PALUBA

Napravio sam malu listu inflacija u Evropi i Svetu kao prikaz koliko je na koga uticao rat u Ukrajini
SAD -8.5%
Kina-2.08%
Rusija-16.7% u martu 2022, 9.2% u februaru
EU - 7.5%
Srbija -9.1% u martu 2022
Turska- 69.97%
Ukrajina -13.7%
Hrvatska - 7.3%
Nemačka - 7.4%
Francuska -4.5%
Britanija - 7.0%
Brazil -9.7%
Indija-6.95%
Egipat -12.1%
Trinidad i Tobago -0.04%

Ови су се баш насекирали због рата у Украјини... ;D

А журка је тек на почетку!

Инфлацији у свету са ја не бих баш претерано радовао јер ће се то, хтели или не хтели одразити и на Србију и све земље у окружењу. Највећи утицај ће имати проблематика енергената, пре свега оних за рад индустрије (нафта, безин, гас, уља и сл.), а ми смо апсолутно зависни од тога. Такође, и електрична енергија ће поскупљивати па ће и то утицати. Оно што је сигурно, у таквим ситуацијама плате и пензије никад не прате раст цена па ће сви "кукати"...

Ја само видим да сам ова два дана јурњаве са Русима једва налазио такси, чак и на позив.

Nakon što su zbog sankcija i odbijanja da gas plaćaju u rubljama Bugarska i Poljska ostale bez gasa, preti im i mogućnost da ostanu i bez Ruske nafte . Kako se meni čini, ako 6.paket sankcija protiv Rusije bude usvojen Slovačka, Češka, Poljska i Bugarska će vrlo verovatno ostati i bez nafte  (za ostale države ćemo videti ).


Izvor : Politika

Počela globalna borba s cenama: Stiže nova kriza?


Američka centralna banka FED povukla je prvi potez u borbi protiv rasta cena.

Referentna kamatna stopa oštro je podignuta za 0,5 procentnih poena, na raspon 0,75 posto do 1 procenat.

Ovo je najveći rast za više od dvadeset godina i drugi ove godine. Međutim, dvostruko je veći nego u martu, kada je referentna kamatna stopa podignuta za 0,25 procentnih poena.

U praktično istom trenutku i centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, Banka Engleske (BOE), podigla je referentnu kamatu na najveću stopu od 2009.

Dan nakon FED-a i BOE, referentnu kamatnu stopu podigla je i centralna banka Indije, a očekuje se da će ubrzo isto napraviti i ECB, centralna banka EU. Brazil je od sredine 2021. podigao referentnu kamatnu stopu s 2 posto na 12,75 posto, a meksička centralna banka je već dva puta podizala kamatne stope u 2022.

Cilj talasa podizanja stopa je borba protiv rastuće inflacije, koja je na istorijski visokim nivoima. U SAD iznosi 8,5 posto za mart, najviše u zadnjih 40 godina. U Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi 7 posto, najviše u zadnjih 30 godina, u Indiji 7,68 posto, a za april je u Evrozoni izmjerena inflacija od 7.5 posto.

Situacija u Latinskoj Americi, gde inflacija u Brazilu iznosi više od 11 posto, a u Meksiku, Kolumbiji i Peruu više od 7 posto, još je gora. Jedna od prvih politika Rusije nakon početka rata u Ukrajini bila je oštro podizanje referentne kamatne stope s 9,5 posto na 20 posto, a trenutna inflacija je viša od 16 posto. Zbog rasta inflacije čak je i Južna Koreja podizala kamatne stope, i to dva puta od početka 2022. Borba protiv rasta cena postala je glavni svetski ekonomski cilj, piše Indeks.


Šta to znači za građane?

Prema referentnim kamatnim stopama određuju se ostale kamatne stope na tržištu, na primer, za hipotekarne i potrošačke kredite građana. Banke i ostale finansijske institucije ravnaju se prema referentnoj kamatnoj stopi centralne banke, bilo u međusobnim novčanim transferima ili u kreditiranju privrede i stanovništva. To znači da podizanje referentne kamatne stope neće uicati samo na privredu nego i na građane, a kamate na kredite će rasti.

Radi se o potezu kojim se bori protiv rasta cena jer se time poskupljuje uzimanje kredita, odnosno smanjuje rast novih kredita. Usporavanje privrede jedna je od posledica podizanja referentnih kamatnih stopa jer su građani manje spremni da uzimaju skuplje kredite, a kompanijama investicije postaju manje isplative za kreditiranje.

Pojednostavljeno, banke će za svaki rast referentne kamatne stope centralne banke odrediti i da će njihove stope na kredite biti veće. Kamata na nove stambene kredite, na primer, biće 2,5, a ne dva posto, čime će narasti i mesečna otplata kredita te će građani ili odgoditi uzimanje stambenog kredita ili uzeti manji stambeni kredit.

Istovremeno će narasti kamate na štednju, čime će isplativost štednje narasti i tako smanjiti potrošnju. Trenutno su kamate na štednju u SAD i EU toliko niske da se štednja ne isplati, zapravo, zbog inflacije je to realno gubitak novca. Investicije kompanija postaće manje isplative jer će im narasti trošak finansiranja. Sve to će dovesti do usporavanja potrošnje i privredne aktivnosti, čime se deluje na smanjivanje inflacije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/pocela-globalna-borba-s-cenama-stize-nova-kriza-2150137)

Turski izvoz dostigao najveću vrednost svih vremena


Ministar trgovine Turske Mehmet Mus je izjavio da je izvoz u aprilu dostigao 23,4 milijarde dolara.

To je povećanje od 24,6 posto u odnosu na isti mesec minule godine.

"Ova brojka je najveća mesečna cifra izvoza svih vremena”, istakao je Mehmet Mus.

Ministar Mus je objavio podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni za april na konferenciji za novinare koju je održao u glavnom gradu Ankari.

Ističući da je Turska nastavila sa dobrim rezultatima u prva četiri meseca 2022. nakon velikog uspeha u izvozu u 2021. godine, Mus je rekao:

"U aprilu je naš izvoz povećan za 24,6 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine i dostigao 23,4 milijarde dolara. Ovo je najveći mesečni izvoz svih vremena. U prva tri meseca 2022. objavili smo najveće mesečne brojke”, kazao je turski ministar, prenela je Slobodna Bosna.ba.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/turski-izvoz-dostigao-najvecu-vrednost-svih-vremena-2150151)

Dobit skočila 40 puta: Predsednik optužio državnu naftnu kompaniju za profitiranje tokom krize


Brazilski predsednik Žair Bolsonaro pozvao je državnu naftnu kompaniju Petrobras da više ne podiže cene goriva.

To je uradio jer bi novo poskupljenje, prema njegovim rečima, moglo da dovede do bankrota Brazila i da izazove "nacionalne potrese".

Njegove primedbe su usledile kada je brazilski naftni gigant objavio poslovne rezultate za prvi kvartal, pri čemu je neto dobit Petrobrasa skočila više od 40 puta na 44,56 milijardi reala (8,9 milijardi dolara).

"Petrobras, mi smo u ratu. Petrobras, ne podižite više cene goriva. Vaš profit je kao silovanje (nacije), to je nerazumno", rekao je Bolsonaro u nedeljnom obraćanju naciji koje je prenošeno uživo na društvenim mrežama, izveštava Rojters.

Petrobras vezuje svoje cene goriva za međunarodne cene nafte i ne subvencioniše gorivo za Brazilce, zbog čega mnogi ljudi zahtevaju da se ograniče cene benzina i dizela koje su nedavno porasle, što je naštetilo Bolsonarovoj popularnosti uoči predsedničkih izbora u oktobru.

Sve svetske nafte kompanije su snažno profitirale u prvom tromesečju od aktuelnog skoka cena sirove nafte, uključujcuhi Ekson mobajl, Ševron, Šel, Ekvinor, Britiš petroleum.

Brazilski predsednik je kritikovao Petrobras što povećava profit tokom krize, dodajući da ne može da shvati kako je to moguće i da to smatra "zločinom".

On je, međutim, rekao da se neće mešati u politiku cena kompanije, jer je to javno preduzeće koje je listirano na berzi i koje, osim vlade, ima i druge akcionare.

Petrobras nije odmah odgovorio na zahtev Rojtersa za komentarom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/dobit-skocila-40-puta-predsednik-optuzio-drzavnu-naftnu-kompaniju-za-profitiranje-tokom-krize-2150233)

WFP saopštio je da će ljudi širom sveta gladovati ukoliko se ukrajinske luke na Crnom moru ne deblokiraju


Svetski program UN za hranu (WFP) saopštio je da će ljudi širom sveta gladovati ako se ukrajinske luke na Crnom moru uskoro ponovo ne otvore.

"Moramo da otvorimo ove luke kako bi hrana mogla da ulazi i izlazi iz Ukrajine. Svet to zahteva jer stotine miliona ljudi širom sveta zavise od ovih zaliha", rekao je izvršni direktor WFP Dejvid Bizli, preneo je BBC.

"Trenutno su ukrajinski silosi žita puni", istakao je on.

WFP je zabrinut da neće biti mesta za skladištenje ovog leta ukoliko se silosi sada ne isprazne, što će da ako se silosi uskoro ne isprazne, neće biti mesta da se uskladišti letina ovog leta, što će stvoriti velike količine otpada i dodatno podići cene hrane na svetskom nivou.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjuje da se 25 miliona tona žitarica trenutno nalazi u Ukrajini dok su njene crnomorske luke zatvorene.

Od februara Ukrajina, jedan od vodećih svetskih proizvođača kukuruza i pšenice, nije u mogućnosti da vozovima izvozi žitarice.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=2150549)

Vidiš interesantno, nešto se šuška da je dosta rusa i ukrajinaca pokupovalo stanove u Beogradu na vodi i sličnim projektima, koliko je to tačno ne znam ali sam zaista primetio ruske i ukrajinske tablice po gradu.

Van toga, mislim da će aktuelna vlast da iskoristi krizu za kuknjavu kako nema para jer su delili one silne novce pred izbore.

Оно што сам сигуран јесте да станове не купују обични грађани Русије и Украјине, већ богаташи. Сиротиња, као и увек чучи у рововима или се крије од бомби и гледа шта ће сутра да једе.

Не постоји разлог зашто се 25 милиона тона житарица не би могло транспортовати возовима или камионима. Шлепери који из Турске сваког месеца путују за Европу би то превезли за 2-3 месеца.

Мислим да се ове ради о неким другим разлозима. Питање је да ли Украјина заиста има тих 25 милиона тона? Колико је тога остало у Херсону, који је под руском контролом? Колико је продато када је испаљен први метак, и сада се налази на сигурном, у рукама оних који ће на томе да зараде?

Традиционални региони где се узгаја пшеница су под руском контролом, или близу борбених линија:
http://static.producer.com/wp-content/uploads/2014/03/Ukraine_Wheat_Web_Area_Map.jpg#_ga=2.69582672.1776254875.1652044684-1921143544.1652044684 Питање је колико је тога сада посејано и каква ће бити следећа жетва. Пшеница је посејана на јесен, али кукуруз је требао да се сеје у априлу и мају. 

Gejts: "Mnogo sam zabrinut"


Multimilijarder Bil Gejts je u intervjuu za Si-En-En izjavio da je mnogo zabrinut zbog ekonomskog stanja u celom svetu.

Ocenio je da sledi period usporavanja ekonomskog razvoja.

Ovo je izjavio odgovarajući na pitanje kako očekuje da će napad Rusije na Ukrajinu uticati na globalnu ekonomiju u sledećih nekoliko godina, prenosi Klix.

"To se dešava na vrhuncu pandemije tokom koje su dugovi država već veoma visoki i kada postoji problemi u lancu snabdevanja. Izgledno je da će ubrzanje inflacije, koja već postoji u bogatim državama, i rast kamatnih stopa rezultirati usporavanjem ekonomije", kazao je.

Gejts je naglasio da postoje argumenti koji ga mnogo brinu.

Američko Ministarstvo finansija i centralne banke zemalja širom sveta su povisile kamatne stope kako bi ublažile inflaciju. Pojedini smatraju da je rast kamatnih stopa prebrz, te da to može uzrokovati recesiju.

Banke sa Vol strita nemaju isto mišljenje o tome koliko će ekonomija biti ozbiljno pogođena inflacijom te da postoje ozbiljni pokazatelji da je inflacija već na vrhuncu, prenosi Biznis insajder.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gejts-mnogo-sam-zabrinut-2151893)

Cena gasa u Evropi uzletela zbog odluke Ukrajine


Cena gasa u Evropi porasla je danas iznad 1.100 dolara za hiljadu kubika, prema podacima sa platforme londonske ICE berze.

Do skoka cena je došlo pošto je Ukrajina suspendovala protok dela ruskih isporuka preko tranzitne stanice Sohranovka.

Cena gasa za junsku isporuku (fjučers ugovori) na holandskom TTF čvorištu je porasla za 4,0 posto na dnevnom nivou, na 1.124 dolara za 1.000 kubnih metara, ili na 103 evra po megavat-satu (MWh), prema trenutnom kursu evro/dolar, izvestio je Tas s.

Ukrajinski operater sistema za prenos gasa (GTSOU) saopštio je u utorak da će obustaviti tranzit ruskog gasa u Evropu preko stanice Sohranovka, počev od 11. maja, zbog "više sile", jer kompanija navodno ne može da kontroliše gasnu kompresorsku stanicu Novopskov u Luganskoj oblasti, zbog čega će odbiti nominacije za transport i neće prihvatati gas iz Rusije, dodaje se u informaciji ruske novinske agencije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/cena-gasa-u-evropi-uzletela-zbog-odluke-ukrajine-2152766)

Ukrajina izgubila skoro pet miliona radnih mesta


Procenjuje se da je u Ukrajini od početka ruskog napada izgubljeno 4,8 miliona radnih mesta.

Rat je zatvorio preduzeća, ugušio izvoz i primorao milione ljudi da pobegnu iz zemlje, objavila je danas Međunarodna organizacija rada (MOR).

Gubitak skoro pet miliona radnih mesta, što je oko 30 odsto ukrajinske radne snage pre početka sukoba, mogao bi da se poveća na sedam miliona ako se neprijateljstva nastave, a ukoliko se borbe odmah prekinu, to bi omogućilo brz povratak 3,4 miliona radnih mesta i smanjilo gubitak zaposlenosti na 8,9 posto, navodi se u studiji MOR-a.

Rat bi takođe mogao da utiče na rast nezaposlenost u susednim zemljama, koje prihvataju milione izbeglica i da pogodi ekonomije u centralnoj Aziji, pošto radnici migranti gube posao u Rusiji i vraćaju se kući.

U izveštaju se napominje da je od početka sukoba 24. februara više od 5,23 miliona stanovnika izbeglo iz Ukrajine u susedne zemlje - uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina.

Od ukupne izbegličke populacije, oko 2,75 miliona je radno sposobno. Od toga, 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, bilo je zaposleno i izgubilo je ili napustilo posao, dodaje se dalje.

Kao odgovor na ovaj poremećaj, ukrajinska vlada je uložila značajne napore da obezbedi da nacionalni sistem socijalne zaštite i dalje bude operativan, garantujući isplatu naknada nezaposlenima i interno raseljenim licima koristeći digitalne tehnologije.

MOR takođe navodi da su susedne zemlje, poput Poljske i Rumunije, primile najveći deo izbeglica i upozorava da će dugotrajni sukob vršiti kontinuirani pritisak na tržišta rada i sisteme socijalne zaštite u tim zemljama i da će verovatno povećati nezaposlenost.

"Prema hipotetičkom scenariju, dodavanje ovih izbeglica broju nezaposlenih u Poljskoj povećalo bi stopu nezaposlenosti u toj zemlji sa 3,0 odsto na 5,3 procenta", procenjuje se u studiji.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ukrajina-izgubila-skoro-pet-miliona-radnih-mesta-2152941)

Aprilska inflacija u SAD 8,3 odsto


Potrošačke cene u SAD su usporile rast u aprilu prvi put od avgusta prošle godine.

Stopa inflacije, merena rastom potrošačkih cena, iznosila je u aprilu 8,3 posto u odnosu na isti mesec 2021, objavila je danas američka Kancelarija za statistiku rada.

To je nešto niži rast potrošačkih cena u odnosu na rekord iz marta od 8,5 procenata, ali je i dalje blizu najvišeg nivoa od leta 1982. i nadmašuje prognozu ekonomista koji su u anketi kompanije Dau DŽons predviđali da će aprilska inflacija iznositi 8,1 procenat, prenosi CNBC.

Bazna inflacija, iz koje su isključene promenljive cene hrane i energije, porasla je za 6,2 odsto, naspram prognoziranog povećanja od 6,0 procenata, pomračivšsi nade da je stopa inflacije dostigla vrhunac u martu, dodaje američki medij.

Na mesečnom nivou, američka inflacija je porošlog meseca porasla za 0,3 procenta, dok je stopa bazne inflacije povećana za 0,6 posto.

Rast potrošačkih cena znači da je erozila radničkih zarada nastavljena. Realne zarade, prilagođene za stopu inflacije, opale su za 0,1 posto na mesečnom nivou uprkos nominalnom povećanju prosečne zarade po satu od 0,3 procenta, navodi CNBC.

Realne zarade u SAD su tokom prošle godine pale za 2,6 odsto, iako nominalno prosečne zarade po satu porasle za 5,5 procenata.

Do porasta potrošačke inflacije u aprilu došlo je uprkos padu cena energije za 2,7 posto na mesečnom nivou, pri čemu su cene benzina pale za 6,1 procenat. Indeks cena hrane je porastao za 0,9 odsto u aprilu, što je ograničilo uticaj pada cena energije na opštu inflaciju.

Prema neprilagođenim podacima, cene energije su u aprilu i dalje bile više za 30,3 odsto u poređenju sa istim lanjskim mesecom, dok je hrana skuplja za 9,4 procenta.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/aprilska-inflacija-u-sad-8-3-odsto-2152962)

Inflacija Nemce tera da stegnu kaiš: Evo čega se sve odriču


Ogromna većina Nemaca, njih 85 odsto, strahuje zbog inflacije i planira stezanje kaiša.

Prema istraživanju konsultantske kuće PwC, pre svega nameravaju da se odreknu kupovine nameštaja, elektronike, nakita i sportske opreme.

"Mnogo domaćinstava na povećane troškove života reaguje tako što odustaje od kupovine koju mogu da izbegnu, prvenstveno trajnih dobara poput nameštaja i pojedinih elektronskih proizvoda", rekao je trgovinski ekspert iz PwC-a Kristijan Vulf.

Trećina ispitanika je rekla kako veće životne troškove planira da nadomesti odustajanjem od svake kupovine koju može da izbegne, prenosi agencija DPA.

Istovremeno, ako već moraju da kupe nešto, na primer sportsku opremu, opredeliće se samo za neophodne i jeftinije proizvode, a više od trećine navodi da najbolju ponudu traži po akcijama na internetu.

Dok su vodeći modni brendovi i nadalje popularni, učestala je kupovina polovne odeće, navodi PwC.

Primetan je pad brige i interesovanja za zaštitu životne sredine. "Poskupljenja su u pozadinu potisla aspekt održivosti i cena je sada prioritet", navodi se u izveštaju.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/inflacija-nemce-tera-da-stegnu-kais-evo-cega-se-sve-odricu-2153033)

Odustajanje od ruskog gasa moglo bi da košta EU 214 milijardi $ više nego što je predviđeno


Aktuelni plan EU za eliminisanje ruskog gasa zamenom od drugih snabdevača mogao bi da košta blok do 214 milijardi dolara više nego što je prvobitno predviđeno.

Tako se procenjuje u današnjem izveštaju kompanije za klimatska istraživanja Ember i organizacije Global vitnes.

Plan Evropske komisije "REPowerEU" koji ima za cilj da Evropu učini nezavisnom od ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine uključuje diverzifikaciju snabdevanja gasom, ubrzanje uvođenja obnovljivih gasova, povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora i zamenu gasa u proizvodnji toplotne i električne energije.

Ovo može da smanji potražnju EU za ruskim gasom za dve trećine pre kraja 2022. godine, smatra Komisija.

Prema istraživanju Embera i Global vitnesa, postojeći plan EU za korišćenje gasa (od alternativnih dobaljača) mogao bi da poveća račun EU za energiju za dodatnih 264 milijarde dolara (250 milijardi evra) do 2030. godine zbog visokih cena gasa, prenosi specijalizovani portal za energetiku oilprice.com.

Plan "REPowerEU" će smanjiti ceh za samo 49 milijardi dolara (47 milijardi evra) po sadašnjim cenama, što znači da bi u konačnom ishodu račun EU bio za 214 milijardi dolara (203 milijarde evra) iznad prvobitnih predviđanja Komisije, saopštile su dve organizacije.

"I dok strategija Evropske komisije ''REPowerEU'' ima za cilj da smanji uvoz ruskog gasa na kontinent, ona se i dalje toliko oslanja na gas da će Evropa biti izložena većem trošku za 34 milijarde evra po cenama projektovanim do 2030, ili za 203 milijarde evra po današnjim cenama gasa“, konstatuje se u studiji.

Sara Braun, viši analitičar u Emberu. kaže da je „igranje na kartu fosilnog gasa gubitna opklada“.

“Visoke i volatilne cene gasa su tu da ostanu i skupo će koštati EU. Novac je bolje potrošiti na tranziciju koja može da obezbedi stabilnu, čistu i dostupnu energiju za sve Evropljane. Naša analiza sada pokazuje da je Komisija u velikoj meri potcenila trošak za potrošače sa daljim oslanjanjem na gas“, zaključuje ona.

Očekuje se da će Evropska komisija sledeće nedelje otkriti detalje svog "REPowerEU" plana, u koji će biti uključeni i obnovljivi izvori energije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/odustajanje-od-ruskog-gasa-moglo-bi-da-kosta-eu-214-milijardi-vise-nego-sto-je-predvideno-2153050)

I danas - preko 1.100 evra


Cena gasa na evropskom trgovanju i danas se kreće iznad 1.100 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonske ICE berze.

Gas za isporuku u junu (fjučers ugovori) trgovan je jutros po ceni od 1.118 dolara za hiljadu kubika na holandskom TTF čvorištu, što odgovara iznosu od 103 evra za megavat-sat (MWh) po trenutnom kursu evra prema dolaru, prenosi Tas s.

Ukupan rast cene gasa na dnevnom nivou iznosi preko 6,0 procenata.

Ukrajinski operater sistema za prenos gasa saopštio je 10. maja da obustavlja tranzit gasa u Evropu preko stanice Sohranovka počev od narednog dana, pozivajući se na višu silu jer, kako navodi Tas s, kompanija navodno ne može da kontroliše gasnu kompresorsku stanicu Novopskov u Luganskoj oblasti, zbog čega će odbiti prijave za transport i neće prihvatati gas iz Rusije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/i-danas-preko-1-100-evra-2153341)

Koliko se secam, cena po MWh iz nuklearnih centrala je bila oko $35 USD.... samo kazem....

"Smak sveta" na tržištu kriptovaluta


Ulagači u kriptovalute ovih dana s nevericom gledaju kako im se munjevito topi vrednost ulaganja.

Cene bitkoina i drugih kriptovaluta prate berzanske indekse, ali uz puno veće gubitke, što definitivno pokazuje da nisu opravdali ulogu čuvara vrednosti u nesigurnim vremenima, piše t portal.

Vol strit je ove godine zahvatila savršena oluja. Strah od visoke inflacije, zaoštrena monetarna politika Feda i preteća recesija pokrenuli su beg ulagača iz rizične imovine i potragu za sigurnijim utočištima. Pomislili biste da je idealno vreme za klađenje na bitkoin kao sklonište od svih navedenih pošasti.

Ipak, u takvim uslovima najpoznatija svetska kriptovaluta izgubila je znatno više nego bilo koji berzanski indeks.

Cena bitkoina samo je u poslednja 24 sata oslabila oko 12 odsto, a u proteklih nedelju dana potonula je više od 30 odsto. Juče je dosegnula minimum na 26.848 dolara, što je najniži nivo od kraja decembra 2020. i 61,1 odsto niže do rekordne vrednosti (69.000 dolara) postignute krajem prošle godine.

Ovo je drugi put ove nedelje da je bitkoin pao ispod 30.000 dolara. Analitičari su taj nivo nazvali ključnom tačkom otpora i zaključili da bitkoin može kolabirati ako ne uspe da se održi iznad 30.000 dolara.

Ostale kriptovalute zabeležile su još veće gubitke. Itirijum, druga po veličini kapitalizacije, izgubila je u nedelju dana oko 36 odsto, a neke valute u top 10, poput solane i kardana, više od 50 posto vrednosti.

Premda se donedavno verovalo da bi kriptovalute mogle biti čuvari vrednosti u nesigurnim vremenima, pokazalo se da je kretanje njihove vrednosti u korelaciji sa kretanjem berzanskih indeksa. Pritom su oscilacije cena na kriptotržištu još snažnije nego na berzanskim tržištima. Poređenja radi, indeks S&P 500 je pao za oko 17 odsto od početka 2022.

Postoji još jedan razlog koji je pojačao intenzitet pada kriptovaluta. Ulagače na kriptotržištu je posebno zabrinuo kolaps valute TerraUSD (UST), trećeg po veličini stejblkoina, kreiranog da održava paritet s dolarom. Decentralizovani, algoritamski stejblkoin podržan kombinacijom digitalne imovine, uključujući bitkoin, trebalo bi da bude čvrsto uravnotežen s dolarom.

Međutim, umesto dolarskih rezervi na kojima se baziraju druga dva vodeća stejblkoina (USD Coin, Binance USD) tera se u velikoj meri oslanja na tržišne sile. Deluje u tandemu sa terinim izvornim tokenom, lunom. Korisnici mogu zameniti lunu u vrednosti od 1 dolara za 1 UST i obrnuto, što teoretski osigurava da njegova cena prati dolar. Međutim, UST-ov dolarski paritet pokazao se ranjivim u razdobljima visoke volatilnosti tržišta. Nakon što je luna izgubila poverenje ulagača i potonula više od 90 odsto srušila se i tera izgubivši više od 50 odsto vrednosti.

Nakon aktuelnih potresa postavlja se pitanje koliko je narušeno poverenje ulagača u ceo koncept kriptovaluta. "Nemamo istorijski presedan za to kako bi bitkoin i druge kriptovalute mogli da deluju ako uđemo u dugotrajno razdoblje u kojem centralne banke aktivno povlače likvidnost", ističe glavni strateg Interaktiv Brokersa Stiv Sosnik.

Problem je u tome što se bitkoin nije pokazao kao zaštita od bilo čega, zaključuje analitičar Forbsa Tejlor Teper. Uostalom, s inflacijom na najvišem nivou u četiri decenije, očekivalo bi se da će valuta koja želi da zadrži svoju kupovnu moć i bude nezavisna od bilo koje centralne banke steći više sledbenika.

Umesto toga, čini se da bitkoin pronalazi pristalice kada cena raste, a gomila paniči kada na tržištu dominiraju prodavci, poput bilo koje druge visokorizične imovine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/smak-sveta-na-trzistu-kriptovaluta-2153457)

Trend svetske cene veštačkog đubriva ...




[attachment=1]

Šefovi diplomatija G7 sastaju se danas u Nemačkoj - blokirano 25 miliona tona žitarica


Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) bogatih nacija sastaće se danas u nemačkom letovalištu Vajzenhaus na Baltičkom moru da razmotre pitanje ublažavanja problema prehrambene sigurnosti, jer raste bojazan da bi rat izmedju Rusije i Ukrajine mogao da destabilizuje Moldaviju.

Godišnji sastanak, koji će trajati do subote, okupiće najviše diplomate iz Britanije, Kanade, Nemačke, Italije, Francuske, Japana, Sjedinjenih Država i Evropske unije. U razgovorima će dominirati situacija u Ukrajini i kako upravljati posledicama sukoba koji bi mogao da potraje mesecima, ako ne i duže, izveštava Rojters.

„U ukrajinskoj luci Odesa trenutno je blokirano 25 miliona tona žitarica, koje znače hranu za milione ljudi u svetu kojima je ona hitno potrebna, pre svega u afričkim zemljama i na Bliskom istoku. Zato danas šaljemo jasan signal: vidimo vas, čujemo vas i podržavamo vas“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok novinarima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=13&nav_category=78&nav_id=2153860)

Koncern Simens se potpuno povlači iz Rusije


Koncern Simens je objavio da u potpunosti završava svoje poslovanje u Rusiji.

Odluka je firmu već koštala mnogo novca, a očekuju se i dodatni troškovi u budućnosti.

"Osuđujemo rat u Ukrajini i odlučili smo da prekinemo naše poslovne aktivnosti u Rusiji", izjavio je u četvrtak (12.5.) izvršni direktor Simensa Roland Buš, prenosi DW.

Kompanija je već pokrenula odgovarajuće postupke za zaustavljanje proizvodnje, kao i za okončanje svih industrijskih poslova. "Ova odluka nam nije laka", naglasio je Buš.

Simens trenutno proverava koje će to posledice da ima po zaposlene u Rusiji i najavio da će "nastaviti da ih podržava koliko god je to moguće".

Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Simens je već bio zaustavio pokretanje novih poslova i međunarodne isporuke u Rusiju i Belorusiju. U te dve zemlje koncern je ostvarivao oko jedan odsto ukupnog prometa.


Mere se već osećaju

Već do sada uvedene mere imaju posledice po poslovanje koncerna u drugom kvartalu poslovne godine 2021-22. koji je okončan krajem marta. Između ostalog, Simens je objavio otpise zarade u iznosu od 0,6 milijardi evra. To se uglavnom odnosi na posao s vozovima. Kompanija računa da će taj gubitak u dogledno vreme da se poveća za još nekoliko stotina miliona evra. Dobit nakon poreza gotovo je prepolovljena na 1,2 milijarde evra.

U prethodnoj godini, Simens je ostvario veliki prihod prodajom proizvođača menjača za automobile Flender. Time je ukupan promet porastao za 16 procenata na 17 milijardi evra.

Roland Buš naglašava da trenutno postoje ozbiljni problemi u poslovanju širom sveta. Uz rat u Ukrajini, osećaju se i posledice pandemije korone. Koncern pokušava da spreči veće poremećaje, mada su povećani rizici u vezi s proizvodnjom elektronskih komponenti, s nabavkom sirovina i logistikom. Uprkos tim naporima, bilo je problema s isporukama komponenti i sistema u sklopu tehnologije automatizacije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jos-jedan-gigant-se-potpuno-povlaci-iz-rusije-2154050)

"Potrajaće, a posledice su dugoročne"


Svetski lideri treba da se pripreme na to da će rat u Ukrajini potrajati i da razmotre njegove dugoročne posledice, izjavio francuski ministar spoljnih poslova.

"Sada moramo da se nosimo sa sukobom koji će potrajati, a samim tim i dugoročno da se bavimo posledicama ovog sukoba na međunarodnom nivou, a posebno u oblasti stabilnog snabdevanja hranom", naveo je Žan Iv le Le Drijan, prenosi BBC.

Govoreći po dolasku u Nemačku na drugi dan samita G7, Le Drijan je napomenuo da lideri "sada moraju da se nose sa ratom u Ukrajini kao sa dugotrajnim sukobom koji će izazvati ozbiljne posledice širom sveta".

Francuski ministar spoljnih poslova je dodao da se međunarodni razgovori moraju fokusirati na povećanje cena hrane pošto različite organizacije upozoravaju na globalnu prehrambenu krizu koja proističe iz rata u Ukrajini, navodi BBC.

"Zemlje G7 nisu u ratu sa Rusijom, ali u ovom ratu postoji agresor i žrtva, a mi podržavamo onoga ko je napadnut", izjavio je Le Drijan, prenosi britanska televizija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=13&nav_category=78&nav_id=2154039)

Drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zabranio izvoz


Indija je zabranila izvoz pšenice i ta odluka države stupila je na snagu u petak kasno uveče, saopštila je vlada u Nju Delhiju.

Drugi najveći proizvođač pšenice na svetu pokušava da smanji cenu na lokalnom tržistu.

Isporuke pšenice su dozvoljene samo u slučajevima gde je ranije odobrena prodaja, dodala je vlada, preneo je Rojters.

Kupci iz celog sveta su se okrenuli Indiji oko nabavke pšenice, nakon što je izvoz pšenice iz Ukrajine zaustavljen posle ruskog napada u Ukrajini.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drugi-najveci-proizvodac-psenice-na-svetu-zabranio-izvoz-2154372)

Титанијум

У свету се годишње произведе  (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_titanium_production) 210 хиљада тона титанијума. Половина од тога у Кини, четвртина у Русији, Казахстану и Украјини. У Јапану се произведе четвртина.

Оних 100 хаубица које су испоручене Украјини су 0.1-0.2% годишње производње титанијума.

Kini ne smeta ukrajinska kriza – spoljnotrgovinski suficit raste


Koliko god da su pandemija i ukrajinska kriza, a posebno sankcije Zapada Rusiji, poremetile pre svega tržište hrane, energenata, veštačkih đubriva, Kina se uspešno nosi sa ovim izazovima koji su dodatno usložili globalne trendove, smatra stručnjak za Kinu, dr Dragana Mitrović. Spoljnotrgovinski pokazatelji o tome su nedvosmisleni.

Ukupan spoljnotrgovinski suficit Kine u aprilu je bio 51 milijardu dolara u odnosu na 47,3 milijarde u martu. Taj martovski je, pak, više nego duplo premašio prognoziranih 22,4 milijarde dolara. O dobrom martovskom rezultatu najbolje svedoči podatak da je u istom mesecu prošle godine spoljnotrgovinski suficit bio oko četiri puta manji i iznosio 11,8 milijardi dolara.


U Kini nema krize

Uprkos već vidljivim posledicama specijalne ruske vojne operacije i Zapadnih sankcija, posebno po privredu EU, manji rast kineskog izvoza u aprilu zbog zaključavanja pojedinih kineskih gradova usled pojave kovida, ipak je bio veći nego što je Blumberg predviđao. Umesto procenjenih 1,9 odsto, porastao je 3,9 procenata.

Na pitanje da li je Kina u neku ruku iskoristila situaciju do koje je dovela ukrajinska kriza, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) i direktorka Centra za azijske studije, Mitrovićeva za Sputnjik kaže da su ovi pokazatelji samo nastavak od ranije prisutnog trenda, jer je globalno privredno klatno još ranije usmereno na istok i Aziju.

Ona ne spori da će zbog dešavanja u Ukrajini neminovno poskupeti i proizvodnja u Kini zbog rasta cena određenih sirovina iz Rusije i Ukrajine. Dodaje i da će tržišta Amerike i EU unekoliko biti zatvorena za Kinu, ali ne iz političkih razloga već zato što je kupovna moć građana opala, a povećala se neizvesnost u privredi. Zbog toga će generalno biti smanjen njihov uvoz, ne samo iz Kine.


Trgovinski suficit

Uprkos tome, trgovinski suficit Kine sa EU je u aprilu bio gotovo 50 odsto veći u odnosu na isto vreme prošle godine. Narastao je na 19,6 milijardi dolara, kaže naša sagovornica.

Mitrovićeva, međutim, ukazuje da uprkos svim izazovima dinamizam u Aziji, koja je kinesko najveće tržište, nimalo ne posustaje.

„Za Kinu je tržište deset zemalja ASEAN-a najveće spoljno tržište, posle njega je tržište EU, a na trećem mestu tržište Amerike. Kineski izvoz u zemlje ASEAN-a je porastao gotovo osam posto u odnosu na prošlu godinu, a takođe i uvoz. Tu je taj dinamizam gotovo neometen, dok je uvoz iz EU opao gotovo 12,5 procenata, a izvoz rastao oko osam posto“, ilustrovala je profesorka FPN-a.

Ona objašnjava da je sada mnogo veće učešće svih ekonomija u međunarodnim lancima prodaje i proizvodnje i da je Kina kao čvorišna tačka globalne proizvodnje u prilici da više izvozi. Veća je globalna tražnja, počele su da se otvaraju druge privrede, SAD i EU su gurnule ogroman novac da bi održavale privredu i potrošnju građana. Sve to, kako dodaje, daje podsticaj kineskom izvozu.


Sposobnost ublažavanja krize

Zbog uloge Kine u globalnom ekonomskom sistemu, gde je ona za svaku državu jedan od dva-tri najveća ekonomska partnera, ona ima daleko veću mogućnost ublažavanja krize do koje dođe u jednom segmentu ekonomije jer se uvek otvori neka nova mogućnost na drugoj strani.

Naprosto, ima veći manevarski prostor, ističe Mitrovićeva, pogotovo što, podseća ona, postoje rastuće ekonomije koje nisu toliko zavisne od Zapada.

„Indija, koja je imala ogroman rast u prvom kvartalu ove godine, Indonezija, Malezija, Tajland, Filipini, sve su to rastuće ekonomije sa velikim potencijalom. Zemlje ASEAN-a imaju ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovaraju sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Globalni ekonomski dinamizam je premešten u region Azije i iako se i na njih globalna kriza odražava, to se dešava u daleko manjoj meri nego što je to situacija u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi“, objašnjava direktorka Centra za azijske studije.


Novi trend

Taj trend je, napominje ona, bio vidljiv i pre ukrajinske krize. Oni su dobro umreženi i već gotovo deceniju je njihova međusobna razmena počela da zamenjuje višedecenijski trend koji je od kraja drugog svetskog rata bio dominantan a to je trgovina između najrazvijenijih delova sveta i rastućih ekonomija.

Sada njihova međusobna trgovina igra sve veću ulogu jer su one sve manje zavisne od zemalja Zapada i u tehnološkom i finansijskom smislu.

„To su velike države. Indija je ogromno tržište, Indonezija, samo Vijetnam ima tržište veličine Nemačke. Mi često zaboravljamo koliko su to velike države i koliki je njihov proizvođački i trgovački potencijal. Kada se međusobno umreže, kada sarađuju, kada se dogovaraju, njihova moć je velika“, ističe profesorka FPN-a.

To je kaže već vidljivo i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji gde su one sada potpuno blokirale dalji tok pregovora zato što najrazvijenija grupa zemalja ignoriše njihove zahteve. Njihova ekonomska moć je, međutim, pretočena u pregovaračku moć koja ne dozvoljava da se ti trendovi odvijaju onako kako to isključivo odgovara najrazvijenijim državama sveta, napominje ona.


Kina nastavlja da raste uprkos novim izazovima

Mitrovićeva smatra da će u uslovima ukrajinske krize i posledica pandemije taj rast Kine u međusobnoj trgovini i privrednoj saradnji sa SAD i EU i dalje biti nastavljen.

Ona posebno ukazuje na to da saradnja Kine, Indije i Rusije pruža ogromne mogućnosti, kao i članica BRIKS-a čiji će samit ove godine biti održan u Pekingu, a grupe 20 najrazvijenijih zemalja na jesen u Indoneziji.

Kina koja zagovara i podržava ovakve inicijative, je na dobitničkoj strani kako se to danas kaže i budućnost čovečanstva logično je da leži u državama koje predstavljaju njegovu ogromnu većinu i gde je najviše mladog sveta, ocenila je sagovornica Sputnjika.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220514/kini-ne-smeta-ukrajinska-kriza--spoljnotrgovinski-suficit-raste-1137221823.html)

Холандија је израчунала цену војне помоћи Украјини и компензацију коју је за то добила од ЕУ

14МАЈ2022
Колпортер (https://kolporter.rs/)

[attachment=1]

Холандија је до сада испоручила Украјини војну помоћ у вредности од 102 милиона евра, али је добила одштету у висини од свега 12,8 милиона, пожалила се министарка одбране Каиса Олонгрен у парламенту земље.

Како је речено, Холандија сада планира да у Украјину пошаље пет самоходних хаубица, за које још увек није утврђен износ накнаде.

Холандија је била једна од првих европских земаља која је значајну војну помоћ упутила Украјини и пре почетка сукоба са Русијом. У том пакету помоћи нашла су се два радара Thales Squire, пет радара за лоцирање артиљеријских положаја AN/TPQ-36 Firefinder, два аутономна подводна возила за откривање мина SeaFox, као и 100 антиматеријалних снајперских пушака са 30 000 метака, 3000 шлемова и 2000 борбених прслука. Након што су отпочела борбена дејства на територији Украјине, најављено је слање додатног пакета помоћи у коме ће се наћи 50 лансера противавионских ракета Stinger са 200 ракета и 50 ручних ракетних бацача Panzerfaust 3 са 400 ракета. Не задуго затим, холандски министар одбране је изјавио да се због безбедности, више неће објављивати састав пакета помоћи.

Раније је објављено да је неколико земаља ЕУ одједном тражило да им Брисел надокнади војну опрему и војну опрему предату Украјини. Како се показало, нико не жели да помаже бесплатно, посебно мале земље, попут Чешке, Словачке и других. За сада САД и Велика Британија ништа не захтевају од Брисела, али овде ће се ово питање вероватно решити на другачији начин. Вашингтон и Лондон методично увлаче Украјину у дугове, испуњавајући све хирове Зеленског. Процењује се да је само од 24. фебруара Кијев добио војну помоћ у вредности од 8 милијарди долара, при чему су највећи део ове суме дале САД и Велика Британија. Доста новца је уложила и Пољска, али САД и Европска унија јој то надокнађују.

Mediji: EU našla rešenje kako da kupuje ruski gas uprkos sankcijama


Evropska unija razradila je rešenje kako da uvozi ruski gas bez kršenja evropskih sankcija i ispunjavajući zahtev Rusije da plaća ugljovodonike u rubljama, piše agencija Blumberg, pozivajući se na izvore.

Blumberg navodi da je Evropska komisija na zatvorenom zasedanju u petak obavestila zemlje-članice Evropske unije da će u novim smernicama jasno izložiti da kompanije mogu da otvaraju račune u „Gasprombanci“, pri čemu moraju da vrše plaćanja u dolarima ili evrima i da se izjašnjavaju da na tome svoje obaveze po ugovoru smatraju ispunjenim. Ukoliko se ovi uslovi budu poštovali, regulator neće smatrati postupke kompanija kršenjem sankcija.

Na sastanku je došlo do niza nesuglasica po ovom pitanju. Dok su Nemačka, Mađarska, Francuska i Italija podržale predloženi plan, Poljska je i dalje imala pitanja o pravnoj strani nove odluke, a njeni predstavnici su predložili da se održi sastanak na nivou ambasadora EU.

Neke zemlje su takođe bile nezadovoljne što nove smernice ne daju tačna uputstva da li evropske kompanije mogu da otvaraju račune u rubljama kod „Gasprombanke“. Kako navodi agencija, ovaj aspekt je jedan od ključnih, jer je otvaranje računa u rubljama ranije smatrano kršenjem sankcija, iako to nije zabeleženo na papiru.

Početkom nedelje Blumberg je pisao da je 20-tak evropskih kompanija već otvorilo račune u „Gasprombanci“ za plaćanje isporuka ruskog gasa, a još 14 je zatražilo spisak dokumenata potrebnih za otvaranje takvih računa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 31. marta ukaz prema kome neprijateljske zemlje ubuduće gas treba da plaćaju u rubljama. Ruski lider je naložio kompaniji „Gasprom“ da prebaci ugovore u rublje. On je poručio da će Rusija nastaviti da isporučuje gas u skladu sa ugovorenim količinama i cenama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220515/mediji-eu-nasla-resenje-kako-da-kupuje-ruski-gas-uprkos-sankcijama-1137405825.html)

Neregulisani izvoz pšenice izazvao skok cena


Indija je zabranila izvoz pšenice.

Samo nekoliko sati nakon toga, zvaničnici indijske vlade predočili su da ove godine nije došlo do dramatičnog pada proizvodnje pšenice, ali je neregulisani izvoz doveo do rasta lokalnih cena.

"Ne želimo da se trgovina pšenicom odvija na neregulisan način ili da se desi gomilanje zaliha", rekao je danas visoki vladin zvaničnik novinarima u Nju Delhiju, prenosi Rojters.

Vlada je saopštila da će i dalje dozvoljavati izvoz podržan već izdatim akreditivima i zemljama koje zatraže zalihe "kako bi zadovoljile svoje potrebe za sigurnošću u hrani".

Globalni kupci su računali na zalihe drugog po veličini svetskog proizvodača pšenice nakon što je izvoz iz crnomorskog regiona pao nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Pre zabrane, Indija je imala za cilj da isporuči rekordnih 10 miliona tona ove godine.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/neregulisani-izvoz-psenice-izazvao-skok-cena-2154498)

Rusija za 25 odsto smanjila isporuke gasa preko Ukrajine


"Operater gasnotransportnog sistema Ukrajine" primio je od "Gasproma" zahtev za tranzit gasa u visini od 46,8 miliona kubnih metara. To je minimalna količina od januara ove godine.

Zahtev je podnet samo za jedno od dva čvorišta ovog sistema – gasnu stranicu "Sudža". Za koridor "Sohranovka" nije bio podnet zahtev.

Podsetimo, juče je kroz ukrajinski sistem u pravcu Evrope prošlo 62,7 miliona kubnih metara gasa. S tim u vezi, današnji tranzit je za 25 odsto manji u odnosu na juče.

Desetog maja kompanija „Operator GTS Ukrajine“ objavila je da od 11. maja obustavlja tranzit gasa u Evropu preko stanice „Sohranovka“ zbog okolnosti više sile: navodno, kompanija ne može da kontroliše pogranične kompresorne stanice Novopskov u Luganskoj oblasti.

„Gasprom“ je sa svoje strane saopštio da ne vidi nikakve prepreke za nastavak tranzita preko stanice „Sohranovka“. Prema rečima portparola kompanije Sergeja Kuprijanova, „Gasprom“ u potpunosti ispunjava sve svoje obaveze prema evropskim potrošačima i isporučuje gas za tranzit preko Ukrajine u skladu sa ugovorom.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/rusija-za-25-odsto-smanjila-tranzit-gasa-preko-ukrajine-1137410969.html)

Rusija nacionalizovala „Reno“


Ruske akcije u grupi „Reno“ prelaze u vlasništvo države i Vlade Moskve, saopštilo je Ministarstvo trgovine Rusije na Telegramu.

„Potpisanim sporazumima se predviđa predaja akcija ‘Reno Rusija’ gradu Moskva i akcija ‘AvtoVAZ’ državi, odnosno Državnom naučnom centru za auto-moto industriju ‘NAMI’ koji pripada Ministarstvu trgovine Rusije“, navodi se u objavi.

U fabrici koja je sada u vlasništvu grada Moskva proizvodiće se automobili pod brendom „Moskvič“, saopštio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

„Potrudićemo se da sačuvamo veći deo kolektiva koji radi u fabrici. Glavni tehnološki partner moskovske fabrike automobila ‘Moskvič’ biće KAMAZ. U prvoj fazi će biti organizovana proizvodnja klasičnih automobila koji imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a u budućnosti i električnih automobila“, rekao je gradonačelnik Moskve.

Servis automobila „Reno“ u Rusiji će vršiti „AvtoVAZ“ koji će nastaviti da proizvodi celokupnu liniju automobila „Lada“ u svojim fabrikama.

„AvtoVAZ“ proizvodi automobile i auto delove za dva brenda „Lada“ i „Reno“ u fabrikama u Toljatiju i Iževsku. „Lada“ ima ukupno pet modela: Vesta, Largus, Granta, Niva i Iks rej.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/rusija-nacionalizovala-reno-1137411772.html)

Stižu nove sankcije? "Nema izgovora";
"Rusija nas gleda"; "Mađarska drži celu EU kao taoca"


Evropskoj uniji će biti potrebno još nekoliko dana da postigne dogovor o novom paketu sankcija protiv Rusije, uključujući zabranu ruske nafte.

To je izjavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"Kao Nemci, znamo da ovaj naftni embargo nije lak korak. Određena pitanja još treba rešiti, a to se neće dogoditi danas", rekla je Analena Berbok, prenosi Indeks.

Ona je dodala da je uverena da će se dogovor naći u narednim danima.

I luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn je, uoči sastanka u Briselu, rekao da će EU usvojiti šesti paket sankcija, ali da će bloku biti potrebno još vremena za dogovor.

"Zaista nema izgovora da se taj paket ne usvoji", rekao je.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg je takođe uveren da će novi paket sankcija biti usvojen u narednim danima.

"Jasno je da je još uvek potrebno raspraviti, ali verujem da razgovori treba da se odvijaju onde gde pripadaju, kako ne bismo slali sliku neslaganja. Rusija nas gleda", izjavio je Šalenberg.

Iz Litvanije pak kažu da "jedna država članica drži celu Evropsku uniju kao taoca", misleći pri tome na Mađarsku.

Najnovijem paketu se, inače, najglasnije protivi Mađarska.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stizu-nove-sankcije-nema-izgovora-rusija-nas-gleda-madarska-drzi-celu-eu-kao-taoca-2155474)

"Moguća 'era recesije' u Evropi"


Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da postoje izgledi za dolazak "ere recesije" u Evropi.

Razlog je to što se kontinent bori sa rastućim cenama energije i visokom inflacijom zbog rata u Ukrajini.

Orban je u obraćanju u parlamentu, gde je položio zakletvu kao predsednik vlade naklon pobede na izborima u aprilu, rekao da Budimpešta neće blokirati sankcije Evropske unije uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu sve dok one ne predstavljaju rizik po energetsku bezbednost Mađarske, prenosi Rojters.

Mađarski premijer je takođe naveo da će vlada raditi na suzbijanju inflacije u zemlji, pri čemu će preduzimati oprezne korake u pogledu regulisanja cena.

