PALUBA

Verujem da istu stvar vidite svi vec po milioniti put, ali sam dosta googlao ovu tematiku da mi nije jasno. Sa jedne strane stoje cinjenice o potpunoj vazdusnoj nadmoci NATO sanga koju je glupo i komentarisati, ali sa strane stoje nebrojeni izvori, od kojih za neke mozemo reci da su pouzdani (zamenika nacelnika vazduhoplovstava iz ratnog perioda) koji izlaze sa pricama o akcijama nase avijacije tokom bombardovanja. Interesuje me koliko su tacne price o tuzli, rinasu, o navodnom pilotu koji je sam bobardovao apace u albaniji i zatim poginuo, a evo jedne koju sam naso i koju prema izvoru smatram tacnom:

„Орлови” дејствовали упркос надмоћи
НАТО-а у ваздушном простору
(Фотодокументација „Политике”)


Тог јутра, 25. марта 1999. године, припадници ОВК су ликовали јер је претходне вечери НАТО почео рат против СР Југославије, када су се изненада њихове базе широм Космета нашле на удару авијације. У први мах нису схватили ко дејствује по њима, али им је убрзо постало јасно да, упркос надмоћи западне војне алијансе у ваздушном простору, по њима дејствују авиони југословенског РВ и ПВО. Реч је о широј јавности непознатој епизоди из тог рата, чији се детаљи први пут званично објављују у „Политици”.

У ратно пролеће 1999. године Ваздухопловство ВЈ обавило је невероватних 248 летова, од чега 36 борбених. Ово је прича о ратним акцијама 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука (98. лбап), јединице која је базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева.

– Годинама смо проучавали ратна искуства, укључујући и ангажовање НАТО-а током рата у БиХ. У јесен 1998. године, у време жестоких сукоба на Космету и увођења извиђачких летова НАТО-а над покрајином, преузео сам команду над јединицом – каже пуковник Срето Малиновић, данас помоћник команданта Ваздухопловства и ПВО Војске Србије, у време рата 1999. године командант 98. лбап.

У бришућем лету над Косметом

У марту 1999. године у региону је било било је извесно да ће доћи до сукоба. Направљени су ратни планови, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на Космету, могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Одлучено је да две ескадриле из пука којим је командовао Малиновић дејствују са аеродрома Лађевци и Поникве код Ужица.

– Пилоти ескадриле, која је до тада била у Батајници, тек су обучени за летење на „орловима” и пребазирани су на Поникве. Неколико сати пре почетка рата, 24. марта, био сам у Батајници која је већ била пуста. Вратио сам се на Поникве, а тек што смо распоредили људство оглашена је узбуна. Рат је почео – сећа се Малиновић.

Нападнута су оба аеродрома на којима су се налазили „орлови” .

Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке. И са писте у Пониквама могло се полетети.

– Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице – објашњава Малиновић.

Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила двоседа верзија ове летелице, на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.

Б-52 уништили Лађевце и Поникве

И потпуковник Живота Ђурић (1963–1999), командант ескадриле у Лађевцима, полетео је на задатак 25. марта. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље. „Орао” је, према расположивим сазнањима, под релативно малим углом ударио у земљу. Детаљи његове погибије нису да краја утврђени, претпоставља се да је погођен паљбом из тешког митраљеза и да је одмах изгубио свест због чега је авион пао без маневрисања. Сахрањен је у родном Параћину.

– Погибија потпуковника Ђурића није уздрмала борбени морал пилота, напротив. Настављено је са нападима на положаје ОВК, чиме је олакшан посао копненој војсци која је ову паравојну формацију потиснула према Албанији. Пилоти су били изложени могућој борби са противничком авијацијом, уређаји су повремено сигнализирали да се налазе у радарском снопу, али су успели да избегну нападе. После недељу дана више није било потребе за нашим ангажовањем. Највећи успех наших дејстава је да су њиховом прецизношћу потпуно дезорганизоване терористичке снаге, као и да није било дејства по цивилним објектима, нити је било такозване колатералне штете – објашњава Малиновић.

