PALUBA

Protest Grčke zbog narušavanja vazdušnog prostora


07/01/2009

ATINA - Atina će uložiti zvanični protest Ankari zbog toga što su turski vojni avioni narušili grčki vazdušni prostor na istoku Mediterana, izjavila je danas šefica grčke diplomatije Dora Bakojani. Grčko Ministarstvo odbrane je prethodno saopštilo da su turski lovci, bez podnošenja plana leta, ušli u vazdušni prostor Grčke i uznemirili borbeni avion koji je u Egejskom moru tragao za brodom punim ilegalnih imigranata.

Izvor:Tanjug

22.06.2009
Atina – Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je danas da je Atina zabrinuta zbog porasta napetosti u njenim odnosima sa susednom Turskom zbog letova turskih vojnih aviona u Egejskom moru.

Grčka i Turska, obe članica NATO-a, već godinama se spore oko vazdušnih granica i procedura letenja na njihovoj granici u Egejskom moru.

Bakojanijeva je rekla agenciji Asošiejted pres (AP) da turski vojni avioni preleću naseljena grčka ostrva.

„Porasla je tenzija u Egeju što smatramo da je veoma ozbiljno”, rekla je grčka ministarka.

„Imamo prelete, ne uobičajene prelete kao što smo imali u prošlosti, već prelete preko naseljenih ostrva, što nas jako brine”, rekla je Dora Bakojani.

Ona je dodala da će pokrenuti to pitanje sa svojim turskim kolegom Ahmetom Davutogluom na sastanku ministara spoljnih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja se ovog vikenda održava na grčkom ostrvu Krfu.

Ranije ove godine ministarka je rekla da se razvoj grčko-turskih odnosa stagnira posle decenije stalnog poboljšanja.

Grčki zvaničnici kažu da turski vojni avioni svake godine oko 1.500 puta naruše grčki vazdušni prostor ali da su turski piloti sada počeli agresivinje taktike, da lete na niskoj visini iznad malih naseljenih ostrva.

Turska tvrdi da uopšte ne povređuje grčki vazdušni prostor pošto se njena definicija zone pod grčkom kontrolom ne podudara sa grčkom.

Izvor: Beta-AP

Dora Bakojani upozorava Ankaru

28. jul 2009
Atina -- Ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani informisala Brisel o "provokativnoj politici Turske", koja je poslednjih sedmica povredila njen vazdušni prostor

Dora Bakojani je ocenila kao neprihvatljivu politiku Turske čiji vojni avioni izvode uzastopne letove nad grčkom teritorijom u pokušaji da se zatvore delovi grčkog kontinentalnog pojasa.

Šef grčke diplomatije je ukazala na to da članice EU treba da imaju jasnu sliku o tome uoči decembarskog objavljivanja procene o putu pristupanja Turske Uniji, prenela je grčka novinska agencija ANA.

"Turska dosad nije poštovala svoje obaveze", kazala je Dora Bakojani, kao i da se pregovori o pristupanju EU zasnivaju na principima poštovanja dobrosusedskih odnosa i na miroljubivom prevazilaženju nesuglasica.

"Neprihvatljivo je povinovanje po izboru i selektivno ispunjavanje onoga što je dogovoreno", poručila je Dora Bakojani.

Izvor: Tanjug

Turski avioni opet povredili grčki vazdušni prostor


10.02.2010.
 
Turski borbeni avioni ponovo su povredili vazdušni prostor Grčke iznad Egejskog mora, piše današnji "Katimerini", prenoseći saopštenje zvaničnika za nacionalnu bezbednost.

Prema pisanju atinskog dnevnika, incident se dogodio juče pre podne, kada su četiri turska aviona F-16 i četiri aviona F-4 uletela u grčki vazdušni prostor, iznad ostrva Samos.

Jedan avion F-4 je, potom, izvršio nizak let iznad ostrvceta Farmakonisi. Turski avioni su se povukli nakon akcije grčke avijacije.

Ambasada Grčke u Ankari uložila je zvaničan protest turskim vlastima zbog ovog incidenta. Grčki premijer Jorgos Papandreu je u nedavnom pismu turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu ukazao da ovakve provokacije ne doprinose izgradnji boljih odnosa Ankare i Atine i zatražio da one prestanu.


Izvor: Tanjug

Venizelos: Odgovorićemo na turske provokacije


09.11.2010.

Grčki ministar odbrane Evangelos Venizelos je izjavio da provokacije turskih vojnih aviona u Egejskom moru i Mediteranu neće ostati bez odgovora.

"Postoje stalna tenzija i rat nerava u Egeju i u istočnom Meditenu", izajavio je ministar Venizelos povodom učestalih incidenata u grčkom vazdušnom prostoru.

U poslednja četiri dana zaredom turski vojni avioni su više puta upadali u grčki vazdušni prostor.

"Mi ne sledimo politiku uslovnog refleksa, mi pokazujemo neophodnu stratešku staloženost, ali nećemo ostaviti ništa bez odgovora, istakao je on, prenela je grčka novinska agencija ANA.

Grčka, naglasio je Venizelos, ne želi političku zategnutost u Egejskom moru i Mediteranu i u odnosima sa Turskom i pozvao Ankaru da poštuje međunarodno pravo.

Dve zemlje se već duže vreme spore oko širine teritorijalnih voda oko ostrva i vazdušnog prostora u Egejskom moru, što je u nekoliko navrata Atinu i Ankaru dovelo na ivicu oružanog sukoba.

Izvor: Tanjug

Ово нам је некако промакло...




Тачно сам знао да ће ово кад-тад доћи на ред. Турци се, наравно, никад нису помирили с чињеницом да је грчко тло на пар миља од њихове обале. Турска је главни разлог због чега је Грчка у НАТО-у и зато се Грци не понашају као остале чланице тог савеза које окупља ... хм... анимозитет према Истоку.

Eh Rašo, kako da ne?!? Samo malo niže, južnije...

Sada su u naletu, osećaju se jakim i hoće reviziju ugovora iz Lozane (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14573.0.html). Problem je samo što od toga nema ništa.

Neka kupe od Grka par otočića i rješena stvar, ionako su ovi u "banani".

poz.

Novi sukob starih rivala - Turci poručili Grčkoj: Ako treba, doletećemo poput metka da vas opet naučimo istoriji!
Gardijan   29.03.2017.

Napetost između Grčke i Turske svakim je danom sve veća nakon što je turski predsednik najavio mogućnost referenduma o pristupanju EU, a grčki ministar odbrane je izjavio kako je ta država spremna "za bilo kakvu provokaciju", piše britanski "Gardijan".
 
Dok se Turska priprema za referendum na kojem će se odlučivati o povećanju ovlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, turski vođa došao je u verbalni sukob s čelnicima većine evropskih država koje su zabranile njegovim zvaničnicima dolazak na skupove na kojima bi se promovisao glas "za" na referendumu među iseljenim Turcima.

- Imamo referendum 16. aprila. Nakon toga bismo mogli održati referendum nalik Bregzitu - rekao je na tursko-britanskom forumu, na kojem je prisustvovao i britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson.

- Šta god naša nacija odluči, mi ćemo to poštovati. Treba biti jasno da naše strpljenje, koje stalno iskušavaju neke evropske države, ima svoje granice - rekao je Erdogan. Prošle nedelje Erdogan je izjavio kako će evropske političare nazivati "nacistima" dokle god oni njega nazivaju diktatorom. Njegova izjava dodatno je pogoršala odnose s Grčkom, čiji je ministar odbrane samo par sati ranije rekao kako su grčke snage spremne da odgovore na bilo koju pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

- Grčke oružane snage spremne su da odgovore na bilo kakvu provokaciju - rekao je ministar odbrane Panos Kammenos na vojnoj paradi u čast 196. godišnjice oslobođenja Grčke od Otomanske vladavine.

- Spremni smo, jer tako se brani mir - kazao je Kammenos. Tenzije između Turske i Grčke najviše dolaze do izražaja u Egejskom moru, gde se gotovo svakog dana sučeljavaju ratni avioni obe države, dok turski izvidnički brodovi ulaze u grčke teritorijalne vode, prenosi "Jutarnji list" pisanje britanskog "Gardijana". Problemi su počeli nakon neuspelog pokušaja puča u julu prošle godine, nakon čega je osmoro turskih oficira pobjglo u Grčku, a grčki Vrhovni sud odbio da ih izruči natrag. Diplomati i stručnjaci za pitanja odbrane strahuju zbog velike mogućnosti nesreće, jer su iskusni oficiri i piloti gurnuti na margine u čistkama koje su popratile neuspešni puč.

- Najveća zabrinutost na grčkoj strani nije zbog međunarodnog incidenta, već zbog nesreće koja bi mogla da se otrgne kontroli - rekao je direktor grčkog think-tanka Eliamep, dr Tanos Dokos.

- Nacionalističko raspoloženje u Turskoj znači da bi bilo jako teško smiriti strasti nakon takve situacije - rekao je dr Dokos. Erdogan je već spomenuo da je Ugovor iz Lozane, koji je odredio granice između dve države nakon neuspele invazije grčke vojske na Tursku 1922. godine, "veoma upitan". Vođa nacionalističke opozicije u Turskoj, Devlet Bačeli, podigao je tenzije na još viši nivo tvrdnjama kako je nekoliko grčkih ostrva zapravo pod okupacijom.

- Ako Grci žele ponovo da padnu u more, ako žele da ih lovimo, dobrodošli su, turska vojska je spremna. Neko mora objasniti grčkoj vladi šta se dogodilo 1922. Ako nema ko da im objasni, možemo poput metka da doletimo preko Egejskog mora i ponono ih naučimo istoriji - rekao je Bačeli.

Izvor: www.blic.rs

Grčka obalska straža zapucala na turski brod
Sputnik , Tanjug   03.07.2017.

Grčka obalska straža otvorila je vatru na turski teretni brod u Egejskom moru.

[attachment=1]

Kako je objavila turska televizija "NTV", brod je bio obeležen zastavom Turske, a teretni brod "M/V ACT" prevozio je čelik iz južne luke Iskenderun do Izmita na severozapadu, kada ga je grčka Obalska straža pozvala da promeni kurs ka Rodosu, prenosi turski list "Dejli sabah". Kako prenosi turski "Hurijet", na mesto incidenta su stigla i dva broda turske obalske straže. Turski list prenosi da su Grci pucali u znak upozorenja, a da je na posada turskog broda izbrojala 16 rupa od metaka. "NTV" dodaje da je brod nastavio da se kreće po istoj putanji.

- Prebrojali smo 16 pogodaka (mecima). Brod ne propušta vodu, ali posada je prošla kroz vrlo opasnu situaciju - rekao je Sami Kalkavan, kapetan broda, za CNN-Turk. U incidentu nije bilo povređenih. Brod je navodno natovaren u turskoj luci Iskanderun i kretao se prema Izmirskom zalivu u Mramornom moru. Atinska RTV SKAI je prenala i da je Lučka kapetanija Rodosa saopštila da je danas oko podneva dobila anonimnu prijavu da se turskim brodom prenosi droga, te je zato poslala patrolni brod da ga presretne unutar teritorijalnih voda Grčke, dok se približavao Rodosu. Prema prvim informacijama, prilikom prolaska turskog broda u Egejskom moru grčka obalska straža je zahtevala da brod ide u luku na ostrvu Rodos da bi proverili teret. Kapetan broda navodno je ignosrisao njihovu naredbu, nakon čega su stražari iz čamaca otvorili vatru, prenosi "Sputnjik". Pošto je odbio da postupi po naređenju da se zaustavi i pošto se oglušio i o pucnje upozorenja, brod je umakao grčkoj patroli, sklonivši se u uskom moreuzu u teritorijalne vode Turske. Ministarstvo spoljnih poslova Turske je kratko saopštilo da je u toku istraga, dok Grčka tvrdi da je turski brod ušao u njihove vode i da su hici upozorenja ispaljeni tek kada se brod oglušio o naređenje. Grčka i Turska su godinama u zavadi zbog dela teritorijalnih voda u Egejskom moru, ekonomskih zona i više teritorija na kopnu. Konflik je gotovo eskalirao 1987. i zatim 1996. godine i do danas nije rešen.

U februaru ove godine, brodovi turske obalske straže su ušli u grče vode u blizini Imie u Aegeanu oko kog se vodi spor, a grčka mornarica, kao i obalska straža su ih pomno pratile. Tenzije su se posebno povećale u januaru, kada je Grčka odbila da izruči nekoliko turskih vojnika, koje je Ankara osumnjičila da su učestvovali u pokušaju puča koji se dogodio u julu 2016. godine, navodi "Sputnjik". Turska je snažno osudila postupak grčke obalske straže koja je danas pucala na turski teretni brod u Egejskom moru, ocenivši da je to nesrazmerni akt kojim je zanemareno najosnovnije pravo na život. "Nema opravdanja zbog pucanja na nenaoružan komercijalni brod koji je prevozio teret izmedju dve turske luke. Naša jedina uteha je da niko nije ubijen ili povredjen u incidentu", navodi se u saopštenju turskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters. Kapetan teretnog broda Sami Kalkavan rekao je ranije danas da je grčka obalska straža otvorila vatru na njegov brod nakon što je on odbio da posluša naredjenje da pristane u luku u Egejskom moru. "Obalska straža tražila je da brod hitno pristane u luku Rodos i mi to nismo prihvatili. Oni su želeli da provere brod, a mi to nismo prihvatili. Oni su rekli su da će pucati ukoliko ne stanemo i uradili su šta su rekli", rekao je Kalkavan, koji nije objasnio zašto nije želeo da brod bude pregledan.

Izvor: www.blic.rs

Grčka traži povlačenje turskih vojnika sa Kipra kao uslov za sporazum
Beta   04.07.2017.

Grčki ministar inostranih poslova Nikos Kocijas zatražio je juče odlazak turskih "okupacionih trupa" sa Kipra, i izrazio žaljenje što na pregovorima o ponovnom ujedinjenju ostrva podeljenog više od 40 godina, nisu pokrenuta suštinska pitanja.

Ova runda pregovora pod okriljem UN počela je 28. juna u švajcarskom odmaralištu Kran-Montana u prisustvu kiparskog predsednika Nikosa Anastasijadisa i vođe kiparskih Turaka Mustafe Akindžija kao i predstavnika garantora bezbednosti ostrva - Grčke, Turske i Velike Britanije kao bivše kolonijalne sile, koji imaju prava vojno da intervenišu. Ključno pitanje za opšti sporazum je šta će se desiti sa 35.000 vojnika koje Turska drži na kiparskom turskom (severnom) delu ostrva od 1974. godine. Nikozija koju podržava Atina vrši pritisak da se ukinu prava na unilateralnu intervenciju data garantorima i traži jasne datume o postepenom povlačenju turskih trupa. "Grčka strana ostaje na stanovištu da ne može biti prava na intervenciju i da okupacione trupe treba da odu... prema ugovoru koji predviđa proceduru tog povlačenja", rekao je juče Kocijas u Kran-Montani. S druge strane, zamenik turskog premijera Numan Kurtulmus rekao je u Ankari da Turska neće popustiti oko trupa ako na bude "garancija" za bezbednost kiparskih Turaka i dok se prethodno ne reše druga nerešena pitanja. Turska strana želi da se o svim drugim pitanjima paralelno raspravlja u procesu uzajamnog popuštanja. Kocijas je tražio da se raspravlja o suštini kada je reč o bezbednosti, ukazavši da se u ovoj rundi pregovara već šesti dan a da ta rasprava nije otvorena. Kako je rekao Kocijas dogovorili su se u petak da razgovaraju o dva pitanja koja je postavio posrednik UN Espen Bart Eide o sistemu bezbednosti, a do sada se samo diskutovalo o proceduralnim temama. Prethodni pregovori organizovani u januaru u Švajcarskoj završeni su neuspehom, pošto strane nisu uspele da se dogovore o bezbednosti buduće države. Kipar koji ima oko milion stanovnika podeljen je od kada je turska vojska zauzela severni deo ostrva 1974. godine kao reakciju na državni udar čiji cilj je bio da se zemlja pripoji Grčkoj. Od tada Republika Kipar koja je primljena u EU 2004. godine kontroliše južni deo gde žive kiparski Grci. Kiparski Turci su u Turskoj republici Severni Kipar, koju jedino priznaje Ankara, i gde je Turska rasporedila oko 35.000 vojnika. To vojno prisustvo predstavlja glavni kamen spoticanja za postizanje sporazuma.

Izvor: www.blic.rs

Турска снажно осудила пуцање на њихов брод у Егејском мору
понедељак, 03.07.2017.

АНКАРА - Турска је снажно осудила поступак грчке обалске страже која је данас пуцала на турски теретни брод у Егејском мору, оценивши да је то несразмерни акт којим је занемарено најосновније право на живот. „Нема оправдања због пуцања на ненаоружан комерцијални брод који је превозио терет између две турске луке. Наша једина утеха је да нико није убијен или повређен у инциденту”, наводи се у саопштењу турског Министарства спољних послова, преноси Ројтерс. Капетан теретног брода Сами Калкаван рекао је раније данас да је грчка обалска стража отворила ватру на његов брод након што је он одбио да послуша наређење да пристане у луку у Егејском мору. „Обалска стража тражила је да брод хитно пристане у луку Родос и ми то нисмо прихватили. Они су желели да провере брод, а ми то нисмо прихватили. Они су рекли су да ће пуцати уколико не станемо и урадили су шта су рекли”, рекао је Калкаван, који није објаснио зашто није желео да брод буде прегледан. (Танјуг)

Теретни брод „М/В АЦТ” превозио је челик из јужне луке Искендерун до Измита на северозападу, када га је грчка Обалска стража позвала да промени курс ка Родосу, преноси турски лист „Дејли сабах”. Капетан теретног брода Сами Калкаван изјавио је да брод има најмање 16 рупа од метака, а да чланови посаде нису повређени упркос ризику. Брод је, како се наводи, пловио у међународним водама, а његов капетан је одговорио да неће пратити ову директиву и обавестио турску Обалску стражу о инциденту. Након што брод није одреаговао на захтев, грчка Обалска стража је отворила ватру прво пуцајући у ваздух, а затим и на брод. Још два брода Обалске страже пристигла су у ту област са оближњег острва Сими, наводи се. У првобитном саопштењу, Министарство спољних послова Турске навело је да је у контакту са надлежним властима. У ту област послата су и два брода турске Обалске страже. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Турска опет звецка оружјем у кипарским водама
Аутор: Војислав Лалић недеља, 23.07.2017.

Анкара и Никозија се међусобно оптужују ко је крив за недавни прекид преговора о решењу кипарске кризе, што ће сигурно продубити јаз између две заједнице на подељеном острву

Анкара је упутила једну фрегату у кипарске воде у источном Медитерану где је влада у Никозији ангажовала стране фирме да испод морских дубина трагају за природним гасом и нафтом.

То ће, како се процењује, још више отежати пут до трајног решења кипарског проблема у преговорима који су због неспоразума прекинути пре десетак дана.

Izvor: www.politika.rs

Diplomatski rat: Grčki vojni piloti odbili da pozdrave Erdogana



Grčki vojni piloti koji su bili počasna pratnja službenog aviona predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana odbili su da ga pozdrave.



Opozicioni atinski list „Ta nea“ danas piše da je juče u 10.15 časova predsednički avion Turske „erbas“ A330-200 ušao u prostor grčke kontrole letenja (FIR Atina) južno od grčkog ostrva Hios u Egeju.Dok je avion leteo u granicama turske kontrole letenja (FIR Istanbul) pratila su ga dva lovačka aviona F-16C turske avijacije, i nakratko nedozvoljeno ušla u grčki prostor, javlja agencija Beta.

Turski lovci su se udaljili na svoju stranu granice čim su videli da se predsedničkom avionu Turske približavaju tri grčka lovca F-16 iz 337. eskadrile, koji su po zadatku bili počasna pratnja, u skladu s diplomatskim protokolom — da bi se ukazala počast visokom gostu, ali i iz razloga bezbednosti, piše list.Zatim je komandant predsedničkog aviona, oficir turske avijacije, zatražio preko radija da se grčki avioni udalje, rekavši da „ne želi pratnju“.

„Ta nea“ saznaje da je komandir grčke lovačke pratnje odgovorio da turski avion leti u prostoru Grčke i da je njeno Ratno vazduhoplovstvo odgovorno za bezbednost predsedničkog aviona.

Grčki lovci su nastavili da prate crveno-beli predsednički „erbas“, ali su se odmakli na oko dve nautičke milje levo i desno od njega, i tako su ga pratili dok nije sleteo na atinski aerodrom „Elefterios Venizelos“.

List saznaje da tri grčka lovca, „u znak pilotskog neukazivanja poštovanja i izražavanja nezadovoljstva“, po sletanju predsedničkog aviona s Erdoganom nisu obavila počasni oproštajni pozdrav preletom u zatvorenoj formaciji, što obično čine, kako su uradili i prilikom nedavne službene posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Atini.

Jedan aktivni vojni pilot je rekao za „Ta neu“, pod uslovom da mu se ne objavi ime, da posle stotina presretanja turskih vojnih aviona koji upadaju u grčki prostor, „nije moguće ukazati počast avionu u kojem je neko ko naređuje svojim pilotima da provociraju nad Egejskim morem, pri čemu na dužnosti ginu njihove kolege i drugovi, a taj (Erdogan) je samo dan ranije izgovorio laž u intervjuu da grčki piloti krše njihov vazdušni prostor, te su kao oni prisiljeni da nas presreću“.

„Pratili smo ga u skladu sa zahtevima diplomatskog protokola i po naredbi koju smo dobili, ali samo toliko. Počast iskazujemo onome ko je zaslužuje“, rekao je pilot.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201712081113730979-grcka-turska-erdogan/?ref=fbsputnik)

Grčki list "Proto thema" izveštava o jučerašnjem incidentu u blizini ostrva Imia . Naime tri turska patrolana broda povredila su grčko-tursku granicu i uplovila u grčke teritorijalne vode. Grčki patrolni brod "Nikiforos" je manevrom pokušao da upozori turski patrolac "Keidžegiz" i tada je došlo do vrlo opasnog mimoilaženja gde su brodovi na momenat po boku udarili jedan o drugi.Grci su objavili video ovog incidenta.

Od 1996. godine ponovo postoji grčko-turski spor oko ovog malog nenaseljeno ostrva koje pripada Grčkoj.

https://youtu.be/TvpVzCujnlU

Sudar brodova Obalskih straža kod ostrva gde je 1996. umalo izbio rat
Tanjug   13. februar 2018.

Grčke vlasti saopštile su da je patrolno plovilo turske Obalske straže udarilo u brod grčke Obalske straže u blizini ostrvaca u Egejskom moru oko kojih su dve zemlje umalo zaratile 1996. godine, prenosi AP

[attachment=1]

Navodi se da su nejasne okolnosti incidenta, koji se dogodio u noći između ponedeljka i utorka oko ponoći. Oba plovila nalazila su se u blizini nenaseljenog ostrvceta koje se na grčkom zove Imija, a na turskom Kardak, za koje ove zemlje tvrde da pripada njihovoj teritoriji. AP navodi da su napetosti na tom području visoke otkad su dve države, koje su obe članice NATO, stigle na rub rata oko tamošnjih ostrvaca, da se tamo šalju snage obe mornarice i da je u toj zoni u more pao i grčki helikopter pri čemu je stradalo troje članova posade. ANA je prethodno objavila da je tursko plovilo udarilo u brod grčke Obalske straže u blizini Imije. Grčka agencija navela je da nema izveštaja o povređenima i prenosi da je tursko plovilo prebačeno na grčko ostrvo Leros radi popravke.

Izvor: www.novosti.rs

Грчки војници ухапшени у Турској јер су случајно прешли границу
петак, 02.03.2018. у 11:01

АТИНА – Два грчка војника, која су патролирала на граници с Турском, изгубила су оријентацију и ушла на територију суседне земље, где је их привела турска војска, саопштио је Генералштаб грчке војске.

Грчки војници су добро и здрави, „није било борбе а тренутно се налазе у Едирну, пограничном граду на северу Турске”, изјавио је портпарол грчке војске Николаеос Фанијос.

Инцидент се догодио у четвртак после подне код реке Марице (Еврос) која дели две земље. Временске прилике су биле тако лоше, да су војници, који су били наоружани, изгубили оријентацију, навео је Генералштаб грчке војске и додао да Министарство иностраних послова ради на њиховом повратку.

Грчка и Турска, две земље чланица НАТО, пролазе кроз период тензија последњих месеци због сложених односа Турске са Европском унијом и недавних изјава председника Реџепа Тајипа Ердогана који се противи грчкој експлоатацији гаса у кипарским територијалним водама. (Бета)

Izvor: www.politika.rs

Turska: Grčki vojnici koji su zalutali zbog nevremena zadržani u pritvoru
Srna   03.03.2018.

Sud u Turskoj zadržao je danas u pritvoru dvojicu grčkih vojnika nakon što su privedeni na turskoj strani granice sa Grčkom, javila je medijska mreža Si-En-En Turk.

Komanda grčke vojske saopštila je da su dva vojnika greškom zalutala na tursku teritoriju po lošem vremenu dok su bili u patroli na severoistočnoj grčkoj granici. Portparol grčke Vlade rekao je ranije da očekuje njihov brz povratak.

Izvor: www.blic.rs

Turska odbacila zahtev za oslobađanje grčkih vojnika koji su zalutali u tu zemlju
Tanjug  05.03.2018.

Turski sud je danas odbacio zahtev o oslobađanju dvojice grčkih vojnika koji su uhapšeni kada su zbog loših vremenskih uslova prešli na teritoriju Turske.

Kako je javio "CNN Turk", advokat vojnika je zatražio njihovo oslobađanje, preneo je Rojters. Pre četiri dana turske snage su privele dvojicu grčkih vojnika koji su patrolirali duž severoistočne granice sa Turskom pošto su zbog loših vremenskih uslova dospeli na tursku teritoriju, saopštila je tada komanda grčke vojske. Incident se dogodio tokom redovne patrole grčke vojske u oblasti Kastanije kod reke Marice. Reka čini veći deo granice, a ograde su postavljene na kopnenom delu. Međutim, pojedini delovi na granici nisu jasno obeleženi, napominje AP.

Izvor: www.blic.rs

То је изгледа право НАТОвско братство и јединство...

Tvrde pazar. Verovatno će tražiti da im grci predaju one njihove vojnike i oficire koji su zbrisali posle onog Holivudskog blok bastera Erdogan preživljava puč. ;)

Грчки војници и даље у турским затворима
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић среда, 07.03.2018.

Ни неколико дана након што су, како тврде у Атини, случајно прешли границу са Турском, војници нису ослобођени.

Атина – Са много неизвесности али и стрепње грчка јавност ишчекује у ком ће се смеру даље развијати судбина двојице грчких војника који се због недозвољеног преласка турске границе већ неколико дана налазе у турском затвору. Све се одиграло у области Евроса, када су двојица грчких војника у патроли, како се претпоставља, вероватно залутали и ушли у забрањену турску војну зону. Цела, иначе шумска, област Кастанија била је под дубоким снегом и маглом и претпоставке су да грчки војници нису под дубоким снегом приметили граничнике који обележавају границу између две земље. Мештани оближњих насеља говоре да је и онима који добро познају сваки педаљ врло тешко да у случајевима када падне снег прецизно одреде правац и слабо уочљиву границу.

Izvor: www.politika.rs

J.beš vojnike koji zalutaju prilikom patroliranja, na poznatom području, a imaju na raspolaganju najsavremenije uređaje za orijentaciju!  :(

Џабе су ти та најсавременија средства за навигацију кад падне густа магла, а још мрак и шума. Није то авион па укључиш ауто-пилота. Да би ишао где треба мораш лево, па десно, па горе, па десно, па доле па ако стигнеш... :laugh:

Građani traže da grčki vojnici budu oslobođeni
Srna  12.03.2018.

Više hiljada ljudi protestovalo je juče u gradu Orestijada na severu Grčke, zahtevajući oslobađanje dvojice grčkih vojnika koji su uhapšeni u Turskoj zbog ilegalnog prelaska granice.

Izvor iz grčke policije rekao je da je više od 3.000 ljudi, uključujući nekadašnje pripadnike vojske i crkvene dostojanstvenike, izašlo na ulice u gradu Orestijadi nedaleko od granice sa Turskom. Sud u Turskoj je odbacio pozive Atine za oslobođenje vojnika.

- U toku su neprestani diplomatski napori da se vojnici vrate kućama - rekao je portparol grčke Vlade Dimitris Canakopulos, prenosi grčka novinska agencija ANA. Vojnici su uhapšeni 2. marta nakon ulaska u vojnu zonu u provinciji Edirne na severu Turske i u pritvoru čekaju sudski proces. Oni su tužilaštvu rekli da su granicu prešli jer su se izgubili u gustoj magli.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Jedna malo starija vest u vezi sa ovim slučajem:
---------------------------------------------------------------------------------------------

Grčki vojnici odbacili optužbe za špijunažu
Srna  03.03.2018.

Dva grčka vojnika, kojima je sud u Turskoj odredio pritvor nakon što su prešli granicu na severozapadu te zemlje, odbacili su optužbe za vojnu špijunažu, javili su danas turski mediji.

[attachment=1]

"Nismo špijuni. Nismo namerno prešli granicu već slučajno, usled loših vremenskih uslova", rekao je poručnik Agelos Mitretodis sudu, prenosi turska novinska agencija Dogan. Mitretodis je uhapšen juče uz narednika Dimitrosa Kuklacisa. Vojnici su izjavili da su po jakom snegu pratili otiske stopa za koje su smatrali da su možda migranti koji ilegalno prelaze granicu. Obojica su sudu u provinciji Edirne na severozapadu Turske izjavili da su fotografije pronađene u njihovim telefonima namenjene njihovim nadređenima. Izjave vojnika podudaraju se sa saopštenjem grčke vojske, koja je, takođe ukazala na jak sneg i maglu u tom regionu. Grčke vlasti su saopštile da su u komande dve zemlje u kontaktu radi oslobađanja vojnika. Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da pažljivo prati razvoj situacije. Turska zahteva isporučenje osam vojnika koji su pobegli u Grčku nakon neuspelog vojnog udara 2016. godine.

Izvor: www.blic.rs

------------------------------------------------------------------------------

Kao što sam već i rekao, sada turci jajare da im se isporuči onih osam nesretnika. ::)

Грчка шаље војску на острва
среда, 04.04.2018.

АТИНА – Грчки министар одбране Панос Каменос наложио је размештање већег броја војника на острвима у источном Егејском мору, а Турску окарактерисао као „непријатеља који наставља да нас провоцира”.

Каменос је рекао да је 7.000 војника премештено на острва и у граничну област на североисток Грчке усред пораста тензија између два НАТО савезника, преноси АП. „Ако се усуде да оспоре један педаљ наше територије ми Грци уједињени ћемо их уништити”, рекао је Каменос на вежби војних резервиста на острву Икарија. Он је рекао да цео грчки народ треба да буде на опрезу због „непријатеља који наставља да нас провоцира”. „Не бојимо се нити ћемо пасти на колена због њихових провокација, претњи и увреда. Оне нас јачају”, поручио је Каменос, лидер десничарске партије Независних Грка, мањег партнера у грчкој влади. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Cipras insistira da Turska oslobodi dvojicu grčkih vojnika
Beta   07. april 2018.

Grčki premijer Aleksis Cipras zatražio je danas vraćanje dvojice grčkih vojnika zatvorenih u Turskoj pošto su, prema navodima Atine, greškom ušli na tursku teritoriju.

"Ljudski život i ljudska sloboda nisu i ne treba da služe kao pioni u igrama moći i ucene", rekao je Cipras u izjavi za list Dokumento. Turske vlasti već mesec dana u zatvoru drže dvojicu grčkih vojnika, što je dalje zaoštrilo odnose dve susedne zemlje. Prema Atini vojnici su zbog lošeg vremena greškom ušli na tursku teritoriju 2. marta dok su bili u patroli na grčko-turskoj granici. Turski mediji objavili su da su dvojica grčkih vojnika optužena za ilegalan ulazak u zabranjenu zonu i za špijunažu.  Turska sa svoje strane traži izručenje osam turskih vojnika koji su pobegli u Grčku posle neuspelog puča u julu 2016. godine. Atina odbija da poveže ta dva slučaja. Ranije ove nedelje grčki premijer je pozvao turske vlasti da ubrzaju pravne procedure u slučaju zarobljenih grčkih vojnika."Mi smo ranije oslobodili turske vojnike koji su ušli nekoliko metara u Grčku prilikom patrole. Očekujem od turskog predsednika da učini isto za naše vojnike", rekao je Cipras.

Izvor: www.novosti.rs

Turski helikopter leteo oko grčkog ostrva, Grci pucali?
Tanjug   10. april 2018.

Turski helikopter leteo je u ponedeljak uveče oko malog istočnog grčkog ostrva Ro, a tu oblast je napustio nakon što su grčke trupe ispalile pucnje upozorenja, navodi grčki list "Ekatimerini".

Incident se dogodio sinoć oko 23.30 sati, a nejasno je o kom tipu helikoptera je reč, piše grčki list. Neimenovani izvori u grčkom Ministarstvu odbrane rekli su da su primenjeni grčki propisi, a takođe su naveli da je ministar odbrane Panos Kamenos u stalnom kontaktu sa šefom Generalne vojne komande (GES) i načelnikom Generalštaba oružanih snaga Grčke (GEETHA). O incidentu je, napominje "Ekatimerini", obavešten i grčki premijer Aleksis Cipras. Izvori u grčkom Ministarstvu odbrane kažu da su ovakvi incidenti namerni, kako bi za njih čulo tursko javno mnjenje. Isti izvori navode da se Grčka uzdržava od bilo kakve provokacije i da će odgovoriti na takve akcije u skladu s međunarodnim propisima. Grčki list napominje da su u nedelju dva turska borbena aviona ušla u Region informacija o letenju (FIR) Atine, ignorišući neformalni moratorijum o vojnim aktivnostima između Grčke i Turske za vreme velikih verskih praznika.

Izvor: www.novosti.rs

Turska upozorila Grčku zbog zastave na spornom ostrvu
Beta   16. april 2018.

Turski premijer Binali Jildirim upozorio je Grčku da se uzdrži od "provokacija" posle podizanja grčke zastave na spornom nenaseljenom ostrvu na Egejskom moru kod turske obale

Jildirim je rekao danas novinarima da su pripadnici turske obalske straže sklonili zastavu s ostrva koje se nalazi u Egejskom moru kod letovališta Didim, preneo je AP. Turski premijer je rekao da je incident sličano onom iz 1996. godine kada su dva članice NATO zaratila oko nenaseljenih ostrvaca Imija - Kardak na Turskom - za koje i Turska i Grčka tvrde da polažu pravo. "Naš savet Grčkoj bi bio da se klone provokacija i podbadanja... rešeni smo da damo odgovarajući odgovor na stvaranje situacije svršenog čina", rekao je Jildirim. Upitan o tom incidentu tokom posete šefu NATO, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je optužio grčkog ministra odbrane Panosa Kamenosa, vođu grčke nacionalističke stranke, da podiže tenzije u Egejskom moru. Portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos rekao je u Atini da vlada nema saznanja o tom incidentu i nazvao Jildirimove opaske "provokativnim i sramotnim". "Mislim da Jildirim treba da bude oprezniji. Pozivamo Tursku da se vrati na put poštovanja međunarodnog prava. Oni treba da preduzmu inicijativu za smanjenje tenzija", rekao je Canakopulos. Odnosi dva suseda i saveznika u NATO zategnuti su u poslednje vreme zbog odbijanja Grčke da Turskoj izruči osmoricu njenih vojnika odbeglih posle pokušaja državnog udara u julu 2016. godine i zbog hapšenja u Turskoj dvojice grčkih graničara koji su pre mesec dana greškom prešli na granicu. Zatezanju odnosi poslednjih nedelja doprineli su i sporovi oko prava na bušenje za naftu i gas kod Kipra.

Izvor: www.novosti.rs

Egejsko more: Sudar turskog teretnjaka i grčkog ratnog broda
Tanjug   04. maj 2018.

Grčke vlasti saopštile su danas da su se u istočnom delu Egejskog mora sudarili turski teretni brod i grčki ratni brod, pri čemu niko nije povređen niti je bilo teške materijalne štete.

[attachment=1]

U saopštenju grčke mornarice navedeno je da je brod pod turskom zastavom "Karmate" ubrzao i otišao u turske vode nakon incidenta koji se se desio pre zore, ignorišući radio poruke da se zaustavi, upućene sa topovnjače "Armatolos". Sudar u grčkim vodama jugoistočno od ostrva Lezbos izazvao turski brod, kršeći međunarodna pravila od bezbednosti u brodskom saobraćaju. "Armatolos dug 55 metara učestvovao je u NATO operaciji zaustavljanja krijumčarenja migranata", saopštila je grčka mornarica. AP navodi da se incident dogodio u vreme povećanih napetosti između Grčke i Turske oko teritorija u Egejskom moru.

Izvor: www.novosti.rs

Odnosi Grčke i Turske vraćaju se na nivo Otomanske imperije


Odnosi Grčke i Turske vraćaju se na nivo Otomanske imperije. Sukob na ivici izbijanja rata, ocenjuje list Krišćen sajens monitor.
Dok su sve oči sveta uprte na Iran i Severnu Koreju, dva suseda polako su kliznula u opasno područje u kom bi i najmanje pogrešno tumačenje moglo dve zemlje da uvede u ozbiljan konflikt, koji ne isključuje i oružani sukob, ocena je tog lista.
 
Podseća se da tenzije između Grčke i Turske konstantno rastu u oblasti Egejskog mora, a tenzije su dodatno podignute posle odbijanja Turske da pusti dva grčka stražara, zarobljena kraj granice, zbog upada u tursku teritoriju. Grčka tvrdi da su se vojnici izgubili po jakom snežnom nevremenu i da su sasvim slučajno ušli na teritoriju Turske, dok Turska smatra da je reč o špijunima.

Takođe, razlog napetosti su i konstantne vojne vežbe i na kopnu i na moru, tik uz granicu sa Turskom, kao i najava Grčke da će prema granici s Turskom poslati još 7.000 vojnika.

Grčka i Turska prepucavaju se i na nebu. Prošlog meseca su i grčki i turski avioni zamalo ušli u vazdušni prostor suseda, zbog čega su Turci ispalili hice upozorenja ka Grcima, a Grci ka Turcima, kada je njihov avion bio nadomak grčkog prostora.

Broj provokacija na ostrvima Egejskoj mora ne može se tačno ni pobrojati.

Sad je pitanje koliko su stvari loše? Veoma loše, ocenjuje "Krišćan sajens monitor" i ističe da ni jedno sporno pitanje između dve zemlje još od 1996. nije rešeno, poput razgraničenja na Egejskom moru, kao i pitanje Kipra.

Po svemu sudeći, ni sadašnje vlasti neće ih rešiti jer, primera radi, u Grčkoj je ministar odbrane jak desničar vlasti koji za Erdogana kaže da je "ludak", dok su vlasti u Ankari nacionalistički nastrojene. A pošto s eu Turskoj bliže izbori, situacija će biti još zapaljivija.

Grčki ministar spoljnih poslova već je upozorio da se Turska približava crvenoj liniji.

Analitičari "Krišćan sajens monitora" ocenjuju da je celokupan odnos Turske i Grčke postao toliko napet da bi i najmanje nerazumevanje, pogrešna procena ili potez mogli da dovedu do oružanog sukoba. Oni kao verovatan scenario postavljaju situaciju da bi olako moglo da se desi da, na primer, grčki avion obori turski koji mu se približava što bi direktno dovelo do oružanog sukoba.
 
Kurir.rs/ Krišćan sajens monitor
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3050245/dok-svet-gleda-na-drugu-stranu-dve-evropske-zemlje-na-ivici-rata-dovoljna-je-iskra-da-sve-plane)

Čudan je taj nato ! Prođu Rusi s brodom međunarodnim vodama, vrište ko Damjanov zelenko...to su incidenti, pretnja po mir i stabilnost. A Grci i Turci ko rogovi u vreći , a "tata" trlja ruke i računa na novu narudžbinu kao i do sada....Međutim postoji i druga prodavnica  ;)

Oni redovito didju do sukoba, malo se šuška pa ih se smiri i onda opet u krug

Upravo to, puste ih malo da ukrste rogove, pa ih razdvoje...pljusnu vodom egejskom da se rashlade i prodaju pomagala za ulivanje straha na par godina....pa opet

Turski vojnik dobio azil u Grčkoj
Srna  05.07.2018.

Grčka pravna komisija dodelila je danas azil jednom turskom vojniku koji je pobegao u Grčku sa još sedam pripadnika oružanih snaga posle neuspešnog vojnog udara 2016. godine, rekli su sudski izvori.

Očekuje se da će ova odluka naljutiti Ankaru, koja optužuje begunce za umešanost u vojni udar i želi da joj budu izručeni. Turska tvrdi da Atina pruža utočište "pučistima". Vojnici odbacuju optužbe i tvrde da strahuju za svoje živote.

- Ovo je treći vojnik koji je dobio azil - rekao je jedan od pravnika koji je radio na ovom slučaju, a koji je želeo da ostane anoniman. Komisija za razmatranje azila je nezavisno administrativno telo. Ovaj slučaj je pogoršao veze između Grčke i Turske, koje su članice NATO-a. Dve države su se našle na ivici rata 1996. godine.

Izvor: www.blic.rs

Двојица грчких војника пуштена из притвора у Турској
уторак, 14.08.2018.

Анкара - Турски суд пустио је из притвора двојицу грчких војника који су ухапшени у Турској по оптужби за шпијунажу, до почетка суђења. Грчка је раније саопштила да су војници грешком прешли у Турску док су следили траг осумњичених илегалних миграната, преноси Ројтерс.

[attachment=1]

Турски суд је наложио њихово затварање у марту по оптужби за незаконит улазак на турску територију и покушај војне шпијунаже. Грчки премијер Алексис Ципрас је потврдио да је Турска ослободила војнике који су били у притвору од 1. марта. Одлука суда долази неколико недеља након састанка Ципраса и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у Бриселу на маргинама самита НАТО, и њиховог договора о фокусирању на напоре за смањење тензија у том региону. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Čavušoglu: Treba otvoriti novo poglavlje sa Atinom


Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu istakao je da bi trebalo da Ankara i Atina otvore novo poglavlje u odnosima. On je to naveo iako kritikovao Grčku jer je pružila utočište, kako je rekao, turskim "kriminalcima".

Osmorica turskih komandosa zatražila su azil u Grčkoj, posle bekstva helikopterom iz Turske nakon neuspelog državnog udara u julu 2016. godine, prenela je agencija Rojters.

Turska ih je označila kao kriminalce uključene u državni udar i tražila je od Grčke da ih izruči, što je grčki sud, do sada, odbijao. "Situacija u našim odnosima danas ne ide u korist naših zemalja.

Izgradnja poverenja je važna. Trebalo bi da otvorimo novo poglavlje u našim odnosima", rekao je Čavušoglu u intervjuu atinskom listu "Ta Nea".

Kako je naveo, dve zemlje bi trebalo da nastave bilateralne razgovore bez ikakvih uslova. "To je način da se razreše naši problemi", rekao je šef turske diplomatije.

On je ponovio zahtev Ankare da se osmorica komandosa izruče Turskoj, kako bi im se sudilo. Turska i Grčka, rivali dugi niz godina, spore se oko niza pitanja - od etnički podeljenog Kipra do prava u Egejskom moru.

Retorika se na obe strane poslednjih meseci zaoštrila, posebno posle propalih mirovnih razgovora na Kipru u julu 2017. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=01&nav_category=78&nav_id=1438309)

Грчка ухапсила два припадника војног особља Турске
недеља, 09.09.2018.

АТИНА - Двојица припадника турског војног особља ухапшена су данас у Грчкој због сумње да су нелегално прешли границу, изјавио је данас портпарол грчке војске.

Како је прецизирао у изјави за АП, они су ухапшени дуж границе са североисточном Грчком. Грчки медији пренели су да је дошло до размене ватре током инцидента што је портпарол грчке војске негирао. Према његовим речима, није познато како су турски службеници ушли у Грчку нити који чин имају у војсци. Грчка војска спроводи истрагу о томе да ли је било и других покушаја уласка у земљу.  (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Oslobođeni turski vojnici uhapšeni u Grčkoj
Srna  09.09.2018.

Turska vojska saopštila je danas da su dvojica turskih vojnika oslobođena iz zatvora u Grčkoj nakon što su uhapšeni zbog ilegalnog prelaska granice.

U saopštenju se navodi da su vojnici pratili migrante kako bi ih sprečili da uđu u susednu Grčku, ali da su slučajno i sami prešli granicu. Nešto ranije je grčka vojska saopštila da su uhapšena dvojica pripadnika turskih oružanih snaga zbog ilegalnog ulaska u Grčku. Vojska je negirala pisanje pojedinih medija da je tokom incidenta razmenjena vatra. Turska je u martu uhapsila dva grčka vojnika koji tvrde da su zalutali tokom patrole duž granice. Oslobođeni su prošlog meseca i vraćeni u Grčku.

Izvor: www.blic.rs

Erdogan: Turska jača vojno prisustvo na severnom delu Kipra
Beta   17. septembar 2018.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će Turska povećati vojno prisustvo na severnom delu Kipra, preneli su danas turski mediji.

"Nećemo smanjiti broj naših vojnika tamo već ćemo ga naprotiv povećati", rekao je Erdogan novinarima u avionu pri povratku iz Azerbejdžana.Erdogan je rekao i da, suprotno nedavnim izveštajima medija, Turska ne planira da uspostavi pomorsku bazu na Severnom Kipru. "Nema potrebe da tamo gradimo bazu", rekao je Erdogan, dodajući da se Turska nalazi "na nekoliko minuta" od obale turskog dela Kipra. On jeste međutim rekao da bi turska baza u delu ostrva gde žive kiparski Turci, imala "psihološku dimenziju".

Kako je naveo, Turska bi bazu uspostavila ako bi smatrala da je to potrebno. Turska je 1974. okupirala severni deo Kipra, gde je postavila 35.000 vojnika, posle pokušaja puča koji su izvele pristalice ujedinjenja Kipra sa Grčkom. Vlada Kipra od tada kontroliše samo južni deo ostrva na kojem žive kiparski Grci. Takozvanu "Tursku Republiku Severni Kipar" priznaje samo Ankara.

Izvor: www.novosti.rs

"Za tri-četiri sata Grčku će zadesiti katastrofa ako..."


Savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana upozorio je Grčku rekavši da će za samo nekoliko sati "završiti katastrofalno" ukoliko objavi rat Ankari.

"Grčku će zadesiti katastrofa za samo tri ili četiri sata ukoliko objavi rat protiv Turske", rekao je Jigit Bulut.

Inače, Bulut je jednom prilikom rekao da Grčka nije izazov za Tursku i da bi to izgledalo "kao da muva objavi rat džinu".

Bulutove hvalisave opaske, izjavljene nedavno na lokalnoj televiziji, usledile su nakon novih tenzija između Turske i Grčke.

Ranije u oktobru Turska je optužila Atinu za korišćenje vojne fregate u presretanju turskog istraživačkog broda na Mediteranu. Grčki ratni brod je zatražio od plovila da se povuče, tvrdeći da mu nedostaje ovlašćenje za istraživanje dela grčke teritorije. Nakon ovog događaja došlo je do međusobnog diplomatskog koškanja između suseda.

Bulut inače važi za veoma kontroverznu političku ličnost u Turskoj. Imenovan je za višeg savetnika turskog predsednika Erdogana 2013. godine, a kasnije je postao i glavni ekonomski savetnik.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=30&nav_category=78&nav_id=1462733)

Grčka upozorava: Ako uđu, sravnićemo ostrvo sa zemljom


Načelnik Generalštaba grčke vojske Evangelos Apostolakis upozorio Tursku da će Grčka odlučno odgovoriti u slučaju "eskalacija turskih provokacija", prenosi MIA.

Apostolakis tokom susreta sa grčkim novinarima istakao je operativnu sposobnost i pripremljenost grčke vojske u slučaju da budu ugroženi suverenitet i teritorijalni integritet države.

„Ako budu ušli na neko nenaseljeno ostrvo, mi ćemo ostrvo sravniti sa zemljom. Ovo je crvena linija koja je prihvaćena i od strane vlade“, rekao je, prema „Katimeriniju“, načelnik Generalštaba grčke vojske, dodajući da je za Grčku najvažnije da obezbedi mir u regionu.

Komentarišući strateški dijalog izmedju SAD i Grčke koji je održan prošle sedmice, Apostolakis je rekao da Vašington traži način kako da obezbedi ravnotežu u regionu, a da „Grčka igra pozitivnu ulogu i predstavlja most u takvim namerama“.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=20&nav_category=78&nav_id=1484383)

Turski borbeni avioni nadleću grčka ostrva


Turski borbeni avioni nadletali su danas u više navrata grčka ostrva Onazis i Kastelorizo bez podnošenja plana leta, saopštio je grčki generalštab.

Dva turska borbena aviona su na visini od oko 7.600 metara nadletali ostrvce Onazis u dva navrata, prenela je agencija ANA.

Njih su presreli grčki borbeni avioni.

Takođe, dva turska borbena aviona nadletali su u dva navrata jutros i ostrvo Kastelorizo, na visini od 1.200 metara i 7.600 metara, kao i ostrvce Ro, nadomak maloazijske obale Turske.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=20&nav_category=78&nav_id=1484453)

Turski vojni avioni povredili vazdušni prostor Grčke


Turski vojni avioni tokom jučerašnjeg dana ukupno 110 puta su povredili grčki vazdušni prostor, preneli su grčki mediji, pozivajući se na informacije grčkog Generalštaba.

Prema istim izvorima, u povredama grčkog neba na severoistočnom, centralnom i jugoistočnom delu Egejskog mora učestvovalo je 35 turskih vojnih aviona modela F16 i F-14.

Registrovano je i šest virtuelnih vojnih borbi s grčkim avionima, kao i 16 povreda vazdušnog prostora od strane špijunskih aviona. Prelet turskih aviona u grčkom vazdušnom prostoru očekuje se da bude jedna od tema sastanka Saveta za spoljnu politiku Grčke, na kome učestvuju predstavnici grčkih stranaka.

Savetu za spoljne poslove predsedava alternativni šef grčke diplomatije Jorgos Katrugalos, a prema najavama, tema Saveta biće informisanje o ključnim pitanjima povezanim sa spoljnom politikom u narednom periodu, kiparskom pitanju i pitanju grčko-turskih odnosa.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3362731/turski-vojni-avioni-povredili-vazdusni-prostor-grcke.html)

"Napravite li i najmanji potez, zgazićemo vas!"


Grčki vojni službenici su uputili pretnje Turskoj s porukom da njene snage ne pokušavaju da se iskrcaju na bilo koje ostrvo u Egejskom moru.

Grčki ministar odbrane Panos Kamenos je reagovao nakon što su turski avioni ušli u grčki vazdušni prostor iznad Egejskog mora i upozorio Ankaru da će platiti za to.

"Ako naprave i najmanji potez, zgazićemo ih", zapretio je Kamenos. Dodao je da Atina želi mir i harmoniju, ali da neće prepustiti ni centimetar svoje teritorije.

Ministar je posetio vojnu bazu na malom ostrvu Lerosu u Egejskom moru, tako da se njegov govor može smatrati načinom da podigne moral vojnika, a, admiral Evangelos Apostolakis je to naglasio.

"Ako se Turci iskrcaju na ostrvce, sravnićemo ga. To je crvena linija koju je povukla vlada", rekao je Apostolakis. Dodao je da je vojni sukob s Turskom moguć, ali da Grčka zajedno sa SAD-om i EU želi da Turska ne dođe do te tačke.

S druge strane, general Hulusi Akar je rekao da Turska neće odustati od svojih prava.

Iako su formalno NATO saveznice, Grčka i Turska imaju neugodnu istoriju. Moderna Turska je osnovana nakon krvavog rata s Grčkom i zapadnim silama 1923. godine. Neprijateljstvo između Ankare i Atine traje decenijama, a vrhunac je dostiglo tokom krize na Kipru koja je gotovo prerasla u pravi rat nakon što su turske snage izvršile invaziju na severu ostrva 1974. godine.

Trenutno Grčka i Turska imaju nekoliko sporova u Egejskom moru u kojem se nalaze mala ostrva zbog kojih je teško odrediti granicu. U proteklih nekoliko godina je bilo susreta ratnih brodova i aviona.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3176479/grcki-ministar-zestoko-zapretio-turcima-napravite-li-i-najmanji-potez-zgazicemo-vas)

Turski F-16 avioni ušli u grčki vazdušni prostor
Tanjug  15.03.2019.

Dva turska borbena aviona ušla su jutros u grčki vazdušni prostor, preletevši ostrvsku grupu Inuses u istočnom Egeju.

Prema generalnom štabu Helenske nacionalne odbrane (GEETHA), dva F-16 su prvi put prešla preko malih ostrva nešto posle 10 sati, leteći na visini od 25.000 stopa. Vratili su se nekoliko minuta kasnije da pređu preko ostrva Panagia, na visini od 18.000 stopa, javlja Katimerini. Ovaj incident dogodio se samo nekoliko sati nakon izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da "dok grčki avioni lete Egejem, leteće i turski".

Izvor: www.blic.rs

Grčki borbeni avioni presreli dva turska F-16


Dva turska borbena aviona F-16 ušla su u vazdušni prostor Grčke iznad atinskog regiona bez prethodno dobijene dozvole.

Oni su leteli iznad ostrva Mavra oko 13.14 sati po lokalnom vremenu, a leteli su na visini od oko 8.000 metara, prenosi agencija ANA. Kako se navodi, njih su uočili i presreli grčki borbeni avioni u skladu sa standardima međunarodnih pravila.

Početkom marta turski borbeni avioni F-16 su isto preletali preko ovog ostrva na visini od oko 5.000 metara.

Ostrvo Mavra, koje je nenaseljeno, nalazi se istočno od ostrva Kinarosa i zapadno od ostrva Levita, proglašeno je 2000. godine posebnom zaštićenom zonom za sokolove i galebove.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_category=78&nav_id=1531490)

Ovo samo da dečkima ne bude dosadno prilikom obuke i patrole :pilot :rtfm

Није уопште тешко одредити границу, граница се зна. Турска је ојачала па јој се границе више не одговарају.

Tenzije rastu, Grčka i Turska opet "na ivici"


Tokom sastanka ministra spoljnih poslova Grčke Jorgosa Katrugalosa i njegovog turskog koleg Mevluta Čavbušoglua došlo do varnica, piše grčki list "Katimerini".

Naime, Katrugalos je pozvao Tursku da okonča svoje, kako je rekao, ilegalne aktivnosti u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni oko Kipra.