Dodao je da će vlada koordinisati svoje korake sa centralnom bankom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/moguca-era-recesije-u-evropi-2155651)

Nema dogovora oko sankcija


Evropska unija još uvek nije postigla dogovor o šestom paketu sankcija protiv Rusije, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

On je na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta EU rekao da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=2155330)

Ko su Rusi i Ukrajinci koji dolaze u Srbiju?


Rusa i Ukrajinaca sve je više po Beogradu i Srbiji. Tačan podatak koliko ih je došlo ne postoji, ali se nezvanično pocenjuje da su u pitanju hiljade ljudi.

Prosečan profil kada govorimo o Rusima govori da je reč o mlađim ljudima do 45 godina koji dolaze sami zbog posla i koji dobro zarađuju, dok su kod Ukrajinaca najčešće porodice sa decom, piše Blic.

Rusi i Ukrajinci danas naveliko živi i rade u Srbiji. Najčešće su iznajmili stanove, a mnogi sa kolegama žive u kućama koje im zakljupljuju firme. U poslednje vreme često su i novi klijenti u bankama, sve ih češće viđamo na ulicama, u kolima (uglavnom onim skupljim), ali i u gradskom prevozu, školama, restoranima... Mnogi su ovde otvorili i firme i o tome postoje zvanični podaci, a u pitanju su stotine firmi.

U jednoj većoj banci kažu i da je sve više ruskih državljana koji ovde otvaraju račune. I to nije ništa sporno, jer stranci u Srbiji mogu imati i dinarske i devizne račune. To vredi i za fizička lica, i za kompanije i predstavništva stranih kompanija.

Ono što se vrlo lako da primetiti jeste da se profil Rusa koji su nam došli razlikuje od profila Ukrajinaca. Rusi su najčešće mladi ljudi od 30 do 45 godine koji su u Srbiju došli sami ili sa partnerom, najčešće bez dece. Ovde su se "obreli" zbog posla i to u IT kompanijama.

"To su jednostavno ljudi kojima za posao nije važno odakle rade i čija je specijalnost vezana za tehnologije. Oni su ovde došli kao frilenseri ili zbog činjenice da rade za zapadne kompanije i da u Rusiji zbog sankcija ne mogu naplatiti svoj rad. Mnogi su posao našli i u našim IT kompanijama gde rade za platu i veću od 3.000 evra", kaže za Blic sagovornik iz jedne domaće kompanije.

Ruski državljani u Srbiji sve češće osnivaju i firme. Od februara do aprila, dakle za oko pet nedelja, registrovana su 323 pravna lica čiji su osnivači poreklom iz Rusije. Ovaj broj u međuvremenu se i povećao.

Kako je potvrđeno u Agenciji za privredne registre od 24.2. do 1.5.2022. registrovano je osnivanje 202 privredna društva i 523 preduzetnika, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije. U istom periodu, registrovano je osnivanje 9 privrednih društava i 5 preduzetnika, čiji su osnivači iz Ukrajine.

S druge strane, profil Ukrajinaca u Srbiji, u najkraćem se može opisati kao porodični mladi ljudi koji su se u našoj zemlji "obreli" jer su morali. Neki su ovde došli jer su imali rođake ili poznanike, a neki su Srbiju jednostavno uzeli za zemlju gde je sigurno skloniti se.

Jedan taksista kaže da su to uglavnom porodice, često samo majke s decom. Deca im idu ovde u školu ili vrtić. Žive u iznajmljenim stanovima po centralnim beogradskim lokacijama ili na Novom Beogradu. Da se primetiti da su drugačiji od Rusa koji ostavljaju utisak da su opušteniiji i da imaju više novca - kaže taksista.

Dolazak Rusa i Ukrajinaca, inače, dodatno je podgrejao tržište nekretnina. U Beogradu je sve teže pronaći stan koji se može platiti. Tako ima slučajeva da se stan koji se do pre nekoliko meseci izdavao za 400 evra, sada izdaje i za duplo više.

Tako je vođa prodajnog tima jednog oglasnog portala, Jelena Davidović, često u poslednje vreme isticala da je jedna od aktuelnih na tema na tržištu spremnost Rusa i Ukrajinaca da plate veću cenu zakupa.

Ona ističe da "zbog aktuelne krize u Ukrajini veliki broj Rusa napušta svoju zemlju i Srbija je jedna od zemalja za koju se odlučuju. To je i uticalo na rast potražnje a samim tim i na povecanje cene kvadrata".

Nekretnine za koje se najviše interesuju stanovnici Rusije i Ukrajine se kreću od 300 do nekoliko hiljada evra.

Oni uglavnom gledaju luksuzne stanove, te ih traže po luksuznim lokacijama. Na Dedinju na primer najam stanova ide i do 3.000 evra mesečno. Na Senjaku stan površine 103 kvadrata je oglašen za iznajmljivanje po ceni od 1.600 evra.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/ko-su-rusi-i-ukrajinci-koji-dolaze-u-srbiju-2155623)

EK dopunila smernice za plaćanje ruskog gasa bez kršenja sankcija


Evropska komisija potvrdila je danas u ažuriranim smernicama da kompanije iz Evropske unije mogu da plaćaju ruski gas bez kršenja sankcija bloka protiv Rusije.

U dopunjenom uputstvu, koje je distribuirano članicama EU, Komisija je potvrdila raniji stav da sankcije ne sprečavaju kompanije da otvore račune u za to utvrđenoj banci, da mogu da plaćaju ruski gas sve dok to čine u valuti predviđenoj postojećim ugovorima i da izveste da je transakcija završena kada na račun deponuju sredstva u valuti plaćanja, prenosi Rojters.

Skoro svi ugovori o kupovini ruskog gasa koje kompanije iz EU imaju sa ruskim gasnim gigantom Gaspromom su u evrima ili dolarima.

Rusija je prošlog meseca prekinula isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj jer su odbile da ispune zahteve Moskve za plaćanje u rubljama. Nekoliko vlada EU i velikih evropskih uvoznika zatražilo je detaljnije pojašnjenje od Brisela o tome da li mogu da nastave da kupuju ruski gas za grejanje domaćinstava, za proizvodnju struje i za poslovne aktivnosti fabrika širom Evrope.

Kompanije treba da daju "jasnu izjavu" da kada izvrše plaćanje u evrima ili dolarima, smatraju da su njihove obaveze prema postojećim ugovorima izvršene, navodi se u uputstvu.

Deponovanjem sredstava u valuti predviđenoj ugovorima kompanije nemaju više nikakve dodatne radnje sa njihove strane vezano za plaćanje, čime se izbegava da budu umešane u poslove s ruskom centralnom bankom, koja je pod sankcijama, i koja je mogući učesnik u konvertovanju evra odnosno dolara u rublje, navodi se u smernicama.

U ukazu ruskog predsednika Vladimira Putina precizira se da će se transakcije smatrati završenim tek nakon što strana valuta bude konvertovana u rublje.

Iz EK nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ek-dopunila-smernice-za-placanje-ruskog-gasa-bez-krsenja-sankcija-2155627)

Stigao predlog iz UN Rusiji: Ublažićemo sankcije ako dozvolite izvoz ukrajinske pšenice


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš traži od Rusije i drugih država da ne sprečavaju izvoz pšenice iz ukrajinskih luka, piše list „Vol strit džurnal“ pozivajući se na diplomatske izvore.

Prema podacima lista, Gutereš traži od Moskve da dozvoli isporuke ukrajinske pšenice u zamenu za mere koje bi olakšale izvoz kalijumovih đubriva iz Rusije i Belorusije.

Na pregovore je pozvana i Turska. Ankara je navela da je spremna da učestvuje u mogućem sporazumu, kao i da se bavi deminiranjem Crnog mora i regulisanjem saobraćaja.

Ujedinjene nacije su nekoliko puta izražavale zabrinutost da bi ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini mogla da dovede do prehrambene krize, pa čak i gladi u brojnim zemljama. Kako je ranije rekao Gutereš, problem gladi u svetu se može rešiti samo povratkom Rusije i Ukrajine na svetsko tržište.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220517/guteres-nudi-rusiji-ublazicemo-sankcije-ako-dozvolite-izvoz-ukrajinske-psenica--1137436367.html)

Sargarepa na stapu...

Apokaliptično upozorenje bespomoćnog guvernera: "Milioni će postati siromašni"


Guverner britanske centralne banke Endru Bejli poslao je apokaliptično upozorenje zbog sve veće inflacije.

Priznaje da je bespomoćan, a Britance poziva da ne traže veće plate.

Napomenuo je da će rat u Ukrajini još više povećati troškobe života, a posebno je zabrinut zbog cene pšenice i ulja.

"Cene rastu nikad višom stopom u poslednjih 30 godina i učiniće milione ljudi siromašnima. Inflacija će pogoditi potrošnju domaćinstava i uzrokovati porast nezaposlenosti", upozorio je.

Poskupljenje osnovnih namirnica imalo je ogroman uticaj na poskupljenje na proizvodnju hrane širom sveta.

U ukupnoj proizvodnji pšenice na svetu Ukrajina učestvuje sa sedam odsto, ali kada je reč o visokokvalitetnoj pšenici, njen se udeo penje na čak petinu svetske proizvodnje, procena je. Guverner je svoje apokaliptično upozorenje uputio poslanicima, a na pitanje da li se oseća bespomoćno rekao je: "Da".

Guverner Bejli, koji zarađuje 570.000 funti godišnje, rekao je poslanicima da bi ljudi sa visokim zaradama trebalo da razmisle pre nego što traže povećanje plata, javlja Dejli mejl.

"Ali svako mora da donese svoj sud o tome. Nije na meni da idem okolo i govorim ljudima šta da rade", poručio je. Rat u Ukrajini uzrokovao je poremećaje cena na tržištu žitarica, pa treba očekivati njihov rast.

Guverner je odbacio neke tvrdnje o prekasnoj reakciji Centralne banke, ali je priznao da se banka suočava sa najvećim izazovom u poslednjih 25 godina. Iako su mesecima tvrdili da je inflacija prolazna, guverner ne priznaje grešku i navodi da nisu mogli da predvide rat u Ukrajini, prenosi hrvatski portal Dnevnik.

"Došlo je do niza škova u snabdevanju i niza posledica usled rata. Rat se ne može predvideti, to nije ni u čijoj moći", rekao je. Predviđa se da će inflacija ove godine premašiti 10 odsto.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/apokalipticno-upozorenje-bespomocnog-guvernera-milioni-ce-postati-siromasni-2156058)

Zapad zabranjuje da se gladni u svetu hrane „totalitarnim žitom“ iz Rusije


Svet će se suočiti s glađu zbog posledica krize u Ukrajini, glasi nimalo optimistični zaključak nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok posle trodnevnog zasedanja šefova diplomatije G7. Za sve je, razume se, kriva isključivo Rusija.

Govoreći o potrebi hitne deblokade luke u Odesi, Berbokova je dodala: „Ne treba da budemo naivni. Ovo nije kolateralna šteta, ovo je apsolutno smišljeno oruđe hibridnog rata koji se trenutno vodi.“

O tome da Rusija navodno izaziva svetsku prehrambenu krizu na Zapadu u poslednje vreme priča svako živi, piše komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.

Ako se pritom rezimiraju svi „argumenti“ koji zvuče u prilog ovoj tezi, dobićemo sledeće kontradiktorne izjave i postupke Zapada:

- Rast cena namirnica u svetu je rezultat ratnih dejstava u Ukrajini. Zbog toga se mora nastaviti sa ovim akcijama u nedogled, isporučujući oružje kijevskom režimu.

- Ukrajina je jedan od najvećih snabdevača žitom, a nemogućnost snabdevanja ukrajinskim žitom izaziva njegovu nestašicu. Zbog toga treba blokirati isporuke iz Rusije, koja je još veći snabdevač žitom u svetu.

- Zbog dejstava Rusije neminovna je strašna glas u samoj Ukrajini. Zato hitno treba izvoziti žito i namirnice iz Ukrajine na Zapad.

- Rusija je blokirala isporuku žita pomorskim putem u Afriku i Aziju čijem stanovništvu preti strašna glad. Zbog toga je hitno potrebno blokirati ruske trgovačke brodove kako Rusija ne bi mogla da isporučuje svoje žito u potencijalna žarišta glasi.

- Blokiranje pomorske luke u Odesi, gde su nagomilani milioni tona žita je nedopustivo. Zato hajde da remontujemo ukrajinsku vojnu tehniku u rumunskim lukama i isporučimo je pomorskim putem u Odesu. A u isto vreme treba podržati miniranje luke od strane ukrajinskih trupa kako bi se odbio potencijalni napad Rusije.

Ovo nije preterivanje, ni šala. Takve izjave se mogu čuti na svakom koraku, a često se provlače u istim govorima, člancima i TV emisijama. Na primer, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u više navrata uspeo da u redovno večernje obraćanje ubaci kontradiktorne teze na temu prehrambene krize. On neprestano lije suze zbog nezavidne sudbine afričkih zemalja gde neće stići ukrajinsko žito koje je navodno blokirala Rusija. Ali u svojim govorima odmah poziva: „Neophodno je da svi Evropljani blokiraju luke za sve ruske brodove.“ Odnosno, sudbina gladne Afrike se odjednom potiskuje u zadnji plan.


Posvađali se s logikom

Neposredno nakon pomenutog samita G7, Zelenski je odlučio da podrži njihove zaključke o gladi koja preti planeti i u još jednom noćnom obraćanju izjavio: „Svet je već priznao da ruska blokada naših luka i ovaj rat izazivaju veliku prehrambenu krizu. Ruski zvaničnici još i otvoreno prete svetu da će biti gladi u desetinama država. A kakve bi mogle biti posledice te gladi? Do kakve političke nestabilnosti i do kakvih će migracionih tokova ovo dovesti? Koliko će morati novca da se potroši da bi se prevazišle posledice? To su pitanja na koja će morati da odgovore oni koji koče pakete sankcija protiv Rusije.“

Svesno navodimo ovo „remek delo logike“ dojučerašnjeg komičara u celini, bez skraćivanja i nedorečenosti. Reči Zelenskog o „pretnjama ruskih zvaničnika“ neka idu njemu na dušu. Očigledno je on Berbokovu proglasio za ruskog zvaničnika, jer su se njene reči o svetskoj gladi čule upravo na dan stendap nastupa ovog profesionalnog komičara.
Ali samo povezivanje prehrambene krize s pozivom na uvođenje nove sankcije Rusiji ne smeta ni Zelenskom, ni mnogim drugim zapadnim zvaničnicima. Kako blokada ruske robe i poziv drugim zemljama da se ovome pridruže mogu da ublaže krizu, a ne da je pogoršaju - niko od njih ne objašnjava.

Nije slučajno što je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, Berbokovoj objasnila odgovarajući na njene reči o globalnoj gladi: „Cene rastu zbog sankcija koje je kolektivni Zapad pod pritiskom SAD uveo Rusiji. Ovo je ako se govori o direktnom razlogu. Nerazumevanje ove situacije je znak ili gluposti, ili namernog obmanjivanja javnosti.“

Ali izgleda da je na Zapadu (da ne govorimo o Ukrajini) anatemisan sam pojam uzročno-posledičnih veza. Svako ko zausti da kaže nešto o tome odmah biva proglašen „agentom Kremlja“.

Predsednik SAD je, obraćajući se prošle nedelje američkim farmerima, opet okrivio Rusiju za rast cena namirnica i do te mere se zaneo da je čak proglasio da se Ukrajina bori za mogućnost da „nahrani one koji su širom sveta ostali gladni zbog ruskih zverstava“. Ako je suditi po Bajdenu, za kijevski režim je cilj smanjenje svetskih cena hrane. Odnosno, ne sopstvena korist, ne rentabilnost poljoprivrednih gazdinstava, nego baš sveta misija da se nahrani planeta.

Štaviše, američki predsednik se u ovom govoru nije libio otvorenog falsifikovanja činjenica kada je rekao da je Ukrajina najveći izvoznik pšenice u svetu, dok Rusija navodno zauzima drugo mesto. Što naravno ne odgovara stvarnosti. Ali čak i da se ova tvrdnja prihvati, logično bi bilo pozvati svet da se osigura neometani pristup ruske robe tržištu kako bi se ublažio udar cena i sprečila glad u Africi. Ali ne - po mišljenju Bajdena, samo Ukrajina treba da hrani gladne, nipošto Rusija koja je zapravo apsolutni lider u izvozu žitarica. Biće da hleb od „žita ukrajinske slobode“ može da zasiti bolje nego onaj od „žita ruske autokratije“. Drukčije se ne mogu objasniti istovremeni pozivi da se ukrajinskom pšenicom nahrane gladni u Africi i da se blokiraju isporuke koje nose ruski trgovački brodovi.


„Totalitarno žito"

I tako se kolektivni Zapad ubi smišljajući način kako da maksimalno izveze ukrajinsko žito u inostranstvo. Evropa gromoglasno najavljuje planove za stvaranje „koridora za izvoz žita“ iz Ukrajine. A zarad ovoga spremna je na nezamisliv korak – da se takvi koridori uspostave kroz Belorusiju, na čiju je saobraćajnu blokadu pozivala ista ta Evropa. Koči ih samo jedno: strah da će ukrajinsko žito, prolazeći kroz Belorusiju, na kraju završiti ne u litvanskoj luci Klajpedi, već u ruskim lukama. I nema veze što će dalje ipak ostvariti sveti cilj koji je proglasila Evropa, odnosno da će nahraniti gladne u Africi. Jer to žito će onda postati „totalitarno“, a njime se, kao što je poznato, niko ne može nahraniti.

Evropska komisija je na kraju smislila širok plan uspostavljanja „Puteva solidarnosti“ s ciljem da se maksimalno iskoristi infrastruktura EU za što skoriji transport ukrajinskog žita u Evropu. Ovi napori su se posebno aktivirali u svetlu zabrinutosti za prehrambenu bezbednosti same EU zbog suše u Francuskoj. Inicijative Evrope jezgrovito i slikovito je prokomentarisao ruskih ratni izveštač Aleksandar Koc: „Suština ovih Puteva solidarnosti na kraju se svodi na to da će Ukrajinci ostati bez hrane, a vlada zemlje s novcem. Ali po običaju za sve će biti kriv – Putin.“

I tu dolazimo do najfascinantnijeg paradoksa svih ovih jadikovki kolektivnog Zapada i njemu pridružene Ukrajine povodom nadolazeće gladi u svetu. U želji da za sve nevolje i probleme optuže Rusiju, zapadni analitičari ponekad ne primećuju da su uspeli da u istom članku optuže Rusiju i da tobože blokira izvoz žita iz Ukrajine, i da u toj zemlji stvara preduslove za glad.


Zapadni propagandisti se zapetljali

Fajnenšel tajms je, na primer, već nekoliko puta pribegao analogijama sa „glađu iz vremena staljinizma tridesetih godina“, koju u Kijevu zovu „golodomor“. List pozivajući se na ukrajinske zvaničnike različitih nivoa navodi da je plan Rusije, između ostalog, da organizuje nestašicu namirnica i novu glad u Ukrajini. Optužili su čak rusku državu da navodno nelegalno izvozi ukrajinsko žito u… Aziju i Afriku. Čekajte, da li je cilj Rusije da izazove glad u tim regionima, ili ipak da ih nahrani? Zapadni propagandisti su se skroz zapetljali u želji da okrive Rusiju.

Međutim, ako stvarno veruju da borbena dejstva izazivaju opasnost od prehrambene krize u Ukrajini, logičnije bi bilo da ulože sve napore da njene rezerve žita ostanu u tamo gde jesu. Inače se stvarno mogu ponoviti tragični događaji iz 1932-1933. na koje tako vole da podsećaju svoju publiku ukrajinski i zapadni kritičari Rusije. Jer sada na Zapadu za ondašnju glad krive isključivo Staljina, a „zaboravljaju“ kako su trgovačke kompanije istog tog Zapada tražile od Moskve da ne smanjuje izvoz žita, iako su odlično bili svesni problema s namirnicama u SSSR. Štaviše, SAD su čak pokušale da insistiraju na tome da Moskva smanji površine pod usevima, znajući do kakvih je problema to moglo dovesti. Ali sada krive isključivo sovjetsko rukovodstvo. Kakva analogija s ovim što se sada dešava!

Ili da se setimo nemačke okupacije Ukrajine. Čim su Nemci zauzeli ovu teritoriju u proleće 1918. godine, na zapad su krenuli ešaloni sa žitom, što je na kraju dovelo do strašne gladi u Ukrajini. Apsolutno ista situacija se ponovila 1941. godine, kada su nacisti zauzeli Ukrajinsku SSR. Tada su Nemci pokušavali da iznesu ne samo žito, već i zemlju crnicu.

Sami Ukrajinci su dotle umirali od gladi, ali da li je ikada prosvećena Evropa marila za probleme naroda koje je kolonizovala?

I evo sada smo opet svedoci toga kako na zapad odlaze železničke kompozicije vozeći žito sa Ukrajine, i to u situaciji kad sami zapadni analitičari priznaju da postoji realna perspektiva nestašice namirnica u toj zemlji. Čak i da stvarno počne glad, niko od njih se neće setiti planova Evropske komisije za veliki izvoz žitarica niti sličnih Bajdenovih poziva. Pošto s krivac za sve nedaće Ukrajine već označen –a to je, naravno, Rusija. Ma koliko Moskva da dopremi tamo humanitarne pomoći s namirnicama i ma koliko ukrajinske pšenice da ode na Zapad, za glad će svejedno biti kriva – Rusija.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220517/zapad-zabranjuje-da-se-gladni-u-svetu-hrane-totalitarnim-zitom-iz-rusije-1137434455.html)

Nemce inflacija brine više od rata i korone


Rast cena zabrinjava potrošače više nego rat u Ukrajini ili pandemija korone.

Gotovo svaki treći se boji da će morati da promeni svoj stil života. To je rezultat jednog novog ispitivanja javnog mnjenja.

Brz rast cena na mnogim područjima zabrinjava ljude u Nemačkoj više nego išta drugo. Čak više od rata u Ukrajini ili pandemije korone. To pokazuju rezultati jednog reprezentativnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela konsultantska firma Mekinzi, koji su upravo objavljeni, prenosi DW.

Oko 40 odsto od oko 1.000 ispitanika navelo je da je njihova najveća briga trenutno – inflacija, 34 procenta navelo je rusku invaziju na Ukrajinu, a samo osam odsto pandemiju kovida 19. Gotovo trećina ispitanih (29%) strahuje da će zbog rasta cena morati da ograniči svoj način života na nekim područjima. Strah od rasta cena naročito je zahvatio ljude s nižim primanjima. Dve trećine ispitanika očekuje da će cene da rastu i u narednih 12 meseci.


Promena izdataka

"Dve godine korone ostavile su traga, ali sada su ljudi, zbog inflacije i ruske invazije na Ukrajinu, postali pesimističniji nego ikad ranije", sumirao je rezultate istraživanja Mekinzijev stručnjak Markus Jakob. Ljudi osećaju više cene i vide da na kraju meseca manje novca ostaje u novčaniku, kaže Jakob.

I oni koji bolje zarađuju menjaju svoje potrošačke navike. Dve trećine ispitanika su u poslednje vreme više novca trošili za hranu, 61 odsto je više trošio za benzin i transport, kao i za energiju. Posledica toga je da je gotovo svaka treća osoba ograničila svoje potrošačke navike. Štedi se pre svega na izdacima za kozmetiku, odeću, zabavu i putovanja.

"Novom štedljivošću posebno su pogođene one oblasti koje su snažno bile ugrožene i zbog pandemije", kaže Mekinzijev stručnjak Simon Land. Ljudi manje troše na tamo gde su u stvari hteli više da troše kad je počela da slabi pandemija – recimo na odlaske u restorane, noćenja u hotelima i zabave. Oko dve trećine potrošača su, prema ovom istraživanju, zbog rasta cena već počele da menjaju svoje potrošačke navike: recimo prelaskom na jeftinije marke ili češćom kupovinom u diskontima. Više od polovine ispitanika navelo je da kod potrošnje energije kod kuće više paze.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemce-inflacija-brine-vise-od-rata-i-korone-2156060)

SAD predlažu alternativu potpunom naftnom embargu


Zvaničnici američkog ministarstva finansija najavili su danas da će predložiti na sastanku (G7) ove nedelje da evropske zemlje uvedu tarife na rusku naftu.

To bi poslužilo kao brža alternativa potpunom naftnom embargu, javlja Rojters.

Tarifni mehanizam bi bio osmišljen tako da ruska nafte ostane na tržištu, ali da se ograniči iznos prihoda koji Moskvi može da ostvaruje od tog izvoza, rekli su zvaničnici Ministarstva finansija SAD novinarima u Briselu, uoči sastanka ministara finansija G7 i guvernera centralnih banaka koji će se održati kasnije ove sedmice.

Zvaničnici Evropske unije trenutno razmatraju plan o postepenom prekidu uvoza ruske nafte kao odgovor na rat Moskve u Ukrajini, ali zabrinutost istočnoevropskih zemalja članica Unije u pogledu snabdevanja predstavlja veliku prepreku za realizaciju takvog plana, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sad-predlazu-alternativu-potpunom-naftnom-embargu-2156160)

"Crno more opasno za plovidbu; Potrebna operacija deminiranja"


Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov istakao je da su ukrajinske luke minirane, što je opasno za plovidbu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš zatražio je od Rusije i drugih država da ne sprečavaju izvoz pšenice iz ukrajinskih luka u zamenu za mere koje bi olakšale izvoz kalijumovih đubriva iz Rusije i Belorusije.

"Stvar je u tome da su ukrajinske luke jako minirane i da je more veoma opasno za plovidbu. Tamo je potrebna operacija deminiranja. To je veoma kompleksna operacija, ali za sada opasnost za plovidbu u tim krajevima je veoma, veoma visoka", rekao je Peskov novinarima.

On je potvrdio da se o tome govorilo na nedavnom sastanku predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešem koji je pokrenuo pitanje o direktnim i indirektnim ograničenjima, uvedenim izvoznicima ruskog đubriva koje predstavljaju veliku opasnost za prehrambenu bezbednost u svetu.

"Naši izvoznici su zainteresovani za realizaciju svojih međunarodnih ugovora, ali, na žalost, uvedene su ove sankcije koje kao bumerang udaraju po celom svetu", dodao je Peskov.

Odgovarajući na pitanje da li je Kremlj spreman da razgovara o slabljenju ograničenja u zamenu za propuštanje brodova, Peskov je podsetio da ih Kremlj nije uvodio.

"Mi tu nema šta da ukidamo, treba da se ukinu ograničenja koja su uvele SAD, evropske države i ostali. Upravo ta ograničenja ne daju da se ide napred“, zaključio je Peskov.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=17&nav_category=78&nav_id=2156099)

Ukrajina izvozi pšenicu u Evropu bez obzira na veliki rizik od deficita


Ukrajina pod pritiskom Evropske unije alternativnim putevima izvozi rezerve pšenice iz skladišta u luci Odesa bez obzira na opasnost da ostane bez nje, saopštio je Sputnjiku bivši saradnik morske luke u Odesi.

„Ograničenja rada luke u Odesi ne dozvoljavaju izvoz velike količine pšenice morskim putem. Pod pritiskom EU razrađen je alternativni put preko luka Reni i Izmail odakle se teret šalje dalje Dunavom. To je radi, uprkos realnoj pretnji deficita pšenice unutar same Ukrajine, ako se uzme u obzir da ove godine postoji realna mogućnost da se žetva ne realizuje“, rekao je sagovornik agencije.

Prema rečima izvora, do 24. februara u Odeskoj luci se nalazilo više od 200.000 tona pšenice. Pretovar žita se odvija na tri terminala kapaciteta 250.000, 110.000 i 200.000 tona.
„Od druge polovine aprila aktivno su počeli da izvoze kontejnere sa robom, kojih je bilo više od 10.000. U martu su kijevske vlasti dale nalog da se zaplene sve zalihe hrane koje su se nalazile u pomorskoj trgovačkoj luci“, dodao je on.

Sagovornik je napomenuo da su situaciju iskoristili vlasnici tereta i kriminalci i dodao da je deo tereta ukraden.

List „Valstrit džurnal“ je 15. maja, pozivajući se na diplomatske izvore, saopštio da generalni sekretar UN traži od Moskve da ne sprečava izvoz žita iz crnomorskih luka Ukrajine, a zauzvrat obećava da će olakšati sankcije koje ograničavaju snabdevanje đubriva iz Rusije i Belorusije. Prema informaciji lista, Turska je izrazila spremnost da pronalaze i neutralizuju morske mine i upravljaju brodovima sa žitom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije podsetio da je Ukrajina minirala luke i da je ugrozila brodski saobraćaj i podsetio da je pitanje podignuto na sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/ukrajina-izvozi-psenicu-u-evropu-bez-obzira-na-veliki-rizik-od-deficita-1137469365.html)

Rusija će dug izmirivati u rubljama ako SAD blokira druge opcije


Rusija će servisirati obaveze po spoljnom dugu u rubljama ako Sjedinjene Države blokiraju druge opcije, izjavio je danas ruski ministar finansija Anton Siluanov na jednom forumu.

Siluanov je rekao da Rusija neće sebe smatrati neplatišom jer ima novca za plaćanje svojih dugova, prenosi Rojters.

Vašington razmatra da blokira ruski nalog za isplatu duga američkim imaocima ruskih državnih obveznica sledeće nedelje kada ističe grejs period za izmerenje te obaveze, rekao je u utorak jedan zvaničnik američke administracije, što bi se tumačilo da je Moskva pred bankrotom zbog neizmirenja obaveza.,

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156334)

Patrušev: Sankcioni rat protiv Rusije mnoge zemlje dovodi na ivicu gladi


Rat sankcijama koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destabilizovao socijalno-ekonomsku situaciju u svetu, a mnoge zemlje su na ivici gladi, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

„Usled sankcionog rata koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destavilizovana socijalno-ekonomska situacija u celom svetu, mnoge zemlje su dovedene na ivicu gladi“, naveo je Patrušev, pozdravljajući učesnike sastanka rukovodilaca Saveta bezbednosti Rusije s šefovima stranih diplomatskih predstavništava u Rusiji.

Prema njegovim rečima, usled uspostavljanja novih centara moći u svetu raste nestabilnost, zato što pojedine zemlje ne žele da izgube svoju geopolitičku dominaciju.

„Upravo su te države, koje ne uzimaju u obzir interese drugih, počele svesno da slamaju sistem međunarodne stabilnosti koji je građen godinama, ignorušući ruske predloge u vezi sa garancijama bezbednosti", rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, te zemlje su jednostrano poništile niz najvažnijih međunarodnih sporazuma, među kojima su i oni iz sfere kontrole naoružanja.

Istovremeno, kako je naveo Patrušev, promovišu se projekti za formiranje novih zatvorenih političkih blokova u raznim delovima sveta, koji odgovaraju samo maloj grupi zemalja.

„Rezultat je uzdrmana strateška stabilnost u Evropi i na Bliskom istoku, a na udaru je i arhitektura bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu. Istovremeno, te iste sile uporno devalviraju potencijal međunarodnog prava u težnji da ga zamene nekakvim 'poretkom zasnovanim na pravilima', i to, naravno, pravilima onih koji ih stvaraju, a ne cele svetske zajednice“, konstatovao je Patrušev.

On je dodao da se nastavljaju pokušaji da se podrije ključna uloga Ujedinjenih nacija i niza drugih međunarodnih institucija, pre svega onih koje se bave globalnom bezbednošću i rešavanjem sukoba.

„U takvim uslovima zemlje koje zaista teže da očuvaju stabilnost u interesu cele planete, uključujući Rusiju, predlažu da se izradi mirovni, bezbedni, otvoreni zajednički plan, zasnovan na saradnji, usmeren na socijalno-ekonomski razvoj država i povećanje standarda naroda koji ih naseljavaju, kao i na građenje jedinstvene i nepodeljene arhitekture međunarodne bezbednosti. Ipak, bez usaglašenih dejstava cele svetske zajednice to je teško postići“, naglasio je Patrušev.

Niz zapadnih zemalja uveo je nekoliko paketa sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je, govoreći o posledicama sankcija protiv Rusije, rekao da će one dovesti do velike međunarodne prehrambene krize s perspektivom gladi u pojedinim zemljama.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/patrusev-sankcioni-rat-protiv-rusije-mnoge-zemlje-dovodi-na-ivicu-gladi-1137476569.html)

Ovo je petogodišnji grafikon globalnih cena hrane prema UN




[attachment=1]

Italijanski Eni otvara račun u rubljama u Gasprombanci


Italijanska energetska kompanija Eni saopštila je da će iz predostrožnosti otvoriti račun denominovan u rubljama u Gasprombanci.

Kompanija želi da obezbedi da "prođe" njena sledeća uplata za ruski gas koja dospeva u "narednih nekoliko dana", prenosi portal Politiko.

Saopštenje Enija usledilo je nakon što je Evropska komisija poslala u ponedeljak zemljama članicama EU ažurirane smernice o načinu plaćanja ruskog gasa u kojima se ne zabranjuje izričito otvaranje računa u rubljama, napominje Politiko.

Portpaol EK je, međutim, u utorak izjavio da otvaranje računa u rubljama predstavlja kršenje zapadnih sankcija Rusiji uvedenih zbog napada na Ukrajinu, što je ponovo stvorilo konfuziju.

U tekstu se podseća da je u dopunjenim smernicama Komisije navedeno da kompanije iz EU mogu da obavljaju plaćanje bez kršenja sankcija tako što će otvoriti račune u banci koja je za to određena (Gasprombanci) u valuti koja je predviđena njihovim ugovorima s Gaspromom, što znači u evrima ili dolarima.

Prema uputstvu, plaćanje će se smatrati izvršenim uplatom dolara ili evra na te račune u Gasprombanci.

Deponovanjem sredstava u valuti predviđenoj ugovorima, kompanije nemaju više nikakve dodatne radnje sa njihove strane vezano za plaćanje, čime se izbegava da budu umešane u poslove s ruskom centralnom bankom, koja je pod sankcijama, i koja je mogući učesnik u konvertovanju evra odnosno dolara u rublje, navodi se u smernicama.

U dokumentu se, međutim, nigde izričito ne zabranjuje otvaranje računa u rubljama.

Eni je u saopštenju naveo da će privremeno otvoriti dva računa ne dovodeći u pitanje svoja ugovorna prava, koja i dalje predviđaju plaćanje u evrima, dodaje Politiko.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/italijanski-eni-otvara-racun-u-rubljama-u-gasprombanci-2156609)

Patrušev: Sankcioni rat protiv Rusije mnoge zemlje dovodi na ivicu gladi


Rat sankcijama koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destabilizovao socijalno-ekonomsku situaciju u svetu, a mnoge zemlje su na ivici gladi, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

„Usled sankcionog rata koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destavilizovana socijalno-ekonomska situacija u celom svetu, mnoge zemlje su dovedene na ivicu gladi“, naveo je Patrušev, pozdravljajući učesnike sastanka rukovodilaca Saveta bezbednosti Rusije s šefovima stranih diplomatskih predstavništava u Rusiji.

Prema njegovim rečima, usled uspostavljanja novih centara moći u svetu raste nestabilnost, zato što pojedine zemlje ne žele da izgube svoju geopolitičku dominaciju.

„Upravo su te države, koje ne uzimaju u obzir interese drugih, počele svesno da slamaju sistem međunarodne stabilnosti koji je građen godinama, ignorušući ruske predloge u vezi sa garancijama bezbednosti", rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, te zemlje su jednostrano poništile niz najvažnijih međunarodnih sporazuma, među kojima su i oni iz sfere kontrole naoružanja.

Istovremeno, kako je naveo Patrušev, promovišu se projekti za formiranje novih zatvorenih političkih blokova u raznim delovima sveta, koji odgovaraju samo maloj grupi zemalja.

„Rezultat je uzdrmana strateška stabilnost u Evropi i na Bliskom istoku, a na udaru je i arhitektura bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu. Istovremeno, te iste sile uporno devalviraju potencijal međunarodnog prava u težnji da ga zamene nekakvim 'poretkom zasnovanim na pravilima', i to, naravno, pravilima onih koji ih stvaraju, a ne cele svetske zajednice“, konstatovao je Patrušev.

On je dodao da se nastavljaju pokušaji da se podrije ključna uloga Ujedinjenih nacija i niza drugih međunarodnih institucija, pre svega onih koje se bave globalnom bezbednošću i rešavanjem sukoba.

„U takvim uslovima zemlje koje zaista teže da očuvaju stabilnost u interesu cele planete, uključujući Rusiju, predlažu da se izradi mirovni, bezbedni, otvoreni zajednički plan, zasnovan na saradnji, usmeren na socijalno-ekonomski razvoj država i povećanje standarda naroda koji ih naseljavaju, kao i na građenje jedinstvene i nepodeljene arhitekture međunarodne bezbednosti. Ipak, bez usaglašenih dejstava cele svetske zajednice to je teško postići“, naglasio je Patrušev.

Niz zapadnih zemalja uveo je nekoliko paketa sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je, govoreći o posledicama sankcija protiv Rusije, rekao da će one dovesti do velike međunarodne prehrambene krize s perspektivom gladi u pojedinim zemljama.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/patrusev-sankcioni-rat-protiv-rusije-mnoge-zemlje-dovodi-na-ivicu-gladi-1137476569.html)

Ministar apelovao na građane: "Hitna štednja energije"


Napad Rusije na Ukrajinu je Nemačkoj nametnuo preispitivanje zavisnosti od ruskih energenata, izjavio je nemački ministar privrede Robert Habek.

On je stanovništvo i privredu pozvao da svoj doprinos tome daju hitnom štednjom energije, prenosi dpa.

"Sve poluge smo pokrenuli da postanemo nezavisniji i pripremimo se za narednu zimu", rekao je Habek novinama grupacije Funke.

"Trudimo da brzo pronađemo druge izvore za snabdevanje gasom i za to izgradimo infrastrukturu... Ali štednja je najdostupniji i najefikasniji doprinos odbacivanju zavisnosti", rekao je.

Prema njegovim rečima, manja potrošnja će smanjiti pritisak na cenu već "užasno skupog fosilnog goriva".

"Taj pritisak je ogroman, posebno na porodice sa slabijim primanjima, ali opterećuje i privredu," dodao je Habek.

On je najavio da vlada "intenzivno radi" na merama za poboljšanje energetske efikasnosti zemlje, uključujući podsticaje i subvencije.

"Štednja i prelaz na obnovljive izvore energije, to je sada zadatak. To je zajednički nacionalni cilj, politike, industrije, preduzeća i potrošača, da pomognu i da uspemo", rekao je Habek. "Ko štedi energiju, taj ojačava zemlju i ujedno čuva novčanik."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ministar-apelovao-na-gradane-hitna-stednja-energije-2156570)

Измаил и Рени су луке на Дунаву, око 300 километара од Одесе. Жито може да се пребаци Дунавом и каналом Дунав - Констанца до румунске луке Констанца, па да се одатле транспортује. А може Дунавом и за Европу, јер ће требати и земљама ЕУ.

Према томе, цела прича о томе како ће свет умирати од глади зато што су украјинске луке на Црном Мору затворене је глупост. Међутим, коначно је почело да се јавно прича о томе да су одређене количине покрадене. Руси су мало пореметили планове бизнисмена-патриота, је нису бомбардовали складишта жита, а нису их ни заузели.

Што се тиче те приче ЕУ о ублажавању санкција за извоз вештачког ђубрива - тај извоз је потребнији ЕУ него Русији и Украјини. Преко 30% поташе (калијум за вештачко ђубриво) долази из Белорусије и Русије. Канада производи око 25% поташе, али највећи део се потроши у Америци. Као и код нафте, не постоји алтернатива руској и белоруској поташи и неко ће то на крају морати да купи од Руса - и плати у рубљама.

I uz to oni ne dele žito besplatno ,pa ni to ne menja stanje kod onih koji su gladni u svetu.

Berbokova optužila Rusiju da glad koristi kao oružje


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zatražila je da svet složno odgovori na krizu gladi. Berbokova je optužila Rusiju da glad koristi kao oružje.

"Veoma je važno da sada delujemo kao globalna zajednica, brzo, u dogovoru i konkretno," rekla je u sredu pred put u Njujork gde će učestvovati na sastanku Ujedinjenih nacija o snadbevanju hranom.

Cene pšenice, kukuruza i jestivog ulja su širom sveta eksplodirale zbog ruske agresije, a najviše ispaštaju najsiromašnije zemlje. Uništena polja, bombardovani putevi i blokirane luke razlog su što svetsko tržište ne može da se snabde hitno potrebnim žitaricama, rekla je Berbokova.

Pogođene su zemlje kojima je pomoć ionako preko potrebna zbog suša, klimatske krize i privrednih posledica pandemije. "Rusija ne samo da cinično koristi krizu gladi na globalnom jugu. Moskva glad upotrebljava kao oružje kojim kupuje lojalnost," rekla je Berbokova. U borbi za očuvanje međunarodnog poretka koji Rusija brutalno uništava, dodala je, naše oružje su solidarnost i pomoć.

"Tako štitimo živote ljudi koje Rusija svesno ugrožava," rekla je.

Nemačka je članica radne grupe za rešavanje kriza koju predvodi generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Sada su na dnevnom redu podrška Ukrajini i globalna humanitarna pomoć. Na duge staze, cilj je borba protiv klimatske krize, suša i pre svega rad na održivom razvoju najsiromašnijih delova sveta.

Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je predstavnike oko 35 država, uključujući i one čije je stanovništvo najteže pogođeno.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156715)

Šta čeka Nemce u budućnosti? "Veliki bankrot"


Nemačka preduzeća su kroz pandemijsku krizu uglavnom prošla glatko, prevashodno zahvaljujući državnim subvencijama.

Narednih godina, međutim, preti više bankrota, posebno velikih firmi, procenila je osiguravajuća kuća Alijanc trejd.

Više je uzroka takvog trenda - rat u Ukrajini, novo pandemijsko zatvaranje u Kini, prekinuti lanci snabdevanja, nestašice, veći troškovi rada i više cene, posebno energenata i sirovina.

Iako kompanija u poslednje vreme postojano registruje manje slučajeva, već nekoliko godina ide trend veće insolventnosti, kažu ekonomisti Alijanc trejda.

"Preduzeća ne treba da se zavaravaju da su sigurna. Kad dođe do kraha, to je to," rekao je šef Alijanc trejda za Nemačku Milo Bogerts. Tačno je, dodao je, da je broj insolventnih firmi 2021. pao dvanaestu godinu za redom, ali su zato dugovi bankrotiranih firmi i štete koje iz tih bankrotstava proizilaze rekordni.

Šta to znači? Da je sveukupno gledano bankrota manje, ali su zato tu ona posebno velika, objasnio je Bogerts.

Ukupna dugovanja svih insolventnih firmi u Nemačkoj su prošle godine porasla treću godinu za redom i to za 10,5 odsto na 48,1 milijardu evra, što je najviše od 2009. godine, kada je zabeležen rekord od 73 milijarde evra. Prethodnih godina su dugovi već enormno porasli - 2019. za 25,7 odsto i 2020. za 65,3 odsto.

Broj firmi kojima preti bankrot je pao.

"Iako je mnogo izazova, finansijsko stanje nemačkih preduzeća je sada prilično snažno, a samim tim i njihova otpornost," rekao je Bogerts. "Udeo onih koja su pod pretnjom bankrota je prošle godine pao na šest odsto, a državna pomoć ide dalje."

Ove godine, procenjuje Alijanc trejd, broj insolventnih firmi će blago da poraste, za četiri odsto na oko 14.600, ali sledeće će ih biti za 10 odsto više, odnosno 16.130. Pritom će ih krajem 2023. još biti znatno manje nego pre krize.

Međutim, ekonomisti kažu da je država pomaganjem kompanijama u vreme pandemije broj bankrota "veštački" smanjila što se ne uklapa u ukupno stanje privrede. Uz razne oblike finansijske pomoći, u vreme pandemije su uvedena i posebna pravila o podnošenju zahteva za stečaj, što je sprečilo talas bankrota.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sta-ceka-nemce-u-buducnosti-veliki-bankrot-2156719)

EU ima "turbo" plan za oslobađanje od Rusije; "Turbo" je i cena ─ 300 milijardi evra


Evropska unija od početka rata u Ukrajini traži način da se brzo oslobodi zavisnosti od energenata iz Rusije.

Evropska komisija je predstavila plan kako to može da izgleda. Jedno je na prvi pogled sigurno - mnogo će da košta.

Komisija je procenila da za odbacivanje ruskih energenata do 2030. mora da uloži do 300 milijardi evra. Osim što izbacuje Rusiju kao izvor energije, plan treba da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na klimatski neutralne obnovljive izvore.

"Moramo hitno da smanjimo zavisnost od Rusije," rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući nacrt plana u Briselu. "Za to ćemo mobilisati do 300 milijardi evra."

Program treba da vodi uštedi potrošnje energije, ubrza istupanje iz fosilnog goriva i podstakne ulaganja.

"Ovim će naš, evropski 'Zeleni dogovor' uključiti turbo," dodala je nemačka političarka. Jedan od konačnih ciljeva je da EU tokom ove decenije može potpuno da zaustavi uvoz ruskih energenata.

To podrazumeva uštedu potrošnje sa sadašnjih devet na 13 odsto do 2030. i povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije sa 40 na 45 odsto.

Sa zakonodavne strane, EU treba da ubrza proceduru odobravanja projekata obnovljive energije, uvede obaveznu ugradnju krovnih solarnih panela na novim zgradama i počne da uvozi više vodonika, goriva koje sagorevanjem ne stvara štetne gasove.

Investiciono, EU mora da razvije elektromrežu, ali i gasovode i naftovode, jer postojeća mreža uglavnom vodi do Rusije. Samo Mađarska treba da uloži do dve milijarde evra da se odvoji od ruskog gasa.

Program će se finansirati iz kredita i budžetskih uplata članica.

Mnoge od mera iz nacrta tek treba da odobre države EU i Evropski parlament.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-ima-turbo-plan-za-oslobadanje-od-rusije-turbo-je-i-cena-300-milijardi-evra-2156716)

Koliki je udio Rusije u proizvodnji goriva za nuklearne centrale?


Ako i ova godina bude rodna, šta će sa viškom pšenice?
Vjerovatno će višak izvesti, ali će za to trebati saglasnost vlade. Znači nema slobodne trgovine na berzama.
Ako su moje pretpostavke tačne, kako će se to odraziti na poslovanje berzi?

Rusija se povlači iz SZO i STO


Vlada Rusije počela je proces jednostranog povlačenja iz više međunarodnih organizacija.

"Uključujuću Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO)", izjavio je danas zamenik predsednik državne Dume Pjotr Tolstoj.

Ponovo ćemo razmotriti naše međunarodne obaveze i ugovore od kojih sada nemamo nikakvu korist, već samo direktnu štetu. Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je u Dumu spisak tih ugovora i mi ćemo ga analizirati i predložiti da se povučemo iz njih, rekao je Tolstoj, prenosi Politiko.

On nije naveo o kojim se sve ugovorima radi, ali je rekao da je naredni korak izlazak iz STO i SZO, "koje su zanemarile sve obaveze prema Rusiji“.

Evropske članice SZO su 10. maja podržale rezoluciju kojom se ta organizacija Ujedinjenih nacija poziva da donese odluku o premeštanju evropskog sedišta Kancelarije za nezarazne bolesti iz Moskve i da privremeno suspenduje sve regionalne sastanke koji je trebalo da se održe u Rusiji.

Pomoćnik ruskog ministra zdravlja Andrej Plutnicki tada je izjavio da usvajanje takve rezolucije predstavlja grubo kršenje Statuta SZO.

Predlog o povlačenje iz STO u Dumi je dat još u martu, nakon što je grupa zapadnih zemalja odlučila da Rusiji ukine trgovinske povlastice zbog invazije na Ukrajinu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156799)

Ово говори да СЗО није стручна организација, већ политичка. Санкције Русији већ су изазвале несташицу појединих лекова на руском тржишту, а многе фармацеутске компаније већ су се повукле или ће се повући са руског тржишта. Русија врши супституцију увозних лекова, али за то ће требати дуго времена и много новца.

UN: Zbog rata u Ukrajini cene hrane u svetu veće za 30 odsto


Usled ruskog napada na Ukrajinu cene hrane na svetskom tržištu veće su za 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija.

Rat u Ukrajini bi mogao da izazove nestašicu na globalnom nivou narednih meseci, dodao je UN, prenosi BBC.

Generalni sekretar UN Antonio Gutreš izjavio je da je rat pogoršsao nestabilnost oko hrane u siromašnijim državama zbog povećanja cena. Svet bi mogao da se suoči sa glađu koja bi mogla da potraje godinama, ukoliko se izvor hrane iz Ukrajine ne vrati na nivo pre rata, dodao je Gutereš.

Usled konflikta, došlo je do obustave izvoza hrane iz luka, koja je izvozila velike količine jestivog ulja, žitarica, kao što su pšenica i kukuruz.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)

Turska hoće da osigura prolaz ukrajinskih brodova sa hranom


Turska radi sa Ujedinjenim nacijama da osigura bezbedan prolaz ukrajinskih brodova koji nose žitarice, a radi i na tome da se uspostave kontaktne grupe na humanitarnim koridorima u Ukrajini, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu na konferenciji o hrani u organizaciji SAD.

