PALUBA

Vesti => Ostale vesti => Topic started by: PakleniVuk on May 05, 2022, 05:09:29 pm



Title: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: PakleniVuk on May 05, 2022, 05:09:29 pm
Napravio sam malu listu inflacija u Evropi i Svetu kao prikaz koliko je na koga uticao rat u Ukrajini
SAD -8.5%
Kina-2.08%
Rusija-16.7% u martu 2022, 9.2% u februaru
EU - 7.5%
Srbija -9.1% u martu 2022
Turska- 69.97%
Ukrajina -13.7%
Hrvatska - 7.3%
Nemačka - 7.4%
Francuska -4.5%
Britanija - 7.0%
Brazil -9.7%
Indija-6.95%
Egipat -12.1%
Trinidad i Tobago -0.04%


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 05, 2022, 06:34:15 pm
Quote
Trinidad i Tobago -0.04%

Ови су се баш насекирали због рата у Украјини... ;D


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on May 05, 2022, 06:36:51 pm
Napravio sam malu listu inflacija u Evropi i Svetu kao prikaz koliko je na koga uticao rat u Ukrajini
SAD -8.5%
Kina-2.08%
Rusija-16.7% u martu 2022, 9.2% u februaru
EU - 7.5%
Srbija -9.1% u martu 2022
Turska- 69.97%
Ukrajina -13.7%
Hrvatska - 7.3%
Nemačka - 7.4%
Francuska -4.5%
Britanija - 7.0%
Brazil -9.7%
Indija-6.95%
Egipat -12.1%
Trinidad i Tobago -0.04%


А журка је тек на почетку!


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 05, 2022, 07:12:22 pm
Инфлацији у свету са ја не бих баш претерано радовао јер ће се то, хтели или не хтели одразити и на Србију и све земље у окружењу. Највећи утицај ће имати проблематика енергената, пре свега оних за рад индустрије (нафта, безин, гас, уља и сл.), а ми смо апсолутно зависни од тога. Такође, и електрична енергија ће поскупљивати па ће и то утицати. Оно што је сигурно, у таквим ситуацијама плате и пензије никад не прате раст цена па ће сви "кукати"...


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on May 05, 2022, 08:18:02 pm
Инфлацији у свету са ја не бих баш претерано радовао јер ће се то, хтели или не хтели одразити и на Србију и све земље у окружењу. Највећи утицај ће имати проблематика енергената, пре свега оних за рад индустрије (нафта, безин, гас, уља и сл.), а ми смо апсолутно зависни од тога. Такође, и електрична енергија ће поскупљивати па ће и то утицати. Оно што је сигурно, у таквим ситуацијама плате и пензије никад не прате раст цена па ће сви "кукати"...

Ја само видим да сам ова два дана јурњаве са Русима једва налазио такси, чак и на позив.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: PakleniVuk on May 06, 2022, 07:07:12 am
Nakon što su zbog sankcija i odbijanja da gas plaćaju u rubljama Bugarska i Poljska ostale bez gasa, preti im i mogućnost da ostanu i bez Ruske nafte . Kako se meni čini, ako 6.paket sankcija protiv Rusije bude usvojen Slovačka, Češka, Poljska i Bugarska će vrlo verovatno ostati i bez nafte  (za ostale države ćemo videti ).

Quote
SOFIJA – Bugarska je danas saopštila da očekuje da bude izuzeta od embarga EU na rusku naftu jer je zavisna od nje.

Jedina rafinerija nafte u Bugarskoj u blizini crnomorske luke Burgas u vlasništvu je ruskog naftnog giganta LUKOIL i glavni je dobavljač goriva u toj zemlji.

Potpredsednik vlade Asen Vasilev rekao je da ta rafinerija već prerađuje do 50 odsto sirove nafte koja nije iz Rusije i da bi teoretski trebalo da bude u stanju da u potpunosti prestane sa uvozom ruske nafte, javlja Beta.

„Bugarska, tehnološki, može bez ruske sirove nafte, ali bi to znatno povećalo cene goriva. U slučaju da Evropska komisija može učiniti izuzeće, želeli bismo da to iskoristimo”, rekao je Vasilev.

Slovačka i Mađarska su već tražile takva izuzeća.

Rusija je prošle nedelje obustavila isporuku gasa Bugarskoj kao odgovor na odbijanje Sofije da ga plati u rubljama, rekavši da time krši ugovore

Izvor : Politika


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 06, 2022, 11:57:06 am



Počela globalna borba s cenama: Stiže nova kriza?


Američka centralna banka FED povukla je prvi potez u borbi protiv rasta cena.

Referentna kamatna stopa oštro je podignuta za 0,5 procentnih poena, na raspon 0,75 posto do 1 procenat.

Ovo je najveći rast za više od dvadeset godina i drugi ove godine. Međutim, dvostruko je veći nego u martu, kada je referentna kamatna stopa podignuta za 0,25 procentnih poena.

U praktično istom trenutku i centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, Banka Engleske (BOE), podigla je referentnu kamatu na najveću stopu od 2009.

Dan nakon FED-a i BOE, referentnu kamatnu stopu podigla je i centralna banka Indije, a očekuje se da će ubrzo isto napraviti i ECB, centralna banka EU. Brazil je od sredine 2021. podigao referentnu kamatnu stopu s 2 posto na 12,75 posto, a meksička centralna banka je već dva puta podizala kamatne stope u 2022.

Cilj talasa podizanja stopa je borba protiv rastuće inflacije, koja je na istorijski visokim nivoima. U SAD iznosi 8,5 posto za mart, najviše u zadnjih 40 godina. U Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi 7 posto, najviše u zadnjih 30 godina, u Indiji 7,68 posto, a za april je u Evrozoni izmjerena inflacija od 7.5 posto.

Situacija u Latinskoj Americi, gde inflacija u Brazilu iznosi više od 11 posto, a u Meksiku, Kolumbiji i Peruu više od 7 posto, još je gora. Jedna od prvih politika Rusije nakon početka rata u Ukrajini bila je oštro podizanje referentne kamatne stope s 9,5 posto na 20 posto, a trenutna inflacija je viša od 16 posto. Zbog rasta inflacije čak je i Južna Koreja podizala kamatne stope, i to dva puta od početka 2022. Borba protiv rasta cena postala je glavni svetski ekonomski cilj, piše Indeks.


Šta to znači za građane?

Prema referentnim kamatnim stopama određuju se ostale kamatne stope na tržištu, na primer, za hipotekarne i potrošačke kredite građana. Banke i ostale finansijske institucije ravnaju se prema referentnoj kamatnoj stopi centralne banke, bilo u međusobnim novčanim transferima ili u kreditiranju privrede i stanovništva. To znači da podizanje referentne kamatne stope neće uicati samo na privredu nego i na građane, a kamate na kredite će rasti.

Radi se o potezu kojim se bori protiv rasta cena jer se time poskupljuje uzimanje kredita, odnosno smanjuje rast novih kredita. Usporavanje privrede jedna je od posledica podizanja referentnih kamatnih stopa jer su građani manje spremni da uzimaju skuplje kredite, a kompanijama investicije postaju manje isplative za kreditiranje.

Pojednostavljeno, banke će za svaki rast referentne kamatne stope centralne banke odrediti i da će njihove stope na kredite biti veće. Kamata na nove stambene kredite, na primer, biće 2,5, a ne dva posto, čime će narasti i mesečna otplata kredita te će građani ili odgoditi uzimanje stambenog kredita ili uzeti manji stambeni kredit.

Istovremeno će narasti kamate na štednju, čime će isplativost štednje narasti i tako smanjiti potrošnju. Trenutno su kamate na štednju u SAD i EU toliko niske da se štednja ne isplati, zapravo, zbog inflacije je to realno gubitak novca. Investicije kompanija postaće manje isplative jer će im narasti trošak finansiranja. Sve to će dovesti do usporavanja potrošnje i privredne aktivnosti, čime se deluje na smanjivanje inflacije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/pocela-globalna-borba-s-cenama-stize-nova-kriza-2150137)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 07, 2022, 08:05:28 am


Turski izvoz dostigao najveću vrednost svih vremena


Ministar trgovine Turske Mehmet Mus je izjavio da je izvoz u aprilu dostigao 23,4 milijarde dolara.

To je povećanje od 24,6 posto u odnosu na isti mesec minule godine.

"Ova brojka je najveća mesečna cifra izvoza svih vremena”, istakao je Mehmet Mus.

Ministar Mus je objavio podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni za april na konferenciji za novinare koju je održao u glavnom gradu Ankari.

Ističući da je Turska nastavila sa dobrim rezultatima u prva četiri meseca 2022. nakon velikog uspeha u izvozu u 2021. godine, Mus je rekao:

"U aprilu je naš izvoz povećan za 24,6 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine i dostigao 23,4 milijarde dolara. Ovo je najveći mesečni izvoz svih vremena. U prva tri meseca 2022. objavili smo najveće mesečne brojke”, kazao je turski ministar, prenela je Slobodna Bosna.ba.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/turski-izvoz-dostigao-najvecu-vrednost-svih-vremena-2150151)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 07, 2022, 08:08:23 am



Dobit skočila 40 puta: Predsednik optužio državnu naftnu kompaniju za profitiranje tokom krize


Brazilski predsednik Žair Bolsonaro pozvao je državnu naftnu kompaniju Petrobras da više ne podiže cene goriva.

To je uradio jer bi novo poskupljenje, prema njegovim rečima, moglo da dovede do bankrota Brazila i da izazove "nacionalne potrese".

Njegove primedbe su usledile kada je brazilski naftni gigant objavio poslovne rezultate za prvi kvartal, pri čemu je neto dobit Petrobrasa skočila više od 40 puta na 44,56 milijardi reala (8,9 milijardi dolara).

"Petrobras, mi smo u ratu. Petrobras, ne podižite više cene goriva. Vaš profit je kao silovanje (nacije), to je nerazumno", rekao je Bolsonaro u nedeljnom obraćanju naciji koje je prenošeno uživo na društvenim mrežama, izveštava Rojters.

Petrobras vezuje svoje cene goriva za međunarodne cene nafte i ne subvencioniše gorivo za Brazilce, zbog čega mnogi ljudi zahtevaju da se ograniče cene benzina i dizela koje su nedavno porasle, što je naštetilo Bolsonarovoj popularnosti uoči predsedničkih izbora u oktobru.

Sve svetske nafte kompanije su snažno profitirale u prvom tromesečju od aktuelnog skoka cena sirove nafte, uključujcuhi Ekson mobajl, Ševron, Šel, Ekvinor, Britiš petroleum.

Brazilski predsednik je kritikovao Petrobras što povećava profit tokom krize, dodajući da ne može da shvati kako je to moguće i da to smatra "zločinom".

On je, međutim, rekao da se neće mešati u politiku cena kompanije, jer je to javno preduzeće koje je listirano na berzi i koje, osim vlade, ima i druge akcionare.

Petrobras nije odmah odgovorio na zahtev Rojtersa za komentarom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/dobit-skocila-40-puta-predsednik-optuzio-drzavnu-naftnu-kompaniju-za-profitiranje-tokom-krize-2150233)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 07, 2022, 08:14:09 am



WFP saopštio je da će ljudi širom sveta gladovati ukoliko se ukrajinske luke na Crnom moru ne deblokiraju


Svetski program UN za hranu (WFP) saopštio je da će ljudi širom sveta gladovati ako se ukrajinske luke na Crnom moru uskoro ponovo ne otvore.

"Moramo da otvorimo ove luke kako bi hrana mogla da ulazi i izlazi iz Ukrajine. Svet to zahteva jer stotine miliona ljudi širom sveta zavise od ovih zaliha", rekao je izvršni direktor WFP Dejvid Bizli, preneo je BBC.

"Trenutno su ukrajinski silosi žita puni", istakao je on.

WFP je zabrinut da neće biti mesta za skladištenje ovog leta ukoliko se silosi sada ne isprazne, što će da ako se silosi uskoro ne isprazne, neće biti mesta da se uskladišti letina ovog leta, što će stvoriti velike količine otpada i dodatno podići cene hrane na svetskom nivou.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjuje da se 25 miliona tona žitarica trenutno nalazi u Ukrajini dok su njene crnomorske luke zatvorene.

Od februara Ukrajina, jedan od vodećih svetskih proizvođača kukuruza i pšenice, nije u mogućnosti da vozovima izvozi žitarice.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=2150549)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Preki on May 07, 2022, 08:39:57 am
Инфлацији у свету са ја не бих баш претерано радовао јер ће се то, хтели или не хтели одразити и на Србију и све земље у окружењу. Највећи утицај ће имати проблематика енергената, пре свега оних за рад индустрије (нафта, безин, гас, уља и сл.), а ми смо апсолутно зависни од тога. Такође, и електрична енергија ће поскупљивати па ће и то утицати. Оно што је сигурно, у таквим ситуацијама плате и пензије никад не прате раст цена па ће сви "кукати"...

Ја само видим да сам ова два дана јурњаве са Русима једва налазио такси, чак и на позив.
Vidiš interesantno, nešto se šuška da je dosta rusa i ukrajinaca pokupovalo stanove u Beogradu na vodi i sličnim projektima, koliko je to tačno ne znam ali sam zaista primetio ruske i ukrajinske tablice po gradu.

Van toga, mislim da će aktuelna vlast da iskoristi krizu za kuknjavu kako nema para jer su delili one silne novce pred izbore.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 08, 2022, 06:48:58 pm
Quote
Vidiš interesantno, nešto se šuška da je dosta rusa i ukrajinaca pokupovalo stanove u Beogradu na vodi i sličnim projektima, koliko je to tačno ne znam ali sam zaista primetio ruske i ukrajinske tablice po gradu

Оно што сам сигуран јесте да станове не купују обични грађани Русије и Украјине, већ богаташи. Сиротиња, као и увек чучи у рововима или се крије од бомби и гледа шта ће сутра да једе.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on May 08, 2022, 10:47:04 pm

WFP saopštio je da će ljudi širom sveta gladovati ukoliko se ukrajinske luke na Crnom moru ne deblokiraju

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjuje da se 25 miliona tona žitarica trenutno nalazi u Ukrajini dok su njene crnomorske luke zatvorene.

Od februara Ukrajina, jedan od vodećih svetskih proizvođača kukuruza i pšenice, nije u mogućnosti da vozovima izvozi žitarice.


Не постоји разлог зашто се 25 милиона тона житарица не би могло транспортовати возовима или камионима. Шлепери који из Турске сваког месеца путују за Европу би то превезли за 2-3 месеца.

Мислим да се ове ради о неким другим разлозима. Питање је да ли Украјина заиста има тих 25 милиона тона? Колико је тога остало у Херсону, који је под руском контролом? Колико је продато када је испаљен први метак, и сада се налази на сигурном, у рукама оних који ће на томе да зараде?

Традиционални региони где се узгаја пшеница су под руском контролом, или близу борбених линија:
http://static.producer.com/wp-content/uploads/2014/03/Ukraine_Wheat_Web_Area_Map.jpg#_ga=2.69582672.1776254875.1652044684-1921143544.1652044684 Питање је колико је тога сада посејано и каква ће бити следећа жетва. Пшеница је посејана на јесен, али кукуруз је требао да се сеје у априлу и мају. 


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 10, 2022, 10:06:08 am


Gejts: "Mnogo sam zabrinut"


Multimilijarder Bil Gejts je u intervjuu za Si-En-En izjavio da je mnogo zabrinut zbog ekonomskog stanja u celom svetu.

Ocenio je da sledi period usporavanja ekonomskog razvoja.

Ovo je izjavio odgovarajući na pitanje kako očekuje da će napad Rusije na Ukrajinu uticati na globalnu ekonomiju u sledećih nekoliko godina, prenosi Klix.

"To se dešava na vrhuncu pandemije tokom koje su dugovi država već veoma visoki i kada postoji problemi u lancu snabdevanja. Izgledno je da će ubrzanje inflacije, koja već postoji u bogatim državama, i rast kamatnih stopa rezultirati usporavanjem ekonomije", kazao je.

Gejts je naglasio da postoje argumenti koji ga mnogo brinu.

Američko Ministarstvo finansija i centralne banke zemalja širom sveta su povisile kamatne stope kako bi ublažile inflaciju. Pojedini smatraju da je rast kamatnih stopa prebrz, te da to može uzrokovati recesiju.

Banke sa Vol strita nemaju isto mišljenje o tome koliko će ekonomija biti ozbiljno pogođena inflacijom te da postoje ozbiljni pokazatelji da je inflacija već na vrhuncu, prenosi Biznis insajder.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gejts-mnogo-sam-zabrinut-2151893)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 08:07:34 am


Cena gasa u Evropi uzletela zbog odluke Ukrajine


Cena gasa u Evropi porasla je danas iznad 1.100 dolara za hiljadu kubika, prema podacima sa platforme londonske ICE berze.

Do skoka cena je došlo pošto je Ukrajina suspendovala protok dela ruskih isporuka preko tranzitne stanice Sohranovka.

Cena gasa za junsku isporuku (fjučers ugovori) na holandskom TTF čvorištu je porasla za 4,0 posto na dnevnom nivou, na 1.124 dolara za 1.000 kubnih metara, ili na 103 evra po megavat-satu (MWh), prema trenutnom kursu evro/dolar, izvestio je Tas s.

Ukrajinski operater sistema za prenos gasa (GTSOU) saopštio je u utorak da će obustaviti tranzit ruskog gasa u Evropu preko stanice Sohranovka, počev od 11. maja, zbog "više sile", jer kompanija navodno ne može da kontroliše gasnu kompresorsku stanicu Novopskov u Luganskoj oblasti, zbog čega će odbiti nominacije za transport i neće prihvatati gas iz Rusije, dodaje se u informaciji ruske novinske agencije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/cena-gasa-u-evropi-uzletela-zbog-odluke-ukrajine-2152766)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 08:11:15 am


Ukrajina izgubila skoro pet miliona radnih mesta


Procenjuje se da je u Ukrajini od početka ruskog napada izgubljeno 4,8 miliona radnih mesta.

Rat je zatvorio preduzeća, ugušio izvoz i primorao milione ljudi da pobegnu iz zemlje, objavila je danas Međunarodna organizacija rada (MOR).

Gubitak skoro pet miliona radnih mesta, što je oko 30 odsto ukrajinske radne snage pre početka sukoba, mogao bi da se poveća na sedam miliona ako se neprijateljstva nastave, a ukoliko se borbe odmah prekinu, to bi omogućilo brz povratak 3,4 miliona radnih mesta i smanjilo gubitak zaposlenosti na 8,9 posto, navodi se u studiji MOR-a.

Rat bi takođe mogao da utiče na rast nezaposlenost u susednim zemljama, koje prihvataju milione izbeglica i da pogodi ekonomije u centralnoj Aziji, pošto radnici migranti gube posao u Rusiji i vraćaju se kući.

U izveštaju se napominje da je od početka sukoba 24. februara više od 5,23 miliona stanovnika izbeglo iz Ukrajine u susedne zemlje - uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina.

Od ukupne izbegličke populacije, oko 2,75 miliona je radno sposobno. Od toga, 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, bilo je zaposleno i izgubilo je ili napustilo posao, dodaje se dalje.

Kao odgovor na ovaj poremećaj, ukrajinska vlada je uložila značajne napore da obezbedi da nacionalni sistem socijalne zaštite i dalje bude operativan, garantujući isplatu naknada nezaposlenima i interno raseljenim licima koristeći digitalne tehnologije.

MOR takođe navodi da su susedne zemlje, poput Poljske i Rumunije, primile najveći deo izbeglica i upozorava da će dugotrajni sukob vršiti kontinuirani pritisak na tržišta rada i sisteme socijalne zaštite u tim zemljama i da će verovatno povećati nezaposlenost.

"Prema hipotetičkom scenariju, dodavanje ovih izbeglica broju nezaposlenih u Poljskoj povećalo bi stopu nezaposlenosti u toj zemlji sa 3,0 odsto na 5,3 procenta", procenjuje se u studiji.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ukrajina-izgubila-skoro-pet-miliona-radnih-mesta-2152941)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 08:18:41 am



Aprilska inflacija u SAD 8,3 odsto


Potrošačke cene u SAD su usporile rast u aprilu prvi put od avgusta prošle godine.

Stopa inflacije, merena rastom potrošačkih cena, iznosila je u aprilu 8,3 posto u odnosu na isti mesec 2021, objavila je danas američka Kancelarija za statistiku rada.

To je nešto niži rast potrošačkih cena u odnosu na rekord iz marta od 8,5 procenata, ali je i dalje blizu najvišeg nivoa od leta 1982. i nadmašuje prognozu ekonomista koji su u anketi kompanije Dau DŽons predviđali da će aprilska inflacija iznositi 8,1 procenat, prenosi CNBC.

Bazna inflacija, iz koje su isključene promenljive cene hrane i energije, porasla je za 6,2 odsto, naspram prognoziranog povećanja od 6,0 procenata, pomračivšsi nade da je stopa inflacije dostigla vrhunac u martu, dodaje američki medij.

Na mesečnom nivou, američka inflacija je porošlog meseca porasla za 0,3 procenta, dok je stopa bazne inflacije povećana za 0,6 posto.

Rast potrošačkih cena znači da je erozila radničkih zarada nastavljena. Realne zarade, prilagođene za stopu inflacije, opale su za 0,1 posto na mesečnom nivou uprkos nominalnom povećanju prosečne zarade po satu od 0,3 procenta, navodi CNBC.

Realne zarade u SAD su tokom prošle godine pale za 2,6 odsto, iako nominalno prosečne zarade po satu porasle za 5,5 procenata.

Do porasta potrošačke inflacije u aprilu došlo je uprkos padu cena energije za 2,7 posto na mesečnom nivou, pri čemu su cene benzina pale za 6,1 procenat. Indeks cena hrane je porastao za 0,9 odsto u aprilu, što je ograničilo uticaj pada cena energije na opštu inflaciju.

Prema neprilagođenim podacima, cene energije su u aprilu i dalje bile više za 30,3 odsto u poređenju sa istim lanjskim mesecom, dok je hrana skuplja za 9,4 procenta.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/aprilska-inflacija-u-sad-8-3-odsto-2152962)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 08:20:13 am


Inflacija Nemce tera da stegnu kaiš: Evo čega se sve odriču


Ogromna većina Nemaca, njih 85 odsto, strahuje zbog inflacije i planira stezanje kaiša.

Prema istraživanju konsultantske kuće PwC, pre svega nameravaju da se odreknu kupovine nameštaja, elektronike, nakita i sportske opreme.

"Mnogo domaćinstava na povećane troškove života reaguje tako što odustaje od kupovine koju mogu da izbegnu, prvenstveno trajnih dobara poput nameštaja i pojedinih elektronskih proizvoda", rekao je trgovinski ekspert iz PwC-a Kristijan Vulf.

Trećina ispitanika je rekla kako veće životne troškove planira da nadomesti odustajanjem od svake kupovine koju može da izbegne, prenosi agencija DPA.

Istovremeno, ako već moraju da kupe nešto, na primer sportsku opremu, opredeliće se samo za neophodne i jeftinije proizvode, a više od trećine navodi da najbolju ponudu traži po akcijama na internetu.

Dok su vodeći modni brendovi i nadalje popularni, učestala je kupovina polovne odeće, navodi PwC.

Primetan je pad brige i interesovanja za zaštitu životne sredine. "Poskupljenja su u pozadinu potisla aspekt održivosti i cena je sada prioritet", navodi se u izveštaju.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/inflacija-nemce-tera-da-stegnu-kais-evo-cega-se-sve-odricu-2153033)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 08:24:54 am


Odustajanje od ruskog gasa moglo bi da košta EU 214 milijardi $ više nego što je predviđeno


Aktuelni plan EU za eliminisanje ruskog gasa zamenom od drugih snabdevača mogao bi da košta blok do 214 milijardi dolara više nego što je prvobitno predviđeno.

Tako se procenjuje u današnjem izveštaju kompanije za klimatska istraživanja Ember i organizacije Global vitnes.

Plan Evropske komisije "REPowerEU" koji ima za cilj da Evropu učini nezavisnom od ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine uključuje diverzifikaciju snabdevanja gasom, ubrzanje uvođenja obnovljivih gasova, povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora i zamenu gasa u proizvodnji toplotne i električne energije.

Ovo može da smanji potražnju EU za ruskim gasom za dve trećine pre kraja 2022. godine, smatra Komisija.

Prema istraživanju Embera i Global vitnesa, postojeći plan EU za korišćenje gasa (od alternativnih dobaljača) mogao bi da poveća račun EU za energiju za dodatnih 264 milijarde dolara (250 milijardi evra) do 2030. godine zbog visokih cena gasa, prenosi specijalizovani portal za energetiku oilprice.com.

Plan "REPowerEU" će smanjiti ceh za samo 49 milijardi dolara (47 milijardi evra) po sadašnjim cenama, što znači da bi u konačnom ishodu račun EU bio za 214 milijardi dolara (203 milijarde evra) iznad prvobitnih predviđanja Komisije, saopštile su dve organizacije.

"I dok strategija Evropske komisije ''REPowerEU'' ima za cilj da smanji uvoz ruskog gasa na kontinent, ona se i dalje toliko oslanja na gas da će Evropa biti izložena većem trošku za 34 milijarde evra po cenama projektovanim do 2030, ili za 203 milijarde evra po današnjim cenama gasa“, konstatuje se u studiji.

Sara Braun, viši analitičar u Emberu. kaže da je „igranje na kartu fosilnog gasa gubitna opklada“.

“Visoke i volatilne cene gasa su tu da ostanu i skupo će koštati EU. Novac je bolje potrošiti na tranziciju koja može da obezbedi stabilnu, čistu i dostupnu energiju za sve Evropljane. Naša analiza sada pokazuje da je Komisija u velikoj meri potcenila trošak za potrošače sa daljim oslanjanjem na gas“, zaključuje ona.

Očekuje se da će Evropska komisija sledeće nedelje otkriti detalje svog "REPowerEU" plana, u koji će biti uključeni i obnovljivi izvori energije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/odustajanje-od-ruskog-gasa-moglo-bi-da-kosta-eu-214-milijardi-vise-nego-sto-je-predvideno-2153050)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 11:56:26 am


I danas - preko 1.100 evra


Cena gasa na evropskom trgovanju i danas se kreće iznad 1.100 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonske ICE berze.

Gas za isporuku u junu (fjučers ugovori) trgovan je jutros po ceni od 1.118 dolara za hiljadu kubika na holandskom TTF čvorištu, što odgovara iznosu od 103 evra za megavat-sat (MWh) po trenutnom kursu evra prema dolaru, prenosi Tas s.

Ukupan rast cene gasa na dnevnom nivou iznosi preko 6,0 procenata.

Ukrajinski operater sistema za prenos gasa saopštio je 10. maja da obustavlja tranzit gasa u Evropu preko stanice Sohranovka počev od narednog dana, pozivajući se na višu silu jer, kako navodi Tas s, kompanija navodno ne može da kontroliše gasnu kompresorsku stanicu Novopskov u Luganskoj oblasti, zbog čega će odbiti prijave za transport i neće prihvatati gas iz Rusije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/i-danas-preko-1-100-evra-2153341)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on May 12, 2022, 01:55:21 pm


što odgovara iznosu od 103 evra za megavat-sat (MWh) po trenutnom kursu evra prema dolaru, prenosi Tas s.



Koliko se secam, cena po MWh iz nuklearnih centrala je bila oko $35 USD.... samo kazem....


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 05:41:26 pm



"Smak sveta" na tržištu kriptovaluta


Ulagači u kriptovalute ovih dana s nevericom gledaju kako im se munjevito topi vrednost ulaganja.

Cene bitkoina i drugih kriptovaluta prate berzanske indekse, ali uz puno veće gubitke, što definitivno pokazuje da nisu opravdali ulogu čuvara vrednosti u nesigurnim vremenima, piše t portal.

Vol strit je ove godine zahvatila savršena oluja. Strah od visoke inflacije, zaoštrena monetarna politika Feda i preteća recesija pokrenuli su beg ulagača iz rizične imovine i potragu za sigurnijim utočištima. Pomislili biste da je idealno vreme za klađenje na bitkoin kao sklonište od svih navedenih pošasti.

Ipak, u takvim uslovima najpoznatija svetska kriptovaluta izgubila je znatno više nego bilo koji berzanski indeks.

Cena bitkoina samo je u poslednja 24 sata oslabila oko 12 odsto, a u proteklih nedelju dana potonula je više od 30 odsto. Juče je dosegnula minimum na 26.848 dolara, što je najniži nivo od kraja decembra 2020. i 61,1 odsto niže do rekordne vrednosti (69.000 dolara) postignute krajem prošle godine.

Ovo je drugi put ove nedelje da je bitkoin pao ispod 30.000 dolara. Analitičari su taj nivo nazvali ključnom tačkom otpora i zaključili da bitkoin može kolabirati ako ne uspe da se održi iznad 30.000 dolara.

Ostale kriptovalute zabeležile su još veće gubitke. Itirijum, druga po veličini kapitalizacije, izgubila je u nedelju dana oko 36 odsto, a neke valute u top 10, poput solane i kardana, više od 50 posto vrednosti.

Premda se donedavno verovalo da bi kriptovalute mogle biti čuvari vrednosti u nesigurnim vremenima, pokazalo se da je kretanje njihove vrednosti u korelaciji sa kretanjem berzanskih indeksa. Pritom su oscilacije cena na kriptotržištu još snažnije nego na berzanskim tržištima. Poređenja radi, indeks S&P 500 je pao za oko 17 odsto od početka 2022.

Postoji još jedan razlog koji je pojačao intenzitet pada kriptovaluta. Ulagače na kriptotržištu je posebno zabrinuo kolaps valute TerraUSD (UST), trećeg po veličini stejblkoina, kreiranog da održava paritet s dolarom. Decentralizovani, algoritamski stejblkoin podržan kombinacijom digitalne imovine, uključujući bitkoin, trebalo bi da bude čvrsto uravnotežen s dolarom.

Međutim, umesto dolarskih rezervi na kojima se baziraju druga dva vodeća stejblkoina (USD Coin, Binance USD) tera se u velikoj meri oslanja na tržišne sile. Deluje u tandemu sa terinim izvornim tokenom, lunom. Korisnici mogu zameniti lunu u vrednosti od 1 dolara za 1 UST i obrnuto, što teoretski osigurava da njegova cena prati dolar. Međutim, UST-ov dolarski paritet pokazao se ranjivim u razdobljima visoke volatilnosti tržišta. Nakon što je luna izgubila poverenje ulagača i potonula više od 90 odsto srušila se i tera izgubivši više od 50 odsto vrednosti.

Nakon aktuelnih potresa postavlja se pitanje koliko je narušeno poverenje ulagača u ceo koncept kriptovaluta. "Nemamo istorijski presedan za to kako bi bitkoin i druge kriptovalute mogli da deluju ako uđemo u dugotrajno razdoblje u kojem centralne banke aktivno povlače likvidnost", ističe glavni strateg Interaktiv Brokersa Stiv Sosnik.

Problem je u tome što se bitkoin nije pokazao kao zaštita od bilo čega, zaključuje analitičar Forbsa Tejlor Teper. Uostalom, s inflacijom na najvišem nivou u četiri decenije, očekivalo bi se da će valuta koja želi da zadrži svoju kupovnu moć i bude nezavisna od bilo koje centralne banke steći više sledbenika.

Umesto toga, čini se da bitkoin pronalazi pristalice kada cena raste, a gomila paniči kada na tržištu dominiraju prodavci, poput bilo koje druge visokorizične imovine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/smak-sveta-na-trzistu-kriptovaluta-2153457)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 12, 2022, 05:57:22 pm



Trend svetske cene veštačkog đubriva ...




[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 13, 2022, 08:02:28 am


Šefovi diplomatija G7 sastaju se danas u Nemačkoj - blokirano 25 miliona tona žitarica


Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) bogatih nacija sastaće se danas u nemačkom letovalištu Vajzenhaus na Baltičkom moru da razmotre pitanje ublažavanja problema prehrambene sigurnosti, jer raste bojazan da bi rat izmedju Rusije i Ukrajine mogao da destabilizuje Moldaviju.

Godišnji sastanak, koji će trajati do subote, okupiće najviše diplomate iz Britanije, Kanade, Nemačke, Italije, Francuske, Japana, Sjedinjenih Država i Evropske unije. U razgovorima će dominirati situacija u Ukrajini i kako upravljati posledicama sukoba koji bi mogao da potraje mesecima, ako ne i duže, izveštava Rojters.

„U ukrajinskoj luci Odesa trenutno je blokirano 25 miliona tona žitarica, koje znače hranu za milione ljudi u svetu kojima je ona hitno potrebna, pre svega u afričkim zemljama i na Bliskom istoku. Zato danas šaljemo jasan signal: vidimo vas, čujemo vas i podržavamo vas“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok novinarima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=13&nav_category=78&nav_id=2153860)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 13, 2022, 01:28:52 pm


Koncern Simens se potpuno povlači iz Rusije


Koncern Simens je objavio da u potpunosti završava svoje poslovanje u Rusiji.

Odluka je firmu već koštala mnogo novca, a očekuju se i dodatni troškovi u budućnosti.

"Osuđujemo rat u Ukrajini i odlučili smo da prekinemo naše poslovne aktivnosti u Rusiji", izjavio je u četvrtak (12.5.) izvršni direktor Simensa Roland Buš, prenosi DW.

Kompanija je već pokrenula odgovarajuće postupke za zaustavljanje proizvodnje, kao i za okončanje svih industrijskih poslova. "Ova odluka nam nije laka", naglasio je Buš.

Simens trenutno proverava koje će to posledice da ima po zaposlene u Rusiji i najavio da će "nastaviti da ih podržava koliko god je to moguće".

Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Simens je već bio zaustavio pokretanje novih poslova i međunarodne isporuke u Rusiju i Belorusiju. U te dve zemlje koncern je ostvarivao oko jedan odsto ukupnog prometa.


Mere se već osećaju

Već do sada uvedene mere imaju posledice po poslovanje koncerna u drugom kvartalu poslovne godine 2021-22. koji je okončan krajem marta. Između ostalog, Simens je objavio otpise zarade u iznosu od 0,6 milijardi evra. To se uglavnom odnosi na posao s vozovima. Kompanija računa da će taj gubitak u dogledno vreme da se poveća za još nekoliko stotina miliona evra. Dobit nakon poreza gotovo je prepolovljena na 1,2 milijarde evra.

U prethodnoj godini, Simens je ostvario veliki prihod prodajom proizvođača menjača za automobile Flender. Time je ukupan promet porastao za 16 procenata na 17 milijardi evra.

Roland Buš naglašava da trenutno postoje ozbiljni problemi u poslovanju širom sveta. Uz rat u Ukrajini, osećaju se i posledice pandemije korone. Koncern pokušava da spreči veće poremećaje, mada su povećani rizici u vezi s proizvodnjom elektronskih komponenti, s nabavkom sirovina i logistikom. Uprkos tim naporima, bilo je problema s isporukama komponenti i sistema u sklopu tehnologije automatizacije.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jos-jedan-gigant-se-potpuno-povlaci-iz-rusije-2154050)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 13, 2022, 02:51:03 pm


"Potrajaće, a posledice su dugoročne"


Svetski lideri treba da se pripreme na to da će rat u Ukrajini potrajati i da razmotre njegove dugoročne posledice, izjavio francuski ministar spoljnih poslova.

"Sada moramo da se nosimo sa sukobom koji će potrajati, a samim tim i dugoročno da se bavimo posledicama ovog sukoba na međunarodnom nivou, a posebno u oblasti stabilnog snabdevanja hranom", naveo je Žan Iv le Le Drijan, prenosi BBC.

Govoreći po dolasku u Nemačku na drugi dan samita G7, Le Drijan je napomenuo da lideri "sada moraju da se nose sa ratom u Ukrajini kao sa dugotrajnim sukobom koji će izazvati ozbiljne posledice širom sveta".

Francuski ministar spoljnih poslova je dodao da se međunarodni razgovori moraju fokusirati na povećanje cena hrane pošto različite organizacije upozoravaju na globalnu prehrambenu krizu koja proističe iz rata u Ukrajini, navodi BBC.

"Zemlje G7 nisu u ratu sa Rusijom, ali u ovom ratu postoji agresor i žrtva, a mi podržavamo onoga ko je napadnut", izjavio je Le Drijan, prenosi britanska televizija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=13&nav_category=78&nav_id=2154039)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 14, 2022, 10:03:07 am



Drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zabranio izvoz


Indija je zabranila izvoz pšenice i ta odluka države stupila je na snagu u petak kasno uveče, saopštila je vlada u Nju Delhiju.

Drugi najveći proizvođač pšenice na svetu pokušava da smanji cenu na lokalnom tržistu.

Isporuke pšenice su dozvoljene samo u slučajevima gde je ranije odobrena prodaja, dodala je vlada, preneo je Rojters.

Kupci iz celog sveta su se okrenuli Indiji oko nabavke pšenice, nakon što je izvoz pšenice iz Ukrajine zaustavljen posle ruskog napada u Ukrajini.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drugi-najveci-proizvodac-psenice-na-svetu-zabranio-izvoz-2154372)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on May 14, 2022, 03:35:18 pm
Титанијум

У свету се годишње произведе  (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_titanium_production) 210 хиљада тона титанијума. Половина од тога у Кини, четвртина у Русији, Казахстану и Украјини. У Јапану се произведе четвртина.

Оних 100 хаубица које су испоручене Украјини су 0.1-0.2% годишње производње титанијума.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 14, 2022, 03:42:10 pm


Kini ne smeta ukrajinska kriza – spoljnotrgovinski suficit raste


Koliko god da su pandemija i ukrajinska kriza, a posebno sankcije Zapada Rusiji, poremetile pre svega tržište hrane, energenata, veštačkih đubriva, Kina se uspešno nosi sa ovim izazovima koji su dodatno usložili globalne trendove, smatra stručnjak za Kinu, dr Dragana Mitrović. Spoljnotrgovinski pokazatelji o tome su nedvosmisleni.

Ukupan spoljnotrgovinski suficit Kine u aprilu je bio 51 milijardu dolara u odnosu na 47,3 milijarde u martu. Taj martovski je, pak, više nego duplo premašio prognoziranih 22,4 milijarde dolara. O dobrom martovskom rezultatu najbolje svedoči podatak da je u istom mesecu prošle godine spoljnotrgovinski suficit bio oko četiri puta manji i iznosio 11,8 milijardi dolara.


U Kini nema krize

Uprkos već vidljivim posledicama specijalne ruske vojne operacije i Zapadnih sankcija, posebno po privredu EU, manji rast kineskog izvoza u aprilu zbog zaključavanja pojedinih kineskih gradova usled pojave kovida, ipak je bio veći nego što je Blumberg predviđao. Umesto procenjenih 1,9 odsto, porastao je 3,9 procenata.

Na pitanje da li je Kina u neku ruku iskoristila situaciju do koje je dovela ukrajinska kriza, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) i direktorka Centra za azijske studije, Mitrovićeva za Sputnjik kaže da su ovi pokazatelji samo nastavak od ranije prisutnog trenda, jer je globalno privredno klatno još ranije usmereno na istok i Aziju.

Ona ne spori da će zbog dešavanja u Ukrajini neminovno poskupeti i proizvodnja u Kini zbog rasta cena određenih sirovina iz Rusije i Ukrajine. Dodaje i da će tržišta Amerike i EU unekoliko biti zatvorena za Kinu, ali ne iz političkih razloga već zato što je kupovna moć građana opala, a povećala se neizvesnost u privredi. Zbog toga će generalno biti smanjen njihov uvoz, ne samo iz Kine.


Trgovinski suficit

Uprkos tome, trgovinski suficit Kine sa EU je u aprilu bio gotovo 50 odsto veći u odnosu na isto vreme prošle godine. Narastao je na 19,6 milijardi dolara, kaže naša sagovornica.

Mitrovićeva, međutim, ukazuje da uprkos svim izazovima dinamizam u Aziji, koja je kinesko najveće tržište, nimalo ne posustaje.

„Za Kinu je tržište deset zemalja ASEAN-a najveće spoljno tržište, posle njega je tržište EU, a na trećem mestu tržište Amerike. Kineski izvoz u zemlje ASEAN-a je porastao gotovo osam posto u odnosu na prošlu godinu, a takođe i uvoz. Tu je taj dinamizam gotovo neometen, dok je uvoz iz EU opao gotovo 12,5 procenata, a izvoz rastao oko osam posto“, ilustrovala je profesorka FPN-a.

Ona objašnjava da je sada mnogo veće učešće svih ekonomija u međunarodnim lancima prodaje i proizvodnje i da je Kina kao čvorišna tačka globalne proizvodnje u prilici da više izvozi. Veća je globalna tražnja, počele su da se otvaraju druge privrede, SAD i EU su gurnule ogroman novac da bi održavale privredu i potrošnju građana. Sve to, kako dodaje, daje podsticaj kineskom izvozu.


Sposobnost ublažavanja krize

Zbog uloge Kine u globalnom ekonomskom sistemu, gde je ona za svaku državu jedan od dva-tri najveća ekonomska partnera, ona ima daleko veću mogućnost ublažavanja krize do koje dođe u jednom segmentu ekonomije jer se uvek otvori neka nova mogućnost na drugoj strani.

Naprosto, ima veći manevarski prostor, ističe Mitrovićeva, pogotovo što, podseća ona, postoje rastuće ekonomije koje nisu toliko zavisne od Zapada.

„Indija, koja je imala ogroman rast u prvom kvartalu ove godine, Indonezija, Malezija, Tajland, Filipini, sve su to rastuće ekonomije sa velikim potencijalom. Zemlje ASEAN-a imaju ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovaraju sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Globalni ekonomski dinamizam je premešten u region Azije i iako se i na njih globalna kriza odražava, to se dešava u daleko manjoj meri nego što je to situacija u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi“, objašnjava direktorka Centra za azijske studije.


Novi trend

Taj trend je, napominje ona, bio vidljiv i pre ukrajinske krize. Oni su dobro umreženi i već gotovo deceniju je njihova međusobna razmena počela da zamenjuje višedecenijski trend koji je od kraja drugog svetskog rata bio dominantan a to je trgovina između najrazvijenijih delova sveta i rastućih ekonomija.

Sada njihova međusobna trgovina igra sve veću ulogu jer su one sve manje zavisne od zemalja Zapada i u tehnološkom i finansijskom smislu.

„To su velike države. Indija je ogromno tržište, Indonezija, samo Vijetnam ima tržište veličine Nemačke. Mi često zaboravljamo koliko su to velike države i koliki je njihov proizvođački i trgovački potencijal. Kada se međusobno umreže, kada sarađuju, kada se dogovaraju, njihova moć je velika“, ističe profesorka FPN-a.

To je kaže već vidljivo i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji gde su one sada potpuno blokirale dalji tok pregovora zato što najrazvijenija grupa zemalja ignoriše njihove zahteve. Njihova ekonomska moć je, međutim, pretočena u pregovaračku moć koja ne dozvoljava da se ti trendovi odvijaju onako kako to isključivo odgovara najrazvijenijim državama sveta, napominje ona.


Kina nastavlja da raste uprkos novim izazovima

Mitrovićeva smatra da će u uslovima ukrajinske krize i posledica pandemije taj rast Kine u međusobnoj trgovini i privrednoj saradnji sa SAD i EU i dalje biti nastavljen.

Ona posebno ukazuje na to da saradnja Kine, Indije i Rusije pruža ogromne mogućnosti, kao i članica BRIKS-a čiji će samit ove godine biti održan u Pekingu, a grupe 20 najrazvijenijih zemalja na jesen u Indoneziji.

Kina koja zagovara i podržava ovakve inicijative, je na dobitničkoj strani kako se to danas kaže i budućnost čovečanstva logično je da leži u državama koje predstavljaju njegovu ogromnu većinu i gde je najviše mladog sveta, ocenila je sagovornica Sputnjika.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220514/kini-ne-smeta-ukrajinska-kriza--spoljnotrgovinski-suficit-raste-1137221823.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Rade on May 14, 2022, 06:28:09 pm
Холандија је израчунала цену војне помоћи Украјини и компензацију коју је за то добила од ЕУ

14МАЈ2022
Колпортер (https://kolporter.rs/)

[attachment=1]

Холандија је до сада испоручила Украјини војну помоћ у вредности од 102 милиона евра, али је добила одштету у висини од свега 12,8 милиона, пожалила се министарка одбране Каиса Олонгрен у парламенту земље.

Како је речено, Холандија сада планира да у Украјину пошаље пет самоходних хаубица, за које још увек није утврђен износ накнаде.

Холандија је била једна од првих европских земаља која је значајну војну помоћ упутила Украјини и пре почетка сукоба са Русијом. У том пакету помоћи нашла су се два радара Thales Squire, пет радара за лоцирање артиљеријских положаја AN/TPQ-36 Firefinder, два аутономна подводна возила за откривање мина SeaFox, као и 100 антиматеријалних снајперских пушака са 30 000 метака, 3000 шлемова и 2000 борбених прслука. Након што су отпочела борбена дејства на територији Украјине, најављено је слање додатног пакета помоћи у коме ће се наћи 50 лансера противавионских ракета Stinger са 200 ракета и 50 ручних ракетних бацача Panzerfaust 3 са 400 ракета. Не задуго затим, холандски министар одбране је изјавио да се због безбедности, више неће објављивати састав пакета помоћи.

Раније је објављено да је неколико земаља ЕУ одједном тражило да им Брисел надокнади војну опрему и војну опрему предату Украјини. Како се показало, нико не жели да помаже бесплатно, посебно мале земље, попут Чешке, Словачке и других. За сада САД и Велика Британија ништа не захтевају од Брисела, али овде ће се ово питање вероватно решити на другачији начин. Вашингтон и Лондон методично увлаче Украјину у дугове, испуњавајући све хирове Зеленског. Процењује се да је само од 24. фебруара Кијев добио војну помоћ у вредности од 8 милијарди долара, при чему су највећи део ове суме дале САД и Велика Британија. Доста новца је уложила и Пољска, али САД и Европска унија јој то надокнађују.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 06:48:07 am


Mediji: EU našla rešenje kako da kupuje ruski gas uprkos sankcijama


Evropska unija razradila je rešenje kako da uvozi ruski gas bez kršenja evropskih sankcija i ispunjavajući zahtev Rusije da plaća ugljovodonike u rubljama, piše agencija Blumberg, pozivajući se na izvore.

Blumberg navodi da je Evropska komisija na zatvorenom zasedanju u petak obavestila zemlje-članice Evropske unije da će u novim smernicama jasno izložiti da kompanije mogu da otvaraju račune u „Gasprombanci“, pri čemu moraju da vrše plaćanja u dolarima ili evrima i da se izjašnjavaju da na tome svoje obaveze po ugovoru smatraju ispunjenim. Ukoliko se ovi uslovi budu poštovali, regulator neće smatrati postupke kompanija kršenjem sankcija.

Na sastanku je došlo do niza nesuglasica po ovom pitanju. Dok su Nemačka, Mađarska, Francuska i Italija podržale predloženi plan, Poljska je i dalje imala pitanja o pravnoj strani nove odluke, a njeni predstavnici su predložili da se održi sastanak na nivou ambasadora EU.

Neke zemlje su takođe bile nezadovoljne što nove smernice ne daju tačna uputstva da li evropske kompanije mogu da otvaraju račune u rubljama kod „Gasprombanke“. Kako navodi agencija, ovaj aspekt je jedan od ključnih, jer je otvaranje računa u rubljama ranije smatrano kršenjem sankcija, iako to nije zabeleženo na papiru.

Početkom nedelje Blumberg je pisao da je 20-tak evropskih kompanija već otvorilo račune u „Gasprombanci“ za plaćanje isporuka ruskog gasa, a još 14 je zatražilo spisak dokumenata potrebnih za otvaranje takvih računa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 31. marta ukaz prema kome neprijateljske zemlje ubuduće gas treba da plaćaju u rubljama. Ruski lider je naložio kompaniji „Gasprom“ da prebaci ugovore u rublje. On je poručio da će Rusija nastaviti da isporučuje gas u skladu sa ugovorenim količinama i cenama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220515/mediji-eu-nasla-resenje-kako-da-kupuje-ruski-gas-uprkos-sankcijama-1137405825.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 07:31:49 am


Neregulisani izvoz pšenice izazvao skok cena


Indija je zabranila izvoz pšenice.

Samo nekoliko sati nakon toga, zvaničnici indijske vlade predočili su da ove godine nije došlo do dramatičnog pada proizvodnje pšenice, ali je neregulisani izvoz doveo do rasta lokalnih cena.

"Ne želimo da se trgovina pšenicom odvija na neregulisan način ili da se desi gomilanje zaliha", rekao je danas visoki vladin zvaničnik novinarima u Nju Delhiju, prenosi Rojters.

Vlada je saopštila da će i dalje dozvoljavati izvoz podržan već izdatim akreditivima i zemljama koje zatraže zalihe "kako bi zadovoljile svoje potrebe za sigurnošću u hrani".

Globalni kupci su računali na zalihe drugog po veličini svetskog proizvodača pšenice nakon što je izvoz iz crnomorskog regiona pao nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Pre zabrane, Indija je imala za cilj da isporuči rekordnih 10 miliona tona ove godine.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/neregulisani-izvoz-psenice-izazvao-skok-cena-2154498)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 10:42:40 am


Rusija za 25 odsto smanjila isporuke gasa preko Ukrajine


"Operater gasnotransportnog sistema Ukrajine" primio je od "Gasproma" zahtev za tranzit gasa u visini od 46,8 miliona kubnih metara. To je minimalna količina od januara ove godine.

Zahtev je podnet samo za jedno od dva čvorišta ovog sistema – gasnu stranicu "Sudža". Za koridor "Sohranovka" nije bio podnet zahtev.

Podsetimo, juče je kroz ukrajinski sistem u pravcu Evrope prošlo 62,7 miliona kubnih metara gasa. S tim u vezi, današnji tranzit je za 25 odsto manji u odnosu na juče.

Desetog maja kompanija „Operator GTS Ukrajine“ objavila je da od 11. maja obustavlja tranzit gasa u Evropu preko stanice „Sohranovka“ zbog okolnosti više sile: navodno, kompanija ne može da kontroliše pogranične kompresorne stanice Novopskov u Luganskoj oblasti.

„Gasprom“ je sa svoje strane saopštio da ne vidi nikakve prepreke za nastavak tranzita preko stanice „Sohranovka“. Prema rečima portparola kompanije Sergeja Kuprijanova, „Gasprom“ u potpunosti ispunjava sve svoje obaveze prema evropskim potrošačima i isporučuje gas za tranzit preko Ukrajine u skladu sa ugovorom.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/rusija-za-25-odsto-smanjila-tranzit-gasa-preko-ukrajine-1137410969.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 01:20:13 pm


Rusija nacionalizovala „Reno“


Ruske akcije u grupi „Reno“ prelaze u vlasništvo države i Vlade Moskve, saopštilo je Ministarstvo trgovine Rusije na Telegramu.

„Potpisanim sporazumima se predviđa predaja akcija ‘Reno Rusija’ gradu Moskva i akcija ‘AvtoVAZ’ državi, odnosno Državnom naučnom centru za auto-moto industriju ‘NAMI’ koji pripada Ministarstvu trgovine Rusije“, navodi se u objavi.

U fabrici koja je sada u vlasništvu grada Moskva proizvodiće se automobili pod brendom „Moskvič“, saopštio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

„Potrudićemo se da sačuvamo veći deo kolektiva koji radi u fabrici. Glavni tehnološki partner moskovske fabrike automobila ‘Moskvič’ biće KAMAZ. U prvoj fazi će biti organizovana proizvodnja klasičnih automobila koji imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a u budućnosti i električnih automobila“, rekao je gradonačelnik Moskve.

Servis automobila „Reno“ u Rusiji će vršiti „AvtoVAZ“ koji će nastaviti da proizvodi celokupnu liniju automobila „Lada“ u svojim fabrikama.

„AvtoVAZ“ proizvodi automobile i auto delove za dva brenda „Lada“ i „Reno“ u fabrikama u Toljatiju i Iževsku. „Lada“ ima ukupno pet modela: Vesta, Largus, Granta, Niva i Iks rej.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220516/rusija-nacionalizovala-reno-1137411772.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 01:22:36 pm


Stižu nove sankcije? "Nema izgovora";
"Rusija nas gleda"; "Mađarska drži celu EU kao taoca"



Evropskoj uniji će biti potrebno još nekoliko dana da postigne dogovor o novom paketu sankcija protiv Rusije, uključujući zabranu ruske nafte.

To je izjavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"Kao Nemci, znamo da ovaj naftni embargo nije lak korak. Određena pitanja još treba rešiti, a to se neće dogoditi danas", rekla je Analena Berbok, prenosi Indeks.

Ona je dodala da je uverena da će se dogovor naći u narednim danima.

I luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn je, uoči sastanka u Briselu, rekao da će EU usvojiti šesti paket sankcija, ali da će bloku biti potrebno još vremena za dogovor.

"Zaista nema izgovora da se taj paket ne usvoji", rekao je.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg je takođe uveren da će novi paket sankcija biti usvojen u narednim danima.

"Jasno je da je još uvek potrebno raspraviti, ali verujem da razgovori treba da se odvijaju onde gde pripadaju, kako ne bismo slali sliku neslaganja. Rusija nas gleda", izjavio je Šalenberg.

Iz Litvanije pak kažu da "jedna država članica drži celu Evropsku uniju kao taoca", misleći pri tome na Mađarsku.

Najnovijem paketu se, inače, najglasnije protivi Mađarska.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stizu-nove-sankcije-nema-izgovora-rusija-nas-gleda-madarska-drzi-celu-eu-kao-taoca-2155474)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 16, 2022, 05:41:22 pm


"Moguća 'era recesije' u Evropi"


Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da postoje izgledi za dolazak "ere recesije" u Evropi.

Razlog je to što se kontinent bori sa rastućim cenama energije i visokom inflacijom zbog rata u Ukrajini.

Orban je u obraćanju u parlamentu, gde je položio zakletvu kao predsednik vlade naklon pobede na izborima u aprilu, rekao da Budimpešta neće blokirati sankcije Evropske unije uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu sve dok one ne predstavljaju rizik po energetsku bezbednost Mađarske, prenosi Rojters.

Mađarski premijer je takođe naveo da će vlada raditi na suzbijanju inflacije u zemlji, pri čemu će preduzimati oprezne korake u pogledu regulisanja cena.

Dodao je da će vlada koordinisati svoje korake sa centralnom bankom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/moguca-era-recesije-u-evropi-2155651)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 07:23:10 am


Nema dogovora oko sankcija


Evropska unija još uvek nije postigla dogovor o šestom paketu sankcija protiv Rusije, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

On je na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta EU rekao da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=2155330)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 07:35:18 am


Quote
Vidiš interesantno, nešto se šuška da je dosta rusa i ukrajinaca pokupovalo stanove u Beogradu na vodi i sličnim projektima, koliko je to tačno ne znam ali sam zaista primetio ruske i ukrajinske tablice po gradu

Оно што сам сигуран јесте да станове не купују обични грађани Русије и Украјине, већ богаташи. Сиротиња, као и увек чучи у рововима или се крије од бомби и гледа шта ће сутра да једе.


Ko su Rusi i Ukrajinci koji dolaze u Srbiju?


Rusa i Ukrajinaca sve je više po Beogradu i Srbiji. Tačan podatak koliko ih je došlo ne postoji, ali se nezvanično pocenjuje da su u pitanju hiljade ljudi.

Prosečan profil kada govorimo o Rusima govori da je reč o mlađim ljudima do 45 godina koji dolaze sami zbog posla i koji dobro zarađuju, dok su kod Ukrajinaca najčešće porodice sa decom, piše Blic.

Rusi i Ukrajinci danas naveliko živi i rade u Srbiji. Najčešće su iznajmili stanove, a mnogi sa kolegama žive u kućama koje im zakljupljuju firme. U poslednje vreme često su i novi klijenti u bankama, sve ih češće viđamo na ulicama, u kolima (uglavnom onim skupljim), ali i u gradskom prevozu, školama, restoranima... Mnogi su ovde otvorili i firme i o tome postoje zvanični podaci, a u pitanju su stotine firmi.

U jednoj većoj banci kažu i da je sve više ruskih državljana koji ovde otvaraju račune. I to nije ništa sporno, jer stranci u Srbiji mogu imati i dinarske i devizne račune. To vredi i za fizička lica, i za kompanije i predstavništva stranih kompanija.

Ono što se vrlo lako da primetiti jeste da se profil Rusa koji su nam došli razlikuje od profila Ukrajinaca. Rusi su najčešće mladi ljudi od 30 do 45 godine koji su u Srbiju došli sami ili sa partnerom, najčešće bez dece. Ovde su se "obreli" zbog posla i to u IT kompanijama.

"To su jednostavno ljudi kojima za posao nije važno odakle rade i čija je specijalnost vezana za tehnologije. Oni su ovde došli kao frilenseri ili zbog činjenice da rade za zapadne kompanije i da u Rusiji zbog sankcija ne mogu naplatiti svoj rad. Mnogi su posao našli i u našim IT kompanijama gde rade za platu i veću od 3.000 evra", kaže za Blic sagovornik iz jedne domaće kompanije.

Ruski državljani u Srbiji sve češće osnivaju i firme. Od februara do aprila, dakle za oko pet nedelja, registrovana su 323 pravna lica čiji su osnivači poreklom iz Rusije. Ovaj broj u međuvremenu se i povećao.

Kako je potvrđeno u Agenciji za privredne registre od 24.2. do 1.5.2022. registrovano je osnivanje 202 privredna društva i 523 preduzetnika, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije. U istom periodu, registrovano je osnivanje 9 privrednih društava i 5 preduzetnika, čiji su osnivači iz Ukrajine.

S druge strane, profil Ukrajinaca u Srbiji, u najkraćem se može opisati kao porodični mladi ljudi koji su se u našoj zemlji "obreli" jer su morali. Neki su ovde došli jer su imali rođake ili poznanike, a neki su Srbiju jednostavno uzeli za zemlju gde je sigurno skloniti se.

Jedan taksista kaže da su to uglavnom porodice, često samo majke s decom. Deca im idu ovde u školu ili vrtić. Žive u iznajmljenim stanovima po centralnim beogradskim lokacijama ili na Novom Beogradu. Da se primetiti da su drugačiji od Rusa koji ostavljaju utisak da su opušteniiji i da imaju više novca - kaže taksista.

Dolazak Rusa i Ukrajinaca, inače, dodatno je podgrejao tržište nekretnina. U Beogradu je sve teže pronaći stan koji se može platiti. Tako ima slučajeva da se stan koji se do pre nekoliko meseci izdavao za 400 evra, sada izdaje i za duplo više.

Tako je vođa prodajnog tima jednog oglasnog portala, Jelena Davidović, često u poslednje vreme isticala da je jedna od aktuelnih na tema na tržištu spremnost Rusa i Ukrajinaca da plate veću cenu zakupa.

Ona ističe da "zbog aktuelne krize u Ukrajini veliki broj Rusa napušta svoju zemlju i Srbija je jedna od zemalja za koju se odlučuju. To je i uticalo na rast potražnje a samim tim i na povecanje cene kvadrata".

Nekretnine za koje se najviše interesuju stanovnici Rusije i Ukrajine se kreću od 300 do nekoliko hiljada evra.

Oni uglavnom gledaju luksuzne stanove, te ih traže po luksuznim lokacijama. Na Dedinju na primer najam stanova ide i do 3.000 evra mesečno. Na Senjaku stan površine 103 kvadrata je oglašen za iznajmljivanje po ceni od 1.600 evra.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/ko-su-rusi-i-ukrajinci-koji-dolaze-u-srbiju-2155623)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 07:38:42 am


EK dopunila smernice za plaćanje ruskog gasa bez kršenja sankcija


Evropska komisija potvrdila je danas u ažuriranim smernicama da kompanije iz Evropske unije mogu da plaćaju ruski gas bez kršenja sankcija bloka protiv Rusije.

U dopunjenom uputstvu, koje je distribuirano članicama EU, Komisija je potvrdila raniji stav da sankcije ne sprečavaju kompanije da otvore račune u za to utvrđenoj banci, da mogu da plaćaju ruski gas sve dok to čine u valuti predviđenoj postojećim ugovorima i da izveste da je transakcija završena kada na račun deponuju sredstva u valuti plaćanja, prenosi Rojters.

Skoro svi ugovori o kupovini ruskog gasa koje kompanije iz EU imaju sa ruskim gasnim gigantom Gaspromom su u evrima ili dolarima.

Rusija je prošlog meseca prekinula isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj jer su odbile da ispune zahteve Moskve za plaćanje u rubljama. Nekoliko vlada EU i velikih evropskih uvoznika zatražilo je detaljnije pojašnjenje od Brisela o tome da li mogu da nastave da kupuju ruski gas za grejanje domaćinstava, za proizvodnju struje i za poslovne aktivnosti fabrika širom Evrope.

Kompanije treba da daju "jasnu izjavu" da kada izvrše plaćanje u evrima ili dolarima, smatraju da su njihove obaveze prema postojećim ugovorima izvršene, navodi se u uputstvu.

Deponovanjem sredstava u valuti predviđenoj ugovorima kompanije nemaju više nikakve dodatne radnje sa njihove strane vezano za plaćanje, čime se izbegava da budu umešane u poslove s ruskom centralnom bankom, koja je pod sankcijama, i koja je mogući učesnik u konvertovanju evra odnosno dolara u rublje, navodi se u smernicama.

U ukazu ruskog predsednika Vladimira Putina precizira se da će se transakcije smatrati završenim tek nakon što strana valuta bude konvertovana u rublje.

Iz EK nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ek-dopunila-smernice-za-placanje-ruskog-gasa-bez-krsenja-sankcija-2155627)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 07:52:20 am


Stigao predlog iz UN Rusiji: Ublažićemo sankcije ako dozvolite izvoz ukrajinske pšenice


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš traži od Rusije i drugih država da ne sprečavaju izvoz pšenice iz ukrajinskih luka, piše list „Vol strit džurnal“ pozivajući se na diplomatske izvore.

Prema podacima lista, Gutereš traži od Moskve da dozvoli isporuke ukrajinske pšenice u zamenu za mere koje bi olakšale izvoz kalijumovih đubriva iz Rusije i Belorusije.

Na pregovore je pozvana i Turska. Ankara je navela da je spremna da učestvuje u mogućem sporazumu, kao i da se bavi deminiranjem Crnog mora i regulisanjem saobraćaja.

Ujedinjene nacije su nekoliko puta izražavale zabrinutost da bi ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini mogla da dovede do prehrambene krize, pa čak i gladi u brojnim zemljama. Kako je ranije rekao Gutereš, problem gladi u svetu se može rešiti samo povratkom Rusije i Ukrajine na svetsko tržište.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220517/guteres-nudi-rusiji-ublazicemo-sankcije-ako-dozvolite-izvoz-ukrajinske-psenica--1137436367.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on May 17, 2022, 08:35:01 am


Stigao predlog iz UN Rusiji: Ublažićemo sankcije ako dozvolite izvoz ukrajinske pšenice


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš traži od Rusije i drugih država da ne sprečavaju izvoz pšenice iz ukrajinskih luka, piše list „Vol strit džurnal“ pozivajući se na diplomatske izvore.

Prema podacima lista, Gutereš traži od Moskve da dozvoli isporuke ukrajinske pšenice u zamenu za mere koje bi olakšale izvoz kalijumovih đubriva iz Rusije i Belorusije.

Na pregovore je pozvana i Turska. Ankara je navela da je spremna da učestvuje u mogućem sporazumu, kao i da se bavi deminiranjem Crnog mora i regulisanjem saobraćaja.

Ujedinjene nacije su nekoliko puta izražavale zabrinutost da bi ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini mogla da dovede do prehrambene krize, pa čak i gladi u brojnim zemljama. Kako je ranije rekao Gutereš, problem gladi u svetu se može rešiti samo povratkom Rusije i Ukrajine na svetsko tržište.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220517/guteres-nudi-rusiji-ublazicemo-sankcije-ako-dozvolite-izvoz-ukrajinske-psenica--1137436367.html)

Sargarepa na stapu...


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 12:08:45 pm


Apokaliptično upozorenje bespomoćnog guvernera: "Milioni će postati siromašni"


Guverner britanske centralne banke Endru Bejli poslao je apokaliptično upozorenje zbog sve veće inflacije.

Priznaje da je bespomoćan, a Britance poziva da ne traže veće plate.

Napomenuo je da će rat u Ukrajini još više povećati troškobe života, a posebno je zabrinut zbog cene pšenice i ulja.

"Cene rastu nikad višom stopom u poslednjih 30 godina i učiniće milione ljudi siromašnima. Inflacija će pogoditi potrošnju domaćinstava i uzrokovati porast nezaposlenosti", upozorio je.

Poskupljenje osnovnih namirnica imalo je ogroman uticaj na poskupljenje na proizvodnju hrane širom sveta.

U ukupnoj proizvodnji pšenice na svetu Ukrajina učestvuje sa sedam odsto, ali kada je reč o visokokvalitetnoj pšenici, njen se udeo penje na čak petinu svetske proizvodnje, procena je. Guverner je svoje apokaliptično upozorenje uputio poslanicima, a na pitanje da li se oseća bespomoćno rekao je: "Da".

Guverner Bejli, koji zarađuje 570.000 funti godišnje, rekao je poslanicima da bi ljudi sa visokim zaradama trebalo da razmisle pre nego što traže povećanje plata, javlja Dejli mejl.

"Ali svako mora da donese svoj sud o tome. Nije na meni da idem okolo i govorim ljudima šta da rade", poručio je. Rat u Ukrajini uzrokovao je poremećaje cena na tržištu žitarica, pa treba očekivati njihov rast.

Guverner je odbacio neke tvrdnje o prekasnoj reakciji Centralne banke, ali je priznao da se banka suočava sa najvećim izazovom u poslednjih 25 godina. Iako su mesecima tvrdili da je inflacija prolazna, guverner ne priznaje grešku i navodi da nisu mogli da predvide rat u Ukrajini, prenosi hrvatski portal Dnevnik.

"Došlo je do niza škova u snabdevanju i niza posledica usled rata. Rat se ne može predvideti, to nije ni u čijoj moći", rekao je. Predviđa se da će inflacija ove godine premašiti 10 odsto.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/apokalipticno-upozorenje-bespomocnog-guvernera-milioni-ce-postati-siromasni-2156058)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 12:16:37 pm


Zapad zabranjuje da se gladni u svetu hrane „totalitarnim žitom“ iz Rusije


Svet će se suočiti s glađu zbog posledica krize u Ukrajini, glasi nimalo optimistični zaključak nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok posle trodnevnog zasedanja šefova diplomatije G7. Za sve je, razume se, kriva isključivo Rusija.

Govoreći o potrebi hitne deblokade luke u Odesi, Berbokova je dodala: „Ne treba da budemo naivni. Ovo nije kolateralna šteta, ovo je apsolutno smišljeno oruđe hibridnog rata koji se trenutno vodi.“

O tome da Rusija navodno izaziva svetsku prehrambenu krizu na Zapadu u poslednje vreme priča svako živi, piše komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.

Ako se pritom rezimiraju svi „argumenti“ koji zvuče u prilog ovoj tezi, dobićemo sledeće kontradiktorne izjave i postupke Zapada:

- Rast cena namirnica u svetu je rezultat ratnih dejstava u Ukrajini. Zbog toga se mora nastaviti sa ovim akcijama u nedogled, isporučujući oružje kijevskom režimu.

- Ukrajina je jedan od najvećih snabdevača žitom, a nemogućnost snabdevanja ukrajinskim žitom izaziva njegovu nestašicu. Zbog toga treba blokirati isporuke iz Rusije, koja je još veći snabdevač žitom u svetu.

- Zbog dejstava Rusije neminovna je strašna glas u samoj Ukrajini. Zato hitno treba izvoziti žito i namirnice iz Ukrajine na Zapad.

- Rusija je blokirala isporuku žita pomorskim putem u Afriku i Aziju čijem stanovništvu preti strašna glad. Zbog toga je hitno potrebno blokirati ruske trgovačke brodove kako Rusija ne bi mogla da isporučuje svoje žito u potencijalna žarišta glasi.

- Blokiranje pomorske luke u Odesi, gde su nagomilani milioni tona žita je nedopustivo. Zato hajde da remontujemo ukrajinsku vojnu tehniku u rumunskim lukama i isporučimo je pomorskim putem u Odesu. A u isto vreme treba podržati miniranje luke od strane ukrajinskih trupa kako bi se odbio potencijalni napad Rusije.

Ovo nije preterivanje, ni šala. Takve izjave se mogu čuti na svakom koraku, a često se provlače u istim govorima, člancima i TV emisijama. Na primer, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u više navrata uspeo da u redovno večernje obraćanje ubaci kontradiktorne teze na temu prehrambene krize. On neprestano lije suze zbog nezavidne sudbine afričkih zemalja gde neće stići ukrajinsko žito koje je navodno blokirala Rusija. Ali u svojim govorima odmah poziva: „Neophodno je da svi Evropljani blokiraju luke za sve ruske brodove.“ Odnosno, sudbina gladne Afrike se odjednom potiskuje u zadnji plan.


Posvađali se s logikom

Neposredno nakon pomenutog samita G7, Zelenski je odlučio da podrži njihove zaključke o gladi koja preti planeti i u još jednom noćnom obraćanju izjavio: „Svet je već priznao da ruska blokada naših luka i ovaj rat izazivaju veliku prehrambenu krizu. Ruski zvaničnici još i otvoreno prete svetu da će biti gladi u desetinama država. A kakve bi mogle biti posledice te gladi? Do kakve političke nestabilnosti i do kakvih će migracionih tokova ovo dovesti? Koliko će morati novca da se potroši da bi se prevazišle posledice? To su pitanja na koja će morati da odgovore oni koji koče pakete sankcija protiv Rusije.“

Svesno navodimo ovo „remek delo logike“ dojučerašnjeg komičara u celini, bez skraćivanja i nedorečenosti. Reči Zelenskog o „pretnjama ruskih zvaničnika“ neka idu njemu na dušu. Očigledno je on Berbokovu proglasio za ruskog zvaničnika, jer su se njene reči o svetskoj gladi čule upravo na dan stendap nastupa ovog profesionalnog komičara.
Ali samo povezivanje prehrambene krize s pozivom na uvođenje nove sankcije Rusiji ne smeta ni Zelenskom, ni mnogim drugim zapadnim zvaničnicima. Kako blokada ruske robe i poziv drugim zemljama da se ovome pridruže mogu da ublaže krizu, a ne da je pogoršaju - niko od njih ne objašnjava.

Nije slučajno što je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, Berbokovoj objasnila odgovarajući na njene reči o globalnoj gladi: „Cene rastu zbog sankcija koje je kolektivni Zapad pod pritiskom SAD uveo Rusiji. Ovo je ako se govori o direktnom razlogu. Nerazumevanje ove situacije je znak ili gluposti, ili namernog obmanjivanja javnosti.“

Ali izgleda da je na Zapadu (da ne govorimo o Ukrajini) anatemisan sam pojam uzročno-posledičnih veza. Svako ko zausti da kaže nešto o tome odmah biva proglašen „agentom Kremlja“.

Predsednik SAD je, obraćajući se prošle nedelje američkim farmerima, opet okrivio Rusiju za rast cena namirnica i do te mere se zaneo da je čak proglasio da se Ukrajina bori za mogućnost da „nahrani one koji su širom sveta ostali gladni zbog ruskih zverstava“. Ako je suditi po Bajdenu, za kijevski režim je cilj smanjenje svetskih cena hrane. Odnosno, ne sopstvena korist, ne rentabilnost poljoprivrednih gazdinstava, nego baš sveta misija da se nahrani planeta.

Štaviše, američki predsednik se u ovom govoru nije libio otvorenog falsifikovanja činjenica kada je rekao da je Ukrajina najveći izvoznik pšenice u svetu, dok Rusija navodno zauzima drugo mesto. Što naravno ne odgovara stvarnosti. Ali čak i da se ova tvrdnja prihvati, logično bi bilo pozvati svet da se osigura neometani pristup ruske robe tržištu kako bi se ublažio udar cena i sprečila glad u Africi. Ali ne - po mišljenju Bajdena, samo Ukrajina treba da hrani gladne, nipošto Rusija koja je zapravo apsolutni lider u izvozu žitarica. Biće da hleb od „žita ukrajinske slobode“ može da zasiti bolje nego onaj od „žita ruske autokratije“. Drukčije se ne mogu objasniti istovremeni pozivi da se ukrajinskom pšenicom nahrane gladni u Africi i da se blokiraju isporuke koje nose ruski trgovački brodovi.


„Totalitarno žito"

I tako se kolektivni Zapad ubi smišljajući način kako da maksimalno izveze ukrajinsko žito u inostranstvo. Evropa gromoglasno najavljuje planove za stvaranje „koridora za izvoz žita“ iz Ukrajine. A zarad ovoga spremna je na nezamisliv korak – da se takvi koridori uspostave kroz Belorusiju, na čiju je saobraćajnu blokadu pozivala ista ta Evropa. Koči ih samo jedno: strah da će ukrajinsko žito, prolazeći kroz Belorusiju, na kraju završiti ne u litvanskoj luci Klajpedi, već u ruskim lukama. I nema veze što će dalje ipak ostvariti sveti cilj koji je proglasila Evropa, odnosno da će nahraniti gladne u Africi. Jer to žito će onda postati „totalitarno“, a njime se, kao što je poznato, niko ne može nahraniti.

Evropska komisija je na kraju smislila širok plan uspostavljanja „Puteva solidarnosti“ s ciljem da se maksimalno iskoristi infrastruktura EU za što skoriji transport ukrajinskog žita u Evropu. Ovi napori su se posebno aktivirali u svetlu zabrinutosti za prehrambenu bezbednosti same EU zbog suše u Francuskoj. Inicijative Evrope jezgrovito i slikovito je prokomentarisao ruskih ratni izveštač Aleksandar Koc: „Suština ovih Puteva solidarnosti na kraju se svodi na to da će Ukrajinci ostati bez hrane, a vlada zemlje s novcem. Ali po običaju za sve će biti kriv – Putin.“

I tu dolazimo do najfascinantnijeg paradoksa svih ovih jadikovki kolektivnog Zapada i njemu pridružene Ukrajine povodom nadolazeće gladi u svetu. U želji da za sve nevolje i probleme optuže Rusiju, zapadni analitičari ponekad ne primećuju da su uspeli da u istom članku optuže Rusiju i da tobože blokira izvoz žita iz Ukrajine, i da u toj zemlji stvara preduslove za glad.


Zapadni propagandisti se zapetljali

Fajnenšel tajms je, na primer, već nekoliko puta pribegao analogijama sa „glađu iz vremena staljinizma tridesetih godina“, koju u Kijevu zovu „golodomor“. List pozivajući se na ukrajinske zvaničnike različitih nivoa navodi da je plan Rusije, između ostalog, da organizuje nestašicu namirnica i novu glad u Ukrajini. Optužili su čak rusku državu da navodno nelegalno izvozi ukrajinsko žito u… Aziju i Afriku. Čekajte, da li je cilj Rusije da izazove glad u tim regionima, ili ipak da ih nahrani? Zapadni propagandisti su se skroz zapetljali u želji da okrive Rusiju.

Međutim, ako stvarno veruju da borbena dejstva izazivaju opasnost od prehrambene krize u Ukrajini, logičnije bi bilo da ulože sve napore da njene rezerve žita ostanu u tamo gde jesu. Inače se stvarno mogu ponoviti tragični događaji iz 1932-1933. na koje tako vole da podsećaju svoju publiku ukrajinski i zapadni kritičari Rusije. Jer sada na Zapadu za ondašnju glad krive isključivo Staljina, a „zaboravljaju“ kako su trgovačke kompanije istog tog Zapada tražile od Moskve da ne smanjuje izvoz žita, iako su odlično bili svesni problema s namirnicama u SSSR. Štaviše, SAD su čak pokušale da insistiraju na tome da Moskva smanji površine pod usevima, znajući do kakvih je problema to moglo dovesti. Ali sada krive isključivo sovjetsko rukovodstvo. Kakva analogija s ovim što se sada dešava!

Ili da se setimo nemačke okupacije Ukrajine. Čim su Nemci zauzeli ovu teritoriju u proleće 1918. godine, na zapad su krenuli ešaloni sa žitom, što je na kraju dovelo do strašne gladi u Ukrajini. Apsolutno ista situacija se ponovila 1941. godine, kada su nacisti zauzeli Ukrajinsku SSR. Tada su Nemci pokušavali da iznesu ne samo žito, već i zemlju crnicu.

Sami Ukrajinci su dotle umirali od gladi, ali da li je ikada prosvećena Evropa marila za probleme naroda koje je kolonizovala?

I evo sada smo opet svedoci toga kako na zapad odlaze železničke kompozicije vozeći žito sa Ukrajine, i to u situaciji kad sami zapadni analitičari priznaju da postoji realna perspektiva nestašice namirnica u toj zemlji. Čak i da stvarno počne glad, niko od njih se neće setiti planova Evropske komisije za veliki izvoz žitarica niti sličnih Bajdenovih poziva. Pošto s krivac za sve nedaće Ukrajine već označen –a to je, naravno, Rusija. Ma koliko Moskva da dopremi tamo humanitarne pomoći s namirnicama i ma koliko ukrajinske pšenice da ode na Zapad, za glad će svejedno biti kriva – Rusija.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220517/zapad-zabranjuje-da-se-gladni-u-svetu-hrane-totalitarnim-zitom-iz-rusije-1137434455.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 01:18:18 pm


Nemce inflacija brine više od rata i korone


Rast cena zabrinjava potrošače više nego rat u Ukrajini ili pandemija korone.

Gotovo svaki treći se boji da će morati da promeni svoj stil života. To je rezultat jednog novog ispitivanja javnog mnjenja.

Brz rast cena na mnogim područjima zabrinjava ljude u Nemačkoj više nego išta drugo. Čak više od rata u Ukrajini ili pandemije korone. To pokazuju rezultati jednog reprezentativnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela konsultantska firma Mekinzi, koji su upravo objavljeni, prenosi DW.

Oko 40 odsto od oko 1.000 ispitanika navelo je da je njihova najveća briga trenutno – inflacija, 34 procenta navelo je rusku invaziju na Ukrajinu, a samo osam odsto pandemiju kovida 19. Gotovo trećina ispitanih (29%) strahuje da će zbog rasta cena morati da ograniči svoj način života na nekim područjima. Strah od rasta cena naročito je zahvatio ljude s nižim primanjima. Dve trećine ispitanika očekuje da će cene da rastu i u narednih 12 meseci.


Promena izdataka

"Dve godine korone ostavile su traga, ali sada su ljudi, zbog inflacije i ruske invazije na Ukrajinu, postali pesimističniji nego ikad ranije", sumirao je rezultate istraživanja Mekinzijev stručnjak Markus Jakob. Ljudi osećaju više cene i vide da na kraju meseca manje novca ostaje u novčaniku, kaže Jakob.

I oni koji bolje zarađuju menjaju svoje potrošačke navike. Dve trećine ispitanika su u poslednje vreme više novca trošili za hranu, 61 odsto je više trošio za benzin i transport, kao i za energiju. Posledica toga je da je gotovo svaka treća osoba ograničila svoje potrošačke navike. Štedi se pre svega na izdacima za kozmetiku, odeću, zabavu i putovanja.

"Novom štedljivošću posebno su pogođene one oblasti koje su snažno bile ugrožene i zbog pandemije", kaže Mekinzijev stručnjak Simon Land. Ljudi manje troše na tamo gde su u stvari hteli više da troše kad je počela da slabi pandemija – recimo na odlaske u restorane, noćenja u hotelima i zabave. Oko dve trećine potrošača su, prema ovom istraživanju, zbog rasta cena već počele da menjaju svoje potrošačke navike: recimo prelaskom na jeftinije marke ili češćom kupovinom u diskontima. Više od polovine ispitanika navelo je da kod potrošnje energije kod kuće više paze.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemce-inflacija-brine-vise-od-rata-i-korone-2156060)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 17, 2022, 03:18:48 pm


SAD predlažu alternativu potpunom naftnom embargu


Zvaničnici američkog ministarstva finansija najavili su danas da će predložiti na sastanku (G7) ove nedelje da evropske zemlje uvedu tarife na rusku naftu.

To bi poslužilo kao brža alternativa potpunom naftnom embargu, javlja Rojters.

Tarifni mehanizam bi bio osmišljen tako da ruska nafte ostane na tržištu, ali da se ograniči iznos prihoda koji Moskvi može da ostvaruje od tog izvoza, rekli su zvaničnici Ministarstva finansija SAD novinarima u Briselu, uoči sastanka ministara finansija G7 i guvernera centralnih banaka koji će se održati kasnije ove sedmice.

Zvaničnici Evropske unije trenutno razmatraju plan o postepenom prekidu uvoza ruske nafte kao odgovor na rat Moskve u Ukrajini, ali zabrinutost istočnoevropskih zemalja članica Unije u pogledu snabdevanja predstavlja veliku prepreku za realizaciju takvog plana, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sad-predlazu-alternativu-potpunom-naftnom-embargu-2156160)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 07:15:45 am


"Crno more opasno za plovidbu; Potrebna operacija deminiranja"


Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov istakao je da su ukrajinske luke minirane, što je opasno za plovidbu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš zatražio je od Rusije i drugih država da ne sprečavaju izvoz pšenice iz ukrajinskih luka u zamenu za mere koje bi olakšale izvoz kalijumovih đubriva iz Rusije i Belorusije.

"Stvar je u tome da su ukrajinske luke jako minirane i da je more veoma opasno za plovidbu. Tamo je potrebna operacija deminiranja. To je veoma kompleksna operacija, ali za sada opasnost za plovidbu u tim krajevima je veoma, veoma visoka", rekao je Peskov novinarima.

On je potvrdio da se o tome govorilo na nedavnom sastanku predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešem koji je pokrenuo pitanje o direktnim i indirektnim ograničenjima, uvedenim izvoznicima ruskog đubriva koje predstavljaju veliku opasnost za prehrambenu bezbednost u svetu.

"Naši izvoznici su zainteresovani za realizaciju svojih međunarodnih ugovora, ali, na žalost, uvedene su ove sankcije koje kao bumerang udaraju po celom svetu", dodao je Peskov.

