna" za temu Zapadnog Balkana.

"Ova saradnja koju ćemo osnažiti je izuzetno važna za temu koja je pred nama, za temu Zapadnog Balkana, to je ono što će nam omogućiti da izradimo novu etapu u Zapadnom Balkanu. Znam da će nam vaše veze na Zapadnom Balkanu pomoći u tome", rekao je Makron posle razgovora sa šefom hrvatske države u obraćanju novinarima na kojem nije bilo pitanja. Ocenio je da je ova poseta "sigurno novo poglavlje" u odnosima dveju država.

Uz zahvalnost na prijemu i srdačnom dočeku, Makron je istakao da je ponosan što je prvi predsednik Francuske koji je posetio Hrvatsku od osamostaljenja. Radi se o jednoj nepravdi jer ova poseta je simbol našeg prijateljstva, rekao je Makron i dodao da je pripadnost EU ono što doprinosi miru i prosperitetu.

"Današnja službena poseta, partnerstvo koje smo potpisali, mukotrpan rad naših ministara učvrsti će našu bilateralnu vezu prema jednoj Evropi odbrane, koja isto tako učestvuje u NATO-u", rekao je Makron, preneo je hrvatski portal Index. Milanović je rekao da je sa Makronom razgovarao o nabavci aviona, ali i događajima u regionu i svetu, Ukrajini i Rusiji.

"Francuska je jedina nuklearna sila u EU, ona to sve gleda na jedan širi način od našega. Razgovore ocenjujem odličnim. Radujem se svemu ovome, deklaraciji o saradnji, ovo je za Hrvatsku novi početak, ovo je ozbiljna promena kojoj se radujem", kazao je Milanović.

Pojašnjavajući narandžaste simbole na reverima dvojice predsednika, Milanović je rekao da mu je supruga rano jutros rekla da je danas Dan borbe protiv nasilja nad ženama i da mu je drago da se francuski predsednik pridružio tome.

Izvor: www.b92.net

Zapadni Balkan u nemačkim planovima - Zeleni su novi "igrač" u berlinskoj vladi, njihovo "lice" u Srbiji je dobro poznato, i svi se pitaju samo jedno
Danijela Luković 25.11.2021.

Očekivani politički obrt u Nemačkoj konačno je potvrđen, posle 16 godina vladavine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) odlazi u opoziciju, Angela Merkel u penziju, a na scenu stupaju Zeleni. Novi igrač je u vladi, njihovo prepoznatljivo lice u Srbiji je evropska poslanica Viola fon Kramon, šta to znači za Zapadni Balkan i Srbiju?

Odnos Zelenih i Beograda sasvim sigurno ne može da se posmatra kroz Fon Kramon, koja neretko osipa paljbu po Srbiji, ali činjenica je da bi ova stranka mogla da da drugačiji ton i ritam. A to znači - insistiranje na ekološkim temama, unapređenju građanskog društva, civilnog sektora ali i na odblokiranju procesa proširenja EU. Novi Kabinet u Berlinu činiće takozvana "semafor koalicija" Socijaldemokrate, kojem je pripalo mesto kancelara, Zeleni koji su dobili pet ministarstava a među njima i resor spoljnih poslova, dok Slobodne demokrate (FDP) imaju četiri resora. Među 177 stranica njihovog koalicionog sporazuma spomenut je i Zapadni Balkan i sve one teme koji od regiona prave "bure baruta".

Iskazana je podrška evropskom putu našeg regiona, podržan dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU, kao i napori u postizanju trajnog mira u Bosni i Hercegovini zasnovanih na očuvanju teritorijalnog integriteta i prevazilaženju etničkih podela.

Podrška proširenju

Albanija i Severna Makedonija treba, kako je istaknuto, da otvore prva poglavlja o približavanju EU, a spomenuto je i da treba usvojiti viznu liberalizaciju za Kosovo i nastaviti pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom. Sve ovo zvuči poznato, i sve su poruke koje je Berlin i ranije slao, a šta će biti novo? Deo se može naslutiti i na osnovu onog što su Zeleni do sada govorili i planirali za Zapadni Balkan. Za početak, i ono što je dobra vest je da su Zeleni u predizbornom programu, kako piše DW , od svih učesnika izbora jedini spomenuli mogućnost proširenja EU.

- Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana - naveli su Zeleni.

Takođe, nabrojali su reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuiranje ratnih zločina. Manje dobra vest tiče se Kosova, za njih je ono nezavisno, a u programu su odbacili novo povlačenje granica po etničkim principima što odmah stavlja po strani ideju o razmeni teritorija ali i parčanje BiH.

Evroposlanica Zelenih poznata u Srbiji

Poslednjih godina u ime Zelenih o Srbiji najčešće govori evroposlanica Viola fon Kramon-Taubadel. Do sada je tražila od Španije da prizna Kosovo, branila Prištinu od ocene evroparlamentaraca da je “mafijaška država i rak-rana Balkana”, a onda je nedavno sve iznenadila i tražila od Prištine da ispoštuje odluku Ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati zemljište. Ali pitanje je koliki je njen uticaj u stranci? A ono što je sasvim sigurno je da fon Kramon neće biti ta koja će diktirati spoljnu politiku Berlina.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost za Blic ukazuje na jedan važan detalj.

- Važno je i ko će imati glavnu reč u vođenju spoljne politike, kancelar Olaf Šolc ili ministarka spoljnih poslova. Očekujem da budu stroži u smislu da glasnije i jasnije prozivaju vlast za sve one afere koje stvara, ali pre svega za stanje demokratije. Izbori su tu veliki test - ističe on. Problem je, nastavlja Savković, što će nemačka politika biti rastrzana između dve stvari.

- Objektivne potrebe da se Srbija drži na vezi, uključena u sve one procese koji su važni za region, i potrebe da se vlast opomene, da ne kažem kazni, kada deluje protivno tome. Mislim da je to njihov problem, odnosno ograničenje - smatra Savković. Što se tiče Zapadnog Balkana, on smatra da će važan deo energije biti usmeren na BiH.

- Biče još veći fokus na vladavini prava, novi napori da se odblokira proces evropskih integracija, podrška za rešavanje krize u BiH i sankcije onima koji podrivaju teritorijalni integritet BiH - zaključuje Savković.

Početak odnosa Zelenih i Srbije nije bio dobar. Za vreme njihovog jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou, devedesetih godina, tadašnji lider i šef diplomatije Joška Fišer odbacio je jak pacifistički pristup i neočekivano podržao bombardovanje SR Jugoslavije.

Izvor: www.blic.rs

"Na Balkanu situacija je krhka"
IZVOR: TANJUG SREDA, 1.12.2021.

Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Linhart ocenio je da je bezbednosna situacija na Balkanu krhka.

Austrijski parlament je odlučio da produži mandat do 600 vojnika pri KFOR-u. Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Linhart ocenio je, povodom produženja učešća austrijskih vojnika i policajaca u međunarodnim misijama, da je bezbednosna situacija na Balkanu krhka.

Linhart je, na pitanje poslanika NEOS-a Helmuta Brandštetera o bezbednosnoj situaciji na Balkanu naglasio da je važno da se vodi briga o stabilnosti, bezbednosti i blagostanju, jer bi negativne posledice mogle imati posledice po Austriju. Na tzv. Kosovu, kaže, često dolazi do tenzija, ali je već pošlo za rukom, pod posredovanjem EU da se konflikti reše. Evropa mora ispružiti zemljama Balkana ruku, poručio je Linhart. Takođe je odlučeno da se nastavi upućivanje do 10 policajaca u misiju EULEKS, kao i upućivanje jendog policijskog oficira za vezu u okviru UNMIK misije. Pored toga produžen je i mandat 400 vojnika austrijske vojske pri misiji EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini.

Isto tako odobreno je nastavak učešća u misiji OEBS-a u Crnoj Gori sa deset pripadnika Ministarstva odbrane, međutim, aktuelno se u Crnoj Gori ne nalaze austrijski stručnjaci, već se upućuju samo u slučaju potrebe za projekte.

Parlament je odobrio nastavak učešća u ukupno 16 međunarodnih misija d Ukrajine, Kipra, do Libije, Libana i Malija. Dalje je parlament odlučio da dodeli diplomatski statu Kancelariji NATO u Beču, koja je uspostavljena zbog saradnje sa međunarodnim organizacijama čije je sedište u glavnom gradu Austrije.

Izvor: www.b92.net

Stoltenberg: Zabrinjava porast tenzija na Zapadnom Balkanu i Dodikova retorika
SVET Autor: Beta 01. dec. 2021

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je u poslednje vreme u regionu Zapadnog Balkana viđen porast tenzija uključujući na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, a da će Alijansa nastaviti da promoviše bezbednost, stabilnost i saradnju u regionu.

Videli smo porast tenzija, sa agresivnijom retorikom i zastoju u reformama, kao i upliv stranih aktera koji rade na potkopavanju napretka, rekao je Stoltenberg posle sednice o Zapadnom Balkanju na minsitarskom sastanku NATO u Rigi, prenela je Alijansa na svom portalu. Sastanku u Rigi je prisustvovao i visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Stoltenberg je rekao da je Zapadni Balkan važan region za NATO i EU i da sada prisustvuju zabrinjavajućem razvoju situacije, da ih brine retorika podele u Bosni i Hercegovini i da i dalje postoje tenzije izmedju Beograda i Prištine.

„NATO će nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu“, rekao je Stoltenberg i dodao da su se na sastanku složili o značaju prisustva NATO u regionu, uključujući misiju Kfor na Kosovu i kancelarija Alijanse u Sarajevu i Beogradu. Rekao je da saradnja NATO sa Evropskom unijom ostaje od suštinskog značaja i da će nastaviti da rade zajedno na očuvanju stabilnosti i podršci reformama. Stoltenberg je rekao da NATO čvrsto podržava integritet BiH i ukazao da je 1990-ih NATO otišao u Bosnu i tamo „okončao brutalni etnički rat“.

„Od tada NATO je bio u Bosni radeći blisko sa Evropskom unijom“, rekao je on. Šef NATO je rekao je da su na današnjem sastanku razgovarali o značaju toga da Alijansa i EU nastave blisko da sarađuju u Bosni. Prema njegovim rečima, NATO je zabrinut zbog „vrlo agresivne retorike“ Milorada Dodika i da „njegova vrlo zapaljiva retorika samo podriva Dejtonski sporazum i napore za izgradnju stabilne, multietničke“ BiH.

„NATO će nastaviti da pruža podršku sa izgradnjom kapaciteta i primenom reformi“, rekao je Stoltenberg. Rekao je da su jedna od malobrojnih multietničkih institucija u BiH oružane snage, da su one priča uspeha za NATO, jer je Alijansa pomogla da se izgrade i obuče kao multietnička institucija.

„Učinićemo sve što možemo da sprečimo bilo šta što bi moglo to da podrije, zato što su nam potrebne multietničke institucije, državne institucije uključujući oružane snage. Tako da ćemo biti usmereni i nastaviti da radimo sa BiH,“ rekao je Stoltenberg.