„Орлови” 98. ловачко-бомбардерског пука више нису летели, али је рат настављен даноноћним напорима да се сачувају авиони и људство. Често је коришћено ратно лукавство, на пистама су остављани расходовани авиони по којима је дејствовано. У једном тренутку, када су околна скровишта постала ризична, уместо старог насред стајанке постављен је исправан „орао”. Авиони НАТО-а нису дејствовали по њему, сматрајући да је у питању неупотребљива летелица. Писте у Лађевцима и Пониквама уништене су тек нападом тешких бомбардера Б-52, до краја рата на земљи уништена су три, а оштећено је више авиона. После Ђурића више нико из јединице није погинуо.

Милан Галовић

[објављено: 31.03.2007.] 

Priče o Rinasu, Tuzli itd su prilično glupe, i osim same priče ne postoje nikakav dokaz koji bi to potkrepio (a i same priče imaju prilično šupljina).
Za navodne napade na Tuzlu i bliže ciljeve u Albaniji i Makedoniji treba imati na umu da je VJ imala na raspolaganju sistem Orkan koji je vrlo efikasno mogao da tuče po njima, bez rizika po avione i pilote.

Ovaj članak koji si postavio je odličan. Jako je zanimljiv podatak o 36 borbenih letova koje je RV imalo tokom agresije (ako izuzmemo MiG-ove koji su pogođeni prvog dana, ispadne da je u proseku izvođena jedna opisana akcija nedeljeno)

Prenosim sta je napisao na ABG-u jedan od ucesnika prethodnog rata ,da bi stvari bile malo jasnije.

@SKYLARK:
У рату прво гине истина.

@vathra:
Податак је тачан. Био је званично саопштен после рата.

@machak
Hvala. Inace mi je ovo potpuno jasno jer nisam toliki laik da bi me neko ubedio da G4 moze da izvede tako nesto a i propaganda mi je sasvim logicna u takvim situacijama, samo mi nije jasno zasto "vojni analiticar" Lazanjski danas sebe kompromituije pokusavajuci da takve stvari u svojim clancima dokaze. Usput sam hteo da ovaj clanak sa vama podelim i proverim.

Pitam se jesu li u tih 36 borbenih letova racunati i letvi helikoptera ( poddrska trupama ) ili su to samo letovi lovacko bombarderske avijacije.
Znam da Mi-24 nisu spadali u RV i PRO , ali i Mi-8 je mogao da vrsi misije poddrske trupa sa sacastim lanserima.

Податак се односи само на летове ЛБА.

Pozdrav,

letova lba je bilo itekako tokom rata, uključujući tu i borbene letove nad samim Kosovom. Kako se navodi u prenetom tekstu, i k-dant 254.lbae Života Đurić je poginuo na jednom takvom borbenom letu. Brojni su bili i letovi u cilju dislokacije lovačke i lovačko-bombarderske (MiG-21, J-22, G-4), čak i transportne avijacije (preleti sa An-22). Na a. Ponikve bilo je tokom rata bilo veći broj sletanja i poletanja 21-ca i Orlova u cilju prebaziranja/skrivanja aviona. Letova i dejstava peko granice NIJE bilo. Svako polemisanje na tu temu samo kvari sliku o pilotima RViPVO jer svaku diskusiju čini neozbiljnom, što oni svakako nisu zalužili.

Inače, on je poginuo svojom početničkom greškom u brišućem letu.

kako to milsis pocetnickom greskom???

Svi se slažu da je avion bio nepotrebno nisko, što jasno pokazuje i činjenica da je avion dotakao zemlju pod izuzetno malim uglom. Jedna priča kaže da je Đurić posle dejstva namerno leteo nisko kako bi plašio šiptarske teroriste, te da je izgubio kontrolu nad aparatom i skliznuo na zemlju. Druga priča, u koju ja lično više verujem, kaže da je u izuzetno niskom i sporom letu odbacio bombe, te da je udarni talas poremetio aparat koji je kasnije udario u zemlju.

U svakom slučaju, mnogi piloti tvrde da su u pitanju klasične početničke greške, te da je sama narav Đurića kriva za to što mu se desilo.