Odgovarajući na pitanje da li je Kremlj spreman da razgovara o slabljenju ograničenja u zamenu za propuštanje brodova, Peskov je podsetio da ih Kremlj nije uvodio.

"Mi tu nema šta da ukidamo, treba da se ukinu ograničenja koja su uvele SAD, evropske države i ostali. Upravo ta ograničenja ne daju da se ide napred“, zaključio je Peskov.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=17&nav_category=78&nav_id=2156099)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 10:28:17 am


Ukrajina izvozi pšenicu u Evropu bez obzira na veliki rizik od deficita


Ukrajina pod pritiskom Evropske unije alternativnim putevima izvozi rezerve pšenice iz skladišta u luci Odesa bez obzira na opasnost da ostane bez nje, saopštio je Sputnjiku bivši saradnik morske luke u Odesi.

„Ograničenja rada luke u Odesi ne dozvoljavaju izvoz velike količine pšenice morskim putem. Pod pritiskom EU razrađen je alternativni put preko luka Reni i Izmail odakle se teret šalje dalje Dunavom. To je radi, uprkos realnoj pretnji deficita pšenice unutar same Ukrajine, ako se uzme u obzir da ove godine postoji realna mogućnost da se žetva ne realizuje“, rekao je sagovornik agencije.

Prema rečima izvora, do 24. februara u Odeskoj luci se nalazilo više od 200.000 tona pšenice. Pretovar žita se odvija na tri terminala kapaciteta 250.000, 110.000 i 200.000 tona.
„Od druge polovine aprila aktivno su počeli da izvoze kontejnere sa robom, kojih je bilo više od 10.000. U martu su kijevske vlasti dale nalog da se zaplene sve zalihe hrane koje su se nalazile u pomorskoj trgovačkoj luci“, dodao je on.

Sagovornik je napomenuo da su situaciju iskoristili vlasnici tereta i kriminalci i dodao da je deo tereta ukraden.

List „Valstrit džurnal“ je 15. maja, pozivajući se na diplomatske izvore, saopštio da generalni sekretar UN traži od Moskve da ne sprečava izvoz žita iz crnomorskih luka Ukrajine, a zauzvrat obećava da će olakšati sankcije koje ograničavaju snabdevanje đubriva iz Rusije i Belorusije. Prema informaciji lista, Turska je izrazila spremnost da pronalaze i neutralizuju morske mine i upravljaju brodovima sa žitom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije podsetio da je Ukrajina minirala luke i da je ugrozila brodski saobraćaj i podsetio da je pitanje podignuto na sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/ukrajina-izvozi-psenicu-u-evropu-bez-obzira-na-veliki-rizik-od-deficita-1137469365.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 10:48:25 am


Rusija će dug izmirivati u rubljama ako SAD blokira druge opcije


Rusija će servisirati obaveze po spoljnom dugu u rubljama ako Sjedinjene Države blokiraju druge opcije, izjavio je danas ruski ministar finansija Anton Siluanov na jednom forumu.

Siluanov je rekao da Rusija neće sebe smatrati neplatišom jer ima novca za plaćanje svojih dugova, prenosi Rojters.

Vašington razmatra da blokira ruski nalog za isplatu duga američkim imaocima ruskih državnih obveznica sledeće nedelje kada ističe grejs period za izmerenje te obaveze, rekao je u utorak jedan zvaničnik američke administracije, što bi se tumačilo da je Moskva pred bankrotom zbog neizmirenja obaveza.,

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156334)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 01:37:58 pm


Patrušev: Sankcioni rat protiv Rusije mnoge zemlje dovodi na ivicu gladi


Rat sankcijama koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destabilizovao socijalno-ekonomsku situaciju u svetu, a mnoge zemlje su na ivici gladi, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

„Usled sankcionog rata koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destavilizovana socijalno-ekonomska situacija u celom svetu, mnoge zemlje su dovedene na ivicu gladi“, naveo je Patrušev, pozdravljajući učesnike sastanka rukovodilaca Saveta bezbednosti Rusije s šefovima stranih diplomatskih predstavništava u Rusiji.

Prema njegovim rečima, usled uspostavljanja novih centara moći u svetu raste nestabilnost, zato što pojedine zemlje ne žele da izgube svoju geopolitičku dominaciju.

„Upravo su te države, koje ne uzimaju u obzir interese drugih, počele svesno da slamaju sistem međunarodne stabilnosti koji je građen godinama, ignorušući ruske predloge u vezi sa garancijama bezbednosti", rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, te zemlje su jednostrano poništile niz najvažnijih međunarodnih sporazuma, među kojima su i oni iz sfere kontrole naoružanja.

Istovremeno, kako je naveo Patrušev, promovišu se projekti za formiranje novih zatvorenih političkih blokova u raznim delovima sveta, koji odgovaraju samo maloj grupi zemalja.

„Rezultat je uzdrmana strateška stabilnost u Evropi i na Bliskom istoku, a na udaru je i arhitektura bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu. Istovremeno, te iste sile uporno devalviraju potencijal međunarodnog prava u težnji da ga zamene nekakvim 'poretkom zasnovanim na pravilima', i to, naravno, pravilima onih koji ih stvaraju, a ne cele svetske zajednice“, konstatovao je Patrušev.

On je dodao da se nastavljaju pokušaji da se podrije ključna uloga Ujedinjenih nacija i niza drugih međunarodnih institucija, pre svega onih koje se bave globalnom bezbednošću i rešavanjem sukoba.

„U takvim uslovima zemlje koje zaista teže da očuvaju stabilnost u interesu cele planete, uključujući Rusiju, predlažu da se izradi mirovni, bezbedni, otvoreni zajednički plan, zasnovan na saradnji, usmeren na socijalno-ekonomski razvoj država i povećanje standarda naroda koji ih naseljavaju, kao i na građenje jedinstvene i nepodeljene arhitekture međunarodne bezbednosti. Ipak, bez usaglašenih dejstava cele svetske zajednice to je teško postići“, naglasio je Patrušev.

Niz zapadnih zemalja uveo je nekoliko paketa sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je, govoreći o posledicama sankcija protiv Rusije, rekao da će one dovesti do velike međunarodne prehrambene krize s perspektivom gladi u pojedinim zemljama.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/patrusev-sankcioni-rat-protiv-rusije-mnoge-zemlje-dovodi-na-ivicu-gladi-1137476569.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 02:25:21 pm



Ovo je petogodišnji grafikon globalnih cena hrane prema UN




[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 03:30:14 pm


Italijanski Eni otvara račun u rubljama u Gasprombanci


Italijanska energetska kompanija Eni saopštila je da će iz predostrožnosti otvoriti račun denominovan u rubljama u Gasprombanci.

Kompanija želi da obezbedi da "prođe" njena sledeća uplata za ruski gas koja dospeva u "narednih nekoliko dana", prenosi portal Politiko.

Saopštenje Enija usledilo je nakon što je Evropska komisija poslala u ponedeljak zemljama članicama EU ažurirane smernice o načinu plaćanja ruskog gasa u kojima se ne zabranjuje izričito otvaranje računa u rubljama, napominje Politiko.

Portpaol EK je, međutim, u utorak izjavio da otvaranje računa u rubljama predstavlja kršenje zapadnih sankcija Rusiji uvedenih zbog napada na Ukrajinu, što je ponovo stvorilo konfuziju.

U tekstu se podseća da je u dopunjenim smernicama Komisije navedeno da kompanije iz EU mogu da obavljaju plaćanje bez kršenja sankcija tako što će otvoriti račune u banci koja je za to određena (Gasprombanci) u valuti koja je predviđena njihovim ugovorima s Gaspromom, što znači u evrima ili dolarima.

Prema uputstvu, plaćanje će se smatrati izvršenim uplatom dolara ili evra na te račune u Gasprombanci.

Deponovanjem sredstava u valuti predviđenoj ugovorima, kompanije nemaju više nikakve dodatne radnje sa njihove strane vezano za plaćanje, čime se izbegava da budu umešane u poslove s ruskom centralnom bankom, koja je pod sankcijama, i koja je mogući učesnik u konvertovanju evra odnosno dolara u rublje, navodi se u smernicama.

U dokumentu se, međutim, nigde izričito ne zabranjuje otvaranje računa u rubljama.

Eni je u saopštenju naveo da će privremeno otvoriti dva računa ne dovodeći u pitanje svoja ugovorna prava, koja i dalje predviđaju plaćanje u evrima, dodaje Politiko.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/italijanski-eni-otvara-racun-u-rubljama-u-gasprombanci-2156609)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 03:30:51 pm


Patrušev: Sankcioni rat protiv Rusije mnoge zemlje dovodi na ivicu gladi


Rat sankcijama koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destabilizovao socijalno-ekonomsku situaciju u svetu, a mnoge zemlje su na ivici gladi, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

„Usled sankcionog rata koji je pokrenut protiv Rusije naglo je destavilizovana socijalno-ekonomska situacija u celom svetu, mnoge zemlje su dovedene na ivicu gladi“, naveo je Patrušev, pozdravljajući učesnike sastanka rukovodilaca Saveta bezbednosti Rusije s šefovima stranih diplomatskih predstavništava u Rusiji.

Prema njegovim rečima, usled uspostavljanja novih centara moći u svetu raste nestabilnost, zato što pojedine zemlje ne žele da izgube svoju geopolitičku dominaciju.

„Upravo su te države, koje ne uzimaju u obzir interese drugih, počele svesno da slamaju sistem međunarodne stabilnosti koji je građen godinama, ignorušući ruske predloge u vezi sa garancijama bezbednosti", rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, te zemlje su jednostrano poništile niz najvažnijih međunarodnih sporazuma, među kojima su i oni iz sfere kontrole naoružanja.

Istovremeno, kako je naveo Patrušev, promovišu se projekti za formiranje novih zatvorenih političkih blokova u raznim delovima sveta, koji odgovaraju samo maloj grupi zemalja.

„Rezultat je uzdrmana strateška stabilnost u Evropi i na Bliskom istoku, a na udaru je i arhitektura bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu. Istovremeno, te iste sile uporno devalviraju potencijal međunarodnog prava u težnji da ga zamene nekakvim 'poretkom zasnovanim na pravilima', i to, naravno, pravilima onih koji ih stvaraju, a ne cele svetske zajednice“, konstatovao je Patrušev.

On je dodao da se nastavljaju pokušaji da se podrije ključna uloga Ujedinjenih nacija i niza drugih međunarodnih institucija, pre svega onih koje se bave globalnom bezbednošću i rešavanjem sukoba.

„U takvim uslovima zemlje koje zaista teže da očuvaju stabilnost u interesu cele planete, uključujući Rusiju, predlažu da se izradi mirovni, bezbedni, otvoreni zajednički plan, zasnovan na saradnji, usmeren na socijalno-ekonomski razvoj država i povećanje standarda naroda koji ih naseljavaju, kao i na građenje jedinstvene i nepodeljene arhitekture međunarodne bezbednosti. Ipak, bez usaglašenih dejstava cele svetske zajednice to je teško postići“, naglasio je Patrušev.

Niz zapadnih zemalja uveo je nekoliko paketa sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je, govoreći o posledicama sankcija protiv Rusije, rekao da će one dovesti do velike međunarodne prehrambene krize s perspektivom gladi u pojedinim zemljama.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/patrusev-sankcioni-rat-protiv-rusije-mnoge-zemlje-dovodi-na-ivicu-gladi-1137476569.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 03:33:06 pm


Ministar apelovao na građane: "Hitna štednja energije"


Napad Rusije na Ukrajinu je Nemačkoj nametnuo preispitivanje zavisnosti od ruskih energenata, izjavio je nemački ministar privrede Robert Habek.

On je stanovništvo i privredu pozvao da svoj doprinos tome daju hitnom štednjom energije, prenosi dpa.

"Sve poluge smo pokrenuli da postanemo nezavisniji i pripremimo se za narednu zimu", rekao je Habek novinama grupacije Funke.

"Trudimo da brzo pronađemo druge izvore za snabdevanje gasom i za to izgradimo infrastrukturu... Ali štednja je najdostupniji i najefikasniji doprinos odbacivanju zavisnosti", rekao je.

Prema njegovim rečima, manja potrošnja će smanjiti pritisak na cenu već "užasno skupog fosilnog goriva".

"Taj pritisak je ogroman, posebno na porodice sa slabijim primanjima, ali opterećuje i privredu," dodao je Habek.

On je najavio da vlada "intenzivno radi" na merama za poboljšanje energetske efikasnosti zemlje, uključujući podsticaje i subvencije.

"Štednja i prelaz na obnovljive izvore energije, to je sada zadatak. To je zajednički nacionalni cilj, politike, industrije, preduzeća i potrošača, da pomognu i da uspemo", rekao je Habek. "Ko štedi energiju, taj ojačava zemlju i ujedno čuva novčanik."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ministar-apelovao-na-gradane-hitna-stednja-energije-2156570)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on May 18, 2022, 04:47:34 pm


Ukrajina izvozi pšenicu u Evropu bez obzira na veliki rizik od deficita


Ukrajina pod pritiskom Evropske unije alternativnim putevima izvozi rezerve pšenice iz skladišta u luci Odesa bez obzira na opasnost da ostane bez nje, saopštio je Sputnjiku bivši saradnik morske luke u Odesi.

„Ograničenja rada luke u Odesi ne dozvoljavaju izvoz velike količine pšenice morskim putem. Pod pritiskom EU razrađen je alternativni put preko luka Reni i Izmail odakle se teret šalje dalje Dunavom. To je radi, uprkos realnoj pretnji deficita pšenice unutar same Ukrajine, ako se uzme u obzir da ove godine postoji realna mogućnost da se žetva ne realizuje“, rekao je sagovornik agencije.

Prema rečima izvora, do 24. februara u Odeskoj luci se nalazilo više od 200.000 tona pšenice. Pretovar žita se odvija na tri terminala kapaciteta 250.000, 110.000 i 200.000 tona.
„Od druge polovine aprila aktivno su počeli da izvoze kontejnere sa robom, kojih je bilo više od 10.000. U martu su kijevske vlasti dale nalog da se zaplene sve zalihe hrane koje su se nalazile u pomorskoj trgovačkoj luci“, dodao je on.

Sagovornik je napomenuo da su situaciju iskoristili vlasnici tereta i kriminalci i dodao da je deo tereta ukraden.

List „Valstrit džurnal“ je 15. maja, pozivajući se na diplomatske izvore, saopštio da generalni sekretar UN traži od Moskve da ne sprečava izvoz žita iz crnomorskih luka Ukrajine, a zauzvrat obećava da će olakšati sankcije koje ograničavaju snabdevanje đubriva iz Rusije i Belorusije. Prema informaciji lista, Turska je izrazila spremnost da pronalaze i neutralizuju morske mine i upravljaju brodovima sa žitom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije podsetio da je Ukrajina minirala luke i da je ugrozila brodski saobraćaj i podsetio da je pitanje podignuto na sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220518/ukrajina-izvozi-psenicu-u-evropu-bez-obzira-na-veliki-rizik-od-deficita-1137469365.html)

Измаил и Рени су луке на Дунаву, око 300 километара од Одесе. Жито може да се пребаци Дунавом и каналом Дунав - Констанца до румунске луке Констанца, па да се одатле транспортује. А може Дунавом и за Европу, јер ће требати и земљама ЕУ.

Према томе, цела прича о томе како ће свет умирати од глади зато што су украјинске луке на Црном Мору затворене је глупост. Међутим, коначно је почело да се јавно прича о томе да су одређене количине покрадене. Руси су мало пореметили планове бизнисмена-патриота, је нису бомбардовали складишта жита, а нису их ни заузели.

Што се тиче те приче ЕУ о ублажавању санкција за извоз вештачког ђубрива - тај извоз је потребнији ЕУ него Русији и Украјини. Преко 30% поташе (калијум за вештачко ђубриво) долази из Белорусије и Русије. Канада производи око 25% поташе, али највећи део се потроши у Америци. Као и код нафте, не постоји алтернатива руској и белоруској поташи и неко ће то на крају морати да купи од Руса - и плати у рубљама.



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: PakleniVuk on May 18, 2022, 05:05:09 pm
I uz to oni ne dele žito besplatno ,pa ni to ne menja stanje kod onih koji su gladni u svetu.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 05:17:22 pm


Berbokova optužila Rusiju da glad koristi kao oružje


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zatražila je da svet složno odgovori na krizu gladi. Berbokova je optužila Rusiju da glad koristi kao oružje.

"Veoma je važno da sada delujemo kao globalna zajednica, brzo, u dogovoru i konkretno," rekla je u sredu pred put u Njujork gde će učestvovati na sastanku Ujedinjenih nacija o snadbevanju hranom.

Cene pšenice, kukuruza i jestivog ulja su širom sveta eksplodirale zbog ruske agresije, a najviše ispaštaju najsiromašnije zemlje. Uništena polja, bombardovani putevi i blokirane luke razlog su što svetsko tržište ne može da se snabde hitno potrebnim žitaricama, rekla je Berbokova.

Pogođene su zemlje kojima je pomoć ionako preko potrebna zbog suša, klimatske krize i privrednih posledica pandemije. "Rusija ne samo da cinično koristi krizu gladi na globalnom jugu. Moskva glad upotrebljava kao oružje kojim kupuje lojalnost," rekla je Berbokova. U borbi za očuvanje međunarodnog poretka koji Rusija brutalno uništava, dodala je, naše oružje su solidarnost i pomoć.

"Tako štitimo živote ljudi koje Rusija svesno ugrožava," rekla je.

Nemačka je članica radne grupe za rešavanje kriza koju predvodi generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Sada su na dnevnom redu podrška Ukrajini i globalna humanitarna pomoć. Na duge staze, cilj je borba protiv klimatske krize, suša i pre svega rad na održivom razvoju najsiromašnijih delova sveta.

Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je predstavnike oko 35 država, uključujući i one čije je stanovništvo najteže pogođeno.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156715)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 05:46:21 pm


Šta čeka Nemce u budućnosti? "Veliki bankrot"


Nemačka preduzeća su kroz pandemijsku krizu uglavnom prošla glatko, prevashodno zahvaljujući državnim subvencijama.

Narednih godina, međutim, preti više bankrota, posebno velikih firmi, procenila je osiguravajuća kuća Alijanc trejd.

Više je uzroka takvog trenda - rat u Ukrajini, novo pandemijsko zatvaranje u Kini, prekinuti lanci snabdevanja, nestašice, veći troškovi rada i više cene, posebno energenata i sirovina.

Iako kompanija u poslednje vreme postojano registruje manje slučajeva, već nekoliko godina ide trend veće insolventnosti, kažu ekonomisti Alijanc trejda.

"Preduzeća ne treba da se zavaravaju da su sigurna. Kad dođe do kraha, to je to," rekao je šef Alijanc trejda za Nemačku Milo Bogerts. Tačno je, dodao je, da je broj insolventnih firmi 2021. pao dvanaestu godinu za redom, ali su zato dugovi bankrotiranih firmi i štete koje iz tih bankrotstava proizilaze rekordni.

Šta to znači? Da je sveukupno gledano bankrota manje, ali su zato tu ona posebno velika, objasnio je Bogerts.

Ukupna dugovanja svih insolventnih firmi u Nemačkoj su prošle godine porasla treću godinu za redom i to za 10,5 odsto na 48,1 milijardu evra, što je najviše od 2009. godine, kada je zabeležen rekord od 73 milijarde evra. Prethodnih godina su dugovi već enormno porasli - 2019. za 25,7 odsto i 2020. za 65,3 odsto.

Broj firmi kojima preti bankrot je pao.

"Iako je mnogo izazova, finansijsko stanje nemačkih preduzeća je sada prilično snažno, a samim tim i njihova otpornost," rekao je Bogerts. "Udeo onih koja su pod pretnjom bankrota je prošle godine pao na šest odsto, a državna pomoć ide dalje."

Ove godine, procenjuje Alijanc trejd, broj insolventnih firmi će blago da poraste, za četiri odsto na oko 14.600, ali sledeće će ih biti za 10 odsto više, odnosno 16.130. Pritom će ih krajem 2023. još biti znatno manje nego pre krize.

Međutim, ekonomisti kažu da je država pomaganjem kompanijama u vreme pandemije broj bankrota "veštački" smanjila što se ne uklapa u ukupno stanje privrede. Uz razne oblike finansijske pomoći, u vreme pandemije su uvedena i posebna pravila o podnošenju zahteva za stečaj, što je sprečilo talas bankrota.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sta-ceka-nemce-u-buducnosti-veliki-bankrot-2156719)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 18, 2022, 05:49:07 pm


EU ima "turbo" plan za oslobađanje od Rusije; "Turbo" je i cena ─ 300 milijardi evra


Evropska unija od početka rata u Ukrajini traži način da se brzo oslobodi zavisnosti od energenata iz Rusije.

Evropska komisija je predstavila plan kako to može da izgleda. Jedno je na prvi pogled sigurno - mnogo će da košta.

Komisija je procenila da za odbacivanje ruskih energenata do 2030. mora da uloži do 300 milijardi evra. Osim što izbacuje Rusiju kao izvor energije, plan treba da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na klimatski neutralne obnovljive izvore.

"Moramo hitno da smanjimo zavisnost od Rusije," rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući nacrt plana u Briselu. "Za to ćemo mobilisati do 300 milijardi evra."

Program treba da vodi uštedi potrošnje energije, ubrza istupanje iz fosilnog goriva i podstakne ulaganja.

"Ovim će naš, evropski 'Zeleni dogovor' uključiti turbo," dodala je nemačka političarka. Jedan od konačnih ciljeva je da EU tokom ove decenije može potpuno da zaustavi uvoz ruskih energenata.

To podrazumeva uštedu potrošnje sa sadašnjih devet na 13 odsto do 2030. i povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije sa 40 na 45 odsto.

Sa zakonodavne strane, EU treba da ubrza proceduru odobravanja projekata obnovljive energije, uvede obaveznu ugradnju krovnih solarnih panela na novim zgradama i počne da uvozi više vodonika, goriva koje sagorevanjem ne stvara štetne gasove.

Investiciono, EU mora da razvije elektromrežu, ali i gasovode i naftovode, jer postojeća mreža uglavnom vodi do Rusije. Samo Mađarska treba da uloži do dve milijarde evra da se odvoji od ruskog gasa.

Program će se finansirati iz kredita i budžetskih uplata članica.

Mnoge od mera iz nacrta tek treba da odobre države EU i Evropski parlament.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-ima-turbo-plan-za-oslobadanje-od-rusije-turbo-je-i-cena-300-milijardi-evra-2156716)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on May 18, 2022, 06:42:42 pm

što odgovara iznosu od 103 evra za megavat-sat (MWh) po trenutnom kursu evra prema dolaru, prenosi Tas s.


Koliko se secam, cena po MWh iz nuklearnih centrala je bila oko $35 USD.... samo kazem....

Koliki je udio Rusije u proizvodnji goriva za nuklearne centrale?


Drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zabranio izvoz

Indija je zabranila izvoz pšenice i ta odluka države stupila je na snagu u petak kasno uveče, saopštila je vlada u Nju Delhiju.

Ako i ova godina bude rodna, šta će sa viškom pšenice?
Vjerovatno će višak izvesti, ali će za to trebati saglasnost vlade. Znači nema slobodne trgovine na berzama.
Ako su moje pretpostavke tačne, kako će se to odraziti na poslovanje berzi?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 06:01:52 am


Rusija se povlači iz SZO i STO


Vlada Rusije počela je proces jednostranog povlačenja iz više međunarodnih organizacija.

"Uključujuću Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO)", izjavio je danas zamenik predsednik državne Dume Pjotr Tolstoj.

Ponovo ćemo razmotriti naše međunarodne obaveze i ugovore od kojih sada nemamo nikakvu korist, već samo direktnu štetu. Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je u Dumu spisak tih ugovora i mi ćemo ga analizirati i predložiti da se povučemo iz njih, rekao je Tolstoj, prenosi Politiko.

On nije naveo o kojim se sve ugovorima radi, ali je rekao da je naredni korak izlazak iz STO i SZO, "koje su zanemarile sve obaveze prema Rusiji“.

Evropske članice SZO su 10. maja podržale rezoluciju kojom se ta organizacija Ujedinjenih nacija poziva da donese odluku o premeštanju evropskog sedišta Kancelarije za nezarazne bolesti iz Moskve i da privremeno suspenduje sve regionalne sastanke koji je trebalo da se održe u Rusiji.

Pomoćnik ruskog ministra zdravlja Andrej Plutnicki tada je izjavio da usvajanje takve rezolucije predstavlja grubo kršenje Statuta SZO.

Predlog o povlačenje iz STO u Dumi je dat još u martu, nakon što je grupa zapadnih zemalja odlučila da Rusiji ukine trgovinske povlastice zbog invazije na Ukrajinu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=18&nav_category=78&nav_id=2156799)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on May 19, 2022, 07:08:55 am


Ово говори да СЗО није стручна организација, већ политичка. Санкције Русији већ су изазвале несташицу појединих лекова на руском тржишту, а многе фармацеутске компаније већ су се повукле или ће се повући са руског тржишта. Русија врши супституцију увозних лекова, али за то ће требати дуго времена и много новца.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 07:14:02 am


UN: Zbog rata u Ukrajini cene hrane u svetu veće za 30 odsto


Usled ruskog napada na Ukrajinu cene hrane na svetskom tržištu veće su za 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija.

Rat u Ukrajini bi mogao da izazove nestašicu na globalnom nivou narednih meseci, dodao je UN, prenosi BBC.

Generalni sekretar UN Antonio Gutreš izjavio je da je rat pogoršsao nestabilnost oko hrane u siromašnijim državama zbog povećanja cena. Svet bi mogao da se suoči sa glađu koja bi mogla da potraje godinama, ukoliko se izvor hrane iz Ukrajine ne vrati na nivo pre rata, dodao je Gutereš.

Usled konflikta, došlo je do obustave izvoza hrane iz luka, koja je izvozila velike količine jestivog ulja, žitarica, kao što su pšenica i kukuruz.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 09:11:08 am



Turska hoće da osigura prolaz ukrajinskih brodova sa hranom


Turska radi sa Ujedinjenim nacijama da osigura bezbedan prolaz ukrajinskih brodova koji nose žitarice, a radi i na tome da se uspostave kontaktne grupe na humanitarnim koridorima u Ukrajini, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu na konferenciji o hrani u organizaciji SAD.

"Podržavamo napore generalnog sekretara Antonija Gutereša da se uspostave humanitarni koridori kako bi se obezbedila sigurnost za prolaz hrane. Zajedno sa UN radimo da pružimo sigurnost ukrajinskim brodovima koji nose žitarice", kazao je Čavušoglu, preneo je TAS.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 10:31:11 am


Objavljen plan: Da li će kriza biti rešena?


Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su danas plan vredan više desetina milijardi dolara.

Reč je o planu za rešavanje svetske krize prehrambene sigurnosti koju je pogoršao ruski rat u Ukrajini.

Američko Ministarstvo finansija je objavilo da nekoliko globalnih razvojnih banaka "ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći" kako bi se sprečila glad izazvana ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, izveštava agencija AP.

Desetine milijardi dolara će biti potrošene, između ostalog, na podršku poljoprivrednicima, na rešavanje problema snabdevanja đubrivom i unapređenje zemljišta za proizvodnju hrane.

Svetska banka će staviti na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći za suzbijanje globalne krize s hranom, prema izveštaju Ministarstva finansija SAD o planovima za obezbeđenje prehrambne sigurnosti.

Azijska razvojna banka će dati sredstva za snabdevanje Avganistana i Šri Lanke hranom, a Afrička razvojna banka će izdvojiti 1,5 milijardi dolara pomoći za 20 miliona afričkih farmera, navodi Ministarstvo finansija.

Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe će dati doprinose od nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficita ponude.

Plan je proistekao nakon sastanka koji je američka ministarka finansija DŽenet Jelen sazvala u aprilu na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, gde je pozvala moćne države da istraže konkretne načine za borbu protiv nadolazeće krize zbog prehrambene nesigurnosti širom sveta.

U okviru napora za rešavanje ove krize, američki državni sekretar Entoni Blinken će tokom naredna dva dana, na marginama sastanka UN, imati razgovore sa brojnim zvaničnicima s fokusom na problem prehrambene nesigurnosti.

Stejt department procenjuje da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđa se da će do kraja 2022. oko 40 miliona biti gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, navodi AP.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/objavljen-plan-da-li-ce-kriza-biti-resena-2156684)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 12:56:48 pm


Velika Britanija uvodi nove sankcije za ruske aviokompanije


Velika Britanija uvešće nove sankcije kako bi sprečila ruske državne aviokompanije Aeroflot, Ural Erlajns i Rosija Erlajns da prodaju svoje nekorišćene slotove za sletanje na britanskim aerodromima, najavila je šefica britanske diplomatije Liz Tras.

Britanska vlada saopštila je da se procenjuje da je vrednost slotova 61,9 miliona dolara.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2156904)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 19, 2022, 07:24:30 pm
А одакле све те силне паре које се дају, поклањају или најављују? Неки новац постоји и тзв. монетарним резервама, али се око рата у Украјини, а пре тога због пандемије Ковд-а радило и ради о стотинама па и хиљадама милијарди долара. По мом суду те паре могу потицати само од додатног штампања пара. Можда то и има неко покриће (које се понајпре заснива на поверењу у систем у јачину и издржљивост пре свега америчке економије). Ипак, то не може а да на дуже време не произведе и озбиљнију инфлацију а потом и финасијску и економску кризи ширих размера и озбиљнијих последица.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on May 19, 2022, 07:31:00 pm
А одакле све те силне паре које се дају, поклањају или најављују? Неки новац постоји и тзв. монетарним резервама, али се око рата у Украјини, а пре тога због пандемије Ковд-а радило и ради о стотинама па и хиљадама милијарди долара. По мом суду те паре могу потицати само од додатног штампања пара. Можда то и има неко покриће (које се понајпре заснива на поверењу у систем у јачину и издржљивост пре свега америчке економије). Ипак, то не може а да на дуже време не произведе и озбиљнију инфлацију а потом и финасијску и економску кризи ширих размера и озбиљнијих последица.

Ja sam pricao pre nekoliko godina da se kupuje zlato i srebro, kad je bilo na najnizem nivou.  Ovo sto se sad desava ce biti kraj prevare manje vise svih "FIAT" valuta cija se vrednost zasniva na "poverenju" (trust) i nije realno da ce moci da se toliko stampa novac bez pokrica.  Sve ovo je cena koju cemo platiti jos od 2008 kada su samo prepakovali "junk loans" u nove derivate i preprodali.  Naravno, nece da se desi preko noci, ali ce se desiti tokom narednih godina.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on May 19, 2022, 07:35:55 pm
EU ima "turbo" plan za oslobađanje od Rusije; "Turbo" je i cena ─ 300 milijardi evra

Komisija je procenila da za odbacivanje ruskih energenata do 2030. mora da uloži do 300 milijardi evra. Osim što izbacuje Rusiju kao izvor energije, plan treba da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na klimatski neutralne obnovljive izvore.

Do 2030. treba prezimiti 8 zima.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 09:08:29 am



Kurs dolara na Moskovskoj berzi pao je ispod 60 rubalja prvi put od aprila 2018. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 11:17:42 am



Kurs dolara ispod 60 rubalja, prvi put od 2018.


Rublja je nastavila rast prema dolaru na Moskovskoj berzi, pri čemu je američka valuta prvi put od aprila 2018. godine pala ispod nivoa od 60 rubalja.

Rublja je u dosadašnjem toku godine ojačala za više od 24 odsto uprkos ekonomskoj krizi, postavši najuspešnija valuta na svetu po tržišnom učinku, podržana kontrolama kapitala koje je Rusija uvela krajem februara kako bi zaštitila svoj finansijski sektor nakon otpočinjanja vojne operacije u Ukrajini.

Prema evru, rublja je ojačala za skoro 4,0 procenta na 61,90 rubalja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=20&nav_category=78&nav_id=2157477)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 11:28:44 am


Sberbank planira da napusti London


Najveći ruski kreditor Sberbank, koji je teško pogođen zapadnim sankcijama, planira da napusti Londonsku berzu.

U saopštenju Sberbanka navodi da su obavestili Financial Conduct Authority Velike Britanije i Londonsku berzu o nameri da ponište listing depozitnih potvrda. Vlasnici depozitnih potvrda Sberbanke mogu ih zameniti za deonice te banke do 16. juna.

Zapadne zemlje su uvele sankcije mnogim ruskim bankama među kojima i Sberbank, zbog ruskog rata protiv Ukrajine koji je počeo u februaru.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sberbank-planira-da-napusti-london-2157275)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 11:30:28 am


Nemačka planira rekordno zaduživanje - 140 milijardi evra


Nemačka tokom ove godine planira rekordno zaduživanje u visini od oko 140 milijardi evra, što proizilazi iz završnih pregovora u budžetskom odboru Bundestaga.

Budžet Nemačke za tekuću godinu predviđa izdatke u visini od oko 495,79 milijardi evra, nešto više nego što je i sam planirao ministar finansija Kristijan Lindner.

Bundestag će novi budžet usvojiti u nedelji od 30.maja do 3.juna.

Predlog budžeta predviđa za 705 miliona evra veće investicije, kao i izdatke veće za 11,9 milijardi evra, ali predloženo novo zaduživanje u visini od 138,94 milijardi evra ostaje u budžtelu, pošto se očekuje mnogo više prihoda nego prethodne godine.

„Pregovori o budžetu su bili u znaku velikih globalnih kriza“, rekli su Denis Rode, Sven-Kristijan Kindler i Oto Frike tim vladajuće koalicije.

Oni su ukazali da rezultat pregovora stvara bezbednost u doba krize, kako u svetu tako i Nemačkoj.

„Investiramo u infrastrukturu, štitimo klimu, podržavamo srednji stalež, podstičemo nauku, inovacije i socijalno jedinstvo. Pored toga jačamo bezbednosnu, spoljnu i razvojnu politiku“, naglasili su poslanici SPD, FDP i Zelenih.

Novim budžetom vladajuća koalicija ukida sva finansijska sredstva za kancelariju i saradnike nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.

To je odlučeno pod obrazloženjem njegovih bliskih kontakata sa Rusijom i pre svega predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Dalje budžet predviđa i rasterećenja za domaćinstva, kao što su dodatak za grejanje i jednokratna pomoć za porodice sa decom. Svim poreskim obveznicima povećan je iznos oslobođen od poreza, a pored toga se na tri meseca smanjuje porez na enegernete.

Takođe, usvojen je i paket mera za pomoć privredi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-planira-rekordno-zaduzivanje-140-milijardi-evra-2157555)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 02:39:28 pm


Prognoze iz Rusije: Glad počinje već na jesen


Pomoćnik predsednika Rusije Maksim Oreškin predviđa početak globalne gladi krajem 2022. godine.

"Važno je da u uslovima, na primer globalne gladi koja će se desiti na jesen – do kraja ove godine u svetu, Rusija ne nastrada, da u potpunosti bude obezbeđena hranom", rekao je pomoćnik predsednika Rusije.

Glavni razlog globalne gladi, po mišljenju Oreškina, biće rast cena pšenice na svetskom tržištu, kao posledica neodgovorne monetarne politike SAD.

"U stvari, to što sada SAD pokušavaju da naprave sa Ukrajinom – da izvezu zalihe pšenice koje postoje u Ukrajini u svoju korist – još jedan je korak koji osuđuje Ukrajinu na ozbiljne humanitarne probleme, a svet na velike probleme sa glađu", smatra on.

Oko 60 odsto rasta cena pšenice, po ocenama pomoćnika ruskog predsednika, posledica je štampanja dolara tokom pandemije.

"Putin razume da ti problemi mogu dotaći Rusiju. Rusija se još od kraja prošle godine aktivno sprema za globalni glad", rekao je Oreškin.

Rusija proizvodi dovoljno pšenice za svoje potrebe i većinu prehrambenih proizvoda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220519/prognoze-iz-rusije-glad-pocinje-vec-krajem-godine-1137505216.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: PakleniVuk on May 20, 2022, 03:11:37 pm
Au,Ova poslednja je izgleda mi naj radosnija vest za sve nas.  Gde je glad tu je i rat.  Najbolje bi bilo da se pomoćnik Oreškin prevario u proceni.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 03:12:54 pm


Vozovi sa pšenicom protiv gladi?


U Ukrajini je zaglavljeno 25 miliona tona pšenice – a ona je hitno potrebna svetskom tržištu.

Tamošnje luke su, međutim, zbog rata blokirane. Mogu li teretni vozovi da preuzmu transport?

Gazdinstvo Torbena Relfsa nalazi se 40 kilometara južno od Lavova. Zajedno sa ukrajinskim partnerima, taj Nemac na 1.900 hektara obradive zemlje uzgaja pšenicu, ječam, kukuruz i soju. On živi u Bukovu blizu Berlina, a sa svojim radnicima u Ukrajini održava kontakt video-linkom. Skoro su završili setvu, a ako padne još malo kiše, žetva bi mogla da bude dobra. Ali do tada skladišta moraju da se isprazne, a u silosima im je još 500 tona žita od poslednje žetve, piše DW.

"Jedan deo je već prodat, ali ne može da se odveze, jer kupac nema prostora za skladištenje", kaže Torben Relfs. Pre rata žito je prevoženo železnicom u Odesu i tamo tovareno na brodove. Ali, luke su sada blokirane. "Ne možete da izađete, to je problem", kaže Bogdan Husak, upravnik gazdinstva.


Do tri teretna voza dnevno

Sledeće mesto pretovara na kojem bi žito moglo da se utovari u vozove udaljeno je samo nekoliko kilometara – i uništeno u ruskom raketnom napadu. Ostao je samo put kroz Karpate kamionom. To bi značilo: 25 kamionskih tura. Ali ni kamiona nema dovoljno, kao ni goriva. Nema dovoljno ni vozova.

Prema poracima Nemačkih železnica, do tri teretna voza s poljoprivrednim proizvodima svakoga dana voze kreću iz Ukrajine ka zapadnoj Evropi. Procenjuje se da bi bilo potrebno između 16 i 30 dana dok se železnički prevoz ponovo ne uspostavi. Ovi transporti ne mogu da zamene prethodnu rutu. Do sada je 90 odsto žitarica izvoženo preko morskih luka i zato bi se šinski prevoz mogao naći na granici kapaciteta.

Kapacitet je pritom samo jedan problem. Sledeći je logistika. I on počinje već sa širinom koloseka. Kao deo nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, Ukrajina ima drugačiji železnički sistem od ostatka Evrope. To znači da je širina između šina drugačija, odnosno da roba mora na granici da se pretovaruje u druge vozove.


Promena lokomotiva zahteva vreme

To je usko grlo – i nije jedino. Sve u svemu, železničke pruge nisu dovoljno opremljene i to je problem koji je poznat godinama. Od sedam nemačko-poljskih graničnih prelaza samo jedan je elektrifikovan. Vozovi koji prelaze granicu zato moraju nekoliko puta da po menjaju lokomotivu: prvo električna, pa dizel, pa opet električna. To ne samo da košta, već i produžava vreme transporta. Kao rezultat toga, vagoni ne mogu dovoljno brzo da se kreću, pa blokiraju koloseke.

Evropska unija planira da kopnom u Evropu dopremi do 20 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. U tome će učestvovati i Teretni prevoz Nemačkih železnica (DB Cargo). One su već martu počele da dopremaju pomoć Ukrajini, a sada su u procesu uspostavljanja tzv. "železničkog mosta" kako bi se omogućio budući transport velikih količina poljoprivrednih proizvoda do luka na Severnom moru i Jadranu, izjavio je nemački ministar saobraćaja Folker Vising u utorak u Berlinu na sastanku sa komesarkom EU za saobraćaj Adinom Valean.

Opasnost od štetočina

O tome koliko će biti takvih transporta i na kojim rutama, za sada se ćuti – između ostalog i iz strateških razloga. Rusija je više puta bombardovala pruge u Ukrajini. Ipak, svi naglašavaju da će izvlačenje sirovina iz Ukrajine, kako bi se sprečila glad biti ogroman zadatak za Evropu. Jer, Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice.

U igri je pritom mnogo više od prošle žetve. Radi se o budućnosti. Ako se silosi ne isprazne, ne samo da će nedostajati mesta za nove prinose, već postoji i rizik da će štetočine uzrokovati velike gubitke. Torben Relfs naglašava da njegova skladišta moraju da se isprazne za mesec dana kako bi se sprečilo da se pojavi zaraza. U suprotnom, rizik od uništavanja nove žetve od žitnih žižaka je suviše veliki. On i njegovi partneri mogu samo da se nadaju da svi u Evropi zaista rade zajedno na spasavanju useva. I nadaju se da će ratu doći kraj.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/vozovi-sa-psenicom-protiv-gladi-2157213)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 03:14:41 pm


Ruski ambasador: Sankcije direktno utiču na situaciju na globalnim tržištima hrane


Ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov nazvao je lukavstvom izjavu zapadnih zemalja da njihove sankcije protiv Moskve nemaju veze sa globalnom prehrambenom krizom, navodi se na Telegram kanalu ruske ambasade.

SAD i njeni saveznici tvrde da je za deficit hrane i rast cena, navodno, kriva Rusija.

„Izjave zapadnih zemalja da se njihove zabrane ne odnose na snabdevanje hranom i đubrivom su lukavstvo. Na situaciju na globalnim tržištima hrane direktno utiču sankcije u finansijskim i transportnim oblastima“, podvukao je Antonov.

On je podsetio da Rusija ispunjava svoje obaveze prema međunarodnim ugovorima u pogledu izvoznih isporuka poljoprivrednih proizvoda, đubriva, energenata i drugih važnih dobara.

Antonov je primetio da su prehrambenu bezbednost nekoliko godina minirali „nepismeni makroekonomski koraci kolektivnog Zapada koji su još više pogoršani efektima pandemije kovida“.

„Drugim rečima, problemi su nastali mnogo pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Pogoršali su se zbog talasa jednostranih i nelegitimnih antiruskih sankcija, koje su narušile poverenje u zapadne vlade zbog nepredvidivosti njihovih akcija, narušile lance snabdevanja i stvorile probleme u međunarodnim finansijskim tokovima“, zaključio je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220519/ruski-ambasador-sankcije-direktno-uticu-na-situaciju-na-globalnim-trzistima-hrane-1137496928.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 03:30:29 pm


Slovenija ostala bez gasa sa terminala na ostrvu Krk


Slovenački distributer gasa Geoplin ostao je "praznih šaka" na hrvatskom javnom pozivu za podnošenje prijava za zakup većih kapaciteta tečnog prirodnog gasa (TPG) na terminalu na ostrvu Krk, izveštava slovenačka agencija STA, pozivajući se na pisanje portala Necenzurirano.

Uprkos suprotnim tvrdnjama, posao je dobio hrvatski partner ruskog Gasproma - Prvo Plinarsko društvo, navodi se u tekstu.

Hrvatska vlada je, kako se podseća, početkom aprila ponudila svoj terminal na Krku za uvoz TPG-a iz prekomorskih zemalja u Sloveniju, koja je izrazila zainteresovanost za taj posao. Ministar za infrastrukturu Jernej Vrtovec rekao je tada da će dodatni kapaciteti pokriti oko trećinu slovenačke potražnje za gasom ove godine.

Međutim, razgovori su propali, što je veliki udarac za Sloveniju u uslovima energetske krize, ocenjuje portal Necenzurirano i dodaje da to znači da Geoplin neće moći da koristi gas koji na Krk dolazi iz azijskih i afričkih zemalja, jer je knjiga rezervacija popunjena sve do 2027.

Geoplin bi mogao da kupi gas preko posrednika, ali po znatno višoj ceni, navodi se u tekstu i napominje da nema zvaničnog objašnjenja zašto je prijava slovenačkog distributera gasa odbijena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/slovenija-ostala-bez-gasa-sa-terminala-na-ostrvu-krk-2157702)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 20, 2022, 03:32:08 pm


Rusija obustavlja isporuke gasa Finskoj


Dotok ruskog gasa u susednu Finsku prestaće u subotu ujutru, saopštio je danas finski državni veletrgovac gasom Gasum.

"Gasprom eksport je u petak 20. maja popodne obavestio Gasum da će isporuke prirodnog gasa Finskoj prema Gasumovom ugovoru o snabdevanju biti prekinute u subotu 21. maja u 4:00 sata ujutru po srednjoevropskom vremenu", naveo je Gasum u saopštenju, prenosi Rojters.

Iz te kompanije su poručili da će nastaviti da snabdevaju finske kupce gasom iz drugih izvora preko gasovod Baltik konektor.

"Brižljivo smo se pripremili za ovu situaciju i pod uslovom da ne bude poremećaja u mreži za prenos gasa, moći ćemo da snabdevamo sve naše kupce gasom u narednim mesecima", rekao je generalni direktor Gasuma, Mika Viljanen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-obustavlja-isporuke-gasa-jos-jednoj-zemlji-2157741)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: PakleniVuk on May 20, 2022, 05:35:50 pm
Jedna mala tabela javnih dugova u Evropi godine 2022.(u procentima):

Hrvatska - 89,1%
Crna Gora - 83
Italija -158,5
Nemačka - 80
Španija - 93,4
Rusija - 17
Ukrajina - 72+%
Srbija - 51,6
Velika Britanija - 105%
Kina- oko 68%


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 20, 2022, 07:28:31 pm
Јавни дуг је валидно мерило за мале и слабе економије. За велик економије, као што је Немачка, или САД то нема баш директне везе. САД имају далеко највећи јавни дуг и још нису пропали. Немачка има већи од Србије, и тешко је поверовати да су ближи банкроту него на пример Србија.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on May 20, 2022, 07:38:24 pm
Quote
Prema poracima Nemačkih železnica, do tri teretna voza s poljoprivrednim proizvodima svakoga dana voze kreću iz Ukrajine ka zapadnoj Evropi. Procenjuje se da bi bilo potrebno između 16 i 30 dana dok se železnički prevoz ponovo ne uspostavi. Ovi transporti ne mogu da zamene prethodnu rutu. Do sada je 90 odsto žitarica izvoženo preko morskih luka i zato bi se šinski prevoz mogao naći na granici kapaciteta.

Мислим да га сви помало претерују са овим. Ево, на пример. Тих 500 тона је ишло за Немачку бродовима. Прво, од Лавова до Одесе вероватно се превозило железницом. Друго, брод дође у Хамбург, искрца се пшеница и онда, како иде даље? Вероватно возом. Дакле, ти возови (односно вагони) што су ишли из Хамбурга даље у унутрашњост Немачке нека сада иду од Лавова до унутрашњости Немачке и ето решења. Укупна дужина железницом Од Лавова до Немачке била би можда нешто дужа од рута: Лавов- Одеса+ Хамбург-унутрашњост Немаћке. Можда мало компликованије, али може, а трошак и није толико виши колико газде набијају сада цене житу.  Овако, колико ја видим, сви као имају проблеме па онда дулирају и триплирају цене житу и тако остварују екстра профите.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 06:54:53 am


Kanada uvela nove sankcije Rusiji


Kanada je uvela dodatne sankcije ruskim oligarsima i zabranila je izvoz i uvoz luksuzne robe u i iz Rusije.

Nove mere znače ograničenja za 14 pojedinaca, uključujući ruske oligarhe, članove njihovih porodica i bliske saradnike predsednika Rusije Vladimira Putina, navodi se u saopštenju, koje je preneo BBC.

"Ovi pojedinci su direktno omogućili besmisleni rat Vladimira Putina u Ukrajini i snose odgovornost za bol i patnju naroda Ukrajine", navedeno je u saopštenju.

Zabrana uvoza odnosi se na rusku robu, uključujući alkoholna pića, morske plodove, ribu i neindustrijske dijamante, dok će se zabrana izvoza odnositi na luksuznu robu poput obuće, odeće i nakita.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=20&nav_category=78&nav_id=2157477)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 07:14:56 am


OMV će plaćati ruski gas preko Gasprombanke


Austrijski OMV saopštio je danas da se pridružio drugim evropskim kompanijama koje su prešle na plaćanje ruskog gasa u evrima preko Gasprombanke.

Kompanija je dodala da ne očekuje probleme s konverzijom sredstava u rublje.

"Sada smo primenili postupak plaćanja u skladu sa sankcijama, koji obezbeđuje da isporuke gasa budu plaćene na vreme. Naše obaveze plaćanja smatramo izvršenim transferom iznosa u evrima", rekao je portparol OMV-a za Rojters.

Evropska komisija je ove nedelje u dopunjenom uputstvu o plaćanju ruskog gasa potvrdila da države članice Evropske unije da mogu da nastave da kupuju ruski gas bez kršenja sankcija uvedenih Moskvi zbog napada na Ukrajinu.

Iz Komisije su rekli, međutim, da nije "preporučljivo" da kompanije otvaraju bankarske račune u rubljama u Gasprombanci, što je tražio Kremlj, ali u ažuriranim smernicama dostavljenim članicama EU se to nigde izričito ne zabranjuje.

Nemačka gasna kompanija VNG je prva u toj zemlji najavila početkom ovog meseca da će transferisati evre na račun Gasprombanke radi konvertovanja u rublje, kako bi obezbedila dalje sigurno snabdevanje gasom, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/austrijanci-potvrdili-placace-ruski-gas-preko-gasprombanke-2157808)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 07:16:59 am


Katar će početi da isporučuje tečni gas Nemačkoj. Ali tek 2024.


Katar se nada da će 2024. godine početi da šalje tečni prirodni gas (TPG) u Nemačku.

To je danas izjavio zamenik katarskog premijera šeik Muhamed bin Abdulrahman Al-Tani za nemački dnevnik Handelsblat.

"Želimo da pripremimo našu američku fabriku tečnog prirodnog gasa Golden Pas u Teksasu, u kojoj Katar Enerdži drži 70 odsto udela, za isporuke Nemačkoj već 2024. godine", rekao je potpresednik katarske vlade, koji je i ministar spoljnih poslova Katara, prenosi Rojters.

Katarski emir, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, trebalo bi kasnije danas da održi razgovore sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, dodaje nemački list.

Nemačka ubrzava realizaciju planova o uspostavljanju TPG terminala u okviru nastojanja da se postepeno okonča uvoz jeftinijeg gasa iz Rusije, kao odgovor na napad Moskve na Ukrajinu, dodaje se u informaciji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/katar-ce-poceti-da-isporucuje-tecni-gas-nemackoj-ali-tek-2024-2157580)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 07:24:12 am


Gasprom potvrdio: Od sutra obustavljamo isporuke gasa Finskoj


Finska državna energetska kompanija Gasum saopštila je danas da će Rusija prekinuti isporuku gasa Finskoj.

Ovu vest je potvrdio ruski gasni gigant Gasprom i naveo da će isporuka gasa prestati u subotu, kada se okonča postojeći ugovor o snabdevanju između dve zemlje, piše Bi-Bi-Si.

Podsetimo, Gasum je odbio da plati gas ruskom Gaspromu u rubljama, kao što je Moskva ranije tražila od evropskih zemalja.

"Zaista je žalosno što će isporuke prirodnog gasa sada biti zaustavljene uprkos našem ugovoru o snabdevanju“, rekao je izvršni direktor Gasuma Mika Viljanen.

"Međutim, pažljivo smo se pripremili za ovu situaciju i pod uslovom da ne dođe do poremećaja u gasnoj mreži, moći ćemo da snabdevamo gasom sve naše kupce u narednim mesecima“, rekao je on. Većina gasa koji se koristi u Finskoj dolazi iz Rusije, ali gas čini samo oko 5% godišnje potrošnje energije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-potvrdio-od-sutra-obustavljamo-isporuke-gasa-finskoj-2157899)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 08:51:33 am


Litvanija od sutra bez gasa, nafte i struje iz Rusije


Ministarstvo energetike Litvanije saopštilo je da ta država od sutra neće uvoziti struju iz Rusije, tako da u toj državi više neće biti ruskog gasa, nafte, ni struje.

Ministar energetike Dajnjus Krejvis izjavio je da je to važna prekretnica ne samo na putu Litvanije ka energetskoj nezavisnosti, već i izraz solidarnosti sa Ukrajinom, prenosi litvanski portal Delfi.

"Ne možemo dozvoliti da se našim novcem finansira ruska vojna mašina", rekao je Krejvis.

Potrebe Litvanije za gasom podmiruje LNG terminal u Klajpedi, gde gas stiže iz Sjedinjenih Američkih Država, a kada je reč o struji, Litvanija će se oslanjati na proizvodnju i uvoz iz zemalja EU preko Švedske, Letonije i Poljske.

Litvanija je početkom aprila prestala da uvozi gas iz Rusije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 08:53:59 am


Sijarto: Mađarska za EU embargo na rusku naftu, ali morskim putem


Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je Budimpešta predložila Evropskoj uniji da uvede embargo na isporuku ruske nafte morskim putem, a da se isporuke naftovodima izuzmu iz sankcija, kako bi privrede zemalja tog bloka nastavile normalno da funkcionišu.

"Ako Evropska unija želi da kazni Rusiju po pitanju nafte, onda je neophodno uvesti embargo na isporuke nafte mosrskim putem, jer one čine najveći udeo u isporuci ruske nafte Evropi, dok su isporuke putem naftovoda manje", rekao je Sijarto u intervjuu za TV kanal Foks njuz.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 10:01:24 am



Naslovna strana - The Economist




[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 10:09:06 am



Rat u Ukrajini izazvao haos u globalnom snabdevanju, raste strah od gladi


Svet ima zaliha pšenice za još samo deset nedelja, što je posledica rata u Ukrajini koji je poremetio snabdevanje iz glavne "žitnice Evrope".

Ujedinjene nacije su upozorile da su globalne zalihe pšenice pale na najniži nivo od 2008. godine jer su zalihe "pogođene pojavom koja se događa jednom u generaciji".

Zvanične procene navode da su svetske zalihe pšenice na 33 posto godišnje potrošnje, ali sada su možda pale i na 20 posto, prema podacima firme Gro intelidžens (Gro Intelligence) koja se bavi analizom poljoprivrednih podataka, piše britanski Telegraf.

Rusija i Ukrajina čine otprilike četvrtinu svetskog izvoza pšenice, a Zapad strahuje da ruski lider Vladimir Putin pokušava da iskoristi zalihe hrane kao svojevrsno oružje.

Rusija ove godine planira masovniju žetvu pšenice čime bi se učvrstila kontrola Moskve nad osnovnim žitaricama, jer loše vreme kvari njihovu proizvodnju u Evropi i SAD.

Izvršna direktorka Gro intelidžensa Sara Menker upozorila je da su globalne zalihe hrane pogođene brojnim "vanrednim" izazovima, uključujući nestašicu đubriva, klimatske poremećaje i rekordno niske zalihe ulja i žitarica.

"Bez značajnih trenutnih i agresivnih koordiniranih globalnih akcija, izloženi smo riziku od izuzetne količine ljudske patnje i ekonomske štete. Ovo nije ciklično, ovo je seizmičko. To je pojava koja se dogodi jednom u generaciji, a koja može dramatično da preoblikuje geopolitičku eru", rekla je Menker u Savetu bezbednosti UN.

Rat je poremetio poljoprivrednu proizvodnju i doveo do rekordno visokih cena hrane u svetu, izazivajući strah od nemira u zemljama u razvoju.

Krizu pšenice pogoršala je Indija, drugi najveći proizvođač u svetu, zabranom izvoza žitarica i većim troškovima za poljoprivrednike - od đubriva i stočne hrane do goriva.

Guverner centralne banke Engleske, Endru Bejli upozorio je na "apokaliptično" povećanje cena hrane dok se Ukrajina bori sa izvozom proizvoda.

"Ukrajina ima hrane u zalihama, ali je trenutno ne može da je izvozi. To nije samo naša briga, već briga zemalja u razvoju", rekao je on.

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je nedavno da Rusija "koristi hranu kao oružje".

"Zalihe hrane za milione Ukrajinaca i milione drugih širom sveta, bukvalno su taoci. Oko 20 miliona tona žitarica stoji neiskorišćeno u ukrajinskim silosima dok se globalno snabdevanje hranom smanjuje a cene vrtoglavo rastu", rekao je on.

U međuvremenu, Kremlj je pooštrio kontrolu nad zalihama pšenice.

Karlos Mera, voditelj istraživanja poljoprivrednih proizvoda u Rabobanku, rekao je da su je blagi vremensku uslovi u Rusiji, koja čini oko petinu svetskog izvoza pšenice, doveli do toga da ove godine proizvede 84,9 miliona tona žitarica.

Uslovi za zapadne uzgajivače su, međutim, loši zbog suše.

Ministarstvo poljoprivrede SAD-a ranije ovog meseca prognoziralo je velik pad zaliha pšenice, rekavši da će do kraja 2022./2023. pasti šest posto na devetogodišnji minimum od 16,8 miliona tona.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3937781/svet-ima-zaliha-psenice-sa-jos-samo-deset-nedelja)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 21, 2022, 11:56:08 am


Odobreno: Nemačke i italijanske kompanije mogu da otvore račune u rubljama


Nemačka i Italija, posle razgovora vođenih unutar EU, dozvolile su svojim kompanijama da otvore račune u rubljama, potvrđeno je Rojtersu i obaveštenih izvora.

Cilj je da kompanije nastave da kupuju ruski gas bez kršenja EU sankcija uvedenih Rusiji.

Debata o zahtevu Rusije da strani kupci plaćaju gas u rubljama, stavila je na probu rešenost evropskih vlada da zauzmu tvrd stav protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, navodi agencija.

Poljska, Bugarska i Finska odbile su da ispune zahtev Moskve da uvoznici plaćaju gas preko računa u rubljama kod Gasprombanke i zbog toga je Moskva prekinula isporuke.

Druge zemlje članice, međutim, nisu bile voljne da narede kompanijama da sprovode akcije koje bi mogle da dovedu do gubitka vitalnih zaliha ruskog gasa za domaćinstva i industriju.

Brisel je izdao dva seta pisanih smernica o tome kako kupovati ruski gas bez kršenja sankcija, ali pravni put je i dalje maglovit, jer su zvaničnici EU takođe savetovali firme na sastanku iza zatvorenih vrata da ne otvaraju račune u rubljama kod Gasprombanke.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/odobreno-nemacke-i-italijanske-kompanije-mogu-da-otvore-racune-u-rubljama-2157989)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on May 21, 2022, 03:29:02 pm

Katar će početi da isporučuje tečni gas Nemačkoj. Ali tek 2024.

Katar se nada da će 2024. godine početi da šalje tečni prirodni gas (TPG) u Nemačku.
Katar se NADA da će početi 2024. isporučivati gas.
A dotle preba preživjeti DVIJE zime.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 06:53:03 am



Orban: Sankcije Brisela su atomska bomba


Mađarski premijer Viktor Orban poručio je danas da Mađarska i Srbija mogu da računaju jedna na drugu u situaciji galopirajuće inflacije u Europi, preteće gladi u svetu, rasta cena i krize izazvane ratnim sukobima u Ukrajini, a sankcije brisela Rusiji usporedio je sa atomskom bombom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=21&nav_category=78&nav_id=2157948)



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 01:28:19 pm


Nemački pakt sa Katarom: "Nekako moramo da se grejemo"


Kroz nekoliko godina bi Nemačka trebalo da dobija znatne količine tečnog gasa iz Katara.

Potreba da se prekine zavisnost od Rusije tako vodi saradnji sa još jednim nedemokratskim režimom, piše DW.

"Katar ima centralnu ulogu u našoj strategiji", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc u petak pred visokim gostom iz arapske zemlje. Šolc je time mislio na nameru Nemačke da izgradi više terminala za prihvat tečnog gasa i tako se kroz koju godinu oslobodi potrebe da uvozi ruski gas.

Uloga spasioca Nemačke tako je dopala šeiku Tamimu bin Hamabu bin Kalifi al Taniju, čoveku koji je zvanično emir Katara.

Ogromna je lista kritika na njegov račun, od šurovanja sa Muslinaskom braćom do gaženja ljudskih prava i prava radnika u Kataru, posebno pod lupom uoči Svetaskog prvenstva u fudbalu koje ta zemlja organizuje krajem godine.

Ali, Katar bi trebalo da izbavi Nemačku iz zavisnosti od ruskog gasa koji pokriva više od polovine nemačkih sadašnjih potreba.


Možda već za dve godine

Energetski pakt potpisan u Berlinu podrazumeva masovne isporuke tečnog gasa od grejne sezone 2026/27 godine. Doduše, šeik je naglasio da će Katar i pre toga uraditi "šta god može" za "energetsku bezbednost Evrope".

Njegov vicepremijer je za list Handelsblat rekao: "Hoćemo da proširimo naše američko postrojenje Gloden Pas u Teksasu – u kojem Katar Enerdži drži 70 odsto vlasništva – već do 2024. tako da možemo da isporučujemo i u Nemačku."

Katar očekuje da će najkasnije do 2026. povećati proizvodnju tečnog gasa sa 77 na 126 miliona tona godišnje, a to bi onda bilo dovoljno da se ozbiljnijim količinama snabde i Nemačka.

Najveće nade ulažu se u gasno polje Nort Dom koje Katar deli sa Iranom. Za sada Katar mahom izvozi na istok, u Aziju.

Ima glasova kritika zbog partnerstva sa zemljom poznatom po izrabljivanju stranih radnika. U Kataru ima tek 300.000 državljana i desetostruko više stranaca. Stotine su gubile živote na gradilištima velelepnih stadiona na kojima će se krajem godine igrati Mundijal.

Osim toga, emir Tamim se optužuje za bliske veze sa islamistima, te se Katar bio našao i na meti blokade Saudijske Arabije i drugih okolnih država.

Komentator lista Velt Žak Šuster kaže da bi najlepše bilo kad sav gas stizao iz demokratske Norveške, ali da to nije moguće. "Dakle, moramo da se poslužimo u zločinačkim državama ovog sveta", rekao je Šuster. "Nekako moramo da se grejemo."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacki-pakt-sa-katarom-nekako-moramo-da-se-grejemo-2158114)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 01:29:40 pm



"Šanse za recesiju - 35 odsto"; Vol strit pao sedmu nedelju zaredom


Nakon velikih oscilacija na Vol stritu su cene deonica pale i prošle nedelje, sedme zaredom.

Razlog je što se ulagači plaše da će zbog visoke inflacije američki Fed agresivno povećati kamate, što bi moglo izazvati recesiju.

Na Vol stritu je Dau Džons prošle nedelje skliznuo 2,9 odsto, na 31.261 bod, dok je S&P 500 potonuo 3 odsto, na 3.901 bod, a Nasdak indeks 3,8 odsto, na 11.354 boda. Pad S&P 500 i Nasdak indeksa sedam nedelja zaredom nije zabeležen od dot.com krize 2001. godine, dok pad Dau Džonsa osam nedelja zaredom nije zabeležen od Velike depresije 1932. godine, prenosi Index.

Tržište je na iglama jer se očekuje dalje agresivno povećanje kamatnih stopa američke centralne banke, zbog čega bi ekonomija mogla da uroni u recesiju.

Kako se inflacija u SAD kreće na najvišim nivoima u 40 godina, iznad 8 odsto, Fed je od marta povećao kamate za 0,75 postotnih bodova, a očekuje se da će ih dodatno podići za po 0,50 postotnih bodova na barem iduće dve sednice.

Ulagači se plaše da bi zbog toga, ali i zbog rata u Ukrajini i poremećaja u lancima snabdevanja, ekonomija mogla da uroni u recesiju.


Analitičari: 35 odsto šanse za recesiju

Analitičari Goldman Saksa poručili su da postoji 35 odsto šansi za recesiju u iduće dve godine, dok je Vels Fargo investment institut (Wells Fargo Investment Institute) objavio da krajem ove i početkom iduće godine očekuje blagu recesiju u američkoj ekonomiji.

"Realnost je da je inflacija visoka i da kamatne stope rastu. Dok stopa inflacije ne počne da usporava, tržište će biti vrlo nestabilno, a to će se, po našem mišljenju, protegnuti na većinu letnjih meseci", kaže Teri Sandven, strateg u U.S. Bank Wealth Management.

Među najvećim gubitnicima bio je tehnološki sektor, koji je poslednjih godina za vreme koronakrize najviše porastao. Ali okruženje s povišenim kamatama ne ide u prilog tom sektoru.

Pod pritiskom je bio i trgovački sektor jer poslovni rezultati trgovinskih lanaca pokazuju da njihovi troškovi poslovanja rastu, dok rast inflacije smanjuje kupovnu moć stanovništva.

Zbog visoke inflacije, rasta kamatnih stopa, usporavanja rasta ekonomija, rata u Ukrajini i poremećaja u lancima snabdevanja, od početka godine S&P 500 pao je oko 18 odsto, dok je Nasdak indeks potonuo oko 27 odsto.

I na evropskim berzama su cene akcija prošle nedelje pale, ali znatno blaže nego na Vol stritu. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,4 odsto, na 7.389 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,3 odsto, na 13.981 bod, a pariški CAC 1,2 odsto, na 6.285 bodova.

Na Tokijskoj berzi je pak Nikkei indeks prošle nedelje porastao 1,2 odsto, na 26.739 bodova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sanse-za-recesiju-35-odsto-vol-strit-pao-sedmu-nedelju-zaredom-2158405)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 01:31:20 pm


"Gas će i dalje ići u Evropu preko Ukrajine"


Ruski gigant Gasprom saopštio je danas da će da nastavi da snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine, kroz granični prelaz Sudža.

Kroz tu ulaznu tačku, u Ukrajinu će danas proći 44,7 miliona kubnih metara, što je blagi pad u odnosu na nedelju, kada je bilo 45,9, preneo je Rojters.

Gasprom je dodao da je njihov zahtev da prebace gas preko glavne stanice Sohranovka odbio Kijev.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=2158385)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 01:33:33 pm


Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu


Ukrajina spada u najveće proizvođače žitarica na svetu.

Ali, žito i suncokret su zarobljeni u silosima jer je izvoz preko luka nemoguć. Kopnenim putem to ide teško. Cene skaču, a Africi preti glad, piše DW.

"Nema rešenja za krizu sa hranom bez poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine", upozorio je nedavno generalni sekretar UN Antonio Gutereš. On se nada nekakvom dogovoru sa Rusijom, uprkos ratu.

Šef Svetskog programa za hranu UN Dejvid Bizli rekao je da se ne radi više samo o Ukrajini, veći i o najsiromašnijim zemljama sveta. "Molim predsednika Putina, ako uopšte ima srca, da otvori luke."

Ta organizacija UN do sada je polovinu zaliha žitarica pribavljala u Ukrajini. Ali, tamo su silosi krcati bez načina da se žito izveze iz zemlje.


More puno mina

Glavna luka, Odesa, praktično je odsečena. "Neke teretne brodove su Rusi pogodili", kaže Petr Obučov iz gradskog veća tog crnomorskog grada za kanal Frans 24. "Pred Odesom ima mnogo morskih mina, prolaz nije siguran."

Obučov ne veruje u brza rešenja poput uspostavljanja morskog koridora. "I da se rat danas završi, trebalo bi nam najmanje pola godine da očistimo more i opet pokrenemo luku", kaže on.

Pre rata Ukrajina je preko svojih luka izvozila šest miliona tona žita i semena suncokreta mesečno. Sada samo u Odesi stoji 57 brodova sa oko milion tona žita koje bi moglo da propadne. Vlasnik jedne luke kaže: "Apsolutno je mirno. Samo galebovi i vrane. Pet hiljada radnika nije na poslu."

"U luci u Odesi sam video silose pune pšenice i kukuruza, spremnih za izvoz", opisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ono što je video tokom posete. "To ima dramatične posledice za siromašne nacije. Treba nam globalni odgovor."


Pomoć iz Rumunije

Mala pomoć stiže preko obližnje Konstance, rumunske luke na Crnom moru. Do sada je tamo baržama preko Dunava, vozovima i kamionima prebačeno oko 240.000 tona ukrajinskih žitarica, kako bi se izvezle dalje.

"Sa velikom mukom nekako uspevamo", rekao je Viorel Panait iz firme koja upravlja lukom. Ali, kako je dodao, potrebno je još mnogo opreme i vremena da bi se veće količine hrane prebacivale preko Konstance. Ta luka već ima dosta posla, jer godišnje izvozi 25 miliona tona žitarica iz Mađarske, Srbije i Austrije.

Ali, ukrajinska proizvodnja je daleko veća od toga. Zemlja spada u pet najvećih proizvođača žitarica na svetu. Oko 400 miliona ljudi na svetu se prehranjuje od ukrajinskih proizvoda.

Narednih meseci bi trebalo izvesti oko 20 miliona tona žitarica, kako bi bilo mesta za iduću setvu – koja će, u ratnim uslovima, izvesno biti manja.


Problem sa prugom

Brisel je apelovao na sve članice EU da stave na raspolaganje kamione, vagone i kranove kako bi se pšenica i suncokret izvozili kopnenim putem.

No teškoće počinju već zbog širine pruge. U bivšem Sovjetskom Savezu su šine deset santimetara odmaknutije jedna od druge nego u ostatku Evrope. To znači da na granici roba mora da se pretovaruje.

Procenjuje se da evropska železnička mreža može da prihvati svega milion do dva tona ukrajinskih žitarica mesečno. Uz to, trenutno se na granicama EU čeka između 16 i 30 dana na uvoz pa Brisel apeluje na članice da smanje birokratske prepreke.

Transporti kas Poljskoj idu do Gdanjska na Baltičkom moru. Litvanija nudi da se sa Belorusijom ispregovara humanitarni koridor za hranu, te da se vozi do litvanskih baltičkih luka. I Litvanija i Belorusija imaju istu širinu pruge kao Ukrajina.

U Kargo odeljenju Nemačke železnice (Dojče ban) kažu da bi trebalo stotinak vozova dnevno do luka na Severnom, Baltičkom, Crnom i Jadranskom moru, kako bi se ukrajinske žitarice izvezle, a još treba ojačati i pojedine pruge.

"To sve će biti ekstremno skupo. A još nisu ni pomenuti dodatni troškovi za zemlje koje kupuju hranu, pre svih u severnoj Africi ili za organizacije UN", dodaju u nemačkoj firmi.

Pri tome Afriku pogađa najveća suša u poslednje četiri decenije. Procenjuje se da je oko dvadeset miliona ljudi na rogu Afrike najviše ugroženo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zarobljeno-zito-ukrajina-ne-moze-da-izveze-hranu-2158490)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 22, 2022, 01:36:35 pm


Zapadni Samarićani i glad u svetu


Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlje. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala.

Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.

Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći" kako bi se sprečila glad izazvana ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.


Protiv gladi u svetu

Tako će Svetska banka staviti na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka će obezbediti sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka će izdvojiti 1,5 milijardi dolara pomoći za 20 miliona afričkih farmera.

Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe će dati nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.

Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđa se da će do kraja ove godine još 40 miliona biti gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.


Druga strana medalje

Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.

„Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače opljačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, kaže za Sputnjik konsultant Branko Pavlović.

Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalje, objašnjava on.

Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlja da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.


Banke ništa ne poklanjaju

Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povoljnijim uslovima otplate.

„Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, kaže on za Sputnjik.

Naš sagovornik podseća da svet otkad postoji imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaključali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva su zabranile izvoz.


Gde kupiti

„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlja pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja ove godine očekuje rod od 80 do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran.

Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina još pre tri meseca za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla - i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač.

Naš poznati agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora.


Loši samarićani

Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalju dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.

Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povoljni, vraćati naravno zemlje gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalja — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220522/zapadni-samaricani-i-glad-u-svetu-1137529891.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on May 22, 2022, 04:13:34 pm
Проблем није само са житарицама, него и са вештачким ђубривом. Тећина поташе, једне од три сировине за вештачка ђубрива, долази из Русије и Белорусије и то не може да се надомести. Поред тога, Русија и Белорусија су и значајни извозници вештачког ђибрива као финалног производа, Русија извози 2 пута више него Америка. При томе многи извозници ђубрива увозе поташу из Русије. Једини значајан извозник на Западу, који располаже сопственим сировинама је Канада.

Извесно је да ће Русија користити и жито и ђубриво за куповину политичког утицаја у земљама трећег света. Међутим, проблем са извозом жита из Одесе није само резултат руских акција. Украјинци су нестручним и брзоплетим минирањем направили хаос на Црном мору. Украјинци месецима држе стране бродове на силу у Одеси, и не дозвољавају испловљавање.



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on May 22, 2022, 10:47:02 pm
Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu

Litvanija nudi da se sa Belorusijom ispregovara humanitarni koridor za hranu, te da se vozi do litvanskih baltičkih luka. I Litvanija i Belorusija imaju istu širinu pruge kao Ukrajina.

Nije li Bjelorusija pod sankcijama?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on May 23, 2022, 06:43:10 am
Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu

Litvanija nudi da se sa Belorusijom ispregovara humanitarni koridor za hranu, te da se vozi do litvanskih baltičkih luka. I Litvanija i Belorusija imaju istu širinu pruge kao Ukrajina.

Nije li Bjelorusija pod sankcijama?

Jeste, ali to se ne odnosi na izvoz žitarica.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 10:42:34 am


Italija se zalaže se za embargo, a postala je najveći evropski uvoznik ruske nafte


EU pokušava da smisli kako da smanji veliku zavisnost od ruskih energenata i raspravlja o uvođenju embarga na rusku naftu.l

Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je psostala najveći evropski pomorski "hab" za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.

Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.

O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu. Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.

Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.

ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.

Istovremeno, italijanski premijer Mario Dragi nastoji da smanji zavisnost Italije od ruskog gasa, a zalaže se i za to da EU uvede embargo na rusku naftu, ali nije jasno šta bi vlada u Rimu bila spremna da učini da ne dođe do zatvaranja sicilijanske rafinerije. Iako neki pominju mogućnost nacionalizacije ISAB-a, u italijanskom Ministarstvu privrede kažu da ta opcija trenutno nije na stolu.

Inače, uvoz ruske nafte je skočio i u tršćanskoj luci koja je pak povezana preko naftovoda sa dve rafinerije u Nemačkoj koje su u delimičnom vlasništvu Rosnjefta. Većina sirove nafte se doprema u Evropu tankerima, ali do rafinerija u Belorusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dolazi i iz Rusije preko naftovoda Družba.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zalazu-se-za-embargo-a-postali-su-najveci-evropski-uvoznik-ruske-nafte-2158497)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 10:43:46 am


Poljska raskida sporazum s Rusijom o gasovodu Jamal


Poljska je odlučila da raskine međudržavni sporazum sa Rusijom koji se odnosi na gasovodo Jamal.

To je objavila danas poljska ministarka za klimu Ana Moskva na Tviteru.

"Agresija Rusije na Ukrajinu učvrstila je rešenost poljske vlade da postane potpuno nezavisna od ruskog gasa. Uvek smo znali da Gasprom nije pouzdan partner", napisala je Moskva, a prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poljska-raskida-sporazum-s-rusijom-2159062)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 10:45:13 am


Grčka se priprema za isključivanje električne energije


Vlada Grčke priprema plan za vanredne situacije za uštedu i isključivanje električne i druge energije u slučaju potpunog i dužeg prekida isporuke ruskog gasa.

Vanredna isključenja struje radnim danima će obuhvatiti “energetski intenzivne industrije” koje ne proizvode osnovne vrste robe, objavio je danas atinski list “Ta Nea”.

Izvori kažu da je takva mogućnost možda isključena u bliskoj budućnosti jer je nađeno rešenje za plaćanje gasa ruskom “Gaspromu”, ali da neizvesnost i razmere rata u Ukrajini, zahtevaju niz intervencija koje će u Grčkoj dovesti do ograničenja potrošnje električne energije kao i prevoza.

List navodi da će se u “ekstremnom scenariju” potpunog prekida isporuke ruskog gasa i to usred turističke sezone aktivirati plan naizmenične rotacije isključenja električne energije u intervalima tokom radnih dana, prenosi Capital.

Cilj nije da se isključi električna energija domaćinstvima, preduzećima koja su na niskonaponskoj mreži, ni hotelima i kritičnoj javnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

Prekide u snabdevanju strujom naizmenično će imati “energetski intenzivna” i teška industrija i preduzeća koja se strujom snabdevaju sa srednjonaponske mreže, a ne bave se osnovnim potrepštinama kakva je hrana.

Vlada Grčke razmatra i povratak rada na daljinu radi uštede energije u preduzećima, kao i preporuke za smanjenje korišćenja automobila za drumski prevoz.

Osim toga, Vlada Grčke preduzima i mere koje obuhvataju preventivnu štednju struje ograničavanjem upotrebe klima-uređaja i osvetljenja, kao i električnih uređaja u javnim zgradama.

Vlada Grčke je već preduzela mjere za obezbeđivanje dovoljno energenata i sigurnosti snabdevanja. Odlučeno je da se na 12 meseci iznajmi brod-tanker za skladištenje tečnog prirodnog gasa, a istovremeno je pojačan rad grčkih rudnika lignita za potrebe dužeg rada elektrana koje koriste to gorivo, piše “Ta Nea”.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/grcka-se-priprema-za-iskljucivanje-elektricne-energije-2159036)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 12:34:19 pm


[attachment=1]



Nemačka želi gas iz Afrike: Nastoji da pokrene energetske projekte sa Senegalom


"Nemačka nastoji da pokrene energetske projekte sa Senegalom", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc tokom prve posete Africi.

Šolc je trodnevnu posetu Africi započeo u Senegalu, zemlji koja poseduje milijarde kubika zaliha gasa te se očekuje da će postati veliki proizvođač u tom području, prenosi Seebiz.

"Nemačka nastoji da umanji zavisnost od ruskog gasa. Započela je razgovore sa senegalskim vlastima o eksploataciji i dopremanju prirodnog gasa“, rekao je Šolc.

"To je pitanje sa kojim ćemo se ozbiljno pozabaviti", rekao je na konferenciji za novinare zajedno sa senegalskim predsednikom Makijem Salom i dodao da je i jednoj i drugoj državi u interesu da razgovori napreduju.

Šolc je rekao da je Nemačka zainteresovana za senegalske projekte s obnovljivom energijom.

Sal je kazao da je Senegal spreman za snabdevanje evropskog tržišta. On predviđa da će Senegal proizvesti 2,5 miliona tona iduće godine, a 10 miliona tona do 2030. godine.

Što se tiče istraživanja, finansiranja projekta i drugih pitanja, Sal je kazao da će uzeti sve u obzir, te da je "voljan sarađivati s Nemačkom u ovome kontekstu“.

Nemačka je pozvala Senegal, koji trenutno predsedava Afričkom unijom, i Južnoafričku republiku da gostuju na skupu G7 koji će se održati u Nemačkoj u junu. Obe afričke zemlje suzdržale su se od glasanja o rezoluciji Ujedinjenih nacija protiv ruskog napada na Ukrajinu, koji Moskva naziva specijalnom vojnom operacijom.

Kao predsedavajući Afričke unije, Sal je rekao da mnoge afričke zemlje nisu htele birati stranu u ratu, iako su osuđivale invaziju.

"Vrlo je jasno – želimo mir. Radimo na deeskalaciji, prekidu vatre, dijalogu – to je stav Afrike“, istakao je senegalski predednik. Sal je dodao da će posetiti Moskvu i Kijev u narednim nedeljama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-zeli-gas-iz-afrike-od-ove-zemlje-se-ocekuje-da-postane-veliki-proizvodac-2159113)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Brok on May 23, 2022, 01:23:46 pm
Gostovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o narednoj paklenoj zimi, o 25% ljudi koji će biti bukvalno gladni, o mogućem nuklearnom ratu, o KosMetu, o pristicima Zapada na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji i ostalo vezano za rat u Ukrajini...

Cena samostalnosti Srbije

https://www.youtube.com/watch?v=GTh_wyWlILk

Možda i grešim, ali mislim da je ovo dobra uvertira spremanja Srbije da će ipak uvesti ekonomske sankcije Ruskoj Federaciji.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 02:54:08 pm



  1 $ = 55.00 Rb




[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 04:51:35 pm



Mađarska ne odustaje od veta na embargo EU


Mađarska je ostala pri stavu da neće pristati na uvođenje embarga na rusku naftu koji zahteva EU dok joj se ne obezbede sredstva za energetsku sigurnost.

"Prvo rešenja za snabdevanje energijom, onda sankcije", rekla je mađarska ministarka pravde Judit Varga novinarima uoči današnjeg ministarskog sastanka u Briselu, prenosi Rojters.

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruske nafte, saopštila je da će joj biti potrebno oko 750 miliona evra (800,8 miliona dolara) kratkoročnih investicija za modernizaciju rafinerija i proširenje naftovoda kojim se doprema nafta iz Hrvatske.

Takođe je nagovestila da bi dugoročno prelazak njene privrede sa snabdevanja ruskom naftom na druge izvore mogao da košta čak 18 milijardi evra.

Evropska komisija je početkom ovog meseca predložila novi paket sankcija prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, kojim se pored ostalog predviđa i postepeno ukidanje uvoza ruske nafte, ali mere još nisu usvojene jer je za to potrebna saglasnost svih zemalja članica EU. Mađarska je odlučno protiv embarga i zapretila je vetom.

Komisija je prošle nedelje ponudila do dve milijarde evra podrške zemljama centralne i istočne Evrope koje nemaju izlaz na more, odnosno pristup snabdevanju neruskom naftom – a ta ponuda se praktično odnosi na Mađarsku, Češku i Slovačku.

Ovim državama je takođe ponuđen duži prelazni period za prestanak kupovine ruske nafte.

U nastojanju da dugoročno reši pitanje energetske sigurnosti, Evropska komisija je objavila prošle nedelje plan vredan 210 milijardi evra koji ima za cilj da prekine oslanjanje Evrope na ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali nije nagovestila kako će se ta sredstva podeliti među državama članicama EU.

Jedan od glavnih kamena spoticanja ostaje iznos koji je EU spremna da plati Mađarskoj za adaptiranje njene dve rafinerije koje u ovom trenutku mogu da prerađuju samo rusku naftu, rekao je jedan evropski zvaničnik Rojtersu, potvrdivši da je to jedno od ključnih pitanja koje koči postizanje sporazuma o naftnom embargu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-ne-odustaje-od-veta-na-embargo-eu-2159273)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 23, 2022, 04:55:01 pm



Kremlj optužio Zapad da je izazvao globalnu prehrambenu krizu


Kremlj je danas optužio Zapad da je izazvao globalnu prehrambenu krizu time što je uveo Rusiji najoštrije sankcije u modernoj istoriji zbog rata u Ukrajini.

