PALUBA

Samohodni raketni sistem PVO "S-300V" je protivavionski i protivraketni sistem odbrane trupa i formacija Kopnene vojske na srednjim i velikim daljinama.
Osnovna taktička jedinica je Raketni divizion koji se sastoji od najčešće 3 Raketne baterije. Raketni divizioni se uvezuju preko automatskog sistema Poljana D4 u Raketne pukove snage od 2-4 raketna diviziona.
Raketni divizion snage 3 raketne baterije, u stanju je da teoretski dejstvuje na 18 ciljeva jednovremeno, a raketna baterija na 6.
Daljine dejstva variraju od modifikacije do modifikacije, od 100 do 250 km, a u najnovijim verzijama V4 i do 400 km.


*FORMACIJA

Prvo da pomenem najčešću formaciju raketnog sistema S-300V:

*Komandna baterija:
- Komandna stanica 9S457
- OAR 9S15 "Obzor"
- OAR 9S19 "Imbir" (anti balistički radar AB)

* Do 4 Raketne baterije svaka sa:

- Nišanski radar 9S32 "Grill Pan",
- 2 x SLO sa radarom 9A82 (ABM)
- 1 x Vozilo za pretovar raketa 9A84 (ABM)
- rakete Z-V 9M82 (ABM) - 6 kom (4 + 2)
- 4 X SLO sa radarom 9A83
- 2 x Vozilo za pretovar raketa 9A85
- raketa Z-V 9M83 - 24 kom (16 + 8 )

*Na vrhu hijerarhije nalazi se Komandna stanica 9S457:

9S457 – Komandno mesto sistema S-300V i sistema S-300VM (verzija 9S457E1). U stanju je da obradi do 300 ciljeva i vrši funkciju paralelnog prosleđivanja podataka o 70 ciljeva sistemima za praćenje i navođenje. U stanju je da vrši direktnu kontrolu navođenja 48 raketa na 24 cilja putem do 4 9S32 stanica/radara za navođenje/nišanjenje.

Komandna stanica 9S457:

[attachment=1]

*Osnovu sistema čini OAR 9S15 "Bill Board":

9S15 BILL BOARD – Osnovni radar za pretraživanje sistema S-300V. Prvenstveno je namenjen za otkrivanje aviona na srednjim i velikim visinama kao i taktičkih balističkih projektila ciljeva.

Radar ima dva radna režima.
Prvi radni režim je namenjen otkrivanju aviona i krstarećih projektila i ima vreme rotacije radara od 12 sekundi i efektivan domet za ciljeve radarskog odraza krstareće rakete od 200 km, dok za one sa odrazom aviona i do 250 km.

Drugi radni režim je namenjen otkrivanju i praćenju ciljeva sa balističkom putanjom, poseduje manji domet od 125-150 km, ali veću visinu detekcije kao i bolje performanse pri praćenju brzih ciljeva usled smanjenog vremena rotacije (6 sekundi).
Zanimljiv dodatak ovog radarskog sistema je integrisani i veoma precizni radio-interferometar koji omogućava izrazito precizno detektovanje i lociranje emitera ometanja ili radarskog ozračavanja čime sistem poseduje mogućnost direktnog dejstva kako po vazduhoplovima koji vrše ometanje sa daljine (EF-111, B-52H), tako i po ometačima za odbranu formacije aviona (E-6 Prowler) i sistemima za rano upozoravanje i javljanje (E-3 AWAKS, JSTARS). U verziji "V" ova opcija se isključivo koristila za sprečavanje ili smanjenje uticaja ometača na sistem, međutim kod verzije S-300VM upotreba raketa povećanog dometa u sprezi sa ovom opcijom omogućava i direktno dejstvo na ove vazduhoplove putem komandnog navođenja raketa direktno na ometač.

OAR 9S15 "Bill Board":

[attachment=2]

*Sledeća važna komponenta je radar 9S19 "High Screen":

9S19 HIGH SCREEN – Mada poseduje mogućnost detekcije i praćenja avio-ciljeva, 9S19 je prvenstveno namenjen za detekciju i praćenje balističkih ciljeva. U zavisnosti od vrste ciljeva koji se očekuju, radar može raditi u tri radna režima.
Prvi radni režim je namenjen detekciji balističkih projektila, u kom radar vrši pretragu sektora od 90 stepeni po azimutu kod uglovnih koordinata elevacije od 20 do 75 stepeni, i na daljinama između 55 i 170 km. U ovom režimu omogućeno je praćenje 16 ciljeva.

Drugi radni režim namenjen je detekciji i praćenju supersoničnih projektila (poput AGM-69 SRAM). U ovom režimu vrši se pretraga užeg sektora od 60 stepeni po azimutu, između 5 i 50 stepeni po elevaciji i na daljinama od 10 do 170 km. Položaj, brzina i pravac kretanja cilja obnavljaju se svake sekunde, čime je omogućeno praćenje 32 cilja.

Treći radni režim namenjen je detekciji i praćenju ciljeva u uslovima intenzivnog ometanja. Parametri su identični onim u režimu dva, ali se usled potrebe veće izlazne snage i većeg opterećenja kola za obradu signala omogućava praćenje oko 20 ciljeva i smanjuje broj ciljeva koji se mogu detektovati sa 200 na 50.

OAR 9S19 "High Screen":

[attachment=3]

*Naravno, tu je i osnovni nišanski radar 9S32 "Grill Pan":

9S32 GRILL PAN – radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa, sistema S-300V. Predstavlja zanimljivo rešenje pošto radar vrši formiranje komandi za navođenje projektila u komandnom režimu, dok osvetljavanje cilja za završno poluaktivno radarsko samonavođenje vrše TELAR lansirna vozila svojim radarima za osvetljavanje.
Po specifikaciji radar je u stanju da vrši uspešno navođenje na cilj balističkog i avio profila na daljinama od 160 km, dok je za ciljeve male radarske površina taj domet redukovan na 80 km. Na unapređenoj verziji 9S32M (sistem S-300VM) uvedena su dodatna 3 kanala u prijemniku vezana na radio-interferometar namenjena za detekciju, poništavanje i lociranje (u koordinaciji sa uređajima na ostalim radarskim stanicama sistema) do 6 izvora smetnji (ometača). Radar je u stanju na istovremeno vodi 12 raketa na 6 ciljeva (verzija S32).

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32 Grill Pan:

[attachment=5]

*Na kraju par reči i o Samohodnim lansirnim oruđima sa radarom (SLO sa radarom).

9A82 – Lansirna stanica sistema S-300V/VM. Baziran je na MT-TM guseničaru, što mu omogućava slobodu baziranja u poljskim uslovima bez postojanja putne infrastrukture. Predstavlja SLO sa radarom (NATO označavanje - TELAR - Transporter Erector Launcher And Radar) konfiguraciju koja pored samostalnog osvetljavanja cilja ima i ulogu emitera komandi raketi u početnoj fazi leta. Poseduje 2 lansera 9M82 ili 9M82M raketa kao i radar osvetljavanja/antenu za slanje komandi sa mogućnošću pomeranja od 180 stepeni u azimutnoj i 110 stepeni u elevacionoj ravni.

9A83 – Drugi tip lansirne stanice sistema S-300V/VM. Karakteristike su slične onima za 9A82 (baziranje na MT-TM guseničaru, dualna uloga radara osvetljavanja i emitera komandi za komandno vođenje projektila) ali je u ovom slučaju radar montiran na jarbol povećavajući mogućnost presretanja ciljeva na malim visinama i omogućavajući pomeranje antene u punom krugu u azimutnoj i do 100 stepeni u elevacionoj ravni. Poseduje 4 lansera 9M83 ili 9M83M projektila.

SLO sa radarom 9A82 i 9A83:

[attachment=4]

*Navođenje raketa:

1. Inercijalni sistem navođenja
2. Komandno-inercijalni sistem navođenja

Kod prvog sistema računar u raketi ima podatke o cilju, koordinate, i ekstrapolacijom računa tekuće vrednosti. Ako bude promena u kretanju cilja, stanica navođenja to vidi i šalje se radiokorekcija, a te korekcije se uključuju u algoritam ekstrapolacije u računaru rakete. Koordinate rakete se pak određuju putem inercijalnog sistema u raketi, a imajući to dvoje računa se uzajamna udaljenost cilj-raketa i brzina zbližavanja.
Kod ovog sistema tačno je da se na poluaktivno radarsko samonavođenje prelazi desetak sekundi pre kontakta rakete i cilja.

Međutim u uslovima aktivnih smetnji, GSN treba biti bliže cilju. To znači da je potrebno vreme inercijalnog navođenja produžiti, ali što je ono duže to su greške veće i to isključivo iz razloga načina određivanja koordinata rakete. Dok se koordinate cilja ekstrapoliraju uz radiokorekcije, greške tekućih koordinata rakete se samo kaleme jedna na drugu i to od samog početaka aktiviranja metode.
Tada se odlučuje na korištenje drugog sistema, ovog koji se zove komandno-inercijalni sistem navođenja. Stanica navođenja odmerava i cilj i raketu što znači dvostruko zauzeće raspoloživih kanala, ali nema greški koordinata rakete. Radar u svom sistemu koordinata (zemaljski sistem) vidi oboje i raketi se radiokorekcijom predaju odnosne informacije u sistemu koordinata samog radara, da bi raketa to sebi preračunala u svoj sistem koordinata u grubo rečeno.
Kod ovog sistema tačno je da se na poluaktivno radarsko samonavođenje prelazi tri sekunde pre kontakta rakete i cilja.

Evo jedne veoma dobre, ilustrativne i poučne šeme otkrivanja, akvizicije i zahvata balističkog projektila srednjeg dometa, kao i gađanja balističkog projektila srednjeg dometa i navođenja anti-balističkog projektila iz sistema "S-300V4".

[attachment=1]

Vrlo interesantan detalj sa vežbovnog bojevog gađanja u Astrahanu, sa sistemom "S-300V4", održan oktobra prošle godine (2020)

Naime, jasno je da se SLO sa radarom 9A82 koji nosi rakete 9M82 "Giant", pretežno namenjen gađanju balističkih ciljeva, može povezati sa transportno-lansirnim oruđem 9A84. Na taj način, kada SLO sa radarom, potroši svoje rakete, može se izvršiti lansiranje raketa sa transportno-lansirnog oruđa 9A84, a slanje radio-korekcija i osvetljavanje cilja vršiti sa SLO sa radarom 9A82.

Isto važi i za SLO sa radarom 9A83 koji nosi rakete 9M83 "Gladiator" pretežno namenjene za gađanje aerodinamičkih ciljeva i njegovog transportno-lansirnog oruđa 9A85.

Međutim, modularnost sistema je pokazana na ovoj vežbi, kada je SLO sa radarom 9A83M2 uvezan sa transportno-lansirnim oruđem 9A84-2. Dakle, SLO sa radarom namenjenim za navođenje raketa za aerodinamičke ciljeve (Gladiator), ovde se koristio za navođenje raketa za balističke ciljeve (Giant).

Modularnost komponenti za svaku pohvalu. Pretpostavljam da je cilj bio da se omogući dejstvo u krugu od 360 stepeni (radar na SLO za rakete Giant pokriva 180 stepeni), ali i da poboljšaju karakteristike dejstva na niskoleteće ciljeve, jer je raketa "Giant" brža od rakete "Gladiator" i ima veći domet.

[attachment=1]

[attachment=2]

Jedna lepa, može se slobodno reći umetnička, slika-fotografija radara za navođenje raketa 9S32 iz sastava raketnog sistema PVO "S-300V4" - "Antej 4000".


[attachment=1]

Poštovani Palubarci,

Nakon kratke letnje pauze, izašla je moja nova kolumna u vazduhoplovnom portalu Tango Six, koja se bavi opisom i analizom mogućnosti izvozne verzije ruskog raketnog sistema S-300VM, pod oznakom Antej-2500!

Preporučujem!  :super

Protivvazduhoplovni raketni sistem Antej-2500: Izvozna verzija sistema S-300VM

Ovaj tekst se temelji na osnovu dostupnih podataka koji su se pojavili, a koji govore o sastavu, komponentama i borbenim mogućnostima izvozne verzije ruskog protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300VM, pod oznakom Antej-2500.

Protivvazduhoplovni raketni sistem Antej-2500, namenjen je za presretanje i uništavanje savremenih naprednih vazduhoplova taktičke i strategijske avijacije, uključujući i letelice sa stelt tehnologijom, balističke projektile srednjeg dometa, taktičke, aerobalističke i krstareće projektile, avione ranog upozoravanja, izviđačke i udarne komplekse i ometače. Visoke operativne mogućnosti sistema omogućavaju njegovo raspoređivanje za protivvazduhoplovnu odbranu vitalnih administrativnih, industrijskih i vojnih objekata i postrojenja, vojnih formacija i trupa, kao i obalske infrastrukture i mornaričkih baza.

Više na:

https://tangosix.rs/2021/09/09/protivvazduhoplovni-raketni-sistem-antej-2500-izvozna-verzija-sistema-s-300vm/

[attachment=1]

Kada vas prenose ruski portali dok pišete o ruskim sistemima PVO, valjda nešto radite kako treba!  ;)

Ruski portal "Военное обозрение", preneo je deo analize i zaključaka o raketnom sistemu PVO Antej-2500 koji predstavlja izvoznu verziju ruskog raketnog sistema PVO S-300VM, a koji sam napisao za naš vazduhoplovni portal Tango Six.
Pa da pročitamo kako su oni tumačili i analizirali kolumnu!

"Uvođenje u upotrebu će opravdati ulaganje": srpska štampa je ocenila sistem protivvazduhoplovne odbrane "prve linije" S-300VM "

Ruska porodica raketnih sistema zemlja-vazduh S-300 podeljena je na dva odvojena ogranka-raketne sisteme PVO za pokrivanje posebno važnih objekata i sisteme protivvazdušne odbrane „na prvoj liniji“. Srbija je skrenula pažnju na napredak postignut u poboljšanju S-300V, osmišljenog za zaštitu kopnenih snaga na prvoj liniji raspoređivanja.

Varijanta S-300VM i njena izvozna modifikacija Antej-2500 je najnovija iteracija frontovskog sistema PVO S-300V. Kao što je navedeno u srpskom izdanju TS -a (Tango Six, prim. Kubovac), novi proizvod može efikasno da se nosi sa širokim spektrom ciljeva - modernim i budućim taktičkim i strateškim avionima, uključujući i stelt; balističkim raketama srednjeg dometa; taktičkim, aerobalističkim i krstarećim raketama; avionima AWACS; izviđačkim i napadačkim bespilotnim vazdušnim kompleksima.

Sistemi linije S-300V u odnosu na porodicu sistema PVO S-300P spadaju u zasebnu vrstu raketnih sistema. To su dva potpuno različita pravca razvoja, kaže se u izdanju.

Kako je objašnjeno, S-300V (VM) imaju veću mobilnost i pokretljivost, bolju upravljivost i prohodnost (zbog gusenične platforme), povećan protivvazduhoplovni potencijal budući da jedna baterija, opremljena sa šest zasebnih radara za navođenje i osvetljenje, ima sposobnost da prati 6 ciljeva. Jedan divizion, koja se sastoji od 2-4 baterije, sposoban je da dejstvuje na 12-24 vazdušna objekta.

S-300V su naoružani bržim raketama i mogu pogoditi ciljeve koji lete nultom brzinom, sa vrlo niskom refleksnom površinom i koji lete na nadmorskoj visini od samo 25 metara. – Ocenjeno je u srpskoj štampi.

Nedavno su komponente sistema S-300VM spojene u jedinstvenu mrežu sa elementima PVO sistema Buk-M3 zbog pojave samohodnog radara u njegovom sastavu. Stvoren je noviji kompleks „Abakan“, dizajniran da „dopuni“ sisteme sa slabijim protivraketnim sposobnostima, poput S-300PMU-1 i S-300PMU-2 Favorit. Kako je objašnjeno u publikaciji, zapravo su na "Abakanu" razrađena rešenja koja su bila tražena u nedavno pojavljenom S-500 "Prometej".