"Podržavamo napore generalnog sekretara Antonija Gutereša da se uspostave humanitarni koridori kako bi se obezbedila sigurnost za prolaz hrane. Zajedno sa UN radimo da pružimo sigurnost ukrajinskim brodovima koji nose žitarice", kazao je Čavušoglu, preneo je TAS.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)

Objavljen plan: Da li će kriza biti rešena?


Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su danas plan vredan više desetina milijardi dolara.

Reč je o planu za rešavanje svetske krize prehrambene sigurnosti koju je pogoršao ruski rat u Ukrajini.

Američko Ministarstvo finansija je objavilo da nekoliko globalnih razvojnih banaka "ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći" kako bi se sprečila glad izazvana ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, izveštava agencija AP.

Desetine milijardi dolara će biti potrošene, između ostalog, na podršku poljoprivrednicima, na rešavanje problema snabdevanja đubrivom i unapređenje zemljišta za proizvodnju hrane.

Svetska banka će staviti na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći za suzbijanje globalne krize s hranom, prema izveštaju Ministarstva finansija SAD o planovima za obezbeđenje prehrambne sigurnosti.

Azijska razvojna banka će dati sredstva za snabdevanje Avganistana i Šri Lanke hranom, a Afrička razvojna banka će izdvojiti 1,5 milijardi dolara pomoći za 20 miliona afričkih farmera, navodi Ministarstvo finansija.

Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe će dati doprinose od nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficita ponude.

Plan je proistekao nakon sastanka koji je američka ministarka finansija DŽenet Jelen sazvala u aprilu na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, gde je pozvala moćne države da istraže konkretne načine za borbu protiv nadolazeće krize zbog prehrambene nesigurnosti širom sveta.

U okviru napora za rešavanje ove krize, američki državni sekretar Entoni Blinken će tokom naredna dva dana, na marginama sastanka UN, imati razgovore sa brojnim zvaničnicima s fokusom na problem prehrambene nesigurnosti.

Stejt department procenjuje da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđa se da će do kraja 2022. oko 40 miliona biti gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, navodi AP.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/objavljen-plan-da-li-ce-kriza-biti-resena-2156684)

Velika Britanija uvodi nove sankcije za ruske aviokompanije


Velika Britanija uvešće nove sankcije kako bi sprečila ruske državne aviokompanije Aeroflot, Ural Erlajns i Rosija Erlajns da prodaju svoje nekorišćene slotove za sletanje na britanskim aerodromima, najavila je šefica britanske diplomatije Liz Tras.

Britanska vlada saopštila je da se procenjuje da je vrednost slotova 61,9 miliona dolara.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)

А одакле све те силне паре које се дају, поклањају или најављују? Неки новац постоји и тзв. монетарним резервама, али се око рата у Украјини, а пре тога због пандемије Ковд-а радило и ради о стотинама па и хиљадама милијарди долара. По мом суду те паре могу потицати само од додатног штампања пара. Можда то и има неко покриће (које се понајпре заснива на поверењу у систем у јачину и издржљивост пре свега америчке економије). Ипак, то не може а да на дуже време не произведе и озбиљнију инфлацију а потом и финасијску и економску кризи ширих размера и озбиљнијих последица.

Ja sam pricao pre nekoliko godina da se kupuje zlato i srebro, kad je bilo na najnizem nivou.  Ovo sto se sad desava ce biti kraj prevare manje vise svih "FIAT" valuta cija se vrednost zasniva na "poverenju" (trust) i nije realno da ce moci da se toliko stampa novac bez pokrica.  Sve ovo je cena koju cemo platiti jos od 2008 kada su samo prepakovali "junk loans" u nove derivate i preprodali.  Naravno, nece da se desi preko noci, ali ce se desiti tokom narednih godina.

Do 2030. treba prezimiti 8 zima.

Kurs dolara na Moskovskoj berzi pao je ispod 60 rubalja prvi put od aprila 2018. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]

Kurs dolara ispod 60 rubalja, prvi put od 2018.


Rublja je nastavila rast prema dolaru na Moskovskoj berzi, pri čemu je američka valuta prvi put od aprila 2018. godine pala ispod nivoa od 60 rubalja.

Rublja je u dosadašnjem toku godine ojačala za više od 24 odsto uprkos ekonomskoj krizi, postavši najuspešnija valuta na svetu po tržišnom učinku, podržana kontrolama kapitala koje je Rusija uvela krajem februara kako bi zaštitila svoj finansijski sektor nakon otpočinjanja vojne operacije u Ukrajini.

Prema evru, rublja je ojačala za skoro 4,0 procenta na 61,90 rubalja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=20&nav_category=78&nav_id=2157477)

Sberbank planira da napusti London


Najveći ruski kreditor Sberbank, koji je teško pogođen zapadnim sankcijama, planira da napusti Londonsku berzu.

U saopštenju Sberbanka navodi da su obavestili Financial Conduct Authority Velike Britanije i Londonsku berzu o nameri da ponište listing depozitnih potvrda. Vlasnici depozitnih potvrda Sberbanke mogu ih zameniti za deonice te banke do 16. juna.

Zapadne zemlje su uvele sankcije mnogim ruskim bankama među kojima i Sberbank, zbog ruskog rata protiv Ukrajine koji je počeo u februaru.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sberbank-planira-da-napusti-london-2157275)

Nemačka planira rekordno zaduživanje - 140 milijardi evra


Nemačka tokom ove godine planira rekordno zaduživanje u visini od oko 140 milijardi evra, što proizilazi iz završnih pregovora u budžetskom odboru Bundestaga.

Budžet Nemačke za tekuću godinu predviđa izdatke u visini od oko 495,79 milijardi evra, nešto više nego što je i sam planirao ministar finansija Kristijan Lindner.

Bundestag će novi budžet usvojiti u nedelji od 30.maja do 3.juna.

Predlog budžeta predviđa za 705 miliona evra veće investicije, kao i izdatke veće za 11,9 milijardi evra, ali predloženo novo zaduživanje u visini od 138,94 milijardi evra ostaje u budžtelu, pošto se očekuje mnogo više prihoda nego prethodne godine.

„Pregovori o budžetu su bili u znaku velikih globalnih kriza“, rekli su Denis Rode, Sven-Kristijan Kindler i Oto Frike tim vladajuće koalicije.

Oni su ukazali da rezultat pregovora stvara bezbednost u doba krize, kako u svetu tako i Nemačkoj.

„Investiramo u infrastrukturu, štitimo klimu, podržavamo srednji stalež, podstičemo nauku, inovacije i socijalno jedinstvo. Pored toga jačamo bezbednosnu, spoljnu i razvojnu politiku“, naglasili su poslanici SPD, FDP i Zelenih.

Novim budžetom vladajuća koalicija ukida sva finansijska sredstva za kancelariju i saradnike nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.

To je odlučeno pod obrazloženjem njegovih bliskih kontakata sa Rusijom i pre svega predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Dalje budžet predviđa i rasterećenja za domaćinstva, kao što su dodatak za grejanje i jednokratna pomoć za porodice sa decom. Svim poreskim obveznicima povećan je iznos oslobođen od poreza, a pored toga se na tri meseca smanjuje porez na enegernete.

Takođe, usvojen je i paket mera za pomoć privredi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-planira-rekordno-zaduzivanje-140-milijardi-evra-2157555)

Prognoze iz Rusije: Glad počinje već na jesen


Pomoćnik predsednika Rusije Maksim Oreškin predviđa početak globalne gladi krajem 2022. godine.

"Važno je da u uslovima, na primer globalne gladi koja će se desiti na jesen – do kraja ove godine u svetu, Rusija ne nastrada, da u potpunosti bude obezbeđena hranom", rekao je pomoćnik predsednika Rusije.

Glavni razlog globalne gladi, po mišljenju Oreškina, biće rast cena pšenice na svetskom tržištu, kao posledica neodgovorne monetarne politike SAD.

"U stvari, to što sada SAD pokušavaju da naprave sa Ukrajinom – da izvezu zalihe pšenice koje postoje u Ukrajini u svoju korist – još jedan je korak koji osuđuje Ukrajinu na ozbiljne humanitarne probleme, a svet na velike probleme sa glađu", smatra on.

Oko 60 odsto rasta cena pšenice, po ocenama pomoćnika ruskog predsednika, posledica je štampanja dolara tokom pandemije.

"Putin razume da ti problemi mogu dotaći Rusiju. Rusija se još od kraja prošle godine aktivno sprema za globalni glad", rekao je Oreškin.

Rusija proizvodi dovoljno pšenice za svoje potrebe i većinu prehrambenih proizvoda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220519/prognoze-iz-rusije-glad-pocinje-vec-krajem-godine-1137505216.html)

Au,Ova poslednja je izgleda mi naj radosnija vest za sve nas.  Gde je glad tu je i rat.  Najbolje bi bilo da se pomoćnik Oreškin prevario u proceni.

Vozovi sa pšenicom protiv gladi?


U Ukrajini je zaglavljeno 25 miliona tona pšenice – a ona je hitno potrebna svetskom tržištu.

Tamošnje luke su, međutim, zbog rata blokirane. Mogu li teretni vozovi da preuzmu transport?

Gazdinstvo Torbena Relfsa nalazi se 40 kilometara južno od Lavova. Zajedno sa ukrajinskim partnerima, taj Nemac na 1.900 hektara obradive zemlje uzgaja pšenicu, ječam, kukuruz i soju. On živi u Bukovu blizu Berlina, a sa svojim radnicima u Ukrajini održava kontakt video-linkom. Skoro su završili setvu, a ako padne još malo kiše, žetva bi mogla da bude dobra. Ali do tada skladišta moraju da se isprazne, a u silosima im je još 500 tona žita od poslednje žetve, piše DW.

"Jedan deo je već prodat, ali ne može da se odveze, jer kupac nema prostora za skladištenje", kaže Torben Relfs. Pre rata žito je prevoženo železnicom u Odesu i tamo tovareno na brodove. Ali, luke su sada blokirane. "Ne možete da izađete, to je problem", kaže Bogdan Husak, upravnik gazdinstva.


Do tri teretna voza dnevno

Sledeće mesto pretovara na kojem bi žito moglo da se utovari u vozove udaljeno je samo nekoliko kilometara – i uništeno u ruskom raketnom napadu. Ostao je samo put kroz Karpate kamionom. To bi značilo: 25 kamionskih tura. Ali ni kamiona nema dovoljno, kao ni goriva. Nema dovoljno ni vozova.

Prema poracima Nemačkih železnica, do tri teretna voza s poljoprivrednim proizvodima svakoga dana voze kreću iz Ukrajine ka zapadnoj Evropi. Procenjuje se da bi bilo potrebno između 16 i 30 dana dok se železnički prevoz ponovo ne uspostavi. Ovi transporti ne mogu da zamene prethodnu rutu. Do sada je 90 odsto žitarica izvoženo preko morskih luka i zato bi se šinski prevoz mogao naći na granici kapaciteta.

Kapacitet je pritom samo jedan problem. Sledeći je logistika. I on počinje već sa širinom koloseka. Kao deo nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, Ukrajina ima drugačiji železnički sistem od ostatka Evrope. To znači da je širina između šina drugačija, odnosno da roba mora na granici da se pretovaruje u druge vozove.


Promena lokomotiva zahteva vreme

To je usko grlo – i nije jedino. Sve u svemu, železničke pruge nisu dovoljno opremljene i to je problem koji je poznat godinama. Od sedam nemačko-poljskih graničnih prelaza samo jedan je elektrifikovan. Vozovi koji prelaze granicu zato moraju nekoliko puta da po menjaju lokomotivu: prvo električna, pa dizel, pa opet električna. To ne samo da košta, već i produžava vreme transporta. Kao rezultat toga, vagoni ne mogu dovoljno brzo da se kreću, pa blokiraju koloseke.

Evropska unija planira da kopnom u Evropu dopremi do 20 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. U tome će učestvovati i Teretni prevoz Nemačkih železnica (DB Cargo). One su već martu počele da dopremaju pomoć Ukrajini, a sada su u procesu uspostavljanja tzv. "železničkog mosta" kako bi se omogućio budući transport velikih količina poljoprivrednih proizvoda do luka na Severnom moru i Jadranu, izjavio je nemački ministar saobraćaja Folker Vising u utorak u Berlinu na sastanku sa komesarkom EU za saobraćaj Adinom Valean.

Opasnost od štetočina

O tome koliko će biti takvih transporta i na kojim rutama, za sada se ćuti – između ostalog i iz strateških razloga. Rusija je više puta bombardovala pruge u Ukrajini. Ipak, svi naglašavaju da će izvlačenje sirovina iz Ukrajine, kako bi se sprečila glad biti ogroman zadatak za Evropu. Jer, Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice.

U igri je pritom mnogo više od prošle žetve. Radi se o budućnosti. Ako se silosi ne isprazne, ne samo da će nedostajati mesta za nove prinose, već postoji i rizik da će štetočine uzrokovati velike gubitke. Torben Relfs naglašava da njegova skladišta moraju da se isprazne za mesec dana kako bi se sprečilo da se pojavi zaraza. U suprotnom, rizik od uništavanja nove žetve od žitnih žižaka je suviše veliki. On i njegovi partneri mogu samo da se nadaju da svi u Evropi zaista rade zajedno na spasavanju useva. I nadaju se da će ratu doći kraj.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/vozovi-sa-psenicom-protiv-gladi-2157213)

Ruski ambasador: Sankcije direktno utiču na situaciju na globalnim tržištima hrane


Ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov nazvao je lukavstvom izjavu zapadnih zemalja da njihove sankcije protiv Moskve nemaju veze sa globalnom prehrambenom krizom, navodi se na Telegram kanalu ruske ambasade.

SAD i njeni saveznici tvrde da je za deficit hrane i rast cena, navodno, kriva Rusija.

„Izjave zapadnih zemalja da se njihove zabrane ne odnose na snabdevanje hranom i đubrivom su lukavstvo. Na situaciju na globalnim tržištima hrane direktno utiču sankcije u finansijskim i transportnim oblastima“, podvukao je Antonov.

On je podsetio da Rusija ispunjava svoje obaveze prema međunarodnim ugovorima u pogledu izvoznih isporuka poljoprivrednih proizvoda, đubriva, energenata i drugih važnih dobara.

Antonov je primetio da su prehrambenu bezbednost nekoliko godina minirali „nepismeni makroekonomski koraci kolektivnog Zapada koji su još više pogoršani efektima pandemije kovida“.

„Drugim rečima, problemi su nastali mnogo pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Pogoršali su se zbog talasa jednostranih i nelegitimnih antiruskih sankcija, koje su narušile poverenje u zapadne vlade zbog nepredvidivosti njihovih akcija, narušile lance snabdevanja i stvorile probleme u međunarodnim finansijskim tokovima“, zaključio je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220519/ruski-ambasador-sankcije-direktno-uticu-na-situaciju-na-globalnim-trzistima-hrane-1137496928.html)

Slovenija ostala bez gasa sa terminala na ostrvu Krk


Slovenački distributer gasa Geoplin ostao je "praznih šaka" na hrvatskom javnom pozivu za podnošenje prijava za zakup većih kapaciteta tečnog prirodnog gasa (TPG) na terminalu na ostrvu Krk, izveštava slovenačka agencija STA, pozivajući se na pisanje portala Necenzurirano.

Uprkos suprotnim tvrdnjama, posao je dobio hrvatski partner ruskog Gasproma - Prvo Plinarsko društvo, navodi se u tekstu.

Hrvatska vlada je, kako se podseća, početkom aprila ponudila svoj terminal na Krku za uvoz TPG-a iz prekomorskih zemalja u Sloveniju, koja je izrazila zainteresovanost za taj posao. Ministar za infrastrukturu Jernej Vrtovec rekao je tada da će dodatni kapaciteti pokriti oko trećinu slovenačke potražnje za gasom ove godine.

Međutim, razgovori su propali, što je veliki udarac za Sloveniju u uslovima energetske krize, ocenjuje portal Necenzurirano i dodaje da to znači da Geoplin neće moći da koristi gas koji na Krk dolazi iz azijskih i afričkih zemalja, jer je knjiga rezervacija popunjena sve do 2027.

Geoplin bi mogao da kupi gas preko posrednika, ali po znatno višoj ceni, navodi se u tekstu i napominje da nema zvaničnog objašnjenja zašto je prijava slovenačkog distributera gasa odbijena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/slovenija-ostala-bez-gasa-sa-terminala-na-ostrvu-krk-2157702)

Rusija obustavlja isporuke gasa Finskoj


Dotok ruskog gasa u susednu Finsku prestaće u subotu ujutru, saopštio je danas finski državni veletrgovac gasom Gasum.

"Gasprom eksport je u petak 20. maja popodne obavestio Gasum da će isporuke prirodnog gasa Finskoj prema Gasumovom ugovoru o snabdevanju biti prekinute u subotu 21. maja u 4:00 sata ujutru po srednjoevropskom vremenu", naveo je Gasum u saopštenju, prenosi Rojters.

Iz te kompanije su poručili da će nastaviti da snabdevaju finske kupce gasom iz drugih izvora preko gasovod Baltik konektor.

"Brižljivo smo se pripremili za ovu situaciju i pod uslovom da ne bude poremećaja u mreži za prenos gasa, moći ćemo da snabdevamo sve naše kupce gasom u narednim mesecima", rekao je generalni direktor Gasuma, Mika Viljanen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-obustavlja-isporuke-gasa-jos-jednoj-zemlji-2157741)

Jedna mala tabela javnih dugova u Evropi godine 2022.(u procentima):

Hrvatska - 89,1%
Crna Gora - 83
Italija -158,5
Nemačka - 80
Španija - 93,4
Rusija - 17
Ukrajina - 72+%
Srbija - 51,6
Velika Britanija - 105%
Kina- oko 68%

Јавни дуг је валидно мерило за мале и слабе економије. За велик економије, као што је Немачка, или САД то нема баш директне везе. САД имају далеко највећи јавни дуг и још нису пропали. Немачка има већи од Србије, и тешко је поверовати да су ближи банкроту него на пример Србија.

Мислим да га сви помало претерују са овим. Ево, на пример. Тих 500 тона је ишло за Немачку бродовима. Прво, од Лавова до Одесе вероватно се превозило железницом. Друго, брод дође у Хамбург, искрца се пшеница и онда, како иде даље? Вероватно возом. Дакле, ти возови (односно вагони) што су ишли из Хамбурга даље у унутрашњост Немачке нека сада иду од Лавова до унутрашњости Немачке и ето решења. Укупна дужина железницом Од Лавова до Немачке била би можда нешто дужа од рута: Лавов- Одеса+ Хамбург-унутрашњост Немаћке. Можда мало компликованије, али може, а трошак и није толико виши колико газде набијају сада цене житу.  Овако, колико ја видим, сви као имају проблеме па онда дулирају и триплирају цене житу и тако остварују екстра профите.

Kanada uvela nove sankcije Rusiji


Kanada je uvela dodatne sankcije ruskim oligarsima i zabranila je izvoz i uvoz luksuzne robe u i iz Rusije.

Nove mere znače ograničenja za 14 pojedinaca, uključujući ruske oligarhe, članove njihovih porodica i bliske saradnike predsednika Rusije Vladimira Putina, navodi se u saopštenju, koje je preneo BBC.

"Ovi pojedinci su direktno omogućili besmisleni rat Vladimira Putina u Ukrajini i snose odgovornost za bol i patnju naroda Ukrajine", navedeno je u saopštenju.

Zabrana uvoza odnosi se na rusku robu, uključujući alkoholna pića, morske plodove, ribu i neindustrijske dijamante, dok će se zabrana izvoza odnositi na luksuznu robu poput obuće, odeće i nakita.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=20&nav_category=78&nav_id=2157477)

OMV će plaćati ruski gas preko Gasprombanke


Austrijski OMV saopštio je danas da se pridružio drugim evropskim kompanijama koje su prešle na plaćanje ruskog gasa u evrima preko Gasprombanke.

Kompanija je dodala da ne očekuje probleme s konverzijom sredstava u rublje.

"Sada smo primenili postupak plaćanja u skladu sa sankcijama, koji obezbeđuje da isporuke gasa budu plaćene na vreme. Naše obaveze plaćanja smatramo izvršenim transferom iznosa u evrima", rekao je portparol OMV-a za Rojters.

Evropska komisija je ove nedelje u dopunjenom uputstvu o plaćanju ruskog gasa potvrdila da države članice Evropske unije da mogu da nastave da kupuju ruski gas bez kršenja sankcija uvedenih Moskvi zbog napada na Ukrajinu.

Iz Komisije su rekli, međutim, da nije "preporučljivo" da kompanije otvaraju bankarske račune u rubljama u Gasprombanci, što je tražio Kremlj, ali u ažuriranim smernicama dostavljenim članicama EU se to nigde izričito ne zabranjuje.

Nemačka gasna kompanija VNG je prva u toj zemlji najavila početkom ovog meseca da će transferisati evre na račun Gasprombanke radi konvertovanja u rublje, kako bi obezbedila dalje sigurno snabdevanje gasom, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/austrijanci-potvrdili-placace-ruski-gas-preko-gasprombanke-2157808)

Katar će početi da isporučuje tečni gas Nemačkoj. Ali tek 2024.


Katar se nada da će 2024. godine početi da šalje tečni prirodni gas (TPG) u Nemačku.

To je danas izjavio zamenik katarskog premijera šeik Muhamed bin Abdulrahman Al-Tani za nemački dnevnik Handelsblat.

"Želimo da pripremimo našu američku fabriku tečnog prirodnog gasa Golden Pas u Teksasu, u kojoj Katar Enerdži drži 70 odsto udela, za isporuke Nemačkoj već 2024. godine", rekao je potpresednik katarske vlade, koji je i ministar spoljnih poslova Katara, prenosi Rojters.

Katarski emir, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, trebalo bi kasnije danas da održi razgovore sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, dodaje nemački list.

Nemačka ubrzava realizaciju planova o uspostavljanju TPG terminala u okviru nastojanja da se postepeno okonča uvoz jeftinijeg gasa iz Rusije, kao odgovor na napad Moskve na Ukrajinu, dodaje se u informaciji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/katar-ce-poceti-da-isporucuje-tecni-gas-nemackoj-ali-tek-2024-2157580)

Gasprom potvrdio: Od sutra obustavljamo isporuke gasa Finskoj


Finska državna energetska kompanija Gasum saopštila je danas da će Rusija prekinuti isporuku gasa Finskoj.

Ovu vest je potvrdio ruski gasni gigant Gasprom i naveo da će isporuka gasa prestati u subotu, kada se okonča postojeći ugovor o snabdevanju između dve zemlje, piše Bi-Bi-Si.

Podsetimo, Gasum je odbio da plati gas ruskom Gaspromu u rubljama, kao što je Moskva ranije tražila od evropskih zemalja.

"Zaista je žalosno što će isporuke prirodnog gasa sada biti zaustavljene uprkos našem ugovoru o snabdevanju“, rekao je izvršni direktor Gasuma Mika Viljanen.

"Međutim, pažljivo smo se pripremili za ovu situaciju i pod uslovom da ne dođe do poremećaja u gasnoj mreži, moći ćemo da snabdevamo gasom sve naše kupce u narednim mesecima“, rekao je on. Većina gasa koji se koristi u Finskoj dolazi iz Rusije, ali gas čini samo oko 5% godišnje potrošnje energije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-potvrdio-od-sutra-obustavljamo-isporuke-gasa-finskoj-2157899)

Litvanija od sutra bez gasa, nafte i struje iz Rusije


Ministarstvo energetike Litvanije saopštilo je da ta država od sutra neće uvoziti struju iz Rusije, tako da u toj državi više neće biti ruskog gasa, nafte, ni struje.

Ministar energetike Dajnjus Krejvis izjavio je da je to važna prekretnica ne samo na putu Litvanije ka energetskoj nezavisnosti, već i izraz solidarnosti sa Ukrajinom, prenosi litvanski portal Delfi.

"Ne možemo dozvoliti da se našim novcem finansira ruska vojna mašina", rekao je Krejvis.

Potrebe Litvanije za gasom podmiruje LNG terminal u Klajpedi, gde gas stiže iz Sjedinjenih Američkih Država, a kada je reč o struji, Litvanija će se oslanjati na proizvodnju i uvoz iz zemalja EU preko Švedske, Letonije i Poljske.

Litvanija je početkom aprila prestala da uvozi gas iz Rusije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)

Sijarto: Mađarska za EU embargo na rusku naftu, ali morskim putem


Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je Budimpešta predložila Evropskoj uniji da uvede embargo na isporuku ruske nafte morskim putem, a da se isporuke naftovodima izuzmu iz sankcija, kako bi privrede zemalja tog bloka nastavile normalno da funkcionišu.

"Ako Evropska unija želi da kazni Rusiju po pitanju nafte, onda je neophodno uvesti embargo na isporuke nafte mosrskim putem, jer one čine najveći udeo u isporuci ruske nafte Evropi, dok su isporuke putem naftovoda manje", rekao je Sijarto u intervjuu za TV kanal Foks njuz.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)

Naslovna strana - The Economist




[attachment=1]

Rat u Ukrajini izazvao haos u globalnom snabdevanju, raste strah od gladi


Svet ima zaliha pšenice za još samo deset nedelja, što je posledica rata u Ukrajini koji je poremetio snabdevanje iz glavne "žitnice Evrope".

Ujedinjene nacije su upozorile da su globalne zalihe pšenice pale na najniži nivo od 2008. godine jer su zalihe "pogođene pojavom koja se događa jednom u generaciji".

Zvanične procene navode da su svetske zalihe pšenice na 33 posto godišnje potrošnje, ali sada su možda pale i na 20 posto, prema podacima firme Gro intelidžens (Gro Intelligence) koja se bavi analizom poljoprivrednih podataka, piše britanski Telegraf.

Rusija i Ukrajina čine otprilike četvrtinu svetskog izvoza pšenice, a Zapad strahuje da ruski lider Vladimir Putin pokušava da iskoristi zalihe hrane kao svojevrsno oružje.

Rusija ove godine planira masovniju žetvu pšenice čime bi se učvrstila kontrola Moskve nad osnovnim žitaricama, jer loše vreme kvari njihovu proizvodnju u Evropi i SAD.

Izvršna direktorka Gro intelidžensa Sara Menker upozorila je da su globalne zalihe hrane pogođene brojnim "vanrednim" izazovima, uključujući nestašicu đubriva, klimatske poremećaje i rekordno niske zalihe ulja i žitarica.

"Bez značajnih trenutnih i agresivnih koordiniranih globalnih akcija, izloženi smo riziku od izuzetne količine ljudske patnje i ekonomske štete. Ovo nije ciklično, ovo je seizmičko. To je pojava koja se dogodi jednom u generaciji, a koja može dramatično da preoblikuje geopolitičku eru", rekla je Menker u Savetu bezbednosti UN.

Rat je poremetio poljoprivrednu proizvodnju i doveo do rekordno visokih cena hrane u svetu, izazivajući strah od nemira u zemljama u razvoju.

Krizu pšenice pogoršala je Indija, drugi najveći proizvođač u svetu, zabranom izvoza žitarica i većim troškovima za poljoprivrednike - od đubriva i stočne hrane do goriva.

Guverner centralne banke Engleske, Endru Bejli upozorio je na "apokaliptično" povećanje cena hrane dok se Ukrajina bori sa izvozom proizvoda.

"Ukrajina ima hrane u zalihama, ali je trenutno ne može da je izvozi. To nije samo naša briga, već briga zemalja u razvoju", rekao je on.

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je nedavno da Rusija "koristi hranu kao oružje".

"Zalihe hrane za milione Ukrajinaca i milione drugih širom sveta, bukvalno su taoci. Oko 20 miliona tona žitarica stoji neiskorišćeno u ukrajinskim silosima dok se globalno snabdevanje hranom smanjuje a cene vrtoglavo rastu", rekao je on.

U međuvremenu, Kremlj je pooštrio kontrolu nad zalihama pšenice.

Karlos Mera, voditelj istraživanja poljoprivrednih proizvoda u Rabobanku, rekao je da su je blagi vremensku uslovi u Rusiji, koja čini oko petinu svetskog izvoza pšenice, doveli do toga da ove godine proizvede 84,9 miliona tona žitarica.

Uslovi za zapadne uzgajivače su, međutim, loši zbog suše.

Ministarstvo poljoprivrede SAD-a ranije ovog meseca prognoziralo je velik pad zaliha pšenice, rekavši da će do kraja 2022./2023. pasti šest posto na devetogodišnji minimum od 16,8 miliona tona.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3937781/svet-ima-zaliha-psenice-sa-jos-samo-deset-nedelja)

Odobreno: Nemačke i italijanske kompanije mogu da otvore račune u rubljama


Nemačka i Italija, posle razgovora vođenih unutar EU, dozvolile su svojim kompanijama da otvore račune u rubljama, potvrđeno je Rojtersu i obaveštenih izvora.

Cilj je da kompanije nastave da kupuju ruski gas bez kršenja EU sankcija uvedenih Rusiji.

Debata o zahtevu Rusije da strani kupci plaćaju gas u rubljama, stavila je na probu rešenost evropskih vlada da zauzmu tvrd stav protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, navodi agencija.

Poljska, Bugarska i Finska odbile su da ispune zahtev Moskve da uvoznici plaćaju gas preko računa u rubljama kod Gasprombanke i zbog toga je Moskva prekinula isporuke.

Druge zemlje članice, međutim, nisu bile voljne da narede kompanijama da sprovode akcije koje bi mogle da dovedu do gubitka vitalnih zaliha ruskog gasa za domaćinstva i industriju.

Brisel je izdao dva seta pisanih smernica o tome kako kupovati ruski gas bez kršenja sankcija, ali pravni put je i dalje maglovit, jer su zvaničnici EU takođe savetovali firme na sastanku iza zatvorenih vrata da ne otvaraju račune u rubljama kod Gasprombanke.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/odobreno-nemacke-i-italijanske-kompanije-mogu-da-otvore-racune-u-rubljama-2157989)

Katar se NADA da će početi 2024. isporučivati gas.
A dotle preba preživjeti DVIJE zime.

Orban: Sankcije Brisela su atomska bomba


Mađarski premijer Viktor Orban poručio je danas da Mađarska i Srbija mogu da računaju jedna na drugu u situaciji galopirajuće inflacije u Europi, preteće gladi u svetu, rasta cena i krize izazvane ratnim sukobima u Ukrajini, a sankcije brisela Rusiji usporedio je sa atomskom bombom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)

Nemački pakt sa Katarom: "Nekako moramo da se grejemo"


Kroz nekoliko godina bi Nemačka trebalo da dobija znatne količine tečnog gasa iz Katara.

Potreba da se prekine zavisnost od Rusije tako vodi saradnji sa još jednim nedemokratskim režimom, piše DW.

"Katar ima centralnu ulogu u našoj strategiji", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc u petak pred visokim gostom iz arapske zemlje. Šolc je time mislio na nameru Nemačke da izgradi više terminala za prihvat tečnog gasa i tako se kroz koju godinu oslobodi potrebe da uvozi ruski gas.

Uloga spasioca Nemačke tako je dopala šeiku Tamimu bin Hamabu bin Kalifi al Taniju, čoveku koji je zvanično emir Katara.

Ogromna je lista kritika na njegov račun, od šurovanja sa Muslinaskom braćom do gaženja ljudskih prava i prava radnika u Kataru, posebno pod lupom uoči Svetaskog prvenstva u fudbalu koje ta zemlja organizuje krajem godine.

Ali, Katar bi trebalo da izbavi Nemačku iz zavisnosti od ruskog gasa koji pokriva više od polovine nemačkih sadašnjih potreba.


Možda već za dve godine

Energetski pakt potpisan u Berlinu podrazumeva masovne isporuke tečnog gasa od grejne sezone 2026/27 godine. Doduše, šeik je naglasio da će Katar i pre toga uraditi "šta god može" za "energetsku bezbednost Evrope".

Njegov vicepremijer je za list Handelsblat rekao: "Hoćemo da proširimo naše američko postrojenje Gloden Pas u Teksasu – u kojem Katar Enerdži drži 70 odsto vlasništva – već do 2024. tako da možemo da isporučujemo i u Nemačku."

Katar očekuje da će najkasnije do 2026. povećati proizvodnju tečnog gasa sa 77 na 126 miliona tona godišnje, a to bi onda bilo dovoljno da se ozbiljnijim količinama snabde i Nemačka.

Najveće nade ulažu se u gasno polje Nort Dom koje Katar deli sa Iranom. Za sada Katar mahom izvozi na istok, u Aziju.

Ima glasova kritika zbog partnerstva sa zemljom poznatom po izrabljivanju stranih radnika. U Kataru ima tek 300.000 državljana i desetostruko više stranaca. Stotine su gubile živote na gradilištima velelepnih stadiona na kojima će se krajem godine igrati Mundijal.

Osim toga, emir Tamim se optužuje za bliske veze sa islamistima, te se Katar bio našao i na meti blokade Saudijske Arabije i drugih okolnih država.

Komentator lista Velt Žak Šuster kaže da bi najlepše bilo kad sav gas stizao iz demokratske Norveške, ali da to nije moguće. "Dakle, moramo da se poslužimo u zločinačkim državama ovog sveta", rekao je Šuster. "Nekako moramo da se grejemo."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacki-pakt-sa-katarom-nekako-moramo-da-se-grejemo-2158114)

"Šanse za recesiju - 35 odsto"; Vol strit pao sedmu nedelju zaredom


Nakon velikih oscilacija na Vol stritu su cene deonica pale i prošle nedelje, sedme zaredom.

Razlog je što se ulagači plaše da će zbog visoke inflacije američki Fed agresivno povećati kamate, što bi moglo izazvati recesiju.

Na Vol stritu je Dau Džons prošle nedelje skliznuo 2,9 odsto, na 31.261 bod, dok je S&P 500 potonuo 3 odsto, na 3.901 bod, a Nasdak indeks 3,8 odsto, na 11.354 boda. Pad S&P 500 i Nasdak indeksa sedam nedelja zaredom nije zabeležen od dot.com krize 2001. godine, dok pad Dau Džonsa osam nedelja zaredom nije zabeležen od Velike depresije 1932. godine, prenosi Index.

Tržište je na iglama jer se očekuje dalje agresivno povećanje kamatnih stopa američke centralne banke, zbog čega bi ekonomija mogla da uroni u recesiju.

Kako se inflacija u SAD kreće na najvišim nivoima u 40 godina, iznad 8 odsto, Fed je od marta povećao kamate za 0,75 postotnih bodova, a očekuje se da će ih dodatno podići za po 0,50 postotnih bodova na barem iduće dve sednice.

Ulagači se plaše da bi zbog toga, ali i zbog rata u Ukrajini i poremećaja u lancima snabdevanja, ekonomija mogla da uroni u recesiju.


Analitičari: 35 odsto šanse za recesiju

Analitičari Goldman Saksa poručili su da postoji 35 odsto šansi za recesiju u iduće dve godine, dok je Vels Fargo investment institut (Wells Fargo Investment Institute) objavio da krajem ove i početkom iduće godine očekuje blagu recesiju u američkoj ekonomiji.

"Realnost je da je inflacija visoka i da kamatne stope rastu. Dok stopa inflacije ne počne da usporava, tržište će biti vrlo nestabilno, a to će se, po našem mišljenju, protegnuti na većinu letnjih meseci", kaže Teri Sandven, strateg u U.S. Bank Wealth Management.

Među najvećim gubitnicima bio je tehnološki sektor, koji je poslednjih godina za vreme koronakrize najviše porastao. Ali okruženje s povišenim kamatama ne ide u prilog tom sektoru.

Pod pritiskom je bio i trgovački sektor jer poslovni rezultati trgovinskih lanaca pokazuju da njihovi troškovi poslovanja rastu, dok rast inflacije smanjuje kupovnu moć stanovništva.

Zbog visoke inflacije, rasta kamatnih stopa, usporavanja rasta ekonomija, rata u Ukrajini i poremećaja u lancima snabdevanja, od početka godine S&P 500 pao je oko 18 odsto, dok je Nasdak indeks potonuo oko 27 odsto.

I na evropskim berzama su cene akcija prošle nedelje pale, ali znatno blaže nego na Vol stritu. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,4 odsto, na 7.389 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,3 odsto, na 13.981 bod, a pariški CAC 1,2 odsto, na 6.285 bodova.

Na Tokijskoj berzi je pak Nikkei indeks prošle nedelje porastao 1,2 odsto, na 26.739 bodova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sanse-za-recesiju-35-odsto-vol-strit-pao-sedmu-nedelju-zaredom-2158405)

"Gas će i dalje ići u Evropu preko Ukrajine"


Ruski gigant Gasprom saopštio je danas da će da nastavi da snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine, kroz granični prelaz Sudža.

Kroz tu ulaznu tačku, u Ukrajinu će danas proći 44,7 miliona kubnih metara, što je blagi pad u odnosu na nedelju, kada je bilo 45,9, preneo je Rojters.

Gasprom je dodao da je njihov zahtev da prebace gas preko glavne stanice Sohranovka odbio Kijev.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=2158385)

Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu


Ukrajina spada u najveće proizvođače žitarica na svetu.

Ali, žito i suncokret su zarobljeni u silosima jer je izvoz preko luka nemoguć. Kopnenim putem to ide teško. Cene skaču, a Africi preti glad, piše DW.

"Nema rešenja za krizu sa hranom bez poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine", upozorio je nedavno generalni sekretar UN Antonio Gutereš. On se nada nekakvom dogovoru sa Rusijom, uprkos ratu.

Šef Svetskog programa za hranu UN Dejvid Bizli rekao je da se ne radi više samo o Ukrajini, veći i o najsiromašnijim zemljama sveta. "Molim predsednika Putina, ako uopšte ima srca, da otvori luke."

Ta organizacija UN do sada je polovinu zaliha žitarica pribavljala u Ukrajini. Ali, tamo su silosi krcati bez načina da se žito izveze iz zemlje.


More puno mina

Glavna luka, Odesa, praktično je odsečena. "Neke teretne brodove su Rusi pogodili", kaže Petr Obučov iz gradskog veća tog crnomorskog grada za kanal Frans 24. "Pred Odesom ima mnogo morskih mina, prolaz nije siguran."

Obučov ne veruje u brza rešenja poput uspostavljanja morskog koridora. "I da se rat danas završi, trebalo bi nam najmanje pola godine da očistimo more i opet pokrenemo luku", kaže on.

Pre rata Ukrajina je preko svojih luka izvozila šest miliona tona žita i semena suncokreta mesečno. Sada samo u Odesi stoji 57 brodova sa oko milion tona žita koje bi moglo da propadne. Vlasnik jedne luke kaže: "Apsolutno je mirno. Samo galebovi i vrane. Pet hiljada radnika nije na poslu."

"U luci u Odesi sam video silose pune pšenice i kukuruza, spremnih za izvoz", opisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ono što je video tokom posete. "To ima dramatične posledice za siromašne nacije. Treba nam globalni odgovor."


Pomoć iz Rumunije

Mala pomoć stiže preko obližnje Konstance, rumunske luke na Crnom moru. Do sada je tamo baržama preko Dunava, vozovima i kamionima prebačeno oko 240.000 tona ukrajinskih žitarica, kako bi se izvezle dalje.

"Sa velikom mukom nekako uspevamo", rekao je Viorel Panait iz firme koja upravlja lukom. Ali, kako je dodao, potrebno je još mnogo opreme i vremena da bi se veće količine hrane prebacivale preko Konstance. Ta luka već ima dosta posla, jer godišnje izvozi 25 miliona tona žitarica iz Mađarske, Srbije i Austrije.

Ali, ukrajinska proizvodnja je daleko veća od toga. Zemlja spada u pet najvećih proizvođača žitarica na svetu. Oko 400 miliona ljudi na svetu se prehranjuje od ukrajinskih proizvoda.

Narednih meseci bi trebalo izvesti oko 20 miliona tona žitarica, kako bi bilo mesta za iduću setvu – koja će, u ratnim uslovima, izvesno biti manja.


Problem sa prugom

Brisel je apelovao na sve članice EU da stave na raspolaganje kamione, vagone i kranove kako bi se pšenica i suncokret izvozili kopnenim putem.

No teškoće počinju već zbog širine pruge. U bivšem Sovjetskom Savezu su šine deset santimetara odmaknutije jedna od druge nego u ostatku Evrope. To znači da na granici roba mora da se pretovaruje.

Procenjuje se da evropska železnička mreža može da prihvati svega milion do dva tona ukrajinskih žitarica mesečno. Uz to, trenutno se na granicama EU čeka između 16 i 30 dana na uvoz pa Brisel apeluje na članice da smanje birokratske prepreke.

Transporti kas Poljskoj idu do Gdanjska na Baltičkom moru. Litvanija nudi da se sa Belorusijom ispregovara humanitarni koridor za hranu, te da se vozi do litvanskih baltičkih luka. I Litvanija i Belorusija imaju istu širinu pruge kao Ukrajina.

U Kargo odeljenju Nemačke železnice (Dojče ban) kažu da bi trebalo stotinak vozova dnevno do luka na Severnom, Baltičkom, Crnom i Jadranskom moru, kako bi se ukrajinske žitarice izvezle, a još treba ojačati i pojedine pruge.

"To sve će biti ekstremno skupo. A još nisu ni pomenuti dodatni troškovi za zemlje koje kupuju hranu, pre svih u severnoj Africi ili za organizacije UN", dodaju u nemačkoj firmi.

Pri tome Afriku pogađa najveća suša u poslednje četiri decenije. Procenjuje se da je oko dvadeset miliona ljudi na rogu Afrike najviše ugroženo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zarobljeno-zito-ukrajina-ne-moze-da-izveze-hranu-2158490)

Zapadni Samarićani i glad u svetu


Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlje. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala.

Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.

Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći" kako bi se sprečila glad izazvana ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.


Protiv gladi u svetu

Tako će Svetska banka staviti na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka će obezbediti sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka će izdvojiti 1,5 milijardi dolara pomoći za 20 miliona afričkih farmera.

Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe će dati nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.

Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđa se da će do kraja ove godine još 40 miliona biti gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.


Druga strana medalje

Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.

„Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače opljačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, kaže za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.

Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalje, objašnjava on.

Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlja da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.


Banke ništa ne poklanjaju

Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povoljnijim uslovima otplate.

„Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, kaže on za Sputnjik.

Naš sagovornik podseća da svet otkad postoji imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaključali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva su zabranile izvoz.


Gde kupiti

„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlja pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja ove godine očekuje rod od 80 do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran.

Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina još pre tri meseca za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla - i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač.

Naš poznati agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora.


Loši samarićani

Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalju dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.

Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povoljni, vraćati naravno zemlje gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalja — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220522/zapadni-samaricani-i-glad-u-svetu-1137529891.html)

Проблем није само са житарицама, него и са вештачким ђубривом. Тећина поташе, једне од три сировине за вештачка ђубрива, долази из Русије и Белорусије и то не може да се надомести. Поред тога, Русија и Белорусија су и значајни извозници вештачког ђибрива као финалног производа, Русија извози 2 пута више него Америка. При томе многи извозници ђубрива увозе поташу из Русије. Једини значајан извозник на Западу, који располаже сопственим сировинама је Канада.

Извесно је да ће Русија користити и жито и ђубриво за куповину политичког утицаја у земљама трећег света. Међутим, проблем са извозом жита из Одесе није само резултат руских акција. Украјинци су нестручним и брзоплетим минирањем направили хаос на Црном мору. Украјинци месецима држе стране бродове на силу у Одеси, и не дозвољавају испловљавање.

Nije li Bjelorusija pod sankcijama?

Jeste, ali to se ne odnosi na izvoz žitarica.

Italija se zalaže se za embargo, a postala je najveći evropski uvoznik ruske nafte


EU pokušava da smisli kako da smanji veliku zavisnost od ruskih energenata i raspravlja o uvođenju embarga na rusku naftu.l

Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je psostala najveći evropski pomorski "hab" za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.

Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.

O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu. Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.

Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.

ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.

Istovremeno, italijanski premijer Mario Dragi nastoji da smanji zavisnost Italije od ruskog gasa, a zalaže se i za to da EU uvede embargo na rusku naftu, ali nije jasno šta bi vlada u Rimu bila spremna da učini da ne dođe do zatvaranja sicilijanske rafinerije. Iako neki pominju mogućnost nacionalizacije ISAB-a, u italijanskom Ministarstvu privrede kažu da ta opcija trenutno nije na stolu.

Inače, uvoz ruske nafte je skočio i u tršćanskoj luci koja je pak povezana preko naftovoda sa dve rafinerije u Nemačkoj koje su u delimičnom vlasništvu Rosnjefta. Većina sirove nafte se doprema u Evropu tankerima, ali do rafinerija u Belorusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dolazi i iz Rusije preko naftovoda Družba.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zalazu-se-za-embargo-a-postali-su-najveci-evropski-uvoznik-ruske-nafte-2158497)

Poljska raskida sporazum s Rusijom o gasovodu Jamal


Poljska je odlučila da raskine međudržavni sporazum sa Rusijom koji se odnosi na gasovodo Jamal.

To je objavila danas poljska ministarka za klimu Ana Moskva na Tviteru.

"Agresija Rusije na Ukrajinu učvrstila je rešenost poljske vlade da postane potpuno nezavisna od ruskog gasa. Uvek smo znali da Gasprom nije pouzdan partner", napisala je Moskva, a prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poljska-raskida-sporazum-s-rusijom-2159062)

Grčka se priprema za isključivanje električne energije


Vlada Grčke priprema plan za vanredne situacije za uštedu i isključivanje električne i druge energije u slučaju potpunog i dužeg prekida isporuke ruskog gasa.

Vanredna isključenja struje radnim danima će obuhvatiti “energetski intenzivne industrije” koje ne proizvode osnovne vrste robe, objavio je danas atinski list “Ta Nea”.

Izvori kažu da je takva mogućnost možda isključena u bliskoj budućnosti jer je nađeno rešenje za plaćanje gasa ruskom “Gaspromu”, ali da neizvesnost i razmere rata u Ukrajini, zahtevaju niz intervencija koje će u Grčkoj dovesti do ograničenja potrošnje električne energije kao i prevoza.

List navodi da će se u “ekstremnom scenariju” potpunog prekida isporuke ruskog gasa i to usred turističke sezone aktivirati plan naizmenične rotacije isključenja električne energije u intervalima tokom radnih dana, prenosi Capital.

Cilj nije da se isključi električna energija domaćinstvima, preduzećima koja su na niskonaponskoj mreži, ni hotelima i kritičnoj javnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

Prekide u snabdevanju strujom naizmenično će imati “energetski intenzivna” i teška industrija i preduzeća koja se strujom snabdevaju sa srednjonaponske mreže, a ne bave se osnovnim potrepštinama kakva je hrana.

Vlada Grčke razmatra i povratak rada na daljinu radi uštede energije u preduzećima, kao i preporuke za smanjenje korišćenja automobila za drumski prevoz.

Osim toga, Vlada Grčke preduzima i mere koje obuhvataju preventivnu štednju struje ograničavanjem upotrebe klima-uređaja i osvetljenja, kao i električnih uređaja u javnim zgradama.

Vlada Grčke je već preduzela mjere za obezbeđivanje dovoljno energenata i sigurnosti snabdevanja. Odlučeno je da se na 12 meseci iznajmi brod-tanker za skladištenje tečnog prirodnog gasa, a istovremeno je pojačan rad grčkih rudnika lignita za potrebe dužeg rada elektrana koje koriste to gorivo, piše “Ta Nea”.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/grcka-se-priprema-za-iskljucivanje-elektricne-energije-2159036)

[attachment=1]



Nemačka želi gas iz Afrike: Nastoji da pokrene energetske projekte sa Senegalom


"Nemačka nastoji da pokrene energetske projekte sa Senegalom", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc tokom prve posete Africi.

Šolc je trodnevnu posetu Africi započeo u Senegalu, zemlji koja poseduje milijarde kubika zaliha gasa te se očekuje da će postati veliki proizvođač u tom području, prenosi Seebiz.

"Nemačka nastoji da umanji zavisnost od ruskog gasa. Započela je razgovore sa senegalskim vlastima o eksploataciji i dopremanju prirodnog gasa“, rekao je Šolc.

"To je pitanje sa kojim ćemo se ozbiljno pozabaviti", rekao je na konferenciji za novinare zajedno sa senegalskim predsednikom Makijem Salom i dodao da je i jednoj i drugoj državi u interesu da razgovori napreduju.

Šolc je rekao da je Nemačka zainteresovana za senegalske projekte s obnovljivom energijom.

Sal je kazao da je Senegal spreman za snabdevanje evropskog tržišta. On predviđa da će Senegal proizvesti 2,5 miliona tona iduće godine, a 10 miliona tona do 2030. godine.

Što se tiče istraživanja, finansiranja projekta i drugih pitanja, Sal je kazao da će uzeti sve u obzir, te da je "voljan sarađivati s Nemačkom u ovome kontekstu“.

Nemačka je pozvala Senegal, koji trenutno predsedava Afričkom unijom, i Južnoafričku republiku da gostuju na skupu G7 koji će se održati u Nemačkoj u junu. Obe afričke zemlje suzdržale su se od glasanja o rezoluciji Ujedinjenih nacija protiv ruskog napada na Ukrajinu, koji Moskva naziva specijalnom vojnom operacijom.

Kao predsedavajući Afričke unije, Sal je rekao da mnoge afričke zemlje nisu htele birati stranu u ratu, iako su osuđivale invaziju.