Iz Kremlja navode da se ruski predsednik Vladimir Putin saglasio sa procenom Ujedinjenih nacija da se svet suočio sa krizom hrane, koja bi mogla da izazove glad, prenosi Rojters.

"Rusija je uvek bila prilično pouzdan izvoznik žitarica. Mi nismo izvor problema.Izvor problema koji dovodi do gladi u svetu su oni koji su nam uveli sankcije, i sankcije sebi", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Skoro trećina svetskih zaliha pšenice nalazi se u Rusiji i Ukrajini.

Američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je nedavno Rusiju da koristi hranu kao oružje u Ukrajini.

Rat u Ukrajini izazvao je skok globalnih cena žitarica, jestivog ulja, goriva i đubriva.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kremlj-optuzio-zapad-da-je-izazvao-globalnu-prehrambenu-krizu-2159301)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 24, 2022, 06:34:44 am


Evropska unija o embargu za uvoz nafte


Evropska unija će se verovatno dogovoriti o embargu na uvoz ruske nafte "u roku od nekoliko dana", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek za nemačku televiziju ZDF.

Ranije ovog meseca, mađarski ministar Zoltan Kovač rekao je za Bi-Bi-Si da će njegova zemlja staviti veto na predlog EU,"nazvavši ga „neprihvatljivim" i nečim što bi "uništilo mađarsku ekonomiju".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=23&nav_category=78&nav_id=2158921)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 24, 2022, 06:57:27 am


Tržište rada preživelo koronu, "glave će mu doći" Kina i rat u Ukrajini


Globalno tržište rada je u opasnosti da napravi zaokret od 180 stepeni na putu oporavka ka nivoima pre kovida-19.

Razlog je to što korona zatvaranja u Kini i rat u Ukrajini vrše pritisak na ekonomije, objavila je danas Međunarodna organizacija rada (MOR) u novom izveštaju.

Ova agencija Ujedinjenih nacija je procenila da je u prvom kvartalu 2022. godine bilo za 112 miliona manje radnih mesta s punim radnim vremenom u odnosu na nivoe pre kovida i upozorila da postoji rastući, ali neizvestan rizik da će broj radnih sati nastaviti da opada tokom ove godine, prenosi Rojters.

Kina je je u ukupnom padu radnih sati učestvovala sa 86 procenata zbog uvedenih mera za obuzdavanje širenja kovida, navodi se u izveštaju, a poremećaji u globalnom lancu snabdevanja koji su pogoršani ratom u Ukrajini prete da dovedu do daljeg pada.

Generalni direktor MOR-a Gaj Rajder rekao je novinarima da te brojke verovatno ne obuhvataju posledice rata u Ukrajini.

U izveštaju MOR-a ističe se da su izgledi razvoja situacije na tržištu rada pomračeni i predviđa se da će u drugom kvartalu manjak radnih mesta s punim radnim vremenom dostići 123 miliona u poređenju s nivoom pre pandemije.

"Postoji veoma realna opasnost da će u sledećem izveštaju, kad god da ga objavimo, brojke pokazati prilično oštro pogoršanje stanja na tržištu rada“, rekao je Rajder.

Rast inflacije, vođen uglavnom cenama energije i problemima u lancu snabdevanja, takođe predstavlja rizik u smislu otezanja ekonomskog oporavka i oporavka radnih mesta ako zarade radnika ne budu pratile porast cena, konstatuje MOR.

Ukupan rizik od uticaja povećanja plata na inflatornu spiralu u bliskoj budućnosti je nizak, dodala je agencija UN, ističući da su realne zarade u 2021. rasle sporije nego pre pandemije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/trziste-rada-prezivelo-koronu-glave-ce-mu-doci-kina-i-rat-u-ukrajini-2159195)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 24, 2022, 10:44:38 am


Nemački ministar: Embargo EU na rusku naftu moguć za nekoliko dana


Evropski embargo na rusku naftu moguć je "za nekoliko dana", ocenio je nemački ministar ekonomije Robert Habek, mada za sada nema potrebne jednoglasnosti u okviru Unije po tom pitanju.

"Ostalo je samo nekoliko zemalja, pre svega Mađarska, koje su ukazale na probleme", rekao je sinoć Habek za javnu televiziju ZDF, ali je dodao da se "pregovori nastavljaju" i da misli da će "uspeti da postignu prodor za nekoliko dana".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=24&nav_category=78&nav_id=2159689)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 08:34:25 am


EU privremeno ukida carine na ukrajinske proizvode


Savet Evropske unije, koji zastupa 27 zemalja članica, odobrio je ukidanje carina na uvoz robe iz Ukrajine na godinu dana kako bi se pomoglo privredi te zemlje usled ruske invazije. Ovu meru, koju je Evropska komisija predložila 27. aprila, odobrio je Evropski parlament 19. maja. Odluka je sada potvrđena i stupiće na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu EU, dodaje Savet u saopštenju.

Ukidanje carina "olakšaće trgovinsku razmenu s Ukrajinom nakon (ruske) agresije i pomoći njenoj privredi", rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare, prenosi Hina.

Bilateralna trgovina EU i Ukrajine iznosila je prošle godine 52 milijarde evra, navodi evropsko izvršno telo.

Očekuje se da će ukrajinski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine pasti za 35 odsto, pokazuje procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljena 19. aprila.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=25&nav_category=78&nav_id=2160203)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:13:41 am



Indija planira ograničenje izvoza šećera


Indija planira da ograniči izvoz šećera prvi put u šest godina kako bi sprečila skok domaćih cena, izveštava Rojters pozivajući se na dobro obavešten izvor.

Prema rečima sagovornika britanske agencije, izvoz šećera u ovoj sezoni mogao bi da bude ograničen na 10 miliona tona.

Indija je drugi najveći svetski proizvođač i izvoznik šećera posle Brazila.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drugi-najveci-svetski-proizvodac-planira-ogranicenje-izvoza-secera-2159873)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:17:40 am


Grčke kompanije prešle na plaćanje gasa u rubljama


Sve grčke kompanije koje uvoze ruski gas prešle su na novu proceduru plaćanja Gaspromu u rubljama i neće biti prekida u isporuci.

To je za RIA Novosti izjavio neimenovani izvor u gasnoj industriji.

Izvor agencije je naveo da je rok za uplatu za isporuke gasa u aprilu 25. maj i da je zato potrebno da iznos u evrima bude uplaćen na poseban račun 23. maja, pošto su za konverziju u rublje i prebacivanje novca sa jednog računa na drugi potrebna dva dana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/grcke-kompanije-presle-na-placanje-gasa-u-rubljama-2159755)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:19:01 am


Prva žrtva gasne krize u Australiji:
"Hiljade radnih mesta u opasnosti"



Kompanija Veston enerdži za trgovinu gasom, koja je snabdevala 7,0 posto tržišta istočne Australije, propala je zbog skoka globalnih cena gasa.

Ta kompanija prva je žrtva globalne gasne krize u toj zemlji koja se pogrošala zbog zapadnih sankcija Rusiji uvedenih nakon napada Moskve na Ukrajinu.

Australijska Komisija za obezbeđenje osnovnih usluga suspendovala je danas Veston enerdži sa veleprodajnog tržišta gasa zbog neispunjavanja zahteva vezanih za finansijsku sigurnost i saopštila da će 184 velike i srednje kompanije, Vestonovi klijenti, biti prebačene na druge dobavljače, prenosi Rojters.

Kolaps Veston enerdžija naglašava problem cena energije s kojim će se suočiti nova australijska laburistička vlada, koja se zalaže za brzo širenje obnovljivih izvora energije kako bi izbacila gas i ugalj iz upotrebe u narednih osam godina.

Generalni direktor Veston enerdžija Garbis Simonijan, saopštio je da su se cene gasa skoro utrostručile od početka godine zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Istovremeno, nedavno obustavljanje rada australijskih elektrana na ugalj podstaklo je tražnju za proizvodnjom struje iz gasa.

"Brzi rast cena energije doveo je stotine australijskih preduzeća i hiljade radnih mesta u opasnost“, naveo je Simonijan u saopštenju, dodajući da, zbog nezapamćenog skoka cena, Veston nije bio u stanju da upravlja tokovima gotovinskih sredstava za svoje trgovinske aktivnosti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/prva-zrtva-gasne-krize-u-australiji-hiljade-radnih-mesta-u-opasnosti-2159764)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:22:51 am



Rublja ojačala prema dolaru na četvorogodišnji maksimum, lira tone sve dublje


Turska lira je pala danas prema dolaru na petomesečni minimum.

Do toga je došlo usled opšte rasprodaje akcija i valuta na tržištima u usponu zbog loših izveštaja o zaradama kompanija, koji su produbili zabrinutosti vezane za globalni ekonomski rast.

Cene akcija na berzama zemalja u usponu potonule su za 1,2 posto, prateći kretanja na globalnim tržištima na kojima su strani investitori pokrenuli velike rasprodaje u strahu da će nove mere kovid ograničenja u Pekingu usporiti rast druge najveće svetske ekonomije.

Turskom lirom se trgovalo, prema poslednjim dostupnim podacima, na nivou od preko 16 lira za dolar, povećavši gubitak vrednosti prema američkoj valuti od početka godine na 18 procenata, pošto investitori sve više dovode u pitanje održivost ekonomske politike zemlje uoči sednice turske centralne banke o monetarnoj politici kasnije ove nedelje, izveštava Rojters.

S druge strane, ruska rublja je nastavila uspon ojačavši danas na 57 rubalja za dolar prvi put u četiri godine, podržana prodajom deviza izvozno fokusiranih kompanija radi izmirenja poreskih obaveza.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rublja-ojacala-prema-dolaru-na-cetvorogodisnji-maksimum-lira-tone-sve-dublje-2159893)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:24:14 am



Stigle prve količine žita iz Ukrajine


U Litvaniju su stigle prve količine žita iz Ukrajine železnicom za dalji transport preko luke Klajpeda, saopštila je litvanska državna železnička kompanija LTG.

Izvoz gotovo 25 miliona tona ukrajinskog žita bio je blokiran u lukama na Crnom moru koje su zatvorene zbog napada Rusije na tu zemlju, što je dovelo do skoka cena hrane na svetskim tržištima, navodi Rojters.

Ukrajina, koja je najveći proizvođač žitarica u svetu, prinuđena je zbog toga da žito isporučuje preko svoje zapadne granice, oslanjajući se na ograničene železničke kapacitete i na transport preko malih luka na Dunavu.

"Očekujemo da će dnevne isporuke vozovima iz Ukrajine biti povećane, na do 1.500 tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda po jednoj voznoj kompoziciji, za dalji izvoz preko luke Klajpeda“, izjavio je portparol LTG-a Mantas Dubauskas.

On nije izneo vremenski okvir u kojem se očekuje povećanje isporuka. Vozovi iz Ukrajine stižu do Litvanije preko Poljske.

Ukrajinski izvoz žitarica u prvih 10 dana maja je više nego prepolovljen, na oko 300.000 tona sa 667.000 tona u istom periodu prošle godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stigle-prve-kolicine-zita-iz-ukrajine-2159937)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:25:38 am



Nemačka privreda dobro raspoložena, za sada: Sutrašnjica je brine


Nemački menadžeri ne očekuju da će rat u Ukrajini i uporni problemi u lancima isporuke privredu gurnuti u recesiju, ocenjuje uticajni minhenski institut Ifo.

Majski barometar poslovne klime, naime, pokazuje na neočekivano dobro raspoloženje.

Kazaljka barometra, zapravo raspoloženja u upravi oko 9.000 preduzeća iz redovne mesečne ankete, popela se za 1,1 poen od aprila i sada je na 93.

Analitičari su očekivali više pesimizma i brojku od 91,4. Raspoloženje je još u martu pomračio marš Rusije u Ukrajinu - skala barometra se tog meseca srozala na 90, sa februarskih 98. "U ovom trenutku nema naznaka nastupajuće recesije," rekao je predsednik Ifo Klemens Fist.

Prema njegovim rečima, nemačka privreda ostaje robusna uprkos teškoj nabavci materijala za proizvodnju, ratu i razgoropađenoj inflaciji. "Preduzeća su vidno zadovoljnija tekućim poslovanjem," rekao je Fist.

Očekivanja su, međutim, ostala nepromenjena od prošlog meseca i anketa ukazuje na suzdržane prognoze menadžera. Trenutnim poslovanjem, najsnažnije zadovoljstvo iskazuje sektor usluga, makar nadalje zabrinut po pitanju predstojećih meseci. Pesimizam dominira u transportu i logistici, a građevinari su sada, nasuprot mračnom aprilu, nešto bolje raspoloženi.

"Bolje raspoloženje najvažnijeg privrednog barometra u Nemačkoj u maju pre svega možemo da pripišemo povoljnijoj proceni stanja," rekao je glavni ekonomista Folksbanke Tomas Gicel. On je naglasio da su očekivanja od predstojećih nekoliko meseci i dalje pesimistična, odnosno da je raspoloženje u domaćoj privredi "ostalo jesenje i zimsko."

Glavni ekonomista Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kremer je ocenio da su ukidanje pandemijskih mera i oporavak uslužnog sektora nadomestili pesimizam zbog usporene industrijske proizvodnje. Pritom, rekao je Kremer, teškoće zbog kineske politike pandemijske netolerancije i ukrajinskog rata, odnosno zastoja u snabdevanju koje sve to izaziva, svakako će dalje pritiskati nemačku privredu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-privreda-dobro-raspolozena-za-sada-sutrasnjica-je-brine-2159329)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:28:58 am


Britance očekuje astronomski skok cena struje


Stanovnike velike britanije očekuje po svemu sudeći enorman rast cena struje za domaćinstva.

Naime, šef Ofgema, britanskog regulatora za energetiku, Džonatan Brearli izjavio je danas da se očekuje da će gornja granica cene za najviše korišćenu potrošačku tarifu električene energije dostići u oktobru 2.800 funti (3.499,16 dolara) godišnje po domaćinstvu.

Predloženo ograničenje bi predstavljalo značajan skok sa sadašnjih 1.971 funti, što je iznos, koji je kada je uveden u aprilu, već predstavljao poskupljenje struje za više od 50 posto u odnosu na nivo pre toga, izveštava Rojters.

Ukoliko bude usvojeno, ograničenje od oko 2.800 funti u oktobru nadmašiće predviđanja kompanije Kornvol Insajts, koja je ranije objavila da analitičari očekuju porast računa za struju na prosečnih 2.595 funti godišnje.

"Aktuelna promena cena na tržištu gasa je bez sumnje događaj koji se dešava jednom u generaciji, i koji nije viđen od naftne krize 1970-ih", rekao je Brearli.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/britance-ocekuje-astronomski-skok-cena-struje-2160022)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:33:19 am



Sankcije? Ruska rublja najuspešnija valuta u svetu


Vrednost ruske rublje u ponedeljak je dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine u odnosu na američki dolar, zahvaljujući koracima Moskve da podrži valutu.

Kako javlja Anadolu Agency (AA), početkom marta nakon što je počeo ruski rat protiv Ukrajine za jedan dolar bilo je potrebno 150 rubalja.

Danas, nakon rasta vrednosti ruske valute, za dolar je potrebno 57,1 rublji.

Rublja je ove godine postala najuspešnija valuta u svetu uz pomoć kontrole kapitala i drugih finansijskih mera ruske vlade.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sankcije-ruska-rublja-najuspesnija-valuta-u-svetu-2160096)



Quote
Dolar je ispod 57 rubalja na berzi prvi put od februara 2018



[attachment=1]



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:36:10 am



Ekologija može da sačeka: Nemci spremni da se vrate uglju ako ih Rusi nateraju


Nemačka nastavlja da pravi planove za slučaj da Rusija prekine snabdevanje gasom zbog rata u Ukrajini.

Ako zapreti nestašica, gas namenjen proizvodnji energije biće u značajnoj meri zamenjen ugljem, saopštilo je nemačko ministarstvo ekonomije danas, prenosi dpa.

Termoelektrane na ugalj su u "stendbaj" režimu u Nemačkoj i ostaće tako, tako da budu spremne za korišćenje u kratkom roku. Bez obzira na to, vlada će se držati načelnog plana da izbaci ugalj iz upotrebe do 2030. godine, navelo je ministarstvo, ističući da dokle god su TE u tom režimu neće biti dodatnih emisija štetnih gasova.

Ovaj nacrt zakona predstavlja pravni osnov za korišćenje uglja i lignita kao rezerve i spreman je za podnošenje drugim ministarstvima na konsultacije.

Prema saopštenju ministarstva, na gas otpada oko 15 procenata proizvodnje električne energije u Nemačkoj, za prošlu godinu, ali taj udeo će verovatno sada biti manji.

Šire posmatrano, na ruski prirodni gas otpada više od polovine nemačkog uvoza fosilnih goriva, prenosi dpa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ekologija-moze-da-saceka-nemci-spremni-da-se-vrate-uglju-ako-ih-rusi-nateraju-2160083)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 09:39:09 am


Žetva pod znakom pitanja - nedostaje gorivo:
"To je sada najveći problem, veći od svega"



Nakon što su završili prolećnu sezonu setve, ponekad noseći pancire i šlemove, ukrajinski ratari se suočavaju sa novim izazovom.

To je nalaženje dovoljno dizela za predstojeću žetvu.

Rat s Rusijom je zaustavio snabdevanje gorivom baš u vreme kada su poljoprivrednici pojačali poljske radove za prolećnu sezonu, usled čega su, od početka sukoba 24. februara, ostali bez oko 85 posto normalnih isporuka, kažu farmeri, distributeri goriva i analitičari, piše Rojters.

Ukupne površine zasejane žitom će zbog borbi ovog proleća biti do 30 posto manje nego lani, a prinosi bi takođe mogli da opadnu ako paori ne dobiju gorivo za odlazak na njive radi pravovremene primene agrotehničkih mera i obavljanja žetve.

Ukrajina je prošle sezone bila četvrti svetski izvoznik žitarica. Pored isporuka pšenice i kukuruza Africi i Bliskom istoku, ukrajinsko žito učestvuje s jednom polovinom u nabavkama Svetskog programa UN za hranu za urgentnu pomoć.

Pošto su ukrajinske crnomorske luke blokirane, transport useva je brzo postao globalno pitanje, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pokušava da posreduje kako bi se postigao dogovor za nastavak isporuka žitarica i smirila svetska tržišta hrane na kojima su cene distigle višegodišnje maksimume.

U prošloj poljoprivrednoj godini, do kraja juna 2021, Ukrajina je izvezla 45 miliona tona žitarica. Očekivalo se da će ta količina biti povećan na 65 miliona nakon rekordne žetve krajem prošle godine, ali je zbog rata oko 21 milion tona ostalo "zatočeno" u silosima širom teritorije koju kontroliše Kijev, dok se sezona 2021/22. bliži kraju sledećeg meseca.

Bezbednost je do sada, zbog borbi i granatiranja, bila najvažnije pitanje za farmere, ali sa približavanjem naredne žetve nestašica goriva postaje gorući problem.

"Gorivo je najveći problem u ovom trenutku, veći od svega", kaže Kes Huizing, Holanđanin koji vodi farmu mleka i useva od 15.000 hektara u centralnoj Ukrajini.

Ukrajinski ratari u prolećnoj sezoni potroše najveći deo dizela od ukupno oko 1,5 miliona tona koliko troše godišnje, što je više od 10 posto ukrajinske godišnje potražnje za gorivom, navodi Taras Panasiuk, komercijalni direktor operatera benzinskih stanica VOG.

Ukrajina se za nabavku goriva uglavnom oslanja na Rusiju, Belorusiju i uvoz iz drugih krajeva koji stiže morskim putem. Primera radi, prošle godine je više od 60 odsto dizela dolazilo iz Rusije i Belorusije, procenjuje ukrajinska konsultantska kompanija za naftne derivate A-95.

Sada je ova zemlja prinuđena da se upusti u skupe i komplikovane načine za dopremanje goriva kopnenim putem iz susednih država kao što su Poljska i Rumunija, ali nedostatak kapaciteta i birokratija usporavaju te napore, saopštilo je ukrajinsko udruženje za naftu i gas.

Taj zadatak je postao noćna mora jer se zemlje u susedstvu i same suočavaju sa nestašicom dizela, dok su ruski udari na rafineriju nafte i skladišta goriva u Kremenčuku dodatno smanjili zalihe u Ukrajini.

Pored toga, nedostatak vozača cisterni takođe otežava isporuku goriva jer su mnogi od njih angažovani u borbama, kažu analitičari.

Vlada u Kijevu je objavila ugovore o uvozu 300.000 tona dizela i 120.000 tona benzina za pokrivanje potreba u maju, a zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsedništva Kirilo Timošenko je izjavio prošlog petka da je 1.500 tona goriva stiglo do carinske tačke u Lavovu.

Kao i druge ratne faktore, teško je predvideti i potencijalni uticaj nestašice goriva na proizvodnju useva, pa ukrajinska vlada nije izašla s prognozama obima žetve.

Za pšenicu, koja je uglavnom posejana pre rata kao ozimi usev, neki analitičari uslovno očekuju da će zbog sukoba, smanjenih zaliha đubriva i goriva, proizvodnja pasti za 35-40 posto sa rekordnog nivoa od 32 miliona tona u 2021.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zetva-pod-znakom-pitanja-nedostaje-gorivo-to-je-sada-najveci-problem-veci-od-svega-2160272)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on May 25, 2022, 10:11:12 am

25. maj je krajnji datum za plaćanje ruskih obevza po međunarodnim kreditima. Videćemo da li će sutra Zapad proglasiti navodni bankrot Rusije, jer su njena sredstva u inostranstvu blokirana / sekvestrirana / konfiskovana, a srpski rečeno - Zapad ih je pokrao.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 25, 2022, 04:58:27 pm


Rusija mora da "uradi pravu stvar"



Britanski ministar odbrane Ben Volas pozvao je Rusiju da dozvoli Ukrajini da izvozi svoje žito. On kaže da bi to pomoglo zemljama u kojima bi nestašica žitarica mogla da izazove glad.

Rusija mora da "uradi pravu stvar", rekao je Valas novinarima u Madridu, gde se sastao sa španskom ministarkom odbrane Margaritom Robles.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=25&nav_category=78&nav_id=2160203)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 10:50:33 am


Rusija će plaćati spoljni dug u rubljama


Rusija će servisirati svoj spoljni dug u rubljama, koje se kasnije mogu konvertovati u originalnu valutu u kojoj je emitovana evroobveznica.

To je saopštilo danas rusko Ministarstvo finansija, povodom isticanja dozvole SAD koja je omogućavala Moskvi otplatu njenog duga prema američkim poveriocima.

Ministarstvo finansija SAD je odlučilo da ne produži tu dozvolu o izuzeću koja je istekla danas u 12:01 časova po istočnoameričkom vremenu, čime je blokiralo Rusiju da plaća kamate i dospele obaveze državnom dugu američkim subjektima, navodi Rojters.

Rusko Ministarsvo finansija je navelo u saopštenju da "ova odluka prvenstveno narušava prava stranih ulagača u ruske dužničke instrumente i podriva poverenje u zapadnu finansijsku infrastrukturu".

„Trenutna situacija nema ništa zajedničko sa situacijom (kašnjenja plaćanja) iz 1918. godine kada je Rusiji nedostajalo sredstava da servisira svoje dugove. Danas postoji i novac i dobra volja da se plaća", poručio je ministar finansija Anton Siluanov u saopštenju.

Rusija je prošle nedelje ubrzano isplatila dve njene međunarodne obveznice - jednu denominovanu u evrima i drugu u dolarima - pre datuma dospeća 27. maja, kako bi predupredila isticanje američke dozvole za plaćanja.

Po osnovu emitovanih međunarodnih obveznica Rusiji dospevaju pre kraja ove godine obaveze u vrednosti od skoro 2,0 milijarde dolara.

Ministarstvo finansija je danas ponovilo da će nastaviti da servisira svoje spoljne obaveze, ali u rubljama, koje kasnije mogu da se konvertuju preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja (NSD) u originalnu valutu emisije obveznica.

Moskva je privremeno zabranila stranim investitorima iz zemalja koje podržavaju sankcije protiv nje da prodaju imovinu koju drže u Rusiji i da im se isplaćuju kuponi na ime obveznica denominovanih u rubljama - dok sankcije ne budu ukinute.

Isplata tih kupona se izvršava na posebne račune tipa C u NSD-u i sredstva se tamo čuvaju do ukidanja sankcija Zapada i protivmera Moskve, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-ce-placati-spoljni-dug-u-rubljama-2160640)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 11:48:55 am


Švajcarski ministar: "Neće biti državne pomoći"


Švajcarski ministar finansija Uli Murer odbacio je mogućnost vladine pomoći građanima zbog visokih cena energije.

On je rekao da bi mogli da budu potrebni rezovi u budžetu jer vlada neće povećati poreze kako bi prebrodila nadolazeću ekonomsku oluju, prenosi HRT.

"Cene benzina su pristupačne u bogatoj Švajcarskoj", rekao je ministar u sredu.

Murer je poručio da se recesija bliži, ali da njena ozbiljnost zavisi od toga koliko dugo će trajati rat u Ukrajini i od cena energije. Rekao je da bi švajcarske banke trebalo da odupru pritiscima da pojačaju sprovođenje sankcija Rusiji zbog napada te zemlje na Ukrajinu.

"Ako išta, trebalo bi da kažemo - usporite malo i nemojte sprovoditi sankcije sa 'švajcarskim finišem'. Naše banke verovatno sankcionišu strože od bilo koga drugog", rekao je.

Rekao je i da bi Švajcarska trebalo da koristi gasne elektrane i produži vek trajanja nuklearnih elektrana kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, dodajući da će Švajcarska pomoći u finansiranju gasnih terminala koje gradi susedna Nemačka.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarski-ministar-nece-biti-drzavne-pomoci-2160379)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 11:50:38 am


Emirati počeli sa izvozom nafte u Evropu


Ujedinjeni Arapski Emirati počeli su sa izvozom nafte u Evropu nakon što su 2020. usled pandemije obustavile snabdevanje ovog tržišta.

Tanker za naftu "Moscow Spirit" — koji je unajmio brodski ogranak TotalEnergies SA – plovi prema Roterdamu u Holandiji s teretom od oko milion barela emiratske nafte na brodu, prema podacima o praćenju tankera i lučkim agentima koje je prikupio Blumberg.

Ista kompanija takođe ima naftu iz UAE na supertankeru koji ide prema Egiptu. Vrlo je moguće da će i ova pošiljka završiti i u Evropi, prenosi biznisinfo.ba.

Isporuka u Egipat će verovatno ići u cevovod koji prelazi ovu severnoafričku zemlju, omogućavajući prikupljanje u mediteranskoj luci Sidi Kerir.

Poslednji teret iz UAE u Evropu isporučen je u maju 2020. godine, kada je koronavirus uzdrmao tržišta nafte, prenosi Bankar.me.

Pre rata, Rusija je bila najveći evropski spoljni dobavljač sirove nafte, ali mnogi od tereta koji su nekada bili isporučeni na kontinent umesto toga se transportuju u Aziju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/emirati-poceli-sa-izvozom-nafte-u-evropu-2160730)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 11:54:24 am


"Svetskoj ekonomiji preti 'savršena oluja'"


"Trenutno udruženo delovanje različitih rizika preti globalnoj ekonomiji 'malom savršenom olujom'".

To je izjavio Hoze Vinals, predsednik multinacionalne banke Standard čarterd, pridruživši se seriji strašnih upozorenja o izgledima globalnog rasta, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu.

"Imali smo velike krize u prošlosti, ali ova, sa toliko različitih izvorišta rizika, može biti jedinstvena po dimenzijama", rekao je on u intervjuu za TV Blumberg.

Američka ministarka za trgovinu Ðina Raimondo rekla je na WEF-u da je potrebno učiniti više na stavljanju inflacije pod kontrolu, dodajući da bi smanjenje carina moglo biti opcija i da će Federalne rezerve možda morati da preduzmu dodatne akcije.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je danas govorio na nekoliko panela na ovogodišnjem skupu u švajcarskim Alpima, poručio je da Kijev neće trgovati teritorijom zarad sklapanja mirovog sporazuma i da bi cilj međunarodne zajednice trebalo da bude potpuna pobeda nad Rusijom.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard ocenila je da je rat u Ukrajini pokazao da Evropa ne shvata koliku bi moć mogla da ima na svetskoj sceni i da bi 27-člani blok trebalo više da "pokaže mišiće" nego što to čini sada.

Lagardova je navela da "ogromno tržište" EU znači da blok može da postavlja trgovinske uslove i da njeni zakoni o zaštiti konkurencije omogućavaju da blokira spajanja širom sveta.

Ona je takođe istakla potencijal EU da u kupovini nastupa kao ujedinjena grupa, a goorila je i o ogromnim resursima penzionog fonda kojima bi moglo bolje da se raspolaže.

Rat u Ukrajini je dominatna tema na prvom okupljanju licem u lice svetske ekonomske i političke na skupu u Davosu posle dve godine. Rastuća inflacija, nestašica hrane, klimatske promene i migracioni rizici takođe se nalaze visoko na agendi Svetskog ekonomskog foruma.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svetskoj-ekonomiji-preti-savrsena-oluja-2160512)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 12:07:18 pm


Za kružni tok para nema, voće i povrće samo za decu: Inflacija – od Varšave do Istanbula


Podstaknuta mnogim aspektima, a pre svega drastičnim poskupljenjem energenata, inflacija pogađa sve delove Evrope.

Od građevinara u Italiji, preko prodavačica u Poljskoj, do mesara u Turskoj.

Kružni tok bi trebalo da smanji broj saobraćajnih nesreća na jednoj raskrsnici kod Milana poznatoj po mnogim nezgodama. Ali, posao miruje, jer su asfalt, cevi i beton postali previše skupi, piše DW.

Izvođač radova Edoardo Ronconi je očajan. "Bojimo se da ove godine uopšte nećemo moći da radimo", kaže italijanski preduzetnik. "Zatvaramo sva svoja gradilišta."

Firma je još u martu obustavila radove na poludovršenom kružnom toku, a otada je rat u Ukrajini dodatno podstakao poskupljenja. Ronconi se žali da je njegova firma već izgubila tri najbolja meseca u godini što se tiče ugovaranja novih poslova. A najgore, kaže, verovatno tek dolazi.


Cene nafte i gasa – glavni pokretači inflacije

Rat je dodatno smanjio resurse i ubrzao inflaciju. Cene energije, hrane i građevinskog materijala rastu brže nego ikada poslednjih decenija. Šok zbog cena najveći je na benzinskim pumpama, ali i pri pogledu na račun za struju ili cene u supermarketima. Baš kao i na gradilištima. Prvi javni građevinski projekti u Italiji su već zaustavljeni.

Rastuće cene nafte i gasa glavni su pokretači inflacije u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na ruske energente za proizvodnju električne energije i snabdevanje industrije. Očekuje se da će se inflacija na nivou Evropske unije ove godine popeti na gotovo sedam procenata.


Voće i povrće samo za decu

Visoki troškovi benzina prete i drumskom prevozu robe, a oni koji žive od poljoprivrede i ribarstva prisiljeni su da, zbog goriva, za svoje proizvode naplaćuju astronomske cene. Promene na svojoj koži osećaju čak i oni kojima je za život potrebno malo.

Jedna od njih je i Poljakinja Aline Černik. Prodavačica iz Varšave drži kokoške kako ne bi morala da kupuje jaja. Jer, cena hrane je, kaže, već porasla za 150 odsto.

Osećaj beznađa širi se pre svega među onima koji ionako malo zarađuju. "Uvek sam bila pozitivna osoba, ali trenutno ne vidim svetlo na kraju tunela", kaže Čehinja Eva Fuhsova, koja sa svoje troje dece živi u gradiću Mjesto Touškov u blizini Plzenja. "Moram da stegnem kaiš. Voće i povrće kupujem da mojoj deci ništa ne bi nedostajalo, ali ja sama to ne jedem", kaže ta majka.


Potrošači su uzdržani

Inflacija se posebno oseća u zemljama centralne i istočne Evrope koje su blizu ratnog područja. Češka je u aprilu zabeležila rast cena od 14,2, a Poljska 12,3 odsto. Ali i u Grčkoj je inflacija tog meseca bila 10,8 procenata.

Poseban slučaj je Turska, čija je valuta prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a inflacija se popela na dramatičan 61 procenat.

Sve prodavnice od Varšave do Istanbula beleže pad prodaje. Potrošači su uzdržani, traže najjeftiniju alternativu, kažu prodavci. Za stvari koje su manje nužne, kao što je odeća, kupovina se odlaže, a roba koja se smatra luksuzom, poput cveća, gotovo i da se ne prodaje.

Bajram Koza, mesar iz Istanbula, kaže da mu je prodaja pala za petinu. "Čak i u bogatoj četvrti Čankaja ljudi više ne kupuju ono što im treba, već ono što sebi mogu da priušte", govori mesar. On dodaje: "Oni koji su do sada kupovali dva kilograma mlevenog mesa, sada uzimaju najviše kilogram."


"Bojim se da nećemo izdržati"

Inflacija, naravno, pogađa i turističke radnike, koji su jedva dočekali oporavak nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije. Paris Parasos, vlasnik jednog ribljeg restorana na grčkom ostrvu Rodos, sada sam odlazi u ribolov u ranim jutarnjim satima kako bi smanjio troškove. Ipak, kaže da mora da podigne cene na jelovniku, jer su jestivo ulje i troškovi energije znatno povećani.

U Poljskoj se potrošači žale da su cene hleba porasle za trećinu. Pa čak i iz Belgije javljaju da neki tamošnji pekari više ne mogu da plaćaju svoje radnike. "Poznajem pekare koji rade 13 ili 14 sati dnevno kako bi preživeli i otplatili dugove", kaže Alber Denonsin, predsednik udruženja pekara francuskog govornog područja Belgije. "Možemo da izdržimo neko vreme, ali kada čujem od uprave Svetske banke da bi tako trebalo da bude sve do 2024, onda se pribojavam da nećemo uspeti."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/za-kruzni-tok-para-nema-voce-i-povrce-samo-za-decu-inflacija-od-varsave-do-istanbula-2160267)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 12:08:45 pm


Nekoliko francuskih gradova deli bonove za hranu


Nekoliko francuskih gradova počelo je da deli vaučere za kupovinu hrane kako bi stanovnicima kompenzovali rast cena namirnica.

Kako se navodi u prilogu TV kanala Frans 2, građanima se daju bonovi u vrednosti od pet, 20 i 30 evra. Do danas su gradske uprave potrošile oko 37 miliona evra na izdavanje kupona i sertifikata, kao i druge mere podrške stanovništvu, prenosi Raša tudej.

Vlada u Parizu još uvek nije donela uredbu o dodeli ovih subvencija, ali su gradonačelnici nekih francuskih gradova odlučili da sami uvedu bonove za hranu, ne čekajući zvaničnu odluku vlade.

Ideju o podeli vaučera za hranu domaćinstvima sa srednjim i niskim primanjima predložio je francuski predsednik Emanuel Makron i o njoj se raspravljalo mnogo pre predsedničkih izbora. Približno osam miliona francuskih građana imaće pravo na tu vrstu podrške.

Inflacija u Francuskoj, kao u svim zemljama sveta, raste, vođena skokom cena hrane i energije. Eksperti upozoravaju da bi porast cena i slab ekonomski rast mogli da dovedu do stagflacije u zemlji, to jest do stagnacije, pada proizvodnje i inflacije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nekoliko-francuskih-gradova-deli-bonove-za-hranu-2160948)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 12:15:19 pm


EU zamrzla ništavno malu imovinu Centralne banke Rusije


Države-članice Evropske unije objavile su da su zamrzle imovinu Centralne banke Rusije u vrednosti od 23 milijarde evra što je mnogo manja suma nego što se očekivalo, objavila je agencija Rojters pozivajući se na evropskog komesara za pravna pitanja Didje Rejndersa.

„Od zamrznute imovine se samo manje od jedne desetine nalazi u EU, to je prema informacijama koje je Evropska komisija dobila od 27 država-članica Evropske unije“, rekao je Rejnders.

On je dodao da je 23 milijardi evra, zamrznutih u EU od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini „ništavno mala suma u odnosu na 100 milijardi evra koje su zamrzle SAD“.

Evropski komesar je saopštio da je EU takođe zamrzla imovinu fizičkih lica u vrednosti od deset milijardi evra, među kojima su jahte i nepokretna imovina ruskih biznismena, koji su, navodno, povezani sa Kremljom.

Kako pojašnjava agencija, vlade mnogih zemalja EU su oprezne po pitanju potpune implementacije antiruskih sankcija, a neke su odbile da javno objave o zamrzavanju ruske imovine. Međutim, nije pojašnjeno o kojim zemljama je reč.

Ranije je šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina izjavila da je kao rezultat zapadnih sankcija zamrznuto oko 300 milijardi dolara zlatnih rezervi Rusije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220525/eu-zamrzla-nistavno-malu-imovinu-centralne-banke-rusije-1137704673.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 12:20:49 pm


Šef Svetske banke upozorava: Moguća globalna recesija


Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas upozorava da napad Rusije na Ukrajinu može da izazove globalnu recesiju jer će skočiti cene hrane, energenata i đubriva.

U obraćanju na jednom poslovnom događaju u SAD koji je organizovala Američka privredna komora, Malpas je rekao da je teško "videti kako da izbegnemo recesiju", napomenuvši da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza zaključavanja u vreme korone.

"Gledajući globalni bruto domaći proizvod... teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju", rekao je Malpas, ne iznoseći bilo kakvu konkretnu prognozu, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Svetska banka je prošlog meseca smanjila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu za skoro pun procentni poen, na 3,2 posto.

Malpas je takođe primetio da mnoge evropske zemlje još uvek previše zavise od Rusije u pogledu nafte i gasa, čak iako polako napreduju s planovima da smanje svoju zavisnost od ruske energije.

Naveo je da bi potencijalni potezi Rusije da zaustavi isporuke gasa mogli da izazovu "znatno usporavanje" u regionu i dodao da visoke cene energije već vrše pritisak na nemačku ekonomiju, najveću u Evropi i četvrtu po veličini u svetu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sef-svetske-banke-upozorava-moguca-globalna-recesija-2160978)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on May 26, 2022, 12:51:14 pm


Šef Svetske banke upozorava: Moguća globalna recesija


Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas upozorava da napad Rusije na Ukrajinu može da izazove globalnu recesiju jer će skočiti cene hrane, energenata i đubriva.

U obraćanju na jednom poslovnom događaju u SAD koji je organizovala Američka privredna komora, Malpas je rekao da je teško "videti kako da izbegnemo recesiju", napomenuvši da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza zaključavanja u vreme korone.

"Gledajući globalni bruto domaći proizvod... teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju", rekao je Malpas, ne iznoseći bilo kakvu konkretnu prognozu, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Svetska banka je prošlog meseca smanjila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu za skoro pun procentni poen, na 3,2 posto.

Malpas je takođe primetio da mnoge evropske zemlje još uvek previše zavise od Rusije u pogledu nafte i gasa, čak iako polako napreduju s planovima da smanje svoju zavisnost od ruske energije.

Naveo je da bi potencijalni potezi Rusije da zaustavi isporuke gasa mogli da izazovu "znatno usporavanje" u regionu i dodao da visoke cene energije već vrše pritisak na nemačku ekonomiju, najveću u Evropi i četvrtu po veličini u svetu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sef-svetske-banke-upozorava-moguca-globalna-recesija-2160978)

Ko do sada nije video i razumeo, sad cu da napisem malo oko ideja sa inflacijom.

Zadnjih godina, cak od 2008, cak i ranije, pocele su da padaju kamatne rate.  Svi su poceli da se zaduzuju po povoljnim kamatnim ratama.  Svaki dug koji je uzet iz banke je u sustini bilo stampanje novog novca koji se pretvarao u "asset" (ko zna rec na srpskom neka je prevede), i kao takav se dodavao na "market capitalisation" za tu valutu.

Na osnovu svega toga, drzave su izdavle bonds (obveznice) sa kamatnom stopom malo vecom od "libor rate" (osnovne kamatne stope), i isplacivale su kamatu tim obveznicima, a klavnica ce se isplatiti tek po isteku roka od obveznica, znaci 5, 10..50 godina. Za vreme korone, sve te pare za vakcine i ostale zahebancije su drzave prodavale bondove i zaduzivali se kod centralnih banaka na isti nacin, po veoma niskoj kamatnoj stopi.

Ovde je sad caka, ako se secate hiperinflacije u ex Yugoslavia, inflacija je sad naglo skocina na 10%, predvidja se da ce i na vise.  Sve te pare koje su pozajmljene po niskoj kamatnoj stopi, kamata se i dalje placa po istoj.  Za taj kapital, ko god je imao profita, ulozene su pare u neke "commodities" koje uvek drze vrednost, dok ce vrednost FIAT valuta da propadne, i onda ce isplatiti to sto trebaju, ali po mnogo manjoj vrednosti nego sto su u pocetku "isisali" od sistema. Naravno, svi koji placaju porez ce to placati godinama i izgubice na kupovnoj moci. Ako se secate kako su ljudi otplatili kredite za kuce i stanove u vrednosti paketa cigara 1993/94, tako ce i ovde da se dese, ali samo onima koji su profitirali od korone.

Ovo je samo ukratko sta se desilo u pozadini svega.





Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 26, 2022, 01:25:52 pm


Turska pregovara sa Rusijom i Ukrajinom o koridoru za izvoz žita


Turska je u pregovorima sa Rusijom i Ukrajinom o otvaranju koridora preko Bosfora za izvoz ukrajinskog žita.

To prenosi Rojters pozivajući se na izjavu jednog visokog turskog zvaničnika.

"Turska pregovara i sa Rusijom i sa Ukrajinom o izvozu žita iz Ukrajine. Postoji zahtev da žito stigne na krajnja odredišta otvaranjem koridora preko Turske. Pregovori su još u toku", rekao je turki zvaničnik britanskoj agenciji pod uslovom da ostane anoniman jer su razgovori poverljivi.

Više od 20 miliona tona žita je "zarobljeno" u silosima u ukrajinskim crnomorskim lukama koje su blokirane od početka napada Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine.

Rusija i Ukrajina učestvuju sa skoro jednom trećinom u globalnoj ponudi pšenice, a blokada izvoza iz Ukrajine doprinosi globalnoj krizi hrane.

Iz kancelarije turskog predsednika Tajipa Erdogana nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom.

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko je izjavio u sredu da je Moskva spremna da obezbedi koridor za brodove koji prevoze hranu u zamenu za ukidanje nekih zapadnih sankcija.

Još dva zasebna izvora upućena u aktivnosti turske vlade potvrdila su da se vode razgovori o tome da Turska pomogne da ukrajinsko žito bude isporučeno.

Turska, koja se na Crnom moru graniči i sa Rusijom i sa Ukrajinom, ima dobre odnose sa obema zemljama, iako je osudila rusku invaziju.

"Ankara je spremna da doprinese rešavanju problema svojevrsnim praćenjem ovog izvoza iz Odese preko Crnog mora, budući da je Turska tradicionalno veoma jaka u Crnom moru i spremna da pomogne", rekao je u sredu jedan neimenovani visoki evropski diplomata Rojtersu, govoreći pod uslovom da ne bude imenovan.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/turska-pregovara-sa-rusijom-i-ukrajinom-o-koridoru-za-izvoz-zita-2161160)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 08:00:21 am


Moskva korigovala koridore za izlazak stranih brodova


Rusija je korigovala rute pomorskih humanitarnih koridora koji će omogućiti stranim brodovima da napuste blokirane ukrajinske luke, uključujući Odesu i Nikolajev, izjavio je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Rusije Mihail Mizincev.

On je naveo da su u cilju bezbednog izlaska stranih brodova iz luka Odesa, Nikolajev, Černomorsk, Herson, Očakova i Južni na otvoreno more Oružane snage Rusije korigovale trasu humanitarnog koridora, koji od 27. marta funkcioniše u Crnom moru, prenosi Interfaks.

Naveo je da će od sutra pomorski humanitarni koridor biti dužine 139 nautičkih milja i širine tri milje i da će biti otvoren svakog dana od 08 do 19 sati po moskovskom vremenu.

Mizincev je istakao da je ukrajinska strana odgovorna za osiguranje bezbednosti isplovljavanja brodova iz luka. On je juče saopštio da Ministarstvo odbrane Ruske Federacije otvara dva koridora za izlazak stranih brodova iz luka na Crnom i Azovskom moru.

Naveo je da se u Crnom moru za izlazak brodova iz luke Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni otvara koridor u smeru jugozapada od teritorijalnog mora Ukrajine, dužine 80 milja i širine 3 milje.

U Azovskom moru za izlazak iz luke Mariupolj otvara se koridor dužine 115 milja i širine dve milje u pravcu Crnog mora, rekao je Mizincev.

"U šest luka - Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni 70 stranih brodova iz 16 država i dalje je blokirano. Pretnja od granatiranja i velika opasnost od mina koju stvara zvanični Kijev ne dozvoljavaju brodovima da slobodno izlaze na otvoreno more", rekao je Mizincev.

Zapadne zemlje tvrde da ruska vojska blokira ukrajinske luke i da zbog toga brodovi koji prevoze žitarice ne mogu da isplove, dok Moskva s druge strane tvrdi da su luke minirane i da postoji opasnost za brodove.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=2160886)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 08:01:36 am



Italija želi da odblokira izvoz žitarica u lukama Crnog mora


Cilj Italije je da oslobodi izvoz žitarica blokiran u crnomorskim lukama, rekao je danas italijanski premijer Mario Dragi novinarima nakon telefonskog razgovora koji je vodio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Prva inicijativa koja bi mogla da počne da se istražuje jeste da se vidi da li bi se mogla ostvariti saradnja između Rusije i Ukrajine na deblokadi crnomorskih luka", kazao je Dragi, preneo je Rojters.

Dragi je rekao da će uskoro razgovarati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o tom pitanju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=2161468)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 10:16:42 am


Rusi podigli rampu: Na 90 dana odobrena isporuka gasa Nemačkoj


Ruska vlada je odobrila privremeno ukidanje uzvratnih sankcija i dozvolila na 90 dana protok prirodnog gasa Nemačkoj.

Uredba ruske vlade, naime, omogućava transport gasa preko gasovoda Jamal kompaniji "Gasprom marketing end trejding Singapur", koja je deo Gasproma Nemačka.

Pre manje od dve nedelje, podsetimo, Kremlj je saopštio da ruske sankcije uvedene bivšem nemačkom odeljenju državne gasne kompanije Gasprom i drugim subjektima znače da ove kompanije više ne mogu da dobijaju prirodni gas iz Rusije.

Nemačka, najveći ruski kupac u Evropi, prenela je kontrolu nad kompanijom Gasprom Nemačka nemačkom energetskom regulatoru početkom aprila kako bi se obezbedila energetska bezbednost zemlje, podseća Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusi-podigli-rampu-na-90-dana-odobrena-isporuka-gasa-nemackoj-2161142)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 01:30:19 pm



Rusija sprema zaplenu stranih firmi: Možete da odete, ali bez imovine


Rusija priprema novi zakon koji će joj omogućiti da preuzme kontrolu nad lokalnim preduzećima zapadnih kompanija koje odluče da napuste zemlju.

Evropska komisija je takođe u sredu iznela predlog da se kršenje sankcija EU protiv Rusije tretira kao krivično delo, što bi vladama zemalja članica tog bloka omogućilo da konfiskuju imovinu kompanija i pojedinaca koji zaobilaze kaznene mere protiv Moskve.

Moskva time podiže ulog za multinacionalne kompanije koje pokušavaju da odu.

Zakon, koji bi mogao da stupi na snagu za nekoliko nedelja, daće Rusiji široka ovlašćenja da interveniše tamo gde postoji pretnja po lokalna radna mesta ili industriju, što će zapadnim kompanijama otežati odlazak s ruskog tržišta, osim ako nisu spremne da podnesu veliki finansijski udar, prenosi Rojters.

Priprema akta o zapleni imovine stranih investitora, kako se dodaje, usledila je nakon egzodusa zapadnih kompanija, poput Starbaksa, Mekdonaldsa, pivare AB Inbev i mnogih drugih, i u situaciji u kojoj se ruska ekonomija, pod pritiskom zapadnih sankcija, suočava sa recesijom i dvocifrenom inflacijom, prenosi Tanjug.

Italijanska banka Unikredit, austrijska Rajfajzen banka, vodeći svetski brend nameštaja IKEA, lanac brze hrane Burger king i stotine manjih firmi i dalje posluju u Rusiji.

IKEA, koja je privremeno obustavila poslovanje u Rusiji, saopštila je da pomno prati razvoj situacije, a iz Rajfajzen banke navode da procenjuju sve opcije, uključujući obazrivo vođeno napuštanje Rusije. Iz banke Unikredit su odbili da daju komentar, dok u Burger kingu nisu odmah odgovorili na zahtev Rojtersa da daju komentar.

Predlog zakona otvara put vlastima u Moskvi da imenuju upravnike u kompanijama koje su u vlasništvu stranaca iz "neprijateljskih" zemalja, a koje razmatraju odlazak iz Rusije jer sukob sa Ukrajinom gura rusku ekonomiju u rikverc.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-sprema-zaplenu-stranih-firmi-mozete-da-odete-ali-bez-imovine-2161136)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 01:31:37 pm



Mađarska uvodi novi porez


Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da uvodi novi porez kompanijama.

On je kazao da uvodi novi porez kako bi odgovorio na porast cena povezan s ratom u Ukrajini i finansirao nove odbrambene troškove.

Vest dolazi nakon uvođenja drugog vanrednog stanja zbog ruskog napada na Ukrajinu, dok prvo vanredno stanje, povezano s pandemijom kovida, ističe narednje nedelje, prenosi Hina pozivajući se na AFP.

U video-snimku objavljenom na Fejsbuku, Orban tumači kako se novi porez odnosi na "banke, osiguravajuće kompanije, veleprodaju, trgovinske lance, te na energetske, telekomunikacione i na avio-kompanije", prenosi Biznisinfo.

Tako izdvojen novac biće upotrebljen već ove i 2023. godine za dve stvari - jačanje vojske i ograničavanje cene energenata i vode.

U obrazloženju je naveo da su napad Rusije na Ukrajinu i "politika sankcija Brisela" usmerenih protiv Moskve doveli do porasta cena, koji, uz povećanje kamatnih stopa, "donosi dodatnu zaradu bankama i multinacionalnim kompanijama".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-uvodi-novi-porez-2161106)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 27, 2022, 02:19:20 pm



Habek: "Vreme ističe"


Države Evropske unije još mogu da se dogovore o uvođenju embarga na rusku naftu uprkos protivljenju Mađarske, izjavio je nemački ministar privrede Robert Habek.

Međutim, vreme za dogovor je, dodao je Habek, ograničeno, prenosi dpa.

"Sledeće nedelje je samit EU i tada će ili biti postignut dogovor, ili će morati da se razmišlja o drugim merama, za sankcije Rusiji", rekao je nemački ministar u četvrtak.

Habek je rekao da razume što neke zemlje EU imaju rezerve prema embargu na rusku naftu.

"Države su u različitim situacijama kad je reč o snabdevanju, i to treba prihvatiti," rekao je na marginama sastanka ministara za klimu i ekologiju G7 u Berlinu.

Što se Nemačke tiče, rekao je Habek, više puta je ukazivao da pre donošenja odluke treba obaviti i pripreme.

"Ali naravno da je i veoma važno da Evropa ostane jedinstvena i zajedno. Zato sve države moraju da se potrude da smanje zavisnost od nafte", rekao je Habek, dodajući: "To važi i za Mađarsku".

Evropska komisija je početkom marta predložila da se, zbog rata u Ukrajini, za šest meseci okonča uvoz ruske sirove nafte, a za osam meseci uvoz naftnih derivata. Dogovoreno je da za Mađarsku i Slovačku taj rok bude duži 20 meseci. Ipak, Mađarska je još protiv sankcija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-vreme-istice-2161706)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 06:40:35 am


Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova


Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom.

Tom prilikom poručio je da bi Kijev trebalo da što preda razminira luke kako bi omogućio slobodan prolaz brodova, saopštio je Kremlj.

Ruski predsednik je takođe rekao i da su apsolutno neosnovani svi pokušaji da se odgovornost za otežavanje isporuke poljoprivrednih proizvoda prebaci na Rusiju. Pored toga, Putin je Nehameru skrenuo pažnju i na sabotažu pregovora Rusije i Ukrajine od Kijeva. Takođe je kazao i da Rusija radi na tome da se osigura bezbednost komercijalne plovidbe na Azovskom i Crnom moru.

"Razgovor je bio konstruktivan, a glavna tema bila je globalna prehrambena bezbednost. Putin izneo detaljna pojašnjenja svih tih problema koji su nastali, između ostalog, i zbog antiruskih sankcija SAD i EU", navodi se u saopštenju Kremlja.

Sa druge strane, Nehamer je nakon razgovora sa Putinom rekao medijima da je ruski predsednik kazao da je spreman da sa Ukrajinom aktivnije razgovara o razmeni zarobljenika.

Takođe je kazao i da mu je Putin preneo da je spreman da dozvoli izvoz morskim putem, kao i da će Rusija ostati dosledna svim ugovorima po pitanju isporuke gasa Austriji.

Govoreći o samom razgovoru Nehamer je ocenio da je on bio "veoma ozbiljan i intenzivan, baš kao i prethodni".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=27&nav_category=78&nav_id=2161888)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 07:21:42 am


Slovačka obezbedila 65 odsto potreba za gasom do kraja 2023.


Slovačka državna gasna kompanija SPP sklopila je ugovore o kupovini norveškog gasa i drugim isporukama tečnog prirodnog gasa (TPG).

Reč je u količinama dovoljnim za pokrivanje oko 65 odsto domaće potražnje do kraja sledeće godine, izjavio je danas ministar ekonomije Ričard Sulik, prenosi Rojters.

On je rekao novinarima da Slovačka takođe nastavlja da dobija ruski gas i da je cilj da do 10. jula obezbedi dovoljno gasa u skladištima za celu narednu zimsku sezonu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/slovacka-obezbedila-65-odsto-potreba-za-gasom-do-kraja-2023-2161844)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 07:23:29 am



Mađarska donela novu odluku: "Strogo zabranjeno"


Mađarska je danas donela odluku prema kojoj će gorivo po sniženim cenama točiti samo automobili s mađarskim registarskim oznakama.

Za strane vozače u Mađarskoj je od ponoći gorivo skuplje za 40-ak odsto, dok će domaći plaćati oko 143 dinara.

Najviše će to osetiti meštani koji žive u pograničnom području koji su po jeftinije gorivo odlazili preko granice.

Na nekim benzinskim pumpama je strogo zabranjeno točenje goriva za vozila stranih registarskih oznaka.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/madarska-donela-novu-odluku-strogo-zabranjeno-2161907)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 08:32:35 am



Quote
Judo moves. Strong ruble, lower interest rates, higher pensions & surging reserves




https://youtu.be/S7NRSt_SpX0


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 12:46:53 pm



U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod


Prvi put otkako je Rusija zauzela Mariupolj u luku tog grada je uplovio jedan teretni brod.

U izveštaju agencijeTAS S se navodi da je brod uplovio u luku kako bi utovario metal i transportovao ga na istok u Rusiju, što je zvanični Kijev okarakterisao kao pljačku, prenosi Rojters.

Portparol luke rekao je za TAS S da će na brod biti utovareno 2.700 tona metala koji će biti transportovan 160 kilometara na istok do ruskog grada Rostova na Donu.

Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Ljudmila Denisova rekla je da je ova operacija pljačka koju sprovodi Rusija.

"Pljačka na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine se nastavlja. Posle krađe ukrajinskog žita, okupatori su pribegli izvozu metalnih proizvoda iz Mariupolja", napisala je ona u platformi Telegram.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162074)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 02:31:08 pm


Putin razgovarao sa Šolcom i Makronom


Putin je u telefonskom razgovoru sa Šolcom i Makronom rekao da je Rusija spremna da poveća isporuke đubriva i poljoprivrednih proizvoda ukoliko sankcije budu ukinute.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je danas lidere Francuske i Nemačke, kancelara Emanuela Makrona, kancelara Olafa Šolca, na pojačano slanje zapadnog naoružanja u Ukrajinu, prenosi AFP.

On je rekao da bi takvi potezi "mogli dodatno destabilizovati situaciju u Ukrajini".


Razgovor Džonsona i Zelenskog


Britanski premijer Boris Džonson rekao je danas predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da međunarodni partneri intenzivno rade na pronalaženju načina za nastavak izvoza žitarica iz Ukrajine kako bi se sprečila globalna prehrambena kriza.

Džonson, koji je redovno razgovarao sa Zelenskim od početka napada, rekao je da su dvojica lidera, takođe, razgovarali o važnosti da međunarodna zajednica ostane ujedinjena oko rata, preneo je Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162074)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 02:34:01 pm



Poljskoj ponestaje uglja


Poljske kompanije su ograničile prodaju uglja u zemlji nakon blokiranja uvoza iz Rusije, izjavio je juče zamenik ministra za državnu imovinu Pjotr Pižek.

On je naveo da je potražnja za sirovinama u zemlji daleko veća od domaće proizvodnje.

"Kompanije su odlučile da uvedu ograničenje prodaje da bi obezbedile ogrev za narednu grejnu sezonu za što veći broj potrošača“, objasnio je Pižek.

On je priznao da je situacija u zemlji teška i da se potrošači suočavaju sa poteškoćama u nabavci uglja, prenosi Raša tudej.

Zabrana ruskog uglja u Poljskoj dovela je do špekulativnih cena na tržištu. Poljski mediji pišu o dugim redovima kupaca u blizini skladišta uglja usled velike potražnje, iako je grejna sezona već završena.

Kako prenosi portal Onet, više od 100 vozila je stajalo u koloni ispred skladišta uglja u mestu Goržice Vjelke.

Usled nestašice, mnoga poljska domaćinstva su bila primorani da kupuju ugalj od preprodavaca po ceni od 2.500 do 3.000 zlota po toni (700-800 dolara), što je daleko više od zvanične cene od oko 1.000 zlota (234 dolara).

Poljska godinama uvozi ruski ugalj, koji čini oko 20 posto njene domaće potrošnje. Oko 9,4 miliona tona ruskog uglja je uvezeno u Poljsku 2020. godine i uglavnom se koristio za grejanje individualnih domaćinstava. Nacija takođe uvozi iz Rusije oko 50 posto svog gasa i preko 60 procenta nafte za preradu.

Međutim, od početka vojnog sukoba u Ukrajini, Varšava poziva na potpunu zabranu uvoza ruskih energenata. Poljska vlada je u martu saopštila da će okončati sav uvoz ruske energije, uključujući naftu, gas i ugalj, do kraja 2022.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poljskoj-ponestaje-uglja-2162085)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 28, 2022, 02:37:08 pm


"SAD provociraju prehrambenu krizu"


Portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Sjedinjene Američke Države same provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini.

Ona je naglasila da Rusija svakodnevno otvara nove koridore za strane brodove, ali kijevske vlasti, faktički, drže kao taoce njihove posade.

Ranije je američki predsednik Džozef Bajden izjavio da Sjedinjene Američke Države sa saveznicima traže mogućnost da ukrajinsku pšenicu vrate na svetsko tržište kako bi spustili cene te žitarice.

"Izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena od 10. maja da je neophodno naći mogućnost da se iz Ukrajine izveze 20 miliona tona žita poklopila se sa potpisivanjem Zakona o ukrajinskom ''zajmu i najmu''. Proizilazi da će Kijev oružje platiti pšenicom. Zapravo, Amerikanci sami provociraju prehrambenu krizu u Ukrajini, lišavajući je zaliha žita“, objasnila je ona, preneo je Sputnjik.

Prema njenim rečima, SAD i EU nameravaju da u toku dva i po meseca izvezu iz Ukrajine 20 miliona tona žita navodno radi prebacivanja u afričke zemlje i države Bliskog istoka u cilju sprečavanja prehrambene krize.

"Međutim, u stvarnosti se žito transportuje do evropskih skladišta. Organizovane su železničke, kopnene i rečne maršrute za dostavljanje do krajnjih odredišta u Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumunijii Bugarskoj“, istakla je ona.

S druge strane, kako je ocenila, Rusija i dalje ostaje odgovorni učesnik na svetskom prehrambenom tržištu.

Zaharova se osvrnula i na saopštenja Zapada o blokadi stranih brodova koja su, kako je rekla neosnovana, jer Rusija svakodnevno otvara koridore, ali kijevske vlasti odbijaju da sarađuju, držeći, faktički, njihove posade kao taoce.

"Što se tiče jučerašnjih izjava zvaničnih predstavnika stranih država da je ruska vojska blokirala strane brodove u akvatoriji Crnog i Azovskog mora, oni nemaju veze sa stvarnošću. Luka u Marijupolju ponovo radi nakon što su pripadnici vojnih snaga Rusije i Donjecke Narodne Republike uspostavili kontrolu nad njima, odblokiran je plovni put i stvoreni su uslovi za izlazak brodova iz luke“, navodi se u saopštenju Zaharove.

Ona je dodala da ruske oružane snage svakodnevno od 8 do 19 časova otvaraju dva morska humanitarna koridora.

"Istovremeno, kijevske vlasti odbijaju da sarađuju sa predstavnicima stranih država i kompanija suvlasnika u cilju omogućavanja bezbednog izlaska blokiranih brodova, držeći njihove posade, faktički, kao taoce“, istakla je ona.

Zaharova je prokomentarisala i zahtev američkih ambasadora u inostranstvu o blokadi rada ruskih medija, nazvavši ga "diktaturom liberalizma“.

"Američki ambasadori u inostranstvu imaju novu zabavu - histerično zahtevaju od država da blokiraju rad ruskih medija. To je diktatura liberalizma u punom sjaju“, navela je ona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sad-provociraju-prehrambenu-krizu-2162293)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 07:03:32 am


EU embargo


Na diplomatskom nivou, članice EU se spremaju da postignu kompromisno rešenje za zabranu uvoza ruske nafte, o čemu bi predstavnici vlada EU mogli da se dogovore na današnjem sastanku i potvrde na samitu šefova vlada zakazanom za ponedeljak i utorak.

Kako je Mađarska do sada blokirala plan za potpuni embargo na uvoz ruske nafte, tvrdeći da bi taj potez bio destruktivan po mađarsku ekonomiju, najnoviji predlog se fokusirao samo na embargo koji bi pogodio ruske tankere, ali ignorisao isporuke naftovoda, što bi moglo da ispuni mađarski kriterijumi.

Budimpešta tvrdi da su joj potrebne četiri godine i oko 750 miliona evra da unapredi svoje rafinerije i poveća kapacitet za prijem nafte iz Jadranskog naftovoda.

Embargo na ruski pomorski transport nafte uticao bi na oko tri četvrtine ruskog izvoza u evropske zemlje, pa evropski lideri procenjuju da bi taj potez bio ozbiljan udarac ruskoj ekonomiji. Opozicija u Budimpešti zaustavila je druge sankcije u paketu, koje bi sada mogle da prođu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162399)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 07:33:35 am

U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod


Prvi put otkako je Rusija zauzela Mariupolj u luku tog grada je uplovio jedan teretni brod.

U izveštaju agencijeTAS S se navodi da je brod uplovio u luku kako bi utovario metal i transportovao ga na istok u Rusiju, što je zvanični Kijev okarakterisao kao pljačku, prenosi Rojters.

Portparol luke rekao je za TAS S da će na brod biti utovareno 2.700 tona metala koji će biti transportovan 160 kilometara na istok do ruskog grada Rostova na Donu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=28&nav_category=78&nav_id=2162074)




[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 09:55:37 am



Egipat zbog rata nema pšenice: Uveli prisilni državni otkup, ratarima preti zatvor ako ne predaju rod


Egipat, koji je među najvećim svetskim uvoznicima žita, nastoji da izvuče što god više može iz lokalne žetve.

Naime, Egiptu je onemogućen većim delom uvoz pšenice preko Crnog mora zbog ruskog napada na Ukrajinu, pa ne preza ni od prisilnog državnog otkupa pod pretnjom novčanih kazni i zatvora ratarima.

Egipatska vlada subvencioniše hleb za više od 70 miliona od ukupna 103 miliona stanovnika pa je postavila ambiciozan cilj da prikupi šest miliona tona domaće pšenice u ovoj godini, dve trećine više nego lane i pre dve godine.

Radnici u silosima rade prekovremeno. "Trebali bismo da odemo s posla u 16 sati, ali ove godine radimo i do ponoći", rekao je jedan od njih.

Poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, prenosi Indeks.

Nakon sporog početka, poljoprivrednici i zvaničnici kažu da žetva ide dobro, ali i farmeri i vlada su još uvek pod pritiskom.

Egipatski program subvencionisanja hrane zahteva oko devet miliona tona pšenice godišnje. Prošle godine Vlada je uvezla 4,7 miliona tona, većinom iz Rusije i Ukrajine, a do sada je uvezla oko 1,9 miliona tona za isporuke u ovoj godini. Oko 300 hiljada tona ostalo je u Ukrajini.

U nastojanju da poveća zalihe pšenice, egipatska vlada je odredila da poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, u odnosu na 40 posto koliko je kupovala prošle godine. Onima koji se toga ne drže prete novčane kazne, pa čak i zatvor.

Tim su propisima poljoprivrednici sprečeni da zadrže većinu roda, a trgovci da prodaju pšenicu na otvorenom tržištu.


Reakcije poljoprivrednika

Vlada je podigla nabavnu cenu za 22 posto u odnosu na prošlu godinu, unutar raspona od 311 do 318.40 dolara po toni, ali to je još uvek znatno ispod cena na međunarodnim tržištima. Neki poljoprivrednici smatraju da su cene preniske, s obzirom na rastuće ulazne troškove i troškove rada.

U Banhi, severno od Kaira, 59-godišnji farmer Ahmed Samir kaže da je ove godine posejao manje pšenice, zbog visokih cena rada i drugih ulaznih troškova. Oko dve trećine svoje pšenice planira da proda državi, a ostatak zadrži za potrošnju u domaćinstvu.

Uprkos nezadovoljstvu, neki poljoprivrednici kažu da je prodaja državi prikladna i jamči dohodak onima koji su u dugovima ili im brzo treba novac. Vlada je od četvrtka nabavila tri miliona tona iz lokalnih žetvi, za isporuke do jula.

Veći izazov za vladu mogla bi biti trgovina s mogućim trećim stranama, koju pokušava da ograniče. Ona zahteva od poljoprivrednika da traže dozvolu za prodaju pšenice na tržištu nakon što ispune svoje kvote.

Međunarodne cene pšenice, obično niže od onih za egipatsku pšenicu, porasle su na oko 450 dolara po toni, u odnosu na 318 dolara po toni u Egiptu, što je trgovce ohrabrilo da kupuju lokalnu pšenicu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zbog-rata-nema-psenice-uveli-prisilni-drzavni-otkup-ratarima-preti-zatvor-ako-ne-predaju-rod-2162139)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 09:57:09 am


Moskva najavila izvoz 50 miliona tona žitarica


Rusko ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je preliminarnu prognozu žetve žitarica.

Ministarstvo je obećalo izvoz najmanje 50 miliona tona žitarica, ako se taj rezultat postigne.

Prema novinskoj agenciji Interfax, ministarstvo trenutno predviđa žetvu od 130 miliona tona, prenose dpa i Hina.

"S tim rezultatom možemo imati izvoz od 50 miliona tona”, rekla je u petak zamenica ministra poljoprivrede Oksana Lut, dodajući da bi izvoz mogao biti i veći.

S druge strane, trenutna zabrana izvoza suncokreta biće produžena nakon avgusta. Lut je to opravdala nedostatkom domaćih rezervi za proizvodnju suncokretovog ulja, prenosi Al Džazira.


Kriza zbog rata

Rusija je, kao i Ukrajina, jedna od najvećih svetskih izvoznica žitarica.

Rat u Ukrajini doveo je do značajnog povećanja cena hrane na svetskih tržištima.

Stručnjaci strahuju da će doći do gladovanja u delovima sveta zbog blokiranih ukrajinskih luka. Moskva je odbacila optužbe da ucenjuje glađu te je potom optužila Zapad da pogoršava prehrambenu krizu uvođenjem sankcija Rusiji.

Nemački kancelar Olaf Šolc u petak je rekao da se "Putinov narativ” o nadolazećoj prehrambenoj krizi mora opovrgnuti.

"Pronašao je izraz za to. Uvek govori o nama kao o globalnom Zapadu”, rekao je Šolc.

Time Putin misli na svoje neprijatelje protiv kojih želi da se udruži sa svim drugim zemljama, rekao je Šolc.

"Prehrambenu krizu izaziva rat koji je on pokrenuo, a on pokušava onda da okrivi one koji stoje uz Ukrajinu”, rekao je Šolc.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/moskva-najavila-izvoz-50-miliona-tona-zitarica-2162229)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 12:49:29 pm


Rogozin: EU da kupi i popije svu rusku votku



Generalni direktor ruske državne korporacije Roskosmos, Dmitrij Rogozin, predložio je državama Evropske unije da kupe i popiju svu rusku votku, kako Rusija ne bi mogla na njoj više da zaradi na drugim tržištima.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da EU mora da kupuje naftu iz Rusije, jer će je u suprotnom Moskva preusmeriti na druga tržišta i predsednik Rusije Vladimir Putin će da "zaradi još više novca", prenosi portal Sputnjik.

"Sledeći korak ove mudre briselske sove biće predlog da se popije sva ruska votka, kako predsednik Rusije Vladimir Putin ne bi mogao da zaradi na njoj još više", prokomentarisao je Rogozin na platformi Telegram.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162562)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 02:47:35 pm


Gasprom: Povećane količine gasa za EU preko Ukrajine


Ruska kompanija Gasprom saopštila je da današnje isporuke gasa za Evropu preko Ukrajine krakom gasovoda Sudža iznose 44,1 milion kubnih metara (mcm).

To je za 0,14 mcm više u poređenju sa 43,96 mcm koliko je isporučeno juče, saopštili su iz Gasproma, prenosi Rojters.

Ukrajina je odbila zahtev da se snabdevanje gasom obavlja preko drugog velikog kraka Sohranovka, saopštio je Gasprom.

Generalni direktor gasne kompanije GTS Operator Ukrajine Sergej Makogon zatražio je pre dva dana od nemačke vlade da isključi gasovod Severni tok 1 i umesto toga predložio snabdevanje gasom preko ukrajinskog sistema za prenos gasa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-povecane-kolicine-gasa-za-eu-preko-ukrajine-2162631)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 29, 2022, 02:49:28 pm



Jačanje rublje pravi problem Rusiji: Od početka rata udvostručila vrednost prema dolaru


Ruska centralna banka juče je opet snizila kamatnu stopu, treći put od početka maja, kako bi zauzdala jačanje rublje.

Naime, od dna dostignutog u martu po uvođenju međunarodnih sankcija zbog invazije na Ukrajinu, ruska valuta udvostručila je svoju vrednost prema američkom dolaru.

Kako prenosi "Fajnenšel tajms", Banka Rusije je snizila kamatnu stopu sa 14 na 11 posto. Time je ključna kamatna stopa sa 20 posto početkom aprila praktički prepolovljena.


Na nivou iz 2015.

Kako podseća Poslovni dnevnik, podizanjem kamatne stope na čak 20 posto ruska centralna banka pokušala je da stabilizuje kurs koji se našao pod pritiskom po uvođenju sankcija te potonuo sve do 150 rubalja za dolar.

Prema mišljenju finansijskih analitičara i ekonomista, činjenica da Banka Rusije već treći put snižava kamatnu stopu znači da monetarnu vlast brine rapidni uspon rublje.

Snažna valuta ne samo da je teret za tamošnju privredu kojoj se ove godine predviđa potonuće u dvocifrenu recesiju, već stvara pritisak na vladine finansije snižavanjem vrednosti u dolarima denominovanih prihoda od nafte i gasa u lokalnoj valuti.

Ove je nedelje kurs ruske valute ojačao na 51 rublju, što je nivo posljednji put viđen 2015. godine. Nakon vesti o snižavanju kamatne stope kurs je ponešto oslabio na 60 rubalja.

“Ovakva neuobičajena aprecijacija počela je da bude problem za finansijsku stabilnost, da ne pominjemo rizik za ekonomsku aktivnost”, za FT kaže Sofija Donets, ekonomistica u Renaissance Capitalu.

Osim što šteti ravnoteži budžeta, jaka rublja otežava život ruskim izvoznicima, dodaje Donetsova. Stoga je iznenadno snižavanje kamatne stope nesporno izazvano jačanjem valute.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jacanje-rublje-pravi-problem-rusiji-od-pocetka-rata-udvostrucila-vrednost-prema-dolaru-2162297)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 07:50:49 am


Rusija: Ako EU odluči da konfiskuje našu imovinu, treba reagovati istom merom


Ruski senator Andrej Klišas predložio je da, ukoliko EU na samitu odluči da konfiskuje rusku aktivu, treba istog časa razmotriti pitanje konfiskacije aktive Evropljana u Rusiji.

O mogućnosti da će EU konfiskovati rusku aktivu najavio je neimenovani visoki evropski državnik rekavši da postoji mogućnost da to pitanje bude na dnevnom redu 30. i 31. maja na samitu EU u Briselu.

„Ukoliko do toga dođe, istog časa treba konfiskovati i aktivu zemalja EU u Rusiji“, napisao je ruski senator na svom Telegramu.

Prethodno je neimenovani visoki zvaničnik EU kazao da današnji pregovori o uvođenju embarga na rusku naftu nisu dali pozitivan rezultat, kao i da će oni biti nastavljeni sutra.

Takođe je rekao i da pregovori o embargu na rusku naftu idu veoma komplikovano.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220529/rusija-ako-eu-odluci-da-konfiskuje-nasu-imovinu-treba-reagovati-istom-merom-1137824853.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 07:58:18 am


Borelj i Kuleba: Pojačati sankcije Rusiji


Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas da je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, tokom kojeg su se složili da je potrebno pojačati evropske sankcije Rusiji.

"Pozvao sam Dmitrija Kulebu pre samita EU. Složili smo se da je potrebno pojačati sankcije Rusiji", napisao je Borelj na svom Tviter nalogu, prenosi Interfaks.

On je dodao da će lideri zemalja članica EU na predstojećem samitu razgovarati o tome „kako podržati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, navodi Interfaks.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162562)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 10:33:00 am



Nacrt novih sankcija Rusiji pravi izuzetak za naftovode


Lideri zemalja Evropske unije trebalo bi danas da postignu dogovor o novom paketu sankcija koji bi uključio sankcije na rusku naftu kao kaznu za napad na Ukrajinu, ali bi mogao da ostane izuzetak na isporuku sirove nafte putem naftovoda.

Pošto nisu dosad uspeli da dođu do detalja o konačnom dogovoru, oni će pokušati danas da dođu do rešenja, preneo je Rojters.

"Evropski savet se slaže da šesti paket sankcija pokrije sirovu naftu, kao i ostale energente, koje Moskva isporučuje zemljama članicama EU, sa privremenim izuzetkom sirove nafte koja bi se isporučivala putem naftovoda", navodi se u najnovijem nacrtu zaključka, u čiji je uvid imao Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 10:35:44 am



Nemačka: U penziju tek sa 70 godina?


Ministar rada odbacuje ideju da se još pomeri starosna granica za penziju, ali je debata u Nemačkoj opet rasplamsana.

Pitanje je kako obezbediti nivo penzija ako radnika nedostaje, a penzionera je sve više.

"Granica za odlazak u penziju mora da se povisi", rekao je nedavno ekonomista Gunter Šnabl sa Univerziteta u Lajpcigu. Predlogom da se u penziju ide sa 70 godina, Šnabl je raspalio staru debatu u Nemačkoj.

Naime, posle mnogo natezanja, u ovoj zemlji se starosna granica za odlazak u penziju do 2029. godine postepeno podiže sa 65 na 67 godina. Ko pre toga ide u penziju, ne može da računa na pun iznos.

Šnablov argument su opšti rast cena kao i stotine hiljada upražnjenih radnih mesta. Kaže, Nemačka će tek imati problem kada čitava generacija bejbi-bumera ode u penziju. Time se misli na ljude rođene u vreme naglog skoka nataliteta između Drugog svetskog rata i šezdesetih godina.

Tu je i izveštaj Ministarstva rada i socijalne brige u kojem se računa da će nivo penzija ozbiljno opasti do 2035. godine. Naime, trenutno prema zakonu prosečna puna penzija mora da iznosi najmanje 48 odsto prosečne zarade u zemlji, ali bi to tridesetih godina ovog veka moglo da padne na 45,8 odsto.

Razlog je jednostavan – društvo je sve starije, i sve je veći procenat penzionera u njemu. Tako je 2020. godine bilo 25,84 miliona penzionera, čak 6,5 miliona više nego nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke.


Ministar odbacuje predlog

Debata sa koliko godina treba da se ide u penziju hronično se vodi u Nemačkoj. Ovoga puta posebno je pikantna za Socijaldemokrate koje u liku kancelara Olafa Šolca predvode Vladu. Jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji bio je stabilan nivo penzija.

Njegov stranački drug, ministar rada Hubertus Hajl, odbacuje ideju da svi treba da rade do sedamdesete godine. "Samo ljudi koji žive u nekom svom svetu veruju da ljudi treba da rade do 70. godine u čeličanama, prodavnicama, kao policajke ili medicinske sestre", rekao je Hajl za list Velt.

Hajl je podsetio da su Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali u koalicionom ugovoru zapisali da se granica za odlazak u penziju neće pomerati iznad 67. godine, te da će se toga i držati.

Politikolog i istraživač siromaštva Kristof Butervege, blizak nemačkoj Levici, podsetio je da je još u carskoj Nemačkoj 1916. granica za odlazak u penziju spuštena sa 70 na 65 godina.

"Danas je, kako svi znaju, naše društvo daleko bogatije nego tada. Ako ipak spadne na povratak starosne granice iz carskih vremena, to bi bio fijasko naše socijalne države. Stari ljudi moraju dobiti platu za svoje životno delo i biti u mogućnosti da žive dostojanstveno.“

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-u-penziju-tek-sa-70-godina-2162727)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Milan (longtrip) on May 30, 2022, 11:37:30 am
Zapadni stručnjaci tvrde da je kao rezultat neprijateljstava u Ukrajini ona izgubila:

- 80% naftnih i gasnih izvorišta
- sve rafinerije i velika naftna skladišta
- njive za setvu
- rudnici uglja
- četiri glavne luke
- značajan deo proizvodnje el.energije na nuklearni pogon ili telermoelektrane
- naftna i gasna izvorišta u akvatorijumu  Crnog mora
- metalurški pogone u Mariupolju i Krivom Rogu
– gotovo u potpunosti vojno-industrijski proizvodni kompleks

[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 11:44:59 am


Počeo izvoz žita iz ukrajinske Hersonske oblasti u Rusiju


Ukrajinska oblast Herson počela je da izvozi žito iz prošlogodišnje žetve u Rusiju.

To je danas izjavio Kiril Stremousov, zamenik načelnika vojno-civilne uprave te regije koja je pod kontrolom ruskih snaga.

"Ima mesta za skladištenje novih useva, mada ovde (u silosima) ima dosta žita. Ljudi su počeli deo da istovarju pošto su postigli sporazume s kupcima iz Rusije", rekao je Stremousov za agenciju Tas s.

On je dodao da su u toku i pregovori o isporuci semena suncokreta za proizvodnju ulja u domaćim i u ruskim fabrikama

Takođe je rekao da se Hersonska oblast priprema za žetvu ozimih žita i da će "radovi početi 20. juna".


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poceo-izvoz-zita-iz-ukrajinske-hersonske-oblasti-u-rusiju-2163205)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 11:48:14 am


Austrijanci tuže Mađare


U Austriji se priprema kolektivna tužba protiv Budimpešte.

To dolazi nakon odluke Mađarske da točenje goriva po subvencionisanoj ceni omogući samo vozilima sa domaćim registracijama. Nevladina platforma "COBIN" pokrenula je akciju za vozače iz Austrije i EU koji su bili prinuđeni da kupe gorivo u Mađarskoj po višoj ceni od Mađara, jer to smatraju kršenjem principa o jednakom tretmanu svih građana EU.

Vozači, koji su kupili gorivo po višoj ceni u Mađarskoj, treba da se registruju na sajt organizacije, uz sačuvani račun, a kada se prikupi dovoljan broj, slučaj će biti predat advokatima.

Organizatori najavljuju podnošenje tužbe zbog kršenja sporazuma EU.

Predstavnici "COBIN" su protekle subote sami proverili primenu nove mere u Mađarskoj.

Kako navode u saopštenju, na jednoj benzinskoj pumpi kompanije MOL u blizini austrijske granice postavljena je informacija za strance, prema kojoj pravo na subvencionisanu cenu goriva imaju samo vozila sa mađarskim, srpskim i slovenačkim registarskim tablicama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/austrijanci-tuze-madare-2163300)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 11:49:53 am


Rusija: "Postupak za otplatu duga isti kao za plaćanje gasa"


Rusija planira da izmiruje svoje obaveze po evroobveznicama primenom sličnog mehanizma koji se koristi za plaćanje ruskog gasa u rubljama.

Da bi primali uplate, vlasnici evroobveznica moraće da otvore račune u stranoj valuti i u rubljama u ruskoj Nacionalnoj depozitarnoj agencije za poravnanja, objasnio je ministar finansija Anton Siluanov u izjavi za list Vedomosti, prenosi Rojters.

"Postupak je isti kao za plaćanje gasa u rubljama, gde kupci polažu na račun devize koje se konvertuju u rublje i na taj način se izvršava plaćanje. Mehanizam za izmirenje obaveza po osnovu evroobveznica će delovati na isti način, samo u suprotnom pravcu", naveo je on.

On je dodao da će Rusija, koristeći ovaj sistem, moći da zaobiđe zapadnu platnu infrastrukturu, pri čemu će se plaćanja vršiti preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja.

Sjedinjene Države su prošle srede odlučile da ne produže Rusiji dozvolu koja je Moskvi omogućavala da američkim investitorima koji poseduju ruske evroobveznce uplaćuju dospele rate, gurajući Moskvu u rizik, prvi put od Oktobarske revolucije 1918, da ne izmiruje obaveze po osnovu stranog duga.