Generalno, protivvazduhoplovni raketni sistem Antej-2500, kao izvozna verzija S-300VM, veoma je impresivan sistem sa složenom [kontrolnom] strukturom koja zahteva visok nivo stručnosti da bi bio efikasan i pouzdan. Ako država, koja kupuje ove sisteme, bude u stanju da stvori neophodne uslove rada za sistem PVO, tada će uvođenje u upotrebu opravdati ulaganje u nabavku opreme. – Zaključuje se u srpskom TS (Tango Six, prim. Kubovac).

Izvor: https://topwar.ru/187293-otdacha-opravdaet-vlozhenija-v-serbskoj-presse-ocenili-frontovoj-zrk-s-300vm.html?utm_source=website&utm_medium=social&utm_campaign=group

U prilogu možete pogledati veoma dobar video:

Rad raketnog sistema protivvazduhoplovne odbrane Buk-M2 na BGM-109 Tomahavk i F/A-18 Hornet i sistema protivvazduhoplovne odbrane S-300VM “Antei-2500” po balističkim ciljevima

https://www.youtube.com/watch?v=DzHsEQYv5zg

Unapređeni sistem PVO S-300V4 potvrdio je sposobnost presretanja hipersoničnih ciljeva

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 dobio je modifikovane rakete. Poboljšani projektili omogućavaju kompleksu da presreće rakete kratkog i srednjeg dometa, kao i hipersonične projektile. Kompleks sa novim raketama već je testiran na vežbama PVO održanim na poligonu Kapustin Jar.

Sistem PVO S-300V4 je bio opremljen specijalno modifikovanim raketama, pored toga, sam kompleks je takođe prošao blagu nadogradnju. Detalji modernizacije, kao i karakteristike performansi unapređenih protivvazduhoplovnih raketa nisu objavljeni, Ministarstvo odbrane saopštilo je da bi „novi“ kompleks mogao garantovano da obara aerobalističke ciljeve, što su potvrdile i ranije vežbe.

Kako piše Izvestija pozivajući se na vojne izvore, u okviru provere taktičko-tehničkih karakteristika unapređenog sistema S-300V4, na poligonu Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti održane su velike vežbe PVO. Pored samih PVO sistema S-300V4, u njima su učestvovali i PVO sistemi Buk-M3 i Tor-M2. U toku razvoja scenarija, na poligonu je izgrađena duboko ešalonirana protivvazduhoplovna odbrana, koja je omogućila gađanje ciljeva koji se spuštaju sa visina od 150 km. Uvežbavali su i borbu protiv aviona i helikoptera, dronova i krstarećih projektila.

Presretanje ciljeva vršeno je u uslovima ometanja sistemima za elektronsko ratovanje. Vojni resor je naglasio da su vežbe ocenjene kao uspešne, a unapređeni kompleks S-400V4 je potvrdio svoje karakteristike. Mogućnosti sistema PVO S-300V4 da pogodi sve ciljeve, uključujući operativno-taktičke i hipersonične, saopšteno je prošle godine. Nova protivvazduhoplovna raketa za S-300V4 ima hipersoničnu brzinu i može da pogodi sva savremena i perspektivna vazdušno-kosmička oružja na dometima do 400 km.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 kreiran je specijalno za Kopnene snage. Kompleks je naoružan sa tri tipa protivvazduhoplovnih raketa. U borbi protiv balističkih ciljeva, S-300V4 je sposoban da pogodi 16 raketa koje lete brzinom do 4500 m/s. To je jedini protivraketni odbrambeni sistem na svetu sposoban da se efikasno bori protiv balističkih raketa dometa do 2500 km. Ovo je četvrta verzija modernizacije vojnog sistema PVO S-300V.

Izvor: https://topwar.ru/188790-modernizirovannaja-sistema-vojskovoj-pvo-s-300v4-podtverdila-sposobnost-perehvatyvat-giperzvukovye-celi.html?utm_source=website&utm_medium=social&utm_campaign=group&fbclid=IwAR24Jm9ULVkcAyXAi9Jfg2jA3AezlLC8TRh-pttkEuXs-Kd3z_d53Ga0-6w

[attachment=1]

РУСКА АРМИЈА: „Ракеташи“ на системима С-300В оборили 20 балистичких ракета

Главни циљ вежбе је био одбијање масовног напада балистичким ракетама на критично важне позиције руске армије који се налазе у Кировској области. Укупно је детектовано и пресретнуто око 20 ракета условног непријатеља. У вежби је ангажовано око 100 искусних „ракеташа“ из састава ракетних противваздухопловних батерија као и 10 самоходних лансирних оруђа С-300В, укључујући и неколико различитих радарско-осматрачких и нишанских система у разним радним дијапазонима.

Ракетне посаде на самоходним гусеничним ПВО системима С-300В који се налазе у саставу јединица Централног војног округа (ЦВО) реализовале су бојево гађање на коме су успешно уништиле балистичке циљеве које је условни непријатељ употребио за уништење критично важних објеката у дубини фронта (Кировска област)- преноси интернет портал руског Министарства одбране.

Током вежбе „ракеташи“ су успешно реализовали детекцију и захват циљева, њихово праћење и лансирање ракета-пресретача. Укупно је детектовано и пресретнуто око 20 ракета условног непријатеља. Том приликом реализовано је појединачно и групно електронско лансирање ракета.

Укупно је у вежби ангажовано око 100 исусних „ракеташа“ из састава ракетних противваздухопловних батерија као и 10 самоходних лансирних оруђа С-300В  као и неколико различитих радарско-осматрачких и нишанских система у разним радним дијапазонима.

Извор: https://rs.rbth.com/science/93880-ruski-raketasi-s300

[attachment=1]

@ Kubovac
U analizi sistem S300V nisi nista napisao o nisanskom radaru 9S32.

Pazi boga ti, stvarno. Dobro je da neko to "detaljno" čita! ;) :)

Uglavnom, ubacio sam kratak opis radara za navođenje raketa u prvoj objavi, sa opisom ostalih komponenti sistema. Detaljnije o komponentama sistema možete pronaći i u jednoj od narednih objava, a pre svega u mojoj kolumni na Tango Sixu, a koju sam postavio na ovoj stranici (5. objava s vrha).

Dok sam tražio podatke za nišanac da ubacim, pronašao sam i jedan video uradak koji je radio jedan mladi "entuzijasta", na svom YT kanalu, poznat kao Armata555, a kome sam ustupio svoje tekstove sa svoje FB grupe, za audio "popunu" veoma solidnog video priloga.
To smo radili još 20.08. prošle godine....

https://www.youtube.com/watch?v=5kHKgc4aQtw

https://youtu.be/7Rz6Ex9TyUI

Dodatak uz prethodnu objavu @Dreadnought-a...

Sistemi S-300V4 tokom obuke posada, učestvovali u simulaciji odbrane od diverzanata

Raketni sistemi S-300V4 izveli su simulacije lansiranja raketa u oblasti Birobidžana, učestvujući pritom u jednom pomalo neobičnom scenariju.

Naime, tokom marša je simuliran napad na kolonu od strane diverzanata te su vojnici u koloni, inače na obuci za upravljanje ovim sistemom, bili suočeni i sa zadatkom da odbiju napad i da odbrane svoja sredstva na putu do željene tačke.

Otežavajući faktor je bila i dubina snega te ekstremno niska teperatura i mraz, pa vojnici nisu imali nikakve olakšavajuće okolnosti. Cilj diverzanata je bio da probiju prsten koji je pratio sistemna maršu i onesposobe sredstva no bili su sprečeni u toj nameri upravo od strane predstraže i izvidjačkih jedinica koje su bile u pratnji sistema.

Po dolasku na položaj i zauzimanja borbenog rasporeda, simulirano je lansiranje raketa na ciljeve u vazdušnom prostoru. Sistemu je bilo potrebno oko šest minuta da zauzme borbeni raspored i započne pretragu vazdušnog prostora. Vojnici na obuci za rukovanje ovim raketnim sistemom su svoj zadatak izvršili za 15-ak minuta i napustili položaj i to je bio njihov prvi izlaz na poligon u ovoj godini a tokom leta ih očekuje i bojevo gadjanje na poligonu Kapustin Jar.

Izvor: https://tvzvezda.ru/news/20221151021-JSxnR.html

Potencijalno prilično značajan razvoj događaja. Reč je o sistemima protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane serije S-300V koji se navodno nalaze u Brjansku u blizini granice sa Ukrajinom. Oni bi se, sasvim sigurno, između ostalog koristili i za odbranu od ukrajinskih taktičkih balističkih projektila Točka-U.

Fotografije:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Raketni kanisteri za rakete serija 9M83 Gladiator i 9M82 Giant za sisteme protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane iz porodice S-300V, prilikom transporta kroz Rostov na Donu.

Dakle, čini se da se ove jedinice bliže granici sa Ukrajinom u predelu Donbasa, a moguće je i da će se spustiti još malo južnije, prema Krimu ili na sam Krim.

Pre nekoliko dana, pojavili su se snimci transporta komponenti sistema S-300V u mestu Bryansk, koje se nalazi na severozapadu, na "tromeđi" Rusije, Belorusije i Ukrajine....

Čini se "okruživanje" i sa S-300V....?

9M83:

[attachment=1]

9M82:

[attachment=2]

Snimak: https://twitter.com/i/status/1486740087538917379

Sistemi PVO S-300V Ruske vojske se razmeštaju na ukrajinskoj granici

Na webu se pojavio video koji prikazuje ruske sisteme protivvazdušne odbrane S-300V („Trupni“ ili „Antej-300V“) u pograničnom području sa Ukrajinom. Snimak je snimljen noću, ali se jasno vidi pomenuta tehnika.

Očevidac koji je video podelio na društvenim mrežama tvrdi da je snimak napravljen u Belgorodskoj oblasti Rusije. Treba napomenuti da se ovaj region graniči sa Sumskom, Harkovskom i Luganskom oblastima Ukrajine.

Sistem protivvazduhoplovne odbrane S-300V je sistem protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane frontovskog nivoa Kopnene vojske. Ovi kompleksi su projektovani da rade izolovano od drugih sistema protivvazduhoplovne odbrane, obezbeđujući svestrano pokrivanje vojnih grupa i odbranu važnih objekata od napada svih vrsta aviona, krstarećih raketa, drugih aerodinamičkih vazdušnih napada, aerobalističkih i taktičkih balističkih raketa. .

Podsećamo, Oružane snage Rusije su poslednjih meseci stvorile sistem PVO po dubini na ukrajinskom pravcu. Već postoje raspoređeni sistemi PVO S-300PM2 i Pancir-S1, kao i sistemi PVO Buk i S-400.

Izvod iz teksta: https://topcor.ru/23993-na-ukrainskoj-granice-razvorachivaetsja-zrk-protivovozdushnoj-oborony-frontovogo-zvena-suhoputnyh-vojsk-s-300v.html

[attachment=1]

Raketni sistem PVO Antej-4000

Protivvazduhoplovni raketni sistem Antej 4000 je prvi put predstavljen javnosti na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu Armija-2020. Proizvodi ga Koncern PVO Almaz-Antej. Zahvaljujući modernizaciji, značajno nadmašuje svog prethodnika – sistem PVO Antej-2500 – po dometu, visini i brzini gađanja aerodinamičkih ciljeva.

Sistem PVO Antej-4000 kreiran je na bazi S-300V4, koji je najnoviji protivvazduhoplovni raketni sistem iz ove porodice. Prvi S-300V razvijen je između 1970–1980. prošlog veka. Glavna karakteristika su dve jedinstvene rakete, lakša 9M83 i teža 9M82, razvijene pod vođstvom dvostrukog heroja socijalističkog rada Leva Venijaminoviča Ljuljeva. Teža raketa se pojavila u sistemu PVO S-300V u vezi sa razmeštanjem Pershinga u evropskim zemljama i bila je namenjena za borbu protiv njih.

Karakteristike projektila 9M82 su dvostepeni motor, jedrilica (noseći konus) i teška usmerena bojeva glava sa dve frakcije podmunicije. Ove karakteristike su zadržane u kasnijim modifikacijama protivvazduhoplovnih vođenih raketa: 9M83ME, 9M82ME, 9M82MDE. Dva stepena obezbeđuju raketama zemlja vazduh rekordne brzine kada rade i na bliskom i na ultra dugom dometu.

Masivni startni motor daje „sprint“ ubrzanje, što je važno kada se pogađa bojeve glave balističkih projektila u situaciji vremenskog pritiska. Glavni motor startuje sa programabilnim kašnjenjem, a ako je ono minimalno, onda rakete dostižu hipersonične brzine (1700 m/s za lakše i 2.600 m/s za teže). Prilikom rada u ultra dugoj zoni na motor se pokreće sa maksimalnim zakašnjenjem, a raketa se „ponovno ubrzava“ već u stratosferi, zbog čega se na udaljenostima od 350-380 km, raketa 9M82MDE ima brzinu blizu maksimuma.
Ni jedan protivraketni odbrambeni sistem na svetu nema takve brzine kao 9M82MDE. Usmereno širenje fragmenata pod uglom od 60 stepeni obezbeđuje šestostruko povećanje efikasnosti ionako teške bojeve glave. A prisustvo dve frakcije fragmenata - "lakih" i "teških" - omogućava vam da efikasno pogodite i aerodinamičke mete i da pokrenete detonaciju bojevih glava balističkih projektila.

U najnovijem sistemu Antej-4000 mogućnosti raketa 9M83ME i 9M82MDE su implementirane u još većoj meri. Tako je domet uništavanja aerodinamičkih ciljeva raketama 9M83ME povećan sa 130 na 150 km, a 9M82MDE sa 350 na 380 km. Visina uništavanja aerodinamičkih ciljeva raketama 9M82MDE povećana je sa 30 na 33 km. Značajno proširena mogućnost gađanja balističkih ciljeva. Maksimalna brzina pogođenih bojevih glava balističkih ciljeva povećana je sa 4500 na 4800 m/s. Domet delovanja na operativno-taktičke rakete povećan je sa 30 na 45 km, a visina sa 25 na 27 km. Sve navedene tehničke karakteristike najnovijeg sistema PVO Antej-4000 jedinstvene su za sisteme PVO ultra dugog dometa i obezbeđuju mu liderstvo među najbližim konkurentima.

Koncern VKO Almaz-Antej je jedno od najvećih integrisanih udruženja ruskog vojno-industrijskog kompleksa. U preduzećima holdinga radi više od 130 hiljada ljudi. Proizvodi Koncerna su u upotrebi u više od 50 zemalja širom sveta.

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=weyWCCd3pbM

Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300V4 na Dalekom istoku

Nastavljaju se procesi razvoja i jačanja PVO u strateški važnim oblastima. Jedna od poslednjih mera ove vrste bila je razmeštanje protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V4 na Kurilskim ostrvima. Od kraja 2020. godine posade ovih sistema PVO su u stalnom dežurstvu, a takođe redovno učestvuju u raznim obukama.

Nova brigada

U 2019. godini u sastavu Istočnog vojnog okruga ponovo je formirana 38. protivvazduhoplovna raketna brigada (38 zrbr). Formacija je trebalo da bude raspoređena na teritoriji Jevrejske autonomne oblasti i da pokrije trupe na Dalekom istoku od vazdušnih napada. Planirano je da se u bliskoj budućnosti sprovedu sve formacijske aktivnosti, naoruža brigada i dovede na borbeno dežurstvo.