"Vrlo je jasno – želimo mir. Radimo na deeskalaciji, prekidu vatre, dijalogu – to je stav Afrike“, istakao je senegalski predednik. Sal je dodao da će posetiti Moskvu i Kijev u narednim nedeljama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-zeli-gas-iz-afrike-od-ove-zemlje-se-ocekuje-da-postane-veliki-proizvodac-2159113)

Gostovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o narednoj paklenoj zimi, o 25% ljudi koji će biti bukvalno gladni, o mogućem nuklearnom ratu, o KosMetu, o pristicima Zapada na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji i ostalo vezano za rat u Ukrajini...

Cena samostalnosti Srbije

https://www.youtube.com/watch?v=GTh_wyWlILk

Možda i grešim, ali mislim da je ovo dobra uvertira spremanja Srbije da će ipak uvesti ekonomske sankcije Ruskoj Federaciji.

  1 $ = 55.00 Rb




[attachment=1]

Mađarska ne odustaje od veta na embargo EU


Mađarska je ostala pri stavu da neće pristati na uvođenje embarga na rusku naftu koji zahteva EU dok joj se ne obezbede sredstva za energetsku sigurnost.

"Prvo rešenja za snabdevanje energijom, onda sankcije", rekla je mađarska ministarka pravde Judit Varga novinarima uoči današnjeg ministarskog sastanka u Briselu, prenosi Rojters.

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruske nafte, saopštila je da će joj biti potrebno oko 750 miliona evra (800,8 miliona dolara) kratkoročnih investicija za modernizaciju rafinerija i proširenje naftovoda kojim se doprema nafta iz Hrvatske.

Takođe je nagovestila da bi dugoročno prelazak njene privrede sa snabdevanja ruskom naftom na druge izvore mogao da košta čak 18 milijardi evra.

Evropska komisija je početkom ovog meseca predložila novi paket sankcija prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, kojim se pored ostalog predviđa i postepeno ukidanje uvoza ruske nafte, ali mere još nisu usvojene jer je za to potrebna saglasnost svih zemalja članica EU. Mađarska je odlučno protiv embarga i zapretila je vetom.

Komisija je prošle nedelje ponudila do dve milijarde evra podrške zemljama centralne i istočne Evrope koje nemaju izlaz na more, odnosno pristup snabdevanju neruskom naftom – a ta ponuda se praktično odnosi na Mađarsku, Češku i Slovačku.

Ovim državama je takođe ponuđen duži prelazni period za prestanak kupovine ruske nafte.

U nastojanju da dugoročno reši pitanje energetske sigurnosti, Evropska komisija je objavila prošle nedelje plan vredan 210 milijardi evra koji ima za cilj da prekine oslanjanje Evrope na ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali nije nagovestila kako će se ta sredstva podeliti među državama članicama EU.

Jedan od glavnih kamena spoticanja ostaje iznos koji je EU spremna da plati Mađarskoj za adaptiranje njene dve rafinerije koje u ovom trenutku mogu da prerađuju samo rusku naftu, rekao je jedan evropski zvaničnik Rojtersu, potvrdivši da je to jedno od ključnih pitanja koje koči postizanje sporazuma o naftnom embargu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-ne-odustaje-od-veta-na-embargo-eu-2159273)

Kremlj optužio Zapad da je izazvao globalnu prehrambenu krizu


Kremlj je danas optužio Zapad da je izazvao globalnu prehrambenu krizu time što je uveo Rusiji najoštrije sankcije u modernoj istoriji zbog rata u Ukrajini.

Iz Kremlja navode da se ruski predsednik Vladimir Putin saglasio sa procenom Ujedinjenih nacija da se svet suočio sa krizom hrane, koja bi mogla da izazove glad, prenosi Rojters.

"Rusija je uvek bila prilično pouzdan izvoznik žitarica. Mi nismo izvor problema.Izvor problema koji dovodi do gladi u svetu su oni koji su nam uveli sankcije, i sankcije sebi", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Skoro trećina svetskih zaliha pšenice nalazi se u Rusiji i Ukrajini.

Američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je nedavno Rusiju da koristi hranu kao oružje u Ukrajini.

Rat u Ukrajini izazvao je skok globalnih cena žitarica, jestivog ulja, goriva i đubriva.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kremlj-optuzio-zapad-da-je-izazvao-globalnu-prehrambenu-krizu-2159301)

Evropska unija o embargu za uvoz nafte


Evropska unija će se verovatno dogovoriti o embargu na uvoz ruske nafte "u roku od nekoliko dana", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek za nemačku televiziju ZDF.

Ranije ovog meseca, mađarski ministar Zoltan Kovač rekao je za Bi-Bi-Si da će njegova zemlja staviti veto na predlog EU,"nazvavši ga „neprihvatljivim" i nečim što bi "uništilo mađarsku ekonomiju".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=23&nav_category=78&nav_id=2158921)

Tržište rada preživelo koronu, "glave će mu doći" Kina i rat u Ukrajini


Globalno tržište rada je u opasnosti da napravi zaokret od 180 stepeni na putu oporavka ka nivoima pre kovida-19.

Razlog je to što korona zatvaranja u Kini i rat u Ukrajini vrše pritisak na ekonomije, objavila je danas Međunarodna organizacija rada (MOR) u novom izveštaju.

Ova agencija Ujedinjenih nacija je procenila da je u prvom kvartalu 2022. godine bilo za 112 miliona manje radnih mesta s punim radnim vremenom u odnosu na nivoe pre kovida i upozorila da postoji rastući, ali neizvestan rizik da će broj radnih sati nastaviti da opada tokom ove godine, prenosi Rojters.

Kina je je u ukupnom padu radnih sati učestvovala sa 86 procenata zbog uvedenih mera za obuzdavanje širenja kovida, navodi se u izveštaju, a poremećaji u globalnom lancu snabdevanja koji su pogoršani ratom u Ukrajini prete da dovedu do daljeg pada.

Generalni direktor MOR-a Gaj Rajder rekao je novinarima da te brojke verovatno ne obuhvataju posledice rata u Ukrajini.

U izveštaju MOR-a ističe se da su izgledi razvoja situacije na tržištu rada pomračeni i predviđa se da će u drugom kvartalu manjak radnih mesta s punim radnim vremenom dostići 123 miliona u poređenju s nivoom pre pandemije.

"Postoji veoma realna opasnost da će u sledećem izveštaju, kad god da ga objavimo, brojke pokazati prilično oštro pogoršanje stanja na tržištu rada“, rekao je Rajder.

Rast inflacije, vođen uglavnom cenama energije i problemima u lancu snabdevanja, takođe predstavlja rizik u smislu otezanja ekonomskog oporavka i oporavka radnih mesta ako zarade radnika ne budu pratile porast cena, konstatuje MOR.

Ukupan rizik od uticaja povećanja plata na inflatornu spiralu u bliskoj budućnosti je nizak, dodala je agencija UN, ističući da su realne zarade u 2021. rasle sporije nego pre pandemije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/trziste-rada-prezivelo-koronu-glave-ce-mu-doci-kina-i-rat-u-ukrajini-2159195)

Nemački ministar: Embargo EU na rusku naftu moguć za nekoliko dana


Evropski embargo na rusku naftu moguć je "za nekoliko dana", ocenio je nemački ministar ekonomije Robert Habek, mada za sada nema potrebne jednoglasnosti u okviru Unije po tom pitanju.

"Ostalo je samo nekoliko zemalja, pre svega Mađarska, koje su ukazale na probleme", rekao je sinoć Habek za javnu televiziju ZDF, ali je dodao da se "pregovori nastavljaju" i da misli da će "uspeti da postignu prodor za nekoliko dana".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=24&nav_category=78&nav_id=2159689)

EU privremeno ukida carine na ukrajinske proizvode


Savet Evropske unije, koji zastupa 27 zemalja članica, odobrio je ukidanje carina na uvoz robe iz Ukrajine na godinu dana kako bi se pomoglo privredi te zemlje usled ruske invazije. Ovu meru, koju je Evropska komisija predložila 27. aprila, odobrio je Evropski parlament 19. maja. Odluka je sada potvrđena i stupiće na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu EU, dodaje Savet u saopštenju.

Ukidanje carina "olakšaće trgovinsku razmenu s Ukrajinom nakon (ruske) agresije i pomoći njenoj privredi", rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare, prenosi Hina.

Bilateralna trgovina EU i Ukrajine iznosila je prošle godine 52 milijarde evra, navodi evropsko izvršno telo.

Očekuje se da će ukrajinski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine pasti za 35 odsto, pokazuje procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljena 19. aprila.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=25&nav_category=78&nav_id=2160203)

Indija planira ograničenje izvoza šećera


Indija planira da ograniči izvoz šećera prvi put u šest godina kako bi sprečila skok domaćih cena, izveštava Rojters pozivajući se na dobro obavešten izvor.

Prema rečima sagovornika britanske agencije, izvoz šećera u ovoj sezoni mogao bi da bude ograničen na 10 miliona tona.

Indija je drugi najveći svetski proizvođač i izvoznik šećera posle Brazila.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drugi-najveci-svetski-proizvodac-planira-ogranicenje-izvoza-secera-2159873)

Grčke kompanije prešle na plaćanje gasa u rubljama


Sve grčke kompanije koje uvoze ruski gas prešle su na novu proceduru plaćanja Gaspromu u rubljama i neće biti prekida u isporuci.

To je za RIA Novosti izjavio neimenovani izvor u gasnoj industriji.

Izvor agencije je naveo da je rok za uplatu za isporuke gasa u aprilu 25. maj i da je zato potrebno da iznos u evrima bude uplaćen na poseban račun 23. maja, pošto su za konverziju u rublje i prebacivanje novca sa jednog računa na drugi potrebna dva dana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/grcke-kompanije-presle-na-placanje-gasa-u-rubljama-2159755)

Prva žrtva gasne krize u Australiji:
"Hiljade radnih mesta u opasnosti"


Kompanija Veston enerdži za trgovinu gasom, koja je snabdevala 7,0 posto tržišta istočne Australije, propala je zbog skoka globalnih cena gasa.

Ta kompanija prva je žrtva globalne gasne krize u toj zemlji koja se pogrošala zbog zapadnih sankcija Rusiji uvedenih nakon napada Moskve na Ukrajinu.

Australijska Komisija za obezbeđenje osnovnih usluga suspendovala je danas Veston enerdži sa veleprodajnog tržišta gasa zbog neispunjavanja zahteva vezanih za finansijsku sigurnost i saopštila da će 184 velike i srednje kompanije, Vestonovi klijenti, biti prebačene na druge dobavljače, prenosi Rojters.

Kolaps Veston enerdžija naglašava problem cena energije s kojim će se suočiti nova australijska laburistička vlada, koja se zalaže za brzo širenje obnovljivih izvora energije kako bi izbacila gas i ugalj iz upotrebe u narednih osam godina.

Generalni direktor Veston enerdžija Garbis Simonijan, saopštio je da su se cene gasa skoro utrostručile od početka godine zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Istovremeno, nedavno obustavljanje rada australijskih elektrana na ugalj podstaklo je tražnju za proizvodnjom struje iz gasa.

"Brzi rast cena energije doveo je stotine australijskih preduzeća i hiljade radnih mesta u opasnost“, naveo je Simonijan u saopštenju, dodajući da, zbog nezapamćenog skoka cena, Veston nije bio u stanju da upravlja tokovima gotovinskih sredstava za svoje trgovinske aktivnosti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/prva-zrtva-gasne-krize-u-australiji-hiljade-radnih-mesta-u-opasnosti-2159764)

Rublja ojačala prema dolaru na četvorogodišnji maksimum, lira tone sve dublje


Turska lira je pala danas prema dolaru na petomesečni minimum.

Do toga je došlo usled opšte rasprodaje akcija i valuta na tržištima u usponu zbog loših izveštaja o zaradama kompanija, koji su produbili zabrinutosti vezane za globalni ekonomski rast.

Cene akcija na berzama zemalja u usponu potonule su za 1,2 posto, prateći kretanja na globalnim tržištima na kojima su strani investitori pokrenuli velike rasprodaje u strahu da će nove mere kovid ograničenja u Pekingu usporiti rast druge najveće svetske ekonomije.

Turskom lirom se trgovalo, prema poslednjim dostupnim podacima, na nivou od preko 16 lira za dolar, povećavši gubitak vrednosti prema američkoj valuti od početka godine na 18 procenata, pošto investitori sve više dovode u pitanje održivost ekonomske politike zemlje uoči sednice turske centralne banke o monetarnoj politici kasnije ove nedelje, izveštava Rojters.

S druge strane, ruska rublja je nastavila uspon ojačavši danas na 57 rubalja za dolar prvi put u četiri godine, podržana prodajom deviza izvozno fokusiranih kompanija radi izmirenja poreskih obaveza.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rublja-ojacala-prema-dolaru-na-cetvorogodisnji-maksimum-lira-tone-sve-dublje-2159893)

Stigle prve količine žita iz Ukrajine


U Litvaniju su stigle prve količine žita iz Ukrajine železnicom za dalji transport preko luke Klajpeda, saopštila je litvanska državna železnička kompanija LTG.

Izvoz gotovo 25 miliona tona ukrajinskog žita bio je blokiran u lukama na Crnom moru koje su zatvorene zbog napada Rusije na tu zemlju, što je dovelo do skoka cena hrane na svetskim tržištima, navodi Rojters.

Ukrajina, koja je najveći proizvođač žitarica u svetu, prinuđena je zbog toga da žito isporučuje preko svoje zapadne granice, oslanjajući se na ograničene železničke kapacitete i na transport preko malih luka na Dunavu.

"Očekujemo da će dnevne isporuke vozovima iz Ukrajine biti povećane, na do 1.500 tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda po jednoj voznoj kompoziciji, za dalji izvoz preko luke Klajpeda“, izjavio je portparol LTG-a Mantas Dubauskas.

On nije izneo vremenski okvir u kojem se očekuje povećanje isporuka. Vozovi iz Ukrajine stižu do Litvanije preko Poljske.

Ukrajinski izvoz žitarica u prvih 10 dana maja je više nego prepolovljen, na oko 300.000 tona sa 667.000 tona u istom periodu prošle godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stigle-prve-kolicine-zita-iz-ukrajine-2159937)

Nemačka privreda dobro raspoložena, za sada: Sutrašnjica je brine


Nemački menadžeri ne očekuju da će rat u Ukrajini i uporni problemi u lancima isporuke privredu gurnuti u recesiju, ocenjuje uticajni minhenski institut Ifo.

Majski barometar poslovne klime, naime, pokazuje na neočekivano dobro raspoloženje.

Kazaljka barometra, zapravo raspoloženja u upravi oko 9.000 preduzeća iz redovne mesečne ankete, popela se za 1,1 poen od aprila i sada je na 93.

Analitičari su očekivali više pesimizma i brojku od 91,4. Raspoloženje je još u martu pomračio marš Rusije u Ukrajinu - skala barometra se tog meseca srozala na 90, sa februarskih 98. "U ovom trenutku nema naznaka nastupajuće recesije," rekao je predsednik Ifo Klemens Fist.

Prema njegovim rečima, nemačka privreda ostaje robusna uprkos teškoj nabavci materijala za proizvodnju, ratu i razgoropađenoj inflaciji. "Preduzeća su vidno zadovoljnija tekućim poslovanjem," rekao je Fist.

Očekivanja su, međutim, ostala nepromenjena od prošlog meseca i anketa ukazuje na suzdržane prognoze menadžera. Trenutnim poslovanjem, najsnažnije zadovoljstvo iskazuje sektor usluga, makar nadalje zabrinut po pitanju predstojećih meseci. Pesimizam dominira u transportu i logistici, a građevinari su sada, nasuprot mračnom aprilu, nešto bolje raspoloženi.

"Bolje raspoloženje najvažnijeg privrednog barometra u Nemačkoj u maju pre svega možemo da pripišemo povoljnijoj proceni stanja," rekao je glavni ekonomista Folksbanke Tomas Gicel. On je naglasio da su očekivanja od predstojećih nekoliko meseci i dalje pesimistična, odnosno da je raspoloženje u domaćoj privredi "ostalo jesenje i zimsko."

Glavni ekonomista Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kremer je ocenio da su ukidanje pandemijskih mera i oporavak uslužnog sektora nadomestili pesimizam zbog usporene industrijske proizvodnje. Pritom, rekao je Kremer, teškoće zbog kineske politike pandemijske netolerancije i ukrajinskog rata, odnosno zastoja u snabdevanju koje sve to izaziva, svakako će dalje pritiskati nemačku privredu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-privreda-dobro-raspolozena-za-sada-sutrasnjica-je-brine-2159329)

Britance očekuje astronomski skok cena struje


Stanovnike velike britanije očekuje po svemu sudeći enorman rast cena struje za domaćinstva.

Naime, šef Ofgema, britanskog regulatora za energetiku, Džonatan Brearli izjavio je danas da se očekuje da će gornja granica cene za najviše korišćenu potrošačku tarifu električene energije dostići u oktobru 2.800 funti (3.499,16 dolara) godišnje po domaćinstvu.

Predloženo ograničenje bi predstavljalo značajan skok sa sadašnjih 1.971 funti, što je iznos, koji je kada je uveden u aprilu, već predstavljao poskupljenje struje za više od 50 posto u odnosu na nivo pre toga, izveštava Rojters.

Ukoliko bude usvojeno, ograničenje od oko 2.800 funti u oktobru nadmašiće predviđanja kompanije Kornvol Insajts, koja je ranije objavila da analitičari očekuju porast računa za struju na prosečnih 2.595 funti godišnje.

"Aktuelna promena cena na tržištu gasa je bez sumnje događaj koji se dešava jednom u generaciji, i koji nije viđen od naftne krize 1970-ih", rekao je Brearli.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/britance-ocekuje-astronomski-skok-cena-struje-2160022)

Sankcije? Ruska rublja najuspešnija valuta u svetu


Vrednost ruske rublje u ponedeljak je dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine u odnosu na američki dolar, zahvaljujući koracima Moskve da podrži valutu.

Kako javlja Anadolu Agency (AA), početkom marta nakon što je počeo ruski rat protiv Ukrajine za jedan dolar bilo je potrebno 150 rubalja.

Danas, nakon rasta vrednosti ruske valute, za dolar je potrebno 57,1 rublji.

Rublja je ove godine postala najuspešnija valuta u svetu uz pomoć kontrole kapitala i drugih finansijskih mera ruske vlade.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sankcije-ruska-rublja-najuspesnija-valuta-u-svetu-2160096)






[attachment=1]

Ekologija može da sačeka: Nemci spremni da se vrate uglju ako ih Rusi nateraju


Nemačka nastavlja da pravi planove za slučaj da Rusija prekine snabdevanje gasom zbog rata u Ukrajini.

Ako zapreti nestašica, gas namenjen proizvodnji energije biće u značajnoj meri zamenjen ugljem, saopštilo je nemačko ministarstvo ekonomije danas, prenosi dpa.

Termoelektrane na ugalj su u "stendbaj" režimu u Nemačkoj i ostaće tako, tako da budu spremne za korišćenje u kratkom roku. Bez obzira na to, vlada će se držati načelnog plana da izbaci ugalj iz upotrebe do 2030. godine, navelo je ministarstvo, ističući da dokle god su TE u tom režimu neće biti dodatnih emisija štetnih gasova.

Ovaj nacrt zakona predstavlja pravni osnov za korišćenje uglja i lignita kao rezerve i spreman je za podnošenje drugim ministarstvima na konsultacije.

Prema saopštenju ministarstva, na gas otpada oko 15 procenata proizvodnje električne energije u Nemačkoj, za prošlu godinu, ali taj udeo će verovatno sada biti manji.

Šire posmatrano, na ruski prirodni gas otpada više od polovine nemačkog uvoza fosilnih goriva, prenosi dpa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ekologija-moze-da-saceka-nemci-spremni-da-se-vrate-uglju-ako-ih-rusi-nateraju-2160083)

Žetva pod znakom pitanja - nedostaje gorivo:
"To je sada najveći problem, veći od svega"


Nakon što su završili prolećnu sezonu setve, ponekad noseći pancire i šlemove, ukrajinski ratari se suočavaju sa novim izazovom.

To je nalaženje dovoljno dizela za predstojeću žetvu.

Rat s Rusijom je zaustavio snabdevanje gorivom baš u vreme kada su poljoprivrednici pojačali poljske radove za prolećnu sezonu, usled čega su, od početka sukoba 24. februara, ostali bez oko 85 posto normalnih isporuka, kažu farmeri, distributeri goriva i analitičari, piše Rojters.

Ukupne površine zasejane žitom će zbog borbi ovog proleća biti do 30 posto manje nego lani, a prinosi bi takođe mogli da opadnu ako paori ne dobiju gorivo za odlazak na njive radi pravovremene primene agrotehničkih mera i obavljanja žetve.

Ukrajina je prošle sezone bila četvrti svetski izvoznik žitarica. Pored isporuka pšenice i kukuruza Africi i Bliskom istoku, ukrajinsko žito učestvuje s jednom polovinom u nabavkama Svetskog programa UN za hranu za urgentnu pomoć.

Pošto su ukrajinske crnomorske luke blokirane, transport useva je brzo postao globalno pitanje, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pokušava da posreduje kako bi se postigao dogovor za nastavak isporuka žitarica i smirila svetska tržišta hrane na kojima su cene distigle višegodišnje maksimume.

U prošloj poljoprivrednoj godini, do kraja juna 2021, Ukrajina je izvezla 45 miliona tona žitarica. Očekivalo se da će ta količina biti povećan na 65 miliona nakon rekordne žetve krajem prošle godine, ali je zbog rata oko 21 milion tona ostalo "zatočeno" u silosima širom teritorije koju kontroliše Kijev, dok se sezona 2021/22. bliži kraju sledećeg meseca.

Bezbednost je do sada, zbog borbi i granatiranja, bila najvažnije pitanje za farmere, ali sa približavanjem naredne žetve nestašica goriva postaje gorući problem.

"Gorivo je najveći problem u ovom trenutku, veći od svega", kaže Kes Huizing, Holanđanin koji vodi farmu mleka i useva od 15.000 hektara u centralnoj Ukrajini.

Ukrajinski ratari u prolećnoj sezoni potroše najveći deo dizela od ukupno oko 1,5 miliona tona koliko troše godišnje, što je više od 10 posto ukrajinske godišnje potražnje za gorivom, navodi Taras Panasiuk, komercijalni direktor operatera benzinskih stanica VOG.

Ukrajina se za nabavku goriva uglavnom oslanja na Rusiju, Belorusiju i uvoz iz drugih krajeva koji stiže morskim putem. Primera radi, prošle godine je više od 60 odsto dizela dolazilo iz Rusije i Belorusije, procenjuje ukrajinska konsultantska kompanija za naftne derivate A-95.

Sada je ova zemlja prinuđena da se upusti u skupe i komplikovane načine za dopremanje goriva kopnenim putem iz susednih država kao što su Poljska i Rumunija, ali nedostatak kapaciteta i birokratija usporavaju te napore, saopštilo je ukrajinsko udruženje za naftu i gas.

Taj zadatak je postao noćna mora jer se zemlje u susedstvu i same suočavaju sa nestašicom dizela, dok su ruski udari na rafineriju nafte i skladišta goriva u Kremenčuku dodatno smanjili zalihe u Ukrajini.

Pored toga, nedostatak vozača cisterni takođe otežava isporuku goriva jer su mnogi od njih angažovani u borbama, kažu analitičari.

Vlada u Kijevu je objavila ugovore o uvozu 300.000 tona dizela i 120.000 tona benzina za pokrivanje potreba u maju, a zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsedništva Kirilo Timošenko je izjavio prošlog petka da je 1.500 tona goriva stiglo do carinske tačke u Lavovu.

Kao i druge ratne faktore, teško je predvideti i potencijalni uticaj nestašice goriva na proizvodnju useva, pa ukrajinska vlada nije izašla s prognozama obima žetve.

Za pšenicu, koja je uglavnom posejana pre rata kao ozimi usev, neki analitičari uslovno očekuju da će zbog sukoba, smanjenih zaliha đubriva i goriva, proizvodnja pasti za 35-40 posto sa rekordnog nivoa od 32 miliona tona u 2021.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zetva-pod-znakom-pitanja-nedostaje-gorivo-to-je-sada-najveci-problem-veci-od-svega-2160272)

25. maj je krajnji datum za plaćanje ruskih obevza po međunarodnim kreditima. Videćemo da li će sutra Zapad proglasiti navodni bankrot Rusije, jer su njena sredstva u inostranstvu blokirana / sekvestrirana / konfiskovana, a srpski rečeno - Zapad ih je pokrao.

Rusija mora da "uradi pravu stvar"


Britanski ministar odbrane Ben Volas pozvao je Rusiju da dozvoli Ukrajini da izvozi svoje žito. On kaže da bi to pomoglo zemljama u kojima bi nestašica žitarica mogla da izazove glad.

Rusija mora da "uradi pravu stvar", rekao je Valas novinarima u Madridu, gde se sastao sa španskom ministarkom odbrane Margaritom Robles.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=25&nav_category=78&nav_id=2160203)

Rusija će plaćati spoljni dug u rubljama


Rusija će servisirati svoj spoljni dug u rubljama, koje se kasnije mogu konvertovati u originalnu valutu u kojoj je emitovana evroobveznica.

To je saopštilo danas rusko Ministarstvo finansija, povodom isticanja dozvole SAD koja je omogućavala Moskvi otplatu njenog duga prema američkim poveriocima.

Ministarstvo finansija SAD je odlučilo da ne produži tu dozvolu o izuzeću koja je istekla danas u 12:01 časova po istočnoameričkom vremenu, čime je blokiralo Rusiju da plaća kamate i dospele obaveze državnom dugu američkim subjektima, navodi Rojters.

Rusko Ministarsvo finansija je navelo u saopštenju da "ova odluka prvenstveno narušava prava stranih ulagača u ruske dužničke instrumente i podriva poverenje u zapadnu finansijsku infrastrukturu".

„Trenutna situacija nema ništa zajedničko sa situacijom (kašnjenja plaćanja) iz 1918. godine kada je Rusiji nedostajalo sredstava da servisira svoje dugove. Danas postoji i novac i dobra volja da se plaća", poručio je ministar finansija Anton Siluanov u saopštenju.

Rusija je prošle nedelje ubrzano isplatila dve njene međunarodne obveznice - jednu denominovanu u evrima i drugu u dolarima - pre datuma dospeća 27. maja, kako bi predupredila isticanje američke dozvole za plaćanja.

Po osnovu emitovanih međunarodnih obveznica Rusiji dospevaju pre kraja ove godine obaveze u vrednosti od skoro 2,0 milijarde dolara.

Ministarstvo finansija je danas ponovilo da će nastaviti da servisira svoje spoljne obaveze, ali u rubljama, koje kasnije mogu da se konvertuju preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja (NSD) u originalnu valutu emisije obveznica.

Moskva je privremeno zabranila stranim investitorima iz zemalja koje podržavaju sankcije protiv nje da prodaju imovinu koju drže u Rusiji i da im se isplaćuju kuponi na ime obveznica denominovanih u rubljama - dok sankcije ne budu ukinute.

Isplata tih kupona se izvršava na posebne račune tipa C u NSD-u i sredstva se tamo čuvaju do ukidanja sankcija Zapada i protivmera Moskve, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-ce-placati-spoljni-dug-u-rubljama-2160640)

Švajcarski ministar: "Neće biti državne pomoći"


Švajcarski ministar finansija Uli Murer odbacio je mogućnost vladine pomoći građanima zbog visokih cena energije.

On je rekao da bi mogli da budu potrebni rezovi u budžetu jer vlada neće povećati poreze kako bi prebrodila nadolazeću ekonomsku oluju, prenosi HRT.

"Cene benzina su pristupačne u bogatoj Švajcarskoj", rekao je ministar u sredu.

Murer je poručio da se recesija bliži, ali da njena ozbiljnost zavisi od toga koliko dugo će trajati rat u Ukrajini i od cena energije. Rekao je da bi švajcarske banke trebalo da odupru pritiscima da pojačaju sprovođenje sankcija Rusiji zbog napada te zemlje na Ukrajinu.

"Ako išta, trebalo bi da kažemo - usporite malo i nemojte sprovoditi sankcije sa 'švajcarskim finišem'. Naše banke verovatno sankcionišu strože od bilo koga drugog", rekao je.

Rekao je i da bi Švajcarska trebalo da koristi gasne elektrane i produži vek trajanja nuklearnih elektrana kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, dodajući da će Švajcarska pomoći u finansiranju gasnih terminala koje gradi susedna Nemačka.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarski-ministar-nece-biti-drzavne-pomoci-2160379)

Emirati počeli sa izvozom nafte u Evropu


Ujedinjeni Arapski Emirati počeli su sa izvozom nafte u Evropu nakon što su 2020. usled pandemije obustavile snabdevanje ovog tržišta.

Tanker za naftu "Moscow Spirit" — koji je unajmio brodski ogranak TotalEnergies SA – plovi prema Roterdamu u Holandiji s teretom od oko milion barela emiratske nafte na brodu, prema podacima o praćenju tankera i lučkim agentima koje je prikupio Blumberg.

Ista kompanija takođe ima naftu iz UAE na supertankeru koji ide prema Egiptu. Vrlo je moguće da će i ova pošiljka završiti i u Evropi, prenosi biznisinfo.ba.

Isporuka u Egipat će verovatno ići u cevovod koji prelazi ovu severnoafričku zemlju, omogućavajući prikupljanje u mediteranskoj luci Sidi Kerir.

Poslednji teret iz UAE u Evropu isporučen je u maju 2020. godine, kada je koronavirus uzdrmao tržišta nafte, prenosi Bankar.me.

Pre rata, Rusija je bila najveći evropski spoljni dobavljač sirove nafte, ali mnogi od tereta koji su nekada bili isporučeni na kontinent umesto toga se transportuju u Aziju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/emirati-poceli-sa-izvozom-nafte-u-evropu-2160730)

"Svetskoj ekonomiji preti 'savršena oluja'"


"Trenutno udruženo delovanje različitih rizika preti globalnoj ekonomiji 'malom savršenom olujom'".

To je izjavio Hoze Vinals, predsednik multinacionalne banke Standard čarterd, pridruživši se seriji strašnih upozorenja o izgledima globalnog rasta, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu.

"Imali smo velike krize u prošlosti, ali ova, sa toliko različitih izvorišta rizika, može biti jedinstvena po dimenzijama", rekao je on u intervjuu za TV Blumberg.

Američka ministarka za trgovinu Ðina Raimondo rekla je na WEF-u da je potrebno učiniti više na stavljanju inflacije pod kontrolu, dodajući da bi smanjenje carina moglo biti opcija i da će Federalne rezerve možda morati da preduzmu dodatne akcije.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je danas govorio na nekoliko panela na ovogodišnjem skupu u švajcarskim Alpima, poručio je da Kijev neće trgovati teritorijom zarad sklapanja mirovog sporazuma i da bi cilj međunarodne zajednice trebalo da bude potpuna pobeda nad Rusijom.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard ocenila je da je rat u Ukrajini pokazao da Evropa ne shvata koliku bi moć mogla da ima na svetskoj sceni i da bi 27-člani blok trebalo više da "pokaže mišiće" nego što to čini sada.

Lagardova je navela da "ogromno tržište" EU znači da blok može da postavlja trgovinske uslove i da njeni zakoni o zaštiti konkurencije omogućavaju da blokira spajanja širom sveta.

Ona je takođe istakla potencijal EU da u kupovini nastupa kao ujedinjena grupa, a goorila je i o ogromnim resursima penzionog fonda kojima bi moglo bolje da se raspolaže.

Rat u Ukrajini je dominatna tema na prvom okupljanju licem u lice svetske ekonomske i političke na skupu u Davosu posle dve godine. Rastuća inflacija, nestašica hrane, klimatske promene i migracioni rizici takođe se nalaze visoko na agendi Svetskog ekonomskog foruma.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svetskoj-ekonomiji-preti-savrsena-oluja-2160512)

Za kružni tok para nema, voće i povrće samo za decu: Inflacija – od Varšave do Istanbula


Podstaknuta mnogim aspektima, a pre svega drastičnim poskupljenjem energenata, inflacija pogađa sve delove Evrope.

Od građevinara u Italiji, preko prodavačica u Poljskoj, do mesara u Turskoj.

Kružni tok bi trebalo da smanji broj saobraćajnih nesreća na jednoj raskrsnici kod Milana poznatoj po mnogim nezgodama. Ali, posao miruje, jer su asfalt, cevi i beton postali previše skupi, piše DW.

Izvođač radova Edoardo Ronconi je očajan. "Bojimo se da ove godine uopšte nećemo moći da radimo", kaže italijanski preduzetnik. "Zatvaramo sva svoja gradilišta."

Firma je još u martu obustavila radove na poludovršenom kružnom toku, a otada je rat u Ukrajini dodatno podstakao poskupljenja. Ronconi se žali da je njegova firma već izgubila tri najbolja meseca u godini što se tiče ugovaranja novih poslova. A najgore, kaže, verovatno tek dolazi.


Cene nafte i gasa – glavni pokretači inflacije

Rat je dodatno smanjio resurse i ubrzao inflaciju. Cene energije, hrane i građevinskog materijala rastu brže nego ikada poslednjih decenija. Šok zbog cena najveći je na benzinskim pumpama, ali i pri pogledu na račun za struju ili cene u supermarketima. Baš kao i na gradilištima. Prvi javni građevinski projekti u Italiji su već zaustavljeni.

Rastuće cene nafte i gasa glavni su pokretači inflacije u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na ruske energente za proizvodnju električne energije i snabdevanje industrije. Očekuje se da će se inflacija na nivou Evropske unije ove godine popeti na gotovo sedam procenata.


Voće i povrće samo za decu

Visoki troškovi benzina prete i drumskom prevozu robe, a oni koji žive od poljoprivrede i ribarstva prisiljeni su da, zbog goriva, za svoje proizvode naplaćuju astronomske cene. Promene na svojoj koži osećaju čak i oni kojima je za život potrebno malo.

Jedna od njih je i Poljakinja Aline Černik. Prodavačica iz Varšave drži kokoške kako ne bi morala da kupuje jaja. Jer, cena hrane je, kaže, već porasla za 150 odsto.

Osećaj beznađa širi se pre svega među onima koji ionako malo zarađuju. "Uvek sam bila pozitivna osoba, ali trenutno ne vidim svetlo na kraju tunela", kaže Čehinja Eva Fuhsova, koja sa svoje troje dece živi u gradiću Mjesto Touškov u blizini Plzenja. "Moram da stegnem kaiš. Voće i povrće kupujem da mojoj deci ništa ne bi nedostajalo, ali ja sama to ne jedem", kaže ta majka.


Potrošači su uzdržani

Inflacija se posebno oseća u zemljama centralne i istočne Evrope koje su blizu ratnog područja. Češka je u aprilu zabeležila rast cena od 14,2, a Poljska 12,3 odsto. Ali i u Grčkoj je inflacija tog meseca bila 10,8 procenata.

Poseban slučaj je Turska, čija je valuta prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a inflacija se popela na dramatičan 61 procenat.

Sve prodavnice od Varšave do Istanbula beleže pad prodaje. Potrošači su uzdržani, traže najjeftiniju alternativu, kažu prodavci. Za stvari koje su manje nužne, kao što je odeća, kupovina se odlaže, a roba koja se smatra luksuzom, poput cveća, gotovo i da se ne prodaje.

Bajram Koza, mesar iz Istanbula, kaže da mu je prodaja pala za petinu. "Čak i u bogatoj četvrti Čankaja ljudi više ne kupuju ono što im treba, već ono što sebi mogu da priušte", govori mesar. On dodaje: "Oni koji su do sada kupovali dva kilograma mlevenog mesa, sada uzimaju najviše kilogram."


"Bojim se da nećemo izdržati"

Inflacija, naravno, pogađa i turističke radnike, koji su jedva dočekali oporavak nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije. Paris Parasos, vlasnik jednog ribljeg restorana na grčkom ostrvu Rodos, sada sam odlazi u ribolov u ranim jutarnjim satima kako bi smanjio troškove. Ipak, kaže da mora da podigne cene na jelovniku, jer su jestivo ulje i troškovi energije znatno povećani.

U Poljskoj se potrošači žale da su cene hleba porasle za trećinu. Pa čak i iz Belgije javljaju da neki tamošnji pekari više ne mogu da plaćaju svoje radnike. "Poznajem pekare koji rade 13 ili 14 sati dnevno kako bi preživeli i otplatili dugove", kaže Alber Denonsin, predsednik udruženja pekara francuskog govornog područja Belgije. "Možemo da izdržimo neko vreme, ali kada čujem od uprave Svetske banke da bi tako trebalo da bude sve do 2024, onda se pribojavam da nećemo uspeti."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/za-kruzni-tok-para-nema-voce-i-povrce-samo-za-decu-inflacija-od-varsave-do-istanbula-2160267)

Nekoliko francuskih gradova deli bonove za hranu


Nekoliko francuskih gradova počelo je da deli vaučere za kupovinu hrane kako bi stanovnicima kompenzovali rast cena namirnica.

Kako se navodi u prilogu TV kanala Frans 2, građanima se daju bonovi u vrednosti od pet, 20 i 30 evra. Do danas su gradske uprave potrošile oko 37 miliona evra na izdavanje kupona i sertifikata, kao i druge mere podrške stanovništvu, prenosi Raša tudej.

Vlada u Parizu još uvek nije donela uredbu o dodeli ovih subvencija, ali su gradonačelnici nekih francuskih gradova odlučili da sami uvedu bonove za hranu, ne čekajući zvaničnu odluku vlade.

Ideju o podeli vaučera za hranu domaćinstvima sa srednjim i niskim primanjima predložio je francuski predsednik Emanuel Makron i o njoj se raspravljalo mnogo pre predsedničkih izbora. Približno osam miliona francuskih građana imaće pravo na tu vrstu podrške.

Inflacija u Francuskoj, kao u svim zemljama sveta, raste, vođena skokom cena hrane i energije. Eksperti upozoravaju da bi porast cena i slab ekonomski rast mogli da dovedu do stagflacije u zemlji, to jest do stagnacije, pada proizvodnje i inflacije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nekoliko-francuskih-gradova-deli-bonove-za-hranu-2160948)

EU zamrzla ništavno malu imovinu Centralne banke Rusije


Države-članice Evropske unije objavile su da su zamrzle imovinu Centralne banke Rusije u vrednosti od 23 milijarde evra što je mnogo manja suma nego što se očekivalo, objavila je agencija Rojters pozivajući se na evropskog komesara za pravna pitanja Didje Rejndersa.

„Od zamrznute imovine se samo manje od jedne desetine nalazi u EU, to je prema informacijama koje je Evropska komisija dobila od 27 država-članica Evropske unije“, rekao je Rejnders.

On je dodao da je 23 milijardi evra, zamrznutih u EU od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini „ništavno mala suma u odnosu na 100 milijardi evra koje su zamrzle SAD“.

Evropski komesar je saopštio da je EU takođe zamrzla imovinu fizičkih lica u vrednosti od deset milijardi evra, među kojima su jahte i nepokretna imovina ruskih biznismena, koji su, navodno, povezani sa Kremljom.

Kako pojašnjava agencija, vlade mnogih zemalja EU su oprezne po pitanju potpune implementacije antiruskih sankcija, a neke su odbile da javno objave o zamrzavanju ruske imovine. Međutim, nije pojašnjeno o kojim zemljama je reč.

Ranije je šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina izjavila da je kao rezultat zapadnih sankcija zamrznuto oko 300 milijardi dolara zlatnih rezervi Rusije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220525/eu-zamrzla-nistavno-malu-imovinu-centralne-banke-rusije-1137704673.html)

Šef Svetske banke upozorava: Moguća globalna recesija


Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas upozorava da napad Rusije na Ukrajinu može da izazove globalnu recesiju jer će skočiti cene hrane, energenata i đubriva.

U obraćanju na jednom poslovnom događaju u SAD koji je organizovala Američka privredna komora, Malpas je rekao da je teško "videti kako da izbegnemo recesiju", napomenuvši da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza zaključavanja u vreme korone.

"Gledajući globalni bruto domaći proizvod... teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju", rekao je Malpas, ne iznoseći bilo kakvu konkretnu prognozu, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Svetska banka je prošlog meseca smanjila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu za skoro pun procentni poen, na 3,2 posto.

Malpas je takođe primetio da mnoge evropske zemlje još uvek previše zavise od Rusije u pogledu nafte i gasa, čak iako polako napreduju s planovima da smanje svoju zavisnost od ruske energije.

Naveo je da bi potencijalni potezi Rusije da zaustavi isporuke gasa mogli da izazovu "znatno usporavanje" u regionu i dodao da visoke cene energije već vrše pritisak na nemačku ekonomiju, najveću u Evropi i četvrtu po veličini u svetu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sef-svetske-banke-upozorava-moguca-globalna-recesija-2160978)

Ko do sada nije video i razumeo, sad cu da napisem malo oko ideja sa inflacijom.

Zadnjih godina, cak od 2008, cak i ranije, pocele su da padaju kamatne rate.  Svi su poceli da se zaduzuju po povoljnim kamatnim ratama.  Svaki dug koji je uzet iz banke je u sustini bilo stampanje novog novca koji se pretvarao u "asset" (ko zna rec na srpskom neka je prevede), i kao takav se dodavao na "market capitalisation" za tu valutu.

Na osnovu svega toga, drzave su izdavle bonds (obveznice) sa kamatnom stopom malo vecom od "libor rate" (osnovne kamatne stope), i isplacivale su kamatu tim obveznicima, a klavnica ce se isplatiti tek po isteku roka od obveznica, znaci 5, 10..50 godina. Za vreme korone, sve te pare za vakcine i ostale zahebancije su drzave prodavale bondove i zaduzivali se kod centralnih banaka na isti nacin, po veoma niskoj kamatnoj stopi.

Ovde je sad caka, ako se secate hiperinflacije u ex Yugoslavia, inflacija je sad naglo skocina na 10%, predvidja se da ce i na vise.  Sve te pare koje su pozajmljene po niskoj kamatnoj stopi, kamata se i dalje placa po istoj.  Za taj kapital, ko god je imao profita, ulozene su pare u neke "commodities" koje uvek drze vrednost, dok ce vrednost FIAT valuta da propadne, i onda ce isplatiti to sto trebaju, ali po mnogo manjoj vrednosti nego sto su u pocetku "isisali" od sistema. Naravno, svi koji placaju porez ce to placati godinama i izgubice na kupovnoj moci. Ako se secate kako su ljudi otplatili kredite za kuce i stanove u vrednosti paketa cigara 1993/94, tako ce i ovde da se dese, ali samo onima koji su profitirali od korone.

Ovo je samo ukratko sta se desilo u pozadini svega.

Turska pregovara sa Rusijom i Ukrajinom o koridoru za izvoz žita


Turska je u pregovorima sa Rusijom i Ukrajinom o otvaranju koridora preko Bosfora za izvoz ukrajinskog žita.

To prenosi Rojters pozivajući se na izjavu jednog visokog turskog zvaničnika.

"Turska pregovara i sa Rusijom i sa Ukrajinom o izvozu žita iz Ukrajine. Postoji zahtev da žito stigne na krajnja odredišta otvaranjem koridora preko Turske. Pregovori su još u toku", rekao je turki zvaničnik britanskoj agenciji pod uslovom da ostane anoniman jer su razgovori poverljivi.

Više od 20 miliona tona žita je "zarobljeno" u silosima u ukrajinskim crnomorskim lukama koje su blokirane od početka napada Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine.

Rusija i Ukrajina učestvuju sa skoro jednom trećinom u globalnoj ponudi pšenice, a blokada izvoza iz Ukrajine doprinosi globalnoj krizi hrane.

Iz kancelarije turskog predsednika Tajipa Erdogana nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom.

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko je izjavio u sredu da je Moskva spremna da obezbedi koridor za brodove koji prevoze hranu u zamenu za ukidanje nekih zapadnih sankcija.

Još dva zasebna izvora upućena u aktivnosti turske vlade potvrdila su da se vode razgovori o tome da Turska pomogne da ukrajinsko žito bude isporučeno.

Turska, koja se na Crnom moru graniči i sa Rusijom i sa Ukrajinom, ima dobre odnose sa obema zemljama, iako je osudila rusku invaziju.

"Ankara je spremna da doprinese rešavanju problema svojevrsnim praćenjem ovog izvoza iz Odese preko Crnog mora, budući da je Turska tradicionalno veoma jaka u Crnom moru i spremna da pomogne", rekao je u sredu jedan neimenovani visoki evropski diplomata Rojtersu, govoreći pod uslovom da ne bude imenovan.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/turska-pregovara-sa-rusijom-i-ukrajinom-o-koridoru-za-izvoz-zita-2161160)

Moskva korigovala koridore za izlazak stranih brodova


Rusija je korigovala rute pomorskih humanitarnih koridora koji će omogućiti stranim brodovima da napuste blokirane ukrajinske luke, uključujući Odesu i Nikolajev, izjavio je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Rusije Mihail Mizincev.

On je naveo da su u cilju bezbednog izlaska stranih brodova iz luka Odesa, Nikolajev, Černomorsk, Herson, Očakova i Južni na otvoreno more Oružane snage Rusije korigovale trasu humanitarnog koridora, koji od 27. marta funkcioniše u Crnom moru, prenosi Interfaks.

Naveo je da će od sutra pomorski humanitarni koridor biti dužine 139 nautičkih milja i širine tri milje i da će biti otvoren svakog dana od 08 do 19 sati po moskovskom vremenu.

Mizincev je istakao da je ukrajinska strana odgovorna za osiguranje bezbednosti isplovljavanja brodova iz luka. On je juče saopštio da Ministarstvo odbrane Ruske Federacije otvara dva koridora za izlazak stranih brodova iz luka na Crnom i Azovskom moru.

Naveo je da se u Crnom moru za izlazak brodova iz luke Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni otvara koridor u smeru jugozapada od teritorijalnog mora Ukrajine, dužine 80 milja i širine 3 milje.

U Azovskom moru za izlazak iz luke Mariupolj otvara se koridor dužine 115 milja i širine dve milje u pravcu Crnog mora, rekao je Mizincev.

"U šest luka - Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni 70 stranih brodova iz 16 država i dalje je blokirano. Pretnja od granatiranja i velika opasnost od mina koju stvara zvanični Kijev ne dozvoljavaju brodovima da slobodno izlaze na otvoreno more", rekao je Mizincev.

Zapadne zemlje tvrde da ruska vojska blokira ukrajinske luke i da zbog toga brodovi koji prevoze žitarice ne mogu da isplove, dok Moskva s druge strane tvrdi da su luke minirane i da postoji opasnost za brodove.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=2160886)

Italija želi da odblokira izvoz žitarica u lukama Crnog mora


Cilj Italije je da oslobodi izvoz žitarica blokiran u crnomorskim lukama, rekao je danas italijanski premijer Mario Dragi novinarima nakon telefonskog razgovora koji je vodio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Prva inicijativa koja bi mogla da počne da se istražuje jeste da se vidi da li bi se mogla ostvariti saradnja između Rusije i Ukrajine na deblokadi crnomorskih luka", kazao je Dragi, preneo je Rojters.

Dragi je rekao da će uskoro razgovarati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o tom pitanju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=2161468)

Rusi podigli rampu: Na 90 dana odobrena isporuka gasa Nemačkoj


Ruska vlada je odobrila privremeno ukidanje uzvratnih sankcija i dozvolila na 90 dana protok prirodnog gasa Nemačkoj.

Uredba ruske vlade, naime, omogućava transport gasa preko gasovoda Jamal kompaniji "Gasprom marketing end trejding Singapur", koja je deo Gasproma Nemačka.

Pre manje od dve nedelje, podsetimo, Kremlj je saopštio da ruske sankcije uvedene bivšem nemačkom odeljenju državne gasne kompanije Gasprom i drugim subjektima znače da ove kompanije više ne mogu da dobijaju prirodni gas iz Rusije.

Nemačka, najveći ruski kupac u Evropi, prenela je kontrolu nad kompanijom Gasprom Nemačka nemačkom energetskom regulatoru početkom aprila kako bi se obezbedila energetska bezbednost zemlje, podseća Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusi-podigli-rampu-na-90-dana-odobrena-isporuka-gasa-nemackoj-2161142)

Rusija sprema zaplenu stranih firmi: Možete da odete, ali bez imovine


Rusija priprema novi zakon koji će joj omogućiti da preuzme kontrolu nad lokalnim preduzećima zapadnih kompanija koje odluče da napuste zemlju.

Evropska komisija je takođe u sredu iznela predlog da se kršenje sankcija EU protiv Rusije tretira kao krivično delo, što bi vladama zemalja članica tog bloka omogućilo da konfiskuju imovinu kompanija i pojedinaca koji zaobilaze kaznene mere protiv Moskve.

Moskva time podiže ulog za multinacionalne kompanije koje pokušavaju da odu.

Zakon, koji bi mogao da stupi na snagu za nekoliko nedelja, daće Rusiji široka ovlašćenja da interveniše tamo gde postoji pretnja po lokalna radna mesta ili industriju, što će zapadnim kompanijama otežati odlazak s ruskog tržišta, osim ako nisu spremne da podnesu veliki finansijski udar, prenosi Rojters.

Priprema akta o zapleni imovine stranih investitora, kako se dodaje, usledila je nakon egzodusa zapadnih kompanija, poput Starbaksa, Mekdonaldsa, pivare AB Inbev i mnogih drugih, i u situaciji u kojoj se ruska ekonomija, pod pritiskom zapadnih sankcija, suočava sa recesijom i dvocifrenom inflacijom, prenosi Tanjug.