Vašington se odlučio na takav korak s ciljem da pojača pritisak na Rusiju zbog njene vojne intervencije u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-postupak-za-otplatu-duga-isti-kao-za-placanje-gasa-2163245)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 11:51:35 am


Kremlj: Nema objektivnih uslova za bankrot Rusije, novca ima


Nema nikakvih objektivnih razloga za proglašavanje bankrota Rusije, ona ima i novca i spremnost da ga plati, saopštio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Naš stav je dobro poznat: ne može biti objektivnih razloga za bankrot. Novca ima i postoji spremnost da se dugovi plate – bilo u rubljama ili prema modelu koji bi mogao biti pogodniji za vlasnike hartija“, odgovorio je Peskov na pitanje da li će vlasnici zapadnih evroobveznica pristati na novi model plaćanja koji je sličan sistemu plaćanja gasa, ili će radije odustati nakon isteka grejs perioda.

On je dodao i da se praksa plaćanja ruskog gasa u rubljama pokazala pogodnom i za prodavce i za kupce, pa bi se ovaj princip mogao iskoristiti i u slučaju sa isplatom evroobveznica.

Podsetimo, SAD su uvele sankcije Rusiju kojim se američkim bankama zabranjuje učešće u kupovini državnih obveznica denominovanih u rubljama na primarnim tržištima. Američke zajmodavce to, međutim, ne sprečava da ruski suvereni dug kupuju na sekundarnim tržištima.

Ministarka inostranih poslova SAD Džanet Jelen je izjavila da SAD, najverovatnije, neće produžiti licencu kojom bi se dozvolilo Rusiji da u uslovima sankcija servisira dug u dolarima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220530/kremlj-nema-objektivnih-uslova-za-defolt-rusije-novca-ima-1137834266.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Milan (longtrip) on May 30, 2022, 12:47:10 pm
Poljska prekinula besplatne isporuke goriva Ukrajini

poljski izvor (https://biznesalert-pl.translate.goog/anna-moskwa-polska-jest-przygotowana-na-kazdy-scenariusz-na-rynku-gazu-rozmowa/?_x_tr_sl=auto&_x_tr_tl=ru&_x_tr_hl=ru) vrlo zanimljiv tekst , preporučujem za čitanje

Varšava više ne isporučuje besplatno gorivo Ukrajini, izjavila je Ana Moskva, ministarka za klimu i životnu sredinu Poljske u intervjuu za BiznesAlert. Na početku rata i nakon bombardovanja rafinerija nafte slali smo gorivo besplatno. Trenutno su to komercijalne isporuke....




Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Milan (longtrip) on May 30, 2022, 01:04:06 pm
Quote
....na jednoj benzinskoj pumpi kompanije MOL u blizini austrijske granice postavljena je informacija za strance, prema kojoj pravo na subvencionisanu cenu goriva imaju samo vozila sa mađarskim, srpskim i slovenačkim registarskim tablicama.



Vozila sa srpskim i slovenačkim registarskim tablicama izuzeta su od povećanih cena goriva za strane vozače u Mađarskoj koje su stupile na snagu u petak u ponoć, piše portal dailynewshungary.com.

To znači da vozači automobila iz Srbije i Slovenije mogu da toče benzin i dizel po subvencionisanim cenama od 480 forinti (1,22 evra) po litru, koje važe za Mađare.
Kako se objašnjava u tekstu, ovo izuzeće za Srbiju i Sloveniju je učinjeno jer je u tim zemljama takođe na snazi odluka vlasti o ograničenju cena goriva, koje važe i za mađarske vozače, a ne samo za domaće.
Portal dodaje da će lista zemalja koje su izuzete od odluke mađarske vlade o povećanoj ceni goriva za strance biti objavljena u uredbi ministra za spoljne poslove.
 
Pored toga, dailynewshungary navodi, pozivajući se na portal Blik, da je slovenačko Ministarstvo ekonomije 10. maja ograničilo maloprodajnu cenu eurosupera 95 na 1,56 evra, a veleprodajnu na 1.54 evra, dok maloprodajna cena evrodizela iznosi 1,67 evra, a veleprodajna oko 1,65 evra.
 
U Srbiji, vlada takođe na mesečnom nivou ograničava maloprodajne cene goriva, pri čemu nedeljeno vrši njihovu korekciju, piše dalje u tekstu i dodaje se da litar eurosupera u našoj zemlji košta trenutno oko 1,53 evra, a da je maloprodajna cena evrodizela 1,71 evro.
 





Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 01:09:28 pm


Brašno u Africi oko 45 odsto skuplje zbog rata u Ukrajini


Ljudi širom Afrike plaćaju oko 45 odsto veću cenu za pšenično brašno, jer je zbog rata u Ukrajini blokiran transport preko Crnog mora.

Neke zemlje poput Somalije dobijaju više od 90 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, pa je ovakva situacija primorala veliki broj ljudi da pšenicu zamene drugim žitaricama.

Ujedinjene nacije upozoravaju da predstoji povećanje cena hrane jer se mnogi delovi Afrike suočavaju sa sušom i glađu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 02:48:26 pm



Lajen: Ne očekujem dogovor o sankcijama u narednih 48 sati


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da ne očcekuje da će u narednih 48 sati biti postignut sporazum o embargu na uzvoz nafte iz Rusije, ali ocenjuje da ”situacija sazreva” i da će do dogovora doći.

"Još samo jedno pitanje je ostalo otvoreno, a to je pitanje sirove nafte koja se uvozi kroz naftovode. O tome se još razgovara. Nema visokih očekivanja da ćemo sve rešiti u narednih 48 sati, već dan nakon toga", poručila je Lajen.


Kalas: Verovatno bez sporazuma EU o novim sankcijama Rusiji

Zemlje članice EU verovatno neće postići potpuni dogovor o novim sankcijama Rusiji na današnjem samitu, izjavila je premijerka Estonije Kaja Kalas nekoliko sati pre početka sastanka.

"Mislim da danas nećemo postić dogovor", rekla je Kalasova i dodala da je verovatnije da će dogovor biti postignut na sledećem, junskom samitu, prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 30, 2022, 03:56:29 pm


Britanske vlasti upozoravaju na moguća isključenja struje tokom zime


Ministri britanske administracije upozoreni su na eventualne prekide u dovodu električne energije za skoro šest miliona domaćinstava tokom ove zime.

Kako piše britanski Tajms, vlasti rade na izradi najtežeg scenarija kojim se predviđaju prekidi struje, ukoliko bi Rusija prekinula dodatne isporuke gasa u EU.

"Ograničenja bi mogla biti uvedena na industrijsku upotrebu gasa, uključujući elektrana na gasni pogon što bi dovelo do prekida u dovodu električne energije a za šest miliona domaćinstava isporuka bi bila racionalizovana ograničenjima koja bi trajala i duže od mjesec dana, uglavnom ujutro i uveče", piše Tajms, pozivajući se na dokument britanskog parlamenta.

Ministarstvo za poslovnu, energetsku i industrijsku strategiju saopštilo je da Britanija nema problema sa isporukama gasa ili električne energije i da je administracija u potpunosti spremna za bilo kakva dešavanja, čak i najekstremnija i najnevjerovatnija.

Britanska vlada je saopštila danas da će neke elektrane na ugalj, koje je trebalo da budu zatvorene kasnije ove godine, možda morati da ostanu otvorene kako bi se obezbedilo snabdevanje elektrčnom energijom iduće zime.

Zemlje širom Evrope prave planove za vanredne situacije u slučaju da dođe do velikih poremećaja s isporukama ruskog gasa nakon napada Moskve na Ukrajinu, pri čemu u ukupnom evropskom uvozu gasa Rusija ima udeo od oko 40 posto.

"U svetlu nelegalne invazije Rusije na Ukrajinu, sasvim je opravdano da istražimo širok spektar opcija za dalje jačanje naše energetske bezbednosti i domaće ponude", naveo je portparol vlade.

Britanija dobija oko 50 procenata svoje električne energije iz elektrana na gas. Iako Rusija učestvuje samo sa oko četiri procenta u pokrivanju britanskih potreba za gasom, eventualni veći poremećaj u snabdevanju bi uticao na cene u Evropi i otežao Britaniji da obezbedi gas od drugih dobavljača.

Mada ponuda gasa ne manjka, možda ćemo morati da stavimo na raspolaganje naše preostale elektrane na ugalj kako bismo obezbedili dodatnu rezervnu struju sledeće zime ukoliko bude potrebno, dodao je vladin portparol.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3943843/britanija-se-priprema-za-iskljucenja-struje)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:22:37 am


Zelenski pozvao lidere EU da usvoje zabranu uvoza ruske nafte


Predsedik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas liderima EU putem video linka da usvoje novi šesti set sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza ruske nafte. Zelenski je istakao da Evropa mora da pokaže veće jedinstvo, preneo je Bi-Bi-Si.

"Vreme je da ne budete odvojeni, da ne budete fragmenti, već jedna celina", poručio je on.

Zelenski je iskoristio sopstvenu zemlju kao primer, rekavši da su Ukrajinci zajedničkim radom odbacili ruske trupe više nego što je većina svetskih lidera, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, očekivala.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:24:21 am


Kremlj: Rusija spremna da omogući tranzit žita iz Ukrajine


U telefonskom razgovoru sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je spremnost Rusije da omogući nesmetan tranzit robe, saopštila je danas pres služba Kremlja.

"U razgovoru o situaciji u Ukrajini akcenat je stavljen na bezbednost plovidbe u Crnom i Azovskom moru i eliminisanje pretnje od mina", navodi se u saopštenju, a preneo je TAS.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163131)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:26:22 am



Ponoćna odluka EU: Zabranjuje se uvoz nafte iz Rusije


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, objavio je nešto pre ponoći da je na sastanku lidera EU 27 u Briselu postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.

”Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uvoza nafte iz Rusije čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije”, napisao je Mišel na Tviteru.

Predsednik Evropskog saveta dodaje da će se pristisak na Rusiju nastaviti do završetak rata u Ukrajini.

On dodaje da šesti paket EU sankcija uključuje i ukidanje swift transakcija sa najvećom ruskom Sberbankom, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje osoba odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ponocna-odluka-eu-zabranjuje-se-uvoz-nafte-iz-rusije-2163614)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:52:14 am


Dok EU raspravlja o embargu, Grčka postala glavni prevoznik ruske nafte


Dok Evropska unija raspravlja da li da uvede embargo na rusko gorivo ili ne, Grčka je postala glavni prevoznik ruske nafte, piše agencija Anadolija.

Zahvaljujući Grčkoj, Moskva obara nove rekorde po prihodima od prodaje energenata.

Sa početkom specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, Evropska unija počela je da uvodi sankcije koje su bile usmerene na mnoge grane industrije, prenosi Sputnjik. Sledeći paket ograničenja uključuje uvođenje potpunog embarga na rusku naftu, ali se neke zemlje ne slažu sa tim.

Očekivalo se da će izvoz ruske nafte padati zbog sankcija, a desilo se sasvim suprotno, čak i pored toga što evropske kompanije ne kupuju rusku naftu.

Mađarska i niz drugih zemalja Evropske unije blokiraju usvajanje šestog paketa evropskih sankcija Rusiji zbog neslaganja sa uvođenjem naftnog embarga.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/dok-eu-raspravlja-o-embargu-grcka-postala-glavni-prevoznik-ruske-nafte-2163390)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:56:07 am


"Gasprom" obustavio isporuke gasa Holandiji


Rusni gasni gigant "Gasprom" u potpunosti je obustavio isporuke gasa holandskoj "Gasterra" jer je odbila da plaća energente u rubljama, saopštila je korporacija.

Do kraja radnog dana 30. maja "Gasprom eksport" nije primio uplatu za isporučeni gasa za april od "GasTerra B.V" u skladu sa Ukazom predsednika Rusije br.172 od 31.03.2022.

"Gasprom je potpuno obustavio isporuke gasa "GasTerra B.V" (Holandija) zbog neplaćanja u rubljama“, navodi se na Telegram kanalu kompanije.

Plaćanje za gas koji je isporučivan od 1. aprila mora se vršiti u rubljama po novoj šemi, o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene, navodi se i u izveštaju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/gasprom-obustavio-isporuke-gasa-holandiji-1137863573.html)



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 07:57:05 am


Habek: Restrikcije SAD na kupovinu nafte iz Rusije nisu dale očekivani efekat


Restrikcije SAD na kupovinu nafte iz Rusije nisu dale očekivani efekat, rekao je vicekancelar i njemački ministar privrede Robert Habek.

"Došlo je do naglog rasta cijena nafte, što je pomoglo da se pokriju troškovi ruske privrede" dodao je Habek.

Štaviše, to se dogodilo zahvaljujući uvođenju antiruskih sankcija.


izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-vise-eksplozija-u-nikolajevu-oboren-ukrajinski-su-25/413738)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 08:14:14 am



U luku Mariupolj uplovio ruski teretni brod




Tass: Brod sa teretom napustio Marijupolj, odredište Rostov


Prvi brod koji je ušao u Marijupolj nakon završetka borbi u ovom ukrajinskom gradu, napustio je danas luku sa metalnim teretom, saopštila je pres-služba Južnog vojnog okruga Rusije za Tass.

Brod, natovaren metalom, izašao je iz luke u pratnji artiljerije ruske Crnomorske flote i patrolnih protivdiverzantskih čamaca, navedeno je u saopštenju.

Planirano je da brod koji je u Marijupolj ušao 27.maja isporuči teret u Rostov na Donu.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 08:51:27 am


EU dogovorila embargo na rusku naftu brodovima do kraja 2022


Lideri EU postigli su dogovor na samitu u Briselu o embargu na uvoz ruske nafte brodovima do kraja godine, u okviru sankcija protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu.

Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, objavio je nešto prije ponoći da je na sastanku u Briselu postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.

"Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uzvoza nafte iz Rusije, čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije", napisao je Mišel na Tviteru.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)



Cena sirove nafta tipa Brent počela je da raste nakon uvođenja embarga EU na naftu iz Rusije.



[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 09:02:31 am

Poljska prekinula besplatne isporuke goriva Ukrajini

poljski izvor (https://biznesalert-pl.translate.goog/anna-moskwa-polska-jest-przygotowana-na-kazdy-scenariusz-na-rynku-gazu-rozmowa/?_x_tr_sl=auto&_x_tr_tl=ru&_x_tr_hl=ru) vrlo zanimljiv tekst , preporučujem za čitanje

Varšava više ne isporučuje besplatno gorivo Ukrajini, izjavila je Ana Moskva, ministarka za klimu i životnu sredinu Poljske u intervjuu za BiznesAlert. Na početku rata i nakon bombardovanja rafinerija nafte slali smo gorivo besplatno. Trenutno su to komercijalne isporuke....


Quote
[ Broken News ] Ukraine no longer gets free fuel from Poland; fuel supply is now on commercial basis


https://youtu.be/J1cxvJXwlNU



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 10:14:36 am


Čavušoglu: Turska se neće pridruživati sankcijama protiv Rusije


Turska se neće pridruživati sankcijama protiv Rusije, izjavio je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

„Sankcije protiv Rusije su pogodile i Tursku. Našu poziciju razumeju i ona se mora razumeti s obzirom na našu posredničku ulogu. Naš stav je jasan, mi se nećemo priključiti sankcijama i nećemo dozvoliti da se to radi preko nas“, rekao je Čavušoglu.

Šef turske diplomatije je rekao da Ankara planira da tokom posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrvova razmotri mogućnost otvaranja bezbednosnog koridora u Crnom moru za transport žitarica.

Planirano je da Lavrov poseti Tursku 8. juna, rekao je Čavušoglu i dodao da će šefa ruske diplomatije pratiti i vojna delegacija, koja će se sastati s kolegama iz turskog vojnog resora.

Mevlut Čavušoglu je, takođe, napomenuo da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tokom telefonskog razgovora s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom izjavio da želi da se sastane s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Bukvalno juče tokom razgovora Zelenski je rekao da želi da se sastane s Putinom. Turska nastavlja da ulaže napore“, rekao je Čavušoglu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/cavusoglu-turska-se-nece-pridruzivati-sankcijama-protiv-rusije-1137865821.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 10:25:30 am


Premijerka Estonije za uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa


EU bi trebalo da ide još dalje i razgovara o sedmom paketu sankcija Rusiji koji bi uključivao embargo na uvoz gasa, rekla je u utorak premijerka Estonije Kaja Kalas i dodala da se ne nada da će se to dogoditi.

Mislim da gas mora da bude u sedmom paketu, ali i ja sam realna", rekla je Kalasova novinarima u Briselu, dodajući da ne očekuje uvođenje embrao na uvoz tog energenta iz Rusije.


Austrijski kancelar Karl Nehamer: Embargo na gas iz Rusije neće se razmatrati u okviru sledećeg paketa sankcija

"Već juče je bilo jasno, a ponavljam i danas – embargo na gas se neće razmatrati, to je jasno stavio do znanja i njemački kancelar Olaf Šolc", rekao je Nehamer po dolasku na samit Evropske unije u Briselu.

Prema njegovim riječima, pitanje bezbjednosti snabdjevanja gasom je drugačije od snabdjevanja ruskom naftom koja se lakše može zamijeniti uvozom tog energenta iz drugih zemalja.

izvor (https://www.glassrpske.com/lat/novosti/svijet/sukob-u-ukrajini-prvi-brod-napustio-marijupolj-eu-dogovorila-embargo-na-rusku-naftu/413910)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 10:29:41 am


Cene nafte rastu usled vesti o sankcijama: „Brent“ dostigla 124 dolara po barelu


Jutro na berzama obeležio je rast cena nafte u kontekstu vesti da su lideri zemalja Evropske unije dogovorili delimičnu zabranu uvoza ruskog energenta.

Do 07.05 časova julski fjučersi nafte „Brent“ poskupeli su na londonskoj berzi „ICE Fjučers“ za 1,65 dolara i dostigli su 124,04 dolara po barelu. Trgovanje julskim ugovorima završava se danas, a cena avgustovskih fjučersa porasla je za 1,80 dolara i iznosi 119,40 dolara po barelu. Nakon trgovanja u ponedeljak, julski ugovor je poskupeo za 2,23 dolara i iznosi 119,43 dolara po barelu.

Julski fjučersi nafte „VTI“ do ovog trenutka poskupeli su na Njujorškoj trgovačkoj berzi NIMEKS za 3,59 dolara, te cena iznosi 118,66 dolara po barelu. U petak je nafta „VTI“ poskupela za 0,9 odsto, na 115,07 dolara po barelu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/cene-nafte-rastu-usled-vesti-o-sankcijama-brent-dostigla-123-dolara-po-barelu-1137862117.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 12:34:14 pm


Lavrov: "Zapad mora da odluči"


Zapad mora da odluči šta mu je važnije - PR na temu snabdevanja hranom iz Ukrajine ili konkretni koraci za rešavanje tog problema, izjavio je Sergej Lavrov.

"Za ovo (prolazak brodova sa žitom iz ukrajinskih luka) neophodno je da ukrajinski predstavnici očiste priobalne vode koje se nalaze u teritorijalnim vodama, u teritorijalnom moru Ukrajine i koje su minirane", rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova prenosi Interfaks.

On je istakao da, ako problem razminiranja bude rešen, ruska mornarica će na otvorenom moru obezbediti nesmetan prolaz brodova u Sredozemno more i dalje do njihove destinacije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2163883)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 12:58:25 pm


Stopa inflacije u Francuskoj nikad viša u poslednjih 37 godina


Stopa inflacije u Francuskoj oborila je rekord u maju, dostižući nov najviši istorijski nivo.

To povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da krene s agresivnim podizanjem kamata budući da je majski rast potrošačkih cena nadmašio očekivanja i u Nemačkoj i Španiji.

Potrošačke cene u Francuskoj, drugoj najvećoj ekonomiji evrozone, skočile su u maju za 5,8 procenata u odnosu godinu ranije, pod uticajem rastućih cena energije i hrane koje se prelivaju na drugu robu i usluge, izveštava "Blumberg".

Francuski pokazatelji, uz ovonedeljne podatke o inflaciji u Nemačkoj i Španiji koji su premašili prognoze ekonomista, gotovo je izvesno da će stopa rasta potrošačkih cena u evrozoni, koja treba da bude objavljena kasnije danas, takođe nadmašiti očekivanja, navodi njujorška agencija.

Strah od stagflacije u Francuskoj "podgreva" i odvojeno saopštenje zvaničnog Pariza da je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda za prvi kvartal 2022. revidirana naniže sa prvobitno procenjenog nultog rasta. Prema novom izveštaju, francuska ekonomija je pala za 0,2 posto u prvom tromesečju u odnosu na poslednja tri meseca prošle godine.

Rekordne stope inflacije u istoriji evrobloka stvaraju probleme vladama zemalja članica, naročito u Francuskoj gde predsedniku Emanuelu Makronu predstoje parlamentarni izbori sledećeg meseca. Njegova vlada je već izdvojila oko 25 milijardi evra (27 milijardi dolara) za ublažavanje posledica inflacije, ali je potrebno barem još oko dve milijarde evra više jer su cene struje dodatno porasle, zaključuje "Blumberg".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stopa-inflacije-u-francuskoj-nikad-visa-u-poslednjih-37-godina-2163723)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on May 31, 2022, 02:52:31 pm


"Sada treba napraviti pauzu"


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je drugog dana samita EU da nakon uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji treba napraviti pauzu da bi se video efekat uvedenih mera.

Evropska unija je juče usaglasila uvođenje delimičnog embarga na rusku naftu, što je omogućilo deblokadu šest paketa sankcija.

„Smatram šesti paket velikim korakom napred, ali smatram da sada treba napraviti pauzu. Ovaj paket treba da stupi na snagu i da vimo njegove efekte“, rekao je Kro. Kada je reč o odustajanju od ruskog gasa biće znatno teže postići saglasnost, rekao je belgijski premijer.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/uzivo-u-zaporoskoj-i-hersonskoj-oblasti-poceo-sa-radom-ruski-internet-1137860352.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on May 31, 2022, 08:15:15 pm


"Sada treba napraviti pauzu"


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je drugog dana samita EU da nakon uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji treba napraviti pauzu da bi se video efekat uvedenih mera.

Evropska unija je juče usaglasila uvođenje delimičnog embarga na rusku naftu, što je omogućilo deblokadu šest paketa sankcija.

„Smatram šesti paket velikim korakom napred, ali smatram da sada treba napraviti pauzu. Ovaj paket treba da stupi na snagu i da vimo njegove efekte“, rekao je Kro. Kada je reč o odustajanju od ruskog gasa biće znatno teže postići saglasnost, rekao je belgijski premijer.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220531/uzivo-u-zaporoskoj-i-hersonskoj-oblasti-poceo-sa-radom-ruski-internet-1137860352.html)

Мислим да ће се ефекти шестог пакета видети тек када Русија узврати контра мерама, а њих ће сигурно бити.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 07:32:57 am


Čavušoglu: Ukrajinske mine blokiraju plovidbu Crnim morem


Plutajucće mine koje je Ukrajina postavila u Crnom moru su jedna od najgorih prepreka transportu žita iz Odese, upozorio je danas ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

U intervjuu za novinsku agenciju Anadolija Čavušoglu je potvrdio da su "mine koje je postavila Ukrajina u Odeskoj oblasti jedna od prepreka za siguran transport žitarica", prenos TAS S.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2163629)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 08:28:23 am


Američki mediji: OPEK razmatra suspendovanje Rusije iz sporazuma o proizvodnji nafte


Pojedine članice OPEK-a razmatraju opciju da suspenduju učešće Rusije u sporazumu o proizvodnji nafte (OPEK+), pošto zapadne sankcije i delimična evropska počinju da podrivaju sposobnost Moskve da proizvodi više nafte, piše „Vol strit džurnal“, pozivajući se na neimenovane delegate OPEK-a.

Oslobađanje Rusije od ograničenja u sferi proizvodnje nafte može potencijalno otvoriti put za Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i druge proizvođače OPEK-a da povećaju proizvodnju nafte na šta apeluju SAD i evropske zemlje, pošto su usled specijalne vojne operacije u Ukrajini cene nafte porasle iznad 100 dolara po barelu, piše list.

Rusija, jedan od tri najveća proizvođača nafte u svetu, prošle godine se dogovorila sa OPEK-om i devet zemalja koje nisu članice organizacije da se na mesečnom nivou povećava proizvodnja nafte, ali sada se očekuje da će njena proizvodnja pasti za otprilike osam odsto ove godine, precizira se u članku.

Prema rečima delegata OPEK-a, do sada nije upućen zvaničan poziv organizaciji da proizvodi više nafte kako bi se kompenzovao potencijalni deficit Rusije, ali pojedine članice u Persijskom zalivu počele su da planiraju povećanje proizvodnje u narednih nekoliko meseci.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov trenutno boravi u poseti Saudijskoj Arabiji. Kako je najavljeno, planira da učestvuje na sastanku foruma ministara spoljnih poslova Rusija – Savet saradnje arapskih zemalja Persijskog zaliva koja će se održati u Rijadu 1. juna.

Početkom maja UAE i Saudijska Arabija jasno su stavili do znanja da OPEK+ neće moći da poveća proizvodnju nafte, jer je za bilo kakve promene potrebno jednoglasno rešenje. Prema proceni OPEK+, tržište nafte je danas uravnoteženo. Aktuelni sporazum OPEK+ važi do kraja 2022. godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/americki-mediji-opek-razmatra-suspendovanje-rusije-iz-sporazuma-o-proizvodnji-nafte-1137895475.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 08:35:58 am


"Gasprom" obustavio isporuke gasa Danskoj i "Šel Enerdži Juropu"


„Gasprom“ je obustavio isporuke gasa glavnoj danskoj energetskoj kompanije „Ersted“ i „Šel Enerdži Jurop“ jer nisu platile gas za april u rubljama.

"′Gasprom′ je potpuno obustavio isporuke gasa kompaniji ′Ersted Salg & Servis A/S (Danska) zbog neplaćanja u rubljama. Do kraja 31. maja ′′Gasprom eksport′ nije dobio uplatu od ′Ersted Salg & Servis′ za isporuke gasa u aprilu u skladu sa Ukazom br. 172 predsednika Ruske Federacije od 31. marta 2022. Plaćanja za isporučeni gas od 1. aprila moraju se obavljati u rubljama, koristeći nove šeme, o čemu su ugovorne strane blagovremeno obaveštene“, ističe se u poruci.

Gasprom je takođe potpuno obustavio isporuke gasa "Šel Enerdži Jurop" za Nemačku zbog neplaćanja u rubljama. Prema ugovoru, maksimalni obim isporuka na godišnjem nivou iznosi 1,2 milijardi kubnih metara gasa.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/gasprom-obustavio-isporuke-gasa-danskoj-i-nemackom-selu-1137896931.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 10:08:29 am


Sberbanci blokiran pristup SWIFT-u


Ruska Sberbanka isključena je iz globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka SWIFT najnovijim, šestim setom sankcija koje su u odobrili lideri EU.

"Ovaj paket sankcija uključuje više teških mera, pored ostalog isključnje najveće ruske banke Sberbanke iz SWIFT-a", saopštio je šef Evropskog saveta Šarl Mišel posle samita EU, prenosi Raša tudej.

On je dodao da najnovije kaznene mere uključuju i zabranu tri ruskih državnih medija, kao i sankcionisanje pojedinaca koji su, kako kaže, odgovorni za ratne zločine u Ukrajini.

Ne očekuje se da će isključenje Sberbanke, najveće po obimu aktive u Rusiji, iz globlnom međubankarskog sistema uticati na poslovanje u zemlji, pošto su međunarodna plaćanja već bila ograničena ranije uvedenim sankcijama, saopšteno je iz pres službe ruskog zajmodavca.

"Sberbanka radi normalno. Ograničenja su već odranije na snazi. Isključivanje iz SWIFT-a ne menja postojeću situaciju s međunarodnim plaćanjima. Domaće transakcije ne zavise od SWIFT-a i banka će ih obavljati u uobičajnom režimu", poručila je ta banka.

Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina saopštila je u aprilu da je većina ruskih kreditora i 52 strane finansijske organizacije iz 12 zemalja dobilo pristup Sistemu za prenos finansijskih poruka (SPFS), koji je ruska alternativa SWIFT-u. Nabiulina je takođe rekla da monetarni regulator namerava da zadrži u tajnosti identitet članova SPFS-a.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sberbanci-blokiran-pristup-swift-u-2164022)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 01:19:03 pm


Sankcije na rusku naftu će se osetiti na celom evropskom kontinentu


Uvođenje sankcija ruskoj nafti imaće negativan uticaj na Rusiju, Evropu i celokupno globalno energetsko tržište, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naravno, evropski pravac je prilično važan po količini prodaje i tako dalje. Ove sankcije će, naravno, imati negativan uticaj. Verovatno će negativno uticati na ceo kontinent.

Negativno će uticati i na Evropljane i na nas i na celo svetsko energetsko tržište", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje kako sankcije mogu uticati na rusku privredu i i koliko brzo će kupci iz Azije moći da nadoknade pad potražnje u Evropi.

On je dodao da se odmah slobodne količine preusmere na alternativna tržišta.

"To je svrsishodna, sistemska akcija koja će nam omogućiti da minimiziramo negativne posledice. Ali još jednom ponavljam da ni Evropa i Evropljani nisu oslobođeni negativnog efekta, oni će kroz sve to morati da prođu", rekao je Peskov.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220601/sankcije-na-rusku-naftu-c-se-osetiti-na-celom-evropskom-kontinentu-1137908021.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 01:28:26 pm


Eskalira ekonomski rat Brisela i Moskve


Ekonomski rat između Evropske unije i Rusije zaoštrio se u poslednja 24 časa.

Do toga je došlo pošto je Brisel zabranio 90 posto uvoza ruske nafte, a Moskva proširila zabranu isporuka gasa u Evropu zavrnuvši slavinu holandskoj kompaniji GasTera.

Gaspromova odluka o prekidu isporuka gasa Holandiji usledila je dan nakon što je Danska upozorila na potencijalnu obustavu snabdevanja te zemlje ruskim gasom i nakon što je EU donela do sada najtežu meru protiv Rusije od napada te zemlje na Ukrajinu - zabranivši uvoz ruske nafte morskim putem.

Kompanija GasTera, koja kupuje i trguje gasom u ime holandske vlade, saopštila je da je s drugim dobavljačem ugovorila nabavku 2,0 milijarde kubnih metara gasa, što je količina koju je ranije računala da će dobiti od Gasproma do oktobra.

"Ovo još ne predstavlja pretnju za snabdevanje", rekao je portparol holandskog Ministarstva ekonomije Piter Brugenkejt, prenosi Rojters.

Danska kompanija Orsted je u ponedeljak upozorila da bi Gasprom eksport mogao da im prekine isporuke, ali je takođe navela da takav potez neće odmah dovesti u opasnost snabdevanje Danke gasom.

Sve to uticalo je da cena gasa na trgovanju za mesec dana unapred skoči danas za oko 5,0 posto na oko 91 evro po megavat-satu (MWh), ali je to znatno ispod istorijski najviše cene od preko 300 evra po MWh koja je zabeležena početkom marta, dodaje britanska agencija.

„Budući da se na tržištu u velikoj meri očekivalo da isporuke budu ukinute za obe kompanije (GasTera i Orsted), takvo kretanje će se odraziti na znatno zaoštravanje balansa između ponude i potražnje“, napisao je analitičar kompanije ICIS, Tom Marcek-Manser na Tviteru.

Protok ruskog gasa do Nemačke preko gasovoda Severni tok pao je danas, verovatno zbog, kako kažu analitičari, prekida isporuka za Holandiju.

Moskva je ranije zaustavila isporuke prirodnog gasa i Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj, zbog njihovog odbijanja da račune plate u ruskim rubljama, što je zahtev koji je Moskva postavila kao odgovor na zapadne sankcije koje su izolovale Rusiju u mnogim oblastima, uključujući i isključenje iz globalnog bankarskog sistem SWIFT.

Smanjenje isporuka iz Rusije podstiče rast ionako visokih cena gasa i turbo inflaciju, a evropske vlade i kompanije su pod pritiskom da nađu alternativne dobavljače i obezbede infrastrukturu za skladištenje gasa i pogone za regasifikaciju.

Evropi se žuri da napuni gasna skladišta kako bi se obezbedile zalihe pre zime, zbog mogućeg smanjenja snabdevanja iz Rusije, koja obično obezbeđuje oko 40 posto ukupnih evropskih potreba za "plavim energentom".

Holandsko skladište gasa je trenutno popunjeno oko 37 posto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Evropa.

Holandska vlada je prošle nedelje saopštila da će povećati subvencije na 406 miliona evra kako bi podstakla kompanije da napune skladište Bergermer, jedno od najvećih skladišta otvorenog pristupa u Evropi, navodi se u tekstu Rojtersa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eskalira-ekonomski-rat-brisela-i-moskve-2163995)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 03:33:39 pm


Za 6 meseci sankcije i na rusku naftu koja se prevozi tankerima


Sankcije Evropske unije protiv Rusije na uvoz sirove nafte koja se prevozi tankerima biće uvedene u narednih šest meseci.

Sankcije koje se odnose na prerađene proizvode biće uvedene kroz osam meseci, rekao je danas portparol Evropske komisije.

Taj rok će početi da teče kada sankcije budu formalno usvojene, a ambasadori EU zemalja odredili su da to bude ove nedelje, nakon što su se lideri EU u ponedeljak načelu dogovorili o šestom paketu sankcije, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/za-6-meseci-sankcije-i-na-rusku-naftu-koja-se-prevozi-tankerima-2163938)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 01, 2022, 03:35:48 pm


EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo


Samit Evropske unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije.

Jedinistvo Unije s mukom je očuvano.

Šta se može dalje očekivati?

Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka.

Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu - koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke - duže prelazne periode za naftni embargo.

Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.


Dobar poker

Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom - i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

„Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.


Efekat sankcija na Rusiju i EU

Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere - je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima - tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ - kao što su već najavile.

Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga - cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.


Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

Predstoje dalji testovi jedinstva u EU - jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi - ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.


Afrika zabrinuta zbog žitarica

Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane - to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-demonstrirala-jedva-postignuto-jedinstvo-2164589)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 01, 2022, 06:35:18 pm
Живи били па видели.

Тржиште нафте функционише по принципу спојених судова. Европа ће морати да замени руску нафту са нафтом која је произведена у другим земљама. Те друге земље, које преусмере нафту према Европи, ће оставити без нафте нек друге земље. Европа ће понудити бољу цену и то је то. Међутим, те земље које су остале без нафте ће се окренути руској нафти, и то из два разлога. Први је да је повећање производње нафте поприлично комплексан процес, и са техничке стране, али и са политичке, јер треба да га одобри ОПЕК. Други је да нико не може да прода нафту тако јефтино као Саудијска Арабија и Русија, јер је експлоатација у тим земљама јефтинија. Руси ће сигурно изгубити део прихода, јер ће продавати нафту јефтиније. Међутим, они ће нафту продати и остварити приходе.

Што се тиче пшенице, не постоји могућност да се руска пшеница замени неком другом, а то нема везе са пшеницом из Украјине, него са чињеницом да је Русија највећи извозник пшенице. Те земље из Африке и из Азије ће морати да купе пшеницу. Ако им се ускрати могућност да је купе за доларе и плате SWIFT трансакцијом, куповаће за рубље и јуане.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 01, 2022, 08:44:39 pm
Фазан, да баш тако како си навео. Ја претпостављам да су ЕУ израчунали колико ће то да их кошта, али сам готово сигуран да нису тачно израчунали. Колико примећујем најгласнији су у захтевима за забрану увоза руска нафте они који су најмање зависни од ње. Тешко да ће те земље, покрити губитке оним земљама које ће погодити ембарго. Не ради се само о новцу већ и о начину дотура те нафте које ће не знам где купити до оних земља  ЕУ које ембарго погађа. Друго, питање је како ће се Сауди Арабија и други извозници понашати у овој ситуацији. Видели смо да су уздржани у погледу прекида односа са Русијом или увођења санкација. Шта ако те земље не повећају производњу нафте или немају довољно нафте за ЕУ? Мораће САД да дају своје резерве, да повећају вађање своје нафте, што ће скупо да их кошта.

Што се пшенице тиче, већ сам написао да се криза око извоза украјинског жита приказује као могућност да дође до глади у свету. Са друге стране се потпуно заборавља или занемарује да је заправо Русија највећи извозник пшенице у свету -  има дупло већи извоз пшенице од Украјине. Забрана или ометање извоза те пшенице уствари ће можда провоцирати глад у свету (у збиру са украјинским извозом ће сигуно произвести озбиљне проблеме у земљама увозницама пшенице) а за то ће првенствено бити одговорне оне земље које заводе санкције.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 01, 2022, 11:19:00 pm
Да, са пшеницом ће направити хаос, али то је само део проблема са производњом хране. Један од три основна састојка вештачких ђубрива је поташа (калијум). Русија и Белорусија заједно производе 37% поташе. Канада производи 32%, Кина 10%, Израел 5% итд. Елиминацијом поташе из Белорусије и Русије угрозила би се пољопривредна производња у целом свету. Не постоји алтернатива. Кина не производи довољно ни за сопствене потребе, а највећи део канадске производње одлази за Америку. Индија је већи произвођач пшенице него Русија (али није извозник) - а њена производња поташе је занемарљива.

Овде се намећу два питања. Прво, на који начин ће се осигурати руски (и белоруски) извоз поташе, ако су блокиране све руске банке? Друго, да ли ће Русија и овде прибећи моделу наплате у рубљама или јуанима, и употреби кинеске алтернативе SWIFT систему.

Коначно, да ли ће Русија почети да користи пшеницу и поташу као оружје? Да једноставно прекине са извозом у непријатељске земље?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 10:02:11 am



Nemačka poslušala: Prvi put platili gas u rubljama


Nemačka je veliki uvoznik ruskog gasa koji je prošle godine činio više od polovine njenog uvoza tog energenta, a značajan deo naručivali su upravo Uniper i RWE.

Nemačke elektroenergetske kompanije RWE i Uniper potvrdile su da su prvi put platile ruski gas prema moskovskom dekretu koji predviđa plaćanje u rubljama preko posredničke banke u Rusiji.

Prema ruskom dekretu od kraja marta, kupci iz "neprijateljskih zemalja” moraju da otvore račun u Gasprombanci na koji prenose novac u dogovorenoj valuti, uglavnom u evrima i dolarima. Banka ih zatim prodaje na aukciji na berzi i prenosi rublje na račun Gaspromovih dobavljača.

Moskva "neprijateljskim" zemljama smatra članice EU, SAD, Švajcarsku i ostale koje su Rusiji zbog sukoba u Ukrajini uvele sankcije, isključivši velike ruske banke iz globalnog finansijskog sistema.

Uredba je podelila zemlje EU. Tako su Poljska, Bugarska i Finska odbile da plate ruski gas po novim pravilima, a Gasprom im je obustavio isporuke u maju. Ruska kompanija je ove nedelje objavila da više neće isporučivati gas holandskoj GasTera ili danskom Orstedu.

Nemačka je glavni uvoznik ruskog gasa, koji je činio više od polovine njenog uvoza energije u prošloj godini, a značajan deo su naručili Uniper i RWE.

Dve kompanije su već najavile da će otvoriti račune u Gasprombanci, u skladu sa aktuelnim sankcijama protiv Rusije, kako bi obezbedile kontinuirano snabdevanje Nemačke gasom.

"Kao i druge nemačke i evropske kompanije, i Uniper je promenio način plaćanja gasa koji se isporučuje iz Rusije. Uniper plaća u evrima, u skladu sa novim mehanizmom plaćanja", napisala je kompanija u utorak u izjavi dostavljenoj elektronskom poštom.

"Prva uplata je izvršena krajem maja. Uniper se stoga pridržava sankcija i može da nastavi da garantuje blagovremeno poštovanje ugovora“, dodali su.

Isplata je izvršena u koordinaciji sa nemačkom vladom i u skladu sa smernicama EU, napominju.

Kompanija je u maju najavila da će prvu uplatu po novom modelu izvršiti krajem meseca, ali nije navela datum.

Portparolka RWE-a je takođe potvrdila u utorak da su doznačili evre na račun u Rusiji, otvoren za plaćanje gasa po novom modelu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-poslusala-prvi-put-platili-gas-u-rubljama-2164486)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 10:04:49 am



Peskov: "Sankcije na rusku naftu će negativno uticati na ceo kontinent"


Uvođenje sankcija ruskoj nafti imaće negativan uticaj na Rusiju, Evropu i celokupno globalno energetsko tržište, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Zvaničnik Kremlja je upozorio danas da će embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte pogoditi globalno energetsko tržište, i da Moskva može da preusmeri izvoz u druge regione kako bi ograničila sopstvene gubitke.

"Ove sankcije će imati negativan uticaj na ceo kontinent, na sve Evropljane, na nas i na celo globalno energetsko tržište", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, prenosi Rojters.

Lideri EU su ove nedelje postigli dogovor o embargu na uvoz ruske sirove nafte s ciljem da se 90 posto prodaje ruske nafte zemljama 27-članog bloka stopira do kraja ove godine.

Više od četvrtine evropske nafte stizalo je 2021. godine iz Rusije, dok je učešće EU u ukupnom ruskom izvozu sirove nafte i derivata iznosilo skoro 50 posto, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Moskva je već počela da preusmerava isporuke iz Evrope, naveo je portparol Kremlja.

"To je ciljana, sistemska akcija koja će nam omogućiti da minimiziramo negativne posledice“, rekao je Peskov.

Cene energenata na svetskim tržištima su porasle na višegodišnje maksimume od početka ruske vojne akcije u Ukrajini 24. februara, podižući inflaciju do višedecenijskih rekordnih nivoa i izazivajući strah od krize troškova života u Evropi i Sjedinjenim Državama, napominje Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/peskov-sankcije-na-rusku-naftu-ce-negativno-uticati-na-ceo-kontinent-2164577)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 10:49:15 am


Danas novi pokušaj EU da usvoji šesti paket sankcija


Ambasadori EU danas će se ponovo sastati pošto u sredu nisu uspeli konačno da daju ”zeleno svetlo” na šesti paket sankcija koji su početkom nedelje dogovorili lideri EU 27 na dvodnevnom samitu u Briselu.

Na jučerašnjem sastanku u Briselu, Mađarska je pred ambasadore zemalja članica stavila novi zahtev koji se odnosi na izuzimanje poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila, sa liste osoba sankcionisanih zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.

Šesti paket sankcija EU protiv Ruske Federacije obuhvata delimični embargo na izvoz ruske nafte u EU, iz koga je Mađarska izuzeta, isključivanje najveće ruske banke, Sberbanke iz swift sistema transkacija, zabranu emitovanja tri državana ruska medija u EU i proširenu listu sankcionisanih osoba i entiteta, na kojoj je trebalo da se nađe i patrijarh Kiril.

Da bi šesti paket sankcija stupio na snagu, konsenzus o pravnom tekstu mora da se postigne na nivou držva članica, a sama regulativa objavi u EU službenom glasniku. Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, najavio je u utorak, na kraju samita EU lidera, da očekuje da će paket sankcija biti odobren u ”naredna dva dana”.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 10:51:39 am



OMV takođe ispoštovala uslove nove šeme plaćanja


Energetska kompanija OMV takođe je ispoštovala uslove nove šeme plaćanja.

Austrijski naftni i gasni konglomerat OMV saopštio je da je njegovo plaćanje za ruski gas prema novom mehanizmu plaćanja u rubljama bilo uspešno, prenela je novinska agencija TASS, navodi RT.

"U maju smo platili po novom načinu plaćanja. Nije bilo nikakvih problema“, rekao je predstavnik OMV-a, a citira agencija.

Moskva je u martu postavila nove uslove plaćanja za isporuku gasa "neprijateljskim" zemljama koje su Rusiji uvele širok spektar sankcija. Uslovi zahtevaju da kupci otvore dva računa u Gasprombanci – jedan u rubljama i jedan u stranoj valuti. Kupac može položiti svoju valutu po izboru na svoj devizni račun. Ruska banka automatski menja valutu u rublje, koje se zatim prebacuju na račun u rublji za plaćanje Gaspromu.

Zemlje EU, uključujući Holandiju, Poljsku i Finsku, kao i neke kompanije u Danskoj i Nemačkoj, odbile su da se povinuju te su im isporuke gasa prekinute. Drugi, poput mađarskog MVM-a, nemačkog RWE-a i Unipera, pristali su i platili po novoj šemi. OMV je ranije saopštio da proces plaćanja ne krši sankcije.

U aprilu je generalni direktor OMV-a Alfred Stern rekao da EU nije u stanju da zameni tokove ruskog gasa u kratkom roku. Prošlog meseca, Federacija austrijske industrije upozorila je da će, ako dotok ruskog gasa prestane, oko 300.000 radnih mesta u Austriji biti ugroženo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/i-austrija-popustila-2164651)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 12:50:09 pm



MIP Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka


Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine zatražilo je od Rusije garancije bezbednosti komercijalnih konvoja i morskih luka radi organizovanja izvoza žita, saopštio je portparol ukrajinskog spoljnopolitičkog resora Oleg Nikolenko.

„Prvi korak Rusije mora biti povlačenje njenih snaga iz morske akvatorije oko Ukrjaine i davanje garancija bezbednosti i nenapadanju na luke i komercijalne konvoje“, napisao je Nikolenko na Fejsbuku (društvenoj mreži kompanije Meta koja je, zajedno s Instagramom, u Rusiji zabranjena kao ekstremistička).

Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da će Vojno-mornarička flota Rusije obezbediti nesmetani prolazak brodovima s ukrajinskim žitom, ukoliko Ukrajina ukloni mine iz svojih teritorijalnih voda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/uzivo-gadjan-tunel-ispod-karpata-koji-povezuje-ukrajinu-i-slovacku-1137930132.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 12:52:07 pm


Saudijska Arabija spremna da zameni naftu iz Rusije


Saudijska Arabija obavestila je zapadne zemlje da je spremna da poveća proizvodnju nafte ukoliko Rusija smanji eksploataciju zbog sankcija, piše list „Fajnenšal tajms“, pozivajući se na izvore.

Prema navodima lista, u Saudijskoj Arabiji smatraju da još uvek nema nestašice, uprkos napetoj situaciji na tržištu nafte. Međutim, u slučaju smanjenja proizvodnje nafte u Rusiji zbog sankcija Evropske unije veće su šanse da dođe do deficita goriva.

Saudijska Arabija više puta je odbila pozive Bele kuće i G7 da poveća proizvodnju nafte. Međutim, prema rečima jednog od sagovornika „Fajnenšal tajmsa“, posete američke delegacije Kraljevini doprinele su jačanju odnosa. Tokom pregovora saudijska strana je pristala da preduzme mere u cilju smanjenja cena nafte i da poveća proizvodnju energenta u slučaju nestašice.

„Saudijska Arabija je svesna rizika, te da joj nije u interesu da gubi kontrolu nad cenama nafte“, prokomentarisao je jedan od sagovornika britanskog lista.

Kako je precizirano, bilo je reči i o povećanju proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji i UAE. Diplomatski izvor je saopštio da ta odluka može biti objavljena 2. juna na sednici OPEK+, ali da nije konačno doneta. U slučaju postizanja dogovora, povećanje proizvodnje nafte koje je planirano za septembar biće pomereno za jul i avgust.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/saudijska-arabija-spremna-da-zameni-naftu-iz-rusije-1137934813.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 12:53:28 pm



„Bolje bi bilo da se spremite“: Najveća američka banka upozorila na predstojeći ekonomski uragan


Direktor američke banke „JP Morgan“ Džejmi Dajmon upozorio je na nadolazeći ekonomski uragan.

„Znate, govorio sam da dolaze olujni oblaci, ali ću sada reći drugačije: to je uragan“, rekao je on za Si-En-Bi-Si.

Prema njegovim rečima, predstojeća recesija zahteva od banke nove mere.

„Bolje bi bilo da se spremite. ‘JP Morgan’ se sprema. Sada deluje da je sve u redu i svi misle da se federalne rezerve mogu izboriti sa time. Međutim, uragan je ispred i kreće se ka nama. Ne znamo da li će biti mali ili će biti veliki uragan kao ‘Sendi’ ili ‘Endrju’ ili neki sličan“, dodao je on.

Prema njegovim podacima, štednja koju imaju Amerikanci će trajati šest do devet meseci, nakon čega će imati ekonomske teškoće.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu imao lošiju prognozu rasta privrede SAD za 2022. godinu za 3,7 odsto, a u januaru je bila procena za rast od 4 odsto. U MMF-u, međutim, ne predviđaju recesiju u američkoj ekonomiji.

Na osnovu prognoza MMF-a prema zaključcima za 2023. godine bruto domaći proizvod (BDP) SAD će porasti za 2,3 odsto, a ne za 2,6 odsto, kako se ranije očekivalo. Prema zaključcima iz 2021. godine američka ekonomija je porasla za 5,7 odsto.

U skladu sa prognozom analitičara „Kapital ekonomiks“ Nila Šeringa, ekonomski pad u SAD će se desiti u drugoj polovini ove godine, a najugroženiji sektori će biti proizvodnja trajnih dobara, opreme i nekretnina.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/najveca-americka-banka-upozorila-na-predstojeci-ekonomski-uragan-1137932451.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 01:31:37 pm


Habek: Putin neće moći još dugo da izdrži


Ministar privrede Nemačke Robert Habek izrazio je danas uverenje da sankcije EU protiv Rusije deluju i "da vreme radi protiv agresora na Ukrajinu“.

Habek je, u okviru rasprave o budžetu u Bundestagu, rekao da Vladimir Putin može vojsku još snabdevati preko domaćih proizvoda kao što su nafta ili žitarice, ali se privreda draatično raspada.

"Neće moći još dugo da izdrži“, uveren je on. Habek kaže da Putin od prihoda od nafte i gasa zbog sankcija gotovo više ništa ne može kupiti.

"Nedostaju bezbednosna ažuriranja programa za avione, zbog čega avioni moraju biti prizemljeni. Trgovina sa neutralnim ili proruskim zemljama jasno se smanjuje. Vreme ne radi u korist, već protiv Rusije“, naglasio je on.

Kazao je da je sramno da Nemačka još uvek kupuje ruske energente, ali je dodao da nemačka privreda i stanovništvo daju svoj značajan doprinos za funkcionisanje sankcija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 02:05:12 pm



Gardijan: Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad


Rusija dobija ekonomski rat koji je pokrenuo Zapad, a sankcije koje su uvedene protiv nje ne deluju, smatra autor britanskog „Gardijana“ Lari Eliot.

„Prošlo je već tri meseca od kada je Zapad počeo svoj ekonomski rat protiv Rusije i on ne ide po planu. Naprotiv, sve ide veoma loše“, piše autor.

Prema njegovim rečima, sankcije nisu uvedene zato što su najbolje rešenje, nego zato što su bile bolje od ostalih varijanti: ne činiti ništa ili se vojno umešati u sukob. Ipak, i sankcije, ocenjuje Eliot, nisu dovele do očekivanih ciljeva.

„Rusija bez teškoća pronalazi alternativno tržište za svoju energetiku, njen izvoz nafte i gasa u Kinu u aprilu je porastao za više od 50 odsto u poređenju s prethodnom godinom. Evropa samo postepeno odustaje od svoje zavisnosti od ruskih energenata i zbog toga je Putin uspeo da izbegne munjevitu finansijsku krizu“, navodi Eliot.

On ukazuje na to da je rublja ojačala zahvaljujući kontroli kretanja kapitala i pozitivnom saldu trgovačke ravnoteže. Rusija ima vremena da pronađe alternativne izvore rezervnih delova i opreme iz zemalja koje su spremne da zaobiđu zapadne sankcije.

„Ako su potrebni dokazi za to da sankcije ne deluju, onda je to odluka predsednika SAD Džoa Bajdena da isporuči Ukrajini napredne raketne sisteme. Nada se svodi na to da će savremene američke vojne tehnologije učiniti ono što do sada nije uspevalo zabranom na isporuku energenata i konfiskacijom ruske imovine: da se Putin natera da povuče vojsku“, piše autor.

Eliot smatra da postoji nekoliko potencijalnih načina da se ruska specijalna vojna operacija završi. Prema njegovim rečima, među njima je „malo verovatna“ varijanta da Rusija bude poražena, zatim ekonomska blokada koja bi na kraju mogla da „proradi“, ili mirovni sporazum.

Autor smatra da „ekonomska realnost govori samo jedno: pre ili kasnije će biti zaključen sporazum“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220602/britanski-gardijan-rusija-dobija-ekonomski-rat-koji-je-pokrenuo-zapad-1137943905.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 02:07:42 pm



Gasprom sumirao: Većina evropskih uvoznika plaća u rubljama


Gasprom je kompletirao spisak evropskih kompanija koje su odbile plaćanje gasa u rubljama.

Reč je o šest kompanija iz pet zemalja koje nisu ispunile zahtev Rusije da gas plaćaju isključivo u rubljama, dok je većina evropskih kompanija i država ipak prihvatilo novu šemu plaćanja. Budući da su majski rokovi plaćanja prošli, ne očekuje se da će druge evropske kompanije odustati od uvoza ruskog gasa.

Isporuke gasa najpre su prekinute bugarskoj kompaniji Bulgargaz i poljskoj PGNiG, još u aprilu. Gasprom je zatim 21. maja isključio finski Gasum, a 31. maja gas iz Rusije prestao je da se isporučuje holandskoj kompaniji GasTerra. Od 1. juna prekinute su isporuke za dansku kompaniju Orsted i za Šel Enerdži, prenosi ruski Vzgljad. Prethodno je početkom aprila Litvanija saopštila da je prekinula uvoz gasa iz Rusije.

"Verujem da je ovo maksimalan broj kompanija koje su odbile da pređu na plaćanje u rubljama. Naš institut i drugi stručnjaci predvideli su upravo takvu listu. Danska i holandska vlada zvanično su zabranile svojim kompanijama prelazak na šemu plaćanja u rubljama još u aprilu. Kasnije im se pridružila Finska“, rekao je direktor moskovskog Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.


Ne izlaze u javnost sa detaljima

Kompanije iz ostalih evropskih zemalja nastavile su da uvoze ruski gas, ali ne izlaze u javnost sa detaljima svog novog sporazuma sa Gaspromom. Većina tvrdi da gas i dalje plaćaju evrima, ne pominjući otvaranje bankovnih računa u rubljama u Gasprombanci. Kompanija MVM iz Mađarske navodi da "plaća u evrima, a Gasprombanka ih konvertuje u rublje i uplaćuje Gaspromu“, prenosi Politico.

Nemačka kompanija VNG saopštila je da će njihovi računi i dalje biti denominovani u evrima koje uplaćuju Gasprombanci u skladu sa procedurom, kao i da pretpostavlja da "konverzija u rublje neće izazvati nikakve poteškoće“, navodeći da je "otvaranje računa prošlo potpuno glatko“. Nemački uvoznik RWE saopštio je da je "spreman za plaćanje u evrima“, kao i da je otvorio odgovarajuće račune. "Ponašamo se u skladu sa evropskim i nemačkim propisima“, navela je kompanija.

Nemački Uniper, jedan od partnera Gasproma u finansiranju projekta "Severni tok 2“, potvrdio je da je otvorio račun u Gasprombanci i tako napravio aranžman za plaćanje u evrima u skladu sa novim mehanizmom plaćanja. Još jedna kompanija koja je učestvovala u izgradnji gasovoda "Severni tok 2“, francuska Engie izrazila je prošle nedelje spremnost "da izvrši svoje obaveze plaćanja“ sve dok je to u skladu sa evropskim okvirom sankcija. Budući da im dostava gasa nije u međuvremenu prekinuta, logično je zaključiti da su i oni platili.

Italijanska kompanija Eni saopštila je još sredinom maja da je započela "proces otvaranja dva računa u Gasprombanci“, a austrijska OMV je navela da je "primenila proces plaćanja u skladu sa sankcijama koji obezbeđuje da isporuke gasa mogu da budu plaćene na vreme“. Češka kompanija ČEZ kratko je saopštila da je uplatu izvršila u evrima u skladu sa preporukom Evropske komisije. "Nećemo komentarisati detalje“, naveli su češki uvoznici ruskog gasa.

I slovački SPP tvrdi da je fakturu uplatio u evrima prema važećem ugovoru "na osnovu mišljenja EU da takvo plaćanje nije kršenje ili zaobilaženje sankcija. Geoplin iz Slovenije saopštio je da je "sa ruskim partnerom usaglasio proceduru plaćanja koja je u skladu sa ugovorom i istovremeno u okviru mera i preporuka institucija EU“.


Koliko je izgubio Gasprom?

Računica pokazuje da je Gasprom izgubio ugovore za isporuke od 20 do 30 milijardi kubnih metara godišnje, a to predstavlja 12 do 20 odsto ukupnog izvoza ruskog gasa u EU, koji je 2021. godine dostigao oko 155 milijardi kubnih metara. U međuvremenu u aprilu je došlo do značajnog priliva tečnog gasa u Evropu, a najveće količine stigle su na terminale u britanskim lukama.

Holandija i Danska računaju na taj gas, kao i na isporuke iz Norveške. Finska ima u planu da se snabdeva putem gasovoda iz Estonije, dok Poljska računa na pošiljke tečnog gasa koje bi stizale u njihove luke, kao i na gasovod Baltik kojim bi joj gas stizao iz Norveške. Poljska takođe ima pune rezervoare ruskog gasa. Bugarska računa na gas iz Azerbejdžana koji bi joj stizao preko Grčke. Podsetimo, Rusija od 1. aprila prihvata isključivo plaćanje gasa u rubljama od kupaca iz EU. U tu svrhu predložila je evropskim kompanijama šemu otvaranja dva računa u Gasprombanci, jednog u evrima, a drugog u rubljama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasprom-sumirao-vecina-evropskih-uvoznika-placa-u-rubljama-2165134)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 02, 2022, 02:13:45 pm


Rusija upozorila: "Taj korak je autodestruktivan"


Rusija je upozorila da će odluka Evropske unije o delimičnom prekidu uvoza ruske nafte verovatno dovesti do destablizacije globalnih energetskih tržišta.

Ocenila je da je reč o "autodestruktivnom koraku", koji bi mogao da ima povratne posledice po evropski blok.

"Odluke Evropske unije o delimičnom napuštanju ruske nafte i naftnih proizvoda, kao i zabrana osiguranja ruskih trgovačkih brodova, vrlo će verovatno izazvati dalji rast cena, destabilizovati energetska tržišta i poremetiti lance snadbevanja", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a prenosi Rojters.

Zvanična Moskva tvrdi i da će ova odluka ugroziti ekonomiju EU, iako je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da će se na ovaj način oduzeti značajna količina sredstava Rusiji i stvoriti dodatan pritisak za prestanak vojne kampanje u Ukrajini.

"Brisel i njegovi politički sponzori u Vašingtonu snose punu odgovornost za rizik pogoršanja globalne prehrambene i energetske krize, uzrokovane nelegitimnim akcijama Evropske unije", zaključuje rusko ministarstvo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-upozorila-taj-korak-je-autodestruktivan-2165154)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 07:18:17 am


Brodovi mogu da napuste luke


Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da brodovi koji prevoze žito mogu da napuste ukrajinske luke u Crnom moru preko humanitarnih koridora i da je Rusija spremna da garantuje njihovu bezbednost, javila je agencija Interfaks.

Ministarstvo odbrane je, takođe, navelo da Rusija neće iskoristiti humanitarnu situaciju u Ukrajini u svrhu onoga što Moskva naziva, svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=02&nav_category=78&nav_id=2164919)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 07:37:01 am


Sankcije Rusiji pogoršavaju globalnu situaciju


Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD i ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu, saopštio je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov.

„Nismo iznenađeni novim ograničenjima“, rekao je ambasador, opisujući ih kao „još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona“, prenosi TAS S.

„Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države“, naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.

On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.

"Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD“, rekao je ruski ambasador.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 01:25:36 pm



"Turska kupuje kradeno žito"


Ukrajinski ambasador u Ankari Vasil Bodnar izjavio je danas da je Turska jedna od zemalja koje kupuju žito koje je Rusija ukrala od Ukrajine.

Bodnar je dodao da je zatražio pomoć od turskih vlasti i Interpola, koji istražuju ko učestvuje u transportu žitarica koje prolaze kroz turske vode, prenosi Rojters.

Pozivajući se na diplomatske izvore, turska agencija Anadolija juče je izvestila da je u planu pokretanje komandnog centra u Istanbulu koji bi omogućio izvoz 20 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 01:27:13 pm



EU zvanično - embargo


Evropska unija (EU) je danas zvanično odobrila embargo na rusku naftu i druge sankcije protiv velikih ruskih banaka i emitera zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Iz sedišta EU je saopšteno da će uvoz ruske sirove nafte biti ukinut tokom šest meseci, a drugih naftnih derivata tokom osam meseci.

U saopštenju se dodaje da je predvidjeno privremeno izuzeće za zemlje koje ne izlaze na more, poput Mađarske, Češke i Slovačke. Te zemlje, kako se navodi, specifično zavise od ruskih snabdevanja i "nemaju održive alternativne opcije".

Za Bugarsku i Hrvatsku privremeno neće važiti odluka o embargu na uvoz za određene vrste nafte.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 01:28:13 pm


Berlin: Opasnost od gladi zbog ruskog rata, ne sankcija Zapada


Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova danas je oštro osudilo pokušaj predsednika Rusije Vladimira Putina da, kako je navedeno u Berlinu, stvori narativ da je Zapad odgovoran za izazivanje gladi u Africi.

"Moramo da istaknemo da je činjenica da postoji opasnost od gladi u određenim delovima sveta, da su neke zemlje odsečene od izvoza žita, posledica ruskog agresorskog rata, a ne sankcija Zapada", izjavio je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Putin je ranije kazao da je Rusija spremna za nesmetan izvoz žitarica, uključujući i izvoz ukrajinskog žita preko crnomorskih luka, ali da to zahteva ukidanje sankcija Moskvi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165491)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 02:48:28 pm



Vlasti Šri Lanke prizemljile ruski civilni avion koji pripada kompaniji “Aeroflot”



Ruska aviokompanija “Aeroflot” morala je da otkaže let na liniji Kolombo – Moskva, nakon što su lokalne vlasti Šri Lanke zabranile avionu da napusti aerodrom.

Kako su izvestile lokalne novine “Njuz first”, vlasti Šri Lanke su prizemljile ruski civilni avion koji pripada kompaniji “Aeroflot” I izdale nalog za hapšenje aviona.

Kako se navodi, Visoki privredni sud u Kolombu je izdao nalog za hapšenje nakon žalbe koju je podnela irska kompanija “Selestial Avijejšn Trejding Limited”, a koja je povezana sa zakupodavcem aviona GECAS.

Nakon što su zapadne države uvele sankcije Rusiji, zakupci aviona su tražili od Moskve da vrati iznajmljene avione iz straha od sekundarnih sankcija, pošto su im ograničenja zabranjivala finansijske odnose sa ruskim avio-prevoznicima, prenosi Raša tudej.

Rusija je, međutim, zadržala većinu takvih aviona, tvrdeći da bi povratak letelica značio kršenje potpisanih ugovora.

Rusija je takođe počelo da registruje avione u svojoj zemlji kako bi oni mogli da nastave sa radom, a kako pak prenosi portal Airfleets, letelica zadržana na Šri Lanki dobila je rusku registraciju krajem aprila, a pre toga je bila registrovana na Bermude.

"Aeroflot" je saopštio da je saslušanje o puštanju letelice zakazano za 8. jun.

Ruski turoperator "Intourist" rekao je novinarima da su ljudi koji su čekali da odlete kući zadržanim avionom smešteni u obližnji hotel.

Sankcije EU uvedene u februaru zabranile su isporuku civilnih aviona i rezervnih delova Rusiji, kao i njihovo održavanje i osiguranje. Pored toga, sankcije su obavezale zakupodavce da raskinu postojeće ugovore sa ruskim avioprevoznicima, podseća RT.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165778)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 03:12:08 pm



Rusija im više ne isporučuje gas – ali imaju plan: Bušiće zajedno


Holandija i Nemačka će početi zajedničku eksploataciju gasa u Severnom moru.

To je objavila holandska vlada, nakon što je ruski Gasprom objavio da prekida isporuke gasa holandskoj firmi GasTera (GasTerra).

Državni sekretar zadužen za industriju Hans Vijlbrif danas je izdao dozvolu, rekao je on u saopštenju i dodao da je u toku ubrzana procedrura za izdavanje ostalih dokumenata.

Sporni projekat o bušenju podmorja radi eksploatacije gasa na 10 nautičkih milja (19 kilometara) od obale na granici Nemačke i Holandije nije nov, ali danas postaje posebno hitan jer je ruski Gasprom objavio da suspenduje isporuke gasa Holandiji. Gasprom je to uradio zato što su Holanđani odbili da plate ruske isporuke gasa u rubljama kao što Rusija traži.

Pod pritiskom ekologa obeju zemalja, nemačka država Donja Saksonija je pre godinu dana odlučila da ne izda dozvole za tu eksploataciju gasa kod holandskog ostrva Širmonikog i nemačkog Bokum, čiji ekosistemi se smatraju krhkim.

Medutim Nemačka je nedavno promenila tu odluku zbog sukoba u Ukrajini, koji je promenio situaciju, navela je holandska vlada.

Očekuje se da 2024. godine počne da stiže gas iz zajedničke platforme za bušenje, koja će se napajati strujom iz nemačke vetroelektrane, rekao je holandski ministar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165733)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 03:15:57 pm



Ruski ambasador: "Nismo iznenađeni, ali ovo samo pogoršava globalnu situaciju"


Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD, rekao je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

On je istakao da Rusija ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu.

"Nismo iznenađeni novim ograničenjima", rekao je ambasador, opisujući ih kao "još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona", prenosi TAS S.

"Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države", naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.

On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.

"Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD", rekao je ruski ambasador.

Vlada SAD je 2. juna proširila svoje crne liste sankcija Rusiji, dodajući niz zvaničnika, preduzetnika i rukovodilaca kompanija, kao i 16 preduzeća.

Ministarstvo trgovine SAD dodalo je na crnu listu 71 pravno lice iz Rusije i Belorusije, uključujući brojne brodograditelje i proizvođače aviona, navodi TAS S.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/oglasio-se-ruski-ambasador-nismo-iznenadeni-ali-ovo-samo-pogorsava-globalnu-situaciju-2165543)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 03:17:19 pm


Bugari neće potpisati ugovor sa Gaspromom: "Oni su dokazano nepouzdan partner"


Bugarska neće potpisati novi ugovor o isporuci plavog goriva sa Gaspromom.

Kako je izjavio ministar finansija te zemlje Asen Vasilev na zasedanju Parlamentarnog odbora za budžet, ova kompanija se pokazala "dokazano nepouzdanim partnerom".

Važeći ugovor ističe krajem decembra.

Po rečima Vasileva, trenutno se u Bugarskoj ne kupuje ruski prirodni gas jer je ruska kompanija jednostrano obustavila izvršenje potpisanog ugovora, prenosi reporterka BNR radio Bulgaria.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/bugari-nece-potpisati-ugovor-sa-gaspromom-oni-su-dokazano-nepouzdan-partner-2165581)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on June 03, 2022, 03:17:33 pm



Rusija im više ne isporučuje gas – ali imaju plan: Bušiće zajedno


Holandija i Nemačka će početi zajedničku eksploataciju gasa u Severnom moru.

To je objavila holandska vlada, nakon što je ruski Gasprom objavio da prekida isporuke gasa holandskoj firmi GasTera (GasTerra).

Državni sekretar zadužen za industriju Hans Vijlbrif danas je izdao dozvolu, rekao je on u saopštenju i dodao da je u toku ubrzana procedrura za izdavanje ostalih dokumenata.

Sporni projekat o bušenju podmorja radi eksploatacije gasa na 10 nautičkih milja (19 kilometara) od obale na granici Nemačke i Holandije nije nov, ali danas postaje posebno hitan jer je ruski Gasprom objavio da suspenduje isporuke gasa Holandiji. Gasprom je to uradio zato što su Holanđani odbili da plate ruske isporuke gasa u rubljama kao što Rusija traži.

Pod pritiskom ekologa obeju zemalja, nemačka država Donja Saksonija je pre godinu dana odlučila da ne izda dozvole za tu eksploataciju gasa kod holandskog ostrva Širmonikog i nemačkog Bokum, čiji ekosistemi se smatraju krhkim.

Medutim Nemačka je nedavno promenila tu odluku zbog sukoba u Ukrajini, koji je promenio situaciju, navela je holandska vlada.

Očekuje se da 2024. godine počne da stiže gas iz zajedničke platforme za bušenje, koja će se napajati strujom iz nemačke vetroelektrane, rekao je holandski ministar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165733)

Zanima me samo kako ce UK da primi ovu vest i ko gde ima pravo u Severnom Moru ;)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 03:20:27 pm


DW: Koliko će naftni embargo pogoditi Rusiju?


Iako Rusija može da preusmeri deo svoje nafte drugim zemljama, embargo koji joj je uvela EU imaće značajne posledice po tu zemlju.

Ali ne samo po nju, već i po tržište nafte u svetu, kao i na snabdevanje u Nemačkoj.

Koliko će Rusija biti pogođena delimičnim embargom EU na naftu? To se može samo grubo proceniti. Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, Evropska unija i Velika Britanija prošle godine su od Rusije uvozile 3,5 miliona barela nafte dnevno i za to plaćale oko 88 milijardi evra.

Ako bi EU do kraja godine zaista mogla da se odrekne 90 odsto svog dosadašnjeg uvoza nafte iz Rusije, to bi odgovaralo obimu od preko milijardu barela. Na osnovu trenutno veoma visokih cena, Rusija bi od sledeće godine mogla da izgubi više od 120 milijardi evra prihoda od izvoza nafte u EU.


Rusija može da preusmeri deo nafte

U trenutno napetoj tržišnoj situaciji, Rusija, međutim, ima alternative. Iznad svega, sada joj se isplati blisko partnerstvo sa Kinom koja je poslednjih godina postajala sve važniji kupac ruske nafte.

Prema studiji Nemačkog ekonomskog instituta (IW), između 2010. i 2020. udeo ruske nafte u kineskom uvozu otog energenta porastao je sa 6,4 na 15,4 odsto.

Nedavno je i Indija uočena kao kupac sankcionisane ruske nafte. Prema podacima kompanije Refinitiv Eikon, od početka ruske invazije na Ukrajinu, Indija je uvezla 34 miliona barela nafte, što je trostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Ono što je izvesno jeste da će se zbog sankcija i postepenog nestajanja uspostavljenih transportnih pravaca Moskva suočiti sa značajnim logističkim problemima. Pritom je ograničenje izvoza naftovodima znatno efikasnije nego pomorskim putevima – nafta, koja se do sada na zapad transportovala naftovodima, teško se može preusmeriti.


Visoke cene idu na ruku Moskvi

Međutim, zahvaljujući visokom cenama Rusija će verovatno moći da nadoknadi deo izgubljenog prihoda.

Tržišta nafte uvek osetljivo reaguju na pretnju ograničenja ponude. Još od sredine 2020. cene nafte se oporavljaju od najnižih vrednosti povezanih sa koronom. A od kraja 2021. sukob oko Ukrajine je stavio tržišta pod znatan stres. Nafta tipa Brent je više od 70 odsto skuplja nego pre godinu dana. Tako ovaj dramatičan razvoj u znatnoj meri kompenzuje predstojeća ograničenja izvoza.

Delimični embargo o kojem je sada odlučeno sigurno će teško pogoditi Moskvu. Ali, ako tržište nafte ostane napeto kao sada, Kremlj se može nadati primetnom olakšanju.


Nafta će verovatno ostati skupa

Trenutno ima malo prostora za kontinuirani pad cena nafte. Jer, uprkos visokim cenama – ponuda ostaje ograničena. Kartel za proizvodnju nafte OPEK je u više navrata izjavljivao da ne vidi sebe u poziciji da kompenzuje nestašice u snabdevanju iz Rusije.

Ali dalje pogoršanje situacije se ne nazire. „Embargo EU je maksimalno opterećenje za tržište“, naglašava Andreas Šreder, šef energetske analize u istraživačkom centru ICIS. Za cene nafte i dalje je veoma važan razvoj globalne ekonomije, a „u poslednje vreme ovde je uvek bilo trenutaka opuštanja“, rekao je stručnjak.


Šta se sprema Nemačkoj?

Kao do sada najvažniji kupac ruske nafte u Evropi, Nemačka igra odlučujuću ulogu u ovom embargu. Na početku rata, Nemačka je dobijala 35 odsto sirove nafte iz Rusije - krajem aprila to je bilo samo dvanaest odsto. Dobrovoljnim odustajanjem od isporuka nafotvodom da kraja godine, Nemačka je sebi nametnula još jedan težak teret.

Pritom je tržište nafte fleksibilnije od tržišta gasa, a Nemačka je već sklopila važne sporazume sa Norveškom, SAD i drugim zemljama proizvođačima – naravno, po višim cenama. Ministar ekonomije Robert Habek je već krajem aprila bio uveren da se potpuna nezavisnost od ruske nafte može postići za samo nekoliko dana.

Pored snabdevanja sirovom naftom, mora se obezbediti i snabdevanje naftnim derivatima kao što su benzin, kerozin ili lož ulje.

Ovde je fokus posebno na velikoj rafineriji PCK u Švedu u Brandenburgu, kojoj je do sada jedini izvor bila ruska sirova nafta preko naftovoda „Družba“. Habek traži alternativne rute isporuke za Šved, tankerima preko Rostoka i Gdanjska. Ali pokrajina Brandenburg strahuje da će rafinerija tako raditi sa samo do 60 odsto kapaciteta.

Pored zabrinutosti za oko 1.200 zaposlenih, postoji i bojazan da bi moglo doći do problema sa isporukama istočnonemačkim benzinskim stanicama, industriji i skladištima lož-ulja.


Potrošačima i dalje prete visoki troškovi

Ima dakle još problema koje treba rešiti, a koji su posledice embarga. Ali ekspert ICIS-a Šreder takođe smatra da su i ti problemi rešivi.

Međutim, pomenuta prilagođavanja teško da će biti moguća bez većih troškova. Postoji velika verovatnoća da će se potrošači suočiti sa daljim opterećenjima. Većina stručnjaka se slaže da nemačka vlada svojim paketom olakšica može ublažiti posledice po potrošače, ali ih ne može u potpunosti nadoknaditi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/koliko-ce-naftni-embargo-pogoditi-rusiju-2164963)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 03, 2022, 03:23:44 pm


Predsednik Senegala sa Putinom: Zapad da ukine sankcije, nemamo žita ni đubriva


Antiruske sankcije koje je uveo Zapad onemogućile su afričke zemlje da imaju pristup ruskoj pšenici i đubrivu što je dosta pogoršalo prehrambenu situaciju na kontinentu, izjavio je predsednk Senegala Maki Sal tokom sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„Sankcije protiv Rusije su pogoršale situaciju jer više nemamo pristup pšenici i đubrivu. To stvara užasne probleme u celoj Africi. Potrebno je da se žito i đubrivo izuzme iz ograničavajućih mera“, rekao je on.

Sa druge strane, ruski predsednik je rekao da se odnosi Rusije i afričkih zemalja nalaze na novom nivou razvoja, te da Moskva veoma ceni kontakte koji se održavaju sa zemljama afričkog regiona.

„Želim da podsetimo na to da je Rusija uvek bila na strani Afrike, da je uvek podržavala Afriku u borbi protiv kolonijalizma. Mi smo sada na novom nivou razvoja odnosa sa afričkim zemljama a trgovinska razmena je u porastu“, naveo je Putin.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220603/predsednik-senegala-sa-putinom-ukinite-sankcije-nemamo-zita-ni-djubriva-1137980373.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on June 03, 2022, 03:48:33 pm

Што Сенегал нема семена ни ђубрива? У међународним водама нема блокаде, а Африка се није придружила санкцијама. Ако јесте, саме су те земље криве.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on June 03, 2022, 03:50:24 pm



Rusija im više ne isporučuje gas – ali imaju plan: Bušiće zajedno


Holandija i Nemačka će početi zajedničku eksploataciju gasa u Severnom moru.

To je objavila holandska vlada, nakon što je ruski Gasprom objavio da prekida isporuke gasa holandskoj firmi GasTera (GasTerra).

Državni sekretar zadužen za industriju Hans Vijlbrif danas je izdao dozvolu, rekao je on u saopštenju i dodao da je u toku ubrzana procedrura za izdavanje ostalih dokumenata.

Sporni projekat o bušenju podmorja radi eksploatacije gasa na 10 nautičkih milja (19 kilometara) od obale na granici Nemačke i Holandije nije nov, ali danas postaje posebno hitan jer je ruski Gasprom objavio da suspenduje isporuke gasa Holandiji. Gasprom je to uradio zato što su Holanđani odbili da plate ruske isporuke gasa u rubljama kao što Rusija traži.

Pod pritiskom ekologa obeju zemalja, nemačka država Donja Saksonija je pre godinu dana odlučila da ne izda dozvole za tu eksploataciju gasa kod holandskog ostrva Širmonikog i nemačkog Bokum, čiji ekosistemi se smatraju krhkim.

Medutim Nemačka je nedavno promenila tu odluku zbog sukoba u Ukrajini, koji je promenio situaciju, navela je holandska vlada.

Očekuje se da 2024. godine počne da stiže gas iz zajedničke platforme za bušenje, koja će se napajati strujom iz nemačke vetroelektrane, rekao je holandski ministar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=2165733)

Ветроелектране су могуће у плиткој води, а углавном су такве. Иначе, како ће пумпати гас ... на педале?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 03, 2022, 04:12:18 pm

Што Сенегал нема семена ни ђубрива? У међународним водама нема блокаде, а Африка се није придружила санкцијама. Ако јесте, саме су те земље криве.

Сенегал излази на море. Проблем може бити логистика (осигурање руских бродова и ангажовање бродова других земаља да упловљавају у руске луке). Други проблем може бити плаћање.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 03, 2022, 04:33:49 pm
Vjerovatno je plaćanje problem.
S druge strane glad u Africi bi mogla izazvati tatove i rijeke izbjeglica.
Možda će i afrikanci od zapada tražiti da im sirovine isplaćuje u hrani ili rubljama. :)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 03, 2022, 07:45:09 pm
Vjerovatno je plaćanje problem.
S druge strane glad u Africi bi mogla izazvati tatove i rijeke izbjeglica.
Možda će i afrikanci od zapada tražiti da im sirovine isplaćuje u hrani ili rubljama. :)

Ово је интересантно: https://www.politico.eu/article/african-union-chief-macky-sall-russia-vladimir-putin-promise-to-free-ukraine-grain/

Сенегал је председавајући Афричке уније, недавно је био гост на самиту ЕУ. Сада га ”оптужују” да је прихватио Путинову причу која се шири Африком, да су санкције криве за несташицу жита и ђубрива. Немачка покушава да обезбеди гас из Сенегала.

Генерално, мислим да ће Русима бити веома лако да доказују свој наратив. Уплови у руску луку, плати и носи. Ако не можеш да упловиш у луку и не можеш да платиш - то није до њих.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 03, 2022, 07:58:37 pm
Ево нечега о чему смо разговарали и шта смо најављивали:

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT. (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Извор: Б92 (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

Напомена: Сав неон који је производила Украјина је настајао од руде која се долазила из Русије. Објективно, Русија контролише производњу неона у свету.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 03, 2022, 08:28:38 pm
Сада ће да скочи цена све електронике. Вратићемо се на писма и дописивање поштом... 8)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Рашо on June 03, 2022, 08:35:34 pm
Ево нечега о чему смо разговарали и шта смо најављивали:

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT. (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Извор: Б92 (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)

Напомена: Сав неон који је производила Украјина је настајао од руде која се долазила из Русије. Објективно, Русија контролише производњу неона у свету.

Ех, лако је било тлачити санкцијама неке небитне, попут нас...


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 04, 2022, 08:54:56 am


Putin: Rusija garantuje prolaz za izvoz žita iz Ukrajine


Rusija garantuje nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito i može da obezbedi njegov izvoz kroz luke koje kontroliše, kao što su Berđansk i Marijupolj, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

On je rekao da Rusija ne ometa izvoz žitarica iz Ukrajine i da se to može učiniti preko crnomorskih luka i susednih zemalja.

"Što se tiče ukrajinskog izvoza žitarica, mi tome ne postavljamo prepreke", naglasio je Putin.

On je u u intervjuu za TV kanal Rusija 1, rekao da je to moguće i iz luke Odesa pod kontrolom Kijeva, kada Ukrajina "očisti vode od mina".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=2166185)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 04, 2022, 09:06:58 am



Rusija ograničila izvoz plemenitih gasova


Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je EU uvela Moskvi u aprilu, piše RT.

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova - elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kućnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.

List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane "neprijateljske" zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu, navodi Izvestija.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-uzvratila-vi-zavisite-od-nas-2165246)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 04, 2022, 09:14:05 am


Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici.

„Razlog tome je kratkovida politika evropskih država, pre svega Evropske komisije u sferi energetike. Vidimo šta se tamo dešava i lično mislim da su mnoge političke snage i u SAD i u Evropi počeli sa spekulacijama koristeći istinsku brigu stanovnika planete kada je reč o klimi, promenama klime, počeli su da promovišu tu zelenu agendu uključujući i energetiku“, rekao je Putin.

U intervju za TV „Rusija 24“, čiji je jedan deo emitovan večeras, on je rekao da su SAD i Velika Britanija, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, počeli da preduzimaju korake koji su pogoršali situaciju u prehrambenom sektoru i proizvodnji đubriva.

„Vidimo pokušaje da se na Rusiju prebaci odgovornost za ono što se dešava na tržištu hrane, ali to je prebacivanje krivice na nevinog“, istakao je Putin.

Kako je ocenio, situacija po pitanju đubriva će se zbog sankcija pogoršavati, a cene hrane će rasti.

„Nepovoljna situacija na svetskom tržištu hrane počela je da se stvara ne juče, i čak ni posle početka specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini i Donbasu. Ona je počela da se stvara još od februara 2020. godine tokom borbe protiv virusa korona kada je bilo potrebno obnavljati svetku privredu. Ništa bolje u SAD nisu smislile ekonomske, finansijske vlasti nego da počnu sa ulivanjem velike količine novca kao podršku stanovništvu, preduzećima i granama ekonomije“, naveo je on.

To su radile i ruske vlasti ali pažljivije, pri čemu su ostvarivali potrebne rezultate a da se pri tome sve te aktivnosti nisu odrazile na makroekonomskom planu, između ostalog i na drastičan rast inflacije.