Sastanak dvojice ministara održan je na marginama ministarskog sastanka Saveta Evrope u Helsinkiju, u momentu kada su pojačane tenzije između dve zemlje zbog turskih istraživanja i bušotina u kiparskoj eksluzivnoj ekonomskoj zoni i zbog turskih vojnih vežbi na Egeju.

Prethodno je Katrugalos ponovio grčku podršku za pridruživanje Turske u Evropsku uniju.

Mi smo među nekoliko evropskih zemalja koje još uvek veruju u to“, rekao je Katrugalos, ali je napomenuo da Turska „mora prvo da poštuje svoje obaveze“, naglašavajući da pristupanje Ankare EU zavisi od „poštovanja ne samo međunarodnog prava, već i poštovanja ljudskih prava, kao i vladavine prava".

Napetost između Atine i Ankare je u porastu nakon što je tursko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo Grčku da skriva teroriste, jer je grčki sud oslobodio devet turskih državljana, etničkih Kurda,optuženih da su članovi terorističke organizacije.

Portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da takva odluka grčkog suda „jasno prekida“ napore u borbi protiv terorizma u Evropi.

Osumnjičeni su uhapšeni i pritvoreni uoči posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Grčkoj u decembru 2017. godine, pod sumnjom da su povezani sa krajnje levičarskom grupom iz Turske okrivljenom za niz napada i samoubilačih napada u Turskoj od 1990. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=17&nav_category=78&nav_id=1543200)

Turci poslali naoružane vojne aviona nad Grčku


Osam turskih vojnih aviona sinoć je 34 puta povredilo grčki vazdušni prostor u severoistočnom, centralnom i jugoistočnom Egeju, navodi list Katimerini.

Turski avioni, šest borbenih aviona F-16 koji su leteli u tri formacije, i dva transportna aviona CN - 235 s koji su leteli odvojeno, takođe su dva puta povredili vazdušni prostor u Atini, naveo je list pozivajući se na izvor iz grčkog ministarstva odbrane.

Dva turska aviona bila su naoružana, navode izvori lista i dodaju da su turske avione presreli grčki avioni u skladu s međunarodnim pravilima angažovanja.

Zvaničnici u Atini stalnu ukazuju na postojano narušavanje grčkog vazdušnog prostora od strane vazduhoplovnih snaga Turske, kao i narušavanje Ekskluzivne ekonomske zone Kipra.

Juče je i grčki predsednik Prokopis Pavlopulos istakao da Grčka neće dozvoliti nastavljanje takvih incidenata u grčkom vazdušnom prostoru. Zbog toga su često Grčka i Turska na ivici sukoba.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=1545210)

Cipras: Konstanatan rizik od "vrućeg sukoba" s Turskom


Premijer Grčke izjavio da postoji konstantan rizik od "vrućeg" incidenta s Turskom, da se radi o nepredvidivom susedu koji ne poštuje međunarodno pravo.

Cipras u intervjuu za grčku televiziju nije skrivao zabrinutost o tenizijama u odnosima s Turskom i da s obzirom na to, postoji razlog da Grčka bude spremna, prenela je ANA.

"Grčka ima snažnije saveznike nego ikada", naglasio je Cipras, podsećajući da su zemlje EU na poslednjem samitu podržale Republiku Kipar. On je takođe istakao saveze koje je Grčka uspostavila sa zemljama u regionu.

"Uspeli smo da izgradimo mrežu stabilnosti", rekao je Cipras, i objasnio kako samo Turska odbija razgovor i nastavlja s provokativnim radnjama.

Premijer je procenio da politika Ankare vodi u slepu ulicu, da ne pomaže njihovim planovima, i da će na kraju dana to da shvati i predsednik Turske.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=24&nav_category=78&nav_id=1546029)

Сад кад су Ердоган и Путин на "прст у дупе", мораће се и Грци договорити са Путином, да и Грцима дају парче колача, што подразумева и материјалну помоћ/ кредит да се Грци мало одвежу од ЕУ и САД и среде односе са Турском. У супротном добро бити неће!

Turski lovci ponovo na grčkom nebu
Tanjug   27. maj 2019.

Grčki piloti su presreli turske vazduhoplove u skladu sa međunarodnim pravilima angažovanja

Četiri turska lovca F-16 i dva borbena aviona F-4 koji su leteli u tri formacije, u ponedeljaksu u nekoliko navrata ušli u vazdušnu zonu u Atini, u severoistočnom i jugoistočnom delu Egejskog mora, prenosi grčki list Katimerini. Grčki piloti su presreli turske vazduhoplove u skladu sa međunarodnim pravilima angažovanja. Kako navodi list, dva od ukupno šest borbenih aviona su bila naoružana. Tenzije između Grčke i Turske traju već duži period zbog, kako navode grčki vlasti, kršenja vazdušnog prostora Grčke i Kipra, kao i Ekskluzivne ekonomske zone oko Kipra, od strane turske avijacije. Nedavno je grčki predsednik Prokopis Pavlopulos rekao da Grčka i Kipar neće dopustiti kršenje suvereniteta u vazdušnom prostoru od strane turskih borbenih aviona. I pored brojnih sastanaka između grčkih i turskih predstavnika ministarstava odbrane, na kojima se razgovara o merama o izgradnji poverenja, incidenti u vazduhu između grčkih i turskih vazduhoplova se nastavljaju.

Izvor: www.novosti.rs

Превод је лош, ушли су у зону одговорности у ваздушном простору која има седиште у Атини, а не у ваздушну зону у Атини.  Као да су некада давно Италијани улетели са авионима на мору негде изнад Палагруже, а новинари рекли да су ушли у ваздушну зону у Београду, зато што је у Батајници било седиште корпуса ПВО.

Тренутна ситуација у Турској иде у прилог Грчкој. Деценијама су били запостављени у односу на Турску, сада их Американци форсирају. 

Zapaljen automobil turskog diplomate u Grčkoj


Dva automobila u vlasništvu turskih državljana, od kojih je jedan diplomata, zapaljena su danas u Solunu, na severu Grčke, saopštile su grčke vlasti.

Jedan od automobila pripada diplomati zaposlenom u konzulatu Turske, a drugi turskom državljaninu koji radi u međunaroddnoj finansijskoj instituciji sa sedištem u Solunu.

Policija je navela da su napadači polili automobile zapaljivom tečnošću, prenosi AP.

U napadu su ozbiljno oštećena još četiri automobila parkirana u blizini.

Niko nije preuzeo odgovornost za napad.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=10&nav_category=78&nav_id=1553032)

Zašto se grčke vojne snage nalaze u stanju pripravnosti?


Grčke oružane snage u stanju su pripravnosti zbog nastavka mogućeg turskog "provokativnog" nastupa u istočnom Mediteranu, piše grčki list Katimerini.

Prema navodima tog grčkog dnevnog lista, uprkos pozivima EU da se obustavi bušenje nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni oko Kipra, Grčka ostaje u stanju pripravnosti kako bi se sprečila moguća eskalacija u istočnom Mediteranu.

List dodaje da je ključno pitanje u Atini kako reagovati u slučaju da Turska sprovede istraživanja unutar, po tvrdnjama zvanične Grčke, grčkog kontinentalnog pojasa.

"Planovi se prvenstveno zasnivaju na manevrima grčke mornarice jer Turska koristi istraživačke brodove kako bi utvrdila svoje prisustvo u regionu, međutim grčko vazduhoplovstvo bi imalo ulogu u svakom odgovoru", piše grčki list.

Upitan prošle nedelje da li Grčka može da računa na podršku EU ili SAD u slučaju incidenta, ministar odbrane Grčke Evangelos Apostolakis je rekao da ne postoji takvo obećanje, te da ukoliko budu morali da reaguju, očekuje da će biti sami.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=1558197)

Katimerini: Grčka vojska u stanju pripravnosti


Grčke oružane snage u stanju su pripravnosti zbog nastavka mogućeg turskog "provokativnog" nastupa u istočnom Sredozemlju, piše grčki list Katimerini.

Kako piše list, uprkos pozivima EU da se obustavi bušenje nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni oko Kipra, Grčka ostaje u stanju pripravnosti kako bi se spriječila moguća eskalacija u istočnom Mediteranu.

List dodaje da je ključno pitanje u Atini kako reagovati u slučaju da Turska sprovede istraživanja unutar, po tvrdnjama zvanične Grčke, grčkog kontinentalnog pojasa.

- Planovi se prvenstveno zasnivaju na manevrima grčke mornarice jer Turska koristi istraživačke brodove kako bi utvrdila svoje prisustvo u regionu, međutim grčko vazduhoplovstvo bi imalo ulogu u svakom odgovoru - piše grčki list.

Upitan prošle sedmice da li Grčka može da računa na podršku EU ili SAD u slučaju incidenta, ministar odbrane Grčke Evangelos Apostolakis je rekao da ne postoji takvo obećanje, te da ukoliko budu morali da reaguju, očekuje da će biti sami.

Saopštenje EU prošle sedmice, iako nejasno, podržao je premijer Aleksis Cipras kao "kao prvu jasnu i odlučnu osudu Turske nakon višedecenijskog kršenja međunarodnog prava".

List navodi da je, ipak, na operativnom nivou manje jasno koji će biti grčki odgovor.

Oružane snage Grčke biće u stanju pripravnosti tokom ljeta dok zvaničnici odbrane pripremaju niz planova za slučaj moguće turske intervencije.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=341868)

Turska zbog nafte rizikuje mir


Grčka vojska je u stanju pripravnosti zbog toga što turski brodovi istražuju rezerve energenata kod Kipra, uprkos upozorenjima iz Atine i Brisela.

„Ukoliko Turska ne prestane sa bušenjem nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni oko Kipra, cena može da bude mir u regionu”, oštra je poruka koju je premijer Aleksis Cipras uputio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Cipras, koji boravi na Kipru, gde je razgovarao sa vojnim vrhom u Nikoziji, poručio je Ankari da ona, odlukom da i pored svih upozorenja međunarodne zajednice obnovi bušenje u kiparskoj ekonomskoj zoni, pokazuje slabost, narušava međunarodno pravo i dovodi u pitanje evro-turske odnose, ali i cenu mira u regionu.

Ovo novo zaoštravanje u ionako nestabilnim odnosima između Atine i Ankare došlo je nakon što su turski brodovi za istraživanje i bušenje nafte operisali ispred grčkog ostrva Kastelorizo.

Atina je saopštila da neće tolerisati bilo kakvu akciju i da će momentalno odgovoriti na adekvatan način. Erdogan, kao da testira grčkog premijera, odgovorio je da će turski brodovi nastaviti sa radom bez obzira na stav Atine „jer na to imaju pravo”.

Premijer Cipras je tokom posete vojnim snagama Kipra preneo podršku i solidarnost grčkog naroda, koji, kako je rekao, „nikada nije zaboravio one koji su pali braneći domovinu u vreme turske invazije i okupacije Kipra 1974. godine”. On je podsetio na današnju važnu ulogu Grčke kao, prema njegovim rečima, stožera stabilnosti i mira u regionu.

Grčke oružane snage su u stanju pripravnosti upravo zbog, kako je objavljeno, mogućih provokativnih akcija Turske na istočnom Mediteranu i svaki, pa i najmanji incident mogao bi da bude okidač za novu eskalaciju u ovom nemirnom regionu.

Uprkos pozivima Evropske unije da obustavi bušenje nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni oko Kipra ali i Grčke, Turska ih nastavlja. U Atini se strahuje da bi Turska mogla pokušati da sprovede energetska istraživanja i unutar grčkog kontinentalnog pojasa.

Upravo ovo nerešeno pitanje je veliki kamen spoticanja u odnosima između dve zemlje. Govoreći u parlamentu, Erdogan je ponovio da Turska ima pravo da nastavi istraživanje i bušenje sve dok ne bude ispravno rešeno pitanje prirodnih resursa u istočnom Sredozemlju.

Erdogan je naglasio da Turska ali i samoproglašena turska republika Severni Kipar, kada je reč ovim istraživanjima, neće dozvoliti bilo kome da ignoriše njena prava i interese.

Za sada, grčka mornarica manevriše u spornom pojasu, ali je jasno da bi se u slučaju eventualnog incidenta uključila i avijacija. Na pitanje novinara pre nekoliko dana da li Grčka može da računa na podršku EU ili SAD u slučaju incidenta, ministar odbrane Grčke Evangelos Apostolakis je rekao da ne postoji nikakvo obećanje, što znači da, ukoliko bude morala da reaguje, očekuje da bi Grčka u tome bila sama.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/432554/Turska-zbog-nafte-rizikuje-mir)

Sankcije EU? "Nismo uplašeni, naša vojska je slavna, nastavljamo da tražimo gas"


Ankara je poslala istraživački brod da se pridruži onima za bušenje gasa koji se od ranije nalaze u vodama kod etnički podeljenog Kipra.

Na skupu povodom 45. godišnjice turske invazije na Kipar, Potpredsednik Turske Fuat Oktaj je rekao da se Turska nikada neće povinovati sankcijama koje joj je Evropska unija uvela zbog bušenja u tim vodama i da neće oklevati u odbrani svojih i prava kiparskih Turaka na energetske rezerve.

EU je uvela sankcije Ankari, navodeći da Turska krši medjunarodno pravo bušenjem gasa u vodama koje spadaju u isključivu ekonomsku zonu Kipra.

U pismu upućenom lideru kiparskih Turaka Mustafi Akindžiju, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naveo je da njegova vojska neće oklevati da preduzme akciju na Kipru ako bude neophodno.

"Niko ne treba da sumnja da slavna turska vojska koja Kipar ne smatra ništa drugačijim od svoje otadžbine, neće oklevati, ako bude potrebno, da ponovo preduzme korak kao pre 45 godina kada su u pitanju životi i bezbednost kiparskih Turaka", naveo je Erdogan.

On je medjutim dodao da će Turska raditi na "poštenom i trajnom rešenju" za Kipar. Slanjem mirovnih trupa UN 1964. godine Kipar je podeljen zbog upornih medjunacionalnih sukoba sa nekoliko stotina poginulih. Posle puča pristalica ujeinjenja s Grčkom, Turska je 1974. godine okupirala sever naseljen turskom manjinom i proglasila "Tursku Republiku Severni Kipar" koju samo Ankara priznaje. Turska je na okupirani sever ostrva doselila više od 35.000 vojnika s porodicama i druge naseljenike. Kipar je 2004. primljen u EU, ali povlastice članstva uživa jedino južni deo ostrva.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=21&nav_id=1568649)
4

"Turska želi mir sa Grcima"


Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da Ankara želi da popravi odnose sa Grčkom.

Čavušoglu kaže da Turska želi da usvoji i paket aranžmana odnosa, koji bi uključivao i odnose između dve zemlje u Egejskom moru i istočnom Mediteranu, prenosi grčki list Katimerini.

On je rekao da u istočnom Mediteranu nisu potrebna dalja istraživanja ili bušotine koje Turska već neko vreme sprovodi, ali je i dodao da Turska neće dopustiti nikome da ospori njena suverena prava u toj oblasti.

Novi grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias je u grčkom parlamentu rekao da Grčka neće tolerisati pretnje ratom, provokativnim aktivnostima i jednostranim zahtevima, ali da će istovremeno promovisati politiku dobrosusedskih odnosa i poštovanja međunarodnog prava i ugovora.

Što se tiče Kipra, Dendias je napomenuo da je uslov za ponovno započinjanje razgovora o ponovnom ujedinjenju ostrva da Turska prekine nezakonito bušenje i istraživanje na obali ostrva, kao i da ukloni svoje brodove iz ekskluzivne ekonomske zone oko Kipra.

Grčki ministar odbrane Nikos Panagiotopulos je ponovio slične stavove, ukazavši da Atina ne može da prihvati ponašanje koje direktno osporava grčki teritorijalni integritet i suverena prava, kao i kršenje međunarodnih sporazuma.

Panagiotopulos je, takođe, kritikovao "nezakonite" postupke Turske u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni države članice EU, dodajući da će Grčka nastojati da održi kanal komunikacije putem sprovođenja niza akcija, u okviru mera za izgradnju poverenja izmedju Ankare i Atine. "Iskreno se nadamo da će Turska težiti tome", dodao je Panagiotopulos.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=07&dd=23&nav_category=78&nav_id=1569384)

Kako sukob Turske i Amerike neočekivano koristi Grčka


Nakon što su se odnosi SAD i Turske drastično pogoršali, zbog odluke Ankare da kupuje rusko oružje, SAD se polako okreće drugim saveznicima u Mediteranu. Činjenicu da je Ankara pala u nemilost kod Vašingtona, može da iskoristi Atina.

Grčka je dugo bila jedna od evropskih zemalja sa najnegativnijim stavom prema Sjedinjenim Državama. Prošle godine, istraživanje istraživačkog centra "Pju" otkrilo je da neverovatnih 59 odsto ljudi nema povoljan stav prema DSAD. I to nije bio samo Tramp-efekat. Godine 2014, sa Barakom Obamom u Beloj kući, samo jedna trećina Grka je smatrala da je američko liderstvo u svetu dobro, dok je 52 odsto navijalo za Rusiju.

Međutim, Grčka je trenutno i jedan od najbližih prijatelja Sjedinjenih Država u EU.

Džefri Pjat, ambasador Vašingtona u Atini, nedavno je pohvalio zemlju kao "stub stabilnosti u komplikovanom regionu".

Prema njegovim rečima, saradnja između dva naroda, od uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) do ugovora za odbranu, kreće se "velikom brzinom." Delimično, taj zamah ima veze sa ishodom opštih izbora u Grčkoj početkom meseca, u kojima je centralno-desna Nova Demokratija na čelu sa Kirijakosom Micotakisom, tehnokratom i bivšim finansijerom obrazovanim na Harvardu i Stanfordu, lako porazila do skora vladajuću populističku levičarsku Sirizu, koja ubraja među svoje zvezde vodilje i Uga Čavesa i koja je početkom 2015. zapretila da će izazvati haos u EU suprotstavljajući se merama štednje i razmišljajući o "Gregzitu" iz evrozone.

Mnogi u zapadnim medijima očekuju da će Micotakis uskoro pokušati produbiti veze sa EU, NATO-om i Sjedinjenim Državama.

Ipak, okretanje Grčke ka Sjedinjenim Državama ima dublje korene od jednostavne promene vlada u Atini. To je proizvod promenljive geopolitike, a Aleksis Cipras, vođa Sirize, ipak ima zasluge u tome.

Tokom protekle decenije, Grčka je gledala kako je susedna Turska, njen glavni rival, postajala jača i otuđenija od svojih zapadnih partnera.

Pomorski sporovi koji su dugo trovali odnose između Grčke i Turske sada se ponovo vraćaju.

Incidenti na nebu između vojnih aviona dve zemlje su svakodnevna stvarnost.

Osim toga, Turska tvrdi da polaže pravo na nalazišta prirodnog gasa blizu obala Kipra i u blizini grčkog ostrva Kastelorizo. Kao odgovor, Grčka je uspešno pozvala EU da uvede sankcije Turskoj kao odgovor na ono što smatra "ilegalnim bušenjem".

Kako bi stvorila balans u konfliktima sa Turskom, Grčka se okrenula SAD.U oktobru 2017. američki predsednik Donald Tramp dočekao je Ciprasa u Beloj kući. Predsednik je čestitao Grčkoj na ispunjenju cilja NATO-a da izdvoji dva odsto BDP-a na odbranu, što on traži od svih članica NATO i odobrio je dobar dogovor u vrednosti od gotovo milijardu dolara za unapređenje 154 aviona F-16 grčkog ratnog vazduhoplovstva. Bio je to prilično spektakl: levičar koji je zaustavio ulične proteste protiv NATO i američkih baza u Grčkoj, traži veliki ugovor o odbrani sa kompanijom "Lokhid Martin".

Nakon toga usledila je najava kupovine "sihok" helikoptera od SAD, a Grčka je počela da uvozi i tečni prirodni gas, što je svakako "muzika za Trampove uši", piše "Blumberg".

Nakon što je u ranim danima na vlasti označen kao "trojanski konj" Kremlja, Cipras je postao uzorni partner za Sjedinjene Države.

Iako su Sjedinjene Države tradicionalno igrale arbitra i mirotvorca između svoja dva saveznika u istočnom Mediteranu, Grčkoj i Turskoj, ona ima sad i strateške razloge da se okrene prema Atini. Erdoganove sve bliskije veze sa Rusijom uznemirile su mnoge u Vašingtonu, mada više na Kapitol Hilu i u Ministarstvu odbrane, nego u Beloj kući. Isporuka S-400 raketnih sistema, proizvedenih u Rusiji, gotovo će sigurno dovesti do nametanja sankcija Vašingtona Ankari, koja je, pored toga, izbačena iz multinacionalnog konzorcijuma koji razvija F-35 vojne avione.

Nasuprot tome, kako je Grčka pojačala svoje zalaganje za NATO i EU, ona je umanjila svoje istorijski prijateljske odnose sa Rusijom, zemljom koja je većinom pomagala Grčku u borbi za oslobođenje od otomanske vladavine. I u rešavanju višedecenijskog spora oko imena Makedonije prošle godine, Cipras je otvorio put proširenju NATO-a na Balkan.

Sva je prilika da će Micotakisova spoljna politika biti manje-više ista.

Novi premijer će održavati dobre veze i sa SAD, ali i njenim partnerima u Mediteranu - Izraelom i Egiptom.

Ali, kao i njegov prethodnik, Micotakis će otvoriti kanale za komunikaciju s Turcima kako bi se pozabavili tenzijama i bavili pitanjima od zajedničkog interesa kao što su izbeglice, trgovina i energetska infrastruktura.

Grčko društvo će, uprkos svim svojim spoljašnjim predrasudama protiv Sjedinjenih Država, nastaviti da barem prećutno podržava jačanje veza sa Trampovom administracijom.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/od-trojanskog-konja-kremlja-do-najblizeg-saveznika-kako-sukob-turske-i-amerike/qtc81g5)

Turski vojni avioni iznad grčkih ostrva
Tanjug   29. jul 2019.

U 14.42 avioni su preleteli ostrva Strongilo i Plaku, južno od ostrva Furni, na nadmorskoj visini od 4.876 metara, prenela je ANA

Četiri turska borbena aviona ušla su danas u Atinski vazdušni informacioni prostor (FIR), a da nisu podneli plan letenja. U 14.42 avioni su preleteli ostrva Strongilo i Plaku, južno od ostrva Furni, na nadmorskoj visini od 4.876 metara, prenela je ANA. Prema navodima Generalštaba grčke nacionalne odbrane, dva F-16 i dva F-4 turske ratne avijacije, prepoznali su i presreli grčki borbeni avioni.

Izvor: www.novosti.rs

Са захлађењем односа између Запада (Америка, ЕУ) и Турске, мислим да може доћи до заоштравања у односима Грчке и Турске. Не искључујем могућност да Грци поново оборе неки турски авион.

Turska štiti svoje interese na Kipru


Turska je odlučna da zaštiti svoje interese na Kipru i u istočnom Mediteranu, saopšile su turske vlasti nakon sastanka Nacionalnog saveta za bezbednost.

Tokom sastanka kojim je predsedavao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, turski Nacionalni savet za bezbednost je potvrdio nameru Ankare da zaštiti turska prava i interese kao i prava kiparskih Turaka na istočnom Mediteranu, a u skladu sa odredbama međunarodnog prava.

"Turska poštuje svoje prava i obaveze u skladu sa međunarodnim pravom i očekuje isto ponašanje od svojih saveznika", navodi se u saopštenju nakon sastanka.

Atina optužuje Ankaru da podriva bezbednost u regionu Istočnog Mediterana i Ekskluzivne ekonomske zone oko Kipra bušenjem nafte i gasa u tom delu.

Atina i Nikozija zahtevale su da reaguje i Evropska unija povodom aktivnosti Ankare u istočnom Mediteranu, na šta je Brisel odgovorio da će pokrenuti sankcije protiv Turske ukoliko turski vlasti ne obustave aktivnosti u tom delu mora.

Nedavno je reagovala i Ankara, navodeći da su njihove aktivnosti usklađene s turskim interesima i međunarodnim pravom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_category=78&nav_id=1572313)

Čavušoglu ima poruku za kiparske Grke
Tanjug 09.09.2019.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je danas da kiparski Grci moraju da se slože da će kiparski Turci imati pravo odlučivanja u upravljanju zemljom pre nego što pregovori mogu da se nastave, prenosi agencija AP uz ocenu da je time ponovno pokretanje razgovora o ujedinjenju etnički podeljenog Kipra naišlo su na još jednu prepreku.

Čavušoglu je to rekao nakon sastanka sa liderom kiparskih Turaka Mustafom Akinčijem i dodao da kiparski Turci ne mogu da pristanu kompromis kada se radi o načinu vođenja centralne vlade predviđenog saveznog Kipra. Kiparski Grci ranije su odbili zahtev kiparskih Turaka da imaju pravo na veto na odluke bilo koje savezne vlade, zabrinuti da bi to moglo dovesti do ustupanja direktne ili indirektne kontrole Turskoj.

Kiparski Turci vide paritet odlučivanja kao ključan za izbegavanje statusa juniora u bilo kojem partnerstvu sa većinskim kiparskim Grcima. Nakon sastanka sa Akinčijem Čavušoglu je istakao još jedan problem - eksploataciju prirodnog gasa u vodama u kojima međunarodno priznata kiparska vlada ima isključiva prava na eksploataciju.

Čavušoglu je kazao da će se eksploatacija nastaviti sve dok kiparski Grci odbijaju predlog da rade zajednička istraživanja ugljovodonika sa kiparskim Turcima. Istovremeno on je odbacio predlog lidera kiparskih Grka Nikosa Anastasijadesa o podeli potencijalnih prihoda od gasa sa kiparskim Turcima srazmerno njihovom broju, ukoliko Turska pristane da pregovara o granicama Kipra i turskih priobalnih ekonomskih zona.

Izvor: www.blic.rs

Turska uslovila Grke


Turski MSP Mevlut Čavušoglu kaže da kiparski Grci moraju da pristanu na to da kiparski Turci imaju pravo odlučivanja u upravljanju zemljom pre daljih pregovora.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da kiparski Grci moraju da se saglase da će kiparski Turci imati pravo odlučivanja u upravljanju zemljom pre nastavka pregovora, prenosi agencija AP uz ocenu da je time ponovno pokretanje razgovora o ujedinjenju etnički podeljenog Kipra naišlo na još jednu prepreku.

Čavušoglu je to rekao nakon sastanka sa liderom kiparskih Turaka Mustafom Akinčijem i dodao da kiparski Turci ne mogu da pristanu na kompromis kada se radi o načinu vođenja centralne vlade predviđenog saveznog Kipra.

Kiparski Grci ranije su odbili zahtev kiparskih Turaka da imaju pravo na veto na odluke bilo koje savezne vlade, zabrinuti da bi to moglo dovesti do ustupanja direktne ili indirektne kontrole Turskoj.

Kiparski Turci vide paritet odlučivanja kao ključan za izbegavanje statusa juniora u bilo kojem partnerstvu sa većinskim kiparskim Grcima.

Nakon sastanka sa Akinčijem Čavušoglu je istakao još jedan problem - eksploataciju prirodnog gasa u vodama u kojima međunarodno priznata kiparska vlada ima isključiva prava na eksploataciju.

Čavušoglu je kazao da će se eksploatacija nastaviti sve dok kiparski Grci odbijaju predlog da rade zajednička istraživanja ugljovodonika sa kiparskim Turcima.

Istovremeno on je odbacio predlog lidera kiparskih Grka Nikosa Anastasijadesa o podeli potencijalnih prihoda od gasa sa kiparskim Turcima srazmerno njihovom broju, ukoliko Turska pristane da pregovara o granicama Kipra i turskih priobalnih ekonomskih zona.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=09&nav_category=78&nav_id=1589046)

Turska nastavlja da provocira oko Kipra


Premijer Grčke Micotakis izjavio je da Turska nastavlja da provocira u svom pristupu prema etnički podeljenom Kipru i da je Ankara međunarodno izolovana.

Kirjakos Micotakis je to izjavio tokom sastanka sa predsednikom Kipra Nikosom Anastasijadesom, preneo je AP.

Poseta Anastasijadesa dolazi dan nakon što su napori da se pokrenu pregovori o ponovnom ujedinjenju ostrva naišli na prepreku, kada je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao da kiparski Grci moraju da pristanu na to da će kiparski Turci imati paritet u odlučivanju u upravljanju zemljom pre nastavka razgovora, navela je agencija.

On je, takođe, rekao da će se nastaviti turska eksploatacija prirodnog gasa u vodama u kojima međunarodno priznata vlada na Kipru ima ekskluzivna prava, dok kiparski Grci odbacuju predlog da rade zajednička istraživanja ugljovodonika sa kiparskim Turcima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=10&nav_category=78&nav_id=1589415)

https://youtu.be/f9Ix9J7ASMo

"Turska krši suverena prava Kipra"


Turska krši suverena prava Kipra, izjavio je grčki premijer Kirjakos Micotakis u razgovoru s državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom.

"Poslednji potezi Turske... predstavljaju grubo kršenje suverenih prava Kipra," rekao je Micotakis Pompeu, koji u Atini završava posetu južnoj Evropi, prenosi Rojters.

On je rekao da su Sjedinjene Države posebno zaintersovane za region Istočnog Sredozemlja i dodao da Kipar samo traži poštovanje međunarodnog prava.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=05&nav_category=78&nav_id=1600011)

Turska buši naftu pored Kipra
Pompeo: Neprihvatljivo ponašanje Turske


Turski brod "Javuz" za vađenje nafte i gasa u istočnom Sredozemlju uskoro će početi da buši morsko dno jugozapadno od Kipra, izjavio je turski ministar energetike Fatis Donmez.

Turska i Kipar se spore oko prava na eksploataciju podzemnog gasa u istočnom Mediteranu.

Ankara je u četvrtak najavila slanje svog broda u vode južno od Kipra gde su vlasti kiparskih Grka već dodelile prava na istraživanje italijanskim i francuskim kompanijama, prenosi Rojters.

- Naš brod 'Javuz' stigao je na lokaciju Guzeljurt-1. Počeće bušenje čim se završe pripreme - objavio je Donmez na Tviteru.

Drugi turski brod "Fatih" već operiše kod zapadne obale Kipra.


Pompeo: Neprihvatljivo ponašanje Turske

Američki državni sekretar Majkl Pompeo rekao je da su SAD poručile Turcima da je neprihvatljivo nelegalno bušenje u potrazi za naftom i gasom.

- Mi smo već rekli Turcima da je ilegalno bušenje neprihvatljivo i radimo na tome da sve strane ulože napor u smislu deskalacije tenzija i da se postigne uzajamno prihvatljiv dogovor - rekao je Pompeo tokom posete Atini.

On je dodao da će SAD nastaviti da preduzimaju diplomatske mere kako bi osigurali da je sve legalno.

- Želimo da osiguramo da propisi regulištu međunarodna istraživanja energetskih resursa Sredozemnog mora - rekao je Pompeo i dodao da nijedna zemlja ne može držati Evropu kao taoca u smislu energetskog razvoja.

Pompeo je na sastanku sa grčkim zvaničnicima izrazio zabrinutost zbog kineskih ulaganja u infrastrukturu.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis apelovao je tokom razgovora sa Pompeom da SAD iskoriste svoj uticaj i pomognu u ublažavanju tenzija u istočnom Sredozemlju.

Pompeo je u poseti Grčkoj, što je posljednja etapa njegove turneje po zemljama Sredozemlja.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/kljuca-u-sredozemlju-turska-busi-naftu-pored-kipra-pompo-grmi-iz-atine-ovo-je/mfyxy08)

Turski borbeni avioni ušli su u vazdušni prostor Grčke, odmah presretnuti


Turski borbeni avioni F-16 ušli su u vazdušni prostor Grčke bez dozvole, saopštio je grčki Gerneralštab.

Oni su leteli iznad ostrva Lipsi oko 12.30 po lokalnom vremenu, na visini od oko 24.000 stopa, prenosi ANA.

Kako se navodi, presreli su ih grčki borbeni avioni po međunarodnim standardima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=29&nav_category=78&nav_id=1609989)

"Turska da prizna zločine protiv Jermena i Grka"


Grčki predsednik Prokopis Pavlopulos pozvao je Tursku da prizna "zločine prethodnih režima" protiv Jermena i Grka.

Pavlopulos je, nakon sastanka sa predsednikom Jermenije Armenom Sarkisijanom u Jerevanu, rekao da bi bilo u interesu Turske, koju je nazvao prijateljem i susedom, i da bi podiglo njen međunarodni položaj ako bi uputila "hrabri izraz izvinjenja" za zločine protiv čovečnosti koje su njeni raniji lideri, kako kaže, glupo počinili protiv Jeremena i Grka.

On je dodao da Grčka pozdravlja činjenicu da se značajno širi međunarodno priznanje "genocida nad Jermenima", koje je nedavno kulminiralo kada je usvojena rezolucija u Predstavničkom domu SAD, prenosi ANA.

Grčki predsednik rekao je da njegova zemlja želi dobre i prijateljske odnose sa Turskom i da podrzava njeno pristupanje EU, ali je istakao da to podrazumeva poštovanje međunarodnog prava i evropskih zakona.

On je osudio tursku ofanzivu u Siriji i ponovio da je Kipar međunarodno pitanje i pitanje EU.

Podsetio je i da je Grčka priznala genocid nad Jermenima 1996. godine, a da je Jermenija 2015. godine priznala genocid nad Grcima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=05&nav_category=78&nav_id=1613071)

Turski borbeni avioni u grčkom vazdušnom prostoru


Dva turska aviona F-4 i F-16 preletela su ostrva Makronisi i Atropofagi, koji pripadaju grčkom ostrvskom arhipelagu Furni.

Prema navodima Generalštaba, turski borbeni avioni ušli su u grčki vazdušni prostor u 10:34 časova, a da nisu podneli plan leta.

Grčki borbeni avioni prepoznali su i presreli turske vojne avione u skladu sa međunarodnim pravilima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=27&nav_category=78&nav_id=1623272)

Grčka pritiska ambasadore: Hitno podaci o vojnom sporazumu


Grčko MSP pozvalo je na razgovor libijskog ambasadora povodom vojnog memoranduma Turske i Libije.

Grčko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor libijskog ambasadora u Atini da bi od njega tražilo "informacije o sadržaju" vojnog memoranduma koji su potpisali Turska i libijska Vlada nacionalnog jedinstva, rekao je danas grčki diplomatski izvor.

Atina je izrazila "nezadovoljstvo" povodom tog memoranduma i od libijskog ambasadora zatražila da dostavi podatke do 5. decembra, zapretivši da će "u suprotnom biti proteran".

Grčka vlada je u četvrtak iste informacije zatražila i od turskog ambasadora.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas će u nedelju putovati u Kairo gde će s egipatskim kolegom Samehom Šukrijem razgovarati o "nedavnom razvoju događaja u istočnom Mediteranu na osnovu tursko-libijskog memoranduma", navodi se u saopštenju MSP Grčke.

Prema navodima iz Ankare, sporazum o "vojnoj i bezbednosnoj saradnji" koji su u sredu u Istanbulu potpisali turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i šef libijske vlade Fajez el-Saraž jača "postojeći sporazum o vojnoj saradnji" i "veze između armija" Turske i Libije.

Međutim, neki grčki mediji su preneli da zbog sporazuma postoji opasnost od narušavanja grčkih "pomorskih zona".

"Potpisivanje tog memoranduma ne sme da naruši suverena prava trećih zemalja jer bi to bilo otvoreno kršenje međunarodnog pomorskog prava", rekao je u četvrtak portparol grčkog MSP.

Tursko-libijski memorandum je potpisan uprkos oktobarskom pozivu Arapske lige svojim članicama da više ne sarađuju s Ankarom i da snize nivo diplomatskog predstavljanja u Turskoj nakon pokretanja ofanzive protiv sirijskih Kurda.

Fajez el-Saraž uživa podršku Turske i Katara, a naklonjena mu je i Italija, nekadašnji kolonijalni vladar Libije. Njegovog rivala Halifu Haftara, koji od aprila predvodi ofanzivu na Tripoli, podržavaju Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati a politički ga podržavaju i SAD i Rusija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=30&nav_category=78&nav_id=1624729)

"Nećemo povlačiti brodove" Erdogan: Niko ne može da ugrožava naše interese
Srna 30.11.2019.

Turska nema nameru da povuče brodove iz istočnog Sredozemlja, rekao je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Reč je o dva broda za bušenje i eksploataciju nafte i dva izviđačka broda koja trenutno tragaju za naftom i gasom unutar i nedaleko od ekskluzivne ekonomske zone Kipra.

- Brodovi će nastaviti da obavljaju svoju funkciju. Turska neće dozvoliti drugima da ugrožavaju njene i interese kiparskih Turaka - rekao je Erdogan. On je naveo da memorandum o razumevanju sa Vladom Libije prvo mora da prođe turski parlament, a tek onda stupa na snagu.

Sadržaj Erdoganovog Memoranduma o razumevanju sa premijerom Libije Fajezom al-Saradžom nije objavljen, ali navodno sadrži demarkaciju granice dve zemlje na moru, zanemarujući pri tome Grčku i Kipar. Takođe, sporazum potpuno ignoriše činjenicu da Libija i Turska ne dele granicu na moru, objavio je večeras "Grik reporter".

----------------------------------------

Turska najavila pomorske vežbe u Egeju
Srna 30.11.2019.

Turska je najavila pomorske vojne vežbe u ponedjeljak 2. decembra u Egeju, u međunarodnim vodama južno od grčkih ostrva Rodos i Karpatos.

Ankara organizuje vojne vježbe nakon što je potpisala sporazum sa Libijom o demarkaciji granice u istočnom Sredozemlju, što je izazvalo osudu u regionu. Turska je objavila upozorenje za plovidbu proglasivši područje zabranjenim za brodove, navodi "Grik reporter".

Izvor: www.blic.rs

Micotakis: Grčka će tražiti da NATO osudi akcije Turske


Grčka neće tolerisati bilo kakvu tursku provokaciju bez reagovanja, izjavio je premijer i lider stranke Nova demokratija (ND) Kiriakos Micotakis.

Ovo je izjavio u završnom obraćanju na 13. kongresu stranke, navodeći da će tražiti od NATO da osudi Tursku na sastanku lidera 3. i 4. decembra u Londonu, javlja grčka agencija ANA.

Ukazujući na podršku Evropske narodne stranke Grčkoj, Micotakis je za NATO rekao da "savez ne može ravnodušno da stoji i gleda dok jedan od njegovih članova oštro krši medjunarodno pravo i okreće se protiv drugog člana".

Kazao je da "strategija zadržavanja jednake udaljenosti morskih granica (izmedju Grčke i Turske) veoma oštećuje Grčku, koja nikad nije želela da stvori tenziju u regionu".

"Ali Grčka zna kako da svoja prava brani samopouzdanjem, hladnokrvnošću i efikasnošću", rekao je Micotakis.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_category=167&nav_id=1625086)

Grčka ambasadoru: Imate 72 časa da napustite zemlju


Grčka je odlučila da protera libijskog ambasodora zbog sporazuma Libije i Turske o povlačenju pomorske granice između dve zemlje u blizini grčkog ostrva Krit.

Kako prenosi Rojters, libijski ambasador Mohamed Junis Menfi ima 72 časa da napusti Grčku, rekao je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas.

On je rekao da tursko-libijski sporazum predstavlja "grubo kršenje međunarodnog prava", ali je dodao da potez Atine ne znači da Grčka pogoršava diplomatske odnose s Libijom.

Turska i međunarodno priznata vlada Libije u Tripoliju potpisale su 27. novembra sporazum kojim definišu međusobnu granicu i dogovor o proširenju bezbednosne i vojne saradnje.

Grčka je ocenila da je sporazum apsurdan pošto ignoriše postojanje Krita između obala Turske i Libije.

Sporazum dodatno povećava tenzije u već postojećem sporu Turske s Grčkom, Kiprom i Egiptom oko prava na eksploataciju gasa i nafte u istočnom Mediteranu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=06&nav_category=78&nav_id=1627238)

"Ključa" u istočnom Mediteranu: Grčka i Turska mornarica na ivici oružanog sukoba
Novosti online   06. decembar 2019.

Atina i Anakara došle su blizu oružanog sukoba, pošto je Turska sa Libijom potpisala sporazum o razgraničenju koji se dovodi u vezu sa ekskluzivnom ekonomskom zonom koja zahvata i grčke teritorijalne vode.

Sporazumom koji je potpisan 27. novembra predviđen je koridor koji se prostire duž istočnog Mediterana, između obala Turske i Libije seče i deo mora na čije pravo polaže Grčka, piše Al Džazira. Ministar energetike Turske Fatih Donmez najavio je da, čim sporazum ratifikuju obe strane, turski brodovi će početi podvodno bušenje u tom područuju u potrazi za prirodnim gasom i naftom.

Iako se grčka vojna mornarica nije zvanično oglasila, dvojica stručnjaka kažu za Al Džaziru da je Atina poslala pomorske snage u sporno područje jugoistočno od Krita. Profesor međunarodnog prava i poslanik konzervativne Nove demokratije u grčkom parlamentu Angelos Sirijos smatra da Turska neće moći da započne bušenja.

"Ankari je poručeno da se neće tolerisati nikakva istraživanja u oblasti koju Grčka smatra svojom ekskluzivnom ekonomskom zonom", dodao je Sirijos. Šef osoblja grčke mornarice admiral Nikos Cunis poručio je da pomorske snage neće čekati ničiju pomoć. Sve što uradimo, uradićemo sami, jasan je Cunis.

Kako ukazuje Al Džazira, ni sastanak grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na marginama samita NATO-a nije doveo do konkretnog rešenja. Izvor katarske televizijske mreže navodi je da su se Micotakis i Erdogan složili da nastave sa merama koje bi gradile poverenje, da se vodi računa o stvaranju zapaljive klime i da dijalog ostane otvoren.

Grčka i Turska su u prošlosti sprovele niz mera za građenje poverenja od 1987. godine, kada je zamalo izbio rat zbog istraživanja ugljovodonika u Egejskom moru. Dogovoreno je da obe strane izbegavaju vojne vežbe tokom letnje turističke sezone, uspostavljanje direktne veze između načelnika generalšatabâ i ministara odbrane kao i pozivanje oficirâ suprotne strane na manevre.

Međutim, nisu sve mere primenjene. U periodu 2017. i 2018. godine, direktna telefonska linija vojnih šefova Grčke i Turske bila je u kvaru.

Izvor: www.novosti.rs

Erdogan: Memorandum o razumevanju poslat UN
Srna 07.12.2019.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da je memorandum o razumevanju koji je potpisan sa Libijom o granicama u Sredozemnom moru poslat Ujedinjenim nacijama, javila je agencija Anadolija.

Govoreći na sastanku AK partije u Istanbulu, Erdogan je ponovo upozorio da će Turska na istoku Sredozemlja u potpunosti iskoristiti svoja prava u skladu sa međunarodnim i zakonima na moru. Turski parlament je u četvrtak 5. decembra ratifikovao dokument, podseća "Katimerini".

Uoči glasanja, potpredsednik Turske Fuat Oktaj govorio je o "istorijskom sporazumu" koji će da "donese mir" u istočno Sredozemlje i solidarnost između Turske i Libije. Grčka, Kipar i Egipat su osudili sporazum, za koji Atina kaže da je pravno ništavan. Atina je odlučila da protera libijskog ambasadora nakon što ovaj nije isporučio dokument.

Memorandum o razumevanju potpisan je u Istanbulu 27. novembra.

Izvor: www.blic.rs

"Atina će platiti cenu za taj potez" Erdogan: Proterivanje libijskog ambasadora je međunarodni skandal
Tanjug 09.12.2019.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da je odluka Grčke da protera ambasadora Libije zbog sporazuma koji su potpisale Tripoli i Ankara o pomorskim granicama, međunarodoni skandal i da će Atina "platiti cenu tog međunarodnog poteza".

On je za državnu tursku televiziju TRT Haber rekao da prema sporazumu, Turska i Libija mogu zajedno da izvode operacije u istočnom Mediteranu, prenosi grčki portal Katimerini. Erdogan je dodao i da će Turska nabaviti još jedan brod za bušenje kao bi nastavila aktivnosti u Mediteranu, ali i na Crnom moru i međunarodnim vodama.

------------------------------------------------

Borelj: Sporazum Turske i Libije problematičan
Tanjug 10.12.2019.

Memorandum o razumevanju kojim se navodno definiše morska granica između Turske i Libije izaziva "ozbiljnu zabrinutost - izjavio je danas novi šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj.

- Jasno je da je taj dokument stvorio ozbiljnu zabrinutost. Izražavamo solidarnost i pružamo podršku Grčkoj i Kipru - rekao je Borelj i dodao da je memorandum problematičan za te dve zemlje i da može da predstavlja problem za grčka ostrva, prenosi grčki portal Katimerini. Prema njegovim rečima, vlasti EU ga ispituju.

- Očekujemo da ćemo zauzeti stav nakon analize sadržaja memoranduma o razumevanju, koji je do pre nekoliko dana bio, ne tajna, ali je bio nepoznat - rekao je Borelj.

Memorandum, koji je odobrio turski parlament prošle nedelje, pojačao je tenzije između Turske i Grčke, Kipra i Egipta, a povodom prava na bušenje nafte i gasa u istočnom Mediteranu. Grčka je prošle nedelje proterala libijskog ambasadora u Atini jer nije otkrio sadržaj dogovora.

Izvor: www.blic.rs

Турска тајно поделила Медитеран
Аутор: Војислав Лалић понедељак, 09.12.2019.

Заобилазећи Грчку и острво Крит Турска је под плаштом примене међународног поморског права са Либијом разграничила економску зоне у Медитерану, где се крију велика налазишта гаса и нафте

Парламент у Анкари је по хитном поступку ратификовао меморандум о повлачењу поморске границе у источном Средоземљу између Турске и Либије, што је изазвало критике у Атини која је остала по страни тог договора. Документ је одмах парафирао председник Тајип Ердоган и већ је прослеђен Уједињеним нацијама да се региструје.

Та журба није случајна: према налазима америчких и норвешких стручњака у дубинама Средоземног мора крију се огромне резерве природног гаса и сирове нафте, највеће које су у последње време откривене у том делу света. У Анкари су већ објавили мапу према којој ће већи део источног Средоземља, према неким рачуницама више од 400.000 квадратних километара, бити турска економска зона у којој ће моћи да обавља подводна бушења и истраживања. При томе се игнорише грчко острво Крит, малтене као да не постоји.

То је урађено „на основу међународног поморског права”, које у последње време у Турској тумаче онако како то њима одговара, кажу у Атини. Меморандум су без медијске помпе 27. новембра у Истанбулу потписали председник Тајип Ердоган и либијски премијер Фајез ал Сарај, чија је влада призната у УН. У Анкари је званично потврђено да је тај документ већ прослеђен УН, како би се на Ист риверу и официјелно регистровала нова реалност у Медитерану.

„То је грубо кршење међународног права”, каже министар спољних послова Грчке Никос Дендијас. У Атини све до потписивања меморандума нису тачно знали шта се дешава иза затворених врата, о чему се у Истанбулу погађају две муслиманске земље. Када је меморандум потписан и угледао светло дана, у влади су због тога одлучили да протерају либијског амбасадора Мухамеда Јуниса Менфија из Грчке.

„Неприхватљива је одлука Атине да због тога протера либијског амбасадора. Тај договор није био тајна иако либијски дипломата није доставио документ Грчкој. Либија је независна и суверена земља а овај потез показује стварни карактер Грчке”, каже шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу и упозорава да ће „Турска бранити своја права у региону”.

Ово би могло да означи нови, још већи судар две суседне земље, које деценијама не могу да нађу помирљив језик око многих питања: положаја мањина у једној и другој земљи, ширине територијалних вода око острва у Егеју и ваздушног простора изнад њих, као и решавања „кипарског проблема”. Сада је у гро плану неспоразум око одређивања поморске економске зоне. Да су односи између Анкаре и Атине на великој провери потврдио је и недавни сусрет Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса у оквиру самита НАТО-а у Лондону, после кога је само неодређено констатовано да постоје проблеми који оптерећују односе две суседне земље и да их треба решавати.

Анкара је прошле године блокирала грчка подводна истраживања источно од Кипра које је организовала легална влада у Никозији, члан УН и ЕУ. У међувремену Анкара је у спорно подручје упутила своје бродове који сада трагају за нафтом и гасом под изговором да то подводно благо подједнако припада и турској мањини која је на северу острва прогласила непризнату државу. Тај потез Анкаре наишао је на осуду у ЕУ која прети да ће против Турске предузети санкције уколико настави да угрожава суверена права међународно признате земље – Републике Кипар.

У влади у Никозији кажу да та природна налазишта припадају свим грађанима Кипра, али тек када се две заједнице – грчка и турска – поново уједине и створе јединствену државу. Али, преговори о поновном уједињењу који се са прекидима деценијама воде под покровитељством УН тапкају у месту и две стране скоро две године не могу да се нађу за истим столом. Генерални секретар светске организације Антонио Гутерес сада покушава да убеди лидере две заједнице да наставе дијалог, али питање је како ће они реаговати после најновијих неспоразума Анкаре и Атине.

Izvor: www.politika.rs

Grčka i Turska opet na ivici oružanog sukoba: Turske kopnene jedinice se utvrđuju na Kipru!
Novosti online   16. decembar 2019.

Turska je poslala tri vozila sa bespilotnim letelicama na aerodrom Gecitkale koji se nalazi u turskom delu Kipra.

Ministar inostranih poslova kiparskih Turaka Kudret Ozersai rekao je da su u ovoj fazi na aerodromu Gecitkale počele da dolaze samo kopnene jedinice za kontrolu, ali još nije postavljen sistem bespilotnih letelica.

- Neke bespilotne letelice koja se nalaze na aerodromu Dalaman stići će u Gecitkale kada jedinica za kontrolu na tlu, koja se sada postavlja, bude operativna - rekao je on. Inače, bespilotne letelice koje će pratiti brodove za istraživanje nafte i mornaričke snage Turske na istoku Sredozemlja leteće sa aerodroma Gecitkale.

- Dok Turska ostvaruje svoje pravo na istraživanje energenata u istočnom Mediteranu, turski Kipar omogući će joj letenje bespilotnih letelica sa lokalnog aerodroma - saopštili su zvaničnici kiparskih Turaka. Bespilotne letelice, nenaoružane i naoružane, počeće da poleću sa aerodroma Gecitkale od 16. decembra, javila je novinska agencija Demiroren. Turska je počela da traži naftu i gas na obali Kipra početkom ove godine, otpremivši dva bušača i istražni brod sa bespilotnim sistemom koji ih prate.

Izvor: www.novosti.rs

Usred tenzija: Turski dron sleteo na sever Kipra


Turska je uputila izviđački dron na severni deo podeljenog Kipra usred tenzija oko eksploatacije nafte i gasa u vodama kod Kipra.

Turska agencija Anadolija prenosi da je dron Bajraktar TB2 turske proizvodnje poleteo iz vazdušne baze u Dalamanu i da je sleteo na aerodrom u Gečitkali odnosno Lefkoniko, kako kažu Grci.

Ministar spoljnih poslova kiparskih Turaka rekao je juče da će turske isporuke biti ograničene na nenaoružane letelice jer "nema potreba" za oružanim, prenosi AP.

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je prošle nedelje da Turska ima pravo da spreči svako neovlašćeno bušenje u vodama za koje tvrdi da pripadaju Turskoj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=16&nav_category=78&nav_id=1631384)

Turski lovci F-16 upali u grčki vazdušni prostor, presreli ih borbeni avioni


Nekoliko turskih vojnih aviona F-16 narušilo je grčki vazdušni prostor i više puta preletelo iznad grčkih ostrva u razmaku od 25 minuta.

To je saopštio Generalštab nacionalne odbrane Grčke (HNDGS).

Dva aviona ušla su u grčki vazdušni prostor bez podnošenja planova leta i preletela četiri puta iznad ostrva Panagija, na visini od 2.000 do 7.000 metara, i sedam puta iznad ostrva Inuses, na visini u rasponu od 150 do 8.000 metara, prenela je grčka agencija ANA.

Preleti su izvršeni brzo, između 13.35 i 13.59 časova danas po podne.

I drugi par turskih F-16 takođe je ušao u grčki vazdušni prostor u 13.46 časova i preleteo iznad ostrva Ro, na visini od 7.000 metara, navodi se u saopštenju.

Prema HNDGS, u svim su slučajevima turski vojni avioni identifikovani i presreli su ih grčki borbeni avioni, u skladu s međunarodnim pravilima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=18&nav_category=78&nav_id=1632347)

Šta spremaju Turci? Njihov lovac F-16 je čak 12 puta za 24 minuta ušao u vazdušnu zonu Grčke, leteli oko komandanta vojnih snaga
Novosti online   18. decembar 2019.

Turski lovci opet na grčkom nebu. Za samo 24 minuta, turski F-16 je čak 12 puta ušao u vazdušnu zonu Grčke i preleteo preko ostrva i to u trenutku dok je komandant vojnih snaga Grčke bio u vazduhu.

Više turskih lovaca ušlo je u vazdušni prostor Grčke u 13:35, a do 13:59 su čak 12 puta preleteli ostrva Panagija i Inuses. Poslednja tri naleta bila su na visini od svega 160 metara, a nema informacija da li su letelice bile naoružane. Prema nezvaničnim informacijama, bilo je više "susreta" turskih i grčkih lovaca na nebu. Istovremeno, u vazduhu je bio i helikopter grčke vojske koji je prevozio komandanta vojnih snaga Jorgosa Kambasa na ostrvo Panagija. Zasad nije poznato da li je zadatak turskih lovaca bio da presretne helikopter ili ne. Kako javljaju grčki mediji, Turska je samo u ovoj godini više od 4.000 puta narušila vazdušni prostor Grčke.

Izvor: www.novosti.rs

Turski borbeni avioni iznad grčkih ostrva


Turski borbeni avioni ušli su u Atinski region. Informacija o letu (FIR) bez podnošenja planova za let danas po podne.

Nadletali su ostrva Ro, Strongili i Kastelorizo u jugoistočnom Egejskom regionu. Grčki Generalštab nacionalne odbrane saopštio je da su dva turska borbena aviona letela iznad ostrva Ro na visini od 30.000 stopa u 15:34 časova, prenela je ANA.

Još dva aviona letela su iznad ostrva Ro na visini od 15.000 stopa u 16:16 časova.

Sedam minuta kasnije turski avion je leteo iznad ostrva Strongili i Kastelorizo, a dva minuta kasnije iznad ostrva Ro, na visini od 14.500 stopa.

Grčki borbeni avioni prepoznali su i presretali turske borbene avione prema međunarodnim pravilima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=24&nav_category=78&nav_id=1634660)

Grčki borbeni avioni ponovo presreli turske F-16


Dva turska borbena aviona F-16 ušla su u Atinski region informacija o letu (FIR) bez podnošenja planova za let danas i leteli su iznad ostrva Panagija i Inuses.