Izvor: www.nova.rs

Sastanak CEI: Zapadni Balkan nema alternativnu budućnost osim članstva u EU
REGION Autor: Beta 03. dec. 2021

Zapadni Balkan nema alternativnu budućnost osim da jednog dana svi budemo za istim evropskim stolom, a Evropska unija (EU) ne može biti kompletna bez Zapadnog Balkana, ocenjeno je na panelu u okviru "Konferencije o ekonomiji – Montenegro 2021", tokom kojeg su visoki predstavnici vlada zemalja Centralnoevropske inicijative (CEI) razgovarali o postpandemijskoj budućnosti Evrope.

Konferenciji su prisustvovali premijeri Crne Gore i Hrvatske, kao i šefovi delegacija Albanije, Bugarske, Češke, Madjarske, Severne Makedonije, Moldavije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Srbije, a panel je vodio moderator Goran Svilanović, bivši Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju i diplomata. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da se EU proteklih godina suočava sa neverovatnom krizom, te da, kako je ukazao, nije lako govoriti o brzoj dinamici proširenja.

„To nije nikakva skepsa to je realnost“, rekao je Plenković.

Govoreći o porukama koje EU šalje zemljama Zapadnog Balkana, Plenković je kazao da, kako se izrazio, osećaj za realnost nije toliko na kapacitetu zemalja koje idu prema Evropi, nego i na kontekstu u kojem se EU nalazi. On je, medjutim, istakao da su uprkos tome ekonomske i finansijske poruke koje Evropska komisija šalje vrlo snažne i moćne.

„Države koje žele da se dokažu imaju prostor da to pokažu. Vlada Hrvatske će se zalagati za individualno dostignuće svake države“, istakao je Plenković.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je da Crna Gora ne može da pravi projekte kao velike sile, jer, kako je precizirao, nema kapacitet to da radi.

„Ako nemate projekat kako da očekujete pare. Zato je naše nastojanje da od Evropske Unije dobijemo razumevanje da nam nekad urade sve ‘ključ u ruke’, i projekat i investitor i pare. Možda je to najbolji način za male države“, smatra premijer Crne Gore. Odgovarajući na pitanje šta su njegova očekivanja od EU u ovom trenutku, odnosno koju poruku mogu da pošalju gradjanima Crne Gore da imaju sigurnu budućnost, Krivokapić je rekao da sigurnosti nema, dodajući da postoje nada i očekivanje.

„Tu nadu i očekivanje mi nekada ne umemo da artikulišemo, ili prepoznamo na pravi način. Tvrdim da veliki deo sredstava ne možemo da povučemo iz EU zahvaljujući malim kapacitetima i u administrativnom i u svakom drugom pogledu“, kazao je Krivokapić u Budvi na medjunarodnoj Konferenciji o ekonomiji Montenegro 2021.

Vladimir Marić, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, je kazao da je veoma bitno što je pandemija podstakla razvoj nauke u koju ta država mnogo ulaže, kao i u razvoj četiri slobode na kojima počiva EU. Prema njegovim rečima, inicijativa Otvoreni Balkan ne poništava pojedinačne napore ka EU, već čini da se ceo proces ubrza.

„Želimo da uklonimo barijere kako bi ljudi mogli da nadju posao kako u Srbiji, tako u Albaniji i Severnoj Makedoniji“, kazao je on. Izrazio je velika očekivanja od predstojeće medjuvladine konferencije sa EU, pošto Srbija dve godine nije otvorila nova poglavlja u pregovaračkom procesu. Posebno je bitnim ocenio poglavlja 23 i 24 i podsetio da je u tom smislu Srbija odlučna da realizuje ustavne reforme koje su neophodne.

Izvor: www.n1info.com

 ::) ::) ::)

---------------------------------

Makron uoči francuskog predsedavanja Savetom EU: Zapadni Balkan je više od susedstva, to je srce Evrope
Tanjug 09.12.2021.

Predsednik Francuske Emanuel Makron izdvojio je zapadni Balkan kao jedan od prioriteta nastupajućeg francuskog predsedavanja Savetom EU u prvoj polovini 2022. godine.

Makron je na konferenciji za medije u Parizu poručio da su jasna evropska perspektiva zapadnog Balkana, investiranje u jedinstvo regiona i zajedničke ambicije EU i regiona ono na čemu treba raditi u naredom periodu.

”Zapadni Balkan je više od susedstva. Balkan je srce Evrope”, poručio je predsednik Makron.

Emanuel Makron je, predstavljajući prioritete francuskog predsedavanja EU, konstatovao da je Zapadni Balkan danas ponovo ispunjen tenzijama i ukazao da EU ima ”posebnu odgovornost” kada je ovaj region u pitanju.

”Moramo da vodimo politiku ponovnog angažmana i investiranja u cilju ekonomske integracije ovog regiona. Moramo da se borimo protiv manipulacija nekoliko regionalnih sila koje kroz Balkan žele da destabilizuju Evropu. Politički i ekonomski rad na Zapadnom Balkanu je rad na suverenitetu Evrope”, nagalasio je Makron.

Francuski predsednik je upozorio i da se za 50 godina neće moći da govori o ”Evropi mira” ukoliko se zapadni Balkan ”ostavi u situaciji u kojoj je sad”.

Izvor: www.blic.rs

Makron pred predsedničke izbore preuzima kormilo EU, a to bi mogle da budu loše vesti za Balkan
Jovana Radovanović 12.12.2021.

Predstojeće predsedavanje Francuske Evropskom unijom imaće za cilj da se "krene ka Evropi koja će imati moć u svetu, potpuno suverenoj Evropi, slobodnoj da donosi sopstvene izbore i sposobnoj da upravlja svojom sudbinom“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Šestomesečni mandat, koji treba da počne 1. januara, preklapa se sa predsedničkim izborima u zemlji zakazanim za april. Ovo su neki od zaključaka iz Makronovog govora koji je otkrio prioritete Pariza za rotirajuće predsedavanje blokom od 27 zemalja.

Кa reformi Šengena

Makron je rekao novinarima da želi Evropu koja je "sposobna da kontroliše svoje granice" i koja će uvesti reformu šengenske zone slobodnog kretanja.

- Da bismo sprečili zloupotrebu prava na azil, koje je izmišljeno na evropskom kontinentu i koje treba da poštujemo, apsolutno moramo da pronađemo Evropu koja zna kako da zaštiti svoje granice i političku organizaciju koja nas stavlja u poziciju da branimo svoje vrednosti, zbog čega ćemo pod ovim predsedavanjem pokrenuti reformu šengenskog prostora - rekao je on. Makron je naveo "pokušaje destabilizacije, tenzije, uključujući i naše bliže susedstvo” kao neke od razloga za taj potez.

Poslednjih meseci, blok je optužio Minsk da podstiče tražioce azila da pređu iz Belorusje u susedne članice EU Poljsku, Litvaniju i Letoniju. Makron je insistirao na važnosti odnosa sa afričkim kontinentom i najavio samit EU-Afrika koji će se održati u februaru u Briselu.

Odbrana socijalnog modela Evrope

Makron je istakao "odbranu evropskog društvenog modela“, pozivajući na "model proizvodnje ali i solidarnosti“.

Francuska će 10. i 11. marta održati "vanredan samit oko novog evropskog modela rasta i investicija“, rekao je francuski lider, dodajući da su ekonomiji bloka nakon kovida potrebna nova budžetska pravila. On je predložio da se "preispita budžetski okvir“ Evrope koji je ranije definisan kriterijumima iz Mastrihta, tvrdeći da je pitanje pravila deficita od tri odsto "zastarelo“. Oslanjajući se na uspeh Erazmus programa, Makron je takođe rekao da želi šestomesečnu "evropsku građansku službu“ za sve mlađe od 25 godina.

Zajednički odbrambeni kapaciteti EU

Makron je naglasio da je napredak u zajedničkoj odbrambenoj sposobnosti bloka takođe ključan za osiguranje suvereniteta EU. Od svog izbora 2017. godine, francuski predsednik se zalagao za to da EU bude nezavisna u pogledu odbrane i da se više ne oslanja samo na američki bezbednosni kišobran nasleđen od Drugog svetskog rata. Potreba za bezbednosnom nezavisnošću EU je naglašena tokom predsedavanja Donalda Trampa, pri čemu je bivši američki predsednik često pretio da će se povući iz NATO-a. Francusko-američki odnosi su takođe bili zategnuti ove godine nakon što su Amerika, Velika Britanija i Australija potpisale novi bezbednosni sporazum pod nazivom AUКUS, koji je naveo Australiju da odustane od kupovine francuskih podmornica.

Pomirenje klimatskih ambicija i ekonomskog razvoja

Francuski predsednik je obećao da će "pomiriti klimatske ambicije i ekonomski razvoj" i izneo planove za novi porez na ugljenik na granici EU.

- Pod francuskim predsedavanjem, jedan od naših ciljeva biće da primenimo mehanizam prilagođavanja ugljenika ili čuveni "porez“ na ugljenik na granicama Evrope, koji će nam omogućiti da izvršimo ovu tranziciju za sve naše industrije, uz očuvanje naše konkurentnosti - rekao je Makron. Evropski ekonomski igrači ne mogu da "budu žrtve napora" u borbi protiv klimatskih promena, insistirao je on. Makron je rekao da će blok "krenuti ka evropskom alatu za borbu protiv krčenja šuma", zabranjujući uvoz proizvoda koji doprinose krčenju šuma.

Vladavina prava o kojoj se "ne može pregovarati"

Povodom debate o vladavini prava koja je podelila zapadnu i istočnu Evropu, Makron je upozorio: "To su pitanja koja su egzistencijalna, o njima se ne može pregovarati”. Odgovarajući na pitanje o mađarskom Viktoru Orbanu, sa kojim će se uskoro sastati, francuski lider je rekao: "On je politički protivnik, ali je evropski partner. Moramo zajedno da radimo za Evropu“.

Predsednička trka i sukob interesa

Makron se suočio sa kritikama – kako u evropskim prestonicama tako i kod kuće – jer nije odložio francusko predsedavanje EU jer se ono poklapa sa njegovom kampanjom za reizbor u Francuskoj. On je na konferenciji za novinare u četvrtak rekao da će "Francuska ostati Francuska“ bez obzira ko pobedi na izborima i obećao da će vladati "do poslednjeg minuta svog mandata“.

Međutim, mnogi kažu da je Makronov govor samo potvrdio upozorenja da će mu francusko predsedavanje Savetom Evropske unije pružiti platformu za predizbornu kampanju. Ističe se da su stavke koje je Makron istakao kao prioritete francuskog predsedavanja, poput migracije, bezbednosti i ekonomije, upravo one oko kojih se vrti predsednička trka u zemlji. Makronovo dokazivanje francuskim građanima da u okviru EU može da zaštiti francuske nacionalne interese biće ključno u njegovoj kandidaturi za reizbor, jer je on "najproevropskiji" političar u areni i to je lepak koji povezuje njegovo šarenoliko biračko telo.

Šta čeka Zapadni Balkan?