Dana 31. januara 2020. godine, u okviru Jedinstvenog dana prijema naoružanja i vojne opreme, 38. protivvazduhoplovna raketna brigada dobila je kompletan brigadni komplet protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V4. U to vreme, osoblje brigade je već prolazilo kroz preobuku i savladavanje nove opreme u centru za obuku u Orenburgu i na poligonu Kapustin Jar. Ubrzo su se protivvazduhoplovci vratili kući sa novim sistemima protivvazduhoplovne odbrane i stupili na borbenu dužnost.

Krajem oktobra iste godine Ministarstvo odbrane je najavilo buduće vežbe brigade. Akcionim planom je bilo predviđeno premeštanje jedne od njenih jedinica na veliku udaljenost. Sistemi S-300V4, zajedno sa posadama železnicom i morem, trebalo je da odu na Kurilska ostrva. Na nepoznatim poligonima planirano je izvođenje vežbe raspoređivanja i gađanja.

Ministarstvo odbrane je, po svemu sudeći, odlučilo da se ne ograniči samo na obuku, prenos opreme i ljudstva. 1. decembra 2020. godine objavljeno je da je jedinica 38. brigade PVO uspešno završila preraspoređivanje i stupila na punu borbenu dužnost u cilju zaštite Kurilskih ostrva. Pored toga, protivvazduhoplovci su započeli obuku i razradili akcije prilikom otkrivanja uljeza.

Razvoj veština

U toku vežbi prebacivanja na velike udaljenosti i razmeštanja na nepoznate položaje, već je vršeno vežbovno gađanje. I nakon stupanja na dužnost, jedinice 38. brigade nastavile su proces učenja i obuke. Pres-služba Ministarstva odbrane redovno izveštava o različitim obukama, tokom kojih se uvežbava traženje i uništavanje vazduhoplovnih ciljeva.

Tako je u aprilu 2021. godine izvršena kontrolna provera Kurilske divizije. Dežurne snage na sistemu PVO S-300V4 dobile su signal o povredi ruskog vazdušnog prostora od strane lažnog neprijatelja i stavljene su u stanje pripravnosti. Osoblje je uspešno uočilo, identifikovalo i krenulo u praćenje mete. Nakon što su ciljevi ušli u branjeno područje, izvršena su trenažna elektronska lansiranja. Provera je uspešno obavljena – mete su uslovno pogođene.

U novembru prošle godine održana je slična obuka koja je imala za cilj proveru i usavršavanje veština. Posade su izvele sve neophodne operacije i procedure, nakon čega su uslovno gađale vazdušne ciljeve. Kao i prošli put, obuka je izvedena sa elektronskim lansiranjem raketa i bez upotrebe pravih projektila.

Ove godine 38. protivvazduhoplovna raketna brigada je već uspela da sprovede dve nove vežbe u cilju obuke. Prva je održana početkom januara. Sledeća je najavljena za 10. mart. U oba slučaja, protivvazduhoplovci su se nosili sa postavljenim zadacima obuke i uslovno pogodili desetine uljeza. Istovremeno je uvežbavana razmena podataka sa drugim sistemima PVO.

Zaštita sa istoka

Dakle, u 2020-21. Formirana je i stavljena na borbeno dežurstvo nova brigada PVO, čija je svrha zaštita trupa Istočnog vojnog okruga. Njene jedinice su opremljene najsavremenijim naoružanjem visokih taktičko-tehničkih karakteristika i više puta su potvrdile sposobnost da ih efikasno koriste.

Novoformirana 38. protivvazduhoplovna raketna brigada uključena je u opšte obrise PVO okruga i dopunjava druge protivvazduhoplovne formacije i sredstva. Područje odgovornosti brigade može uključivati velike oblasti Jevrejske autonomne oblasti i susednih regiona. Dakle, direktno sa mesta stalnog razmeštanja, sistemi S-300V4 mogu da kontrolišu ceo vazdušni prostor svog regiona i deo najbližih regiona. Istovremeno, protivvazduhoplovno oružje je pokretno i može da prati trupe - i „kupola“ protivvazduhoplovne odbrane se pomera u skladu sa tim.

Jedna od jedinica brigade je prebačena na Kurile i sada je na stalnom dežurstvu. Očigledno, njen zadatak je da obezbedi jedinice protivvazduhoplovne odbrane drugih vojnih rodova koji su tamo već raspoređene, kao i da zaštiti civilnu infrastrukturu. Istovremeno, sve prednosti povezane sa taktičko-tehničkim karakteristikama standardnog materijala su očuvane i realizovane.

Tehnika i naoružanje

Glavno oružje 38. brigade je protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4. Ovo je raketni sistem PVO, trenutno poslednji u svojoj porodici. Namenjen je organizovanju protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane trupa u mestima stalnog razmeštaja, na maršu ili u borbenoj situaciji. S-300V4 treba da radi zajedno sa drugim vojnim sistemima protivvazduhoplovne odbrane i da obezbeđuje dalekometno presretanje aerodinamičkih i balističkih ciljeva.

S-300V4 ima sopstvenu radarsku opremu za osmatranje vazdušne situacije i otkrivanje ciljeva, kao i lansere, transportno-pretovarna vozila i više tipova projektila. Sva sredstva sistema su postavljena na šasiju sa gusenicom, koja obezbeđuje potrebnu mobilnost i omogućava praćenje trupa na maršu.

Radar sistema je sposoban da detektuje mete na daljinama od više stotina kilometara. Omogućava razmenu podataka sa drugim protivvazduhoplovnim naoružanjem, uključujući dobijanje ciljne oznake sa eksternog izvora. S-300V4 koristi nekoliko tipova raketa sa maksimalnim dometom od najmanje 350 km protiv aviona. Takođe je moguće pogoditi balističke rakete dometa do 2500 km na daljinama od najmanje 30 km.

Na svim granicama

Sistem S-300V4 prošao je sva neophodna ispitivanja na prelazu iz 2000-ih u 10-te, nakon čega je preporučen za usvajanje u naoružanje. Pre svega, prema novom projektu, modernizovani su postojeći sistemi PVO S-300V prethodnih modifikacija. Paralelno sa tim počela je i proizvodnja potpuno novih proizvoda. Prvi od njih predati su naručiocu i dežuraju od 2013. godine.

Nakon toga je Ministarstvo odbrane više puta izveštavalo o prijemu novih baterija i brigadnih kompleta S-300V4. Uz njihovu pomoć, jedinice i formacije su prenaoružane širom zemlje. Do danas, značajne količine takve opreme su dostupne u svim vojnim oblastima i pružaju potreban nivo pokrivanja trupa.

Istovremeno, procesi proizvodnje nove opreme i delova ne prestaju. Tako je pre nešto više od dve godine dozvoljeno da se protivvazduhoplovna raketna brigada vrati u službu na Dalekom istoku. U početku je pružala zaštitu vojnim objektima u kontinentalnom delu zemlje, a sada je jednoj od njenih jedinica poverena zaštita garnizona Kurilskih ostrva.

Tako se proizvodnja i isporuka sistema S-300V4 nastavlja i daje željene rezultate. Uz njihovu pomoć, PVO izgrađuje svoje karakteristike i unapređuje svoje borbene sposobnosti. Pozitivne posledice ovih mera – kako po vojne oblasti, tako i po nacionalnu bezbednost uopšte – su očigledne.

Izvor: https://topwar.ru/193365-zenitnye-sistemy-s-300v4-na-dalnem-vostoke.html

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Upotreba S-300VM u Ukrajini

Odličan video snimak upotrebe "skraćene" formacije raketnog sistema PVO S-300VM na terenu u Ukrajini u realnim borbenim uslovima.

Na snimku vidimo Radar za navođenje raketa 9S32 i 2 SLO sa iluminatorom 9A83 sa po 4 rakete 9M83 i 1 SLO sa spuštenom antenom iluminatora i 2 rakete.

Od radarskih sredstava otkrivanja, tu su 1L125 Niobijum-SV, metarski radar velikog dometa i niskovisinski specijalista 39N6 Kasta-2E2.

Za otkrivanje ciljeva se koriste i posebna sredstva optičkog osmatranja!

Za neposrednu zaštitu, pre svega od niskoletećih ciljeva, precizno vođenih projektila i bespilotnih letelica, tu je i raketno-topovski kompleks 96K6 Pancir S1.

Sredstva su maskirana priručnim sredstvima i/ili smeštena uz prirodne zaklone, obod šume ili čak unutar srušenih objekata.

Video:

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300VM%20u%20ukrajini.mp4

Evo još jednog snimka sa S-300V, u prvom delu snimka Pancir-S






https://youtu.be/T1RPTSOR30A

Na gornjem snimku imali smo prilike da vidimo i optičko "sokoćalo", kao pomoćno sredstvo otkrivanja ciljeva i korekcije vatre.

Najverovatnije se radi o univerzalnom optičkom teleskopskom dvogledu PNB-1 o kome se mogu pronaći sledeće karakteristike:

Uređaj je namenjen za otkrivanje vazduhoplovnih ciljeva, osmatranje, korekciju protivvazduhoplovne vatre i određivanje ugaonog otklona eksplozija granata ili trasera. Sastoji se od dvogleda sa uvećanjem od 15x.
Uređaj je opremljen stativom za montiranje i nivelisanje. Set svetlosnih filtera se sastoji od plavo/zelenih filtera za zaštitu očiju od laserskog zračenja, neutralnih filtera za uslove jakog svetla, svetlo narandžastih filtera za povećanje kontrasta u uslovima smanjenog osvetljenja ili magle. Za rad u tamnom vremenu, obezbeđeno je osvetljenje skale i mreže.


[attachment=2]

https://youtu.be/5zV35pzzs1o

@Dread

Ovo su retki i vredni snimci rada operatora u kabini radara 9S32, ali i operatora u SLO sa iluminatorom 9A83!  :klap :klap

Odličan snimak rada savremenog raketnog sistema PVO S-300V4 tokom SVO Ruske vojske u Ukrajini.
Ovo je V4, najnoviji model, uglavnom poslednjih godina prerađen mada skoro pa radikalno iz starijih modela. Vidi se po rasporedu iluminatora sa 4 manje rakete (Gladiator) i odmah do njega samo lansera sa dve veće rakete (Giant), tipično za najnoviji model gde jedan iluminator vodi sve.
Odustalo se od posebnih iluminatora samo za veće rakete, između ostalog i iz razloga što taj iluminator (usled svog pozicioniranja u nižoj zoni tik iznad platforme vozila) nije mogao raditi u krugu 360 stepreni, nego samo 180, ali je po mesnom uglu delovao do 110 stepeni i time bio idealan za otkrivanje nadolazećih balističkih raketa bez "mrtve kupe".
Takoće se vidi da su nišanci skoro radikalno novi.
Na snimku vidimo i nišanski radar 9S32, kao i divizionski osmatračko-akvizicijski radar 9S19 Imbir.

Sasvim sam ubeđen da je negde kod 1L125 Niobija, koga vidimo na snimku kao radara "dežurca", malo pomeren u stranu i radar merač visine, neka vrsta povratka merača visine na svetsku scenu, naravno samo kod metraša to ima smisla.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V4%20u%20Ukrajini.mp4

Inače, veoma je zanimljivo i pitanje koji su razlozi što se lansiranje Antejevih raketa iz porodice sistema S-300V uvek snima sa veće udaljenosti nego kod lansiranja Almazovih raketa iz porodice S-300P/S-400?

Naravno, možda prvo što pada na pamet jeste da se snima sa veće udaljenosti zato da bi snimatelj u istom kadru mogao da isprati raketu.
Kad je previše blizu, posle samog starta rakete snimao bi direktno u motor rakete i snimak ne bi bio kvalitetan i pregledan usled zaslepljujućeg bljeska. Dakle svakako je jedan razlog "efekat" snimka.
Takođe, brzina starta i leta raketa iz sistema PVO S-300V je takva da se, karikiram, može "trepnuti" u pogrešnom trenutku i da snimak bukvalno propadne.

Ali ovom prilikom želeo sam da skrenem pažnju i na drugu "dimenziju" te "problematike":

Veliki top "grune" veoma snažno i glasno, dok znatno manji top mnogo slabije iako i od jednog i od drugog može da vam pukne bubna opna ili da oštetite sluh. Raketni motor, svaki u kritičnom delu Lavalovog mlaznika stvara stajaći udarni talas, to je ono mesto na kome protok prelazi u nadzvučno strujanje. Nadalje, kao kod svakog opaljenja, dodir hladnog vazduha i protoka koji je vreo izaziva udarni talas na mestu dodira, pa onda sve to zajedno "grune" po vašim ušima.
Antejeve rakete pogotovo, jer su dvostepene i imaju "brutalno" jake bustere, stvaraju mnogo snažniji zvuk na lansiranju, pa je dobro biti dalje od njih nego od Almazovih. Ako gaso-generator ne odradi, raketni motor se neće upaliti ali nema toliko brige i nije toliko opasno. Opasno bi bilo samo ako dođe do eksplozije raketnog motora ali to se dešava u sekundama nakon pripale i iako jeste dramatično nije više toliko opasno mada bi moglo da bude jako bučno.

Zanimljiv snimak rada sistema S-300V ruske vojske, tokom SVO u Ukrajini.

Na snimku vidimo:

Radar za navođenje raketa 9S32 / "Grill Pan" i rad posade u kabini.
SLO sa radarom 9M83 "Gladiator"
SLO sa radarom 9M82 "Giant"

Vidi se oznaka grupacije "O" oružanih snaga Rusije tokom specijalne vojne operacije.

Meni je lično na snimku zanimljiv, ne tako često prikazivan, rad posada u samom SLO sa radarom u procesu prevođenja SLO u rad i podizanja antene iluminatora.

Prema navodima sa snimka, posada je otkrila 2 bespilotne letelice tipa Bajraktar.

https://www.youtube.com/watch?v=9ko5KCA-gus

Jedna lepa fotografija, raketni sistem PVO S-300V u akciji!  :klap :klap


[attachment=1]

Koliko sam našao do sada, ovo je prvi snimak/slika ukrajinskog raketnog sistema PVO S-300V1 od početka sukoba u Ukrajini.
Na slici vidimo Samohodno lansirno oruđe (SLO) sa iluminatorom 9A83 sa kontejnerima koji, ako su popunjeni, nose 4 rakete 9M83, dometa do 75 km.
SLO je snimljen na pravcu prema Kramatorsku....

[attachment=1]

Još malo o pojavi S-300V1 ukrajinske vojske u Donbasu, ovaj put iz ukrajinskih izvora....

U Donbasu „zasvetleo“ retki RS PVO Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine

Ukrajina je poslala na istok jedan od retkih protivvazduhoplovnih raketnih sistema ovog tipa u naoružanju Oružanih snaga Ukrajine.

Radi se o protivvazduhoplovnom raketnom sistemu S-300V1, koji je primećen u Donbasu – ovaj raketni sistem PVO se zaista može nazvati retkim u ukrajinskim trupama, prenosi Defence Express.

Tako su, prema Military Balance, od 2021. godine Ukrajinske snage imale „nešto“ od ovih raketnih sistema PVO u svom posedu, dok otvoreni izvori ukazuju da su Oružane snage Ukrajine imale četiri diviziona S-300V1 u službi.

Jedna od karakteristika ovog raketnog sistema PVO je da svaki raketni kompleks može samostalno da uništava mete, a lanser je opremljen radarom za osvetljavanje cilja i projektila.

Spremnost da se rizikuje sa ovim kompleksima može posebno da znači da Ukrajina ima ozbiljne planove u tom pravcu da na najbolji način zaštiti kopnene snage od ruskih aviona.

SLO sa iluminatorom i raketama, sastavni deo RS PVOS-300V1 Ukrajinske vojske:

[attachment=1]

Sa jednog od bojevih vežbovnih gađanja sistemom S-300V1 Ukrajinske vojske:

[attachment=2]

Izvor (https://defence-ua.com/news/na_donbasi_zasvitivsja_ridkisnij_zrk_povitrjanih_sil_zsu-7786.html)

S-300V4, SLO sa podignutim iluminatorom i raketama 9M83 Gladiator u borbenom položaju i SLO sa iluminatorom i raketama 9M82 Giant u marševskom položaju....