Grčki Generalštab nacionalne odbrane saopštio je da su dva turska borbena aviona letela iznad ostrva na 17.000 i 19.000 stopa u 10.56 časova i ponovo se vratila pola sata kasnije u 11.25 časova da bi nadletala ostrvo Inuses na 33.000 stopa, prenela je ANA.

Grčki borbeni avioni prepoznali su i presretali turske borbene avione prema međunarodnim pravilima i standardnoj proceduri.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=27&nav_category=78&nav_id=1635707)

Turski borbeni avioni ponovo nadletali grčka ostrva


Dva turska borbena aviona ušla su u vazdušni prostor Grčke bez najave plana leta, a zatim su nadleteli dva grčka ostrva.

U saopštenju grčkog Generalštaba Narodne odbrane se navodi da su turski avioni preleteli ostrva Inuses i Panagija u 9:47 sati po lokalnom vremenu, na visini od 7.300 kilometara.

Ističe se da su grčki borbeni avioni uočili i presreli turske letelice F-16s, u skladu sa međunarodnim pravilima.

Agencija podseća da su u poslednje dve nedelje decembra turski avioni više puta preleteli ostrva Inuses i Panagija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=02&nav_category=78&nav_id=1637318)

Turski borbeni avioni nadletali grčka ostrva


Dva turska borbena aviona F-16 ušla su u grčki vazdušni prostor bez podnošenja planova za let i nadletali su ostrva Panagija i Inuses.

To je saopštio grčki Generalštab nacionalne odbrane.

Kako navodi, dva turska aviona letela su iznad ostrva na visini od 7.000 stopa u 13.07, 13.00 i 13.12 časova, prenosi ANA.

Grčki borbeni avioni prepoznali su i presreli turske borbene avione, u skladu sa međunarodnim pravilima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_category=78&nav_id=1641876)

Ima li neki zemljovid di se vidi smjer leta

Raste napetost: Zveckanje oružjem na reci Marici


Od pokušaja puča u Turskoj, preko izbegličke krize i sukoba oko gasa u kiparskim vodama – tradicionalni rivali Turska i Grčka sada zveckaju i oružjem.

To se dobro vidi na pograničnoj reci Marici, piše Dojče vele.

Tanasis Kamilaris je ribar i dobro poznaje deltu reke Marice. Reka koja deli Tursku i Grčku na tom mestu se uliva u Egejsko more.

Delta granične reke sa površinom od 200 kvadratnih kilometara je od velikog značaja za biljni i životinjski svet. Mrežu kanala, pritoka i laguna je veoma teško kontrolisati.

Ministarstvo unutrašnjih poslova zato se uzda u pomoć lokalnih ribara, koje je vojska opremila kao neku vrstu gardista i oni su preuzeli funkciju granične straže. Ali za Tanasisa Kamilarisa i njegove kolege situacija polako postaje opasna.


Napadi iz Turske?

Iznova dolazi do sukoba između turskih graničara i grčkih ribara. "Pri tom nas ugrožavaju i na grčkoj državnoj teritoriji“, objašnjava Kamilaris. "Bio sam na reci i hteo sam da bacim mreže. Sa druge strane su došla četvorica turskih vojnika. Odmah su uperili oružje ka meni i kazali: Ovo je Turska. A bio sam sigurno 100 metara udaljen od granice."

Drugog ribara su uhapsili i zaplenili mu brod, kaže kolega Vasilis Vicas: "Za Turke je to biznis. Da bi vas pustili, morate da platite 5.000 evra. U suprotnom sedite pola godine u zatvoru. Naš kolega je morao da plati i dodatnih 4.000 evra za advokata, kako bi se na sudu u Turskoj izborio za svoj brod."

O takvim incidentima uglavnom niko ne govori, pa ni mediji.

"Sve to je krenulo od dana pokušaja puča u Turskoj", seća se Kamilaris. Pre toga problema nije bilo. "Turci su dolazili i lovili ribu. I mi smo lovili ribu i sve je bilo u redu. Čak smo znali i da popričamo. Sa ljudima preko puta nemamo nikakav problem. Čak su nas i vojnici pozdravljali." Ali sa zaoštravanjem unutrašnjopolitičke situacije u Turskoj, napetosti su porasle i na delti reke Marice.


"Mi smo oči vojske"

Ribari se osećaju ostavljeni na cedilu: "Da nas ovde nema, sve to bi već odavno bilo tursko", smatra Vasilis Vicas.

Ribari se ne boje turskih vojnika samo kada grčka policija i vojska zajedno patroliraju pograničnom rekom. Ali to nije dovoljno, dodaje Tanasis Kamilaris: "Mi ribari smo oči vojske i policije. Na sve načine nastojimo da ovaj deo reke ostane grčki."Ribari sa Marice se nadaju da će im Atina pomoći.

Vlada konzervativnog premijera Kirijakosa Micotakisa u julu je pobedila na prevremenim izborima, između ostalog i zbog obećanja da će povećati mere bezbednosti u zemlji. Deo tog plana je ograničavanje broja izbeglica na granici između Grčke i Turske.

Zajedničkim patrolama policije i vojske, Vlada od decembra pokušava da zatvori grčko-tursku granicu, kako bi sprečila dolazak izbeglica čiji se broj mesecima povećava. Na Maricu bi trebalo da stigne i dodatnih četiri stotine graničara.

Premijer Micotakis tvrdi da su vojne mere uvedene zbog izbeglica. Ali one dolaze od devedesetih godina i, prema izjavama ribara, poslednjih godina njihov broj na delti Marice opada. Migranti češće dolaze brodovima preko Egejskog mora do grčkih ostrva.


Ledeno doba između Atine i Ankare

Pojačano prisustvo na granici dolazi u vreme veoma loših odnosa Ankare i Atine. Tenzije dodatno podižu spor oko gasa pred kiparskom obalom i turske akcije u Libiji. Na granici je sve više incidenata. Više puta dnevno tursko ratno vazduhoplovstvo prodire na grčku teritoriju.

Tokom noći kada je pokušan puč 2016. godine, osam oficira je iz Turske pobeglo u Grčku i tamo zatražilo azil. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan od grčke vlade je zatražio da izruči osmoricu pripadnika vojnih snaga. Vrhovni sud u Atini je to odbio, s obzirom da, kako je ocenjeno, u Turskoj ne može da im se garantuje pravedno suđenje.

U februaru 2018. godine situacija se dodatno zaoštrila, kada su dvojicu grčkih vojnika, tokom patroliranja, uhapsili turski vojnici zato što su na jednom mestu koje nije bilo označeno za nekoliko metara prešli na tursku teritoriju.

Više od pet meseci proveli su u turskom zatvoru zbog sumnje u špijunažu. Za to vreme turska vlada je veoma jasno davala do znanja da je spremna da pusti te vojnike u zamenu za turske oficire, odmetnike.

Mnogi u Grčkoj strahuju od otvorenog sukoba sa Turskom. Prema mišljenju Sotirisa Serbosa, profesora međunarodne politike na Univerzitetu Trakija, to pre svega zavisi od turskog predsednika Erdogana. "Ukoliko Ankara bude videla korist u zaoštravanju sukoba, onda će doći do eskalacije. Erdoganovo samopouzdanje je ojačalo nakon turske vojne intervencije u Siriji."

Turski predsednik će igrati na geopolitičku kartu sve dok transatlantska politika ne postigne konsenzus, kaže nam Serbos. Kaže, Evropa jedno mora da razume: "U Turskoj ima mnogo problema i podela, ali nacionalizam i vojska ujedinjuju zemlju."

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=02&dd=01&nav_category=78&nav_id=1649602)

Turka uvela paralelen patrole pored ograde na granici sa Grčkom.

https://twitter.com/abdbozkurt/status/1235948002302472192

Не могу да отворим.

Видео је од пре пола године, али мислим да је још увек интересантан:

Meni otvara normalno.

Turski patrolni brod udario u grčki


Turski patrolni brod danas je udario u jedan grčki brod, kada je izazvana samo manja šteta, saopštila je danas grčka obalska straža.

U incidentu koji se dogodio rano jutros nije bilo povređenih, dodaje se u saopštenju bez dodatnih detalja.

Situacija je napeta između Grčke i Turske, koja je 28. februara objavila da više neće sprečavati migrante i tražioce azila da pokušaju da uđu u Evropsku uniju. Ta objava je podstakla hiljade ljudi da se nagomilaju na grčko-turskoj granici i da pokušaju da pređu preko Egejskog mora iz Turske u Grčku.

Grčka policija za suzbijanje demonstracija raspoređena je na kopnenoj granici sa Turskom da spreči ulazak više od 35.000 ljudi, upotrebljavajući suzavac i vodene topove.

Turske snage protiv nereda takođe su poslate na granicu sa Grčkom i koriste suzavac protiv grčke policije.

Dve zemlje se uzajamno optužuju za lažne izjave o odnosu prema migrantima. Prošle nedelje grčka obalska straža objavila je video-snimak koji prema njima pokazuje kako jedan turski patrolni brod opasno juri za jednim od njihovih brodova. Turska obalska straža je sa druge strane objavila video-snimak koji izgleda da pokazuje kako jedan grčki brod odguruje gumeni čamac sa migrantima u njemu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=11&nav_category=78&nav_id=1665183)

Turski borbeni avioni ušli u vazdušni prostor Grčke


Dva turska borbena aviona tipa F-16 danas su u više navrata preletela nebo iznad Grčke bez dozvole grčkih vlasti, saopštili su grčki zvaničnici.

Najpre su oko 13 sati po lokalnom vremenu avioni F-16 preleteli iznad istočne obale kod ostrva Samos, Arki, Grilusa, Lipsi i Farmakonisi, bez dozvole grčkih vlasti, a zatim su 10-ak minuta kasnije preleteli iznad Agatonisija, prenosi ANA.

Kako se navodi, turske avione presreli su avioni grčke vojske i "dopratili" ih do vazdušne granice.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=15&nav_category=78&nav_id=1675581)

Turski F16 sustigao grčki helikopter sa dvojicom zvaničnika


Turski vojni avion ušao je u grčki vazdušni prostor i približio se helikopteru.

U helikopteru su bili ministar odbrane Grčke Nikos Panagijotopulos i načelnik generalštaba Konstantinos Floros.

Kako prenosi ANA, turski lovac F-16 preleteo je preko ostrva Inuses na visini od hhiljadu metara i tom prilikom "uznemirio" helikopter s grčkim zvaničnicima.

Nakon toga je isti avion preleteo preko ostrva Agatonisi na nešto većoj visini.

Grčki ministar i načelnik generalštaba obilazili su vojne položaje u Inusesu, Agatonisiju i Farmakonisiju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=03&nav_category=78&nav_id=1680464)

Turski avion se prbiližio grčkom helikopteru sa zvaničnicima: Negiranje i "Ne pomaže smanjivanju napetosti"


Grčka vlada osudila je danas kao provokativni čin Turske to što se njen borbeni avion, kako navode, približio helikopteru u kome su bili grčki ministar odbrane Nikos Panagijotopulos i načelnik generalštaba Konstantinos Floros, koji su bili u poseti grčkom ostrvu Inusesu.

Turska je, međutim, negirala da je bila agresivna prema grčkom helikopteru, rekavši da su oni jednostavno bili na rutinskom letu, preneo je AP.

Portparol grčke vlade Stelios Pecas rekao je da je incident koji se dogodio juče bio još jedan pokazatelj da Turska često prelazi granice i pravila međunarodnog prava i naravno, pravila dobrosusedstva.

"Takvo ponašanje Turske ne pomaže u sprečavanju napetosti, što bi u ovom trenutku trebalo da rade obe strane", izjavio je Panagijotopulos.

Grčko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je incident kao još jednu neprihvatljivu tursku akciju, koja potvrđuje negativnu ulogu koju Turska igra u regionu, insistirajući na anahronističkoj percepciji međunarodnih odnosa.

Turska je optužila Grčku da pokušava da pojača tenzije.

"Naši ratni avioni izvršili su zadatak prepoznavanja u okviru rutinskih aktivnosti na Egejskom (moru)", naveo je portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoj u saopštenju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=04&nav_category=78&nav_id=1680762)

Turski F-16 na nišanu grčkog "miraža"


Grčke oružane snage objavile su snimak bliskog susreta "miraža" i turskog lovca F-16 na nebu iznad Egejskog mora koji se dogodio pre tri dana.

Vazdušna borba lovaca prekinuta je nekoliko trenutaka pošto je grčki "miraž 2000" nanišanio turski F-16.

Incidentu je prethodio niz agresivnih manevara obe letelice, a grčko vazduhoplovstvo tvrdi da su turski avioni, prethodno, ozbiljno uznemirili putnike grčkog helikoptera u kojem su se nalazili ministar odbrane Nikos Panagijotopulos i načelnik generalštaba Konstantinos Floros, prenosi RTS.

Turski lovac F-16 preleteo je preko ostrva Inuses na visini od oko 1.000 metara i tom prilikom opasno prišao helikopteru u kojem su se nalazili grčki ministar i načelnik generalštaba koji su obilazili vojne položaje u Inusesu, Agatonisiju i Farmakonisiju, prenosi agencija ANA.

Grčka vlada u poendeljak je osudila kao provokativni čin Turske to što se njen borbeni avion, kako navode, približio helikopteru u kome su bili grčki zvaničnici.

Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je incident kao još jednu neprihvatljivu tursku akciju, koja potvrđuje negativnu ulogu koju Turska igra u regionu, insistirajući na anahronističkoj percepciji međunarodnih odnosa.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=06&nav_category=78&nav_id=1681542)


https://youtu.be/URZzaMAcdP8

https://youtu.be/0GGNbgV4crk

Mogucnosti samog zrakoplova su jedan od puno cimbenika koji odlucuje o pobjedniku

"Ankara je odlučila da okupira deo grčke teritorije"


Turska vojska i specijalne snage okupirale su delić grčke teritorije na spornoj granici koja prolazi duž reke Evros (Marica), prenosi grčki portal "Armi vojs".

Prema pisanju lista, turske snage okupirale su mali deo obale reke Evros nedaleko od grčkog grada Fere, prenosi Sputnjik.


[attachment=1]


[attachment=2]


Saopšteno je da se na grčkoj teritoriji prvo pojavilo oko 10 ljudi koji su postavili šator. Njihov broj se povećavao, pa se sada na teritoriji Grčke nalazi oko 35 Turaka, koji su počeli da čiste okupirani komad zemlje.

Deo teritorije na kome se naselila turska vojska u stvari je rečni nanos. Na tom mestu reka Evros periodično menja svoj tok. Turska ne priznaje da Grčka može imati bilo kakvu teritoriju istočno od reke, čak i ako ona prirodno menja svoj tok, prenosi portal.

​Navodi se da su nedavno na granicu dolazili grčki vojni geografi koji su proučavali područje kako bi postavili barijeru. Turskoj strani se to nije dopalo i ona je poslala u tu regiju svoje stručnjake.

"Sudeći po svemu, Ankara je odlučila da okupira deo grčke teritorije", smatraju autori članka.

Takođe podsećaju da turska strana stalno upućuje na dokaze da taj deo teritorije pripada njima, ali ne iznose dokaze. Zbog toga Turska ignoriše sporazume, prema kojima zemlje rešavaju pogranične probleme.

"Prisustvo turskih oružanih snaga ukazuje na to da Ankara namerava da stvori vojni problem", rezimira autor.

Na granici dve zemlje povremeno izbijaju slični incidenti. Na primer, u tom regionu su 2018. godine uhapšena dva turska vojnika, piše Sputnjik.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=1686841)

Grčki ministar: Nema uslova za dobrosusedske odnose sa Turskom
Tanjug 23.05.2020.

U ovom trenutku ne postoje uslovi za dobrosusedske odnose Grčke i Turske, izjavio je danas grčki ministar odbrane Nikos Panagijatopulos.

- Ponekad postoje velike tenzije zbog turskih provokacija, a ponekad su mirniji dani - rekao je Panagijatopulos za televiziju ERT dodajući da povećana aktivnost ili opasni manevri u malim područjima, poput onih u četvrtak u moru kod ostrva Inuses, povećavaju rizik od nesreća, prenosi ANA. On je dodao da je Grčka spremna na sve mogućnosti, ističući da se avioni koji ulaze u vazdušni prostor Grčke odmah presreću.

Ministar je rekao da su preduzeti "relevatni koraci" u NATO-u zbog "provokativnih akcija" Turske. Panagijatopulos je ocenio da zbog ponašanja Turske u ovom tenutku ne postoje uslovi za dobrosusedske odnose i poručio da Grčka čeka da Turska pokaže bolji stav. Britanski "San" i "Dejli mejl" preneli su juče da su turski vojnici izvršili invaziju na Grčku i okupirali mali deo grčke zemlje na spornoj granici. Kako su naveli, oko 35 vojnika umarširalo je u poplavljeno područje na istočnoj obali reke Evros u Meliskomeiou.

Izvor: www.blic.rs

Novi sukob Atine i Ankare: Šta se zbiva na reci Marici?


Turski vojnici su navodno zaposeli minijaturno ostrvo na reci Evros (Marica) koja je granica sa Grčkom. Atina u isto vreme demantuje tu vest, ali i protestuje.

Izgleda da je sporna nova granična ograda, piše Dojče vele.

Makar jedna stvar nije sporna: reka koja se u svom bugarskom toku zove Marica, a u Grčkoj Evros jeste prirodna granica Grčke i Turske.Godine 2012.Grčka je na njoj podigla ogradu visoku tri metra i dugačku deset kilometara, kako bi zaustavila "neregularnu migraciju" iz Turske.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je februara 2020. na drugom mestu otvorio granicu prema Grčkoj za izbeglice, a Grčka je reagovala policijskom silom. Vlada u Atini je tada najavila da će produžiti ogradu sa bodljikavom žicom.

Sredinom aprila je Turskoj saopšteno da će se nastaviti radovi i to isključivo na grčkoj teritoriji. Jedanaestog maja turski ministar spoljnih poslova protestovao je zbog toga i predložio da se sastanu grčki i turski stručnjaci, kako ne bi došlo do povrede granice.


Pokretna granica

Obe strane imaju problem da se granica može promeniti bez uticaja čoveka. Konstantinos Filis, direktor atinskog Instituta za međunarodne odnose, objašnjava: „Kako protiče vreme menja se i korito reke, to je normalno u ovoj oblasti.I zbog toga može da dođe do neznatne promene granice".

Filis kaže da se u poslednjih nekoliko meseci uz reku razvilo močvarno područje koje se posle toga isušilo. Sada je teško reći s koje strane granice se nalazi sporno zenljište, otprilike jedan hektar. Tako da ni Filis ne može da kaže da li su turski vojnici stupili na grčko tlo.

Grčka opozicija predvođena bivšim premijerom Aleksisom Ciprasom traži od grčke Vlade da zauzme stav o „samovoljnim i agresivnim akcijama Turske“. Međutim, grčki generalštab demantuje vest o pojavljivanju turskih vojnika na grčkoj teritoriji.

Čak i desno orijentisani atinski list Dimokratia, koji ne propušta priliku za verbalne napade na Tursku, iza svog naslova stavlja upitnik: "Da li je okupirana grčka teritorija?"


Spor simboličkog karaktera

"Strana sila se ne nalazi na grčkom tlu", navodi su u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, izdatom prošlog vikenda. Ministar spoljnih poslova Nikos Dendias u nedelju na televiziji Skai bio je još jasniji kada je rekao da su takve vesti "besmislice".

On smatra da Turska sprovodi "militarizaciju sporova“, ali Grčka ne bi smela da upadne u tu zamku. Atinski nedeljnik To Vima javlja da su u oblasti Feres turski eksperti na pograničnoj reci Evros već izvršili merenja – moguće je da se pri tome nisu držali samo turske teritorije. Ipak, izgleda da eskalacija nije u interesu Ankare.

Turski ambasador u Atini Burak Ozugergin je u intervjuu za To Vima rekao da je on sa svojim grčkim kolegom saglasan "da se ovde radi o tehničkom pitanju, a ne o pograničnom konfliktu".

Šta god se desilo na reci Evros, to je karakteristično za stalnu napetost između dve članice Severnoatlanskog pakta – Grčke i Turske. Skoro da su zaboravljene pozitivne epizode u odnosima dveju zemalja Kada je turski grad Izmir 1999. teško stradao u zemljotresu, grčki spasioci su bili među prvima koji su pružili pomoć.

Nešto kasnije je Atinu zadesio zemljotres, a turski spasioci su odmah pohitali da pomognu. Ta "diplomatija zemljotresa" dovela je do popuštanja napetosti i donormalizacije odnosa – ta atmosfera je za mlađe generacije sasvim normalna.

Međutim, posle neuspelog puča protiv Erdogana u leto 2016, na Egej, među komšije, navukli su se teški oblaci. Više turskih oficira pobeglo je u Grčku i tu su zatražili politički azil. Grčko pravosuđe do danas odbija da ih izruči Turskoj, što izaziva Erdoganov bes.


Nova napetost zbog izbegličke politike

Politikolog Filis smatra da je nova prekretnica u odnosima usledila u februaru ove godine, posle izbijanja nasilja na graničnom prelazu između Turske i Grčke Kastanies/Pazarkule. Erdogan je dozvolio hiljadama izbeglica da krenu ka Grčkoj granici. Međutim, to mu se politički nije isplatilo.

"Gubitak prestiža Erdogan želi da nadoknadi agresivnim ponašanjem – na primer, kada pokazuje vojsku na graničnoj reci Evros", smatra analitičar. Filis procenjuje da grčka strana nije imala drugog izbora osim da policija potisne migrante koji su nadirali iz Turske.

On to objašnjava ovako: "Šta mislite, šta bi se dogodilo da se 20 000 pridošlica preko noći obrelo na grčkoj teritoriji? To bi proizvelo strašan pritisak na Grčku i na čitavu Evropsku uniju."

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=1687871)

Ministar odbacio tvrdnje turskog kolege: Grčka nastavlja da postavlja ogradu duž granice


Postavljanje ograde na granici sa Turskom preko reke Evros nastaviće se i biće završeno uskoro, izjavio je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas.

On je to kazao za grčki portal Katemerini, a nakon što su Grčka i Turska razmenile nekoliko demarša povodom ograde u reci koja deli dve zemlje.

Prema rečima Dendijasa, problem je nastao kada je Turska tražila informaciju o koordinatama za podizanje ograde, što je Grčka odbila uz obrazloženje da nema obavezu ikome da objašnjava šta radi u okvirima svoje granice.

Dendijas je odbacio i tvrdnje turskog Ministarstva spoljnih poslova da nisu dogovorene obostrano prihvaćene geografske koordinate u toj oblasti, ističući da su Sporazumom iz Lozane iz 1923. i protokolom iz 1926. godine dogovorene granice na reci Evros.

Grčka je na delu svoje teritorije rešila da podigne ogradu, kako bi izbegla situaciju iz marta kada je hiljade migranata pokušalo preko Evrosa da pređe iz Turske u Grčku.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=1687998)

Sevaju varnice između Grčke i Turske, umešala se i Amerika


SAD aktivno smiruju tenzije između članica NATO Grčke i Turske, rekao je američki predstavnik Metju Palmer.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer potvrdio je ovo u sredu, prema Atinsko-makedonskoj novinskoj agenciji (ANA-MPA).

"Radimo sa našim saveznicima i partnerima da promovišemo dijalog, odgovorno upravljanje u oblastima gde su prijavljena neslaganja i da radimo na deeskaliranju tački trenja, pre nego što se pretvore u krize", rekao je Palmer, prema agenciji.

Palmer se osvrnuo da izazove nastale zbog preletanja turskih aviona, na šta ukazuje grčka vlada, prenosi Ekatimerini, rekavši da to nije nov problem. Prema navodima, Palmer je kazao: "To je nešto na čemu radimo godinama i mnoga ova problematična pitanja su tu već duže vreme."

O situaciji na Evrosu, granici između dve zemlje, Palmer se, prema navodima, osvrnuo na posetu severnoj Grčkoj kada je rekao da je "podstakao Tursku na smirivanje tenzija".

Nova granična ograda na Evrosu, podsećamo, dolila je ulje na vatru u odnosima Grčke i Turske:

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=1688638)

Грчка јача снаге на Марици
Јасмина Павловић Стаменић  петак, 29.05.2020.

Додатни полицијски контигент стиже на границу с Турском након што су је њени војници наводно погазили и запосели један речни нанос

Атина ‒ Грчка озбиљно појачава безбедност уз граничну реку Еврос (Марицу) како би спречила нови покушај масовног уласка нелегалних миграната из Турске. До краја недеље, уз снаге које су тамо одраније распоређене, око две хиљаде грчких војника и полицајаца, као и припадника Фронтекса (пограничне агенције Европске уније), на копнену границу дуж Евроса стиже још 400 припадника специјалних снага грчке полиције. Циљ је да се ниво безбедности подигне на онај из марта, када је на граници дошло до озбиљне кризе због великог притиска миграната које је турска држава, иако се то противи споразуму који је потписала с ЕУ, пустила ка грчкој територији.

Појачања која ће бити послата на Еврос jeсу припадници полиције из разних делова Грчке који су прошли брзу обуку и биће на овом задатку и док не стигне нова група граничара. Њено формирање је зауставила епидемија ковида 19, а она ће осим Евроса обезбеђивати и северноегејска острва. Анкара најављује да ће по окончању пандемије, према Грчкој и Европи поново пустити све мигранте с турске територије који буду желели да оду. Реч је о стотинама хиљада људи који се, према грчким изворима, већ гомилају на турској обали, као и у копненом делу земље.

Односи између Атине и Анкаре су поново затегнути, нарочито после пласирања вести да је група турских војника наводно  окупирала део грчке територије, речни нанос уз обалу Евроса, код Фереса. Ову вест, која је изазвала велику забуну али и забринутост, демантовао је и грчки премијер Kиријакос Мицотакис, који је истакао да је реч о реторици десничарских кругова и да копнена граница остаје непромењена јер је дефинисана Лозанским споразумом из 1926. године. Према његовим речима, због тога нема речи ни о каквом пограничном спору, јер чињеница да река која раздваја две државе мења корито, представља само технички проблем и не подразумева промену границе онако како је то сугерисала Турска у тренутку када су њени војници наводно били заузели један речни нанос створен тим скретањима водотока Евроса.

„У суштини, нервоза с турске стране је изазвана јасном намером Грчке да дефинитивно границу обезбеди и онемогући сваки нелегални прелазак, да код Kастање подигнемо жичану баријеру у делу где сама река није граница с Турском. То је наше неприкосновено право, Турска је обавештена о нашим намерама”, изјавио је премијер Мицотакис.

У телевизијском интервјуу грчки премијер је ставио до знања да није задовољан развојем односа с Анкаром, али да у томе не види кривицу Атине, која како он каже, не намерава да одустане од заштите својих националних интереса.

„Имамо сопствене планове и предузимамо неопходне мере како не би постојала ни најмања могућност изненађења. Жичана баријера, преосталих 26 од 45 километара, гради се ужурбано, обезбеђују се сви прелази. Заштитићемо сваки педаљ наше земље”, каже грчки министар одбране Никос Панајотопулос.

Izvor: www.politika.rs

Grčki ministar odbrane: Utvrdili smo crvene linije prema Turskoj
Tanjug 03.06.2020.

Grčki ministar odbrane Nikos Panagijatopulos izjavio je danas u parlamentu da je Grčka jasno i kategorički utvrdila svoje "crvene linije" u slučaju da se agresivno ponašanje Turske intezivira.

"Grčka ne gleda jednostavno. Povremeno pokazuje i svoje zube. I pokazala je zube kroz način na koji smo reagovali na organizovani pokušaj Turske da naruši naše granice u Evrosu i na taj način ćemo se pozabaviti i preostalim pitanjima", rekao je Panagijatopulos, prenela je ANA. On je pojasnio da je vlada to učinila i kroz druge akcije i dodao da nema potrebe da dalje širi to pitanje jer u svakom slučaju nije isključivo odgovoran.

Izvor: www.blic.rs

Grčka spremna da upotrebi vojsku protiv Turske


Grčki ministar odbrane Nikos Panajotopulos kaže da je zvanična Atina spremna na sve kako bi zaštitila svoja suverena prava, pa i na vojnu akciju protiv Turske.

"Ponašanje Turske u poslednje vreme je agresivno. Smatram da je jedini način da Grčka izađe na kraj s takvim ponašanjem, koje u celini ima tendenciju ka agresiji, s jedne strane – da iskoristi sve diplomatsko oružje, a s druge – da ojača potencijal svojih vojnih snaga za obuzdavanje“, rekao je ministar u intervjuu za TV „Star“.

Upitan da li je Grčka spremna i na vojno rešenje spora, Panajotopulos je odgovorio: „Upravo tako!“

Kako je rekao, Grčka se sprema za svaku situaciju, a to uključuje i angažman vojske.

„Mi to ne želimo, ali želimo da stavimo do znanja da ćemo da uradimo sve što je jpotrebno da maksimalno zaštitimo naša suverena prava“, istakao je ministar.

U korenu sukoba dve zemlje su namere Ankare da istražuje rezerve nafte u Egejskom moru. Pre nekoliko dana u državnim turskim medijima je objavljen tender za licencu za istraživanja i eksploataciju nafte u blizini grčkih ostrva.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je tim povodom rekao da Turska nastoji da prisvoji suverena prava druge zemlje i to što se dogodilo okarakterisao kao provokaciju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=05&nav_category=78&nav_id=1691816)

Poruka iz Grčke: "Turske provokacije biće rešene"


Bilo kakva provokacija od strane Turske biće rešena na odgovarajući način, izjavio je danas grčki ministar bez portfelja Jorgos Gerapetritis.

On je dodao da Grčka ima svoje saveznike, kao i međunarodno pravo na svojoj strani. On je naveo da je saopštenje američkog Stejt departmenta, koje opisuje postupke Turske prema Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni kao provokativne, veoma pozitivno za Grčku, prenela je ANA.

U izjavi za Radio Solun, Gerapetritis je govoreći o grčko-turskim odnosima i o tome da li se plaši incidenta sa susednom državom tokom leta, rekao da je vlada potpuno spremna za sve scenarije.

Postoji operativni plan koji su sačinila ministarstva spoljnih poslova i odbrane, naveo je Gerapetritis.

"Mi smo oprezni, ali ne i zabrinuti jer smo spremni da se pozabavimo takvom vrstom provokacija" istakao je grčki ministar bez portfelja i dodao da grčke vlasti veoma pažljivo prate situaciju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=05&nav_category=78&nav_id=1691882)

Predsednik Kipra: Ako ne spusti ton, Tursku ne treba više smatrati kandidatom
Srna 07.06.2020.

Tursku ne bi trebalo smatrati kandidatom za članstvo u EU ako ne spusti agresivni ton u istočnom Sredozemlju, izjavio je kiparski predsednik Nikos Anastasijades.

Anastasijades je istakao da su seizmičke pretrage Turske u potrazi za naftom i gasom nedaleko od Kipra korak koji je otišao predaleko. On je podsetio da je EU te postupke ocenila nezakonitim jer krše ostrvsku ekskluzivnu ekonomsku zonu.

"Ili će poštovati uslove kao i svaka druga zemlja kandidat ili se ne mogu smatrati kandidatom niti biti prihvaćeni", rekao je Anastasijades u intervjuu za list "Politiko Evropa". On je dodao da će, iako se zalažu da Turska bude članica EU, radije imati evropskog suseda, nego agresivnu državu kao što se sada ponaša Turska. Iako je EU u februaru sankcionisala dve osobe zbog turskog bušenja, neki su kritikovali takav potez kao previše mekan.

"Verujem da mi, kao EU, nemamo druge mogućnosti nego da se bavimo čitavim spektrom odnosa između Unije i Turske. Odluka da formalno zaustavimo pregovore o pristupanju jedan je od koraka koje možemo preduzeti kako bismo poslali snažnu poruku Turskoj, mada sam radije za mirno rešenje", naveo je Anastasijades.

Ministri EU su u junu 2018. zamrzli pregovore sa Turskom, započete 2005. godine, iako Ankara još može da koristi predpristupne fondove EU. Kao način da se pravično podele prihodi od ogromnih ležišta prirodnog gasa nedaleko od obala Kipra i deeskaliraju tenzije sa Turskom, Anastasijades je ponudio kiparskim Turcima deo prihoda od gasa, ako Ankara prizna prava za istraživanje energenata Nikoziji.

"Spreman sam da otvorim depozitni račun u korist zajednice kiparskih Turaka, u odnosu na broj stanovnika", rekao je Anastasijades. Prema njegovim rečima, ako Turska prekine agresiju i prizna ekskluzivnu ekonomsku zonu Kipra onda je spreman da prihvati, čak i bez nalaženja rešenja za kiparsko pitanje, da se kiparskim Turcima omogući udio u prihodu koji bi bio rezultat eksploatacije prirodnih resursa. Anastasijades je napomenuo da će kiparski Turci u oktobru izaći na birališta i da se, ukoliko Mustafa Akindži bude ponovo izabran za lidera, pregovori o ponovnom ujedinjenju između dve strane ostrva mogu "definitivno" nastaviti.

Izvor: www.blic.rs

"Grčka će se braniti ako priđu"


Grčki ministar za razvoj i investicije izjavio je da će Grčka braniti suverenitet, ukoliko turski brodovi za istraživanje i eksploataciju nafte priđu obali.

"Zabrinuti smo i spremamo se", rekao je Adonis Geogrijadis za grčku Skaj televiziju, prenosi ANA.

Kako je dodao, Turska se suočava s velikim problemima - ekonomskim, političkim i opštim, i ima sve razloge da izvozi svoje probleme.

"Mi smo miroljubiva država, međutim, ako neko dovede u pitanje naš suverenitet, imamo veliki broj mogućih odgovora", rekao je Georgijadis.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=11&nav_category=78&nav_id=1694013)

уторак, 16.06.2020.
Мицотакис: Турска прети стабилности на Медитерану

ЈЕРУСАЛИМ – Премијер Грчке Кирјакос Мицотакас изјавио је данас у Израелу, током прве посете иностранству од почетка пандемије коронавируса, да Турска „прети” стабилности на Медитерану, укључујући њену умешаност у Либији. Мицотакис чији је отац такође био премијер у време јачања односа Израела и Грчке пре три деценије, допутовао је јутрос са званичницима Владе Грчке у дводневну посету Јерусалиму, где су две земље потписале споразуме о сарадњи у области туризма, пољопривреде и технологије. Израел, Грчка и Кипар желе да буду кључне везе у ланцу снабдевања Европе енергијом преко пројекта гасовода Истмед.

„Ми тежимо да експлоатишемо гас у источном Медитерану”, рекао је Мицотакас на конференцији за новинаре када је такође поменуо „агресивно понашење Турске у региону”. „Ми посматрамо ту активност као претњу регионалном миру и стабилности”, додао је он, посебно поменувши случај у Либији, преноси Бета. Турска војно подржава владу јединства Фајеза ал Сараџа коју признају УН, против ривалске снаге генерала Калифа Хафтара кога подржавају Русија, Египат и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ).

„Ми смо дуго разговарали о дестабилишућем ефекту Турске у њеним односима са Либијом”, додао је премијер Грчке. Мицотакис је такође поздравио повратак страних путника у Грчку која је једна од омиљених дестинација за израелске туристе. Међутим, због недавног скока броја заражених коронавирусом, одложен је план да се допусти Израелцима и Грцима да путују из једне у другу земље, а да не морају да буду у карантину. Премијер Израела Бењамин Нетанијаху је рекао да је циљ да се то омогући од 1. августа, али да ће зависити од здравствене ситуације до тог дана.

Izvor: www.politika.rs

"Tursko delinkventno ponašanje protivno EU čiji deo želi da bude"


Turska insistira na provokaciji, preispitivanju rečima i postupcima teritorijalnog integriteta i suverenih prava Grčke i Kipra, istakao je Nikos Dendijas.

Grčki šef diplomatije naveo da je tursko delinkventno ponašanje protiv Evropske unije, čiji deo, prema vladi u Ankari, Turska i dalje želi da bude, prenela je ANA.

Nadam se da će Turska uskoro prihvatiti modernu stvarnost koju diktira međunarodno pravo i shvatiti da je zbog svojih nezakonitih radnji odgurnuta i isključena iz korisne saradnje koja se odvija u našem regionu, naglasio je Dendijas.

Grčka je mirna zemlja, sa stabilnom spoljnom politikom, bez trendova revizionizma i želela bi da bude sused sa prosperitetnim zemljama koje dele iste evropske i ljudske vrednosti u međunarodnim odnosima, naveo je grčki ministar spoljnih poslova.

Dendijas je, takođe, rekao da obe zemlje mogu postati model mirnog suživota dve različite kulturne tradicije koje se ponašaju kao pioniri u istorijski problematičnom prostoru, ali da je imperativni uslov za to poštovanje međunarodnog prava i principa dobrosusedstva.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=1696565)

Turska planirala invaziju na Grčku


Turska je planirala invaziju na Grčku u jeku rata u Siriji, tvrdi se u nedavno procurelim dokumentima, a takođe se pominje i invazija Jermenije.

Planovi, u koje je imao uvid portal Nordik Monitor, nazvani su po turskom vojskovođi Čaka Beju iz 11. veka, a predstavljeni su u jednoj Pauer point prezentaciji. Ovaj vojskovođa je vrlo poštovana ličnost u Turskoj i smatra se i za osnivača prve moderne turske mornirice.

Prezentacija je navodno iz 2014. godine kada je rat u Siriji, započet tokom Arapskog proleća 2011. godine, već bio u punom jeku. Pretpostavlja se da se u tom slučaju radilo o dopunjenim dokumentima, i da bi originalni plan mogao i dalje da bude aktivan. Dokumenta takođe uključuju plan iz 2000. godine da se napadne Jermenija.

Kako navodi Nordik Monitor, ove podatke su najviši zvaničnici turskog vojnog vrha delili preko veoma obezbeđenog imejl sistema. Procurili su slučajno tokom jednog sudskog procesa u slučaju pokušaja državnog udara u Turskoj u julu 2016. godine.

Tužilac Serdar Coškun, za koga navode da je lojalan Erdoganu, priložio je fajlove kao deo istrage i morao je da tužiocima pokaže sve mejlove koje je Štab slao dva meseca pre pokušaja državnog udara. Vojni vrh je tada uvideo propust i u panici je zamolio Sud da fotografiše dokumenta pre nego što budu predstavljeni. Međutim, Sud je to ignorisao.

Drugi detalji ovih planova su i dalje nepoznati.

Grčka i Turska su stari neprijatelji i tokom istorije su ratovali nekoliko puta, posebno početkom 20. veka.

Planovi su bili posebno fokusirani na održavanje kapaciteta na zapadnom frontu, dok su trupe odlazile na ratište u Siriju.

Tokom vladavine aktuelnog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pojačala se antigrčka retorika, a Ankara se trudi da što više pojača svoj uticaj u regionu. Idu čak toliko daleko da tvrde da grčka ostrva Krit, Rodos i Lezbos pripadaju Turskoj zbog čega traže da Atina povuče vojsku sa ovih teritorija.

Ipak, u svetlu objavljivanja ovih dokumenata o invaziji čini se da to neće uraditi.

Poslednji put kada su sve zemlje ušle u ozbiljan sukob bilo je 70-ih zbog teritorija na Kipru, a 1987. i 1996. bilo je tenzija na Egejskom moru, što je umalo dovelo i do vojnih obračuna.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3482425/erdogan-planirao-invaziju-na-grcku-tajni-dokumenti-procureli-sasvim-slucajno-a-otkrivaju-sve-zle-namere-ankare)

"Pretvaranje Aja Sofije u džamiju izazvaće dubok jaz između hrišćana i Turske"


Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da će eventualno pretvaranje Aja Sofije u džamiju izazvati dubok emocionalni jaz između hrišćana i Turske.

"Aja Sofija je spomenik koji se ubraja u svetsko nasleđe... a upravo to je istaklo nekoliko zemalja, pozivajući Tursku da ne preduzima poteze koji bi stvorili ogroman emocionalni jaz između hrišćana u svetu i Turske", rekao je Pecas.

On je istakao da su takvi pozivi kulminirali intervencijom američkog Stejt dipartmenta.

Osim državnog sekretara SAD Majka Pompea, takav apel uputio je vaseljenski patrijarh Vartolomej I, čiji se tron nalazi u Istanbulu, navodi Rojters.

Aja Sofija, koja je 537. godine dovršena u tadašnjem Konstantinopolju, prestonici nekadašnjeg Vizantijskog carstva, 900 godina je bila najveća katedrala u hrišćanskom svetu, da bi, pošto je taj grad 1453. godine pao u ruke Turaka Osmanlija, bila pretvorena u džamiju.

Po uspostavljanju sekularne turske republike, čiji je osnivač Kemal Ataturk, Aja Sofija je 1934. godine postala muzej, ali zahtev za njeno ponovno pretvaranje u džamiju koji je danas podnet pred jednim sudom u Turskoj dovodi u pitanje zakonitost te odluke.

Sud će odluku o zahtevu doneti u roku od 15 dana a, kako navodi Rojters, inicijativu da Aja Sofija ponovo postane džamija podržao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Aja Sofija se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine i jedna je od najvećih turističkih atrakcija u Turskoj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=02&nav_category=78&nav_id=1702602)

Poništena istorijska odluka


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je danas dekret kojim Aja Sofija postaje džamija nakon što je sud poništio odluku vlasti iz 1934. godine kojom je ta građevina postala muzej.
Erdogan je na društvenim mrežama objavio kopiju dekreta, u kojem se navodi da se kontrola nad Aja Sofijom predaje verskom direktoratu i da će ona postati džamija.

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu izjavio je da njegova država ima pravo da promeni status sabora, bez uzimanja u obzir mišljenja drugih država. SAD, Grčka i crkveni lideri bili su među onima koji su izrazili zabrinutost zbog promene statusa građevine iz 6. veka, pretvorene u muzej u prvim danima moderne sekularne turske države pod vođstvom Mustafa Kemala Ataturka.

Crkva Svete Sofije osvećena je 27. decembra 537. godine. Oko hiljadu godina bila je najveći hram na svetu, ali je kasnije pretvorena u glavnu džamiju Osmanskog carstva. Od 1935. godine ima status muzeja, a 1985. godine priznata je kao spomenik svetske baštine Uneska.



Grčka: Odluka suda je "otvorena provokacija" civilizovanom svijetu

Grčko Ministarstvo kulture saopštilo je danas da je odluka turskog suda kojom se Aja Sofija u Istanbulu pretvara u džamiju "otvorena provokacija" civilizovanom svijetu.

- Današnja odluka, koja je donesena kao rezultat političke volje predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, otvorena je provokacija civilizovanom svijetu koji priznaje jedinstvenu vrijednost i ekumensku prirodu spomenika - naglasila je grčka ministarka kulture Lina Mendoni u svom saopštenju.



Zapretili im sankcijama zbog Aja Sofije:
Erdogan je napravio istorijsku grešku

Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da će Atina zalagati da međunarodne organizacije i EU uvedu sankcije Turskoj zbog promene statusa muzeja Aja Sofija u Istanbulu i njegovog pretvaranja u džamiju.

"Grčka osuđuje ove korake i učiniće sve što je moguće kako bi Turska snosila posledice. Svako ko krši međunarodno pravo treba da shvati da za takvo narušavanje postoje bolne sankcije", rekao je Pecas za televiziju Skaj TVG.

Pecas je naglasio da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan "napravio istorijsku grešku". Prema njegovim rečima, u narednim danima treba očekivati razvoj događaja.

Prethodno je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel izrazio je žaljenje zbog prenamene muzeja u džamiju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je 10. jula ukaz o pretvaranju Aja Sofije u džamiju. Ovim ukazom ukinuta je odluka turskih vlasti iz 1934. godine da se ova svetinja pretvori u muzej.



To je dalji korak udaljavanja Turske od Evrope

Ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg kritikovao je odluku suda u Turskoj o pretvaranju Aja Sofije u džamiju.

"Kao muzej je Aja Sofija bila otvorena za sve kulture i vere. Današnja odluka da se taj status ukine je dalji korak udaljavanja Turske od Evrope, koji ne razumemo i koji sa žaljenjem primamo k znanju", naveo je.

Odluka suda, prema njegovim rečima, daje povod za pitanja o njegovoj nezavisnosti.

Šalenberg je rekao da je Aja Sofija deo UNESKO-vog nasleđa, sa velikom simboličnom vrednošću, te da predstavljala simbiozu orijentalne i evropske kulture.



Erdogan: Prve molitve u Aja Sofiji 24. jula

Prve molitve u Aja Sofiji biće održane 24. jula, rekao je danas predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan je naveo da će Aja Sofija ostati otvorena za muslimane, hrišćane i strane državljane, ali da je Turska iskoristila svoje suvereno pravo da ovo zdanje proglasi džamijom te da će kritike zbog toga biti smatrane kao napad na njihovu nezavisnost.

Sud u Turskoj poništio je nešto ranije Vladin ukaz iz 1934. godine kojim je istanbulska Aja Sofija pretvorena u muzej.

Sud u obrazloženju odluke navodi da je ta odluka nezakonita, čime je otvoren put da građevina ponovo bude pretvorena u džamiju uprkos pozivima iz svijeta da se to ne čini.

Turski predsjednik predložio je da se status džamije obnovi za građevinu koja je na Uneskovoj listi svjetskog nasljeđa.

Aja Sofija je bila centralno mjesto hrišćanske Vizantije i muslimanskog Osmanlijskog carstva, a sada je jedan od najposjećenijih spomenika u Turskoj.

Odluku je donio Državni savjet, najviši administrativni sud u Turskoj.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu /Unesko/ izvršiće reviziju statusa Aja Sofije nakon što je turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan ovu lokaciju u Istanbulu proglasio džamijom.

- Žalosno je to što odluka Turske nije bila predmet dijaloga niti obavještenja unaprijed. Unesko poziva turske vlasti da bez odgađanja otvore dijalog kako bi se izbjegao korak unazad od jedinstvene vrijednosti tog izvanrednog nasljeđa čije očuvanje će biti predmet revizije na narednoj sjednici Komiteta za svjetsko nasljeđe - navodi se u saopštenju ove organizacije UN.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3495971/grcka-besna-zbog-odluke-turske-zapretili-im-sankcijama-zbog-aja-sofije-erdogan-je-napravio-istorijsku-gresku)
izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=392452)
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/austrija/3495689/austrija-kritikuje-odluku-o-aja-sofiji-to-je-dalji-korak-udaljavanja-turske-od-evrope)
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3495549/erdogan-pokazao-dekret-kojim-je-pretvorio-aja-sofiju-u-dzamiju-ponistena-istorijska-odluka-foto)
izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=392480)

Постоји пуно начина на који би Европска унија могла да одговори, нажалост вероватно неће учинити ништа осим млаких осуда. За почетак би се могло кренути са декларацијама које би дефинисале карактер отоманског заузимања и пљачке Цариграда. Такође, са декларацијом којом би се одлука турског султана о претварању Аја Софије у џамију прогласила културним геноцидом.

"Erdogan je okrenuo leđa međunarodnoj zajednici"


Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas kaže da je "opasno" tretirati pretvaranje Aja Sofije u džamiju isključivo problemom grčko-turskih odnosa.

Kako prenosi Sputnjik, on je ocenio da je to globalni problem i tiče se ukidanja pravila i nepoštovanja međunarodne zajednice.

Šef grčke diplomatije je dodao da odluka o tome da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju predstavlja još jednu provokaciju prema Grčkoj i zemljama regiona.

Ne treba ignorisati činjenicu da Turska ne pokazuje ni najmanju volju za saradnjom u skladu s međunarodnim pravom, istakao je on.

"Erdogan sve radi smišljeno. On čak ukida tradicije sopstvene zemlje, okreće leđa međunarodnoj zajednici i njenim pravilima", ističe Dendijas.

U intervjuu za grčku TV Skaj on kaže da će šefovi diplomatija EU sutra razmatrati tursko pitanje i da će Grčka zatražiti da EU da spremi spisak najjačih mera protiv Turske u slučaju narušavanja suvereniteta Grčke.

Dendijas precizira da sankcije nemaju veze sa Aja Sofijom i da bi u vezi s tim pitanjem trebalo da postoji inicijativa UN, Unesko, a ne samo Grčke.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=12&nav_category=78&nav_id=1706008)

"Zajedno protiv agresije Turske"


Ponašanje Turske po pitanju Aja Sofije usmereno je protiv Evrope, izjavio je grčki premijer Kirijakos Micotakis, prenose grčki mediji.

On je dodao da je ponašanje Turske "izvan okvira i međunarodnog prava.

Tokom zajedničkih izjava sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadesom u Atini, Micotakis je rekao da "provokacije Turske, kojih je mnogo, nisu usmerene samo na naše dve zemlje, Grčku i Kipar, već i na Evropu".

Takvo ponašanje dolazi iz zemlje koja je formalno bila kandidat za članstvo u EU, rekao je dodavši da je "na to pitanje potreban evropski odgovor".

Naglašavajući da "spomenici nisu poniženi, ali ponižavaju one koji ih ne poštuju", Micotakis je izneo svoju odlučnost da "propitivanje naših suverenih prava znači da smo spremni za dinamičnije reakcije".

"Turska je potvrdila ulogu lokalnog izazivača problema i preti stabilnosti u celom regionu", rekao je, dodavši da "Grčka i Kipar nikada nisu odbacili dijalog u dobroj veri koji se zasniva na principima međunarodnog prava, poštovanju ljudskih prava i dobrosusedskim odnosima."

Predsednik Kipra Nikos Anastasijadis takođe je govorio o kršenju međunarodnog prava od strane Turske po pitanju Aja Sofije i napomenuo: "Tražimo dijalog za mir i stabilnost u regionu. Mi ne provociramo, ali smo provocirani. Ne Grčka i Kipar, već Evropa".

Čelnici Grčke i Kipra potvrdili su odličnu koordinaciju dveju vlada i govorili o "zajedničkoj odlučnosti da se suoče sa agresijom Turaka, ne odgovarajućim izazovom, već dijalogom, evropskom intervencijom sa supstancom, koja će dovesti do mira i poštovanje međunarodnog prava".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=14&nav_category=78&nav_id=1706937)

Grčka crkva traži osudu za Aja Sofiju


Sveti Sinod Grčke pravoslavne crkve poslao je pismo UNESKO-u i drugim međunarodnim i domaćim organizacijama u kome traži javnu osudu odluke Turske.

Podsetimo, turske vlasti su odlučile da pretvore bivšu hrišćansku baziliku Aja Sofiju iz muzeja u džamiju.

U pismu se ističe da tim potezom hrišćani neće imati nesmetan pristup spomeniku iz više razloga, između ostalog zbog molitvi koje će se u njoj održavati i skrivanja izuzetnih mozaika i verskih ikona po kojima je poznata, prenosi ANA.

Dodaje se i da je tim pretvaranjem Aja Sofije u džamiju ovaj spomenik svetskog nasleđa još jednom pretvoren u simbol osvajanja

"Odluka turskog Državnog saveta omogućava Turskoj da koristi spomenik hrišćanske kulture na način da se vređa Istočna pravoslavna crkva, kao i ostale hrišćanske denominacije širom sveta, jer je crkva za hrišćane sveta jedan od najpoznatijih i najstarijih primera hrišćanske monumentalne arhitekture", navodi se u pismu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=16&nav_category=78&nav_id=1707663)

Turski avioni preleteli ostrva Strongili i Kastelorizo, Grčki avioni ih presreli
Tanjug utorak, 21. 07. 2020.

DVA turska borbena aviona ušla su danas u Atinski Region informacija o letu (FIR), a da nisu dostavila plan letenja i u 14.23 časova su preletela iznad ostrva Strongili i Kastelorizo na visini od oko 4.500 metara.
Ta dva aviona su preletela ostrvo Kastelorizo i u 14.56 časova na znatno većoj visini, prenela je ANA.

Prema navodima grčkog Generalštaba nacionalne odbrane, dva aviona F-16 i dva F-4 turskih vazduhoplovnih snaga, prepoznali su i presreli grčki borbeni avioni.

Izvor: www.novosti.rs

Dve turske eskadre blokiraju deo mora između Rodosa i Mitilene i Samosa
Novosti online utorak, 21. 07. 2020.

TURSKI ratni brodovi ušli su u grčke teritorijalne vode. Grupa od 17 turskih brodova i podmornica ušla je u teritorijalne vode kod Kastelrija, a 10 plovila se nalazi u blizini Mitilene i Samosa.
Grčka vojska podigla je stanje pripravnosti, na nivo spremni za rat, u očekivanju daljeg razvoja situacije.

Ovo je drugi incident danas. Prethodno je više Turskih aviona narušilo grčki vazdušni prostor. Iako Atina pokušava da incident održi na niskom nivou, činjenica je da to Erdoganom u ovom trenutku nije izvodljivo. Ovaj incident uzbunio je i NATO saveznike, a Pentagon je kako navode grčki mediji (newsbomb.gr), izdao naređanje svojim brodovima i podmornicama da hitno zaplove u Egejsko more.

Izvor: www.novosti.rs

Erdogan provocira, Evropa strahuje od mogućeg sukoba


Oružane snage Grčke su u stanju pripravnosti, objavljeno je u Atini.

Turske vlasti saopštile su da će istraživački brod "Oruk Rejs" i dva pomoćna tragati do 2. avgusta južno od grčkih ostrva Rodos, Karpatos i Kastelorizo.

"Turska je povećala agresivnost prema Grčkoj, Kipru i Evropskoj uniji u celini," rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

Evropska unija i Sjedinjene Države sve oštrije kritikuju Ankaru zbog namere da proširi istraživanje na područja koja Atina smatra svojim.

Nemački ministar spoljnih poslova Hejko Mas koji je danas u poseti Atini, pozvao je Tursku da izbegne "provokativne akcije" i da se uključi u pregovore sa EU.

"Imamo vrlo jasan stav: međunarodno pravo mora da se poštuje. Zato napredak u odnosima s Turskom može da se postigne samo ako Ankara izbegava provokacije na istočnom Mediteranu", izjavio je Mas posle razgovora u Atini sa svojim grčkim kolegom Nikosom Dendijasom.

Turska je optužila Grčku da pokušava da joj uskrati korist od nafte i gasa u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju, tvrdeći da granice područja za komercijalnu eksploataciju treba "ravnopravno" računati od linije kopnenih obala Grčke i Turske, a ne od linije koju čine grčka ostrva. Atina to odbacuje kao očigledno kršenje međunarodnog prava.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3501747/turska-salje-brodove-u-sredozemlje-grcka-vojska-u-pripravnosti-erdogan-provocira-evropa-strahuje-od-moguceg-sukoba)

Sve oružane snage u punoj pripravnosti: Grčka i Kipar prate poteze Turske


Sve oružane snage širom teritorije Grčke od noćas su u stanju pune pripravnosti, jedinice su hitno popunjene.