Italijanska banka Unikredit, austrijska Rajfajzen banka, vodeći svetski brend nameštaja IKEA, lanac brze hrane Burger king i stotine manjih firmi i dalje posluju u Rusiji.

IKEA, koja je privremeno obustavila poslovanje u Rusiji, saopštila je da pomno prati razvoj situacije, a iz Rajfajzen banke navode da procenjuju sve opcije, uključujući obazrivo vođeno napuštanje Rusije. Iz banke Unikredit su odbili da daju komentar, dok u Burger kingu nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa da daju komentar.

Predlog zakona otvara put vlastima u Moskvi da imenuju upravnike u kompanijama koje su u vlasništvu stranaca iz "neprijateljskih" zemalja, a koje razmatraju odlazak iz Rusije jer sukob sa Ukrajinom gura rusku ekonomiju u rikverc.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-sprema-zaplenu-stranih-firmi-mozete-da-odete-ali-bez-imovine-2161136)

Mađarska uvodi novi porez


Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da uvodi novi porez kompanijama.

On je kazao da uvodi novi porez kako bi odgovorio na porast cena povezan s ratom u Ukrajini i finansirao nove odbrambene troškove.

Vest dolazi nakon uvođenja drugog vanrednog stanja zbog ruskog napada na Ukrajinu, dok prvo vanredno stanje, povezano s pandemijom kovida, ističe narednje nedelje, prenosi Hina pozivajući se na AFP.

U video-snimku objavljenom na Fejsbuku, Orban tumači kako se novi porez odnosi na "banke, osiguravajuće kompanije, veleprodaju, trgovinske lance, te na energetske, telekomunikacione i na avio-kompanije", prenosi Biznisinfo.

Tako izdvojen novac biće upotrebljen već ove i 2023. godine za dve stvari - jačanje vojske i ograničavanje cene energenata i vode.

U obrazloženju je naveo da su napad Rusije na Ukrajinu i "politika sankcija Brisela" usmerenih protiv Moskve doveli do porasta cena, koji, uz povećanje kamatnih stopa, "donosi dodatnu zaradu bankama i multinacionalnim kompanijama".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-uvodi-novi-porez-2161106)

Habek: "Vreme ističe"


Države Evropske unije još mogu da se dogovore o uvođenju embarga na rusku naftu uprkos protivljenju Mađarske, izjavio je nemački ministar privrede Robert Habek.

Međutim, vreme za dogovor je, dodao je Habek, ograničeno, prenosi dpa.

"Sledeće nedelje je samit EU i tada će ili biti postignut dogovor, ili će morati da se razmišlja o drugim merama, za sankcije Rusiji", rekao je nemački ministar u četvrtak.

Habek je rekao da razume što neke zemlje EU imaju rezerve prema embargu na rusku naftu.

"Države su u različitim situacijama kad je reč o snabdevanju, i to treba prihvatiti," rekao je na marginama sastanka ministara za klimu i ekologiju G7 u Berlinu.

Što se Nemačke tiče, rekao je Habek, više puta je ukazivao da pre donošenja odluke treba obaviti i pripreme.

"Ali naravno da je i veoma važno da Evropa ostane jedinstvena i zajedno. Zato sve države moraju da se potrude da smanje zavisnost od nafte", rekao je Habek, dodajući: "To važi i za Mađarsku".

Evropska komisija je početkom marta predložila da se, zbog rata u Ukrajini, za šest meseci okonča uvoz ruske sirove nafte, a za osam meseci uvoz naftnih derivata. Dogovoreno je da za Mađarsku i Slovačku taj rok bude duži 20 meseci. Ipak, Mađarska je još protiv sankcija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-vreme-istice-2161706)

Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova


Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom.

Tom prilikom poručio je da bi Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova, saopštio je Kremlj.

Ruski predsednik je takođe rekao i da su apsolutno neosnovani svi pokušaji da se odgovornost za otežavanje isporuke poljoprivrednih proizvoda prebaci na Rusiju. Pored toga, Putin je Nehameru skrenuo pažnju i na sabotažu pregovora Rusije i Ukrajine od Kijeva. Takođe je kazao i da Rusija radi na tome da se osigura bezbednost komercijalne plovidbe na Azovskom i Crnom moru.

"Razgovor je bio konstruktivan, a glavna tema bila je globalna prehrambena bezbednost. Putin izneo detaljna pojašnjenja svih tih problema koji su nastali, između ostalog, i zbog antiruskih sankcija SAD i EU", navodi se u saopštenju Kremlja.

Sa druge strane, Nehamer je nakon razgovora sa Putinom rekao medijima da je ruski predsednik kazao da je spreman da sa Ukrajinom aktivnije razgovara o razmeni zarobljenika.

Takođe je kazao i da mu je Putin preneo da je spreman da dozvoli izvoz morskim putem, kao i da će Rusija ostati dosledna svim ugovorima po pitanju isporuke gasa Austriji.

Govoreći o samom razgovoru Nehamer je ocenio da je on bio "veoma ozbiljan i intenzivan, baš kao i prethodni".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=2161888)

Slovačka obezbedila 65 odsto potreba za gasom do kraja 2023.


Slovačka državna gasna kompanija SPP sklopila je ugovore o kupovini norveškog gasa i drugim isporukama tečnog prirodnog gasa (TPG).

Reč je u količinama dovoljnim za pokrivanje oko 65 odsto domaće potražnje do kraja sledeće godine, izjavio je danas ministar ekonomije Ričard Sulik, prenosi Rojters.

On je rekao novinarima da Slovačka takođe nastavlja da dobija ruski gas i da je cilj da do 10. jula obezbedi dovoljno gasa u skladištima za celu narednu zimsku sezonu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/slovacka-obezbedila-65-odsto-potreba-za-gasom-do-kraja-2023-2161844)

Mađarska donela novu odluku: "Strogo zabranjeno"


Mađarska je danas donela odluku prema kojoj će gorivo po sniženim cenama točiti samo automobili s mađarskim registarskim oznakama.

Za strane vozače u Mađarskoj je od ponoći gorivo skuplje za 40-ak odsto, dok će domaći plaćati oko 143 dinara.

Najviše će to osetiti meštani koji žive u pograničnom području koji su po jeftinije gorivo odlazili preko granice.

Na nekim benzinskim pumpama je strogo zabranjeno točenje goriva za vozila stranih registarskih oznaka.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/madarska-donela-novu-odluku-strogo-zabranjeno-2161907)

https://youtu.be/S7NRSt_SpX0

U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod


Prvi put otkako je Rusija zauzela Mariupolj u luku tog grada je uplovio jedan teretni brod.

U izveštaju agencijeTAS S se navodi da je brod uplovio u luku kako bi utovario metal i transportovao ga na istok u Rusiju, što je zvanični Kijev okarakterisao kao pljačku, prenosi Rojters.

Portparol luke rekao je za TAS S da će na brod biti utovareno 2.700 tona metala koji će biti transportovan 160 kilometara na istok do ruskog grada Rostova na Donu.

Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Ljudmila Denisova rekla je da je ova operacija pljačka koju sprovodi Rusija.

"Pljačka na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine se nastavlja. Posle krađe ukrajinskog žita, okupatori su pribegli izvozu metalnih proizvoda iz Mariupolja", napisala je ona u platformi Telegram.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162074)

Putin razgovarao sa Šolcom i Makronom


Putin je u telefonskom razgovoru sa Šolcom i Makronom rekao da je Rusija spremna da poveća isporuke đubriva i poljoprivrednih proizvoda ukoliko sankcije budu ukinute.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je danas lidere Francuske i Nemačke, kancelara Emanuela Makrona, kancelara Olafa Šolca, na pojačano slanje zapadnog naoružanja u Ukrajinu, prenosi AFP.

On je rekao da bi takvi potezi "mogli dodatno destabilizovati situaciju u Ukrajini".


Razgovor Džonsona i Zelenskog


Britanski premijer Boris Džonson rekao je danas predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da međunarodni partneri intenzivno rade na pronalaženju načina za nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine kako bi se sprečila globalna prehrambena kriza.

Džonson, koji je redovno razgovarao sa Zelenskim od početka napada, rekao je da su dvojica lidera, takođe, razgovarali o važnosti da međunarodna zajednica ostane ujedinjena oko rata, preneo je Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162074)

Poljskoj ponestaje uglja


Poljske kompanije su ograničile prodaju uglja u zemlji nakon blokiranja uvoza iz Rusije, izjavio je juče zamenik ministra za državnu imovinu Pjotr Pižek.

On je naveo da je potražnja za sirovinama u zemlji daleko veća od domaće proizvodnje.

"Kompanije su odlučile da uvedu ograničenje prodaje da bi obezbedile ogrev za narednu grejnu sezonu za što veći broj potrošača“, objasnio je Pižek.

On je priznao da je situacija u zemlji teška i da se potrošači suočavaju sa poteškoćama u nabavci uglja, prenosi Raša tudej.

Zabrana ruskog uglja u Poljskoj dovela je do špekulativnih cena na tržištu. Poljski mediji pišu o dugim redovima kupaca u blizini skladišta uglja usled velike potražnje, iako je grejna sezona već završena.

Kako prenosi portal Onet, više od 100 vozila je stajalo u koloni ispred skladišta uglja u mestu Goržice Vjelke.

Usled nestašice, mnoga poljska domaćinstva su bila primorani da kupuju ugalj od preprodavaca po ceni od 2.500 do 3.000 zlota po toni (700-800 dolara), što je daleko više od zvanične cene od oko 1.000 zlota (234 dolara).

Poljska godinama uvozi ruski ugalj, koji čini oko 20 posto njene domaće potrošnje. Oko 9,4 miliona tona ruskog uglja je uvezeno u Poljsku 2020. godine i uglavnom se koristio za grejanje individualnih domaćinstava. Nacija takođe uvozi iz Rusije oko 50 posto svog gasa i preko 60 procenta nafte za preradu.

Međutim, od početka vojnog sukoba u Ukrajini, Varšava poziva na potpunu zabranu uvoza ruskih energenata. Poljska vlada je u martu saopštila da će okončati sav uvoz ruske energije, uključujući naftu, gas i ugalj, do kraja 2022.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poljskoj-ponestaje-uglja-2162085)

"SAD provociraju prehrambenu krizu"


Portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Sjedinjene Američke Države same provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini.

Ona je naglasila da Rusija svakodnevno otvara nove koridore za strane brodove, ali kijevske vlasti, faktički, drže kao taoce njihove posade.

Ranije je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da Sjedinjene Američke Države sa saveznicima traže mogućnost da ukrajinsku pšenicu vrate na svetsko tržište kako bi spustili cene te žitarice.

"Izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena od 10. maja da je neophodno naći mogućnost da se iz Ukrajine izveze 20 miliona tona žita poklopila se sa potpisivanjem Zakona o ukrajinskom ''zajmu i najmu''. Proizilazi da će Kijev oružje platiti pšenicom. Zapravo, Amerikanci sami provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini, lišavajući je zaliha žita“, objasnila je ona, preneo je Sputnjik.

Prema njenim rečima, SAD i EU nameravaju da u toku dva i po meseca izvezu iz Ukrajine 20 miliona tona žita navodno radi prebacivanja u afričke zemlje i države Bliskog istoka u cilju sprečavanja prehrambene krize.

"Međutim, u stvarnosti se žito transportuje do evropskih skladišta. Organizovane su železničke, kopnene i rečne maršrute za dostavljanje do krajnjih odredišta u Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumunijii Bugarskoj“, istakla je ona.

S druge strane, kako je ocenila, Rusija i dalje ostaje odgovorni učesnik na svetskom prehrambenom tržištu.

Zaharova se osvrnula i na saopštenja Zapada o blokadi stranih brodova koja su, kako je rekla neosnovana, jer Rusija svakodnevno otvara koridore, ali kijevske vlasti odbijaju da sarađuju, držeći, faktički, njihove posade kao taoce.

"Što se tiče jučerašnjih izjava zvaničnih predstavnika stranih država da je ruska vojska blokirala strane brodove u akvatoriji Crnog i Azovskog mora, oni nemaju veze sa stvarnošću. Luka u Marijupolju ponovo radi nakon što su pripadnici vojnih snaga Rusije i Donjecke Narodne Republike uspostavili kontrolu nad njima, odblokiran je plovni put i stvoreni su uslovi za izlazak brodova iz luke“, navodi se u saopštenju Zaharove.

Ona je dodala da ruske oružane snage svakodnevno od 8 do 19 časova otvaraju dva morska humanitarna koridora.

"Istovremeno, kijevske vlasti odbijaju da sarađuju sa predstavnicima stranih država i kompanija suvlasnika u cilju omogućavanja bezbednog izlaska blokiranih brodova, držeći njihove posade, faktički, kao taoce“, istakla je ona.

Zaharova je prokomentarisala i zahtev američkih ambasadora u inostranstvu o blokadi rada ruskih medija, nazvavši ga "diktaturom liberalizma“.

"Američki ambasadori u inostranstvu imaju novu zabavu - histerično zahtevaju od država da blokiraju rad ruskih medija. To je diktatura liberalizma u punom sjaju“, navela je ona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sad-provociraju-prehrambenu-krizu-2162293)

EU embargo


Na diplomatskom nivou, članice EU se spremaju da postignu kompromisno rešenje za zabranu uvoza ruske nafte, o čemu bi predstavnici vlada EU mogli da se dogovore na današnjem sastanku i potvrde na samitu šefova vlada zakazanom za ponedeljak i utorak.

Kako je Mađarska do sada blokirala plan za potpuni embargo na uvoz ruske nafte, tvrdeći da bi taj potez bio destruktivan po mađarsku ekonomiju, najnoviji predlog se fokusirao samo na embargo koji bi pogodio ruske tankere, ali ignorisao isporuke naftovoda, što bi moglo da ispuni mađarski kriterijumi.

Budimpešta tvrdi da su joj potrebne četiri godine i oko 750 miliona evra da unapredi svoje rafinerije i poveća kapacitet za prijem nafte iz Jadranskog naftovoda.

Embargo na ruski pomorski transport nafte uticao bi na oko tri četvrtine ruskog izvoza u evropske zemlje, pa evropski lideri procenjuju da bi taj potez bio ozbiljan udarac ruskoj ekonomiji. Opozicija u Budimpešti zaustavila je druge sankcije u paketu, koje bi sada mogle da prođu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162399)

[attachment=1]

Egipat zbog rata nema pšenice: Uveli prisilni državni otkup, ratarima preti zatvor ako ne predaju rod


Egipat, koji je među najvećim svetskim uvoznicima žita, nastoji da izvuče što god više može iz lokalne žetve.

Naime, Egiptu je onemogućen većim delom uvoz pšenice preko Crnog mora zbog ruskog napada na Ukrajinu, pa ne preza ni od prisilnog državnog otkupa pod pretnjom novčanih kazni i zatvora ratarima.

Egipatska vlada subvencioniše hleb za više od 70 miliona od ukupna 103 miliona stanovnika pa je postavila ambiciozan cilj da prikupi šest miliona tona domaće pšenice u ovoj godini, dve trećine više nego lane i pre dve godine.

Radnici u silosima rade prekovremeno. "Trebali bismo da odemo s posla u 16 sati, ali ove godine radimo i do ponoći", rekao je jedan od njih.

Poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, prenosi Indeks.

Nakon sporog početka, poljoprivrednici i zvaničnici kažu da žetva ide dobro, ali i farmeri i vlada su još uvek pod pritiskom.

Egipatski program subvencionisanja hrane zahteva oko devet miliona tona pšenice godišnje. Prošle godine Vlada je uvezla 4,7 miliona tona, većinom iz Rusije i Ukrajine, a do sada je uvezla oko 1,9 miliona tona za isporuke u ovoj godini. Oko 300 hiljada tona ostalo je u Ukrajini.

U nastojanju da poveća zalihe pšenice, egipatska vlada je odredila da poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, u odnosu na 40 posto koliko je kupovala prošle godine. Onima koji se toga ne drže prete novčane kazne, pa čak i zatvor.

Tim su propisima poljoprivrednici sprečeni da zadrže većinu roda, a trgovci da prodaju pšenicu na otvorenom tržištu.


Reakcije poljoprivrednika

Vlada je podigla nabavnu cenu za 22 posto u odnosu na prošlu godinu, unutar raspona od 311 do 318.40 dolara po toni, ali to je još uvek znatno ispod cena na međunarodnim tržištima. Neki poljoprivrednici smatraju da su cene preniske, s obzirom na rastuće ulazne troškove i troškove rada.

U Banhi, severno od Kaira, 59-godišnji farmer Ahmed Samir kaže da je ove godine posejao manje pšenice, zbog visokih cena rada i drugih ulaznih troškova. Oko dve trećine svoje pšenice planira da proda državi, a ostatak zadrži za potrošnju u domaćinstvu.

Uprkos nezadovoljstvu, neki poljoprivrednici kažu da je prodaja državi prikladna i jamči dohodak onima koji su u dugovima ili im brzo treba novac. Vlada je od četvrtka nabavila tri miliona tona iz lokalnih žetvi, za isporuke do jula.

Veći izazov za vladu mogla bi biti trgovina s mogućim trećim stranama, koju pokušava da ograniče. Ona zahteva od poljoprivrednika da traže dozvolu za prodaju pšenice na tržištu nakon što ispune svoje kvote.

Međunarodne cene pšenice, obično niže od onih za egipatsku pšenicu, porasle su na oko 450 dolara po toni, u odnosu na 318 dolara po toni u Egiptu, što je trgovce ohrabrilo da kupuju lokalnu pšenicu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zbog-rata-nema-psenice-uveli-prisilni-drzavni-otkup-ratarima-preti-zatvor-ako-ne-predaju-rod-2162139)

Moskva najavila izvoz 50 miliona tona žitarica


Rusko ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je preliminarnu prognozu žetve žitarica.

Ministarstvo je obećalo izvoz najmanje 50 miliona tona žitarica, ako se taj rezultat postigne.

Prema novinskoj agenciji Interfax, ministarstvo trenutno predviđa žetvu od 130 miliona tona, prenose dpa i Hina.

"S tim rezultatom možemo imati izvoz od 50 miliona tona”, rekla je u petak zamenica ministra poljoprivrede Oksana Lut, dodajući da bi izvoz mogao biti i veći.

S druge strane, trenutna zabrana izvoza suncokreta biće produžena nakon avgusta. Lut je to opravdala nedostatkom domaćih rezervi za proizvodnju suncokretovog ulja, prenosi Al Džazira.


Kriza zbog rata

Rusija je, kao i Ukrajina, jedna od najvećih svetskih izvoznica žitarica.

Rat u Ukrajini doveo je do značajnog povećanja cena hrane na svetskih tržištima.

Stručnjaci strahuju da će doći do gladovanja u delovima sveta zbog blokiranih ukrajinskih luka. Moskva je odbacila optužbe da ucenjuje glađu te je potom optužila Zapad da pogoršava prehrambenu krizu uvođenjem sankcija Rusiji.

Nemački kancelar Olaf Šolc u petak je rekao da se "Putinov narativ” o nadolazećoj prehrambenoj krizi mora opovrgnuti.

"Pronašao je izraz za to. Uvek govori o nama kao o globalnom Zapadu”, rekao je Šolc.

Time Putin misli na svoje neprijatelje protiv kojih želi da se udruži sa svim drugim zemljama, rekao je Šolc.

"Prehrambenu krizu izaziva rat koji je on pokrenuo, a on pokušava onda da okrivi one koji stoje uz Ukrajinu”, rekao je Šolc.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/moskva-najavila-izvoz-50-miliona-tona-zitarica-2162229)

Rogozin: EU da kupi i popije svu rusku votku


Generalni direktor ruske državne korporacije Roskosmos, Dmitrij Rogozin, predložio je državama Evropske unije da kupe i popiju svu rusku votku, kako Rusija ne bi mogla na njoj više da zaradi na drugim tržištima.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da EU mora da kupuje naftu iz Rusije, jer će je u suprotnom Moskva preusmeriti na druga tržišta i predsednik Rusije Vladimir Putin će da "zaradi još više novca", prenosi portal Sputnjik.

"Sledeći korak ove mudre briselske sove biće predlog da se popije sva ruska votka, kako predsednik Rusije Vladimir Putin ne bi mogao da zaradi na njoj još više", prokomentarisao je Rogozin na platformi Telegram.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162562)

Gasprom: Povećane količine gasa za EU preko Ukrajine


Ruska kompanija Gasprom saopštila je da današnje isporuke gasa za Evropu preko Ukrajine krakom gasovoda Sudža iznose 44,1 milion kubnih metara (mcm).

To je za 0,14 mcm više u poređenju sa 43,96 mcm koliko je isporučeno juče, saopštili su iz Gasproma, prenosi Rojters.

Ukrajina je odbila zahtev da se snabdevanje gasom obavlja preko drugog velikog kraka Sohranovka, saopštio je Gasprom.

Generalni direktor gasne kompanije GTS Operator Ukrajine Sergej Makogon zatražio je pre dva dana od nemačke vlade da isključi gasovod Severni tok 1 i umesto toga predložio snabdevanje gasom preko ukrajinskog sistema za prenos gasa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-povecane-kolicine-gasa-za-eu-preko-ukrajine-2162631)

Jačanje rublje pravi problem Rusiji: Od početka rata udvostručila vrednost prema dolaru


Ruska centralna banka juče je opet snizila kamatnu stopu, treći put od početka maja, kako bi zauzdala jačanje rublje.

Naime, od dna dostignutog u martu po uvođenju međunarodnih sankcija zbog invazije na Ukrajinu, ruska valuta udvostručila je svoju vrednost prema američkom dolaru.

Kako prenosi "Fajnenšel tajms", Banka Rusije je snizila kamatnu stopu sa 14 na 11 posto. Time je ključna kamatna stopa sa 20 posto početkom aprila praktički prepolovljena.


Na nivou iz 2015.

Kako podseća Poslovni dnevnik, podizanjem kamatne stope na čak 20 posto ruska centralna banka pokušala je da stabilizuje kurs koji se našao pod pritiskom po uvođenju sankcija te potonuo sve do 150 rubalja za dolar.

Prema mišljenju finansijskih analitičara i ekonomista, činjenica da Banka Rusije već treći put snižava kamatnu stopu znači da monetarnu vlast brine rapidni uspon rublje.

Snažna valuta ne samo da je teret za tamošnju privredu kojoj se ove godine predviđa potonuće u dvocifrenu recesiju, već stvara pritisak na vladine finansije snižavanjem vrednosti u dolarima denominovanih prihoda od nafte i gasa u lokalnoj valuti.

Ove je nedelje kurs ruske valute ojačao na 51 rublju, što je nivo posljednji put viđen 2015. godine. Nakon vesti o snižavanju kamatne stope kurs je ponešto oslabio na 60 rubalja.

“Ovakva neuobičajena aprecijacija počela je da bude problem za finansijsku stabilnost, da ne pominjemo rizik za ekonomsku aktivnost”, za FT kaže Sofija Donets, ekonomistica u Renaissance Capitalu.

Osim što šteti ravnoteži budžeta, jaka rublja otežava život ruskim izvoznicima, dodaje Donetsova. Stoga je iznenadno snižavanje kamatne stope nesporno izazvano jačanjem valute.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jacanje-rublje-pravi-problem-rusiji-od-pocetka-rata-udvostrucila-vrednost-prema-dolaru-2162297)

Rusija: Ako EU odluči da konfiskuje našu imovinu, treba reagovati istom merom


Ruski senator Andrej Klišas predložio je da, ukoliko EU na samitu odluči da konfiskuje rusku aktivu, treba istog časa razmotriti pitanje konfiskacije aktive Evropljana u Rusiji.

O mogućnosti da će EU konfiskovati rusku aktivu najavio je neimenovani visoki evropski državnik rekavši da postoji mogućnost da to pitanje bude na dnevnom redu 30. i 31. maja na samitu EU u Briselu.

„Ukoliko do toga dođe, istog časa treba konfiskovati i aktivu zemalja EU u Rusiji“, napisao je ruski senator na svom Telegramu.

Prethodno je neimenovani visoki zvaničnik EU kazao da današnji pregovori o uvođenju embarga na rusku naftu nisu dali pozitivan rezultat, kao i da će oni biti nastavljeni sutra.

Takođe je rekao i da pregovori o embargu na rusku naftu idu veoma komplikovano.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220529/rusija-ako-eu-odluci-da-konfiskuje-nasu-imovinu-treba-reagovati-istom-merom-1137824853.html)

Borelj i Kuleba: Pojačati sankcije Rusiji


Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas da je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, tokom kojeg su se složili da je potrebno pojačati evropske sankcije Rusiji.

"Pozvao sam Dmitrija Kulebu pre samita EU. Složili smo se da je potrebno pojačati sankcije Rusiji", napisao je Borelj na svom Tviter nalogu, prenosi Interfaks.

On je dodao da će lideri zemalja članica EU na predstojećem samitu razgovarati o tome „kako podržati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, navodi Interfaks.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162562)

Nacrt novih sankcija Rusiji pravi izuzetak za naftovode


Lideri zemalja Evropske unije trebalo bi danas da postignu dogovor o novom paketu sankcija koji bi uključio sankcije na rusku naftu kao kaznu za napad na Ukrajinu, ali bi mogao da ostane izuzetak na isporuku sirove nafte putem naftovoda.

Pošto nisu dosad uspeli da dođu do detalja o konačnom dogovoru, oni će pokušati danas da dođu do rešenja, preneo je Rojters.

"Evropski savet se slaže da šesti paket sankcija pokrije sirovu naftu, kao i ostale energente, koje Moskva isporučuje zemljama članicama EU, sa privremenim izuzetkom sirove nafte koja bi se isporučivala putem naftovoda", navodi se u najnovijem nacrtu zaključka, u čiji je uvid imao Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)

Nemačka: U penziju tek sa 70 godina?


Ministar rada odbacuje ideju da se još pomeri starosna granica za penziju, ali je debata u Nemačkoj opet rasplamsana.

Pitanje je kako obezbediti nivo penzija ako radnika nedostaje, a penzionera je sve više.

"Granica za odlazak u penziju mora da se povisi", rekao je nedavno ekonomista Gunter Šnabl sa Univerziteta u Lajpcigu. Predlogom da se u penziju ide sa 70 godina, Šnabl je raspalio staru debatu u Nemačkoj.

Naime, posle mnogo natezanja, u ovoj zemlji se starosna granica za odlazak u penziju do 2029. godine postepeno podiže sa 65 na 67 godina. Ko pre toga ide u penziju, ne može da računa na pun iznos.

Šnablov argument su opšti rast cena kao i stotine hiljada upražnjenih radnih mesta. Kaže, Nemačka će tek imati problem kada čitava generacija bejbi-bumera ode u penziju. Time se misli na ljude rođene u vreme naglog skoka nataliteta između Drugog svetskog rata i šezdesetih godina.

Tu je i izveštaj Ministarstva rada i socijalne brige u kojem se računa da će nivo penzija ozbiljno opasti do 2035. godine. Naime, trenutno prema zakonu prosečna puna penzija mora da iznosi najmanje 48 odsto prosečne zarade u zemlji, ali bi to tridesetih godina ovog veka moglo da padne na 45,8 odsto.

Razlog je jednostavan – društvo je sve starije, i sve je veći procenat penzionera u njemu. Tako je 2020. godine bilo 25,84 miliona penzionera, čak 6,5 miliona više nego nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke.


Ministar odbacuje predlog

Debata sa koliko godina treba da se ide u penziju hronično se vodi u Nemačkoj. Ovoga puta posebno je pikantna za Socijaldemokrate koje u liku kancelara Olafa Šolca predvode Vladu. Jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji bio je stabilan nivo penzija.

Njegov stranački drug, ministar rada Hubertus Hajl, odbacuje ideju da svi treba da rade do sedamdesete godine. "Samo ljudi koji žive u nekom svom svetu veruju da ljudi treba da rade do 70. godine u čeličanama, prodavnicama, kao policajke ili medicinske sestre", rekao je Hajl za list Velt.

Hajl je podsetio da su Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali u koalicionom ugovoru zapisali da se granica za odlazak u penziju neće pomerati iznad 67. godine, te da će se toga i držati.

Politikolog i istraživač siromaštva Kristof Butervege, blizak nemačkoj Levici, podsetio je da je još u carskoj Nemačkoj 1916. granica za odlazak u penziju spuštena sa 70 na 65 godina.

"Danas je, kako svi znaju, naše društvo daleko bogatije nego tada. Ako ipak spadne na povratak starosne granice iz carskih vremena, to bi bio fijasko naše socijalne države. Stari ljudi moraju dobiti platu za svoje životno delo i biti u mogućnosti da žive dostojanstveno.“

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-u-penziju-tek-sa-70-godina-2162727)

Zapadni stručnjaci tvrde da je kao rezultat neprijateljstava u Ukrajini ona izgubila:

- 80% naftnih i gasnih izvorišta
- sve rafinerije i velika naftna skladišta
- njive za setvu
- rudnici uglja
- četiri glavne luke
- značajan deo proizvodnje el.energije na nuklearni pogon ili telermoelektrane
- naftna i gasna izvorišta u akvatorijumu  Crnog mora
- metalurški pogone u Mariupolju i Krivom Rogu
– gotovo u potpunosti vojno-industrijski proizvodni kompleks

[attachment=1]

Počeo izvoz žita iz ukrajinske Hersonske oblasti u Rusiju


Ukrajinska oblast Herson počela je da izvozi žito iz prošlogodišnje žetve u Rusiju.

To je danas izjavio Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojno-civilne uprave te regije koja je pod kontrolom ruskih snaga.

"Ima mesta za skladištenje novih useva, mada ovde (u silosima) ima dosta žita. Ljudi su počeli deo da istovarju pošto su postigli sporazume s kupcima iz Rusije", rekao je Stremousov za agenciju Tas s.

On je dodao da su u toku i pregovori o isporuci semena suncokreta za proizvodnju ulja u domaćim i u ruskim fabrikama

Takođe je rekao da se Hersonska oblast priprema za žetvu ozimih žita i da će "radovi početi 20. juna".


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poceo-izvoz-zita-iz-ukrajinske-hersonske-oblasti-u-rusiju-2163205)

Austrijanci tuže Mađare


U Austriji se priprema kolektivna tužba protiv Budimpešte.

To dolazi nakon odluke Mađarske da točenje goriva po subvencionisanoj ceni omogući samo vozilima sa domaćim registracijama. Nevladina platforma "COBIN" pokrenula je akciju za vozače iz Austrije i EU koji su bili prinuđeni da kupe gorivo u Mađarskoj po višoj ceni od Mađara, jer to smatraju kršenjem principa o jednakom tretmanu svih građana EU.

Vozači, koji su kupili gorivo po višoj ceni u Mađarskoj, treba da se registruju na sajt organizacije, uz sačuvani račun, a kada se prikupi dovoljan broj, slučaj će biti predat advokatima.

Organizatori najavljuju podnošenje tužbe zbog kršenja sporazuma EU.

Predstavnici "COBIN" su protekle subote sami proverili primenu nove mere u Mađarskoj.

Kako navode u saopštenju, na jednoj benzinskoj pumpi kompanije MOL u blizini austrijske granice postavljena je informacija za strance, prema kojoj pravo na subvencionisanu cenu goriva imaju samo vozila sa mađarskim, srpskim i slovenačkim registarskim tablicama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/austrijanci-tuze-madare-2163300)

Rusija: "Postupak za otplatu duga isti kao za plaćanje gasa"


Rusija planira da izmiruje svoje obaveze po evroobveznicama primenom sličnog mehanizma koji se koristi za plaćanje ruskog gasa u rubljama.

Da bi primali uplate, vlasnici evroobveznica moraće da otvore račune u stranoj valuti i u rubljama u ruskoj Nacionalnoj depozitarnoj agencije za poravnanja, objasnio je ministar finansija Anton Siluanov u izjavi za list Vedomosti, prenosi Rojters.

"Postupak je isti kao za plaćanje gasa u rubljama, gde kupci polažu na račun devize koje se konvertuju u rublje i na taj način se izvršava plaćanje. Mehanizam za izmirenje obaveza po osnovu evroobveznica će delovati na isti način, samo u suprotnom pravcu", naveo je on.

On je dodao da će Rusija, koristeći ovaj sistem, moći da zaobiđe zapadnu platnu infrastrukturu, pri čemu će se plaćanja vršiti preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja.

Sjedinjene Države su prošle srede odlučile da ne produže Rusiji dozvolu koja je Moskvi omogućavala da američkim investitorima koji poseduju ruske evroobveznce uplaćuju dospele rate, gurajući Moskvu u rizik, prvi put od Oktobarske revolucije 1918, da ne izmiruje obaveze po osnovu stranog duga.

Vašington se odlučio na takav korak s ciljem da pojača pritisak na Rusiju zbog njene vojne intervencije u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-postupak-za-otplatu-duga-isti-kao-za-placanje-gasa-2163245)

Kremlj: Nema objektivnih uslova za bankrot Rusije, novca ima


Nema nikakvih objektivnih razloga za proglašavanje bankrota Rusije, ona ima i novca i spremnost da ga plati, saopštio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Naš stav je dobro poznat: ne može biti objektivnih razloga za bankrot. Novca ima i postoji spremnost da se dugovi plate – bilo u rubljama ili prema modelu koji bi mogao biti pogodniji za vlasnike hartija“, odgovorio je Peskov na pitanje da li će vlasnici zapadnih evroobveznica pristati na novi model plaćanja koji je sličan sistemu plaćanja gasa, ili će radije odustati nakon isteka grejs perioda.

On je dodao i da se praksa plaćanja ruskog gasa u rubljama pokazala pogodnom i za prodavce i za kupce, pa bi se ovaj princip mogao iskoristiti i u slučaju sa isplatom evroobveznica.

Podsetimo, SAD su uvele sankcije Rusiju kojim se američkim bankama zabranjuje učešće u kupovini državnih obveznica denominovanih u rubljama na primarnim tržištima. Američke zajmodavce to, međutim, ne sprečava da ruski suvereni dug kupuju na sekundarnim tržištima.

Ministarka inostranih poslova SAD Džanet Jelen je izjavila da SAD, najverovatnije, neće produžiti licencu kojom bi se dozvolilo Rusiji da u uslovima sankcija servisira dug u dolarima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220530/kremlj-nema-objektivnih-uslova-za-defolt-rusije-novca-ima-1137834266.html)

Poljska prekinula besplatne isporuke goriva Ukrajini

poljski izvor (https://biznesalert-pl.translate.goog/anna-moskwa-polska-jest-przygotowana-na-kazdy-scenariusz-na-rynku-gazu-rozmowa/?_x_tr_sl=auto&_x_tr_tl=ru&_x_tr_hl=ru) vrlo zanimljiv tekst , preporučujem za čitanje

Varšava više ne isporučuje besplatno gorivo Ukrajini, izjavila je Ana Moskva, ministarka za klimu i životnu sredinu Poljske u intervjuu za BiznesAlert. Na početku rata i nakon bombardovanja rafinerija nafte slali smo gorivo besplatno. Trenutno su to komercijalne isporuke....

Vozila sa srpskim i slovenačkim registarskim tablicama izuzeta su od povećanih cena goriva za strane vozače u Mađarskoj koje su stupile na snagu u petak u ponoć, piše portal dailynewshungary.com.

To znači da vozači automobila iz Srbije i Slovenije mogu da toče benzin i dizel po subvencionisanim cenama od 480 forinti (1,22 evra) po litru, koje važe za Mađare.
Kako se objašnjava u tekstu, ovo izuzeće za Srbiju i Sloveniju je učinjeno jer je u tim zemljama takođe na snazi odluka vlasti o ograničenju cena goriva, koje važe i za mađarske vozače, a ne samo za domaće.
Portal dodaje da će lista zemalja koje su izuzete od odluke mađarske vlade o povećanoj ceni goriva za strance biti objavljena u uredbi ministra za spoljne poslove.
 
Pored toga, dailynewshungary navodi, pozivajući se na portal Blik, da je slovenačko Ministarstvo ekonomije 10. maja ograničilo maloprodajnu cenu eurosupera 95 na 1,56 evra, a veleprodajnu na 1.54 evra, dok maloprodajna cena evrodizela iznosi 1,67 evra, a veleprodajna oko 1,65 evra.
 
U Srbiji, vlada takođe na mesečnom nivou ograničava maloprodajne cene goriva, pri čemu nedeljeno vrši njihovu korekciju, piše dalje u tekstu i dodaje se da litar eurosupera u našoj zemlji košta trenutno oko 1,53 evra, a da je maloprodajna cena evrodizela 1,71 evro.
 

Brašno u Africi oko 45 odsto skuplje zbog rata u Ukrajini


Ljudi širom Afrike plaćaju oko 45 odsto veću cenu za pšenično brašno, jer je zbog rata u Ukrajini blokiran transport preko Crnog mora.

Neke zemlje poput Somalije dobijaju više od 90 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, pa je ovakva situacija primorala veliki broj ljudi da pšenicu zamene drugim žitaricama.

Ujedinjene nacije upozoravaju da predstoji povećanje cena hrane jer se mnogi delovi Afrike suočavaju sa sušom i glađu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)

Lajen: Ne očekujem dogovor o sankcijama u narednih 48 sati


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da ne očcekuje da će u narednih 48 sati biti postignut sporazum o embargu na uzvoz nafte iz Rusije, ali ocenjuje da ”situacija sazreva” i da će do dogovora doći.

"Još samo jedno pitanje je ostalo otvoreno, a to je pitanje sirove nafte koja se uvozi kroz naftovode. O tome se još razgovara. Nema visokih očekivanja da ćemo sve rešiti u narednih 48 sati, već dan nakon toga", poručila je Lajen.


Kalas: Verovatno bez sporazuma EU o novim sankcijama Rusiji

Zemlje članice EU verovatno neće postići potpuni dogovor o novim sankcijama Rusiji na današnjem samitu, izjavila je premijerka Estonije Kaja Kalas nekoliko sati pre početka sastanka.

"Mislim da danas nećemo postić dogovor", rekla je Kalasova i dodala da je verovatnije da će dogovor biti postignut na sledećem, junskom samitu, prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)

Britanske vlasti upozoravaju na moguća isključenja struje tokom zime


Ministri britanske administracije upozoreni su na eventualne prekide u dovodu električne energije za skoro šest miliona domaćinstava tokom ove zime.

Kako piše britanski Tajms, vlasti rade na izradi najtežeg scenarija kojim se predviđaju prekidi struje, ukoliko bi Rusija prekinula dodatne isporuke gasa u EU.

"Ograničenja bi mogla biti uvedena na industrijsku upotrebu gasa, uključujući elektrana na gasni pogon što bi dovelo do prekida u dovodu električne energije a za šest miliona domaćinstava isporuka bi bila racionalizovana ograničenjima koja bi trajala i duže od mjesec dana, uglavnom ujutro i uveče", piše Tajms, pozivajući se na dokument britanskog parlamenta.

Ministarstvo za poslovnu, energetsku i industrijsku strategiju saopštilo je da Britanija nema problema sa isporukama gasa ili električne energije i da je administracija u potpunosti spremna za bilo kakva dešavanja, čak i najekstremnija i najnevjerovatnija.

Britanska vlada je saopštila danas da će neke elektrane na ugalj, koje je trebalo da budu zatvorene kasnije ove godine, možda morati da ostanu otvorene kako bi se obezbedilo snabdevanje elektrčnom energijom iduće zime.

Zemlje širom Evrope prave planove za vanredne situacije u slučaju da dođe do velikih poremećaja s isporukama ruskog gasa nakon napada Moskve na Ukrajinu, pri čemu u ukupnom evropskom uvozu gasa Rusija ima udeo od oko 40 posto.

"U svetlu nelegalne invazije Rusije na Ukrajinu, sasvim je opravdano da istražimo širok spektar opcija za dalje jačanje naše energetske bezbednosti i domaće ponude", naveo je portparol vlade.

Britanija dobija oko 50 procenata svoje električne energije iz elektrana na gas. Iako Rusija učestvuje samo sa oko četiri procenta u pokrivanju britanskih potreba za gasom, eventualni veći poremećaj u snabdevanju bi uticao na cene u Evropi i otežao Britaniji da obezbedi gas od drugih dobavljača.

Mada ponuda gasa ne manjka, možda ćemo morati da stavimo na raspolaganje naše preostale elektrane na ugalj kako bismo obezbedili dodatnu rezervnu struju sledeće zime ukoliko bude potrebno, dodao je vladin portparol.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3943843/britanija-se-priprema-za-iskljucenja-struje)

Zelenski pozvao lidere EU da usvoje zabranu uvoza ruske nafte


Predsedik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas liderima EU putem video linka da usvoje novi šesti set sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza ruske nafte. Zelenski je istakao da Evropa mora da pokaže veće jedinstvo, preneo je Bi-Bi-Si.

"Vreme je da ne budete odvojeni, da ne budete fragmenti, već jedna celina", poručio je on.

Zelenski je iskoristio sopstvenu zemlju kao primer, rekavši da su Ukrajinci zajedničkim radom odbacili ruske trupe više nego što je većina svetskih lidera, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, očekivala.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)

Kremlj: Rusija spremna da omogući tranzit žita iz Ukrajine


U telefonskom razgovoru sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je spremnost Rusije da omogući nesmetan tranzit robe, saopštila je danas pres služba Kremlja.

"U razgovoru o situaciji u Ukrajini akcenat je stavljen na bezbednost plovidbe u Crnom i Azovskom moru i eliminisanje pretnje od mina", navodi se u saopštenju, a preneo je TAS.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)

Ponoćna odluka EU: Zabranjuje se uvoz nafte iz Rusije


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, objavio je nešto pre ponoći da je na sastanku lidera EU 27 u Briselu postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.

”Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uvoza nafte iz Rusije čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije”, napisao je Mišel na Tviteru.

Predsednik Evropskog saveta dodaje da će se pristisak na Rusiju nastaviti do završetak rata u Ukrajini.

On dodaje da šesti paket EU sankcija uključuje i ukidanje swift transakcija sa najvećom ruskom Sberbankom, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje osoba odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ponocna-odluka-eu-zabranjuje-se-uvoz-nafte-iz-rusije-2163614)

Dok EU raspravlja o embargu, Grčka postala glavni prevoznik ruske nafte


Dok Evropska unija raspravlja da li da uvede embargo na rusko gorivo ili ne, Grčka je postala glavni prevoznik ruske nafte, piše agencija Anadolija.

Zahvaljujući Grčkoj, Moskva obara nove rekorde po prihodima od prodaje energenata.

Sa početkom specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, Evropska unija počela je da uvodi sankcije koje su bile usmerene na mnoge grane industrije, prenosi Sputnjik. Sledeći paket ograničenja uključuje uvođenje potpunog embarga na rusku naftu, ali se neke zemlje ne slažu sa tim.

Očekivalo se da će izvoz ruske nafte padati zbog sankcija, a desilo se sasvim suprotno, čak i pored toga što evropske kompanije ne kupuju rusku naftu.

Mađarska i niz drugih zemalja Evropske unije blokiraju usvajanje šestog paketa evropskih sankcija Rusiji zbog neslaganja sa uvođenjem naftnog embarga.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/dok-eu-raspravlja-o-embargu-grcka-postala-glavni-prevoznik-ruske-nafte-2163390)

"Gasprom" obustavio isporuke gasa Holandiji


Rusni gasni gigant "Gasprom" u potpunosti je obustavio isporuke gasa holandskoj "Gasterra" jer je odbila da plaća energente u rubljama, saopštila je korporacija.

Do kraja radnog dana 30. maja "Gasprom eksport" nije primio uplatu za isporučeni gasa za april od "GasTerra B.V" u skladu sa Ukazom predsednika Rusije br.172 od 31.03.2022.

"Gasprom je potpuno obustavio isporuke gasa "GasTerra B.V" (Holandija) zbog neplaćanja u rubljama“, navodi se na Telegram kanalu kompanije.

Plaćanje za gas koji je isporučivan od 1. aprila mora se vršiti u rubljama po novoj šemi, o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene, navodi se i u izveštaju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/gasprom-obustavio-isporuke-gasa-holandiji-1137863573.html)

Habek: Restrikcije SAD na kupovinu nafte iz Rusije nisu dale očekivani efekat


Restrikcije SAD na kupovinu nafte iz Rusije nisu dale očekivani efekat, rekao je vicekancelar i njemački ministar privrede Robert Habek.

"Došlo je do naglog rasta cijena nafte, što je pomoglo da se pokriju troškovi ruske privrede" dodao je Habek.

Štaviše, to se dogodilo zahvaljujući uvođenju antiruskih sankcija.


izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-vise-eksplozija-u-nikolajevu-oboren-ukrajinski-su-25/413738)

Tass: Brod sa teretom napustio Marijupolj, odredište Rostov


Prvi brod koji je ušao u Marijupolj nakon završetka borbi u ovom ukrajinskom gradu, napustio je danas luku sa metalnim teretom, saopštila je pres-služba Južnog vojnog okruga Rusije za Tass.

Brod, natovaren metalom, izašao je iz luke u pratnji artiljerije ruske Crnomorske flote i patrolnih protivdiverzantskih čamaca, navedeno je u saopštenju.

Planirano je da brod koji je u Marijupolj ušao 27.maja isporuči teret u Rostov na Donu.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)

EU dogovorila embargo na rusku naftu brodovima do kraja 2022


Lideri EU postigli su dogovor na samitu u Briselu o embargu na uvoz ruske nafte brodovima do kraja godine, u okviru sankcija protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu.

Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, objavio je nešto prije ponoći da je na sastanku u Briselu postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.

"Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uzvoza nafte iz Rusije, čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije", napisao je Mišel na Tviteru.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)



Cena sirove nafta tipa Brent počela je da raste nakon uvođenja embarga EU na naftu iz Rusije.



[attachment=1]

https://youtu.be/J1cxvJXwlNU

Čavušoglu: Turska se neće pridruživati sankcijama protiv Rusije


Turska se neće pridruživati sankcijama protiv Rusije, izjavio je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

„Sankcije protiv Rusije su pogodile i Tursku. Našu poziciju razumeju i ona se mora razumeti s obzirom na našu posredničku ulogu. Naš stav je jasan, mi se nećemo priključiti sankcijama i nećemo dozvoliti da se to radi preko nas“, rekao je Čavušoglu.

Šef turske diplomatije je rekao da Ankara planira da tokom posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrvova razmotri mogućnost otvaranja bezbednosnog koridora u Crnom moru za transport žitarica.

Planirano je da Lavrov poseti Tursku 8. juna, rekao je Čavušoglu i dodao da će šefa ruske diplomatije pratiti i vojna delegacija, koja će se sastati s kolegama iz turskog vojnog resora.

Mevlut Čavušoglu je, takođe, napomenuo da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tokom telefonskog razgovora s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom izjavio da želi da se sastane s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Bukvalno juče tokom razgovora Zelenski je rekao da želi da se sastane s Putinom. Turska nastavlja da ulaže napore“, rekao je Čavušoglu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/cavusoglu-turska-se-nece-pridruzivati-sankcijama-protiv-rusije-1137865821.html)

Premijerka Estonije za uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa


EU bi trebalo da ide još dalje i razgovara o sedmom paketu sankcija Rusiji koji bi uključivao embargo na uvoz gasa, rekla je u utorak premijerka Estonije Kaja Kalas i dodala da se ne nada da će se to dogoditi.

Mislim da gas mora da bude u sedmom paketu, ali i ja sam realna", rekla je Kalasova novinarima u Briselu, dodajući da ne očekuje uvođenje embrao na uvoz tog energenta iz Rusije.


Austrijski kancelar Karl Nehamer: Embargo na gas iz Rusije neće se razmatrati u okviru sledećeg paketa sankcija

"Već juče je bilo jasno, a ponavljam i danas – embargo na gas se neće razmatrati, to je jasno stavio do znanja i njemački kancelar Olaf Šolc", rekao je Nehamer po dolasku na samit Evropske unije u Briselu.

Prema njegovim riječima, pitanje bezbjednosti snabdjevanja gasom je drugačije od snabdjevanja ruskom naftom koja se lakše može zamijeniti uvozom tog energenta iz drugih zemalja.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)

Cene nafte rastu usled vesti o sankcijama: „Brent“ dostigla 124 dolara po barelu


Jutro na berzama obeležio je rast cena nafte u kontekstu vesti da su lideri zemalja Evropske unije dogovorili delimičnu zabranu uvoza ruskog energenta.

Do 07.05 časova julski fjučersi nafte „Brent“ poskupeli su na londonskoj berzi „ICE Fjučers“ za 1,65 dolara i dostigli su 124,04 dolara po barelu. Trgovanje julskim ugovorima završava se danas, a cena avgustovskih fjučersa porasla je za 1,80 dolara i iznosi 119,40 dolara po barelu. Nakon trgovanja u ponedeljak, julski ugovor je poskupeo za 2,23 dolara i iznosi 119,43 dolara po barelu.

Julski fjučersi nafte „VTI“ do ovog trenutka poskupeli su na Njujorškoj trgovačkoj berzi NIMEKS za 3,59 dolara, te cena iznosi 118,66 dolara po barelu. U petak je nafta „VTI“ poskupela za 0,9 odsto, na 115,07 dolara po barelu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/cene-nafte-rastu-usled-vesti-o-sankcijama-brent-dostigla-123-dolara-po-barelu-1137862117.html)

Lavrov: "Zapad mora da odluči"


Zapad mora da odluči šta mu je važnije - PR na temu snabdevanja hranom iz Ukrajine ili konkretni koraci za rešavanje tog problema, izjavio je Sergej Lavrov.

