PALUBA

Vojska Srbije duže vreme nudi na prodaju nekoliko starih utvrđenja iz 19. veka raspoređenih oko Zaječara i koji se u VS vode kao skladišta i u njenoj imovnoj listi su došli putem nasleđivanja od prethodnih vojski na ovim prostorima.
Naravno, ovi objekti imaju već mnogo decenija samo istorijsku vrednost i nisu videla vojnika isto tako dugo. Ipak ovakav koncept nije bez smisla jer ovakvo objekti mogu poslužiti za brzu disperziju sredstava u u uslovima sličnim 1999.
Slične objekte na raspolaganju ima i Hrvatska vojska.

Vojska Srbije

Kravarnik, Zaječar
https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=910 (https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=910)

Plandište, Zaječar
https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=920 (https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=920)

Parjankul, Zaječar
https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=919 (https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=919)

Kovilova Čuka, Zaječar
https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=909 (https://www.mod.gov.rs/master_plan/nepokretnost.php?sif_master=909)

Bilje, Hrvatska
https://www.google.com/maps/@45.6069824,18.753175,3a,56.6y,329.85h,95.29t/data=!3m6!1e1!3m4!1sguo16jH3MpGwE8tAhU2uCQ!2e0!7i13312!8i6656 (https://www.google.com/maps/@45.6069824,18.753175,3a,56.6y,329.85h,95.29t/data=!3m6!1e1!3m4!1sguo16jH3MpGwE8tAhU2uCQ!2e0!7i13312!8i6656)

A mogli bi da se obnove i služe za turizam.

    Najčešće mogu da se koriste samo za uzgoj gljiva ili kao stanište zmija. Ako se ne koriste u svrhu za koju su izgrađeni jako je skupo održavanje (košenje trave, ćišćenje lišća i sl.) a i nedostatak dobrih puteva i pratećih objekata koji su urušeni određuje njihovu dalju sudbinu. Polako će biti zaboravljeni kao i slični objekti tokom vekova.

Pretpostavljam da su ove utvrde u Zaječaru rađene kontra Bugara?
Ovo su zanimljivi i vrijedni objekti koji ne bi trebali biti privatizirani.

Ukratko ...



Zaječarski bastioni: 8 podzemnih tvrđava, zaboravljenih čuvara istorije


Ovo je priča o zaječarskim bastionima, monumentalnim vojnim utvrđenjima, koja su izgrađena u 19. veku kao odbrana istočne Srbije od Turaka i uporište za oslobađanje Balkana od Osmanlija.

Malo je poznato da Zaječar ima jedinstveni fortifikacioni sistem – prsten odbrane koji čini osam utvrđenja izgrađenih u 19. veku. Tajnu čuvaju šumarci, ali i zaborav, jer, nijedno od ovih utvrđenja nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a izvora o svakodnevnom životu na ovim utvrđenjima, kao i izgradnji istih ima malo.


[attachment=1]


Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema postavljeni su još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd Karađorđe naredio Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da duž granice, koja je bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog korita Timoka, izgrade šančeve radi odbrane od mogućeg turskog napada sa prostora koji su držali na drugoj strani obale.

Tako su bili podignuti i vojskom ispunjeni šančevi na levoj priobalnoj strani Timoka u Vratarnici, kod ušća Grliške reke u Beli Timok, u Grljanu i Zaječaru, kao i dva šanca u ataru sela Vražogrnac (na brdu zvanom Jama i Prosina). To su bila zemljana utvrđenja sa grudobranima ojačanim drvenim gredama – palisadama. Unutar šanca bile su zemunice za čuvanje džebane i hrane i kolibe za smeštaj stražara i stalne vojne posade vojnika – ustanika.

U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije, polovinom jula 1862. godine odlučeno je da se pristupi radovima na utvrđivanju graničnih položaja prema turskoj teritoriji. Međutim, još pre te odluke vršene su određene predradnje. Odlukom kneza Mihaila Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan Ipolit Florentin Monden, sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih planova za utvrđivanje položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i koncetraciju vojske na pravcima mogućeg  turskog udara. 

Po okončanju srpsko-turskih ratova 1876–1878. godine, od kojih je onaj prvi bio katastrofalan za ceo istočni deo Srbije i sam Zaječar, radovi na pomenutim bastionima su intenzivirani, a podizani su novi. Podatak o tome dao je francuski kapetan D`Omerson, koji je u vreme priprema 1877. godine obišao granične oblasti. U svojim putnim beleškama on navodi da je sa srpskim oficirima obišao jedan veliki redut u okolini Zaječara „na kojima je radila jedna rezervna četa“. Može se pretpostaviti da su tada započeti radovi na nova dva bastiona u ataru sela Veliki Izvor, jer se krajem 19. veka pominju ukupno osam – šest na levoj i dva na desnoj obali Belog Timoka.

Kada je 1897. godine Feliks Kanic posetio Zaječar, konstatovano je da je zaječarski odbrambeni pojas imao osam „forova“, i to dva na istočnom i šest na zapadnim visovima. Do tada su samo tri bila ozidana. Bili su tako raspoređeni, piše Kanic, „da sa njih vatrom mogu da se kontrolišu i put i pruga knjaževačka“, koja je tada trasirana. Rad na njima je nastavljen i posle 1900. godine.

Bastionski sistem na obodu zaječarske kotline završen je do početka Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. U ratu sa Bugarskom 1913. godine nije bilo većih okršaja na frontu prema Zaječaru. Moguće je da je postojanje bastionskog pojasa pored Zaječara odvratilo bugarsku komandu od direktnog napada na varoš. Ovo se moglo zaključiti po tome što su bugarski stratezi izabrali za upad daleko nepovoljniji pravac preko Kadibogaza. Jakim snagama su odatle prodrli u timočku dolinu, zauzeli Novi Han (danas Minićevo), a potom i Knjaževac. Ni u narednim ratovima, 1914–1918. i 1941. godine, bastioni kod Zaječara nisu imali priliku da pokažu svoju odbrambenu snagu.

Zaječarski bastioni nakon Drugog svetskog rata zaboravljeni su i prepušteni zubu vremena, a iz zaborava su ih otrgnuli volonteri zaječarskog udruženja „Dragan Radosavljević“, kroz realizaciju projekta „Bitka za spas zaječarskih bastiona“.


izvor (https://nationalgeographic.rs/foto/a19903/zajecarski-bastioni-neresiva-enigma-trajanja.html)

Не вреујем да ће те утврде било ко купити јер нису комерцијалне. У сваком случају требало би их предати Граду Зајечару па нека они одреде њихову судбину. Као што рече Мића обнова и одржавање би били врло скупи и неисплативи, али би се можда могли конзервирати, делимично очистити и уредити за посетиоце.