Flota Ratne mornarice je raspoređena u Egeju kod ključnih delova grčke pomorske teritorije gde je Turska najavila traganje za ležištima prirodnog gasa i nafte.

Ratna mornatica Grčke je izdala hitno obaveštenje (Navteks) kojim je poništila istovetnu tursku najavu slanja istraživačkog turskog broda "Oruk Reis" u grčku zonu eksploatacije podmorja, objavili su atinski mediji.

Sličan potez učinio je i Kipar, za delove Sredozemlja koji mu pripadaju, a gde je Turska takođe najavila seizmičko istraživanje podmorja.

"Navteksi" grčke Ratne mornarice pozivaju posade svih brodova da "ignorišu ilegalno tursko obaveštenje" jer ga je "objavila neovlašćena (turska) stanica i odnosi se na ilegalne aktivnosti u grčkom području".

Grčka ukazuje da samo njena pomorska baza koji koriste i SAD i NATO, u Iraklionu, na Kritu, ima ovlašćenje da objavljuje "Navteks" ta oblasti na koje pretenduje Turska.

Turska je uzvratila recipročno: da su nove, grčke i kiparske "Navtekse" objavile stanice koje su "neovlašćene za određeni region" gde bi Turska da traga za gasom i naftom.

Grčki mediji prenose da je turski istraživački brod "Oruk Reis" i dalje usidren u turskoj sredozemnoj luci Antaliji, verovatno zbog jakog vetra, dok je registrovana intenzivna aktivnost turskih ratnih brodova kod pomorske baze Aksaz, na jugu Egeja, nedaleko od grada Marmarisa.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=22&nav_category=78&nav_id=1709705)

Čije je more?


Rastu napetosti između Turske i Grčke. Sporno je korišćenje morskih područja oko grčkih ostrva uz tursko kopno, piše Dojče vele.

Ankara je najavila i eksploataciju nafte uz obale Krita. Da li je to u skladu sa međunarodnim pravom?

Odnos EU i Turske ključna je tema nemačkog predsedavanja Evropskom unijom.

"Potrebna nam je koherentna strategija za Tursku", rekla je kancelarka Angela Merkel 1. jula u Bundestagu. Politika EU prema Turskoj mora da obuhvati spektar tema - od Sirije do pitanja Libije, od izbegličkog problema do ljudskih prava. Kao posebnu "teškoću" za postizanje trajnog dogovora između EU i Turske kancelarka je navela tursku eksploataciju nafte i gasa uz obalu Kipra, ali i uz obalu grčkog ostrva Krita. Ovo prvo je počelo 2019. godine, dok je drugo najavljeno za jesen. Eksploatacija nafte i gasa iz mora je jedno od najvažnijih pitanja. Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas razgovaraće o tome sa grčkim kolegama u Atini ovog utorka.

Pozadina ovog spora su turske pretenzije u istočnom Sredozemlju. Ankari je decenijama u oku to što brojna grčka ostrva u neposrednoj blizini turske obale Egejskog mora Turskoj gotovo ne dopuštaju uspostavljanje Eksluzivne ekonomske zone (EEZ). U intervjuu za list Zidojče cajtung je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno izjavio da je "neprihvatljivo" da malo grčko ostrvo Kastelorizo, koji je više od 500 kilometara udaljeno od Atine a nalazi se tri kilometra od turskog kopna, ima pravo na morsku zonu od po 200 nautičkih milja u svim pravcima.


Aspekt pravednosti

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, takva je tvrdnja "najpre" opravdana, kaže profesorka Nele Mac-Lik, direktorka Instituta za međunarodno pravo pri Univerzitetu u Kilu. Ona, međutim, ukazuje na Francusku koja ima nekoliko malih ostrva na jugu Pacifika i u Južnom polarnom moru s ogromnim morskim područjima oko tih ostrva. Slično kopnu, "prava" dakle naseljena ostrva, za razliku od nenaseljenih ostrva - stena, mogu da zahtevaju Ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) od 200 nautičkih milja oko ostrva. Međutim, ako se ta zona preklapa s teritorijalnim vodama druge države, tada dotične države moraju da se dogovore o liniji morske granice u skladu s Međunarodnom konvencijom o pomorskom pravu.

"Nije baš jasno regulisano kako ovaj sporazum treba da izgleda", dodaje profesorka Mac-Lik. "Kad države postignu sporazum u sporazumu, one imaju slobodu u odabiru metode koju će koristiti i rezultata do kojeg će doći. Ako se takav slučaj iznese pred Međunarodni sud ili Međunarodni arbitražni sud, o tome bi trebalo odlučivati u skladu sa aspektima fer-pleja i pravednosti.

"Takvo gledište važilo bi i u slučaju malih grčkih ostrva uz tursku obalu, tvrdi ova ekspertkinja za pomorsko pravo: "Tako na primer arbitražni sudovi i međunarodni sudovi prilikom razgraničenja i povlačenja granice u pojedinačnim slučajevima, iz razloga fer-pleja i pravednosti, ne uvažavaju mala ostrva koja iskrivljuju situaciju."


Kada je sporazum pravosnažan?

Iako još uvek nema presude, turska vlada je najavila da u septembru počinje sa bušenjem nafte i gasa u blizini grčkog ostrva Krita. Pri tome se pozvala na "Memorandum o razumevanju" o podeli morskih područja u istočnom Mediteranu, koji je potpisala u novembru 2019. s libijskom vladom priznatom od UN-a. Ne samo Grčka, nego i druge susedne zemlje, odbacile su ovaj sporazum, koji je Ankara prošle sedmice podnela generalnom sekretaru UN.

Slično kao i Služba za naučna pitanja u Bundestagu (u svojoj ekspertizi iz januara 2020. godine) i profesorka Mac-Lik dolazi do zaključka da „čak i ako je sporazum stupio na snagu, ne može imati efekta na teret trećih zemalja". Ugovor između Turske i Libije koji ne uzima u obzir grčke pretenzije na morska područja tako bi u najmanju ruku bio pravno nevažeći za Grčku.

Suprotno tome, pomorsko-pravni sporazum o raspodeli Ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) u Jonskom moru, koji su Italija i Grčka dogovorile u junu, ima pravno važenje. "Da li morate da pitate susedne zemlje – to zavisi od toga preklapa li vam se granica s njima. U načelu važi: sve dok delite područje na koje bilateralno polažete pravo, ne treba da uključujete druge zemlje", kaže Nele Mac-Lik.

Ona se slično izjašnjava i kada je reč o eksploataciji turske nafte i gasa uz kiparske obale. „Iako je status Severnog Kipra vrlo kontroverzan, bušenje turske nafte i plina u kiparskom uskom pojasu uz obalu nije zakonski osigurano". Direktorka Instituta za međunarodno pravo u Kilu ne prihvata zamterku Turske da neko ko nije pristupio Međunarodnoj konvenciji o pomorskom pravu - ne mora ni da je poštuje.


Moguće rešenje

Grčka i Kipar za sada odbijaju pregovore o pitanju morske granice s Turskom. Oni smatraju da je to već regulisano međunarodnim ugovorima. Pitanje je može li se ta pozicija održati. Međutim, ako bi Ankara, Atina i Nikozija odlučile da se obrate nezavisnoj instituciji kako bi postigle nagodbu, u obzir bi mogao da dođe Međunarodni sud pravde u Hagu ili međunarodni Arbitražni sud.

Dok ne padne presuda, prema mišljenju Nele Mac-Lik, moglo bi da se "dogovori privremeno rešenje koje predviđa zajedničko ekonomsko korišćenje spornih morskih područja bez ikakvih pretenzija i bez uticaja na kasniji sporazum. Delite dobit sve do momenta kada se jednog dana dogovorite i povučete morsku granicu." U praksi bi, prema njenom mišljenju, ovo zajedničko korišćenje morskih područja na kraju moglo da postane – trajno rešenje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=22&nav_category=78&nav_id=1709691)

Наш народ би рекао да је лако туђим... глогиње млатити. Нека ова госпођа дели немачке природне ресурсе и нека не паметује. Ваљда постоји разлика између неких француских стена у јужном Пацифику и грчких острва у Егејском мору. Веома је дрзак коментар да се острво налази 500 км од Атине, а 3 км од турске обале. Колико је то острво далеко од Анкаре? Грчка је острвска земља и битно је колико је далеко од другог острва. Добро се знају поморске границе Турске и оне су резултат мировних уговора из 1923. Ово што Турци покушавају је ревизија тих уговора. А што се тиче разлграничења економске зоне између Турске и Либије, па могли су да се разграниче и са Шпанијом. Као да Грчка и Египат не могу да се разграниче без Турске. Од Крита до египатске обале је 400 км, од турске обале до Либије око 600 км.

Ratni brodovi grčke mornarice upućeni u južni deo Egejskog mora


Ratni brodovi grčke mornarice upućeni su u južni deo Egejskog mora i stavljeni u stanje pripravnosti jer je Turska u Sredozemnom moru započela bušenja u cilju pronalaženja nafte i prirodnog gasa, prenosi N-TV.

Zvanična Atina tražila je da Turska momentalno prekine sa „nelegalnim aktivnostima“ i upozorila na opasnost od dalje eskalacije napetosti između dve zemlje.

- Jedinice Ratne mornarice juče su počele operaciju na jugu i jugo-istoku Egejskog mora - navodi se u saopštenju grčke pomorske komande.

Televizija N-TV ističe da je Atina pre nekoliko dana izrazila protest zbog toga što je Turska započela istraživačke aktivnosti južno od grčkog ostrva Kastelorizo.

- Mi zahtevamo da Turska odmah prekine sa nelegalnim aktivnostima kojima krši naša suverena prava i podriva mir i stabilnost u regionu - poručilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/904299/grcka-uputila-ratne-brodove-velike-tenzije-turskom-razlog-nalazi-sredozemnom-moru)

Merkel sprečila oružani sukob?


Sporenja oko morske zone oko ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo) su sinoć (22.7.) dostigla tačku eskalacije. Nemačka štampa piše da je "Angeli Merkel pošlo za rukom da u poslednjem momentu spreči oružani sukob".
U utorak uveče došlo je do sukoba Grčke i Turske u Sredozemnom moru oko malog ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo). Telefonski poziv Angele Merkel sprečio je rat – „bukvalno u poslednjem minutu", piše nemački tabloid Bild.

Bild dalje navodi kako su razlog sukoba probna bušenja u potrazi za naftom i gasom koja Turska sprovodi u neposrednoj blizini grčkih ostrva i to u zoni koju Grčka smatra svojom „isključivom ekonomskom zonom" (Edžclusiv economic zone - EEZ). Reč je o "morskom području 200 nautičkih milja oko ovog ostrva", prenosi Dojče vele.

Nemački najtiražniji dnevni list saznaje i da je „zbog toga u utorak predveče 18 turskih ratnih brodova bilo na putu ka ostrvu Megisti".
Bild navodi i da je Grčka svoju armiju stavila u stanje pune borbene gotovosti.

- Ali, onda se uključila nemačka kancelarka Angela Merkel. Prvo je telefonirala sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a potom i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom. Rezultat: Turska je povukla svojih 16 ratnih brodova, ali je dva ipak ostavila u blizini ostrva. No to je ipak izazvalo "olakšanje na obe strane Egejskog mora!  - naglašava Bild.

Belrinski Tagesšpigel, međutim, piše da je „malo verovatno da će doći do zaokreta u sporu oko prirodnih resursa". List objašnjava: "Obe strane smatraju da su u pravu. Pri tom se pozivaju na različite konvencije i odredbe u okviru pomorskog prava. Dve države bi morale da uvide da je neophodna jasna presuda treće nezavisne strane. Trebalo bi pod hitno da se obrate Međunarodnom sudu ili Međunarodoim arbitražnom sudu. Merkel, EU i Nato bi morali da svoje članove i partnere Tursku i Grčku ubede u to. U suprotnom - preti vojni sukob" koji je sada samo odložen, strahuje komentator dnevnika Tagesšpigel.

I Frankfurter algemajne cajtung komentariše sukob između Grčke i Turske u istočnom delu Sredozemnog mora i takođe naglašava da je „Angeli Merkel u poslednjem trenutku pošlo za rukom da Atinu i Ankaru skrene sa kursa vojne konfrontacije". „Ali, koliko će to da drži vodu zna se kod Erdogana isto koliko i kod Putina. No, sa sigurnošću se može pretpostaviti da ruski predsednik s interesovanjem prati konstantni sukob na južnom krilu NATO", piše frankfurtski dnevnik.

Zidvest prese komentariše: „Evropa se i u eksplozivnom libijskom konfliktu, tako reći na kućnom pragu, uključila tek kad nije imala šta da kaže. Ako joj se pak isto ponovi u njenom dvorištu, onda svoja prava o suverenitetu može da okači mačku o rep. Krajnje je vreme za angažovanu diplomatiju", zaključuje Zidvest prese iz Ulma.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/904307/sprecen-rat-koji-zapalio-evropu-dve-zemlje-krenule-oruzani-sukob-oko-ostrva-onda-jedan-poziv-angele-merkel-promenio-sve)

Moram da čestitam Tajipu El ISISiju. Čovek sa neviđenim uspehom okuplja opasnu grupu protivnika koja se svakim danom sve više i više povećava.

EEZ od 200 milja?

Pa do prvog turskog otoka ima oko 2 km, a do turskog kopna ni 4 km!

Potpuno sam uz Grčku i Kipar


Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je danas od EU da uvede sankcije Turskoj zbog "narušavanja" teritorijalnih voda Grčke i Kipra, kao i da bi EU trebalo da reaguje povodom krize u Libiji.

Makron je to izjavio nakon što je Turska mornarica izdala upozorenje na seizmička istraživanja u oblasti između Kipra i Krita, što je Grčka osudila, prenosi Rojters.

- Potpuno sam uz Grčku i Kipar naspram turskog kršenja njihovoh suvereniteta. Neprihvatljivo je da se pomorski prostor jedne države članice EU narušava. To što oni rade mora da se sankcioniše - rekao je Makron nakon sastanka sa predsednikom kiparskih Grka Nikosom Anastasijadesom.

Savetnik turskog predsednika Ibrahim Kalin izjavio je danas u Briselu da korišćenje jezika pretnji sankcijama ne prolazi i da neće imati uticaj na turski suverenitet ili oslučnost u ostvarivanje nacionalnog interesa.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/904365/makron-trazi-sankcije-tursku-potpuno-sam-grcku-kipar)

Sve glasnije se zvecka oružjem, pregovori jedino rešenje - SAD i EU neodlučni


Erdogan obilato koristi promenljivu politiku SAD, kao i neodlučnost EU, priča za "Dojče Vele" stručnjak za Tursku Ginter Zojfert.

Prema medijskim napisima, u utorak je poziv Angele Merkel jedva sprečio početak rata Grčke i Turske.

Sve glasnije se zvecka oružjem nakon najava Ankare da će poslati istraživački brod "Oruk Reis" u blizinu grčkog egejskog ostrva Kastelorizo koje se nalazi svega tri kilometra od turskog kopna. Tu bi, prema najavama, turski brod mesec dana trebalo da ispituje potencijalna podvodna nalazišta prirodnog gasa i nafte.

Taj predeo Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ekskluzivno ima pravo da istražuje i eksploatiše podmorje.

Vojske obe zemlje su u pojačanoj pripravnosti i, prema saznanjima lista Bild, samo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak uveče sprečilo otvoreni sukob. Kako taj list piše, turski vojni avioni su nadletali Kastelorico, grčki su takođe bili u vazduhu, i tek je telefonski kontakt kancelarke sa Eroganom i grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom predupredio vojni sudar.


Pregovori jedino rešenje

"Može se pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja", kaže za DW Ginter Zojfert iz berlinskog Centra za primenjene turske studije. On je uveren da turski predsednik neće odustati od bušenja podmorja u oblasti koju Grčka reklamira za sebe, baš kao što je ušao u oblast na koju Kiprani polažu pravo.

"Da li će zato doći do rata, zavisi od toga kako se Grčka bude ponašala: da li će ponuditi Turskoj pregovore ili ne", nastavlja Zojfert. "I zavisi od toga kako će se postaviti EU i pre svih SAD. Na posletku su i Grčka i Turska članice NATO i tu bi velike članice NATO trebalo da se upletu kao posrednici."

Zojfert smatra da su pregovori jedino rešenje za suprotstavljena tumačenja pomorskog prava. Dok Grčka smatra da more oko njenih ostrva spada u grčke teritorijalne vode - makar ostrva bila tik uz tursku obalu - Turska tvrdi da to ne podrazumeva ekskluzivno pravo na energente.


Neodlučnost EU i SAD

Dok se EU za sada ograničila na saopštenja i pretnje sankcijama Turskoj, Sjedinjene Države su u teškoj poziciji, smatra Ginter Zojfert. "Sa jedne strane imaju dosta konflikata sa Turskom - pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. Sa druge strane, SAD pokušavaju da suzbiju uticaj Rusije u istočnom Sredozemnlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio da li želi primarno da se pozicionira protiv Rusije ili da primarno disciplinuje Tursku."

"Erdogan obilato koristi tu tamo-vamo politiku SAD, kao i neodlučnost EU", zaključuje Zojfert.

Zojfert, raniji novinski dopisnik iz Turske i predavač na univerzitetima u Istanbulu i Nikoziji, podseća da je EU svojevremeno imala koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pregovora sa tom zemljom o pristupanju Uniji. "Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen - naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj - sve države EU su mogle da stanu iza njega", kaže Zojfert.

No to je propalo. "Sada su u prvom planu mnoge pojedinačne teme - izbegličko pitanje, energetska politika, uloga Turske u Siriji i Libiji. U svim tim pitanjima pojedine države EU imaju različite pozicije u skladu sa nacionalnim interesima", dodaje Zojfert.


Erdoganov cilj je "velika Turska"

Na pitanje novinara DW da li je slučajnost to što se istog dana (petak, 24. juli) održava prva islamska molitva u Aja Sofiji koja je pretvorena u džamiju, planira odlazak turskog broda u blizinu grčkog ostrva i obeležava godišnjica ugovora iz 1923. kada je definisana granica Turske i Grčke, Zojfert kaže:

"To nije slučajno. Politika gospodina Erdogana ima za cilj stvaranje velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše prema Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog carstva", navodi ovaj stručnjak.

Erdoganov moto je, kaže, da Turska postane najjača sila u regionu u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD i slabošću EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku. "Praktične posledice te politike su naoružavanje turske vojske i militarizacija spoljne politike u istočnom Sredozemlju. Ta politika ima i velike simboličke dimenzije poput pretvaranja Aja Sofije u džamiju."


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=24&nav_category=78&nav_id=1710536)

Konverzija Aja Sofije - nova eskalacija grčko-turskih odnosa


Tursko ministarstvo inostranih poslova danas je osudilo izjave grčkih zvaničnika i paljenje turskih zastava na protestima u Grčkoj.

Protesti su se dogodili povodom konverzije Aja Sofije u islamsku bogomolju i prve molitve muslimanskih vernika održane u toj svetinji u poslednjih 9 decenija, izvestio je Rojters.

"Grčka je još jednom demonstrirala neprijateljstvo prema islamu i Turskoj, pronašavši povod u otvaranju džamije Aja Sofija za vernike muslimanske vere", ocenio je predstavnik turskog ministarstva inostranih poslova Hami Aksoj.

Širom Grčke juče su zvonila crkvena zvona da bi se izrazilo tugovanje što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovao molitvi u Aja Sofiji.

Govoreći juče povodom 46. godišnjice povratka demokratije u Grčku, premijer Kirijakos Micotakis nazvao je Tursku "siledžijom", a pretvaranje Aja Sofije u džamiju "uvredom za civilizaciju 21. veka".

Ovo je samo još jedna kap u čaši nesporazuma i sukoba koji već decenijama potresaju grčko-turske odnose.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=1710818)

"Grci su razmažena deca Evrope - ne mogu da prihvate da se ponovo klanjamo u Aja Sofiji"


Turske vlasti ocenile su danas kao "neprijateljsko" negodovanje Grčke prema "islamu i Turskoj".

Turci su reagovali dan nakon što je Atina žestoko reagovala na pretvaranje istanbulske Aja Sofije od muzeja u džamiju.

Nekoliko hiljada muslimana na čelu s predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, u petak je bilo na prvoj molitvi u Aja Sofiji koja je na samom početku svoje istorije duže od milenijuma, bila vizantijska crkva.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je petak da "ono što se danas dešava u Konstantinopolju (Istanbulu) nije prikazivanje sile, već naprotiv znak slabosti". Micotakis je optužio Tursku da "vređa baštinu 21. veka".

Negodovanje na pretvaranje Aja Sofije u džamiju "još jednom su pokazale neprijateljstvo Grčke prema islamu i Turskoj", izjavio je portparol turskog Ministarstva inostranih poslova Hami Aksoj koji je oštro osudio paljenje zastave Turske na protestu u Solunu i optužio grčku vladu i parlament da podstiču "neprijateljske izjave".

Nazivajući Grke "razmaženom decom Evrope", on je ocenio da oni "ne mogu da prihvate da se ponovo klanjamo u Aja Sofiji, a sada su i poludeli".

Nekoliko desetina Grka s državnim zastavama i slikama Bogorodice sinoć je u Atini i Solunu molitvom protestovalo zbog ponovnog pretvaranja Aja Sofija u džamiju, a u celoj Grčkoj juče su žalobno zvonila ckvena zvona, dok su državne zastave bile na pola koplja.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=1710996)

Erdogan: Njima smeta prisustvo turskog naroda i muslimana na ovom području


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska nema aspiracije prema tuđim pravima, teritorijama, morima i prirodnim resursima.

On je dodao i da neće nikom dozvoliti da ostvari pretenzije prema njegovoj zemlji.

"Branimo prava i interese našeg naroda i države i prijatelja unutar i izvan naših granica, na kopnu, vodi, u vazduhu i svuda. Bez oklevanja smo išli i pokazali odlučnost i snagu gde god se pojavila neka pretnja po našu zemlju i to od Iraka i Sirije do Libije i Egejskog mora. Prevazilazili smo i sve ekonomske smicalice koje su nam podmetane i pokazali smo narodu da smo uz njega", kazao je Erdogan.

On je posredstvom videokonferencije prisustvovao svečanom otvaranju novoizgrađene zaobilaznice u Amasji na severu zemlje i tom prilikom rekao da je Turska donedavno bila pod stalnim prikrivenim sankcijama, blokadama i pretnjama, a da je sada to država sa kojom svi žele da sarađuju.

Ocenio je da je Turska još jednom razočarala one krugove koji su očekivali da će pokleknuti pred pretnjama i napadima i poručio da Ankara ima priliku da u novom svetskom, političkom i ekonomskom poretku nakon pandemije zauzme znatno važniju poziciju.

Erdogan je takođe kazao da neke države poslednjih dana dižu preteranu buku pod plaštom nezadovoljstva suverenim odlukama turskih vlasti o statusu Aja Sofije i resursima u Egejskom moru, prenosi agencija Anadolija.

"Mi znamo da se tu ne radi ni o Aja Sofiji, ni o Egejskom moru, već da njima ustvari smeta prisustvo turskog naroda i muslimana na ovom području. Tu realnost polako svi počinju shvatati i polako smiruju i prilagođavaju svoje retorike", kazao je Erdogan.

On je dodao da razvojne vizije Turske već daju plodove, a da glasni protivnici njenog napretka ne preduzimaju ništa konkretno jer su svesni snage koju Turska ima na svim poljima.

"Naravno da smo za sve uspehe platili veliku cenu, ali naš narod se nikada ni u istoriji nije libio platiti ceh za ostvarivanje sopstvenih ciljeva", poručio je Erdogan.

Uz upozorenje zemljama koje kritikuju Tursku, Erdogan je pozvao te države da uzmu u obzir potrebnu žrtvu i izađu na megdan ili da otvore kanale za pregovore.

"Turska nema aspiracije prema tuđim pravima, teritorijama, morima i prirodnim resursima. Međutim, nećemo nikom dozvoliti ni da pruža ruku na naša prava, teritoriju i interese", poručio je Erdogan.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=1711064)

Ivanjek na temu ...





https://youtu.be/dRjLLUdteAA

У правном смислу, ситуација са острвом Кастелоризо (Kastellorizo) је врло јасна и оно припада Грчкој. Освајање Кастелориза се не би могло правдати ни бригом за турску мањину (што су Турци применили на Кипру), јер Турака тамо нема и никада их није ни било пуно. У питању би била груба агресија која би значила покушај ревизије париског мировног уговора (Traités de Paris) из 1947. године, којим је окончан 2. св. рат.

Турци би без проблема могли да заузму острво и Грчка га заиста не може ефикасно војно бранити. Оно што би Грчка могла да уради је да прошири своје територијалне воде на 12 миља, што може да уради по међународном праву, и тиме практично претвори Егејско море у своје унутрашње територијалне воде. На тај начин би могла да затвори Турској излаз из Дарданела и са обале Егејског мора. Турској би остала Анталија и пар мањих лука на Средоземном мору.

Наравно да би Турска могла војно да реагује на затварање Егејског мора, али то би онда била борба за свако острво. Рат би се одужио, авиони и бродови би морали да се одмакну од обале и ту би се изгубиле неке од предности које је Ивањек поменуо у видеу. Турска има С-400, али постоји један проблем, а он се зове Крит. На Криту су (поред Грка) и Американци, то је једина лука у Источном Средоземљу у која је довољно дубока за највеће америчке бродове. Крит за њих има стратешки значај. Нема ни теоретске шансе да би Американци толерисали да руски радари (С400) надзиру америчку војну базу. Грци би са Крита могли да делују без бојазни да ће их Турци напасти.

Ивањек помиње Русију као турског савезника, али то савезништво је на веома климавим ногама. Сигурно је да би Руси волели да се затегну односи у НАТО и да С400 обори неки авион америчке производње. Са друге стране, руски интерес је да продаје гас Турским током. Није јој у интересу да ризикује да њихов гас постане колатерална штета санкција Европске уније према Турској, које би биле неизбежне.

Колико год би Русији било у интересу да С400 обори неки амерички авион, толико би Америци било у интересу да се покаже да ти системи нусу толико моћни, а по могућности и да Грци униште неки од њих. Уз то, Американци би сигурно желели да Турска добије лекцију и да се види како пролазе непоуздани савезници. Американци не би директно интервенисали (осим уколико се не угрози Крит), али би сигурно Грцима дали сву осталу помоћ.

Едроган се за релативно кратко време замерио многима. Поред Америке и Грчке, ту су и Француска, Израел и Египат. Саудијска Арабија не гледа благонаклоно на идеје неке нове Отоманске империје. Треба се присетити Лоренса од Арабије (Арапски устанак). У Саудијској Арабији су тренутно блокирани сви турски веб сајтови. Све те земље би на овај или онај начин навијале за Грчку. (Покушавам да замислим амерички конгрес у ситуацији када јеврејски, арапски, грчки, нафтни, евангелистички, војно-индустријски и антируски лоби заступају исте ставове  ;D Прва асоцијација ми је онај ваздушни мост којим је Израел снабдеван 1973.)

Каква би била реакција ЕУ? Колико год Меркелова покушавала да изиграва миротворца и води неку уравнотежену политику према Турској, мислим да нема шанси да се, у случају напада на Грчку, Турска провуче без комплетне економске и транспортне блокаде. Све остало би довело до распада ЕУ, јер ако чланица уније тргује са земљом која напада другу чланицу - та унија не постоји.

Turska povlači brodove


Turska je smanjila broj brodova na istoku Sredozemnog mora, gde osporava grčku nadležnost na prava na bušenje u potrazi za naftom i gasom.

Ovo su saopštile danas grčke vlasti.

Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da Turska povlači brodove iz tog područja, dodajući da je Atina i dalje spremna za pregovore sa Turskom u okviru međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa.

Napetosti u dugogodišnjem sporu rasplamsale su se prošle sedmice između dve članice NATO, kada je Turska objavila da planira da pošalje istraživački brod južno od grčkih ostrva Rodos, Karpatos i Kastelorizo, preneo je AP.

Inicijativu su javno kritikovale Sjedinjene Američke Države, Francuska i druge evropske zemlje i turski istraživački brod Oruč Reis ostao je usidren u jugoistočnoj turskoj luci Antaliji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=27&nav_category=78&nav_id=1711606)

Neko još ne shvata da je Carigrad u rukama muslimana


Neke države još ne shvataju da je Carigrad već vekovima u rukama muslimana, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

- Na otvaranju Aja Sofije u petak videli smo da neke države ne znaju da se Carigrad nalazi na turskoj teritoriji. Bez obzira na to, što su od njegovog osvajanja do danas prošli vekovi, vidimo da oni još ne priznaju da se Carigrad nalazi u rukama turskog naroda i muslimana v- rekao je Erdogan juče na otvaranju nove grade Turske obaveštajne službe u Istanbulu, navodi portal "Ortodoks tajms".

Podsetimo, premijer Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je petak da "ono što se danas dešava u Carigradu (Istanbulu) nije prikazivanje sile, već naprotiv znak slabosti". Micotakis je optužio Tursku da "vređa baštinu 21. veka".


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/905154/erdogan-neko-jos-shvata-carigrad-rukama-muslimana)

петак, 07.08.2020.
Турска наставила рад на истраживању енергената у Средоземном мору

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да је Турска наставила рад на истраживању нафте и гаса у источном делу Средоземног мора, јер тврди да Грчка није одржала своја обећања у вези са тим активностима у региону.

„Поново смо започели истраживање”, рекао је Ердоган новинарима након што је учествовао у молитви у џамији Аја Софија, пренео је Ројтерс. „Не осећамо се обавезнима да разговарамо са онима који немају права у зонама поморске надлежности”, истакао је Ердоган преноси Танјуг. Он је навео да је турски истраживачки број „Барбадос Хајредин паша” послат у регион да изврши своје обавезе.

Брод је дошао у кипарске воде крајем јула и остао у том региону.

Izvor: www.politika.rs

Erdogan kipti od besa - Turska je mislila da može da radi šta hoće po Mediteranu, ali joj je Grčka uzvratila udarac
I.Z.K. 08.08.2020.

Grčka i Egipat su potpisali u četvrtak sporazum o pomorskoj granici, usred pojačanih tenzija sa Turskom zbog prirodnih resursa u istočnom Mediteranu.

- Razgraničenje morskih zona „omogućava obema državama da napreduju u maksimalnom korišćenju resursa koji su dostupni u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, posebno u rezervama nafte i gasa - rekao je egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri nakon potpisivanja pakta, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Kairu. Atina i Kairo pregovaraju o svojim morskim granicama već 15 godina, ali potreba za sporazumom postala je goruća nakon sporazuma o mapiranju granica potpisanog krajem novembra prošle godine između Turske i libijske vlade sa sedištem u Tripoliju. Mnogi u međunarodnoj zajednici osudili su tursko-libijski sporazum, a američki Stejt Department nazvao ga je "provokativnim".

Grčka ima za cilj da blokira turske namere, jer je Ankara rekla da će uskoro započeti s bušenjem u spornim morskim područjima koja Grčka smatra svojim. Atina je u junu takođe potpisala sporazum o uspostavljanju ekskluzivne ekonomske zone sa Italijom, rešavanjem dugogodišnjih pitanja oko prava na ribolov u Jonskom moru. Grčki zvaničnici rekli su da sporazum sa Kairom poništava sporazum između Ankare i Tripolija, dok je Dendijas rekao da je sporazum s Egiptom "u okviru međunarodnog prava". Sporazum "stvara novu stvarnost u Istočnom Mediteranu, jer vraća zakonitost u regionu - zakonitost koju su ilegalni i neutemeljeni tursko-libijski memorandumi pokušali da ospore", rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

- Danas smo dokazali s Egiptom da je poštovanje međunarodnog prava jedini put koji vodi ka sigurnosti, miru, stabilnosti i dobrosusedskim odnosima. Nameravamo da sledimo taj put sa svim našim komšijama. Nadamo se i očekujemo da će oni učiniti isto - rekao je Micotakis.

Iz Turske je ubrzo stigao odgovor.

Taj sporazum je bezvredan i Turska će nastaviti da izvlači gas i naftu iz tog područja, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je nakon molitve u Aja Sofiji u Istanbulu rekao da je sporazum Atine i Kaira bio odgovor na sporazum Turske i Libije, uz napomenu da će Ankara nastaviti da sprovodi sporazum postignut sa libijskom Vladom nacionalnog jedinstva (GNA). Erdogan je naglasio da je Turska obustavila radove u vodama u vezi sa kojim se spori sa Grčkom nakon zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel, ali da su radovi nastavljeni nakon što su Grčka i Egipat potpisali sporazum. Turski predsednik naglasio je da "ne veruje" Grčkoj, javio je AP.

Prethodno je iz ministarstva spoljnih poslova Turske rečeno da "pomorska granica između Grčke i Egipta ne postoji".

Iako su Grčka i Turska obe članice NATO, imaju dugogodišnja neslaganja oko različitih regionalnih pitanja. Napetosti između dve zemlje nedavno su se rasplamsale nakon što je Turska 21. jula rekla da će poslati jedno od svoja dva seizmička broda da izvrše istraživanje kraj obale grčkog ostrva Kastelorizo. Flote grčke i turske mornarice postrojile su se jedna ka drugoj, ali Nemačka je intervenisala da izbegne bilo kakav potencijalni oružani sukob. Turska je tada rekla da će se za sada uzdržati od seizmičkih istraživanja u spornim oblastima, kao gest dobre volje, kako bi se ostavilo vreme za diplomatske razgovore s Grčkom. Ranije u četvrtak, Grčka je saopštila da je spremna da započne istražne pregovore o demarkaciji svojih pomorskih zona s Turskom već kasnije ovog meseca. Međutim, nakon što je objavljen sporazum sa Egiptom, Turska je rekla da više nije voljna da dolazi za sto na razgovore, prema grčkim diplomatama. Kasno u četvrtak, Turska je takođe izdala navigaciono upozorenje rezervišući područje između grčkih ostrva Rodos i Kastelorizo za vojne vežbe 10. i 11. avgusta.

Izvor: www.blic.rs

Brod turske ratne mornarice u spornom području, Grčka sazvala Savet bezbednosti


Turska ratna mornarica saopštila je da će njen brod "Oruk Reis" u naredne dve nedelje sprovoditi istraživačko bušenje u spornom području u istočnom Mediteranu.

To će doprineti rastu tenzija u odnosima s Grčkom, ocenjuje Rojters.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis sazvao je tim povodom nacionalni Savet bezbednosti, u kojem su pored njega ministri inostranih poslova i odbrane. Ministar u grčkoj vladi Jorgos Gerapetritis rekao je da je Atina u "punoj političkoj i operativnoj pripravnosti".

Obe članice NATO-a polažu pravo na resurse ugljovodonika u tom regionu.

Slična najava Turske prošlog meseca je izazvala spor, a nakon intervencije nemačke kancelarke Angele Merkel, Turska je pristala da odloži operacije. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je u petak da je Turska nastavila rad na istraživanju nafte i gasa u istočnom delu Sredozemnog mora, jer tvrdi da Grčka nije održala obećanja u vezi sa tim aktivnostima u regionu.

On je to rekao dan nakon što je Grčka sa Egiptom potpisala sporazum kojim se postavlja pomorska granica između dve zemlje i obeležava ekskluzivna ekonomska zona za pravo na istraživanje nafte i gasa.

Erdogan je taj sporazum nazvao "ništavnim" i ocenio da predstavlja odgovor na sporazum Turske i međunarodno priznate libijske vlade.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=10&nav_category=78&nav_id=1717451)

Grčka pozvala Tursku da prekine ilegalne akcije


Grčka je danas pozvala Tursku da prekine ilegalne akcije u istočnom delu Sredozemnog mora, rekavši da je takva aktivnost provokativna i da podriva mir i bezbednost u regionu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Turska mornarica izdala je saopštenje u kome se navodi da će turski brod „Oruč Reis” izvršiti seizmičko istraživanje u spornoj oblasti u istočnom delu Sredozemnog mora tokom naredne dve nedelje, preneo je Rojters.

Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu, braniće svoja suverena prava, navedeno je u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Turska.


izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/460082/Grcka-pozvala-Tursku-da-prekine-ilegalne-akcije)

Grčka traži hitan samit EU


Grčka traži hitan samit Evropske unije o Turskoj, objavila je danas kancelarija grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa.

To je zatraženo posle dolaska turskog broda za istraživanje nalazišta nafte i gasa u spornu zonu u istočnom Sredozemlju, što je ponovo pojačalo napetost u odnosima između dve zemlje.

Grčka i Turska su rasporedile ratne brodove u istočnom Sredozemlju, gde je Turska ponovo poslala brod za istraživanje energetskih resursa. Grčka kaže da se ta oblast preklapa s njenim epikontinentalnim pojasom.

Atina je juče ocenila da Ankara ugrožava mir slanjem istraživačkog broda, što je "nova ozbiljna eskalacija" i ukazala na "destabilizirajuću ulogu" Turske.

"Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu i braniće svoj suverenitet i svoja suverena prava", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova posle sastanka šefova Oružanih snaga koji je hitno sazvan.

Grčka Ratna mornarica danas je lokalizovala turski brod jugoistočno od ostrva Krita, a prati ga turska flotila uz nadzor grčkih ratnih brodova.

Turska je ranije navela da će brod obavljati pretraživanja od 10. do 23. avgusta u velikoj zoni izmedju Krita - na jugu Grčke, i Kipra - u istočnom delu Sredozemnog mora.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=11&nav_category=78&nav_id=1717920)

https://youtu.be/P0QocetrAuU

среда, 12.08.2020.
Турска ће поставити два кабла за истраживања у источном Медитерану

Турска планира да до 23. августа постави два кабла за сеизмичка истраживања енергетских извора у Медитеранском мору, изјавио је данас турски министар енергетике Фатих Донмез.

Он је то написао на свом Твитеру дан након што је турсик министар спољних послова Никос Дендиас објавио да Грчка неће прихватити истраживања у источном Медитерану и позвао Турску да их обустави, преноси грчки портал Катимерини. Како је Донмез рекао каблови за истраживања биће дугачки укупно 1.750 километара, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

среда, 12.08.2020.
Јасмина Павловић Стаменић
Порука грчког премијера Турској

Грчка никоме неће дозволити да јој прети, да је уцењује и провоцира

Грчки премијер Киријакос Мицотакис упозорио је да тренутна милитаризација и концентрација силе у југо-источном Егеју представља опасност и да ће у случају даљег заоштравања или инцидента одговорност сносити онај ко га је изазвао

Атина – Ниједан изазов неће остати без одговора! Грчка никоме неће дозволити да јој прети, да је уцењује и провоцира! Истовремено, Грчка остаје привржена међународном праву и добросуседству, миру и сарадњи посебно у источном Средоземљу где као европска земља представља стуб стабилности – суштина је обраћања нацији и порука коју је Анкари у тренутку озбиљно заоштрених односа у југо-источном Егеју упутио грчки премијер Киријакос Мицотакис. Турски истраживачки брод, праћен турским ратним бродовима се већ трећи дан недозвољено налази у водама изнад грчког континенталног прага у покушајима да постави каблове за истраживање морског дна и налазишта нафте и гаса. Грчке војне снаге су у пуној приправности.

„Реакција Турске на законит споразум између Атине и Каира о демаркацији морских граница, нажалост, није у сагласности са европским принципа 21. века већ је везана за логику неке друге епохе, логику принуде и застрашивања“, изјавио је грчки премијер и подвукао да је Грчка потписујући споразум са Италијом и Египтом показала да сва спорна питања могу бити решена у сагласности са међународним правом и у атмосфери поверења. Мицотакис је нагласио да се Грчка не боји дијалога на који је спремна са свим суседима под условом да се он одвија у оквирима права и без претњи и провокација које су, како је рекао Мицотакис – бесмислене. Мицотакис је упозорио да тренутна милитаризација, концентрација силе у југо-источном Егеју представља опасност и да ће у случају даљег заоштравања или инцидента одговорност сносити онај ко га је изазвао.

„Ми не провоцирамо али ћемо одговорити! Ми смо у потпуној политичкој и оперативној спремности, наше оружане снаге су у потпуној бојевој спремности. Уверен сам да сви Грци имају апсолутно поверење у способност наших оружаних снага“, закључио је премијер Мицотакис подвлачећи да је Европа уз Грчку и да политику агресивних провокација Турску може да плати увођењем санкција против ње.

Izvor: www.politika.rs

U jeku spora Grčke i Turske na Mediteranu - Francuska će pojačati svoju vojnu prisutnost u istočnom Sredozemlju


Francuska će pojačati svoju vojnu prisutnost na istočnom Sredozemlju, najavio je u sredu francuski predsednik Emanuel Makron.

On je pozvao Tursku da zaustavi istraživanje nafte i plina u spornim vodama koje je pojačalo tenzije s Grčkom.

Francuski predsednik je u razgovoru s grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom izrazio zabrinutost zbog "unilateralnog" istraživanja, saopštila je Jelisejska palata, dodavši kako ono mora prestati kako bi se omogućio dijalog između tee dve članice NATO savza, javlja "Hina" a prenosi"Avaz".

Francuska će "privremeno pojačati" svoju vojnu prisutnost na istočnom Mediteranu, dodaje se u saopštenju, "kako bi pratila situaciju u regiji i pokazala svoju odlučnost da se poštuje međunarodno pravo".

Turska i Grčka spore se oko teritorijalnih voda bogatih energentima, a tenzije su narasle u ponedjeljak kad je Ankara poslala istraživački brod u sporni deo Sredozemlja, uz pratnju ratnih brodova, dan nakon što je Grčka potpisala sporazum s Egiptom.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije razgovaraće o tom pitanju na vanrednom sastanku u petak. Grčki ministar će se isti dan zbog toga u Beču susresti s američkim državnim tajnikom Majkom (Mike) Pompeom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=13&nav_category=78&nav_id=1718671)

https://youtu.be/MDmZ6-ZimYg

Makron demonstrira moć: Francuska šalje borbene avione i fregatu u Mediteran, Grčka i Francuska udružene protiv Turske
Srna 13.08.2020.

Francuska će poslati dva borbena aviona "Rafal" i fregatu "Lafajet" na istok Sredozemnog mora u sklopu plana za jačanje svog vojnog prisustva u regionu, saopšteno je danas iz francuskog Ministarstva odbrane.

Nešto ranije je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Tursku da obustavi istraživanje za naftom i gasom u spornim vodama u Sredozemnom moru što je dovelo do jačanja tenzija sa Grčkom. Francuski lider je u razgovoru sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisem izrazio zabrinutost zbog "jednostranog" istraživanja koje vrši Turska.

Spor između Grčke i Turske pojačan je početkom sedmice nakon dolaska istraživačkog broda "Oruč reis" u spornu oblast Sredozemnog mora u pratnji vojnih brodova. Grčka tvrdi da se istraživački brod "Oruč Reis" u toj oblasti nalazi ilegalno i u području njenog kontinentalnog dela, što Ankara negira. Sporno je i ostrvo Kastelorizo koje je udaljeno samo dva kilometra od južne obale Turske, a 570 kilometara od grčkog kopnenog dela.

Grčko polaganje prava na vode oko ostrva Kasteloriza zasnovano je na pomorskoj konvenciji UN koju su usvojile brojne zemlje, ali ne i Turska.

Šefovi diplomatija EU o ovom pitanju razgovaraće na vanrednoj telefonskoj konferenciji u petak na zahtev grčkih vlasti.

Izvor: www.blic.rs

U vodama oko ostrva Kastelorizo je došlo do sudara između grčke fregate F451 Limnos i turske fregate F247 Kemal Reis. Tom prilikom je turska fregata zadobila teža oštećenja te je uzeta u tegalj od strane remorkera i krenula je prema najbližoj turskoj luci. Istovremeno se navodi da je grčki brod pretrpeo samo manja oštećenja. Takođe se navodi da je grčki generalštab porekao da je došlo do sudara. Šta je istina videćemo ovih dana.


Izvor: www.bulgarianmilitary.com

Erdogan: Grčka je kriva za tenzije, ne poštuje naša prava
Tanjug 13.08.2020.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan okrivio je danas Grčku da je stvorila tenzije u regionu istočnog Mediterana i pozvao Atinu da poštuje turska prava, ističući da Turska ne želi da preduzima avanturističke akcije.

On je na sastanku svoje stranke AK rekao da su dijalog i pregovori za Tursku jedino rešenje spora s Grčkom o istraživanju nafte i gasa u istočnom Mediteranu, prenosi Rojters.

"Put ka rešenju problema u istočnom Mediteranu su dijalog i pregovori. Ne jurimo nepotrebne avanture i ne tražimo tenzije", rekao je Erdogan. Istovremeno, Erdogan je najavio da će razgovarai sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom o situaciji.

"Formula zasnovana na vin-vin rešenju koje štiti prava svih može se pronaći ako delujemo zdravim razumom i osećajem. Stav Grčke u Egeju i Mediteranu je zlonameran", tvrdi Erdogan. On je dodao i da neće dozvoliti da bilo koja zemlja oduzima prava Turske.

Poslednjih nedelja povećane su tenzije u tom regionu zbog odluke Turske da počne istraživanja u Mediteranu, što je Grčka nazvala nelegalnim potezom.

Izvor: www.blic.rs

Brodovi u pitanju

[attachment=1]
Limnos

[attachment=2]
Turska eskortna grupa

Sada se javljaju oprečen informacije da je istraživački brod oštećen i da su turci pripretili.

https://youtu.be/weizUzHi4yU

Erdogan očito ne zna šta drugo raditi - osim pretiti!  :zid

Što se tiče vesti o sudaru dve fregate, izgleda da je u pitanju samo novinarska patka.

-------------------------------------------

Erdogan preti Grcima - turski brod u svakom trenutku može izazvati rat
Tanjug četvrtak, 13. 08. 2020.

PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da će svaki napad na turski brod koji istražuje naftu i gas u spornim vodama Sredozemnog mora rezultovati visokom cenom i sugerisao da je Turska već postupila po tom upozorenju.

- Rekli smo da će ako napadnu naš Oruč Reis platiti visoku cenu, a oni su danas dobili svoj prvi odgovor - rekao je Erdogan u govoru u Ankari bez iznošenja detalja. Brod Oruč Reis krenuo je u ponedeljak uz vojnu pratnju u istraživačke vode između Krita i Kipra. Kao odgovor na to, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će Francuska povećati vojno prisustvo u regionu i pozvao Ankaru da zaustavi svoj istraživački posao.

Francuske i grčke snage održale su danas nedaleko od Krita vojne vežbe. Ministri spoljnih poslova EU, koji su već uveli sankcije dvojici turskih energetskih rukovodilaca u vezi s turskim operacijama u istočnom delu Sredozemnog mora, razgovaraće sutra o situaciji. Erdogan je danas telefonom razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom evropskog Saveta Šarlom Mišelom. Tokom razgovora sa Mišelom, Erdogan je ponovio svoju posvećenost odbrani prava Turske protiv pokušaja njenog nepoštovanja, navela je Erdoganova kancelarija.

I Turska i Grčka su ove nedelje saopštile da žele da reše spor oko međusobnih pomorskih zahteva, ali su istakle da će štititi svoje interese okrivljujući drugu stranu za konflikt.

Izvor: www.novosti.rs

четвртак, 13.08.2020.
Војислав Лалић

И Француска шаље бродове на исток Средоземног мора

Председник Емануел Макрон је подржао Грчку у њеном спору с Турском око разграничења у медитеранској зони за коју се верује да је богата нафтом и гасом

На релацији Анкара–Атина и обратно последњих дана размењују се тешке оптужбе и звецка се оружјем, толико да је напетост прво морала да смирује немачка канцеларка Ангела Меркел, да би сад и француски председник Емануел Макрон најавио да ће његова земља појачати своје војно присуство у источном Средоземљу. Повод за нову буру је договор између Атине и Kаира о поморском разграничењу у источном Средоземном мору, док су узроци много дубљи и нису од јуче. Температура је скочила до тачке кључања када су крајем прошле седмице Грчка и Египат постигли договор о разграничењу у источном Медитерану. Kако је откривено, под тим водама се крију огромна лежишта нафте и природног гаса.

„Тај договор је за нас неважећи и ништаван. Турска има капацитет и способност да разбије ту ђаволску алијансу која је формирана у Средоземном мору. Нико не може да искључи нашу земљу из Медитерана, који је вековима био под турском управом”, истичу у Министарству спољних послова у Анкари и додају да Атина жели да „води максималистичку политику” у том региону, али да јој Турска то неће дозволити.

Турска је у спорно подручје упутила истраживачки брод „Оруч реис”, који ће наставити подводна бушења која је био прекинуо после недавног посредовања Меркелове у спору. Њега прате ратни бродови. У мобилном стању су и грчке поморске снаге. Након разговора с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, Макрон је позвао Турску да се повуче из спорних вода. Француска ће у источни Медитеран послати два ловца бомбардера типа „рафал” и крстарицу „лафајет”, саопштило је потом Министарство одбране владе у Паризу.

Спор који је избио и између Анкаре и Каира дубљи је од налазишта нафте. Почео је 2013. године, када је турски председник Реџеп Тајип Ердоган подржао Муслиманску браћу и египатског председника Мухамеда Мурсија. У Египту оптужују Анкару да преко припадника те радикално исламистичке групе који су пребегли у Турску припрема контрапуч у Kаиру како би их вратила на власт, с које су свргнути.

Судар Турске и Грчке на Медитерану почео је крајем прошле године, кад је Анкара с владом Либије у Триполију потписала меморандум о разграничењу територијалних вода. Том приликом заобиђени су Kрит и друга грчка острва као да не постоје. У Анкари кажу да су у току припреме за подводна истраживања нафте и гаса и у том делу Медитерана.

Анкара има своју „логику”: границе поморских економских зона треба повлачити од копна до копна, односно на истој основи се не могу у те зоне укључивати грчка острва, од којих су нека тик уз малоазијску обалу. У Атини сматрају да се приликом утврђивања економске зоне у Средоземном мору острва не могу заобићи и да је турски став у супротности с међународним правом.

Грчка је спор изнела и пред Европску унију, која подржава њен став, а у Бриселу могу да се чују предлози да се Турској уведу санкције. Ситуација у Медитерану наћи ће се на дневном реду ванредног састанка министара иностраних послова земаља чланица ЕУ, на којем ће се расправљати и о изборима у Белорусији и кризи у Либану.

Меркелова је недавно успела да на тренутак спусти тензије између Турске и Грчке, али је тај договор убрзо прекршен. Показало се да „Немачка нема довољну политичку тежину да би могла трајно да утиче на збивања у том региону”, оцењује Штефан Рои, стручњак за Блиски исток, члан Фондације за науку и политику у Берлину.

Аналитичари процењују да ова криза ипак неће довести до тежих и ширих конфронтација. Претњама две стране очевидно покушавају да унапред наметну своје ставове за дан када су буду нашле за преговарачким столом. Kључну улогу у спуштању тензија требало би да, како се оцењује, одигра НАТО, пре свега Пентагон.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/0iwQvK_liqw

петак, 14.08.2020.
Судар грчког и турског војног брода у Медитерану

Грчки и турски ратни бродови сударили су се у источном Медитерану, саопштило је данас грчко министарство одбране, описујући догађај као „незгоду”.

Током ове недеље тензије на релацији Атина-Анкара су непрекидно расле након што је Турска упутила један истраживачки у пратњи војних бродова с циљем да мапира део медитеранског дна на којем су, како се претпоставља, налазишта нафте и гаса. Обе земље полажу право на тај део Медитерана, па је због тога за данас заказан састанак шефова дипломатија земаља чланица ЕУ. Турски истраживачки конвој кретао се водама између Кипра и грчког острва Крита, а њихову пловидбу су пратили и надзирали грчки војни бродови. У једном тренутку је током маневрисања дошло до колизије између једног грчког и једног турског војног брода.

„Била је то незгода”, саопштено је Ројтерсу из поузданог извора у Грчкој.

Турска се није огласила поводом овог инцидента у Медитерану, али је председник Реџеп Тајип Ердоган запретио одмаздом свакоме ко би се усудио да нападне турски истраживачки брод, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Šta će od ovoga ispasti; rat između članica NATO saveza?

Koga će sada NATO da brani, obzirom da imaju obavezu braniti svoju članicu ako je napadnuta. Baš je interesantno!

Hoće li turska moći da se suprotstavi diplomatski i vojno celom svetu?

Atinu podržali Francuska i Izrael, Nemačka poziva na razumno ponašanje - tenzije rastu svakog dana


Turski istraživački brod "Oruč reis", koji se nalazi na pola puta između Krita i Kipra, prati grčka flotila.

Pogledi čitavog sveta upereni su tamo zbog novih, opasnih tenzija između Atine i Ankare, piše RTS pozivajući se na grčke medije..

Atina traži raspoređivanje američkih snaga.

Bliske susrete turskih i grčkih fregata, koji su u poslednja 24 časa u priličnoj meri uzburkali strasti na istočnom Mediteranu, zamenila je zapaljiva retorika zvaničnika iz Ankare, pa je ministar finansija Berat Albajrak rekao da je red na novu generaciju da plati cenu nezavisnosti.

"Naš lider nije posustajao. To je naša dužnost. Ukoliko nas napadnu, uzvratićemo. Borićemo se do kraja", rekao je Albajrak, prenosi dnevnik Hurijet.

Izjava turskog ministra usledila je posle serije sličnih reči predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je Grčku upozorio da će flotila koja prati istraživački brod "Oruč reis" uzvratiti na svaku provokaciju grčkih brodova.

Iako mediji u Grčkoj i Turskoj javljaju o znatno povećanom broju letova borbenih aviona u zoni u kojoj je tokom proteklih godinu dana registrovano nekoliko stotina incidenata, čini se da su dve flotile, posle bliskog susreta fregata, ipak udaljene dovoljno da bi se izbegao kakav budući problem.

Prema sajtu "Marintrafik", koji prati pomorski saobraćaj, turska flotila i "Oruč reis" su se u petak posle podne nalazili na otprilike pola puta između Krita i Kipra, uz povremene zbunjujuće manevre.

Grčka "Ta nea" navodi da je "Oruč reis" promenio kurs za 180 stepeni, kao i da sada nije poznata sledeća destinacija turske flotile.

"Oruč reis" je promenio kurs svega 24 časa posle sudara grčke i turske fregate prilikom, očigledno, nespretnog manevrisanja, što je kasnije dovelo od ozbiljnih optužbi dve strane i pretnji Redžepa Tajipa Erdogana da će prilikom sledećeg takvog incidenta turski brodovi žestoko odgovoriti.

Napetost u odnosima između Atine i Ankare izazvala je niz reakcija, pa se Francuska odmah svrstala na stranu Grčke i u region uputila nosač helikoptera, fregatu i dva "rafala". Atinu je podržao i Izrael, dok je Nemačka pozvala sukobljene strane na razum.