"Za ovo (prolazak brodova sa žitom iz ukrajinskih luka) neophodno je da ukrajinski predstavnici očiste priobalne vode koje se nalaze u teritorijalnim vodama, u teritorijalnom moru Ukrajine i koje su minirane", rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova prenosi Interfaks.

On je istakao da, ako problem razminiranja bude rešen, ruska mornarica će na otvorenom moru obezbediti nesmetan prolaz brodova u Sredozemno more i dalje do njihove destinacije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2163883)

Stopa inflacije u Francuskoj nikad viša u poslednjih 37 godina


Stopa inflacije u Francuskoj oborila je rekord u maju, dostižući nov najviši istorijski nivo.

To povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da krene s agresivnim podizanjem kamata budući da je majski rast potrošačkih cena nadmašio očekivanja i u Nemačkoj i Španiji.

Potrošačke cene u Francuskoj, drugoj najvećoj ekonomiji evrozone, skočile su u maju za 5,8 procenata u odnosu godinu ranije, pod uticajem rastućih cena energije i hrane koje se prelivaju na drugu robu i usluge, izveštava "Blumberg".

Francuski pokazatelji, uz ovonedeljne podatke o inflaciji u Nemačkoj i Španiji koji su premašili prognoze ekonomista, gotovo je izvesno da će stopa rasta potrošačkih cena u evrozoni, koja treba da bude objavljena kasnije danas, takođe nadmašiti očekivanja, navodi njujorška agencija.

Strah od stagflacije u Francuskoj "podgreva" i odvojeno saopštenje zvaničnog Pariza da je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda za prvi kvartal 2022. revidirana naniže sa prvobitno procenjenog nultog rasta. Prema novom izveštaju, francuska ekonomija je pala za 0,2 posto u prvom tromesečju u odnosu na poslednja tri meseca prošle godine.

Rekordne stope inflacije u istoriji evrobloka stvaraju probleme vladama zemalja članica, naročito u Francuskoj gde predsedniku Emanuelu Makronu predstoje parlamentarni izbori sledećeg meseca. Njegova vlada je već izdvojila oko 25 milijardi evra (27 milijardi dolara) za ublažavanje posledica inflacije, ali je potrebno barem još oko dve milijarde evra više jer su cene struje dodatno porasle, zaključuje "Blumberg".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stopa-inflacije-u-francuskoj-nikad-visa-u-poslednjih-37-godina-2163723)

"Sada treba napraviti pauzu"


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je drugog dana samita EU da nakon uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji treba napraviti pauzu da bi se video efekat uvedenih mera.

Evropska unija je juče usaglasila uvođenje delimičnog embarga na rusku naftu, što je omogućilo deblokadu šest paketa sankcija.

„Smatram šesti paket velikim korakom napred, ali smatram da sada treba napraviti pauzu. Ovaj paket treba da stupi na snagu i da vimo njegove efekte“, rekao je Kro. Kada je reč o odustajanju od ruskog gasa biće znatno teže postići saglasnost, rekao je belgijski premijer.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/uzivo-u-zaporoskoj-i-hersonskoj-oblasti-poceo-sa-radom-ruski-internet-1137860352.html)

Мислим да ће се ефекти шестог пакета видети тек када Русија узврати контра мерама, а њих ће сигурно бити.

Čavušoglu: Ukrajinske mine blokiraju plovidbu Crnim morem


Plutajucće mine koje je Ukrajina postavila u Crnom moru su jedna od najgorih prepreka transportu žita iz Odese, upozorio je danas ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

U intervjuu za novinsku agenciju Anadolija Čavušoglu je potvrdio da su "mine koje je postavila Ukrajina u Odeskoj oblasti jedna od prepreka za siguran transport žitarica", prenos TAS S.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2163629)

Američki mediji: OPEK razmatra suspendovanje Rusije iz sporazuma o proizvodnji nafte


Pojedine članice OPEK-a razmatraju opciju da suspenduju učešće Rusije u sporazumu o proizvodnji nafte (OPEK+), pošto zapadne sankcije i delimična evropska počinju da podrivaju sposobnost Moskve da proizvodi više nafte, piše „Vol strit džurnal“, pozivajući se na neimenovane delegate OPEK-a.

Oslobađanje Rusije od ograničenja u sferi proizvodnje nafte može potencijalno otvoriti put za Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i druge proizvođače OPEK-a da povećaju proizvodnju nafte na šta apeluju SAD i evropske zemlje, pošto su usled specijalne vojne operacije u Ukrajini cene nafte porasle iznad 100 dolara po barelu, piše list.

Rusija, jedan od tri najveća proizvođača nafte u svetu, prošle godine se dogovorila sa OPEK-om i devet zemalja koje nisu članice organizacije da se na mesečnom nivou povećava proizvodnja nafte, ali sada se očekuje da će njena proizvodnja pasti za otprilike osam odsto ove godine, precizira se u članku.

Prema rečima delegata OPEK-a, do sada nije upućen zvaničan poziv organizaciji da proizvodi više nafte kako bi se kompenzovao potencijalni deficit Rusije, ali pojedine članice u Persijskom zalivu počele su da planiraju povećanje proizvodnje u narednih nekoliko meseci.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov trenutno boravi u poseti Saudijskoj Arabiji. Kako je najavljeno, planira da učestvuje na sastanku foruma ministara spoljnih poslova Rusija – Savet saradnje arapskih zemalja Persijskog zaliva koja će se održati u Rijadu 1. juna.

Početkom maja UAE i Saudijska Arabija jasno su stavili do znanja da OPEK+ neće moći da poveća proizvodnju nafte, jer je za bilo kakve promene potrebno jednoglasno rešenje. Prema proceni OPEK+, tržište nafte je danas uravnoteženo. Aktuelni sporazum OPEK+ važi do kraja 2022. godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/americki-mediji-opek-razmatra-suspendovanje-rusije-iz-sporazuma-o-proizvodnji-nafte-1137895475.html)

"Gasprom" obustavio isporuke gasa Danskoj i "Šel Enerdži Juropu"


„Gasprom“ je obustavio isporuke gasa glavnoj danskoj energetskoj kompanije „Ersted“ i „Šel Enerdži Jurop“ jer nisu platile gas za april u rubljama.

"′Gasprom′ je potpuno obustavio isporuke gasa kompaniji ′Ersted Salg & Servis A/S (Danska) zbog neplaćanja u rubljama. Do kraja 31. maja ′′Gasprom eksport′ nije dobio uplatu od ′Ersted Salg & Servis′ za isporuke gasa u aprilu u skladu sa Ukazom br. 172 predsednika Ruske Federacije od 31. marta 2022. Plaćanja za isporučeni gas od 1. aprila moraju se obavljati u rubljama, koristeći nove šeme, o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene“, ističe se u poruci.

Gasprom je takođe potpuno obustavio isporuke gasa "Šel Enerdži Jurop" za Nemačku zbog neplaćanja u rubljama. Prema ugovoru, maksimalni obim isporuka na godišnjem nivou iznosi 1,2 milijardi kubnih metara gasa.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/gasprom-obustavio-isporuke-gasa-danskoj-i-nemackom-selu-1137896931.html)

Sberbanci blokiran pristup SWIFT-u


Ruska Sberbanka isključena je iz globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka SWIFT najnovijim, šestim setom sankcija koje su u odobrili lideri EU.

"Ovaj paket sankcija uključuje više teških mera, pored ostalog isključnje najveće ruske banke Sberbanke iz SWIFT-a", saopštio je šef Evropskog saveta Šarl Mišel posle samita EU, prenosi Raša tudej.

On je dodao da najnovije kaznene mere uključuju i zabranu tri ruskih državnih medija, kao i sankcionisanje pojedinaca koji su, kako kaže, odgovorni za ratne zločine u Ukrajini.

Ne očekuje se da će isključenje Sberbanke, najveće po obimu aktive u Rusiji, iz globlnom međubankarskog sistema uticati na poslovanje u zemlji, pošto su međunarodna plaćanja već bila ograničena ranije uvedenim sankcijama, saopšteno je iz pres službe ruskog zajmodavca.

"Sberbanka radi normalno. Ograničenja su već odranije na snazi. Isključivanje iz SWIFT-a ne menja postojeću situaciju s međunarodnim plaćanjima. Domaće transakcije ne zavise od SWIFT-a i banka će ih obavljati u uobičajnom režimu", poručila je ta banka.

Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina saopštila je u aprilu da je većina ruskih kreditora i 52 strane finansijske organizacije iz 12 zemalja dobilo pristup Sistemu za prenos finansijskih poruka (SPFS), koji je ruska alternativa SWIFT-u. Nabiulina je takođe rekla da monetarni regulator namerava da zadrži u tajnosti identitet članova SPFS-a.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sberbanci-blokiran-pristup-swift-u-2164022)

Sankcije na rusku naftu će se osetiti na celom evropskom kontinentu


Uvođenje sankcija ruskoj nafti imaće negativan uticaj na Rusiju, Evropu i celokupno globalno energetsko tržište, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naravno, evropski pravac je prilično važan po količini prodaje i tako dalje. Ove sankcije će, naravno, imati negativan uticaj. Verovatno će negativno uticati na ceo kontinent.

Negativno će uticati i na Evropljane i na nas i na celo svetsko energetsko tržište", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje kako sankcije mogu uticati na rusku privredu i i koliko brzo će kupci iz Azije moći da nadoknade pad potražnje u Evropi.

On je dodao da se odmah slobodne količine preusmere na alternativna tržišta.

"To je svrsishodna, sistemska akcija koja će nam omogućiti da minimiziramo negativne posledice. Ali još jednom ponavljam da ni Evropa i Evropljani nisu oslobođeni negativnog efekta, oni će kroz sve to morati da prođu", rekao je Peskov.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/sankcije-na-rusku-naftu-c-se-osetiti-na-celom-evropskom-kontinentu-1137908021.html)

Eskalira ekonomski rat Brisela i Moskve


Ekonomski rat između Evropske unije i Rusije zaoštrio se u poslednja 24 časa.

Do toga je došlo pošto je Brisel zabranio 90 posto uvoza ruske nafte, a Moskva proširila zabranu isporuka gasa u Evropu zavrnuvši slavinu holandskoj kompaniji GasTera.

Gaspromova odluka o prekidu isporuka gasa Holandiji usledila je dan nakon što je Danska upozorila na potencijalnu obustavu snabdevanja te zemlje ruskim gasom i nakon što je EU donela do sada najtežu meru protiv Rusije od napada te zemlje na Ukrajinu - zabranivši uvoz ruske nafte morskim putem.

Kompanija GasTera, koja kupuje i trguje gasom u ime holandske vlade, saopštila je da je s drugim dobavljačem ugovorila nabavku 2,0 milijarde kubnih metara gasa, što je količina koju je ranije računala da će dobiti od Gasproma do oktobra.

"Ovo još ne predstavlja pretnju za snabdevanje", rekao je portparol holandskog Ministarstva ekonomije Piter Brugenkejt, prenosi Rojters.

Danska kompanija Orsted je u ponedeljak upozorila da bi Gasprom eksport mogao da im prekine isporuke, ali je takođe navela da takav potez neće odmah dovesti u opasnost snabdevanje Danke gasom.

Sve to uticalo je da cena gasa na trgovanju za mesec dana unapred skoči danas za oko 5,0 posto na oko 91 evro po megavat-satu (MWh), ali je to znatno ispod istorijski najviše cene od preko 300 evra po MWh koja je zabeležena početkom marta, dodaje britanska agencija.

„Budući da se na tržištu u velikoj meri očekivalo da isporuke budu ukinute za obe kompanije (GasTera i Orsted), takvo kretanje će se odraziti na znatno zaoštravanje balansa između ponude i potražnje“, napisao je analitičar kompanije ICIS, Tom Marcek-Manser na Tviteru.

Protok ruskog gasa do Nemačke preko gasovoda Severni tok pao je danas, verovatno zbog, kako kažu analitičari, prekida isporuka za Holandiju.

Moskva je ranije zaustavila isporuke prirodnog gasa i Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj, zbog njihovog odbijanja da račune plate u ruskim rubljama, što je zahtev koji je Moskva postavila kao odgovor na zapadne sankcije koje su izolovale Rusiju u mnogim oblastima, uključujući i isključenje iz globalnog bankarskog sistem SWIFT.

Smanjenje isporuka iz Rusije podstiče rast ionako visokih cena gasa i turbo inflaciju, a evropske vlade i kompanije su pod pritiskom da nađu alternativne dobavljače i obezbede infrastrukturu za skladištenje gasa i pogone za regasifikaciju.

Evropi se žuri da napuni gasna skladišta kako bi se obezbedile zalihe pre zime, zbog mogućeg smanjenja snabdevanja iz Rusije, koja obično obezbeđuje oko 40 posto ukupnih evropskih potreba za "plavim energentom".

Holandsko skladište gasa je trenutno popunjeno oko 37 posto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Evropa.

Holandska vlada je prošle nedelje saopštila da će povećati subvencije na 406 miliona evra kako bi podstakla kompanije da napune skladište Bergermer, jedno od najvećih skladišta otvorenog pristupa u Evropi, navodi se u tekstu Rojtersa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eskalira-ekonomski-rat-brisela-i-moskve-2163995)

Za 6 meseci sankcije i na rusku naftu koja se prevozi tankerima


Sankcije Evropske unije protiv Rusije na uvoz sirove nafte koja se prevozi tankerima biće uvedene u narednih šest meseci.

Sankcije koje se odnose na prerađene proizvode biće uvedene kroz osam meseci, rekao je danas portparol Evropske komisije.

Taj rok će početi da teče kada sankcije budu formalno usvojene, a ambasadori EU zemalja odredili su da to bude ove nedelje, nakon što su se lideri EU u ponedeljak načelu dogovorili o šestom paketu sankcije, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/za-6-meseci-sankcije-i-na-rusku-naftu-koja-se-prevozi-tankerima-2163938)

EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo


Samit Evropske unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije.

Jedinistvo Unije s mukom je očuvano.

Šta se može dalje očekivati?

Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka.

Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu - koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke - duže prelazne periode za naftni embargo.

Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.


Dobar poker

Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom - i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

„Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.


Efekat sankcija na Rusiju i EU

Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere - je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima - tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ - kao što su već najavile.

Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga - cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.


Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

Predstoje dalji testovi jedinstva u EU - jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi - ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.


Afrika zabrinuta zbog žitarica

Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane - to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-demonstrirala-jedva-postignuto-jedinstvo-2164589)

Живи били па видели.

Тржиште нафте функционише по принципу спојених судова. Европа ће морати да замени руску нафту са нафтом која је произведена у другим земљама. Те друге земље, које преусмере нафту према Европи, ће оставити без нафте нек друге земље. Европа ће понудити бољу цену и то је то. Међутим, те земље које су остале без нафте ће се окренути руској нафти, и то из два разлога. Први је да је повећање производње нафте поприлично комплексан процес, и са техничке стране, али и са политичке, јер треба да га одобри ОПЕК. Други је да нико не може да прода нафту тако јефтино као Саудијска Арабија и Русија, јер је експлоатација у тим земљама јефтинија. Руси ће сигурно изгубити део прихода, јер ће продавати нафту јефтиније. Међутим, они ће нафту продати и остварити приходе.

Што се тиче пшенице, не постоји могућност да се руска пшеница замени неком другом, а то нема везе са пшеницом из Украјине, него са чињеницом да је Русија највећи извозник пшенице. Те земље из Африке и из Азије ће морати да купе пшеницу. Ако им се ускрати могућност да је купе за доларе и плате SWIFT трансакцијом, куповаће за рубље и јуане.

Фазан, да баш тако како си навео. Ја претпостављам да су ЕУ израчунали колико ће то да их кошта, али сам готово сигуран да нису тачно израчунали. Колико примећујем најгласнији су у захтевима за забрану увоза руска нафте они који су најмање зависни од ње. Тешко да ће те земље, покрити губитке оним земљама које ће погодити ембарго. Не ради се само о новцу већ и о начину дотура те нафте које ће не знам где купити до оних земља  ЕУ које ембарго погађа. Друго, питање је како ће се Сауди Арабија и други извозници понашати у овој ситуацији. Видели смо да су уздржани у погледу прекида односа са Русијом или увођења санкација. Шта ако те земље не повећају производњу нафте или немају довољно нафте за ЕУ? Мораће САД да дају своје резерве, да повећају вађање своје нафте, што ће скупо да их кошта.

Што се пшенице тиче, већ сам написао да се криза око извоза украјинског жита приказује као могућност да дође до глади у свету. Са друге стране се потпуно заборавља или занемарује да је заправо Русија највећи извозник пшенице у свету -  има дупло већи извоз пшенице од Украјине. Забрана или ометање извоза те пшенице уствари ће можда провоцирати глад у свету (у збиру са украјинским извозом ће сигуно произвести озбиљне проблеме у земљама увозницама пшенице) а за то ће првенствено бити одговорне оне земље које заводе санкције.

Да, са пшеницом ће направити хаос, али то је само део проблема са производњом хране. Један од три основна састојка вештачких ђубрива је поташа (калијум). Русија и Белорусија заједно производе 37% поташе. Канада производи 32%, Кина 10%, Израел 5% итд. Елиминацијом поташе из Белорусије и Русије угрозила би се пољопривредна производња у целом свету. Не постоји алтернатива. Кина не производи довољно ни за сопствене потребе, а највећи део канадске производње одлази за Америку. Индија је већи произвођач пшенице него Русија (али није извозник) - а њена производња поташе је занемарљива.

Овде се намећу два питања. Прво, на који начин ће се осигурати руски (и белоруски) извоз поташе, ако су блокиране све руске банке? Друго, да ли ће Русија и овде прибећи моделу наплате у рубљама или јуанима, и употреби кинеске алтернативе SWIFT систему.

Коначно, да ли ће Русија почети да користи пшеницу и поташу као оружје? Да једноставно прекине са извозом у непријатељске земље?

Nemačka poslušala: Prvi put platili gas u rubljama


Nemačka je veliki uvoznik ruskog gasa koji je prošle godine činio više od polovine njenog uvoza tog energenta, a značajan deo naručivali su upravo Uniper i RWE.

Nemačke elektroenergetske kompanije RWE i Uniper potvrdile su da su prvi put platile ruski gas prema moskovskom dekretu koji predviđa plaćanje u rubljama preko posredničke banke u Rusiji.

Prema ruskom dekretu od kraja marta, kupci iz "neprijateljskih zemalja” moraju da otvore račun u Gasprombanci na koji prenose novac u dogovorenoj valuti, uglavnom u evrima i dolarima. Banka ih zatim prodaje na aukciji na berzi i prenosi rublje na račun Gaspromovih dobavljača.

Moskva "neprijateljskim" zemljama smatra članice EU, SAD, Švajcarsku i ostale koje su Rusiji zbog sukoba u Ukrajini uvele sankcije, isključivši velike ruske banke iz globalnog finansijskog sistema.

Uredba je podelila zemlje EU. Tako su Poljska, Bugarska i Finska odbile da plate ruski gas po novim pravilima, a Gasprom im je obustavio isporuke u maju. Ruska kompanija je ove nedelje objavila da više neće isporučivati gas holandskoj GasTera ili danskom Orstedu.

Nemačka je glavni uvoznik ruskog gasa, koji je činio više od polovine njenog uvoza energije u prošloj godini, a značajan deo su naručili Uniper i RWE.

Dve kompanije su već najavile da će otvoriti račune u Gasprombanci, u skladu sa aktuelnim sankcijama protiv Rusije, kako bi obezbedile kontinuirano snabdevanje Nemačke gasom.

"Kao i druge nemačke i evropske kompanije, i Uniper je promenio način plaćanja gasa koji se isporučuje iz Rusije. Uniper plaća u evrima, u skladu sa novim mehanizmom plaćanja", napisala je kompanija u utorak u izjavi dostavljenoj elektronskom poštom.

"Prva uplata je izvršena krajem maja. Uniper se stoga pridržava sankcija i može da nastavi da garantuje blagovremeno poštovanje ugovora“, dodali su.

Isplata je izvršena u koordinaciji sa nemačkom vladom i u skladu sa smernicama EU, napominju.

Kompanija je u maju najavila da će prvu uplatu po novom modelu izvršiti krajem meseca, ali nije navela datum.

Portparolka RWE-a je takođe potvrdila u utorak da su doznačili evre na račun u Rusiji, otvoren za plaćanje gasa po novom modelu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-poslusala-prvi-put-platili-gas-u-rubljama-2164486)

Peskov: "Sankcije na rusku naftu će negativno uticati na ceo kontinent"


Uvođenje sankcija ruskoj nafti imaće negativan uticaj na Rusiju, Evropu i celokupno globalno energetsko tržište, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Zvaničnik Kremlja je upozorio danas da će embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte pogoditi globalno energetsko tržište, i da Moskva može da preusmeri izvoz u druge regione kako bi ograničila sopstvene gubitke.

"Ove sankcije će imati negativan uticaj na ceo kontinent, na sve Evropljane, na nas i na celo globalno energetsko tržište", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, prenosi Rojters.

Lideri EU su ove nedelje postigli dogovor o embargu na uvoz ruske sirove nafte s ciljem da se 90 posto prodaje ruske nafte zemljama 27-članog bloka stopira do kraja ove godine.

Više od četvrtine evropske nafte stizalo je 2021. godine iz Rusije, dok je učešće EU u ukupnom ruskom izvozu sirove nafte i derivata iznosilo skoro 50 posto, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Moskva je već počela da preusmerava isporuke iz Evrope, naveo je portparol Kremlja.

"To je ciljana, sistemska akcija koja će nam omogućiti da minimiziramo negativne posledice“, rekao je Peskov.

Cene energenata na svetskim tržištima su porasle na višegodišnje maksimume od početka ruske vojne akcije u Ukrajini 24. februara, podižući inflaciju do višedecenijskih rekordnih nivoa i izazivajući strah od krize troškova života u Evropi i Sjedinjenim Državama, napominje Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/peskov-sankcije-na-rusku-naftu-ce-negativno-uticati-na-ceo-kontinent-2164577)

Danas novi pokušaj EU da usvoji šesti paket sankcija


Ambasadori EU danas će se ponovo sastati pošto u sredu nisu uspeli konačno da daju ”zeleno svetlo” na šesti paket sankcija koji su početkom nedelje dogovorili lideri EU 27 na dvodnevnom samitu u Briselu.

Na jučerašnjem sastanku u Briselu, Mađarska je pred ambasadore zemalja članica stavila novi zahtev koji se odnosi na izuzimanje poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila, sa liste osoba sankcionisanih zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.

Šesti paket sankcija EU protiv Ruske Federacije obuhvata delimični embargo na izvoz ruske nafte u EU, iz koga je Mađarska izuzeta, isključivanje najveće ruske banke, Sberbanke iz swift sistema transkacija, zabranu emitovanja tri državana ruska medija u EU i proširenu listu sankcionisanih osoba i entiteta, na kojoj je trebalo da se nađe i patrijarh Kiril.

Da bi šesti paket sankcija stupio na snagu, konsenzus o pravnom tekstu mora da se postigne na nivou držva članica, a sama regulativa objavi u EU službenom glasniku. Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, najavio je u utorak, na kraju samita EU lidera, da očekuje da će paket sankcija biti odobren u ”naredna dva dana”.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)

OMV takođe ispoštovala uslove nove šeme plaćanja


Energetska kompanija OMV takođe je ispoštovala uslove nove šeme plaćanja.

Austrijski naftni i gasni konglomerat OMV saopštio je da je njegovo plaćanje za ruski gas prema novom mehanizmu plaćanja u rubljama bilo uspešno, prenela je novinska agencija TASS, navodi RT.

"U maju smo platili po novom načinu plaćanja. Nije bilo nikakvih problema“, rekao je predstavnik OMV-a, a citira agencija.

Moskva je u martu postavila nove uslove plaćanja za isporuku gasa "neprijateljskim" zemljama koje su Rusiji uvele širok spektar sankcija. Uslovi zahtevaju da kupci otvore dva računa u Gasprombanci – jedan u rubljama i jedan u stranoj valuti. Kupac može položiti svoju valutu po izboru na svoj devizni račun. Ruska banka automatski menja valutu u rublje, koje se zatim prebacuju na račun u rublji za plaćanje Gaspromu.

Zemlje EU, uključujući Holandiju, Poljsku i Finsku, kao i neke kompanije u Danskoj i Nemačkoj, odbile su da se povinuju te su im isporuke gasa prekinute. Drugi, poput mađarskog MVM-a, nemačkog RWE-a i Unipera, pristali su i platili po novoj šemi. OMV je ranije saopštio da proces plaćanja ne krši sankcije.

U aprilu je generalni direktor OMV-a Alfred Stern rekao da EU nije u stanju da zameni tokove ruskog gasa u kratkom roku. Prošlog meseca, Federacija austrijske industrije upozorila je da će, ako dotok ruskog gasa prestane, oko 300.000 radnih mesta u Austriji biti ugroženo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/i-austrija-popustila-2164651)

MIP Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka


Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka radi organizovanja izvoza žita, saopštio je portparol ukrajinskog spoljnopolitičkog resora Oleg Nikolenko.

„Prvi korak Rusije mora biti povlačenje njenih snaga iz morske akvatorije oko Ukrjaine i davanje garancija bezbednosti i nenapadanju na luke i komercijalne konvoje“, napisao je Nikolenko na Fejsbuku (društvenoj mreži kompanije Meta koja je, zajedno s Instagramom, u Rusiji zabranjena kao ekstremistička).

Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da će Vojno-mornarička flota Rusije obezbediti nesmetani prolazak brodovima s ukrajinskim žitom, ukoliko Ukrajina ukloni mine iz svojih teritorijalnih voda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/uzivo-gadjan-tunel-ispod-karpata-koji-povezuje-ukrajinu-i-slovacku-1137930132.html)

Saudijska Arabija spremna da zameni naftu iz Rusije


Saudijska Arabija obavestila je zapadne zemlje da je spremna da poveća proizvodnju nafte ukoliko Rusija smanji eksploataciju zbog sankcija, piše list „Fajnenšal tajms“, pozivajući se na izvore.

Prema navodima lista, u Saudijskoj Arabiji smatraju da još uvek nema nestašice, uprkos napetoj situaciji na tržištu nafte. Međutim, u slučaju smanjenja proizvodnje nafte u Rusiji zbog sankcija Evropske unije veće su šanse da dođe do deficita goriva.

Saudijska Arabija više puta je odbila pozive Bele kuće i G7 da poveća proizvodnju nafte. Međutim, prema rečima jednog od sagovornika „Fajnenšal tajmsa“, posete američke delegacije Kraljevini doprinele su jačanju odnosa. Tokom pregovora saudijska strana je pristala da preduzme mere u cilju smanjenja cena nafte i da poveća proizvodnju energenta u slučaju nestašice.

„Saudijska Arabija je svesna rizika, te da joj nije u interesu da gubi kontrolu nad cenama nafte“, prokomentarisao je jedan od sagovornika britanskog lista.

Kako je precizirano, bilo je reči i o povećanju proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji i UAE. Diplomatski izvor je saopštio da ta odluka može biti objavljena 2. juna na sednici OPEK+, ali da nije konačno doneta. U slučaju postizanja dogovora, povećanje proizvodnje nafte koje je planirano za septembar biće pomereno za jul i avgust.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/saudijska-arabija-spremna-da-zameni-naftu-iz-rusije-1137934813.html)

„Bolje bi bilo da se spremite“: Najveća američka banka upozorila na predstojeći ekonomski uragan


Direktor američke banke „JP Morgan“ Džejmi Dajmon upozorio je na nadolazeći ekonomski uragan.

„Znate, govorio sam da dolaze olujni oblaci, ali ću sada reći drugačije: to je uragan“, rekao je on za Si-En-Bi-Si.

Prema njegovim rečima, predstojeća recesija zahteva od banke nove mere.

„Bolje bi bilo da se spremite. ‘JP Morgan’ se sprema. Sada deluje da je sve u redu i svi misle da se federalne rezerve mogu izboriti sa time. Međutim, uragan je ispred i kreće se ka nama. Ne znamo da li će biti mali ili će biti veliki uragan kao ‘Sendi’ ili ‘Endrju’ ili neki sličan“, dodao je on.

Prema njegovim podacima, štednja koju imaju Amerikanci će trajati šest do devet meseci, nakon čega će imati ekonomske teškoće.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu imao lošiju prognozu rasta privrede SAD za 2022. godinu za 3,7 odsto, a u januaru je bila procena za rast od 4 odsto. U MMF-u, međutim, ne predviđaju recesiju u američkoj ekonomiji.

Na osnovu prognoza MMF-a prema zaključcima za 2023. godine bruto domaći proizvod (BDP) SAD će porasti za 2,3 odsto, a ne za 2,6 odsto, kako se ranije očekivalo. Prema zaključcima iz 2021. godine američka ekonomija je porasla za 5,7 odsto.

U skladu sa prognozom analitičara „Kapital ekonomiks“ Nila Šeringa, ekonomski pad u SAD će se desiti u drugoj polovini ove godine, a najugroženiji sektori će biti proizvodnja trajnih dobara, opreme i nekretnina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/najveca-americka-banka-upozorila-na-predstojeci-ekonomski-uragan-1137932451.html)

Habek: Putin neće moći još dugo da izdrži


Ministar privrede Nemačke Robert Habek izrazio je danas uverenje da sankcije EU protiv Rusije deluju i "da vreme radi protiv agresora na Ukrajinu“.

Habek je, u okviru rasprave o budžetu u Bundestagu, rekao da Vladimir Putin može vojsku još snabdevati preko domaćih proizvoda kao što su nafta ili žitarice, ali se privreda draatično raspada.

"Neće moći još dugo da izdrži“, uveren je on. Habek kaže da Putin od prihoda od nafte i gasa zbog sankcija gotovo više ništa ne može kupiti.

"Nedostaju bezbednosna ažuriranja programa za avione, zbog čega avioni moraju biti prizemljeni. Trgovina sa neutralnim ili proruskim zemljama jasno se smanjuje. Vreme ne radi u korist, već protiv Rusije“, naglasio je on.

Kazao je da je sramno da Nemačka još uvek kupuje ruske energente, ali je dodao da nemačka privreda i stanovništvo daju svoj značajan doprinos za funkcionisanje sankcija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)

Gardijan: Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad


Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad, a sankcije koje su uvedene protiv nje ne deluju, smatra autor britanskog „Gardijana“ Lari Eliot.

„Prošlo je već tri meseca od kada je Zapad počeo svoj ekonomski rat protiv Rusije i on ne ide po planu. Naprotiv, sve ide veoma loše“, piše autor.

Prema njegovim rečima, sankcije nisu uvedene zato što su najbolje rešenje, nego zato što su bile bolje od ostalih varijanti: ne činiti ništa ili se vojno umešati u sukob. Ipak, i sankcije, ocenjuje Eliot, nisu dovele do očekivanih ciljeva.

„Rusija bez teškoća pronalazi alternativno tržište za svoju energetiku, njen izvoz nafte i gasa u Kinu u aprilu je porastao za više od 50 odsto u poređenju s prethodnom godinom. Evropa samo postepeno odustaje od svoje zavisnosti od ruskih energenata i zbog toga je Putin uspeo da izbegne munjevitu finansijsku krizu“, navodi Eliot.

On ukazuje na to da je rublja ojačala zahvaljujući kontroli kretanja kapitala i pozitivnom saldu trgovačke ravnoteže. Rusija ima vremena da pronađe alternativne izvore rezervnih delova i opreme iz zemalja koje su spremne da zaobiđu zapadne sankcije.

„Ako su potrebni dokazi za to da sankcije ne deluju, onda je to odluka predsednika SAD Džoa Bajdena da isporuči Ukrajini napredne raketne sisteme. Nada se svodi na to da će savremene američke vojne tehnologije učiniti ono što do sada nije uspevalo zabranom na isporuku energenata i konfiskacijom ruske imovine: da se Putin natera da povuče vojsku“, piše autor.

Eliot smatra da postoji nekoliko potencijalnih načina da se ruska specijalna vojna operacija završi. Prema njegovim rečima, među njima je „malo verovatna“ varijanta da Rusija bude poražena, zatim ekonomska blokada koja bi na kraju mogla da „proradi“, ili mirovni sporazum.

Autor smatra da „ekonomska realnost govori samo jedno: pre ili kasnije će biti zaključen sporazum“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/britanski-gardijan-rusija-dobija-ekonomski-rat-koji-je-pokrenuo-zapad-1137943905.html)

Gasprom sumirao: Većina evropskih uvoznika plaća u rubljama


Gasprom je kompletirao spisak evropskih kompanija koje su odbile plaćanje gasa u rubljama.

Reč je o šest kompanija iz pet zemalja koje nisu ispunile zahtev Rusije da gas plaćaju isključivo u rubljama, dok je većina evropskih kompanija i država ipak prihvatilo novu šemu plaćanja. Budući da su majski rokovi plaćanja prošli, ne očekuje se da će druge evropske kompanije odustati od uvoza ruskog gasa.

Isporuke gasa najpre su prekinute bugarskoj kompaniji Bulgargaz i poljskoj PGNiG, još u aprilu. Gasprom je zatim 21. maja isključio finski Gasum, a 31. maja gas iz Rusije prestao je da se isporučuje holandskoj kompaniji GasTerra. Od 1. juna prekinute su isporuke za dansku kompaniju Orsted i za Šel Enerdži, prenosi ruski Vzgljad. Prethodno je početkom aprila Litvanija saopštila da je prekinula uvoz gasa iz Rusije.

"Verujem da je ovo maksimalan broj kompanija koje su odbile da pređu na plaćanje u rubljama. Naš institut i drugi stručnjaci predvideli su upravo takvu listu. Danska i holandska vlada zvanično su zabranile svojim kompanijama prelazak na šemu plaćanja u rubljama još u aprilu. Kasnije im se pridružila Finska“, rekao je direktor moskovskog Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.


Ne izlaze u javnost sa detaljima

Kompanije iz ostalih evropskih zemalja nastavile su da uvoze ruski gas, ali ne izlaze u javnost sa detaljima svog novog sporazuma sa Gaspromom. Većina tvrdi da gas i dalje plaćaju evrima, ne pominjući otvaranje bankovnih računa u rubljama u Gasprombanci. Kompanija MVM iz Mađarske navodi da "plaća u evrima, a Gasprombanka ih konvertuje u rublje i uplaćuje Gaspromu“, prenosi Politico.

Nemačka kompanija VNG saopštila je da će njihovi računi i dalje biti denominovani u evrima koje uplaćuju Gasprombanci u skladu sa procedurom, kao i da pretpostavlja da "konverzija u rublje neće izazvati nikakve poteškoće“, navodeći da je "otvaranje računa prošlo potpuno glatko“. Nemački uvoznik RWE saopštio je da je "spreman za plaćanje u evrima“, kao i da je otvorio odgovarajuće račune. "Ponašamo se u skladu sa evropskim i nemačkim propisima“, navela je kompanija.

Nemački Uniper, jedan od partnera Gasproma u finansiranju projekta "Severni tok 2“, potvrdio je da je otvorio račun u Gasprombanci i tako napravio aranžman za plaćanje u evrima u skladu sa novim mehanizmom plaćanja. Još jedna kompanija koja je učestvovala u izgradnji gasovoda "Severni tok 2“, francuska Engie izrazila je prošle nedelje spremnost "da izvrši svoje obaveze plaćanja“ sve dok je to u skladu sa evropskim okvirom sankcija. Budući da im dostava gasa nije u međuvremenu prekinuta, logično je zaključiti da su i oni platili.

Italijanska kompanija Eni saopštila je još sredinom maja da je započela "proces otvaranja dva računa u Gasprombanci“, a austrijska OMV je navela da je "primenila proces plaćanja u skladu sa sankcijama koji obezbeđuje da isporuke gasa mogu da budu plaćene na vreme“. Češka kompanija ČEZ kratko je saopštila da je uplatu izvršila u evrima u skladu sa preporukom Evropske komisije. "Nećemo komentarisati detalje“, naveli su češki uvoznici ruskog gasa.

I slovački SPP tvrdi da je fakturu uplatio u evrima prema važećem ugovoru "na osnovu mišljenja EU da takvo plaćanje nije kršenje ili zaobilaženje sankcija. Geoplin iz Slovenije saopštio je da je "sa ruskim partnerom usaglasio proceduru plaćanja koja je u skladu sa ugovorom i istovremeno u okviru mera i preporuka institucija EU“.


Koliko je izgubio Gasprom?

Računica pokazuje da je Gasprom izgubio ugovore za isporuke od 20 do 30 milijardi kubnih metara godišnje, a to predstavlja 12 do 20 odsto ukupnog izvoza ruskog gasa u EU, koji je 2021. godine dostigao oko 155 milijardi kubnih metara. U međuvremenu u aprilu je došlo do značajnog priliva tečnog gasa u Evropu, a najveće količine stigle su na terminale u britanskim lukama.

Holandija i Danska računaju na taj gas, kao i na isporuke iz Norveške. Finska ima u planu da se snabdeva putem gasovoda iz Estonije, dok Poljska računa na pošiljke tečnog gasa koje bi stizale u njihove luke, kao i na gasovod Baltik kojim bi joj gas stizao iz Norveške. Poljska takođe ima pune rezervoare ruskog gasa. Bugarska računa na gas iz Azerbejdžana koji bi joj stizao preko Grčke. Podsetimo, Rusija od 1. aprila prihvata isključivo plaćanje gasa u rubljama od kupaca iz EU. U tu svrhu predložila je evropskim kompanijama šemu otvaranja dva računa u Gasprombanci, jednog u evrima, a drugog u rubljama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-sumirao-vecina-evropskih-uvoznika-placa-u-rubljama-2165134)

Rusija upozorila: "Taj korak je autodestruktivan"


Rusija je upozorila da će odluka Evropske unije o delimičnom prekidu uvoza ruske nafte verovatno dovesti do destablizacije globalnih energetskih tržišta.

Ocenila je da je reč o "autodestruktivnom koraku", koji bi mogao da ima povratne posledice po evropski blok.

"Odluke Evropske unije o delimičnom napuštanju ruske nafte i naftnih proizvoda, kao i zabrana osiguranja ruskih trgovačkih brodova, vrlo će verovatno izazvati dalji rast cena, destabilizovati energetska tržišta i poremetiti lance snadbevanja", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a prenosi Rojters.

Zvanična Moskva tvrdi i da će ova odluka ugroziti ekonomiju EU, iako je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da će se na ovaj način oduzeti značajna količina sredstava Rusiji i stvoriti dodatan pritisak za prestanak vojne kampanje u Ukrajini.

"Brisel i njegovi politički sponzori u Vašingtonu snose punu odgovornost za rizik pogoršanja globalne prehrambene i energetske krize, uzrokovane nelegitimnim akcijama Evropske unije", zaključuje rusko ministarstvo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-upozorila-taj-korak-je-autodestruktivan-2165154)

Brodovi mogu da napuste luke


Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da brodovi koji prevoze žito mogu da napuste ukrajinske luke u Crnom moru preko humanitarnih koridora i da je Rusija spremna da garantuje njihovu bezbednost, javila je agencija Interfaks.

Ministarstvo odbrane je, takođe, navelo da Rusija neće iskoristiti humanitarnu situaciju u Ukrajini u svrhu onoga što Moskva naziva, svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)

Sankcije Rusiji pogoršavaju globalnu situaciju


Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD i ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu, saopštio je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov.

„Nismo iznenađeni novim ograničenjima“, rekao je ambasador, opisujući ih kao „još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona“, prenosi TAS S.

„Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države“, naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.

On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.

"Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD“, rekao je ruski ambasador.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)

"Turska kupuje kradeno žito"


Ukrajinski ambasador u Ankari Vasil Bodnar izjavio je danas da je Turska jedna od zemalja koje kupuju žito koje je Rusija ukrala od Ukrajine.

Bodnar je dodao da je zatražio pomoć od turskih vlasti i Interpola, koji istražuju ko učestvuje u transportu žitarica koje prolaze kroz turske vode, prenosi Rojters.

Pozivajući se na diplomatske izvore, turska agencija Anadolija juče je izvestila da je u planu pokretanje komandnog centra u Istanbulu koji bi omogućio izvoz 20 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)

EU zvanično - embargo


Evropska unija (EU) je danas zvanično odobrila embargo na rusku naftu i druge sankcije protiv velikih ruskih banaka i emitera zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Iz sedišta EU je saopšteno da će uvoz ruske sirove nafte biti ukinut tokom šest meseci, a drugih naftnih derivata tokom osam meseci.

U saopštenju se dodaje da je predvidjeno privremeno izuzeće za zemlje koje ne izlaze na more, poput Mađarske, Češke i Slovačke. Te zemlje, kako se navodi, specifično zavise od ruskih snabdevanja i "nemaju održive alternativne opcije".

Za Bugarsku i Hrvatsku privremeno neće važiti odluka o embargu na uvoz za određene vrste nafte.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)

Berlin: Opasnost od gladi zbog ruskog rata, ne sankcija Zapada


Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova danas je oštro osudilo pokušaj predsednika Rusije Vladimira Putina da, kako je navedeno u Berlinu, stvori narativ da je Zapad odgovoran za izazivanje gladi u Africi.

"Moramo da istaknemo da je činjenica da postoji opasnost od gladi u određenim delovima sveta, da su neke zemlje odsečene od izvoza žita, posledica ruskog agresorskog rata, a ne sankcija Zapada", izjavio je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Putin je ranije kazao da je Rusija spremna za nesmetan izvoz žitarica, uključujući i izvoz ukrajinskog žita preko crnomorskih luka, ali da to zahteva ukidanje sankcija Moskvi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)

Vlasti Šri Lanke prizemljile ruski civilni avion koji pripada kompaniji “Aeroflot”


Ruska aviokompanija “Aeroflot” morala je da otkaže let na liniji Kolombo – Moskva, nakon što su lokalne vlasti Šri Lanke zabranile avionu da napusti aerodrom.

Kako su izvestile lokalne novine “Njuz first”, vlasti Šri Lanke su prizemljile ruski civilni avion koji pripada kompaniji “Aeroflot” I izdale nalog za hapšenje aviona.

Kako se navodi, Visoki privredni sud u Kolombu je izdao nalog za hapšenje nakon žalbe koju je podnela irska kompanija “Selestial Avijejšn Trejding Limited”, a koja je povezana sa zakupodavcem aviona GECAS.

Nakon što su zapadne države uvele sankcije Rusiji, zakupci aviona su tražili od Moskve da vrati iznajmljene avione iz straha od sekundarnih sankcija, pošto su im ograničenja zabranjivala finansijske odnose sa ruskim avio-prevoznicima, prenosi Raša tudej.

Rusija je, međutim, zadržala većinu takvih aviona, tvrdeći da bi povratak letelica značio kršenje potpisanih ugovora.

Rusija je takođe počelo da registruje avione u svojoj zemlji kako bi oni mogli da nastave sa radom, a kako pak prenosi portal Airfleets, letelica zadržana na Šri Lanki dobila je rusku registraciju krajem aprila, a pre toga je bila registrovana na Bermude.

"Aeroflot" je saopštio da je saslušanje o puštanju letelice zakazano za 8. jun.

Ruski turoperator "Intourist" rekao je novinarima da su ljudi koji su čekali da odlete kući zadržanim avionom smešteni u obližnji hotel.

Sankcije EU uvedene u februaru zabranile su isporuku civilnih aviona i rezervnih delova Rusiji, kao i njihovo održavanje i osiguranje. Pored toga, sankcije su obavezale zakupodavce da raskinu postojeće ugovore sa ruskim avioprevoznicima, podseća RT.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165778)

Rusija im više ne isporučuje gas – ali imaju plan: Bušiće zajedno


Holandija i Nemačka će početi zajedničku eksploataciju gasa u Severnom moru.

To je objavila holandska vlada, nakon što je ruski Gasprom objavio da prekida isporuke gasa holandskoj firmi GasTera (GasTerra).

Državni sekretar zadužen za industriju Hans Vijlbrif danas je izdao dozvolu, rekao je on u saopštenju i dodao da je u toku ubrzana procedrura za izdavanje ostalih dokumenata.

Sporni projekat o bušenju podmorja radi eksploatacije gasa na 10 nautičkih milja (19 kilometara) od obale na granici Nemačke i Holandije nije nov, ali danas postaje posebno hitan jer je ruski Gasprom objavio da suspenduje isporuke gasa Holandiji. Gasprom je to uradio zato što su Holanđani odbili da plate ruske isporuke gasa u rubljama kao što Rusija traži.

Pod pritiskom ekologa obeju zemalja, nemačka država Donja Saksonija je pre godinu dana odlučila da ne izda dozvole za tu eksploataciju gasa kod holandskog ostrva Širmonikog i nemačkog Bokum, čiji ekosistemi se smatraju krhkim.

Medutim Nemačka je nedavno promenila tu odluku zbog sukoba u Ukrajini, koji je promenio situaciju, navela je holandska vlada.

Očekuje se da 2024. godine počne da stiže gas iz zajedničke platforme za bušenje, koja će se napajati strujom iz nemačke vetroelektrane, rekao je holandski ministar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165733)

Ruski ambasador: "Nismo iznenađeni, ali ovo samo pogoršava globalnu situaciju"


Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD, rekao je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

On je istakao da Rusija ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu.

"Nismo iznenađeni novim ograničenjima", rekao je ambasador, opisujući ih kao "još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona", prenosi TAS S.

"Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države", naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.

On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.

"Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD", rekao je ruski ambasador.

Vlada SAD je 2. juna proširila svoje crne liste sankcija Rusiji, dodajući niz zvaničnika, preduzetnika i rukovodilaca kompanija, kao i 16 preduzeća.

Ministarstvo trgovine SAD dodalo je na crnu listu 71 pravno lice iz Rusije i Belorusije, uključujući brojne brodograditelje i proizvođače aviona, navodi TAS S.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/oglasio-se-ruski-ambasador-nismo-iznenadeni-ali-ovo-samo-pogorsava-globalnu-situaciju-2165543)

Bugari neće potpisati ugovor sa Gaspromom: "Oni su dokazano nepouzdan partner"


Bugarska neće potpisati novi ugovor o isporuci plavog goriva sa Gaspromom.

Kako je izjavio ministar finansija te zemlje Asen Vasilev na zasedanju Parlamentarnog odbora za budžet, ova kompanija se pokazala "dokazano nepouzdanim partnerom".

Važeći ugovor ističe krajem decembra.

Po rečima Vasileva, trenutno se u Bugarskoj ne kupuje ruski prirodni gas jer je ruska kompanija jednostrano obustavila izvršenje potpisanog ugovora, prenosi reporterka BNR radio Bulgaria.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/bugari-nece-potpisati-ugovor-sa-gaspromom-oni-su-dokazano-nepouzdan-partner-2165581)

Zanima me samo kako ce UK da primi ovu vest i ko gde ima pravo u Severnom Moru ;)

DW: Koliko će naftni embargo pogoditi Rusiju?


Iako Rusija može da preusmeri deo svoje nafte drugim zemljama, embargo koji joj je uvela EU imaće značajne posledice po tu zemlju.

Ali ne samo po nju, već i po tržište nafte u svetu, kao i na snabdevanje u Nemačkoj.

Koliko će Rusija biti pogođena delimičnim embargom EU na naftu? To se može samo grubo proceniti. Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, Evropska unija i Velika Britanija prošle godine su od Rusije uvozile 3,5 miliona barela nafte dnevno i za to plaćale oko 88 milijardi evra.

Ako bi EU do kraja godine zaista mogla da se odrekne 90 odsto svog dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije, to bi odgovaralo obimu od preko milijardu barela. Na osnovu trenutno veoma visokih cena, Rusija bi od sledeće godine mogla da izgubi više od 120 milijardi evra prihoda od izvoza nafte u EU.


Rusija može da preusmeri deo nafte

U trenutno napetoj tržišnoj situaciji, Rusija, međutim, ima alternative. Iznad svega, sada joj se isplati blisko partnerstvo sa Kinom koja je poslednjih godina postajala sve važniji kupac ruske nafte.

Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW), između 2010. i 2020. udeo ruske nafte u kineskom uvozu otog energenta porastao je sa 6,4 na 15,4 odsto.

Nedavno je i Indija uočena kao kupac sankcionisane ruske nafte. Prema podacima kompanije Refinitiv Eikon, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Indija je uvezla 34 miliona barela nafte, što je trostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da će se zbog sankcija i postepenog nestajanja uspostavljenih transportnih pravaca Moskva suočiti sa značajnim logističkim problemima. Pritom je ograničenje izvoza naftovodima znatno efikasnije nego pomorskim putevima – nafta, koja se do sada na zapad transportovala naftovodima, teško se može preusmeriti.


Visoke cene idu na ruku Moskvi

Međutim, zahvaljujući visokom cenama Rusija će verovatno moći da nadoknadi deo izgubljenog prihoda.

Tržišta nafte uvek osetljivo reaguju na pretnju ograničenja ponude. Još od sredine 2020. cene nafte se oporavljaju od najnižih vrednosti povezanih sa koronom. A od kraja 2021. sukob oko Ukrajine je stavio tržišta pod znatan stres. Nafta tipa Brent je više od 70 odsto skuplja nego pre godinu dana. Tako ovaj dramatičan razvoj u znatnoj meri kompenzuje predstojeća ograničenja izvoza.

Delimični embargo o kojem je sada odlučeno sigurno će teško pogoditi Moskvu. Ali, ako tržište nafte ostane napeto kao sada, Kremlj se može nadati primetnom olakšanju.