„Sasvim se drugačije razvijala situacija u Sjedinjenim Državama“, ukazao je on.

Sadašnja kriza je posledica pogrešnih postupaka između ostalog SAD a ne specijalne operacije ruske vojske i to su, kako je rekao Putin, priznali pristojni ljudi u Americi i američki ministar finansija.

Ruski predsednik je napomenuo dada je od februara 2020. godine do kraja 2021. novčana masa u SAD porasla na 5,9 triliona dolara.

"To je rad njihove kovnice novca bez presedana. Ukupni obim novčane mase porastao je za 38, 6 odsto. Očigledno je da su finansijske vlasti u SAD polazile od toga da je dolar svetska valuta i on se, kao i u ranija vremena, rasuti u svetskoj privredi i u Americi će to proći neprimetno. Ali, nije ispalo tako", rekao je ruski predsednik.


Izvoz žita iz Ukrajine

Tvrdnje da Moskva sprečava izvoz ukrajinskog žita nazvao je blefom i istakao da je Rusija spremna da podigne izvoz pšenice do 50 miliona tona.

Ruski predsednik je pozvao Kijev da razminira teritoriju pod svojom kontrolom u cilju bezbednog izvoza žita i dodao da Rusija završava sa razminiranjem onih delova teritorije koje su pod njenom kontrolom i spremna je za transport tereta i ulazak brodova u Azovsko i Crno more, odnosno luke Berdjansk i Marijupolj.

Kako je rekao, nema problema sa izvozom ukrajinskog žita jer postoje različiti načini da se to uradi, a prvi je izvoz preko luka pod kontrolom Ukrajine, pre svega Odese.

„Ali, mi nismo postavili mine na prilazima lukama, to je uradila Ukrajina. Više puta sam govorio svim našim kolegama: neka razminiraju i neka krenu brodovi sa žitom da izlaze iz luka. Garantujemo njihov bezbedan i miran prolazak u međunarodne vode. Nikakvih problema nema“, istakao je ruski lider i dodao da ukrajinsko žito može da se izvozi i preko Dunava, Poljske i, što je najjeftinije, preko Belorusije, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije.

Na desetine stranih brodova je sada blokirano u ukrajinskim lukama a posade i dalje drže kao taoce, istakao je on.

Putin je rekao i da je 0,5 odsto pšenice koju bi Kijev eventualno mogao da izveze - praktično ništa.

„U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona žita, pšenice. Sada nam govore da je Ukrajina spremna da izveze 20 miliona tona – 20 miliona u poređenju sa onim što se proizvede u svetu, sa 800 miliona tona, iznosi 2,5 odsto. Ali, ako budemo polazili od toga da u ukupnoj količini hrane u svetu pšenica čini samo 20 odsto, a tako i jeste, to nisu naši podaci, nego podaci UN, onda to znači da tih 20 miliona tona ukrajinske pšenice predstavlja 0,5 odsto, odnosno da je zanemarljivo“, objasnio je on i dodao da je ta količina potencijalni izvoz.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220603/putin-kratkovida-politika-zapada-dovela-do-krize-u-energetici-1138016310.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 04, 2022, 09:15:51 am


Slovačka traži pomoć Brisela: "Ublažite uticaj naftnog embarga"


Slovačka je saopštila danas da će među članicama Evropske unije ona biti najteže pogođena sankcijama EU na rusku naftu.

Takođe je saopštila i da očekuje da solidarnost Brisela ublaži negativan uticaj naftog embarga na tu zemlju.

Ministarstvo ekonomije je navelo u saopštenju da je Slovačka tražila da joj se odobri trogodišnji period za prekid trgovanja ruskom naftom i naftnim derivatima, ali da njen zahtev nije prihvaćen, već su usvojene oštre sankcije s ciljem da se desetkuju ruski naftni prihodi zbog napada Moskve na Ukrajinu, prenosi Rojters.

"Embargo je usvojen u verziji koja direktno utiče na tržište motornih goriva i njihovu proizvodnju u Slovačkoj. U okviru deklarisane solidarnosti, očekujemo individualni pristup sredstvima iz programa REPower EU", dodaje slovačko ministarstvo, misleći na plan EU o okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i hvatanju u koštac s klimatskom krizom.

Kako objašnjava ministarstvo, konačna verzija sankcija znači da će Slovačka moći da nastavi uvoz nafte iz Rusije preko naftovoda Družba, ali bi posle osam meseci to mogla da koristi samo za proizvodnju za domaće tržište i izvoz naftnih derivata u susednu Češku, u periodu od verovatno narednih 10 meseci.

Proizvodnja u jedinoj domaćoj rafineriji u Slovačkoj, Slovnaftu, zavisna je od ruske nafte. Slovnaft je u četvrtak saopštio da će embargo imati ozbiljne posledice po njihovu proizvodnju i da će stvoriti nestašicu goriva na reginalnom tržištu jer tehnološke promene ne mogu da se izvrše u kratkom roku.

Ova rafinerija u vlasništvu mađarskog MOL-a, koja prerađuje 124.000 barela dnevno, nalazi se u blizini slovačkih granica sa Mađarskom i Austrijom, a takođe ima cevovod za isporuku proizvoda do Češke.

Slovnaft izvozi većinu svoje proizvodnje, uključujući dizel, benzin, avionsko gorivo, sumpor i plastiku u brojne zemlje centralne i zapadne Evrope i upozorava da bi prisilno smanjenje kapaciteta takođe moglo da ugrozi snabdevanje domaćeg tržišta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/slovacka-trazi-pomoc-brisela-ublazite-uticaj-naftnog-embarga-2165714)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 04, 2022, 09:18:46 am


Lukašenko popustio: "Ukrajinsko žito može preko Belorusije"; Ali – ima jedno ali


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Minsk spreman da razgovara o mogućem tranzitu ukrajinskog žita preko belouske teritorije.

"Sada svi traže logistiku... U redu, možemo da razgovaramo, nemamo ništa protiv - prevozite (žito) preko Belorusije, ali mora da postoje kompromisi", rekao je Lukašenko prema pisanju lista Belorusija Danas, prenosi Rojters.

Beloruski lider, međutim, nije objasnio šta podrazumeva pod kompromisima, napominje britanska agencija.

Ukrajina, veliki globalni izvoznik žitarica, ne može da koristi svoje crnomorske luke za izvoz, pošto su blokirane nakon napada Rusije na tu zemlju 24. februara.

Izvoz iz Ukrajine preko Belorusije jedna je od opcija u opsežnim diskusijama koje vode Ujedinjene nacije u nastojanju da se poveća globalna ponuda žitarica budući da se nazire velika kriza s hranom. Deblokada ukrajinskih crnomorskih luka je druga opcija.

Belorusija, veliki svetski proizvođač potaše, nalazi se pod oštrim zapadnim sankcijama 2021/22, koje su zaustavile njen izvoz đubriva preko luka na Baltičkom moru.

Finansijske sankcije uvedene Moskvi od 24. februara, takođe su pogodile ruske izvoznike đubriva, dodatno urušavajući globalni lanac snabdevanja i povećavajući rizik od globalne prehrambene krize.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je ranije ove nedelje da bilo kakav dogovor o deblokiranju isporuka robe iz tog regiona još nije na vidiku jer "činjenica da je sve međusobno povezano čini pregovore posebno složenim“.

Moskva i Minsk krive zapadne sankcije za prekid izvoza žitarica i đubriva i izazivanje rizika od globalne krize s hranom.

Uzrok problema je "politika koju danas sprovode Zapad i bogate zemlje, posebno Sjedinjene Države i taj problem mora da se reši", rekao je Lukašenko, prema izveštaju beloruske novinske agencije Belta.


"Samo ako su luke otvorene i za belorusku robu"

Minsk je spreman da dozvoli tranzit ukrajinskog žita preko Belorusije ako mu bude dozvoljeno da otprema belorusku robu iz luka na Baltičkom moru, izjavio je beloruski lider Aleksandar Lukašenko, citirala je novinska agencija Belta, prenosi Rojters.

U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom u petak, Lukašenko je rekao da je Belorusija spremna da oslobodi potrebne kapacitete na svojoj železnici za ukrajinsko žito i predložio organizovanje pregovora između Belorusije, Ukrajine i zemalja koje su spremne da obezbede pristup svojim lukama, prenosi Belta.

"Istovremeno, najvažnije je, kako je pomenuto tokom razgovora, da ove luke – u Nemačkoj, Poljskoj, baltičkim državama ili Rusiji – treba da budu otvorene i za belorusku robu“, naveli su.

"Ukoliko se stvore uslovi za tranzit ukrajinskog žita, luke koje će ga pretovarivati takođe bi trebalo da budu u mogućnosti da utovare i robu iz Belorusije“, dodaje se.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/lukasenko-popustio-ukrajinsko-zito-moze-preko-belorusije-ali-ima-jedno-ali-2165735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 06:10:47 am


Volodin: Kompenzovaćemo gubitke prodajom nafte u Aziji


Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin kaže da gubici Rusije u slučaju da Evropa zabrani uvoz ruske nafte na svoje tržište mogu iznositi 22 milijarde dolara godišnje, međutim, zbog porasta cena usled sankcija prodajom ruske nafte na azijskom tržištu ti gubici mogu biti kompenzovani.

Volodin je takođe rekao i da nije isključeno da bi Rusija na ovaj način mogla čak i da profitira.

Prema njegovim rečima, Evropa će zbog rekordno visokih cena energenata da troši dodatnih 250 milijardi evra godišnje ne uključujući troškove prelaska na nove marke nafte.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=2166185)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 06:28:37 am



Mađarska uvodi dodatne poreze za one koji ostvaruju "ekstra" profit


Nedavno reizabrana mađarska vlada objavila je nove sektorske poreze za 2022. i 2023. godinu.

Taj potez je odgovor na poteškoće izazvane ratom u Ukrajini i povećanim cenama sirovina, objavila je globalna advokatska kancelarija za korporativno pravo CMS.

Banke bi morale da plate dodatni porez na svoju kamatnu maržu.

Vlada premijera Viktora Orbana će utrostručiti iznos naknade za rudarstvo koju plaćaju kompanije koje se bave vađenjem nafte i prirodnog gasa, a takođe će se promeniti način obračuna tantijema.

Deo profita na maržama biće predmet dodatnog poreza. Veći porezi biće naplaćeni proizvođačima bioetanola i biogoriva.

U maloprodajnom sektoru, poreske stope koje se primenjuju u dva najviša poreska razreda će se povećati: sa 2,7 odsto na 4,1 odsto za poreske obveznike iznad 100 milijardi HUF (oko 250 miliona evra) neto prihoda od prodaje i sa 0,4 odsto na 1 odsto za poreske obveznike u grupi od 30 do 100 milijardi forinti neto prihoda od prodaje.

Uveo bi se takođe novi porez na promet na roming, internet i kablovsku TV saobraćaj. Detalji tek treba da budu finalizovani, prenosi Bif.rs.

Kad je reč o avio-kompanijama, naknade će biti naplaćene pružaocima zemaljskih usluga. Ove dodatne naknade (otprilike 10-15 evra po putovanju) indirektno će snositi putnici.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-uvodi-dodatne-poreze-za-one-koji-ostvaruju-ekstra-profit-2166275)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 06:29:49 am



EU novac za pandemiju preusmerava na uvoz gasa


EU namerava da na svojoj teritoriji izgradi novu infrastrukturu koja će moći da podrži uvoz velikih količina tečnog prirodnog gasa, navodi Rojters.

Članicama Evropske unije biće dozvoljeno da koriste novac iz fonda za oporavak od pandemije korona virusa kako bi izgradile infrastrukturu potrebnu za uvoz i korišćenje tečnog prirodnog gasa (LNG), izjavio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Od početka sukoba u Ukrajini zemlje EU nastoje da smanje svoju zavisnost od uvoza ruskog gasa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-novac-za-pandemiju-preusmerava-na-uvoz-gasa-2166302)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 04:10:47 pm



Zbog incidenta u rafineriji Austrija koristi gorivo iz državnih rezervi


Vlada Austrije odlučila je da deo državnih rezervi goriva stavi na raspolaganje kako bi, nakon incidenta u rafineriji Švehat, osigurala bezbednost snabdevanja.

U petak je došlo do incidenta, prilikom radova na održavanju rafinerije, zbog kojih ona nije radila od sredine aprila. U incidentu u glavnom postrojenju za destilaciju sirove nafte povređena su dva radnika.

Kako bi „pokrila“ izostanak proizvodnje, austrijska vlada je donela odluku da stavi na raspolaganje benzin i dizel iz strateških rezervi.

Ministarstvo energetike izdalo je uredbu, koje će, naknadno, da potvrdi i parlament.

Iz Ministarstva je saopšteno da stavljanje na raspolaganje goriva iz rezervi treba da posluži samo za obezbeđivanju snadevanja naftnim derivatima, dok se ne popravi kvar u rafineriji ili dok u zemlju ne stignu alternativne isporuke.

Rezerve nafte, benzina i dizela pokrivaju prosečnu potrošnju od 90 dana.

Na osnovu uredbe Ministarstva za upotrebu biće oslobođeno 112.000 tona dizela i 56.000 tona benzina, čime će se uskladištene rezerve smanjiti za potrošnju od „šest dana“.

Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je u saopštenju da je osigurano snabdevanje gorivom i pored incidenta u rafineriji.

"Niko ne treba da se brine. Upravo za takve slučajeve postoje rezerve", poručio je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zbog-incidenta-u-rafineriji-austrija-koristi-gorivo-iz-drzavnih-rezervi-2166555)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 04:12:30 pm



Švajcarskoj preti nestašica


Snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj biće neizvesno na zimu.

Ne mogu se isključiti problemi sa osiguravanjem dovoljno električne energije, objavila je savezna komisija za električnu energiju, Elcom, na svojoj godišnjoj konferenciji. Proizvodnja električne energije iz švajcarskih nuklearnih elektrana bi mogla biti manja u toku zime, ali što je bitnije, susedi ove države pre svega Francuska mogli bi da izvezu manje struje nego uobičajno, prenosi Capital.

Zbog očekivanog smanjivanja proizvodnje u francuskim nuklearnim elektranama i smanjenog izvoza u Švajcarsku, uvoz struje iz Francuske bi ove godine mogao biti puno manji u odnosu na prethodne godine.

Zato bi se Švajcarska morala osloniti na uvoz struje od svojih drugih suseda, Nemačke, Italije, Austrije, ali ove države dobar deo svoje električne energije proizvode koristeći fosilna goriva, pre svega prirodni gas.

Očekuje se da će cena električne energije za domaćinstva u Švajcarskoj porasti 20 posto.

Švajcarska se, kao i ostatak Evrope, priprema za skok cena električne energije tokom zime, jer EU, čija Švajcarska nije članica, nastoji da smanji svoju zavisnost od o ruskog gasa. Rusija je sa svoje strane već prekinula snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji te kupcima u Danskoj i Nemačkoj koji su odbili da plate gas u rubljama, podseća portal Oilprice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarskoj-preti-nestasica-2166585)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 04:13:33 pm



Zamena za rusku naftu: Francuska u pregovorima sa UAE


Francuska je u pregovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi našla alternativu nafti koja stiže iz Rusije, izjavio je ministar finansija Bruno Le Mer.

"Postoje razgovori sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Moramo da pronadejmo alternativu ruskoj nafti", poručio je Le Mer za radio "Evropa 1", prenosi agencija Rojters.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zamena-za-rusku-naftu-francuska-u-pregovorima-sa-uae-2166611)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 04:21:09 pm



Nemci štede na hrani


U nemačkom maloprodajnom sektoru prodaja je neuobičajeno naglo opala.

Posebno ozbiljan je pad kupovine prehrambenih proizvoda - verovatno zbog povećanja cena. Ali, postoje i problemi sa isporukom.

Nemački trgovci na malo su zbog visoke inflacije u aprilu pretrpeli neočekivano snažan pad prodaje. Uprkos popuštanju mera koronavirusa, njihova primanja su bila 4,7 odsto manja u odnosu na prethodni mesec – podaci su Saveznog zavoda za statistiku. Ako se ignorišu cene, realan minus je bio čak 5,4 odsto,

"Realna prodaja je tako dostigla najniži nivo od februara 2021", kažu statističari. Ekonomisti su očekivali prosečan pad od samo 0,2 odsto.


Istorijski pad prodaje

Najviše je opala prodaja hrane. Poređenja radi, trgovina neprehrambenim proizvodima je realno smanjena 4,4 odsto, dok je trgovina hranom pala 7,7 odsto. "Ovo je bio najveći pad prodaje iz meseca u mesec od 1994", objasnili su statističari.

Ovakav razvoj događaja je verovatno posledica značajnog rasta cena hrane. Oni su u aprilu stajali 8,6 odsto više nego godinu dana ranije. Inflacija cena hrane ponovo je bila znatno iznad prosečnog rasta potrošačkih cena, koji je u aprilu iznosio 7,4 odsto.


Udruženje poljoprivrednika poziva na povećanje cena hrane

U međuvremenu, prema mišljenju stručnjaka, trend rasta cena hrane će se verovatno nastaviti. Prema studiji Alijanc trejda, maloprodajne cene hrane će u tekućoj godini verovatno porasti za više od deset odsto.

Udruženje poljoprivrednika obnovilo je danas poziv na povećanje cena hrane: "Hitno su nam potrebni veći prihodi od prodaje da bismo uopšte mogli da nastavimo da poslujemo", rekao je predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid u "Augsburger algemajneu".

Poljoprivrednici su suočeni sa značajnim povećanjem troškova za dizel, đubrivo i stočnu hranu, rekao je Rukvid. "Ova ogromna povećanja troškova ne mogu da snose samo poljoprivrednici, već i potrošači."


Problemi sa isporukom zbog korone u Kini

Nagli rast cena hrane nije jedini problem sa kojim se maloprodaja trenutno suočava: zatvaranje velikih luka u Kini kao posledica izbijanja korone dodatno je pogoršalo probleme isporuke u nemačkoj maloprodaji.

Kako je saopštio Institut ifo iz Minhena, u redovnoj mesečnoj anketi kompanija, u maju se 80,1 odsto trgovaca žalilo da ne mogu da isporuče svu naručenu robu. U aprilu je to bilo samo 67,1 odsto, a na prethodnom maksimumu prošlog decembra 81,6 odsto.

Svi ispitani prodavci igračaka prijavili su izostale isporuke. Prema informacijama, u gotovo svim prodajnim centrima za gradnju i dom, kao i u supermarketima delovi rafova su potpuno prazni. Prodavcima bicikala ponekad nedostaju pojedinačne komponente da završe montažu bicikala. Nedostatak poluprovodnika i čipova takođe smanjuje izbor elektronskih proizvoda.

"Maloprodaja se trenutno suočava sa mnogim izazovima", rekao je Klaus Volrabe, šef istraživanja Instituta Ifo. "Iako su ograničenja za koronavirus skoro ukinuta, inflacija i uska grla u isporuci kvare raspoloženje."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemci-stede-na-hrani-2166619)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 05, 2022, 04:23:21 pm



Eni i Repsol od jula uvoze naftu iz Venecuele u Evropu


Italijanska naftna kompanija Eni i španska Repsol SA mogle bi već od sledećeg meseca da počnu da uvoze u Evropu naftu iz Venecuele. Na to su se odlučili kako bi nadoknadili prekid uvoza ruske nafte, javio je danas Rojters pozivajući se na tvrdnje više osoba upoznatih sa ovim pitanjem,

Uvoz nafte iz Venecuele je zaustavljen pre dve godine kada je Vašington pojačao sankcije toj zemlji.

Očekuje se da količina nafte koju će uvesti kompanije Eni i Repsol nije velika, smatraju upućeni tvrdeći da će uticaj na globalne cene nafte biti skroman, prenosi Rojters.

Stejt department je pismom odobrio ovim dvema kompanijama da nastave sa uvozom nafte iz Venecuele.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena se nada da venecuelanska nafta može pomoći Evropi da smanji zavisnost od ruske nafte i preusmeri deo venecuelanskog izvoza iz Kine. Zeleno svetlo Vašingtona za obnavljanje davno zamrznutih tokova nafte iz Venecuele ka Evropi moglo bi da pruži simboličan podsticaj venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.

Nagovoriti predsednika Madura da ponovo započne politički dijalog sa venecuelanskom opozicijom je takođe jedan od ciljeva, potvrdili su Rojtersu insajderi upućeni u ovo pitanje.

Dve pomenute evropske naftne kompanije, koje imaju zajednička preduzeća sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, mogu da računaju na sirovu naftu iz Venecuele, ali ključni uslovi su da venecuelanska nafta "mora da ide u Evropu" i da se ne može preprodavati.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eni-i-repsol-od-jula-uvoze-naftu-iz-venecuele-u-evropu-2166686)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 05, 2022, 06:35:45 pm

Švajcarskoj preti nestašica

Snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj biće neizvesno na zimu.

Ne mogu se isključiti problemi sa osiguravanjem dovoljno električne energije, objavila je savezna komisija za električnu energiju, Elcom, na svojoj godišnjoj konferenciji. Proizvodnja električne energije iz švajcarskih nuklearnih elektrana bi mogla biti manja u toku zime, ali što je bitnije, susedi ove države pre svega Francuska mogli bi da izvezu manje struje nego uobičajno, prenosi Capital.

Zbog očekivanog smanjivanja proizvodnje u francuskim nuklearnim elektranama i smanjenog izvoza u Švajcarsku, uvoz struje iz Francuske bi ove godine mogao biti puno manji u odnosu na prethodne godine.

Zato bi se Švajcarska morala osloniti na uvoz struje od svojih drugih suseda, Nemačke, Italije, Austrije, ali ove države dobar deo svoje električne energije proizvode koristeći fosilna goriva, pre svega prirodni gas.

Očekuje se da će cena električne energije za domaćinstva u Švajcarskoj porasti 20 posto.

Švajcarska se, kao i ostatak Evrope, priprema za skok cena električne energije tokom zime, jer EU, čija Švajcarska nije članica, nastoji da smanji svoju zavisnost od o ruskog gasa. Rusija je sa svoje strane već prekinula snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji te kupcima u Danskoj i Nemačkoj koji su odbili da plate gas u rubljama, podseća portal Oilprice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarskoj-preti-nestasica-2166585)

Švajcarske i francuske nuklearne elektrane, njemačke, italijanske i austrijske termoelektrane na prirodni gas. Odakle dolaze energenti za te elektrane? O gasu se mnogo piše, ali ne i o uranu. Imaju li nuklearne elektrana dovoljnu zalihu goriva do proljeća. Pored mogućeg nedostatka prirodnog gasa, na zimu je moguć i nedostatak struje.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on June 05, 2022, 11:57:10 pm

Švajcarskoj preti nestašica

Snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj biće neizvesno na zimu.

Ne mogu se isključiti problemi sa osiguravanjem dovoljno električne energije, objavila je savezna komisija za električnu energiju, Elcom, na svojoj godišnjoj konferenciji. Proizvodnja električne energije iz švajcarskih nuklearnih elektrana bi mogla biti manja u toku zime, ali što je bitnije, susedi ove države pre svega Francuska mogli bi da izvezu manje struje nego uobičajno, prenosi Capital.

Zbog očekivanog smanjivanja proizvodnje u francuskim nuklearnim elektranama i smanjenog izvoza u Švajcarsku, uvoz struje iz Francuske bi ove godine mogao biti puno manji u odnosu na prethodne godine.

Zato bi se Švajcarska morala osloniti na uvoz struje od svojih drugih suseda, Nemačke, Italije, Austrije, ali ove države dobar deo svoje električne energije proizvode koristeći fosilna goriva, pre svega prirodni gas.

Očekuje se da će cena električne energije za domaćinstva u Švajcarskoj porasti 20 posto.

Švajcarska se, kao i ostatak Evrope, priprema za skok cena električne energije tokom zime, jer EU, čija Švajcarska nije članica, nastoji da smanji svoju zavisnost od o ruskog gasa. Rusija je sa svoje strane već prekinula snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Holandiji te kupcima u Danskoj i Nemačkoj koji su odbili da plate gas u rubljama, podseća portal Oilprice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/svajcarskoj-preti-nestasica-2166585)

Švajcarske i francuske nuklearne elektrane, njemačke, italijanske i austrijske termoelektrane na prirodni gas. Odakle dolaze energenti za te elektrane? O gasu se mnogo piše, ali ne i o uranu. Imaju li nuklearne elektrana dovoljnu zalihu goriva do proljeća. Pored mogućeg nedostatka prirodnog gasa, na zimu je moguć i nedostatak struje.

Svajcarska je pre ovog sukoba kupila od Rusije obogaceni uranijum za nuklearke u vrednosti of 500mil USD. Koliko ce to da traje, ne znam


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 07:33:16 am


 
Putin spreman za dugi rat iscrpljivanja


Američki list "Vašington post" analizira da li sankcije koje su EU, Britanija i SAD uveli Rusiji sa ciljem da pritiskom na rusku ekonomiju nateraju Putina da okonča napad na Ukrajinu imaju efekta, kao i da li Putin može da istrpi sankcije dok ujedno radi na podrivanju evropskog jedinstva da bi dobio podršku za njihovo ukidanje.

Kako navodi ovaj list pozivajući se na tvrdnje američkih i ruskih političkih i ekonomskih eksperata, Kremlj pokušava da pojača ekonomski pritisak na Zapad radi podrivanja strane podrške Ukrajini.

Naime, ruski predsednik Vladimir Putin priprema se za dugi rat iscrpljivanja u Ukrajini i biće, prema viđenju pripadnika ruske ekonomske elite, nemilosrdan u svojim pokušajima da koristi ekonomska oružja poput blokade ukrajinskog izvoza žita, da razvodnji zapadnu podršku KIjevu.

Kremlj se oslanja na nedavne znake oklevanja kod nekih evropskih vlada da pruže dalju podršku videvši to kao pokazatelj da bi Zapad mogao da izgubi fokus u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu, naročito kada svetske cene energenata skaču nakon nametanja sankcija Moskvi.

Putin „veruje da će Zapad postati iscrpljen“, kaže jedan dobro obavešteni ruski milijarder uz zahtev da ostane anoniman iz straha od posledica. Putin nije očekivao jaku zajedničku prvobitnu reakciju Zapada, “ali sada pokušava da preoblikuje situaciju, i veruje da će na duge staze pobediti,” tvrdi ovaj milijarder. Zapadni lideri su ranjivi zbog izbornih ciklusa i Putin veruje “da javno mnjenje može da se okrene protiv njih preko noći“, piše Vašington post.

Ove nedelje Evropska unija je najavila embargo na ruski pomorski izvoz nafte, a Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pohvalio je ovaj potez kao stavljanje maksimalnog “pritiska na Rusiju da okonča rat”. Ali, to će “imati mali uticaj kratkoročno,” kaže jedan ruski zvaničnik blizak diplomatskim krugovima Moskve, koji je takođe zahtevao anonimnost iz straha od odmazde. “Stav Kremlja je da mi ne možemo da izgubimo kakva god da je cena toga.” tvrdi on.

Kremlj je saopštio da je ovaj potez EU samo podstakao dalji skok svetskih cena energenata i da će videti da prebaci rusku robu na tržišta Azije, iako su EU i Britanija uvele i zabranu osiguravajućim kućama da osiguraju robu koju Rusija transportuje.

Stanovnici EU zemalja “osećaju udar ovih sankcija više nego mi,” rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu za Vašington Post.

“Zapad je napravio grešku za greškom, što je dovelo do rastuće krize, a reći da je za to kriva situacija u Ukrajini i ono što Putin radi nije tačno.” tvrdi on.

Ovakav stav ukazuje na to da Kremlj veruje da može da izdrži duže od Zapada posledice ekonomskih sankcija. Putin ima malo izbora sem da nastavi rat u nadi da će blokada ukrajinskog žita “dovesti do nestabilnosti na Bliskom istoku i izazvati novu poplavu izbeglica,” tvrdi Sergej Guriev, bivši glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.


Svi Putinovi savetnici

Agresivni stav Kremlja naizgled odražava stavove Nikolaja Patruševa, ratobornog čelnika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je služio sa Putinom u lenjingradskom (danas Sankt Petersburg) odeljenju KGB-a i sve više se smatra tvrdolinijaškim ideologom koji utiče na rat u Ukrajini.

On je jedan od nekolicine bliskih savetnika za pitanja bezbednosti za koje moskovski insajderi veruju da ima pristup Putinu.

U tri izrazito antizapadna intervjua koje je dao ruskim novinama od početka invazije, Patrušev, koji se do sada klonio javnosti, je rekao da je Evropa na ivici “duboke ekonomske i političke krize” jer inflacija raste, a životni standard već pada, što utiče na raspoloženje Evropljana, a da bi nova migrantska kriza stvorila i nove bezbednosne pretnje.
“Svet polako tone u krizu nestašice hrane bez presedana. Desetine miliona ljudi u Africi ili na Bliskom istoku će ostati na ivici gladi, i to zbog Zapada. Da bi preživeli, bežaće u Evropu. Nisam siguran da će Evropa preživeti tu krizu,” rekao je Patrušev ruskim državnim novinama Rosijskaja Gazeta u jednom od ovih intervjua.

A u intervjuu prošle nedelje za popularni tabloid „Argumenti i Fakti,“ Patrušev je rekao da Rusija „ne žuri da postavi bilo kakve rokove” u svojoj vojnoj kampanji u Ukrajini.

Ruska vojska je postepeno ostvarila napredak u ukrajinskom istočnom regionu Donbas, ali umesto da ide na brzu i odlučujuću bitku, Putin veruje da je vreme na njegovoj strani, navodi ruski milijarder.

„Putin je vrlo strpljiv tip. Može sebi da priušti da čeka šest ili devet meseci. Može da kontroliše rusko društvo mnogo čvršće nego što Zapad može da kontroliše svoje.” smatra on.

Nedeljama dugo diplomatsko cenjkanje oko uslova EU naftnog embarga, Kremlj je video kao znak slabljenja zapadne odlučnosti, smatraju sagovornici. Putina su telefonom zvali preko vikenda francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u vezi načina kako da se odblokiraju ukrajinske luke, što je dodatno ojačalo takav njegov pogled na ovu situaciju. Kada zapadni lideri zovu Putina i traže dogovor s njim, “ to znači da on misli da ima prednost,” kaže bivši zvaničnik američke vlade.

Kremlj insistira da je blokada izvoza ukrajinskog žita posledica ukrajinskog miniranja Crnog mora, što Kijev ne gira, a Peskov kaže da zapadne sankcije takođe sprečavaju isporuke žita.

Potencijalni gubici Rusije zbog zabrane EU na izvoz ruske nafte morskim putem mogli bi da budu minimalni, kaže Sergej Aleksašenko, bivši zamenik guvernera Ruske centralne banke, koji danas živi u egzilu u Americi. Ako Rusija bude uspela da preusmeri sav svoj pomorski transport ka Indiji i Kini, ruski gubici usled ove zabrane mogli bi da budu samo oko 10 milijardi dolara ukupno, smatra on.

Putinovi ekonomski savetnici “će mu reći na koliko su procenjeni gubici zbog ovog embarga, a on će se tiho nasmejati,” tvrdi Aleksašenko. “Putin ne menja svoj kurs.” kaže on.

Na EU embargo treba gledati kao „tek prvi korak” u naporima da se prekine dotok prihoda Kremlja, kaže Edvard Fišman, pomoćni profesor iz oblasti međunarodnih i javnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija, inače bivši zvaničnik Stejt Departmenta..

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.


Rešenje za naftu?

Italijanski premijer Mario Dragi prvi je predložio ideju da se stvori kartel naftnih potrošača na sastanku sa američkim predsednikom Bajdenom, a Evropska komisija sada ispituje Dragijev predlog i za uvođenje eventualnog ograničenja cena gasa.

Putin je ranije objavio “da je ekonomski blickrig” protiv Rusije propao, a ruska ekonomija se naizgled oporavlja od prvobitnog šoka koji su izazvale zapadne sankcije zahvaljujući dotoku skoro milijardu dolara prihoda dnevno od izvoza nafte i gasa u Evropu. Ovo se odnosilo na period pre nego što je EU uvela embargo na rusku naftu koja se prevozi morskim putem. Takođe, zahvaljujući kontroli kapitala i naređenju da ruski izvoznici prodaju pola svojih deviznih prihoda državi, rublja je ojačala i vratila se na predratni nivo.

Ali guvernerka ruske Narodne banke Elvira Nabiulina je upozorila da će se pun udar zapadnih sankcija tek osetiti. Zabrana uvoza visokotehnološke robe je tek počela da pravi probleme, dok nestašice nekih dobara tek sada počinju da se vide.

Očekuje se da će inflacija biti preko 20 posto, a Rusija se suočava sa najvećom recesijom u poslednjih 30 godina. Putinov pokušaj da zaštiti stanovništvo od inflacije, koja se trenutno procenjuje na 18 odsto, bio je da naredi povećanje penzija i minimalnih plata za 10 odsto, ali to nije ni blizu dovoljnog.

Kako rizici rastu sa svih strana, “ovo će biti rat iscrpljivanja s ekonomskog, političkog i moralnog stanovišta,” kaže ruski zvaničnik. “Svi čekaju jesen,” kada će posledice sankcija biti najteže, tvrdi on.

Zasada, međutim, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski procenjuje da Kijevu treba 7 milijardi dolara pomoći mesečno samo da bi zemlja mogla da ostane funkcionalna, Putin se izgleda kladi na to da će Zapad popustiti prvi, kaže bivši zvaničnih američke vlade. Putinov cilj da potčini Ukrajinu i na kraju postavi rusku zastavu u Kijev nije se promenio.” smatra on.

izvor (https://www.alo.rs/svet/ruske-vesti/637611/vasington-post-priznao/vest)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 07:38:58 am


Cene nafte prošle nedelje blago porasle


Na svetskim tržištima cene nafte su prošle sedmcie porasle jer trgovci procenjuju da OPEC-ovo povećanje proizvodnje neće biti dovoljno, s obzirom da bi potražnja trebalo da poraste jer Kina postepeno ukida restriktivne kovid mere.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 08:48:36 am



Sve će platiti krajnji kupci: Ruske gasne sankcije koštaće Nemačku milijarde


Nemci bi mogli skupo da plate sankcije Rusiji, jer će gas koštati dodatnih pet milijardi evra godišnje.

Ruske sankcije protiv Gasprom Germanije i njegovih podružnica mogle bi nemačke poreske obveznike i korisnike gasa koštati dodatnih pet milijardi evra godišnje, piše nedeljnik Welt am Sonntag.

Rusija je u maju odlučila da prestane da snabdeva kompaniju Gasprom Germania, koja je bila nemačka podružnica Gasproma, nakon što je Berlin stavio firmu pod povereničko upravljanje zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Od tada je savezni energetski regulator, koji deluje kao poverenik, morao da kupuje zamenski gas na tržištu kako bi ispunio ugovore o snabdevanju s nemačkim komunalnim preduzećima i regionalnim dobavljačima.

Welt am Sonntag navodi da ministar privrede Robert Habek procenjuje da je potrebno dodatnih 10 milijuna kubičnih metara dnevno, što bi trenutno koštalo oko 3,5 milijardi evra godišnje. Daljnji troškovi proizlaze iz punjenja skladišta prirodnog gasa Rehden koje je Habek naručio u sredu, prenosi RTL.hr.

List takođe navodi da će se dodatni troškovi od listopada prebaciti na dobavljače energije i krajnje kupce.

Ministarstvo privrede odbilo je da komentariše razmere nastalih troškova, piše Welt am Sonntag, a prenosi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sve-ce-platiti-krajnji-kupci-ruske-gasne-sankcije-kostace-nemacku-milijarde-2166651)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 09:24:54 am


„Blumberg“: Putin pogodio Evropu u najbolniju tačku


Ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je da Evropu pogodi u najbolniju tačku – energetiku. Rast cena goriva doveo je do visoke inflacije i ekonomskog pada u zapadnim zemljama, piše „Blumberg“.

„Bez obzira na to što Evropska unija uvodi najoštrija ograničenja Rusiji, broj kompromisa raste, počev od ustupaka koji se tiču isporuka nafte cevovodima i zaključno sa isključivanjem patrijarha Kirila iz sankcionog spiska“, navodi se u publikaciji.

Kako je istaknuto, ekonomski rat protiv Rusije je podelio EU, jer su zemlje „umorne od sankcija“.

„Finansijsko oružje je nesavršeno sredstvo, koje deluje selektivno i vodi do nepredvidivih posledica“, naglašava se u članku.

Prema procenama „Blumberg ekonomiks“, ovogodišnji prihodi Rusije od nafte i gasa iznosiće oko 285 miliona dolara.

„Dodajte tome i drugu robu i to će više nego kompenzovati 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, zamrznutih u okviru sankcija“, zaključio je autor članka.


Zapadne sankcije Rusiji

Nakon početka specijalne operacije u Rusiji, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. U Evropi su sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti or ruskih energetskih resursa.

Prema rečima zamenika premijera Rusije Aleksandra Novaka, embargo će najpre pogoditi evropske potrošače: cene već rastu, a nije isključen veliki deficit naftnih produkata u EU. On je ocenio da što se tiče domaće naftne industrije, potrebno je rekonfigurisati transportno-logističke lance, ali će na kraju tržište biti izbalansirano.

Kako je isticao ruski lider Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija neprijateljskih zemalja, a glavni cilj Sjedinjenih Američkih Država i Evrope je da unište živote miliona ljudi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220606/blumberg-putin-pogodio-evropu-u-najbolniju-tacku-1138106747.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 10:03:51 am


Politiko: UN pokušavaju da posreduju u dogovoru sa Rusijom


Ujedinjene nacije pokušavaju da posreduju u dogovoru sa Rusijom kako bi se Ukrajini omogućilo da ponovo pokrene izvoz žitarica preko Crnog mora, dok zvaničnici i zakonodavci iz administracije američkog predsednika DŽozefa Bajdena su veoma skeptični da Rusija radi u dobroj nameri, piše danas Politiko.

Kako navodi portal, njihov primarni razlog za pesimizam su nedavni komentari ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskih zvaničnika koji sugerišu da će ublažiti blokadu ukrajinskih luka ako, u zamenu, Zapad ukine svoje ekonomske sankcije Moskvi.

Jedan američki zvaničnik opisao je predlog Moskve kao "diplomatiju iznuđivanja" i rekao da SAD neće pristati na sporazum koji bi ukinuo bilo kakav ekonomski pritisak na Kremlj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 10:07:15 am



Rekordan dug Nemačke i dalje raste


Nemačka se suočava sa rekordnim dugom od 2,38 biliona evra, koji ove godine nastavlja da raste.

Vlada kancelara Olafa Šolca dodala je tom visokom javnom dugu daljih 139 milijardi evra novog zaduživanja za potrebe budžete za 2022. godinu uz objašnjenje da je zaduživanje potrebno zbog dodatnih izdataka kao posledica pandemije i ukrajinske krize.

Tome se pridružuje daljih 100 milijardi evra koje su planirane za vojsku.

Time će novi dug Nemačke porasti na 2,619 biliona evra.

Zvaničnici se nadaju da će privreda uspeti da se oporavi i da će, kroz prihode, zemlja moći da vraća kredite.

Ukoliko se u tome ne uspe, prema ekspertima, jedini izlaz ostaju povećanje poreza, striktne mere štednje i dalje zaduživanje.

Šef ekonomskog instituta "Ifo" Klemens Fist ukazuje da postoji još "skrivenih" dugova, koji predstavljaju opterećenje po budžet.

"Tako su se prava na penziju za državne službenike nagomilala u bilionskoj vrednosti. Država, pošto nije stvarala posebne fondove za to, moraće te skupe penzije da pokrije iz prihoda od poreza", objasnio je Fist.

On ukazuje da veliki dugovi sprečavaju smanjenje poreza.

Eksperti upozoravaju da će narednih godina porasti kamate na državne obveznice što će dalje povećati zaduženje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rekordan-dug-nemacke-i-dalje-raste-2167070)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 11:04:37 am


Kina: Sankcije ne mogu da reše ukrajinsku krizu


Nove sankcije Rusiji ne olakšavaju situaciju u Ukrajini, a Evropa i ceo svet za njih plaćaju visoku cenu, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan komentarišući šesti paket evropskih sankcija Rusiji.

"Činjenice dokazuju da sankcioni pritisak nije pravi način za rešavanje ukrajinske krize. Velike i neselektivne sankcije koje su neke zemlje uvele Rusiji nisu ni najmanje ublažile situaciju u Ukrajini, naprotiv, Evropa i svet platili su za njih visoku cenu“, rekao je diplomata.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=06&nav_category=78&nav_id=2166947)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 12:12:40 pm



Neočekivani potez Saudi Aramka podigao cene "crnog zlata"


Saudijska Arabija je naglo podigla prodajne cene svoje sirove nafte za julsku isporuku.

To je danas izazvalo opšti rast cena "crnog zlata" na svetskim tržištima.

Najveći svetski izvoznik nafte Saudi Aramko je poskupeo svoju naftu za kupce u Aziji, severozapadnoj Evropi i Mediteranu, dok je za američke uvoznike zadržao cene na nepromenjenom nivou, izveštava portal Biznis insajder.

Cena evropske nafte Brent za isporuku u julu (fjučers ugovori) je pod uticajem Aramkove odluke porasla na 120,1 dolar za barel, a američka referentna nafta WTI je skočila na 119,8 dolara po barelu na trgovanju do 11:05 časova po našem vremenu, prema podcima sa portala oilprice.com.

Aramkov potez je usledio uprkos prošlonedeljnoj odluci Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika da podignu ukupnu kvotu povećanja proizvodnje za jul i avgust za 50 posto, na 648.000 barela dnevno sa 432.000 barela dnevno koliko je iznosila poslednjih nekoliko meseci.

Pored toga, današnjem skoku cena "crnog zlata" je, po mišljenju Fila Rozena, izvršnog direktora kompanije Hes, doprinela i procena tržišnih učesnika da povećanje proizvodnje alijanse OPEK+ nije dovoljno da nadoknadi isključenje ruske nafte sa globalnog tržišta zbog sankcija i bojkota vezanih za ruski napad na Ukrajinu.

Prema tumačenju pojedinih analitičara, Aramkovo poskupljenje barela je motivisano očekivanim rastom tražnje, posebno u Aziji, gde se ublažavaju pandemijske mere ograničenja i ponovo pokreće proizvodnja u brojnim kompanijama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/neocekivani-potez-saudi-aramka-podigao-cene-crnog-zlata-2167104)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on June 06, 2022, 12:35:14 pm



Neočekivani potez Saudi Aramka podigao cene "crnog zlata"


Saudijska Arabija je naglo podigla prodajne cene svoje sirove nafte za julsku isporuku.

To je danas izazvalo opšti rast cena "crnog zlata" na svetskim tržištima.

Najveći svetski izvoznik nafte Saudi Aramko je poskupeo svoju naftu za kupce u Aziji, severozapadnoj Evropi i Mediteranu, dok je za američke uvoznike zadržao cene na nepromenjenom nivou, izveštava portal Biznis insajder.

Cena evropske nafte Brent za isporuku u julu (fjučers ugovori) je pod uticajem Aramkove odluke porasla na 120,1 dolar za barel, a američka referentna nafta WTI je skočila na 119,8 dolara po barelu na trgovanju do 11:05 časova po našem vremenu, prema podcima sa portala oilprice.com.

Aramkov potez je usledio uprkos prošlonedeljnoj odluci Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika da podignu ukupnu kvotu povećanja proizvodnje za jul i avgust za 50 posto, na 648.000 barela dnevno sa 432.000 barela dnevno koliko je iznosila poslednjih nekoliko meseci.

Pored toga, današnjem skoku cena "crnog zlata" je, po mišljenju Fila Rozena, izvršnog direktora kompanije Hes, doprinela i procena tržišnih učesnika da povećanje proizvodnje alijanse OPEK+ nije dovoljno da nadoknadi isključenje ruske nafte sa globalnog tržišta zbog sankcija i bojkota vezanih za ruski napad na Ukrajinu.

Prema tumačenju pojedinih analitičara, Aramkovo poskupljenje barela je motivisano očekivanim rastom tražnje, posebno u Aziji, gde se ublažavaju pandemijske mere ograničenja i ponovo pokreće proizvodnja u brojnim kompanijama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/neocekivani-potez-saudi-aramka-podigao-cene-crnog-zlata-2167104)

Sto bi se reklo na Engleskom: "make hay while sun shines"


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 01:47:50 pm



Rusija: "Sve je dogovoreno s Kijevom i Ankarom. Ublažićemo blokadu"


Ruska vlada planira da dopusti brodovima koji prevoze žitarice da napuste ukrajinsku luku Odesu, ublažavajući blokadu koja je izazvala strah od nestašice.

Rusko rukovodstvo dogovorilo je s Kijevom i Ankarom plan za deblokiranje pošiljki žitarica iz Odese, navode provladine novine Izvestija pozivajući se na vladine krugove, prenosi Jutranji list.

"U teritorijalnim vodama susedne zemlje turske vojne snage preuzeće deminiranje, a takođe će pratiti brodove do neutralnih voda", navodi se u izveštaju od ponedeljka.

Ruski ratni brodovi potom bi pratili brodove sa žitom do Bosfora.

Ovaj korak dolazi u vreme rasta cena hrane nakon što je rat Moskve protiv Ukrajine doveo do velikih turbulencija na svetskim tržištima. Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, a kolaps njenih isporuka nakon sukoba jako je pogodio afričke zemlje.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je primio predsednika Afričke unije i Senegala Makija Sala kako bi razgovarali o tom pitanju.

Putin je negirao da je Rusija odgovorna za visoke cene, ali je rekao da je spreman da olakša isporuku žita.

Očekuje se da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u sredu u Ankari razgovara o tom pitanju. Nakon razgovora, plan za deblokadu žita u Odesi treba biti službeno odobren, pišu novine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-sve-je-dogovoreno-s-kijevom-i-ankarom-ublazicemo-blokadu-2167122)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 06, 2022, 01:49:55 pm



Putin: "Greške Zapada i njihove sankcije su dovele do globalne inflacije i siromaštva"


Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se učesnicima, organizatorima i gostima 25. Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

Izjavio je da su višegodišnje greške zapadnih zemalja u ekonomskoj politici i sankcijama dovele do globalne inflacije, porasta siromaštva i nestašice hrane.

Putin je, takođe, istakao da će predstojeće godine biti period jačanja ekonomskog suvereniteta Rusije, a da će privreda zemlje zadržati fokus na međunarodnoj saradnji.

"Jubilarni sastanak održava se u izazovnom vremenu za celu međunarodnu zajednicu. Višegodišnje greške zapadnih zemalja u ekonomskoj politici i nelegitimne sankcije dovele su do talasa globalne inflacije, uništile uobičajene logističke i proizvodne lance, naglo podigle siromaštvo i izazvale nestašicu hrane. Međutim, kako to biva, zajedno sa izazovima otvaraju se i perspektive, zbog čega se i slogan foruma Nove mogućnosti u novom svetu, čini tako relevantnim", poručio je Putin, prenosi agencija TAS S.

Ruski lider je izrazio uverenje da će "za Rusiju 2020-te godine postati period utvrđenog ekonomskog suvereniteta, što sugeriše povećan razvoj sopstvene infrastrukture i tehnološke baze, kvalitativno povećanje nivoa obuke stručnjaka, kao i formiranje nezavisnog i efikasnog finansijskog sistema".

Dodao je da će se uz to, "ruska ekonomija sve više oslanjati na privatnu inicijativu i očigledno zadržati fokus na otvorenosti i širokoj međunarodnoj saradnji".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/putin-greske-zapada-i-njihove-sankcije-su-dovele-do-globalne-inflacije-i-siromastva-2167146)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 06, 2022, 04:47:26 pm

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.

Kako misle ovo izvesti?
Uvesti sankcije ostatku svijeta?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on June 06, 2022, 05:27:37 pm

Да је баба била мушко - имала би тролу (оне "бркове" на тролејбусу)!


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 06, 2022, 06:34:17 pm

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.

Баш бих волео да видим како би увели санкције Кини и Индији.




Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 06, 2022, 08:15:12 pm

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.

Kako misle ovo izvesti?
Uvesti sankcije ostatku svijeta?

Идеја је да се на нивоу држава направи "конзорцијум", односно обезбеди заједнички наступ приликом куповине нафте и тако утиче на цену. Само, проблем је што Русија није једини произвођач нафте. Нити ЕУ купује надту само од Русије, а има и других купаца руске нафте. Сумњам да ће се та идеја о обарању цене нафте на тај ниво допасти осталим земљама произвођачима нафте. Иначе, ако се не варам, пре 6-7 година САД и неки њени арапски савезници (Сауди Арабија) су оборили цену нафте на око 40 долара по барелу како би нашкодили Русији.... И... циљ није постигнут, осим што су и сами имали штету.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 06, 2022, 08:19:23 pm

Баш бих волео да видим како би увели санкције Кини и Индији.

Koje Kina i Indija, izgleda da sankcije Brazilu i Turskoj preveliki zalogaj.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 06, 2022, 08:20:38 pm
Bajden proglasio vanredno stanje zbog opasnosti od nestašice struje

Američki predsednik Džozef Bajden proglasio je vanredno stanje u zemlje zbog opasnosti od nedostatka kapaciteta za proizvodnju električne energije i produžio oslobađanje od dažbina na uvoz solarnih panela iz Azije, saopštila je Bela kuća.

"Struja je osnovni deo modernog života koja napaja domove, kompanije i industriju. Ključna je za funkcionisanje glavnih sektora ekonomije, takođe i bolnica, škola, javnog saobraćaja i odbrane. Čak i izolovani prekidi struje mogu da imaju katastrofalne zdravstvene i ekonomske posledice", naveo je Bajden, prenela je Bela kuća u saopštenju.

On je rekao da je sada potreban snažan i pouzdan energetski sistem, i da nije samo osnovna ljudska potreba, već je kritična za nacionalnu bezbednost i pitanje odbrane.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4841747/bajden-vanredno-stanje-nestasica-struje.html


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 06, 2022, 08:23:25 pm
Увођење ванредног стања због проблема са струјом у САД за мене је велико изненађење. Колико сам схватио то нема везе само са проблемима око рата у Украјини већ и због велике суше и другим климатским проблемима у САД, али и проблема производње и доставе соларних панела јер се производе у Азији (вероватно у Кини, Малезији, Вијетнаму и др.)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 06, 2022, 08:43:54 pm

Nekoliko sadašnjih i bivših viših zapadnih zvaničnika razmatralo je predloge da SAD i EU oforme kartel i nametnu ograničenje cene ruske nafte, možda i na nivou od 30 do 40 dolara po barelu. Ovaj korak bi mogao da bude efektniji od evropske zabrane i pomogao bi da se smanje svetske cene, kažu Guriev i Fišman. Po tom predlogu Amerika bi mogla da uvede sekundarne sankcije svakome ko kupuje rusku naftu po ceni iznad te koju su oni propisali, tvrde oni.

Kako misle ovo izvesti?
Uvesti sankcije ostatku svijeta?

Идеја је да се на нивоу држава направи "конзорцијум", односно обезбеди заједнички наступ приликом куповине нафте и тако утиче на цену. Само, проблем је што Русија није једини произвођач нафте. Нити ЕУ купује надту само од Русије, а има и других купаца руске нафте. Сумњам да ће се та идеја о обарању цене нафте на тај ниво допасти осталим земљама произвођачима нафте. Иначе, ако се не варам, пре 6-7 година САД и неки њени арапски савезници (Сауди Арабија) су оборили цену нафте на око 40 долара по барелу како би нашкодили Русији.... И... циљ није постигнут, осим што су и сами имали штету.

Da se nadovežem na tvoj post.
U slučaju da dođe do toga, Rusija može na neko vrijeme obustaviti izvoz nafte. I onda će i ostali svoje potrebe za naftom nastojati da podmire kod (pr)ostalih proizvođača. I onda opet rast cijena.

I u slučaju da Rusija pristane na cijenu od 40 dolara, a ostali ostanu na 120 dolara, šta onda? Da u Turskoj gorivo bude tri puta jeftinije nego u Bugarskoj? Možda i Mađarskoj ponude po 40 dolara?
Svaka batina ima dva kraja. A niže rangirani sadašnji, a posebno bivši zvaničnici, mogu predlagati svašta. Njih neće kasnije optuživati za neuspjeh.

PS
Pominje se struja.
Još davno je na ovom forumu pisano da je Rusija jedan od većih izvoznika urana. U medijma se uglavnom pominju gas i nafta, a o uranu nema ni pomena. A struja je važan energent.
Na ovom forumu je pisano da je Rusija jedan od glavnih izvoznika titanijuma. Šta ako i za njega budu tražili plaćanje u rubljama ili obustave izvoz "neprijateljskim" državama?
Izgleda da će se zapad pored energetske zavisnosti od Rusije morati osloboditi i sirovinske zavisnosti.
To bi moglo povećati značaj zemalja trećeg svijeta. A to znači nove kolonijalne ratove širom Afrike i Latinske Amerike.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 06, 2022, 10:18:46 pm
Проблем са ценама нафте је да су трошкови експлоатације различити. Најнижи су у Русији и Саудијској Арабији. У време када је Обамина администрација (укључујући и Бајдена) покушала да наштети Русији, нанела је штету свима осталим. Саудијска Арабија је из тога извукла одређене поуке. Трамп је повећао привредне активности и подстакао фракинг. Технологија јесте прљав, али је за четири године од увозника Америка постала извозник. Онда је доша Бајден са зеленом агендом, а све поклопило са пандемијом. Као шлаг на торту, забранио је изградњу нафтовода из Канаде.

Нафта и гас нису нешто што се гаси и покреће тек тако. Када се људима није исплатило, они су позатварали бушотине и отпустили раднике. Ти људи су данас ко зна где.

Покушај симулације домаће производње соларних панела високим царинама на увоз из Кине није уродио плодом. Паре су потрошене, али резултати су изостали. Бајден сада отвара границу за увоз из осталих земаља из Азије (али не и Кине), међутим те фабрике су кинеске и практично склапају кинеске панеле.

Соларни панели у комбинацији са батеријама заиста могу доста да помогну у Америци, јер огромна већина становништва живи у кућама са крововима, а ни трошкови уградње нису били толико високи. Клима је погодна у највећем делу земље.

Међутим, само по себи то неће бити довољно. Америка има преко 250 термоелектрана, највећим делом на угаљ. Најављено је затварање бар пола њих, неких брзо, а неких за нпр. 5-15 година. Последица је да их нико не поправља и не одржава како треба, а мислим да је са рудницима још гора ситуација.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 09:49:43 am


Cene skaču, Nemci traže izlaz: Sprema li se novi porez za ekstraprofitere?


Cene goriva u Nemačkoj uporno rastu i, osim kratkog predaha, nije pomoglo ni kresanje poreza na energente prošle nedelje.

Sve to je deo nezadovoljstva prebacilo na naftne kompanije, koje se i u krizi bogate. Političare to navodi na razgovor o porezu na ekstra profit, ali stručnjaci upozoravaju da ideja nije dobra.

"Krizne i ratne dobitnike" treba snažnije oporezovati, izjavio je Lars Klingbajl, lider vladajućih socjaldemokrata čiji je član i kancelar Olaf Šolc. Nije u redu da naftne kompanije sada "još više pune džepove," rekao je Klingbajl za novine medijske grupe Funke. On je otvoren za uvođenje poreza na ekstra profit.

Ideju podržavaju i Zeleni, rekla je predsednica patije Rikarda Lang, podsećajući da su takav predlog saopštili početkom maja.

"Dok malobrojni profitiraju, mnogo srednjih preduzeća trpi zbog visokih cena energenata i pitaju se kako će izdržati sledeću godinu. Porez na ekstra profit je logičan korak," rekla je Langova za Tagesšpigel.

Međutim, šef minhenskog instituta za ekonomska istraživanja Ifo Klemens Fist ocenjuje da porez nije dobra ideja.

"Dobit se oporezuje, ali ekstra nameti za pojedine sektore, u zavisnosti od ekonomske situacije, vode samovolji i populizmu," rekao je Fist za Rajniše post.

Smanjivanje poreza na energente u prošlu sredu imalo je ograničen efekat. Nemački auto-moto savez ADAC je za vikend saopštio da je cena benzina super E10 ponovo skočila, dok je dizel koštao isto. ADAC navodi da su oba goriva preskupa.

Potrošači, kažu u savezu, od smanjenja poreza nemaju skoro ništa, a meru čak opisuje kao kontraproduktivnu.

Poslanik opozicionih demohrišćana Jens Špan sumnja u smisao smanjivanja poreza na naftu, ali ne odbacuje predlog o ekstra porezu. Vladajuća koalicija "treba da vidi vodi li smanjivanje poreza smanjivanju cena," rekao je za nedeljni Bild.

Ako korist od toga, zapravo, "ide multinacionalnim naftnim kompanijama, onda neopravdani ekstra profit treba oporezovati, kao u Velikoj Britaniji," rekao je Špan. Cilj, dodao je, mora da bude da građanima bude lakše.

Meru smanjivanja poreza na gorivo koja važi do kraja avgusta treba ukinuti, naveo je Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. I on je na Tviteru napisao da je potez kontraproduktivan. "Kako bi bilo da političari priznaju grešku," napisao je Fračer.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/cene-skacu-nemci-traze-izlaz-sprema-li-se-novi-porez-za-ekstraprofitere-2167286)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 09:51:29 am



Embargo na ruski gas? Ne, ako se pitaju biznismeni u Nemačkoj i Austriji


Poslodavci u Nemačkoj i Austriji podržavaju sankcije protiv Rusije, ali ne i brzo uvođenje embarga na ruski gas.

Dve privrede nisu spremne za trenutno uvođenje takve mere, a Nemačka i Austrija žele da ostanu snažne u međunarodnoj zajednici.

Posledice brzog uvođenja sankcija na gas mogu da budu ozbiljne za preduzeća i zaposlenost, rekli su šef Saveza nemačkih poslodavaca Rajner Dulger i predsednik Udruženja austrijske industrije Georg Knil. Ozbiljne posledice podrazumevaju zastoje, gubitke i dalju deindustrijalizaciju, naveli su Dulger i Knil.

Evropska unija je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinula uvoz uglja, a delimično i uvoz nafte iz Rusije. Međutim, sankcije na ruski gas do sada nije uvela. Embargo na gas ne samo što može da oslabi privrede Nemačke i Austrije, već i da poveća nezaposlenost i onemogući preduzeća da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze.

"Da Nemačka i Austrija ostanu pouzdane, potrebni su snažna privreda i stabilno tržište rada," kazali su Dulger i Knil.

Dva udruženja naglašavaju da podržavaju sankcije protiv Rusije. "Političko rukovodstvo Rusije mora da oseti da ovaj rat povlači posledice - isto i na privredu i finansije. Ruska privreda može i mora da plati visoku cenu."

Međutim, ne ide da sankcije više pogode zemlje koje ih uvode nego Rusiju. Do sada u najvećoj meri i nisu, zaključili su Dulger i Knil.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/embargo-na-ruski-gas-ne-ako-se-pitaju-biznismeni-u-nemackoj-i-austriji-2167289)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 09:53:01 am


"Želimo da se oslobodimo zavisnosti od Rusije"; Nemačka spas traži u Izraelu


Izrael planira da otvori novo polje za eksploataciju gasa što će biti tema razgovora koje će u toj zemlji imati nemački ministar privrede Robert Habek.

"Želimo da se oslobodimo zavisnosti od Rusije, ali još nam nedostaje gas," izjavio je Habek u ponedeljak, uoči posete Bliskom istoku.

Ipak, Habek je precizirao da gasno polje nije centralna tema njegove posete.

"I Izrael ima veliko gasno nalazište, koje se lako eksploatiše," ali je izvoz gasa u Evropu komplikovan jer nedostaje potrebna infrastruktura, rekao je nemački ministar.

Nema smisla graditi novu infrastrukturu do 2027. godine i da ona "već pet godina kasnije bude demontirana."

Može da pomogne, međutim, ako se kratkoročno uspostavi saradnja sa susednim zemljama koje imaju terminale za tečni prirodni gas, dodao je Habek.

On je ipak naglasio da je centralna tema njegove posete razvoj u oblasti obnovljivih energija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zelimo-da-se-oslobodimo-zavisnosti-od-rusije-nemacka-spas-trazi-u-izraelu-2167291)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 11:32:33 am


Turska: Sa Moskvom i Kijevom intenzivno o izvozu žita


Turska blisko sarađuje sa Rusijom i Ukrajinom kako bi se postigao dogovor o planu za ponovno pokretanje izvoza žitarica iz ukrajinskih luka, čak i u okolnostima dok još traju sukobi širom zemlje, saopštio je turski ministar odbrane Hulusi Akar.

Prema planu Ujedinjenih nacija, otvorio bi se bezbedan brodski koridor za rešavanje globalne krize sa hranom koju je izazvala invazija Rusije u februaru i koja je zaustavila ukrajinski crnomorski izvoz žitarica, prenosi Rojters.

Akar je saopštio da strane rade na tome kako da mine, koje plutaju kod luke Odesa i na drugim mestima duž ukrajinske obale, budu očišćene, kao i na preciziranju ko će to učiniti i ko će čuvati koridor. Turska, koja je sused Ukrajine i Rusije na Crnom moru, saopštila je da je spremna da preuzme ulogu u okviru „mehanizma za posmatranje“ ako se postigne sporazum.

To bi moglo da uključuje pomorsku pratnju za brodove koji napuštaju Ukrajinu i kreću prema turskim moreuzima ka svetskim tržištima, prenosi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 12:41:45 pm


Bugarska planira zaduživanje od 5,3 milijarde evra u 2022.


Bugarska vlada želi da se ograničenje novog zaduživanja države za ovu godine podigne na 10,3 milijarde leva (5,3 milijarde evra).

Ranije je predviđeno zaduživanje od 7,3 milijarde leva (3,7 milijardi evra.

To je zahtev vlade u okviru planiranog rebalansa budžeta o kojem će se ove nedelje glasati u parlamentu, izjavio je ministar finansija Asen Vasilev. Taj potez bi omogućio zemlji da iskoristi niže kamatne stopa na nove državne hartije od vrednosti ukoliko budu izdate ove godine umesto 2023, rekao je Vasilev, prema pisanju bugarskog lista Dnevnik.

Bugarska treba da otplati 2023. godine između 2,5 i 3,0 milijarde leva (1,3 do 1,5 milijardi evra) na ime obaveza po osnovu evroobveznica, a emitovanjem većeg duga ove godine obezbedila bi se neophodna sredstva, dodao je ministar, prenosi Seenews.

Predstojećim rebalansom budžeta predviđa se da budžetski deficit ostane na nepromenjenom nivou od 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri čemu se planiraju veći prihodi i rashodi za po 1,65 milijardi leva (843,6 miliona evra) pojedinačno, naveo je Vasilev.

Veća potrošnja će se finansirati iz posebnog paketa mera najavljenog u maju, kojim se predviđa ukidanje PDV-a na hleb, subvencionisanje popusta na maloprodajnu cenu goriva od 0,25 leva po litru i povećanje državnih penzije s ciljem rešavanja ekonomskih teškoća nastalih kao posledica rata u Ukrajini.

Rebalans se temelji na prognozi rasta BDP-a od 2,9 posto ove godine, većem od projektovane ekspanzije u aprilu od 2,6 procenata, pri čemu se očekuje stopa inflacije ispod 11 posto, dodaje se u tekstu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/bugarska-planira-zaduzivanje-od-5-3-milijarde-evra-u-2022-2167564)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 12:42:58 pm


Šolc: Neophodne garancije bezbednosti morskih koridora u Odesi


Kancelar Nemačke Olaf Šolc rekao je da je neophodno garantovati bezbednost eventualnih morskih koridora iz Odese radi izvoza žita.

„To, razume se, nije lako, jer postoje prosti uslovi koji bi omogućili izvoz, ali mora, takođe, biti garantovano da oslobođeni saobraćajni koridori neće biti zloupotrebljeni za rusku vojnu agresiju protiv Ukrajine. To je deo pripreme dogovora“, rekao je Šolc na konferenciji za novinare u Viljnusu, gde se održava sastanak lidera Nemačke, Litvanije, Letonije i Estonije.

Nemački kancelar je naveo da postoje drugi putevi za izvoz – kopneni, rečni, kao i preko luka u istočnom delu Baltika. On je dodao da eventualno korišćenje teritorije Belorusije za isporuku žita u baltičke luke ne bi smelo da se koristi kao izgovor za ukidanje sankcija uvedenih protiv te zemlje.

Šolc je negirao saopštenja Moskve da je mogućnost nestašice prehrambenih proizvoda u svetu povezan sa sankcijama protiv Rusije: „Rusija je odgovorna za to što postoji takva opasnost. Nisu sankcije dovele do tog problema, nego ruski rat“, izjavio je Šolc.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-104-1138162891.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 12:44:36 pm


DNR će razraditi mogućnost isporuke robe iz luke Marijupolj u različite države


Donjecka Narodna Republika će razraditi mogućnost isporuke robe iz luke Marijupolj u različite države, izjavila je ministarka spoljnih poslova DNR Natalija Nikonorova.

„U našem vlasništvu pojavili su se brodovi. Izvršena je prva plovidba. To je bila isporuka na teritoriju Ruske Federacije. Trenutno radimo na svim mogućim opcijama i mehanizmima za rad sa drugim državama, konkretno preko Azovskog i, ako je moguće, Crnog mora“, rekla je Nikonorova novinarima.

Prema njenim rečima, pojava luke sa oslobođenjem Marijupolja je značajan događaj za zemlju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-104-1138162891.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 12:47:27 pm



Putin: Situacija na tržištu valuta stabilna, inflacija pod kontrolom


Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je situacija a ruskom valutnom tržištu stabilna, a inflacija stavljena pod kontrolu.

Prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja, na dan 27. maja inflacija je usporila tempo i iznosila je 17,35 odsto na godišnjem nivou, a u periodu od 21-27. maja registrovana je nulta inflacija posle deflacije od 0,02 odsto.

„Stopa nezaposlenosti u maju bila najmanja u istoriji, ali rizici po tržište rada postoje i dalje i potrebno je držati situaciju pod kontrolom“, rekao je ruski predsednik na sednici o ekonomskim pitanjima.

U aprilu je ona bila na istorijskom minimumu, a u maju zvanično broj nezaposlenih ne da nije porastao, nego se čak i malo smanjio, rekao je Putin i dodao da je stopa u aprilu iznosila četiri odsto, što je najniže od kada se vodi statistika o tome.

"Sada je inflacija na nuli", rekao je on.

Istovremeno, šef države je primetio da ovde postoje i određene prednosti ali i "zaseda". Prema njegovim rečima, potrebno je pažljivo analizirati situaciju i doneti pravovremene odluke.

Putin je ranije rekao da će 2020-te za Rusiju postati period jačanja ekonomskog suvereniteta, a njena ekonomija će zadržati kurs ka međunarodnoj saradnji. On je naložio članovima vlade da pomognu određenim granama privrede da prevaziđu poteškoće koje imaju.

Prema njegovim rečima, važno je da se održi potrošačka potražnja, njena dinamika a istovremeno neophodno je da se osiguraju prihodi građana i dodatna likvidnost preduzeća i kompanije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220607/putin-situacija-na-trzistu-valuta-stabilna-inflacija-pod-kontrolom-1138177502.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 12:49:18 pm



Kolumbijski ugalj za Nemačku; ko plaća ceh?


U potrazi za alternativama za ruske energente, Nemačka se sada pojačano oslanja na Kolumbiju i njen kameni ugalj. Ali i ta nova zavisnost ima svoje tamne strane.

Područje El Serehon na severu Kolumbije nalik je mesečevoj površini: na 690 kvadratnih kilometara prostire se površinski kop kamenog uglja, najveći u Južnoj Americi. Tu je prošle godine iskopano 23,4 miliona tona tog energenta. Ugalj iz tog kopa, koji je pod upravom švajcarskog koncerna ''Glenkor'', u potpunosti odlazi u izvoz, u poslednje vreme pojačano i u Nemačku, prenosi Dojče vele.


Nemačka energetska sigurnost

Nakon ruskog napada na Ukrajinu i embaraga na ugalj iz Ruske Federacije koji je usledio, Nemačka izlaz traži u uvozu iz zemalja poput Kolumbije, koja je, nakon Rusije, SAD i Australije, najveći svetski izvoznik kamenog uglja. Uprkos podsticanju održivih oblika energije, Nemačka još uvek devet odsto svojih energetskih potreba podmiruje kamenim ugljem.

U potrazi za novim izvorima, nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je razgovarao s kolumbijskim predsednikom Ivanom Dukeom. „Kolumbija proverava mogućnosti povećanja izvoza uglja kako bi pojačala sigurnost energetskog snabdevanja Nemačke“, navodi se u saopštenju iz kabineta kolumbijskog predsednika. U poređenju s prošlom godinom, već sad se izvoz uglja u Nemačku povećao za 62 odsto, a očekuje se da će nastaviti da raste.


Žrtve eksploatacije

To se sve naravno ne događa bez posledica koje nemačku vladu stavljaju pred moralnu dilemu. Predstavnici starosedelačkih (indogenih) naroda i aktivisti regiona La Gvahira već godinama se žale na probleme sa zaštitom ljudskih prava, ali i životne sredine.

Mnogi su već bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog proširenja ugljenokopa. Osim toga, rudnik je ogromni potrošač vode u polupustinji Gvahira: 17 reka i potoka već je presušilo, a ukupno drugih 30 preusmereno je za potrebe rudnika. Nedavno je preusmeren i potok Bruno, jedan pod poslednjih izvora vode za lokalno stanovništvo.

Prema jednoj presudi Ustavnog suda Kolumbije iz 2017, potok Bruno trebalo je da bude vraćen u prvobitno korito, ali od tada se nije dogodilo ništa. Jedna grupa poslanika Evropskog parlamenta posetila je regiona i kritikovala to što se presuda ne sprovodi. „Mi snosimo odgovornost za ove zajednice. Ne može nam biti svejedno ono što se ovde događa“, rekao je poslanik iz Irske Geri Ganon.

-Odluka nemačke vlade o pojačanom uvozu uglja sigurno će imati negativne posledice po prava starosedelačkih naroda i seoskih zajednica u regionu La Gvahira, kaže koordinatorka programa za zaštitu ljudskih prava Sinep Heni Paola Ortiz.

Porodicu aktiviste Luisa Misaela Sokarasa iz naroda Vaiju napala je grupa naoružanih muškaraca na motociklima – i to sve zbog njegovog angažmana protiv širenja ugljenokopa u El Serehonu.


Aktivisti žive opasno

Aktivistkinja naroda Vaiju Laura Brito pozvala je i potrošače u Evropskoj uniji da razmisle o ceni svoje energetske sigurnosti.

„Međunarodna zajednica bi trebalo da razmisli o tome odakle dolazi ugalj kojim se greju njihove kuće i proizvodi električna energija“, rekla je Brito.

Ali ugljenokop je i najveći poslodavac u tom siromašnom regionu. Zato su mnogi, uprkos zagađenju, za opstanak rudnika. Na predstojećim predsedničkim izborima, međutim, moglo bi da dođe do promene te politike. Levo orijentisani kandidat Gustavo Petro polaže sve nade u održive oblike privrede, poput turizma. Eksploataciju nafte i uglja on poredi s proizvodnjom kokaina.

U Južnoj Americi, međutim, oni koji se ispreče na put ekonomskim interesima, tradicionalno loše prolaze. U Kolumbiji je 2020. ubijeno 65 aktivista za zaštitu životne sredine. Uprkos tome, ljudi ne posustaju. „Uveren sam da je ono što radim ispravno – za moju zajednicu, prirodu i moje pretke“, poručuje aktivista Luis Sokaras.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3948825/kolumbijski-ugalj-za-nemacku-ko-placa-ceh)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 02:43:03 pm



Šolc: "Rusija neće moći da održi snagu"


Rusija neće moći održati svoju snagu i sposobnosti zbog oštrih sankcija koje je Zapad uveo zemlji zbog napada na Ukrajinu, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da su sankcije "veoma efikasne i dugotrajne" i da će postaviti ruska ekonomija decenijama unazad."

"Rusija neće moći da učestvuje u svetskom napretku, u ekonomskom i tehničkom napretku. To je svakim danom sve jasnije i to je ozbiljan problem za Rusiju", rekao je Šolc na konferenciji za novinare u glavnom gradu Litvanije sa šefovima baltičkih država .


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 02:44:20 pm



Nestašica cigareta u Nemačkoj? Nekih već nema u prodaji


Napeta situacija u Ukrajini izaziva razne logističke i proizvodne probleme kako širom Evrope, tako i u Nemačkoj. Tamo bi moglo da dođe do nestašice cigareta.

Sukob u Ukrajini dovodi do uskih grla u isporuci raznih proizvoda u Nemačkoj. U raznim supermarketima kao što su Lidl, Aldi i Rewe nalaze se poluprazne police sa namirnicama poput testenine, brašna, kvasca, meda ili jestivog ulja. Ali to nije jedina stvar na koju trenutno utiču kašnjenja isporuke.

Proizvođač cigareta Filip Moris između ostalog proizvodi i duvanske proizvode marki Marlboro i L&M. Jedna od fabrika za proizvodnju papirnih kutija nalazi se u istočnom ukrajinskom gradu Harkovu, piše Feniks magazin, a prenosi Poslovni dnevnik.

Ali, zbog napete situacije u Ukrajini, proizvođač je za sada zatvorio fabriku. To dovodi do nedostatka papira i uskih grla u isporuci cigareta.

"Zbog napete situacije na svetskim tržištima sirovina i nestašice kartonskih kutija, zapravo može doći do otežanog snabdevanja", rekli su iz duvanske kompanije za Bild.

Međutim, izgleda da potencijalna uska grla ne utiču na sve veličine pakovanja i proizvode. Portparolka veleprodajne kompanije Lekerland najavila je da će biti "teškoća sa isporukom određenih paklica cigareta".

Do sada su nedostatkom bile pogođene samo vrste Marlboro Red i Gold u kutijama od 22 i 29.

Trenutno su najviše pogođeni automati za cigarete, potvrđuje Ciril Ratc, menadžer prodaje veletrgovca duvanskih proizvoda Dietz za list Bild. Mnogi automati za cigarete više nemaju Marlboro. Za sada nije moguće precizirati kada će ovaj problem biti rešen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nestasica-cigareta-u-nemackoj-nekih-vec-nema-u-prodaji-2167598)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 03:42:14 pm



Rusija povećala izvoz nafte


Rusija šalje sve više nafte u Kozmino, svoju glavnu luku na istoku. U Kozminu, prenosi Reuters, Rusi sada šalju petinu nafte više nego prije.

To je pokušaj da se zadovolje rastući zahtjevi azijskih kupaca, ali i da se ublaži naftni embargo koji je najavila Evropska unija.

Ruski Transneft, koji ima monopol na naftovodima, povećao je količinu sirove nafte koju šalje u Kozmino za oko 70.000 barela dnevno koristeći hemijske aditive za ubrzanje protoka nafte, rekli su izvori Rojtersu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 07, 2022, 05:26:29 pm

On je dodao da eventualno korišćenje teritorije Belorusije za isporuku žita u baltičke luke ne bi smelo da se koristi kao izgovor za ukidanje sankcija uvedenih protiv te zemlje.

Kako ovo misli da izvede?


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 05:50:57 pm


Le Pen: "Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup"


"Embargo EU na isporuke ruske nafte je glup", rekla je bivša kandidatkinja za predsednika Francuske Marin le Pen.

I dodala da će se Rusija samo obogatiti prodajom svoje nafte drugim zemljama.

"Ovo su glupe sankcije koje štete Francuzima. Ruska nafta koju mi ne kupujemo biće prodata drugima. A prestanak isporuke ruske nafte će dovesti do povećanja cene nafte. To će Rusiji samo biti drago", rekla je Le Pen, komentarišući zabranu EU za isporuku ruske nafte.

Prema njenim rečima, embargo na rusku naftu, kao i mogući embargo na ruski gas koji bi EU mogla da uvede u budućnosti, imaće ozbiljne posledice po francuske građane.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/le-pen-embargo-eu-na-isporuke-ruske-nafte-je-glup-2167810)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 07, 2022, 06:01:02 pm



Bloomberg: Kako Rusi zaobilaze embargo na izvoz nafte


Moskva zbog sankcija sve češće pribegava rizičnim pošiljkama nafte sa broda na brod kako bi svoju naftu isporučila novim kupcima.

Dobavljači sirove nafte iz Rusije pronašli su nove, neobične lokacije za transport nafte iz Evrope, a najnoviji primer je pretovar tereta sa jednog broda na drugi – usred Atlantskog okeana, piše Blumberg.

Aframaksov tanker „Žen I“ prebacio je svoj teret na supertanker „Loren II“ na lokaciji oko 480 kilometara zapadno od portugalskog ostrva Madeira, prema podacima o praćenju brodova koje je analizirao Blumberg. Prevoz je obavljen 26. i 27. maja.

Pretovar tereta na veća plovila nije neuobičajena situacija, ali ono što je daleko neobičnije je odabrana lokacija. Uglavnom se biraju lokacije u zaštićenim vodama, gde su rizici od izlivanja nafte značajno smanjeni.

Ruski teret se nekada prebacivao na veće brodove kod obale Skagena, najsevernijeg rta Danske, zatim blizu Seute, španske enklave u severnoj Africi ili čak blizu obale Severnog mora u blizini Roterdama. Ovo je prvi put da se takav transfer dogodio na otvorenom moru.

Kako smo već pisali, ruska nafta se ukrcava na tankere Aframaks ili Suezmaks koji nose manje od milion barela i na moru se prebacuje na veća plovila koja mogu da prime dva miliona barela, što isporuku čini isplativijom.

Iako je kompleks sankcija SAD, EU i Velike Britanije zabranio brodovima u ruskom vlasništvu ili pod ruskom zastavom da pristaju u luke, deo povećane trgovine u Aziji odvija se preko pretovara sa broda na more – skupa procedura koja povećava rizik od prosipa.

Tanker Žen I se u međuvremenu vratio u Baltičko more, gde bi sredinom juna trebalo da ukrca svoj sledeći teret iz Primorskog u Rusiji, prema rasporedu ukrcavanja koji je dostavio Blumberg.

Loren II je do tada plutao sredinom Atlantika, a pretpostavlja se da čeka prebacivanje drugog tereta. Veliki brod kao što je Lauren II može da primi čak tri tereta koji mogu da primi brod kao što je Zhen I. Ovo izgleda mnogo ekonomičnija opcija za transport sirove nafte na veoma velike udaljenosti.

Kako Evropa počinje da smanjuje svoju zavisnost od ruske sirove nafte, takve situacije bi mogle postati uobičajene jer Rusija traži nova tržišta za svoju robu.

Podsetimo, Unija je prošlog petka u okviru šestog paketa sankcija Rusiji zabranila uvoz ruske nafte koja se otprema brodovima, sa izuzetkom zemalja koje nemaju izlaz na more.

Ta mera, međutim, stupa na snagu za samo šest meseci. Slovačka, Češka i Mađarska će i dalje moći da uvoze naftu koja se isporučuje iz naftovoda Družba. Na insistiranje Mađarske, predviđeno je da se ruska nafta i dalje može uvoziti tankerima u slučaju da se nešto desi sa naftovodom Družba.

Blumberg predviđa da bi transport nafte do centra Atlantskog okeana mogao postati uobičajen ako kupci i prodavci počnu da prikrivaju krajnje destinacije za izvoz ruske nafte.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3948895/blumberg-otkriva-ovako-rusi-zaobilaze-embargo-na-izvoz-nafte-kljucne-dve-lokacije-i-nova-tehnika-pretovara)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 07, 2022, 08:11:54 pm



Šolc: "Rusija neće moći da održi snagu"


Rusija neće moći održati svoju snagu i sposobnosti zbog oštrih sankcija koje je Zapad uveo zemlji zbog napada na Ukrajinu, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da su sankcije "veoma efikasne i dugotrajne" i da će postaviti ruska ekonomija decenijama unazad."

"Rusija neće moći da učestvuje u svetskom napretku, u ekonomskom i tehničkom napretku. To je svakim danom sve jasnije i to je ozbiljan problem za Rusiju", rekao je Šolc na konferenciji za novinare u glavnom gradu Litvanije sa šefovima baltičkih država .


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)

Према информацијама (https://www.scoonews.com/news/unesco-reveals-countries-producing-the-highest-no-of-stem-graduates-10394) које је објавио УНЕСКО, Русија има скоро 4 пута више тзв. СТЕМ студената (наука, медицина, инжењеринг, медицина) него Немачка. Кина и Индија, свака од њих појединачно, имају више студената у овим областима неко цео тзв. Запад (рачунајући Кореју и Јапан).

Оно што је сваким даном јасније је да се економски центар света помера према Азији, а да ће се ЕУ постепено претворити у слепо црево. До 2035, једина европска берза која ће опстати међу првих 10 ће бити Лондон, а до 2050 ни он више неће бити у првих 10.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 07:15:37 am



UN: Nemamo dokaz da Rusija izvozi ukrajinsko žito


Agencije Ujedinjenih nacija nemaju informaciju koja bi podržala izjave iz Kijeva da Rusija navodno izvozi ukrajinsko žito, izjavio je danas portparol UN Stefan Dižarik.

"Videli smo nedavne izveštaje medija, razgovarali smo sa kolegama iz Svetskog programa za hranu. Oni nemaju način da potvrde ove navode. Zalagali smo se za slobodan protok hrane kroz Crno more, kako bismo učinili sve da se izađe u susret potrebama ljudi širom sveta", kazao je Dižarik, a preneo TAS.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167493)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 07:46:25 am


Svetska banka odobrila pomoć Ukrajini od 1,49 mlrd dolara


Bord izvršnih direktora Svetske banke odobrio je 1,49 milijardi dolara dodatnog finansiranja za Ukrajinu, saopšteno je iz te međunarodne finansijske institucije.

Nova sredstva su deo ukupnog paketa podrške od preko 4,0 milijarde dolara koji mobiliše Svetska banka. Paket uključuje finansijske garancije Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije, Litvanije, Letonije i drugih država, prenosi Tas s.

Svetska banka očekuje da sredstva iz ovog projekta budu iskorišćena "za isplatu plata državnim i socijalnim radnicima".