Grčka je, u međuvremenu, pozvala Amerikance da pojačaju prisustvo na Istočnom Mediteranu. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Denidas je značajnije angažovanje američkih snaga zatražio od državnog sekretara SAD Majka Pompea u Beču, javlja "Ta nea".


EU solidarni sa Grčkom

Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije izrazili su večeras "punu solidarnost" s Grčkom i Kiprom i pozvali Tursku na "hitnu deeskalaciju", nakon što je turski brod počeo istraživanja nafte i gasa u spornima vodama istočnog Mediterana.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel napisao je nakon hitnog sastanka na Tviteru da EU izražava punu solidarnost sa Grčkom i Kiprom i pozvao Tursku na hitnu deeskalaciju i povratak pregovorima.

Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas, koji se ranije danas u Beču sastao sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, rekao je da je "zadovoljan" solidarnošću partnera iz EU i njihovom osudom "nezakonitog ponašanja Turske".

"Turska je jedina odgovorna za eskalaciju tenzija u istočnom Mediteranu i mora hitno da napusti grčki kontinentalni pojas. To je neophodan uslov za deeskalaciju", rekao je Dendijas.

Turski brod "Oruč Reis" počeo je pre dva dana istraživanja u spornom području u istočnom Mediteranu, bogatom naftom i gasom, uprkos protivljenju Grčke, koja tvrdi da se ta oblast preklapa sa njenim kontinentalnim pojasom.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije je rekao da će Ankara nastaviti istraživačka bušenja do 23. avgusta kao što je planirano, ali je nakon telefonskog razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom merkel nagovestio da su se Ankara i Berlin dogovorili oko "ublažavanja" pozicije kada je reč o datumu.

On je, međutim, rekao u petak da Turska nastavlja rad na istraživanju nafte i gasa u istočnom delu Sredozemnog mora, jer Grčka nije održala obećanja u vezi sa tim aktivnostima u regionu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_category=78&nav_id=1719546)

https://youtu.be/iVFZJwlPLlo


https://youtu.be/0Y1457ogKps

"Turska se neće povući zbog pretnji"


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da se Turska neće povući zbog pretnji sankcijama niti upada na teritoriju.

Za teritoriju tvrdi da je njena na Sredozemnom moru, oko koje ima nesuglasice sa Grčkom.

"Nikada se nećemo klanjati razbojništvu na našem epikontinentalnom pojasu, rekao je Erdogan i dodao da Turska neće ustuknuti pred jezikom sankcija i pretnji, preneo je Rojters.

Turski istraživački brod Oruč Reis nastaviće istraživanja do 23. avgusta, istakao je on


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=15&nav_category=78&nav_id=1719841)

I šta bi se desilo, kada bi se na suprotnoj strani našao neko, isto tako drčan kao Erdogan ? :zid  :help  :nervoza :dosada  :udri

https://youtu.be/wxYTrFbBsEE

Kipar spreman da razgovara sa susedima o granicama
Tanjug utorak, 18. 08. 2020.

KIPAR je danas saopštio da je spreman da se angažuje sa svim susedima na definisanju pomorskih granica u Sredozemnom moru, a usred tenzija sa Turskom zbog spora oko eksploatacije prirodnog gasa na dnu mora.
Iako nije direktno pomenuo Tursku, kiparski ministar spoljnih poslova Nikos Kristodulides rekao je posle razgovora sa grčkim kolegom, da Kipar ima pomorski sporazum sa Egiptom, Izraelom i Libanom i da je "spreman da razgovara sa drugim susednim državama o uspostavljanju pomorskih zona".

Turska je najbliži sused Kipra i jedina zemlja sa kojom ova ostrvska država nema takav sporazum, prenosi Rojters. Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas rekao je da očekuje da ministri spoljnih poslova EU razgovaraju o sankcijama Turskoj sledeće nedelje.

"Eskalacija turske agresije je direktno protiv Evropske unije i shodno tome trebalo bi da dođe do evropske reakcije", rekao je Dendijas.

Turska je već dobila upozorenje EU nakon što je najavila da će njen istraživački brod "Javuz" nastaviti sa operacijama u spornim vodama Mediterana nadomak Kipra do sredine septembra.

Izvor: www.novosti.rs

Objavljene fotogafije nakon sudara turskog i grčkog vojnog broda


Nakon sudara vojnih brodova Turske i Grčke koji se dogodio prošle nedelje, pojavile su se fotografije tog incidenta.

Grčki sajt Katimerini objavio je fotografije koje prikazuju kakva je šteta načinjena turskom brodu.

Naime, turski istraživački konvoj kretao se vodama izmedju Kipra i grčkog ostrva Krita, a njihovu plovidbu su pratili i nadzirali grčki vojni brodovi. U jednom trenutku tokom manevrisanja jedan grčki i jedan turski vojni brod su se sudarili.

Grčki odbrambeni izvori rekli su Katimeriniju da je pokušaj opstrukcije naterao grčki brod da se okrene kako bi izbegao glavni sudar i tokom procesa udario u zadnji deo turskog broda.

Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Panajotopulos je razgovarao telefonom sa svojom nemačkom koleginicom Anagret Kramp-Karenbauer i jasno rekao da je Grčka spremna da uđe u dijalog sa Turskom u okviru međunarodnog prava, ako Turska odmah povuče svoje ratne i istraživačke brodove sa grčkog područja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=19&nav_category=78&nav_id=1721378)




[attachment=1]


Malo bolje fotke ...


[attachment=2]


[attachment=3]

Kurc zahteva da EU podrži Grčku u sporu sa Turskom


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjasnio se danas za punu solidarnost EU sa Grčkom i Kiprom, kao i jasnom reakcijom prema Turskoj.

„Evropa ne sme gledati u stranu vezano za ovo jasno kršenje međunarodnog prava”, kazao je on u vezi nove konfrontacije Grčke i Turske.

Kurc zahteva da EU najoštrije osudi Tursku i preduzme konkretne mere protiv te zemlje, jer u suprotnom, upozorava, EU gubi verodostojnost, navodi se u saopštenju koje prenosi Tanjug.


izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/460713/Kurc-zahteva-da-EU-podrzi-Grcku-u-sporu-sa-Turskom)

"Prestanite sa provokacijama i dajte da počnemo da razgovaramo kao civilizovani susedi"


Grčki premijer Kirijakos Micotakis je u intervjuu za CNN pozvao Tursku da obustavi unilateralne akcije u Istočnom Mediteranu i da počne razgovore sa Atinom.

"Moja poruka Turskoj je veoma jednostavna: prestanite sa provokacijama i dajte da počnemo da razgovaramo kao civilizovani susedi", rekao je Micotakis i dodao da jedino neslaganje sa Turskom postoji u pogledu razgraničenja pomorskih zona.

Micotakis je rekao da Grčka želi da razgovara sa Turskom, kao i da sporna pitanja uvek mogu da reše na međunarodnom sudu, ukoliko samostalno ne budu mogli da postignu dogovor.

On je, međutim, naglasio da Grčka ne može da toleriše unilateralne aktivnosti Turske, koja u oblast Istočnog Mediterana ne samo da šalje brodove radi izvidnice, nego i značajan broj vojnih plovila. Grčka nikada nije bila inicijator tenzija, kazao je Micotakis, i istakao da se Turska ne ponaša u skladu sa međunarodnim pravom.

Premijer Grčke je rekao da se pitanje razgraničenja pomorskih zona ne tiče samo ove dve zemlje, već da predstavlja izazov za čitavu Evropu i svet. Unilateralne akcije Turske prete stabilnosti čitavog regiona, istakao je on i dodao da će ova zemlja narušiti svoje odnose sa Evropskom unijom, ukoliko nastavi da se ponaša na ovaj način.

Upitan da prokomentariše članak objavljen u Njujork tajmsu, u kojem se tvrdi da je grčka obalska straža ostavila migrante na moru, Micotakis je rekao da je Grčka žrtva kampanje bazirane na dezinformacijama i da je ovo deo napora Turske da zloupotrebi pitanje migracija.

On je takođe istakao da ovakve tvrdnje predstavljaju uvredu za grčku obalsku stražu, koja je spasila na desetine hiljada života na moru, i da su grčka ostrva prihvatila veliki broj migaranata.

Grčka ima sva prava da brani svoje granice i to čini u okvirima međunarodnog prava, rekao je Micotakis i istakao da je ovo jedna od premisa grčke sveobuhvatne strategije za migracije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=19&nav_category=78&nav_id=1721752)

Savetnik grčkog premijera za nacionalnu bezbednost podneo ostavku


Savetnik grčkog premijera za nacionalnu bezbednost, Aleksandros Dijakopulos, podneo je ostavku zbog jednog komentara.

On je sugerisao da je Grčka popustila Turskoj u konstantnom okršaju između dva suseda u vezi sa pravima na potragu za mogućim podvodnim gasom i naftom u Istočnom Mediteranu.

Dijakopulos je rekao da su njegovi komentari, koje je kasnije povukao, "izazvali konfuziju i stvorili probleme" za premijera Kirjakosa Micotakisa i njegovu vladu, i napomenuo da to nije bila njegova namera, prenosi AP.

Najviši savetnik grčkog premijera za nacionalnu bezbednost je u televizijskom intervjuu, kako se navodi, osramotio vladu rekavši da je turski brod uspeo da sprovede istraživanje u ovoj oblasti, što je u suprotnosti sa zvaničnim tvrdnjama vlasti prema kojima su grčki brodovi uspeli da spreče da se tako nešto desi.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=1721783)

Amerikanci poslali ratni brod na Krit


Veliki američki ratni brod USS Heršel Vudi Vilijams stigao je na grčko ostrvo Krit, sa zadatkom da prati razvoj situacije između NATO saveznica Grčke i Turske.

Te dve zemlje se spore oko prava na energetske resurse u istočnom Mediteranu.

Američki brod pridružio se drugim plovilima iz Evropske unije i Rusije, što izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica takvog vojnog nagomilavanja, piše Glas Amerike (VOA).

Vojni stručnjaci opisuju USS Heršel Vudi Vilijams kao ploveću vojnu bazu. To je drugi iz nove klase velikih brodova koje američka mornarica sada koristi za brzu podršku vojnim operacijama. Brod dug 230 metara, što odgovara veličini nekih oblakodera - prethodno je bio u Napulju a zatim upućen na Krit gde je u stanju pripravnosti, dok ni Grčka ni Turska ne popuštaju u svojim stavovima.

Grčki i turski brodovi se gomilaju u regionu od kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan naredio da se jedan brod za istraživanje pošalje uputi u istočni Mediteran.

Grčka veruje da može da eksploatiše resurse u moru kod obale Krita i drugih ostrva u regionu, što je Turska više puta osporila, navodeći da ostrva nisu deo ekskluzivne ekonomske zone.

Američki zvaničnici nisu izneli više detalja o tome koja je naređenja dobio Heršel Vudi Vilijams niti koliko će dugo brod ostati u zalivu Souda na Kritu. Međutim, prošle nedelje, Francuska je takođe poslala dve frigate u istočni Mediteran - što je vrlo brzo izazvalo pažnju Moskve. Rusija mornarica je premestila jednu od svojih frigata.

Ministar spoljnih poslova Kipra Nikos Kristodulidis kaže da će snage drugih evropskih zemalja u regionu verovatno uskoro stići u to područje i rekao da grčki zvaničnici očekuju takvo nagomilavanje "dok se pokušava pronaći diplomatsko rešenje." Ministar je pohvalio te aktivnosti kao "dokaz rešenosti zapada da blokira sve veći uticaj Turske u regionu."

Međutim, analitičar Kostas Ifandis, profesor vojnih studija i diplomatskih odnosa, sumnja da će ova manifestacija vojne moći mnogo promeniti stvari i očekuje se da se i druge zemlje, poput Egipta, mobilišu ukoliko situacija postane još osetljivija. Sa stanovišta EU, međutim, on kaže da ne veruje da će gomilanje vojnih brodova uticati na Tursku jer se njen najveći trgovinski partner i najbliži saveznik - Nemačka - verovatno neće pridružiti takvim manevrima.

Turska navodi da će nastaviti istraživanja u spornom regionu do sledeće nedelje. Međutim, zbog gomilanja brodova, podmornica pa čak i borbenih aviona u regionu, eksperti strahuju da bi neki nesrećni slučaj mogao da izazove veću konfrontaciju Grčke i Turske.

Jedna grčka frigata nedavno je udarila u turski brod koji je pokušavala da presretne, saopštio je zvaničnik grčkog ministarstva odbrane. Nijedan od brodova nije oštećen ali su zbog incidenta oružane snage obe zemlje bile u stanju pojačane pripravnosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=1721824)

In previous days, the episode between the Greek Limnos frigate and the Turkish Kemal Reis frigate were broadcast to the world, as were the air confrontations between Greek and Turkish jets, but lesser known is what has been happening underwater with Turkish submarines in Greek maritime space.
A “Type 209” Turkish submarine last week thought that the entire Greek naval force would be in the area where Turkey had illegally announced it will do seismic research and that it would monitor whether or not the Oruç Reis had laid cables on the Greek continental shelf. The Turkish submarine wanted to illegally navigate near Evia, an island connected to mainland Greece by only a bridge
nstead, as previously reported by Greek City Times, the Turkish submarine all night was surrounded by a helicopter of the Greek Navy. The Turkish submarine that was found was bombarded the entire night with loud sonar waves/frequencies that would have surely left some ears very sore.
However, more information has been revealed in relation to Greece dealing with Turkish submarines.
As is well known, Greece has the upper hand in the control of the seas with submarines, due to the invisible Type 214 submarines, which cannot be detected by the Turkish anti-submarine systems.
Turkish anti-submarine helicopters and spy (naval cooperation) planes CN-235 intensified their patrols in the eastern Mediterranean, but also in the Aegean, in order to locate the Greek submarines, which were invisible since they have stealth technology and not easily detected.
As senior naval officers informed Infognomon, it does not matter if they are in action or in retirement, the helicopters and the other means of anti-submarine warfare of the Greek navy located five Turkish submarines, one between Skyros, another in Kafireas, and another three in the wider area of ​​the central and southeastern Aegean .
In fact, the Greek anti-submarines made fun of the Turks.
They not only proceeded to bombard all the submarines with high ear piercing frequencies, but they also played the Beatles’ famous song, Yellow Submarine.
However, according to the naval sources quoted by Infognomon, a captain of a Turkish submarine was so terrified by the high frequencies, some that sounded like bombs, that he fired a flare, which in submarine language, simply means “surrender.”
“We never made jokes about these issues and never misinformed our readers. What we mention here happened exactly as we describe it and is a lesson for the Turks, but also a lesson for the Greek politicians,” said Infognomon in their report, keeping in mind that the website is run by one of Greece’s most respected journalists, Savvas Kalenteridis.

USS Hershel “Woody” Williams arrived at the US Naval Base at Souda Bay, in Crete, early on Tuesday morning. 18.08.20

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Grčke vlasti najavile dalje poteze


Grčke vlasti najavile su izvođenje vojnih, pomorskih manevara u istočnom Mediteranu, gde Turska sprovodi istraživanja tragajući za izvorištima nafte i gasa.

Dve države se spore oko prava na eksploataciju nalazišta u tom delu Mediterana.

Vlasti su saopštile da će se u vodama jugoistočno od Krita u četvrtak održati manevri sa bojevom municijom.

Turska u tom području ima istraživački brod u čijoj pratnji su ratna plovila i najavljuje da će se potraga za izvorištima energenata nastaviti do 27. avgusta. SAD i EU su dosada podržavale Grčku u sporu sa zvaničnom Ankarom, koja ne priznaje ekskluzivitet Gračkoj na nalazišta u tom delu Mediterana.

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas najavio je da će sutra posetiti Atinu i Ankaru i pokušati da utiče na rukovodstva dve države s ciljem da se smanje tenzije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=24&nav_category=78&nav_id=1723531)

понедељак, 24.08.2020.

Анкара и Атина најавили ривалске војне вежбе у источном Средоземљу

Турски медији су написали да је турска најава војне вежбе одговор Атини која је такође најавила да ће од 25. до 27. августа имати војну вежбу у истој зони

ИСТАНБУЛ - Турска и Грчка објавиле су да имају одвојене војне вежбе у источном Средоземљу где су порасле тензије између те две земље, обе чланице НАТО, око истраживања налазишта гаса и нафте.

Шеф немачке дипломатије треба да дође сутра у регион у настојању да смири ситуацију. Турски министар одбране објавио је да ће сутра бити одржане војне вежбе уз учешће турских и савезничких бродова јужно од острва Крита, преноси Бета. Он је ово најавио непосредно после данашње најаве Грчке да ће извести вежбу поморских и ваздушних снага на подручју источног Средоземља где Турска истражује нафту и гас. Грчке власти саопштиле су да ће војне вежбе почети сутра југоисточно од грчког острва Крит и биће завршене у четвртак.

Турски медији су написали да је турска најава војне вежбе одговор Атини која је данас такође најавила да ће од 25. до 27. августа имати војну вежбу у истој зони. Страхујући да ће бити искључена из поделе огромних резерви природног гаса у региону источног Средоземља Анкара је 10. августа распоредила ратне бродове у зони на коју права полаже Грчка изазивајући пораст тензија са Атином и забринутост Европе. Турска, која је недавно у пратњи ратних бродова упутила брод за истраживање нафте и гаса у том подручју саопштила је јуче да ће се истраживање наставити до 27. августа. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган данас је оптужио Грчку да због најављених маневара угрожава бродове који се налазе у том региону.

„Грчка нема то право”, рекао је Ердоган у говору у Анкари, у осврту на најаву Атине о војној вежби.

„Сада ће Грчка бити одговорна за најмању бригу која би могла да се изазове у региону. Турска неће направити ниједан корак назад”, рекао је Ердоган.

Шеф немачке дипломатије Хајко Мас, чија земља је актуелни председавајући Европске уније, сутра треба да посети Атину и затим Анкару да би умирио тензије. Турска једнострана истраживања за налазиштима нафте изазвала су регионалну кризу.

Турска влада оспорава тврдњу Грчке да има ексклузивна права у водама у којима се налази истраживачки брод.

Izvor: www.politika.rs

"Varnica može da dovede do katastrofe" - Mas pozvao Grčku i Tursku da razgovaraju, umesto što se igraju vatrom
Srna 25.08.2020.

Nemačka poziva Grčku i Tursku da direktnim razgovorima reše međusobni spor u vezi sa pravom na resurse u istočnom delu Sredozemnog mora, izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas i upozorio na rizik od vojne konfrontacije.

- Sadašnja situacija u istočnom Mediteranu je ekvivalentna igranju vatrom. Svaka mala varnica može da dovede do katastrofe - rekao je Mas u Atini. On je dodao da Nemačka i njeni partneri iz EU stoje uz Grčku u ovom sporu sa Turskom.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas izjavio je posle razgovora sa Masom da je njegova zemlja spremna za smirivanje tenzija kroz dijalog sa Turskom, ali da će braniti svoja suverena prava. Dendijas je izjavio da Turska nastavlja da vrši "provokacije" i "krši međunarodno pravo" uprkos pozivima od svojih susjeda i saveznika da umiri tenzije. Grčki ministar je dodao da se ovo pitanje ne tiče samo Grčke i Turske, koje su članice NATO saveza, nego i čitave EU. Mas će razgovarati i sa turskim zvaničnicima o smirivanju situacije.

Izvor: www.blic.rs

"Turska neće odstupiti ni korak"


Predsednik Turske izjavio je da je nedavno veliko otkriće rezervi prirodnog gasa u Crnom moru samo prethodnica nove vesti o još većem turskom otkriću.

"Imamo snažne pokazatelje da je otkrivena rezerva samo najava još većeg otkrića. Nadamo se uskoro sličnim vestima i sa Sredozemnog mora", kazao je on u obraćanju javnosti nakon sednice kabineta", prenosi Anadolija.

Ističući kako bi Turska mogla postati jedna od zemalja s najvećim rezervama gasa, rekao je da je ta zemlja napravila i velike iskorake u razvoju solarnih i drugih energetskih potencijala s obnovljivim izvorima. "Pojeftinjenje prirodnog gasa će se u narednom periodu dodatno pozitivno odraziti na budžet naroda i na razvoj svih sektora", kazao je Erdogan.

Turska je prošle sedmice obznanila da je pronašla najveće rezerve prirodnog gasa u Crnom moru u svojoj istoriji. Erdogan je rekao da je reč o rezervama koje hvali ceo svet, ali da neki nedobronamerni krugovi i dalje negativno ocenjuju tursku ekonomiju i jasno pokazuju sa koje strane dobijaju instrukcije. Komentarišući poruku navigacionog teleksa koju je izdala Grčka, Erdogan je kazao da je to pokvareni čin, kojim se ugrožava bezbednost svih brodova u regiji.

Grčka je u poruci najavila četverodnevnu vežbu vazdušnih i mornaričkih snaga u području koje se podudara s područjem istočnog Mediterana, u kojem je Turska dan ranije za dodatna četiri dana prolongirala aktivnosti istraživačkog broda "Oruc Reis". Grčka tako pokušava da blokira turska prava na hidrokarbonska istraživanja u toj regiji.

"Grčka je jedina odgovorna za sve negativno što bi se moglo dogoditi u regiji, a upravo će ona biti i jedina koja će pretrpeti štetu", poručio je Erdogan. Kazao je da je takvim stavom, koji je oprečan međunarodnom pravu, dobronamernosti i dobrosusedskim odnosima, Grčka samu sebe uvukla u haos iz kojeg nema izlaza.

"Turska neće odstupiti ni korak kada su u pitanju aktivnosti namenskog broda za seizmološka istraživanja 'Oruc Reis' i mornarice koja ga prati", poručio je Erdogan.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=25&nav_category=78&nav_id=1723932)

Dve zemlje na ivici sukoba - "Nadam se da niko ne želi da taj spor rešava vojnim putem"


Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je u Ankari da je situacija između Turske i Grčke u "vrlo kritičnom" trenutku.

On je dodao da je ipak uveren da niko ne želi da taj spor rešava vojnim putem.

"Ima volje sa obe strane za dijalog", rekao je Mas na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, prenela je agencija AFP.

Čavušoglu je rekao da je Ankara spremna za dijalog s Atinom "bez preduslova" u vezi sa sporom te dve saveznice u NATO oko potrage za nalazištima nafte u istočnom Sredozemlju.

"Turska je spremna na dijalog o ravnopravnoj podeli bez preduslova, ali to nije moguće ako Grčka nameće preduslove", rekao je Čavušoglu.

Nemački ministarje danas posetio i Grčku u nastojanju da smiri sve jaču napetost između dve susedne zemlje na istočnom Sredozemlju.

One su u žestokom sporu oko pomorskih granica i prava na eksploataciju gasa i nafte u podmorju poslale ratne flote koje manevrišu jedna oko druge i najavile su vojne vežbe u širokoj oblasti između Krita i Kipra gde turski brod traga za naftom, prenosi agencija AP.

"Sadašnja situacija u istočnom Sredozemlju je igranje vatrom i svaka, i najmanja iskra može dovesti do katastrofe", rekao je Mas danas u Atini posle susreta sa svojim grčkim kolegom Nikos Dendiasom.

"Niko ne može imati interesa u tome, a svakako ne u vojnoj konfrontaciji NATO partnera i suseda", rekao je Mas.

Posle Atine Mas je otputovao u Tursku da to kaže i turskom ministru Čavušogluu.

Ministari spojnih poslova EU trebalo bi da se sastanu u Berlinu krajem ove nedelje da bi razgovarali o Turskoj koju mnogi smatraju odgovornom za napetost s Grčkom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=25&nav_category=78&nav_id=1724261)

"Ofanziva" Grčke: Širimo se


Grčka namerava da iskoristi svoje pravo da proširi teritorijalne vode duž zapadne obale u Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja, najavio premijer.

Kirijakos Micotakis je to rekao poslanicima u parlamentu koji treba da odobri sporazum o pomorskim granicama između Grčke i Italije i odvojeni sporazum sa Egiptom.

"Zakonom koji će biti podnet parlamentu na usvajanje Grčka će proširiti svoje zapadne teritorijalne vode sa šest na 12 nautičkih milja", rekao je Micotakis.

Planirano proširenje teritorijalnih voda u Jonskom moru neće direktno uticati na grčko-turski spor oko prava nad vodama u istočnom Meditaranu, navodi AP.

Micotakis je, ipak, naglasio da Grčka napušta višedenijsku "pasivnu" spoljnu politiku.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=26&nav_category=78&nav_id=1724567)

Erdogan: Štitićemo interese Turske i vojnim putem


Turska je spremna da na sve moguće načine, uključujući i vojnim putem, štiti svoje interese na Sredozemnom, Egejskom i Crnom moru, izjavio je predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

- Turska će dobiti ono što joj pripada na Crnom, Egejskom i Sredozemnom moru. Za to smo spremni da učinimo ono što je potrebno na političkom, ekonomskom i vojnom planu.

Pozivamo naše partnere da ne čine pogrešne korake koji će ih uništiti. Turska nije zemlja čije se strpljenje, mogućnosti i odlučnost mogu beskrajno testirati. Želim da svi to shvate - rekao je Erdogan govoreći u provinciji Muš na istoku Turske.

On je zaprijetio da će oni koji budu išli protiv Turske, koja sprovodi seizmička istraživanja na spornom području kontinentalnog praga u Istočnom Mediteranu, platiti veliku cijenu.

- Ako smo rekli da ćemo učiniti, onda ćemo učiniti po svaku cijenu. Ko god želi da nam se suprotstavi, uprkos cijeni koja će morati da se plati, neka ga. Ili neka nam se skloni s puta, sami ćemo izaći na kraj sa našim poslovima - dodao je turski predsednik.
 
Poslednjih nedjelja došlo je do oštrog pogoršanja odnosa između Grčke i Turske nakon što je turski brod "Oruč reis" započeo seizmička istraživanja na istočnom Sredozemlju, području koje Grčka smatra svojom isključivom ekonomskom zonom.

Grčke oružane snage dovedene su u stanje povećane borbene gotovosti.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=398592)

четвртак, 27.08.2020.

Грчка ратификовала споразум са Египтом о поморским границама

АТИНА - Грчки парламент ратификовао је данас споразум о поморским границама између Грчке и Египта, у тренутку повећаних тензија са Турском због спора око енергетских ресурса у источном Медитерану.

Споразум који је закључен почетком августа и који је египатски парламент већ ратификовао, разљутио је Турску која је у источно Средоземље упутила свој брод за испитивање налазишта гаса у мору. Министарство спољних послова Турске оштро је осудило такав споразум између Грчке и Египта којим се, како каже, негирају права Турске која има најдужу обалу на Медитерану, преноси Танјуг. Истичући како се Грчка и Египат уопште не граниче на мору, турско Министарство је саопштило да је грчко-египатски споразум ништаван и непостојећи. Нагласивши да се границе које су Грчка и Египат замислили на источном Медитерану налази у турском епиконтиненталном појасу, званична Анкара је поручила да не признаје такве договоре ни за столом, ни на терену.

Грчка и Турска, обе чланице НАТО, споре се око контроле над водама источног Медитерана и права на експлоатацију угљоводоника. До ескалације тензија је дошло када је Турска ратна морнарица 10. августа саопштила да ће њен брод „Оруч Реис” у наредне две недеље спроводити истраживачко бушење у спорном подручју. Слична најава Турске прошлог месеца је изазвала спор, а након интервенције немачке канцеларке Ангеле Меркел, Анкара је пристала да одложи операције. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је претходно споразум Грчке са Египтом којим се поставља поморска граница између две земље и обележава ексклузивна економска зона за право на истраживање нафте и гаса, назвао „ништавним” и оценио да је то одговор на споразум Турске и међународно признате либијске владе.

И Грчка и Турска учествују у војним вежбама у тој области. Француска, Италија, Кипар и Грчка изводе тродневну ваздушну и војну вежбу у источном Медитерану. А Турска је најавила војне вежбе почетком септембра код њене јужне обале, преко пута Кипра.

Izvor: www.politika.rs

Stoltenberg: NATO traži način da se izbegne sukob u Mediteranu
Tanjug 28.08.2020.

NATO traži načine da izbegne nehotične sukobe u istočnom Mediteranu, dok podržava nemačke diplomatske napore da umiri sukob članica NATO-a Grčke i Turske oko energetskih resursa, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

"Razmatram mogućnosti razvoja NATO mehanizama za sprečavanje incidenata i akcidenata, niz mehanizama za deeskalaciju sukoba", rekao je Stoltenberg za Rojters posle sastanka sa ministrima odbrane EU.

Kako je dodao, sama činjenica da se u toj ograničenoj zoni nalazi veliki broj brodova, pa i vojnih, predstavlja razlog za zabrinutost. Grčka i Turska, obe članice NATO, spore se oko kontrole nad vodama istočnog Mediterana i prava na eksploataciju ugljovodonika.

Izvor: www.blic.rs

Turska najavila vojne vežbe u oblasti oko koje se spori sa Grčkom


Turska je danas najavila da će 1. i 2. septembra održati vojne vežbe u istočnom Mediteranu, usred tenzija sa Grčkom zbog seizmičkih istraživanja u toj oblasti.

Najava Ankare dolazi samo nekoliko sati pre nego što grčki parlament treba da ratifikuje sporazum sa Egiptom o definisanju pomorske granice između dve zemlje, a koji Turska smatra nelegitimnim.

Grčka i Turska, obe članice NATO, spore se oko kontrole nad vodama istočnog Mediterana i prava na eksploataciju ugljovodonika.

Do eskalacije tenzija je došlo kada je Turska ratna mornarica 10. avgusta saopštila da će njen brod "Oruč Reis" u naredne dve nedelje sprovoditi istraživacko bušenje u spornom podrucju.

Slična najava Turske prošlog meseca je izazvala spor, a nakon intervencije nemacke kancelarke Angele Merkel Turska je pristala da odloži operacije.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je prethodno sporazum Grcke sa Egiptom kojim se postavlja pomorska granica između dve zemlje i obeležava ekskluzivna ekonomska zona za pravo na istraživanje nafte i gasa nazvao "ništavnim" i ocenio da je to odgovor na sporazum Turske i međunarodno priznate libijske vlade.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=27&nav_category=78&nav_id=1725133)

[Grčki parlament ratifikovao bilateralni sporazum sa Egiptom


Grčki parlament večeras je ratifikovao bilateralni sporazum sa Egiptom o razgraničenju pomorskih zona eksploatacije gasa na istočnom Mediteranu.

To će verovatno izazvati nezadovoljstvo susedne Turske.

Taj sporazum se smatra odgovorom na tursko-libijski sporazum iz 2019. godine prema kojem je Turskoj dozvoljen pristup velikoj pomorskoj zoni istočnog Sredozemlja, gde se nalaze važna nalazišta gasa otkrivena pre nekoliko godina.

Ratifikacija grčko-egipatskog sporazuma dolazi usred tenzija između Grčke i Turske o tom delu Sredozemnog mora.

Turska je to područje uputila istraživački brod uz nekoliko vojnih brodova.

Ta zona je bogata gasnim poljima za koje Atina tvrdi da joj pripadaju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=27&nav_category=78&nav_id=1725214)

NATO zabrinut - podržava Nemačku, ali ne zna kako da spreči sukob


NATO traži načine da izbegne nehotične sukobe u istočnom Mediteranu, rekao je u četvrtak generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

On je dodao i da Alijansa podržava nemačke diplomatske napore da umiri sukob članica NATO-a Grčke i Turske oko energetskih resursa,

"Razmatram mogućnosti razvoja NATO mehanizama za sprečavanje incidenata i akcidenata, niz mehanizama za deeskalaciju sukoba", rekao je Stoltenberg za Rojters posle sastanka sa ministrima odbrane EU.

Kako je dodao, sama činjenica da se u toj ograničenoj zoni nalazi veliki broj brodova, pa i vojnih, predstavlja razlog za zabrinutost.

Grčka i Turska, obe članice NATO, spore se oko kontrole nad vodama istočnog Mediterana i prava na eksploataciju ugljovodonika.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=28&nav_category=78&nav_id=1725327)

петак, 28.08.2020.
Војислав Лалић

Средоземље кључа због спора Грчке и Турске

Ове државе одржавају војне маневре у исто време у спорној зони, богатој нафтом и гасом

У источном Средоземљу овог лета кључа као у гротлу, пошто Турска и Грчка не могу да се договоре око поделе резерви нафте и течног гаса испод тог мора. Две земље у спорном подручју истовремено одржавају маневре, уз војно присуство појединих савезника, што изазива велику забринутост у ЕУ, НАТО-у, посебно у САД. Ситуацију пажљиво прате и у Москви. Председник Доналд Трамп је у среду увече у телефонском разговору са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом „изразио забринутост због затегнутости у региону и позвао Турску и Грчку да проблеме решавају за преговарачким столом”, потврдио је Стејт департмент. Шеф Беле куће је засебно разговарао и са грчким премијером Kиријакосом Мицотакисом.

„Садашња ситуација у источном Медитерану је играње ватром. Најмања искра може да доведе до катастрофе, што никоме није у интересу. Обе стране су показале спремност да преговарају о спорним питањима”, изјавио је шеф немачке дипломатије Хајко Мас, који је крајем седмице посетио Грчку и Турску.

У водама између Kрита и Kипра те две земље у исто време одржавају војне маневре. Прошле недеље и Француска је у спорне воде упутила војне авионе и фрегате. Ту су и ратни авиони Ф-16 Уједињених Арапских Емирата, тврде истанбулски медији. У заливу Суда на Kриту недавно се усидрио амерички ратни брод „Хершел Вуди Вилијамс”, пристигао из Напуља. Вашингтон пажљиво надзире ситуацију, пошто се не може искључити могућност сукоба Турске и Грчке. За налазишта у Источном Средоземљу верује се да су равна онима у Венецуели или Нигерији. На део тог природног богатства сада право полажу Грчка, Република Kипар, Турска, Либија, Египат, али не могу да се договоре око разграничења економских зона у којима ће вршити подводна истраживања.

У разговору с немачким министром Масом представници Грчке и Турске изразили су спремност да за преговарачким столом реше спор. Полазишта су им, међутим, тешко помирљива. Турска је за повлачење граничних линија од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу заобићи велика грчка острва. Грчки премијер Мицотакис је, иначе, објавио да ће Грчка проширити своје територијалне воде дуж западне обале у Јонском мору са шест на 12 наутичких миља. То се не одражава директно на спор с Турском, али успоставља преседан који показује да Грчка, Мицотакисовом речима, напушта „вишедеценијску пасивну спољну политику”. Мицотакис је досад имао подршку ЕУ, чији ће министри спољних послова ускоро на састанку у Берлину поново разговарати о кризи у источном Медитерану. И министри одбране НАТО-а до краја месеца одржаће неформални састанак у Бриселу.

„У духу савезничке солидарности, ми треба да нађемо пут за разрешење спора у источном Медитерану”, изјавио је генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Спор није новијег датума. Анкара и Атина се годинама споре око налазишта нафте и гаса источно од Kипра, где су тамошњи Турци на северу острва прогласили непризнату државу и траже свој део тог енергетског колача. Крајем прошле године Ердоган је у договору с представницима либијске владе у Триполију исцртао економске зоне заобилазећи Kрит и друга грчка острва. У Анкари су затим дали знак за узбуну када је недавно сличан договор постигла Грчка с Египтом. У Анкари позивају Атину да се одрекне „мегаломанских захтева” и претходних условљавања, а Брисел да буде „непристрастан” у решавању спора. У противном, председник Ердоган отворено прети.

„Нећемо правити компромисе. Турска ће узети оно што јој припада у Средоземном, Црном и Егејском мору. Позивамо своје саговорнике да не праве грешке које их могу довести до властитог уништења. Нећемо дозволити узурпацију онога што припада нама”, изјавио је председник Турске.

Ово је најтежа криза у региону у последњих двадесет и пет година, откако су се Атина и Анкара нашле на ивици оружаног сукоба због спора око тога коме припадају ненасељена острвца-стене Имрали (Kарадаг) у источном Егеју. Најгоре је тада избегнуто у последњем часу захваљујући посредовању ондашњег америчког председника Била Kлинтона.

Izvor: www.politika.rs

Novi sukobi Turske i Grčke - presretnuti avioni


Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da je presretanjem udaljeno šest grčkih vojnih aviona F-16 koji su se približavali zoni istočnog Mediterana.

Na tom delu je Ankara započela istraživanja ugljovodoničnih resursa.

U saopštenju se navodi da su radarski sistemi vazdušnih snaga Turske u petak registrirovali šest grčkih aviona F-16 kako s ostrva Krit lete u pravcu južnog dela Kipra.

Dodaje se da su turske vazdušne snage jugozapadno od Kipra avionima F-16 presrele i udaljile grčke letelice na području koje je Turska ranije juče proglasila zonom istraživanja, prenosi Rojters.

"Turske pomorske i vazdušne snage nastavljaju da s apsolutnom odlučnošću štite naše pravo i interese i u istočnom Mediteranu", ističe se u saopštenju.

Ministarstvo je na svom sajtu objavilo i snimke presretanja koje su izveli turski avioni.

Turska je prethodno izdala Navteks - poruku pomorcima da će od danas do 11. septembra održavati vojne vežbe severozapadno od Kipra.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=29&nav_category=78&nav_id=1725775)

субота, 29.08.2020.

Нове турске војне вежбе у источном Средоземљу

ИСТАНБУЛ – Турска је почела данас нове војне вежбе у источном Средоземљу које треба да трају две недеље у знаку да ће се продужити тензије између Анкаре и Атине везане за поделу гасних ресурса у тој области.

У поморској објави (Навтекс) синоћ турска ратна морнарица саопштила је да ће извести вежбе гађања од 29. августа до 11. септембра у зони код јужног турског града Анамура северно од Кипра. Анкара је већ у четвртак најавила да ће се вежбе гађања одвијати у уторак и среду у зони која се налази више источно. Војне вежбе одвијају се у контексту јаких тензија у источном Средоземљу где је откриће знатних резерви гаса последњих година оживело стари територијални спор између Турске са једне стране и Грчке и Кипра са друге.

Анкара и Атина последњих дана спроводиле су ривалске маневре, изазивајући забринутост европских држава, јавља Бета. У знаку нестабилности ситуације турски министар одбране рекао је јуче да су турски ловци претходног дана пресрели шест грчких летелица које су се приближавали зони где се налази турски брод за истраживање нафте, и приморали их да се врате назад. Распоређивање тог турског брода за истраживање лежишта гаса и нафте 10. августа у водама на које Грчка полаже право покренуло је најновију ескалацију.

Забринута, Европска унија јуче је запретила новим санкцијама Турској уколико не буде напретка у дијалогу између Анкаре и Атине.

„Чињеница да Европска унија позива на дијалог са једне стране а припрема друге планове са друге одражава недостатак искрености”, рекао је данас турски потпредседник Фуат Октај. „Ми познајемо дипломатски језик али Турска неће оклевати да учини шта треба да одбрани своје интересе”, додао је он. Синоћ је турски министар спољних послова рекао да ће европске санкције само „појачати одлучност” Анкаре.

Izvor: www.politika.rs

Ocel bit rata Kume ....
Bit ce rata Kume.

Jebiga tradicija e tradicija grcka vs turska toe to . ..

https://youtu.be/_2AhVgTRGKs

https://www.youtube.com/watch?v=7lL75s-n89k

https://youtu.be/0nzq9tp27ik

Turska preti ratom


Moguće grčko proširenje teritorijalnih voda duž morske granice prema Turskoj bio bi povod za rat, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

"Nećemo dozvoliti da Grčka proširi svoje teritorijalne vode u Egejskom moru na 12 milja", rekao je Čavusoglu, prenosi Dejli Sabah.

Ovo upozorenje usledilo je nakon što je grčki premijer Kirijakos Micotakis prošle sedmice objavio da će grčke teritorijalne vode u Jonskom moru, prema Italiji, biti proširene sa šest na 12 milja.

I Turska i Grčka imaju šest milja teritorijalnog mora u Egejskom moru, gde se nalazi veliki broj grčkih ostrva nedaleko od turske obale.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=30&nav_category=78&nav_id=1726096)

Erdogan: Borba za nezavisnost Turske se nastavlja
Srna 30.08.2020.

Borba za nezavisnost i budućnost Turske se nastavlja, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u poruci povodom 98 godina od pobede u Ratu za nezavisnost protiv grčkih snaga.

Dan pobede obeležen je u vreme spora i vojnih vežbi Turske i Grčke u moru između Kipra i grčkog ostrva Krit. Do većih neslaganja došlo je nakon što je Turska u to područje poslala plovilo za istraživanje u pratnji ratnih brodova radi traženja rezervi gasa i nafte.

-Apsolutno nije slučajnost da su oni koji žele da nas isključe iz istočnog Mediterana isti osvajači koji su pre skoro jednog veka pokušali da osvoje našu domovinu, izjavio je Erdogan.

Grčka tvrdi da njoj pripadaju sporne vode i dobila je podršku EU, koja je osudila "protivzakonite aktivnosti" Turske i zapretila mogućim sankcijama Ankari. Turska tvrdi da joj je oduzeto pravo na istraživanje energetskih resursa u Sredozemlju. Vojska Turske juče je započela vojne vežbe, koje će trajati do 11. septembra, kao odgovor na vežbe Grčke i Kipra kojima su se priključili Francuska, Italija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

-Niko ne bi trebao da ima bilo kakve sumnje u našu rešenost kada se radi o tom pitanju i našu veru u pobedu, poručio je Erdogan.

Današnji govor posvećen je bici kod Dumlupinara 1922, kad su turske snage porazile grčku vojsku u regiji Anadolija.

Izvor: www.blic.rs

Grčki spor sa Turskom: Pobedićemo, hajdemo u Hag! Ali, šta ako izgubimo...?
Novosti online nedelja, 30. 08. 2020.

GENERACIJE političara i novinara decenijama su formirale grčko javno mnjenje polazeći od tvrdnje koju svaki građanin zemlje mora da ponavlja kao jevanđelje ─ da je Grčka u pravu u svojim pretenzijama protiv Turske i da će, uz izuzetak nekih zloglasnih sitnih sporova oko kontinentalnog praga, pobediti ako se obrati Međunarodnom sudu u Hagu.

Grčki režiser dokumentarnih filmova i osnivač portala „Info vor“ Aris Hadžistefanu smatra da ta tvrdnja, naravno, pokreće dva razumna pitanja. Prvo, zašto se Grčka ne obraća sudu? Drugo, šta će se tačno dogoditi sa političkom i medijskom elitom u zemlji ukoliko se ne zadovolje svi zahtevi Grčke. Odgovori na oba pitanja mogu da se sastoje iz niza odluka Međunarodnog suda u korist, kao što će se videti, brojnih zemalja koje su iznele argumente slične argumentima Turske. Primer koji to najbolje ilustruje je možda slučaj u vezi sa teritorijalnim i pomorskim sporom Nikaragve i Kolumbije, koji je iznet pred sudom prvih godina novog milenijuma i rešen 2012. godine.

Sedam ostrva Kolumbije nalazi se na velikoj udaljenosti od njene obale, pored obale Nikaragve. Obala tih ostrva dugačka je 65 kilometara, a obala Nikaragve zauzima najmanje 500 kilometara, što je sličan odnos obale grčkih ostrva prema turskoj obali. Sud je, utvrdivši da Kolumbija ima suverenitet nad ostrvima, što joj daje pravo na teritorijalne vode, odlučio da razgraniči morske zone između dveju zemalja. Kolumbija je (poput Grčke u odnosu na Tursku) pozvala da se poštuje princip linije koja bi sporna morska područja podelila na pola. Drugim rečima, Bogota je tražila da se kao osnova za utvrđivanje te linije uzme obala njenih ostrva u blizini Nikaragve.

„EFEKAT PRSTIJU“

Da bi realizovao razgraničenje, sud je sledio metodologiju u tri faze, koja je trenutno najzastupljenija u sudskoj praksi pri rešavanju odgovarajućih sporova. U prvoj fazi uspostavlja se preliminarna linija granice između teritorija, koja se oslanja na podjednako udaljenu liniju koja deli na pola. U drugoj fazi se ta granica menja, jer se uzimaju u obzir posebne okolnosti u odnosima dveju zemalja. U trećoj i poslednjoj fazi, sud vrši proveru nesrazmernosti. U njoj utvrđuje da li bi takvim korekcijama ili pomeranjem granične linije došlo do toga da odgovarajući delovi strana u tom području budu vidno nesrazmerni dužini njihovih obala. Drugim rečima, svaka naredna promena granice u drugoj fazi približila bi se zahtevima Turske, a udaljila se od grčkih. Skoro svi međunarodni politikolozi smatraju to razumnim i očekivanim, ali se mali broj grčkih političkih analitičara odvaži da objasni to svojim biračima.

Sud je, na kraju, u velikoj meri presudio u korist Nikaragve, priznavši teritorijalne vode kolumbijskih ostrva, ali ih je istovremeno lišio kontinentalnog praga i isključive ekonomske zone. Kao rezultat toga, kolumbijska ostrva bila su „okružena“ kontinentalnim pragom i isključivom ekonomskom zonom Nikaragve. Mnoge turske i grčke diplomate nazivaju taj rezultat „efektom prstiju“, jer će kontinentalni pojas Turske prodirati poput prstiju jedne ruke između grčkih ostrva.

GRČKA BI IŠLA PRED HAŠKI SUD, ALI „NE MOŽE“

Ovde je potrebno razmotriti još jedan detalj sudske presude u slučaju spora između Nikaragve i Kolumbije, koji predstavlja pobijanje nekih argumenata nacionalističke prirode. Kolumbija, kao i Turska, nije potpisala Međunarodni pakt o pomorskom pravu. Međutim, sud je smatrao da je nadležan za ispitivanje slučaja koristeći običajno pravo. Stoga je argument da Grčka želi da ide pred Haški sud, ali ne može, s obzirom da Turska nije priznala pakt ─ prilično sumnjiv.

Očigledno je da je slučaj Nikaragve protiv Kolumbije samo jedan od desetine slučajeva koji su došli do međunarodnog suda, a čiji rezultati svaki put zavise od geografskog položaja zemalja ili političke ravnoteže između njih. Mnogi u Atini, na primer, više vole da se prisete spora između Francuske i Kanade. On je rešen odlukom u korist Francuske, nakon što su priznate pomorske i povodne zone dva njena ostrva – Sen Pjer i Mikelon, koje su udaljene oko 2.200 nautičkih milja od njene obale, vrlo blizu obale Kanade (odluka je, naravno, poništena u praksi nakon što je Kanada proširila svoju isključivuekonomsku zonu i opkolila francusku zonu).

SPOR NIKARAGVE I KOLUMBIJE ─ PRESEDAN

Slučaj spora Nikaragve i Kolumbije, međutim, ne samo da izuzetno podseća na grčko-turski spor, već izgleda da predstavlja presedan za veliku većinu odgovarajućih odluka. Zemlje velike kontinentalne obale, poput Turske, obično izlaze kao „pobednici“ u sporovima sa zemljama čija se ostrva u blizini njihovih obala i koji nameravaju da ih iskoriste kao polazne tačke za proračun prilikom razgraničenja morskih zona. Primera radi, Normanska ostrva koja se nalaze kod obale Francuske, formalno nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva, što pruža zaštitu kontinentalnog praga Francuske. Malta je „izgubila“ skoro četiri hiljade kilometara kontinentalnog praga, na koji je pretendovala u slučaju protiv Libije.

VERA U MEĐUNARODNO PRAVO

Znači li to da treba da napustimo veru u međunarodno pravo i da tražimo druga rešenja? Nažalost, izgleda da to stanovište uzima maha poslednjih godina u nacionalističkih krugovima Atine, dok ga istovremeno mediji promovišu na svom nivou. Odjednom se savezi sa režimima poput Egipta ili krajnje desničarske militarističke vlade Izraela predstavljaju kao zamena za principe međunarodnog prava. Neki smatraju da će nas naši saveznici zaštititi, bilo da smo u pravu ili u ne. Ali ako dugoročno posmatramo grčko-turske odnose, videćemo da je u slučaju mnogih spornih situacija (a posebno u vezi sa kiparskim pitanjem) vera u međunarodno pravo uvek donosila izvanredne rezultate, dok su „podmukli“ savezi uzrokovali napetost, nestabilnost i na kraju su uvek dovodili do povećanja naoružanja na račun sredstava nacionalne ekonomije.

Na kraju, odustajući od principa međunarodnog prava, najverovatnije ćemo se suočiti sa najekstremnijim tvrdnjama Turske, na primer, da grčka ostrva nemaju kontinentalni prag i da linija razdvajanja treba da se utvrdi duž kontinentalne obale dveju država. Međutim, kako objasniti društvu koje je decenijama podsticano stavovima nacionalističkih medija, političara i trgovaca oružjem, da Međunarodni sud pravde takođe podrazumeva ustupke? Trgovci oružjem i političari-nacionalisti imaju mnogo razloga da izbegavaju organizacije poput Međunarodnog suda u Hagu. Nama ostalima su jednostavno potrebne tačne informacije o tome na šta u Egejskom moru imamo, a na šta nemamo pravo.

Izvor: www.novosti.rs

Oruk Rajs ostaje u spornom delu Mediterana do 12.septembra
Tanjug ponedeljak, 31. 08. 2020.

TURSKE vlasti su saopštile da će brod "Oruk Rajs" vršiti seizmička istraživanja u spornom delu Istočnog Mediterana do 12. septembra, prenosi agencija Rojters.

Ovaj potez Turske najverovatnije će podstaći tenzije sa Grčkom, zbog neslaganja koja postoje između ove dve zemlje u pogledu prava na izvore nafte i gasa u Istočnom Mediteranu.
Obe države održale su vojne vežbe u ovoj oblasti, a Turska je poslala i istraživački brod "Oruk Rajs". Ovaj brod prvobitno je trebalo da vrši istraživanja u spornom delu Istočnog Mediterana do 1. septembra. Međutim, u subotu je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu rekao da će "Oruk Rajs" nastaviti sa radom tokom narednih 90 dana, dok se polako bude približavao provinciji Antalija u Turskoj.

Turska je takođe potvrdila da će održavati vojne vežbe u pravcu severozapadne obale Kipra do 11. septembra.

Izvor: www.novosti.rs

Zaoštrava se spor Turske i Grčke


Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemlju ne podgreva samo Turska – i Grčka ima maksimalističke zahteve, piše nemačka štampa.

Pretnje postaju sve glasnije i neki komentatori smatraju da bi uskoro moglo da se oglasi oružje.

Nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, te Grčka najavila proširenje svoga ekonomskog pojasa sa šest na 12 milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj je to označio razlogom za rat, a turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta, prenosi Dojče vele.

„Još 1995. je turski parlament proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru označio razlogom za rat za Tursku. Ako bi se to dogodilo, Egejsko more bi, zbog brojnih grčkih ostrva, postalo takoreći – grčko more. Ankara bi onda mogla da započne rat bez traženja novog odobrenja od parlamenta“, napominje Berliner cajtung.

„Spor se zaoštrio otkako su u istočnom Sredozemnom moru lokalizovana nalazišta zemnog gasa i nakon što je Turska krajem 2019. s Libijom sklopila sporazum o razgraničenju područja koja im pripadaju u Sredozemnom moru, koji Grčka i drugi smatraju ništavnim“, podsjeća Frankfurter algemajne cajtung.

„Turska je u subotu demonstrativno započela vojnu vežbu u istočnom Sredozemnom moru. Radi se o 'vežbama gađanja' na području između južnoturskog grada Anamura i Severnog Kipra, koje će trajati do 11. septembra, kako je saopštila Ankara“, dodaje list.

Zidojče cajtung donosi intervju s profesorkom za međunarodno pravo mora Nele Matz-Lick koja podseća da Turska nije nikad pristupila konvenciji UN o pravu mora UNCLOS iz 1982. te zaključuje: „Pozicija Turske uopšte nije tako loša kako se često prikazuje. Ali, ona je slabija nego pozicija Grčke. Možda Ankara sad provocira u nadi da će se Atina na kraju upustiti u zajedničko korišćenje resursa. To bi za Tursku moglo biti korisno. A to bi ujedno bila mogućnost da se sadašnja pat-poziciju mirno prevlada“, smatra nemačka profesorka.

Iste novine donose i komentar pod naslovom „Slepa solidarnost“ u kojem autor kritikuje držanje Evropske unije: „Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemnom moru ne podgreva samo Turska. Grčka kod određivanja svojih granica na moru sprovodi politiku maksimalizma, koja nema pokriće u međunarodnom pravu. I Atina tamo šalje ratne brodove, održava vežbe svoje flote.“

„Kao članica EU, Grčka uprkos tome može biti sigurna u 'potpunu solidarnost Nemačke i EU', kako je izjavio ministar spoljnih poslova Hajko Mas prilikom svoje bezuspešne posredničke misije. A kad francuski predsednik Makron onda još igra ulogu nekog Napoleona 2.0, šalje ratne brodove i izjavi da Turci samo još razumeju 'jasan jezik', niko ne treba da se čudi ako se uskoro u Sredozemnom moru bude pucalo“, upozorava list iz Minhena.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=31&nav_category=78&nav_id=1726855)

Erdogan anredio brodovima da pucaju na grke, izdali ga generali? Svetski mediji bruje o sukobu u Sredozemlju
Novosti onlajn utorak, 01. 09. 2020.

NEMAČKI list "Velt" objavio je spekulacije, pozivajući se na vojne izvore iz Istanbula, da su generali dobili naređenje od predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da potope grčki brod.

- Erdogan je pre nekoliko dana naredio generalima da potope grčki brod, ali da pokušaju da u tom napadu ne nanesu previše žrtava. Generali su to odbili, pa je sledeća ideja bila da se obori grčki avion - navodi nemački "Velt". - Međutim, tada je bila namera da se letelica upuca na taj način da pilot može da se katapultira i spasi se - dodaje list, a prenosi grčki portal "E-daily".

Nemačka novina navodi da su turski generali odbili Erdoganove ideje, jer bi u suprotnom izbio haos u Sredozemlju, prenosi ova internet stranica.

Podsećanja radi, nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, i pošto je Grčka najavila proširenje svog pojasa sa šest na 20 kilometara milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj označio je to kao "razlog za rat", a turski ministar spolnjih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo je pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta. Erdogan je više puta zapretio Grčkoj, a u poslednjem obraćanju je zaključio da je "Strela napustila luk i da će sigurno pronaći svoju metu".

"Dojče Vele" nedavno je pisao o tenzijama između dveju država, istakavši da se situacija zaoštrava oko gasa.

Izvor: www.novosti.rs

Ankara: Grčka nas provocira zauzimanjem neprijateljskog stava


Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu kaže da je njegova zemlja otvorena za dijalog sa Grčkom.

Taj dijalog bio bi u cilju razrešenja spora oko teritorijalnih prava u istočnom Mediteranui resursa koji se tamo nalaze, ukoliko je za takav dijalog otvorena i Atina.