Francuska preuzima evropsko kormilo od Slovenije, koja je u toku svog šestomesečnog mandata, uprkos tome što je imala pune ruke posla oko zdravstvene krize, posebnu pažnju posvetila zamrlom proširenju i organizovala samit EU-Zapadni Balkan. Francuska je usvojila svoju nacionalnu strategiju za Zapadni Balkan 2019. godine, pa se mnogi nadaju da će naći prostora da i tokom svog mandata da prioritet proširenju, a s obzirom na to da je zemlja jedan od kreatora nove metodologije pridruživanja, očekuje se da Makron podrži dalji nastavak integracija.

Međutim, za razliku od blagonaklone Slovenije, Francuska je poslednjih godina izuzetno skeptična prema proširenju. "Kočnica" procesa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu bio je upravo Makron, sa čvrstim stavom da blok ne treba da prima nove članice dok ne reši svoje unutrašnje probleme. Isto i čvršće stajalište je izneo uoči samita u Sofiji, kada je EU, prvi put nakon 15 godina organizovala samit sa državama Zapadnog Balkana. U oktobru 2019. godine, sprečio je otvaranje pristupnih pregovora za Tiranu i Skoplje. Radilo se o ključnom trenutku za EU budući da je Severna Makedonija već bila rešila bilateralani spor sa susednom Grčkom i promenila ime države. Ohrabruje to što je Makron tokom predstavljanja plana ove nedelje izdvojio vreme da pomene Balkan, nazivajući ga "srcem Evrope".

- Taj region danas prolazi kroz nove napetosti. Istorija se vraća. Ponekad se vraća i tragičnost. Danas imamo posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu - naveo je. On je objasnio da EU treba voditi politiku ponovnog angažovanja, ali i investicija kako bi "favorizovala ekonomsku integraciju regona i borila se protiv uticaja i manipulacija koje su posledica delovanja više regionalnih sila koje preko Balkana žele da destabilizuju Evropu".

- Verujem da je taj politički i ekonomski rad prema Zapadnom Balkanu prava agenda suverenosti za našu Evropu jer ne možemo da izgradimo mirnu Evropu u narednih 50 godina ako ostavimo Zapadni Balkan u situaciji u kojoj je danas. To znači da treba razjasniti njegovu evropsku perspektivu, reinvestirati u region i njegovo jedistvo i imati zajedničku ambiciju za decenije koje slede - izjavio je Makron.

Ipak, ako se ispostavi da su kritičari bili u pravu, pa Makron predsedavanje iskoristi za potrebe svoje predsedničke kampanje, čitavo pitanje proširenja i problema Zapadnog Balkana ostalo bi u senci francuskih izbora i unutrašnjih bitki.

Izvor. www.blic.rs

Nema alternative evropskim integracijama za Zapadni Balkan
Tanjug 14.12.2021.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograd i Prištine Miroslav Lajčak, izjavio je nakon današnjeg sastanka u Londonu sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, da nema alternative evropskim integracijama za ovaj region.

"Imali smo vrlo koristan sastanak na nivou VB-EU-SAD plus Zapadni Balkan u Londonu. Nema alternative evropskim integracijama za taj region", naveo je Lajčak na svom Tviter profilu.

On je dodao da mu je drago da su se s tim složili svi učesnici sastanka.

Izvor: www.blic.rs

Среда, 15.12.2021.
П.О.

Пич стигао у Сарајево и поручио: Овде сам да промовишем евроатлантске интеграције

Специјални изасланик Велике Британије за Западни Балкан Стјуарт Пич, стигао је у Сарајево и обратио се видео-поруком грађанима Босне и Херцеговине. Британски официр је саопштио да је премијер Борис Џонсон тражио од њега да преузме ту функцију како би подржао напоре његове земље широм региона.

„Влада Велике Британије жели сигуран Западни Балкан са јаким, демократским институцијама и снажном владавином права. Данас сам у Сарајеву у склопу моје прве посете као специјалног изасланика у БиХ. Сјајно је поново бити овде. Већ дуго радим у јавној служби, био сам високи официр у НАТО-у, а пре тога на важним позицијама у војсци Велике Британије“, навео је Пич у поруци објављеном на Твитеру британске Амбасаде у БиХ. Пиче је нагласио да ће на новој позицији специјалног изасланика спојити лично искуство с најбољим искуствима британске дипломатије, сигурности и трговинских односа.

„Да пружим подршку политичким решењима и промовишем евроатлантске интеграције. Током моје посете БиХ састајем се са високо рангираним политичарима, агенцијама за спровођење закона, парламентарцима и, веома битно, са младим актерима у цивилном друштву који раде на промоцији мира и помирења“, навео је Пич, пренео је Танјуг. Рекао је да се радује блиској сарадњи са свим партнерима укључујући и тзв. високог представника и међународне савезнике у пружању подршке онима који су посвећени постизању напретка у БиХ.

Пич је у уторак допутовао у БиХ и састао се са члановима Председништва БиХ, а након тога и са такозваним високим представником у БиХ Кристијаном Шмитом, као и са амбасадором Велике Британије у БиХ Метју Филдом.

Izvor: www.politika.rs

"EU želi Srbiju i Zapadni Balkan"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 16.12.2021.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre poručio je da EU i njene države članice žele da Srbija i Zapadni Balkan postanu deo Unije i da je to korisno za sve.

''Zajedno smo jači i možemo da odgovorimo na izazove koji nas čekaju, kao što su klimatske promene, migracije, regionalna stabilnost, problemi u oblasti zdravstva.Samo zajedno možemo da gradimo i pravedniju budućnost za generacije koje dolaze'', rekao je Žiofre na prijemu povodom početka šestomesečnog francuskog predsedavanja Savetom EU od 1. januara 2022. Čestitao je Sloveniji na predsedavanju u prethodnih šest meseci i na odličnom poslu u okviru Saveta u teškim trenucima i na tome što je temu proširenja zadržala na visokom mestu među prioritetima političke agende EU.

''Ohrabreni smo što će se francusko predsedavanje EU nastaviti sa istom odlučnoscću i što smo čuli snažno angažovanje predsednika Emanuela Makrona'', rekao je Žiofre na prijemu u Ambasadi Francuske.

Istakao je da je odlukom o otvoranja klastera EU poslala snažan politički signal Srbiji i dodao da to potvrđuje da su pregovori o pridruživanju proces koji je zasnovan na zaslugama i da EU konstatuje napredak Srbije u sprovođenju reformi. Žiofre je poželeo uspeh Francuskoj tokom narednog šestomesečnog predsedavanja i poručio da može da računa na zajednički rad i saradnju kako bi se, kaže, postigli opipljivi rezultate kada je reč o proširenju i druge važne teme za Srbiju i njene građane.

Izvor. www.b92.net

Poznati nemački politikolog otkriva: Pametno je prepoznala da je region bačva baruta Evropskog poretka
Dojče vele 21.12.2021.

"Da Angela Merkel 2015. godine nije primila milion migranata, na područlu Balkana bi gotovo sigurno izbio novi rat", tvrdi poznati nemački politikolog Herfrid Minkler.

U intervjuu za "Dojče Vele", Minkler je istakao da je Merkelova pametno prepoznala da je Balkan "bačva baruta evropskog poretka" i da se o njemu treba pametno brinuti.

- U poslednje dve godine, i to uz relativno male brojke izbeglica, uz sve te izbegličke kampove u Moriji i drugde, videli smo kako je dovoljno samo nekoliko hiljada izbeglica da to te zemlje dovede na rub njihovih mogućnosti. Zamislimo samo da je Merkel zatvorila nemačke granice, da je Austrija zatvorila svoje granice, a onda i Mađari. To znači da bi se na jugoistoku, od Mađarske, Hrvatske, od BiH, pa sve tamo do Egejskog mora odjednom našlo pola miliona, možda i više ljudi. U toj situaciji bi se komplikovana etničko-konfesionalna ravnoteža koja postoji u tim krajevima, a radi se o prostorima na kojima su se ranije vodili ratovi povezani s raspadom Jugoslavije, u toj meri raspala, da bi se moralo računati s opcijom da opet dođe do velikih sukoba i nasilja. Ko zna kako bi se u tom slučaju razvijala spirala nasilja - rekao je Minkler i dodao da je Merkelova tada povukla pravi potez:

- I kad se stavimo u kožu jednog racionalnog političara, ili kako je to Merkel rekla da se stvari moraju posmatrati od njihovog kraja, u toj je situaciji bilo sasvim razumljivo da kaže kako je bolje te ljude pustiti u Nemačku, gde su oni i hteli. Odnosno da se nije insistiralo na bezuslovnoj primeni Dablinskog sporazuma, kako bi se sprečilo da Balkan, koji je već i ranije, bio bačva baruta evropskog poretka, ne završi opet u neredu - objasnio je Minkler. Prema njegovim rečima, posebna pažnja posvećena Balkanu ostaće nešto što je do kraja pratilo politiku Anglele Merkel.

https://twitter.com/srecko_matic/status/1473213255971741697

- Balkan kao šupljikavi jugoistočni bok Evrope, kao faktor koji ugrožava stabilnost Evrope, kao regija oko koje se Evropljani moraju brinuti, ali na pametan način, to je ono što je pratilo politiku Angele Merkel sve do samog kraja. I zato sam mišljenja da je to sigurno igralo važnu ulogu u donošenju odluke o tome da se teritorija Nemačke iskoristi takoreći kao bazen za alociranje problema koji bi na Balkanu mogao imati opasne posledice.

Izvor: www.blic.rs

Понедељак, 27.12.2021.

Борељ оценио да су поделе на Западном Балкану у 2021. омеле пут земаља ка ЕУ

БРИСЕЛ - Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ оценио је да су у 2021. години пораст ескалација и реторике подела на Западном Балкану омели земље региона у њиховом приближавању европској будућности, преноси Танјуг.

Као посебан пример за такво стање, Борељ је навео ситуацију у БиХ. Борељ је у свом новогодишњем блогу о најважнијим дешавањима у 2021. у области спољне и одбрамбене политике ЕУ, годину за нама оценио као „годину транзиције” у којој је ЕУ радила на очувању својих интереса и вредности и на јачању глобалног поретка. „Тај рад мора да се настави и у 2022. години”, констатује Борељ. Говорећи о непосредном суседству ЕУ, Борељ се првенствено фокусирао на Украјину, Молдавију и Белорусију, где се Унија, према његовим рецицма, суочила са „јасним примерима политике моћи” и хибридним нападима. „Како се хибридни напади шире, морамо да наставимо да подржавамо Украјину и Молдавију у одупирању Русији и дазадржимо непопустљив приступ према Белорусији”, написао је Борељ. Борељ је нагласио да је 2021. године дошло до поновног покретања односа ЕУ и САД под председником Џозефом Бајденом који су се огледали у блиској сарадњи по питању борбе против климатских промена, нуклеарних преговора Ирана, корпоративног опорезивања, али и по питању односа са Кином и Индо-Пацификом.

Шеф дипломатије ЕУ оцењује да је Унија, када је реч о Кини, одржала јединствен став у препознавању те земље као „партнера, конкурента и ривала”. Он додаје да је ЕУ у 2021.години повећала ангажман са Латинском Америком, усвојила нову стратегију према Индо-Пацифику и почела рад на јачању ангажмана са афричким земљама. Борељ је позитивно оценио стабилизације ситуација у Либији и источном Медитерану током 2021. године. У свом новогодишењем блогу сеф дипломатије ЕУ констатује да пандемија траје „дуже него што је очекивано” и додаје да је ЕУ обезбедила довољно доза за пуну вакцинацију и бустере за своје грађане.