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je naveo u saopštenju da banka „radi sa zemljama donatorima na mobilizaciji finansijske podrške" i da preduzima mere „kako bi pomogla da se Ukrajincima omogući pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i socijalnoj zaštiti".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 07:50:08 am



"SAD ne sprovode sopstvene sankcije"


Na to je skrenuo pažnju predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Isporuke nafte iz Ruske Federacije u SAD su se u martu skoro udvostručile. Iako je početkom meseca Bajden rekao da Vašington zabranjuje kupovinu nafte od Ruske Federacije. SAD su takođe primorale zemlje EU da napuste ruske energetske resurse. "Neka sada evropski zvaničnici objasne zašto njihovi građani moraju da trpe Bajdenov rast cena", piše Volodin.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 11:03:01 am


"Rusija je kriva"


Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, poručio je iz Strazbura da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu.

"Kremlj svoje akcije okružzuje lažima u sovjetskom stilu. Moramo da se udružimo i nazovemo ove laži čistim izmišljotinama. Ruski brodovi i rakete blokiraju izvoz žitarica, tenkovi, bombe i mine zaustavljaju ukrajinsku poljoprivredu. Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode. Svi koji su pogođeni ne smeju da budu u zabuni zbog ruske popagande”, poručio je Mišel.

Govoreći pred Evropskim parlamentom, predsednik Evropskog saveta je naglasio da EU i zemlje članice sa medjunarodnim partnerima rade na pronalženju logističkih rešenja za alternativni transport žitarica iz Ukrajine gde je preko 20 miliona tona žitarica blokirano u lukama. Mišel je poručio da je ”globalna glad opšti problem” koji zahteva koordinisani i globalni pristup partnera širom sveta. On je dodao da se ovakve konstatacije ”nisu svidele” ruskom ambasadoru u UN , koji je prošle nedelje izašao tokom Mišelovog govora u Njujorku. Šarl Mišel kaže da je ruski ambasador ”odbio da pogleda istini u oči” i poručuje da EU ”neće da prestane da govori istinu, podržava Ukrajinu i suprotstavlja se Rusiji činjenicama".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 11:52:41 am



Luksemburg "zamrznuo" 4,3 milijardi evra ruske imovine


Vlasti Luksemburga, u skladu sa sankcijam EU, "zamrzle" su do sada oko 4,3 milijardi evra ruske imovine u toj zemlji.

Prema rečima ministarke finansija Juriko Bakes, radi se o novcu na žiro računima i o vrednosnim papirima. Luksemburške vlastu su identifikovale firme u trgovinskom registru na koje se primenjuju sankcije. Do sada je više od 90 osoba i oko 1.100 firmi organizacija sankcionisano.

Luksemburg je sa 125 međunarodnih banaka jedan od najvažnijih međunarodnih finansijskih centara.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 11:54:16 am


IBM se povlači s ruskog tržišta: "Da budem jasan – obustavili smo sve"


Američka tehnološka kompanija IBM objavila je da planira da se povuče sa ruskog tržišta zbog sukoba u Ukrajini.

"Da budem jasan: obustavili smo svo poslovanje u Rusiji", napisao je u saopštenju iIzvršni direktor IBM-a, Arvind Krišna, prenosi Raša tudej.

Na ruskom veb sajtu kompanije u utorak je postavljena poruka: "Ovaj sadržaj više nije dostupan".

IBM je početkom marta najavio obustavu komercijalnih aktivnosti u Rusiji, uz prekid prodaje softvera i saradnje sa ruskim odbrambenim preduzećima.

Američka kompanija je, ipak, poručila da će nastaviti da pruža osnovnu podršku najteže pogođenim područjima.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/americki-tehnoloski-gigant-se-povlaci-s-ruskog-trzista-da-budem-jasan-obustavili-smo-sve-2168020)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 11:55:28 am



Izvoz ukrajinskog žita iz luke Berdjansk kreće ove nedelje


Isporuke žitarica iz ukrajinske luke Berdjansk na Crnom moru, koja je pod kontrolom ruskih trupa, biće obnovljene ove nedelje.

Kako javlja TAS S, pozivajući se na lokalne vlasti, isporuke će biti obnovljene nakon završetka radova na uklanjanju mina iz mora. Zapadne zemlje optužuju Rusiju da zatvranjem crnomorskih luka izaziva rizik od globalne gladi, prenosi Rojters.

Moskva odbacuje odgovornost za međunarodnu prehrambenu krizu, ocenjujući da su zapadne sankcije uzrok preteće globalne gladi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/izvoz-ukrajinskog-zita-iz-luke-berdjansk-krece-ove-nedelje-2168052)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 01:33:17 pm


Kijev može da veruje Ankari


Kijev može da veruje Ankari kada je reč o obezbeđivanju izvoza žita iz ukrajinskih luka, izjavio je šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba.

„Na tom planu možemo da verujemo turskim pomorskim snagama“, rekao je Kuleba na konferenciji za novinare.

U Ankari su danas o pitanju izvoza ukrajinskog žita razgovarali ministri inostranih poslova Rusije i Turske, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu. Šef ruske diplomatije je nakon sastanka rekao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom u vezi s tim pitanjem, kao i da je otvorena za saradnju s Kijevom, ukoliko je Ukrajina spremna da ukloni mine iz svojih voda i omogući prolazak brodova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220608/uzivo-specijalna-vojna-operacija-ukrajina-dan-105-1138214704.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 02:03:49 pm


Kijev odbacilo izjavu Lavrova o žitu kao "praznu priču"


Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je danas na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Moskva neće iskoristiti situaciju u svoju korist ukoliko Kijev dozvoli da pošiljke žita bezbedno odu preko Crnog mora.

On je izjavu Lavrova ocenio kao "praznu priču".

"Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu", napisao je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko na Tviteru, prenosi Rojters.



LNR: Obećanja Zelenskog ništa ne vrede


Obećanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog ne samo da su bezvredna, već predstavljaju garanciju da će sve biti urađeno upravo suprotno, izjavio je ambasador Luganske Narodne Republike u Rusiji Rodion Mirošnik.

"Kada (ruski ministar spoljnih poslova Sergej) Lavrov izjavi da je Rusija obećala, ona će ispuniti. Odnosno, obećanje Rusije je veoma ozbiljno. Govorim da što je Rusija obećala ona će i ispuniti. Reč predsednika koja je data, vredi da će se svakako biti ispunjeno bez obzira na sve. Ali s druge strane, reč Zelenskog ne samo da ništa ne vredi, nego će biti garancija da će sve biti urađeno upravo suprotno“, rekao je Mirošnik za televiziju "Rusija 1“.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=08&nav_category=78&nav_id=2167969)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 08, 2022, 02:18:33 pm

"Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode.”, poručio je Mišel.


Нису увели санкције на производе, али су увели санкције на банке преко којих би се платили ти производи.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 08, 2022, 02:41:33 pm



Peskov o izvozu ruskog žita: Isporuke moguće kada sankcije budu ukinute


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da sankcije moraju biti ukinute da bi rusko žito bilo isporučeno na međunarodna tržišta.

Peskov je naveo da trenutno "nema suštinskih diskusija" o ukidanju sankcija.


Razgovarali Zelenski i Šolc

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su telefonom i saglasili se da je potrebno učiniti sve kako bi se pokrenuo ukrajinski izvoz žitarica, posebno morskim putevima, rekao je portparol nemačke vlade.

Portparol nemačke vlade rekao je da je Šolc obavestio Zelenskog o svom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je Zelenski na Tviteru rekao da je u razgovoru sa nemačkim kancelarom pokrenuo pitanje ruskog postupanja prema ratnim zarobljenicima, kao i integraciju Ukrajine u EU.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3949211/rat-u-ukrajini-105-dan)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 08, 2022, 06:45:23 pm

"Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode.”, poručio je Mišel.


Нису увели санкције на производе, али су увели санкције на банке преко којих би се платили ти производи.

Tačno je da Rusija ne može naplatiti svoje poljoprivredne proizvode.
Zapad je svjestan da će morati smanjiti ne samo energetsku, već i sirovinsku zavisnost od Rusije. To podiže značaj nekih zemalja trećeg svijeta. A tim zemljama zapad ne može obezbjediti hranu.
Sve ove žalopojke o hrani su dio borbe za stavljanje nekih država u svoju zonu uticaja. Zapad može da ponudi novac, tehniku, ali ne i hranu.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Milan (longtrip) on June 08, 2022, 09:26:28 pm
Nižim porezom obuzdavaju cenu goriva


Pre dva dana uvedeno vanredno stanje u Americi u sektoru elektro energetike, preliva se i na druge oblasti.

 
Zbog naglog rasta cena goriva koje je probilo istorijsku granicu od 5 američkih dolara za galona benzina (3,8 litara) krenulo se u snižavanje poreza za 16 centi da bi kompezovale udar cena na ekonomiju.

 Budući da je nacionalni prosek cene galona 4,67 dolara, sniženje cene za 16 centi ne zvuči posebno značajno ali je bitno kao početak borbe protiv divljanja cena goriva.

 Okruzi Safok i Naso ograničili su porez na gas na cenu od 3 dolara, čime se preostali iznos cene goriva ne oporezuje. CBS News prenosi da je okrug Roklaed porez ograničio na samo 2 dolara, dok je u saveznoj državi Merilend porez suspendovan na mesec dana, što je rezultiralo znatno nižim cenama goriva.

Smanjenja i ukidanje poreza će koštati državu stotine miliona dolara.

 Merilend procenjuje da će izgubiti oko 100 miliona dolara, Konektikat 90 miliona dolara, a Florida očekuje minus od 200 miliona dolara. Ipak, najviše će izgubiti Njujork, čak 585 miliona dolara, smatra guvernerka Keti Hočul.

 Dobro izgleda biti neće, jer kažu ekonomski stručnjaci, kada se Amerika ekonomski nakašlje, Evropa dobije upalu pluća dok siromašni umiru od gladi.

izvor (https://vrelegume.rs/amerika-ukida-deo-poreza-na-benzin/)





Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 06:39:37 am


Lavrov: "Zapad od krize sa žitom pravi 'katastrofu vasionskih razmera'"


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari govorio na konferenciji za novinare.

Situacija u vezi s ukrajinskim žitom nema nikakve veze s prehrambenom krizom, ali Zapad na osnovu nje fabrikuje "katastrofu vasionskih razmera", ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari, prenosi Sputnjik.

"Mnogo pažnje smo posvetili izvozu ukrajinskog žita koji naše zapadne kolege, kao i sami Ukrajinci, pokušavaju da podignu na nivo 'vasionske katastrofe', iako je njegov udeo u globalnoj proizvodnji manji od jedan odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i drugih žitarica“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare i upozorio na to da zapadne zemlje "pitanje žita“ koriste u svojstvu stalnog izvora strepnje.

Lavrov je istakao da Moskva ceni napore Ankare da se otkloni blokada izvoza ukrajinskog žita i istakao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom radi rešavanja tog problema.

"Veoma cenimo napore turskih kolega koji traže načine da se ukloni blokada, da se izveze žito iz ukrajinskih luka i da iz njih isplovi nekoliko desetina inostranih brodova koji se tamo koriste u svojstvu talaca“, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, predstavnici ruskog i turskog vojnog resora zajedno analiziraju detalje plana za uklanjanje mina iz Ukrajinskih luka, kako bi se omogućio izvoz pšenice.

"Ukoliko je Ukrajina sazrela da rešava pitanje u vezi sa izvozom žita, Rusija će rado sarađivati“, dodao je Lavrov, navodeći da je, prema podacima turske strane, Ukrajina spremna da osigura prolazak brodova kroz vodene koridore iz kojih su uklonjene mine.

Ruski ministar je dodao da su se Rusija i Turska složile da je neophodno osigurati bezbednost brodova u Crnom moru.

Prema njegovim rečima, ruska strana je spremna za susret sa Ukrajinom u Istanbulu uz posredovanje UN, ali bi taj sastanak bio više simboličan nego da se stvarno reši pitanje sa izvozom žitarica.

"Cenimo zanimanje UN da se na neki način uključe, obeleže svoje prisustvo, ali, iskreno, to neće dodati ništa osim neke simbolike“, konstatovao je Lavrov.

Kako je naglasio ruski ministar, da bi se ovaj problem rešio, potrebno je samo da "Ukrajinci puste brodove iz svojih luka ili čišćenjem mina ili utvrđivanjem bezbednih koridora“.

"Ništa više nije potrebno“, zaključio je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/lavrov-zapad-od-krize-sa-zitom-pravi-katastrofu-vasionskih-razmera-2168148)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 06:40:57 am


Fon der Lajen oštro napala Rusiju i upozorila: "Milioni će biti u riziku od gladi"


Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je danas da se svet suočava sa ”kombinacijom više kriza”.

Dodala je da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

"U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke krize širom sveta", poručila je Lajen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/fon-der-lajen-ostro-napala-rusiju-i-upozorila-milioni-ce-biti-u-riziku-od-gladi-2168190)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 06:44:19 am


Trećina struje u Nemačkoj dolazi od uglja


Ugalj je u Nemačkoj i dalje najvažniji za proizvodnju električne energije – iako udeo zelenih izvora raste.

U prva tri meseca ove godine je 52,9 odsto od 143,8 milijardi kilovat časova električne energije došlo iz konvencionalnih izvora poput uglja, prirodnog gasa i iz nuklearnih elektrana.

Uz pomoć obnovljivih izvora energije kao što su energija vetra, solarna energija i biogas, proizvedeno je 47,1 odsto struje, saopštio je državni zavod za statistiku u sredu.

Udeo električne energije iz konvencionalnih izvora opao je za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok se kod obnovljivih izvora povećao za 21 odsto.

Najznačajniji izvor struje u prvom tromesečju 2022. bio je ugalj sa 31,5 odsto od ukupne količine električne energije. Udeo struje iz uglja se povećao za 12,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021.

Energijom vetra kao drugog najvažnijeg izvora se u prvom kvartalu 2022. proizvelo 30,1 odsto električne energije.

Veća proizvodnja struje pomoću vetroparkova, za 28,8 odsto, uglavnom je zbog slabog vetra u prvom kvartalu prošle godine.

Količine električne energije od prirodnog gasa i nuklearnih elektrana su značajno opale, i to za 17, odnosno 49 odsto. Zbog gašenja nuklearki, atomska energija čini samo šest odsto od ukupne količine struje u eletromreži. Udeo gasa je 13 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/trecina-struje-u-nemackoj-dolazi-od-uglja-2168325)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:02:54 am



SAD traže zabranu ruskog uranijuma


Plan vredan 4,3 milijarde dolara koji ima za cilj da odvikne SAD od ruskih zaliha obogaćenog uranijuma čeka odobrenje od Kongresa, prema neimenovanim izvorima bliskim ovom pitanju, a citira Blumberg.

Ako bude odobren, plan će obezbediti sredstva za kupovinu goriva za nuklearne reaktore direktno od američkih proizvođača, omogućavajući Vašingtonu da zaustavi uvoz iz Rusije.

SAD su najveći svetski proizvođač nuklearne energije, sa oko 20% domaće proizvodnje električne energije. Rusija je navodno činila 16,5% uranijuma uvezenog u SAD 2020. i 23% obogaćenog uranijuma potrebnog za napajanje komercijalnih nuklearnih reaktora u zemlji.

Prema rečima američke sekretarke za energetiku Dženifer Granholm, oslanjanje Amerike na ruski uvoz predstavlja „ranjivost” za nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

SAD imaju kapacitete za iskopavanje uranijuma, ali se zemlja i dalje u velikoj meri oslanja na Rusiju kada je u pitanju obogaćivanje uranijuma. Pokretanje domaće industrije uranijuma nije lak korak za SAD, saopštila je agencija u utorak, dodajući da zemlja ima samo jedno preostalo komercijalno postrojenje za obogaćivanje – fabriku u Novom Meksiku koju vodi Urenco, britansko-nemačko-holandski konzorcijum . Odstupanje od ruskog uranijuma moglo bi primorati SAD da se okrenu Kanadi i Australiji.

Predlog za zabranu ruskog uranijuma deo je pojačanog pritiska američkih sankcija na Moskvu kao odgovor na njenu tekuću vojnu operaciju u Ukrajini.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-traze-zabranu-ruskog-uranijuma/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:05:54 am



Generalni sekretar UN: Sve zemlje će osetiti posledice ukrajinskog rata


Efekti talasa iz rata u Ukrajini izazvali su ozbiljnu krizu troškova života od koje nijedna zemlja ili zajednica ne mogu da izbegnu, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Kako javlja dopisnik Ukrinforma iz Njujorka, on je to izjavio u sredu na konferenciji za novinare posvećenoj predstavljanju izveštaja o uticaju sukoba na bezbednost hrane, energetiku i finansiranje. Ranije je rekao da rat u Ukrajini rasplamsava trodimenzionalnu globalnu krizu – hranu, energiju i finansije.

Generalni sekretar UN je rekao da zemlje moraju da deluju sada da spasu živote i sredstva za život.

„Tri meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, suočavamo se sa novom realnošću. Za one na terenu, svaki dan donosi novo krvoproliće i patnje. A za ljude širom sveta, zajedno sa drugim krizama, rat preti da izazove neviđeno talas gladi i nemaštine, ostavljajući društveni i ekonomski haos za sobom“, rekao je on.

Štaviše, kriza pojačava posledice drugih izazova sa kojima se suočavaju zemlje, kao što su klimatska vanredna situacija, pandemija COVID-19 i nejednakosti u resursima za oporavak nakon pandemije.

Prema izveštaju, broj ljudi sa ozbiljnom nesigurnošću u hrani se udvostručio sa 135 miliona pre pandemije, na 276 miliona za samo dve godine. Efekti talasa rata mogli bi da povećaju ovaj broj na 323 miliona.

Procenjuje se da je 1,6 milijardi ljudi u 94 zemlje izloženo najmanje jednoj dimenziji krize, a oko 1,2 milijarde živi u zemljama „savršene oluje“ koje su ozbiljno ranjive na sve tri dimenzije.

Izveštaj poziva na stabilizaciju rekordno visokih cena hrane i goriva, sprovođenje mreža socijalne zaštite i povećanje finansijske podrške zemljama u razvoju.

izvor (https://okvir.net/svet/sef-un-sve-zemlje-ce-osetiti-posledice-ukrajinskog-rata/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:23:55 am


Velika Britanija garantuje Ukrajini 450 miliona dolara zajma Svetske banke


Britanska ambasadorka u Ukrajini Melinda Simons potpisala je garanciju od 450 miliona dolara od 1,5 milijardi dolara kredita Svetske banke Ukrajini, saopštila je britanska ambasada u Ukrajini na Tviteru, prenosi Ukrinform.

„Velika Britanija je juče garantovala Ukrajini 450 miliona dolara od 1,5 milijardi dolara kroz zajam Svetske banke, za podršku vitalnim javnim uslugama. Garanciju Kijeva potpisala je ambasadorka Velike Britanije u Ukrajini Melinda Simons“, saopštila je ambasada.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke je 7. juna odlučio da obezbedi Ukrajini dodatnih 1,49 milijardi dolara u okviru Projekta javnih rashoda za održivost administrativnih kapaciteta u Ukrajini, povećavajući ukupan paket podrške na više od 4 milijarde dolara.

izvor (https://okvir.net/svet/uk-garantuje-ukrajini-450-miliona-dolara-zajma-svetske-banke/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:25:41 am



Šolc: Nemačka nastavlja da gasi nuklearke uprkos strahu od nestašica zbog rata


Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da njegova vlada ostaje posvećena postepenom ukidanju nuklearne energije uprkos zabrinutosti zbog rasta cena energije i mogućih nestašica zbog rata u Ukrajini. Nemačka je u decembru zatvorila polovinu od šest svojih nuklearnih elektrana, a preostale tri bi trebalo da obustave rad krajem ove godine u okviru dugoročnog plana zemlje da postepeno ukine takve elektrane u korist obnovljive energije.

Međutim rat u Ukrajini je probudio strahove da bi nemačka privreda mogla biti teško pogođena ako Rusija odluči da iznenada prekine isporuke prirodnog gasa. Opozicione stranke pozvale su na produžerak rada nemačkih nuklearnih elektrana.

Šolc je odbacio tu ideju, rekavši da je doneta odluka da se prekine upotreba nuklearne energije. „Takođe znamo da izgradnja novih nuklearnih elektrana nema smisla“, rekao je on na konferenciji za novinare u Berlinu.

izvor (https://okvir.net/svet/solc-nemacka-nastavlja-da-gasi-nuklearke-uprkos-strahu-od-nestasica-zbog-rata/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:29:24 am


Ekonomist: EU unovčava jeftinu rusku naftu


Isporuka ruske nafte u Evropsku uniju porasla je za 14 odsto između januara i aprila, sa 750.000 na 857.000 barela dnevno, objavio je u sredu The Economist, pozivajući se na podatke Argus medija. Ovo dolazi u trenutku kada Brisel poziva da se potpuno zaustavi uvoz energije iz zemlje.

Prema izveštaju, najnoviji embargo EU na rusku naftu odnosi se samo na pomorsku naftu i naftne derivate, za sada pokrivajući samo 75 odsto uvoza iz Moskve. Nafta koja se naftovodom isporučuje nekolicini zemalja centralne i istočne Evrope privremeno je izuzeta, navodi se u saopštenju. „Rafinerije u ovim zemljama kupuju jeftinu rusku naftu koju većina zapadnih kupaca izbegava.

Nemačka je jedina zemlja primalac koja je smanjila uvoz preko ruskog gasovoda Družba od izbijanja rata u Ukrajini, pokazuju podaci. Družba, koja je jedna od najdužih i najvećih mreža naftovoda na svetu, prenosi naftu oko 4.000 kilometara od istočnog dela evropske Rusije do rafinerija u Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Berlin je u januaru dobio polovinu nafte Druzhba, a do aprila samo trećinu.

Češka i Slovačka kažu da podržavaju eventualnu zabranu uvoza preko Druzhbe, ali žele period prilagođavanja od dve do tri godine. U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban se protivio potpunoj zabrani uvoza ruske nafte, rekavši da bi to bacilo „atomsku bombu“ na ekonomiju njegove zemlje.

Prema izveštaju Economist-a, postoji „malo finansijskog podsticaja za rafinerije da odustanu od ruske ponude“, dok se nafta Urals trguje znatno ispod međunarodnog standarda Brent. Rafinerije koje uvoze preko naftovoda kupile su je uz popust do 40 dolara po barelu u poređenju sa naftom iz Severnog mora prošlog meseca, pokazali su podaci Argus medija.

„Lideri EU insistiraju da će se izuzeće Druzhba ponovo razmotriti. U međuvremenu, izgleda da će gasovod testirati evropska prijateljstva“, navodi se u izveštaju.

izvor (https://okvir.net/svet/eu-unovcava-jeftinu-rusku-naftu-the-economist/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:34:40 am


SAD žele da zaplene avione ruskog milijardera


Američki sud izdao je u ponedeljak naloge za zaplenu dva luksuzna aviona u vlasništvu ruskog milijardera Romana Abramoviča. Prema saopštenju Ministarstva pravde, ovaj potez je deo nedavnih sankcija koje su uvedene protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini.

Vlasti kažu da su avioni američke proizvodnje leteli u i iz Rusije bez dobijanja dozvola od američkog Ministarstva trgovine. Avioni i delovi aviona podležu izvoznim pravilima zbog njihove potencijalne vojne upotrebe i implikacija na nacionalnu bezbednost.

U pitanju su avioni Boeing 787 Dreamliner od 350 miliona dolara i Gulfstream G650 ER od 60 miliona dolara. „Boing je odleteo u Rusiju 4. marta 2022. bez dozvole BIS-a, a sada se nalazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima“, navodi se u izveštaju i dodaje da je „Glfstrim leteo u Rusiju 12. i 15. marta 2022. bez BIS-a. licencu i ostaje u Rusiji“.

Odeljenje može tražiti da kazni Abramoviča do 328.121 dolara po nelicenciranom letu, ili skoro milion dolara za tri leta, između ostalih kazni.

Zapadne zemlje su u potrazi za ruskom imovinom za sankcije nakon što je Moskva pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini u februaru. Hiljade ruskih pojedinaca su od tada sankcionisane, a njihova imovina i novac su zaplenjeni ili zamrznuti od strane vlasti u SAD i drugim zemljama, kao i od strane EU.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-zele-da-zaplene-avione-ruskog-milijardera/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 07:36:33 am


Gutereš: Obezbediti izvoz hrane iz Ukrajine


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da je neophodno postići sporazum kojim bi se osigurao bezbedan izvoz hrane iz Ukrajine preko Crnog mora i neometan pristup svetskom tržištu hrane i veštačkog đubriva iz Rusije.

Taj sporazum je od suštinskog značaja za više stotina miliona ljudi iz zemalja u razvoju, uključujući podsaharsku Afriku, rekao je Gutereš, prenosi BBC.

Prvi čovek Ujedinjenih nacija obratio se povodom predstavljanja izveštaja o posledicama rata u Ukrajini, u kojem se procenjuje da su 94 države, sa oko 1,6 milijardi stanovnika, „izložene najmanje jednoj dimenziji krize, sa kojom ne mogu da se nose“.

Od tih 1,6 milijardi, 1,2 milijarde, ili tri četvrtine, žive u državama koje je zahvatila takozvana „savršena oluja“, jer ih istovremeno pogađaju sve tri dimenzije krize – finansijska, prehrambena i energetska, upozorio je Gutereš.

On je istakao da su posledice ruske invazije na Ukrajinu iz dana u dan sve veće i teže i sve se više ubrzavaju.

Rat u Ukrajini preti da pokrene nezapamćen talas gladi i siromaštva i da iza sebe ostavi socijalni i ekonomski haos, rekao je Gutereš i ukazao da ćemo ove godine biti suočeni sa krizom zbog nemogućnosti da se dođe do postojećih zaliha hrane, dok bi naredne godine mogli da se suočimo sa činjenicom da nema hrane.

Samo je jedan način da zaustavimo oluju koja dolazi – ruska invazija Ukrajine mora da se okonča, poručio je Gutereš.

izvor (https://okvir.net/svet/guteres-obezbediti-izvoz-hrane-iz-ukrajine/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 11:19:19 am



Eksplozija u fabrici LNG-a onesposobila izvoz gasa iz SAD


Jedna od najvećih američkih fabrika koja proizvodi tečni prirodni gas za izvoz oštećena je u eksploziji i požaru u sredu, što je primoralo postrojenje na obali Meksičkog zaliva u Teksasu da prestane sa radom u potezu za koji se očekuje da će uticati na evropska i azijska tržišta.

„Kao rezultat današnjeg požara, postrojenje za utečnjavanje Freeport LNG-a je trenutno zatvoreno i ostaće zatvoreno najmanje tri nedelje“, objavila je kompanija u sredu uveče, ne dajući više detalja.

Ranije tokom dana, kompanija je priznala „incident“ u svom objektu u Kintani, oko 112 kilometara južno od Hjustona, ali je rekla da niko od zaposlenih nije povređen i da nema rizika za zajednicu.

Tačan uzrok požara i obim štete ostaju nejasni. Nakon što su neki svedoci prijavili jak prasak i veliku vatrenu loptu u okolini, lokalna TV je emitovala snimak iz vazduha kako se voda izliva na objekat, ali bez znakova otvorenog plamena.

Postrojenje u Freeportu superhladi i teči oko 2 milijarde kubnih stopa prirodnog gasa dnevno, ili otprilike 20 procenata celokupnog američkog izvoznog kapaciteta. Ukupan američki izvoz LNG-a iznosio je oko 9,75 bcf dnevno 2021. godine, što je rekordnih 100 milijardi kubnih metara, prema Upravi za energetske informacije.

Lokalne cene prirodnog gasa u SAD pale su u sredu za više od 6 odsto, ali se očekuje da će incident imati suprotan efekat i šire posledice po globalna tržišta.

Posebno se Evropa već suočava sa velikom energetskom krizom kao rezultatom poremećaja u lancima snabdevanja nakon pandemije, zajedno sa sankcijama bez presedana uvedenim protiv Moskve. Uprkos svim naporima da se prekinu veze, EU i dalje dobija oko 40% svog ukupnog uvoza prirodnog gasa iz Rusije, uglavnom putem gasovoda, pošto je kupila oko 155 milijardi kubnih metara 2021.

U međuvremenu, američki izvoz u EU je prošle godine bio nešto više od 22 milijarde kubnih metara. Predsednik Džo Bajden je navodno obećao da će ove godine povećati isporuke LNG-a za 15 milijardi kubnih metara, ali neki analitičari kažu da SAD već proizvode tu robu punim kapacitetom i da bi svaki dodatni gas išao u Evropu morao da se uzme iz izvoza. prvobitno namenjen drugim kupcima.

izvor (https://okvir.net/svet/eksplozija-u-fabrici-lng-a-onesposobila-izvoz-gasa-iz-sad/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 11:22:05 am



Trgovina između Rusije i Turske se udvostručila


Bilateralna trgovina između Rusije i Turske zabeležila je ogroman rast od 100 odsto u aprilu, rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

Ministar je rast trgovine pripisao rastućim troškovima energije koji su proistekli iz krize koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko meseci.

Čavušoglu je rekao da su Moskva i Ankara nastavile da jačaju saradnju u različitim sektorima ekonomije, uključujući energetiku i transport, „uprkos svom pritisku“. On je dodao da Turkish Airlines nastavlja da leti za Rusiju.

„Vidimo pozitivne rezultate iz ovog procesa“, rekao je ministar uoči sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

U martu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da bi Ankara mogla da prihvati upotrebu rublje za obavljanje trgovine sa Rusijom. Istovremeno, Skupština turskih izvoznika saopštila je da bi isključenje ruskih banaka iz SVIFT-a podstaklo trgovinu između dve zemlje u nacionalnim valutama.

Rusija je jedan od glavnih trgovinskih partnera Turske. Najveći izvoz zemlje u Tursku su robe kao što su rafinisana nafta, sirova nafta i pšenica. Trgovina između dve zemlje u poslednjih nekoliko godina raste za oko 10% godišnje.

Prošlog avgusta, tursko ministarstvo trgovine je saopštilo da je Ankara odlučna da dovede ukupan obim komercijalne razmene između zemalja na 100 milijardi dolara godišnje.

izvor (https://okvir.net/svet/trgovina-izmeu-rusije-i-turske-se-udvostrucila/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 12:40:55 pm


Ukrajina postavlja uslov za nastavak izvoza žitarica


Ukrajina će nastaviti izvoz žitarica samo kada bude osigurana sopstvena bezbednost, izjavio je u utorak sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov dok se ruska vojna ofanziva nastavlja u njegovoj zemlji.

Govoreći na nacionalnoj televiziji, Danilov je podsetio na izjavu ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova „u kojoj je jasno rečeno da je prvo pitanje bezbednost, drugo pitanje bezbednosti, treće pitanje bezbednosti”.

„Ako se ovo pitanje ne reši, a ne obezbedi bezbednost naše zemlje, žito nikuda neće otići. Jer za nas je pitanje bezbednosti prioritet broj jedan“, rekao je Danilov, ne precizirajući šta tačno podrazumeva pod pojmom „bezbednost“.

Istovremeno je tvrdio da je „ovo pitanje pod kontrolom“ i jasno stavio do znanja da ukrajinske vlasti pamte svoje obaveze.

„Niko ne želi da svet bude gladan“, naglasio je on.

Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za ometanje izvoza žitarica. Kijev i njegove zapadne pristalice tvrde da blokiranjem ukrajinskih crnomorskih luka Rusija pogoršava globalnu prehrambenu krizu. Moskva je odbacila takve tvrdnje, rekavši da je spremna da osigura bezbedan prolaz za brodove za prevoz žitarica i da poremećaj proističe iz obimnog miniranja obale od strane ukrajinske vojske.

Danilov je optužio Rusiju da „veštačko stvara” prepreke u svoju korist, da prebacuje odgovornost i „ucenjuje” Evropu.

U sredu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da Ukrajina i Zapad pokušavaju da prikažu „manji problem“ sa ukrajinskim žitom kao „univerzalnu katastrofu“. On je takođe tvrdio da su ukrajinske vlasti, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, pokazale nespremnost da započnu proces deblokade luka. Lavrov je naglasio da ako je Kijev sada spreman da očisti obalu od mina, Rusija bi rado sarađivala i čak je spremna da pruži pismene garancije da „neće iskoristiti ovu situaciju u interesu specijalne vojne operacije koja je u toku“.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/ukrajina-postavlja-uslov-za-nastavak-izvoza-zitarica/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 01:58:47 pm


Zelenski traži da Rusija bude izbačena iz FAO


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je danas da Rusija bude izbačena iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

On je, obraćajući se na sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu rekao da ne može biti razgovora o produžetku članstva Rusije u FAO, jer ta zemlja, kako tvrdi, izaziva glad za najmanje 400 miliona ili moguće više od milijardu ljudi, prenosi BBC.

Zelenski je ranije danas u televizijskom obraćanju rekao da bi milioni ljudi mogli da gladuju zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka i poručio da je svet na ivici "užasne krize sa hranom".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=09&nav_category=78&nav_id=2168445)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 03:53:58 pm


Dragi: Deblokirati ukrajinske luke uz garancije Zelenskom


Italijanski premijer Mario Dragi naveo je da globalni napori u cilju izbegavanje prehrambene krize treba da počnu u ukrajinskim crnomorskim lukama, a da su Kijevu potrebna uveravanja da one neće biti napadnute.

„Moramo da deblokiramo milione tona žita koje su tamo zarobljene zbog sukoba. Posrednički napori Ujedinjenih nacija i Turske su značajni koraci“, naglasio je Dragi u obraćanju na ministarskom sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu.

On je naveo i da se „predsedniku Volodimiru Zelenskom moraju ponuditi uveravanja koja su mu potrebna da luke neće biti napadnute“.

On je još rekao da je potrebno smanjiti cene energenata i da bi ograničenje cena na uvoz ruskog gasa, o kojem su lideri EU razgovarali prošle nedelje, pomoglo da se zadrži inflacija i povećaju prihodi Evropljana, a da bi se time smanjio i priliv sredstava u Moskvu.

izvor (https://okvir.net/svet/dragi-deblokirati-ukrajinske-luke-uz-garancije-zelenskom/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 03:58:15 pm


Rusija: Bez sporazuma sa Turskom o izvozu ukrajinskog žita


Potparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da nije postignut dogovor s Turskom o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora.

Peskov je dodao da će se razgovori nastaviti.

Turska se zalaže za sporazum između Rusije i Ukrajine za ublažavanje globalne krize s hranom pregovaranjem o sigurnom prolazu za žito.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-bez-sporazuma-sa-turskom-o-izvozu-ukrajinskog-zita/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 04:00:42 pm


"Rat u Ukrajini pomračio izglede globalne ekonomije"


Rat u Ukrajini je značajno pomračio ekonomske izglede, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Mada bi svetska ekonomija trebalo da izbegne stagflaciju viđenu 1970-ih, dodali su, smanjivši prognoze rasta i podižući procenu inflacije.

Svetska ekonomija će ove godine, prema predviđanjima OECD-a, zabeležiti rast od 3,0 odsto, mnogo manji od očekivanih 4,5 procenata iz poslednje, decembarske prognoze te organizacije, izveštava Rojters.

Rast će zatim naredne godine usporiti na 2,8 odsto, što je ispod prethodne procene od 3,2 posto, navodi se u najnovijem Ekonomskom pregledu OECD-a, sa sedištem u Parizu.

Istovremeno, ta organizacija smatra da je mala verovatnoća da rast cena u skorije vreme posustane i očekuje da će inflacija ove godine dostići čak 8,5 procenata u zemljama članicama OECD-a, pre nego što se spusti na 6,0 posto 2023.

U ranijoj prognozi, predviđana je maksimalna stopa inflacije od 5,0 procenata za 2022. godinu i potom njen postepeni pad na 3,0 posto naredne godine.

Uprkos prognozi o manjem privrednom rastu i većoj stopi inflacije, OECD smatra da je ograničen rizik od nastupanja stagflacije poput one sredinom 1970-ih, kada je udar cena nafte izazvao otimanje inflacije i rast nezaposlenosti.

Konkretno, razvijene ekonomije, čiji je rast danas mnogo više vođen uslužnim sektorom nego 1970-ih, sada su manje energetski intenzivne i centralne banke imaju "odrešenije ruke" da se bore protiv inflacije, nezavisno od vlada koje više zabrinjava nezaposlenost, mišljenja je OECD.

Budući da se fiskalni podsticaji iz perioda pandemije ukidaju, OECD predviđa rast američke ekonomije od 2,5 posto ove godine i usporavanje rasta na 1,2 procenta u 2023., što je manje od prethodnih prognoza rasta od 3,7 odsto u 2022. i od 2,4 posto u 2023.

Takođe procenjuje da će kineska ekonomija, koja je pogođena novim talasom zatvaranja zbog kovida, porasti za 4,4 procenta ove godine i za 4,9 odsto 2023, umesto ranije očekivanih 5,1 posto za obe godine.

Zbog veće izloženosti uvozu ruske energije i posledicama rata u Ukrajini, OECD vidi rast privrede evrozone u ovoj godini na 2,6 posto, a u narednoj na 1,6 procenata, što je znatno niže u odnosu na prethodne prognoze od 4,3 i 2,5 odsto, respektivno.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rat-u-ukrajini-pomracio-izglede-globalne-ekonomije-2168203)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 04:02:28 pm



Drastičan skok cena u Austriji – neke namirnice i do 125 odsto skuplje


U Austriji je cena namirnica proteklih meseci drastično skočila, a posebno jeftinijih, pokazuje istraživanje Radničke komore (AK).

Povoljnije suncokretovo ulje je, u poređenju sa prošlom godinom, poskupelo za čak 125 odsto, a pene-testenina za 79 procenata, ustanovio je AK.

Tako je litar povoljnijeg suncokretovo ulja koštao u junu prošle godine 1,19 evra, a sada staje 2,68 evra.

"Ko ima manje para, poredi cene prilikom kupovine. Veće cene pogađaju mnogo više osobe sa nižim primanjima", istakla je Gabrijele Zgubić, zaštitnica potrošača AK.,

Ona je ukazala da građani, zbog visokih cena, sada sve više kupuju povoljnije proizvode, ali su često suočeni sa nestašicom upravo tih asortimana u prodavnicama, pa moraju da kupe i skuplje varijante.

AK traži privremeno smanjenje PDV-a na namirnice, kako bi se domaćinstva sa nižim primanjima rasteretila. AK ukazuje da domaćinstva sa nižim primanjima u proseku potroše 16,6 odsto svog budžeta na namirnice.

Od smanjenja PDV-a na namirnice, dvostruko više bi profitirala domaćinstva sa nižim primanjima.

Takođe, AK traži i strogo nadziranje cena namirnica u prodavnicama.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drastican-skok-cena-u-austriji-neke-namirnice-i-do-125-odsto-skuplje-2168559)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 04:04:19 pm


Zelenski: "Milioni bi mogli da gladuju zbog ruske blokade"


Milioni ljudi mogli bi da gladuju zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Ukrajinski predsednik je u televizijskoj izjavi poručio da je svet na ivici "užasne krize sa hranom", a da Ukrajina ne može da izveze velike količine pšenice, kukuruza, ulja i drugih proizvoda koji igraju "stabilizujuću ulogu na globalnom tržištu", prenosi Rojters.

"To znači da, nažalost, može doći do fizičke nestašice proizvoda u desetinama zemalja širom sveta. Milioni ljudi bi mogli da gladuju, ako se nastavi ruska blokada Crnog mora", rekao je Zelenski.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/zelenski-milioni-bi-mogli-da-gladuju-zbog-ruske-blokade-2168593)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 04:05:38 pm


Peskov: "Sistem plaćanja gasa u rubljama odlično funkcioniše"


Posle uvođenja zapadnih sankcija, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je od 1. aprila ove godine uveo novu proceduru plaćanja ruskog gasa.

Zemljama koje su odbile da plate gas prema novom aranžmanu Moskve zasnovanom na plaćanju u rubljama već je prekinuto snabdevanje, ali nisu planirana nova isključenja, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
 
"Neke zemlje su već isključene. Ne planiraju se nova isključenja. One zemlje koje dobijaju gas već funkcionišu po novom sistemu, opisanom u odgovarajućem ukazu predsednika Rusije. Ovaj sistem odlično funkcioniše“, naveo je on, prenosi TAS S.

Posle uvođenja zapadnih sankcija, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je od 1. aprila ove godine uveo novu proceduru plaćanja ruskog gasa.

Od tog datuma, zemlje koje žele da kupe ruski gas moraju da poštuju novu šemu plaćanja, koja uključuje otvaranje dva računa, jednog za uplatu u devizama i drugog za konvertovanje tih sredstava u rublje.

Rusija će nastaviti da isporučuje gas u količinama i po cenama utvrđenim ranijim ugovorima, navodi TAS S.

Zbog odbijanja da plaćaju gas u rubljama, Gasprom je dosad ukinuo isporuke Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj, kao i danskom Orstedu i Šel enerdži za dopremanje gasa Nemačkoj i danskoj kompaniji GasTerra, navodi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/peskov-sistem-placanja-gasa-u-rubljama-odlicno-funkcionise-2168770)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 09, 2022, 04:06:59 pm



Quote
Venezuela “Allowed” To Sell Oil To Europe




https://youtu.be/PJxXLWoMYCo


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 10, 2022, 03:21:12 am
Руски приходи од енергената су сада већи него пре рата у Украјини (https://www.reuters.com/business/energy/russia-energy-revenue-may-be-higher-now-than-before-ukraine-war-us-official-says-2022-06-09/)

Ројтерс (Reuters) преноси изјаву Амоса Хокстина (Amos Hoskstein), помоћника америчког државног секретара за енергетске ресусе. У изјави коју је дао у Сенату, Хокстин је рекао да су руски приходи од продаје енергената сада вероватно већи него пре избијања рата у Украјини. Санкције САД и ЕУ усмерене према Русији су изазвале раст цена енергената. Санкције су присилиле Русију да нафту продаје по знатно нижим ценама државама као што су Кина и Индија. Међутим, те цене су и даље више него што су биле цене нафте пре избијања сукоба.

Извор: Ројтерс (https://www.reuters.com/business/energy/russia-energy-revenue-may-be-higher-now-than-before-ukraine-war-us-official-says-2022-06-09/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 07:57:28 am


MMF otvorio novi račun za pomoć Ukrajini


Kanada i Nemačka su već obećale više od dve milijarde dolara na novi račun koji je otvorio Međunarodni monetarni fond za pomoć Ukrajini, a i druge zemlje su izrazile interesovanje, rekao je danas portparol MMF-a Džeri Rajs.

On je odbio da proceni ukupan iznos koji bi mogao da bude prikupljen, ali je rekao da bi "MMF želeo da on bude što je moguće veći, s obzirom na ogromne potrebe Ukrajine dok se brani od ruske invazije", prenosi Rojters.

Rajs je rekao da MMF nije bio u stanju da napravi tačnu ili sveobuhvatnu procenu štete od rata, ali je dodao da je Kijevska škola ekonomije krajem maja procenila da je šteta na fizičkoj infrastrukturi već premašila 105 milijardi dolara.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=09&nav_category=78&nav_id=2168445)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 07:58:21 am


Zelenski potpisao ukaz o uvođenju sankcija protiv Putina


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je danas ukaz o uvođenju sankcija pojedincima među kojima je i ruski predsednik Vladimir Putin.

U ukazu je, naime, naveden spisak lica protiv kojih se uvode sankcije, a na prvom je ruski predsednik.

Na listi su se našli i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, premijer Rusije Mihail Mišustin, ministar unutrašnjih poslova Rusije Vladimir Kolokoljcev i drugi ruski zvaničnici.

Kako je precizirano, sankcije se uvode na neodređeno vreme.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=09&nav_category=78&nav_id=2168445)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 08:18:23 am


SAD se suočavaju sa novom krizom nakon nestašice formule za bebe


SAD doživljavaju ozbiljan deficit tampona, a izuzetno uspešna reklamna kampanja se navodi kao jedan od faktora koji doprinose nestašici, otkrio je časopis TIME ranije ove nedelje.

2020. godine, popularna komičarka i glumica Ejmi Šumer angažovana je od strane Procter & Gamble-a kao „lice Tampak-a” – najpopularnijeg brenda tampona u SAD. U reklamnoj kampanji, Šumer je igrao ulogu pomoćnog dobavljača tampona koji se pojavio u toaletima i „spasao“ žene od nevolja snabdevajući ih Tampakom.

Od tada je „rast maloprodaje eksplodirao“, rekla je za TIME portparolka kompanije Cheri McMaster. Potražnja za Tampakom je porasla za 7,7% u poslednje dve godine, što je navelo proizvođača da vodi svoju fabriku u Auburnu, Maine, 24/7.

Međutim, kako je pokazalo istraživanje koje je sprovela Alana Semuels iz TIME-a, uspešna reklamna kampanja nije jedini uzrok nestašice tampona što su dobro dokumentovali korisnici društvenih medija: Tviter, Reddit i drugi društveni mediji preplavljeni su fotografijama praznih polica na kojima su neki od najpotrebnijih higijenskih proizvoda trebalo je da budu.

„Ovo nije tako loše kao nestašica toalet papira u proleće 2020., ali nije sjajno“, napisala je na Tviteru Dana Marlou, osnivač dobrotvorne organizacije I Support the Girls koja beskućnicima obezbeđuje grudnjake i pomoć pri menstrualnoj higijeni.

Nestašica je prvi put postala jasna tokom pandemije Covida kada su ljudi pravili zalihe osnovnih stvari. Kasnije se, prema TIME-u, još jedan problem pogoršao: nedostatak sirovina. Kako je potražnja za maskama za lice i drugim medicinskim potrepštinama rasla, potražnja za sirovim pamukom i rajonom je takođe bila u porastu. Kao rezultat toga, proizvođači tampona se bore u nabavci ovih materijala. Činjenica da je cena pamuka brzo rasla (u aprilu je bila viša za 71 odsto u odnosu na prethodnu godinu), dodatno je pogoršala problem.

Sve veći troškovi transporta poskupeli su isporuku proizvoda u SAD. Izvršni direktor startapa The Organic Project, Thime Sullivan, rekao je za TIME da su troškovi dopremanja tampona u SAD porasli za 300% u odnosu na prošlu godinu.

Pored svih navedenih problema, proizvođači se bore i sa nedostatkom kadrova usred sve veće potražnje za njihovim proizvodima. Pošto se tamponi smatraju medicinskim uređajima, oni podležu strogim propisima o kontroli i stoga „kompanije ne mogu nikoga da stave na montažnu traku, pa je proizvodnja kasnila u potražnji“, objasnio je autor istraživanja.

„Povećana potražnja, nedostatak osoblja, nedostatak sirovina – nijedan od ovih faktora nije jedinstven za tampone. Ipak, ono što čini nedostatak tampona tako upornim i problematičnim jeste to što za razliku od većine drugih artikala kojima je lanac snabdevanja otežan pristup, tamponi nisu nešto što žene mogu da prestanu da kupuju dok se zalihe ne vrate“, objašnjava TIME.

Tamponi nisu jedini deficitarni proizvod u SAD. Prošlog meseca, njujorške vlasti su bile prinuđene da proglase vanredno stanje zbog nedostatka formule za bebe. Deficit vitalno važnog proizvoda izazvan je februarskim zatvaranjem fabrike u Mičigenu kojom upravlja Abbott Laboratories, zbog zabrinutosti za kontaminaciju. Objekat, koji čini oko 40% formule na američkom tržištu, povukao je neke od svojih proizvoda i zatvorio proizvodni pogon nakon što su četiri bebe koje su hranjene adaptiranim mlekom napravljenim u objektu dobile retku bakterijsku infekciju. Dvojica od njih su kasnije umrla.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-se-suocavaju-sa-novom-krizom-nakon-nestasice-formule-za-bebe/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 08:19:17 am


Cene benzina u Velikoj Britaniji rastu


Cena goriva u Britaniji nastavlja da raste jer punjenje prosečnog porodičnog automobila benzinom sada košta preko 100 funti (125 dolara), prema podacima koje je pratila kompanija za pomoć na putu RAC.

Grupa za automobile je izvestila da je punjenje rezervoara 55-litarskog porodičnog automobila dizelom poraslo na 103,43 funti (129,75 dolara).

„Dok cene goriva svakodnevno postavljaju nove rekorde, domaćinstva širom zemlje možda nikada nisu očekivala da će cena punjenja porodičnog automobila prosečne veličine dostići tri cifre“, rekao je portparol RAC za gorivo Sajmon Vilijams, kako se navodi bi BBC.

U utorak su cene benzina u Velikoj Britaniji zabeležile najveći dnevni skok u poslednjih 17 godina sa rastom za više od dva penija po litru, dok su prosečne cene dizela porasle za 1,4 penija u odnosu na ponedeljak.

Cene goriva u Velikoj Britaniji nedavno su porasle zbog rastućih globalnih cena i planova zemlje da smanji zavisnost od Rusije, jednog od najvećih svetskih izvoznika nafte.

Krajem maja, Riši Sunak, kancelar britanske blagajne, predstavio je paket mera vredan 15 milijardi funti (18,8 milijardi dolara) za pomoć domaćinstvima u pogledu troškova života. Britanske vlasti su takođe uvele 25% vanrednog poreza na dobit energetskih kompanija povrh postojeće glavne stope poreza od 40%, povećavajući kombinovanu stopu poreza na dobit na 65%.

izvor (https://okvir.net/svet/cene-benzina-u-velikoj-britaniji-rastu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 08:30:52 am


SAD priznaju da su ruski energetski prihodi porasli nakon sankcija


Rusija sada dobija više novca od trgovine fosilnim gorivima nego pre početka vojne operacije u Ukrajini, što je navelo neke zapadne nacije da ciljaju Moskvu nizom sankcija, rekao je američkim senatorima viši savetnik za globalnu energetsku bezbednost Amos Hohštajn. u četvrtak.

Globalne cene energenata koje su već bile u porastu i koje su očigledno dodatno porasle zapadnim sankcijama protiv Rusije pomogle su Moskvi da ublaži uticaj zapadnih ograničenja, priznao je zvaničnik, koji je ranije bio američki izaslanik za energetsku bezbednost.

Na pitanje da li Moskva sada dobija više novca od trgovine naftom i gasom nego pre nekoliko meseci, Hohštajn je odgovorio: „Ne mogu to da poreknem. Zvaničnik je razgovarao sa Podkomitetom Senata za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju.

Sjedinjene Američke Države su početkom marta odlučile da ograniče sav uvoz ruske sirove nafte, nekih naftnih derivata, tečnog prirodnog gasa i uglja, kao deo sankcija izazvanih ruskom vojnom akcijom u Ukrajini. U sredu je predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao, međutim, da su se isporuke nafte iz Rusije u SAD „skoro udvostručile u martu u odnosu na februar. ”

EU – koja dugo nije bila voljna da nametne ograničenja na uvoz ruske nafte i umesto toga je svojim sankcijama ciljala na finansijski i bankarski sektor – pristala je da uvede zabranu ruske nafte krajem maja. Blok je odlučio da odmah zaustavi 75 odsto uvoza, a do kraja godine 90 odsto. Međutim, Mađarska i nekoliko drugih zemalja dobile su izuzeće zbog nesposobnosti njihovih ekonomija da se izbore bez ruskih zaliha.

Izveštaji medija su u međuvremenu sugerisali da sankcije do sada nisu uticale na rusku trgovinu energentima. U aprilu je Vall Street Journal objavio da su isporuke nafte u Rusiji porasle za 300.000 barela dnevno samo tog meseca.

Sredinom maja, Bloomberg je izvestio da ruski prihodi od nafte rastu uprkos sankcijama i da su skočili za nekih 50% od početka 2022. Ruska vlada je takođe izvestila da se proizvodnja nafte u zemlji oporavlja i ukazala na neke nove kupce u Aziji -Pacifički region koji je počeo da kupuje rusku naftu.

Indija je bila jedan od takvih kupaca, pošto je izvoz ruske nafte u ovu zemlju u maju skočio za neverovatnih 25, navodi Rojters. U međuvremenu, sankcija se naizgled suprotstavila SAD i njihovim saveznicima. Američki predsednik Džo Bajden proglasio je vanredno stanje zbog energetike ranije ove nedelje rekavši da je sposobnost nacije da obezbedi dovoljno električne energije ugrožena.

Prošlog vikenda, Američka automobilska asocijacija (AAA) je izvestila da su se cene benzina u SAD udvostručile pod Bajdenom i da su prošle subote dostigle maksimum svih vremena, iznoseći 4,81 dolara po galonu. Međunarodna agencija za energetiku je 1. juna upozorila da bi Evropa, koja se takođe suočava sa rastućim cenama benzina, mogla da pribegne racionalizaciji goriva suočena sa energetskom krizom bez presedana.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-priznaju-da-su-ruski-energetski-prihodi-porasli-nakon-sankcija/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 08:43:41 am


EU izdvaja dodatnih 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini


U svetlu rastućih humanitarnih potreba u Ukrajini, EU je dodelila još 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini, čime je ukupna sredstva EU za humanitarnu pomoć dostigla 700 miliona evra kao odgovor na invaziju Rusije u punom obimu.

Relevantno saopštenje objavljeno je na sajtu Evropske komisije, prenosi dopisnik Ukrinforma.

„U svetlu rastućih humanitarnih potreba u Ukrajini, komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič posetio je danas Ukrajinu kako bi se sastao sa humanitarnim organizacijama i visokim zvaničnicima ukrajinske vlade kako bi pomogao u koordinaciji odgovora EU na krizu na terenu. Tim povodom, EU danas izdvaja još 205 miliona evra humanitarne pomoći Ukrajini. Time je ukupno finansiranje humanitarne pomoći EU i vrednost pomoći u naturi preko 700 miliona evra kao odgovor na rusku ilegalnu invaziju na Ukrajinu, od čega je 13 miliona evra namenjeno projektima u susednoj Moldaviji“, navodi se u izveštaju.

Svih 27 država članica, kao i Turska, Norveška i Severna Makedonija pružile su više od 38.000 tona pomoći, uključujući komplete prve pomoći, hranu, zaštitnu odeću, ali i stratešku opremu poput vatrogasnih vozila, mobilnih bolnica i zaliha energije, isporučeni su Ukrajini. sa finansijskom vrednošću od 373 miliona evra. Takva roba je isporučena preko logističkih čvorišta uspostavljenih u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. U Ukrajini su takođe uspostavljena dva humanitarna skladišta i logističke operacije koje finansira EU.

Preko 500 pacijenata iz Ukrajine kojima je potreban nastavak lečenja ili hitna medicinska pomoć prebačeno je u evropske bolnice. Glavne zemlje odredišta bile su Belgija, Nemačka, Danska, Španija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Rumunija i Švedska.

Humanitarni partneri EU osiguravaju da pomoć stigne do najugroženijih ljudi, čak iu ograničenim područjima. Oni pružaju novčanu pomoć, vodu, hranu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu i hitno sklonište pogođenim civilima. Od danas, programi novčane pomoći koje finansira EU već su dostigli 1,59 miliona ljudi sa mesečnim grantom od 2.200 UAH. Ovo im pomaže da kupe stvari koje su im najpotrebnije, dok istovremeno doprinose lokalnoj ekonomiji.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/eu-izdvaja-dodatnih-205-miliona-evra-humanitarne-pomoci-ukrajini/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 08:56:20 am


Jelen: "Neophodno da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije"


Američki ministar finansija Dženet Jelen predložila je da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije zbog specijalne operacije u Ukrajini.

"Prema mom mišljenju, neophodna nam je brojna grupa zemalja koje bi bile saglasne sa uvođenjem sankcija protiv Rusije. Stvaranje takve koalicije je neophodno da bi sankcije bile što efikasnije u globalnim okvirima", rekla je Jelen tokom diskusije koju je organizovao "Njujork tajms".


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220610/uzivo-ruske-snage-na-periferiji-slavjanska-ofanziva-od-popasne-ka-bahmutu-1138314430.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 11:56:06 am



Pandemija? Kriza? Svet nikada nije bio bogatiji


Ukupno svetsko bogatstvo poraslo je za 10,3 odsto u 2021. na 473 biliona dolara, uglavnom zahvaljujući procvatu berze.

To pokazuju podaci iz studije koju je u četvrtak objavio Boston Consulting Group (BCG).

Posredi je najveći porast u više od decenije, a broj superbogatih, koje BCG definiše kao osobe s imovinom vrednom više od 100 miliona dolara, porastao je za oko 300 ljudi.

Najviše superbogatih, 25.800 ljudi, imaju Sjedinjene Američke Države. Nakon njih sledi Kina, koja ima 8.500 superbogatih ljudi. Nemačka je na trećem mestu. Širom sveta oko 69.000 superbogatih pojedinaca drži 15 odsto finansijske imovine koja se može uložiti, prenosi Jutarnji list.

Vrednost materijalne imovine, uključujući nekretnine, umetnine i zlato, porasla je za 11 odsto na 13 biliona dolara u 2021. Posebno snažno raste vrednost nekretnina već neko vreme.

Uprkos ekonomskim posledicama rata u Ukrajini, izveštaj BCG-a predviđa da će bogatstvo i dalje rasti u celom svetu, a očekuje se snažno povećanje, pre svega u Aziji.

Ako se rat u Ukrajini završi ove godine, očekuje se da će globalno bogatstvo rasti za 5,3 odsto godišnje i do 2026. godine bi "novo bogatstvo" moglo dosegnuti 80 biliona dolara.

Studija je izračunala prosečno povećanje od 5 odsto ako se rat nastavi i sankcije postrože ili potraju duže.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/pandemija-kriza-svet-nikada-nije-bio-bogatiji-2168762)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:13:52 pm


EK ima novi predlog: Povećati uvoz gasa iz Egipta i Izraela


Evropska komisija predložila je državama članicama Evropske unije sporazum sa Egiptom i Izraelom o povećanju uvoza prirodnog gasa iz istočnog Mediterana.

To se navodi u nacrtu dokumenta koji datira od 7. juna, a u koji je Rojters imao uvid.

Nacrt memoranduma o razumevanju, koji je još uvek podložan promenama i treba mu odobrenje uključenih vlada, deo je napora EU da smanji uvoz fosilnih goriva iz Rusije nakon početka sukoba u Ukrajini.

"Prirodni gas koji će biti isporučen Evropskoj uniji poticaće ili iz Arapske Republike Egipat, Države Izrael ili bilo kog drugog izvora u regionu istočnog Mediterana, uključujući zemlje članice EU u regionu", navodi se u dokumentu.

EU je javno saopštila da namerava da zaključi trilateralni sporazum sa Egiptom i Izraelom pre leta, ali detalji u nacrtu dokumenta od 7. juna nisu javni.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da poseti Kairo sledeće nedelje.

Kako navodi britanska agencija, Evropska komisija je odbila da komentariše nacrt sporazuma, niti da li bi put Fon der Lajen mogao da se desi kada bude potpisan memorandum o razumevanju.

Nacrt sporazuma utvrđuje principe za pojačanu saradnju između tri partnera, ali ne kaže koliko bi gasa EU uvezla, niti postavlja bilo kakve rokove za isporuke.

U dokumentu se takođe navodi da će isporuke uključivati upotrebu infrastrukture za tečni prirodni gas (LNG) u Egiptu, uz napomenu da je plan te severnoafričke zemlje da postane regionalno čvorište za prirodni gas.

Kako se navodi u dokumentu, memorandum o razumevanju trajao bi devet godina od njegovog potpisivanja, iako je taj deo i dalje u zagradama, što je znak da postoji veća šansa da bi mogao da se promeni u odnosu na druge paragrafe.

Egipat već izvozi relativno male količine gasa u EU, a obe zemlje očekuju da će povećati proizvodnju i izvoz u narednim godinama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ek-ima-novi-predlog-povecati-uvoz-gasa-iz-egipta-i-izraela-2168763)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:15:16 pm


Nemački ministar: "Oduzeti Rusima. Dati Ukrajincima"


Nemački ministar pravosuđa Marko Bušman se založio za oduzimanje imove ruskih oligarha i njeno usmeravanje na obnovu Ukrajine.

Uslov je da sud dokaže umešanost vlasnika u rat ili da je od njega profitirao, rekao je Bušman na margini ministarskog sastanka u četvrtak u Luksemburgu. Rusija je odgovorna za užasnu štetu u Ukrajini, koja na koncu neće moći sama da finansira obnovu, dodao je ministar.

"Ukrajina to neće moći sama da plati" i stoga treba razgovarati o tome kako Rusiju uključiti u obnovu.

Evropska komisija je prošlog meseca predložila kriminalizaciju izbegavanja sankcija. U takvom slučaju, trebalo bi da bude moguće oduzimanje imovine oligarha, rekao je Bušman.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacki-ministar-oduzeti-rusima-dati-ukrajincima-2168832)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:16:43 pm


Nemci ni sami ne znaju šta hoće: Ugasiti nuklearke ili praviti nove?


Nemačka je odavno odlučila da zatvori svoje nuklearne elektrane i okrene se obnovljivim izvorima energije.

Trenutno rade još dve nuklearke, ali i one treba da prestanu do kraja godine. Međutim, ministar finansija Kristijan Lindner sada kaže da treba pričati o mogućem povratku nuklearnoj energiji.

"Ljudi očekuju da se razmotre sve opcije zbog zaštite klime," energetske "zavisnosti od Putina" i inflacije, rekao je Lindner za Bild od četvrtka.

Ipak, ministar i lider liberala, najmanje stranke vladajuće koalicije, nije uveren da nova ulaganja u nuklearnu energiju zaista mogu da se isplate.

"Ali Nemačka ne sme da zatvori debatu koja se vodi širom sveta. Predlažem da se argumenti stave na sto bez predrasuda."

S druge strane, ministar privrede i člamn Zelenih Robert Habek rekao je da "nema više šta toliko da se priča."

Habek je Bildu rekao da je pitanje nuklearne energije bilo tema posle formiranja vlade u decembru prošle godine. "Ministarstva su donela odluku, a i politička rasprava je završena. Ovo nije put kojim će Nemačka dalje da ide," rekao je Habek.

U Nemačkoj još rade nuklearne elektrane Isar 2, Emsland i Nekarvesthajm 2, ali se gašenje očekuje do kraja godine. Ministarstva privrede i životne sredine odbila su produžetak rada zbog novonastale situacije posle ruske invazije na Ukrajinu.

Umesto toga, treba pogurati energetski preokret ka obnovljivim izvorima električne energije. Kancelar Olaf Šolc takođe se izjasnio protiv nastavka rada nuklearnih elektrana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemci-ni-sami-ne-znaju-sta-hoce-ugasiti-nuklearke-ili-praviti-nove-2168859)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:18:19 pm



Odloženo slanje gasa Evropi: Američka kompanija obustavila rad – na najmanje tri nedelje


Transport prirodnog gasa za Evropu biće odložen.

Razlog je to što je jedna od vodećih američkih kompanija za proizvodnju tečnog prirodnog gasa Friport LNG obustavila rad najmanje tri nedelje.

Prestanak rada fabrike, koja obezbeđuje oko 20 odsto kapaciteta za preradu LNG u SAD, usledio je nakon jučerašnje ekplozije u njenom postrojenju u Meksičkom zalivu, preneo je Rojters.

Fabrika je u prošlosti veći deo gasa slala u Japan i Koreju, ali će prekid u radu uticati i na Evropu.

Tronedeljno zatvaranje značiće gubitak oko 13-15 pošiljki, iako bi Evropa trebalo da bude u stanju da nadoknadi gubitke iz svojih skladišta gasa.

Rizik, međutim, ostaje ako se zatvaranje produži na duži period, kažu analitičari.

Prekid rada Friport LNG se poklapa sa održavanjem Severnog toka 1 i norveškim merama za održavanja gasa, međutim, tržište bi moglo da se izbori sa time potencijalnim povlačenjem nekih količina iz skladišta, izjavila je osoba upoznata sa tržištem.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/odlozeno-slanje-gasa-evropi-americka-kompanija-obustavila-rad-na-najmanje-tri-nedelje-2169018)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:19:25 pm



Orban upozorava – ponovo: "Ako postoji rat, postoji i ratna inflacija"


Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je komentarisao embargo Evropske unije na uvoz ruskog gasa.

Kako je istakao, embargo će uništiti evropsku privredu, koja se već bori sa rastućom inflacijom zbog povećanih cena energenata, prenose Novosti.

Orban je u izjavi za državni radio rekao da će bez ograničenja cena goriva, nekih osnovnih namirnica i maloprodajne energije, mađarska inflacija, koja je u maju dostigla 10,7 odsto, sigurno premašiti 15 ili 16 odsto.

Prema njegovim rečima, ograničenja cena u Mađarskoj mogla bi ostati na snazi duži period ako potraje rat u Ukrajini.

"Sve zavisi od rata. Ako postoji rat, onda postoji i ratna inflacija. Ako se govori o miru, onda ove mere možemo brzo da izmenimo", rekao je Orban.

Suočena sa porastom inflacije, Orbanova vlada je sredinom novembra postavila ograničenje cena goriva, a u februaru je postavila ograničenja na nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda. Ove mere ističu u julu.

Ograničenja cena goriva nedavno su sužena na automobile sa mađarskim registarskim tablicama, što je izazvalo sukob sa EU, dok je mađarska energentska grupacija "MOL" pozvala na postepeno ukidanje te mere.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/orban-upozorava-ponovo-ako-postoji-rat-postoji-i-ratna-inflacija-2169086)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:36:18 pm


Putin: "Neće biti nikakve gvozdene zavese uprkos zapadnim sankcijama"


Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da nijedna gvozdena zavesa neće pasti na rusku ekonomiju uprkos sankcijama koje je uveo Zapad.

Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnih resursa, suočava se sa najvećom ekonomskom kontrakcijom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Upitan o mogućim sporazumima sa partnerima poput Kine i Indije u jeku "zatvaranja" ruske ekonomije, Putin je na televizijskom sastanku sa mladim preduzetnicima rekao da će ruska ekonomija ostati otvorena, prenosi Index.

"Nećemo imati zatvorenu ekonomiju, nismo je imali i nećemo je imati. Nismo imali zatvorenu ekonomiju – tačnije jesmo u sovjetsko vreme, kada smo sami sebe odsekli, stvorili takozvanu gvozdenu zavesu, stvorili smo je vlastitim rukama. Nećemo ponoviti istu grešku – naša privreda će biti otvorena", rekao je Putin.

Nakon što su velike američke i evropske kompanije i investitori napustili Rusiju, Moskva je rekla da će se fokusirati na razvoj sopstvene domaće industrije i razvijanje partnerstava sa Kinom, Indijom i snagama na Bliskom istoku u pravcu okretanja od Zapada.

"Zemlja poput Rusije se ne može ograditi", dodao je Putin.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/putin-nece-biti-nikakve-gvozdene-zavese-uprkos-zapadnim-sankcijama-2169101)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 02:40:20 pm



Apsolutan razlaz sa Zapadom – Rusija rebrendira Mekdonalds


U Rusiji će se u nedelju nekadašnji restorani američke kompanije Mekdonalds ponovo otvoriti pod novim brendom i vlasništvom.

Ovo se dešava više od tri decenije nakon dolaska veoma popularnog zapadnog lanca brze hrane u ovu zemlju, prenosi Rojters.

Ponovno pokretanje poslovanja je predviđeno na Dan Rusije, državni praznik kojim se proslavlja nezavisnost zemlje, na istoj udarnoj lokaciji na Puškinovom trgu u Moskvi gde je Mekdonalds prvi put otvoren u Rusiji u januaru 1990. godine, navodi britanska agencija.

Početkom 1990-ih, dok se Sovjetski Savez raspadao, Mekdonalds je postao oličenje odmrzavanja hladnoratovskih tenzija i bio način za milione Rusa da se sretnu sa američkom hranom i kulturom, dok je izlazak brenda sada snažan simbol još jednog razlaza Rusije i Zapada.

Kompanija Mekdonalds je obustavila rad svih 850 svojih restorana u Rusiji 14. marta, ubrzo nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, a 16. maja je multinacionalni gigant, najavio povlačenje iz Rusije.

Posredovanjem ruskog Ministarstva industrije i trgovine, korporacija je prodala svoje poslovanje Aleksandru Govoru, jednom od svojih lokalnih vlasnika licence.


[attachment=1]


Restorani brze hrane, koji će zameniti Mekdonalds u Rusiji, odabrali su novi logo, a zaštitni znak će predstavljati glavni simboli nekadašnjeg giganta brze hrane: dva štapića žutog prženog krompira i žuto-narandžast hamburger na zelenoj pozadini.

Ponovno otvaranje će u početku obuhvatiti 15 lokacija u Moskvi i okolnom regionu, dok ime novog lanca ostaje strogo čuvana tajna.

Današnja promena imena aplikacije "Mekdonalds" u "Majburger" izazvala je izvesne rekacije na internetu, ali je portparol lanca saopštio je da je to samo privremeno rešenje.

Govor je saopštio da planira da proširi novi brend na 1.000 lokacija širom zemlje i ponovo otvori sve restorane lanca u roku od dva meseca, a svi zaposleni će zadržati posao "pod istim uslovima“ najmanje dve godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/apsolutan-razlaz-sa-zapadom-rusija-rebrendira-mekdonalds-foto-2169203)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 03:04:24 pm



Švajcarska uvela šesti paket sankcija Rusiji


Švajcarska, zemlja koja nije članica Evropske unije, podržala je šesti paket sankcija Rusiji i Belorusiji, uključujući i emgargo na izvoz ruske sirove nafte, saopštila je danas vlada na zvaničnom sajtu.

"Od 10. juna, Savezno veće se složilo sa odlukom da se usvoje nove sankcije EU protiv Rusije i Belorusije", navodi se u saopštenju, preneo je TAS S. Takođe, vlada je "odobrila sankcionisanje još 100 ruskih i beloruskih pojedinaca i preduzeća", dodaje se, uz napomenu da je lista identična kao EU.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=10&nav_category=78&nav_id=2168992)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 04:45:17 pm


Lukašenko: Rusija ponudila sedam pravaca za izvoz žita, ali ih Ukrajinci ne koriste


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su kritike na račun Moskve i Minska u vezi s ukrajinskim žitom bez osnova, jer je Rusija predložila već sedam pravaca za njegov izvoz.

„Imamo tačnu analizu i podatke o tom žitu. Ja sam se s Putinom dogovorio, to je bio moj predlog: 'Zašto bismo to slušali i pravdali se, označimo maršrute'. I Rusi su ponudili sedam pravaca za izvoz žita. Prošlo je više od mesec dana – niko ništa ne prevozi“, rekao je Lukašenko, a prenosi agencija Belta.

Prema njegovim rečima, ponuđene su, pored ostalih, maršrute preko luka u Marijupolju i Berdjansku na Azovskom moru.

„I svi govore: glad i slično, to je glavno. Ali to nije glavno. Narodu u svetu je dosta tog pomahnitalog antiruskog raspoloženja. Ono već ima suprotno dejstvo. Treba smisliti nešto novo, pa su smislili žito. Ko je kriv? Ispada da su Lukašenko i Putin. Slušajte, ja sam poludeo kada sam to čuo. Ja sam kriv što Ukrajina ne može da izveze žito?“, rekao je beloruski predsednik.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220610/uzivo-ruske-snage-na-periferiji-slavjanska-ofanziva-od-popasne-ka-bahmutu-1138314430.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 10, 2022, 05:07:19 pm


Francuska spremna za deblokiranje


Francuska je spremna da učestvuje u operaciji deblokiranja luke Odese na jugu Ukrajine kako bi se omogućio izvoz žitarica zemljama kojima je potrebno, saopštila je danas Jelisejska palata. Kako je prenela francuska onlajn televizija BFMTV, neimenovani savetnik francuskog predsedništva izjavio je da je Francuska na raspolaganju za "operaciju koja bi omogućila pristup luci Odese na bezbedan način, odnosno pristup brodova uprkos tome što u moru ima mina".

Savetnik je dodao da Francuska želi da Ukrajina izae kao pobednik iz sukoba sa Rusijom. "Kao što je predsednik imao priliku ranije da kaže, želimo pobedu Ukrajine. Želimo da se ponovo uspostavi teritorijalni integritet Ukrajine. Želimo da ovaj sukob, ovaj rat Rusije protiv Ukrajine prestane što je pre moguće", rekao je Makronov savetnik.

Rusija je uvela blokadu ukrajinskih luka u Crnom moru, posebno luke Odesa, dok ukrajinske vlasti žele da iz tih luka izvezu oko 20 miliona tona žita pohranjenih u silosima zemlje.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=10&nav_category=78&nav_id=2168992)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Morskoprase on June 10, 2022, 06:11:00 pm
Ova histerija oko krize sa žitima iz Ukrajine čisti je fols-fleg operacija, pošto se time zaobilazi Montrojski sporazum a isto tako otvara se put ne samo izlazu nego i ulazu mnogoćega u Ukrajinu. U tu je svrhu uvućen i UN (baš kao i oko COVID-19 situacije), tako da se radi "na sigurno". Rusija može pozitivnim pristupom podrivati narativu, da vodi rat sa Ukrajinom ali je po mom osobnom uverenju-barem što se Zapada tiće- takvo ubeđivanje uzalud, pošto je oćito, da "Ukrajina mora pobediti". Priznavanje ruske narative bilo bi slićno samoubojstvu Zapada, ako se Ukrajinci već sami izlažu metcima.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 08:25:17 am



Međunarodne kompanije računaju gubitke od izlaska iz Rusije


Gubici međunarodnih kompanija od zapadnih sankcija Rusiji premašili su 59 milijardi dolara, objavio je u petak Volstrit džornal, pozivajući se na podatke iz javnih saopštenja i podnesaka hartija od vrednosti.

Prema izveštaju, skoro 1.000 zapadnih preduzeća prijavilo je planove da napusti Rusiju ili da smanji poslovanje u zemlji.

Otpisi ruske imovine do sada su pokrivali širok spektar industrija, od banaka i pivara do proizvođača, trgovaca na malo, restorana i brodskih kompanija, navodi se u saopštenju.

Gigant brze hrane McDonald’s očekuje da otpiše do 1,4 milijarde dolara nakon što je pristao da proda svoj ruski posao lokalnom vlasniku licence. EkkonMobil bi mogao da pretrpi gubitke od 3,4 milijarde dolara nakon zaustavljanja rada naftnog i gasnog projekta na ruskom Dalekom istoku.

„Ovaj period gubitka nije kraj“, rekla je generalna direktorka kompanije za savetovanje o rizicima Kroll, Karla Nunes, koju citira VSJ. „Kako se kriza nastavlja, mogli bismo da vidimo dalje finansijske posledice, uključujući indirektne efekte sukoba.

Izveštaj je ukazao da neke kompanije, kao što je irska kompanija za lizing aviona Aircap, otpisuju imovinu koja je zaglavljena u Rusiji. Firma je prošlog meseca izvršila naplatu pre oporezivanja od 2,7 milijardi dolara, što je uključivalo otpis vrednosti više od 100 njenih aviona iznajmljenih ruskim avio-kompanijama u zemlji.

U međuvremenu, francuska energetska kompanija TotalEnergies, ​​koja je zadržala svoje prisustvo u Rusiji, smanjila je vrednost svojih rezervi prirodnog gasa za 4,1 milijardu dolara, navodeći uticaj zapadnih sankcija.

„Više otpisa i drugih računovodstvenih naknada vezanih za Rusiju očekuje se u narednim mesecima, pošto kompanije ispune svoje planirane odlaske iz zemlje“, piše Žurnal.

izvor (https://okvir.net/svet/meunarodne-kompanije-racunaju-gubitke-od-izlaska-iz-rusije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 08:27:55 am




Jelen: "Neophodno da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije"


Američki ministar finansija Dženet Jelen predložila je da se formira koalicija država koje uvode sankcije protiv Rusije zbog specijalne operacije u Ukrajini.

"Prema mom mišljenju, neophodna nam je brojna grupa zemalja koje bi bile saglasne sa uvođenjem sankcija protiv Rusije. Stvaranje takve koalicije je neophodno da bi sankcije bile što efikasnije u globalnim okvirima", rekla je Jelen tokom diskusije koju je organizovao "Njujork tajms".


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220610/uzivo-ruske-snage-na-periferiji-slavjanska-ofanziva-od-popasne-ka-bahmutu-1138314430.html)



Šef američkog ministarstva finansija predlaže novu „koaliciju“ protiv Rusije


Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da bi zemlje koje kupuju naftu od Moskve trebalo da formiraju koaliciju sa ciljem da „zaključa“ rusku naftu i spreči povećanje cena energenata usred sankcija.

Jelen je u četvrtak na DealBook DC Polici Forumu Nev Iork Times-a upitana da li je moguće okupiti „kartel” kupaca ruske nafte kako bi se sprečilo da cene budu previsoke.

„Trebalo bi da postoji prilično velika grupa zemalja koje bi se složile sa tim. I bilo bi neophodno napraviti takvu koaliciju“, odgovorila je Jelen.

„Ali, istakao bih da je Evropska unija već najavila da će postepeno ukinuti kupovinu ruske nafte, ali osim toga, rekli su da će takođe zabraniti evropskim zemljama da osiguravaju isporuke tankera iz Rusije, a Velika Britanija je veoma verovatno će se složiti sa takvom zabranom. A to bi moglo da ima efekat zaključavanja velike količine ruske nafte.”

Istovremeno, Jelen je priznala da su sankcije imale „veliki” efekat na globalni rast cene hrane i energije.

„Naše sankcije su bile izuzetno efikasne, ali nastavljamo da ih pooštravamo, a cene nafte bi mogle da idu dalje“, rekla je ona.

Jelenini komentari dolaze dva dana nakon što je rekla Senatu da SAD doživljavaju „neprihvatljive nivoe“ inflacije, posebno u pogledu cena hrane i benzina.

izvor (https://okvir.net/svet/sef-americkog-ministarstva-finansija-predlaze-novu-koaliciju-protiv-rusije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 08:42:34 am



Bajden krivi ruski rat u Ukrajini za nastavak visoke inflacije


Američki predsednik Džo Bajden reagovao je na izveštaj o indeksu potrošačkih cena od petka koji otkriva kontinuiranu visoku inflaciju, obećavajući da je borba protiv inflacije njegov „glavni ekonomski prioritet“, dok je za kontinuirane visoke cene okrivio neprovociranu invaziju Rusije na Ukrajinu.

„Čak i dok nastavljamo naš rad na odbrani slobode u Ukrajini, moramo učiniti više — i to brzo — da snizimo cene ovde u Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden u saopštenju.

Nakon objavljivanja izjave, Bajden je dao opaske u luci Los Anđelesa, gde je pauzirao sa regionalnog samita kako bi se pozabavio inflacijom.

„Čak i dok nastavljamo naš rad na odbrani slobode u Ukrajini, moramo učiniti više — i to brzo — da snizimo cene ovde u Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden u saopštenju.

„Današnji izveštaj o inflaciji potvrđuje ono što Amerikanci već znaju. Putinovo povećanje cena teško pogađa Amerikance“, rekao je on.

Bajden je koristio sličan jezik u objavljenoj izjavi:

„Putinovo povećanje cena je teško pogodilo u maju ovde i širom sveta: visoke cene gasa na pumpama, cene energije i hrane činile su oko polovine mesečnih povećanja cena, a cene benzinskih pumpi su porasle za 2 dolara po galonu na mnogim mestima od Ruske trupe su počele da prete Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

On je u saopštenju pozvao i naftne i gasne kompanije i pozvao ih da ne uzimaju „preteranu dobit“.

„Cene na pumpi su glavni deo inflacije, a rat u Ukrajini je glavni uzrok tome. Sjedinjene Države su na putu da proizvedu rekordnu količinu nafte sledeće godine, a ja radim sa industrijom da to ubrzamo. Ali takođe je važno da industrija nafte i gasa i rafinerije u ovoj zemlji ne iskoriste izazov koji je stvorio rat u Ukrajini kao razlog da pogorša stvari za porodice sa prekomernim uzimanjem profita ili povećanjem cena“, rekao je Bajden u izjava.

A nakon što je završio svoj govor u Los Anđelesu, Bajden je krenuo na velike američke naftne kompanije jer nisu pomogle u snižavanju cene gasa.

„Potrudićemo se da svi znaju za profit Ekkon-a“, rekao je on. „Ekson je prošle godine zaradio više novca od Boga“, rekao je.

On je kritikovao kompanije što hiljade hektara zemlje na kojoj već imaju ugovore o zakupu ne koriste za bušenje više nafte.

„Oni ne buše“, rekao je. „Zašto [oni] ne buše? Zato što zarađuju više novca, a ne proizvode više nafte. Cena raste, broj jedan. I broj dva, razlog zašto ne buše je što otkupljuju sopstvene akcije, kupuju vraćaju sopstvene akcije i ne prave nove investicije.“

Bajden je takođe zatražio od Kongresa da donese zakon koji bi pomogao Amerikancima koji se bore sa višim cenama.

„Pozivam Kongres da usvoji zakon o smanjenju troškova dostave ovog meseca i da ga dostavi na moj sto, kako bismo mogli da snizimo cenu robe“, naveo je Bajden u saopštenju.

izvor (https://okvir.net/svet/bajden-krivi-ruski-rat-u-ukrajini-za-nastavak-visoke-inflacije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 08:54:53 am



Inflacija u SAD dostigla je 40-godišnji maksimum od 8,6%


Inflacija u SAD je neočekivano porasla prošlog meseca na novi maksimum u četiri decenije od 8,6%, saopštilo je u petak Ministarstvo rada.

Najnoviji podaci o indeksu potrošačkih cena (CPI) pokazuju da su troškovi života porasli za jedan procentni poen u odnosu na april i da su bili široko zasnovani, pri čemu su indeksi za smeštaj, benzin i hranu najviše doprineli.

Cene gasa su skočile širom SAD, približavajući se 5 dolara po galonu ove nedelje – 1,90 dolara više nego pre godinu dana. Prema poslednjem izveštaju CPI, energetski indeks je porastao za 3,9% tokom meseca, dok je indeks benzina porastao za 4,1%. Indeksi ostalih glavnih komponenti su takođe porasli. Indeks hrane porastao je u maju za 1,2%, dok je indeks hrane kod kuće porastao za 1,4%.