Na konferenciji za štampu, Čavušoglu je takođe rekao da Grčka nastoji da isprovocira Tursku zauzimanjem neprijateljskog stava.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=01&nav_category=78&nav_id=1727106)

Sedam zemalja već sprovodi vojne manevre u najopasijim vodama na svetu, a sada stižu i rusi
Tanjug 03.09.2020.

U jeku rastućih tenzija između Turske i Grčke oko prava na eksploataciju pomorskih nalazišta ugljovodoničnih, fosilnih goriva, iz Ankare je najaviljeno da će ruska ratna mornarica održati manevre sa bojevim gađanjem u istočnom Mediteranu.

U zvaničnoj najavi se kaže da će ruske pomorske snage održati manevre u periodu od 8. do 22. septembra i od 17. do 25. septembra u delovima istočnog Mediterana u kojima se kreću turski istraživački brodovi. Zvanična Moskva se do sada nije oglasila povodom turske najave koja je usledila nakon što su SAD saopštile da delimično ukidaju 33-godišnji embargo na izvoz naoružanja etnički podeljenom Kipru. S obzirom da Rusija održava značajno vojno prisustvo u istočnom Mediteranu, turska najava predstojećih manevara mogla bi da se protumači i kao direktna poruka Moskve da je i dalje najsnažnija regionalna sila koja ne podleže riziku od delimičnog ukidanja američkog embarga Kipru.

Podsetimo, u spornim vodama koje su trenutno jedna od najužarenijih tački sveta, zajdeničke vežbe izvode Francuska, Italija, Grčka i Kipar. Uskoro će biti održane i vežbe sa ratnom avijacijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pre desetak dana su na jugu Krita održane vežbe grčkih i američkih snaga.

Osim Grčke, vojne vežbe južno od Krita sprovodi i Turska.

Izvor: www.blic.rs

Srušena "Aja Sofija" u Bursi


Turske vlasti srušile su u sredu istorijsku grčku pravoslavnu crkvu u regiji Bursa, na severozapadu Turske, koja je bila napuštena, piše Greek reporter.

Grčka pravoslavna crkva Georgios, poznata kao "Aja Sofija" u Bursi, uništena je usred upozorenja zbog opasnosti po sigurnost koju predstavlja sedam godina nakon što je regionalni Generalni direktorat za verske fondacije preuzeo zgradu od opštine Nilufer u Bursi, prema izveštajima sa veb-tranice vesti Duvar.

Opština je preuzela istorijsku strukturu 2006. godine, obnovivši lokaciju i ponovo otvorivši je kao Kulturnu kuću Ozluce.

Ali direkcija je pokrenula tužbu radi sticanja prava vlasništva nad crkvom 2013. Zgrada je od tada napuštena.

Zgrada se nazivala Aja Sofija iz Burse zbog njene upotrebe kao crkve i džamije u prošlosti, rekao je Duvar.

Gradonačelnik Nilufer Turgai Erdem rekao je da je opština potrošila oko dva miliona turskih lira za obnovu zgrade.

"Učinili smo svoj deo da kulturno nasleđe prenesemo budućim generacijama. Međutim, Fondacije su ostavile zgradu da istruli. Sedam godina niko nije polagao pravo na ovu strukturu", rekao je, dodajući da je struktura postala opasna zbog nastalih pukotina i rekavši„ Postoji opasnost od urušavanja.“

Istanbulska Aja Sofija iz 6. veka pretvorena je u julu u džamiju, nakon nekadašnjeg sedišta grčke crkve, koja je 86 godina radila kao muzej, u potezu koji je naišao na sve veću međunarodnu osudu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=03&nav_category=78&nav_id=1728128)

Grci demantovali generalnog sekretara NATO
Novosti onlajn petak, 04. 09. 2020.

ATINA je u četvrtak negirala da će biti pregovora s Ankarom o deeskalaciji u istočnom Mediteranu, koje je nekoliko sati ranije najavio generalni sekretar NATO.

- Informacije o navodnim tehničkim pregovorima u NATO-u ne odgovaraju stvarnosti - saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova u četvrtak uveče.

Po "tvitu" generalnog sekretara NATO-a, Grčka i Turska, članice Alijanse, "dogovorile su se da započnu tehničke pregovore u NATO-u", s ciljem sprečavanja bilo kakvih daljih incidenata u istočnom Mediteranu, gde se turski brod za seizmičko traganje za naftom i gasom u podmorju, u pratnji ratnih brodova nalazi u grčkim vodama od 10. avgusta.

- Imamo u vidu nameru generalnog sekretara NATO-a da radi na uspostavljanju mehanizama za deeskalaciju. Međutim, deeskalacija će se dogoditi samo trenutnim povlačenjem svih turskih brodova iz epikontinentalnog pojasa Grčke - dodalo je Ministarstvo.

Od 10. avgusta Ankara drži svoj svoj istražni brod "Oruc Reis" (Barbarosa) i svoju pratnju ratnih brodova kako bi se obavila istraživanja kod grčkog ostrva Kasteloriza, udaljenog svega dva kilometra od turske obale, u području bogatom ugljovodonicima. Krajem avgusta tenzije su porasle jer su i Turska i Grčka izvele suprotstavljene vojne manevre, prva sa Sjedinjenim Državama, zatim Rusijom, a druga s Francuskom, Kiprom i Italijom.

Izvor: www.novosti.rs

Ova vest gore o grčkoj reakciji na tehničke pregovore o sporu u istočnom Sredozemlju je vezana za ovu vest (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=03&nav_category=78&nav_id=1728252).

https://youtu.be/9QKMdDYFdhs

"Želimo da razgovaramo o razgraničenju morske zone, ali ne pod pretnjama"


Grčki premijer Kirjakos Micotakis kaže da će Grčka početi razgovore s Turskom oko pomorskih granica na istoku Sredozemnog mora kad turske provokacije prestanu.

Tenzije su eskalirale prošlog meseca nakon što je Turska poslala brod za seizmička ispitivanja do spornog područja radi istraživanja iyvora nafte i gasa, nakon pomorskog sporazuma postignutog između Grčke i Egipta, preneo je Rojters.

Turska je saopštila da sporazum krši njen epikontinentalni pojas.

"(Naša zemlja) može i želi da razgovara o razgraničenju morske zone u Egejskom moru, u istočnom Sredozemlju, zasnovanom na međunarodnom pravu. Ali ne pod pretnjama", rekao je Micotakis.

"Neka pretnje prestanu da bi razgovori počeli", istakao je on.

Kako je kazao, kada se provokacije završe, počeće razgovori. Micotaks je dodao i da će grčki ministar inostranih poslova predati pismo u njegovo ime u kojem se iznosi slučaj Atine generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniu Guterešu kada se njih dvojica sastanu u petak u Njujorku.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=04&nav_category=78&nav_id=1728608)

петак, 04.09.2020.
Војислав Лалић

Турско-грчка криза прети јединству НАТО-а

Спор између Анкаре и Атине у Средоземљу све више постаје и проблем Европске уније

Спор Турске и Грчке око разграничења у источном Медитерану, где су откривене велике резерве нафте и гаса, оптеретио је и односе Европске уније и Анкаре, која је кандидат за улазак у ЕУ. Уколико се тензије продубе, то може да поткопа и јединство на геостратешки важном југоисточном крилу НАТО-а. Најновије звецкање оружјем изазива забринутост у војној алијанси, поготово у Белој кући. Упркос згуснутом дневном реду због избора који се у Америци одржавају почетком новембра, председник Доналд Трамп је био у телефонском контакту са лидерима Грчке и Турске, чланица НАТО-а. Како је саопштено, он је апеловао на председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса да „буду суздржани и да кризу реше за преговарачким столом”.

У Вашингтону се надају да две стране неће прећи „црвену линију” и да ће тај проблем решити Немачка, која је до краја године председавајућа ЕУ. У сваком случају, одлучније реаговање Вашингтона може се очекивати тек после новембарских избора. Бела кућа у томе већ има искуства: успешно је посредовала између Турске и Грчке кад су 1987. и 1996. биле на ивици сукоба због нерашчишћених граница у Егеју.

„Дугогодишњи конфликт између Турске и Грчке сада се све више претвара и у проблем на релацији ЕУ–Турска, пошто је Брисел стао иза једне стране (Грчке). Ова криза је ризик који прети и јединству НАТО-а, уколико алијанса одлучно не стане у одбрану заједничких интереса”, упозорава познати коментатор „Хуријета” Серкан Демирташ.

Министри спољних послова 27 чланица ЕУ на прошлонедељном састанку подржали су Атину и позвали Турску да поштује међународно поморско право. У противном, Анкара ће се суочити с „новим мерама”.

„Брисел би у одсуству напретка с турске стране могао да усвоји рестриктивне мере против Анкаре”, изјавио је високи представник ЕУ за безбедност и спољне послове Ђузеп Борељ. То подразумева, како се сазнаје, забрану Турској да користи луке у ЕУ и евентуалну заплену бродова укључених у експлоатацију нафте и гаса у спорним водама. Како се најављује, криза ће поново бити на дневном реду Европског савета крајем септембра.

ЕУ је средином прошле године упозорила Турску да се не игра с међународним правом: замрзнута је имовина двојице турских званичника због њихове улоге у потрази за нафтом источно од Кипра. Европска инвестициона банка најавила је да ће блокирати одобравање кредита Анкари уколико настави да звецка оружјем у Средоземљу. После распада Османског царства након Првог светског рата, на међународној конференцији у Лозани 1923. године извршено је разграничење између Турске и Грчке. Готово сва острва у Егејском мору, и она која су тик уз малоазијску обалу, припала су Атини. У Анкари после сто година покушавају да исправе ту „историјску грешку”.

Турска се залаже за поморско разграничење ексклузивних економских зона од копна до копна две земље, док Грчка тражи да се притом узму у обзир и велика острва. Спорна је и ширина територијалних вода око острва: Турска је за шест, а Грчка за дванаест наутичких миља, што је, како наводи, у складу с Конвенцијом о поморском праву.

„Турска ће штитити своја права без обзира на цену. Нећемо дозволити да будемо талац Грчке и Кипра и позивамо ЕУ да буде фер у овом спору. У крајњој линији, унија није суд нити механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истиче потпредседник државе Фуад Октај у интервјуу агенцији Анадолија.

Проблеми око разграничења почели су 1974. године, после насилне поделе Кипра, на којем су Турци прогласили непризнату државу. Заоштрени су када су стручњаци открили да се испод мора крију огромна налазишта нафте и гаса. Анкара није губила време: заобилазећи друге земље у региону, крајем прошле године постигла је споразум са владом у Триполију и омеђила економске зоне у којима може да обавља подводна истраживања. Кад је прошлог месеца Атина повукла сличан потез с Египтом, Турска је одмах у Средоземље упутила ратне бродове.

Упркос упозорењима која стижу из Брисела, у Турској кажу да неће прекинути истраживања у спорним водама. Ако Брисел уведе додатне санкције, „ми ћемо одговорити на те изазове”, кажу у Анкари, али не саопштавају шта би то конкретно могло да значи.

Izvor: www.politika.rs

Erdogan preti: Ili tako ili ćete se suočiti sa bolnim događajima na terenu


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je Grčku da će morati da uđe u razgovore oko spornih delova u istočnom Sredozemlju.

Erdogan je zapretio Grčkoj da će se u suprotnom suočiti sa posledicama.

"Ili će razumeti jezik politike i diplomatije ili će se suočiti sa bolnim događajima na terenu", rekao je on danas prilikom otvaranja bolnice u Istanbulu.

Govoreći o područjima koja su u istočnom Sredozemlju Grčka i Kipar označili kao svoje ekonomske pomorske zone, Erdogan je rekao da će Grčka shvatiti da "Turska ima političku, ekonomsku i vojnu moć da cepa nemoralne mape i nametnuta dokumenta".

Naglasio je da je Turska "spremna za svaku mogućnost i rezultat".

Grčka i Turska spore se oko pomorskih granica nakon otkrića znatnih nalazišta gasa, a dve države poslednjih nedelja izvele su više vojnih vežbi.

Ankara tvrdi da Grčka nema pravo da eksploatiše gas.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je ranije na Tviter nalogu da su se Grčka i Turska, članice Alijanse, "dogovorile da započnu tehničke pregovore u NATO-u", s ciljem sprečavanja bilo kakvih incidenata u istočnom Mediteranu, gde se turski brod za seizmičko traganje za naftom i gasom u podmorju, u pratnji ratnih brodova nalazi u grčkim vodama od 10. avgusta.

Atina je zatim negirala da će biti pregovora s Ankarom o deeskalaciji u istočnom Mediteranu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=05&nav_category=78&nav_id=1729101)

Erdogan pojačao retoriku


Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je danas Grčku da uđe u razgovore o spornim teritorijama u istočnom dijelu Sredozemnog mora ili da se suoči sa posljedicama.

- Ili će shvatiti jezik politike i diplomatije ili će u sektor bolnih iskustava - rekao je Erdogan.

Erdogan je pojasnio da će shvatiti da Turska ima političku, ekonomsku i vojnu moć da uništi nemoralne mape i nametnute dokumente. Analitičari navode da je time mislio na oblasti koje su Grčka i Kipar obilježile kao ekonomske pomorske zone.

Turski predsjednik je dodao da je Ankara "spremna za svaku eventualnost i rezultat".

Turski mediji navode da su tenkovi prebačeni ka grčkoj granici.

List "Džumhurijet" piše da je 40 tenkova prebačeno sa sirijske granice ka Edirni na sjeverozapadu Turske. Objavljene su fotografije oklopnih vozila na kamionima.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=400018)

Razgovarali Erdogan i Mišel


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel razgovarali su danas o događajima u istočnom Mediteranu, javlja CNN Turk.

NATO saveznici Turska i Grčka se spore zbog istraživanja ugljovodonika u spornim vodama mora i obima njihovih kontinentalnog praga, prenosi Rojters i navodi da nije bilo zvanične potvrde razgovora Erdogana i Mišela.

Napetosti su eskalirale prošlog meseca nakon što je Turska poslala brod za istraživanje ugljovodonika u spornim vodama u regionu nakon pomorskog sporazuma između Grčke i Egipta.

U četvrtak je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da su se Grčka i Turska dogovorile o pokretanju tehničkih pregovora kako bi se izbegli slučajni sukobi u regionu.

Sledećeg dana, premijer Kiriakos Micotakis rekao je da će Grčka započeti razgovore sa Turskom radi rešavanja spora u istočnom Mediteranu kada turske "provokacije" prestanu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=06&nav_category=78&nav_id=1729501)

уторак, 08.09.2020.

Одложени преговори турских и грчких званичника у седишту НАТО

Преговори турских и грчких званичника у седишту НАТО о томе како да се избегне војна ескалација у источном Средоземљу одложени су за касније ове недеље, саопштили су данас извори из турског Министарства одбране.

Војне делегације из две земље чланице НАТО требало је да данас разговарају у седишту НАТО у Бриселу, али турски извори кажу да је састанак одложен до четвртка, преноси Ројтерс. Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу оптужио је Грчку за одустајање од споразума о одржавању техничких преговора, који се неће бавити основним територијалним спором, али би могло да се разговара о успостављању вруће линије између две војске и сталном коришћењу поморских позивних знакова.

„Ако Грчка верује у себе, ако има храбрости и верује својој тези, онда нека дође и седне за сто”, рекао је Чавушоглу на конференцији за новинаре у Анкари.

Из Атине поручују да било какви разговори захтевају одлазак турских бродова из спорних вода, а неименовани грчки извор рекао је за Ројтерс да присуство тих бродова доводи до тензија и „концентрације великог броја војних снага у тој области”. Грчка председница Катерина Сакеларопулу рекла је да та земља жели дијалог, али не „под претњама, уценама и провокацијама”. Грчка, такође, тражи од Европске уније да уведе санкције Турској.

Преговори, које је прошле недеље најавио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, имају за циљ спречавање ескалације која може да проистекне из инцидената, попут прошломесечног судара грчких и турских војних бродова, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Micotakis: Dijalog potreban, ali ne pod oružanom prijetnjom


EU mora da uvede "svrsishodne" sankcije Turskoj ukoliko Ankara ne povuče svoje brodove iz spornog dijela istočnog Mediterana, rekao je grčki premijer Kirjakos Micotakis.

Grčka i Turska su u sporu povodom pomorskih granica u ovom dijelu Sredozemnog mora. Turska je poslala u ovaj region mornaričke brodove i istraživački brod u potrazi za energentima.

- Potreban nam je dijalog, ali ne kada nam se prijeti oružjem. Ono što ugrožava bezbjednost i stabilnost moje zemlje prijeti dobrobiti i bezbjednosti svih članica EU - napisao je Micotakis u komentaru za London tajms, Frankfurter algemajne cajtung i Mond.

Očekuje se da će lideri EU ovog mjeseca uputiti konkretan odgovor Turskoj. Ukoliko Ankara ne povuče svoje brodove, potrebno je uvesti "svrsishodne" sankcije, naglasio je grčki premijer.

- Ako Evropa želi da pokaže pravu geopolitičku moć, jednostavno ne može da dopusti da bude mirna pred ratobornom Turskom - rekao je Micotakis.

On je dodao da Turska još ima vremena da izbjegne sankcije i "preduzme korak nazad".

- Treba da se povuku, vrate se za sto i nastave tamo gdje su stali kada su napustili razgovore o eksploataciji energenata 2016. godine. Ako ne možemo da se dogovorimo, onda moramo potražiti rješenje u Hagu - rekao je Micotakic misleći na međunarodni sud koji rješava sporove među državama.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=400585)

"Turska krši međunarodno pravo"; Kurc: EU mora biti uz Grčku


Turska, u sporu oko gasnih nalazišta u Sredozemnom moru, krši međunarodno pravo.

Poručuju u zajedničkoj izjavi austrijski kancelar Sebastijan Kurc i njegov grčki kolega Kirijakos Micotakis. Evropska unija, kako naglašava Kurc, mora stati uz Grčku.

Ovaj konflikt će, kako najavljuje, biti tema sledećeg Samita EU, na kojem će se naći sve opcije na stolu.

Micotakis zahteva jasan odgovor EU Turskoj.

"Moramo se zajedno, kao EU, suprostaviti ovoj provokaciji", istakao je on zahtevajući od Turske poštovanje međunarodnog prava i dobrosusedske odnose.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=10&nav_category=78&nav_id=1731082)

Jezive reči ozloglašenog teroriste, Abu Tov kreće u pohod na poziv Turske
Novosti online četvrtak, 10. 09. 2020.

OZLOGLAŠENI džihadistički borac Suheil Hamud rekao je da će, ukoliko stigne poziv iz Turske, napustiti Siriju i povesti svoje borce u rat protiv Grčke.

On je izjavio da sirijski džihadisti imaju dug prema Turskoj za svu pomoć koju im je Ankara pružila u ratu protiv sirijske vlade.

- Zahvalni smo Turskoj. Sada je vreme da vratimo dug - napisao je Hamud na svom tviter nalogu - Ako nas neko pita: "Hoćemo li da idemo na grčku granicu?", moj odgovor je da! - napisao je "Abu Tov".

Hamud, poznatiji pod nadimkom "Abu Tov", je militant takozvane "Sirijske nacionalne armije", koju finansiraju i obučavaju Turci. On je svoj nadimak dobio još početkom građanskog rata u Siriji, kada se pročuo kao operater protivtenkovskih navođenih raketa "Tov" ("TOW"), kojima su Amerikanci snabdevali takozvanu "Slobodnu sirijsku armiju".

Izvor: www.novosti.rs

"Komentari o sporu u Sredozemnom moru pristrasni, nemaju veze sa stvarnošću"


Turska je danas odbacila saopštenje mediteranskih država Evropske unije o sporu u Sredozemnom moru, rekavši da su komentari pristrasni i nemaju veze sa stvarnošću, ali je dodala da je Ankara i dalje otvorena za razgovore bez preduslova sa Grčkom.

U jučerašnjem zajedničkom saopštenju, sedam mediteranskih država EU je navela da će evropski blok sastaviti listu novih sankcija Turskoj krajem septembra, ukoliko Ankara ne bude pregovarala o rešavanju spora sa Grčkom i Kiprom, preneo je Rojters.

Portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoj naveo je u saopštenju da je Grčka trebalo da bezuslovno sedne za pregovarački sto sa Turskom u cilju postizanja dijaloga i saradnje u regionu.

On je dodao i da je Atina trebalo da povuče svoje vojne brodove iz okoline turskog istraživackog broda Oruč Reis u cilju deeskalacije napetosti.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3529479/turska-oplela-po-mediteranskim-drzavama-eu-komentari-o-sporu-u-sredozemnom-moru-pristrasni-nemaju-veze-sa-stvarnoscu)

Zaoštrava se sukob sa Erdoganom - spremne nove sankcije, Kipar preti vetom


Na sledećem susretu predsednika država i vlada EU na dnevnom redu će biti spisak mogućih sankcija protiv Turske.

Time bi Ankaru trebalo prisiliti na ustupke u sporu oko gasa u istočnom Sredozemnom moru, piše Dojče vele.

Evropska unija u Briselu trenutno radi na spisku mogućih sankcija protiv Turske. Time bi ta zemlja trebalo da se podstakne da sporna bušenja u potrazi za zemnim gasom u istočnom Sredozemnom moru ograniči na svoje teritorijalno more.

Grčka i Kipar smatraju da Turska ugrožava njihovu bezbednost i još sredinom jula su progurale da se EU pozabavi mogućim sankcijama protiv Turske. Ali, spor i dalje eskalira. U međuvremenu su održane vojne vežbe, a govorilo se i o „razlozima za rat“.

Ministri spoljnih poslova EU smatrali su da je neophodno dati nalog za sastavljanje spiska mogućih konkretnih sankcija.

To su krajem avgusta i učinili. O tim sankcijama bi predsednici država i vlada EU mogli da odlučuju na svom sledećem susretu 24. septembra, najavio je komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel.

Mogli bi, rekao je, a ne da će odlučiti ili morati da odluče.


Grčka i Kipar vrše pritisak

EU i dalje ostaje oprezna. Borel naime ima nalog da paralelno pregovara i sa Turskom, kako bi se smanjila napetost.

Nemačka kao trenutno predsedavajuća EU, pokušava da posreduje između Grčke, Kipra i Turske, ali za sada bez uspeha. Zato se u Evropskoj komisiji i radnim grupama Saveta EU u kojem su zastupljene zemlje-članice i dalje radi na spisku mogućih sankcija.

Grčka i Kipar žele da spreče odugovlačenje i povećavaju pritisak, što se komesaru Borelu ne sviđa.

Oni su spremni da podrže sankcije protiv Belorusije, koje su već spremne, samo ako će istovremeno da budu prihvaćene i sankcije protiv Ankare. Kipar je ove srede otvoreno pretio vetom. A za odluke o sankcijama potrebna je jednoglasna odluka svih članica EU i svaka zemlja može da ih blokira.


Više stepena sankcija

Još je nepoznato kakve bi to mogle da budu sankcije i koga u Turskoj bi pogodile.

Iz izjava Borela da se naslutiti da se ne radi o sankcijama samo protiv pojedinih osoba, već i protiv firmi koja rade na vađenju gasa.

„Sve što ima veze s tim problemom“ moglo bi da bude obuhvaćeno, rekao je komesar EU. Pod tim se misli i na brodove koji učestvuju u istraživanju i vađenju gasa. Za njih bi luke u Evropskoj uniji bile zatvorene i ne bi mogli iz EU da dobijaju nikakve zamenske delove. Ali, na spisku bi mogle da se nađu i banke koje finansiraju te firme.

Sledeći stepen bi bile sankcije protiv čitavih privrednih grana u Turskoj. I to se može naslutiti iz Borelovih izjava. One bi pogodile sektore „na kojima je tursko privreda tesno povezan s privredom EU“. To se sigurno odnosi i na carinsku uniju koja omogućava razmenu dobara između Turske i EU gotovo bez ikakvih carina. A Turska već odavno želi da proširi područja koja su obuhvaćena carinskom unijom. EU bi sada mogla to da ograniči.

Moguće je i formalno okončanje pristupnih pregovora s Turskom koji teku veoma sporo. Austrija to otvoreno zahteva, ostale članice EU još nisu za to spremne. Carinska unija i pristupni pregovori su najteže diplomatsko oružje koje bi EU mogla da upotrebi protiv Turske.


Kakav efekat imaju sankcije?

„Tursku neće impresionirati veliki topovi“, kaže Sinan Ulgen iz Karnedži-instituta Evrope sa sedištem u Briselu.

„U Ankari ne veruju da će EU ikad oko uvođenja sankcija postići saglasnost svih članica. To je kontraproduktivno.“

Sinan Ulgen, ekspert za spoljnu politiku poreklom iz Turske, smatra da se EU nalazi u dilemi. „Evropska unija mora da odluči jednoglasno. To dovodi do toga da će sankcije u svakom slučaju ispasti previše skromne da bi Tursku navele na promenu ponašanja.“ On ne zagovara oštrije sankcije, ali smatra da pojedinačne sankcije protiv osoba ili firmi ne bi imale smisla, odnosno da ne bi imale nikakvog efekta, kaže Ulgen u razgovoru za DW.

Nemački ministar privrede Peter Altmajer načelno je sumnjičav prema takvim merama. Na pitanje o sankcijama protiv Rusije on je na javnom servisu ARD izjavio da ne zna ni za jedan slučaj da je neka zemlja na takav način bila podstaknuta na promenu ponašanja. Sankcije više vode ka zaoštravanju politike, smatra Altmajer.

Ali ima stručnjaka, kao što je Janis Kluge iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, koji sankcije smatraju oprobanim sredstvom za dugoročni uticaj na politiku.


Štap i šargarepa

"Mislim da to možemo da uporedimo i sa drugim sankcijama, mislim da ciljane sankcije mogu da ostvare određeni efekat“, smatra i poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodinski. Radi se o tome da se Turcima pošalje jasan signal da „smanje brzinu“ u svojoj ratničkoj retorici, kaže Lagodinski.

Žozep Borel, komesar EU za spoljnu politiku, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta ocenjivao je da se Turskoj ne sme samo pretiti batinom, već da bi joj trebalo ponuditi i neku šargarepu, dakle dati joj neku privlačnu ponudu. To bi recimo moglo da bude proširenje carinske unije, ako Ankara popusti u sporu oko zemnog gasa.

Evropskoj uniji, s turske tačke gledišta, pripada uloga posrednika, smatra stručnjak za Tursku Sinan Ulgen. Uvođenjem sankcija, EU bi tu ulogu izgubila. Osim toga Turska bi odgovorila kontra-sankcijama. Sergej Lagodinski zato smatra da bi se trebalo potruditi oko dijaloga dveju sukobljenih strana. „Načelno još nismo iscrpeli sve mogućnosti da se situacije zamrzne, kako bi se tražilo zajedničko rešenje i stvarala bezbednosna arhitektura u Sredozemnom moru koja bi bila fer.“ Trebalo bi, kaže Lagodinski, razmisliti i o tome da EU, zajedno sa Turskom, potraži alternativne izvore energije, umesto da se samo koncentriše na gas.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_category=78&nav_id=1731612)

Erdogan oštro upozorio Francusku i Grčku


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastavio je razmenu teških reči sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, podsećajući ga na rezultate francuske kolonijalne vlasti u Africi i upozoravajući da ga da će ”imati velike probleme”.

"Gospodine Makron, imaćete i velike probleme sa mnom lično", rekao je turski predsednk, odgovarajući na nedavnu izjavu francuskog predsednika da "probem ne predstavlja turski narod, već Erdogan".

Razmena teških reči između Makrona i Erdogana počela je pre izvesnog vremena kada su turski ratni brodovi, prateći konvoj ka Libiji, nišanili francusku korvetu u Mediteranu.

Poste tog incidenta, Pariz se priključio manevrima grčke mornarice u istočnom Mediteranu i oštro upozorio Ankaru da povede računa o budućim potezima.

"Gospodine Makron, vi ne znate istoriju...", rekao je Erdogan, aludirajući na zločine koje su francuske kolonijalne vlasti ranije počinile u Africi.

Makron je, istovremeno, upozorio Grčku da je Turska, ukoliko bude potrebno, spremna da se suoči sa bilo kakvim izazovima.

izvor (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4077024/turska-grcka-francuska-pretnje.html)

Ključa u Mediteranu - Grčka stvara "nacionalni štit", Erdogan preti: Ne kačite se sa nama
M.V.A. 13.09.2020.

Tenzije između Grčke i Turske se ne smiruju, pa Atina radi na jačanju oružanih snaga.

- Stvorićemo nacionalni štit – rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis, u govoru kojim je trebalo da otvori Međunarodni sajam u Solunu, a koji je otkazan zbog pandemije korona.

Grčki premijer je govorio o ekonomskoj politici za narednu godinu. Konkretno, Grčka će nabaviti 18 lovačkih aviona "rafal", koji će zameniti već vremešne "miraže 2000", kao i četiri nove fregate, uz remont četiri već postojeće, zatim četiri pomorska helikoptera "romeo", protivtenkovsko naoružanje za kopnene snage, torpeda za ratnu mornaricu i projektile na navođenje za ratno vazduhoplovstvo, navodi "Ekatimerini"

U međuvremenu se turski brod za seizmička istraživanja "Oruč Reis" vratio u Tursku nakon isteka navigacionog upozorenja Navetx za istraživanje u regionu, uključujući i područja zapadno od Kipra. Navetx je istekao u subotu u ponoć i brod se vratio u Antaliju.

- Povratak broda "Oruč Reis" je prvi korak u pozitivnom smeru. Nadam se da će se tako i nastaviti. Želimo da pregovaramo s Turskom, ali u atmosferi bez provokacija - izjavio je u nedelju grčki premijer u Solunu, prenosi cyprus-mail.com.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar izjavio je da povratak turskog broda do obala Antalije ne znači da je Ankara odustala od svojih prava u istočnom Sredozemlju. Micotakis je prethodno rekao da je Grčka spremna da nesuglasice sa Turskom zbog probnog bušenja zemnog gasa reši mirnim putem. Ukoliko Turska to takođe želi, a dogovor ipak ne bude postignut, sporno pitanje isključivih ekonomskih zona može da reši samo Međunarodni sud, ocenio je Micotakis u subotu.

SAD i Francuska podržavaju Grčku i Kipar

Članice EU Grčka i Kipar već godinama se spore sa Turskom oko bogatih nalazišta gasa na istoku Sredozemnog mora, koja su delimično unutar ekonomske zone Turske od 200 nautičkih milja. Međutim, ona ne pripadaju isključivoj ekonomskoj zoni Turske, zato što se u njoj nalazi i mnoštvo grčkih ostrva. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, međutim, smatra da ta ostrva ne mogu biti osnov za pravo Grčke da eksploatiše gas u toj zoni i da njegova zemlja treba da ima isključivo pravo eksplatacije. Turska je poslala vojne brodove da nadziru sporno probno bušenje tokom celog leta i, kao i Grčka, izvodi vojne manevre u tom regionu, piše "Cajt".

I Kipar je protiv bušenja turskih istraživačkih brodova i prisustva turske vojske. Vlada u Nikoziji osudila je najavu novih vojnih manevara Turske u vodama severne obale Kipra koji će trajati do ponedeljka i za koje kažu da su “nezakoniti” i krše suverenitet Kipra. Kiparska obalska straža najavila je da će zajedno sa američkom mornaricom takođe održati vojnu vežbu. Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo sastaće se u Nikoziji sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadesom.

U sukob su umešane i druge članice EU. Krajem avgusta nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pokušao je da posreduje u rešavanju spora, ali je Erdogan posle toga izjavio da Turska “neće praviti ustupke”. Francuski predsednik Emanuel Makron naredio je vojne manevre francuske mornarice sa grčkom i takođe kritikovao postupanje Turske.

Erdogan upozorio Makrona da se ne meša

- Ne kačite se s turskim narodom, ne kačite se s Turskom. Gospodine Makrone, imaćete još gore probleme sa mnom – upozorio je turski predsednik, nakon što je Makron u četvrtak rekao da smatra da Turska više nije partner u Sredozemlju.

- Naše crvene linije su jednostavno poštovanje suvereniteta svake članice EU, poštovanje međunarodnog prava – rekao je Makron na Korzici, na neformalnom stastanku šefova država i vlada sedam članica EU, među kojima i Grčke, te dodao da je tursko bušenje neprihvatljivo.

Osim toga, kritikovao je mešanje Turske u građanski rat u Libiji, gde je turska vojska potisnula snage generala pobunjenika Halife Haftara, koji kontroliše istok zemlje, te sprečila zauzimanje prestonice Tripolija, sedišta libijske vlade koju priznaje EU, ali koja van prestonice uglavnom nema uticaj. Francuska je, međutim, u prošlosti podržavala Haftara u borbi protiv određenih terorističkih grupa.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/N0RaFCcjHSI

Turska iz korena promenila priču o odnosima sa Grčkom - sve se menja!
Novosti onlajn četvrtak, 17. 09. 2020.

TURSKA veruje da su se sada stekli povoljni uslovi za obnavljanje razgovora sa Grčkom, pošto je turski seizmički istraživački brod Oruč Reis napustio sporne vode u istočnom Mediteranu, saopštio je portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Kalin je na jednom onlajn skupu rekao da povratak broda u Antaliju predstavlja priliku za unapređenje razgovora dve između kojih je došlo do porasta tenzija zbog istraživanja energetskih resursa u istočnom Mediteranu. Tu priliku bi, kaže on, trebalo iskoristi i Ankara se nada da će to biti pozitivno ocenjeno na samitu EU sledeće nedelje.

- Želimo da se okrene nova stranica u odnosima Turske i Grčke, ali i u odnosima Turske i EU - rekao je Kalin. Turska veruje da je atmosfera pogodna za to u ovom trenutku.

- Postigli smo dogovor o tome koji koraci treba da se preduzmu narednih nedelja da se nastave ovi razgovori - rekao je on.

Izvor: www.novosti.rs

Или су осетили тврдо, или нису нашли ништа  ;D

Izgleda da im nije svejedno. Mislim da nisu očekivali ovoliki otpor Evropljana.

https://youtu.be/f5uQqmKlBR4

Na pomolu smirivanje tenzija između Grčke i Turske


Grčka i Turska su blizu ponovnog otpočinjanja razgovora u vezi sa pomorskom jurisdikcijom i pravima na potencijalne izvore nafte i gasa u Istočnom Meditaranu

To je saopštio portparol grčke vlade Stelios Petsas.

Petsas je takođe rekao da se očekuje da će američki državni sekretar Majk Pompeo posetiti Grčku kako bi se sastao sa premijerom Kirijakosom Micotakisem.

On je rekao da bi grčki premijer i američki državni sekretar trebalo bi da razgovaraju o aktuelnoj krizi, ali da tačan datum posete još uvek nije određen, prenosi Asošijeted pres.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=21&nav_category=78&nav_id=1736355)

Turska i Grčka spremne


Turska i Grčka su spremne da nastave razgovore o istraživanjima i demarkaciji u istočnom Mediteranu i Egejskom moru, saopštila je Erdoganova kancelarija.

Do toga je došlo nakon razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom merkel i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

U saopštenju se navodi da je tokom razogovora održanig putem video-konferencije istaknuto da bi "delimičan napredak" koji će obezbediti uspostavljanje dijaloga trebalo da bude podržan recipročnim koracima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=22&nav_category=78&nav_id=1736658)

NATO: Sastanci su u toku i postignut je napredak


NATO je danas saopštio da ima napretka u vojnim pregovorima Grčke i Turske kako bi se izbegli sukobi u istočnom Mediteranu.

Tu se dve zemlje spore oko potencijalnih zona bogatih prirodnim gasom. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da su vojni zvaničnici dve zemlje imali niz sastanaka u sedištu Alijanse u Briselu u nastojanju da se dogovore o "mehanizmu dekonflikcije" kako bi se izbegao rizik od sukoba.

"Sastanci su u toku i postignut je napredak", izjavio je Stoltenberg nakon razgovora sa šefom španske vlade Pedrom Sančezom.

Stoltenberg je precizirao da je reč o "tehničkim vojnim pregovorima" koji dopunjuju diplomatske napore Nemačke u cilju rešavanja sukoba.

Poslednjih meseci je došlo do povećanih tenzija između Grčke i Turske, članica NATO, pa je Nemačka preuzela posredovanje. Atina i Ankara su se u utorak dogovorile da počnu bilateralne razgovore kako bi pokušale da reše krizu.

Stoltenberg je pozdravio tu odluku, a španski premijer je ocenio da je to "važan korak u dobrom pravcu".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=23&nav_category=78&nav_id=1737070)

Stoltenberg o Mediteranu: Podržavam razgovore


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozdravio je nastavak razgovora o eksploataciji istočnog Mediterana između Grčke i Turske.

Stoltenberg je istakao ulogu Alijanse u tom delu Mediterana.

On je u saopštenju izdatom povodom posete španskog premijera Pedra Sančesa štabu NATO-a u Briselu, rekao da je desetina sastanaka održana u sedištu NATO-a sa Grčkom i Turskom kako bi se stvorio mehanizam dekonflikcije i kako bi se izbegli incidenti na moru ili u vazduhu, prenosi ANA.

"Ti razgovori su u toku i napravljen je dobar napredak. To su tehničko-vojni razgovori koji dopunjuju diplomatske napore koje je Nemačka vodila u rešavanju spora", rekao je Stoltenberg.

On je dodao da je razvoj mehanizma za dekonflikciju "prirodna uloga NATO-a", dodajući da je ta organizacija to radila i 90-ih i da se ona pokazala veoma efikasnom.

"U bliskom sam kontaktu i sa rukovodstvom Grčke i Turske", rekao je Stoltenberg.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=23&nav_category=78&nav_id=1737114)

среда, 23.09.2020.

ЕУ вероватно неће увести санкције Турској, Кипар незадовољан

БРИСЕЛ - Европска унија вероватно неће увести санкције Турској пошто је Анкара пристала на преговоре са Грчком око спора у источном Средоземљу, саопштили су високо позициониране дипломате и званичници ЕУ.

Међутим, тиме се оставља нерешен спор унутар ЕУ око Белорусије, пошто је Кипар саопштио да ће блокирати санкције ЕУ Минску, ако блок не заузме оштрији став према Анкари. ЕУ је саставила листу од око 40 људи којима би могла са замрзне имовину и уведе забрану путовања због нерегуларности на изборима 9. августа на којима је председник Белорусије Александар Лукашенко освојио шести мандат, као и због оштрог одговора власти на протесте који су уследили. Да би одлука о санкцијама била донета, потребан је консензус свих 27 чланица ЕУ. Кипар наводно блокира санкције Белорусији док сличне мере не буду предузете према Турској због експлоатације енергената у источном Медитерану.

„Бојим се да ћемо сада, како стоје ствари, морати да инсистирамо на Белорусији. То је једино оружје које имамо”, рекао је један дипломата са Кипра за Ројтерс.

Грчко министарство спољних послова потврдило јер раније да су се Атина и Анкара сагласиле да наставе преговоре о поморским границама и најавило да ће преговори, прекинути 2016. године, бити настављени у Истанбулу „у блиској будућности”, преноси Танјуг.

Претходно је канцеларија турског председника Реџепа Тајипа Ердогана саопштила да су две земље спремне да наставе разговоре о истраживањима и демаркацији у источном Медитерану и Егејском мору, након Ердогановог разговора с немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Европског савета Шарлом Мишелом.

„Дијалог је смањио потребу за претњом санкцијама Турској и сада нема консензуса међу 27 држава чланица за предузимање таквог корака”, рекао је један неименовани дипломата ЕУ.

Такође, корисном се сматра одлука Турске да привремено удаљи истраживачки брод из спорних вода, преноси Ројтерс. Према наводима другог дипломате, одлагање самита ЕУ у Бриселу, на којем је главни фокус требало да буде на Турској, пружило је још времена за одговор. Самит је померен за 1. и 2. октобар. Тензије између Грчке и Турске порасле су након што је Анкара почетком августа послала истраживачки брод „Оруч Реис” у спорно подручје источног Медитерана богато угљоводоницима.

Izvor: www.politika.rs

Micotakis o odnosima s Turskom: Pružiti šansu diplomatiji


Grčki premijer Kiriakos Micotakis, komentarišući tenzije s Turskom u istočnom Mediteranu pozvao je da se "diplomatiji pruži šansa".

Micotakis je u obraćanju video porukom u okviru 75. zasedanja Generalne skupštine UN poručio da je prošle godine u obraćanju Generalnoj skupštini UN predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu pružio ruku prijateljstva i saradnje.

Dodao je da je uprkos tome došlo do eskalacije tenzija u regionu.

"Svi znaju da tenzije ne mogu konstantno rasti. Ne želim verovati da partnerstvo između bliskih suseda nije moguće", rekao je grčki premijer.

Naglasio je da je sporazum o normalizaciji odnosa između Izraela i UAE dokaz da sumnje i neprijateljstva mogu biti zamenjeni saradnjom i međusobnim razumevanjem.

"Prema tome, sastanimo se, razgovarajmo i potražimo obostrano prihvatljivo rešenje. Pružimo priliku diplomatiji. Ako se ne možemo složiti, moramo se tada pouzdati u Međunarodni sud u Hagu", rekao je Micotakis.

Dodao je kako je odluka o pokretanju tehničkih razgovora između dve strane, obavljena pre dva dana, korak u pravom smeru.

"Ako predsednik Erdogan veruje da je UN zaista svetionik nade i platforma za globalnu saradnju, pozivam ga da deluje u skladu s tim vrednostima", kazao je Micotakis.

Novi krug tehničkih razgovora između Grčke i Turske uskoro bi trebalo da bude održan u Istanbulu.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a653977/Micotakis-o-odnosima-s-Turskom-Pruziti-sansu-diplomatiji.html)

Pompeo zvao Stoltenberga: "NATO mora biti jedinstven"


Američki državni sekretar Majk Pompeo razgovarao je s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom o tenzijama između Grčke i Turske na istočnom Mediteranu.

Pompeo, koji noćas stiže u zvaničnu posetu Grčkoj, napisao je na Tviteru da je sa Stoltenbergom razgovarao o "deeskalaciji situacije na istočnom Mediteranu" i ponovo "ukazao na značaj jedinstva NATO".

Uvek napeti odnosi Grčke i Turske, dve članice NATO, dodatno su zategnuti ove godine, zbog dugotrajnih sporova među kojima su pitanje morske granice i prava na traganje za nalazištima nafte i gasa u istočnom delu Sredozemnog mora.

Grčka u tom sporu ima veliku podršku Francuske.

Pompeo treba da stigne u Solun nedugo posle ponoći, u okviru petodnevne turneje po Evropi, tokom koje će posetiti Italiju, Vatikan i Hrvatsku.

Stejt department je naveo da će se Pompeo sastati s premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom i ministrom spoljnih poslova Nikolaosom Dendijasom kako bi podstakao zajedničku posvećenost dve zemlje jačanju bezbednosti, miru i prosperitetu u istočnom Mediteranu i ukazao na najbolji odnos Vašingtona i Atine u više decenija.

Pompeo će u Grčkoj ostati do srede kada leti za Rim.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738845)

Pompeo u Solunu: Tema - tenzije u istočnom delu Mediterana


Američki državni sekretar Majk Pompeo razgovaraće u Solunu sa šefom grčke diplomatije Nikosom Dendiasom, prvenstveno, o tenzijama u istočnom delu Mediterana.

Uvek napeti odnosi Grčke i Turske, dve članice NATO, dodatno su zategnuti ove godine zbog dugotrajnih sporova među kojima su pitanje morske granice i prava na traganje za nalazištima nafte i gasa u istočnom delu Sredozemnog mora.

Pompeo je uoči dolaska u Grčku razgovarao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom o, kako je napisao na Tviteru, "deeskalaciji situacije na istočnom Mediteranu" i ponovo "ukazao na značaj jedinstva NATO".

Pompeo je prvi državni sekretar SAD koji dolazi u Solun, u okviru petodnevne posete Evropi koja uključuje i posetu Italiji, Vatikanu i Hrvatskoj.

Tokom posete Solunu, Pompeo treba da potpiše bilateralni sporazum o nauci i tehnologiji, kao i da ugosti poslovne lidere iz energetskog sektora.

On će se pridružiti i članovima gradske jevrejske zajednice u znak sećanja na Jom Kipur.

Pompeo kasnije danas putuje na Krit gde će posetiti američku vojnu bazu u zalivu Suda, a očekuje se da razgovara i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738998)

SAD i Grčka: Mirno rešiti tenzije


SAD i Grčka pozvale su na mirno rešavanje pomorskog sukoba u istočnom Mediteranu, navedeno je u zajedničkom saopštenju.

"SAD i Grčka potvrđuju svoje uverenje da pitanja pomorskog razgraničenja treba rešavati na miran način u skladu sa međunarodnim pravom", navodi se u zajedničkom saopštenju koje je usledilo nakon sastanka američkog državnog sekretara Majka Pompea sa ministrom spoljnih poslova Grčke Nikosom Dendiasom u Atini.

Kako se navodi u saopštenju koje prenosi Rojters, dve strane su spremne da koriste "sva odgovarajuća sredstva" za zaštitu regionalne stabilnosti.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738998)

Moguć vojni sukob usred Evrope?


Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je ukazala na dugotrajnu napetost između dva suseda u Egejskom moru - Grčke i Turske.

Njena reakcija je usledila posle više od dva meseca pošto je intervenisala kako bi sprečila vojnu konfrontaciju između Grčke i Turske

"Teško je zamisliti koliko mala udaljenost između vojnog sukoba i mirnog rešavanja može biti u nekim slučajevima", rekla je Merkelova na zasedanju donjeg doma nemačkog parlamenta uoči sutrašnjeg sastanka Evropskog saveta, prenosi Dojče vele (DW).

Prema njenim rečima, napetost u odnosima Ankare sa Grčkom i grčko-kiparskom stranom je vrlo velika, a Turska je NATO partner.

Merkelova je navela i da Turska pokazuje izvanredne napore u smeštaju izbeglica, kritikujući Grčku zbog nedavnih događaja u kampu Morija na ostrvu Lezbos.

"Trebalo bi da pažljivo uravnotežimo naše odnose i usredsredimo se na saradnju", rekla je nemačka kancelarka, opisujući odnose sa Turskom kao višedimenzionalne.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1740430)

"Želimo kosntruktivne odnose sa Turskom, ali..."


Ursula fon der Lajen izjavila je da EU želi konstruktivne odnose sa Turskom, ali da ima odgovor i na mogući scenario eskalacije u odnosima.

”Kada je reč o našim odnosima sa Turskom potoje samo dve mogućnosti: ili podizanje tenzija ili deeskalacija u pravcu konstruktivnih odnosa što je ono što EU želi.U oba slučaja imamo spreman paket odgovora na raspolganju”, kaže fon der Lajen.

Ona je naglasila da će odnosi sa Turskom i Kinom biti fokus prvog dana samita EU lidera koji se sastaju u Briselu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1741014)

Kurc: Brisel da prekine pregovore i uvede sankcije Ankari


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je danas da bi EU trebalo da prekine pristupne pregovore sa Turskom i uvede joj sankcije zbog pomorskog spora sa Grčkom i obračuna sa novinarima i članovima opozicije.

- Potrebno je da se vidi jasno reagovanje na postupke Turske. EU treba da konačno postavi ograničenja za predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdogan, što znači kraj pristupnih pregovora i sankcije protiv Ankare - rekao je austrijski kancelar.

Grčka i Turska su u sporu u vezi sa nizom pitanja, uključujući dužinu njihovog kopna ispod površine mora.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=403419)

EU zapretila sankcijama Turskoj


Lideri EU poručili su Ankari da će iskoristiti sve instrumente i raspoložive opcije u slučaju ponovnih jednostranih akcija Turske ili provokacija koje krše međunarodno pravo, a kako bi odbranili svoje interese i interese država članica.

Lideri EU su na samitu u Briselu ponovili svoju punu solidarnost sa Grčkom i Kiprom i pozvali Tursku da se u regionu Istočnog Mediterana uzdrži jednostranih radnji koje su u „suprotnost sa interesima EU i koje krše međunarodno pravo i suverena prava država članica EU“.

Turska je pozvana da se sa Kiprom uključi u dijalog u cilju rešavanja svih međusobnih pomorskih sporova, ali i da pod pokroviteljstvom UN nastavi pregovore o rešavanju kiparskog problema.

„Pod uslovom da se nastave konstruktivni napori da se zaustave ilegalne aktivnosti u odnosu na Grčku i Kipar, Evropski savet se složio da pokrene pozitivnu političku agendu EU-Turska sa posebnim naglaskom na modernizaciju Carinske unije i olakšavanje trgovine, kontakata sa ljudima, dijaloga na visokom nivou, nastavka saradnje po pitanjima migracija“, navodi se u zaključcima sa samita EU lidera.

Evropski savet uputio je i poziv za multilateralnu konferenciju o istočnom Mediteranu koja bi trebalo da se bavi pitanjima pomorskog razgraničenja, sigurnosti, energetike, migracija i ekonomske saradnje, prenosi Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202010021123499970-eu-zapretila-sankcijama-turskoj/)

EU želi konstruktivne veze s Turskom, štitiće Kipar i Grčku

 
Lideri država članica EU na samitu u Briselu složili su se nakon dugih i teških razgovora da žele konstruktivne veze sa Turskom, istovremeno štiteći prava država članica evropskog bloka Kipra i Grčke na Mediteranu, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel, javlja Tanjug.

Sporazum o zajedničkom pristupu EU prema turskoj potrazi energenata na Mediteranu zadovoljava ključni zahtev Kipra, koji je blokirao uvođenje sankcija protiv političkih vođa Belorusije, preneo je Rojters.

„To što bismo sada mogli da se dogovorimo oko tih sankcija je značajan signal jer jača one koji protestuju zbog slobode mišljenja u Belorusiji”, rekla je Merkelova novinarima.


izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/463714/EU-zeli-konstruktivne-veze-s-Turskom-stitice-Kipar-i-Grcku)

NATO pokušava da smiri sukobe svoja dva člana - Stoltenberg ide na hitan put


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg posetiće Tursku i Grčku u ponedeljak i utorak, saopštila je Alijansa.

Podsetimo, NATO pokušava da smiri sukob svoja dva člana u istočnom Sredozemlju.

Stoltenberg će se u Ankari sresti sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom a dan kasnije u Atini sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i njegova dva ministra, naveo je NATO u dva odvojena saopštenja.

Grčka i Turska, obe članice NATO, suprotstavljene su oko eksploatacije pomorskih nalazišta nafte.

Dve zemlje su se dogovorile u četvrtak da uspostave direktnu vezu da bi se izbegle nesreće i incidenti na moru i u vazduhu i da doprinesu rešenju spora između njih. Stoltenberg je pozdravio taj "mehanizam" za vojno sprečavanje konflikata.

Tenzije između Grčke i Turske kulminirale su letos kada su dve zemlje rasporedile brodove svojih ratnih mornarica u spornu pomorsku zonu u istočnom Sredozemlju bogatu energentima, i kada je pomorski incident mogao da izazove vojni sukob.

Zbog straha od vojnog sukoba svoja dva člana NATO je nastojao da se postigne sporazum oko mehanizma kojim bi se sprečio rizik od konflikta.

Dogovor je objavljen na jučerašnjem otvaranju vanrednog evropskog samita u Briselu gde su dominirala neslaganja u EU oko akcija koje treba sprovesti da bi se zaustavila ilegalna bušenja Ankare u vodama Kipra, članice EU ali ne i NATO.

Posle dugih pregovora evropski lideri odobrili su danas dvostruki pristup prema Ankari, poboljšanje određene saranđe i ponovno pokretanje carinske unije ali pod uslovom da Turska prekine sa ilegalnim bušenjima koje osuđuje Brisel. Evropska dvadesetsedmorica nisu uspela da se dogovore oko uvođenja ekonomskih sankcija.

izvorf (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=02&nav_category=78&nav_id=1741852)

https://youtu.be/eYw-L-1jzTg

Grčko-Turska igra na Egeju:

https://youtu.be/DaiovjUzCt0

Turska nastavlja
TANJUG PONEDELJAK, 12.10.2020.

Ankara -- Turski istraživački brod Oruk Reis izvodiće seizmička istraživanja u istočnom Mediteranu u narednih 10 dana, saopštila je danas turska mornarica.

Turska istraživanja trajaće od 12. do 22 oktobra na mestu gde je već obavljao istraživanja u avgustu i septembru, južno od grčkog ostrva Kastelorizo, zajedno sa još dva broda - Ataman i Džingis Kan, prenosi Rojters. Odnosi Ankare i Atine su zategnuti zbog odluke Turske da obavlja istraživanja u tom delu Mediterana, za koji se smatra da je bogat prirodnim gasom.

Izvor: www.b92.net

Malo opširniji tekst na istu temu.

--------------------------------------

понедељак, 12.10.2020.

Турска поново шаље спорни истраживачки брод у источно Средоземље

АНКАРА, АТИНА - Турска ;ће поново послати свој спорни истраживачки брод у источно Средоземље у зони где се налазио у августу и септембру што је изазвало јаке тензије са Грчком, јавила је синоћ турска морнарица. Брод ће бити у тој зони од 12. до 20. октобра где ће спроводити активности укључујући јужно од грчког острва Мегисти, јавља АФП.

Тај потез прети поново да заоштри спор око морских граница у области између грчких острва, Кипра и турске јужне обале који је избио летос уз гомилање ратних бродова и страховања о конфронтацији између две земље, чланице НАТО. Атина је осудила најављено враћање турског брода у источно Средоземље, а грчко министарство спољних послова је оценило да поновно слање брода представља „директну претњу миру и сигурности у региону”.

На новој мисији турском броду Оруч Реис ће се придружити још два брода названа Атаман и Ченгих Хан, према поруци коју је Анкара објавила преко поморском система упозорења Навтекс. Оруч Реис се вратио назад у турску луку прошлог месеца и многи су се надали да је то знак смиривања у прилог дијалога за решење кризе. Tурски председник Реџеп Тајип Ердоган тада је рекао да је повлачење брода намењено да пружи шансу дипломатији али је такође рекао да се брод враћа да би се одрадило предвиђено одржавање и да ће се вратити у источно Средоземље да настави рад.

Анкара и Атина су се раније овог месеца договориле, под покровитељством НАТО да успоставе систем за избегавање потенцијалних војних конфликата или инцидената, укључујући увођење директне телефонске линије и ;за наставак преговора намењених изградњи поверења и решењу спорова који су последњи пут одржани 2016. Између осталог турско министарство спољних послова оптужило је Грчку о заказивању војне вежбе у Егејском мору да се подудари са турском прославом националног празника 29 октобра. Турска је узвратила и заказал маневре 28. октобра, наводи се у турском саопштењу, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

понедељак, 12.10.2020.