Борељ је подсетио да је већина Европљана примила две дозе вакцине против ковида 19 и позвао да се више ради на равномерности вакцинације широм света. „Од укупно две милијарде доза вакцина, ЕУ је извезла преко 1,1 милијарду доза у 61 земљу, а тим Европе је поделио више од 385 милиона доза. Намера тима Европе је да донира укупно 700 милиона доза до средине 2022. године”, најавио је Борељ. Поред пандемије, Борељ је навео да се ЕУ у 2021. години суочвала и са другим „кризним ситуацијама” на међународној агенди, као што су „Белорусија, Украјина, Мали, Судан, Авганистан, Етиопија и Венецуела”.

„Бити у сталном режиму управљања кризом понекад је слабило наш капацитет да се бавимо трансверзалним и дугорочним питањима'', констатује Борељ.

Он ипак закључије да је и поред много препрека у 2021. години било и ''позитивних помака'', као што су представљање Стратешког компаса ЕУ који за циљ има јацање безбедносне улоге ЕУ у свету.

Izvor: www.politika.rs

Makronov plan za Balkan: Čemu možemo da se nadamo?
SVET Autor: Ana Tašković 02. jan. 2022

Sa prvim danom 2022. godine, počelo je francusko šestomesečno predsedavanje EU. Iz Jelisejske palate ranije je saopšteno da će prioriteti na agendi Pariza biti izgradnja jače i suverenije EU, odbrana vladavine prava i jačanje strateške autonomije. Takođe, bitno mesto na toj agendi zauzima i Zapadni Balkan. Šta region može da očekuje od Emanuela Makrona kao šefa EU do jula 2022. godine?

Francuska preuzima predsedavanje EU u specifičnom trenutku kako za Uniju, tako i za samu Francusku. Gledano iz Brisela, EU odlaskom Angele Merkel u penziju ostao bez šefa i to u trenutku kada se Unija suočava sa nekoliko gorućih problema – od rata sa Budimpeštom i Varšavom zbog nepoštovanja EU zakona do migrantske krize na granici Belorusije i Poljske do pitanja budžetskih pravila i bezbednosti. Sa druge strane, Francusku na proleće očekuju predsednički izbori na kojima se Makron takmiči za drugi mandat, dok istovremeno ta zemlja gubi borbu sa korona virusom – prvog dana 2022. godine zabeleženo je skoro 220.000 zaraženih za 24 sata.

Ipak, Makron je ambiciozno pristupio zadatku, najavivši na konferenciji u decembru brojne planove za šestomesečno predsedavanje. Na spisku je i Zapadni Balkan, za koji je rekao da je „područje tenzija“, ali naglasio da „EU mora da se uključi u političke i ekonomske procese“ u tom regionu. Prvi čovek Francuske rekao je da mora da se "razjasni evropska perspektiva" za balkanske države i da ovaj region „ne može da ostane u situaciji u kojoj se sada nalazi“.

"Balkan je više od susedstva, u srcu je Evrope. Istorija se vraća, ponekad i tragična. Danas imamo posebnu odgovornost u vezi sa Balkanom. Moramo da vodimo politiku ponovnog angažovanja, ali i ulaganja, kako bi se promovisala ekonomska integracija ovog regiona, razvijala saradnja, pokrenulo pitanje manjina, kao i da se borimo protiv mešanja, protiv manipulacije, što je čin nekoliko regionalnih sila koje nastoje, širom Balkana, da destabilizuju Evropu", rekao je Makron dodavši da će na kraju francuskog predsedvanja biti održana konferencija o Zapadnom Balkanu.

Makronov šamar Skoplju

Iako je Balkan postavljen visoko na listi priortiteta, pitanje je da li će francusko predsedavanje doneti neki realan napredak u evropskim integracijama Srbije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije. Francuska je ranije javno podržavala širenje Unije na EU, ali je u praksi bila jedan od najvećih kočničara procesa proširenja.

Primer koji to najbolje ilustruje datira s kraja 2019. godine kada je Makron bio taj koji je rekao „ne“ i onemogućio da Severna Makedonija dobije datum za početak pregovora. U tom trenutku Skoplje i tadašnji premijer Zoran Zaev ispunili su sve što je Brisel od njih tražio, uključujući i potpisivanje Prespanskog sporazuma kojim je rešen 27 godina dug spor između Skoplja i Atine oko imena nekadašnje jugoslovenske republike. Iako je Merkelova tada podržala ideju da Makedonci naprave prvi veći korak ka EU, to se nije dogodilo, pa je poraženi premijer Zaev podneo ostavku nekoliko dana nakon sada već čuvenog Makronovog „ne“.

Balkan zavisi i od reformi u EU

Takođe, status Zapadnog Balkana i potencijalnog proširenja zavisiće i od reformi u samoj EU koje Makron sada može da pokrene i na kojima već dugo insistira.

Naime, Makron zastupa stav da je EU „preslaba, prespora i suviše neefikasna“ i da su reforme nužnost, a više puta tokom prethodnih godina izjavljivao da su „neophodne unutrašnje reforme pre nego što nove države postanu članice“.

Bitan faktor - aprilski izbori

Bitan faktor koji će oblikovati francusko predsedvanje EU su predsednički izbori koji očekuju tu zemlju u aprilu. Kritičari koji Makronu prebacuju da je trebalo da odloži predsedavanje EU za šest meseci, smatraju da bi on mogao to da iskoristi za potrebe predizborne kampanje. Taj strah nije neopravdan jer su Makron nije skrivao želju da bude šef Evrope ni dok je tu neformalnu pozciju zauzimala Angela Merkel.

Prvu ozbiljniju priliku da pokaže u kom pravcu bi vodio EU imaće u martu kada bi evropski lideri trebalo da se sastanu u Parizu gde će razgovarati o velikoj reformi budžetskih pravila bloka.

Izvor: www.nova.rs

"Nezamislivo je da Srbija i tzv. Kosovo budu u EU"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 3.01.2022.

Ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode rekao je da je za kompromis između Beograda i Prištine potrebna politička volja.

On je poručio da Evropska unija neće uvoziti otvorena pitanja.

"Nezamislivo je da EU primi nove države članice koje se međusobno ne priznaju jer EU neće da uvozi sporove u svoju porodicu. Srbija je otvorila nove klastere u pregovorima, a tzv. Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju, te dve stvari nisu povezane, nema prečica na putu ka EU", rekao je Rode za RTK.

Komentarišući nedavne policijske akcije na severu KiM, on je ocenio rekao da one nemaju etnički prefiks i da su uhapšeni različitih nacionalnosti. Dodao je i da ne vidi zašto bi neko te akcije predstavio kao akcije protiv Srba.

"One imaju za cilj borbu protiv korupcije i kriminala, ali, ako neko misli da je ovim akcijama nepravedno ugrožen, može se žaliti sudu", poručio je Rode.

Govoreći o nesprovođenju odluke tzv. ustavnog suda u Prištini o vraćanju zamljišta manastiru Visoki Dečani, ambasador ističe da "ne možete birati koje ćete odluke suda sprovesti". Dodao je da je razočaran zato što nekoliko vlada u nizu nije sprovelo odluku suda.

"Vlada koja tvrdi da želi da ojača vladavinu prava, urušava sopstveni kredibilitet jer ne sprovodi odluke suda, istog suda koji se koristi za opravdanje o nesprovođenju Zajednice srpskih opština. Sudske odluke treba sprovesti bez obzira da li vam se sviđaju ili ne, i ja ne volim da plaćam porez ali moram", zaključio je Rode.

Izvor: www.b92.net

Generalni sekretar NATO pozvao lidere Zapadnog Balkana da se posvete reformama
REGION Autor: Beta 03. jan. 2022

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je lidere Zapadnog Balkana da pokažu posvećenost reformama i pomirenju i saopštio da je Alijansa odlučna da pomogne regionu u reformama.

U intervjuu podgoričkoj Pobjedi, Stoltenberg je pozvao Rusiju da „igra konstruktivnu ulogu na Balkanu“ i ocenio da Moskva „redovno radi suprotno“. On je naveo porast tenzija na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, „agresivniju retoriku, zaustavljanje reformi“ i prisustvo „stranih aktera koji rade na podrivanju napretka“.

Stoltenberg se osvrnuo na situaciju u Crnoj Gori, Srbiji i BiH. Generalni sekretar NATO je kazao da je Crna Gora „posvećen partner“, pohvalio povećanje izdvajanja za odbranu, te poručio da Podgorica može uvek da računa na podršku Alijanse

"Naša Er polising misija (Air policing mission) nastavlja da čuva nebo vaše zemlje bezbednim, sa avionima iz Italije i Grčke. NATO i saveznici su takođe pokazali snažnu solidarnost i podršku Crnoj Gori tokom pandemije kovida-19", precizirao je on. Generalni sekretar NATO je naveo da ima "redovni dijalog" sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da NATO "u potpunosti poštuje" politiku neutralnosti Srbije, te da je Alijansa posvećena izgradnji “snažnog partnerstva” sa Srbijom.

"Suočavamo se sa zajedničkim bezbednosnim izazovima i partnerstvo sa NATO može doneti stvarne koristi Srbiji i njenim građanima, ali i širem regionu", dodao je on.

Govoreći o situaciji u BiH, generalni sekretar NATO je ocenio da će "svaki pokušaj slabljenja institucija na državnom nivou narušiti sigurnost Bosne i Hercegovine".

"To će takođe imati negativne posledice po njenu ekonomiju i regionalnu stabilnost. Dakle, potpuno smo posvećeni nastavku podrške svim naporima da se promovišu reforme i da se obezbedi efikasno funkcionisanje državnih institucija. Pozivamo političke lidere da rade konstruktivno i da pokažu političku volju za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini u unapređenju evroatlantskih aspiracija", izjavio je Stoltenberg.

Po njegovim rečima, bezbednosni izazovi koji su postojali pre pandemije nisu nestali i naveo je da oni uključuju "asertivnu Rusiju, terorizam, sajber i raketne pretnje, klimatske promene i bezbednosne implikacije koje proizilaze iz uspona Kine."

Generalni sekretar NATO je pozvao Rusiju da "igra konstruktivnu" ulogu na Zapadnom Balkanu.

"Nažalost, redovno vidimo da Rusija radi suprotno. Samo prošlog meseca, Rusija i Kina su zajedno radile u UN kako bi potkopali napore međunarodne zajednice da obnovi misiju EU Altea u Bosni. Ovo je samo jedan primer ruskog i kineskog uticaja na Zapadnom Balkanu koji nije od pomoći. Takođe smo videli hakovanje, dezinformacije, zastrašivanje i druge destabilizujuće aktivnosti", kazao je Stoltenberg.