Ako je leteo nisko i sporo kao si rekao onda to jeste pocetnicka greska jer se bombe u niskom letu bacaju samo pri velikm brzinama i potom se vrsi ili penjanje ili snazan zaokret. Mada meni ipak nije jasno da iskusan pilot pravi takve greske

Ako me sećanje dobro služi, Đurićev aparat je bio naoružan fugasnim bombama, što je još jedan veliki razlog zbog koga ne treba odbaciti bombu na malim visinama.

Posle bitke svi su generali !

Sama cinjenica da se letelo na ekstremno maloj visinama i na konstantnu pretnju od NATO avijacje dovoljno govori o slozenosti leta. Koliko se secam po prici (ipak je proslo 9 godina) on je prilikom izvlacenja zakacio breg. Mada jako je tesko utvrditi sta se tacno desilo jer nije bilo ocevidaca.

Djuric kao komadan nije morao da leti cak je bilo i pozeljno da ne leti ali on je ipak hteo da predvodi svoje pilote sopstvenim primerom. To su cinejnice sve ostalo su rekla kazala i to obicno od onih koji nisu leteli te 99.
Oni koji su leteli 99 nisu tako pricali - ovo znam pouzdano!

Recimo Malinovic je ekspert za brisanjce :). Dobro covek je jako dobar pilot u svakom pogledu i jedva su ga odvukli iz Kraljeva za Beograd u komandu jer covek voli da leti, pa je i on sam reko da je to moglo i njemu da se desi.

Takodje da su lovacku avijaciju zadrzali u korpusu PVO mislim da bi bolje prosli 99, ako nista drugo ono barem zbog boljeg sadejstva.

Evo sad izgleda ponovo uvode neke restrikcije oko minimalne visine leta a vec im se ta prica obila o glavu 90-tih.

Pvanja, niko ovde nije rekao da su letovi i zadaci bili jednostavni. Niko ne spori hrabrost tih ljudi. Naravno da greška može svakom da se desi, ali to ne treba da bude prepreka da se kaže da je greška načinjena, i to po svemu sudeći sasvim banalna. Ako se ide okolo i priča isključivo o herojima i njihovim podvizima, bar po meni se čini velika greška. Tako se stvaraju samo mitovi, a iz mitova se pouke ne mogu izvući. Zabašuruju se greške iz kojih se mnogo više pouka može izvući za ubuduće.

@Bane

Ocevidaca nije bilo, zbog situacije na terenu nije uradjena uvidjaj na licu mesta tako da se ne zna tacno razlog udesa.
Zato kazem da su to sve pretpostavke. A kao sto znamo petpostavka je majka sivh zezova. ;)

Posto je covek izgubio zivot na zadatku nema smisla a nije ni posteno (ni prema njemu a ni prema njegovoj porodici) da se sada nagadja da li je bila njegova greska ili ne.
To je banalizovanje. Covek je bio iskusan pilot u tim uslovima i najmanja greska ili dekoncentracija ili milinon drugih razloga moze dovesti do fatalnih posledica. Pogledajte na youtubu arapsko izraelski rat 1967 i sta kazu izraelski piloti o letu na ekstremno malim visinma od 30 metara iznad mora a oni su bili mnogo obucenij od nasih pilota (ako nista drugo mnogo su vise leteli).
http://www.youtube.com/watch?v=E63AKJpa1Tk

I '41 su nasi piloti leteli i bili obarani pa niko nije iznosio u prvi plan da je to zasto sto su mozda neki gresili i zbog toga bili oboreni vec su proglasavani za heroje sto i jesu.

Ja mogu da ti kazem sa sigurnoscu da Malinovic nije tako pricao o Djuricu i ne samo on vec i drugi koji su ga poznavali i leteli sa njim. Svi koji su leteli '99 su heroji makar i da prebaziraju avione, a o onim koji su izvodili borbena letove suvisno je pricati. Heroji su i oni koji su izmestai i premestali avione, 24 h denvo kako bi ih sacuvali. Zbog njih u Srbiji jos uvek postoji borbena avijacija.

Bilo je tu i negativh primea ali zasto isticati negativno to treba sankcionisati a pozitivno se istice da bi se motivisali ostali da slede pozitivan primer.

Sto se tice letova van granica (Tuzla, Alabanija) toga nije bilo i zvanicno i nezvanicno. Jedin let van granica je para 29-tki koja je i oborena iznad BiH.

Здраво народе.