Nafta će verovatno ostati skupa

Trenutno ima malo prostora za kontinuirani pad cena nafte. Jer, uprkos visokim cenama – ponuda ostaje ograničena. Kartel za proizvodnju nafte OPEK je u više navrata izjavljivao da ne vidi sebe u poziciji da kompenzuje nestašice u snabdevanju iz Rusije.

Ali dalje pogoršanje situacije se ne nazire. „Embargo EU je maksimalno opterećenje za tržište“, naglašava Andreas Šreder, šef energetske analize u istraživačkom centru ICIS. Za cene nafte i dalje je veoma važan razvoj globalne ekonomije, a „u poslednje vreme ovde je uvek bilo trenutaka opuštanja“, rekao je stručnjak.


Šta se sprema Nemačkoj?

Kao do sada najvažniji kupac ruske nafte u Evropi, Nemačka igra odlučujuću ulogu u ovom embargu. Na početku rata, Nemačka je dobijala 35 odsto sirove nafte iz Rusije - krajem aprila to je bilo samo dvanaest odsto. Dobrovoljnim odustajanjem od isporuka nafotvodom da kraja godine, Nemačka je sebi nametnula još jedan težak teret.

Pritom je tržište nafte fleksibilnije od tržišta gasa, a Nemačka je već sklopila važne sporazume sa Norveškom, SAD i drugim zemljama proizvođačima – naravno, po višim cenama. Ministar ekonomije Robert Habek je već krajem aprila bio uveren da se potpuna nezavisnost od ruske nafte može postići za samo nekoliko dana.

Pored snabdevanja sirovom naftom, mora se obezbediti i snabdevanje naftnim derivatima kao što su benzin, kerozin ili lož ulje.

Ovde je fokus posebno na velikoj rafineriji PCK u Švedu u Brandenburgu, kojoj je do sada jedini izvor bila ruska sirova nafta preko naftovoda „Družba“. Habek traži alternativne rute isporuke za Šved, tankerima preko Rostoka i Gdanjska. Ali pokrajina Brandenburg strahuje da će rafinerija tako raditi sa samo do 60 odsto kapaciteta.

Pored zabrinutosti za oko 1.200 zaposlenih, postoji i bojazan da bi moglo doći do problema sa isporukama istočnonemačkim benzinskim stanicama, industriji i skladištima lož-ulja.


Potrošačima i dalje prete visoki troškovi

Ima dakle još problema koje treba rešiti, a koji su posledice embarga. Ali ekspert ICIS-a Šreder takođe smatra da su i ti problemi rešivi.

Međutim, pomenuta prilagođavanja teško da će biti moguća bez većih troškova. Postoji velika verovatnoća da će se potrošači suočiti sa daljim opterećenjima. Većina stručnjaka se slaže da nemačka vlada svojim paketom olakšica može ublažiti posledice po potrošače, ali ih ne može u potpunosti nadoknaditi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/koliko-ce-naftni-embargo-pogoditi-rusiju-2164963)

Predsednik Senegala sa Putinom: Zapad da ukine sankcije, nemamo žita ni đubriva


Antiruske sankcije koje je uveo Zapad onemogućile su afričke zemlje da imaju pristup ruskoj pšenici i đubrivu što je dosta pogoršalo prehrambenu situaciju na kontinentu, izjavio je predsednk Senegala Maki Sal tokom sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„Sankcije protiv Rusije su pogoršale situaciju jer više nemamo pristup pšenici i đubrivu. To stvara užasne probleme u celoj Africi. Potrebno je da se žito i đubrivo izuzme iz ograničavajućih mera“, rekao je on.

Sa druge strane, ruski predsednik je rekao da se odnosi Rusije i afričkih zemalja nalaze na novom nivou razvoja, te da Moskva veoma ceni kontakte koji se održavaju sa zemljama afričkog regiona.

„Želim da podsetimo na to da je Rusija uvek bila na strani Afrike, da je uvek podržavala Afriku u borbi protiv kolonijalizma. Mi smo sada na novom nivou razvoja odnosa sa afričkim zemljama a trgovinska razmena je u porastu“, naveo je Putin.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220603/predsednik-senegala-sa-putinom-ukinite-sankcije-nemamo-zita-ni-djubriva-1137980373.html)

Што Сенегал нема семена ни ђубрива? У међународним водама нема блокаде, а Африка се није придружила санкцијама. Ако јесте, саме су те земље криве.

Ветроелектране су могуће у плиткој води, а углавном су такве. Иначе, како ће пумпати гас ... на педале?

Сенегал излази на море. Проблем може бити логистика (осигурање руских бродова и ангажовање бродова других земаља да упловљавају у руске луке). Други проблем може бити плаћање.

Vjerovatno je plaćanje problem.
S druge strane glad u Africi bi mogla izazvati tatove i rijeke izbjeglica.
Možda će i afrikanci od zapada tražiti da im sirovine isplaćuje u hrani ili rubljama. :)

Ово је интересантно: https://www.politico.eu/article/african-union-chief-macky-sall-russia-vladimir-putin-promise-to-free-ukraine-grain/

Сенегал је председавајући Афричке уније, недавно је био гост на самиту ЕУ. Сада га ”оптужују” да је прихватио Путинову причу која се шири Африком, да су санкције криве за несташицу жита и ђубрива. Немачка покушава да обезбеди гас из Сенегала.

Генерално, мислим да ће Русима бити веома лако да доказују свој наратив. Уплови у руску луку, плати и носи. Ако не можеш да упловиш у луку и не можеш да платиш - то није до њих.

Ево нечега о чему смо разговарали и шта смо најављивали:

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT. (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Извор: Б92 (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

Напомена: Сав неон који је производила Украјина је настајао од руде која се долазила из Русије. Објективно, Русија контролише производњу неона у свету.

Сада ће да скочи цена све електронике. Вратићемо се на писма и дописивање поштом... 8)

Ех, лако је било тлачити санкцијама неке небитне, попут нас...

Putin: Rusija garantuje prolaz za izvoz žita iz Ukrajine


Rusija garantuje nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito i može da obezbedi njegov izvoz kroz luke koje kontroliše, kao što su Berđansk i Marijupolj, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

On je rekao da Rusija ne ometa izvoz žitarica iz Ukrajine i da se to može učiniti preko crnomorskih luka i susednih zemalja.

"Što se tiče ukrajinskog izvoza žitarica, mi tome ne postavljamo prepreke", naglasio je Putin.

On je u u intervjuu za TV kanal Rusija 1, rekao da je to moguće i iz luke Odesa pod kontrolom Kijeva, kada Ukrajina "očisti vode od mina".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=2166185)

Rusija ograničila izvoz plemenitih gasova


Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT.

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici.

„Razlog tome je kratkovida politika evropskih država, pre svega Evropske komisije u sferi energetike. Vidimo šta se tamo dešava i lično mislim da su mnoge političke snage i u SAD i u Evropi počeli sa spekulacijama koristeći istinsku brigu stanovnika planete kada je reč o klimi, promenama klime, počeli su da promovišu tu zelenu agendu uključujući i energetiku“, rekao je Putin.

U intervju za TV „Rusija 24“, čiji je jedan deo emitovan večeras, on je rekao da su SAD i Velika Britanija, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, počeli da preduzimaju korake koji su pogoršali situaciju u prehrambenom sektoru i proizvodnji đubriva.

„Vidimo pokušaje da se na Rusiju prebaci odgovornost za ono što se dešava na tržištu hrane, ali to je prebacivanje krivice na nevinog“, istakao je Putin.

Kako je ocenio, situacija po pitanju đubriva će se zbog sankcija pogoršavati, a cene hrane će rasti.

„Nepovoljna situacija na svetskom tržištu hrane počela je da se stvara ne juče, i čak ni posle početka specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini i Donbasu. Ona je počela da se stvara još od februara 2020. godine tokom borbe protiv virusa korona kada je bilo potrebno obnavljati svetku privredu. Ništa bolje u SAD nisu smislile ekonomske, finansijske vlasti nego da počnu sa ulivanjem velike količine novca kao podršku stanovništvu, preduzećima i granama ekonomije“, naveo je on.

To su radile i ruske vlasti ali pažljivije, pri čemu su ostvarivali potrebne rezultate a da se pri tome sve te aktivnosti nisu odrazile na makroekonomskom planu, između ostalog i na drastičan rast inflacije.

„Sasvim se drugačije razvijala situacija u Sjedinjenim Državama“, ukazao je on.

Sadašnja kriza je posledica pogrešnih postupaka između ostalog SAD a ne specijalne operacije ruske vojske i to su, kako je rekao Putin, priznali pristojni ljudi u Americi i američki ministar finansija.

Ruski predsednik je napomenuo dada je od februara 2020. godine do kraja 2021. novčana masa u SAD porasla na 5,9 triliona dolara.

"To je rad njihove kovnice novca bez presedana. Ukupni obim novčane mase porastao je za 38, 6 odsto. Očigledno je da su finansijske vlasti u SAD polazile od toga da je dolar svetska valuta i on se, kao i u ranija vremena, rasuti u svetskoj privredi i u Americi će to proći neprimetno. Ali, nije ispalo tako", rekao je ruski predsednik.


Izvoz žita iz Ukrajine

Tvrdnje da Moskva sprečava izvoz ukrajinskog žita nazvao je blefom i istakao da je Rusija spremna da podigne izvoz pšenice do 50 miliona tona.

Ruski predsednik je pozvao Kijev da razminira teritoriju pod svojom kontrolom u cilju bezbednog izvoza žita i dodao da Rusija završava sa razminiranjem onih delova teritorije koje su pod njenom kontrolom i spremna je za transport tereta i ulazak brodova u Azovsko i Crno more, odnosno luke Berdjansk i Marijupolj.

Kako je rekao, nema problema sa izvozom ukrajinskog žita jer postoje različiti načini da se to uradi, a prvi je izvoz preko luka pod kontrolom Ukrajine, pre svega Odese.

„Ali, mi nismo postavili mine na prilazima lukama, to je uradila Ukrajina. Više puta sam govorio svim našim kolegama: neka razminiraju i neka krenu brodovi sa žitom da izlaze iz luka. Garantujemo njihov bezbedan i miran prolazak u međunarodne vode. Nikakvih problema nema“, istakao je ruski lider i dodao da ukrajinsko žito može da se izvozi i preko Dunava, Poljske i, što je najjeftinije, preko Belorusije, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije.

Na desetine stranih brodova je sada blokirano u ukrajinskim lukama a posade i dalje drže kao taoce, istakao je on.

Putin je rekao i da je 0,5 odsto pšenice koju bi Kijev eventualno mogao da izveze - praktično ništa.

„U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona žita, pšenice. Sada nam govore da je Ukrajina spremna da izveze 20 miliona tona – 20 miliona u poređenju sa onim što se proizvede u svetu, sa 800 miliona tona, iznosi 2,5 odsto. Ali, ako budemo polazili od toga da u ukupnoj količini hrane u svetu pšenica čini samo 20 odsto, a tako i jeste, to nisu naši podaci, nego podaci UN, onda to znači da tih 20 miliona tona ukrajinske pšenice predstavlja 0,5 odsto, odnosno da je zanemarljivo“, objasnio je on i dodao da je ta količina potencijalni izvoz.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220603/putin-kratkovida-politika-zapada-dovela-do-krize-u-energetici-1138016310.html)

Slovačka traži pomoć Brisela: "Ublažite uticaj naftnog embarga"


Slovačka je saopštila danas da će među članicama Evropske unije ona biti najteže pogođena sankcijama EU na rusku naftu.

Takođe je saopštila i da očekuje da solidarnost Brisela ublaži negativan uticaj naftog embarga na tu zemlju.

Ministarstvo ekonomije je navelo u saopštenju da je Slovačka tražila da joj se odobri trogodišnji period za prekid trgovanja ruskom naftom i naftnim derivatima, ali da njen zahtev nije prihvaćen, već su usvojene oštre sankcije s ciljem da se desetkuju ruski naftni prihodi zbog napada Moskve na Ukrajinu, prenosi Rojters.

"Embargo je usvojen u verziji koja direktno utiče na tržište motornih goriva i njihovu proizvodnju u Slovačkoj. U okviru deklarisane solidarnosti, očekujemo individualni pristup sredstvima iz programa REPower EU", dodaje slovačko ministarstvo, misleći na plan EU o okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i hvatanju u koštac s klimatskom krizom.

Kako objašnjava ministarstvo, konačna verzija sankcija znači da će Slovačka moći da nastavi uvoz nafte iz Rusije preko naftovoda Družba, ali bi posle osam meseci to mogla da koristi samo za proizvodnju za domaće tržište i izvoz naftnih derivata u susednu Češku, u periodu od verovatno narednih 10 meseci.

Proizvodnja u jedinoj domaćoj rafineriji u Slovačkoj, Slovnaftu, zavisna je od ruske nafte. Slovnaft je u četvrtak saopštio da će embargo imati ozbiljne posledice po njihovu proizvodnju i da će stvoriti nestašicu goriva na reginalnom tržištu jer tehnološke promene ne mogu da se izvrše u kratkom roku.

Ova rafinerija u vlasništvu mađarskog MOL-a, koja prerađuje 124.000 barela dnevno, nalazi se u blizini slovačkih granica sa Mađarskom i Austrijom, a takođe ima cevovod za isporuku proizvoda do Češke.

Slovnaft izvozi većinu svoje proizvodnje, uključujući dizel, benzin, avionsko gorivo, sumpor i plastiku u brojne zemlje centralne i zapadne Evrope i upozorava da bi prisilno smanjenje kapaciteta takođe moglo da ugrozi snabdevanje domaćeg tržišta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/slovacka-trazi-pomoc-brisela-ublazite-uticaj-naftnog-embarga-2165714)

Lukašenko popustio: "Ukrajinsko žito može preko Belorusije"; Ali – ima jedno ali


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Minsk spreman da razgovara o mogućem tranzitu ukrajinskog žita preko belouske teritorije.

"Sada svi traže logistiku... U redu, možemo da razgovaramo, nemamo ništa protiv - prevozite (žito) preko Belorusije, ali mora da postoje kompromisi", rekao je Lukašenko prema pisanju lista Belorusija Danas, prenosi Rojters.

Beloruski lider, međutim, nije objasnio šta podrazumeva pod kompromisima, napominje britanska agencija.

Ukrajina, veliki globalni izvoznik žitarica, ne može da koristi svoje crnomorske luke za izvoz, pošto su blokirane nakon napada Rusije na tu zemlju 24. februara.

Izvoz iz Ukrajine preko Belorusije jedna je od opcija u opsežnim diskusijama koje vode Ujedinjene nacije u nastojanju da se poveća globalna ponuda žitarica budući da se nazire velika kriza s hranom. Deblokada ukrajinskih crnomorskih luka je druga opcija.

Belorusija, veliki svetski proizvođač potaše, nalazi se pod oštrim zapadnim sankcijama 2021/22, koje su zaustavile njen izvoz đubriva preko luka na Baltičkom moru.

Finansijske sankcije uvedene Moskvi od 24. februara, takođe su pogodile ruske izvoznike đubriva, dodatno urušavajući globalni lanac snabdevanja i povećavajući rizik od globalne prehrambene krize.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je ranije ove nedelje da bilo kakav dogovor o deblokiranju isporuka robe iz tog regiona još nije na vidiku jer "činjenica da je sve međusobno povezano čini pregovore posebno složenim“.

Moskva i Minsk krive zapadne sankcije za prekid izvoza žitarica i đubriva i izazivanje rizika od globalne krize s hranom.

Uzrok problema je "politika koju danas sprovode Zapad i bogate zemlje, posebno Sjedinjene Države i taj problem mora da se reši", rekao je Lukašenko, prema izveštaju beloruske novinske agencije Belta.


"Samo ako su luke otvorene i za belorusku robu"

Minsk je spreman da dozvoli tranzit ukrajinskog žita preko Belorusije ako mu bude dozvoljeno da otprema belorusku robu iz luka na Baltičkom moru, izjavio je beloruski lider Aleksandar Lukašenko, citirala je novinska agencija Belta, prenosi Rojters.

U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom u petak, Lukašenko je rekao da je Belorusija spremna da oslobodi potrebne kapacitete na svojoj železnici za ukrajinsko žito i predložio organizovanje pregovora između Belorusije, Ukrajine i zemalja koje su spremne da obezbede pristup svojim lukama, prenosi Belta.

"Istovremeno, najvažnije je, kako je pomenuto tokom razgovora, da ove luke – u Nemačkoj, Poljskoj, baltičkim državama ili Rusiji – treba da budu otvorene i za belorusku robu“, naveli su.

"Ukoliko se stvore uslovi za tranzit ukrajinskog žita, luke koje će ga pretovarivati takođe bi trebalo da budu u mogućnosti da utovare i robu iz Belorusije“, dodaje se.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/lukasenko-popustio-ukrajinsko-zito-moze-preko-belorusije-ali-ima-jedno-ali-2165735)

Volodin: Kompenzovaćemo gubitke prodajom nafte u Aziji


Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin kaže da gubici Rusije u slučaju da Evropa zabrani uvoz ruske nafte na svoje tržište mogu iznositi 22 milijarde dolara godišnje, međutim, zbog porasta cena usled sankcija prodajom ruske nafte na azijskom tržištu ti gubici mogu biti kompenzovani.

Volodin je takođe rekao i da nije isključeno da bi Rusija na ovaj način mogla čak i da profitira.

Prema njegovim rečima, Evropa će zbog rekordno visokih cena energenata da troši dodatnih 250 milijardi evra godišnje ne uključujući troškove prelaska na nove marke nafte.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=2166185)

Mađarska uvodi dodatne poreze za one koji ostvaruju "ekstra" profit


Nedavno reizabrana mađarska vlada objavila je nove sektorske poreze za 2022. i 2023. godinu.

Taj potez je odgovor na poteškoće izazvane ratom u Ukrajini i povećanim cenama sirovina, objavila je globalna advokatska kancelarija za korporativno pravo CMS.

Banke bi morale da plate dodatni porez na svoju kamatnu maržu.

Vlada premijera Viktora Orbana će utrostručiti iznos naknade za rudarstvo koju plaćaju kompanije koje se bave vađenjem nafte i prirodnog gasa, a takođe će se promeniti način obračuna tantijema.

Deo profita na maržama biće predmet dodatnog poreza. Veći porezi biće naplaćeni proizvođačima bioetanola i biogoriva.

U maloprodajnom sektoru, poreske stope koje se primenjuju u dva najviša poreska razreda će se povećati: sa 2,7 odsto na 4,1 odsto za poreske obveznike iznad 100 milijardi HUF (oko 250 miliona evra) neto prihoda od prodaje i sa 0,4 odsto na 1 odsto za poreske obveznike u grupi od 30 do 100 milijardi forinti neto prihoda od prodaje.

Uveo bi se takođe novi porez na promet na roming, internet i kablovsku TV saobraćaj. Detalji tek treba da budu finalizovani, prenosi Bif.rs.

Kad je reč o avio-kompanijama, naknade će biti naplaćene pružaocima zemaljskih usluga. Ove dodatne naknade (otprilike 10-15 evra po putovanju) indirektno će snositi putnici.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-uvodi-dodatne-poreze-za-one-koji-ostvaruju-ekstra-profit-2166275)

EU novac za pandemiju preusmerava na uvoz gasa


EU namerava da na svojoj teritoriji izgradi novu infrastrukturu koja će moći da podrži uvoz velikih količina tečnog prirodnog gasa, navodi Rojters.

Članicama Evropske unije biće dozvoljeno da koriste novac iz fonda za oporavak od pandemije korona virusa kako bi izgradile infrastrukturu potrebnu za uvoz i korišćenje tečnog prirodnog gasa (LNG), izjavio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Od početka sukoba u Ukrajini zemlje EU nastoje da smanje svoju zavisnost od uvoza ruskog gasa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-novac-za-pandemiju-preusmerava-na-uvoz-gasa-2166302)

Zbog incidenta u rafineriji Austrija koristi gorivo iz državnih rezervi


Vlada Austrije odlučila je da deo državnih rezervi goriva stavi na raspolaganje kako bi, nakon incidenta u rafineriji Švehat, osigurala bezbednost snabdevanja.

U petak je došlo do incidenta, prilikom radova na održavanju rafinerije, zbog kojih ona nije radila od sredine aprila. U incidentu u glavnom postrojenju za destilaciju sirove nafte povređena su dva radnika.

Kako bi „pokrila“ izostanak proizvodnje, austrijska vlada je donela odluku da stavi na raspolaganje benzin i dizel iz strateških rezervi.

Ministarstvo energetike izdalo je uredbu, koje će, naknadno, da potvrdi i parlament.

Iz Ministarstva je saopšteno da stavljanje na raspolaganje goriva iz rezervi treba da posluži samo za obezbeđivanju snadevanja naftnim derivatima, dok se ne popravi kvar u rafineriji ili dok u zemlju ne stignu alternativne isporuke.

Rezerve nafte, benzina i dizela pokrivaju prosečnu potrošnju od 90 dana.

Na osnovu uredbe Ministarstva za upotrebu biće oslobođeno 112.000 tona dizela i 56.000 tona benzina, čime će se uskladištene rezerve smanjiti za potrošnju od „šest dana“.

Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je u saopštenju da je osigurano snabdevanje gorivom i pored incidenta u rafineriji.

"Niko ne treba da se brine. Upravo za takve slučajeve postoje rezerve", poručio je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zbog-incidenta-u-rafineriji-austrija-koristi-gorivo-iz-drzavnih-rezervi-2166555)

Švajcarskoj preti nestašica


Snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj biće neizvesno na zimu.

Ne mogu se isključiti problemi sa osiguravanjem dovoljno električne energije, objavila je savezna komisija za električnu energiju, Elcom, na svojoj godišnjoj konferenciji. Proizvodnja električne energije iz švajcarskih nuklearnih elektrana bi mogla biti manja u toku zime, ali što je bitnije, susedi ove države pre svega Francuska mogli bi da izvezu manje struje nego uobičajno, prenosi Capital.

Zbog očekivanog smanjivanja proizvodnje u francuskim nuklearnim elektranama i smanjenog izvoza u Švajcarsku, uvoz struje iz Francuske bi ove godine mogao biti puno manji u odnosu na prethodne godine.

Zato bi se Švajcarska morala osloniti na uvoz struje od svojih drugih suseda, Nemačke, Italije, Austrije, ali ove države dobar deo svoje električne energije proizvode koristeći fosilna goriva, pre svega prirodni gas.

Očekuje se da će cena električne energije za domaćinstva u Švajcarskoj porasti 20 posto.

Švajcarska se, kao i ostatak Evrope, priprema za skok cena električne energije tokom zime, jer EU, čija Švajcarska nije članica, nastoji da smanji svoju zavisnost od o ruskog gasa. Rusija je sa svoje strane već prekinula snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji te kupcima u Danskoj i Nemačkoj koji su odbili da plate gas u rubljama, podseća portal Oilprice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarskoj-preti-nestasica-2166585)

Zamena za rusku naftu: Francuska u pregovorima sa UAE


Francuska je u pregovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi našla alternativu nafti koja stiže iz Rusije, izjavio je ministar finansija Bruno Le Mer.

"Postoje razgovori sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Moramo da pronadejmo alternativu ruskoj nafti", poručio je Le Mer za radio "Evropa 1", prenosi agencija Rojters.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zamena-za-rusku-naftu-francuska-u-pregovorima-sa-uae-2166611)

Nemci štede na hrani


U nemačkom maloprodajnom sektoru prodaja je neuobičajeno naglo opala.

Posebno ozbiljan je pad kupovine prehrambenih proizvoda - verovatno zbog povećanja cena. Ali, postoje i problemi sa isporukom.

Nemački trgovci na malo su zbog visoke inflacije u aprilu pretrpeli neočekivano snažan pad prodaje. Uprkos popuštanju mera koronavirusa, njihova primanja su bila 4,7 odsto manja u odnosu na prethodni mesec – podaci su Saveznog zavoda za statistiku. Ako se ignorišu cene, realan minus je bio čak 5,4 odsto,

"Realna prodaja je tako dostigla najniži nivo od februara 2021", kažu statističari. Ekonomisti su očekivali prosečan pad od samo 0,2 odsto.


Istorijski pad prodaje

Najviše je opala prodaja hrane. Poređenja radi, trgovina neprehrambenim proizvodima je realno smanjena 4,4 odsto, dok je trgovina hranom pala 7,7 odsto. "Ovo je bio najveći pad prodaje iz meseca u mesec od 1994", objasnili su statističari.

Ovakav razvoj događaja je verovatno posledica značajnog rasta cena hrane. Oni su u aprilu stajali 8,6 odsto više nego godinu dana ranije. Inflacija cena hrane ponovo je bila znatno iznad prosečnog rasta potrošačkih cena, koji je u aprilu iznosio 7,4 odsto.


Udruženje poljoprivrednika poziva na povećanje cena hrane

U međuvremenu, prema mišljenju stručnjaka, trend rasta cena hrane će se verovatno nastaviti. Prema studiji Alijanc trejda, maloprodajne cene hrane će u tekućoj godini verovatno porasti za više od deset odsto.

Udruženje poljoprivrednika obnovilo je danas poziv na povećanje cena hrane: "Hitno su nam potrebni veći prihodi od prodaje da bismo uopšte mogli da nastavimo da poslujemo", rekao je predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid u "Augsburger algemajneu".

Poljoprivrednici su suočeni sa značajnim povećanjem troškova za dizel, đubrivo i stočnu hranu, rekao je Rukvid. "Ova ogromna povećanja troškova ne mogu da snose samo poljoprivrednici, već i potrošači."


Problemi sa isporukom zbog korone u Kini

Nagli rast cena hrane nije jedini problem sa kojim se maloprodaja trenutno suočava: zatvaranje velikih luka u Kini kao posledica izbijanja korone dodatno je pogoršalo probleme isporuke u nemačkoj maloprodaji.

Kako je saopštio Institut ifo iz Minhena, u redovnoj mesečnoj anketi kompanija, u maju se 80,1 odsto trgovaca žalilo da ne mogu da isporuče svu naručenu robu. U aprilu je to bilo samo 67,1 odsto, a na prethodnom maksimumu prošlog decembra 81,6 odsto.

Svi ispitani prodavci igračaka prijavili su izostale isporuke. Prema informacijama, u gotovo svim prodajnim centrima za gradnju i dom, kao i u supermarketima delovi rafova su potpuno prazni. Prodavcima bicikala ponekad nedostaju pojedinačne komponente da završe montažu bicikala. Nedostatak poluprovodnika i čipova takođe smanjuje izbor elektronskih proizvoda.

"Maloprodaja se trenutno suočava sa mnogim izazovima", rekao je Klaus Volrabe, šef istraživanja Instituta Ifo. "Iako su ograničenja za koronavirus skoro ukinuta, inflacija i uska grla u isporuci kvare raspoloženje."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemci-stede-na-hrani-2166619)

Eni i Repsol od jula uvoze naftu iz Venecuele u Evropu


Italijanska naftna kompanija Eni i španska Repsol SA mogle bi već od sledećeg meseca da počnu da uvoze u Evropu naftu iz Venecuele. Na to su se odlučili kako bi nadoknadili prekid uvoza ruske nafte, javio je danas Rojters pozivajući se na tvrdnje više osoba upoznatih sa ovim pitanjem,

Uvoz nafte iz Venecuele je zaustavljen pre dve godine kada je Vašington pojačao sankcije toj zemlji.

Očekuje se da količina nafte koju će uvesti kompanije Eni i Repsol nije velika, smatraju upućeni tvrdeći da će uticaj na globalne cene nafte biti skroman, prenosi Rojters.

Stejt department je pismom odobrio ovim dvema kompanijama da nastave sa uvozom nafte iz Venecuele.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena se nada da venecuelanska nafta može pomoći Evropi da smanji zavisnost od ruske nafte i preusmeri deo venecuelanskog izvoza iz Kine. Zeleno svetlo Vašingtona za obnavljanje davno zamrznutih tokova nafte iz Venecuele ka Evropi moglo bi da pruži simboličan podsticaj venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.

Nagovoriti predsednika Madura da ponovo započne politički dijalog sa venecuelanskom opozicijom je takođe jedan od ciljeva, potvrdili su Rojtersu insajderi upućeni u ovo pitanje.

Dve pomenute evropske naftne kompanije, koje imaju zajednička preduzeća sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, mogu da računaju na sirovu naftu iz Venecuele, ali ključni uslovi su da venecuelanska nafta "mora da ide u Evropu" i da se ne može preprodavati.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eni-i-repsol-od-jula-uvoze-naftu-iz-venecuele-u-evropu-2166686)

Švajcarske i francuske nuklearne elektrane, njemačke, italijanske i austrijske termoelektrane na prirodni gas. Odakle dolaze energenti za te elektrane? O gasu se mnogo piše, ali ne i o uranu. Imaju li nuklearne elektrana dovoljnu zalihu goriva do proljeća. Pored mogućeg nedostatka prirodnog gasa, na zimu je moguć i nedostatak struje.

Svajcarska je pre ovog sukoba kupila od Rusije obogaceni uranijum za nuklearke u vrednosti of 500mil USD. Koliko ce to da traje, ne znam

 
Putin spreman za dugi rat iscrpljivanja


Američki list "Vašington post" analizira da li sankcije koje su EU, Britanija i SAD uveli Rusiji sa ciljem da pritiskom na rusku ekonomiju nateraju Putina da okonča napad na Ukrajinu imaju efekta, kao i da li Putin može da istrpi sankcije dok ujedno radi na podrivanju evropskog jedinstva da bi dobio podršku za njihovo ukidanje.

Kako navodi ovaj list pozivajući se na tvrdnje američkih i ruskih političkih i ekonomskih eksperata, Kremlj pokušava da pojača ekonomski pritisak na Zapad radi podrivanja strane podrške Ukrajini.

Naime, ruski predsednik Vladimir Putin priprema se za dugi rat iscrpljivanja u Ukrajini i biće, prema viđenju pripadnika ruske ekonomske elite, nemilosrdan u svojim pokušajima da koristi ekonomska oružja poput blokade ukrajinskog izvoza žita, da razvodnji zapadnu podršku KIjevu.

Kremlj se oslanja na nedavne znake oklevanja kod nekih evropskih vlada da pruže dalju podršku videvši to kao pokazatelj da bi Zapad mogao da izgubi fokus u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu, naročito kada svetske cene energenata skaču nakon nametanja sankcija Moskvi.

Putin „veruje da će Zapad postati iscrpljen“, kaže jedan dobro obavešteni ruski milijarder uz zahtev da ostane anoniman iz straha od posledica. Putin nije očekivao jaku zajedničku prvobitnu reakciju Zapada, “ali sada pokušava da preoblikuje situaciju, i veruje da će na duge staze pobediti,” tvrdi ovaj milijarder. Zapadni lideri su ranjivi zbog izbornih ciklusa i Putin veruje “da javno mnjenje može da se okrene protiv njih preko noći“, piše Vašington post.

Ove nedelje Evropska unija je najavila embargo na ruski pomorski izvoz nafte, a Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pohvalio je ovaj potez kao stavljanje maksimalnog “pritiska na Rusiju da okonča rat”. Ali, to će “imati mali uticaj kratkoročno,” kaže jedan ruski zvaničnik blizak diplomatskim krugovima Moskve, koji je takođe zahtevao anonimnost iz straha od odmazde. “Stav Kremlja je da mi ne možemo da izgubimo kakva god da je cena toga.” tvrdi on.

Kremlj je saopštio da je ovaj potez EU samo podstakao dalji skok svetskih cena energenata i da će videti da prebaci rusku robu na tržišta Azije, iako su EU i Britanija uvele i zabranu osiguravajućim kućama da osiguraju robu koju Rusija transportuje.

Stanovnici EU zemalja “osećaju udar ovih sankcija više nego mi,” rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu za Vašington Post.

“Zapad je napravio grešku za greškom, što je dovelo do rastuće krize, a reći da je za to kriva situacija u Ukrajini i ono što Putin radi nije tačno.” tvrdi on.

Ovakav stav ukazuje na to da Kremlj veruje da može da izdrži duže od Zapada posledice ekonomskih sankcija. Putin ima malo izbora sem da nastavi rat u nadi da će blokada ukrajinskog žita “dovesti do nestabilnosti na Bliskom istoku i izazvati novu poplavu izbeglica,” tvrdi Sergej Guriev, bivši glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.


Svi Putinovi savetnici

Agresivni stav Kremlja naizgled odražava stavove Nikolaja Patruševa, ratobornog čelnika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je služio sa Putinom u lenjingradskom (danas Sankt Petersburg) odeljenju KGB-a i sve više se smatra tvrdolinijaškim ideologom koji utiče na rat u Ukrajini.

On je jedan od nekolicine bliskih savetnika za pitanja bezbednosti za koje moskovski insajderi veruju da ima pristup Putinu.

U tri izrazito antizapadna intervjua koje je dao ruskim novinama od početka invazije, Patrušev, koji se do sada klonio javnosti, je rekao da je Evropa na ivici “duboke ekonomske i političke krize” jer inflacija raste, a životni standard već pada, što utiče na raspoloženje Evropljana, a da bi nova migrantska kriza stvorila i nove bezbednosne pretnje.
“Svet polako tone u krizu nestašice hrane bez presedana. Desetine miliona ljudi u Africi ili na Bliskom istoku će ostati na ivici gladi, i to zbog Zapada. Da bi preživeli, bežaće u Evropu. Nisam siguran da će Evropa preživeti tu krizu,” rekao je Patrušev ruskim državnim novinama Rosijskaja Gazeta u jednom od ovih intervjua.

A u intervjuu prošle nedelje za popularni tabloid „Argumenti i Fakti,“ Patrušev je rekao da Rusija „ne žuri da postavi bilo kakve rokove” u svojoj vojnoj kampanji u Ukrajini.

Ruska vojska je postepeno ostvarila napredak u ukrajinskom istočnom regionu Donbas, ali umesto da ide na brzu i odlučujuću bitku, Putin veruje da je vreme na njegovoj strani, navodi ruski milijarder.

„Putin je vrlo strpljiv tip. Može sebi da priušti da čeka šest ili devet meseci. Može da kontroliše rusko društvo mnogo čvršće nego što Zapad može da kontroliše svoje.” smatra on.

Nedeljama dugo diplomatsko cenjkanje oko uslova EU naftnog embarga, Kremlj je video kao znak slabljenja zapadne odlučnosti, smatraju sagovornici. Putina su telefonom zvali preko vikenda francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u vezi načina kako da se odblokiraju ukrajinske luke, što je dodatno ojačalo takav njegov pogled na ovu situaciju. Kada zapadni lideri zovu Putina i traže dogovor s njim, “ to znači da on misli da ima prednost,” kaže bivši zvaničnik američke vlade.

Kremlj insistira da je blokada izvoza ukrajinskog žita posledica ukrajinskog miniranja Crnog mora, što Kijev ne gira, a Peskov kaže da zapadne sankcije takođe sprečavaju isporuke žita.

Potencijalni gubici Rusije zbog zabrane EU na izvoz ruske nafte morskim putem mogli bi da budu minimalni, kaže Sergej Aleksašenko, bivši zamenik guvernera Ruske centralne banke, koji danas živi u egzilu u Americi. Ako Rusija bude uspela da preusmeri sav svoj pomorski transport ka Indiji i Kini, ruski gubici usled ove zabrane mogli bi da budu samo oko 10 milijardi dolara ukupno, smatra on.

Putinovi ekonomski savetnici “će mu reći na koliko su procenjeni gubici zbog ovog embarga, a on će se tiho nasmejati,” tvrdi Aleksašenko. “Putin ne menja svoj kurs.” kaže on.

Na EU embargo treba gledati kao „tek prvi korak” u naporima da se prekine dotok prihoda Kremlja, kaže Edvard Fišman, pomoćni profesor iz oblasti međunarodnih i javnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija, inače bivši zvaničnik Stejt Departmenta..

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.


Rešenje za naftu?

Italijanski premijer Mario Dragi prvi je predložio ideju da se stvori kartel naftnih potrošača na sastanku sa američkim predsednikom Bajdenom, a Evropska komisija sada ispituje Dragijev predlog i za uvođenje eventualnog ograničenja cena gasa.

Putin je ranije objavio “da je ekonomski blickrig” protiv Rusije propao, a ruska ekonomija se naizgled oporavlja od prvobitnog šoka koji su izazvale zapadne sankcije zahvaljujući dotoku skoro milijardu dolara prihoda dnevno od izvoza nafte i gasa u Evropu. Ovo se odnosilo na period pre nego što je EU uvela embargo na rusku naftu koja se prevozi morskim putem. Takođe, zahvaljujući kontroli kapitala i naređenju da ruski izvoznici prodaju pola svojih deviznih prihoda državi, rublja je ojačala i vratila se na predratni nivo.

Ali guvernerka ruske Narodne banke Elvira Nabiulina je upozorila da će se pun udar zapadnih sankcija tek osetiti. Zabrana uvoza visokotehnološke robe je tek počela da pravi probleme, dok nestašice nekih dobara tek sada počinju da se vide.

Očekuje se da će inflacija biti preko 20 posto, a Rusija se suočava sa najvećom recesijom u poslednjih 30 godina. Putinov pokušaj da zaštiti stanovništvo od inflacije, koja se trenutno procenjuje na 18 odsto, bio je da naredi povećanje penzija i minimalnih plata za 10 odsto, ali to nije ni blizu dovoljnog.

Kako rizici rastu sa svih strana, “ovo će biti rat iscrpljivanja s ekonomskog, političkog i moralnog stanovišta,” kaže ruski zvaničnik. “Svi čekaju jesen,” kada će posledice sankcija biti najteže, tvrdi on.

Zasada, međutim, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski procenjuje da Kijevu treba 7 milijardi dolara pomoći mesečno samo da bi zemlja mogla da ostane funkcionalna, Putin se izgleda kladi na to da će Zapad popustiti prvi, kaže bivši zvaničnih američke vlade. Putinov cilj da potčini Ukrajinu i na kraju postavi rusku zastavu u Kijev nije se promenio.” smatra on.

izvor (https://www.alo.rs/svet/ruske-vesti/637611/vasington-post-priznao/vest)

Cene nafte prošle nedelje blago porasle


Na svetskim tržištima cene nafte su prošle sedmcie porasle jer trgovci procenjuju da OPEC-ovo povećanje proizvodnje neće biti dovoljno, s obzirom da bi potražnja trebalo da poraste jer Kina postepeno ukida restriktivne kovid mere.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)

Sve će platiti krajnji kupci: Ruske gasne sankcije koštaće Nemačku milijarde


Nemci bi mogli skupo da plate sankcije Rusiji, jer će gas koštati dodatnih pet milijardi evra godišnje.

Ruske sankcije protiv Gasprom Germanije i njegovih podružnica mogle bi nemačke poreske obveznike i korisnike gasa koštati dodatnih pet milijardi evra godišnje, piše nedeljnik Welt am Sonntag.

Rusija je u maju odlučila da prestane da snabdeva kompaniju Gasprom Germania, koja je bila nemačka podružnica Gasproma, nakon što je Berlin stavio firmu pod povereničko upravljanje zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Od tada je savezni energetski regulator, koji deluje kao poverenik, morao da kupuje zamenski gas na tržištu kako bi ispunio ugovore o snabdevanju s nemačkim komunalnim preduzećima i regionalnim dobavljačima.

Welt am Sonntag navodi da ministar privrede Robert Habek procenjuje da je potrebno dodatnih 10 milijuna kubičnih metara dnevno, što bi trenutno koštalo oko 3,5 milijardi evra godišnje. Daljnji troškovi proizlaze iz punjenja skladišta prirodnog gasa Rehden koje je Habek naručio u sredu, prenosi RTL.hr.

List takođe navodi da će se dodatni troškovi od listopada prebaciti na dobavljače energije i krajnje kupce.

Ministarstvo privrede odbilo je da komentariše razmere nastalih troškova, piše Welt am Sonntag, a prenosi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sve-ce-platiti-krajnji-kupci-ruske-gasne-sankcije-kostace-nemacku-milijarde-2166651)

„Blumberg“: Putin pogodio Evropu u najbolniju tačku


Ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je da Evropu pogodi u najbolniju tačku – energetiku. Rast cena goriva doveo je do visoke inflacije i ekonomskog pada u zapadnim zemljama, piše „Blumberg“.

„Bez obzira na to što Evropska unija uvodi najoštrija ograničenja Rusiji, broj kompromisa raste, počev od ustupaka koji se tiču isporuka nafte cevovodima i zaključno sa isključivanjem patrijarha Kirila iz sankcionog spiska“, navodi se u publikaciji.

Kako je istaknuto, ekonomski rat protiv Rusije je podelio EU, jer su zemlje „umorne od sankcija“.

„Finansijsko oružje je nesavršeno sredstvo, koje deluje selektivno i vodi do nepredvidivih posledica“, naglašava se u članku.

Prema procenama „Blumberg ekonomiks“, ovogodišnji prihodi Rusije od nafte i gasa iznosiće oko 285 miliona dolara.

„Dodajte tome i drugu robu i to će više nego kompenzovati 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, zamrznutih u okviru sankcija“, zaključio je autor članka.


Zapadne sankcije Rusiji

Nakon početka specijalne operacije u Rusiji, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. U Evropi su sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti or ruskih energetskih resursa.

Prema rečima zamenika premijera Rusije Aleksandra Novaka, embargo će najpre pogoditi evropske potrošače: cene već rastu, a nije isključen veliki deficit naftnih produkata u EU. On je ocenio da što se tiče domaće naftne industrije, potrebno je rekonfigurisati transportno-logističke lance, ali će na kraju tržište biti izbalansirano.

Kako je isticao ruski lider Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija neprijateljskih zemalja, a glavni cilj Sjedinjenih Američkih Država i Evrope je da unište živote miliona ljudi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220606/blumberg-putin-pogodio-evropu-u-najbolniju-tacku-1138106747.html)

Politiko: UN pokušavaju da posreduju u dogovoru sa Rusijom


Ujedinjene nacije pokušavaju da posreduju u dogovoru sa Rusijom kako bi se Ukrajini omogućilo da ponovo pokrene izvoz žitarica preko Crnog mora, dok zvaničnici i zakonodavci iz administracije američkog predsednika DŽozefa Bajdena su veoma skeptični da Rusija radi u dobroj nameri, piše danas Politiko.

Kako navodi portal, njihov primarni razlog za pesimizam su nedavni komentari ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskih zvaničnika koji sugerišu da će ublažiti blokadu ukrajinskih luka ako, u zamenu, Zapad ukine svoje ekonomske sankcije Moskvi.

Jedan američki zvaničnik opisao je predlog Moskve kao "diplomatiju iznuđivanja" i rekao da SAD neće pristati na sporazum koji bi ukinuo bilo kakav ekonomski pritisak na Kremlj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)

Rekordan dug Nemačke i dalje raste


Nemačka se suočava sa rekordnim dugom od 2,38 biliona evra, koji ove godine nastavlja da raste.

Vlada kancelara Olafa Šolca dodala je tom visokom javnom dugu daljih 139 milijardi evra novog zaduživanja za potrebe budžete za 2022. godinu uz objašnjenje da je zaduživanje potrebno zbog dodatnih izdataka kao posledica pandemije i ukrajinske krize.

Tome se pridružuje daljih 100 milijardi evra koje su planirane za vojsku.

Time će novi dug Nemačke porasti na 2,619 biliona evra.

Zvaničnici se nadaju da će privreda uspeti da se oporavi i da će, kroz prihode, zemlja moći da vraća kredite.

Ukoliko se u tome ne uspe, prema ekspertima, jedini izlaz ostaju povećanje poreza, striktne mere štednje i dalje zaduživanje.

Šef ekonomskog instituta "Ifo" Klemens Fist ukazuje da postoji još "skrivenih" dugova, koji predstavljaju opterećenje po budžet.

"Tako su se prava na penziju za državne službenike nagomilala u bilionskoj vrednosti. Država, pošto nije stvarala posebne fondove za to, moraće te skupe penzije da pokrije iz prihoda od poreza", objasnio je Fist.

On ukazuje da veliki dugovi sprečavaju smanjenje poreza.

Eksperti upozoravaju da će narednih godina porasti kamate na državne obveznice što će dalje povećati zaduženje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rekordan-dug-nemacke-i-dalje-raste-2167070)

Kina: Sankcije ne mogu da reše ukrajinsku krizu


Nove sankcije Rusiji ne olakšavaju situaciju u Ukrajini, a Evropa i ceo svet za njih plaćaju visoku cenu, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan komentarišući šesti paket evropskih sankcija Rusiji.

"Činjenice dokazuju da sankcioni pritisak nije pravi način za rešavanje ukrajinske krize. Velike i neselektivne sankcije koje su neke zemlje uvele Rusiji nisu ni najmanje ublažile situaciju u Ukrajini, naprotiv, Evropa i svet platili su za njih visoku cenu“, rekao je diplomata.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)

Neočekivani potez Saudi Aramka podigao cene "crnog zlata"


Saudijska Arabija je naglo podigla prodajne cene svoje sirove nafte za julsku isporuku.

To je danas izazvalo opšti rast cena "crnog zlata" na svetskim tržištima.

Najveći svetski izvoznik nafte Saudi Aramko je poskupeo svoju naftu za kupce u Aziji, severozapadnoj Evropi i Mediteranu, dok je za američke uvoznike zadržao cene na nepromenjenom nivou, izveštava portal Biznis insajder.

Cena evropske nafte Brent za isporuku u julu (fjučers ugovori) je pod uticajem Aramkove odluke porasla na 120,1 dolar za barel, a američka referentna nafta WTI je skočila na 119,8 dolara po barelu na trgovanju do 11:05 časova po našem vremenu, prema podcima sa portala oilprice.com.

Aramkov potez je usledio uprkos prošlonedeljnoj odluci Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika da podignu ukupnu kvotu povećanja proizvodnje za jul i avgust za 50 posto, na 648.000 barela dnevno sa 432.000 barela dnevno koliko je iznosila poslednjih nekoliko meseci.

Pored toga, današnjem skoku cena "crnog zlata" je, po mišljenju Fila Rozena, izvršnog direktora kompanije Hes, doprinela i procena tržišnih učesnika da povećanje proizvodnje alijanse OPEK+ nije dovoljno da nadoknadi isključenje ruske nafte sa globalnog tržišta zbog sankcija i bojkota vezanih za ruski napad na Ukrajinu.

Prema tumačenju pojedinih analitičara, Aramkovo poskupljenje barela je motivisano očekivanim rastom tražnje, posebno u Aziji, gde se ublažavaju pandemijske mere ograničenja i ponovo pokreće proizvodnja u brojnim kompanijama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/neocekivani-potez-saudi-aramka-podigao-cene-crnog-zlata-2167104)

Sto bi se reklo na Engleskom: "make hay while sun shines"

Rusija: "Sve je dogovoreno s Kijevom i Ankarom. Ublažićemo blokadu"


Ruska vlada planira da dopusti brodovima koji prevoze žitarice da napuste ukrajinsku luku Odesu, ublažavajući blokadu koja je izazvala strah od nestašice.

Rusko rukovodstvo dogovorilo je s Kijevom i Ankarom plan za deblokiranje pošiljki žitarica iz Odese, navode provladine novine Izvestija pozivajući se na vladine krugove, prenosi Jutranji list.

"U teritorijalnim vodama susedne zemlje turske vojne snage preuzeće deminiranje, a takođe će pratiti brodove do neutralnih voda", navodi se u izveštaju od ponedeljka.

Ruski ratni brodovi potom bi pratili brodove sa žitom do Bosfora.

Ovaj korak dolazi u vreme rasta cena hrane nakon što je rat Moskve protiv Ukrajine doveo do velikih turbulencija na svetskim tržištima. Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, a kolaps njenih isporuka nakon sukoba jako je pogodio afričke zemlje.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je primio predsednika Afričke unije i Senegala Makija Sala kako bi razgovarali o tom pitanju.

Putin je negirao da je Rusija odgovorna za visoke cene, ali je rekao da je spreman da olakša isporuku žita.

Očekuje se da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u sredu u Ankari razgovara o tom pitanju. Nakon razgovora, plan za deblokadu žita u Odesi treba biti službeno odobren, pišu novine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-sve-je-dogovoreno-s-kijevom-i-ankarom-ublazicemo-blokadu-2167122)

Putin: "Greške Zapada i njihove sankcije su dovele do globalne inflacije i siromaštva"


Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se učesnicima, organizatorima i gostima 25. Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

Izjavio je da su višegodišnje greške zapadnih zemalja u ekonomskoj politici i sankcijama dovele do globalne inflacije, porasta siromaštva i nestašice hrane.

Putin je, takođe, istakao da će predstojeće godine biti period jačanja ekonomskog suvereniteta Rusije, a da će privreda zemlje zadržati fokus na međunarodnoj saradnji.

"Jubilarni sastanak održava se u izazovnom vremenu za celu međunarodnu zajednicu. Višegodišnje greške zapadnih zemalja u ekonomskoj politici i nelegitimne sankcije dovele su do talasa globalne inflacije, uništile uobičajene logističke i proizvodne lance, naglo podigle siromaštvo i izazvale nestašicu hrane. Međutim, kako to biva, zajedno sa izazovima otvaraju se i perspektive, zbog čega se i slogan foruma Nove mogućnosti u novom svetu, čini tako relevantnim", poručio je Putin, prenosi agencija TAS S.

Ruski lider je izrazio uverenje da će "za Rusiju 2020-te godine postati period utvrđenog ekonomskog suvereniteta, što sugeriše povećan razvoj sopstvene infrastrukture i tehnološke baze, kvalitativno povećanje nivoa obuke stručnjaka, kao i formiranje nezavisnog i efikasnog finansijskog sistema".