[attachment=1]

[attachment=1]

Baterija S-300V1 OSU






[attachment=1]

@Dread

[attachment=1]
.

Retka fotografija (gotovo) čitave baterije iz sastava S-300V1 Ukrajinske vojske, neposredno pre rata. Radi se o bateriji iz sastava 137. raketne brigade PVO.

Na slici vidimo 5 SLO sa iluminatorom 9A83, ali što je zanimljivo, na lanserima se nalaze kombinovano rakete 9M83 Gladiator i osmatračko-akvizicijski radar 9S15 Obzor (na brdašcu).

U pozadini se iza šumarka, čini se, vidi i osmatrački radar 1L13 Nebo.

Krajnje desno je stub za antenu veze....

Raketni lanseri i vozila za pretovar raketa 9A84, iz sastava sistema PVO S-300V, Ruske vojske, snimljena su u gradu Starobilsku kako se prevoze u pravcu gradića Novoaidara u Luganskoj narodnoj republici, nedaleko fronta oko aglomeracije Severodonjeck/Lisičansk.

Očigledno je potrebno da se obezbedi zaštita od balističkih projektila ukrajinske vojske, poput OTR-21 Točka, raketama 9M82 Giant.

[attachment=1]

[attachment=2]

S-300V4



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]
,

u Luganskoj oblasti je snimljen i SLO sa iluminatorom 9A83 sa raketama tipa 9M83 Gladiator iz sastava raketnog sistema PVO S-300V1 Ruske vojske.
Pretpostavke su da se radi o istoj jedinici koja se premešta u Novoaidarovsk, a imali smo prilike pre 4 dana da vidimo fotografije samohodnih lansirnih i pretovarnih oruđa 9A84 sa raketama tipa 9M82 Giant.

[attachment=1]

Sistem protivvazduhoplovne odbrane S-300VM se nije pojavio na paradi povodom Dana nezavisnosti Venecuele, pa su umesto toga na paradu poslali transportno vozilo sa 2 lansirna kontejnera za projektile 9M83 Gladiator.

Pretpostavke su da je sistem na dežurstvu na lokacijama raspoređivanja u pokrajini Guarico južno od  :angel: i da su vojne vlasti odlučile da ne pomeraju inače glomazni, ali veoma mobilni sistem na guseničnoj šasiji radi ove parade.

Slika sa jučerašnje parade:

[attachment=1]

Slika SLO sa iluminatorom 9A82 i raketama 9M82 Giant, sa jedne od ranijih parada u Venecueli:

[attachment=2]

Još jedna baterija S-300V1 OSU



[attachment=1]

Pojavio se još jedan snimak rada ruskih posada samohodnog raketnog sistema PVO S-300V tokom Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Na snimku vidim dolazak samohodnog radara za praćenje ciljeva 9S32 Grill Pan i njegovu pripremu za rad, a imamo prilike da vidimo i deo atmosfere u samoj kabini upravljanja radarom i rad članova posade na osmatranju, otkrivanju i označavanju i zahvatu ciljeva radi automatskog praćenja i dejstva.
Takođe, vidimo i rad u kabini SLO sa iluminatorom 9A83, u postupku posedanja položaja i podizanja lansirnih kontejnera sa projektilima u vertikalni položaj.
Na poziciji vidimo SLO sa iluminatorim 9A83 i raketama 9M83 Giant i pored njega SLO sa iluminatorom 9A82 i raketama 9M82 Gladiator.

Mete kompleksa su zastarele sovjetske rakete Točka-U u službi Oružanih snaga Ukrajine sa kasetnim delom i punjene TNT-om ili RDKS-om, ekserima i ležajevima za povećanje broja žrtava, kao i improvizovani dronovi kamikaze.

Borbena efikasnost ruskih protivvazduhoplovaca je skoro sto odsto, zbog čega je S-300V jedan od najpoželjnijih ciljeva za Oružane snage Ukrajine. S tim u vezi, jedinica menja pozicije nekoliko puta dnevno. Taktika se opravdava – uprkos svim naporima ukrajinske vojske, oni nisu uspeli da unište nijedan ruski sistem S-300V.

Praćenje vazdušnog prostora u toj oblasti prebačeno je na susedni divizion. Protivvazduhoplovci prevode Stanicu za navođenje S-300V iz borbenog položaja na marševski. Mora se putovati nekoliko kilometara. Rute i položaji se ne ponavljaju. Stanica za navođenje raketa 9S32 treba da stigne na novi položaj pre lansera, da se pokrene i počne da radi.

U slučaju vazduhoplovne pretnje, potrebno je odmah preneti koordinate na „komšije“ – oni će uništiti cilj. U međuvremenu, "cevi" imaju vremena da se pregrupišu, jedinica se bavi kamuflažom.

S-300V je jedan organizam. Lanseri su njegove pesnice, sistemi za navođenje su njegove oči. A mobilno komandno mesto je mozak i nervni sistem koji koordiniše dejstva mašina i posada. Stoga se efektivna lansiranja ovde smatraju zajedničkom zaslugom.

Jedinica sa ovim instalacijama ima svoj sistem efikasnosti rada. Na telo jednog od oruđa nanose se zvezde različitih boja. Ružičasto - pogođene mete rakete tokom vežbi, koje su ispaljene za dve godine. A crvene su već mete pogođene tokom borbi.

Tokom Specijalne operacije, nekoliko Bajraktara je oboreno, kaže komandant diviziona Dmitrij. Ovi dronovi se često kreću malom brzinom, ponekad čak i lebde u vazduhu, menjaju putanju leta, napravljeni su od kompozitnih materijala. Ali sistemi za detekciju ih vide. Štaviše, prema karakterističnim trikovima ukrajinskih operatera, lakše je razumeti ko leti na položaje ruskih trupa. Takođe je bilo moguće uništiti mlazni izviđački dron iz vremena SSSR-a „Striž“.

„Pronašli smo ga našom izviđačkom opremom. Direktno preko višekanalne stanice za navođenje raketa na udaljenosti od 80 kilometara. Meta je bila podignuta. Penjao se otprilike brzinom do 500 metara u sekundi “, rekao je Dmitrij, komandant diviziona PVO S-300V.

"Striž" je uništen jednom raketom. On je, kako kažu protivavionci, generalno meta kao iz udžbenika. Leti veoma brzo, može da ubrza do nadzvučne brzine, po jasnoj putanji – samo za zadatke sistema PVO. Ukrajinska vojska kači na njih improvizovane eksplozivne naprave. Posade S-300V to znaju. I shvataju da nemaju pravo na grešku. Kamikaza mora biti oborena pre nego što počne da se spušta.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20u%20Ukrajini%20novo.mp4

Obuka posada raketnih sistema PVO S-300V4 održana je na Kurilskim ostrvima

Jedinice PVO S-300V4 raspoređene na Kurilskim ostrvima, u okviru tekućeg perioda obuke, izvele su planiranu obuku za odbijanje simuliranog neprijateljskog vazdušnog napada.

Kako je saopštila pres-služba Ministarstva odbrane Ruske Federacije, tokom obuke dežurne snage PVO dobile su informacije o narušavanju vazdušnih granica Rusije od strane grupe simuliranih neprijateljskih aviona, nakon čega su sistemi PVO S-300V4 tražili, identifikovali i pratili vazduhoplovne ciljeve.

Napominje se da su tokom obuke izvedena trenažna (elektronska) lansiranja na nekoliko desetina vazduhoplovnih ciljeva na granici zone uništenja sistema PVO, pri čemu su uništeni svi simulirani narušioci granice.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 je razvijen i proizveden u preduzećima AD Koncern VKO Almaz-Antej i jedan je od najmoćnijih sistema PVO u Rusiji. Sistem PVO je prvi put ušao u sastav trupne protivvazduhoplovne godine na Dalekom istoku 2020 godine. Ovo je četvrta varijanta modernizacije trupnog sistema PVO S-300V.

Vredi napomenuti da je četvrta modifikacija kompleksa „S-300V“ dobila mogućnost da pogađa hipersonične ciljeve zahvaljujući novim projektilima kreiranim specijalno za ovaj sistem, koji imaju hipersoničnu brzinu i mogu pogoditi pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na daljinama do 400 km.

Pored toga, S-300V4 je gotovo jedini sistem protivvazduhoplovne odbrane na svetu sposoban da se efikasno bori protiv balističkih projektila.

[attachment=1]

Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/300761.html)

Još jedan u nizu impresivnih snimaka rada jedinica naoružanih raketnim sistemima PVO S-300V ruske vojske, u stvarnim borbenim uslovima rata u Ukrajini.

Na snimku vidimo marševanje do vatrenog položaja, prevođenje iz marševskog u borbeni poredak, a zatim i borbeni rad odeljenja divizionog osmatračko-akvizicijskog radara OAR 9S15 Obzor.
U pitanju je dakle, osnovni radar za pretraživanje formacije diviziona S-300V. Prvenstveno je namenjen za otkrivanje aviona na srednjim i velikim visinama kao i taktičkih balističkih projektila ciljeva.

Radar ima dva radna režima.
Prvi radni režim je namenjen otkrivanju aviona i krstarećih projektila i ima vreme rotacije radara od 12 sekundi i efektivan domet za ciljeve radarskog odraza krstareće rakete od 200 km, dok za one sa odrazom aviona i do 250 km.

Drugi radni režim je namenjen otkrivanju i praćenju ciljeva sa balističkom putanjom, poseduje manji domet od 125-150 km, ali veću visinu detekcije kao i bolje performanse pri praćenju brzih ciljeva usled smanjenog vremena rotacije (6 sekundi).

U sledećem segmentu video snimka, vidimo pripremu za rad radara za praćenje ciljeva i navođenje 9S32. Radar je već poseo vatreni položaj i prevodi se u borbeni položaj. Vidimo da je radar veoma dobro maskiran maskirnim mrežama.
9S32 je osnovni baterijski radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa, sistema S-300V. Predstavlja zanimljivo rešenje pošto radar vrši formiranje komandi za navođenje projektila u komandnom režimu, dok osvetljavanje cilja za završno poluaktivno radarsko samonavođenje vrše samohodna lansirna vozila svojim radarima za osvetljavanje (iluminatorima).
Po specifikaciji radar u ovoj verziji je u stanju da vrši uspešno navođenje na cilj balističkog i avio profila na daljinama od 160 km, dok je za ciljeve male radarske površina taj domet redukovan na 80 km.

Završni segment rezervisan je za prevođenje u borbeni položaj samohodnog lansirnog oruđa sa radarom (iluminatorom) 9A83. U pitanju je drugi tip samohodne lansirne stanice sistema S-300V, koji je u međuvremenu praktični postao i jedini koji se aktivno koristi. SLO sa iluminatorom vrši dualnu uloga radara osvetljavanja i emitera komandi za komandno vođenje projektila, a u ovom slučaju je radar montiran na jarbol povećavajući mogućnost presretanja ciljeva na malim visinama i omogućavajući pomeranje antene u punom krugu u azimutnoj i do 100 stepeni u elevacionoj ravni. Poseduje 4 lansera projektila 9M83 i vrši njihovu predlansirnu pripremu, prijem i predaju podataka o cilju i lansiranje.

Neposredno pored SLO sa iluminatorom, vidimo i prevođenje u borbeni poredak samohodnog transportno-lansirnog oruđa sa kranom za pretovar raketa 9A85, sa 4 projektila 9M83 u kontejnerima. Transportno-lansirno oruđe 9A85 je uvezano sa samohodnim lansirnim oruđem sa radarom 9A83, preko koga prima komande za predlansirnu pripremu i lansiranje, a takođe sa SLO 9A83 vrši se emitovanje radio-komandi upravljanja raketom i osvetljavanje cilja i rakete radi poluaktivnog radarskom samonavođenja u završnici.

Ono što se primeti je veoma dobra kamuflaža, koristeći prirodne objekta i zaklone, tako da su SLO sa radarom i transportno-lansirno oruđe smešteni na samom rubu šume.

Raketna baterija S-300V u punom sastavu sa radarom za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32 i do 6 samohodnih lansirnih oruđa sa radarom 9A83 i do 3 transportno-lansirna oruđa 9A85 (ili 9A84) je sposobna da prati 12 ciljeva i odmah uništi polovinu. Prema svedočenju posada ovog raketnog sistema PVO, na ovaj sistem konsantno traje prava hajka – stoga posade S-300V menjaju lokaciju i po nekoliko puta dnevno.

VIDEO:

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20ruske%20vojske%20priprema%20za%20dejstvo.mp4

Zauzimanje položanja uz maksimalno korišćenje prirodnih zaklona radi maskiranja i kamuflaže.
Ruski raketni sistemi iz porodice S-300V u Ukrajini...

[attachment=1]

Vrag odneo šalu?

Svi smo svedoci pojačanih borbi u reonu Hersona i pokušaja ukrajinaca da kontra-ofanzivom povrate delove teritorije ove oblasti. Nesumnjivo je, a to smo videli i na snimcima i fotografijama, da Ukrajinci koriste višecevne lansere raketa, moćne haubice i topove, ali i već "čuvene" HIMARS-e.
Ruska vojska, očigledno, traži odgovor i čini se da se vrši doprema ili pojačavanje raketnih jedinica PVO sa raketama specijalizovanim za protivraketnu i antibalističku odbranu.

U tom smislu, pojavio se snimak dopreme raketa 9M82 Giant raketnog sistema S-300V u Hersonskoj oblasti, radi ojačavanje pre svega protivraketne odbrane u ovom području.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Prevoz%20Giant.mp4

Novi snimak rada i dejstva raketnog sistema PVO S-300V ruske vojske

Do sada smo imali prilike da vidimo nekoliko snimaka ruskih samohodnih raketnih sistema PVO S-300V, raznih modifikacija, tokom sukoba u Ukrajini. U tom smislu, ovaj snimak se ne razlikuje mnogo.

Imamo prilike da vidimo posedanje položaja samohodne raketne baterije i to radara za navođenje raketa 9S32 kao i više samohodnih lansirnih oruđa sa iluminatorom 9A83 sa raketama 9M83, a ne treba sumnjati da su tu negde uz njih i transportno-lansirna oruđa 9A85, takođe sa projektilima 9M83.

Na snimku je prikazano prevođenje sredstava u borbeni položaj i sam rad sistema, maskiranih maskirnim mrežama (radar za navođenje raketa), odnosno "ušuškani" na obodima šumaraka uz prirodne zaklone (samohodna lansirna i lansirno-pretovarna oruđa).

Ono što do sada ređe imali prilike da vidimo ili svakako ne ovako izbliza je lansiranje rakete 9M83 (eng. Gladiator) sa samohodnog lansera sa iluminatorom 9A83 tokom specijalne vojne operacije. To je svakako jedan veoma zanimljiv detalj ovom snimku!

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20u%20SVO%20+%20lansiranje.mp4

Ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300V ne ostavljaju neprijateljima ni najmanju šansu u zoni SVO

U toku specijalne vojne operacije, posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V Zapadnog vojnog okruga štite jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije od vazduhoplovnih napada.

Kako napominju u ruskom Ministarstvu odbrane, jedinice PVO su na dežurstvu 24 sata u novim reonima pozicioniranja. Radarska stanica PVO S-300V kontroliše nebo u radijusu od nekoliko stotina kilometara, a lanseri kompleksa spremni su za lansiranje protivvazduhoplovnih vođenih raketa.

„U sastavu svoje vojne jedinice učestvujem u SVO i obavljam borbenu dužnost zaštite vazdušnih granica. U toku borbenog dežurstva više puta smo odbijali napade vazdušnog neprijatelja, odnosno balističke ciljeve tipa Točka-U, kao i bespilotne letelice tipa Bajraktar“, rekao je Ivan, komandir jedinice lansirnih oruđa PVO sistema S-300V.