Izvor: www.n1info.com

Stoltemberg je poslednji trol koga je njegova država izrodila. Ako zamenimo reč "Rusija" u njegovim izjavama sa rečju "Nato"dođemo do istine.  Dok Nato ovde nije došao svi smo živeli u istoj državi i uživali u miru od kako su oni ovde njihov "mir" nam je doneo...

Lavrov: Situacija na Balkanu da se razvija pozitivno
IZVOR: TANJUG SREDA, 19.01.2022.

Moskva -- Nemačka i Rusija imaju zajednički interes da se situacija na Balkanu razvija prema pozitivnom scenariju, izjavio je u utorak Sergej Lavrov.

Ministar spoljnih poslova Rusije razgovarao je u Moskvi sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok, nakon čega je održana zajednička konferencija za medije. Lavrov je naveo da je Rusija, kao i Nemačka, član Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH u skladu sa sporazumom sklopljenim u Dejtonu, saopšteno je iz Ambasade Rusije u BiH, a prenosi RTRS.

"Zainteresovani smo za obnavljanje prakse konsenzusa u radu ovog važnog mehanizma", poručio je Lavrov.

Izvor: www.b92.net

Nemački poslanik: A da Srbiju uključimo u mirovne pregovore?
IZVOR: TANJUG SREDA, 19.01.2022.

Novi izvestilac nemačkog Bundestaga za Zapadni Balkan Adis Ahmetović za Tanjug rekao da Srbija ima važan zadatak da proaktivno dopinese stabilnosti regiona.

Srbija je poslednjih godina napravila veliki ekonomski napredak i postala je centar nauke, i zato je važan motor za region, a to sa sobom nosi odgovornost, ocenio je on. Uz ocenu da Srbija može privući pažnju širom sveta kroz velika sportska, kao i kulturna i muzička dostignuća, on ističe da to takođe uključuje odgovornosti i očekivanja – da proaktivno doprinese stabilizaciji regiona i izgradi ili podrži mostove razumevanja.

Rekao je da bi želeo da podrži Srbiju u ovom poduhvatu i da je veoma zainteresovan za dalji blizak bilateralni odnos Srbije i Nemačke obeležen poverenjem. Ističe da planira da njegovo prvo putovanje na novoj funkciji bude upravo u Srbiju, gde će se sastati sa poslanicima i članovima vlade, kao i sa predstavnicima privrede, nauke, kulture i civilnog društva, a na vrhu liste tema razgovora biće, kaže, dalja integracija u EU i blagovremeno članstvo u Uniji.

„Verujem u mirnu i perspektivnu budućnost Zapadnog Balkana i u dobre bilateralne odnose sa Nemačkom. I zato sam uz sve šest države tog regiona u zajedničkom radu na stabilnoj demokratiji, rastućem prosperitetu i izgledima za mladu generaciju, kao i konkretizaciji proširenja EU na sve države Zapadnog Balkana. I iz tog razloga, prioritetno radimo na približavanju EU i evropskim integracijama. Takođe želim da gradim mostove i izmedju Beograda i Prištine“, poručio je on. Ahmetović je istakao da samo kroz dijalog može da se napreduje u saradnji. Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima, vekovima bio od velikog geopolitičkog interesa.

„Već nekoliko godina postoji sve veći interes Rusije i Kine. Podržavam proširenje EU na Zapadni Balkan, a kao izvestilac, želeo bih da predložim konkretne korake delovanja Odboru za spoljne poslove Bundestaga i nemačkoj vladi u cilju stabilizacije situacije na terenu, održavanja mira, jačanja demokratskih i liberalnih snaga i konkretizovanja proširenja EU na sve balkanske države“, rekao je on. Ahmetović smatra da se po tom pitanju razlikuje od drugih nemačkih političara koji imaju uticaja na spoljnu politku. „Možda bi nam čak bilo od pomoći da iskoristimo odnose Srbije sa Rusijom za smanjenje tenzija i mirovne pregovore“, dodao je on. Srbiju, kaže, vidi u bliskoj budućnosti, ne samo kao snažnog partnera EU, već i kao članicu Unije, jer je to, kaže, jedini način da se osigura dugoročna i održiva stabilnost, demokratija i prosperitet.

"U narednim mesecima planiram da često posećujem balkanske države i radim sa liberalno-demokratskim snagama na miru, stabilnosti i prosperitetu“, istakao je on uz napomenu da je trenutni fokus, međutim, na Bosni i Hercegovini zbog rastućih tenzija. „Trenutno radim sa svojim kolegom u Bundestagu Ditmarom Nitanom, kao i sa Josipom Juratovićem i drugim poslanicima i stručnjacima na konkretnom planu stabilizacije Bosne i Hercegovine. Želimo da pružimo podršku liberalnodemokratskim snagama na Zapadnom Balkanu“, objašnjava.

Kaže da podržava američke sankcije Miloradu Dodiku i smatra da treba da ih sledi i Nemačka. „Sankcije koje su uvele SAD su neophodan i ispravan korak, koji bi trebalo da sledi i Nemačka. Moramo preduzeti odlučnu akciju protiv onih koji se bave korupcijom, destabilizacijom i podelama u regionu, kao i protiv onih koji omogućavaju i podržavaju te akcije“, rekao je on. Na pitanje da li će njegovo (bošnjačko) poreklo uticati na njegov rad, rekao je da se pripremio za pitanja o istoriji njegove porodice pre nego što je preuzeo ovaj odgovoran zadatak.

„I ja mislim da je ispravno da se to pita, jer inače ostaje neizrečeno i ima nešto što razdvaja umesto što objedinjuje. Ja sam nemački parlamentarac sa fokusom na spoljnu i bezbednosnu politiku. Preuzimajući novi zadatak kao glavni izvestilac za Zapadni Balkan, podjednako sam dostupan svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji – uvek pod pretpostavkom daljeg razvoja mira, demokratije i prosperiteta za region, kao i intenziviranja odnosa sa EU i bilateralna saradnja sa Nemačkom“, istakao je on.

Napominje da ima veoma dobar radni odnos sa ambasadorkom Srbije u Berlinu Snežanom Janković i srpskom dijasporom, posebno u njegovom rodnom Hanoveru i ističe zahvalnost parohiji SPC Svetog Save i parohu Aleksandru Perkoviću na srdačnom prijemu delegacije SPD-a u Hanoveru. Kazao je da će tokom razgovora, na putovanjima na Zapadni Balkan, svakako biti od koristi to što zbog svog porekla razume jezike, ima dobro geografsko i istorijsko znanje, kao i osećaj i empatiju za kulture i načine života.

„Siguran sam da većina srpskog ili hrvatskog stanovništva i ja već imamo nešto zajedničko – volimo da jedemo mamine ili bakine palačinke i da pevamo i igramo u večernjim satima uz muziku Čolića, Joksimovića ili Merlina“, zaključio je Ahmetović.

Izvor: www.b92.net

Šta nas koči ka EU?


Zapadni Balkan je jedan od regiona u fokusu francuskog predsedavanja Savetu Evropske unije.

Predsednik Emanuel Makron je najavio politiku ponovnog evropskog angažovanja i investicija u regionu i za jun zakazao Samit sa regionalnim liderima. Ako Crna Gora ispuni ambiciju aktuelnog rukovodstva i za samo dve godine postane prva sledeća članica EU, albanski premijer Crnogorcima obećao je helikopter.

Dva meseca potom, crnogorski poslanici blizu su da izglasaju nepoverenje vladi, ali ambicija ostaje. Trenutna politička nestabilnost usporava proces, ocenjuju tamošnji analitičari, ali veruju da pojačano francusko interesovanje pojačava i vidljivost Zapadnog Balkana i šanse Podgorice.

Milena Muk iz Instituta alternativa kaže da je proces EU integracija u stagnaciji, te da tome najviše doprinosi izostanak rezultata u oblasti pravosuđa, koja je najbitnija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što koči pristupanje Crne Gore.

Borba protiv korupcije i organizivanog kriminala stoji i na putu evrointegracija Albanije.

Ocenjuje se da su otvaranju pregovora, ipak, bliži od Skoplja. Sa Skopljem su 2019. godine naišli na odbijanje, najpre od Pariza.

Uprkos tome što je sada Severna Makedonija rešila spor sa Grčkom o imenu države, a onda je rampu onda postavila Bugarska.

Politikolog Petar Arsovski kaže da je Brisel "sve vreme zabrinut i daje podršku EU integracijama, ali da je taj odnos impotentan prema Balkanu".

"Kod Francuske je došlo do promene kada je usvojena nova metodologija pregovaranja, na čemu je ta zemlja insistirala. Sada podržava integracije Zapadnog Balkana i to aktivno. U Sofiji je, međutim, ključ u ovim pregovorima za koje svi kažu da treba da se završe do juna", kaže politikolog.
Šta je ideja francuskog predsedavanja

Predsednik Francuske je za jun najavio konferenciju posvećenu regionu. Emanuela Makrona do tada očekuju izbori. Njegova kandidatura je izvesna, iako nije formalizovana.

Aktuelno, tokom predsedavanja, Unija je u spoljno-političkom fokusu. Pariz rešavanje evropske i ekonomske perspektive Zapadnog Balkana vidi kao deo puta ka većem suverenitetu same Evrope, prenosi RTS.

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije kaže da je ideja francuskog predsednika i Francuske tokom predsedavanja da se ograniči uticaj stranih sila na prostoru Balkana za koje mnogi smatraju da pripada EU.

"Kada govorimo o uticajima, govorimo o uticajima Rusije, Kine i Turske na Balkan. Makron se zalaže za jedno razjašnjenje i definisanje puta balkanskih država ka EU", navodi Zečević.

Evropa snažna u svetu, ambicija je predsednika Makrona tokom predsedavanja. Poznat je i raniji stav Pariza: da bi bila veća, Unija najpre mora da postane jača.

Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji kaže da Zapadni Balkan i Srbija imaju svoje mesto u EU, ali i da te zemlje moraju da imaju jasnu i iskrenu perspektivu pristupanja u razumnim rokovima.

"EU mora već sada da reformiše svoje procedure i institucije da bi se suočila sa izazovima. To je zahtev i potreba jer nas ima dvadeset sedam, a biće još i više izraženo kad nas bude trideset troje", objašnjava Košar.

Dodaje da žele da se to što pre dogodi i da dođe do brzog pristupanja kandidata, kada ti uslovi budu ispunjeni.

"Reforma EU ide istovremeno, ruku pod ruku", ističe ambasador Francuske u Srbiji.

Srbija se nada da će tokom francuskog predsedavanja, do sredine godine, otvoriti klaster 3 – konkurentnost i inkluzivni rast.

Pozitivan signal Briselu i predsedavajućem Parizu su i reforme u oblasti pravosuđa, usvojene na nedavnom referendumu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=02&dd=04&nav_category=78&nav_id=2099983)

Energetski savet EU i SAD o Zapadnom Balkanu: Na dnevnom redu i predlog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa
Tanjug 07.02.2022.

U Vašingtonu se sutra održava Energetski savet EU i SAD sa ciljem unapređenja transatlantske saradnje na planu energetike, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj uoči sastanka poručuje da su posvećeni obezbeđivanju energetske bezbednosti EU i njenih suseda uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan.