Дендиас: Турска подрива мир у Карабаху, Сирији, Ираку, Либији, Кипру…

ЛУКСЕМБУРГ - Шеф дипломатије Грчке Никос Дендиас, изјавио је данас да је Турска наставила да својим активностима подрива мир и стабилност у региону.

„Јасно је да је Турска заједнички именитељ за све проблематичне ситуације у региону, почев од Нагорно Карабаха, преко Сирије, Ирака, Либије до Кипра и југоисточног Медитерана”, рекао је Дендиас. Шеф дипломатије Грчке обавестио је у Луксембургу Савет министара спољних послова ЕУ 27 о новим нелегалним активностима које Турска спроводи у Источном Медитерану, у близи грчке обале. Он је навео да се понашање Турске противи међународним законима и закључцима лидера ЕУ.

Izvor: www.politika.rs

уторак, 13.10.2020.

САД оштро осудиле Турску за подстицање тензија у Медитерану

ВАШИНГТОН – Сједињене Америчке Државе саопштиле су данас да „снажно осуђују” најаву Турске да ће послати брод за сеизмичка испитивања у источном Медитерану, оптужујући Анкару за подстицање тензија у региону и намерно компликовање наставка преговора са Грчком, јавља Танјуг.

„Присила, претње, застрашивање и војне активности неће решити тензије у источном Медитерану”, изјавила је портпаролка Стејт департмента Морган Ортагус, преноси Ројтерс. Стејт департмент је позвао Турску да прекине ову прорачунату провокацију и одмах започне прелиминарне разговоре с Грчком.

Izvor: www.politika.rs

Berlin poziva Tursku
IZVOR: BETA/AFP UTORAK, 13.10.2020.

Berlin -- Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pozvao je danas Tursku da "zaustavi ciklus provokacija" u istočnom Mediteranu.

Ankara je u Mediteran poslala brod za ispitivanje prirodnog gasa, rizikujući oživljavanje krize sa Grčkom.

"Ako bi zaista trebalo istraživati turski gas u najkontroverznijim oblastima istočnog Mediterana, to bi bio veliki korak unazad u naporima za deeskalaciju", naveo je u saopštenju nemački ministar koji danas boravi u poseti Grčkoj i Kipru kako bi razgovarao posebno o tim tenzijama. Ankara mora da, kako je istakao, "okonča ciklus provokacija ako je vlada zainteresovana za pregovore, kao što je to u više navrata uveravala", rekao je šef diplomatije Nemačke koja trenutno predsedava EU.

Berlin takodje traži od Turske da se "prozor dijaloga koji se upravo otvorio sa Grčkom ne zatvara zbog jednostranih mera".

Turska je juče saopštila da vraća na more brod Oruk Reis, koji treba da kod grčkih ostrva istražuje prirodni gas, što je izazvalo ozbiljne diplomatske i vojne tenzije u avgustu i septembru. Te tenzije će biti na dnevnom redu evropskog samita u četvrtak i petak u Briselu.

Izvor: www.b92.net

13.10.2020.

Grčka neće da pregovara sa Turskom dok ne povuče brod iz spornog regiona
AUTOR: Beta/ AFP

Grčka neće početi pregovore sa Turskom o tenzijama u istočnom delu Mediterana, sve dok Ankara ne povuče istraživački brod iz područja koje bi Turska da eksploatiše, uprkos međunarodnom pravu, rekao je grčki zvaničnik.

Spor oko istraživanja gasa u avgustu je doveo ratne mornarice te dve članice NATO na ivicu sukoba u području između Kipra i grčkog ostrva Krit. Turska mornarica je najavila da će njen brod "Oruk Reis" do 22. oktobra ipak nastaviti seizmičko istraživanje podmorja u spornom regionu.

"Grčka neće učestvovati ni u kakvim pregovorima sve dok su tamo Oruk Reis i njegova pratnja", izjavio je za atinski Radio "Parapolitika" državni ministar Jorgos Jerapetritis. On je rekao da će Atina pokrenuti tu temu na samitu EU u četvrtak, i da će se o tome u utorak u Atini razgovarati sa šefom nemačke diplomatije Hajkom Masom.

Izvor: www.n1info.com

13.10.2020.

SAD "snažno osudile" najavu Turske (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=13&nav_category=78&nav_id=1747338)

Sjedinjene Države saopštile su danas da "snažno osuđuju" najavu Turske da će poslati brod za seizmička ispitivanja u istočnom Mediteranu.

SAD optužuju Ankaru za podsticanje tenzija u regionu i namerno komplikovanje nastavka pregovora sa Grčkom.

"Prisila, pretnje, zastrašivanje i vojne aktivnosti neće rešiti tenzije u istočnom Mediteranu“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus, prenosi Rojters.

Stejt department je pozvao Tursku da prekine ovu proračunatu provokaciju i odmah započne preliminarne razgovore s Grčkom.

Izvor: B92 (https://www.b92.net/)

Erdogan: Grčka će dobiti "odgovor koji zaslužuje"


Turska je obećala da će svom savezniku u NATO-u Grčkoj dati "odgovor koji zaslužuje" zbog njihovog energetskog spora u spornim vodama u istočnom Mediteranu.

"Nastavićemo da pružamo Grčkoj i administraciji kiparskih Grka, koji ne ispunjavaju svoja obećanja na platformama EU i NATO-a, odgovor koji zaslužuju na terenu“, rekao je predsednik Erdogan u obraćanju parlamentu.

SAD i Nemačka, obe saveznice Turske, označile su misiju istraživanja gasa kao "provokaciju“ i pozvale Ankaru da povuče brod.

Ali Turska se suprotstavila međunarodnim pozivima i poslala svoj istraživački brod "Oruc Reis" nazad u taj region.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=14&nav_category=78&nav_id=1747777)

Turski brod ponovo počeo istraživanja u spornim vodama


Turski brod Oruk Reis ponovo je počeo istraživanja prirodnog gasa kod grčkih ostrva, saopštila je danas Ankara, uprkos međunarodnim apelima da obustavi ove aktivnosti. Istraživački brod je stigao u područje ispitivanja, ona su započela juče i danas dobijamo prve podatke, rekao je turski ministar za energetiku i prirodne resurse Fatih Donmez, javila je Anadolija.

Turska je u nedelju najavila da ponovo šalje istraživački brod u istočno Sredozemlje, u zoni gde se nalazio u avgustu i septembru, prenosi Beta.

Najavljeno je da će nova akcija trajati do 22. oktobra.

Spor oko istraživanja gasa u avgustu je doveo ratne mornarice dve članice NATO-a na ivicu sukoba u području između Kipra i grčkog ostrva Krit.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/464519/Turski-brod-ponovo-poceo-istrazivanja-u-spornim-vodama)

среда, 14.10.2020.

Ердоган: Грчка ће добити одговор који заслужује

АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је данас Грчку и Кипар да нису испуниле обећања која су дала током преговора са Европском унијом и НАТО, као и да ће Турска узвратити одговарајући начин.

Ердоганови коментари долазе неколико дана након што је Анкара вратила истраживачки брод Оруч Реис у спорну територију код грчког острва. Турски медији преносе да два грчка војна брода надгледају истраживачки брод.

„Наш Оруч Реис се вратио на дужност у Медитеран. Наставићемо да дајемо Грчкој одговор на терену, онакав какав заслужује, као и кипарској администрацији са грчке стране, који нису испунили своја обећања дата пред НАТО и ЕУ”, додао је Ердоган, преноси Танјуг. Он није прецизирао која су то обећања, али су турски званичници оптужили грчке колеге да су начинили низ провокација у скорије време, преноси АП.

Хајко Мас, министар спољних послова Немачке, који је посредовао у разговорима између Атине и Анкаре, критиковао је Турску јер је преузела „унилатералне кораке” у источном Медитерану који подривају напор да се олакшају тензије.

Izvor: www.politika.rs

Kanada spremna da posreduje
IZVOR: TANJUG SREDA, 14.10.2020.

Kanada je spremna da bude posrednik u eskalirajućem sporu između Turske i Grčke oko prava na istraživanje mora u istočnom Mediteranu.

To je izjavio ministar spoljnih poslova Fransoa Filip Šampanj. Šampanj je u Grčkoj u prvoj etapi svoje nedeljne turneje po evropskim prestonicama kako bi sa saveznicima razgovarao o napetostima u istočnom Mediteranu, ratu između Azerbejdžana i jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu i situaciji u Belorusiji.

"Od prvog dana se bavimo situacijom u istočnom Mediteranu", rekao je Šampanj u intervjuu za grčke dnevne novine Katimerini, objavljenom u utorak. On je rekao da je u kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a kako bi istražio kakve mogućnosti postoje da Kanada bude u ulozi "poštenog posrednika".

Šampanj se u utorak sastao sa grčkim premijerom Micotakisom i njegovim kolegom Nikosom Dendiasom i to je prva poseta kanadskog ministra spoljnih poslova u poslednjih 30 godina. U izjavi kabineta grčkog premijera kaže se da su dve strane razgovarale o "mogućnostima političke, ekonomske i odbrambene saradnje između Grčke i Kanade". Micotakis je takođe pokrenuo pitanje turskih aktivnosti u istočnom Mediteranu koje krše grčki i kiparski suverenitet, saopštio je kabinet grčkog premijera.

„Imali smo vrlo plodnu razmenu u nameri da našim bilateralnim odnosima damo novi zamah“, poručio je Šampanj nakon sastanka sa Dendijasom. „Takođe smo razgovarali o situacijama u istočnom Mediteranu, Belorusiji, Nagorno-Karabahu, Libiji i Siriji.“

Sastanci u Atini usledili su kada se Turska suočila sa sve većom međunarodnom kritikom zbog slanja istraživačkog broda Oruk Reis da izvrši seizmička ispitivanja u spornom području pored obala Turske, Kipra i Grčke.

Izvor: www.b92.net

Turska zadržala avion grčke vlade u vazduhu 20 minuta


Avion grčke vlade u kojem se nalazio ministar inostranih poslova Nikos Dendias koji se vraćao iz Iraka, zadržan je u vazduhu dodatnih 20 minuta.

Naime, turske vlasti odložile izdavanje dozvole prolaska.

Prema današnjim izveštajima, avion je zatražio odobrenje od turskih vazduhoplovnih vlasti dok je sinoć prelazio iračku granicu nakon što je krenuo iz Bagdada, ali je morao da sačeka 20 minuta da bi se izdala dozvola, prenosi Katimerini.

Takvo zadržavanje zakazanog diplomatskog predstavništva koje je unapred dobilo sve potrebne dozvole smatra se neobičnim i Atina ga vidi kao novu provokaciju Ankare, ocenjuje grčki list.

Potez je usledio nekoliko sati pre sastanka lidera Evropske unije u Briselu, na kojem se očekuje da će se Atina zalagati za snazan odgovor na tursku agresiju u istočnom Mediteranu i Egeju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1748213)

четвртак, 15.10.2020.
Јасмина Павловић Стаменић

Грчка војска чека долазак турског брода

Власти у Анкари опет су послале пловило за истраживање гаса и нафте у спорну средоземну зону, још дубље него раније

Атина – Грчке оружане снаге су у пуној приправности и на копну и на мору, где се будно прати кретање турског истраживачког брода „Оруч реис”, који се креће према грчким територијалним водама недалеко од острва Кастелоризо. За те воде се верује да су пуне гаса и нафте и Турска тврди да има право на њих.

Анкара најављује да ускоро почиње полагање подводних каблова за истраживање извора енергената, на шта Атина поручује да неће реаговати на турске провокације, али да ће у случају нарушавања својих суверених права моментално предузети све неопходне мере. Званични представник грчке владе Стелиос Пецас наглашава да је овог пута „реч о врло озбиљној ескалацији”.

Трећи пут у кратком временском периоду Анкара провоцира и поред упозорења Европске уније да ће у случају даљег изазивања напетости у источном Средоземљу против ње бити примењене санкције. По мишљењу грчких аналитичара, ово је досад најагресивнија провокација, јер турски истраживачки планови никада нису подразумевали толико велико приближавање грчком континенталном шелфу, на само 6,5 наутичких миља. Наиме, граница досеже до линије на шест наутичких миља, према спорном споразуму између две земље о разграничењу економске морске зоне око копна, дакле и острва. У међувремену, Грчка је по договору с Италијом и Египтом, а у плану је такав аранжман и с Албанијом, своју границу померила на 12 наутичких миља у Егеју, за шта Атина каже да је у складу с међународним поморским правом, а Турска то не жели да прихвати.

Анкара, тако, поново спроводи своју намеру да у зони недалеко од грчких територијалних вода и границе у којој Грци имају искључиво право економске експлоатације постави подводне каблове за испитивање потенцијалних налазишта нафте и гаса. Грчка авијација и подморнице контролишу кретање турских бродова који прате „Оруч реис”, те је у спорној зони практично формиран штит.

Осим ЕУ, забринутост су исказале и САД, јер је поново у питање доведена могућност да Атина и Анкара за преговарачким столом реше проблем. Немачка, која је до сада, због својих специфичних економских веза с Турском, имала разумевања за Анкару, очигледно губи стрпљење. Министар спољних послова Хајко Мас одложио је пут у Анкару и сусрет с турским руководством јер он, како је званично саопштено – „не би имао смисла”. Мас је посетио само Никозију и Атину, где је турски поступак назвао „крајње неразумним” јер изазива нову ескалацију у Средоземљу и никако не доприноси нормализацији ионако сложених односа ЕУ и Турске.

„Потпуно разумемо позицију Атине и њену реакцију на нову провокацију”, изјавио је Мас у разговору с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом и нагласио да, без обзира на то што Турској прете санкције, не треба губити наду да се дијалогом могу решити сви проблеми, у чему ће, како је додао, Берлин свесрдно помагати. Грчки премијер намерава да на заседању ЕУ данас и сутра покрене расправу о овом питању и активира могућност увођења санкција Турској, у чему се Европи очигледно не жури превише.

„Ми ћемо у Бриселу размотрити последње поступке Турске, али и даље сматрамо да би било нормално да седнемо за сто и разговарамо о свим проблемима”, рекао је Мицотакис.

Шеф грчке дипломатије Никос Дендијас нагласио је на састанку министара спољних послова ЕУ да „Турска својим потезима, од Нагорно-Карабаха, Сирије, Ирака, Кипра до провокација у југоисточном Средоземљу, саботира мир и стабилност у региону, поступа противно нормама међународног права и одлука ЕУ”.  И на копненој граници с Турском код Евроса (Марице) појачана је контрола, јер се и тамо очекују провокације. Систем заштите је последњих месеци, после инцидента почетком године, када су с турске стране границу насилно покушале да пређу хиљаде миграната којима је председник Реџеп Тајип Ердоган обећао слободан пут у Европу, сада подигнут на највиши ниво. Подигнута је жичана ограда, појачане су патроле, користи се најсавременија технологија за откривање нелегалних покушаја преласка границе. На Евросу је, поред армије, и две хиљаде специјално обучених полицајаца који штите границу.

Izvor: www.politika.rs

"Povodom Turske, vreme je da se kaže - što je mnogo, mnogo je"


Predsednik Evropske narodne partije EPP Manfred Veber pružio je punu podršku grčkom premijeru Kirjakosu Micotakisu povodom turskih akcija u Mediteranu.

"Povodom Turske, vreme je da se kaže - što je mnogo, mnogo je. Puna podrška Micotakisu i njegovom pozivu za evropskom konferencijom. Puno puta smo upozoravali. Sad je vreme da se deluje protiv Erdogana i njegovog kršenja međunarodnog prava", napisao je on na Tviteru, prenosi ANA.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=16&nav_category=78&nav_id=1748619)

Turski avioni u prekršaju


Dva turska vojna aviona prekršila su danas Atinski letački informativni region (FIR), saopštio je danas Generalštab grčke nacionalne odbrane.

Oni nisu predali planove leta i preleteli su ostrva Inuses i Panagiju na 7,62 kilometara visine u 12.24, prenela je ANA.

Grčki avioni prepoznali su i presreli turske borbene avione prema međunarodnim pravilima, saopštio je Generalštab.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=16&nav_category=78&nav_id=1748803)

Erdogan će prisustvovati muslimanskoj molitvi u još jednom vizantijskom hramu u Turskoj


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan prisustvovaće prvoj muslimanskoj molitvi u vizantijskoj crkvi Hora u Istanbulu, javljaju turski mediji.

Hram Hrista Spasitelja u Hori, koji su turske vlasti pretvorile u džamiju „Karije“ biće otvoren za posetioce 30. oktobra 2020. Godine. Tog dana će biti održana molitva, prvi put nakon 75 godina.

Poznati mozaici će biti pokriveni zavesama, kao u Aja Sofiji. Hora će biti otvorena kako za muslimanske molitve, tako i za posete turista.

Vizantijska crkva Hora u Istanbulu je izgrađena u 6 veku. U 16. veku, nakon što su Turci osvojili Carigrad, ona je bila pretvorena u džamiju. Međutim, od 1945. godine ona je funkcionisala kao muzej „Karije“. Ipak, 75. godina kasnije ova odluka je poništena i ona će sad opet biti pretvorena u džamiju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202010181123608636-erdogan-ce-ucestvovati-u-namazu-u-jos-jednoj-vizantijskoj-crkvi/)

https://youtu.be/CTnf1WC-oQs

Доста објективно, али превиђа америчко присуство на Криту. Нападом на Крит, Турска би ризиковала да уђе у сукоб са Америком. У зависности да ли би до сукоба дошло пре него што Американци комплетно евакуишу своје базе из Турске, оштрина америчке реакције би била другачија. Након повлачења из Турске, Американци би вероватно и само усмеравање радара према Криту сматрали непријатељским и узвратили превентивним нападом. Пре повлачења, вероватно би се ограничили на формирање ПВО кишобрана изнад острва. И у једном и другом случају, Грци би поприлично безбедно могли да лете са Крита и нападају турске циљеве.

Не спомиње се каква би била позиција Израела и Египта. Ове државе не би отворено ушле у рат, али би макар обавештајно и логистички помагале Грчкој. Тако, шанса да турски авиони неопажено приђу Грцима иза леђа, летећи уз египатску обалу је тешко остварива.

Такође, мислим да се занемарује свемирска компонента. Турска има 3 сателита за визуелно осматрање, Грчка нема ни један. Међутим, Француска има и сателите за електронско извиђање, а током следеће године ће лансирати и наоружану групу сателита, способну да уништава противничке сателите.

Грчка би имала и подршку ЕУ, извесно је да би границе ЕУ биле затворене за Турску, у оба смера. Врло је вероватно да би и Американци обавештајно помогли Грчкој.

Izrael se sigurno ne bi umešao direktno u sukob, ali bi podržao Grčku izviđačkim i obaveštajnim podacima sigurno. Egipćani bi se možda i umešali ako bi procenili da je Turska gotova. Istovremeno ne treba zaboraviti na to da bi takav rat iskoristila Sirija da dovrši oslobađanje svoje teritorije i čišćenje iste od turaka kao i na Kurde koji bi to iskoristili da pokušaju da se oslobode Turske vlasti. Mislim da bi se turci preigrali ukoliko bi ušli u rat protiv grka. Stvorili su sebi isuviše neprijatelja u poslednje vreme.

Нисам сигуран да би се Египат директно умешао, јер нема шта да добије. Можда на крају, да мало увежба пилоте. Са осталим се слажем. Тајминг је веома битан, време не ради за Турску. Национални доходак пада, инфлација расте, Американци одлазе, технолошки је под ударом санкција. Данас више не би могли да лансирају сателите, као што не могу да склапају нове беспилотне летелице.

Са друге стране, у Грчку опет долази амерички капитал, Американци појачавају присуство на Криту, долазе рафали, Француска ојачава космичке снаге... Уз све то, амерички терминал за течни гас се гради практично уз Турску границу, а гасовод према Бугарској иде уз грчко-турску границу.

Grčka i Turska otkazuju vojne vežbe


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će Grčka i Turska otkazati vojne vežbe najavljene za narednu nedelju, na nacionalne praznike u obe zemlje. To je znak daljeg ublažavanja tenzija, prenosi AP.

Na virtuelnom sastanku ministara odbrane članica NATO Stoltenberg je rekao da su i Grčka i Turska odlučile da otkažu vojne vežbe najavljene za sledeću nedelju.

Generalni sekretar je istakao da je otkazivanje vojnih vežbi korak u pravom smeru, te da se nada da će ovaj potez imati pozitivan uticaj na ublažavanje tenzija između dve zemlje u oblasti Istočnog Mediterana.

Turski ministar spoljnih poslova je ranije u toku ovog meseca optužio Grčku zbog vojnih vežbi u Egejskom moru koje su najavljene za 29. oktobar, na dan nacionalnog praznika u Turskoj.

Ankara je na ovaj potez odgovorila najavom da će vojne vežbe održati 28. oktobra, na grčki nacionalni praznik.

NATO je dvema zemljama pomogao da uspostave sistem za izbegavanje oružanih sukoba, a razgovori se dalje nastavljaju, kako bi se proširio sistem zaštitnih mera.

Grčka i Turska su se takođe složile da nastave razgovore sa ciljem izgradnje poverenja i rešavanja sukoba, koji su poslednji put održani 2016. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=23&nav_category=78&nav_id=1752337)

уторак, 20.10.2020.

Грчка затражила од европских земаља да прекину извоз војне опреме у Турску

Грчка је затражила од земаља чланица ЕУ да прекину извоз војне опреме у Турску, рекао је данас министар спољних послова Никос Дендијас у јеку спора два суседа око морских граница у источном Средоземљу. Дендијас је такође рекао да је писао европском комесару за проширење Оливеру Вархејиу да се жали да Турска крши свој царински споразум са европским блоком.

„Турска наставља да крши основне критеријуме интеграције у ЕУ”, рекао је Дендијас после састанка са албанским премијером Едијем Рамом у Тирани.

Турска је кандидат за чланство у ЕУ од 1999. године, али су преговори о приступу већ дуго у застоју. Дендијас је рекао да је затражио од својих ЕУ колега да прекину извоз војне опреме Турској пошто се та опрема користи у „деловањима која дестабилизују наш регион”.Он није навео конкретне земље од којих је то тражио али грчки медији јављају да су писма упућена министрима спољних послова Немачке, Шпаније и Италије. У писму Вархејиу Дендијас је рекао да због тога што Турска крши царинску унију ЕУ треба да размотри увођење мера укључујући и потенцијално укидање те уније, као „јасан знак осуде” за то што турска ради, преноси Бета.

Односи између Грчке и Турске су се знатно заоштрили ове године због спора око поморских граница и права на потенцијалне подморске нафтне ресурсе, тако да су у једном тренутку обе стране извеле своје ратне бродове у спорно подручје у источном Средоземљу, и изазвале страховање да може избити отворен сукоб. Tурска је два пута послала свој брод за истраживање налазишта нафте у област коју грчка сматра својом и на коју полаже ексклузивна права. Турска оптужује Грчку да покушава да узме нефер део ресурса у Средоземљу.

Турски министар одбране Хулси Акар рекао је данас да је Турска за решавање спорова преговорима али је додао да његова земља неће попустити под притиском. Грчка такође каже да је спремна да преговара али уз аргумент да не може да преговара док Турска активно трага за нафтом у области на коју Грчка полаже ексклузивна права.

Izvor: www.politika.rs

Sporne aktivnosti na Mediteranu nastavljene - tenzije sa Grčkom se dodatno zagrevaju
Tanjug 25. 10. 2020.

TURSKA je potvrdila da će 4. novembra nastaviti sa seizmološkim istraživanjima na koja je, u sporne vode istočnog Mediterana, poslala svoj brod "Oruk Reis", čime je dodatno zagrejala tenzije u tom regionu.

Grčka i Turska, obe članice NATO, ne uspevaju da prevaziđu spor oko prava na eksploataciju fosilnih goriva u istočnom Mediteranu, podseća u izveštaju Rojters. Na nedavno održanom samitu EU koji je sazvan na zahtev Kipra, saopšteno je da će kazniti Tursku ukoliko nastavi da sprovodi provokativne operacije u regionu na koji prava polažu i Grčka, i Kipar.

Izvor: www.novosti.rs

Grčki ministar: Turska usmerena na eskalaciju napetosti u Sredozemlju


Turska ima za cilj eskalaciju tenzija u Istočnom Sredozemlju i ignoriše pozive na dijalog, izjavio je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas nakon razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Atini.

„Juče je Turska ponovila svoju volju za sprovođenjem ilegalnih seizmičkih istraživanja u Istočnom Sredozemlju. Postaje jasno da Turska teži eskalaciji napetosti i da su svi pozivi na dijalog formalni. Turska svakodnevno dokazuje da krši međunarodno pravo i ignoriše zahteve prijatelja, njene reči lišene su svake pouzdanosti“, naveo je Dendijas.

Grčki ministar je naglasio da je Grčka uvek usmerena na konstruktivan dijalog, ali da je istovremeno nemoguće voditi dijalog u režimu pretnji.

Ranije je Turska izdala još jedno međunarodno obaveštenje Navteks, prema kojem će brod „Oruč Reis“ sprovoditi istraživanje zajedno sa brodovima „Ataman“ i „Džingis kan“ južno od grčkog ostrva Rodos od 25. oktobra do 4. novembra. Prema navodima pres-službe grčkog Ministarstva spoljnih poslova, novo obaveštenje o planovima Turske da sprovede seizmička istraživanja unutar grčkog kontinentalnog praga krši međunarodno pravo. Atina je uputila Ankari protest. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Turske Hami Aksoj izjavio je da Turska smatra da su grčke tvrdnje neosnovane.

Odnosi između Atine i Ankare u poslednje vreme su se naglo pogoršali zbog toga što turski brod „Oruč Reis“ sprovodi seizmička istraživanja u Istočnom Sredozemlju, u području koje Grčka smatra svojom isključivom ekonomskom zonom. Oružane snage Grčke dovedene su u stanje povećane borbene gotovosti. Turska, inače, takođe sprovodi istraživanja i u blizini Kipra.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202010261123670273-grcki-ministar-turska-usmerena-na-eskalaciju-napetosti-u-sredozemlju/)

26.10.2020.

Atina zabrinuta zbog najavljene vojne vežbe Turske na grčki nacionalni praznik
AUTOR: Beta/AP

Grčka vlada je saopštila da Turska planira da održi pomorsku vojnu vežbu 28. oktobra, na grčki nacionalni praznik, samo nekoliko sati posle izjave generalnog sekretara NATO da su i Grčka i Turska odustale od ratnih igara za vreme nacionalnih praznika obe zemlje.

Portparol grčke Vlade Stelios Pecas rekao je da je potez Ankare pokazao da je ona "nepouzdan" partner u pregovorima.

"Poslednjih dana Turska ulaže izuzetne napore da dokaže da ne samo što stvara probleme u našem širem regionu, već je i potpuno nepouzdan sagovornik", rekao je Pecas.

Tenzije između suseda i NATO saveznika Grčke i Turske zaoštrile su se preko leta, zbog spora oko podmorskog istraživanja nafte u istočnom Sredozemlju. Turska je poslala seizmički istraživački brod Oruk Reis u potrazi za naftom i gasom u spornim vodama, još jednom izazivajući napetost u odnosima s Grčkom i Kiprom zbog osporavanja granica na moru i prava na istraživanje. U petak je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da su i Grčka i Turska otkazale svoje odvojene vojne vežbe, predviđene za ovu nedelju u Sredozemlju, u nastojanju da smire tenzije i ocenio taj potez kao "korake u pravom smeru, koji pomažu u smanjenju rizika od incidenata i nesrećnih slučajeva". Međutim, Pecas je izjavio da je nekoliko sati posle te izjave Turska izdala obaveštenje, poznato kao Navteks, najavljujući vojnu vežbu za 28. oktobar, kada je grčki nacionalni praznik.

Grčka obeležava nacionalni praznik 28. oktobra, u znak sećanja kada je 1940. godine odbila ultimatum Italije da omogući snagama Osovine da uđu u Grčku, obeležavajući tako zvanični ulazak Grčke u Drugi svetski rat.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/AbXzUTUtG3k

Grčki i Turski šef diplomatije razgovarali telefonom
Tanjug 09.11.2020.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias i njegov turski kolega Mevlut Čavušoglu danas su razgovarali telefonom o uslovima za organizovanje njihovog direktnog susreta u skorijoj budućnosti.

U izveštaju agencije ANA navodi se da je turski šef diplomatije incirao ovaj razgovor, tokom kojeg mu je grčki ministar spoljnih poslova ponovio da uslovi za direktan susret ne postoje sve dok Turska nastavlja svoje provokativne aktivnosti u istočnom Mediteranu.

Izvor: www.blic.rs

понедељак, 09.11.2020.

Грчка позвала Немачку да не продаје оружје Турској

АТИНА – Грчка је данас позвала Немачку да прекине извоз војне опреме у Турску, након „агресивне политике Анкаре у источном Медитерану”, пренео је данас Грик Рипортер.

Лист се позива на новину Дие Велт, за коју је министар спољних послова Грчке Никос Дендијас апеловао на Немачку да прекине продају оружја, између осталог, и подморница Турској, рекавши да такви потези могу да помогну Анкари да дестабилизује источни Медитеран. Дендијас је рекао да подморница Тип 214, коју имају Грци, даје стратешку предност Грчкој у југоисточном Медитерану.

„Уколико им Немачка испоручи подморице, Турска ће поново имати предност над Грчком”, рекао је Дендијас, јавља Танјуг.

Анкара је наручила шест подморница овог типа. У октобру, званични Берлин је одбацио позив Грчке да се уведе Турској ембарго на оружје. Из Берлина су поручили да је извоз оружја у Турску веома низак и да се „пре дозволе извоза пажљиво сагледа све кроз призму безбедносних параметара.” Међутим, како додаје Грик Рипортер, у поверљивом документу који је открила агенција ДПА у јуну, наводи се да је Турска први увозник немачког оружја, другу годину заредом.

Према том документу, Турска је платила 344.6 милиона евра за наоружање Немачкој прошле године, што је више од трећине немачког извоза оружја у свет. Грик Рипортер додаје да је „после инвазије турских трупа на Сирију 2019. године, немачка влада привремено прекинула извоз оружја у Турску”. Међутим, ово се односило само на оружје које се могло користити у Сирији, закључује се у тексту.

Izvor: www.politika.rs

Grčki državljavin, zvaničnik turskog konzulata uhapšen jer je špijunirao za Tursku


Grčka policija uhapsila je zvaničnika turskog konzulata optuženog za špijunažu, a ovaj potez će najverovatnije dovesti do dodatnog pogoršanja odnosa .

Reč je o osobi grčke nacionalnosti koja je zaposlena u turskom konzulatu na ostrvu Rodos. Zvaničnik je uhapšen danas, nakon ispitivanja koje je trajalo nedelju dana.

Još jedna osoba grčke nacionalnosti je takođe uhapšena, a reč je o kuvaru na putničkom brodu koji je plovio na relaciji Rodos-Kastelorizo, izjavio je za Rojters grčki policijski zvaničnik. Jedan od osumnjičenih optužen je da je fotografisao kretanje grčkih oružanih snaga u Egejskom moru.

Grčki mediji su preneli da su oba muškarca pripadnici muslimanske manjine na severu zemlje.

Turska nije reagovala povodom navoda o hapšenju dvojice muškaraca optuženih da su špijuni Ankare.

Odnosi između Grčke i Turske obeleženi su dugogodišnjim tenzijama, počev od pitanja Kipra pa do prava na eskploataciju potencijalnih nalazišta nafte i gasa u Egejskom i Sredozemnom moru.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=18&nav_category=78&nav_id=1782818)

https://youtu.be/1ZXRO4Y6DNc

Špijunska afera u Grčkoj, dve osobe uhapšene


Grčke vlasti uhapsile su dve osobe optužene za špijunažu u slučaju koji bi mogao dodatno da zaoštri odnose Grčke i Turske.

Jedan od osumnjičenih identifikovan je kao 35-godišnji sekretar u turskom konzulatu na ostrvu Rodos i ostavljen mu je rok do ponedeljka da pripremi odbranu, piše grčki dnevnik "Katimerini".

Drugi osumnjičeni, star 56 godina, bio je zaposlen kao kuvar na putničkom trajektu koji povezuje ostrva Rodos i Megisti. Oba ostrva se nalaze blizu turske obale.

Osumnjičeni 56-godišnjak je uhapšen u svojoj kući u Komotiniju na severoistoku Grcke u petak ujutro po poternici koju je izdao tužilac sa Rodosa. On je prebačen na Rodos, gde se ocekuje da zatraži vreme za pripremu odbrane.

Osumnjičeni 56-godišnjak je od samog pocetka priznao da ga je sekretar regrutovao kako bi mu pružio informacije o kretanju grčkih oružanih snaga na jugoistoku Egeja, naime na Rodos, Megisti i u drugim oblastima. Osumnjičeni 35-godišnjak je izjavio da su njegove glavne dužnosti u konzulatu administrativna pitanja i kulturne aktivnosti.

Obojica muškaraca rekli su da su se sreli na društvenom dogadaju prošlog leta i da su od tada održavali prijateljske odnose.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=19&nav_category=78&nav_id=1783369)

Odgovor EU Turskoj spor, Grčka uporno zahteva sankcije
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 19.12.2020.

EU je spora u reakcijama na turske provokacije u istočnom Mediteranu i Egejskom moru.

Ali Grčka će "strpljivo i uporno" nastaviti da se zalaže da se Ankari uvedu sankcije, poručio je danas grčki šef diplomatije Nikos Dendijas. Osvrnuvši se na argumente koje su iznele brojne članice EU da bi zabrana izvoza naoružanja u Tursku uzdrmala koheziju unutar NATO-a, Dendijas se zapitao kako onda te zemlje objašnjavaju da su SAD, glavni oslonac NATO.a, uvele sankcije Turskoj uz argumentaciju da podriva jedinstvo i bezbednost Severnoatlantske alijanse, prenosi portal Ekatimarini. Dendijas je ocenio da je odluka Vašingtona da Turskoj uvede sankcije zbog nabavke ruskog raketnog, protiavvazdušnog sistema S-400, "nesumnjivo snažna poruka".

Izvor: www.b92.net

Grčka spremna na razgovore sa Turskom


Grčka je spremna na razgovore sa Turskom po nekim pitanjima, ali nema nameru da produbljava teme sa susednom zemljom, dok se čini da Turska to želi.

Rekao je danas Nikos Dendias, ministar spoljnih poslova, prenela je agencija ANA pisanje novine Vima.

Atina čeka da Ankara odredi datum pregovora, kada turski brod Oruk Reis ne bude više kružio grčkim teritorijalnim vodama i dokle god "postoji stabilnost, a ne taktičke akcije", dodao je ministar, a prenela agencija ANA.

Denijas je rekao da je EU "u obavezi da traži promenu turskog stava prema Evropi, inače moramo da planiramo da od Evrope napravimo tvrđavu, što neće biti prijatno".

Grčki ministar je na pitanje kuda ide Turska rekao da "ako bi sudio po verovatnoći, postoji 90 odsto šansi da će Turska nastaviti da se udaljava sa evropskog puta".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=20&nav_category=78&nav_id=1783684)

Turski vojni avioni narušili vazdušni prostor Grčke
IZVOR: TANJUG SREDA, 23.12.2020.

Atina -- Četiri turska vojna aviona upala su jutros u vazdušni prostor Grčke i preletela ostrva Antropofagi na visini od oko 3.000 kilometara.

Kako prenosi agencija ANA, grčki borbeni avioni presreli su turske borbene avione, u skladu sa međunarodnim pravilima. Do incidenta je došlo jutros u 10.10 časova.

Izvor: www.b92.net

Na meti im grčka topovnjača, sve više incidenata u Mediteranu
Novosti online/Đ. M. 09. 01. 2021.

NA NOVOM snimku iz Sredozemnog mora koji se pojavio na društvenim mrežama, vidi se opasna provokacija posade turskog čamca koji je "presekao" put grčkom ratnom brodu.

https://twitter.com/wrongname46/status/1347184921777991680

Nije poznato u kom delu Mediterana je snimak nastao, a na njemu se vidi brodić turske obalske straže koji velikom brzinom prolazi pored grčke topovnjače i nebezbedno joj preseca put. Ovaj snimak je objavljen samo nekoliko sati nakon što je došlo do nove eskalacije u Sredozemnom moru.

Izvor: www.novosti.rs

Inače je "procureli" snimak iz 2018. godine.  ::)

---------------------------------------------------------------

Procurio snimak incidenta, Ankara provocira na Mediteranu
Novosti online/Đ. M. 10. 01. 2021.

NA TVITERU je ovjavljen snimak incidenta koji se desio u sredu nedaleko od ostrva Imia u Egejskom moru, kada je turski ratni brod udario u grčko plovilo.

https://youtu.be/-CNYUxTUn1A

Prema vojnim izvorima koje je citirao "Grik Reporter", incident se desio u grčkim teritorijalnim vodama i u njemu su učestvovali brodovi obalskih straža dve zemlje. Ankara je, sa druge strane, optužila Atinu da su dva grčka broda povredila teritorijalne vode Turske. U saopštenju turskih vlasti stoji da su dva grčka plovila udaljena tokom "preventivnih manevara" četiri patrolna čamca Turske obalske straže, kao i da je tokom incidenta došlo do "sudara između plovila".

Grci su sudar opisali kao klasični primer "uznemiravanje" i istakli su da je njihov brod obavljao redovne redovne zadatke na Mediteranu. Podsećamo, pre nekoliko dana je takođe došlo do incidenta kada su turski čamci "presecali" put grčkom brodu, takođe nedaleko od ostrva Imia.

Izvor: www.novosti.rs

Turska pruža Grčkoj ruku pomirenja


Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu danas je zvanično ponudio Grčkoj nastavak pregovora o sporu vezanom za istraživanje nalazišta gasa u Sredozemlju.

Čavušoglu je izjavio novinarima da je Atina ranije nagovestila mogućnost da pregovori budu danas nastavljeni, ali da se ništa nije dogodilo i da Grčka nema opravdanje za odsustvo od nastavka razgovora, prenosi Rojters.

Turska i Grčka su održale do sada 60 rundi pregovora do 2016. godine, kada su razgovori prekinuti.

Grčka i Turska se spore oko pomorskih granica i prava na potencijalne izvore nafte i gasa u oblasti Istočnog Mediterana. Tenzije su produbljene u avgustu, kada je Ankara poslala brod „Oruč Rajs” u vode koje Atina smatra svojim.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=11&nav_category=78&nav_id=1793694)

Erdogan želi novo doba za Tursku i Grčku


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da se nada da će nastavak razgovora između Turske i Grčke o pomorskim sporovima najaviti novo doba.

Članice NATO Ankara i Atina saopštile su u ponedeljak da su se saglasile da 25. januara nastave dugo obustavljane pregovore o spornim ofšor pravima na Mediteranu, koja su ih prošle godine dovela gotovo do sukoba.

"Moramo da prekinemo to da je Mediteran područje za konkurenciju i pretvorimo ga u vode koje će služiti dugoročnim interesima", rekao je Erdogan ambasadorima EU u Ankari.

"Pozivamo Grčku da se uzdrži od akcija koje će povećati napetost. Verujem da će razgovori s Grčkom, o istraživanju, koji će početi 25. januara, najaviti novo doba", rekao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=12&nav_category=78&nav_id=1794245)

петак, 15.01.2021.
Војислав Лалић

Турци и Грци коначно за истим столом

У Анкари се надају да ће отварањем преговора са Атином успети да амортизују оптужбе Европске уније која јој прети санкцијама јер не поштује међународно право у источном Средоземљу

После скоро пет година турски и грчки политичари и стручњаци за међународно право ће се поново наћи за истим столом у покушају да премосте дубоке разлике које оптерећују односе две суседне и у НАТО-у савезничке земље. То сигурно неће ићи лако и без трзавица, али дијалог је, ма колико био тежак, једини пут да се једног дана у Егеју стигне до решења нагомиланих проблема. Експерти би у тим сусретима требало да припреме терен политичарима који годинама у ретким сусретима нису могли да нађу заједнички језик о многим билатералним проблемима.

У Анкари је званично потврђено да ће, после вишегодишње суспензије,  нова рунда „истраживачких” разговора, бити одржана у Истанбулу 25. јануара. „Верујем да ће преговори означити ново доба у односима две земље”, изјавио је председник Тајип Ердоган у уторак после сусрета са амбасадорима земаља Европске уније акредитованим у Анкари. Он је позвао Атину да се уздржи од активности које би могле да изазову нове напетости између суседних земаља.

Последња рунда тих разговора, у којима су експерти две земље покушавали да пронађу решења за многобројне проблеме који оптерећују односе две земље, одржана је 2016. године. Ти сусрети, који су у почетку међу новинарима били познати као „земљотрес дипломатија”, почели су 2002. године после разорних потреса који су готово у исто време погодили две земље. Атина и Анкара су тада несебично прискочиле једна другој у помоћ. После тога отворени су разговори око решавања  нагомиланих проблема у Егеју: статусу појединих острва у Егеју, ширине територијалних вода и ваздушног простора над њима, положаја мањина у једној и другој земљи, као и кипарског проблема.

У НАТО-у су тада на тренутак одахнули. Поготово што су се две земље, чланице алијансе, крајем минулог века два пута нашле на ивици оружаног сукоба због спора коме припадају мала ненасељена острва у Егеју, практично стене. Морао је тада да интервенише НАТО, односно Вашингтон како би се избегло најгоре.

После извесног затишја у Егеју и источном Медитерану последњих месеци поново севају варнице, крстаре ратни бродови. Повод за то је откриће огромних резерви нафте и гаса и Анкара сада тражи у своје име и у име кипарских Турака  ново разграничење у тим водама, да би се, како често кажу , исправиле „историјске грешке” које су причињене Турској која има најдужу обалу у региону. Све ређи сусрети  турских и грчких политичара у последње време су најчешће  коришћени за међусобну размену оптужби.

То је довело до поремећаја односа Анкаре не само са Атином него и са Бриселом који позива Турску да поштује међународно (поморско) право и да избегава једностране потезе у Средоземљу. То се могло и очекивати пошто председник Ердоган безрезервно подржава самопроглашену турску државу на северу подељеног острва коју је досад  признала само Анкара.

Турска  сада – поновним оживљавањем преговора са Грчком – покушава пре свега да нормализује  односе са Европском унијом, да покаже да је за дијалог. У Бриселу су недавно најавили да ће се Анкара суочити са новим, тежим санкцијама уколико настави да повлачи „једностране потезе супротне међународном праву” у источном Медитерану. Извештај о томе ће, како је речено, бити на дневном реду самита ЕУ који се одржава у марту. Турска жели да побољша односе са ЕУ и очекује од европских земаља да заузму исти став, наглашено сада истичу званичници у Анкари. Отварањем преговора са Атином  председник Ердоган жели да покаже да је Турска за мирно решење проблема у Медитерану, али истовремено истиче да неће одустати од својих принципа, да у разграничењу у спорним водама мора да учествује и Турска република северни Кипар, непризната држава.

Ако преговори пропадну у Анкари се унапред зна  ко ће бити кривци – то су  Грци. „Година 2020. била је тешка у односима ЕУ и Турске пошто смо суочени са тешким питањима од којих су већина вештачки изазвана”, истакао је председник Ердоган после сусрета са амбасадорима. Поједине  чланице ЕУ тражиле су интервенцију Брисела како би, оцењује он, под изговором солидарности решиле своје билатералне проблеме са Турском. Зато се у Анкари већ дуже време упире прстом у Атину мада председник то овог пута није конкретно рекао, иако је јасно на кога је мислио.

Izvor: www.politika.rs

понедељак, 25.01.2021.

Грчка и Турска обновили разговоре о источном Медитерану

ИСТАНБУЛ – Турска и Грчка данас су у Истанбулу почели разговоре о решавању спора око истраживања нафте и гаса и источном Медитерану након вишемесечне дипломатске кризе, изјавио је високи турски званичник за Франс прес, преноси агенција Макфакс.

Он је прецизирао да је грчку дипломатску делегацију примио други човек у турском Министарству спољних послова Седат Онал. Преговори између Грчке и Турске су били прекинути у 2016. години због све већих тензија, преноси Танјуг. Турске мисије за истраживање гаса у, како наводе грчки власти, територијалним водама Грчке, у последњих неколико месеца довеле су до највеће дипломатске кризе у односима две земље за коју су многи аналитичари страховали да може да ескалира у сукоб.

Иако је Атина изразила оптимизам, док је Анкара поздравила позитивну атмосферу, не очекује се велики напредак у преговорима. Обе земље нису успеле да се договоре око списка тема за разговор, што је, како је навео Франс прес, могло да претвори ове преговоре у „глуве разговоре”.

Izvor: www.politika.rs

Turska pozvala Grčku da reše sporove
SVET Autor: Beta 25. jan. 2021

Turske vlasti izrazile su danas želju da "reše probleme" sa Grčkom posle nastavka dijaloga dve zemlje, prekinutog pre pet godina zbog rastućih tenzija o eksploataciji gasa u istočnom delu Sredozemnog mora.

Turski i grčki zvaničnici sastali su se danas u Istanbulu gde su razmotrili pitanja o kojima imaju suprotne stavove. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je cilj njegove zemlje rešavanje „svih problema“ sa Grčkom i dodao da su mir i stabilnost u regionu u interesu svih.

Predstavnici Turske i Grčke održali su 60 rundi razgovora između 2002. i 2016. godine, kada su razgovori prekinuti. Turske misije za istraživanje gasa u grčkim vodama poslednjih meseci dovele su do diplomatske krize u odnosima dve zemlje bez presedana od 1996. godine kada su bile na ivici rata. Analitičari su pre sastanka ocenili da ne očekuju određeni napredak posle prve runde dijaloga.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/u_ZY6STAodM

Turska pozvala Grčku da se suzdrži od provokacija
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.01.2021.

Bilateralni razgovori između Turske i Grčke koji imaju za cilj rešavanje dugogodišnjih pomorskih sporova,nastavljeni su juče nakon pauze duge pet godina.

Turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu izjavio je da su se oni održali u veoma pozitivnoj atmosferi. Govoreći na konferenciji za novinare u Ankari sa svojim irskim kolegom Sajmonom Kovenijem, Čavušoglu je rekao da je u razgovorima fokus stavljen na sve što je bilo predmet prvih 60 rundi. On je Grčku pozvao da se uzdrži od provokacija u vreme kada Ankara pokušava da uspostavi pozitivan odnos sa EU, prenosi Rojters.

Grčka i Turska imale su 60 rundi razgovora u periodu između 2002. i 2016. godine u pokušaju da reše neslaganja u vezi sa pravima na energetske izvore, vode u Sredozemlju, vazdušni prostor i neka ostrva u Egejskom moru, ali je napredak bio neznatan. Razgovori su ponovo nastavljeni u ponedeljak u Istanbulu, nakon višemesečnih tenzija i uz pritisak EU.

Izvor: www.b92.net

Čavušoglu: Veoma pozitivna atmosfera u razgovorima s Grčkom
Tanjug 28.01.2021.

Bilateralni razgovori između Turske i Grčke koji imaju za cilj rešavanje dugogodišnjih pomorskih sporova, a koji su nastavljeni juče nakon pauze duge pet godina, održani su u veoma pozitivnoj atmosferi, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu.

Govoreći na konferenciji za novinare u Ankari sa svojim irskim kolegom Sajmonom Kovenijem, Čavušoglu je rekao da je u razgovorima fokus stavljen na sve što je bilo predmet prvih 60 rundi. On je Grčku pozvao da se uzdrži od provokacija u vreme kada Ankara pokušava da uspostavi pozitivan odnos sa EU, prenosi Rojters.

Grčka i Turska imale su 60 rundi razgovora u periodu između 2002. i 2016. godine u pokušaju da reše neslaganja u vezi sa pravima na energetske izvore, vode u Sredozemlju, vazdušni prostor i neka ostrva u Egejskom moru, ali je napredak bio neznatan. Razgovori su ponovo nastavljeni u ponedeljak u Istanbulu, nakon višemesečnih tenzija i uz pritisak EU.

Још ће се на крају и збратимити... ;D

Političari možda, obični ljudi...teško.

Krajem meseca sastanak grčkih i turskih zvaničnika o sporu oko pomorskih granica
Tanjug 04.02.2021.

Grčki i turski zvaničnici će se sastati verovatno ponovo krajem februara ili početkom marta kako bi oživeli napore za rešavanje spora oko pomorskih granica, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis, prenosi grčki list Katimerini.

- Očekujem u narednih mesec dana, negde krajem februara, početkom marta. To je dobar korak u dobrom smeru - rekao je Micotakis Rojtersu. Kako se navodi u tekstu Katimerinija, prepreke ostaju, Grčka kaže da će se pozabaviti samo demarkacijom morskih zona u Egejskom i Istočnom Mediteranu, dok Turska kaže da bi trebalo rešavati sva pitanja između dve strane, ukljucujući vazdušni prostor i status nekih grčkih ostrva.

- Turska mora biti dosledna u svom postupanju, ovo ne može biti samo mamac da bi se izbegla rasprava na Savetu EU u martu - rekao je Micotakis.

Grčka, koja je nedavno postigla pomorski sporazum sa Italijom i Egiptom, tvrdi da bi, ukoliko se dve strane ne dogovore, trebalo da upute spor na međunarodni sud. Grčka i Turska spore se oko nekoliko decenija starih pitanja, uključujući obim njihovih kontinentalnih granica, preleta u Egejskom moru i etnički podeljenom Kipru. Od 2002. do 2016. održano je desetak rundi razgovora kako bi pokušali da postave temelje za pune pregovore o razgranicenju pomorskih zona. Posle četvorogodišnje pauze, produžene sporom zbog preklapanja zahteva za energetskim resursima u Istočnom Mediteranu prošle godine, Grčka i Turska su nastavili razgovore 25. januara. Poslednji sastanak u Istanbulu, 61. runda, završen je nakon nekoliko sati, ali su obe strane rekle da su se dogovorile da se ponovo sastanu u Atini.

Izvor: www.blic.rs

Ma čekju novog šefa Baydena da im da smernice za dalji rad,otom'potom!

Merkel nakon sastanka sa Erdoganom: "Važno je da Turska i Grčka nastave dijalog"
Tanjug 08.02.2021.

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom putem video konferencije pozdravila nedavna pozitivna dešavanja vezna za spor Grčke i Turske, i pozvala dve strane da istraju u dijalogu.

„Kancelarka je u razgovoru sa turskim predsednikom Erdoganom pozdravila najnovije pozitivne signale i nedavni sastnak dve strane i istakla da je važno istrajati u započetom dijalogu Grčke i Turske“, saopštila je nemačka vlada, prenosi Rojters.

Grčka i Turska spore se oko nekoliko decenija starih pitanja, uključujući obim njihovih kontinentalnih granica, preleta u Egejskom moru i etnički podeljenog Kipra, a od 2002. do 2016. održano je desetak rundi razgovora dve strane, podseća Rojters. Posle četvorogodišnje pauze, koja je dodatno produžena sporom oko nalazišta gasa u Sredozemlju i pitanjem granica u Istočnom Mediteranu prošle godine, Grčka i Turska su nastavile razgovore 25. januara. Poslednji sastanak u Istanbulu, 61. runda, završen je nakon nekoliko sati, ali su obe strane rekle da su se dogovorile da se ponovo sastanu u Atini krajem februara ili početkom marta.

Izvor: www.blic.rs

Grčka uputila demarš Turskoj


Grčko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je demarš preko ambasade u Ankari turskom Ministarstvu spoljnih poslova u znak protesta zbog hidrografskog istraživanja koje je Turska najavila od danas do 2. marta i to između grčkih ostrva Limnos, Skiros i Alonisos.

Navigaciona direktiva se odnosi na međunarodne vode, međutim Atina je osuđuje kao nelegalnu, jer, prema rečima portparola Ministarstva Aleksandrosa Papajoanoua, stanica u Izmiru nema ovlašćenje da izdaje Navteks (informacije o bezbednosti) za to područje, preneo je Katimerini.

Zvaničnici u Ankari nedavno su najavili da će istraživanja koja bude obavljao brod "Češme" biti ograničena na površinu mora, jer brod neće polagati kablove na morsko dno.

"Češme" je sproveo hidrografska istraživanja na istom području 2018. godine pod pažljivim nadzorom brodova grčke mornarice.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102181124652497-grcka-uputila-demars-turskoj/)

Turci tvrde: Grčki avioni maltretirali naš brod
Srna 23.02.2021.

Grčki avioni lovci "maltretirali" su turski istraživački brod u međunarodnim vodama u severnom Egeju, prenela je Anadolija, pozivajući se na izvore u turskom Ministarstvu odbrane, dok je grčka strana demantovala ove tvrdnje.

Jedan od četiri grčka "lovca" približio se brodu "Češme" i izbacivao je infracrvene mamce na 1.000 metara visine, oko dve nautičke milje od broda. Turski ministar odbrane Hulusi Akar rekao je da je Turska adekvatno odgovorila uz poštovanje propisa. Izvori u grčkom Ministarstvu odbrane odbacili su turske tvrdnje, ističući da grčki borbeni avioni nisu trenutno aktivni u regionu, te da je područje obuke nekoliko kilometara jugozapadno odatle, piše "Katimerini". Izvori navode da nijedan grčki borbeni avion nije preletao preko turskog istraživačkog broda, niti je bilo reakcije turskih "lovaca" u regionu, piše list.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/bF-Z5Cgr2ZI

Turska i Grčka u aprilu o teritorijalnim sporovima


Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu rekao je danas da će se sastati sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Turskoj 14. aprila, nakon što su dve zemlje nastavile pregovore o sporovima na moru.

-U narednim periodu imaćemo sastanak na nivou ministara spoljnih poslova. Verujemo da je korisno da se pregovori održe i na nivou lidera - rekao je Čavušoglu.

On je rekao da, kada Dendijas dođe u Ankaru, tada će se razgovarati i o sastanku predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa.

Ankara i Atina spore se oko prava na eksploataciju energetskih resursa u Sredozemlju, vazdušnom prostoru, kontinentalnim ekonomskim zonama, podeljenom ostrvu Kipar, kao i o statusu nekih ostrva u Egejskom moru. Dve strane su nastavile razgovore nakon petogodišnje pauze u januaru i od tada su održane dve runde pregovora.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/nastavak-pregovora-turska-i-grcka-u-aprilu-o-teritorijalnim-sporovima/9j1l16m)

Грција , Турција и Кипар ке градат гасовод до европа . Исто така ке се градат неколку гасни централи една од тие централи ке биди во Александропулс( Кавала)  каде Р.Македонија ке учестува со 115 милони долаари инвестиција .

Turska optužila Grčku za smrti tri migranta


U vodama Egejskog mora pored turskog primorskog grada Češme tri migranta pronađena su mrtva, dok su trojica spasena, a nastavlja se potraga za još jednom osobom, saopštila je turska obalska straža.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu optužio je pripadnike grčke obalske straže da su pretukli sedam migranata i ostavili ih na moru bez čamca i pojasa za spasavanje kod grčkog ostrva Hios, koje se nalazi na oko osam kilometara od turske obale.