Vredi napomenuti da je kompleks S-300V sposoban da otkrije i uništi i balističke i aerodinamičke ciljeve. Ovo uključuje, posebno, rakete Točka-U, kao i krstareće rakete i dronove kamikaze. Pored toga, sistemi PVO S-300V su sposobni da se efikasno bore protiv taktičkih i strateških aviona, kao i protiv borbenih helikoptera u složenim vazduhoplovnih uslovima vazduha i uslovima ometanja.

Vojska napominje da je u toku prava hajka na sam kompleks, u vezi čega su jedinice sistema PVO S-300V prinuđene da menjaju lokaciju nekoliko puta dnevno, što ih ne sprečava da pogode neprijateljski avion ili helikopter iz prvog i jedinog hica. Dvostruka potrošnja garantuje uništavanje već složenijih brzih ciljeva – krstarećih ili balističkih projektila. Posle svakog borbenog dežurstva, protivvazduhoplovci lepe zvezdice na borbeno vozilo – prema broju uništenih vazduhoplovnih ciljeva.

„Rezultate našeg borbenog dežurstva prikazujemo na prednjem delu naših vozila. Svaka zvezda je rezultat lansiranja i uništavanja cilja. ... Lansiranja se uvek odvijaju u normalnom režimu. Nikada nema neuspeha. Oprema za lansiranje sve jasno radi, a cilj je uvek pogođen “, rekao je Ivan.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna AD VKO Almaz-Antej i prvi je potpuno automatizovani kompleks na svetu, čiji digitalni sistem samostalno otkriva i prati metu, kao i usmerava projektil i prati rezultat gađanja.
300V je u stanju da prati 12 ciljeva i uništi polovinu odjednom.

Ministarstvo odbrane napominje da su posade S-300V uvek u pripravnosti broj jedan za odbranu vazduhoplovnog prostora i da su više puta uspešno radile na ciljevima koji su doletali sa teritorije Ukrajine. Pripadnici trupne PVO dežuraju u smenama kako bi bili spremni da odmah odgovore na svaku pretnju.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2022/10/07/)

Vrlo redak i samim tim i značajan snimak dejstva ukrajinskog raketnog sistema PVO S-300V1

Na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, možemo videti samohodno lansirno oruđe (SLO) sa iluminatorom 9A83 i 4 protivvazduhoplovne rakete 9M83, smešteno uz rub šume, koristeći to kao prirodni zaklon. Pored toga, koristi se i maskirna mreža za poboljšanje mogućnosti kamuflaže.

I na kraju, vidimo lansiranje projektila zemlja-vazduh tipa 9M83, koji se na Zapadu označava kao "Gladiator".


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V1%20Ukraina.mp4

S-300V4 "Antej-4000" - "hipersonični lovac" u bliskom svemiru

S-300V4 („Antej-4000“) je ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog dometa dizajniran da odbije masivne udare najšireg spektra neprijateljskog oružja za vazduhoplovni napad.

Tokom SVO, borbene posade PVO su gađale desetine aviona i helikoptera Oružanih snaga Ukrajine, operativno-taktičke balističke rakete Točka-U, udarne i izviđačke bespilotne letelice Bajraktar TB2, kao i Oljha-M 300 mm vođene rakete.

Ključna prednost ovog sistema u poređenju sa njegovim ranijim verzijama je modernizovana radarska stanica Imbir sa dvostrukim povećanjem snage i otpornosti na ometanje, a novi radar koji vam omogućava da detektujete Su-27 i Su-24MR na udaljenosti od 370- 400 km, a rakete HIMARS - na udaljenosti od 130-150 km.

Što se tiče letačkih kvaliteta dvostepenih protivvazduhoplovnih raketa 9M82MDE, oni su jedinstveni. Maksimalna brzina leta je do 2,6 hiljada m/s. Maksimalna visina pogođenih ciljeva dostiže bliski svemir - 35 km. Takve karakteristike omogućavaju presretanje hipersoničnih ciljeva, na primer, američkih raketa ATACMS.
Daljina pogađanja aerodinamičkih ciljeva iznosi čak do 380 km, pri maksimalnim brzinama ciljeva od 4800 m/s. Interval lansiranja raketa sa pojedinačnih lansera iznosi 1,5 sekundi.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V4%20Milchronicles.mp4

Zanimljiv snimak raketnog sistema S-300V Ruske vojske iz sredine septembra meseca

Na snimku vidimo manevar jedinice, a na čelu kolone je osmatračko-akvizicijski radar diviziona 9S15 Obzor, a iza njega maršuju samohodni lanseri sa iluminatorom 9A83 i raketama 9M83 Gladiator i radar za navođenje raketa 9S32, koga kasnije vidimo razvijenog na položaju i u borbenom radu.

Takođe, vidimo i pripremu za rad SLO sa iluminatorom i na kraju i dejstvo baterije sa raketama 9M83 na vazduhoplovne ciljeve ukrajinske vojske.

https://www.youtube.com/watch?v=Sgys7b9fUDA&t=4s

Jedinice S-300V4 održale vežbu na Kurilskim ostrvima

U Istočnom vojnom okrugu održana je zakazana obuka protivvazduhoplovne odbrane (PVO) sa jedinicama protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V4 raspoređenih na Kurilskim ostrvima.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, tokom obuke dežurne snage PVO dobile su informacije o narušavanju vazdušnih granica Ruske Federacije od strane grupe simuliranih neprijateljskih aviona. Posade sistema PVO S-300V4 izvršili su pretragu, identifikaciju i praćenje nekoliko desetina vazduhoplovnih ciljeva koji su simulirali vazduhoplovni napad, nakon čega su na njih ispalili trenažna (elektronska) lansiranja.

Takođe, posade PVO su izvele obuku o operativnoj razmeni podataka u okviru jedinstvenog sistema PVO okruga.

Prema rezultatima vežbi, PVO sistemi S-300V4 su uspešno „uništili“ 100 odsto ciljeva pri ulasku u štićeno područje.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna VKO Almaz-Antej, jedan je od najmoćnijih sistema PVO u Rusiji i nalazi se na borbenom dežurstvu na Kurilskim ostrvima.

Vredi napomenuti da je sistem S-300V4 četvrta verzija modifikacije sistema trupne PVO S-300V i da je u stanju da se efikasno nosi sa balističkim projektilima. Pored toga, četvrta modifikacija kompleksa „tristotke” dobila je mogućnost da pogađa hipersonične ciljeve zahvaljujući novoj municiji kreiranoj specijalno za nju, koja ima hipersoničnu brzinu i može da pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na dometima do 400 km.

Poslednjih godina Rusija je značajno povećala svoju vojnu grupaciju na Kurilskim ostrvima.

Japan polaže pravo na četiri južna ostrva Kurilskog lanca - Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai, pozivajući se na Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Stav Moskve je da su Južni Kurili posle Drugog svetskog rata postali deo SSSR-a, a ruski suverenitet nad njima, koji ima međunarodno-pravni okvir, nesumnjiv je.

[attachment=1]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2022/11/16/)

Raketni sistem S-300V ruske vojske u akciji

Na društvenim mrežama pojavio se jedan snimak dejstva ruskog raketnog sistema PVO S-300V na, kako se tvrdi, projektile iz višecevnog lansera tipa Himars.

Snimak je očigledno snimljen ranije, ali je sada prikazan. Na snimku možemo videti bateriju "skraćenog" sastava sa 2 SLO sa iluminatorom 9A83 i raketama 9M83 Gladiator i 2 transportno-lansirna pretovarna oruđa 9A84 sa raketama 9M82 Giant, razmeštenih u senci prirodnog zaklona - šume.

U narednom segmentu vidimo i lansiranje protivvazduhoplovne rakete 9M83 Gladiator a sve je to snimljeno, što je veoma zanimljivo, neposredno iza radara za praćenje ciljeva i navođenje 9S32 čiju antenu radio-telekodne veze možemo na kratko videti iz blizine.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20protiv%20Himars.mp4

Je li se to na 7" vidi prestanak rada prvog i početak rada drugog stepena?

Tako je....startni motor kod 9M83 Gladiator radi od 4,11 do 6,4 sekunde.
Kod teže raketa 9M82 Giant, buster radi od 3,5 do 6,2 sekunde.
Kada starter sagori svo gorivo, odbacuje se posebnim pirotehničkim punjenjem....

Nadam se da se dzumba i Kubovac neće ljutiti što sam komentar na njihovi raspravu prebacio ovdje.


Moje mišljenje je da je najveća mana S-300V njegova cijena.
Na netu piše da je sistem S-300 trebao biti unificiran za PVO, KoV i mornaricu. Glavni problem pri unifikacij je bio što je KoV tražila mogućnost dejstva protiv balističkih raketa malog dometa.
S obzirom da je PVO SSSR u to vrijeme počinjala na zapadnim granicama VU (Prag je zaoadnije od Beča!) za PVO sposobnost obaranja balističkih raketa nalog dometa nije bila toliko bitna. KoV je planirala da napreduje prena Atlantiku, pa joj je bila značajna i ta mogućnost.

Ti različiti zahtjevi su uslovili i konstruktivne razlike. Prva razlika koju laici (poput mene) uoče je razlika u veličini raketa. Posebno se izdvaja ogromni startni motor.

Orazlikama u radarima i ostaloj "elektronici", Kubovac je već mnogo napisao. Djeluje da rakete za S-300V imaju jaču "energetiku" nego one za razne verzije S-300P ili S-400.
Koliko je u stvarnosti ta "energetika" veća i koliko je to bitno pri gađanju balističkih raketa?

Jedna prelepa ilustracija samohodnog lansirnog oruđa sa iluminatorom 9A83, iz sastava raketnog sistema PVO S-300V, u trenutku lansiranja rakete 9M83 Gladiator! :super :super

[attachment=1]

Ministarstvo odbrane konstatovalo je izuzetan rad posada PVO S-300V tokom specijalne operacije

U ponedeljak, 26. decembra, obeležava se dan osnivanja jedinica PVO Kopnene vojske Oružanih snaga RF. Ministarstvo odbrane je istaklo zasluge posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V Zapadnog vojnog okruga (ZVO) koje štite ruske jedinice od neprijateljskih napada tokom specijalne operacije.

Sistemi PVO S-300V se koriste za pokrivanje vojnih grupacija vojske Ruske Federacije od napada krstarećim, aerobalističkim i balističkim raketama, kao i od vojnih aviona i borbenih helikoptera Oružanih snaga Ukrajine (OSU).

Lovci protivvazduhoplovne odbrane moraju da deluju danonoćno u teškom vazduhoplovnom okruženju i okruženju ometanja. U novim pozicionim rejonima na borbenom dežurstvu su jedinice Zapadnog vojnog okruga.

„Od početka specijalne vojne operacije pogađali smo ciljeve kao što su taktičke rakete Točka-U, MLRS rakete Oljha i Uragan, kao i bespilotne letelice sovjetske proizvodnje tipa Striž, koje su u upotrebi kod Ukrajine“, rekao je komandir baterije sa pozivnim znakom Žukov.

U arsenalu posada S-300V postoji nekoliko vrsta projektila. Oni su u stanju da suzbiju svaki napad na nebu. Pored toga, kompleks vam omogućava da preuzmete ciljeve za praćenje na daljinama i preko 200 km i visinama do 30 km. Možete eliminisati neprijateljske objekte na daljinama do 100 km.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20ABM.mp4


Izvor (https://iz.ru/1446424/2022-12-26/mo-otmetilo-vydaiushchuiusia-rabotu-raschetov-zrk-s-300v-v-khode-spetcoperatcii)

Na društvenim mrežama pojavio se snimak dejstva ukrajinske baterije S-300V1 po, kako se navodi, bespilotnoj letelici tipa Orlan.

Koliko je korisno lansirati ionako deficitaran broj raketa 9M83 Gladiator iz sastava sistema PVO S-300V1 je već drugo pitanje.

Podsetiću da je Ukrajine od SSSR nasledila 2 brigade naoružanu raketnim sistemom S-300V1, ali je sistem sukcesivno povučen iz upotrebe krajem prve dekade 2000-tih i početkom 2010-tih. Ipak, nakon ratnih dešavanja 2014/15 godine, Ukrajinska vojska je činila krajne napore da barem deo sistema vrati u upotrebu i ideja je bila da se pukovski komplet, verovatno sastavljen od (najmanje) 4 baterije, vrati u upotrebu. Nije poznato koliko je tačno jedinica vraćeno, ali obično se govori o oko 2-3 baterije, odnosno jednom divizionu ovih raketnih sistema, koji je pred sukob sa Rusijom, ušao u sastav 201. raketnog puka u Nikolaevskoj oblasti, zajedno sa postojećim sistemima tog puka S-300PS.

Inače, Ukrajina je od SSSR-a nasledila samo rakete 9M83 Gladiator, što je domet sistema snizilo na oko 75 km, u odnosu na 100 km sa raketama sa povećanim antibalističkim mogućnostima 9M82 Giant.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V1%20Ukr%20OR-10.mp4

S-300V i "snežna idila"

U Podmoskovlju je pre nekoliko dana održana obuka sa posadama protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300 Zapadnog vojnog okruga (ZVO) za odbijanje vazduhoplovnih napada na važne vojne, industrijske i administrativne objekte.

Na slici vidimo, u snežnoj idili, deo komponenti jedne od raketnih baterija raketnog sistema PVO S-300V i to radar za navođenje raketa 9S32, SLO sa iluminatorom 9A83 sa 2 rakete 9M83 i transportno-lansirno vozilo sa kranom 9A85 i takođe 2 rakete 9M83.

[attachment=1]

Raketni sistemi S-300V4 odbili napad simuliranog neprijatelja na Kurilskim ostrvima

Planiranu obuku PVO izveli su protivvazduhoplovci Istočnog vojnog okruga sa jedinicama PVO S-300V4 raspoređenim na Kurilskim ostrvima

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, tokom obuke dežurne posade PVO dobile su informaciju o uslovnom narušavanju ruskih vazdušnih granica od strane grupe aviona, nakon čega su posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V4 pretraživali, identifikovali i pratili vazduhoplovne ciljeve simulirajući „neprijateljski” vazduhoplovni napad.

Prema rezultatima obuke, sistemi PVO S-300V4 izveli su trenažna (elektronska) lansiranja na nekoliko vazduhoplovnih ciljeva, uspešno ih uništavajući pri ulasku u područje štićene zone.

Pored toga, posade sistema PVO S-300V4 na borbenom dežurstvu na Kurilskim ostrvima izvele su obuku o operativnoj razmeni podataka u okviru jedinstvenog sistema PVO okruga.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 (razvijen i proizveden u preduzećima koncerna Almaz-Antej) je „četvrta“ verzija modernizacije trupnog sistema PVO S-300V i smatra se jednim od najmoćnijih sistema protivvazduhoplovne odbrane u Rusiji. Četvrta modifikacija kompleksa „300.“ prvi put je ušla u sastav protivvazduhoplovnih raketnih formacija PVO na Dalekom istoku 2020. godine.

Zahvaljujući novom hipersoničnom naoružanju stvorenom specijalno za ovaj sistem, S-300V4 je u stanju da pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazduhoplovnog napada na daljinama do 400 km i na visinama većim od 30 km.

Konstruktori napominju da je jedan divizion PVO sposoban da istovremeno gađa 24 cilja, a da na njih lansira do 48 protivvazduhoplovnih vođenih raketa. Istovremeno, tokom obuke je potvrđeno da je sistem sposoban da gađa ne samo savremene ciljeve, već i one objekte na kojima je rad u inostranstvu još daleko od završetka.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2023/02/16/)

RUSKA VOJSKA IZVELA VEŽBE PROTIVVAZDUHOPLOVNOG RAKETNOG SISTEMA S-300V4 NA KURILSKIM OSTRVIMA

U Istočnom vojnom okrugu, sa jedinicama protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300V4 stacioniranim na Kurilskim ostrvima, održana je zakazana vežba protivvazduhoplovne odbrane (PVO).