Borelj je na svom blogu uoči sastanka napisao da je energetika oduvek bila među najvažniji geopolitičkiim pitanjima, a da je sada, sa visokim cenama i problemima nabavke gasa izazvanih krizom sa Rusijom, ona na vrhu agende Brisela. On je naveo da je potrebno izdržati ove kraktoročne pritiske uz poštovanje dugoročne strategije prelaska na zelenu energiju, a da će Energetski savet EU-SAD u Vašingtonu intenzivirati transatlantsku saradnju na ovom frontu.

Cene energenata su skočile zbog globalnih ptoblema potražnje i snabdevanja, ukazao je Borelj. Cena gasa u EU je šest do 10 puta viša nego prošle godine što opterećuje i cenu struje, kao i čitavo elektroenergetsko tržište u Evropi, konstatuje on.

"To je već povećalo inflaciju na kraju 2021. Ako cene energenata budu visoke i u 2022. uz povećanje inflacije, to će se ozbiljno odraziti na oporavak posle pandemije", naveo je Borelj.

Uz ozbiljnu krizu u odnosima EU sa Rusijom, to nije postalo samo pitanje cene, već pitanje bezbednosti snabdevanja, kaže on. Energetska politika uvek se pomaljala u odnosima između EU i Rusije, rekao je Borelj i dodao da EU više od 40 odsto gasa uvozi iz Rusije, a da 60 odsto ruskog prihoda od uvoza dolazi iz EU. Evropski zvaničnik veruje da bi EU smanjenjem celokupnog uvoza gasa od Rusije, investirala ne samo u zelenu tranziciju već i u smanjenje strateške zavisnosti. Ali, prethodnih godina, Rusija je povećala otpornost na ekonomske sankcije, povećavši svoje strane devizne rezerve, više nego što je EU uradila da poveća svoje kapacitete za potencijalno smanjenje isporuka gasa, konstatovao je Borelj. Hitno bi, dodaje, Brisel trebalo da razmotri razvijanje strateških rezervi gasa EU i mogućnost zajedničke nabavke gasa. Rusija je, ocenjuje Borelj, i ranije koristila snabdevanje energentima u političke svrhe.

EU zajedno sa SAD i drugim partnerima može da se usprotivi upotrebi snabdevanje energijom kao oružje i geopolitičku polugu, istakao je on. Nedavna zajednička izjava EU i SAD o energetskoj bezbednosti već stavlja akcenat na otpornost na buduće cenovne šokove i mere zaštite protiv geopolitičkih tenzija u centar transatlantske energetske bezbednosne agende.

"Posvećeni smo da osiguramo energetsku bezbednost EU i naših suseda, uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan", naveo je Borelj između ostalog u svom blogu.

Šef evropske diplomatije najavio je da će EU razgovarati sa SAD o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i moguće snabdevanje Evrope meričkog tečnog gasa. SAD su već najveći snabdevač tečnog prirodnog gasa u Evropi i intenziviramo saradnju da osiguramo da to snabdevanje bude sigurano narednih meseci, rekao je Borelj.

Izvor: www.blic.rs

Субота, 19.02.2022.

Шолц: Треба активно подстицати проширење на Западни Балкан

МИНХЕН - Није само довољно говорити о перспективи проширења ЕУ на Западни Балкан, већ је треба активно подстицати, истакао је данас немачки канцелар Олаф Шолц.

Шолц је, у обраћању на Минхенској безбедносној конференцији, казао да, када говори о ЕУ, мисли и на земље Западног Балкана.

„Није довољно говорити о перспективи ширења Уније на тај регион као стратешки циљ. Морамо то активно подстицати”, нагласио је немачки канцелар. Шолц је истакао да је потребна јасноћа о нивоу амбиција ЕУ по питању сопствене безбедности и европског суверенитета.

„Ми Европљани ћемо задржати нашу способност за деловање, нашу аутономију у доношењу одлука само ако наше жеље и способности у ЕУ објединимо”, подвукао је он, преноси Танјуг. Према његовим речима, под европским суверенитетом подразумева да се остане „сила међу силама”. 3а то је, каже Шолц, потребна воља да се делује као „сила међу силама”, да постоје заједнички стратешки циљеви и способност да се ти циљеви реализују.

Izvor. www.politika.rs

Понедељак, 21.02.2022.
П. О.

ЕУ има задатак да спречи распад БиХ

Министри спољних послова Европске уније који се састају у Бриселу морају донети одлуку да зауставе погоршање "критичне" ситуације у Босни и Херцеговини, рекао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жосеп Борељ на састанку у Бриселу.

У Бриселу је у току састанак министара спољних послова Европске уније на којем се расправља и о ситуацији у БиХ. Уочи састанка у Бриселу шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ изјавио је да eскалација прилика у БиХ мора да стане, а дијалог унутар државних институција мора да се настави. Жосеп Борељ је оценио да је ситуација у БиХ "критична" и да ће министри спољних послова земаља ЕУ на данашњем састанку у Бриселу морати да донесу одлуку о заустављању политичке кризе у тој земљи. A комесар ЕУ за проширење и политику суседства Оливер Вархеји изјавио је да ће пројекти ЕУ на територији РС моћи бити реализовани само ако институције БиХ профункционишу. Он је истакао да је крајем прошле године упозорио политичке лидере у БиХ да без потпуног функционисања институција БИХ ризикује да изгуби велике инвестиције.

„Тражио сам од представника РС да се у потпуности врате у државне институције”, написао је Вархеји на Твитеру. Навео је да је Европска комисија примила пријаве за подршку ЕУ на коридору 5ц у вези с друмским и железничким ; везама, укључујући и за две локације на територији РС. Допринос ЕУ за ова два пројекта износи 600 милиона евра, који могу бити реализовани само после повратка у државне институције које функционишу у потпуносити”, нагласио је данас Верхеји током састанка министара спољних послова ЕУ, на којем се расправљало о БиХ. Додао је да је Комисија припремила план како да помогне развој и опоравак од пандемије корона вируса и да би тај план директно помогао грађанима БиХ.

По његовим речима, за БиХ је битно да има институције које потпуно функционишу, како због спровођења реформи, тако и због имплементације Економског инвестиционог плана за Западни Балкан. Вархеји је позвао политичке лидере у БиХ да у најкраћем року нађу решење за изборну и уставну реформу како би сви грађани били једнако заступљени.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/E4renA-A4o0

Четвртак, 10.03.2022.

Бербок: Нећемо препустити Западни Балкан утицају Русије

БЕРЛИН- Напад Русије на Украјину је прекретница која јасно показује да Европа мора бити спремна да стратешки инвестира у своју дугорочну безбедност, а то посебно важи за односе са земљама Западног Балкана, оценила је министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок пред посету Сарајеву, Београду, Приштини, а затим и Молдавији.

Она је, у саопштењу, нагласила да данашњи мир на Западном Балкану можда није савршен, али је драгоцен.

„Морамо отворено рећи да смо многе од тих земаља последњих година разочарали и запоставили. На овај отворени бок гурају се актери као што је Русија, који немају никакав интерес за европском будућности и не презају од тога да нерешене конфликте поново подстакну. Путујем сада пре свега на Западни Балкан да бих саслушала шта људи тамо сада од нас очекују, али и да јасно ставим до знања да ми тај регион у срцу Европе нећемо препустити утицају Москве”; поручила је Бербок, преноси Танјуг.

Она је истакла да је Европа последњих дана показала да је делотворна и одлучна да се супротстави агресивном деловању руског председника. Сада је, сматра, потребно да Европа покаже да је спремна истом енергијом да се на креативан и начин окренут будућности ангажује у земљама европског суседства.

„Људи у региону ће нас мерити по томе да ли иза наших речи следе дела. Немачка има суштински интерес за политички стабилан и економски просперитетан Западни Балкан, чије су државе оријентисане ка Европи. За то ћемо се залагати и у предстојећим политичким разговорима, као и стратешким инвестицијама, пре свега у обновљиве изворе енергије”, казала је она.

Бербок је казала да жели да немачком приоритету, а то јесте Западни Балкан, да лице. Зато је, каже, немачка влада створила нову функцију специјалног изасланика за Западни Балкан.

„Радује ме што је ту важну функцију преузео Мануел Сарацин. Знам да његово срце куца за државе Западног Балкана и њихову европску будућност. Он ће бити уз мене на овом путовању и од сада ће одржавати интензивну и директну везу немачке владе са земљама и друштвима региона”, објаснила је она.

У вези са посетом Молдавији, рекла је да жели да се на лицу места увери у ситуацију у тој земљи, и како је у овим ванредном околностима могуће подржати владу у Кишињеву.

„Нећемо дозволити да се од Русије изазвани ударни талас шири на друге земље Европе. Молдавија може рачунати на немачку и европску солидарност”, поручила је Бербок.

izvor: www.politika.rs

Borelj: Javno mnjenje u Srbiji podložnije ruskoj propagandi

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da ne treba zanamariti cinjenicu da je Srbija u UN podržala rezoluciju kojom se osuduje agresija Rusije na Ukrajinu, ali da je javno mnjenje u Srbiji, kako je naveo, "više podložno dezinformacijama ruske propagande".

Piše: Tanjug
17.03.2022.

Gostujući u emisiji Presing na TV N1 Sarajevo, Borelj je kazao da situaciju treba gledati u širem smislu.

- Snažni su napori Rusije kojim opravdava vojna dejstva koja su invazija. U svakoj zemlji ima to, negde utiče na javno mnjenje. U Srbiji javno mnjenje je više podložno dezinformacijama ruske propagande u pokušaju da se opravda agresija na Ukrajinu navodima o genocidu, da je predsednik Želenski fašista…Ne mogu shvatiti da neko može poverovati u to - rekao je, ali i podsetio da je Srbija glasala za rezoluciju UN o Ukrajini. Borelj je ponovio da je obaveza svih koje žele u EU da usaglase svoju politiku sa politikom EU.

"Na evropskom putu obaveza je usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Srbija nema tako visok stepen usklađivanja, za razliku od drugih zemalja", rekao je šef diplomatije EU.

Izvor: www.blic.rs

Среда, 16.03.2022.

Пахор: Ширење ЕУ на Западни Балкан приоритет

БЕЧ- У тренутној ситуацији, када је геополитика постала све важнија, ширење ЕУ на Западни Балкан мора бити кључни геополитички приоритет Брисела, поручио је данас у Бечу председник Словеније Борут Пахор.

„Саветовао бих свима који преговарају сада са Србијом да не врше превелики притисак. Очекујемо на крају да, ако жели да настави европски пут, изабере ЕУ”, подвукао је Пахор. Он је, у оквиру обраћања на бечкој Дипломатској академији на тему „Европа. Западни Балкан и шире. Централна европска перспектива”, казао да успоравање процеса ширења на Западном Балкану омогућава повратак национализма, идеје за променама граница.

„Само убрзање процеса, што је, знам, тешко, може зауставити те опасне тенденције, које представљају директну претњу овом делу Европе и Европи као целине”, објаснио је он.

Председник Словеније осврнуо се и на пројекат „Отвореног Балкана”, за који је казао да га, можда на изненађење многих, подржава.