Grčka obalska straža saopštila je da je bila upoznata sa operacijom traganja i spasavanja, ali je negirala bilo kakvu umešanost, a turske optužbe je nazvala uvredljive.

„Mi se prema migrantima ili ljudima koji su u opasnosti ne odnosimo na taj način“, rekao je portparol grčke obalske straže za Rojters.

​U tvitu, ministar Sojlu tvrdi da je grčka obalska straža večeras „pretukla sedam migranata, uzela im stvari, zavezala ruke plastičnim lisicama i bacila ih u more bez prsluka za spasavanje i čamaca“, preneo je Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103191124891315-turska-optuzila-grcku-za-smrti-tri-migranta/)

Turska optužuje Grčku da štiti teroriste

Oštre kritike Ankare na adresu Atine povodom promocije knjige o zagonetnom turskom imamu Fetulahu Gulenu, koji je osumnjičen da je 2016. godine pokušao državni udar


Grčka je postala „bezbednosni raj” za pripadnike grupe imama Fetulaha Gulena, koji je pre pet godina pokušao državni udar u Turskoj. To je jedan od mnogih problema koji opterećuju odnose dve susedne i na papiru savezničke zemlje, članice NATO-a. Iz Ministarstva spoljnih poslova Turske uputili su oštre kritike na adresu Atine povodom promocije knjige o zagonetnom turskom imamu Gulenu, koji poslednjih godina živi u Pensilvaniji. „Nedopustivo je da se emituje video-poruka u kojoj Gulen propagira terorizam i da se to objašnjava slobodom štampe i javnog izražavanja”, izjavio je predstavnik za medije turskog MIP-a Hami Aksoj, prenela je agencija Anadolija.

Na onlajn predstavljanju knjige o Gulenu u Atini emitovana je njegova poruka u kojoj je on veličao Grčku. To će bez sumnje još više opteretiti odnose Turske i Grčke u trenutku kada diplomate dve zemlje u Atini iza zatvorenih vrata nastavljaju razgovore o pronalaženju puteva za premošćavanje problema koji decenijama opterećuju njihove odnose.

„Grčka je sestrinska zemlja. Hvala vam na ovome što ste uradili... To što čini Grčka biće ispisano zlatnim slovima”, rekao je imam Gulen u video-poruci koju je prenela grčka televizija. Knjigu o turskom imamu, jednoj od uticajnijih ličnosti u islamskom svetu, napisao je američki istoričar Džon Pol, a prevela je, objavila i promovisala izdavačka kuća „Papazisis” u Atini.

Imama Gulena u Ankari optužuju da je iz Pensilvanije, gde živi poslednje dve decenije, povlačio konce neuspelog državnog udara koji je pokušan sredinom 2016. godine. Tom prilikom stradalo je 250 građana, dok je više od 2.200 lakše ili teže ranjeno. On u Turskoj navodno iza sebe ima masovni pokret „Hizmet”, koji je pustio duboke korene u državnim strukturama: vojsci, policiji, pravosuđu, medijima. Gulen odbacuje te optužbe i tvrdi da je državni udar inscenirao predsednik Redžep Tajip Erdogan, kako bi to iskoristio kao izgovor da se obračuna s političkim protivnicima i predložio je nezavisnu međunarodnu istragu. U Turskoj su posle pokušaja puča započeli masovni progoni onih koji su osumnjičeni da su imali veze s imamom, odnosno zavereničkom grupom FETO. Na udaru se našlo više od 80.000 građana, protiv kojih je pokrenut istražni postupak. Mnogi su, da bi izbegli progone, pobegli u inostranstvo.

Kad je pokušan udar, grupa od osam turskih oficira helikopterom je prebegla u Grčku. Oni su navodno planirali da ubiju predsednika Erdogana, koji se te večeri nalazio u Marmarisu. Vrhovni sud Grčke odbacio je zahteve Ankare da joj izruči osumnjičene oficire, koji su dobili azil. Predstavnik MIP-a Aksoj očekuje saradnju u borbi protiv terorističkih organizacija i pozvao je Atinu da izruči FETO teroriste, zamrzne njihovu imovinu i spreči dalje širenje ekstremne propagande.

Povodom grčke promocije knjige o Gulenu u Ankari tvrde da to nije slučajno i da su u susednoj zemlji našli utočište i pripadnici drugih terorističkih grupa koje godinama pucaju po Anadoliji: Radničke partije Kurdistana (PKK), Jedinica za zaštitu naroda i levičarskog DHKP-C. Ekstremisti očevidno koriste nesporazume dve vlade, koje ne mogu da postignu kompromis u vezi s mnogim pitanjima: razgraničenjem u Egeju i Mediteranu, rešenjem „kiparskog problema”, kao i izbegličkom krizom.

Turska slične probleme ima i s drugim zemljama koje su pružile utočište teroristima – Amerikom, Nemačkom, Belgijom, od kojih takođe traži njihovo izručenje. Na vrhu te liste je imam Gulen, koji živi u SAD. Vašington još nije odgovorio na ponovljene zahteve Ankare o izručenju pod izgovorom da razmatra priložene dokaze o njegovoj krivici. To je opteretilo odnose dve zemlje. Kako saznaju lokalni mediji, taj zahtev će biti ponovljen i administraciji Džozefa Bajdena i u vladi se nadaju da će on ispraviti greške svojih prethodnika – Baraka Obame i Donalda Trampa – pogotovo što dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji klasičnih kriminalaca. Mediji u Istanbulu, međutim, sumnjaju da se to desiti, pošto imam, koji iza sebe ima poslovnu imperiju u mnogim zemljama, navodno uživa zaštitu CIA.

„Neki naši ključni saveznici u NATO-u nisu ni odgovorili na naše zahteve za izručenje Gulena i njegovih saradnika. Oni nisu položili ispit u borbi protiv terorizma”, ističu u kabinetu šefa države Erdogana.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/475328/Turska-optuzuje-Grcku-da-stiti-teroriste)

Grčka optužila Tursku da promoviše ilegalne ulaske migranata u Evropu
Tanjug 06.04.2021.

Grčki ministar za migracije i azil Notis Mitarahi je u pismu Evropskoj komisiji danas optužio Tursku da promoviše ilegalne ulaske migranata u Evropu.

U obraćanju potpredsedniku Evropske komisije Margaritisu Šinasu i evropskoj komesarki za unutrasnje poslove Ilvi Johanson, Mitarahi je rekao da je "dobro poznata činjenica da migranti napuštaju tursku obalu i da ih prate turski brodovi, što navodi na zaključak da nisu procesuirani i da im životi nisu u opasnosti", prenosi ANA.

"Cilj Turske je, da kroz korišćenje masovnih medija, dodatno pritisne spoljne granice EU i pokuša da isprovocira Grčku", dodao je Mitarahi.

Izvor: www.blic.rs

Sastanak šefa diplomatije Turske i Grčke


Planirano je da se Čavušoglu danas sastane sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Ankari.

Poseta grčkog šefa diplomatije dolazi nakon što su visoki zvaničnici Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel posetili Tursku i sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom razgovarali, između ostalog, i o situaciji u Sredozemnom moru.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=15&nav_category=78&nav_id=1842987)

Sukob šefova diplomatija Grčke i Turske na konferenciji za novinare
Novosti online 15. 04. 2021.

ŠEFOVI diplomatija Grčke i Turske, Nikos Dendijas i Mevlut Čavušoglu, danas su na konferenciji za novinare u Ankari imali verbalni sukob.

https://youtu.be/e7EATyu4gRE

Čavušoglu i Dendijas su se pred kamerama izneli suprotne stavove o pomorskim granicama, migrantima i postupanju prema manjinama. Grčki ministar danas boravi u Turskoj u cilju pokretanja dijaloga o rešavanju bilateralnih spornih pitanja.

- Ako iznosite tako teške optužbe protiv moje zemlje i mog naroda, dužan sam da odgovorim - rekao je Čavušoglu vidno nezadovoljan izjavama grčkog kolege. Dendijas je posebno kritikovao turske aktivnosti u Egejskom moru i istočnom delu Sredozemnom mora, kao i kako Turska primenjuje sporazum sa Evropskom unijom o migrantima.

- Stav Grčke je jasan i to ne čujete prvi put. Turska u Egejskom moru i istočnom Mediteranu krši međunarodno pravo i konvenciju o moru, kao i suverena prava Grčke, jer je iznad grčkog tla sprovela 400 letova - rekao je Dendijas.

Čavušoglu je uzvratio da Ankara na Mediteranu štiti interese Turske i kiparskih Turaka, dok je o sporazumu rekao da ga Turska "pristojno" sprovodi. Turski ministar je nekoliko puta ponovio da je to što govori Dendijas "neprihatljivo". Grčka i Turska, koje imaju osetljive odnose godinama, u sporu su o razgraničenju zone eksploatacije gasa u istočnom delu Sredozemnog mora. Odnosi su takođe zategnuti uzajamnim nezadovoljstvom zbog tretmana muslimanskih manjina u Grčkoj i pravoslavnih u Turskoj.

Izvor: www.novosti.rs

Grčka nakon svađe ministara: Želimo pozitivnu agendu s Turskom
SVET Autor: Hina 17. apr. 2021

Grčka je poručila da želi "pozitivnu agendu" s Turskom, usprkos međusobnim razlikama nakon što su se šefovi diplomatija dvaju država sukobili na konferenciji za medije.

To je rečeno kako bi se ublažila atmosfera nakon svađe grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa i njegovog turskog kolege Mevluta Čavušoglua na konferenciji za medije u Ankari.

„Svaka strana ima svoje poglede koji su se jasno pokazali tokom konferencije za medije koji su mnogi od vas videli“, rekao je Dendias na samitu na Kipru. „No hteo bih i da naglasim predanost grčke vlade, koju vodi premijer Kirijakos Micotakis, traženju pozitivne agende u našim bilateralnim odnosima s Turskom, počevši od ekonomskih i trgovinskih odnosa“, rekao je Dendias, pa pozvao Čavušoglua u Atinu.

Neuobičajeno otvorena svađa na konferenciji još jednom je pokazala neslaganje između dvaju članica NATO-a, koje se sukobljavaju oko niza pitanja, od teritorijalnih pretenzija na moru, do vazdušnog prostora, Kipra i statusa nekih ostrva u Egejskom moru. Tenzije su narasle prošlog leta, kada je Turska poslala brod za bušenje morskog dna u sporne vode, no ublažile su se kad je Ankara ipak povukla to plovilo, a dve države nastavile razgovore o sporovima nakon pet godina pauze.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je na susretu s Dendiasom bila „prijateljska atmosfera“, no da se ona promenila na konferenciji za medije kad je Dendias Čavušogluu kazao da će bilo kakvo kršenje grčkog suvereniteta rezultirati sankcijama. Čavušoglu je tu izjavu proglasio neprihvatljivom.  Turski čelnik rekao je da je njegov ministar zauzeo dobar stav u odnosu na Dendiasovo ponašanje i da nije više mogao postupati „blago“.

Izvor: www.n1info.com

Grčka širi vojnu saradnju: "Suočeni smo sa pretnjom, susedi su sve nestabilniji"


Grčka je saopštila da će proširiti vojnu saradnju sa tradicionalnim NATO saveznicima, kao i sa bliskoistočnim silama u trci za modernizacijom svojih oružanih snaga i suočavanjem sa vojno samopouzdanim susedom Turskom.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis posetio je vazduhoplovnu bazu u južnoj Grčkoj kako bi prisustvovao multinacionalnim vojnim vežbama kojima su se pridružili borbeni avioni iz SAD, Francuske, Izraela, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, preneo je AP.

"Ne možemo biti naivni, suočeni smo sa novim setom pretnji", rekao je Micotakis u govoru ispred aviona koji su učestvovali u vežbama.

On je rekao da je svet ekstremno kompleksan i da grčki susedi na žalost, postaju sve više nestabilni.

"Grčka će nastaviti da jača svoje odbrambene sposobnosti i nadograđuje svoje oružane snage", poručio je Micotakis.

Grčka troši na odbranu više od bilo koje druge zemlje Evropske unije u odnosu na veličinu svoje ekonomije, preneo je Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202104201125142232-grcka-siri-vojnu-saradnju-suoceni-smo-sa-pretnjom-susedi-su-sve-nestabilniji/)

Grci odbacuju dvodržavno resenje za Kipar, Turci i dalje uporni
Tanjug 29.04.2021.

Turski predlozi o dve države kao rešenju problema podeljenog Kipra očigledno su kršenje rezolucija Ujedinjenih nacija o podeljenom ostrvu i nikada neće biti prihvaćeni, izjavio je danas lider kiparskih Grka Nikos Anastasijadis.

- Ne postoji nikakva šansa da Turska ili tursko-kiparska strana u tome uspeju. To je bilo nešto na šta je ukazao generalni sekretar (Ujedinjenih nacija) - rekao je Anastasiadis novinarima u Ženevi, prenosi Rojters.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ranije je rekao da nema dovoljno zajedničkih osnova za nastavak mirovnih pregovora između otuđenih kiparskih Grka i Turaka. Lider kiparskih Turaka Ersin Tatar danas je izjavio da nema svrhe održavati zvanične razgovore o Kipru bez priznavanja njegove države, i da se neće odstupiti od predloga dve države, koji je dala njegova delegacija. Posle trodnevnog samita na kojem je pokušano da se izađe iz četvorogodišnjeg ćorsokaka u mirovnim pregovorima, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Ccavusoglu rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tatarom da kiparski Grci nisu izneli novi predlog na pregovore u Ženevi. Dve strane imaju različite stavove o načinu rešavanja problema, s tim što kiparski Grci podržavaju savezni sistem naveden u rezolucijama Ujedinjenih nacija, dok kiparski Turci, pod novim rukovodstvom, traže sporazum o dve države, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Oni su lažovi, zbog njih su propali pregovori!
Beta 30. 04. 2021.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je danas grčko-kiparske zvaničnike za neuspeh poslednje runde pregovora o budućnosti ostrva, kritikujući ih da su "lažovi".

- Ne verujem južnom Kipru. Ne verujem da možemo postići rezultat zato što nisu iskreni. Oni su lažovi - rekao je Erdogan novinarima, misleći na zvaničnike kiparskih Grka i deo ostrva kojim upravljaju.

Stavovi kiparskih Grka i kiparskih Turaka isuviše su udaljeni da bi počeli zvanični razgovori, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Kiparski Grci i dalje podržavaju rešenje koje bi vodilo ponovnom ujedinjenju ostrva u obliku federalne države, dok je predsednik Turske Republike Severni Kipar predložio juče da Savet bezbednosti UN prizna dve nezavisne i jednake države na tom sredozemnom ostrvu.

Kipar je podeljen od kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva 1974. kao odgovor na državni udar sa ciljem da se ostrvo pripoji Grčkoj. Tursku Republiku Severni Kipar prznaje samo Ankara.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/K6-0Z28DMeo

понедељак, 10.05.2021.
Војислав Лалић

Педесетогодишњи сан о уједињеном Кипру

После неуспеха у Женеви генерални секретар УН Гутерес најављује „за два-три месеца” нови састанак две кипарске заједнице у покушају да се договори основа за наставак дијалога

Преговори две заједнице – грчке и турске – о поновном уједињењу подељеног Кипра запали су у ћорсокак из којег се у овом тренутку не види излаз. То је потврдио генерални секретар УН Антонио Гутерес после неуспелог састанка у Женеви који је недавно организовао у формату „пет плус један” (за истим столом нашле су се делегације две етничке заједнице са острва, земаља „гаранта” Кипра –Велике Британије, Грчке и Турске, као и представници светске организације, као посредника).

Сусрет у Женеви потврдио је да у овом часу „нема заједничке основе” за наставак преговора, изјавио је Гутерес, пренеле су агенције. Иако две заједнице нису успеле да пронађу заједнички језик, светска организација још није дигла руке од тражења решења за поновно уједињење острва, иако су шансе мале, практично никакве. Генерални секретар покушаће, како је најавио, да „за два-три месеца” организује нови састанак, иако су „истрошени напори о стварању федерације” на Кипру.

У Анкари и на северу Кипра дилеме више нема – они у један глас кажу да више неће да губе време у јаловим преговорима о стварању заједничке државе.

„Међународна заједница више не може да нас принуди да радимо нешто што не желимо. Досад смо изгубили 50 година у јаловим преговорима и то је губљење времена. Ми смо за стварање две независне државе”, каже Ерсин Татар, председник самопроглашене Турске републике северни Кипар. Он заправо од слова до слова понавља ставове које заступају званичници у Анкари.

Председник Реџеп Тајип Ердоган не очекује успех у наставку преговора. „Ја не верујем јужном Кипру, никад се нису искрено понашали, варали су. Сада су преговори померени за два-три месеца, не верујем да ће бити постигнут резултат. Кад се буду искрено понашали, видеће искреност и с наше стране”, изјавио је Ердоган.

„Ми позивамо УН да прекину даље тестирање пропалог процеса који досад није донео никакве резултате”, у један глас кажу Турци на острву као и њихова старија браћа у Анадолији.

Председник Републике Кипар Никос Анастасијадис изнова истиче да његова влада подржава идеје Уједињених нација о поновном уједињењу острва на основу раније усвојених резолуција Савета безбедности.

„Турски предлог о стварању две државе на Кипру је кршење резолуција УН и у Никозији то никад неће бити прихваћено. Не постоје шансе да Анкара и турска страна на Кипру у томе успеју”, изјавио је  председник Републике Кипар, која је пуноправни члан ЕУ и УН.

Влада у Никозији позива међународну заједницу, УН и Европску унију да зауставе једностране потезе Турске, која тражи поновно разграничење у водама источног Медитерана, у којем би равноправно учествовала и самозвана држава на северу острва, коју је досад признала само Анкара.

Јаз између Грка и Турака још више се продубио после проналаска резерви нафте и гаса у источном Средоземљу, односно у економској зони Републике Кипар. У Анкари сматрају да и тамошњи Турци треба да учествују у подели тог природног блага, иако је то у супротности с међународним поморским правом, пошто немају признату државу. У Никозији наглашавају да то благо припада свим житељима острва, али тек када сви буду припадници исте државе (Републике Кипар), коју Турци не признају још од војне интервенције Анкаре 1974. године.

Преговори о уједињењу Кипра, који се с повременим прекидима деценијама воде под покровитељством УН, прекинути су пре три године. Пре стварања федерације Никозија тражи демилитаризацију острва и повлачење више од 30.000 аскера са севера Кипра, што у Анкари енергично одбијају. Две стране не могу да нађу заједнички језик ни кад је реч о повраћају грчке имовине коју су после 1974. године запосели Турци. Спорно је и некад елитно летовалиште Вароша, где су Грци пре војне интервенције имали десетине луксузних хотела, апартмане, станове, ресторане. Непризната турска влада је то место, које је деценијама било „град духова” који су чували турски војници, недавно делимично отворила за посетиоце. То је изазвало критике у Никозији, Атини и УН.

Судбина Кипра је на прекретници. Аналитичари процењују да ће се у новој ситуацији највероватније тражити „неко друго решење”, можда у стварању лабаве конфедерације заправо две независне државе, које ће међусобно сарађивати на међународном плану.

Izvor: www.politika.rs

Trodnevni razgovori u Kavali: Grčka i Turska rade na planu saradnje


U grčkom gradu Kavala danas je počeo trodnevni sastanak grčkih i turskih zvaničnika, koji će se okončati susretom ministara spoljnih poslova.

Zamenik ministra spoljnih poslova za ekonomska pitanja Kostas Fragojanis će razgovarati sa zamenikom ministra spoljnih poslova Turske Sedatom Onalom, preneo je "Katimerini".

Dve strane pokušavaju da naprave plan kojim bi se napravila određena saradnja, ali je prioritet da se više razgovara o visokoprioritetnim pitanjima. Do sastanka, obe strane su iznele 23 predloga - 15 je stiglo sa grčke strane i osam sa turske.

Među predlozima je stvaranje drugog graničnog prelaza preko mosta na reci Marici, uspostavljanje trajekta koji povezuje Solun i Izmir i železničke veze između Soluna i Istanbula, preneo je Tanjug.

Grčka i Turska će takođe razgovarati o oživljavanju ranijih radnih grupa koje su se bavile špedicijom i saradnjom u oblasti turizma, telekomunikacija i životne sredine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202105291125478199-trodnevni-razgovori-u-kavali-grcka-i-turska-rade-na-planu-saradnje/)

недеља, 06.06.2021.
Војислав Лалић

Турско-грчка „корона дипломатија”

Сусрет министара спољних послова Никоса Дендијаса и Мевлута Чавушоглуа протекао је без оштрих тонова јер обе државе брине како спасити туристичку сезону

Оно што годинама нису успели многи посредници, успела је на тренутак епидемија корона вируса: турски и грчки политичари почели су да разговарају, а да се притом међусобно не оптужују, што се одавно не памти.

Недавни сусрет шефова дипломатије Никоса Дендијаса и Мевлута Чавушоглуа у Атини протекао је мирно или, како је то приметио један грчки колега – помало досадно. Многи су били збуњени, поготово што су две земље доскоро отворено звецкале оружјем у источном Медитерану, у којем не могу да се договоре да поставе међе између економских зона. То нагло спуштање температуре поједини посматрачи покушавају да објасне спасавањем туристичке сезоне у Грчкој и Турској, пошто их је епидемија прошлог лета завила у црно. То је сада главни економски проблем, пошто су две земље преко ноћи остале без око 70 одсто гостију.

Министри су се договорили да туристи с негативним тестом и они који су вакцинисани могу несметано да путују у Турску, односно Грчку. То је истовремено порука и гостима који стижу из западне Европе. У Анкари и Атини се сада боре за сваког посетиоца и надају да ће „корона дипломатија” оживети туристички промет на обе обале Егеја. Поготово што је Турска из спорних вода привремено повукла брод који је трагао за гасом. Нешто слично се догодило и пре две деценије, кад су суседне земље готово у исто време погодили разорни земљотреси. Атина и Анкара су тада несебично притекле једна другој у помоћ, што је отворило врата и за контакте водећих политичара. Али та „земљотрес дипломатија” није успела да премости вековне проблеме који притискају односе две земље, пошто не могу да се ослободе тешког бремена историје.

Прошлонедељни сусрет Дендијаса и Чавушоглуа протекао је без оштрих тонова, али то не значи да су са дневног реда скинути проблеми који оптерећују односе две суседне и у НАТО-у савезничке земље. Напротив, они су и даље на дневном реду и њихово решавање неће ићи брзо и без трзавица. Средином прошле године две земље су биле на ивици оружаног сукоба, пошто нису могле да се договоре око разграничења у источном Медитерану, где су у међувремену откривене велике резерве гаса. Многи се сада присећају „скандалозне” конференције за новинаре у Анкари, када су пре само 50 дана двојица министара пред камерама разменили тешке речи.

„Турска у Егеју крши међународно право и конвенцију о мору, не поштује договор с ЕУ о решавању мигрантске кризе... Више од 400 ваших авиона је повредило наш ваздушни простор. Став Грчке је јасан и ово не чујете први пут”, скресао је Дендијас у лице свом домаћину. Помало затечени Чавушоглу морао је да се брани: „Ми у Медитерану штитимо интересе Турске и Турака на Кипру, ми поштујемо споразум с ЕУ о мигрантима, Грчка је та која га крши.”

Двојица министара су сада у Атини на тренутак свесно потиснули у други план тешке проблеме, који годинама, деценијама као мора притискају односе две суседне земље. Анкара и Атина не могу да нађу компромисни језик око разграничења у Егеју и источном Медитерану, где су откривене велике резерве нафте и гаса, као и око ширине територијалних вода око острва и ваздушног простора. Прошлог лета било је и звецкања оружјем, због чега се Анкара нашла на удару критика у Бриселу. У Атини оптужују Турску да намерно пропушта избеглице ка Грчкој и ЕУ. Две земље не могу да нађу прихватљив језик ни око положаја муслиманске и православне мањине у Грчкој, односно Турској. Камен спотицања је и војна интервенција Турске на Кипру, после које је острво подељено.

Успех је и то да су сада две земље обновиле какав-такав дијалог после прекида који је трајао дуже од пет година. Локални медији тврде да је на иницијативу Анкаре договорен сусрет председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса на маргинама предстојећег самита НАТО-а који се одржава у Бриселу. Али од тог разговора не треба очекивати чуда, пошто две стране за сада – иако се на речима залажу за дијалог – не показују спремност на веће уступке, што би једино могло да доведе до трајног решења проблема између две суседне земље, поготово што су у међувремену преговори о уласку Анкаре у Европску унију практично блокирани.

Izvor: www.politika.rs

Erdogan sa Grčkim premijerom sklopio dogovor o nastavku dijaloga
Tanjug 14.06.2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je danas rekao da se dogovorio sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom o nastavku dijaloga dve zemlje povodom spornih pitanja.

Erdogan, koji se susreo sa Micotakisom na marginama samita NATO u Briselu, smatra da nisu potrebni posrednici tokom razgovora njih dvojice, preneo je "Katimerini". Ankara i Atina su dugo u razmiraicama po nekim pitanjima, počev od konflikta oko teritorija u Mediteranu, preko vazdušnog prostora, do migracija. NATO saveznici su bili blizu konfrontacije prošle godine, narušavahjući odnose Evropske unije i Ankare, dodaje Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Недеља, 18.07.2021.
Мирјана Аксентијевић

Узбуна на Кипру због отварања Вароше

Долазак Реџепа Тајипа Ердогана на годишњицу турске инвазије на острво кипарски Грци ишчекују са зебњом, првенствено због његове изјаве да ће оживети „град духова”

Никозија – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган биће у уторак, 20. јула, најважнији гост на обележавању годишњице турске инвазије на Кипар. Кипарски Турци овај датум, кад су се пре 47 година близу обале Киреније искрцале трупе с копна земље матице, а падобранци спустили у Никозију и заузели северни део острва, славе као велику победу. Кипарским Грцима, насупрот, тих дана као кост у грлу стоји горко сећање на упад стране војске, чији је гарнизон од 30.000 војника и данас присутан на острву.

Подела острва на јужни, грчки део и северни, турски, од тада до данас траје без видљивих назнака да је решење близу. Упркос повременим покушајима да се договоре, било на домаћем или на неутралном страном терену. И готово увек с посредницима.

Овогодишња прослава на северу уз традиционалну војну параду можда би прошла на југу стандардно уз њихову нескривену љутњу и питање чему се то и даље радују „они горе”, да се кроз медије већ извесно време не анализира и не тумачи изјава председника Ердогана у вези с најављеном посетом Кипру. Реч је о статусу Вароше, предграђа некада чувене и важне медитеранске луке и летовалишта Фамагусте, које је од рата 1974. године напуштено, ограђено дебелом жицом и претворено у војну зону под административном управом турске стране. Опори епитет „град духова” стекао је истог часа кад је последњи станар бежећи од рата залупио врата (већином су то били кипарски Грци) и у журби напустио све, носећи само оно што је могло да му стане у руке.

О повратку од тада није било ни говора. Нису дали нови власници Вароше – кипарски Турци. Није било говора ни о било каквој компензацији за силом остављену имовину. Турски председник је негде јавно рекао да би Варошу најзад требало „отпечатити” и населити цивилима, а да ће то предложити приликом прве посете Кипру.

Уследио је хитан одговор званичног Кипра да изненадно „скидање жица” не мења, као прво, административну управу турске власти. Јасно је, притом, да би на повратак могли да рачунају само они који су ту становали до 1974. године, а ако немају намеру да се врате, могу да се пријаве турској Комисији за непокретности (ИПЦ) и затраже компензацију за своје власништво. Будући да постоји основана сумња да би нови станари могли да буду турски досељеници, посебно читаве породице из Анадолије, влада Кипра је већ у неколико наврата упозорила бивше власнике да се никако не пријављују поменутој комисији. Биће, кажу, изиграни и под турском капом.

Лидер кипарских Турака Ерсин Татар као одговор на то износи податак да су до сада стигла 344 захтева бивших власника. Неодлучни, а има их подоста, још вагају: шта ако послушају „своје” и на крају остану без ичега? У међувремену, државни врх Кипра обратио се кључним личностима у ЕУ (чији су члан од 2004. године) и УН да спрече, како кажу, најновију провокацију Ердогана. Ако дође до поновног, односно новог насељавања Вароше, поручује свима председник Никос Анастасијадес, то ће бити „ексер у ковчег” решења кипарског проблема.

Вароша, како ствари стоје, само је део коначног разрешења острвског чвора и од тог става званични Кипар очито не одустаје. Занимљиво је, у целом овом политичком замешатељству око изјаве коју можда и намерно неће поновити турски председник на заказаној острвској прослави, како је текла муњевита дипломатска активност чим су са Кипра „зазвонила звона на узбуну”. Генерални секретар УН Антонио Гутерес, како пише овдашња штампа, дао им је у последњем извештају пуну подршку увијену дипломатским речником. И док шаље чврсту препоруку да се мандат „плавих шлемова” на Кипру продужи за наредних шест месеци, до јануара 2022. године, између редова не може да се не примети да се и он „заморио” од кипарског (не)решавања проблема.

Високи представник ЕУ за спољне послове Ђузеп Борељ одмах је позвао турске власти да се уздрже од било каквих провокативних потеза који би били у супротности са ставовима и одлукама УН. Успут је споменуо да су министри ЕУ јединствени у ставу да нема ни говора о „две самосталне државе” на Кипру, што прижељкују кипарски Турци. Најзад, помоћ је затражена и од Енглеза – да „предузму све потребне мере како би осујетили катастрофалан турски план”. Тим речима обратио се кипарски министар спољних послова Никос Христодулидис британском колеги Доминику Рабу, уз опаску да ће у супротном за сваког бити негативне последице, укључујући и Енглезе, који на овом медитеранском острву одржавају две војне базе – Акротири и Декелију.

Izvor: www.politika.rs

Na Kipru zapaljive poruke


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar objavili su danas planove da otvore deo grada Famagusta u delu Kipra koji kontroliše Turska.

Tatar, blizak saveznik Ankare, kaže da je plan vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status. Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdalo saopštenje u kojem osudjuje ovaj potez, preneo je "Katimerini".

Zajednička objava je došla nakon dvodnevne posete Erdogana Kipru, na godišnjicu turske invazije na Kipru, koja je podelila mediteransko ostrvo na dva dela, dodaje AP. Tokom govora, Erdogan je napao "neprijatelje turskih Kiprana", uključujući i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa.

"Svi će danas pričati o Kipru. Saslušaćemo ih, ali nas ne zanima šta pričaju", izjavio je Erdogan.

Turski predsednik ponovio je poziv za "soluciju dve države" na Kipru, optuživši Evropsku uniju da je odbila ideju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je u Nikoziji ranije ovog meseca da evropski blok, kojem se Kipar priključio 2004. godine, "nikada, nikada" neće prihvatiti takav sporazum (o podeli).

"Nećemo poslušati njihov savet. Uradićemo ono što treba da uradimo", kazao je Erdogan.

U ponedejak, na stotine kiparskih Grka je protestovalo protiv Erdoganove posete selu Deriniji u blizini Varoše, napuštenog predgradja grada Famagusta na severu, koji je donedavno bio pod striktnom turskom vojnom kontrolom.

Varoša je ostala prazna i zatvorena od 1974. godine, ali Turska i vlasti kiparskih Turaka su prošle godine dozvolile pristup oblasti.

AP ocenjuje da je to razbesnelo brojne kiparske Grke iz Varoše, koji su videli taj potez kao pritisak na njihova prava i vlasništvo.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=20&nav_category=78&nav_id=1893024)

https://youtu.be/zptuP_kwFz4

Ponovo aktuelizovao "soluciju o dve države"
Tanjug 20. 07. 2021.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar objavili su danas planove da otvore deo grada Famagusta u delu Kipra koji kontroliše Turska.

Tatar, blizak saveznik Ankare, kaže da je plan vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status. Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdalo saopštenje u kojem osuđuje ovaj potez, preneo je "Katimerini". Zajednička objava je došla nakon dvodnevne posete Erdogana Kipru, na godišnjicu turske invazije na Kipru, koja je podelila mediteransko ostrvo na dva dela, dodaje AP.

Tokom govora, Erdogan je napao "neprijatelje turskih Kiprana", uključujući i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa.

- Svi će danas pričati o Kipru. Saslušaćemo ih, ali nas ne zanima šta pričaju - izjavio je Erdogan. Turski predsednik ponovio je poziv za "soluciju dve države" na Kipru, optuživši Evropsku uniju da je odbila ideju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je u Nikoziji ranije ovog meseca da evropski blok, kojem se Kipar priključio 2004. godine, "nikada, nikada" neće prihvatiti takav sporazum (o podeli).

- Nećemo poslušati njihov savet. Uradićemo ono što treba da uradimo - kazao je Erdogan.

U ponedeljak, na stotine kiparskih Grka je protestovalo protiv Erdoganove posete selu Deriniji u blizini Varoše, napuštenog predgrađa grada Famagusta na severu, koji je donedavno bio pod striktnom turskom vojnom kontrolom. Varoša je ostala prazna i zatvorena od 1974. godine, ali Turska i vlasti kiparskih Turaka su prošle godine dozvolile pristup oblasti. AP ocenjuje da je to razbesnelo brojne kiparske Grke iz Varoše, koji su videli taj potez kao pritisak na njihova prava i vlasništvo.

Izvor: www.novosti.rs

SAD o nameri Erdogana: Provokativno, neprihvatljivo


Državni sekretar SAD Entoni Blinken namere turskog predsednika i lidera kiparskih Turaka nazvao "provokativnim" i "neprihvatljivim."

Naime, pedsednik Turske Redžep Tajia Erdogan i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar nameravaju da otvore deo kiparskog grada Famagusta, koji kontroliše Turska.

On je ocenio da SAD rade sa partnerima koji slično razmišljaju po pitanju ove zabrinjavajuće situacije, da su u kontaktima sa zemljama iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i da će zahtevati snažan odgovor, preneo je Rojters.

U utorak je Tatar, blizak saveznik Ankare, rekao da postoji plan da vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdao saopštenje u kojem osuđuje ovaj potez.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=21&nav_category=78&nav_id=1893325)

https://youtu.be/kdwTCLUHYq4

Francuzi protiv "Erdoganovog plana" na Kipru
SREDA, 21.07.2021.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan izrazio je podršku Kipru, u kome kiparski Turci žele da ponovo otvore napušteni grad Varošu.

Le Drijan je rekao da je o ovom pitanju razgovarao 20. jula sa svojim kiparskim kolegom i da će ovu temu pokrenuti na sastancima Ujedinjenih nacija.

Grad Varoša napušten je od rata 1974. godine kada je ostrvo razdvojeno. Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis opisao je potez Turaka kao "nezakonit i neprihvatljiv".

Izvor: www.b92.net

Turska obnavlja glamurozno odmaralište na Kipru, a iza svega se kriju sultanove imperijalističke ambicije
Jutarnji list 21.07.2021.

Od turske invazije na Kipar prošle su četiri decenije. Za to vreme brojna naselja na Kipru, oko demarkcione linije, ostavljena su da trunu.

Obnova jednog on njih, Varoše, nekadašnjeg glamuroznog odmarališta za svetski džet-set došla je kao iznenađenje. Plan obnove je podržao lično presednik Turske, Redžep Taip Erdogan. I dok jedni vide u ovome znak da za Kipar dolaze bolja vremena, drugi ukazuju da je to u suštini Erdoganov "trojanski konj" čiji je cilj da učvrsti poziciju Turske na severu Kipra koji je od vremena invazije de fakto nezavisna država iako nema međunarodno priznanje, piše britanski Gardijan, a prenosi hrvatski "Jutarnji list".

Od grada duhova do turističkog centra

"Želite da se vozite ili ćete hodati?", pita Sejki Mindik. Gradski službenik po jakom julskom suncu pokazuje na višebojne bicikle poređane nedaleko od policijske rampe na ulazu u Varošu. "Ima toliko toga što se može videti. Turisti vole da borave ovde", kaže.

Ne tako davno sama ideja da bi najpoznatiji grad duhova na istočnom Mediteranu mogao da postane tematski park u stilu 21. veka nije bila zamisliva. U više od četiri decenije nije bilo gotovo nikakvog života unutar ratnih ruševina koje su bile ostavljene zubu vremena. Ali na severu Kipra, kako piše britanski list, koji je okupiran od strane turskih snaga, transformacija je na putu. Na lokaciji čija sudbina bi mogla biti faktor promene u pokušaju da se podeljeno ostrvo ponovno ujedini, građevinski radnici su vredno radili: postavljali su cement, uklanjali krhotine, obnavljali zgrade koje su bile nevidljive javnosti otkad je Ankara poslala vojne trupe i tenkove 1974. godine.

U ulici Demokratijas, pored zgrada koje su 47 godina propadale nakon što su njihovi stanovnici grčki Kiprani bili prisiljeni na beg, pokretni kiosk s hranom nudi kolače i sokove onima koji žele da posmatraju ostatke konflikta: na delu plaže pored hotela kojeg je priroda prisvojila, vlasti turskih Kiprana su postavile stolove, kišobrane i stolice.

Sve su to sitni znaci bitke za odmaralište, koje je, pre nego je nastradalo u geopolitičkim igrama, bilo najglamuroznija destinacija na Mediteranu. Ovde, na poznatoj peskovitoj plaži su ležali Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Ovdje je Pol Njuman uživao u tirkiznom moru kad je u leto 1960. snimao film "Egzodus". Ovde je evropska elita dolazila sve dok desničarski ekstremisti koji su želeli ujedinjenje sa Grčkom nisu organizovali neuspešan puč uz podršku pukovnika koji su tad vladali u Atini, na šta je Turska uzvratila sa invazijom.

Dolazak kao provokacija

Sve dok Ankara nije zaprepastila diplomate prošle godine s najavom da će Varoša biti opet delomično otvorena, jednom živahna enklava grada Famaguste, koja je u najboljim danima bila dom za oko 40.000 Grka, nalazila se iza bodljikave žice, simbola podele, ali isto tako i nade za njene bivše stanovnike koji su optimistični da barem nije ponovno okupirana kao drugi delovi teritorije koji su osvojeni 1974. U ovakvoj situaciji je na Kipar je došao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kako bi obeležio godišnjicu napada u utorak. U potezu koji je naišao na osude iz Evropske unije, turski predsednik je podržao predlog Ersina Tatara o dve države kao rešenju kiparskog problema.

U petak, nakon jutarnjih molitvi, obećao je "dobre vesti" za odmetnutu republiku, ukazujući na potencijalno važne izjave kad se u Nikoziji obrati parlamentu turskih Kiprana. Otkad je ova republika jednostrano proglasila samostalnost 1983, priznaje je samo Turska, što je dovelo do dugogodišnje međunarodne izolacije za populaciju koja nije samo umanjena politikom preseljenja nego i sve više zavisna od Ankare od koje traže pomoć. Ovog meseca Brisel je ponovio da bilo koje rešenje koje ide protiv nastojanja da se opet ujedine dve etničke zajednice u dvozonsku i dvodruštvenu federaciju nije prihvatljivo.

- Želim da ponovim da nikad nećemo prihvatiti rešenje o dve države - rekla je presednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, uz insistiranje da će evropski blok od 27 država pažljivo posmatrati Erdoganovu posetu.

Varoša u središtu političkih igara

Za mnoge, promene u Varoši reflektuju frustracije turskih Kiprana desetinama neuspešnih razgovora. U 2004, kad je Kipar došao najbliže dosad da osigura mirovni sporazum pod vodstvom Kofija Anana, manjinska zajednica je većinski glasala za taj plan. Grčki Kiprani su ga odbacili. Napori iz prošle godine da se pronađe zajednički jezik kako bi se pokrenuli pregovori nisu bili uspešni. Postepena komercijalizacija Varoše se takođe posmatra kao deo šire Erdoganove politike da poboljša uticaj Ankare u vreme kad postoje potencijalno eksplozivne tenzije oko tvrdnji da će energetska prava na istočnom Mediteranu biti data kompanijama iz inostranstva.

- To je deo šire turske strategije, koja se sprovodi zadnjih godina, da se kreira situacija na terenu koja bi poboljšala poziciju u pregovorima - kaže Hjubert Faustman, profesor istorije i politike na Univerzitetu u Nikoziji na međunarodno priznatom južnom delu ostrva - To se očigledno radi da bi se zadovoljili nacionalisti u Turskoj i to na vrlo uvredljiv način za vladu Nikosa Anistasidesa.

Danas je tamo malo mesta koja podsećaju na bol i patnju kroz koju su prošli grčki Kiprani, kada su preko noći postali izbeglice, dok su teško naoružani turski vojnici napredovali preko Mesaorijske ravnice prema istočnom lučkom gradu. Priče o domovima koji su izgubljeni u popodnevnim satima, hrani koja je ostala na stolovima, vrednim predmetima koji su naglo sakriveni prije nego su stanovnici pobegli s malo više od odeće na svojim leđima su dobro poznate.

- Šta reći? - kaže Aleksandra Orfanu dok se vraća u Varošu da bi videla grad i pronašla fotografiju koja je snimljena na dan njene veridbe sa suprugom Sotirisom, a koju je pronašao doktor koji je turski Kipranin i želi da joj je vrati - Gubitak, gubitak, gubitak, to je ono što osećam - kaže ona dok posmatra građevine zamrznute u vremenu - Živeli smo u selu u blizini, ali smo svaki dan dolazili ovde. Mogu da se setim kako sam ćerku vodila u osnovnu školu kao da je bilo juče.

Ana Marangu, čija je porodica svako leto provodila u gradu, među onima je koji su pobegli u papučama, kupaćem kostimu i majici 14. avgusta 1974. kad je Ankara pokrenula drugu fazu svoje "mirovne operacije" u vojnom manevru kojim su turske jedinice okupirale 37 odsto ostrva. U sedamdesetoj godini života ona jasno može da se priseti kako je pila sokove na tremu vile iz koje su ona i njena rodbina pobegli.

- Stigli smo do britanske baze. Svi su rekli da ćemo se vratiti za nekoliko sati - kaže Marangu, poznata arheološkinja i istoričarka umetnosti.

U decembru, kad je Erdogan izrazio svoju nameru da uživa u pikniku u delu Famaguste koji je nekad bio ograđen ogradom ona mu je odgovorila u emotivnom videu koji je postao vrlo popularan i podsetila ga da to nije njegova domovina niti turskih investitora i naseljenika, nego pripada grčkim Kipranima koji su je ranije nastanjivali.

- Kloni se od Kipra, od grčkih Kiprana i turskih Kiprana i poštuj naša ljudska prava. Naše je pravo da donesemo ljubav i mir opet nazad u našu zemlju, uz poštovanje jednih prema drugima, prihvatanje naših sličnosti i naših razlika. Možemo da radimo zajedno dok god se držiš podalje od naše zemlje - kaže ona u video snimku.

"Sve ili ništa"

Marangu je među osnivačima pokreta Famagusta za Kipar koji se nedavno nadmetao na parlamentarnim izborima. Ona tvrdi da su grčke kiparske administracije na pregovorima nastupale s pozicije "sve ili ništa".

- Famagusta je uvek bila poseban slučaj - kaže ona dodajući da bi dogovor koji bi prekinuo neslaganja oko teritorije mogao da odigra odlučujuću ulogu u postizanju sporazuma - Bila je pod turskom vojnom okupacijom i nikad nije pripadala Turskoj republici Severnog Kipra. Postojala je UN-ova rezolucija kojom se tražilo da bude vraćena stvarnim vlasnicima. To nam je bilo ponuđeno 7 puta, uključujući 1978. kad smo se mogli vratiti u domove, ali uvek postojao taj pristup "sve ili ništa"

Anastasiadesova vlada je kažnjena i kod kuće i u inostranstvu zbog svog nezinteresovanog odnosa prema mirovnim pregovorima. U 2017. lider grčkih Kiprana je navodno napustio pregovore kad je umereni turski Kipranin Mustafa Akinči bio spreman na dotad neviđene ustupke. Ipak, mogućnost rešenja situacije s kreiranjem dve države ne prihvataju ni turski Kiprani, od kojih su mnogi začuđeni činjenicom što će grad duhova koji nikad nije bio njihov sada biti otvoren za turiste.

- Ovo mesto ne pripada nama. Pravi vlasnici bi trebalo da se vrate. Trebali bismo zajedno da živimo na Kipru - kaže Peril Emirogluari.

Erdogan je najavio da će izvršiti uticaj na grčke Kiprane da se vrate kućama. Više od 300 osoba je već podnelo zahtev komisiji na severu Kipra kako bi povratili nekretnine, a to bi Tursku moglo da košta milijarde. Ako ne uspeju na lokalnim sudovima, obratiće se Evropskom sudu za ljudska prava.

- Grčkim Kipranima je oduzeto njihovo pravo da koriste svoju imovinu i ja pozivam sve da se usprotive vladinoj politici - kaže Ahilej Demetriades vodeći advokat koji se bavi ljudskim pravima na ostrvu, a koji je takođe u detinjstvu boravio u Famagusti. Mogući kandidat na sledećim predsedničkim izborima, 60-godišnjak ostaje optimističan uprkos svim ukazateljima koji ukazuju na dublju podelu. Kipar je, kaže on, premali da bi bio podeljen i postoji potreba za mirom.

- U interesu je obe zajednice da reše problem Kipra. Možda se nalazimo u zamrznutom konfliktu, ali smo još uvek u konfliktu. Varoša je svetionik koji će nam pokazati put. Ako ga izgubimo, gubimo naš put prema rešenju - uveren je on.

Izvor: www.blic.rs

Kipar trazi pomoć UN oko Varoše
Tanjug 21.07.2021.

Kipar je zatražio pomoć od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog prenosa dela jednog napuštenog priobalnog grada na tom etnički podeljenom ostrvu, pod kontrolu kiparskih Turaka, izjavio je danas kiparski ministar spoljnih poslova.

Vlasti kiparskih Turaka i Turske saopštile su u utorak da će mali deo grada Varoša, napuštenog već 47 godina, biti stavljen pod civilnu kontrolu, čime će se ukinuti vojni status za deo te oblasti, prenosi agencija Rojters.

"Ovo je očigledno kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i imaće negativan uticaj na napore koji su u toku da se ponovo pokrenu razgovori", rekao je kiparski ministar spoljnih poslova Nikos Hristodulides nakon sastanka sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom.

Izvor: www.blic.rs

Amerika odbacuje sve opcije koje uključuju dve države za Kipar
Tanjug 22.07.2021.

Sjedinjene Američke Države odbacuju bilo kakvo rešenje za Kipar koje bi uključivalo dve države, što je ovih dana predložio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, rekla je američka podsekretarka za politička pitanja Viktoria Nuland.

Upitana tokom parlamentarnog saslušanja o tome odbacuje li američka administracija takvu opciju, Nuland je rekla: "Da, apsolutno". "Mišljenja smo da samo proces koji bi vodili Kiprani, obe zone i obe zajednice, može doneti mir i stabilnost na Kipru", rekla je američka podsekretarka za politička pitanja, prenosi Rojters.

Tokom posete severnom, turskom delu Kipra turski predsednik Erdogan rekao je da se "nikakav napredak u pregovorima ne može napraviti ako se ne prihvati da postoje dva naroda i dve države" na ostrvu.

Kipar je podeljen između Republike Kipar, članice Evropske unije, koja ima vlast na južnom delu ostrva, i samoproglašene Turske Republike Severni Kipar, proglašene 1983., koju jedino priznaje Turska. Turski predsednik je takođe proglasio nastavak ponovnog otvaranja Varoše, fantomskog grada simbola podela na ovom mediteranskom ostrvu. Pregovori o sudbini Kipra u zastoju su od 2017. U aprilu je pokušaj ponovnog pokretanja razgovora u organizaciji UN, koje nadgledaju tampon-zonu između dva dela ostrva, završio neuspehom.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/kO04UtM9QPQ

Novi sukob?
IZVOR: INDEX.HR PETAK, 23.07.2021.

Turska je odbacila osudu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o podeli Kipra.

Kao i njegove planove da ponovo otvori obalni grad ispražnjen od svojih prvobitnih kiparskih Grka.

"Odbacujemo deklaraciju Saveta bezbednosti UN u vezi plana ponovnog otvaranja letovališta Varoša, kao i izjave raznih zemalja koje se temelje na neopravdanim zahtevima koji su u skladu sa stvarnošću na ostrvu", poručilo je tursko ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju i dodalo da više desetina godina napora nije omogućilo postizanje federalnog statusa ostrva Kipra zbog "nepopustljivog stajališta kiparsko-grčke administracije".

To sredozemno ostrvo je podeljeno od 1974. između Republike Kipra, članice Evropske unije, na jugu ostva i Turske Republike Severni Kipar (RTCN), samoproglašene 1983., koju priznaje jedino Turska. Savet bezbednosti UN-a u petak je jednoglasno prihvatilo deklaraciju o rešenju Kiparskog sukoba "temeljenu na federaciji dve jednake političke zajednice i zone", izrekom osudivši "jednostrane akcije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana".

Članovi Saveta "osuđuju najavu turskog predsednika i čelnika kiparskih Turaka od 20. jula 2021. o novom otvaranju dela zatvorene zone Varoše". Savet bezbednosti duboko žali zbog tih jednostranih akcija koje su protivne prethodnim rezolucijama i izjavama, dodaje se. Traže da se odmah povuče ta mera otvaranja, kao i "sve promene izvedene u Varoši od oktobra 2020."

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/hys_t-ajP20

Уторак, 27.07.2021.

ЕУ оштро осудила потезе Турске у вези са кипарским градом Вароша

Европска унија оштро осуђује једностране потезе Турске и неприхватљиве најаве њеног председника Реџепа Тајипа Ердогана и лидера кипарских Турака о поновном отварању града Вароша на Кипру, изјавио је данас шеф европске дипломатије Жозеп Борел.

Борел је навео да ЕУ поздравља изјаву председника Савета безбедности УН од 23. јула, нарочито осуду и израз дубоког жаљења тог тела због једностраних турских потеза у Вароши који су у супротности са његовим претходним резолуцијама, наводи Бета. Ердоган и други званичници Турске и кипарских Турака најавили су 20. јула поновно отварање Вароше, напуштеног туристичког града кипарских Грка, који се налази на делу острва под турском окупацијом.

У Варошу, коју Грци зову Фамагуста, нико није могао да уђе од турске инвазије на Кипар 1974. године. ЕУ позива на моментално поништавање свих турских потеза у вези са градом Вароша начињених од октобра 2020. године, навео је Борел.

„ЕУ се и даље руководи релевантним резолуцијама Савета безбедности УН у вези са Варошом, које покушаје насељавања било ког њеног дела људима који нису њени становници сматрају недопустивим, и које позивају на стављање те области под управу Уједињених нација. Не би требало предузимати било какве потезе у вези са Варошом које нису у складу са тим резолуцијама”, навео је Борел.

Он је додао да „пуно поштовање и примена резолуција Савета безбедности УН такође захтевају моментални прекид ограничења слободе кретања припадника Мировних снага УН на подручју Вароше”.

Борел је навео да ЕУ и даље сматра Владу Турске одговорном за ситуацију у Вароши.

„ЕУ остаје потпуно посвећена свеобухватном решењу кипарског проблема по моделу федерације две политичке једнаке зоне и заједнице, у складу са релевантним резолуцијама Савета безбедности УН и принципима на којима је ЕУ основана”, навео је Борел.

Шеф европске дипломатије је додао да ће министри спољних послова чланица ЕУ размотрити кораке на наредном састанку, у случају да Турска не поништи ефекте потеза које је повукла.

Izvor: www.politika.rs

Среда, 28.07.2021.

Грчка, Кипар и Јордан заложили се за праведно решавање проблема Кипра

АТИНА - Лидери Грчке, Кипра и Јордана заложили су се данас на састанку у Атини за „праведно, потпуно и одрживо решавање кипарског проблема” после недавних спорних изјава из Турске.

Трилатерални самит окупио је јорданског краља Абдулаха II, кипарског председника Никоса Анастасијадиса и грчког премијера Киријакоса Мицотакиса. Њих тројица су у заједничкој изјави навели да инсистирају на „подршци праведном, свеобухватном и одрживом решењу кипарског проблема, у складу са резолуцијама Савета безбедности УН и међународним правом”.

„Састанак одражава посвећеност наших земаља промовисању мира, стабилности и просперитета у нашем великом региону”, рекао је Мицотакис.

„Ми смо нације које деле источни Медитеран и верујем да ћемо и даље играти виталну улогу и продубљивати нашу сарадњу”, рекао је јордански краљ.

Састанак је одржан пошто су турски председник Реџеп Тајип Ердоган и други званичници Турске и кипарских Турака најавили 20. јула поновно отварање летовалишта Вароша. Летовалиште, које Грци називају Фамагуста, ограђено је бодљикавом жицом и неприступачно још од турске војне инвазије на Кипар 1974. године. Ердоган је током дводневне посете северном делу Кипра рекао је да „трајно и одрживо решење може бити једино могуће” узимањем у обзир да су на острву „две одвојене државе и два одвојена народа”, преноси Бета-АФП.

Изјава турског председника наишла је на осуде Савета безбедности УН, Европске уније и САД. Слањем мировних снага УН 1964, Кипар је подељен због међунационалних сукоба. После пуча присталица уједињења Кипра с Грчком, Турска је 1974. године окупирала север насељен турском мањином и прогласила „Турску Републику Северни Кипар”. Савет безбедности УН је 1983. године усвојио Резолуцију којом је сецесија кипарских Турака означена нелегалном.

Izvor: www.politika.rs

Vlada Kipra najavila da će opozvati pasoše zvaničnika kiparskih Turaka
Tanjug 24.08.2021.

Vlada Kipra je saopštila juče da će opozvati pasoše zvaničnika kiparskih Turaka jer neki od njih, uključujući aktuelnog lidera Ersina Tatara, poseduju pasoše Republike Kipar, iako upravljaju državom kiparskih Turaka.

Kipar je podeljen nakon turske invazije 1974. godine i kratkog puča koji su izveli Grci. Severni deo ovog ostrva na istoku Mediterana priznaje samo Turska, dok je Republika Kipar, koju vode kiparski Grci, međunarodno priznata država, prenosi Rojters. Aktuelna kiparska administracija, koja je zaradila milijarde evra od prodaje više hiljada pasoša, od ruskih oligarha, preko malezijskih begunca, do Kambodžanaca sa dobrim poslovnim vezama, saopštila je da "aktivnosti kiparskih Turaka podrivaju integritet Kipra".

- Vlasti Kipra nameravaju da opozovu, odbiju produženje ili izdavanje novih pasoša svim pojedincima koji su učestvovali u vlasti pseudodržave ili su bili umešani u pokušaje ponovnog otvaranja Varoše - rekao je portparol vlade Marios Pelekanos.

Izvor: www.blic.rs