PALUBA

HMS Anson je britanski bojni brod klase King George V, nazvan po admiralu Džordžu Ansonu. Izgrađen je u brodogradilištu Swan Hunter and Wigham Richardson Shipyard i porinut 24. februara 1940; dve godine je trajalo opremanje broda, tako da je 22. juna 1940. konačno i završen. Ovako dugo opremanje broda bilo je uslovljeno kašnjenjem u isporuci radara za upravljanje vatrom i dodatnih protivavionskih oruđa. Prvobitna ideja je bila da se brod nazove po admiralu Dželikou, i tako je i nazvan, ali je februara 1940. ipak poneo ime admirala Ansona.

[attachment=2]

Bojni brod Anson bio je dug 227,1 m, širok 31,4 dok je gaz iznosio 9,5 metara. Deplasman broda iznosio je 1942. godine, na ispitivanjima, 43 300 tona – dok je 1945. narastao na 46 090 tona.

Brod je pogonjen parnim turbinama Parsons, koje su pokretale četiri osovinska voda. Paru je obezbeđivalo osam kotlova Admiralty, koji su isporučivali 100 000 KS po osovini. Ova snaga je omogućavala maksimalnu brzinu plovljenja broda od 27,62 čvorova. Kako bi obezbedili autonomiju broda od oko 6000 nautičkih milja, brod je krcao 4300 tona lož-ulja. Prvi plovidbi maksimalnom brzinom, bojni brod Anson je mogao da preplovi 3150 nautičkih milja, pri čemu mu je potrošnja goriva iznosila oko 37 tona lož-ulja na sat.

Primarna brodska artiljerija sastojala se od deset topova kalibra 356 mm (14 inča), raspoređenih u tri artiljerijske kupole; po jedna četvorocevna na pramcu i krmi i jedna dvocevna iznad četvorocevne kupole na pramcu. Topovi su mogli da zauzimaju elevaciju od -3 do +40º. Puna salva primarne artiljerije bila je teška 7,23 tone i mogla je da se ispali svakih 40 sekundi.

Baterije sekundarne brodske artiljerije činilo je 16 topova kalibra 133 mm (5,25 inča), raspoređenih u osam dvocevnih kupola. Maksimalni domet ovih topova iznosio je 22 km, pri elevaciji od 45º, dok je prilikom gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru domet topova iznosio oko 15000 metara. Topovi sekundarnih baterija mogli su da zauzmu elevaciju od -5 do +70º. Teoretska brzina gađanja iznosila je 10 do 12 granata u minuti, dok je u praksi ta brzina iznosila svega sedam do osam granata u minuti.

Pored topova primarne i sekundarne brodske artiljerije, brod je raspolagao i sa šest osmocevnih „pom-pom“ protivavionskih topova kalibra 40 mm, kao i sa osamnaest lakih protivavionskih topova Oerlikon, kalibra 20 mm.

Nakon što je uveden u flotnu listu britanske kraljevske mornarice, HMS Anson je upućen na Arktičko more, sa glavninom Domovinske flote, kako bi pratio konvoje za Sovjetski Savez. Zajedno sa bojnim brodom HMS Duke of York, lakom krstaricom HMS Jamaica i razaračima HMS Keppel, Mackay, Montrose i Bramham, 12. septembra 1942. isplovljava na obezbeđenje konvoja QP14. Kraj 1942. dočekuje u pratnji konvoja JW51B, zajedno sa krstaricom HMS Cumberland i razaračima HMS Forester, Icarus i Impulsive. Već početkom 1943, 23. i 24. januara, bojni brod Anson, u društvu krstarice HMS Sheffield i razarača HMS Echo, Eclipse, Faulknor, Inglefield, Montrose, Queenborough, Raider i razarača poljske ratne mornarice Orkan, obezbeđuje konvoj JW52. Nekoliko dana kasnije, 29. januara, obezbeđuje konvoj RA52, zajedno sa krstaricom Sheffield i razaračima Inglefield, Oribi, Obedient i razaračem poljske ratne mornarice Orkan.

Juna 1942, ulogu bojnog broda Anson, preuzeće na sebe britanski bojni brod iz perioda Prvog svetskog rata. Naime, bojni brod HMS Centurion maskiran je u bojni brod Anson i upućen u Sredozemno more, kao mamac u operaciji Vigorous.

Jula 1943, bojni brod Anson učestvuje u pripremama za operaciji Husky, gde je imao ulogu da privuče pažnju neprijatelja. Oktobra iste godine, zajedno sa bojnim brodom Duke of York i američkom krstaricom USS Tuscalosa obezbeđuje zaštitu tokom operacije Leader, u kojoj je sa američkog nosača aviona USS Ranger krenuo napad na nemačko brodovlje u norveškim vodama.

[attachment=1]

Februara naredne godine, u društvu sa francuskim bojnim brodom  Richelieu i grupom krstarica i razarača, Anson ponovo učestvuje u obezbeđenju nosača aviona, ovog puta britanskog HMS Furious, sa koga je u okviru operacije Bayleaf izvršen napad na nemačke brodove u norveškim vodama. Istovetan zadatak izvršava i 3. aprila, sada u operaciji Tungsten, čiji je cilj bio potapanje nemačkog bojnog broda Tirpitz.

Na remont odlazi juna 1944, da bi se u sastav flote vratio marta 1945, kada se sa Duke of York priključuje britanskoj Pacifičkoj floti. Međutim, kada su stigli u zonu operacije, borbena dejstva su već bila završena. Iz Sidneja je za Hong Kong isplovila 15. avgusta, sa bojnim brodom Duke of York, i u društvu sa ostalim brodovima iz Britanije i Komonvelta, prihvatio predaju japanskih snaga u Hong Kongu. Pored toga, biće prisutan i u Tokijskom zalivu u vreme potpisivanja japanske kapitulacije na američkom bojnom brodu USS Missouri.

Bojni brod Anson je novembra 1949. preveden u rezervu, a 17. decembra 1957. prodat u staro gvožđe.