„Многи лидери из региона и Европе критикују ту идеју тврдећи да је то српска верзија Берлинског процеса. Јесте, али мислим да је значајно да су лидери Србије, Северне Македоније и Албаније преузели ту идеју као своју. Био сам 2018. у Новом Саду када је та идеја представљена. Чини ми се да је та идеја једна од малобројних конструктивних идеја сарадње земаља Западног Балкана која има барем делимичну подршку, а то је веома важно”, објаснио је он, преноси Танјуг.

Указао је да зна да постоји критика да иза тог пројекта наводно стоји политика прављења Велике Србије и пренео је да је с тим у вези више пута од председника Србије Александра Вучића затражио да се изјасни против идеје „српског света”. Пахор је казао да међу лидерима Западног Балкана постоје два мишљења о Вучићу.

„Једни кажу да је он стуб стабилности, а други да је стуб нестабилности. Желим да верујем, знајући га дуго времена, и његове претходнике, да је он стуб стабилности и да тако делује. Услов за то је да мора да одбаци идеју „Српског света”, одвајања Републике Српске, и настави дијалог са Приштином”, поручио је он.

Шеф словеначке државе рекао је да се Србија, због рата у Украјини, нашла у тешкој позицији и подвукао да мора бити јасно да ће што више буде растао геополитички раздор између ЕУ и Русије, бити теже за Србију да седи на две столице. Пахор је изразио наду да ће Србија задржати проевропску оријентацију. То би, каже, било важно не само за проевропску будућност Србије, већ и цео Западни Балкан, и смањио би ризик од руског утицаја на регион. Упитан шта очекује од избора у Србији, казао је да не жели да се меша у унутрашња питања, и додао да је тренутно тешко време за председника Вучића. Указао је да је Вучић, пре рата у Украјини, био у привилегованој ситуацији када је био добар са ЕУ, Русијом, Кином, готово свима, а тако и Словенијом, а онда је уследио рат.

„Могао је да размишља више недеља шта ће, али нема пуно времена да одлучи да ли ће бити са ЕУ или с Русијом. Одлука у корист Русије на дуго време значило би опраштање од приступних преговора. Моја је жеља да се Вучић одлучи за ЕУ”, казао је Пахор.

Он је рекао да види да у Србији има пуно људи који су из Русију, да могу да се на улицама виде руске заставе, и људи који подржавају инвазију, што је тешка ситуација. Пахор је указао да се залаже и за убрзану европску интеграцију БиХ. Истакао је да не потцењује друге изазове, као што су дијалог Београда и Приштине, стагнација у напретку почетка приступних преговора Северне Македоније и Албаније због Бугарске, али наглашава да је БиХ специјални случај. Пахор је казао да је неопходно да се утиче на све народе да БиХ постане функционална држава.

„БиХ је држава, али није функционална држава, што представља велики проблем перспективи те земље”, упозорио је он.

Пахор је казао да још само мало времена остаје, до маја, да се промени изборни закон, јер у супротном то ће имати тешке последице по будућност земље. Говорећи о БиХ, рекао је да постоје тензије и да сматра да није решење разарање те државе.

„БиХ није била изум Тита, већ она постоји вековима. Ако је једини начин да се сачува БиХ каква јесте, њен територијални интегритет, онда треба да успоставимо брзи пут за приближавање ЕУ. Морамо да размишљамо мало шире, да размишљамо како да сачувамо мир од Балтика до Јадрана”, поручио је он. На питање о иницијативи „Појас и пут”, Пахор је рекао да на Западном Балкану постоје три силе које врше утицај, а то су Русија, Турска и Кина, која је економски присутна.

„Кина је мирна, не ради ништа идеолошки или политички на Балкану, већ је ту својим новцем. На паметан начин је ту, и то је део стратегије да постану први у свету”, објаснио је он.

Пахор је рекао да ЕУ треба да буде савезник са САД, али треба да има и своју геополитику према Кини. Председник Словеније, говорећи о рату у Украјини, казао је да рат није елементарна непогодна, него нешто што човек сам бира. Истакао је да је европска идеја била најзначајнија политичка иновација новије историје нашег континента, јер је на старом континенту осигурала мир на идеји заснованој на демократији и сарадњи. Нагласио је да Русија није била натерана на рат, нити је била провоцирана ни на директан ни индиректан начин, и сама је одлучила да нападне Украјину без разлога. Тиме је европска безбедносна архитектура заснована на принципима Повеље УН и Хелсиншке Повеље пољуљана, додао је он. Пахор је казао да је сада важно да се под хитно договори примирје, наставе разговори, и да мирно решење мора бити могуће, иако није лако.

„Русија је морално одговорна за овај рат и само она може да заустави рат. Нама је важно како ће се завршити рат у Украјини. Важно за Украјину, Русију, али Европу и остатак света. Мултилатерализам је пред тестом, као и будућност ЕУ. Верујем да је ЕУ стуб безбедности и просперитета у Европи”, рекао је Пахор.

Izvor: www.politika.rs

Субота, 19.03.2022.

Пахор: Проширење ЕУ на Западни Балкан геополитичко питање првог реда

Председник Словеније Борут Пахор оценио је да је рат у Украјини оживео застарели геополитички менталитет и истакао да је проширење ЕУ, посебно на западни Балкан, геополитичко питање првог реда.

„Сада је врло важно да се сви политичари у региону уздрже од изјава и поступака који би продубили неповерење између народа и држава западног Балкана”, рекао је Пахор за „Дневни аваз”, а преноси Танјуг. Он је додао да је потребно ојачати политички дијалог на свим нивоима и међусобно поверење и сарадњу. Пахор је рекао да БиХ није функционална земља и да је због тога потребно усвојити реформу Изборног закона. Он је оценио да је то сада важан тест праведних и функционалних компромиса.

Izvor: www.politka.rs

Петак, 25.03.2022.

ЕУ лидери позвали Западни Балкан да се придружи заједничкој куповини гаса

БРИСЕЛ - Лидери ЕУ 27 након целодневне дебате о проналажењу заједничког приступа обуздавању растућих цена енергије договорили су се да ће радити на добровољној заједничкој куповини гаса и водоника како би смањили цену у преговорима и поручили да ће ЕУ куповна платформа бити отворена и за земље Западног Балкана.

”Основни узрок високих цена електричне енергије налази се у виском цена гаса. Енергетски микс у земљама Еуропе је различит, али нам треба заједнички европски приступ. Чак 75 процента глобалног тржишта гаса из гасовода се односи на европско тржисте и зато имамо огромну набавну моћ. Зато ћемо искористити заједничку позицију у преговорима уместо да се међусобно надмећемо и подижемо цене”, поручила је председница ЕК, Урсула фон дер Лајен.

У закључцима Европског савета наводи се да ће се радити на даљем побољшању и синхронизацији енергетских мрежа, обезбеђивању сигурности снабдевања за све државе чланице, као и на балансираној политици складиштења гаса. Као краткорочне опције за одговор на скок цена енергената лидери у закључцима помињу директну подршка потрошачима кроз ваучере, државна помоћ за предузећа, смањење опорезивања (акцизе и ПДВ), али и могућност ограничење цена.

У садашњем контексту веома високих цена електричне енергије, Европска комисија каже да је спремна да процени компатибилност хитних привремених мера које су тражиле државе чланице, укључујући и ублажавање утицаја цена фосилних горива у производњи електричне енергије на чему је инсидтирала Шпанија и друге земље Средозмеља. У покусају проналажења баланса између високих цена енергената и одвајања од Русије као кључног снабдевача фосилним горивима, ЕУ је са САД договорила додатне испоруке природног течног гаса који би у 2022. години требало да износи 15 милијарди кубних метара што ће, према речима Лајен у ”потпуности заменити количину руског гаса до раја године”.

У наредним годинама ЕУ рачуна на увоз 50 милијарди кубних метара ЛНГ из САД што ће заменити једну трећину руског извоза гаса у Европу. Лидери ЕУ закључују да ће Унија наставити да се координира са међународним партнерима како би обезбедила адекватно снабдевање и ублажила раст цена енергије.

Izvor: www.politika.rs

Nehamer i Šolc usaglasili stavove o Zapadnom Balkanu

Nemački i austrijski kancelar Olaf Šolc i Karl Nehamer izjasnili su se za brzu pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana.

Piše: Tanjug
01.04.2022.

- Svako dalje odugovlačenje čini Zapadni Balkan ranjivim i otvorenim za uticaj trećih - rekao je Šolc.

Nehamer je upozorio na uticaj Rusije, Kine i arapskih država na Zapadnom Balkanu. On je na zajedničkoj konferenciji za štampu naglasio da je u geostrateškom interesu Evrope da se "ubaci u veću brzinu u pristupnom procesu". Nehamer je ukazao da pre svega BiH treba pružiti masivnu pomoć zbog blokade RS.

On je rekao i da na Zapadnom Balkanu postoji strah da bi rat u Ukrajini mogao imati posledice po taj region.

Izvor: www.blic.rs

Zapadni Balkan "podelio" Makrona i Šolca


Emanuel Makron je predložio formiranje nove političke zajednice u Evropi, u kojoj bi bili i Ukrajina i Zapadni Balkan.

Nemačka ne želi da bude "kočničar", ali ima drugačije poglede na budućnost Balkana.

Centralni deo zajednice činila bi Evropska unija – tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU, izjavio je Makron u ponedeljak (9.5.) u Berlinu. Glavni grad Nemačke bio je inače cilj prve posete inostranstvu Makrona nakon što je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. On se u Berlinu sastao sa kancelarom Olafom Šolcom koji je Makronovu ideju nazvao "veoma zanimljivom".

Radi se o ideji koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj – kao svojevrsnu "utešnu nagradu", umesto punopravnog članstva. Makron je svoju ideju predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala Konferencija o budućnosti Evrope. Francuska trenutno predsedava Savetu Evropske unije.

Velika skepsa vlada u EU oko ideje daljeg proširenja, pogotovo u Francuskoj. Baš kao i njegovi prethodnici u Jelisejskoj palati, i Makron se umesto toga zalaže za produbljivanje integracija EU u sadašnjem sastavu, pa je u ponedeljak predložio i promenu Ugovora o EU, odnosno ukidanje konsenzusa prilikom donošenja odluka koje se tiču recimo fiskalne ili odbrambene politike. Prema tom predlogu predviđa se donošenje odluka "kvalifikovanom većinom" glasova.


Šolc za EU-perspektivu Zapadnog Balkana

Uprkos činjenici da je nemački kancelar Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata: Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.

Kancelar je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU-perspektive šest zemalja Zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Uniju.

Zbog ruskog i kineskog uticaja u tom regionu, nemački kancelar Šolc se protekle nedelje založio za ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH u Evropsku uniju – i to što je brže moguće. Makron i Šolc su naglasili značaj saradnje sa šest navedenih zemalja Zapadnog Balkana. Francuski predsednik je potvrdio da tokom predsedavanja EU (do kraja juna) želi da organizuje samit o Zapadnom Balkanu. A Šolc je najavio da i ubuduće želi da forsira "Berlinski proces" s ciljem da se etablira zajednički ekonomski prostor u regionu – što je proces koji je započela njegova prethodnica Angela Merkel.