Kako je saopštila pres-služba Istočnog vojnog okruga, tokom obuke dežurne posade PVO dobile su informaciju o uslovnom kršenju vazdušnih granica Rusije od strane grupe aviona. Posade S-300V4 su odmah tražile, identifikovale i pratile vazduhoplovne ciljeve koji su simulirali vazdušni napad simuliranog neprijatelja.

Dalje, u okviru vežbi izvedena su trenažna (elektronska) lansiranja raketa na vazduhoplovne ciljeve, usled čega su protivavionci uspešno „uništavali“ 100 odsto ciljeva po ulasku u štićeno područje.

Pored toga, posade S-300V4 izvele su obuku o operativnoj razmeni podataka u okviru jedinstvenog sistema PVO okruga.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V4 razvijen je i proizveden u preduzećima koncerna VKO Almaz-Antej dd i jedan je od najmoćnijih sistema PVO u Rusiji. Prvi put je ušao u sastav protivvazduhoplovnih raketnih formacija trupne PVO na Dalekom istoku 2020. godine.

Sistem PVO S-300V4 je jedini sistem PVO na svetu koji je sposoban da se efikasno bori protiv balističkih projektila sa dometom lansiranja do 2.500 km. Ovo je „četvrta” verzija modernizacije trupnog sistema PVO S-300V, koji je dobio i mogućnost da pogađa hipersonične ciljeve zahvaljujući novoj municiji koja ima hipersoničnu brzinu i može da pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na daljinama do 400 km.

Jedan divizion sistema PVO S-300V4 je u stanju da istovremeno gađa 24 cilja, a na njih usmeri do 48 protivvazduhoplovnih vođenih raketa.

Poslednjih godina Rusija je značajno povećala svoju vojnu grupaciju na Kurilskim ostrvima. Japan, pozivajući se na Ugovor o trgovini i granicama iz 1855. godine, polaže pravo na četiri južna ostrva Kurilskog lanca – Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai. Stav Moskve je da su Južni Kurili nakon Drugog svetskog rata postali deo SSSR-a, a ruski suverenitet nad njima, koji ima međunarodno-pravni okvir, je nesumnjiv.

[attachment=1]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2023/03/08/)

Na društvenim mrežama pojavio se snimak pogađanja dva ruska raketna sistema PVO, nepoznatim kamikaza-dronovima

Prvi sistem je Tor-M2, pogođen za vreme kretanja, a nije bio u borbenom položaju. Čini se da je udar bio slabog do srednjeg intenziteta. Ipak, kada je vozilo stalo, kompleks je ponovo pogođen kamikaza dronom. U tom smislu je moguće da je šteta srednjeg intenziteta.

Ipak, više pažnje bih posvetio drugom sistemu, a saznaćete i zašto.

Drugi sistem je S-300VM, odnosno njegov samohodni lanser sa radarom 9A83M i raketama 9M83M Gladiator. Prema svemu sudeći, lanser je pogođen između raketa i radara, tako da je šteta verovatna manja i to na hidrauličkom sistemu podizanja i spuštanja lansera.
U bateriji S-300VM, pored radara za otkrivanje i praćenje ciljeva 9S32M, nalazi se 6 samohodnih lansera sa radarom 9A83M. U tom smislu, sada se može videti koliko je korisno imati u naoružanju raketne sisteme PVO sa više nišanskih radara, što ovi radari na lanserima u suštini jesu. Ovaj lanser će se verovatno vratiti u upotrebu, ali baterija svakako ima još 5 na raspolaganju i baterija je operativna sa oko 80% kapaciteta.

S-300VM je frontovski sistem i namena mu je zaštita trupa. Ipak, zbog blizine linija, moguće je da se ovde ipak previše blizu rasporedio liniji fronta, a da u trenutku pogađanja nije imao adekvatnu zaštitu sistema nižeg nivoa, poput Tor-M2, koga takođe vidimo da je pogođen, a događaj se desio na istom pravcu, mada još nije saopšteno gde.

Naime, divizion S-300VM se raspoređuje tako da raketna baterija najbliža liniji fronta, ne bude bliže od 40 km, a baterija koja je najudaljenija do 70 km. U divizionu su najčešće 2, ponekad i 3 raketne baterije.

U svakom slučaju, ovo je prvi dokumentovani pogodak u neku od komponenti raketne baterije S-300V(VM), a činjenica da do sada niti jedna baterija ovog sistema PVO ni kod Ukrajinaca (starija verzija S-300V1) ni kod Rusa (S-300V - S-300VM) nije izbačena iz upotrebe, pokazuje žilavost i borbenu vrednost ovog sistema PVO.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300VM%20hit.mp4

[attachment=1]

Украјинци имају дронове "камиказе" и користе их. Друга је ствар што нису били превише ефикасни. Колико сам пратио скоро су добили усавршенију верзију оних ("Svitchblade") америчких дронова "камиказа". Вероватно још неких типова. А покушавају да их и сами праве.

S-300V protiv projektila HIMARS: koliko projektila je moguće oboriti jednom raketom?

Po dometu otkrivanja i uništavanja ciljeva ruski kompleks i dalje nema analoga u svetu.

Snažna turbina koja proizvodi električnu energiju pokreće svestrani osmatračko-akvizicijski radar kompleksa S-300V. Vojnici PVO iz grupe „Centar” su svoju "borbenu devojku" nazvali „Veštica”. Stalno se okreće oko svoje ose i gleda daleko u nebo u potrazi za metom.

Prateći stanicu za navođenje, podiže se lanser, veoma poznat, jer ga viđamo svake godine na Paradi pobede. Hidraulika pokreće ceo ogroman uređaj i postavlja cilindre transportnih i lansirnih kontejnera na zemlju.

Sistem PVO S-300V je veoma dobro kamufliran u šumovitim predelima, tokom borbenog dežurstva uvek je raspoređen u borbenom položaju kada su transportni i lansirni kontejneri vertikalni. Unutra su rakete velike brzine, a posada sistema PVO radi ništa manje brzo, na primer, kada se otkriju rakete HIMARS, do trenutka lansiranja ne prođe više od 30 sekundi.

Nalazeći se unutar vozila, borbena posada grupacije „Odvažni“ obavlja složene tehničke poslove. Osmatrati nebo nije tako lako kao "penjati" se na njega. Broj dugmadi, prekidača i sijalica ovde nije manji nego u kokpitu borbenog aviona.

Na nebu je pronađena protivradarska raketa američke proizvodnje HARM. Nakon toga odmah sledi lansiranje. Sekunde leta, a u daljini na nebu se vidi mali svetli bljesak. Raketa je pogođena.

Noću, rad na američkom HIMARS-u je kao "obaranje igle", međutim, prema vojsci, ovaj zadatak je sasvim izvodljiv za sistem PVO S-300V.

„Bojeva glava rakete - težine 150 kg koncentrisanog punjenja, radijus uništenja fragmenata naših raketa je 250 metara. U ovom radijusu sve se pogađa jednim udarcem, pa tako može da pogodi dve ili tri projektila HIMARS“, kaže, komandir baterije sa pozivnim znakom Čevek.

Protivvazduhoplovni sistemi omogućavaju otkrivanje i uništavanje balističkih i aerodinamičkih projektila, aviona, helikoptera, kao i neprijateljskih dronova na udaljenosti većoj od 200 km u svim vremenskim uslovima. Praćenje vazduhoplovnih ciljeva obezbeđuje radarska stanica (RLS), koja pronalazi pravac cilja, izračunava njegovu lokaciju, visinu i daljinu.

Nakon toga, sve informacije o meti se šalju na komandno mesto, gde se donose odluke o uništavanju vazdušnih ciljeva i izdaju ciljne oznake posadama lansera.
„Posle svakog lansiranja menjamo lokaciju, maskiramo se. Mislim da neprijatelj nema takve komplekse, samo ih imamo, posebno po takvim karakteristikama“, rekao je komandir odeljenja lansera S-300V sa pozivnim znakom "Tatarin".

S-300V može da radi u sprezi sa radarskom stanicom Nebo-SV. Tako se širi opseg potrage za vazduhoplovnim objektima. Uspešno se obaraju neprijateljski avioni, helikopteri, dronovi, operativno-taktičke rakete tipa Točka-U. Po dometu otkrivanja i uništavanja ciljeva naš kompleks još uvek nema analoga u svetu.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20protiv%20HIMARS%201.mp4

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20Izvestia%20HIMARS.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2023424219-luvY3.html)
Izvor (https://iz.ru/1503060/2023-04-24/rossiiskie-voennosluzhashchie-rasskazali-o-rabote-zenitnykh-kompleksov-s-300v)

Ne videh u izvornom  tekstu sa linka, može li pojašnjenje za ovo :

Gasna turbina, poput turbo-mlaznog motora.

Hvala, možeš li da postaviš link sa kog si preuzeo vest ( ne mislim na tv.zvezda)

Preuzeo sam sa tog linka. Menjali su tekst u međuvremenu. Svakako je tačno navedeno.

Čitam svašta, zato pitam...bilo mi zanimljivo zašto je ovo što izdvojih iznad izostavljeno u vesti koju si preveo.

Ne vidim razlog. Sve te mašine pokreće gasna turbina. Kod nas na Kubu, SLO i RStON pokreće gasna turbina, a u našem Pravilu za oba sredstva se imenuje kao "turbo mlazni motor".
OAR Mečka, sistema Kub, ima čak 2 turbo mlazna motora.
I sistem PVO Krug koristi identičan turbo mlazni motor, kao i Kub.

Dakle, potrebna je tu prilična snaga napajanja i zato se koriste ovakve gasne turbine. Gledao sam jedan snimak gde se jasno vidi da se i kod radara sistema S-350 Vitjaz isto koristi takva turbina....

PS. možda je razlog zato što se na snimku i ne vidi radar sistema....Zato sam našao još jedan snimak, koji više odgovara ovom tekstu, pa sam ga postavio ispod prvog snimka. Ovi sa "Zvezde" su veoma malo toga prikazali na snimku u odnosu na tekst.

Posade S-300V na borbenom dežurstvu
 
Protivvazduhoplovni raketni sistemi iz porodice S-300V omogućavaju otkrivanje balističkih i aerodinamičkih projektila, kao i aviona, helikoptera i dronova u letu, a mogu efikasno da dejstvuju na vazduhoplovne ciljeve sa dometom od 75-380 km, zavisno od verzije sistema, tipa rakete koja se koristi i tipa cilja na koji se dejstvuje i to u svim vremenskim uslovima.

Jedna zanimljiva kompilacija borbenog rada i dejstava jedinica ruske vojske naoružanih sistemima iz porodice S-300V.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20kompilacija.mp4

Pogođene komponente raketnog sistema PVO S-300V4 Ruske vojske u južnom delu Hersonske oblasti

Na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, možemo videti pogađanje i delimično uništavanje komponenti raketnog sistema PVO S-300V4 Ruske vojske.

Ono što se čini izvesno, na osnovu snimka, mada je snimak "sečen" i "miksovan", da je jedinica praćena još na maršu i to bespilotnim izviđačkim letelicama. Jedinica je posela položaj u južnom delu Hersonske oblasti i to sa radarom specijalistom za antibalističke ciljeve 9S19 Imbir, radarom za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32, sa 2 samohodna lansirna oruđa 9A83M sa raketama 9M83M i još jedan lansirni "par" koji sačinjavaju samohodno lansirno oruđe 9A83M sa raketama 9M83M i lansirno vozilo sa kranom za pretovar 9A84M i sa raketama 9M82M.

Videli smo postupak dolaska komponenti sistema na vatreni položaj, tankiranje gorivom i pripremu za rad. U trenutku kada je jedinica pogođena ona nije bila u borbenom radu, jer se radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32, dopunjavao gorivom iz cisterne, iako su sva sredstva bila prevedena u borbeni položaj.

Na snimku vidimo pogodak i uništenje lansirnog "para" 9A83M i 9A84M i samozapaljivanje i eksploziju raketa. U daljini vidimo i pogodak u još jedno samohodno lansirno oruđe 9A83M, ali je iz daljine teško oceniti stepen oštećenja komponente.

Takođe, pogođena su i oba radara. Osmatračko-akvizicioni radar, specijalista za antibalističke projektile 9S19 Imbir je, kako se čini na snimku, samo lakše oštećen.
Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32 je, kako se čini pretrpeo lakša do srednja oštećenja, što se može smatrati velikom srećom, imajući u vidu da je u trenutku pogađanja pored njega bila cisterna za dopunjavanjem gorivom, koja je čini se teško oštećena.

Prema navodima ukrajinskih izvora, dejstvo je izvršeno projektilima iz sistema HIMARS. Projektovana minimalna daljina lansiranja projektila je iznosila oko 75-80 km, dakle gotovo maksimalan domet raketa koje Ukrajinci (zvanično) raspolažu sa ovog sistema.

Ono što je lična opservacija je to da se, za razliku od ranijih snimaka koji se očigledno na taj način prave samo za TV priloge, ne koriste pogodnosti zaštite okolnog terena. Na brojnim snimcima za ruske kanale, imali smo prilike da vidimo veoma pozitivne primere raspoređivanja samohodnih lansera i lansera sa kranom za pretovar na obode šumaraka i ponekad uz dodatno korišćenje maskirnih mreža, što je otprilike i maskimum od onoga što se može učiniti na polju maskiranja i kamuflaže ovakvog sredstva tokom borbenog rada ili neposredne pripreme.

Što se tiče radara iz sastava sistema, gledali smo ih uvek u izrađenim zaklonima sa prevučenim maskirnim mrežama, upravo onako kako bi trebalo.

Sada vidimo i radare (kao i lansere) na "čistini", na poljani ili pak pored puta (doduše lokalnih, verovatno zemljanih puteva).

Dakle, kritika svakako na nedovoljno ozbiljno shvatanje situacije od strane posade ove jedinice, verovatno iz razloga verovanja u moć sistema i "neprobojnost" njegove odbrane, ali i daljine od linije fronta na koju je jedinica razmeštena. Takođe, možda se i verovalo da će zaštitu pružiti jedinica PVO nižeg nivoa, ali o tome nemamo dovoljno podataka, niti znamo da li je neka jedinica Tor ili Buk ili neka druga, raspoređena u odbranu ovog sistema, pogotovo tokom marša i postupka raspoređivanja i pripreme za borbeni rad.

Takođe, odličan rad ukrajinskih izviđača koji su pratili sve najznačajnije komponente sistema i preneli koordinate artiljercima, koji su zatim veoma precizno izvršili gađanje.

Iako verujem da će Ruska vojska izvući pouke iz ovoga, (a možda već i jeste, jer mi ne znamo otkad je ovaj snimak) ali svakako je ovo značajan gubitak za njihovu trupnu PVO, pa delimično i udar na ponos.

Sa druge strane, još jedna potvrda toga da smo živi svedoci promene načina ratovanja, a koje su donele bespilotne letelice svih vrsta i tipova, a za čije potpuno suzbijanje, za sada, ipak nema potpunog rešenja.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Pogo%c4%91en%20S-300V4.mp4

Према украјинском извору који је објавио ове снимке уништена су два лансера система С-300, једна цистерна за гориво (јер је лансер погођен током пуњења возила горивом) а оштећена су два радара.

Данас је на једном руском ТК објављено да су Руси уништили два лансера украјинског С-300 и "командног центра" у зони града Николајева. Мислим да постоји и неки снимка.

Vežba protivvazduhoplovaca raketaša Južnog vojnog okruga korišćenjem novih raketnih sistema PVO S-300V4 kod Krasnodara

Protivvazduhoplovci raketaši Južnog vojnog okruga ​​su na vežbovnom poligonu kod Krasnodara testirali nove raketne sisteme PVO S-300V4. Posade su rasporedile lansere i izvele elektronska lansiranja rakete na vazduhoplovne ciljeve koji su imitirali sredstva vazdušnog napada lažnog neprijatelja.