Налетео сам случајно на ову тему и читајући је, сетио се ове колумне Лазанског. "Ископао" сам је из архиве Политике, па бих волео да од вас прочитам који коментар о истој. Мислим да је неко и поменуо на претходној страни, сматрајући је за пропаганду. Занимљиво је да је навео и неке посредне доказе, типа извештаја италијанске ТВ, слетање неке европске делегације на алтернативни албански аеродром и сл.


Мирослав Лазански
У фокусу
"ЗВЕЗДЕ" СУ ОДЛЕТЕЛЕ У ЛЕГЕНДУ

Хаг и судбине генерала из Србије разлог су ћутања о акцијама на које је Београд имао међународно право, а наши пилоти право на понос

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?

У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.

Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.

Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.

Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране. На том аеродрому била је смештена америчка борбена група "Соко" са 24 хеликоптера типа "апач", као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 "супер-галеб" југословенског РВ, иначе из састава акро-групе "Летеће звезде". Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање. Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет "апача" док су још три била озбиљно оштећена.

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког "апача на рутинском лету" поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.

На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.

Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе "Летеће звезде". Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.
Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор "изнајмиле" за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Хаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, "Летеће звезде" одлетеле су у легенду...

Извор: http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/1774.sr.html

Lazanski, po običaju, piše teške gluposti.

Bio sam na Rinasu tih dana, nekoliko dana poslije navodnog napada, mislim 28. ili 29.4. Atmosfera je bila potpuno normalna i opuštena i nikakvih tragova bilo kakvog napada nije bilo. Niti je tko išta spomenuo.

Inače sa Lazanskim sam se zadesio na istom mjestu na Cerklju za vrijeme rata u Sloveniji kada je doletio u Anu sa padobrancima iz Niša. Ja sam bio na drugoj strani. Njegov opis tog događaja i moje iskustvo izgledaju kao da su se zbili u različitim galaksijama.

То што пише Лазански није се десило, апсолутно.

Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање.

I za laganje je potrebno neko znanje. Inače ispadneš I lažljivac I glupan.

Ono o visini od 3 metra laicima možda može izgledati moguće, čak i hrabro, ali da je tog dana sunce izašlo na zapadu... doista je previše.

Е, па сад, Хрунди, немој да си на крај срца. Ако се договоримо, Сунце може да изађе и на западу, а ако се нареди, може где хоћеш. Знаш онај виц о пуковнику који наређује војницима да посматрају помрачење Сунца. На крају се "помрачио" пуковник. Али, то је већ за смехотерапију.

Нешто овако, Џумба?
http://www.youtube.com/watch?v=sCsSfpq_nCc

А кад смо већ код смехотерапије, да Лазански није побркао прилаз са истока са нападом на аеродром код Тузле?  ;D

Да, то је то.

Ma kakvi pobrako, tamo su avioni dosli iz pravca zalazeceg sunca.

Долет авиона из правца мора, дакле са запада и напад из правца сунца, дакле са истока је сасвим коректно приказан.
Поставићу скицу из радне бележнице из 1988.године.
Можда није најбоља, али је пресликана из уџбеника.
[attachment=1]
То се некад звало МУРОД - маневар у рејону објекта дејства

Коментари овог типа (у цитату) као и приказ оног видео клипа, када говоримо о херојима у одбрани од НАТО агресије, су за осуду.

Slažem se lično sa ovom konstatacijom. Diskusiju treba vratiti na viši nivo i bez uličnih kvalifikacija. Ako se ima argumenata i činjenica izaći sa istim bez vrijeđanja bilo koga. Uostalom onaj ko je poveo temu trebao bi je držati pod kontrolom.  >:(

Što se tiče Američkih helikoptera "Apač" to je valjda već poznata stvar. Isti su u situaciji oko Kosova totalno zakazali, iz kog
razloga neznam, ali ostali su skoro neupotrebljeni. O tome sam jednom na ovom Forumu i priložio link na kom je jedna polemika
između dvojice stručnjaka u Hrvatskoj. Tu je jedan od njih po mome dosad dao najrealniji prikaz uspjeha i neuspjeha NATO snaga
za vrijeme bombardovanja Balkana. Ako ga pronađem ponovo, priložiću ga.