Dodao je da će se uz to, "ruska ekonomija sve više oslanjati na privatnu inicijativu i očigledno zadržati fokus na otvorenosti i širokoj međunarodnoj saradnji".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/putin-greske-zapada-i-njihove-sankcije-su-dovele-do-globalne-inflacije-i-siromastva-2167146)

Kako misle ovo izvesti?
Uvesti sankcije ostatku svijeta?

Да је баба била мушко - имала би тролу (оне "бркове" на тролејбусу)!

Баш бих волео да видим како би увели санкције Кини и Индији.

Идеја је да се на нивоу држава направи "конзорцијум", односно обезбеди заједнички наступ приликом куповине нафте и тако утиче на цену. Само, проблем је што Русија није једини произвођач нафте. Нити ЕУ купује надту само од Русије, а има и других купаца руске нафте. Сумњам да ће се та идеја о обарању цене нафте на тај ниво допасти осталим земљама произвођачима нафте. Иначе, ако се не варам, пре 6-7 година САД и неки њени арапски савезници (Сауди Арабија) су оборили цену нафте на око 40 долара по барелу како би нашкодили Русији.... И... циљ није постигнут, осим што су и сами имали штету.

Koje Kina i Indija, izgleda da sankcije Brazilu i Turskoj preveliki zalogaj.

Bajden proglasio vanredno stanje zbog opasnosti od nestašice struje

Američki predsednik Džozef Bajden proglasio je vanredno stanje u zemlje zbog opasnosti od nedostatka kapaciteta za proizvodnju električne energije i produžio oslobađanje od dažbina na uvoz solarnih panela iz Azije, saopštila je Bela kuća.

"Struja je osnovni deo modernog života koja napaja domove, kompanije i industriju. Ključna je za funkcionisanje glavnih sektora ekonomije, takođe i bolnica, škola, javnog saobraćaja i odbrane. Čak i izolovani prekidi struje mogu da imaju katastrofalne zdravstvene i ekonomske posledice", naveo je Bajden, prenela je Bela kuća u saopštenju.

On je rekao da je sada potreban snažan i pouzdan energetski sistem, i da nije samo osnovna ljudska potreba, već je kritična za nacionalnu bezbednost i pitanje odbrane.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4841747/bajden-vanredno-stanje-nestasica-struje.html

Увођење ванредног стања због проблема са струјом у САД за мене је велико изненађење. Колико сам схватио то нема везе само са проблемима око рата у Украјини већ и због велике суше и другим климатским проблемима у САД, али и проблема производње и доставе соларних панела јер се производе у Азији (вероватно у Кини, Малезији, Вијетнаму и др.)

Da se nadovežem na tvoj post.
U slučaju da dođe do toga, Rusija može na neko vrijeme obustaviti izvoz nafte. I onda će i ostali svoje potrebe za naftom nastojati da podmire kod (pr)ostalih proizvođača. I onda opet rast cijena.

I u slučaju da Rusija pristane na cijenu od 40 dolara, a ostali ostanu na 120 dolara, šta onda? Da u Turskoj gorivo bude tri puta jeftinije nego u Bugarskoj? Možda i Mađarskoj ponude po 40 dolara?
Svaka batina ima dva kraja. A niže rangirani sadašnji, a posebno bivši zvaničnici, mogu predlagati svašta. Njih neće kasnije optuživati za neuspjeh.

PS
Pominje se struja.
Još davno je na ovom forumu pisano da je Rusija jedan od većih izvoznika urana. U medijma se uglavnom pominju gas i nafta, a o uranu nema ni pomena. A struja je važan energent.
Na ovom forumu je pisano da je Rusija jedan od glavnih izvoznika titanijuma. Šta ako i za njega budu tražili plaćanje u rubljama ili obustave izvoz "neprijateljskim" državama?
Izgleda da će se zapad pored energetske zavisnosti od Rusije morati osloboditi i sirovinske zavisnosti.
To bi moglo povećati značaj zemalja trećeg svijeta. A to znači nove kolonijalne ratove širom Afrike i Latinske Amerike.

Проблем са ценама нафте је да су трошкови експлоатације различити. Најнижи су у Русији и Саудијској Арабији. У време када је Обамина администрација (укључујући и Бајдена) покушала да наштети Русији, нанела је штету свима осталим. Саудијска Арабија је из тога извукла одређене поуке. Трамп је повећао привредне активности и подстакао фракинг. Технологија јесте прљав, али је за четири године од увозника Америка постала извозник. Онда је доша Бајден са зеленом агендом, а све поклопило са пандемијом. Као шлаг на торту, забранио је изградњу нафтовода из Канаде.

Нафта и гас нису нешто што се гаси и покреће тек тако. Када се људима није исплатило, они су позатварали бушотине и отпустили раднике. Ти људи су данас ко зна где.

Покушај симулације домаће производње соларних панела високим царинама на увоз из Кине није уродио плодом. Паре су потрошене, али резултати су изостали. Бајден сада отвара границу за увоз из осталих земаља из Азије (али не и Кине), међутим те фабрике су кинеске и практично склапају кинеске панеле.

Соларни панели у комбинацији са батеријама заиста могу доста да помогну у Америци, јер огромна већина становништва живи у кућама са крововима, а ни трошкови уградње нису били толико високи. Клима је погодна у највећем делу земље.

Међутим, само по себи то неће бити довољно. Америка има преко 250 термоелектрана, највећим делом на угаљ. Најављено је затварање бар пола њих, неких брзо, а неких за нпр. 5-15 година. Последица је да их нико не поправља и не одржава како треба, а мислим да је са рудницима још гора ситуација.

Cene skaču, Nemci traže izlaz: Sprema li se novi porez za ekstraprofitere?


Cene goriva u Nemačkoj uporno rastu i, osim kratkog predaha, nije pomoglo ni kresanje poreza na energente prošle nedelje.

Sve to je deo nezadovoljstva prebacilo na naftne kompanije, koje se i u krizi bogate. Političare to navodi na razgovor o porezu na ekstra profit, ali stručnjaci upozoravaju da ideja nije dobra.

"Krizne i ratne dobitnike" treba snažnije oporezovati, izjavio je Lars Klingbajl, lider vladajućih socjaldemokrata čiji je član i kancelar Olaf Šolc. Nije u redu da naftne kompanije sada "još više pune džepove," rekao je Klingbajl za novine medijske grupe Funke. On je otvoren za uvođenje poreza na ekstra profit.

Ideju podržavaju i Zeleni, rekla je predsednica patije Rikarda Lang, podsećajući da su takav predlog saopštili početkom maja.

"Dok malobrojni profitiraju, mnogo srednjih preduzeća trpi zbog visokih cena energenata i pitaju se kako će izdržati sledeću godinu. Porez na ekstra profit je logičan korak," rekla je Langova za Tagesšpigel.

Međutim, šef minhenskog instituta za ekonomska istraživanja Ifo Klemens Fist ocenjuje da porez nije dobra ideja.

"Dobit se oporezuje, ali ekstra nameti za pojedine sektore, u zavisnosti od ekonomske situacije, vode samovolji i populizmu," rekao je Fist za Rajniše post.

Smanjivanje poreza na energente u prošlu sredu imalo je ograničen efekat. Nemački auto-moto savez ADAC je za vikend saopštio da je cena benzina super E10 ponovo skočila, dok je dizel koštao isto. ADAC navodi da su oba goriva preskupa.

Potrošači, kažu u savezu, od smanjenja poreza nemaju skoro ništa, a meru čak opisuje kao kontraproduktivnu.

Poslanik opozicionih demohrišćana Jens Špan sumnja u smisao smanjivanja poreza na naftu, ali ne odbacuje predlog o ekstra porezu. Vladajuća koalicija "treba da vidi vodi li smanjivanje poreza smanjivanju cena," rekao je za nedeljni Bild.

Ako korist od toga, zapravo, "ide multinacionalnim naftnim kompanijama, onda neopravdani ekstra profit treba oporezovati, kao u Velikoj Britaniji," rekao je Špan. Cilj, dodao je, mora da bude da građanima bude lakše.

Meru smanjivanja poreza na gorivo koja važi do kraja avgusta treba ukinuti, naveo je Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. I on je na Tviteru napisao da je potez kontraproduktivan. "Kako bi bilo da političari priznaju grešku," napisao je Fračer.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/cene-skacu-nemci-traze-izlaz-sprema-li-se-novi-porez-za-ekstraprofitere-2167286)

Embargo na ruski gas? Ne, ako se pitaju biznismeni u Nemačkoj i Austriji


Poslodavci u Nemačkoj i Austriji podržavaju sankcije protiv Rusije, ali ne i brzo uvođenje embarga na ruski gas.

Dve privrede nisu spremne za trenutno uvođenje takve mere, a Nemačka i Austrija žele da ostanu snažne u međunarodnoj zajednici.

Posledice brzog uvođenja sankcija na gas mogu da budu ozbiljne za preduzeća i zaposlenost, rekli su šef Saveza nemačkih poslodavaca Rajner Dulger i predsednik Udruženja austrijske industrije Georg Knil. Ozbiljne posledice podrazumevaju zastoje, gubitke i dalju deindustrijalizaciju, naveli su Dulger i Knil.

Evropska unija je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinula uvoz uglja, a delimično i uvoz nafte iz Rusije. Međutim, sankcije na ruski gas do sada nije uvela. Embargo na gas ne samo što može da oslabi privrede Nemačke i Austrije, već i da poveća nezaposlenost i onemogući preduzeća da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze.

"Da Nemačka i Austrija ostanu pouzdane, potrebni su snažna privreda i stabilno tržište rada," kazali su Dulger i Knil.

Dva udruženja naglašavaju da podržavaju sankcije protiv Rusije. "Političko rukovodstvo Rusije mora da oseti da ovaj rat povlači posledice - isto i na privredu i finansije. Ruska privreda može i mora da plati visoku cenu."

Međutim, ne ide da sankcije više pogode zemlje koje ih uvode nego Rusiju. Do sada u najvećoj meri i nisu, zaključili su Dulger i Knil.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/embargo-na-ruski-gas-ne-ako-se-pitaju-biznismeni-u-nemackoj-i-austriji-2167289)

"Želimo da se oslobodimo zavisnosti od Rusije"; Nemačka spas traži u Izraelu


Izrael planira da otvori novo polje za eksploataciju gasa što će biti tema razgovora koje će u toj zemlji imati nemački ministar privrede Robert Habek.

"Želimo da se oslobodimo zavisnosti od Rusije, ali još nam nedostaje gas," izjavio je Habek u ponedeljak, uoči posete Bliskom istoku.

Ipak, Habek je precizirao da gasno polje nije centralna tema njegove posete.

"I Izrael ima veliko gasno nalazište, koje se lako eksploatiše," ali je izvoz gasa u Evropu komplikovan jer nedostaje potrebna infrastruktura, rekao je nemački ministar.

Nema smisla graditi novu infrastrukturu do 2027. godine i da ona "već pet godina kasnije bude demontirana."

Može da pomogne, međutim, ako se kratkoročno uspostavi saradnja sa susednim zemljama koje imaju terminale za tečni prirodni gas, dodao je Habek.

On je ipak naglasio da je centralna tema njegove posete razvoj u oblasti obnovljivih energija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zelimo-da-se-oslobodimo-zavisnosti-od-rusije-nemacka-spas-trazi-u-izraelu-2167291)

Turska: Sa Moskvom i Kijevom intenzivno o izvozu žita


Turska blisko sarađuje sa Rusijom i Ukrajinom kako bi se postigao dogovor o planu za ponovno pokretanje izvoza žitarica iz ukrajinskih luka, čak i u okolnostima dok još traju sukobi širom zemlje, saopštio je turski ministar odbrane Hulusi Akar.

Prema planu Ujedinjenih nacija, otvorio bi se bezbedan brodski koridor za rešavanje globalne krize sa hranom koju je izazvala invazija Rusije u februaru i koja je zaustavila ukrajinski crnomorski izvoz žitarica, prenosi Rojters.

Akar je saopštio da strane rade na tome kako da mine, koje plutaju kod luke Odesa i na drugim mestima duž ukrajinske obale, budu očišćene, kao i na preciziranju ko će to učiniti i ko će čuvati koridor. Turska, koja je sused Ukrajine i Rusije na Crnom moru, saopštila je da je spremna da preuzme ulogu u okviru „mehanizma za posmatranje“ ako se postigne sporazum.

To bi moglo da uključuje pomorsku pratnju za brodove koji napuštaju Ukrajinu i kreću prema turskim moreuzima ka svetskim tržištima, prenosi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)

Bugarska planira zaduživanje od 5,3 milijarde evra u 2022.


Bugarska vlada želi da se ograničenje novog zaduživanja države za ovu godine podigne na 10,3 milijarde leva (5,3 milijarde evra).

Ranije je predviđeno zaduživanje od 7,3 milijarde leva (3,7 milijardi evra.

To je zahtev vlade u okviru planiranog rebalansa budžeta o kojem će se ove nedelje glasati u parlamentu, izjavio je ministar finansija Asen Vasilev. Taj potez bi omogućio zemlji da iskoristi niže kamatne stopa na nove državne hartije od vrednosti ukoliko budu izdate ove godine umesto 2023, rekao je Vasilev, prema pisanju bugarskog lista Dnevnik.

Bugarska treba da otplati 2023. godine između 2,5 i 3,0 milijarde leva (1,3 do 1,5 milijardi evra) na ime obaveza po osnovu evroobveznica, a emitovanjem većeg duga ove godine obezbedila bi se neophodna sredstva, dodao je ministar, prenosi Seenews.

Predstojećim rebalansom budžeta predviđa se da budžetski deficit ostane na nepromenjenom nivou od 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri čemu se planiraju veći prihodi i rashodi za po 1,65 milijardi leva (843,6 miliona evra) pojedinačno, naveo je Vasilev.

Veća potrošnja će se finansirati iz posebnog paketa mera najavljenog u maju, kojim se predviđa ukidanje PDV-a na hleb, subvencionisanje popusta na maloprodajnu cenu goriva od 0,25 leva po litru i povećanje državnih penzije s ciljem rešavanja ekonomskih teškoća nastalih kao posledica rata u Ukrajini.

Rebalans se temelji na prognozi rasta BDP-a od 2,9 posto ove godine, većem od projektovane ekspanzije u aprilu od 2,6 procenata, pri čemu se očekuje stopa inflacije ispod 11 posto, dodaje se u tekstu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/bugarska-planira-zaduzivanje-od-5-3-milijarde-evra-u-2022-2167564)

Šolc: Neophodne garancije bezbednosti morskih koridora u Odesi


Kancelar Nemačke Olaf Šolc rekao je da je neophodno garantovati bezbednost eventualnih morskih koridora iz Odese radi izvoza žita.

„To, razume se, nije lako, jer postoje prosti uslovi koji bi omogućili izvoz, ali mora, takođe, biti garantovano da oslobođeni saobraćajni koridori neće biti zloupotrebljeni za rusku vojnu agresiju protiv Ukrajine. To je deo pripreme dogovora“, rekao je Šolc na konferenciji za novinare u Viljnusu, gde se održava sastanak lidera Nemačke, Litvanije, Letonije i Estonije.

Nemački kancelar je naveo da postoje drugi putevi za izvoz – kopneni, rečni, kao i preko luka u istočnom delu Baltika. On je dodao da eventualno korišćenje teritorije Belorusije za isporuku žita u baltičke luke ne bi smelo da se koristi kao izgovor za ukidanje sankcija uvedenih protiv te zemlje.

Šolc je negirao saopštenja Moskve da je mogućnost nestašice prehrambenih proizvoda u svetu povezan sa sankcijama protiv Rusije: „Rusija je odgovorna za to što postoji takva opasnost. Nisu sankcije dovele do tog problema, nego ruski rat“, izjavio je Šolc.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-104-1138162891.html)

DNR će razraditi mogućnost isporuke robe iz luke Marijupolj u različite države


Donjecka Narodna Republika će razraditi mogućnost isporuke robe iz luke Marijupolj u različite države, izjavila je ministarka spoljnih poslova DNR Natalija Nikonorova.

„U našem vlasništvu pojavili su se brodovi. Izvršena je prva plovidba. To je bila isporuka na teritoriju Ruske Federacije. Trenutno radimo na svim mogućim opcijama i mehanizmima za rad sa drugim državama, konkretno preko Azovskog i, ako je moguće, Crnog mora“, rekla je Nikonorova novinarima.

Prema njenim rečima, pojava luke sa oslobođenjem Marijupolja je značajan događaj za zemlju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-104-1138162891.html)

Putin: Situacija na tržištu valuta stabilna, inflacija pod kontrolom


Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je situacija a ruskom valutnom tržištu stabilna, a inflacija stavljena pod kontrolu.

Prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja, na dan 27. maja inflacija je usporila tempo i iznosila je 17,35 odsto na godišnjem nivou, a u periodu od 21-27. maja registrovana je nulta inflacija posle deflacije od 0,02 odsto.

„Stopa nezaposlenosti u maju bila najmanja u istoriji, ali rizici po tržište rada postoje i dalje i potrebno je držati situaciju pod kontrolom“, rekao je ruski predsednik na sednici o ekonomskim pitanjima.

U aprilu je ona bila na istorijskom minimumu, a u maju zvanično broj nezaposlenih ne da nije porastao, nego se čak i malo smanjio, rekao je Putin i dodao da je stopa u aprilu iznosila četiri odsto, što je najniže od kada se vodi statistika o tome.

"Sada je inflacija na nuli", rekao je on.

Istovremeno, šef države je primetio da ovde postoje i određene prednosti ali i "zaseda". Prema njegovim rečima, potrebno je pažljivo analizirati situaciju i doneti pravovremene odluke.

Putin je ranije rekao da će 2020-te za Rusiju postati period jačanja ekonomskog suvereniteta, a njena ekonomija će zadržati kurs ka međunarodnoj saradnji. On je naložio članovima vlade da pomognu određenim granama privrede da prevaziđu poteškoće koje imaju.

Prema njegovim rečima, važno je da se održi potrošačka potražnja, njena dinamika a istovremeno neophodno je da se osiguraju prihodi građana i dodatna likvidnost preduzeća i kompanije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/putin-situacija-na-trzistu-valuta-stabilna-inflacija-pod-kontrolom-1138177502.html)

Kolumbijski ugalj za Nemačku; ko plaća ceh?


U potrazi za alternativama za ruske energente, Nemačka se sada pojačano oslanja na Kolumbiju i njen kameni ugalj. Ali i ta nova zavisnost ima svoje tamne strane.

Područje El Serehon na severu Kolumbije nalik je mesečevoj površini: na 690 kvadratnih kilometara prostire se površinski kop kamenog uglja, najveći u Južnoj Americi. Tu je prošle godine iskopano 23,4 miliona tona tog energenta. Ugalj iz tog kopa, koji je pod upravom švajcarskog koncerna ''Glenkor'', u potpunosti odlazi u izvoz, u poslednje vreme pojačano i u Nemačku, prenosi Dojče vele.


Nemačka energetska sigurnost

Nakon ruskog napada na Ukrajinu i embaraga na ugalj iz Ruske Federacije koji je usledio, Nemačka izlaz traži u uvozu iz zemalja poput Kolumbije, koja je, nakon Rusije, SAD i Australije, najveći svetski izvoznik kamenog uglja. Uprkos podsticanju održivih oblika energije, Nemačka još uvek devet odsto svojih energetskih potreba podmiruje kamenim ugljem.

U potrazi za novim izvorima, nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je razgovarao s kolumbijskim predsednikom Ivanom Dukeom. „Kolumbija proverava mogućnosti povećanja izvoza uglja kako bi pojačala sigurnost energetskog snabdevanja Nemačke“, navodi se u saopštenju iz kabineta kolumbijskog predsednika. U poređenju s prošlom godinom, već sad se izvoz uglja u Nemačku povećao za 62 odsto, a očekuje se da će nastaviti da raste.


Žrtve eksploatacije

To se sve naravno ne događa bez posledica koje nemačku vladu stavljaju pred moralnu dilemu. Predstavnici starosedelačkih (indogenih) naroda i aktivisti regiona La Gvahira već godinama se žale na probleme sa zaštitom ljudskih prava, ali i životne sredine.

Mnogi su već bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog proširenja ugljenokopa. Osim toga, rudnik je ogromni potrošač vode u polupustinji Gvahira: 17 reka i potoka već je presušilo, a ukupno drugih 30 preusmereno je za potrebe rudnika. Nedavno je preusmeren i potok Bruno, jedan pod poslednjih izvora vode za lokalno stanovništvo.

Prema jednoj presudi Ustavnog suda Kolumbije iz 2017, potok Bruno trebalo je da bude vraćen u prvobitno korito, ali od tada se nije dogodilo ništa. Jedna grupa poslanika Evropskog parlamenta posetila je regiona i kritikovala to što se presuda ne sprovodi. „Mi snosimo odgovornost za ove zajednice. Ne može nam biti svejedno ono što se ovde događa“, rekao je poslanik iz Irske Geri Ganon.

-Odluka nemačke vlade o pojačanom uvozu uglja sigurno će imati negativne posledice po prava starosedelačkih naroda i seoskih zajednica u regionu La Gvahira, kaže koordinatorka programa za zaštitu ljudskih prava Sinep Heni Paola Ortiz.

Porodicu aktiviste Luisa Misaela Sokarasa iz naroda Vaiju napala je grupa naoružanih muškaraca na motociklima – i to sve zbog njegovog angažmana protiv širenja ugljenokopa u El Serehonu.


Aktivisti žive opasno

Aktivistkinja naroda Vaiju Laura Brito pozvala je i potrošače u Evropskoj uniji da razmisle o ceni svoje energetske sigurnosti.

„Međunarodna zajednica bi trebalo da razmisli o tome odakle dolazi ugalj kojim se greju njihove kuće i proizvodi električna energija“, rekla je Brito.

Ali ugljenokop je i najveći poslodavac u tom siromašnom regionu. Zato su mnogi, uprkos zagađenju, za opstanak rudnika. Na predstojećim predsedničkim izborima, međutim, moglo bi da dođe do promene te politike. Levo orijentisani kandidat Gustavo Petro polaže sve nade u održive oblike privrede, poput turizma. Eksploataciju nafte i uglja on poredi s proizvodnjom kokaina.

U Južnoj Americi, međutim, oni koji se ispreče na put ekonomskim interesima, tradicionalno loše prolaze. U Kolumbiji je 2020. ubijeno 65 aktivista za zaštitu životne sredine. Uprkos tome, ljudi ne posustaju. „Uveren sam da je ono što radim ispravno – za moju zajednicu, prirodu i moje pretke“, poručuje aktivista Luis Sokaras.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3948825/kolumbijski-ugalj-za-nemacku-ko-placa-ceh)

Šolc: "Rusija neće moći da održi snagu"


Rusija neće moći održati svoju snagu i sposobnosti zbog oštrih sankcija koje je Zapad uveo zemlji zbog napada na Ukrajinu, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da su sankcije "veoma efikasne i dugotrajne" i da će postaviti ruska ekonomija decenijama unazad."

"Rusija neće moći da učestvuje u svetskom napretku, u ekonomskom i tehničkom napretku. To je svakim danom sve jasnije i to je ozbiljan problem za Rusiju", rekao je Šolc na konferenciji za novinare u glavnom gradu Litvanije sa šefovima baltičkih država .


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)

Nestašica cigareta u Nemačkoj? Nekih već nema u prodaji


Napeta situacija u Ukrajini izaziva razne logističke i proizvodne probleme kako širom Evrope, tako i u Nemačkoj. Tamo bi moglo da dođe do nestašice cigareta.

Sukob u Ukrajini dovodi do uskih grla u isporuci raznih proizvoda u Nemačkoj. U raznim supermarketima kao što su Lidl, Aldi i Rewe nalaze se poluprazne police sa namirnicama poput testenine, brašna, kvasca, meda ili jestivog ulja. Ali to nije jedina stvar na koju trenutno utiču kašnjenja isporuke.

Proizvođač cigareta Filip Moris između ostalog proizvodi i duvanske proizvode marki Marlboro i L&M. Jedna od fabrika za proizvodnju papirnih kutija nalazi se u istočnom ukrajinskom gradu Harkovu, piše Feniks magazin, a prenosi Poslovni dnevnik.

Ali, zbog napete situacije u Ukrajini, proizvođač je za sada zatvorio fabriku. To dovodi do nedostatka papira i uskih grla u isporuci cigareta.

"Zbog napete situacije na svetskim tržištima sirovina i nestašice kartonskih kutija, zapravo može doći do otežanog snabdevanja", rekli su iz duvanske kompanije za Bild.

Međutim, izgleda da potencijalna uska grla ne utiču na sve veličine pakovanja i proizvode. Portparolka veleprodajne kompanije Lekerland najavila je da će biti "teškoća sa isporukom određenih paklica cigareta".

Do sada su nedostatkom bile pogođene samo vrste Marlboro Red i Gold u kutijama od 22 i 29.

Trenutno su najviše pogođeni automati za cigarete, potvrđuje Ciril Ratc, menadžer prodaje veletrgovca duvanskih proizvoda Dietz za list Bild. Mnogi automati za cigarete više nemaju Marlboro. Za sada nije moguće precizirati kada će ovaj problem biti rešen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nestasica-cigareta-u-nemackoj-nekih-vec-nema-u-prodaji-2167598)

Rusija povećala izvoz nafte


Rusija šalje sve više nafte u Kozmino, svoju glavnu luku na istoku. U Kozminu, prenosi Reuters, Rusi sada šalju petinu nafte više nego prije.

To je pokušaj da se zadovolje rastući zahtjevi azijskih kupaca, ali i da se ublaži naftni embargo koji je najavila Evropska unija.

Ruski Transneft, koji ima monopol na naftovodima, povećao je količinu sirove nafte koju šalje u Kozmino za oko 70.000 barela dnevno koristeći hemijske aditive za ubrzanje protoka nafte, rekli su izvori Rojtersu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)

Kako ovo misli da izvede?

Le Pen: "Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup"


"Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup", rekla je bivša kandidatkinja za predsednika Francuske Marin le Pen.

I dodala da će se Rusija samo obogatiti prodajom svoje nafte drugim zemljama.

"Ovo su glupe sankcije koje štete Francuzima. Ruska nafta koju mi ne kupujemo biće prodata drugima. A prestanak isporuke ruske nafte će dovesti do povećanja cene nafte. To će Rusiji samo biti drago", rekla je Le Pen, komentarišući zabranu EU za isporuku ruske nafte.

Prema njenim rečima, embargo na rusku naftu, kao i mogući embargo na ruski gas koji bi EU mogla da uvede u budućnosti, imaće ozbiljne posledice po francuske građane.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/le-pen-embargo-eu-na-isporuke-ruske-nafte-je-glup-2167810)

Bloomberg: Kako Rusi zaobilaze embargo na izvoz nafte


Moskva zbog sankcija sve češće pribegava rizičnim pošiljkama nafte sa broda na brod kako bi svoju naftu isporučila novim kupcima.

Dobavljači sirove nafte iz Rusije pronašli su nove, neobične lokacije za transport nafte iz Evrope, a najnoviji primer je pretovar tereta sa jednog broda na drugi – usred Atlantskog okeana, piše Blumberg.

Aframaksov tanker „Žen I“ prebacio je svoj teret na supertanker „Loren II“ na lokaciji oko 480 kilometara zapadno od portugalskog ostrva Madeira, prema podacima o praćenju brodova koje je analizirao Blumberg. Prevoz je obavljen 26. i 27. maja.

Pretovar tereta na veća plovila nije neuobičajena situacija, ali ono što je daleko neobičnije je odabrana lokacija. Uglavnom se biraju lokacije u zaštićenim vodama, gde su rizici od izlivanja nafte značajno smanjeni.

Ruski teret se nekada prebacivao na veće brodove kod obale Skagena, najsevernijeg rta Danske, zatim blizu Seute, španske enklave u severnoj Africi ili čak blizu obale Severnog mora u blizini Roterdama. Ovo je prvi put da se takav transfer dogodio na otvorenom moru.

Kako smo već pisali, ruska nafta se ukrcava na tankere Aframaks ili Suezmaks koji nose manje od milion barela i na moru se prebacuje na veća plovila koja mogu da prime dva miliona barela, što isporuku čini isplativijom.

Iako je kompleks sankcija SAD, EU i Velike Britanije zabranio brodovima u ruskom vlasništvu ili pod ruskom zastavom da pristaju u luke, deo povećane trgovine u Aziji odvija se preko pretovara sa broda na more – skupa procedura koja povećava rizik od prosipa.

Tanker Žen I se u međuvremenu vratio u Baltičko more, gde bi sredinom juna trebalo da ukrca svoj sledeći teret iz Primorskog u Rusiji, prema rasporedu ukrcavanja koji je dostavio Blumberg.

Loren II je do tada plutao sredinom Atlantika, a pretpostavlja se da čeka prebacivanje drugog tereta. Veliki brod kao što je Lauren II može da primi čak tri tereta koji mogu da primi brod kao što je Zhen I. Ovo izgleda mnogo ekonomičnija opcija za transport sirove nafte na veoma velike udaljenosti.

Kako Evropa počinje da smanjuje svoju zavisnost od ruske sirove nafte, takve situacije bi mogle postati uobičajene jer Rusija traži nova tržišta za svoju robu.

Podsetimo, Unija je prošlog petka u okviru šestog paketa sankcija Rusiji zabranila uvoz ruske nafte koja se otprema brodovima, sa izuzetkom zemalja koje nemaju izlaz na more.

Ta mera, međutim, stupa na snagu za samo šest meseci. Slovačka, Češka i Mađarska će i dalje moći da uvoze naftu koja se isporučuje iz naftovoda Družba. Na insistiranje Mađarske, predviđeno je da se ruska nafta i dalje može uvoziti tankerima u slučaju da se nešto desi sa naftovodom Družba.

Blumberg predviđa da bi transport nafte do centra Atlantskog okeana mogao postati uobičajen ako kupci i prodavci počnu da prikrivaju krajnje destinacije za izvoz ruske nafte.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3948895/blumberg-otkriva-ovako-rusi-zaobilaze-embargo-na-izvoz-nafte-kljucne-dve-lokacije-i-nova-tehnika-pretovara)

Према информацијама (https://www.scoonews.com/news/unesco-reveals-countries-producing-the-highest-no-of-stem-graduates-10394) које је објавио УНЕСКО, Русија има скоро 4 пута више тзв. СТЕМ студената (наука, медицина, инжењеринг, медицина) него Немачка. Кина и Индија, свака од њих појединачно, имају више студената у овим областима неко цео тзв. Запад (рачунајући Кореју и Јапан).

Оно што је сваким даном јасније је да се економски центар света помера према Азији, а да ће се ЕУ постепено претворити у слепо црево. До 2035, једина европска берза која ће опстати међу првих 10 ће бити Лондон, а до 2050 ни он више неће бити у првих 10.

UN: Nemamo dokaz da Rusija izvozi ukrajinsko žito


Agencije Ujedinjenih nacija nemaju informaciju koja bi podržala izjave iz Kijeva da Rusija navodno izvozi ukrajinsko žito, izjavio je danas portparol UN Stefan Dižarik.

"Videli smo nedavne izveštaje medija, razgovarali smo sa kolegama iz Svetskog programa za hranu. Oni nemaju način da potvrde ove navode. Zalagali smo se za slobodan protok hrane kroz Crno more, kako bismo učinili sve da se izađe u susret potrebama ljudi širom sveta", kazao je Dižarik, a preneo TAS.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)

Svetska banka odobrila pomoć Ukrajini od 1,49 mlrd dolara


Bord izvršnih direktora Svetske banke odobrio je 1,49 milijardi dolara dodatnog finansiranja za Ukrajinu, saopšteno je iz te međunarodne finansijske institucije.

Nova sredstva su deo ukupnog paketa podrške od preko 4,0 milijarde dolara koji mobiliše Svetska banka. Paket uključuje finansijske garancije Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije, Litvanije, Letonije i drugih država, prenosi Tas s.

Svetska banka očekuje da sredstva iz ovog projekta budu iskorišćena "za isplatu plata državnim i socijalnim radnicima".

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je naveo u saopštenju da banka „radi sa zemljama donatorima na mobilizaciji finansijske podrške" i da preduzima mere „kako bi pomogla da se Ukrajincima omogući pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i socijalnoj zaštiti".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)

"SAD ne sprovode sopstvene sankcije"


Na to je skrenuo pažnju predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Isporuke nafte iz Ruske Federacije u SAD su se u martu skoro udvostručile. Iako je početkom meseca Bajden rekao da Vašington zabranjuje kupovinu nafte od Ruske Federacije. SAD su takođe primorale zemlje EU da napuste ruske energetske resurse. "Neka sada evropski zvaničnici objasne zašto njihovi građani moraju da trpe Bajdenov rast cena", piše Volodin.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)

"Rusija je kriva"


Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, poručio je iz Strazbura da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu.

"Kremlj svoje akcije okružzuje lažima u sovjetskom stilu. Moramo da se udružimo i nazovemo ove laži čistim izmišljotinama. Ruski brodovi i rakete blokiraju izvoz žitarica, tenkovi, bombe i mine zaustavljaju ukrajinsku poljoprivredu. Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode. Svi koji su pogođeni ne smeju da budu u zabuni zbog ruske popagande”, poručio je Mišel.

Govoreći pred Evropskim parlamentom, predsednik Evropskog saveta je naglasio da EU i zemlje članice sa medjunarodnim partnerima rade na pronalženju logističkih rešenja za alternativni transport žitarica iz Ukrajine gde je preko 20 miliona tona žitarica blokirano u lukama. Mišel je poručio da je ”globalna glad opšti problem” koji zahteva koordinisani i globalni pristup partnera širom sveta. On je dodao da se ovakve konstatacije ”nisu svidele” ruskom ambasadoru u UN , koji je prošle nedelje izašao tokom Mišelovog govora u Njujorku. Šarl Mišel kaže da je ruski ambasador ”odbio da pogleda istini u oči” i poručuje da EU ”neće da prestane da govori istinu, podržava Ukrajinu i suprotstavlja se Rusiji činjenicama".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)

Luksemburg "zamrznuo" 4,3 milijardi evra ruske imovine


Vlasti Luksemburga, u skladu sa sankcijam EU, "zamrzle" su do sada oko 4,3 milijardi evra ruske imovine u toj zemlji.

Prema rečima ministarke finansija Juriko Bakes, radi se o novcu na žiro računima i o vrednosnim papirima. Luksemburške vlastu su identifikovale firme u trgovinskom registru na koje se primenjuju sankcije. Do sada je više od 90 osoba i oko 1.100 firmi organizacija sankcionisano.

Luksemburg je sa 125 međunarodnih banaka jedan od najvažnijih međunarodnih finansijskih centara.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)

IBM se povlači s ruskog tržišta: "Da budem jasan – obustavili smo sve"


Američka tehnološka kompanija IBM objavila je da planira da se povuče sa ruskog tržišta zbog sukoba u Ukrajini.

"Da budem jasan: obustavili smo svo poslovanje u Rusiji", napisao je u saopštenju iIzvršni direktor IBM-a, Arvind Krišna, prenosi Raša tudej.

Na ruskom veb sajtu kompanije u utorak je postavljena poruka: "Ovaj sadržaj više nije dostupan".

IBM je početkom marta najavio obustavu komercijalnih aktivnosti u Rusiji, uz prekid prodaje softvera i saradnje sa ruskim odbrambenim preduzećima.

Američka kompanija je, ipak, poručila da će nastaviti da pruža osnovnu podršku najteže pogođenim područjima.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/americki-tehnoloski-gigant-se-povlaci-s-ruskog-trzista-da-budem-jasan-obustavili-smo-sve-2168020)

Izvoz ukrajinskog žita iz luke Berdjansk kreće ove nedelje


Isporuke žitarica iz ukrajinske luke Berdjansk na Crnom moru, koja je pod kontrolom ruskih trupa, biće obnovljene ove nedelje.

Kako javlja TAS S, pozivajući se na lokalne vlasti, isporuke će biti obnovljene nakon završetka radova na uklanjanju mina iz mora. Zapadne zemlje optužuju Rusiju da zatvranjem crnomorskih luka izaziva rizik od globalne gladi, prenosi Rojters.

Moskva odbacuje odgovornost za međunarodnu prehrambenu krizu, ocenjujući da su zapadne sankcije uzrok preteće globalne gladi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/izvoz-ukrajinskog-zita-iz-luke-berdjansk-krece-ove-nedelje-2168052)

Kijev može da veruje Ankari


Kijev može da veruje Ankari kada je reč o obezbeđivanju izvoza žita iz ukrajinskih luka, izjavio je šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba.

„Na tom planu možemo da verujemo turskim pomorskim snagama“, rekao je Kuleba na konferenciji za novinare.

U Ankari su danas o pitanju izvoza ukrajinskog žita razgovarali ministri inostranih poslova Rusije i Turske, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu. Šef ruske diplomatije je nakon sastanka rekao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom u vezi s tim pitanjem, kao i da je otvorena za saradnju s Kijevom, ukoliko je Ukrajina spremna da ukloni mine iz svojih voda i omogući prolazak brodova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220608/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-105-1138214704.html)

Kijev odbacilo izjavu Lavrova o žitu kao "praznu priču"


Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je danas na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Moskva neće iskoristiti situaciju u svoju korist ukoliko Kijev dozvoli da pošiljke žita bezbedno odu preko Crnog mora.

On je izjavu Lavrova ocenio kao "praznu priču".

"Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu", napisao je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko na Tviteru, prenosi Rojters.



LNR: Obećanja Zelenskog ništa ne vrede


Obećanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog ne samo da su bezvredna, već predstavljaju garanciju da će sve biti urađeno upravo suprotno, izjavio je ambasador Luganske Narodne Republike u Rusiji Rodion Mirošnik.

"Kada (ruski ministar spoljnih poslova Sergej) Lavrov izjavi da je Rusija obećala, ona će ispuniti. Odnosno, obećanje Rusije je veoma ozbiljno. Govorim da što je Rusija obećala ona će i ispuniti. Reč predsednika koja je data, vredi da će se svakako biti ispunjeno bez obzira na sve. Ali s druge strane, reč Zelenskog ne samo da ništa ne vredi, nego će biti garancija da će sve biti urađeno upravo suprotno“, rekao je Mirošnik za televiziju "Rusija 1“.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)

Нису увели санкције на производе, али су увели санкције на банке преко којих би се платили ти производи.

Peskov o izvozu ruskog žita: Isporuke moguće kada sankcije budu ukinute


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da sankcije moraju biti ukinute da bi rusko žito bilo isporučeno na međunarodna tržišta.

Peskov je naveo da trenutno "nema suštinskih diskusija" o ukidanju sankcija.


Razgovarali Zelenski i Šolc

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su telefonom i saglasili se da je potrebno učiniti sve kako bi se pokrenuo ukrajinski izvoz žitarica, posebno morskim putevima, rekao je portparol nemačke vlade.

Portparol nemačke vlade rekao je da je Šolc obavestio Zelenskog o svom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je Zelenski na Tviteru rekao da je u razgovoru sa nemačkim kancelarom pokrenuo pitanje ruskog postupanja prema ratnim zarobljenicima, kao i integraciju Ukrajine u EU.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3949211/rat-u-ukrajini-105-dan)

Tačno je da Rusija ne može naplatiti svoje poljoprivredne proizvode.
Zapad je svjestan da će morati smanjiti ne samo energetsku, već i sirovinsku zavisnost od Rusije. To podiže značaj nekih zemalja trećeg svijeta. A tim zemljama zapad ne može obezbjediti hranu.
Sve ove žalopojke o hrani su dio borbe za stavljanje nekih država u svoju zonu uticaja. Zapad može da ponudi novac, tehniku, ali ne i hranu.

Nižim porezom obuzdavaju cenu goriva


Pre dva dana uvedeno vanredno stanje u Americi u sektoru elektro energetike, preliva se i na druge oblasti.

 
Zbog naglog rasta cena goriva koje je probilo istorijsku granicu od 5 američkih dolara za galona benzina (3,8 litara) krenulo se u snižavanje poreza za 16 centi da bi kompezovale udar cena na ekonomiju.

 Budući da je nacionalni prosek cene galona 4,67 dolara, sniženje cene za 16 centi ne zvuči posebno značajno ali je bitno kao početak borbe protiv divljanja cena goriva.

 Okruzi Safok i Naso ograničili su porez na gas na cenu od 3 dolara, čime se preostali iznos cene goriva ne oporezuje. CBS News prenosi da je okrug Roklaed porez ograničio na samo 2 dolara, dok je u saveznoj državi Merilend porez suspendovan na mesec dana, što je rezultiralo znatno nižim cenama goriva.

Smanjenja i ukidanje poreza će koštati državu stotine miliona dolara.

 Merilend procenjuje da će izgubiti oko 100 miliona dolara, Konektikat 90 miliona dolara, a Florida očekuje minus od 200 miliona dolara. Ipak, najviše će izgubiti Njujork, čak 585 miliona dolara, smatra guvernerka Keti Hočul.

 Dobro izgleda biti neće, jer kažu ekonomski stručnjaci, kada se Amerika ekonomski nakašlje, Evropa dobije upalu pluća dok siromašni umiru od gladi.

izvor (https://vrelegume.rs/amerika-ukida-deo-poreza-na-benzin/)

Lavrov: "Zapad od krize sa žitom pravi 'katastrofu vasionskih razmera'"


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari govorio na konferenciji za novinare.

Situacija u vezi s ukrajinskim žitom nema nikakve veze s prehrambenom krizom, ali Zapad na osnovu nje fabrikuje "katastrofu vasionskih razmera", ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari, prenosi Sputnjik.

"Mnogo pažnje smo posvetili izvozu ukrajinskog žita koji naše zapadne kolege, kao i sami Ukrajinci, pokušavaju da podignu na nivo 'vasionske katastrofe', iako je njegov udeo u globalnoj proizvodnji manji od jedan odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i drugih žitarica“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare i upozorio na to da zapadne zemlje "pitanje žita“ koriste u svojstvu stalnog izvora strepnje.

Lavrov je istakao da Moskva ceni napore Ankare da se otkloni blokada izvoza ukrajinskog žita i istakao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom radi rešavanja tog problema.

"Veoma cenimo napore turskih kolega koji traže načine da se ukloni blokada, da se izveze žito iz ukrajinskih luka i da iz njih isplovi nekoliko desetina inostranih brodova koji se tamo koriste u svojstvu talaca“, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, predstavnici ruskog i turskog vojnog resora zajedno analiziraju detalje plana za uklanjanje mina iz Ukrajinskih luka, kako bi se omogućio izvoz pšenice.

"Ukoliko je Ukrajina sazrela da rešava pitanje u vezi sa izvozom žita, Rusija će rado sarađivati“, dodao je Lavrov, navodeći da je, prema podacima turske strane, Ukrajina spremna da osigura prolazak brodova kroz vodene koridore iz kojih su uklonjene mine.

Ruski ministar je dodao da su se Rusija i Turska složile da je neophodno osigurati bezbednost brodova u Crnom moru.

Prema njegovim rečima, ruska strana je spremna za susret sa Ukrajinom u Istanbulu uz posredovanje UN, ali bi taj sastanak bio više simboličan nego da se stvarno reši pitanje sa izvozom žitarica.

"Cenimo zanimanje UN da se na neki način uključe, obeleže svoje prisustvo, ali, iskreno, to neće dodati ništa osim neke simbolike“, konstatovao je Lavrov.

Kako je naglasio ruski ministar, da bi se ovaj problem rešio, potrebno je samo da "Ukrajinci puste brodove iz svojih luka ili čišćenjem mina ili utvrđivanjem bezbednih koridora“.

"Ništa više nije potrebno“, zaključio je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/lavrov-zapad-od-krize-sa-zitom-pravi-katastrofu-vasionskih-razmera-2168148)

Fon der Lajen oštro napala Rusiju i upozorila: "Milioni će biti u riziku od gladi"


Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je danas da se svet suočava sa ”kombinacijom više kriza”.

Dodala je da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

"U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke krize širom sveta", poručila je Lajen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/fon-der-lajen-ostro-napala-rusiju-i-upozorila-milioni-ce-biti-u-riziku-od-gladi-2168190)

Trećina struje u Nemačkoj dolazi od uglja


Ugalj je u Nemačkoj i dalje najvažniji za proizvodnju električne energije – iako udeo zelenih izvora raste.

U prva tri meseca ove godine je 52,9 odsto od 143,8 milijardi kilovat časova električne energije došlo iz konvencionalnih izvora poput uglja, prirodnog gasa i iz nuklearnih elektrana.

Uz pomoć obnovljivih izvora energije kao što su energija vetra, solarna energija i biogas, proizvedeno je 47,1 odsto struje, saopštio je državni zavod za statistiku u sredu.

Udeo električne energije iz konvencionalnih izvora opao je za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok se kod obnovljivih izvora povećao za 21 odsto.

Najznačajniji izvor struje u prvom tromesečju 2022. bio je ugalj sa 31,5 odsto od ukupne količine električne energije. Udeo struje iz uglja se povećao za 12,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021.

Energijom vetra kao drugog najvažnijeg izvora se u prvom kvartalu 2022. proizvelo 30,1 odsto električne energije.

Veća proizvodnja struje pomoću vetroparkova, za 28,8 odsto, uglavnom je zbog slabog vetra u prvom kvartalu prošle godine.

Količine električne energije od prirodnog gasa i nuklearnih elektrana su značajno opale, i to za 17, odnosno 49 odsto. Zbog gašenja nuklearki, atomska energija čini samo šest odsto od ukupne količine struje u eletromreži. Udeo gasa je 13 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/trecina-struje-u-nemackoj-dolazi-od-uglja-2168325)

SAD traže zabranu ruskog uranijuma


Plan vredan 4,3 milijarde dolara koji ima za cilj da odvikne SAD od ruskih zaliha obogaćenog uranijuma čeka odobrenje od Kongresa, prema neimenovanim izvorima bliskim ovom pitanju, a citira Blumberg.

Ako bude odobren, plan će obezbediti sredstva za kupovinu goriva za nuklearne reaktore direktno od američkih proizvođača, omogućavajući Vašingtonu da zaustavi uvoz iz Rusije.

SAD su najveći svetski proizvođač nuklearne energije, sa oko 20% domaće proizvodnje električne energije. Rusija je navodno činila 16,5% uranijuma uvezenog u SAD 2020. i 23% obogaćenog uranijuma potrebnog za napajanje komercijalnih nuklearnih reaktora u zemlji.

Prema rečima američke sekretarke za energetiku Dženifer Granholm, oslanjanje Amerike na ruski uvoz predstavlja „ranjivost” za nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

SAD imaju kapacitete za iskopavanje uranijuma, ali se zemlja i dalje u velikoj meri oslanja na Rusiju kada je u pitanju obogaćivanje uranijuma. Pokretanje domaće industrije uranijuma nije lak korak za SAD, saopštila je agencija u utorak, dodajući da zemlja ima samo jedno preostalo komercijalno postrojenje za obogaćivanje – fabriku u Novom Meksiku koju vodi Urenco, britansko-nemačko-holandski konzorcijum . Odstupanje od ruskog uranijuma moglo bi primorati SAD da se okrenu Kanadi i Australiji.

Predlog za zabranu ruskog uranijuma deo je pojačanog pritiska američkih sankcija na Moskvu kao odgovor na njenu tekuću vojnu operaciju u Ukrajini.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-traze-zabranu-ruskog-uranijuma/)

Generalni sekretar UN: Sve zemlje će osetiti posledice ukrajinskog rata


Efekti talasa iz rata u Ukrajini izazvali su ozbiljnu krizu troškova života od koje nijedna zemlja ili zajednica ne mogu da izbegnu, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Kako javlja dopisnik Ukrinforma iz Njujorka, on je to izjavio u sredu na konferenciji za novinare posvećenoj predstavljanju izveštaja o uticaju sukoba na bezbednost hrane, energetiku i finansiranje. Ranije je rekao da rat u Ukrajini rasplamsava trodimenzionalnu globalnu krizu – hranu, energiju i finansije.

Generalni sekretar UN je rekao da zemlje moraju da deluju sada da spasu živote i sredstva za život.

„Tri meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, suočavamo se sa novom realnošću. Za one na terenu, svaki dan donosi novo krvoproliće i patnje. A za ljude širom sveta, zajedno sa drugim krizama, rat preti da izazove neviđeno talas gladi i nemaštine, ostavljajući društveni i ekonomski haos za sobom“, rekao je on.

Štaviše, kriza pojačava posledice drugih izazova sa kojima se suočavaju zemlje, kao što su klimatska vanredna situacija, pandemija COVID-19 i nejednakosti u resursima za oporavak nakon pandemije.

Prema izveštaju, broj ljudi sa ozbiljnom nesigurnošću u hrani se udvostručio sa 135 miliona pre pandemije, na 276 miliona za samo dve godine. Efekti talasa rata mogli bi da povećaju ovaj broj na 323 miliona.

Procenjuje se da je 1,6 milijardi ljudi u 94 zemlje izloženo najmanje jednoj dimenziji krize, a oko 1,2 milijarde živi u zemljama „savršene oluje“ koje su ozbiljno ranjive na sve tri dimenzije.

Izveštaj poziva na stabilizaciju rekordno visokih cena hrane i goriva, sprovođenje mreža socijalne zaštite i povećanje finansijske podrške zemljama u razvoju.

izvor (https://okvir.net/svet/sef-un-sve-zemlje-ce-osetiti-posledice-ukrajinskog-rata/)