Sistem je apsorbovao sve zahteve obećavajućeg razvoja domaćeg vojno-industrijskog kompleksa i ima jedinstvene karakteristike.

https://www.youtube.com/watch?v=ut5AxeeVSeY

Povlačenje S-300V Ruske Federacije sa Kurilskih ostrva: zašto se ne radi samo o sredstvima protivvazduhoplovne odbrane

S-300V na Kurilskim ostrvima, koja se na zapadu smatraju kao teritorija Japana okupirana od strane Ruske Federacije, igrao je ulogu glavnog kišobrana nad vojnim objektima i raketnim lanserima dugog dometa.

Ruska Federacija je demontirala svoje protivvazduhoplovne raketne sisteme S-300V, koji su se od 2020. nalazili na ostrvima Iturup i Kunašir. Istovremeno, zadatak ovi sistema protivvazduhoplovne odbrane bio je da zaštiti vojne objekte koje je Ruska Federacija držala na ovoj teritoriji od napada iz vazdušnog prostora uključujući i raketne napade.

Reč je o jedinicama 18. mešovitog artiljerijskog diviziona, vazduhoplovnoj bazi Jasni sa stalnim razmeštanjem lovaca Su-35, kao i obalskim protivbrodskim kompleksima Bastion, koje, kako je iskustvo pokazalo, Ruska Federacija koristi ne samo u svrhu protivbrodske odbrane, nego i za izvođenje udara po kopnenim ciljevima.

Istovremeno, Ruska Federacija je tokom proteklih nekoliko godina konstantno raspoređivala takve snage na ovim Kurilskim ostrvima sa ciljem da što više pojača snage koje se tamo nalaze. Treba napomenuti da SAD, EU i Ukrajina ova ostrva smatraju severnim teritorijama Japana, koje su pod okupacijom SSSR-a, a kasnije i Ruske Federacije posle 1945. godine.

Istovremeno, povlačenje S-300V, kako piše japansko izdanje Mainichi, na osnovu analize satelitskih snimaka, ukazuje ne samo na nedostatak PVO opreme koju Kremlj pokušava da prebaci na front ili u zaštitu drugim regionima. Činjenica je da kompleks S-300V pripada ruskom protivraketnom odbrambenom sistemu i da treba da štiti sve druge vojne objekte na ovim ostrvima.

Bez toga se ceo odbrambeni sistem urušava i stoga je sasvim logično da je Moskva povukla druge glavne snage sa ovih teritorija, ili planira da to učini u bliskoj budućnosti.

U materijalu se takođe navodi da je značajna količina naoružanja u vidu tenkova i artiljerijskih sistema takođe odvežena iz baza za skladištenje opreme na Sahalinu.

Odnosno, u strateškom planu, Ruska Federacija svoje prisustvo na ovoj, spornoj teritoriji svodi na nominalno. Istovremeno, daleko je od činjenice da će moći da se vrati u stanje 2020. godine u dogledno vreme.

Raketni sistemi protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane iz porodice S-300V, arhivski snimci:

[attachment=1]

[attachment=2]

Sporne teritorije Kurilskih ostrva:

[attachment=3]


Izvor (https://defence-ua.com/news/vivedennja_rf_z_kurilskih_ostroviv_s_300v_chomu_mova_jde_ne_lishe_pro_zasobi_ppo-12708.html)

Kako je prodaja dela sistema S-300V amerikancima tokom prve polovine 90-tih godina prošlog veka, spasilo kompaniju Antej propasti, ali i doprinelo razvoju sistema S-300VM Antej-2500?

Možete kupiti tajnu, ali je nije lako rešiti

Kako je Efremov uspeo da napravi sistem poput S-300VM Antej-2500, i to delimično čak američkim novcem?
Pitanje je, naravno, veoma interesantno.

Jasno je da NPO „Antej“, kao i rusko Ministarstvo odbrane koje sarađuje sa njim, dugo nisu imali sopstveni novac. Ni za blagovremenu isplatu plata zaposlenima, pa čak ni za izradu novog naoružanja. A šta raditi sa naučnim i tehničkim idejama? Oni se, kao što znate, ne mogu "prigušiti". A potrebe ruske vojske 21. veka, kako su shvatili u kompaniji, zahtevaju od vojnih dizajnera da žive ne samo za danas, već i da gledaju daleko ispred sadašnjeg nivoa razvoja vojne opreme. Da predvide šta je „sakriveno maglama vremena“. A da li postoje finansijske mogućnosti za ovo u njihovoj rodnoj zemlji, u principu, niko ne brine.

Doći će vreme, pa ćete se pitati: zašto oni to imaju, a mi nemamo? Pravdati se da nije bilo para je besmisleno i nepristojno za ozbiljne ljude. Niko te ne sprečava da ih tražiš i pronađeš. Čak i iz podzemlja.
Efremov je pronašao.

Predložio je matičnom Ministarstvu odbrane, državnoj kompaniji Rosvooruženie (kako se tada zvao Rosoboroneksport) i ruskoj vladi da Amerikancima prodaju svoj protivvazduhoplovni raketni sistem S-300V, za kojim CIA već dugi niz godina bezuspešno juri, ali bez temeljne studije o kojoj američka kompanija Raytheon, koja modernizuje PVO sistem Patriot, nikada neće postići ciljeve koje Pentagon postavlja svojim konstruktorima.

Mislim da nije potrebno objašnjavati šta je Efremovu odgovoreno na ovaj predlog u visokim generalskim kancelarijama. Karakterističan gest prstom ka slepoočnici bio je najbezazlenija reakcija u ovoj situaciji.

Naši „majstori dezinformacija“ su tih dana izveli specijalnu operaciju – „usisali“ su veoma stari sistem PVO zemlje S-300PMU, koji je nastao u tada konkurentskoj kompaniji NPO „Almaz“ pod rukovodstvom akademika Borisa Bunkina.

S-300PMU je mogao da dejstvoje samo na avione. A ni tada, Belorusi nisu prodali ceo kompleks, već nekoliko poluopljačkanih upravljačkih kabina donetih sa poligona Emba, gde su do tada kazahstanski stočari „vredno radili“ na njima, pokušavajući da profitiraju od obojenih i plemenitih metala. Tu su dobro profitirali, ali se na buku koja je podigla u štampi, prećutala ova okolnost.

Četiri diviziona modernije verzije ovog sistema S-300PMU1 kupila je Kina od Rusije. Postojala je nada da će ugovor biti nastavljen. Peking je počeo da raspoređuje sistem protivvazdušne odbrane svoje zemlje. Specijalistima je bilo jasno da će im trebati više desetina kompleksa S-300PMU1. To su nova finansijska ulaganja u odbrambenu industriju. I ne samo u industriju. A ugovor sa Amerikancima za S-300V bi mogao da odloži takvu perspektivu na duže vreme.

Odmah se postavilo teško pitanje: zašto Pentagon kupuje jedan sistem, a Narodnooslobodilačka vojska Kine drugi? Da li su prevareni u Nebeskom carstvu? Ova pitanja su bila očigledna. Štaviše, S-300V osigurava protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu Moskve, rekli su generali Efremovu. Ne smemo rizikovati njegove tajne. Nemoguće ih je dati za proučavanje, doduše sada ne neprijatelju, ali prijatelju koji ne uliva potpuno poverenje, takozvanom „zakletom partneru“.

Generalni projektant je tvrdio da algoritam upravljanja raketnim sistemom S-300V niko ne može da razotkrije ni za deset godina. A za ovo vreme imaćemo još jedan, moćniji i efikasniji sistem, a da bez prodaje ovog kompleksa za izvoz mi, na kraju krajeva, ne samo da Rusija neće imati novo protivraketno oružje, već će se ugasiti jedina kompanija koja ga pravi – NPO Antej, a sa njim i Jekaterinburški Projektantski biro Novator, serijske fabrike, podizvođači...

Veliki šefovi sležu ramenima:

"Šta da radimo?! Naš odbrambeni kompleks i dalje ima sovjetske, pomalo već zasterele kapacitete. Ono što preživi preživeće. Ostali mogu i moraju da umru. Sada ili u neko kasnije vreme."

Efremov nije imao vremena za takva očekivanja. I odlučio se na vanredan čin. Na primer, za pravu ucenu.

Na njegov zahtev, vrlo skandalozan predsednik jednog od komiteta Državne dume došao je u kancelariju jednog veoma velikog šefa. Razgovor se pokazao izuzetno oštrim: ili potpis na dozvolu prodaje S-300V Amerikancima ili pitanje ostavke zvaničnika po takvim i takvim osnovama postaviće se sa govornice Dume...

Dokument je potpisan.

Tada je Efremov takođe optužen da je „prodao tajne otadžbine protivniku“, za „izdaju“... FSB je čak pokrenuo krivični postupak po ovom pitanju. U jednom od centralnih novina pojavila se priča o tome kako su, otkrivajući borbene položaje u Podmoskovlju, rakete Efremova tajno izvezene u inostranstvo...

U stvari, sve je bilo prilično otvoreno i zvanično.

S-300V je odnet iz proizvodnog pogona, gde se sistem sklapa. Istovremeno, kako se i očekivalo, prisustvovali su predstavnici FSB-a, drugih bezbednosnih agencija i specijalisti Rosvoruženja. Prodali su Amerikancima ne ceo divizion, već samo dve baterije (višenamenski radar, komandno mesto, dva lansera, po jedan za rakete Giant i za rakete Gladijator. Ali ne 144 projektila, kako je trebalo da bude već samo 23 . I to sve za 90 miliona dolara.

Istina, Amerikanci su tada prebacili u NPO „Antej“ samo polovinu ovog iznosa. Neka vrsta igre neshvatljiva za kompaniju nastavljena je između Pentagona i Rosvooruženija. Moguće je da opet uz učešće obaveštajnih agencija obe strane.

U najmanju ruku, Rosvoruženje nije poslalo sektorski antibalistički radar diviziona 9S19, koji je jezgro protivraketnog sistema S-300V, Amerikancima. Ali to više nije briga Efremova.

Dobijeni novac bio je dovoljan da se ostvari ideja o proizvodnji modernizovanog sistema Antej-2500. Sistem je već testiran i u punoj je borbenoj gotovosti u oružanim snagama Ruske federacije, a danas su već razvijene i novije verzije, poput Antej-4000, ali sada kroz zajedničku kompaniju "Almaz-Antej".

S-300V, višenamenski radar i dva tipa lansirnih oruđa:

[attachment=1]

S-300VM, sektorski antibalistički radar i dva tipa lansirnih oruđa:

[attachment=2]

Venjamin Pavlovič Efremov je bio generalni projektant Istraživačkog elektromehaničkog instituta [NIEMI] Ministarstva radio-industrije SSSR-a, Moskva. Njegov rad je dao veliki doprinos razvoju sistema PVO SSSR i Rusije, koji obuhvataju: prvu generaciju raketnih odbrambenih sistema Krug i Osa, drugu generaciju višekanalnog raketnog sistema S-300V, taktički raketni sistem Tor, treću generaciju Antej-2500, Tor-M1 i njihove modernizacije.
Od 1985. godine, V. Pavlovič Efremov je bio generalni dizajner NPO Antej. U ovom udruženju NIEMI je vodeća organizacija; ali NPO Antej nije stvorio samo naoružanje za PVO Kopnene vojske, već i praktično svu radarsku opremu za ovu vrstu Oružanih snaga: radarsko otkrivanje kopnenih ciljeva, protivtenkovske radio-upravljačke linije, artiljerijsko izviđačke komplekse, radarske nišane za protiv tenkovske topove, sisteme upravljanja tenkova i dr.

V. Pavlovič Efremov rođen je 22. marta 1926. godine u Tambovu. Efremov je preminuo 16. septembra 2006.

Odlikovan sa 3 ordena Lenjina (29.07.1966; 27. septembra 1976; 21. marta 1986), Ordenom Oktobarske revolucije (26.04.1971), Radničke crvene zastave (20.04.1956), Ruskim ordenom za zasluge za otadžbinu 2. ( 22.11.2001) i 3. (1996) stepena, Medalje.
21. marta 2008. godine postavljena je spomen-ploča u čast V.P. Efremov je otkriven na zgradi Istraživačkog elektromehaničkog instituta u Moskvi.

[attachment=3]


Izvor (https://web.archive.org/web/20131022154209/http://www15.rian.ru/ruharakter/20060920/54082336.html)

Zagonetka za Patriot

Spolja, Antej-2500 je veoma sličan izvornom S-300V, koji se ponekad naziva i "ruskim Patriotom". Ista „samohotka“ - guseničarska šasija na svih šest vozila koja su deo kompleksa. Cevi kontejnera lansera sa projektilima Giant i Gladiator su iste kao da su orgulje u hrišćanskoj katedrali.

Rakete su, kao i ranije, razvijene u Konstruktorskom birou Novator u Jekaterinburgu. Ali sada su, naravno, mnogo moćnije i efikasnije nego ranije. Iako se uklapaju u „stare“ dimenzije težine. Komandno mesto je isto u sistemu. Ali, naravno, sa drugačijom opremom. Radarske stanice sa kružnim i sektorskim pogledom, kao i stanica za navođenje projektila, praktično se ne razlikuju. Istina, vrlo pažljiv specijalista može otkriti da je površina antene višekanalne stanice za navođenje raketa Antej-2500 veća od one na njenom prototipu, i da nema lansera sa raketama Giant koja ima stanicu za osvetljenje cilja.

Sama „iluminacija“ (osvetljenje) je ostala samo na lanseru za rakete Gladiator, a Giant se može lansirati i iz transportnog vozila...

Ali glavna stvar je drugačija. Sada „Antej” gađa mnogo dalje od prethodnika. U vreme kada je konstruisan bio je to jedini odbrambeni kompleks na svetu koji je mogao da obara, pored aviona i helikoptera (uključujući vazduhoplovno-izviđačka i komandna mesta tipa „Awaks” i "stelt" avione), nestrateške balističke operativno-taktičke i operativne rakete na daljinama do 200 kilometara i na visinama od 30 kilometara (S-300V ih je „stizao” samo na 100 km i 25 km). Pored toga, njegova zona uništenja uključuje balističke rakete, čiji je domet lansiranja 2500 kilometara (otuda naziv „Antej-2500”), a brzina leta je 4500 metara u sekundi.

Reč je o raketnim sistemima kao što su kineski Dongfen-3, Dongfen-15, Dongfen-25, američki ATACMS i francuski Ades, irački Scud-S, izraelski Jericho-2 i američki Pershing, koji su poput naših zastarelih "Skadova", još uvek je u službi mnogih armija planete...

S-300V je delovao na slične tipove raketa koje su letele sa daljina od "samo" 1000 km i brzinama do 3000 m/sek. Pa, Patriot PAC-2, naširoko reklamiran tokom Zalivskog rata, čak ne dostiže ni ove pokazatelje (njegov maksimalni domet uništenja je samo 40 km, maksimalna visina - 24 km). Modernizovani PAC-3 je, prema proračunima kompanije Raytheon, do 2005. godine dostigao granice od 150 km i 25 km. A maksimalni domet lansiranja raketa koje pogađa dostigao je 1000 kilometara.