Na Makronove zahteve za promenom Ugovora o EU, Šolc odgovara da Nemačka neće biti "kočničar". Ipak, prema njegovom mišljenju, moguće je doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine. Kao primer je naveo ukidanje načela konsenzusa oko donošenja odluka unutar Unije.

Brojne zemlje EU u ponedeljak su se usprotivile francuskom predlogu. Među tih 13 država su i skandinavske članice, kao i Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=10&nav_category=78&nav_id=2152116)

"Zapadni Balkan je geostrateški region"


Zapadni Balkan je geopolitički region za koji imamo najveću odgovornost, jer je okružen zemljama EU, istakao je danas u Ljubljani Aleksander Šalenberg.

Ministar spoljnih poslova Austrije je posle sastanka sa šeficom slovenačke diplomatije Tanjom Fajon, upozorio da EU gubi na tlu Zapadnog Balkana.

"Ako na Samitu EU govorimo o Ukrajini, onda moramo govoriti i o Zapadnom Balkanu“, kazao je on, ali i poručio da je jasno da nema nikakve preticajne trake u EU.

Fajon je podržala predlog Austrije za postepenu integraciju budućih kandidata za članstvo u EU. O drugim pitanjima, kao što je kontrola na granicama ili nuklearna elektrana Krško, stavovi su se razmimoišli. Fajon je pozvala Austriju da još jednom analizira da li su stvarno i dalje potrebne kontrole na zajedničkoj granici.

"Ne vidimo nikakve razloge za nastavak kontrola“, poručila je ona.

Međutim, Šalenberg je kazao da trenutno nema alternativa graničnim kontrolama.

"Usled ukrajinske krize ponovo smo suočeni sa fenomenom da situaciju zloupotrebljavaju trgovci ljudima“, rekao je austrijski šef diplomatije.

Šalenberg je ukazao da je proteklih meseci zabeležen rast ilegalnih prelazaka granica za više od 120 odsto.

"U ovoj oblasti je potreban dijalog i neohodno je da dugoročno gledano ponovo uspostavimo Šengenski prostor kakav je bio pre 2015.“, naglasio je on.

Fajon je rekla da se Slovenija obavezuje na zaštitu spoljne granice EU. Šalenberg je pomenuo i nuklearnu elektranu Krško, rekavši da zna da nije na dnevnom redu slovenačke vlade odustajanje od nuklearne energije, ali da želi da govori i o toj temi.

Dalja tema u kojoj ne postoje jedinstveni stavovi je pitanje prenošenje pravnog nasleđa Jugoslavije na Sloveniju u Državnom ugovoru Austrije.

Fajon, koja je najavila kada je stupila na dužnost ministarke da će insistirati da Slovenija bude navedena u Državnom ugovoru Austrije kao naslednica Jugoslavije, na konferenciji sa Šalenbergom rekla je da to trenutno nije tema u dijalogu sa Austrijom.

"Situacija u svetu se toliko promenila da u ovom trenutku to nije moguće“, ojasnila je ona.

Dodala je da je Slovenija u stalnom dijalogu sa Austrijom u vezi ispunjavanja Člana7 Državnog ugovora kojim se garantuju prava slovenačkoj manjini.

Inače stav Austrije je da je Državni ugovor zatvoreni multilateralni sporazum, i da nema mogućnosti dodavanja potpisnica.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2167303)

Mišel: "Zapadni Balkan je prioritet za EU"


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je ovo važan momenat za evropsku budućnost Zapadnog Balkana.

On je danas bio na sastanku sa Milom Đukanovićem i dodao je da je Zapadni Balkan strateški prioritet EU, sada više nego ikada.

"EU je bila ujedinjena u donošenju sankcija Rusiji, a da se pritisak obezbeđuje kontinuitetom šest paketa sankcija", rekao je Mišel je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Đukanovićem, rekao da Zapadni Balkan jeste strateški prioritet za EU i to, kako je naveo, sada više nego ikada. "

Crna Gora je bila veoma konzistentan partner za EU, više od deceniju i vaša zemlja ima rekord od 100 posto uskladjenja sa EU politikom", rekao je Mišel. Djukanović je konstatovao da poseta Mišela Crnoj Gori upućuje na onu posvećenost Evropske unije evropeizaciji Zapadnog Balkana.

Mišelom je, kazao je, razgovarao o stanju u regionu. "Ponovio sam da je stabilnost Zapadnog Balkana jednako integracije. Nažalost, konstatovali smo da je bilo usporavanja Crne Gore u procesu integracija", rekao je Đukanović, preneli su podgorički mediji.

Naveo je i da je u tom periodu bilo zemalja koje su nastupale van pozicije integracije, a da je kao upozorenje i stigla agresija Rusije na Ukrajinu, koja je, kako je rekao, ukazala na potrebu evropskih integracija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=14&nav_category=78&nav_id=2170934)

"Zapadni Balkan bi trebalo da bude deo EU"


Zapadni Balkan bi trebalo da bude deo Evropske unije, izjavio je danas u Ohridu specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Eskobar, koji prisustvuje Prespanskom forumu, je najvažnijim ocenio pitanje evropskog proširenja, prenosi RTK2.

"Kada govorimo o izazovima Zapadnog Balkana, njih je mnogo, ali moramo da se fokusiramo na mogućnosti koje imamo ovde. Moramo da idemo napred sa pitanjima sa kojima se suočavamo u regionu", kazao je Eskobar.

Američki diplomata je rekao da je Zapadni Balkan geografski usklađen sa svim ostalim standardima i trebalo bi da bude deo EU i prilika za nove generacije.

On je, govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, rekao da ta inicijativa sve dok je usmerena ka evropskim integracijama, "oni su tu da je podrže".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=2172558)

"Razumem bes, jer EU gubi kredibilitet"


Debatu o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan treba ubrzati, izjavila je danas slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon.

U intervjuu za slovenačku agenciju STA , Fajon je kazala da, ako EU ne pokaže privrženost Zapadnom Balkanu jasno i iskreno, postoji zabrinutost da bi moglo doći do sledećeg rata u neposrednom susedstvu Slovenije.

Ona je rekla da je Zapadni Balkan postao poligon za različite geopolitičke interese i da postaje sve veći bezbednosni rizik.

"U tom kontekstu, razumem i bes, razočaranje, frustraciju ljudi na Zapadnom Balkanu, jer EU gubi kredibilitet u procesu proširenja", istakla je Fajon, napominjući da je Bosna i Hercegovina ispunila nekoliko kriterijuma.

Ona je kazala da je sa francuskom koleginicom Katrin Kolonom u Luksemburgu razgovarala, posebno o Zapadnom Balkanu, pokušavajući da je ubedi zašto je toliko važno da se ubrza proces dodele statusa kandidata za članstvo u EU Bosni i Hercegovini.

Prema njenim rečima, Moldavija je dobila status za veoma kratko vreme i bez ispunjavanja bilo kakvih kriterijuma.

"To je teško razumeti i opravdati, pa je razgovor sa liderima Zapadnog Balkana na samitu u Briselu bio veoma gorak", istakla je Fajon.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=25&nav_category=78&nav_id=2175845)

"Ne gubimo vreme na Zapadnom Balkanu"


Ne smemo više da gubimo vreme u integraciji i približavanju zemalja Zapadnog Balkana EU, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Na Balkanu ne sme biti prostora koji mogu da ispune Rusija ili drugi akteri, rekla je Berbokova.

U bržem povezivanju država regiona sa EU "nije reč samo o našem geopolitičkom kredibilitetu," istakla je posle susreta sa slovenačkom koleginicom Tanjom Fajon. Za snažniji uticaj na zemlje Zapadnog Balkana se, osim Rusije, bori i Kina.

"Zapadni Balkan je geografski usred Evropske unije. I ljude sa Zapadnog Balkana konačno moramo da dovedemo u naše političko središte," rekla je Berbokova.

EU je, prema njenim rečima, odavno trebalo da ispuni obećanja u vezi sa pristupnim pregovorima sa zemljama regiona, a posebno oko otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"To je u našem strateškom interesu i takođe je pitanje naše pouzdanosti," objasnila je nemačka ministarka.

U zemlje Zapadnog Balkana ubrajaju se Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Berbokova je u tom kontekstu istakla da je Francuska u četvrtak, poslednjeg dana svog šestomesečnog predsedavanja u EU, predložila kompromis koji treba da omogući pregovore sa Skopljem i Tiranom. Francuski predlog je, prema njenim rečima, jedinstvena prilika - "taj korak moramo konačno zajedno da napravimo."

Ako EU ne drži obećanja, drugi će da popune prostor u regionu, a posebno će biti razočarano mnogo mladih ljudi koji žele "zajedničku evropsku kuću."

Francuska inicijativa uzima u obzir teme koje su osetljive za obe strane i sada je treba razmotriti, rekao je u četvrtak nemački kancelar Olaf Šolc. Rešenje za spor između Severne Makedonije i Bugarske je sada mnogo bliže, kazao je u Madridu, na marginama samita NATO u Španiji.

Bugarska pregovore blokira od kraja 2020. zato što je Severna Makedonija odbacila zahteve Sofije, na primer one o pravima Bugara. Blokada pogađa i Albaniju zato što EU želi da Severna Makedonija i Albanija ka članstvu napreduju istovremeno.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=01&nav_category=78&nav_id=2179235)

"EU da se usredsredi na nagrađivanje Zapadnog Balkana"


Samit Zapadnog Balkana biće održan u novembru ove godine u Berlinu kako bi se dao novi podsticaj takozvanom "Berlinskom procesu".

To je najavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc, a saopštila nemačka vlada.

Šolc je, nakon sastanka sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom u Berlinu, tokom kojeg je jedna od tema bilo i proširenje EU na Zapadni Balkan, rekao da bi mogao da bude postignut dogovor o daljim konkretnim koracima za evropske integracije Zapadnog Balkana.

Šolc je ukazao da je Zapadnom Balkanu 2003. godine obećana brza i realna EU perspektiva, ali je ocenio da se od tada malo toga dogodilo, prenela je STA.

On je poručio da bi Nemačka i Slovenija volele da sarađuju na davanju novog podsticaja procesu pristupanja Zapadnog Balkana EU.

Golob, čija je ovo prva bilateralna poseta inostranstvu otkako je preuzeo mandat, rekao je da veruje da se moraju naći načini da zemlje Zapadnog Balkana preduzmu individualne korake i ostvare uspeh na putu ka EU.

"Nažalost, ovaj proces, na način na koji je rađen, proces je koji je doveo do apatije u ovim zemljama jer je apsolutno prespor", rekao je Golob.

On je ocenio da bi EU trebalo da se usredsredi na nagrađivanje Zapadnog Balkana za napredak na putu ka pridruživanju EU kako bi se tim zemljama dao podsticaj da nastave da slede taj "daleki i izazovni cilj", navodi Rojters.

Kao primer naveo je pitanje energetike i sugerisao da bi Severnoj Makedoniji moglo da bude dozvoljeno da učestvuje u energetskim projektima širom EU, čim ta država primeni sva energetska pravila EU.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=12&nav_category=78&nav_id=2184279)