Ali najvažnije je drugačije. Još nije poznato da li će američki dizajneri uspeti da prevaziđu glavni nedostatak Patriota - njegova municija ne pogađa bojevu glavu protivničke rakete, već, po pravilu, samo trup ili pogonski motor. Zbog toga često napadačke bojeve glave i dalje stignu do cilja (tokom prvog Zalivskog rata to se desilo u 90 odsto od 65 lansiranja raketa Skad), a tokom drugog rata sa Irakom, kako se svi sećaju, promašila je rakete koje su letele iz „pogrešnog pravca“ u odnosu na pravac odakle su se očekivali. Konkretno, sa mora. (Tek sada to Amerikanci rešavaju sa raketama sa kinetičkim efektom udara - PAC-3 MSE / CRI, prim. Kubovac)

Takođe ima još jedan „nedostatak“ - rakete Patriot se lansiraju pod uglom u odnosu na horizont i ne mogu da se okrenu ka cilju ako dolazi iz suprotnog smera. Stoga, da biste zatvorili krug, potrebna su vam najmanje četiri takva lansera. „Anteju“ treba jedan. Njegove rakete se lansiraju pravo uvis i već na visini od 60-100 metara „naginju“ se ka cilju.

Osim toga, a to je možda i najvažnije, Antej-2500, kao i S-300V, pogađa tačno glavu bilo koje rakete. Uvek sa 100% rezultatima. Ima jedinstvenu usmerenu bojevu glavu, kakvu nema nijedan drugi sličan sistem. I, pored toga, može istovremeno da dejstvuje na 16 balističkih projektila (divizion sa 4 baterije u svom sastavu - pun formacijski sastav, prim. Kubovac), čak i sa reflektujućom površinom kao što je "stelt". Ni jedan drugi sličan sistem ne može to da uradi. (Osim sada njegovog naslednika Antej-4000, prim. Kubovac)

S-300V:

[attachment=1]

[attachment=2]

S-300VM / Antej-2500:

[attachment=3]

[attachment=4]

Projektili 9M82 Giant i 9M83 Gladiator:

[attachment=5]


Izvor (https://web.archive.org/web/20131022154209/http://www15.rian.ru/ruharakter/20060920/54082336.html)

Zašto je sistem PVO S-300V4 Ruske Federacije „crvena knjiga“ i retkost: takvih diviziona ima samo nekoliko u celoj Ruskoj Federaciji

Količina S-300V4 u Ruskoj Federaciji je toliko mala da se uvode u manjim formacijama u posebnim brigadama, po jedna za svaki vojni okrug

Odmah treba napomenuti da S-300V4 nije samo redak, već jednostavno „crvena knjiga“ protivvazduhoplovni raketni sistem u Ruskoj Federaciji. Njihov tačan broj varira od izvora do izvora, počevši od samo dva diviziona za celu Rusku Federaciju. Ali generalno, planovi Kremlja su bili da formira samo jednu protivvazduhoplovnu brigadu S-300V4 u svakom vojnom okrugu, a Ruska Federacija je imala četiri, a sada pet vojnih okruga, a prema ažuriranim planovima biće još dva nova - Moskva i Lenjingrad.

Poznato je da je prve komplekse S-300V4 primila 2015. godine novostvorena 77. zasebna raketna protivvazduhoplovna brigada (Južni vojni okrug). Ali uprkos izjavi o potpunom prenaoružavanju 2014. godine, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je navelo da je predat „brigadni komplet“ koji se sastoji od tri baterije (svaka sa šest lansera, jednom stanicom za navođenje rakete i vozilima za podršku). Istovremeno, "divizion" obuhvata jedno komandno mesto i dva radara kružnog i sektorskog osmatranja.

Zatim je novoformirana 38. protivvazduhoplovna brigada (Istočni vojni okrug) dobila „brigadni komplet“ S-300V4. A na snimku sa prebacivanjem opreme samo 12 lansera se uklapa u okvir, što takođe ima malu korelaciju sa punim sastavom brigade.

Planovi za 2023. uključivali su naoružavanje jedne od brigada Zapadnog vojnog okruga. A najverovatnije će protivvazduhoplovne brigade u Ruskoj Federaciji dobiti samo po 1-1,5 divizion S-300V4, u odnosu na planiranu formaciju, iako je u planovima za period od 2011. do 2020. godine Ruska Federacija planirala da dobije devet brigadnih kompleta.

Ovako slaba dinamika prenaoružavanja na S-300V4, čak i uprkos činjenici da se radi o modernizaciji postojećeg S-300V, objašnjava se činjenicom da košta mnogo više od S-400. Takođe treba napomenuti da je S-300V, uprkos sličnom indeksu kao S-300(P), zapravo poseban paralelni razvoj, čiji je glavni cilj u SSSR-u bila potreba, pre svega, za sredstvom protivraketne odbranu za kopnene snage.

S-300V4 je naoružan modernizovanim protivvazduhoplovnim raketama 9M82MV i 9M83M sa deklarisanim dometom presretanja aerodinamičkih ciljeva do 400 km, odnosno do 200 km. Upravo njima Ruska Federacija dodaje i mogućnost presretanja balističkih projektila. Ali činjenica je da on ne implementira kinetičko presretanje, a po svojoj tehnologiji nije otišao puno ​​dalje od GEM-T za Patriot PAC 2, za koji je takođe obznanjena mogućnost presretanja balističkih ciljeva.

Dakle, uništavanje ili oštećenje svakog sistema PVO S-300V4 predstavlja više nego značajan gubitak za Rusku Federaciju, koji oni ne mogu da popune u bliskoj perspektivi. Štaviše, prema nepotvrđenim informacijama, Ruska Federacija je uklonila starije komplekse S-300V sa spornih ostrva Kurilskog grebena, a kako se kasnije ispostavilo, upravo se radilo o S-300V4 iz sastava 38. protivvazduhoplovne brigade.

Podsetimo, Oružane snage Ukrajine su u avgustu prošle godine, navodno, uništile radar 9S19 Imbir kompleksa S-300V, a u avgustu ove godine uspešno su gađale elemente još jednog S-300V ili S-300V4.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor
 (https://defence-ua.com/weapon_and_tech/chomu_u_rf_zrk_s_300v4_chervonoknizhnij_a_ne_prosto_ridkisnij_na_vsju_rf_takih_lishe_dekilka_divizioni-13432.html)

Ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300V ne ostavljaju neprijateljima ni najmanju šansu u zoni SVO, ali znaju i kako da se opuste

Jedinice PVO su na dežurstvu 24 sata u novim reonima pozicioniranja. Radarska stanica PVO S-300V kontroliše nebo u radijusu od nekoliko stotina kilometara, a lanseri kompleksa spremni su za lansiranje protivvazduhoplovnih vođenih raketa.

Jedinica u svojim redovima ima i pripadnika koji dobro svira gitaru, pa se u retkim trenucima odmora, mogu opustiti i tiho zapevati.

https://www.youtube.com/watch?v=HEHmt07gH9Q

Ruska Federacija ima plan da proizvodi jedan brigadni komplet S-300V4 godišnje: koliko je realno?

S-300V4 za Rusku Federaciju je prilično moćan, ali količinski nedovoljan, sistem PVO za koji je deklarisana mogućnost presretanja balističkih ciljeva

Ministar odbrane Ruske Federacije Šojgu nastavlja putovanja po vojnim fabrikama i „inspekciju” OKB „Novator” (deo „Almaz-Anteja”) u Jekaterinburgu, koji se bavi proizvodnjom krstarećih rakete morskog baziranja „Kalibar“, krstarećih raketa R-500 za OTRK „Iskander“ i protivvazduhoplovne raketne komplekse S-300V.

Video prilog sa Šojguovim obilaskom preduzeća, sadrži deo razgovora sa predstavnikom rukovodstva OKB „Novator“ u vezi sa planovima za proizvodnju protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa S-300V4. Naravno, ovo može biti inscenirano, ali najverovatnije su objavljeni pravi planovi.

Imajući to u vidu, kompaniji je dat plan da 2024. godine odmah pusti u upotrebu brigadu S-300V4, za šta je neophodno raditi 24/7. I odmah treba napomenuti da je, uprkos nazivu, ovaj sistem PVO paralelni razvoj sa "uobičajenim" sistemima S-300P, i iako se vizuelno razlikuje prvenstveno po postavljanju na guseničarsku šasiju sa sopstvenim radarom za iluminaciju ciljeva, zapravo ima i druge rakete (9M82M i 9M83M). Takođe je proglašen sposobnim da presreće balističke ciljeve, za šta je i konstruisan.

Istovremeno, broj diviziona S-300V4 uključenih u brigadni komplet u sadašnjim realnostima Ruske Federacije je nepoznat, jer među poznatim isporukama od 2015. godine, prilikom obaveštenja o prijemu „brigadnog kompleta” pojavio se različit broj diviziona u sastavu. Na primer, 77. samostalna protivvazduhoplovna raketna brigada (Južni vojni okrug) 2015. godine dobila je 3 baterije po ovoj formaciji (svaka sa šest lansera, jednom stanicom za navođenje projektila i vozilima za podršku).

A 2020. godine novoformirana 38. protivvazduhoplovna brigada (Istočni vojni okrug) dobila je „brigadni komplet“ S-300V4, ali se na snimku prebacivanja opreme videlo samo 12 lansera – za 2 baterije. Istovremeno, organski divizion S-300V čine četiri baterije, jedno komandno mesto i dva radara kružnog i programskog osmatranja. Tako se 1,5-2 diviziona u Ruskoj Federaciji mogu nazvati „brigadnim kompletom“.

Ali i sa takvom računicom, plan za 2024. godinu u vidu prenosa u trupu „brigadnog kompleta“ S-300V4 je i dalje ubrzanje tempa. Jer u planovima za 2011-2020. Moskva je trebalo da dobije devet „brigadnih kompleta“, ali prema dostupnim informacijama, ukupno je od 2013. godine u oružane snage Ruske Federacije isporučeno do 10 diviziona. I zato je OKB Novator pristao da radi 24/7, ali to, naravno, nije garancija da će zadatak biti u potpunosti izvršen.

Komponente raketnog sistema PVO S-300V4 u proizvodnji:

[attachment=1]

Samohodni lanser sa iluminatorom 9A83M2 i radar 9S19 Imbir (AB radar):

[attachment=2]

Samohodni lanser sa iluminatorom 9A83M2 i raketama 9M83M i samohodni lanser 9A84-2 sa raketama 9M82MD:

[attachment=3]


Izvor (https://defence-ua.com/army_and_war/rf_maje_plan_vipuskati_po_odnomu_brigadnomu_komplektu_s_300v4_na_rik_na_skilki_tse_realno-14297.html)

Sekunde smrtonosnih hitaca koje je S-300V ispalio na bojnom polju

U oblasti modernog ratovanja, sistemi protivvazduhoplovne odbrane igraju ključnu ulogu u oblikovanju vojnih strategija i ishoda ratovanja. Među ovim sistemima, ruski raketni sistemi iz porodice S-300V su odavno prepoznati kao velika prednost, poznati po svojim naprednim sposobnostima u suzbijanju vazduhoplovnih pretnji. Međutim, nedavni razvoji su doveli ovaj sistem do novih visina efikasnosti i moći.

Na video snimku u prilogu, imamo prilike da pogledamo svojevrsnu "kompilaciju" borbenog rada i dejstava posada raketnih sistema PVO iz porodice S-300V Ruske vojske, tokom vršenja zadataka u okviru Specijalne vojne operacije, danju i noću. U tom smislu možemo videti rad na marševanju, posedanje vatrenog položaja, pripremu za rad komponenti sistema, isečke iz rada posada u kabinama komponenti sistema, dejstvo raketama na vazduhoplovne ciljeve, ali i kooperaciju i saradnju sa radarskim sistemima osmatranja i javljanja, kao i sa drugim raketnim sistemima PVO, prikazujući i fleksibilnost u radu ovog, inače, veoma mobilnog ali i robusnog raketnog sistema PVO.

https://www.youtube.com/watch?v=oFJ0ptQBGGc

S-300V protiv projektila iz VBR tipa Oljha

Na društvenim mrežama pojavio se snimak lansiranja rakete iz sistema S-300V na projektil iz višecevnog raketnog lansera ukrajinskih snaga tipa Oljha.
Opis koji prati snimak kaže da se "protivvazduhoplovna raketa vinula na desetine metara u vazduh, nakon čega se uključio glavni motor, koji ju je ubrzao sve do cilja".

Više puta sam pogledao snimak i čak se i konsultovao sa poznanicima koji prate raketnu tehniku, jer mi je ovo lansiranje bilo u najmanju ruku neobično.

Naime, kao što opis i kaže, raketa 9M83 Gladiator je lansirana sa lansera sa iluminatorom više desetina metara u vazduh, nakon čega se aktivirao startni (a ne "glavni") motor i ubrzao raketu, dao joj pogonski momenat. Startni motor kod projektila 9M83 Gladiator radi od 4,11 do 6,40 sekundi, a nakon toga se usled pada pritiska u startnom motoru (busteru) formira komanda za razdvajanje startnog od marševskog motora. Na snimku se čini da vidimo momenat pada pritiska u startnom motoru i detonaciju piropatrona koji treba da bukvalno "razreže" startni motor od ostatka rakete i odbaci ga.

Nakon toga bi trebalo da krene start marševskog motora, pogona drugog stepena. Ali to na snimku ne vidimo i to je bila i nedoumica i zabuna i kod onih koji su postavili snimak, a i kod mene u prvom trenutku, mislivši da je viđena detonacija u stvari pogodak cilja. U stvari detonacija predstavlja upravo aktiviranje kružno postavljanih piropatrona i odvajanje bustera od drugog stepena rakete.

Nedoumicu dalje stvara i to što se na snimku potom ne vidi start marševskog motora. Ipak, nakon dodatnih konsultacija koje sam i sam obavio sa kolegama "raketnim rekreativcima", došlo se do saznanja da raketa 9M83 Gladiator (a isto važi i za 9M82 Giant) ima opciju startovanja marševskog motora "sa zadrškom", koja može trajati i do 20 sekundi. Ovakva "tehnika" starta motora drugog stepena primenjuje se kada se gađaju daleki i visoki ciljevi, a potvrdu toga možemo videti i po visoko podignutoj anteni iluminatora na samohodnom lansirnom oruđu 9A83.

U prilogu - snimak:

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300V%20Oljha%20daleko.mp4

Pogođen ukrajinski raketni sistem PVO S-300V1

Na društvenim mrežama pojavio se snimak pogađanja ukrajinskog raketnog sistema PVO S-300V1 u oblasti Krivog Roga.

Na snimku se vidi rad Oružanih snaga Rusije na položaj raketnog sistema PVO S-300V1 Oružanih snaga Ukrajine. Prema informacijama izvora, jedan razoran projektil je pogodio i oštetio 2 komponente ukrajinskog sistema PVO.

Eksplozija bojeve glave projektila je bila bliža samohodnom lansirnom oruđu 9A83 sa 4 projektila 9M83, tako da je za pretpostaviti da su oštećenja na ovom oruđu veća, verovatno se radi o težem oštećenju.

Što se tiče drugog oruđa, u pitanju je radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S32, za koga se čini da je pretrpeo manje teška oštećenja, ali za pretpostaviti je da je radar (a samim tim i ova raketna baterija) stavljen barem na neko vreme van upotrebe.

Inače, oba sredstva su u trenutku pogađanja bila u marševskom položaju.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Pogo%c4%91en%20S-300V1%20Ukrajinski.mp4

Borbeni rad posada protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300V

Borbeni rad i pripreme za vatreno dejstvo protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300V i lakog raketnog sistema PVO sistema Igla, u njegovoj neposrednoj zaštiti, u okviru velikih vojnih vežbi provere borbene sposobnosti vojske Ruske federacije.

Na snimku vidimo u prvom planu borbeni rad posade baterijskog radara za navođenje raketa 9S32 kao i rad posade samohodnog lansirnog oruđa sa iluminatorom 9A83.

U nastavku snimka vidimo i poslužioca lakog prenosnog raketnog sistema PVO Igla, u spremnosti za dejstvo u neposrednoj zaštiti položaja raketne baterije S-300V. Nebo se, kao što vidimo na snimku, pored radarima, neprekidno osmatra i vizuelnim osmatračkim pomoćnim sredstvima.

https://www.youtube.com/watch?v=uNrxFN3Zwkg