Majski rast je podstaknut naglim povećanjem troškova energije, koji su porasli za 34,6% u odnosu na prethodnu godinu, i namirnicama, koje su skočile za 11,9% na godišnjem nivou. Cene hrane i energije su nestabilnije od ostalih kategorija uključenih u CPI, a odeljenje za rad objavljuje indeks „osnovnih cena“ koji ih isključuje. Porastao je za 0,6% u odnosu na april.

Vest je bacila berze u zastoj. Indeksi S&P 500 i Dov su pali za preko 2%, a tehnološki bogat Nasdak za preko 3,5%.

Strahovi od inflacije takođe su ugrozili ankete Džoa Bajdena i njegova administracija je pokušala da okrivi rusku invaziju na Ukrajinu za rast cena. Rat u Ukrajini i kontinuirani poremećaj globalne trgovine izazvan pandemijom korona virusa doprineli su rastu cena hrane i energije. Ali bilo je zabrinjavajućih znakova širenja inflacije. Troškovi skloništa porasli su za 5,5% u odnosu na pre godinu dana. Posle tromesečnog pada, cene polovnih automobila i kamiona porasle su u maju za 1,8% u odnosu na april i porasle su za 16,1% tokom godine.

Godišnji rast inflacije bio je veći od rasta od 8,3% u aprilu i veći nego što su ekonomisti očekivali. Inflacija sada teče po stopi koja je poslednji put viđena u decembru 1981. Federalne rezerve se sastaju sledeće nedelje i očekuje se da će još jednom povećati kamatne stope dok se bori da obuzda rastuće cene.

Prošlog meseca Fed je najavio svoje najveće povećanje kamatnih stopa od 2000. godine, povećavajući kamatne stope za 0,5 procentnih poena, a ekonomisti spekulišu da bi Fed mogao da poveća tempo rasta.

„Kakav ružan CPI otisak“, rekla je Seema Shah, ​​glavni strateg kompanije Principal Global Investors. „Ne samo da je bio veći od očekivanog na skoro svim frontovima, pritisci su bili jasno očigledni u lepljivijim delovima tržišta. Pad inflacije – kad god se to konačno desi – biće bolno spor. Fed-ova odluka o stabilnosti cena će sada biti zaista testirana.

„Povećanje kamatnih stopa će morati da bude nemilosrdno agresivno sve dok inflacija konačno ne počne da bledi, čak i ako se ekonomija bori.

izvor (https://okvir.net/svet/inflacija-u-sad-dostigla-je-40-godisnji-maksimum-od-86/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 08:56:06 am



Ozdemir: Rusija „namerno koristi glad kao oružje“


Blokirajući ukrajinske luke, Rusija „namerno koristi glad kao oružje“, rekao je u petak nemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir.

To je „posebno odvratna vrsta ratovanja u kojoj je uključena Rusija“, rekao je Ozdemir za CNN-ovu filijalu N-TV tokom posete Kijevu u petak. „Alternativne rute koštaju suludu količinu novca“, dodao je on.

Ozdemir je sa svojim ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim razgovarao o alternativnim načinima izvoza žitarica iz Ukrajine.

„Bilo bi kamikaza da se Ukrajina osloni na Putinovu reč bez kredibilnih, efektivnih vojnih garancija da je bezbednost ukrajinskih luka i brodova osigurana“, rekao je Ozdemir.

„Ni na koji način ne bih verovao Putinu na reč; on se pokazao kao ozloglašeni lažov“, rekao je Ozdemir za N-TV.

Neka pozadina: U normalnim vremenima, Ukrajina bi izvozila oko tri četvrtine žitarica koje proizvodi. Prema podacima Evropske komisije, oko 90 odsto ovog izvoza otpremljeno je morskim putem, iz ukrajinskih crnomorskih luka. Rusija trenutno blokira pomorski pristup crnomorskim lukama koje drži Ukrajina, što znači da čak ni žito koje je još pod ukrajinskom kontrolom ne može da se izvozi u mnoge zemlje koje se na njega oslanjaju.

Ruski rat u Ukrajini mogao bi da gurne do 49 miliona ljudi u glad ili uslove slične gladi zbog svog razornog uticaja na globalno snabdevanje hranom i cene, prema Ujedinjenim nacijama.

Odvojeno, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah učestvovao je u petak u Lavovu na donatorskoj konferenciji za izgradnju rehabilitacionog centra za ratne invalide. Nemačka će podržati kontejnerske radionice za proizvodnju protetskih udova.

Lauterbah je rekao da je oko 200 nemačkih lekara spremno da pomogne u hirurgiji i traumatskoj terapiji u Ukrajini.

„Uznemirujuće je videti koliko ova zemlja pati od agresorskog rata koji se graniči sa varvarstvom“, rekao je Lauterbah.

Nemački kancelar Olaf Šolc nije posetio Ukrajinu. Nakon što su ukrajinske vlasti odbile nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera da poseti Kijev zbog oklevanja Nemačke da pošalje vojnu pomoć Ukrajini, Šolc je do sada odbijao da putuje u Ukrajinu. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posetila je Buču i Kijev 10. maja.

izvor (https://okvir.net/svet/ozdemir-rusija-namerno-koristi-glad-kao-oruzje/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 09:47:18 am


Predsednik Dume: Umesto kraha Rusije, sankcije Zapada omogućile stvaranje nove „velike osmorke“


Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici svojom politikom sankcija ruše ekonomske veze, stvarajući nove tačke rasta u drugim zemljama, koje su zajedno sa Rusijom faktički formirale novu „veliku osmorku“, napisao je na Telegramu predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

„Rušenje postojećih ekonomskih odnosa, koje sprovode Vašington i njegovi saveznici, dovelo je do formiranja novih tačaka za rast u svetu“, napisao je političar. On je podsetio da je grupa od osam zemalja, koje ne učestvuje u sankcionom ratu, a koju čine Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran i Turska, po pokazatelju BDP-a i po paritetu kupovne moći nadmašuje za 24,4 odsto staru grupu industrijski razvijenih zemalja G7.

U isto vreme, smatra predsednik ruske Dume, ekonomije SAD, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade i dalje trpe velike potrese. Tako je za prvi kvartal 2022. godine u SAD zabeležen pad BDP-a za 1,5 odsto, a inflacija je dostigla maksimum od decembra 1981. godine i iznosi 8,6 odsto.

Volodin smatra da su SAD same napravile uslove, kako bi zemlje, koje žele da grade ravnopravni dijalog i obostrano korisne odnose, faktički formirale sa Rusijom „novu veliku osmorku“.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=11&nav_category=78&nav_id=2169549)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 11:20:03 am



"Držanje gotovine košta"; Šalteri Dojče banke uskoro bez keša


U većini poslovnica Dojče banke, gotovina više neće biti dostupna na šalteru.

“U budućnosti više ne želimo da nudimo gotovinu u poslovnicama jer držanje gotovine u poslovnicama uzrokuje troškove”, rekao je Lars Štoj, direktor Odeljenja poslovanja s domaćim privatnim klijentima najveće nemačke banke.

“Glavni zadatak podružnice je prodaja, savetovanje klijenata o investicijama, hipotekama, donekle potrošačkim kreditima i osiguranju. Tada će i podružnice opet biti profitabilne”, zaključio je Štoj.

Prema planovima, banka želi da ponudi gotovinu samo u nekoliko velikih poslovnica. U većini poslovnica Dojče Bank novac bi trebao da bude dostupan samo na bankomatima.

Iz Dojče Bank su u sredu za nekoliko nemačkih medija potvrdili ove navode. Portparolka je objasnila da će banka smanjiti broj ličnih novčanih izdataka u poslovnicama kao deo svoje strateške transformacije u Nemačkoj.

Prema navodima iz Nemačke banke, ovi su planovi odgovor na promene u ponašanju kupaca.

“Kada je reč o plaćanju i rukovanju gotovinom generalno, uočava se jasan trend bezgotovinskog plaćanja. Kupci imaju pristup nacionalnoj mreži bankomata za snabdevanje gotovinom, a novac se takođe može podići prilikom kupovine u mnogim supermarketima ili na benzinskim pumpama”, poručuju iz nemačke banke, piše Feniks Magazin, a prenosi Investitor.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/drzanje-gotovine-kosta-salteri-dojce-banke-uskoro-bez-kesa-2169159)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 12:34:16 pm



Cene benzina u Holandiji dostigle su najviši nivo u istoriji


Cene na pumpama u Holandiji skočile su na rekordno visoke, vođene rastućom cenom nafte, prema podacima holandske potrošačke grupe UnitedConsumers.

Maloprodajna cena za litar benzina trenutno je 2,50 evra, pokazuju podaci. Na pumpi je dostizao 2,505 evra po litru. Cena benzina je porasla za 0,2 centa po litru u odnosu na 10. mart. Poskupela je i cena dizela, u proseku na 2,22 evra po litru.

Više cene goriva pripisuju se rastućoj ceni nafte, a nafta Brent je u petak dostigla 122 dolara po barelu.

Stručnjaci kažu da će odluka EU da zaustavi sav uvoz ruske nafte do kraja 2022. godine imati značajan uticaj na to koliko će holandski vozači plaćati na pumpi. Cene benzina će verovatno rasti u narednim mesecima, predviđaju analitičari.

Rastuće cene nafte, gasa i struje pogodile su kompanije i kupce širom Evrope. Godišnja inflacija u Holandiji u maju je bila 10,2%, u poređenju sa 11,2% mesec dana ranije, prema Statističkom zavodu Holandije (CBS). Inflacija je i dalje visoka, vođena povećanim cenama energije i hrane.

izvor (https://okvir.net/svet/cene-benzina-u-holandiji-dostigle-su-najvisi-nivo-u-istoriji/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 11, 2022, 12:36:42 pm



Kineska delegacija napustila konferenciju tokom izlaganja Zelenskog


Kineska delegacija je na azijskoj Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji „Dijalog Šangri-La“ napustila salu tokom izlaganja predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, piše ukrajinski portal „Strana“.

„Ako ne možemo da izvezemo našu hranu koja nedostaje na svetskom tržištu, svet će se suočiti sa akutnom i teškom prehrambenom krizom i glađu u mnogim zemljama Azije i Afrike. Nestašica hrane će uticati na stvaranje političkog haosa koji bi mogao da dovede do svrgavanja vlada mnogih zemalja i proterivanja političara. Ova pretnja postaje očigledna zbog porasta cena velikog broja proizvoda u brojnim zemljama“, rekao je Zelenski obraćajući se putem video veze.

Konferencija se održava 10-12. juna u Singapuru, predstavnici Rusije nisu učestvovali.

Ranije su mediji pisali da kineska delegacija na Međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu nije aplaudirala ukrajinskom lideru nakon njegovog obraćanja, mada je kasnije novinska agencija „Sinhua“ opovrgla tu informaciju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220611/kineska-delegacija-napustila-konferenciju-tokom-izlaganja-zelenskog--1138359392.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Prvačić on June 11, 2022, 01:00:04 pm
„Ako ne možemo da izvezemo našu hranu koja nedostaje na svetskom tržištu, svet će se suočiti sa akutnom i teškom prehrambenom krizom i glađu u mnogim zemljama Azije i Afrike. Nestašica hrane će uticati na stvaranje političkog haosa koji bi mogao da dovede do svrgavanja vlada mnogih zemalja i proterivanja političara. Ova pretnja postaje očigledna zbog porasta cena velikog broja proizvoda u brojnim zemljama“, rekao je Zelenski obraćajući se putem video veze.

Glad bi mogla da dovede do svrgavanja mnogih prozapadnih vlada.
Zato sve ovo jadikovanje oko hrane.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 11, 2022, 05:43:32 pm
Rusi uništili (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=11&nav_category=78&nav_id=2169478)

Do 300.000 tona žitarica se možda nalazilo u skladištima koje je uništila ruska vojska tokom granatiranja prošlog meseca, kazao je danas zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Taras Visockij.

Govoreći na državnoj televiziji, Visockij je rekao da su na početku rata, 24. februara, skladišta na jednom od najvećih ukrajinskih terminala za poljoprivrednu robu u crnomorskoj luci Nikolajev čuvala od 250.000 do 300.000 tona žitarica, uglavnom pšenice i kukuruza, preneo je Rojters.

Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=11&nav_category=78&nav_id=2169478)

Релативно брзо ће се показати да су велике количине житарица покрадене. Наравно, за ”нестанак” житарица ће бити окривљена руска страна која их је покрала и попалила  ;D


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Kubovac on June 11, 2022, 05:48:44 pm
Malo da se našalimo....  ;) ;D

[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 06:54:11 am



SAD kompanija platila u rubljama let svog astronauta


Američka kompanija platila je ruskoj svemirskoj agenciji Roskosmos u rubljama let astronauta Marka Vandea Heja do Meunarodne svemirske stanice (MŠ), rekao je generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin za TV kanal Rusija 24.

Prema njegovim rečima, Roskosmos je dobio sredstva, ali ne od NASA, već od "Aksioma", koji je delovao kao posrednik.

"Kasnili su tačno mesec dana, ali su sva sredstva isplaćena u rubljama", kazao je Rogozin, prenosi RIA Novosti. Prema njegovim rečima, NASA je prilikom organizovanja leta Marka Heja shvatila da je pod pritiskom američkog Kongresa, pa su za posrednika izabrali privatnu kompaniju "Aksiom spejs" i od njih naručili let.

"Aksiom" je kupio mesto na ruskom brodu.

Mark Vande Hej stigao je na MŠ 9. aprila 2021. u raketi Sojuz MS-18, zajedno sa ruskim kosmonautima Olegom Novickim i Petrom Dubrovom.

Novicki se vratio na Zemlju ranije, dok su Dubrov i Hej proveli 355 dana na MŠ i vratili se 31. marta 2022. godine, postavljajući rekord za najduži boravak u orbiti u okviru misije MŠ.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=11&nav_category=78&nav_id=2169736)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 07:21:34 am


Kina saopštila šta želi: "Izazvaće još tenzija"


Kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize.

To je izjavio ministar odbrane Vej Fenge u Singapuru.

"Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim", kazao je Vej, prenosi TAS S.

On je dodao da Kina nikada nije pružila bilo kakvu materijalnu pomoć Rusiji povodom krize u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=12&nav_category=78&nav_id=2169784)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 07:25:25 am


Cene goriva u SAD dostigle su rekordne vrednosti


Cena benzina je postavila novi rekord svih vremena jer je letnja sezona vožnje u SAD sada u punom jeku.

Cene benzina u SAD u subotu su u proseku iznosile više od 5 dolara po galonu, postavljajući novi rekord svih vremena, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije (AAA).

Prema neprofitnoj organizaciji AAA, koja prati cene na više od 60.000 benzinskih stanica širom zemlje, nacionalna prosečna cena običnog bezolovnog gasa porasla je na 5,004 dolara po galonu 11. juna sa 4,986 dolara dan ranije. Najviše cene tradicionalno su zabeležene u državi Kalifornija, do 6,43 dolara po galonu, a najniže u Džordžiji, 4,46 dolara po galonu.

Podaci pokazuju da su se cene goriva u SAD više nego udvostručile od inauguracije američkog predsednika Džoa Bajdena u januaru 2021, kada je galon benzina koštao u proseku samo 2,39 dolara.

Bajdenova administracija je odlučna da obuzda rastuće cene, koje su dovele inflaciju do maksimuma u ​​četiri decenije. Vlada je naredila ispuštanje rekordno velikih barela iz američkih strateških rezervi, suspendovala pravilo koje zabranjuje prodaju benzina sa visokim sadržajem etanola tokom leta i izvršila pritisak na glavne proizvođače OPEK-a da povećaju proizvodnju.

Međutim, ovi napori su se do sada pokazali uzaludnim u odnosu na ponovnu potražnju nakon pandemije i sankcije Rusiji u vezi sa Ukrajinom, uključujući američki embargo na rusku naftu. Pad rafinerijskih kapaciteta SAD izazvan pandemijom takođe je doprineo porastu cena, pošto je najmanje pet rafinerija u zemlji navodno zatvoreno tokom poslednje dve godine.

izvor (https://okvir.net/svet/cene-goriva-u-sad-dostigle-su-rekordne-vrednosti/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 07:30:09 am



Poljanski: Bajden uzaludno pokušava da okrivi Moskvu za inflaciju


Pokušaj predsednika SAD Džoa Bajdena da okrivi Moskvu za visoku stopu inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama je neubedljiv i uzaludan, napisao je na Tviteru prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

„Izgleda da predsednik Putin, takođe, vlada Sjedinjenim Državama, jer može da nametne poreze na hranu i gas. Neubedljiv i uzaludan pokušaj predsednika SAD da prebaci krivicu i izbegne svoje odgovornosti“, naveo je Poljanski.

izvor (https://okvir.net/svet/poljanski-bajden-uzaludno-pokusava-da-okrivi-moskvu-za-inflaciju/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 07:35:02 am


Moskva: Politika SAD dovela je do „nove G8“


Sjedinjene Američke Države su „svojim rukama“ gurnule zemlje koje ne učestvuju u „sankcionim ratovima“ da formiraju grupu „novih velikih osam“ sa Rusijom, izjavio je u subotu predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.

Nakon pokretanja ruske vojne ofanzive u Ukrajini krajem februara, SAD, EU, Velika Britanija i mnoge druge zemlje uvele su teška ograničenja Moskvi, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu.

U postu Telegrama, Volodin je uključio tabelu sa podacima MMF-a o BDP-u zasnovanom na paritetu kupovne moći zemalja koje on naziva „nova G8” i zemalja koje čine sadašnju G7 (nakon što je učešće Rusije u bloku suspendovano zbog glasanja Krima za pridruživanje zemlje 2014. G8 se praktično pretvorila u G7).

„Grupa od osam zemalja koje ne učestvuju u sankcionim ratovima – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska – po BDP-u po PPP je 24,4 odsto ispred stare grupe“, napisao je Volodin.

Prema njegovom mišljenju, ekonomije članica G7 – Sjedinjenih Država, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Kanade – nastavljaju da pucaju pod teretom sankcija uvedenih Rusiji.

„Raskid postojećih ekonomskih odnosa Vašingtona i njegovih saveznika doveo je do formiranja novih tačaka rasta u svetu“, tvrdi Volodin.

Iako imaju ozbiljne ekonomske poteškoće, SAD, prema rečima predsednika Dume, nastavljaju da „čine sve da reše svoje probleme na račun drugih“. Stvaranje tenzija će „neizbežno” dovesti do toga da SAD izgube svoju svetsku dominaciju, naglasio je Volodin.

„SAD su svojim rukama stvorile uslove da zemlje koje žele da grade ravnopravan dijalog i uzajamno korisne odnose da zajedno sa Rusijom zapravo formiraju „novu veliku osmorku“,“ rekao je on.

U međuvremenu, u petak, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Erik Vudhaus rekao je da su Vašington i njegovi saveznici shvatili da će dobiti „prelivanje“ antiruskih sankcija u sopstvene ekonomije. Njihova odlučnost u uvođenju sankcija Moskvi, tvrdi on, pokazala je spremnost da „prihvate te troškove“.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen priznala je istog dana da su sankcije protiv Rusije napravile „ogromnu razliku u cenama hrane i energije“, usred rekordne inflacije. Primjedbe su uslijedile nakon izjave ruskog predsjednika Vladimira Putina koji je rekao da su „mnogogodišnje greške zapadnih zemalja“ u svojoj ekonomskoj i sankcionoj politici izazvale „globalni talas inflacije, poremećaj uspostavljenih logističkih i proizvodnih lanaca, porast u siromaštvo i nedostatak hrane.”

izvor (https://okvir.net/svet/moskva-politika-sad-dovela-je-do-nove-g8/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 09:43:45 am


Nemci upozoravaju na „tešku jesen“ i „tešku zimu“


Nemci bi trebalo da se pripreme za teške jeseni i zime zbog vrtoglavih cena, dok se zemlja zalaže za nezavisnost od ruskih energenata, upozorio je u petak vicekancelar i šef Ministarstva ekonomije Robert Habek.

„Što se tiče podrške ljudi kojima je potrebna, jasno sam nagovestio šta je pred nama i šta je već delimično realnost… Pred nama je veoma teška jesen i veoma teška zima“, rekao je on, a preneo RIA Novosti.

Habek je to predviđao dok je predstavljao novu inicijativu za uštedu energije Federalnog ministarstva za ekonomska pitanja i klimatske akcije (BMVK). Berlin planira da zameni ruski ugalj i naftu do kraja godine i prestane da uvozi ruski gas do 2024. godine, a muči se da pronađe alternativne izvore energije. Prema rečima vicekancelara, cene energenata su već izuzetno visoke i „mnogi će u predstojećoj grejnoj sezoni dobiti znatno veće račune nego inače“.

„Samo iz tog razloga hitno je potrebna ušteda energije, a znam da mnogi već traže gde da uštede nešto, posebno kada ionako moraju da paze na svaki cent“, rekao je on.

Nova inicijativa – „80 miliona zajedno za promenu energije“ – ima za cilj da motiviše ljude da štede energiju. Na svojoj veb stranici daje primere iz svakodnevnog života i preporuke za uštedu energije, uključujući: redovno odmrzavanje zamrzivača, podizanje temperature frižidera na 7C, korišćenje LED sijalica u kancelarijama, načine smanjenja potrošnje vode i grejanja u kupatilu i kuhinji , itd.

„Onaj ko štedi energiju pomaže Nemačkoj da postane nezavisnija od ruskog uvoza, a čini to i zbog klime“, rekao je Habek.

Burna situacija sa cenama energenata širom sveta teško je pogodila Nemačku. Dostupnost ruskih energenata na globalnom tržištu dovedena je u pitanje nakon pokretanja vojne operacije Moskve u Ukrajini i uzvratnih sankcija Zapada.

Cene energije podigle su godišnju inflaciju u najvećoj evropskoj ekonomiji na 7,9 odsto u maju, što je njen najviši nivo u skoro 50 godina. Cijene energenata u zemlji porasle su prošlog mjeseca za 38,3% na godišnjem nivou, dok su cijene hrane zabilježile skok od 11,1%, pokazuju podaci Federalnog zavoda za statistiku (Destatis). Kao rezultat toga, skoro polovina nemačkih građana bila je prinuđena da promeni način života i smanji potrošnju, prenose mediji, pozivajući se na ankete. Prema istraživanju koje je za list Bild ove nedelje sprovela INSA, svaki šesti građanin Nemačke ne jede redovno zbog poskupljenja, a još 13 odsto razmatra mogućnost da uštedi na hrani.

izvor (https://okvir.net/svet/nemci-upozoravaju-na-tesku-jesen-i-tesku-zimu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 09:51:16 am


Poljska je bila prebrza da sankcioniše Rusiju


Poljska vlada je prebrzo zabranila ruski ugalj, rekao je u petak za državni Polski radio Pavel Ponciljuš, član Građanske koalicije u Varšavskom parlamentu.

Po njegovom mišljenju, naglo smanjenje zaliha škodiće prosečnom čoveku. „To je problem. Takve radikalne odluke su donete prebrzo, trebalo je tome pristupiti malo mirnije“, rekao je on i dodao da je potpuno prekid isporuka previše drastičan za zemlju koja godinama povećava uvoz ruskog uglja.

„Idemo iz jedne krajnosti u drugu. Poslednjih godina odluke vlade dovele su do toga da smo za 10 miliona tona premašili uvoz uglja iz Rusije. Sada imamo naglo smanjenje uvoza, što je donekle štetno za Rusiju, ali u mnogo većoj meri za obične Poljake koji imaju peći na ugalj“, objasnio je Ponciljuš.

Prema njegovim rečima, vlada je trebalo da iskoristi „privilegiju“ da ima pristup dokumentaciji lukova uglja i da proveri nivo eksploatacije u zemlji da bi saznala koliko će vremena biti potrebno da se nadoknade gubici pre nego što odseče Rusiju. uvozi. On je dodao da će Poljskoj biti potrebno najmanje godinu i po da poveća sopstvenu proizvodnju uglja na dovoljan nivo.

Poljska je krajem marta uvela potpuni embargo na uvoz uglja iz Rusije. Zabrana se ne odnosi samo na javne, već i na privatne firme. To je dovelo do nestašice uglja, a potom i ogrevnog drveta. Ranije ovog meseca, Poljacima je zvanično bilo dozvoljeno da sakupljaju ogrevno drvo u šumama, ali tek nakon što prođu obuku i uz dozvolu lokalnih šumarskih jedinica.

izvor (https://okvir.net/svet/poljska-je-bila-prebrza-da-sankcionise-rusiju/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 10:53:04 am


Bajden: "Koštaće i nas"


Rast cena benzina i inflacija očekivana su posledica pomoći Ukrajini, rekao je danas američki predsednik Džozef Bajden na prijemu u Demokratskom nacionalnom komitetu.

"Rekao sam svojevremeno, kada smo odlučili da pomognemo Ukrajini - koštaće i nas. To će koštati zapadne zemlje, to će koštati NATO. To će koštati i evropske zemlje i nas. Jer znate šta je moralo da se desi? Cene benzina, cene nafte su morale da rastu, cena hrane je morala da poraste", rekao je Bajden.

Prema rečima američkog lidera, njegova administracija pokušava da smanji cenu benzina u zemlji, prenela je RIA Novosti.

"Ali suština je da ćemo neko vreme živeti sa ovom inflacijom. Ona će se postepeno smanjivati, ali cemo živeti sa njom još neko vreme", upozorio je Bajden.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=12&nav_category=78&nav_id=2169809)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 12:50:31 pm


Moskva: Nema stabilnog mira bez Rusije


Nijedan mirovni sporazum koji isključuje Rusiju ne može biti uspešan na duge staze, izjavio je u subotu Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obaveštajne službe.

Nariškina da su svaki pokušaji da se Moskva stavi po strani u međunarodnoj politici osuđeni na propast. „Rusija je tradicionalni garant međunarodnog mira i bezbednosti. Nijedan mir, ni globalni ni regionalni, ne može biti čvrst, stabilan ili trajan bez Rusije“, rekao je on.

Pokušaji „liberalnih totalitarnih režima” na Zapadu da sankcionišu i ukinu Rusiju samo pokazuju njihovu opsesiju da budu centar sveta i da nateraju druge nacije da se povinuju njihovoj volji, rekao je Nariškin, koji je i na čelu Ruskog istorijskog društva. Svečano otvaranje izložbe posvećene poznatim imenima kao što su hirurg Nikolaj Sklifosovski i operski pevač Fjodor Šaljapin.

Ovi stavovi koje zastupaju zapadni lideri su pogrešni, a ruska „hiljadugodišnja istorija je dokaz za to“, rekao je on.

Ranije u subotu, predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da zapadna politika sankcija gura nacije koje ne učestvuju u „sankcionim ratovima” da formiraju sopstveni ekonomski blok, koji bi mogao da bude jači od postojeće grupe G7 koju čine svetski najveće liberalne ekonomije – SAD, Velika Britanija, Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Kanada. Sve zajedno, osam nacija koje su se ili uzdržale od učešća u zapadnim sankcijama ili su same na udaru – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska – nadmašuju nacije G7 kada je u pitanju BDP zasnovan na paritet kupovne moći, rekao je Volodin, pozivajući se na podatke MMF-a.

Nariškinove reči dolaze dok zapadne nacije nastavljaju da primenjuju sveobuhvatne sankcije Moskvi i snabdevaju Ukrajinu oružjem u pokušaju da „ne dopuste Rusiji da pobedi“ u sukobu sa Kijevom.

Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.

izvor (https://okvir.net/svet/nema-stabilnog-mira-bez-rusije-moskva/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 12:52:40 pm


„Ukusno i tačka“ umesto „Mekdonalds“ restorana u Rusiji


Nekadašnji „Mekdonalds“ u Rusiji sada će se zvati „Ukusno i tačka“, saopštio je generalni direktor kompanije Oleg Paroev.



[attachment=1]


„Dugo smo razmišljali o ovom nazivu, odlučili, želeli da ga učinimo jednostavnim za sve goste naših 850 preduzeća“, rekao je Paroev.

Paroev je napomenuo da je kompanija zadržala sistem odnosa sa dobavljačima i potrošači neće primetiti razliku u jelovnicima i ukusima.

izvor (https://okvir.net/svet/ukusno-i-tacka-umesto-mekdonalds-restorana-u-rusiji/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 02:10:20 pm



Ukrajina: "Uspostavili smo dve rute za izvoz žitarica"


"Ukrajina je uspostavila dve rute kroz Poljsku i Rumuniju kako bi izvozila žitarice i pomogla da se izbegne svetska prehrambena kriza."

To je danas rekao zamenik ministra spoljnih poslova Dmitro Senik.

On je kazao da je globalna prehrambena bezbednost ugrožena, jer je ruski napad na Ukrajinu zadržao izvoz žitarica preko Crnog mora, pa je došlo do nestašica i povećanih cena u svetu, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=12&nav_category=78&nav_id=2169809)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 12, 2022, 02:47:53 pm


Peskov: Strane kompanije planiraju da se vrate u Rusije


Mnoge kompanije iz Evrope i SAD planiraju da se što pre vrate na rusko tržište, iako sada moraju da čekaju, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Postoje odluke pojedinačnih vlada, postoji odluka Evropske unije kao integracione asocijacije, postoji direktiva za sve vazale iz Sjedinjenih Američkih Država. Ali, mnoge kompanije iz SAD i Evrope, kao što znamo, nažalost su prinuđene sada da čekaju“, rekao je Peskov.


izvor (https://okvir.net/svet/peskov-strane-kompanije-planiraju-da-se-vrate-u-rusije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 08:00:38 am



Podoljak: Ruska zaplenjena imovina sada treba da bude konfiskovana


Mihailo Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika, istakao je potrebu konfiskovanja zaplenjene imovine Ruske Federacije, jer Rusija, sila koja vodi agresorski rat, mora da plati uništena domaćinstva, izgubljenu imovinu, masakre, i druge užasne posledice invazije u punom obimu.

Podoliak je o tome napisao na Tviteru, prenosi Ukrinform.

„Uhapšena imovina RF treba danas da bude konfiskovana. Rusija mora da plati rat, uništene kuće i masakre. Plati krivičnim kaznama, imovinom, hapšenjem državnih računa… Rat, poskupljenje, izbeglice i glad – samo onaj ko Započeto mora da plati“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Kako je ranije preneo Ukrinform, ukupna vrednost imovine Rusije i Belorusije koju je zaplenio Biro za ekonomsku bezbednost Ukrajine vredi više od 30 milijardi dinara.

Konkretno, Kancelarija generalnog tužioca je početkom aprila zaplenila 17.800 železničkih vagona koji su pripadali ruskim i beloruskim preduzećima, u okviru krivične istrage o namernoj utaji poreza u posebno velikim iznosima.

Na inicijativu Službe bezbednosti Ukrajine zaplenjena je imovina kompanije, jednog od najvećih proizvođača betonskih konstrukcija u vlasništvu Putinovog okruženja.

Takođe u Ukrajini je zaplenjena imovina, računi i korporativna prava ruske grupe kompanija „Tatneft“. Njihova ukupna vrednost je procenjena na 2 milijarde UAH.

izvor/ (https://okvir.net/svet/ruska-uhapsena-imovina-sada-treba-da-bude-konfiskovana-podoljak/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 08:29:20 am



Vlada optužuje benzinske pumpe da pljačkaju potrošače


Sekretar za poslovanje i energetiku Velike Britanije Kvasi Kvarteng naredio je u subotu Upravi za konkurenciju i tržišta (CMA) da ispita da li su prodavci goriva preneli potrošačima smanjenje cene od 5 penija po litru. Cene benzina i dizela dostigle su rekordne vrednosti u Velikoj Britaniji, delom kao rezultat vladinog embarga na uvoz ruske nafte.

Britanska vlada je u martu smanjila carinu na gorivo za 5 penija (6 američkih centi) po litru u pokušaju da izoluje vozače od rastućih troškova benzina i dizela. Međutim, nakon pada od nekoliko penija početkom aprila, troškovi goriva su ponovo počeli da rastu. Prema podacima Fondacije RAC, prosečna cena benzina je porasla sa 1,64 funti po litru u vreme kada je carina ukinuta na 1,83 funti (2,25 dolara) u petak, a dizel sa 1,78 funti na 1,88 funti (2,32 dolara) u istom periodu. .

U svom pismu CMA, Kvarteng je pozvao grupu za nadzor da sprovede „hitnu reviziju tržišta goriva“, kako bi otkrila „u kojoj meri je konkurencija dovela do toga da se smanjenje carine na gorivo prenese na potrošače“.

„Vozači bi trebalo da dobijaju poštenu ponudu za gorivo širom Velike Britanije“, napisao je on, rekavši da cene variraju od grada do grada, što sugeriše da su neki trgovci sami sebi zadržali smanjenje carine. U međuvremenu, trgovci na malo krivili su trgovce na veliko naftom, rekavši da rafinerije nisu prenele pad cena sirove nafte koji je usledio nakon početnog skoka nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru, preneo je Gardijan.

Osim što je sugerisao da korporativna pohlepa podiže britanske troškove goriva, Kvarteng je za rastuće cene okrivio povećanu potražnju zbog „otključavanja posle Covida“ i efekata sukoba u Ukrajini na svetska tržišta goriva. Međutim, on nije spomenuo da je početkom marta britanska vlada odlučila da prekine sav uvoz ruske nafte, koja je činila 8 odsto snabdevanja zemlje.

Osim što pokriva sirovu naftu, zabrana se proteže i na rafinisane naftne proizvode kao što je dizel. Pre embarga, Britanija je nabavljala oko trećine svog dizela iz Rusije. Skoro četiri od deset Britanaca vozi dizel vozila.

S obzirom da je cena za punjenje prosečnog automobila sada veća od 100 funti (124 dolara), sindikat javnih službi Unison upozorio je u četvrtak da zdravstveni radnici zovu bolesni jer ne mogu da priušte da se voze na posao.

Prema podacima Kancelarije za budžetsku odgovornost, stvarni prihodi domaćinstava će ove godine pasti za 2,2 odsto, a Britanci će doživeti najveći pad životnog standarda od kada se beleži evidencija 1956. godine.

izvor (https://okvir.net/svet/vlada-optuzuje-benzinske-pumpe-da-pljackaju-potrosace/)



[attachment=1]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:23:31 am



Britanska privreda na nizbrdici


Britanska ekonomija je pala u aprilu drugi mesec uzastopno i to po najvišoj stopi u poslednjih više od godinu dana.

Bruto domaći proizvod (BDP) Ujedinjenog Kraljevstva je pao za 0,3 posto u odnosu na mart, kada je takođe zabeležio negativan rezultat od 0,1 odsto, saopštila je danas Nacionalna kancelarija za statistiku (ONS).

Ekonomisti su predviđali rast BDP-a od 0,1 posto u aprilu, prenosi "Blumberg".

Ovi pokazatelji još jače pomračuju izglede britanske privrede, budući da su pad zabeležili svi vodeći sektori - proizvodnja, usluge i građevinarstvo - prvi put od januara 2021.

To bi moglo da navede Banku Engleske na oprezan pristup u borbi protiv inflacije. Predviđa se da će na sednici u četvrtak povećati referentnu kamatu za četvrtinu procentnog poena.

„Pad proizvodnje verovatno neće biti kratkotrajan. Ukupni ekonomski izgledi su pogošani jer se očekuje da će smanjenje prihoda potrošača dodatno oslabiti potražnju“, ocenjuje Džael Selfin, glavni ekonomista u revizorsko-kunsultantskoj kompaniji KPMG UK.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/britanska-privreda-na-nizbrdici-2170300)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:35:24 am


Kako Portugal želi da profitira od žeđi za gasom?


Portugalska Vlada ima velike planove za luku Sines. Odande bi, kažu, tečnim gasom moglo da se snabdeva pola Evrope. Ali stručnjaci ne dele toliki optimizam.

Sines, na atlantskoj obali južno od Lisabona, ima ponešto da ponudi zemlji i svet. Ova varoš ima luku, peščane plaže i sećanje na čuvenog moreplovca Vaska da Gamu, koji se tamo se rodio 1469. i koji je otkrio morski put do Indije.

Ali, uskoro bi Sines mogao da postane poznat maltene svakom u Evropi. Jer tamošnja luka ima već jedan terminal za prijem tečnog gasa (LNG). Ako bude po portugalskoj vladi, gradić će biti evropsko čvorište za gas, ali i informatiku i zeleni vodonik, piše DW.

Pritom se čini da je najjednostavniji poduhvat – informatika. Sines se nalazi na čvorištu nekoliko prekomorskih optičkih kablova, pa je dobra ideja da se tamo postave serverski centri za međunarodne internet-kompanije.

Struja koja za to potrebna treba da stiže iz ogromnih solarnih sistema i polja vetrenjača koji su tamo planirani, ili su već u izgradnji.

Sa gasom je teže, prema mišljenju mnogih stručnjaka. Ali, vlada to vidi drugačije. Pošto je od rata u Ukrajini ruskog zemnog gasa malo, a i skup je – vlada u Lisabonu želi da snabdeva zemlje u centralnoj Evropi američkim tečnim gasom.

"Nemačkoj je potreban gas. Luka Sines može da pomogne", izjavio je nedavno premijer Antonio Košta.


Vlada euforična

Prema ideji Koštine vlade, u Sinesu bi tečni gas mogao da se pretovara sa velikih tankera na manje brodove, koji bi ga zatim transportovali u Nemačku ili Poljsku. Pregovori su već u toku, barem sa poljskom vladom.

U Sinesu bi mogao da se izgradi još jedan terminal za tečni gas koji bi potom gasovodom mogao da se transportuje u centralnu Evropu.

I treće, s obzirom da je tečni gas samo privremeno rešenje, kasnije bi kroz gasovod mogao da protiče zeleni vodonik, koji bi mogao da se proizvodi u Portugaliji.

"Portugalija ima jedinstvene uslove da postane platforma za snabdevanje Evrope energijom", oduševljeno kaže šef vlade.


Stručnjaci skeptični

Prema rečima stručnjaka za energetiku Horhea Vaskonselosa, to nije baš lako. Na simpozijumu o budućnosti Sinesa pozvao je da se pažljivo razmotre sve opcije kako bi se izbegla skupa, a zaludna ulaganja.

Samo proširenje gasnog terminala koštalo bi oko 30 miliona evra i trajalo bi najmanje dve godine.

Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero navodi da je to period u kojem Nemačka, na primer, već planira da ima svoje gasne terminale. On sumnja da bi pretovar na manje brodove tada i dalje bio ekonomičan.

"Zašto ulagati toliko novca ako ipak želimo da se povučemo iz korišćenja gasa?", pita Fereira.


Nema gasovoda do srednje Evrope

Čak i ako bi se kapacitet gasnog terminala u Sinesu udvostručio, Fereira se pita kako će gas stići do centralne Evrope? Gradnja gasovoda kroz Pirineje bila bi skupa i duga. Štaviše, Francuska je do sada tvrdoglavo odbijala da ga izgradi.

"Ali ne vredi dovoziti mnogo gasa u Portugaliju ako posle toga nema gasovoda koji bi ga transportovao", slaže se energetski stručnjak Horhe Vaskonselos.

Gasovod, koji niko ne želi da finansira i izgradi, kasnije bi mogao da transportuje zeleni vodonik, kaže portugalski premijer Antonio Košta.

Na kraju krajeva, uslovi za proizvodnju na Iberijskom poluostrvu su idealni, a visoki energetski zahtevi mogu se pokriti ekološki prihvatljivom solarnom energijom.

Ekolog Francisko Fereira ostaje skeptičan: "Ne želimo da ceo region i njegovo plodno tlo budu prekriveni ogromnim solarnim panelima. To je besmislica, na kraju krajeva, od rata u Ukrajini imamo problem sa hranom u Evropi koji takođe moramo rešiti."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kako-portugal-zeli-da-profitira-od-zedi-za-gasom-2170022)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:36:49 am



Gorivo – pet dolara; Da li će biti oboren rekord?


Nacionalna prosečna cena galona goriva u SAD dostigla je 5 dolara i uskoro bi mogla da nadmaši istorijski rekord postavljen 2008. godine.

Cena gasa u Sjedinjenim Državama nastavlja da raste na cenu od preko pet dolara, što je cifra koja se pokazuje neverovatno skupom za američke porodice i koja predstavlja prosečno povećanje cene galona gasa od skoro dva dolara pre godinu dana.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, procenjuje se da će ukupna potražnja porasti za 1,3 odsto do kraja 2022. godine.

Po prvi put ikada, galon običnog gasa sada košta pet dolara u proseku širom zemlje, prema subotnjem izvеštaju AAA, piše CNN, a prenosi Čikago glasnik.

Međutim, to teško da je iznenađenje. Cene goriva su stalno rasle poslednjih osam nedelja, a ova najnovija prekretnica označava 15. dan zaredom kada je AAA očitavanje dostiglo rekordnu cenu, i 32. put u poslednja 33 dana.

Tekućoj energiji se ne nazire mali kraj krize, čini se da je samo pitanje vremena kada će istorijski rekord za galon u SAD biti potučen: u julu 2008. cena gasa je dostigla 4,14 dolara po galonu, što bi, kada se prilagodi inflaciji, iznosilo oko 5,37 dolara u današnjim dolarima.

U mračnim vestima za vozače, JP Morgan je prognozirao da bi prosečna cena benzina mogla da dostigne 6,20 dolara po galonu do avgusta ove godine, pod pretpostavkom da nema brzog rešenja faktora koji trenutno podstiču rast cena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gorivo-pet-dolara-da-li-ce-biti-oboren-rekord-2170042)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:39:05 am



Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata


Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.

Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.

Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra. Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.

Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.


"Francuska postala najveći kupac gasa na svetu"

Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.

"Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu", rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.

"S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu", dodala je.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/objavljeno-koliko-je-rusija-zaradila-od-nafte-i-gasa-u-prvih-100-dana-rata-2170262)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:40:47 am



Mađarska stavila na raspolaganje svoje rezerve goriva susednoj zemlji


Mađarska je stavila na raspolaganje svoje rezerve goriva kako bi osigurala snabdevanje u susednoj Austriji.

Do toga je došlo nakon mehaničkog incidenta u rafineriji Švehat OMV-a, nadomak Beča, tokom kojeg je oštećeno glavno postrojenje za destilaciju sirove nafte,

OMV je zbog incidenta morao da odloži ponovno pokretanje rafinerije Švehat, koja je od 19.aprila u remontu, što je nagoveštavalo probleme u snabdevanju.

Najpre je austrijska vlada oslobodila svoje strateške rezerve goriva za obezbeđivanje snabdevanja u Austriji. Potom je OMV pojačao porizvodnju u svojim drugim rafinerijama, kao što je Burghauzen na jugu Nemačke i Petrobrazi u Rumuniji, koji će isporučivati, privremeno, veće količine goriva za austrijsko tržište.

Za sada je neizvesno koliko će dugo trajati popravke u Švehatu.

Zbog mogućih problema sa snabdevanjem kerozinom, bečki aerodrom je apelovao na sve aviokompanije koje sleću u Beč da ne toče kerozin, već da to učine na drugim destinacijama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/madarska-stavila-na-raspolaganje-svoje-rezerve-goriva-susednoj-zemlji-2170278)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 09:47:14 am


Katastrofa može da počne; Nemcima rečeno šta da rade: Spremite i 500 evra; Austrijanci mogu da jedu bube



Nadležne službe u Nemačkoj podsetile su građane šta da učine da bi bili spremni na vanredne situacije poput prirodnih katasrofa, pa i nuklearnog napada.

Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofi (BBK) izdala je niz uputstava za građane Nemačke o tome kako bi trebalo cda se ponašaju u vanrednim situacijama, ali i kako da se za njih pripreme.

"Obilne kiše koje su u julu 2021. izazvale razorne bujične poplave u nekoliko regiona Nemačke, pandemija koronavirusa od 2020., uragan Friederik iz 2018. koji je oštetio dalekovode i ostavio 140.000 ljudi bez električne energije - ovi događaji su samo nekoliko primera vanrednih situacija koje su se dogodile u Nemačkoj poslednjih godina", navodi se na službenim stranicama BBK.

Dalje se navodi da system državne pomoći interveniše u takvim situacijama, ali da ni najbolja pomoć nije uvek tu odmah. “U slučaju velike štete spasilačke službe ne mogu biti svugde u isto vrijeme. Zato, oni koji su spremni mogu da pomognu sebi, rodbini i susedima dok ne stigne državna pomoć i smanjr štetu zaštitnim mjrama. Pomozite zajedno u rešavanju hitnih slučajeva i preduzmite mere opreza", apeluju na nemačke građane iz BBK.

Pritom im nude detaljne, konkretne i smislene predloge i preporuke za planiranje lične pripravnosti za hitne slučajeve, prenosi Index.hr.


Plan za stvaranje potrebnih zaliha

"Planirajte zajedno. Sednite sa svojom porodicom i razmislite o sledećem: Koliko smo ja i moja porodica u opasnosti? Je li mesto stanovanja npr. u području s rizikom od poplave? Razgovarajte o rutama bekstva, mestima susreta i tome kako se do vas može doći. Možda neće svi članovi porodice biti kod kuće u slučaju katastrofe", navodi BBK.

BBK nudi i dve brošure za građane: 1. Saveti za hitne slučajeve i ispravno postupanje u vanrednim situacijama na 68 stranica i 2. Moja lista za hitne situacije.

Poručuju i da bi svaki nemački građanin trebalo da kod kuće ima namirnica i ostalih potrebnih sredstava za 10 dana te da je odgovornost svakog pojedinca i porodice da stvore zalihe te vrste.

To su, kako se navodi dalje, dve litre vode po osobi po danu, dakle 20 litara po osobi za 10 dana. Zatim, preporuka je i da se nabavi 3,5 kilograma proizvoda od žitarica, poput brašna i testenine, 2,5 kilograma voća i orašastih plodova, 2,6 kilograma mleka i mlečnih proizvoda, 4 kilograma povrća itd.

Građanima se savetuje i da imaju zalihe lekova i drugih medicinskih proizvoda, kao i higijenskih potrepština. Trebalo bi I da imaju spremne i zaštićene najvažnije dokumente, pa čak i rezervne baterije.

Nemcima je obezbeđena I “čeking lista”, koja je dostupna svima na internet stranicama BKK, a čak postoji mogućnost da im se na njihov zahtev dostavi I na kućnu adresu.

Nemcima se još savetuje i da imaju kuće i 500 evra u gotovin.



Austrijanci isto: Svi insekti su jestivi

I austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je detaljno savetovalo građane kako da se ponašaju u slučaju neke katastrofe.

"Kako biste bili dobro pripremljeni u slučaju nužde, u kući uvek morate da imate sledeće stvari i držite ih na sigurnom mestu, na dohvat ruke: 1. svetiljku i rezervne baterije, sveće i upaljač, 2. radio na baterije i rezervne baterije, 3. važne i propisane lekove (uključujući tablete kalijum jodida u slučaju radiaktivne nesreće, koje se smu uzimati samo uz izričit nalog zdravstvenih vlasti), 4. zalihe prve pomoći, 5. važna dokumenta, 6. sredstva za ličnu negu i higijenu", navodi se na stranicama austrijskog ministarstva.

"Takođe bi trebalo da se snabdete hranom i pićem u slučaju da ne možete napustiti kuću duže vreme", napominju.

Austrijska civilna zaštita zato je objavila brošuru na 20 stranica u kojoj savetuje građanima koje zalihe bi trebalo da imaju u slučaju katastrofe.

"Ljudi mogu preživjeti oko mjesec dana bez hrane, ali najviše pet do sedam dana bez pića. Voda je najvažnija stvar za ljudski organizam. Osoba bi uz čvrstu hranu, koja se takođe sastoji od tekućine, trebalo da unosi najmanje 1,5 litara tekućine dnevno. Jer ljudi izbacuju oko 2.5 litra vode dnevno znojenjem i metaboličkim procesima. Ova ravnoteža tekućine igra važnu ulogu u ljudskom telu", navodi se u brošuri, koja na prvom mestu savetuje skladištenje dovoljnih zaliha pitke vode.

Austrijanci u svojim savetima odlaze i u postapokaliptični scenarioj, pa nude i nekoliko stranica posvećenih tome što se može jesti, a nalazi se u prirodi.

Jedan od saveta je i da preko dve milijarde ljudi svakodnevno jede insekte, a gotovo svi domaći insekti i larve su jestivi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170272)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 10:16:37 am


Novi plan kako da oslabe Rusiju: Bajden prvi krenuo u akciju


Američki predsednik Džo Bajden pokušava da proširi koaliciju protiv Rusije kako bi izolovao Vladimira Putina i okončao rat u Ukrajini.

Dok, s druge strane, mnoge azijske, afričke i latinoameričke zemlje i dalje održavaju veze s Rusijom.

Bajdenova administracija pokušava da privoli zemlje poput Indije, Brazila, Izraela i arapskih zemalja Persijskog zaliva da se pridruže zapadnom bloku ekonomskih sankcija Rusiji, vojne podrške Ukrajini i diplomatskog pritiska kako bi se dodatno izolovao Rusiju i doprinelo kraju rata.

Uprkos partnerstvu sa SAD-om u drugim važnim bezbednosnim pitanjima, dosad nisu bile voljne da se okrenu protiv Rusije, prenosi Jutarnji pisanje Njujork tajmsa.

Svet se brzo ujedinio u reakciji protiv Rusije u Ukrajini, ali u četvrtom mesecu sukoba vidljivo je da moćna koalicija, s članicama od Severne Amerike i Evrope do istočne Azije, možda neće biti dovoljna da zaustavi Rusiju. Zato je Bajden odlučio da rizikuje: ovog leta će posetiti Saudijsku Arabiju, koju je jednom prilikom bio nazvao "parijom". U četvrtak se sastao s predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom na marginama Samita Amerike u Los Anđelesu.

Samanta Pauer, predsednik američke Agencije za međunarodni razvoj, poručila je u utorak kako se nada da će ruska zlodela u Ukrajini uveriti neutralne države da se pridruže koaliciji protiv Moskve.

Rusija i njeni partneri, posebno Kina, osudili su napore američke vlade da proširi koaliciju, koja osim evropskih zemalja uključuje Kanadu, Japan, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland.

"U savremenom svetu nemoguće je izolovati jednu zemlju, posebno tako veliku kao što je Rusija", rekao je u četvrtak Putinov portparol Dmitrij Peskov.


"Prisilna diplomatija"

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Čao Liđijan osudio je u ponedeljak SAD jer su "prisilile zemlje da zauzmu stranu u sukobu", bezobzirno preteći uvođenjem jednostranih sankcija. Nije li to prisilna diplomatija, pitao je Liđijan.

Amerikanci su zabrinuti: rubalj je pao nakon što je Putin ušao u Ukrajinu 24. februara.

Ali, od tada se oporavio jer Rusija i dalje zarađuje od izvoza nafte, gasa i drugih roba u Kinu, Indiju, Brazil, Venezuelu, Tajland i druge zemlje.

Nekim zemljama o odluci između Rusije i SAD-a zavisi život. Dok cene hrane rastu, a verovatno milioni gladuju, Vašington upozorava afričke zemlje pogođene sušom da ne kupuju žito koje je Rusija ukrala Ukrajini.

Majkl Džon Vilijams, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Sirakjuz, kaže da važne sile poput Indije, Brazila i Južne Afrike hodaju po ivici pokušavajući da očuvaju svoju stratešku autonomiju. Ne može se očekivati da će se jednostavno priključiti SAD-u.

U martu je prilikom glasanja o rezoluciji UN-a koja osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu 141 od 193 države osudila Rusiju. Suzdržano je bilo 35 zemalja, većinom s Bliskog istoka, iz Afrike i Južne Azije. Samo njih pet, uključujući Rusiju, glasalo je protiv.

Brazil je glasao za osudu Rusije, a Bolsonaro je tražio pregovore o okončanju rata.

Ipak, Brazil nastavlja da uvozi đubrivo iz Rusije i Belorusije. Indija i Južna Afrika bile su suzdržane. Indija ima desetinama godina strateško partnerstvo s Rusijom i oslanja se na nju u vezi s naftom, đubrivom i vojnom opremom. Bajdenova administracija nije uspela da nagovara Indiju da se pridruži koaliciji. Veze Južne Afrike s Rusijom sežu do vremena hladnog rata, kada je Sovjetski Savez podržao pokret protiv aparthejda.

Brazil, Indija i Južna Afrika, zajedno s Rusijom i Kinom, članovi su savezadržava koje čine trećinu globalne privrede. Na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova tog saveza prošlog meseca Moskva je ponudila da uspostavi rafinerija nafte i gasa sa svojim kolegama partnerima.


Najbliži saradnik neposlušan

Druge zemlje koje su bile suzdržane prilikom glasanja u UN-u, među kojima su Uganda, Pakistan i Vijetnam, optužile su protivrusku koaliciju predvođenu SAD-om da je vojnom podrškom Ukrajini zatvorila svaku priliku za mirovne pregovore. Bajdenov plan da poseti Saudijsku Arabiju, uprkos pređašnjim osudama njenih potencijalnih ratnih zločina, pokazuje koliko mu je hitno širenje koalicije.

Cilj mu je da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati koordiniraju značajno povećanje proizvodnje nafte kako bi pomogle u snižavanju svetskih cijena dok SAD, Evropa i drugi bojkotuju rusku naftu.

Čak i najbliži saveznik SAD-a na Bliskom Istoku, Izrael, ne podržava u potpunosti Amerikance. Izrael je izrazio solidarnost s Ukrajinom, ali istovremeno se odupire nekim sankcijama i direktnoj kritici Rusije.

Valentina Sader, stručnjak za Brazil u Atlantskom savezu, izjavila je za NYT da je malo verovatno da će se Bolsonaro odmaknuti od Rusije. Brazil uzima u obzir svoje interese, ističe Sader. Tako je i s Kinom, najmoćnijim ruskim strateškim partnerom. Tri nedelje pre početka rata, ruski predesdenik Putin se 4. februara sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom. Dve zemlje su proglasile partnerstvo "bez ograničenja".

Krajem maja Kina i Rusija održale su svoju prvu zajedničku vojnu vežbu otkako je počeo rat u Ukrajini, strateški bombarderi nadletali su mora severoistočne Azije dok je Bajden bio u poseti Japanu. Bajden ne može da pridobije Kinu, ali i Kina se kontroliše u podršci Rusiji kako ne bi izazvala Amerikance da uvedu sankcije protiv njenih kompanija, prenosi NYT.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170214)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 12:43:40 pm


Pad isporuka ruskog gasa u Evropu preko Severnog toka


Isporuke ruskog gasa u Evropu preko gasovoda Severni tok manje su danas za 22 odsto, pokazuju podaci kompanije Nord strim, operatera gasovoda.

Ruski dnevni list Gazeta piše da je za danas predviđena isporuka gasa od 4,7 miliona kubnih metara na sat, što je nešto više od 113 miliona kubnih metara dnevno.

Ova količina je za 22 odsto manja nego prethodnog dana, kada je obim isporuka bio 145 miliona kubnih metara gasa. U proseku, majski nivo isporuka je bio za 34 procenta viši i kretao se oko 170 miliona kubnih metara.

Prema podacima ukrajinskog operatora za prenos gasa, isporuke ruskog gasa preko Ukrajine ostaju na nivou iz prethodnih dana, pri čemu potražnja za transportom gasa za 13. jun iznosi 41,9 miliona kubnih metara.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170237)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 13, 2022, 02:19:37 pm



Rekordna stopa inflacije u Grčkoj – najviša od 1994. godine


Inflacija u Grčkoj je u maju dostigla 11,3 procenta na godišnjem nivou, vođena skokom cena energije i hrane.

Cena gasa je skoro utrostručena u odnosu na godinu dana ranije, dok je hrana poskupela za 12,1 odsto, dodatno opterećujući porodične budžete posebno finansijski slabijih domaćinstava, izveštava list Ekatimerini.

Osnovne životne namirnice – hleb, mleko, maslinovo ulje, meso, voće, povrće – zabeležile su visok rast cena čak i na mesečnom nivou, dodaje se u tekstu.

Majska inflacija od 11,3 procenta je druga najviša godišnja stopa zabeležena za mesec maj od 1993. godine, kada je iznosila 16,4 posto, a poslednji put kada je u bilo kom mesecu iznosila 11,3 procenta bilo je 1994. godine.

Imajući u vidu uporno visoke cene nafte, na pumpama širom Grčke beznin danas u proseku košta 2,37 evra po litru, a dizel 1,96 evra.

Za mnoge će letnji odmor u Grčkoj ove godine možda postati "san letnje noći" s obzirom na veoma velika povećanja cena trajektnih i avio karata, goriva i smeštaja, ističe Ekatimerini.

Na godišnjem nivou su u maju najviše poskupeli energenti, prema podacima Grčkog zavoda za statistiku (ELSTAT). Prirodni gas je poskupeo za 172,7 odsto u odnosu na maj 2021. godine, električna energija za 80,2 odsto, lož ulje za 65,6 posto, a gorivo i maziva za 36,6 procenata.

Kad je reč o hrani, cene hleba i cerealija su porasle za 13,4 posto, u velikoj meri kao posledica oštrog rasta cena brašna nakon ruskog napada na Ukrajinu, mlečni proizvodi i jaja su skočili za 14,1 procenat, maslinovo ulje za 23,2, meso za 13,8, povrće za 13, a kafa za 6,3 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rekordna-stopa-inflacije-u-grckoj-najvisa-od-1994-godine-2170438)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 07:30:25 am


Zatvoreni svi granični prelazi iz Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji


Svi granični prelazi iz Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji (BY/RU) zatvoreni su sa obe strane, osim za izbegličke konvoje iz Ukrajine, objavio je info centar Privredne komore Srbije, putem kojeg privrednici mogu da prijave problem i informišu se o poslovanju sa kompanijama iz Ruske Federacije i Ukrajine.

Granični prelaz DJakovo iz Ukrajine prema Rumuniji otvoren je za tranzit robe i za humanitarne konvoje. Prelaz Čop prema Mađarskoj takodje je otvoren za tranzit robe i za humanitarne konvoje. Prelaz Jahodin iz Ukrajine prema Poljskoj dvosmerno je otvoren samo za humanitarne i izbegličke konvoje.

Granični prelazi Rusija-Belorusija i Rusija-Finska otvoreni su dvosmerno i saobraćaj se obavlja bez zadržavanja. Na prelazu Ubilinka-Grebneva izmedju Rusije i Litvanije kolona je duga 12 do 15 kilometara na izlazu sa procenjenim čekanjem šest, sedam dana, a na ulazu u zemlju u dužini od tri, četiri kilometra, sa procenjenim zadržavanjem dva do tri dana.

Na prelazima ka ostalom delu EU - Šumilkino/Luhama Rusija-Estonija kolona je dugačka 10 do 12 kilometara na izlazu, a zadržavanje je pet do šest dana. Kolona je duga tri do pet kilometara na ulazu uz zadržavanje tri, četiri dana. Svi prelazi iz Belorusije ka Ukrajini su zatvoreni osim za putnička vozila u izbegličkim konvojima. Prema Rusiji svi prelazi iz Belorusije su otvoreni.

Masovnije se koristi prelaz Shalćininkai - Benyakoni (LT-BY), gde je kolona ponovo 15 km, a vozila čekaju pet, šest dana na ulaz u Belorusiju i dalji tranzit ka Rusiji. Usporen je rad Belorusije carine ka EU zemljama.

Od 15.04. uvedena zabrana ulaska i tranzita teretnim vozilima sa EU registrskim oznakama na teritoriju Belorusije i to je razlog smanjenog priliva vozila na prelaze sa Belorusijom.

Za transport robe iz Ruske Federacije za Srbiju, za izradu T-1 tranzitnog dokumenta kroz EU, velika većina (PL/LT/LV/EST) špeditera zahteva kupoprodajne ugovore na uvid izmedju ruskih izvoznika i SRB uvoznika. Promet robe ka (BY/RU) nesmetano se obavlja preko EU odnosno Mađarske i dalje Slovačke, Poljske, Belorusije i baltičkim republikama za svu robu koja nije obuhvaćena paketima sankcija od 15. marta.

Zabranjen je tranzit za robu u EU iz ukrajinskih republika Donjeck i Lugansk zbog nemogućnosti dokaza o poreklu robe.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170237)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 07:48:26 am


"Rusija da deblokira izvoz žitarica"


Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras i američki državni sekretar Entoni Blinken složili su se danas da Rusija mora da deblokira izvoz žitarica iz Ukrajine i oslobodi zarobljenike kojima se sudi.

Trasova je na Tviteru saopštila da je razgovarala sa Blinkenom o ruskoj blokadi izvoza žitarica iz Ukrajine i novom zakonu koji će regulisati trgovinska pravila u Severnoj Irskoj nakon Bregzita.

"Razgovarala sam sa sekretarom Blinkenom. Složili smo se da Rusija mora da oslobodi one koji su podvrgnuti mrskim pokaznim suđenjima i blokadi izvoza žitarica“, napisala je Tras.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170237)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 07:50:10 am


Meksiko osudio NATO


Meksički predsednik osudio je politiku NATO-a prema ruskoj operaciji u Ukrajini, nazivajući je "nemoralnom".

Andres Manuel Lopez Obrador nije spomenuo imena niti NATO-a, niti SAD-a, ali njegovi komentari su poslednji primer stava njegove partije prema invaziji.

Meksiko je u Ujedinjenim nacijama glasao za osudu invazije, ali je odbio da Rusiji uvede sankcije.

Lopez Obrador je rekao da trenutna politika alijanse glasi kao da su rekli "mi ćemo vam osigurati oružje, a vi nama osigurajte mrtve, to je nemoralno".

"To je lako reći – ‘evo, šaljemo vam ovoliko novca za oružje'", kazao je.

"Je li se rat mogao izbjeći? Naravno da jeste."

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170237)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 07:50:54 am


Ukrajina izgubila četvrtinu svojih obradivih površina


Ukrajina je izgubila četvrtinu svog obradivog zemljišta zbog ruske okupacije nekih oblasti na jugu i istoku zemlje, saopštilo je danas ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede navodeći da to ipak ne predstavlja pretnju za bezbednost zemlje u hrani.

"Uprkos gubitku od 25 odsto obradivog zemljišta, struktura zasejanih useva ove godine je više nego dovoljna da osigura potrošnju" ukrajinskog stanovništva, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Tarasa Visotskij, na konferenciji za novinare.

"Ukrajinski poljoprivrednici uspeli su da se pripreme relativno dobro za setvu pre početka rata", dodao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170237)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:04:17 am


Zaštita suvereniteta bez izolacije od ostatka sveta


Zaštita suvereniteta Rusije ni u kom slučaju ne znači izolaciju zemlje od ostatka sveta, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je naglasio da su pokušaji da se Rusija potisne iz svetskih zbivanja apsolutno beznadežni jer je to, po njegovim rečima, "zapravo nemoguće učiniti".

"Videli smo da se u okviru priprema za forum, predsednik Rusije Vladimir Putin susreo sa mladim inženjerima, preduzetnicima, naučnicima koji će takođe učestvovati na skupu, i govorio dosta o našem suverenitetu, kako tehnološkom, tako i industrijskom, komercijalnom i tako dalje. Predsednik je dao važnu napomenu da naš suverenitet ni u kom slučaju ne znači izolaciju", rekao je Peskov u intervjuu za TAS S uoči Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF).

"Istisnuti Rusiju iz međunarodnog života je apsolutno beznadežno i zapravo nemoguće, razvoj događaja tokom proteklih meseci to jasno naglašava“, rekao je Peskov, navodi TAS S.

Ranije, Peskov je rekao da glavni cilj ruske vojne operacije u Ukrajini je zaštita samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.

"Generalno, zaštita republika je glavni cilj specijalne vojne operacije", rekao je Peskov, preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=14&nav_category=78&nav_id=2170729)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:10:57 am


Brod sa kukuruzom iz Ukrajine stigao u Španiju


Brod koji prevozi ukrajinski kukuruz stigao je u luku na severozapadu Španije, kažu zvaničnici.

Brod sa 18.000 tona ukrajinskog kukuruza stigao je rano ujutru u ponedeljak u luku na severozapadu Španije, koristeći ono što je regionalna grupa proizvođača stočne hrane opisala kao „novi pomorski put“, koji ima za cilj da izbegne rusku blokadu ukrajinskih luka na Crnom moru.

Teretni brod „Alppila“, koji je prevozio kukuruz, stigao je u špansku luku Korunja pre zore u ponedeljak i trebalo bi da bude istovaren do utorka, rečeno je u pres službi luke za CNN.


izvor (https://okvir.net/svet/brod-sa-kukuruzom-iz-ukrajine-stigao-u-spaniju/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:12:29 am


Nemačka planira da pomogne u sprečavanju globalne gladi


Berlin razmatra poseban fond za stvaranje „žitnog mosta“ od Ukrajine

Nemačka vlada radi na ubrzanju izvoza ukrajinskog žita železnicom, a razmatra se i osnivanje posebnog fonda za plaćanje projekta.

Vlasti „rade punom brzinom kako bi žito iz Ukrajine moglo da se transportuje železnicom kako bi se sprečila glad širom sveta“, rekao je u nedelju nemačkom listu Handelsblat Mihael Teurer, član Bundestaga i vladin komesar za železnice.

Da bi olakšao stvaranje „žitnog mosta“, Berlin razmišlja o osnivanju posebnog fonda za kupovinu vagona, kao i da obezbedi izvozne kreditne garancije prevoznicima, piše list. Dodatna pomoć bi mogla biti pružena za transfer terminala na ukrajinskoj granici jer železnička mreža zemlje koristi širi kolosek od susednih zemalja.

Nemački zvaničnici veruju da bi do 10 miliona tona žitarica moglo biti prevezeno iz Ukrajine železnicom.

Nemačko poljoprivredno trgovinsko udruženje i Udruženje za trgovinu žitom Hamburške berze rekli su novinarima da su već uspostavili kontakt sa poljoprivrednim i trgovačkim kompanijama u zemlji. Predstavnici industrije rekli su da „pokušavaju da organizuju transport, da obave istovar raznih vrsta kamiona, automobila ili kontejnera i da usaglase uslove plaćanja. ”

Međutim, preduzeća „počev od poljoprivrednih firmi u Ukrajini pa sve do operatera lučkih terminala suočavaju se sa problemima koje ne mogu sami da reše“, naglašavaju iz udruženja, pozivajući nemačku vladu da pruži ruku.

Oni pozivaju nemačke vlasti da mobilišu neiskorišćene lokomotive, pa čak i stare vagone. Povrh toga, kamionima natovarenim ukrajinskim usevima trebalo bi dati prednost na granici kako bi se smanjilo vreme čekanja, koje može da potraje i do tri dana, napominju u udruženjima. Pored toga, oni žele da se ukrajinski kamioni sa standardima emisije Euro 2 privremeno puste u EU.

Poslovna udruženja su takođe predložila odlaganje nekih građevinskih i popravki planiranih duž ključnih železničkih pravaca kako bi se obezbedio maksimalni kapacitet.

Ukrajina je veliki proizvođač i izvoznik kukuruza i pšenice. Međutim, od početka ofanzive Rusije na tu zemlju krajem februara, njena sposobnost da izvozi useve bila je ozbiljno pogođena, prema vlastima u Kijevu. Predsednik Volodimir Zelenski je više puta isticao da je njegova zemlja izgubila pristup većini svojih luka nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad nekoliko regiona na jugu Ukrajine.

Nekoliko nacija u severnoj Africi i na Bliskom istoku prijavilo je nestašicu žitarica. SAD i EU optužile su Kremlj da potencijalno stvara situacije gladi u tim regionima.

Moskva je odbacila te optužbe, rekavši da je spremna da obezbedi bezbedan prolaz za brodove natovarene žitaricama kroz Crno more i da je poremećaj posledica postavljanja mina ukrajinske vojske duž obale. Početkom juna, predsednik Vladimir Putin garantovao je bezbedan prolaz ukrajinskim brodovima koji su prevozili žito.

izvor (https://okvir.net/svet/nemacka-planira-da-pomogne-sprecavanju-globalne-gladi/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:15:08 am


Šolc: Nemačka je predugo oslanjala na Rusiju u snabdevanju energentima


Nemačka se u snabdevanju energentima predudugo i previše oslanjala na Rusiju, priznao je u nedelju uveče nemački kancelar Olaf Šolc.

„Stara jednačina da je Rusija i u vremenima krize pouzdan privredni partner više ne važi,“ rekao je na otvaranju istočnonemačkog privrednog foruma.

Sada je jasno, Nemačka „što je brže moguće“ mora da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata i da pritom sačuva neophodnu sigurnost snabdevanja, istakao je kancelar.

Kada razmatra snabdevanje i cenu energenata, dodao je Šolc, vlada uvek uzima u obzir i situaciju u istočnoj Nemačkoj.

Embargo na rusku naftu „ne sme da napravi prevelike regionalne razlike u ceni.“

„Za mene je to pitanje solidarnosti. Troškove rata svi zajedno snosimo,“ naglasio je kancelar.

Središnje teme foruma su sigurnost snabdevanja energentima u vreme kriza i klimatskih promena, tranzicija i zapošljavanje stručne radne snage. Na skupu koji traje do četvrtka učestvuju predstavnici privrede, politike, nauke i državne uprave.

izvor (https://okvir.net/svet/solc-nemacka-je-predugo-oslanjala-na-rusiju-u-snabdevanju-energentima/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:28:59 am


Nemački i francuski poslanici: Severni tok 1 mora biti ugašen


Jedan od alata koje Evropska unija može i treba da koristi da zaustavi rat Rusije protiv Ukrajine i obezbedi nepovredivost ukrajinskih granica je zaustavljanje protoka gasa kroz gasovod Severni tok 1.

Ovo su u komentarima Gildholu naveli evroposlanici iz Nemačke i Francuske, prenosi Ukrinform.

Poslanik u Evropskom parlamentu iz Nemačke Mihael Galer, koji je član Hrišćansko-demokratske unije Nemačke, smatra da EU ne treba da daje inicijativu Ruskoj Federaciji po pitanju obustave isporuke gasa, pošto je Rusija već obustavila isporuke određenom broju zemalja, pa bi EU trebalo jednostrano da zaustavi ruski gasovod Severni tok 1.

„Postoji odluka Evropskog parlamenta (poziv Evropskoj komisiji od 7. aprila da napusti Severni tok 1 i Severni tok 2 – prim. aut.) i Evropski parlament se tome veoma zalaže. Rekli smo da treba da zaustavimo isporuku ruske nafte, gasa, uglja i nuklearnog goriva iz Rusije, au paralelnoj rezoluciji smo eksplicitno pozvali i na Severni tok 1 i ja takođe delim ovo mišljenje“, rekao je evropski poslanik.

On je dodao da Rusija selektivno obustavlja isporuke gasa, uključujući Poljsku, Bugarsku i Holandiju. Čini se da Rusija to vidi kao normu, tako da EU ne bi trebalo da dozvoli Rusiji da donese konačnu odluku o tome da li će isporučivati gas, smatra evropski poslanik. To se odnosi i na Severni tok 1, a zakonodavac je rekao da se „izričito zalaže za zatvaranje ovog gasovoda“.

Na pitanje da li Evropska unija treba da zaustavi gasovod Severni tok 1 pre uvođenja ukupnog gasnog embarga, nemački evroposlanik je odgovorio potvrdno.

„Da (…). Ne treba da prepustimo inicijativu Putinu – uradio to on ili ne – treba da to uradimo sa naše strane“, rezimirao je Majkl Galer.

Poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman (Francuska) je zauzvrat uveren da je Severni tok 1 zamišljen kao priprema za agresivne akcije Rusije u Evropi koje se sada odvijaju, kao i da ojača zavisnost EU od Rusije i udalji se od zavisnosti u tranzitu kroz Ukrajinu i Belorusiju. Gasovod Severni tok 1 mora biti zaustavljen, a Evropa bi trebalo da dođe do potpunog energetskog embarga protiv Rusije, uključujući i snabdevanje gasom.

„Po meni, da, svakako, trebalo bi (da se zaustavi – prim. aut.) Trebalo bi da dođemo do potpunog gasnog embarga u slučaju zaustavljanja (Severni tok 1 – prim. aut.) i da mu se nikada ne vraćamo, “, rekao je francuski poslanik.

„Ova cev, obe, uključujući i Severni tok 1, zamišljene su sa političkim ciljem da Evropa postane zavisnija od Rusije i da Rusija ne zavisi od Ukrajine i Belorusije (u smislu tranzita gasa – prim. aut.). Ovo je jasno uobličeno kako bi se pripremili za ovo što se sada dešava (ratovi Rusije protiv Ukrajine – prim. aut.). Tako da treba da ga dižemo u vazduh i zaboravimo na to. Dakle, to moramo da uradimo“, rekao je Rafael Gluksman.

Odgovarajući na pitanje da li je izgradnja gasovoda Severni tok 1 priprema za veliki rat u Evropi, Gluksman je odgovorio da je Putin prvobitno postavio cilj napredovanja ka granicama bivše Ruske imperije.

„Putinovo je razmišljanje od početka bilo da treba da promeni poredak iz 1989. i 1991. godine, da treba da pomeri, opet, granice, na marginu – kako kažu ruski politički tehnolozi – Ruske imperije“, rezimirali su Francuzi MEP.

Ranije je rukovodilac Centra za reformu odbrane, koordinator Međuresorne platforme za borbu protiv hibridnih pretnji, koja deluje u okviru saradnje Ukrajina-NATO, Oleksandr V. Daniljuk rekao da Evropa u svakom trenutku može da napusti gasovode koji zaobilaze Ukrajinu. On je istakao da se cev Severni tok 1 mora odmah zatvoriti, pre nego što se ruske trupe povuku iz Ukrajine, što će takođe biti garancija da Ruska Federacija neće zaustaviti tranzit gasa preko Ukrajine.

izvor (https://okvir.net/svet/severni-tok-1-mora-biti-ugasen-nemacki-francuski-poslanici/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 08:44:17 am


Američki mediji: Rusija bi samo jednom odlukom mogla da „isključi“ celu teritoriju SAD


U slučaju da Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama, onda bi Sjedinjene Američke Države mogle da se suoče s problemima u radu reaktora, pišu naučni saradnici Centra globalne energetske politike Kolumbijskog univerziteta Met Bouen i Pol Dabar u članku za američki „Hil“.

„To bi moglo da dovede do gašenja reaktora, s obzirom da atomska energija čini više od 20 odsto kapaciteta u nekim delovima zemlje, a cene električne energije će skočiti čak i iznad današnje inflacije“, navodi se u članku.

Autori podsećaju, da su mnogi reaktori u SAD i Evropskoj uniji proizvedeni u Rusiji koja im isporučuje i komponente. U slučaju da se konflikt Moskve i Zapada nastavi onda će mnoge nuklearne elektrane biti prinuđene da obustave rad.

U članku se navodi, da se u tom slučaju može dogoditi da u regionu ne bude dovoljno kapaciteta u odnosu na potražnju potrošača.

Po mišljenju novinara, kako bi se izašlo iz ove situacije, potrebno je da se obnovi rad konverzione fabrike u SAD, koja dugi niz godina nije radila, mada ona ne može da radi punim kapacitetom bez pomoći Vlade. Pritom, uranijum još treba da se obogaćuje, a za to je neophodno da privatne kompanije izuče strategiju proširenja proizvodnje i tehnologija kako bi zamenile ruske isporuke, zaključuje se u materijalu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220614/americki-mediji-rusija-bi-samo-jednom-odlukom-mogla-da-iskljuci-celu-teritoriju-sad-1138460878.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 09:11:48 am


Rast cena ne jenjava: Nova uredba donosi još poskupljenja u Nemačkoj


Australija, Izrael, Japan, Saudijska Arabija, Argentina i Brazil takođe ograničavaju prodaju ili upotrebu tečnosti koje sadrže nikotin.

Nova uredba u Zakonu o modernizaciji poreza na duvan stupiće na snagu u Nemačkoj 1. jula. Povećaće porez na nikotin i tečnosti koje se nalaze u e-cigaretama.

To će dovesti do poskupljenja e-cigareta jer će porezu podlegati ne samo klasične cigarete, već i tečnosti koje se nalaze u e-cigaretama.

Porez je povećan za 16 centi po mililitru tečnosti. To znači da će uobičajene elektronske cigarete uskoro biti podložne taksi od 1,60 evra po komadu.

Za dve godine 16 centi po mililitru postaće 20. Od 1. januara 2025. ponovo će porasti za 6 centi, a od 2026. biće 32 centa po mililitru, piše Feniks magazin, a prenosi Poslovni dnevnik.

E-cigarete su sada potpuno zabranjene u mnogim zemljama. Meksiko je zabranio prodaju takvih proizvoda od maja 2022. Australija, Izrael, Japan, Saudijska Arabija, Argentina i Brazil takođe ograničavaju prodaju ili upotrebu tečnosti koje sadrže nikotin.

Zakon o modernizaciji poreza na duvan prvi put je stupio na snagu u Nemačkoj 1. januara 2022. godine. Njime je povećan porez na duvanske proizvode.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rast-cena-ne-jenjava-nova-uredba-donosi-jos-poskupljenja-u-nemackoj-2170476)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 12:17:13 pm


Ukrajina i SAD potpisale memorandum o saradnji u poljoprivredi


Ministarstvo agrarne politike i ishrane Ukrajine i Ministarstvo poljoprivrede SAD potpisali su memorandum o saradnji u poljoprivredi, saopšteno je Ukrinformu u pres-službi ministarstva.

Obe strane nastoje da ojačaju saradnju u poljoprivrednom i prehrambenom sektoru i izgrade snažno strateško partnerstvo za rešavanje pitanja bezbednosti hrane, navodi se u saopštenju.

Za postizanje ovih ciljeva, obe strane su se dogovorile da sarađuju i razmenjuju informacije u oblasti hortikulture i stočarstva, uključujući poljoprivrednu statistiku, razmenu podataka o klimatskim uslovima radi povećanja produktivnosti. Takođe su se složili da razmene informacije o potrebama bezbednosti hrane i pruže podršku usred ograničenih resursa i poremećaja u lancu snabdevanja.

Kao deo memoranduma, planirano je da se obnovi program Cochran Fellovship Programa američkog Ministarstva poljoprivrede u Ukrajini. Memorandum će takođe pomoći da se poboljša komunikacija o bilateralnoj trgovini.

Obe strane su takođe razgovarale o transformaciji poljoprivredno-prehrambenih sistema u vreme rata u Ukrajini.

izvor (https://okvir.net/svet/ukrajina-i-sad-potpisale-memorandum-o-saradnji-u-poljoprivredi/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 01:34:23 pm


Uskoro kraj grejanja na naftu, ugalj i gas u Austriji


Nacrt zakona kojim se do 2040. ukida grejanje na gas, a do 2035. grejanje na ugalj i naftu, finalizovan je i biće upućen na razmatranje.

To je izjavila je ministarka energetike i zaštite životne sredine Leonore Gevesler. Ona je objasnila da zakon treba da pomogne u smanjenu zavisnosti od gasa.

Konkretno, zakon predviđa da se sistemi za grejanje na ugalj i naftu zamene obnovljivim sistemima do 2035, a od 2040. treba da se zamene sistemi za grejanje na gas. Ovaj cilj biće postignut u etapama.

Najpre, zakon predviđa da od 2023.u novogradnji više ne može biti postavljano grejanje na gas, uz izuzetak već odobrenih, gotovo planiranih ili objekata u izgradnji.

Od tada, pokvarena grejanja na naftu i ugalj moraju biti zamenjena obnovljivim sistemima.

Od 2025. biće zamenjeno svako grejanje na naftu i ugalj, koje je postavljeno pre 1980. godine, a od 2035. svi takvi sistemi.

Za ovu zamenu biće na raspolaganju sveobuhvatni podsticaji, navodi Ministarstvo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/uskoro-kraj-grejanja-na-naftu-ugalj-i-gas-u-austriji-2170817)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 14, 2022, 01:48:54 pm




„Ukusno i tačka“ umesto „Mekdonalds“ restorana u Rusiji


Nekadašnji „Mekdonalds“ u Rusiji sada će se zvati „Ukusno i tačka“, saopštio je generalni direktor kompanije Oleg Paroev.

„Dugo smo razmišljali o ovom nazivu, odlučili, želeli da ga učinimo jednostavnim za sve goste naših 850 preduzeća“, rekao je Paroev.

Paroev je napomenuo da je kompanija zadržala sistem odnosa sa dobavljačima i potrošači neće primetiti razliku u jelovnicima i ukusima.

izvor (https://okvir.net/svet/ukusno-i-tacka-umesto-mekdonalds-restorana-u-rusiji/)



Quote
McDonald's successor opens in Russia after U.S. giant's withdrawal

The successor to McDonald's in Russia, "Vkusno - i tochka," reopened 15 restaurants in Moscow and its suburbs on Sunday, three months after the U.S. fastfood chain ended its business in Russia.



https://youtu.be/oU6J-juGQ2c




Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 14, 2022, 05:53:22 pm

„Ukusno i tačka“ umesto „Mekdonalds“ restorana u Rusiji


Звучи невероватно, али Русија је за Мекдоналдс била 9% тржишта. То тржиште је сада неповратно изгубљено. Деца оних који су пре 30 година чекали сатима у реду за први Мекдоналдс у Москви, сада чекају три сата за први ”Укусно и тачка”.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 15, 2022, 04:57:55 am
Министар иностраних послова Индије одговара западним новинарима...  :klap :klap :klap

https://www.youtube.com/watch?v=j2EdQD_Eag0


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 15, 2022, 07:45:11 pm

Habek: Rusija traži izgovor za povećanje cene gasa (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-rusija-trazi-izgovor-za-povecanje-cene-gasa-2171648)

Objašnjenje Rusije za smanjenje isporuka gasa kroz Severni tok 1, izgovor je za sejanje neizvesnosti i povećanje cena, smatra nemački ministar Robert Habek.

Habek je to rekao nakon što je Gasprom saopštio da će dodatno smanjiti kapacitet gasovoda.

"Trenutno možemo da kupujemo potrebne količine sa tržišta, ali po višim cenama", rekao je danas Habek i dodao da je snabdevanje bezbedno, istakavši da je ušteda energije prioritet, prenosi Rojters.
..............
Kapacitet kopnene kompresorske stanice Severni tok 1 pao je na 67 miliona kubnih metara dnevno, saopštio je ranije ruski Gasprom, navodeći da planira dodatno da smanjuje korišćenje opreme na kompresorskoj stanici koju je proizvela nemačka kompanija Simens, prenosi Rojters.
..............

Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-rusija-trazi-izgovor-za-povecanje-cene-gasa-2171648)

Хипотетички сценарио

Гаспром прекине или (знатно умањи) проток гаса, правдајући то кваром на компресорској станици коју је произвео Сименс. Да ли би Сименс добио изузеће од санкција, да поправи квар? Да ли би Русија прихватила да Сименс, који је затворио пословање у Русији, обави те поправке? Или би понудила да се гас достави алтернативним гасоводом (Северни ток 2), који има исправну компресорску станицу?



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 07:48:40 am


Ikea prodaje sve fabrike u Rusiji


Kompanija IKEA prodaće svoje četiri fabrike u Rusiji, što će dovesti do obustave maloprodaje u toj zemlji i smanjiti broj zaposlenih, saopštila je kompanija.

Ikea dodaje da je „veliki uticaj na preduzeća i lance snabdevanja širom sveta“, te da kompanija ne vidi da je moguće uskoro nastaviti rad.

Dodaje se da će veliki tržni centri kompanija iz „Ingka grupe“ nastaviti da rade i omogućavaju potrošačima pristup neophodnoj robi, te da će sa radom nastaviti i „Poslovni park Himki“.


izvor (https://okvir.net/svet/ikea-prodaje-sve-fabrike-u-rusiji/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 07:50:18 am


Cene gasa u Evropi rastu dok Rusija smanjuje protok


Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su u sredu nakon što je ruski energetski gigant Gasprom najavio planove za dalje smanjenje obima snabdevanja gasovodom Severni tok.

Fjučersi prirodnog gasa na holandskom trgovačkom čvorištu TTF porasli su preko 1.300 dolara za 1.000 kubnih metara, što predstavlja porast od skoro 25%.

Ranije ove nedelje, cene gasa u regionu porasle su za skoro 11 odsto nakon što je Gasprom rekao da smanjuje isporuke gasa gasovodom Severni tok nakon što nemačka kompanija Simens nije na vreme vratila pumpne jedinice za gas u svoju kompresorsku stanicu.

Ukupni tokovi gasa kroz gasovod Severni tok smanjiće se za otprilike 60%, sa 167 miliona kubnih metara dnevno na samo 67 miliona kubnih metara dnevno, navodi Gasprom.


izvor (https://okvir.net/svet/cene-gasa-u-evropi-rastu-dok-rusija-smanjuje-protok/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 07:58:34 am


Turska: Unapređenje pregovora o dopremanju žita


Uspostavljena je veza između ruskih i ukrajinskih generala za pregovore o pitanju bezbednog dopremanja brodova sa žitom iz luke Odesa, javili su u sredu turski mediji, pozivajući se na ministarstvo odbrane u Ankari. Milioni tona žitarica nasukani su u ukrajinskim lukama.

Turski ministar odbrane Hulusi Akar uspostavio je „vruću liniju“ između ministarstava odbrane u Moskvi i Kijevu, sa generalnim oficirima koji su određeni na oba kraja, kako bi razgovarali o tehničkim pitanjima deblokade brodova, izvestila je u sredu nacionalna televizija TRT.

„Naš tehnički rad se nastavlja“, rekao je Akar, a prenosi TRT. On je opisao predloženi aranžman kao da Ukrajinci očiste mine u svojim lukama kako bi brodovi mogli da napuste, a zatim da ruska mornarica prati brodove od luka do određenih okupljališta – dok usput čisti sve zalutale mine – u tom trenutku Turska mornarica bi preuzela pratnju kroz Crno more, kako bi osigurala njihovu bezbednost.

„Želimo da ovo okončamo što je pre moguće“, rekao je Akar agenciji „Imamo intenzivne pregovore i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Obe strane imaju neke rezerve. Radimo na rešavanju tih razlika. Nadamo se najboljem“, dodao je on.

Plan na koji se Akar poziva zvuči u velikoj meri kao predlog „koridora za žito” o kome su ranije ovog meseca izveštavali više medija. Kijev je, međutim, javno osudio tu ideju, nastavljajući da optužuje Rusiju za postavljanje mina izvan Odese i „krađu” ukrajinskog žita za prodaju u inostranstvu.

Moskva je u međuvremenu ponovila da je Ukrajina postavila mine izvan Odese i drugih crnomorskih luka. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Kijev koristi žitne brodove kao „taoce“ da dobije pomoć od Zapada.

Procenjuje se da je 22,5 miliona tona žitarica završilo zaglavljeno u ukrajinskim lukama od februara, zbog sukoba sa Rusijom. Ukrajina čini oko 9% svetskog izvoza žitarica. Drugih 20% obično dolazi iz Rusije, ali je poremećeno embargom koji su SAD i njihovi saveznici nametnuli na rusku komercijalnu pomorsku plovidbu.

izvor (https://okvir.net/svet/dezurna-vojna-linija-unapreuje-ukrajinske-pregovore-o-zitu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 09:45:55 am


"Negativne posledice sankcija Rusiji osetili su Evropljani, pa onda Amerikanci"


Negativne posledice sankcija Rusiji osetili su prvo Evropljani, a potom i Amerikanci, a nezadovoljstvo zbog toga će samo rasti, rekao je u intervjuu za RIA Novosti Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije.

Peskov je poručio da su "sankcije mač sa dve oštrice" i da stvaraju probleme i Rusiji i onima koji ih uvode.

"Negativne posledice su u prvom redu za Evropljane, drugo, i Amerikanci su ih već dobro osetili na sebi. A ovaj teret, ova negativna osećanja će samo rasti", rekao je portparol Kremlja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2171735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 11:59:39 am



Rusija isporučuje manje gasa Austriji


Nakon Nemačke i Češke i Austrija je suočena sa smanjenim isporukama gasa iz Rusije.

Jedan neimenovani portparol OMV-a rekao je da je Gazprom obavestio o smanjenju isporuka gasa.

"Mi ćemo te količine, ako bude potrebno, kompenzovati iz rezervi i sa tržišta. Snabdevanje potrošača je osigurano", poručuju iz OMV, prenose mediji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2171735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 12:47:50 pm


Najavljeno najveće povećanje kamatnih stopa u SAD od 1990-ih

,
Federalne rezerve SAD najavile su povećanje kamatne stope od 0,75 odsto, najveće povećanje u poslednjih 28 godina, pošto je predsednik centralne banke naglasio potrebu da se izbegne recesija i ukroti pobegla inflacija cena.

Fed-ov komitet za otvoreno tržište objavio je odluku u sredu, rekavši da će povećati kratkoročne stope za 75 baznih poena u potezu koji ima za cilj smanjenje inflacije na 2%. Prethodne projekcije su sugerisale da bi ta cifra mogla da dostigne 3,4% do kraja godine.

„Ne pokušavamo da izazovemo recesiju sada, hajde da budemo jasni oko toga“, rekao je predsednik Fed-a Džerom Pauel novinarima nakon sastanka komiteta, ali je primetio da bi skokovi u cenama određenih roba mogli „izuzeti odluku iz naših ruku“.

Dok je inflacija cena u SAD dostigla 40-godišnji maksimum pre ruskog napada na Ukrajinu krajem februara, Fed komitet je nastavio da krivi „invaziju na Ukrajinu“ za „stvaranje dodatnog pritiska na inflaciju“, takođe tvrdeći da Covid -19 zatvaranja u Kini „verovatno će pogoršati poremećaje u lancu snabdevanja“ širom sveta.

Centralna banka je ranije nagovestila da će nastaviti sa povećanjem stope od 0,50 odsto – što je i sama najveća od 2000. – ali je preokrenula kurs ranije ove nedelje i objavila planove za veće povećanje. Iako sada predviđa dodatna povećanja za ostatak 2022. godine, Pauel je rekao da ona verovatno neće premašiti povećanje od 0,75 odsto uvedeno u sredu.

„Sledeći sastanak bi mogao biti o odluci između 50 i 75 [osnovnih poena]“, rekao je on, misleći na sastanak Feda zakazan za kraj jula.

izvor (https://okvir.net/svet/najavljeno-najvece-povecanje-kamatnih-stopa-u-sad-od-1990-ih/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 16, 2022, 01:30:03 pm


Rusija zapretila


Rusija je upozorila da bi isporuke gasa Evropi preko gasovoda Severni tok 1 mogle biti obustavljene, okrivljujući probleme sa popravkom turbina.

Ambasador Rusije u EU Vladimir Čižov rekao je za državnu novinsku agenciju RIA da bi potpuni prekid gasovoda, kojim se gas iz Rusije isporučuje u Evropu ispod Baltičkog mora, bio "katastrofa" za Nemačku. Protok gasa Severnog toka 1 ka Nemačkoj prepolovljen je ove nedelje, potez za koji je ministar ekonomije rekao da ima za cilj da poveća neizvesnost i podigne cene goriva.


Nove sankcije

Britanija je najavila novi talas sankcija Rusiji protiv ljudi koji su umešani u "varvarski tretman dece u Ukrajini". Među kažnjenima je i moskovska komesarka za prava deteta Marija Lvova-Belova zbog "prisilnog premeštanja i usvajanja" 2.000 ukrajinske dece.

Sankcionisan je i patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve i Putinov dugogodišnji saveznik i glasni pobornik rata u Ukrajini.

"Danas ciljamo na podstrekače i izvršioce Putinovog rata koji su Ukrajini doneli neizrecive patnje, uključujući prisilno preseljenje i usvajanje dece. Nećemo se umoriti da branimo slobodu i demokratiju i vršimo pritisak na Putina dok Ukrajina ne uspe", rekla je ona. Liz Truss.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2171735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: dzumba on June 16, 2022, 08:46:12 pm

Habek: Rusija traži izgovor za povećanje cene gasa (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-rusija-trazi-izgovor-za-povecanje-cene-gasa-2171648)

Objašnjenje Rusije za smanjenje isporuka gasa kroz Severni tok 1, izgovor je za sejanje neizvesnosti i povećanje cena, smatra nemački ministar Robert Habek.

Habek je to rekao nakon što je Gasprom saopštio da će dodatno smanjiti kapacitet gasovoda.

"Trenutno možemo da kupujemo potrebne količine sa tržišta, ali po višim cenama", rekao je danas Habek i dodao da je snabdevanje bezbedno, istakavši da je ušteda energije prioritet, prenosi Rojters.
..............
Kapacitet kopnene kompresorske stanice Severni tok 1 pao je na 67 miliona kubnih metara dnevno, saopštio je ranije ruski Gasprom, navodeći da planira dodatno da smanjuje korišćenje opreme na kompresorskoj stanici koju je proizvela nemačka kompanija Simens, prenosi Rojters.
..............

Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/habek-rusija-trazi-izgovor-za-povecanje-cene-gasa-2171648)

Хипотетички сценарио

Гаспром прекине или (знатно умањи) проток гаса, правдајући то кваром на компресорској станици коју је произвео Сименс. Да ли би Сименс добио изузеће од санкција, да поправи квар? Да ли би Русија прихватила да Сименс, који је затворио пословање у Русији, обави те поправке? Или би понудила да се гас достави алтернативним гасоводом (Северни ток 2), који има исправну компресорску станицу?



Економски рат је рат "ниских удараца" па је ово један од њих. Земље ЕУ су "јурнуле" да пуне складишта гаса и тако обезбеде резерве за барем 4-6 месеци очекујући да ће се на јесен увести потпуне снакције Русији па и куповина гаса. Ваљда рачунају да презиме са овим резервама а до пролећа ће се већ знати исход рата.  Русија је одлучила да кад је то већ тако (потпуна обустава куповине енергената од Русије) да тај гас за резерве има вишу цену. И то је то..."Империја узврћа ударац".


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 07:06:16 am



"Nemačka je mnogo obećala, a malo toga ispunila"


Zapadni saveznici Ukrajinu podržavaju politički, naoružanjem i finansijski.

Kijevu je novac hitno potreban, ali, prema proračunima nemačkog Instituta za svetsku privredu (IFW), transferi su manji od obećanog.

"Ukrajina stvara finansijski deficit od pet milijardi evra mesečno i zato joj od ovog meseca spolja treba 15 milijardi mesečno", rekao je u četvrtak Kristof Trebeš iz instituta IFW.

"Osim oružja, Ukrajini sve hitnije treba finansijska pomoć." IFW navodi da su ključni saveznici i donatori Ukrajini obećali više od 30 milijardi evra, ali da je od februara ona dobila samo oko šest. Evropska unija je od sredine maja znatno povećala obećanja, ali SAD nadalje ostaju daleko najveći donator.

"Rat obara poreske prihode, a istovremeno stvara ogromne troškove, poput plaćanja vojske ili popravke osnovne infrastrukture", rekao je Trebeš. Ukrajinska centralna banka morala drastično da poveća kamatne stope, što još više pritiska privredu, dodao je.

"Druga je briga što finansijsku pomoć EU skoro isklučivo čine krediti, a iza njih brdo dugova. Nasuprot Evropi, SAD uglavnom obećavaju bespovratnu pomoć. Osim finansiojskog, jaz je velik i između obećanog i dostavljenog naoružanja", navodi IFW. Pritom, SAD su Ukrajini do sada isporučile desetak puta više oružja od Nemačke.

"Nemačka je mnogo obećala, ali jedva da je nešto do sada ispunila", rekao je Trebeš. Konkretno, za sada Nemačka jedva da je poslala trećinu obećanog naoružanja i opreme.

hzvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2172039)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 07:27:11 am


Evropa ne brine za gas


Energetska bezbednost Evrope nije u neposrednom riziku zbog toga što je Rusija danas smanjila isporuke gasa većem broju evropskih zemalja, izjavio je danas portparol Evropske komisije.

"Na osnovu naše jutrošnje razmene sa nacionalnim zvaničnicima preko Koordinacione grupe za gas, nema naznaka da trenutno postoji rizik za sigurnost snabdevanja", preneo je Rojters ne navodeći ime portparola.

On je, navode, dodao da Brisel i nacionalne vlasti zemalja pažljivo prate situaciju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2171735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 07:28:15 am


Koka-kola napušta Rusiju


Kompanija Koka-kola saopštila je danas da zaustavlja proizvodnju i prodaju pića u Rusiji.

"Kada se rezerve kompanije potroše, Koka-kola više neće proizvoditi i prodavati Koka-kolu ili druge brendove kompanije u Rusiji", navodi se u saopštenju kompanije, prenosi Rojters.

U martu je kompanija najavila obustavu poslovanja u Ruskoj Federaciji, posebno isporuke sastojaka za svoja pića za rusko tržište.

U maju, izvršni direktor kompanije DŽejms Kvinsi priznao je da bi kompanija mogla da napusti Rusiju, podseća Interfaks Rusija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=16&nav_category=78&nav_id=2171735)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 11:50:31 am



"Ruski poljoprivredni izvoz samo u prijateljske zemlje"


Ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev izjavio je da bi žetva žitarica u toj zemlji ove godine mogla da dostigne 130 miliona tona, što bi bilo dovoljno da pokrije domaće potrebe i obezbedi izvozni potencijal.

Govoreći na marginama Medjunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF), on je ukazao na brojne izazove, kao što su prekinuti lanci snabdevanja i teškoće sa finansijskim obračunima, ističući da Rusija mora da savlada te prepreke kako bi obezbedila hranu zemljama kojima je najpotrebnija.

"Naši poljoprivredni proizvodi biće na stranim tržištima, ali samo u onim zemljama koje su nam prijateljske, koje nam ne stvaraju prepreke i poteškoće", rekao je Patrušev novinarima, prenosi Raša tudej. Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio prošlog meseca da Rusija ove godine očekuje veliki rod žitarica, uključujući rekordnu žetvu pšenice, napominjući da se niz zemalja suočava sa pretnjom gladju, a krivica za takvu situaciju je, po njemu, u potpunosti na zapadnim elitama".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=2172146)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:07:01 pm



Rusija će ubrzati razgovore o povećanju prodaje gasa Kini; Evropa će skupo platiti


Rusija je obećala da će ubrzati razgovore o povećanju prodaje gasa Kini i upozorila da će Evropa platiti visoku cenu za naftni embargo Rusiji.

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da će Evropa platiti dodatnih 400 milijardi dolara za više cene energenata i da bi mogla da se suoči sa nestašicom naftnih derivata, preneo je Rojters.

On nije precizirao u kom vremenskom roku će se to dogoditi, navela je agencija.

Lideri EU dogovorili su embargo na prodaju ruske nafte za koji navode da bi mogao da smanji 90 odsto ruskog izvoza nafte u Evropu.

Novak je predvideo da bi plan smanjenja uvoza nafte mogao dovesti do nestašice naftnih derivata na evropskom tržištu.

Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, on je takođe, okrivio loše planiranje energetske bezbednosti u SAD i Evropi za rekordno visoke cene goriva i rast inflacije.

Rusija je navela da može da usmeri izvoz energenata u zemlje poput Kine i Indije kako bi pokrila gubitak prodaje Evropi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-ce-ubrzati-razgovore-o-povecanju-prodaje-gasa-kini-evropa-ce-skupo-platiti-2172033)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:19:06 pm



Rusija upozorava da bi dotok gasa u EU kroz ključni gasovod mogao da prestane


Dalji problemi sa pumpnim jedinicama mogu dovesti do gašenja Severnog toka, kaže Moskva

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov upozorio je u četvrtak da bi problemi sa popravkom turbina za pumpanje Severnog toka mogli dovesti do potpunog prekida isporuke prirodnog gasa u blok preko gasovoda.

Takav scenario bi bio „katastrofa za Nemačku“, koja ima visok stepen zavisnosti od isporuke gasa gasovodom, rekao je on novinskoj agenciji RIA Novosti na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Gasovod Severni tok smanjio je protok preko Baltičkog mora ka Nemačkoj za otprilike 60% ove nedelje nakon što Simens nije vratio turbine za pumpanje, koje su bile na popravci u Kanadi, zbog antiruskih sankcija.

Isporuka gasa preko gasovoda pala je sa 167 miliona kubnih metara dnevno na samo 67 miliona kubnih metara.

„Trebalo bi da pitamo Siemens, zašto se gasne pumpne jedinice moraju održavati u Kanadi“, rekao je Čižov, dodajući: „Ne želim da dajem nikakve savete, ali mislim da su do sada mogli da nauče kako da sami popravljaju [turbine] .”

Cene prirodnog gasa u Evropi su u četvrtak skočile na preko 1.500 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put od aprila, prema podacima londonske ICE berze.

izvor (https://okvir.net/svet/rusija-upozorava-da-bi-dotok-gasa-u-eu-kroz-kljucni-gasovod-mogao-da-prestane/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:20:08 pm


RT: Rusija isključuje zabranu kupovine ili prodaje strane valute


Ljudima u Rusiji neće biti zamrznuti devizni računi, kaže guverner Centralne bankeGuverner ruske Centralne banke Elvira Nabiulina potvrdila je u četvrtak da neće biti nacionalne zabrane kupovine ili prodaje stranih valuta. Ona je takođe dala uveravanja da devizni depoziti koje drži stanovništvo neće biti zamrznuti.

Na pitanje na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu da li bi promet dolara i evra mogao biti zabranjen, Nabiulina je odgovorila: „Ne“.

Šef ruske Centralne banke je dodao da neće biti zabranjene ni druge strane valute.

Ranije je Nabiulina rekao da uprkos dugotrajnoj politici dedolarizacije regulatora kako u ruskom finansijskom sistemu, tako iu privredi u celini, ne planira da u potpunosti eliminiše dolare iz rezervi.

izvor (https://okvir.net/svet/rusija-iskljucuje-zabranu-valute/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:27:01 pm


Borel: Ruski rat protiv Ukrajine je napad na temelje UN, neutralnost znači biti uz agresora


Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je danas pred Savetom bezbednosti UN da ruski rat protiv Ukrajine predstavlja napad na temelje svetskog poretka i da neutralnost u tom sukobu znači podršku agresoru.

Borel je putem video linka rekao da Rusija vodi rat protiv Ukrajine na tlu Evrope, ali da to nije evropski rat, već „napad na temelje UN i Saveta bezbednosti, od njegove stalne članice“.

„Pred agresijom niko ne može biti neutralan. Biti neutralan u ovom slučaju znači biti na strani agresora. Niko ne može da živi bezbedno u svetu gde je nezakonita upotreba sile normalizovana ili tolerisana“, kazao je Borel.

On je rekao da je rat Rusije protiv Ukrajine već ostavio desetine hiljada mrtvih i preko pet miliona izbeglica izazvavši najbrže rastuću izbegličku krizu od Drugog svetskog rata.

„Ovaj rat šalje talase širom sveta. A ovo dovodi do već postojeće prehrambene krize zbog prinosa koji pate zbog klimatskih promena“, izjavio je šef diplomatije.

Svetski program za hranu procenjuje da se broj osoba koje nemaju siguran pristup hrani udvostručio sa 135 miliona pre pandemije na 276 miliona na početku 2022. i da će taj broj zbog rata porasti na 323 miliona.

„Pozivam sve vas da pomognete da se okonča rat, da se obnovi suverenitet Ukrajine i da se osigura obuzdavanje globalnih posledica, posebno rastuće krize sa hranom“, rekao je Borel.

On je naveo da Rusija trenutno blokira najmanje 20 miliona tona ukrajinskog žita koje ne može da stigne na svetska tržišta.

„To je ekvivalent 300 masivnih brodova koji bi trebalo da pristaju u lukama širom sveta. Umesto toga, Rusija bombarduje ukrajinske luke, infrastrukturu i poljoprivredno zemljište. U potpunosti podržavamo napore UN-a da Ukrajina ponovo otvori svoje luke i nastavi sa isporukom žita u svet“ izjavio je on.

Borel je naglasio da sankcije EU nisu uzrok nestašice hrane i da one ciljaju samo na sposobnost Kremlja da finansira vojnu agresiju a ne na sposobnost vodjenja legitimne trgovine.

„Sankcije EU ne zabranjuju uvoz i transport ruske poljoprivredne robe, ni djubriva, niti za plaćanje takvog ruskog izvoza“, rekao je on.

izvor (https://okvir.net/svet/borel-ruski-rat-protiv-ukrajine-je-napad-na-temelje-un-neutralnost-znaci-biti-uz-agresora/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:30:39 pm


Direktor Gasproma: "Ne vidim rešenje"


Gasprom ne vidi rešenje za aktuelni problem s opremom u kompresorskoj stanici Portovaja, izjavio je generalni direktor kompanije Aleksej Miler.

Ta stanica je deo gasovoda Severni tok 1 kojim se ruski gas transportuje u Nemačku.

Gasprom je poslednjih dana smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto od uobičajenog nivoa, navodeći kao razlog zastoj u vraćanju njegove opreme koju servisira nemačka kompanija Simens Enerdži u Kanadi.

Miler je rekao da sankcije sprečavaju kompaniju da vrati opremu, navodi Rojters dodajući da je Nemačka odbacila to objašnjenje kao "neutemeljeno".

Šef Gasproma je takođe naveo da kompanija ima mnogo opreme za taj gasovod na kojoj bi trebalo da bude urađeno redovno veliko održavanje sledećeg meseca i oštro je kritikovao Simens što se "ne oglašava" po tom pitanju.

Rusi smanjili isporuke gasa još jednoj državi? "Nije namerno"

Evropske kompanije, uključujući italijanski Eni, austrijski OMV i nemački Uniper, prijavile su značajan pad snabdevanja ruskim gasom danas i juče.

Zvanični Kremlj je danas saopštio da smanjenje snabdevanja nije unapred smišljeno.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/direktor-gasproma-ne-vidim-resenje-2172019)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:32:21 pm


Bajden: "Nije neizbežno"; "U jačoj smo poziciji nego bilo koja nacija na svetu"


Američki predsednik Džozef Bajden reagovao je na upozorenja ekonomista da Sjedinjene Američke Države možda idu ka recesiji.

Kako je istakao predsednik SAD, "recesija u toj državi nije neizbežna i ima razloga za optimizam".

"Kao prvo, recesija nije neizbežna, a kao drugo mi smo u jačoj poziciji nego bilo koja nacija na svetu da prevladamo ovu inflaciju", rekao je Bajden u intervjuu za AP.

On je dodao da vidi razloge za optimizam u relativnoj snazi Amerike u svetu.

Bajden je kazao da je američki narod "veoma, veoma utučen" nakon dve burne godine pandemije korona virusa, ekonomske nestabilnosti i naposletku rastućih cena goriva koje pogađaju porodične budžete.

Potreba za mentalnim zdravljem u Americi je ogromna, jer sve na šta su ljudi računali se poremetilo i srušilo, ali većinom je to posledica krize sa kovidom, naveo je Bajden.

On je, ipak, ocenio da ima razloga za optimizam i da je uveren da su SAD bolje pozicionirane od bilo koje zemlje na svetu.

Bajden je govorio i o teškim izborima sa kojima je bio suočen. Američki lider je istakao potrebu da se SAD suprotstave ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u vezi invazije na Ukrajinu u februaru, iako su oštre sankcije uvedene nakon toga izazvale rast cena gasa i stvorile politički rizik po njega u izbornoj godini u SAD.

Bajden je takođe pozvao naftne kompanije da razmotre kratkoročne svetske potrebe i povećaju proizvodnju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/bajden-nije-neizbezno-u-jacoj-smo-poziciji-nego-bilo-koja-nacija-na-svetu-2172166)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 12:34:04 pm



"EU traži put"


Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da Evropska unija radi na alternativnom izvoznom putu za ukrajinsko žito i žitarice preko Rumunije.

"Odesa je nekoliko desetina kilometara od Rumunije", rekao je Makron juče u intervjuu iz Kijeva francuskom TV kanalu TF1, prenosi Si-En-En.

Dodao je da će se žito izvoziti iz Rumunije preko Dunava, a potom će se prevoziti železnicom.

Na konferenciji za novinare u Kijevu u četvrtak, Makron je poručio da je trenutna globalna kriza sa hranom "direktna posledica rata koji vodi Rusija".

Pozvao je Rusiju "da prihvati da Ujedinjene nacije organizuju izvoz žitarica, što zahteva ukidanje ruske blokade ukrajinskih luka i da pruži sve bezbednosne garancije Ukrajini kako bi dozvolila izlazak ovih žitarica".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/eu-trazi-put-2172205)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 01:29:39 pm


Peskov: Rusija u kratkom roku mora da nadoknadi 40-45 odsto uvoznog deficita


Rusija kratkom roku treba da nadoknadi oko 40-45 odsto svog uvoznog deficita, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. „Sada se čak osećamo malo bolje nego što bi se mislilo. Naravno, razumemo naše probleme, razumemo da ćemo za vrlo kratko vreme morati da nadoknadimo prilično značajan pad uvoza za više od 40-45 odsto“, rekao je Peskov u intervjuu za CNN.

On je naglasio da su ekonomske sankcije koje je Zapad uveo Rusiji „bez presedana“ imale za cilj da donesu „ključni efekat“, ali se to „nije desilo“.

„Da bismo reorganizovali uvoz, moramo da reorganizujemo pravac uvoza. Da kompenzujemo zapadni pravac, povećanjem uvoza iz istočnog“, dodao je on, preneo je TASS .

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. februara objavio da priznaje suverenitet Donjecke i Luganske Narodne Republike. Rusija je priznala Donbas u skladu sa Ustavima DNR i LNR u granicama Donjecke i Luganske oblasti od početka 2014. godine.

Putin je u televizijskom obraćanju 24. februara rekao da je kao odgovor na zahtev šefova republika Donbasa doneo odluku da izvrši specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ruski lider je istakao da Moskva nema planove da okupira ukrajinske teritorije, napominjući da je operacija usmerena na denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine.

izvor (https://okvir.net/svet/peskov-rusija-u-kratkom-roku-mora-da-nadoknadi-40-45-odsto-uvoznog-deficita/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 01:35:35 pm


Američke akcije pale na najnižu vrednost za godinu dana


Američke akcije su pale u četvrtak, a industrijski prosek Dau Džonsa pao je za 700 poena ispod 30.000, prvi put posle više od godinu dana.

Indeks S&P 500 pao je 3,2%, dok je Nasdak Composite pao 4%. Sada su oba na medvedjim tržištima, pali su za oko 23% i 34% u odnosu na svoje maksimume u januaru 2022. i novembru 2021., respektivno. Dov se takođe približava ovoj teritoriji, u padu od oko 19% u odnosu na nedavne maksimume.

Smanjenje je usledilo nakon povećanja kamatnih stopa u sredu od strane Federalnih rezervi SAD, najvećeg u poslednjih 28 godina. To je prvi put od 1994. da je Fed podigao stope za tri četvrtine procentnog poena, signalizirajući da ekonomija i dalje slabi.

„To neće biti lako“, upozorio je u sredu predsednik Fed-a Džerom Pauel, revidirajući ovogodišnje izglede BDP-a naniže i izglede za nezaposlenost i inflaciju naviše.

„Tržišta su verovala i pozdravila rešenost predsednika Pauela da se bori protiv rastućih inflatornih pritisaka. I to je problem“, rekao je Kvinsi Krosbi, glavni strateg za kapital za LPL Financial, u belešci koju je video CNN.

izvor (https://okvir.net/svet/americke-akcije-pale-na-najnizu-vrednost-za-godinu-dana/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 01:46:14 pm



Rusija realizuje scenario „Cev na Istok“


Rusija postepeno preorijentiše izvoz svojih proizvoda u zemlje koje nisu protiv nje uvele sankcije, izjavio je direktor „Sberbanke“ German Gref na 25. Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

On je predložio učesnicima Foruma da razmatraju plan ruske ekonomije do 2030. godine.

„Dati neki bliži vremenski okvir nema smisla. Naravno, to neće biti lake godine koje svi moramo da proživimo i da se adaptiramo. Međutim, 2030. godina je racionalni datum koji se može uzeti za formiranje ekonomskih scenarija“, smatra Gref.

On je izjavio da se prvi scenario zove „Cev na Istok“ i on se već realizuje. Gref je pojasnio da se pod rečju „cev“ podrazumevaju svi tradicionalni proizvodi koji se izvoze.

Jubilarni, 25. Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu održava se od 15. do 18. juna. Njegova glavna tema je „Novi svet – nove mogućnosti“.

hizvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220617/direktor-sberbanke-o-prvom-scenariju-ruske-ekonomije-cev-na-istok--1138665534.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 02:01:33 pm


Ukrajini je potrebno dodatnih 5 milijardi dolara mesečno, kaže zakonodavac


Ukrajinskoj vladi je potrebno još 5 milijardi dolara svakog meseca da bi izbegla naglo smanjenje budžeta, rekao je visoki poslanik, apelujući na veću pomoć stranih zemalja uprkos milijardama pomoći koje su SAD i evropski saveznici već pružili.

Šef kijevskog parlamentarnog odbora za finansije, poresku i carinsku politiku, Danilo Hetmancev, osvrnuo se na predstojeće nedostatke u komentarima lokalnim medijima u utorak, ističući rastuće ekonomske probleme povezane sa tekućim sukobom sa Rusijom.

„Moramo da pozajmljujemo 5 milijardi dolara mesečno. Ako to ne dobijemo, moraćemo da smanjimo potrošnju“, rekao je on. „Nemamo potencijala u privredi da povećamo poreze. Ne možemo bez pomoći naših partnera sve dok borbe traju.”

Vlada je prikupila oko 3,4 milijarde dolara poreza prošlog meseca, ali je potrošila više od 8,4 milijarde dolara u istom periodu, dodao je zvaničnik.

Iako je Hetmancev primetio da je Ukrajina dobila zajmove i grantove od SAD i nekih saveznika u Evropi – sa podacima Ministarstva finansija koji pokazuju da je zemlji pruženo više od 5,1 milijarde dolara direktne ekonomske pomoći između januara i maja – rekao je da taj iznos nije dovoljan za pokrivaju rastući budžetski jaz.

Krajem prošlog meseca, nacije Grupe sedam (G7) složile su se da Kijevu pošalju dodatnih 19,8 milijardi dolara pomoći, što se poklopilo sa ogromnim paketom pomoći od 40 milijardi dolara iz Vašingtona, iako je značajan deo poslednjeg bio posvećen oružju i drugoj vojnoj opremi. .

Rat u Ukrajini je uzeo veliki danak na njenu ekonomiju, a Svetska banka predviđa pad od zapanjujućih 45% u 2022. Borbe su takođe dovele do skoka globalnih cena hrane, pri čemu na Ukrajinu i Rusiju otpada oko 40% izvoza pšenice u Istočna Evropa, dok su uzvratne sankcije Moskvi pomogle da se povećaju troškovi energije širom sveta.

Kao šef finansijskog komiteta, kao i Kijevskog saveta za nacionalni oporavak, Hetmancev se suočio sa žestokim protivljenjem ukrajinskih preduzeća i šire javnosti, sa hiljadama koje su potpisale peticiju kojom se zahteva njegova ostavka u maju. Otvoreno pismo priloženo uz peticiju osudilo je zvaničnika da podržava nedavna povećanja poreza, tvrdeći da su povećanja obeshrabrila investicije u Ukrajini.

Hetmancev je, međutim, odbio da napusti svoje pozicije, smatrajući kritike „mitovima“ i insistirajući da je vlada zauzela pravi pristup.

„Ne želim da vas šokiram, ali svaka država želi da prikupi što više poreza. Pitanje je u zlatnoj sredini i ravnoteži“, rekao je on, dodajući da smo „uspeli da pronađemo, još uvek uspevamo da pronađemo i nadamo se da ćemo uspeti da pronađemo [ovu ravnotežu] u budućnosti“.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/ukrajini-je-potrebno-dodatnih-5-milijardi-dolara-mesecno-kaze-zakonodavac/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 02:37:07 pm


Prekinuto: Francuska bez ruskog gasa


Francuski gasni operator GRT gas otkrio je da Francuska više ne dobija gas iz Rusije iz pravca Nemačke.

Isporuka je prekinuta 15. juna, navela je kompanija.

GRT gas je uverio da Francuska neće imati poteškoća da zadovolji potrebe potrošača tokom leta, napominjući da je protok gasa iz Španije povećan, prenosi Teletrejder

Trenutni nivoi skladištenja gasa u Francuskoj iznose 56 odsto, u poređenju sa uobičajenih 50 odsto u isto doba godine.

"Međutim, pravilno punjenje francuskih skladišta u očekivanju sledeće zime mora ostati prioritet za sve špeditere i zainteresovane strane", navela je kompanija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/prekinuto-francuska-bez-ruskog-gasa-2172272)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 02:40:55 pm



Direktor Gasproma: "Naš proizvod, naša pravila"


U sadašnjim okolnostima roba je vrednija od novca, smatra Aleksej Miler, direktor kompanije Gasprom.

Svetska ekonomija doživljava globalnu promenu, pri čemu roba postaje vrednija od novca, rekao je u četvrtak šef ruskog državnog energetskog giganta Gasprom Aleksej Miler, dodajući da od sada važi stav "naš proizvod, naša pravila", prenosi RT.

"Igra nominalne vrednosti novca je završena, jer ovaj sistem ne dozvoljava da se kontroliše snabdevanje resursima", rekao je Miler tokom panel diskusije na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u četvrtak.

"Naš proizvod, naša pravila. Ne igramo po pravilima koja nismo stvorili", dodao je on.

Prema rečima generalnog direktora Gasproma, svetska ekonomija prolazi kroz globalnu tektonsku promenu sa novim i nastajućim ekonomskim pravilima.

"Rusija će odrediti konturu nove ekonomske strukture sveta", rekao je Miler.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/direktor-gasproma-nas-proizvod-nasa-pravila-2172418)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 17, 2022, 02:42:46 pm


Čeka ih teška zima, zatražene hitne mere štednje – Nemci će se "smrznuti"?


Sa popunjenosti skladišta za gas od 56 odsto ne možemo ući sigurno u zimu, istakao je danas ministar privrede Nemačke Robert Habek.

On je naglasio da skladišta moraju biti puna, jer će u suprotnom biti problem i dodao da trenutno teče 60 odsto manje gasa kroz gasovod Severni tok. Takođe je, za dnevnik javnog servisa ARD, kazao da ne treba gajiti iluzije i da se Nemačka nalazi pred pokazivanjem moći Vladimira Putina, koji je smanjio količinu isporuke gasa.

Habek je zbog toga zatražio hitne mere štednje, a ako bude trebalo one će se zakonom biti obezbeđene.

Savezna agencija za energiju je predložila da se u Zakonu o stanovanju predviđena minimalna temperatura stanova sa 20 do 22 stepana, tokom perioda grejanja, smanji.

Ministarka građevinarstva Klara Gajvic izjasnila se protiv tog predloga.

"Zakonski naređeno smrzavanje smatram glupim", rekla je ona.

Ministar iz redova stranke Zelenih, tokom leta, smatra da bi ta količina gasa, u slučaju potrebe, trebalo biti nadomeštena ugljem.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ceka-ih-teska-zima-zatrazene-hitne-mere-stednje-nemci-ce-se-smrznuti-2172452)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 17, 2022, 05:02:52 pm
Kанада и Немачка преговарају око турбина за Северни ток 1 (https://www.reuters.com/business/energy/canada-reports-talks-with-germany-siemens-made-nord-stream-1-equipment-2022-06-16/)

Ројтерс (Reuters) јавља да Канада и Немачка преговарају о гасним турбинама за Северни ток 1 које су, ради санкција, задржане у Канади. Ради се о турбинама које су произведене у Сименсовим погонима у Канади и испоручене 2009. године. Ове турбине захтевају редован ремонт у Канади. Сименс је ремонтовао турбине, али су оне ради санкција задржане у Канади.

Северни ток тренутно испоручује свега 40% количина које се нормално испоручују у ово доба године.

Извор (https://www.reuters.com/business/energy/canada-reports-talks-with-germany-siemens-made-nord-stream-1-equipment-2022-06-16/)



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 07:33:01 am



Gref: Rusija će možda 10 godina da se oporavlja od sankcija


Ruskoj ekonomiji će možda biti potrebna decenija da se oporavi od oštrih sankcija Zapada, izjavio je danas German Gref, direktor najveće ruske banke, Sberbanke.

Grefova procena je da države koje su zaoštrile odnose sa Rusijom, učestvuju sa 56 odsto njenog izvoza i 51 odsto njenog uvoza, što je "osakatilo" ekonomiju, preneo je "Skaj njuz".

"Ovo predstavlja pretnju za 15 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje. Najveći deo privrede je pod paljbom", rekao je izvršni direktor na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu Rusije u Sankt Peterburgu.

Prema Grefu, pošiljke robe pale su za šest puta.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=2172146)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 07:50:38 am


Ruski predsednik predviđa „promenu elita“ na Zapadu


Ekonomske greške guraju Evropu ka produbljivanju nejednakosti i talasu radikalizma, rekao je PutinEkonomske greške guraju Evropu ka produbljivanju nejednakosti, talasu radikalizma i, na kraju, „promeni elita“, rekao je u petak ruski predsednik Vladimir Putin.

Govoreći na plenarnoj sednici Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF), ruski lider je naveo da su svi aktuelni razgovori na Zapadu o takozvanoj „Putinovoj inflaciji“ namenjeni „za one koji ne umeju da čitaju i pišu“.

Termin su ranije koristili američki predsednik Džo Bajden i premijer Velike Britanije Boris Džonson.

„Evropska unija je potpuno izgubila politički suverenitet, a njene birokratske elite plešu na tuđu melodiju, prihvatajući sve što im se kaže odozgo, nanoseći štetu sopstvenom stanovništvu i sopstvenoj ekonomiji“, rekao je Putin.

Po mišljenju ruskog lidera, politika evropskih vlasti će produbiti podele na Zapadu ne samo po ekonomskim pitanjima već i po sistemu vrednosti.

„Ovakva odvojenost od stvarnosti, od zahteva društva, neminovno će dovesti do naleta populizma i rasta radikalnih pokreta, do ozbiljnih društvenih i ekonomskih promena, do degradacije, a u bliskoj budućnosti i do smene elita. “, rekao je Putin.

Izraz „Putinova inflacija“ opisuje inflaciju koja je rezultat poteškoća u snabdevanju energijom, logistike i deviznih kurseva izazvanih ruskom vojnom ofanzivom u Ukrajini i sankcijama koje su Moskvi uvele zapadne zemlje.

Ruski predsednik je ranije optužio evropske lidere da su izvršili ekonomsko „samoubistvo” pokušavajući da se odreknu ruske energije.

izvor (https://okvir.net/svet/ruski-predsednik-predvia-promenu-elita-na-zapadu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 07:55:49 am



Ukrajina dobila zajam od 770 miliona dolara od MMF-a


Ukrajina je dobila zajam od 770 miliona američkih dolara po povlašćenim uslovima od Međunarodnog monetarnog fonda.

„Zahvalan sam zamenici kanadskog premijera Kristiji Frilend na podršci i sveobuhvatnoj pomoći Ukrajini u borbi protiv agresora“, napisao je ukrajinski premijer Denis Šmigal na Tviteru.

Ovo su prva sredstva koja Ukrajina povlači sa namenskog računa koji je MMF otvorio u aprilu ove godine kako bi donatorima pružio siguran način da usmere finansijsku pomoć Ukrajini u obliku bespovratnih sredstava i zajmova, navodi britanska agencija Rojters.


izvor (https://okvir.net/svet/ukrajina-dobila-zajam-od-770-miliona-dolara-od-mmf-a/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 08:01:51 am



Putin tvrdi da je Rusija bolje podnela sankcije od Evrope


Vladimir Putin je u petak izjavio da je njegova zemlja izdržala najgore sankcije koje su uvele SAD i Evropa, pošto je ruski predsednik obećao da će postići ciljeve svoje vojne agresije na Ukrajinu.

Putin je na poslovnoj konferenciji u Sankt Peterburgu rekao da se „sumorna predviđanja o budućnosti ruske ekonomije nisu obistinila“ i da su sankcije teže pogodile evropska preduzeća – tvrdnju koja nije podržana do sada objavljenim procenama.

„Ekonomski blickrig . . . nikada nije imao šanse za uspeh“, rekao je on. „Oružje sankcija je mač sa dve oštrice . . . Evropske zemlje su same zadale ozbiljan udarac sopstvenoj ekonomiji.

Od ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, zapadne zemlje su uvele sankcije koje su zamrznule 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, prekinule njene kompanije sa globalnih tržišta i poremetile njene lance snabdevanja.

Putin je bio nepokolebljiv da će Rusija postići svoje vojne ciljeve, ukazujući da bi mogla da anektira okupirane teritorije ili separatističke oblasti koje podržava Moskva u istočnom regionu Donbasa. „Branićemo interese ljudi zbog kojih se naši momci bore, ranjavaju i umiru“, rekao je Putin. „Nema drugog načina. Inače čemu služe žrtve?“

Separatističke vlasti u Donbasu koje podržava Moskva, čiji su lideri prisustvovali konferenciji, i zvaničnici koje je Kremlj imenovao da upravljaju južnim oblastima Ukrajine rekli su da žele da postanu deo Rusije. Putin je rekao da će Rusija „poštovati svaki njihov izbor“. On je naglasio da ceo bivši Sovjetski Savez vidi kao „istorijsku Rusiju“.

„EU je izgubila politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu.“

Iako je tvrdio da su SAD izazvale rat pretvarajući Ukrajinu u „antiruski bedem“, Putin je rekao da Moskva nema ništa protiv pokušaja Kijeva da se pridruži EU jer to nije vojni savez. Evropska komisija je u petak pozvala da Ukrajina postane zvanični kandidat za pridruživanje bloku.

Putinovi komentari da se Rusija suočila sa manjim udarom od evropskih ekonomija u suprotnosti su sa prognozama međunarodnih organizacija.

Eurostat, biro za statistiku Komisije, neće objaviti podatke o rastu za drugi kvartal, koji će pokriti najveći deo perioda nakon ruske invazije, do kraja jula.

Ali skok cena nafte i gasa ozbiljno je smanjio procene. OECD je nedavno smanjio svoje prognoze za proširenje evrozone ove godine sa 4,3 odsto koliko je procenio u decembru na 2,6 odsto, i sa 2,5 odsto na 1,6 odsto za 2023.

Za Rusiju, pad rejtinga je bio mnogo strmiji. Očekuje se da će se njena privreda ove godine smanjiti za 10 odsto, prema OECD-u, što je pad sa 1,9 odsto rasta predviđenih u decembru. Projekcija za 2023. smanjena je sa rasta od 1,6 odsto na smanjenje od 4,1 odsto.

Putin je rekao da je Rusija držala inflaciju pod kontrolom od 17,6 odsto i pohvalio se da je ispod nivoa u nekim evropskim zemljama. Ovo važi samo za Estoniju i Litvaniju, gde su cene energenata porasle nakon što su Baltici prekinuli isporuku ruske energije kada je rat počeo. Prosek evrozone je, 8,1 odsto, manje od polovine ruske stope.

Zapadne centralne banke su okrivile sukob za pogoršanje inflatornih pritisaka izazivanjem naglog rasta cena energije i hrane. Putin je odbacio tu tvrdnju, rekavši da Zapad koristi sukob kao „krug za spasavanje da okrivi Rusiju za sopstvene greške“. Zapadne zemlje plaćaju cenu za godine ultra labave monetarne politike i visokog nivoa državnog duga, rekao je on.

On je optužio EU, istorijski najvećeg trgovinskog partnera Rusije, da se povinuje pritisku SAD. „EU je izgubila svoj politički suverenitet. Njene elite plešu na tuđu melodiju, nanose štetu sopstvenom stanovništvu. Pravi interesi Evropljana i evropskih preduzeća su potpuno zanemareni i stavljeni u stranu“, rekao je Putin.

Dok je Putin umanjio ekonomsku štetu koju su prouzrokovale sankcije, prisutni ruski ekonomski zvaničnici bili su vidno uznemireni. Herman Gref, izvršni direktor državnog zajmodavca Sberbanke i dugogodišnji Putinov poverenik, rekao je da je ekonomski model vođen izvozom sada „otrov“ jer je rublju učinio previše jakom u odnosu na dolar.

Putin je takođe odbacio zapadne optužbe da je Rusija pogoršala globalnu nestašicu hrane blokadom ukrajinskih crnomorskih luka i sprečavanjem njenog izvoza žitarica.

Umesto toga, rekao je da su sankcije ograničile ruski izvoz žitarica. „Glad u najsiromašnijim zemljama biće na savesti američke administracije i evrokrata“, rekao je Putin.

Sankcije, koje su izbrisale milione dolara bogatstva bogatih Rusa, potvrdile su njegova upozorenja da ruski oligarsi i rukovodioci preuzimaju previše rizika otimajući imovinu na zapadu.

„Pravi uspeh je moguć samo kada svoju budućnost i budućnost svoje dece vežete za otadžbinu“, rekao je on.

izvor (https://okvir.net/svet/putin-tvrdi-da-je-rusija-bolje-podnela-sankcije-od-evrope/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 08:48:36 am


Putin ne haje za sankcije i blokade: "Rusija se razvija, zadali su udarac sebi"


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se mračne prognoze za rusku ekonomiju nisu obistinile.

Dodao je da će Rusija nastaviti da se razvija kao "otvorena ekonomija" uprkos neviđenim sankcijama Zapada, prenosi Tass.

"Postepeno vraćamo privredu u normalu. Prvo smo vratili stabilnost finansijskog tržišta, bankarskog sistema i lanca maloprodaje, a od tada ubrizgavamo likvidnosti u privredu da podržimo kompanije, održimo zaposlenost i sačuvamo radna mesta. Mračne prognoze za rusku ekonomiju izrečene još proletos nisu se ostvarile", rekao je Putin u obraćanju na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF). On je istakao da će Rusija nastaviti da radi sa zapadnim kompanijama, dodajući da će Moskva nastaviti da širi ekonomsku saradnju "sa onima koji to žele".

Takođe je primetio da se svi koji nastavljaju da sarađuju s Rusijom nalaze pod pritiskom evropskih država i suočavaju s direktnim pretnjama.

"Neću reći ništa novo ako podsetim da se svi koji žele da nastave da sarađuju s Rusijom izlažu otvorenom pritisku Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Ponekad dolazi čak i do direktnih pretnji, ali ipak takve ucene malo znače kada je reč o zemljama na čijem su čelu pravi lideri koji jasno razumeju šta su tuđi, a šta nacionalni interesi", naglasio je Putin.

Ruski lider je ocenio da su evropski političari vlastitim rukama zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji.

Dodao je da Moskva "zna da se među liderima evropskih zemalja na nivou neformalnih razgovora krišom govori o veoma alarmantnim izgledima koje primena sankcija ne samo protiv Rusije, već protiv bilo koje države, može imati pre ili kasnije, i koje mogu uticati na sve, uključujući i zemlje članice Evropske unije i evropske kompanije".

Prema njegovim rečima, "do sada nije došlo do toga, ali evropski političari su već zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji, i to su uradili sami, svojim rukama".

Putin je podvukao da Rusija treba da se osloni na razvoj domaće ekonomije i privatnog biznisa, i da nastavi sa smanjenjem administrativnih opterećenja.

Osvrćući se na pitanje globalne prehrambene krize, šef ruske države je rekao da pozdravlja inicijativu Ujedinjenih nacija za rešavanje tog problema, preneo je Sputnjik.

"Rusija ne sprečava isporuke ukrajinskog žita na svetsko tržište, nismo mi ti koji su minirali ukrajinske luke", poručio je on uz opasku da bi najtužnija varijanta bila da Ukrajina izvozi žito u zamenu za oružje.

Prema njegovom mišljenju, postoji pet ili šest mogućnosti za izvoz žita iz Ukrajine i vlasti u Kijevu mogu same da reše kako će to činiti, ne obazirući se na svoje "gospodare preko okeana".

Putin je naveo da Rusija ima kapacitete da značajno poveća izvoz prehrambenih proizvoda i đubriva, kao i količine isporuka žita, koje bi već u sledećoj sezoni mogle da budu veće za oko 50 miliona tona.

Takođe je procenio da u ovom trenutku ne postoje potrebne pretpostavke za promenu svetskih cena đubriva.

"Zbog nedostatka đubriva, cene prehrambenih proizvoda rastu, a to nosi opasnost od gladi u siromašnim zemljama. Sve je to na savesti SAD i Evropske unije", zaključio je Putin.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/putin-ne-haje-za-sankcije-i-blokade-rusija-se-razvija-zadali-su-udarac-sebi-2172518)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 08:50:11 am



Evropa počela da troši gas uskladišten za zimu


Smanjenje isporuka prirodnog gasa iz Rusije primoralo je Evropu da koristi zalihe pripremljene za predstojeću zimsku sezonu, piše Blumberg.

Kako se navodi, pad isporuke pogodio je Francusku, Italiju, Austriju i Nemačku zbog odluke Gasproma da obustavi rad Simens gasnih turbina zbog problema sa njihovom popravkom.

Agencija ističe da su zalihe u evropskim podzemnim skladištima gasa pale su prvi put od sredine aprila.

Prema poslednjim podacima, dodaje se u tekstu, rezerve su smanjene za jedan procentni poen, iako se gas obično ubrizgava samo tokom letnjeg perioda, a primljene količine se čuvaju do vrhunca zimske sezone, prenosi RIA Novosti.

Prema pesimističkoj prognozi Vood Mackenzie Ltd, u slučaju potpunog gašenja Severnog toka, Evropa neće moći da akumulira rezerve gasa do nivoa koji je odredila EU do početka grejne sezone, a u tom slučaju goriva će nestati do januara.

Gasprom je početkom nedelje saopštio da će zbog ograničenja na kompresorskoj stanici Portovaja moći da isporučuje gas preko Severnog toka u količini do 100 miliona kubnih metara dnevno, u odnosu na planiranih 167 miliona.

Zbog kašnjenja u remontu agregata nemačke kompanije Simens, na stanici mogu da se koriste samo tri gasne kompresorske jedinice, a kako navodi Blumberg, ključna oprema za rad gasovoda ne može da se vrati nakon održavanja iz Kanade zbog antiruskih sankcija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/evropa-pocela-da-trosi-gas-uskladisten-za-zimu-2172705)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 18, 2022, 10:29:45 am


"Turski tok" obustavlja rad na nedelju dana


Za period od 21. do 28. juna biće obavljeno redovno održavanje gasovoda "Turski tok", saopštio je "Gasprom".

"Transport gasa po oba kraka gasovoda "Turski tok" biće privremeno obustavljen u periodu od 21. do 28. juna 2022. godine zbog obavljanja planskog preventivnog održavanja", navodi se u saopštenju, objavljenom na Telegramu.

Kako se naglašava, obustava transporta gasa je blagovremeno dogovorena sa svim zainteresovanim stranama.

"Turski tok" - izvozni gasovod iz Rusije u Tursku preko Crnog mora. Projektni kapacitet je 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. "Turski tok" je namenjen za isporuke gasa Turskoj i zemljama Južne i Jugoistočne Evrope, preko turske teritorije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220618/turski-tok-tok-obustavlja-rad-na-nedelju-dana-1138739177.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 07:16:29 am


"Rusija je Nojeva barka svetske ekonomije"


Glavni izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin ocenio je da Rusija može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima.

Sečin je istakao da u trenutnim uslovima Rusija predstavlja Nojevu barku svetske ekonomije.

"Rusija sa njenim energetskim potencijalom i potrfeljem prvoklasnih projekata kao što su ‘Vostok Oil’, može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima i nesumnjivo, predstavlja upravo tu spasonosnu barku“, ocenio je Sečin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, preneo je Sputnjik.

On je objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta gde se formiraju dva tipa cena: za prijateljske zemlje - poštena tržišna cena, a za neprijateljske - na cenu se dodaje premija, koja će biti usmerena na izmirivanje njihovih troškova, zbog toga što su bivši partneri prekršili pravila i obaveze.

Sečin je istakao da "Rosnjeft" već vrši proizvodnju na nalazištima Vankorskog klastera, koji su obuhvaćeni projektom "Vostok oil".

On je, takođe, naglasio da se uspešno realizuje kompleksan program geološko-istraživačkih radova i da je na levoj obali reke Jenisej ove godine dobijena nafta prilikom ispitivanja dve istražne bušotine, te da se očekuje porast zaliha od oko 100 miliona tona.

Kako je dodao, "rezultati geoloških istraživanja umnogome prevazilaze prognoze, što omogućava da se samouvereno planira visoka proizvodnja nafte u narednim decenijama uz postepeno dostizanje obima do 115 miliona tona nafte 2033. godine".

"U uslovima smanjenih investicija u razvoju naftnog i gasnog sektora ‘Vostok Oil’ je jedini projekat u svetu, koji može da stabilizuje tržište ugljovodonika, a istovremeno poseduje najviše indikatore efikansosti i održivosti" , istakao je on.

Pored toga, kako je naveo, zbog direktnog pristupa transportnoj arteriji Severnog morskog puta, smanjuje se zavisnost projekta od politički nestabilnih lanaca isporuke ugljevodonika cevovodima.

"Realizacija projekta za kompaniju ‘Rosnjeft’ ne izaziva ni tehnološke, ni resursne poteškoće. Posedujemo neophodne kompetencije, znanja i iskustvo u realizaciji ovakvih projekata. Oprema i materijal su 98 odsto domaće proizvodnje. Prema planu se realizuju isporuke cevovoda i drugih metalnih proizvoda u skladu sa integralnim sporazumima sa najvećim ruskim kompanijama", objasnio je Sečin.

On je rezimirao da će "rado videti prijatelje u sklopu učesnika u projektu izgradnje Nojeve barke svetske ekonomije".


Dva tipa cena - za prijatelje i one druge

Sečin je objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta gde se formiraju dva tipa cena: za prijateljske zemlje - poštena tržišna cena, a za neprijateljske - na cenu se dodaje premija, koja će biti usmerena na izmirivanje njihovih troškova, zbog toga što su bivši partneri prekršili pravila i obaveze.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-je-nojeva-barka-svetske-ekonomije-2172839)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 07:39:12 am


Zelenski sa vlastima iz Odesi o koridoru za izvoz žita


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je u subotu sastanak sa lokalnim vlastima u Odesi kako bi razgovarao o merama za odbranu regiona i načinima za uspostavljanje bezbednog koridora za izvoz ukrajinskog žita, saopštila je pres služba kabineta predsednika Ukrajine, prenosi Ukrinform.

Tokom radne posete Odeskoj oblasti, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je sastanak o aktuelnoj situaciji u regionu.

Šef lokalne administracije Maksim Marčenko obavestio je učesnike sastanka o merama za odbranu regiona.

„Stranke su takođe razgovarale o načinima organizovanja koridora za izvoz agroindustrijskih proizvoda iz luka Odeskog regiona. Prema rečima Maksima Marčenka, zbog ruske agresije, 39 civilnih brodova pod zastavama 14 zemalja blokirano je u lukama regiona“, navodi se u izveštaju.

Učesnici su razgovarali i o pitanjima žetve širom regiona i merama da se poljoprivrednici obezbede poljoprivrednom mehanizacijom.

„Stranke su se dotakle pitanja socijalne sigurnosti interno raseljenih lica koja žive u regionu Odesa“, navodi se u izveštaju.

Zelenski je obavešten o posledicama ruskih raketnih udara na Odesku oblast, u kojima je poginulo 55 lokalnih stanovnika i uništeno više infrastrukturnih objekata.

Pored toga, razmatrana su pitanja rada industrijskih preduzeća u uslovima ruske agresije.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/zelenski-razgovara-sa-vlastima-u-odesi-o-koridoru-za-izvoz-zita-odbrani-regiona/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 09:29:45 am


"Postaraćemo se da eliminišemo tehničke smetnje"


Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će njegova vlada da eliminiše tehničke probleme koji bi mogli da ograničavaju nabavke gasa preko gasovoda Severni tok.

"Trenutno se suočavamo sa smanjenjem količina gasa koji se isporučuje Nemačkoj i drugim zapadnoevropskm zemaljama, zbog tehničkih problema. To bi mogla da bude slučajnost, ali i ne mora da bude. Nastavićemo da pažljivo nadziremo situaciju i učinićemo sve što možemo da osiguramo da ne postoje tehnički razlozi za ova ograničenja", rekao je Šolc sinoć za nemačku agenciju DPA, prenosi TAS.

Gasprom je u utorak saopštio da mora da smanji isporučene količine prirodnog gasa preko gasovoda Severni tok, jer neke Simensove gasne pumpe nisu blagovremeno vraćene sa popravke iz Kanade, koja je nametnula sankcije Rusiji.

izvor3 (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/postaracemo-se-da-eliminisemo-tehnicke-smetnje-2172993)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 10:39:20 am



Inflacija najveći problem u SAD: Građani strahuju od odlaska u samoposlugu ili na pumpu


Inflacija je najveći unutrašnji problem u SAD, prema priznanju predsednika Bajdena, ali i ocenama 70 odsto anketiranih Amerikanaca, prenose američki mediji.

Dok na Vol Stritu vlada strah od recesije, obični građani strahuju od odlaska u samoposlugu ili na benzinsku pumpu.

Strah od recesije je porastao pošto je američka centralna banka podigla osnovnu kamatnu stopu za 0,75 procenata - što je najveće povećanje u skoro tri decenije, prenosi Glas Amerike.

“Visoka inflacija donosi značajne teškoće, posebno onima kojima je najteže da plate visoke troškove osnovnih stvari kao što su hrana, smeštaj i prevoz”, poručio je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel.

Cene hrane su porasle za skoro 12 odsto, benzin je skoro dva puta skuplji, a cene avio karata su porasle gotovo 40 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

“Verovatno plaćam dobrih 50 do 75 dolara nedeljno više za osnovne namirnice”, kažu neki od potrošača.

Pošto veliki deo kućnog budžeta sada odlazi na neophodne stavke kao što je benzin, Amerikanci štede na drugim stvarima, pa je maloprodaja u maju opala za 0,3 odsto.

"Postoji mnogo ekonomske neizvesnosti. Mislim da bi bilo mudro da pogledate koliko novca unosite u kuću, kolika vam je ušteđevina i da li imate odvojenu sumu za crne dane", preporuka je ekonomistkinje Eli Vulf.

Agresivnim povećanjem kamatne stope, Centralna banka želi da pomogne u stabilizaciji cena, ali to znači da će sve biti skuplje - od kredita za novi auto, preko kredita za kuću, gde je kamatna stopa već porasla sa tri odsto iz januara na šest procenata, pa do kamate na kreditnim karticama.

Predsednik Bajden uputio je pismo direktorima veliki naftnih kompanija i okrivio pohlepu korporacija, uz rat u Ukrajini, za rekordno visoke cene benzina.

Upozorio je da bi mogao da primeni svoja izvršna ovlašćenja da se poveća proizvodnja u rafinerijama, ističući da je neprihvatljivo da američke porodice direktno finansiraju profit naftnih kompanija koji je znatno veći od uobičajenog. Međutim, rafinerije već rade skoro punim kapacitetom, a Bela kuća nije navela mnogo detalja o Bajdenovom planu, prenosi VOA.

“Pozivamo ih da učine pravu stvar, da budu patriote i ne koriste rat kao izgovor”, naglasila je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer.

Međutim, Američki institut za naftu okrivio je Bajdenovu politiku zalaganja za “zelenu energiju”, tvrdeći da je inflaciji doprinela predsednikova pogrešna agenda udaljavanja od domaće nafte i prirodnog gasa.

Što se tiče rekordnih profita, kompanije su odgovorile da sada nadoknađuju velike gubitke koje su pretrpele za vreme pandemije, kao što je gubitak od 22 milijarde dolara koji je Ekson Mobil prijavio 2020.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/inflacija-najveci-problem-u-sad-gradani-strahuju-od-odlaska-u-samoposlugu-ili-na-pumpu-2173027)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 12:38:53 pm



Gasprom: Isporuka gasa preko Ukrajine - 41,7 miliona kubnih metara


Ruski proizvođač gasa Gasprom saopštio je da njegova isporuka gasa Evropi preko Ukrajine, preko tačke Sudža, danas iznosi 41,7 miliona kubnih metara. To je neznatno više u odnosu na prethodni dan kada je isporučivao 41,4 miliona kubnih metara, naveo je Gasprom, preneo je Rojters.

Ukrajina je odbila zahtev za snabdevanje gasom preko druge velike ulazne tačke Sohranovke, saopštio je Gasprom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=19&nav_category=78&nav_id=2172979)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 01:44:21 pm


Blumberg: Američke rezerve nafte na izmaku


Vašington je tokom protekle godine aktivno prodavao svoje strateške rezerve nafte (SPR) kako bi sprečio još veće rast cena energije, izvestio je Blumberg u petak, napominjući da vlada ne može zauvek da koristi rezerve.

Prema izveštaju, tokom prošle godine na tržište je pušteno skoro 115 miliona barela. Ta prodaja je od sredine maja skočila na rekordnih skoro milion barela dnevno. Po sadašnjoj stopi, Sjedinjene Države prodaju više barela iz svojih rezervi od proizvodnje većine zemalja srednje veličine OPEK-a, poput Alžira ili Angole.

SPR sadrži dve vrste sirove nafte: srednje kiselu, što je kvalitet sirove nafte koju pumpaju Rusija, većina zemalja Bliskog istoka i Venecuela, kao i svetlo-slatka nafta.

Blumbergova analiza zvaničnih podataka pokazala je da je 85% nafte prodate iz SPR-a tokom prošle godine bilo srednje kiselo. Ta prodaja je „dramatično“ smanjila količinu sirove nafte u rezervi.

Ako Vašington ostane pri svom sadašnjem tempu, rezerve će se smanjiti na 40-godišnji minimum od 358 miliona barela do kraja oktobra, kada bi ispuštanje trebalo da prestane. Pre godinu dana, SPR, smešten u četiri pećine u Teksasu i Luizijani, navodno je sadržao 621 milion barela.

„Kako danas izgleda tržište nafte, teško je videti kako Vašington može da zaustavi prodaju u oktobru. Uklanjanje te dodatne ponude značilo bi da se komercijalne zalihe brzo iscrpe, što bi dovelo do pritiska na povećanje cena nafte“, kaže se u izveštaju.

Prema procenama OilKs-a, koje citira Bloomberg, do kraja oktobra SPR će držati samo 179 miliona barela srednje kisele sirove nafte. To znači da će u periodu od juna 2021. do oktobra 2022. SAD verovatno prodati oko 180-190 miliona barela srednje kisele sirove nafte iz svojih rezervi.

izvor (https://okvir.net/svet/americke-rezerve-nafte-na-izmaku-blumberg/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 01:51:18 pm


Nemačka se ponovo okreće uglju za proizvodnju struje


Ministarstvo privrede Nemačke izdaće uredbu o aktiviranju ‘zamene za gas’, čime će se kratkoročno vratiti u pogon elektrane na ugalj i to u većem broju.

Ministar privrede Nemačke Robert Habek je, zbog smanjenja isporuke gasa iz Rusije, preduzeo hitne mere štednje i ponovo povećava proizvodnju struje u elektranama na ugalj.

Agencija dpa je, kako prenose nemački mediji, objavila da vlada namerava da smanji upotrebu gasa za proizvodnju struje i u industriji, kaoi  da želi nastaviti sa punjenjem skladišta gasa izdvajajući ogromna novčana sredstva.

Situacija je ozbiljna, upozorio je Habeck u dokumentu na pet strana, prenosi Tanjug.

“Potrošnja gasa mora dalje da se smanji, mora više gasa u skladišta, jer će u suprotnom biti tesno tokom zime”, poručio je ministar privrede.

Trenutno Nemačka dobija iz Rusije za 60 posto manje gasa preko najvažnijeg gasovoda Severni tok, pa se skladišta gasa pune sporije nego što je to planirano.

Habek smatra da je strategija predsednika Rusije Vladimira Putina da podstakne rast cene gasa i deli Evropu.

U dokumentu, Habek je ocenio da je sigurnost snabdevanja trenutno osigurana, jer se nedostajuće količine mogu zameniti, iako po astronomskim cenama.

On je poručio da se potrošnja gasa u proizvodnji struje i industriji mora odmah smanjiti i forsirati punjenje skladišta gasa.

Konkretno, plan vlade predviđa dodatnu kreditnu liniju preko državne banke KfW u visini od 15 milijardi evra, kako bi nadležna kompanija mogla da kupuje gas i nastavi sa punjenjem skladišta.

Dalje je planirano da još tokom leta bude uveden model aukcije, kojim treba da se podstakne industrija da smanji potrošnju gasa. Radi se o nameri da industrija odustane od upotrebe gasa.

“Sve što nam manje treba – pomaže, a u tome je industrija ključni faktor”, poručio je Habek.

Sledeća mera je da se pojača proizvodnja struje u elektranama na ugalj.

Odgovarajući zakon bi trebalo da bude usvojen 8. jula u Bundesratu.

izvor (https://okvir.net/svet/njemacka-se-ponovo-okrece-uglju-za-proizvodnju-struje/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 19, 2022, 01:53:31 pm


EU je upozorila na godine visokih cena gasa


Cene gasa u EU ostaće visoke još nekoliko godina, izjavio je u petak potpredsednik Rusije i bivši ministar energetike Aleksandar Novak, upozoravajući na ozbiljne probleme širom Evrope kada počne jesensko-zimski period.

Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, on je rekao da blok treba da pumpa još 40-45 milijardi kubnih metara (bcm) gasa pre početka grejne sezone, što je količina koja je ekvivalentna otprilike četiri meseca vrednosti ruskih zaliha.

EU je 2021. uvezla 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije, što čini oko 45% njenog uvoza gasa i blizu 40% ukupne potrošnje gasa.

Govoreći o trenutnom stanju ruske naftne i gasne industrije, Novak je rekao da je mart bio najteži za industriju, ali da su se kompanije od tada prilagodile promenama.

Proizvodnja gasa bi ove godine mogla da se smanji za oko 4-5 odsto na 730-750 milijardi kubnih metara, primetio je Novak, sugerišući, međutim, da se pad neće osetiti previše jer je proizvodnja gasa bila na rekordnom nivou prethodne godine.

Rusija je takođe počela da isporučuje više tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU, dodao je on.

Govoreći na forumu u četvrtak, Novak je rekao da se do 95 odsto ruskog gasa koji se isporučuje u blok sada plaća u rubljama, pošto je većina klijenata prihvatila uslove plaćanja Moskve koji su uvedeni krajem marta.

izvor (https://okvir.net/svet/eu-je-upozorila-na-godine-visokih-cena-gasa/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 07:54:35 am



MInistri spoljnih poslova EU danas o izvozu žitarica iz Ukrajine


Ministri spoljnih poslova EU će na sastanku u Luksemburgu razgovarati o načinima da se prevaziđe blokada žitarica koje su "zarobljene u Ukrjaini", prenosi Gardijan. EU podržava napore Ujedinjenih nacija da se postigne dogovor o izvozu putem morskih luka.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 07:55:19 am


Nemačka ograničava upotrebu gasa, zameniće ga ugljem


Zvanični Berlin saopštio je da će ograničiti upotrebu prirodnog gasa za proizvodnju električne energije zbog zabrinutosti zbog mogućih nestašica izazvanih smanjenjem snabdevanja iz Rusije.

Nemačka se oslanja na Moskvu za većinu svog gasa, ali kaže da nastoji da popuni svoja skladišta gasa i postepeno ukine uvoz ruske energije kako bi se pripremila za sledeću zimu, kada se plaši da bi Rusija, koja je smanjila isporuke poslednjih dana, mogla da smanji ili čak i potpuno obustaviti snabdevanje.

Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da će nove mere uključivati povećano oslanjanje elektrana na ugalj, kao i mehanizam kojim bi se industrija podstakla da troši manje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 08:11:46 am


Američka ministarka finansija: Recesija se može izbeći


Ministrika finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen izjavila je da tokom narednih meseci očekuje usporavanje američke ekonomije, ali da se recesija može izbeći, javlja AP.

“Očekujem da će ekonomija usporiti. Već neko vreme vrlo brzo raste, ekonomija se oporavila, kao i zaposlenost. Očekujem tranziciju ka regularnom i stabilnom rastu. Ne mislim da je recesija neizbežna”, rekla je Jelen

Ona je navela da ukupna potrošnja u SAD-u ostaje jaka uz promenu njenog obrazaca, usled rasta cena hrane i električne energije, prenosi agencija Beta.

Ministarka Jelen je takođe izrazila otvorenost za umanjenje poreza na gorivo.

Dodala je i da će za obaranje inflacije uz očuvanje niske nezaposlenosti biti potrebno “sreće i veštine”.

“Verujem da je to moguće”, rekla je Jelen.

Američke Federalne rezerve odobrile su ovih dana najveće povećanje kamatnih stopa u poslednjih 25 godina kako bi zaustavile rast inflacije.

izvor (https://okvir.net/svet/americka-ministrica-finansija-recesija-se-moze-izbjeci/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 09:29:03 am



Kuleba: Ministarstvo spoljnih poslova pregovara o obnavljanju aktivnosti Mekdonaldsa u Ukrajini


Ministarstvo spoljnih poslova pregovara o ponovnom otvaranju McDonald’s restorana u Ukrajini.

Kako je ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba objavio na Fejsbuku, sa početkom sveobuhvatne ruske invazije, Mekdonalds je, kao i mnoge druge kompanije, obustavio rad restorana u Ukrajini iz bezbednosnih razloga. Ali MIP smatra da sada postoje uslovi za nastavak rada, pa diplomate aktivno ubeđuju kompaniju da se vrati.

„Pre nekoliko nedelja smo kontaktirali ukrajinsku kancelariju, a zatim i sedište Mekdonaldsa u Sjedinjenim Državama. Takođe smo pokrenuli ovo pitanje tokom zvaničnih razgovora sa vladom SAD pošto je Mekdonalds jedan od najpoznatijih američkih brendova. Proces se kreće“, Kuleba rekao.

Prvi McDonald’s restoran u Ukrajini otvoren je u Kijevu 24. maja 1997. Kompanija ima više od 100 restorana u 25 gradova Ukrajine. Trenutno su zatvoreni iz bezbednosnih razloga.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/kuleba-mip-pregovara-o-obnavljanju-aktivnosti-mekdonaldsa-u-ukrajini/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 10:04:46 am


Rusija Austriji isporučuje upola manje gasa


Ruski koncern Gazprom nastavlja sa umanjenim isporukama gasa Austriji, saopštila je kompanija OMV.

"Trenutno smanjenje isporuke gasa je na nivou prethodnog dana", navodi se u saopštenju.

OMV ističe da je potražnja za gasom u Austriji trenutno niska, i da se nedostajuće količine zamenjuju kupovinom na tržištu.

"OMV trenutno dodatno kupuje gas na tržištu kako bi osigurala snabdevanje klijenata, kao i skladištenje", navodi se u saopštenju.

Skladišta gasa OMV imaju kapacitet od 25.289 gigavat sati i popunjenost je trenutno na 64 odsto.

Rusija već četvrti dan zaredom isporučuje dvostruko manje gasa od dogovorenih količina.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-austriji-isporucuje-upola-manje-gasa-2173046)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 10:05:51 am


Italija dobija 50-65 odsto manje gasa od Gasproma


Italijanska energetska kompanija Eni saopštila je danas da nastavlja da dobija količine gasa od Gasproma u smanjenim količinama.

"Gasprom je najavio da će danas isporučiti količine gasa u skladu sa količinama isporučenim poslednjih dana", navodi se u saopštenju kompanije, prenosi agencija TAS.

Poslednjih dana, Italija je dobila manje količine gasa od traženih, u rasponu od 50 do 65 odsto.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 10:12:50 am



I kazahstanska nafta će stizati u Evropu sa prekidima



Crnomorska luka u Novorosijsku, Rusija smanjila je utovar i slanje kazahstanske nafte i može periodično i u potpunosti obustaviti njenu isporuku zbog deminiranja, piše "Komersant", pozivajući se na neimenovane izvore.

Kako se navodi, u vodama luke izvodi se deminiranje torpeda i mina iz vremena Drugog svetskog rata. Kako piše ruski list, pored terminala Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma otkriveno je oko 50 opasnih objekata. Radi njihovog proučavanja 16. juna je bila zatvorena Novorosijska luka, što je u potpunosti zaustavilo utovar i slanje nafte. Radovi će biti nastavljeni 20. juna.

Pretpostavlja se da će, minimum do kraja juna slanje kazahstanske nafte biti vršeno sa prekidima.

Ministar energetike Kazahstana Bolat Akčulakov je izjavio da privremena obustava utovara nafte neće uticati na izvoz, pošto se do sredine leta i na naftnom polju Kašagan izvode remontni radovi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220619/i-kazahstanska-nafta-ce-stizati-u-evropu-sa-prekidima-1138805427.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 10:21:01 am


„Vol strit džurnal“: Putin udara u bolno mesto evropskih lidera – glasačku kutiju


Predsednik Rusije Vladimir Putin je pomoću energetske politike udario na najbolnije pitanje za evropske lidere – broj glasova koje će dobiti na izborima, piše list „Vol strit džurnal“.

„U vodećim evropskim zemljama izbori su planirani pred zimu, kada će se najviše osećati deficit ruskog gasa u kućama i preduzećima.

Nemačka, koja je veoma zavisna od isporuka gasa iz Rusije, moraće da prođe prvo glasanje već u oktobru kada će u Donjoj Saksoniji biti održani regionalni izbori. U Italiji, koja je takođe veliki uvoznik ruskog gasa, izbori će se održati sredinom sledeće godine“, piše list.

Kako se ističe, rukovodstvo evropskih zemalja već je prinudno povećalo rashode, pokušavajući da ublaži cenovni šok za stanovništvo.

Predsednik Francuske Emanuel Makron izdvojio je dodatnih 28 milijardi dolara kako bi se obuzdao rast cena gasa i električne energije i obezbedio popust na benzin.

Istovremeno, lider „Novog narodnog ekološkog i socijalnog saveza“ Žan-Lik Melanšon smatra da mere koje je Makron preduzeo nisu dovoljne, te se zalaže za uvođenje dugoročnih mehanizama koji mogu uticati i na osnovne potrepštine. Kako navodi autor članka, „Francuska nije jedina koja troši ogromna sredstva kako bi ublažila posledice energetske krize“. U sličnoj situaciji su i Nemačka, Grčka, Italija.

U Francuskoj se danas održava drugi krug parlamentarnih izbora. Dve najjače političke grupacije, koalicija okupljena oko predsednika Emanuela Makrona i levičarski savez Žan-Lika Melanšona, ušle su sa gotovo istim brojem glasova osvojenih u prvom krugu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220619/vol-strit-dzurnal-putin-udara-u-bolno-mesto-evropskih-lidera--glasacku-kutiju-1138797721.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 11:55:27 am


Borelj: "Ruska blokada izvoza žitarica je ratni zločin"


Ruska blokada izvoza miliona tona ukrajinskog žita je ratni zločin, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.

"Pozivamo Rusiju da deblokira luke... Nezamislivo je, ne može se zamisliti da milioni tona pšenice ostaju blokirani u Ukrajini dok u ostatku sveta ljudi pate od gladi", rekao je šef evropske diplomatije medijima, prenosi Rojters.

"Ovo je pravi ratni zločin, tako da ne mogu zamisliti da će to još dugo trajati", rekao je po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu, prenosi Index.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/borelj-ruska-blokada-izvoza-zitarica-je-ratni-zlocin-2173438)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 12:01:49 pm



Berbokova: Radimo na tome da izvučemo bar deo ukrajinskih žitarica


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok kaže da Berlin podržava Poljsku i Rumuniju u prilagođavanju svojih železnica da omogući izvoz miliona tona žita zaglavljeni u Ukrajini zbog blokade Crnog mora.

„Treba modernizovati prugu, potrebni su pravi teretni vagoni – nemačka vlada radi na tome sa mnogi drugim činiocima“, rekla je Bebokova uoči ministarskog sastanaka Evropske unije u Luksemburgu.

„Jasno je da, na kraju, sigurno nećemo moći da izvučemo sve žitarice. Ali ako samo uspemo da oslobodimo deo, to će pomoći da se suočimo sa tim globalnim izazovom“, dodala je Berbokova.


izvor (https://okvir.net/svet/berbokova-radimo-na-tome-da-izvucemo-bar-deo-ukrajinskih-zitarica/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 02:46:56 pm

 
"To je kriza koju je stvorio čovek, Rusija ima gas i on je spreman za isporuku"


Portparol Kremlja Dmitrij Peskovo kmentarisao je problem sa isporukama gasa i naveo da Evropljani ne daju Rusiji remontovane turbine za isporuku gasa: "To je kriza koju je stvorio čovek, Rusija ima gas i on je spreman za isporuku".

„Rusija ostaje pouzdan isporučilac gasa. Sa tehnološke tačke gledišta mehanička infrastruktura gasovoda strada zbog sankcija koje je uvela Evropska unija. Znate da turbine moraju da se remontuju, neke turbine ne mogu da se vrate, odnosno njih Evropljani ne vraćaju. Upravo je to razlog problema oko pumpanja gasa. Odnosno, čovek je napravio krizu, ona je stvorena rukama Evropske unije“, naglasio je Peskov.

Agencija Blumberg je ranije prenela da ključna oprema za funkcionisanje gasovoda „Severni tok“ ne može da se vrati nakon tehničkog servisiranja iz Kanade zbog sankcija Rusiji, a da isporuke gasa u Nemačku mogu biti ograničene na određeno vreme.

Nemački koncern „Simens“ je, takođe, potvrdio da ne može da dostavi gasnu turbinu za „Severni tok“ posle remonta u Kanadi zbog sankcija Rusiji, te da kompanija traži rešenje za problema.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220620/kremlj-ukljucivanje-snaga-odkb-u-specijalnu-operaciju-u-ukrajini-nije-razmatrano-1138820060.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 02:59:18 pm



Nemačka ozbiljno uzdrmana: Opet rekordno dizanje cena


Nemački proizvođači su, usled posledica rata u Ukrajini, u maju ponovo rekordno podigli cene svojih proizvoda.

Proizvođačka cena porasla je u proseku za 33,6 odsto.

"To je najveći rast u odnosu na prošlu godinu od početka vođenja evidencije 1949. godine. Proizvođačka cena je od decembra prošle godine svakog meseca beležila nove rekorde", saopštio je Statistički zavod.

Ekonomisti su očekivali rast od 33,5 odsto, a proizvođačka cena je samo od aprila na maj porasla za 1,6 odsto.

Proizvođačka cena je prvi faktor koji utiče na ukupnu inflaciju, jer se radi o ceni proizvoda pre dalje prerade ili puštanja u prodaju.

Trenutno je stopa inflacije u Nemačkoj na 7,9 odsto, što je najveća vrednost od zime 1973/1974 godine. Uzrok poskupljenja proizvodnje je skok cena energenata.

Tako je cena gasa za industriju skočila za 210,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.


"Visoke cene gasa i struje još do pet godina"

Izvršni direktor nemačkog energetskog koncerna RWE Markus Kreber računa da će visoke cene gasa i struje ostati još više godina.

"Te cene će ostati još tri do pet godina", objasnio je on za dnevnik "Zidojče cajtung".

Kreber je kazao da je potrebno vremena za stvaranje novih kapaciteta, kao i dok druge države mogu da isporučuju dodatne energente.
Pozdravio je nameru ministra privrede Nemačke Roberta Habeka da reaktivira elektrane na ugalj, kako bi se štedeo gas.

"Svuda tamo gde se može preći na drugi energent, to treba uraditi", podvukao je on.

Prema njegovim rečima, smanjenje isporuke gasa iz Rusije već ima negativne posledice.

"I mi dobijamo jasno manje nego što je dogovorena količina", ističe šef RWE dodajući da koncern zbog toga mora gas da kupuje po jasno višim cenama na tržištu.

Dok ne veruje u nastavak rada poslednje nuklearne elektrane u Nemačkoj duže od kraja ove godine, Kreber ističe da RWE planira proširenje svojih kopova uglja Garcvajler 2.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-ozbiljno-uzdrmana-opet-rekordno-dizanje-cena-2173436)



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 20, 2022, 04:04:38 pm


Kurs dolara je pao na 55 rubalja prvi put od 2015.

Ruska centralna banka zatražila je trenutno smanjenje kamatne stope sa 9% na 7% jer ruska valuta previše jača.



[attachment=1]


[attachment=2]


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: kumbor on June 21, 2022, 06:30:48 am


Јачање рубље последица је драстичног пада увоза. Русија је пуна долара и евра које немају на шта да потроше, а валута од извоза гаса и нафте само притиче. Истовремено, хиљаде људи остају без посла у фирмама са страним капиталом, а из којих се западне фирме повлаче.
Пад курса валута није последица здраве економије, већ парадокса економије која се престројава на Азија-Пацифик/Африку од "Колективног запада", у условима жестоког рата у Украјини.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 07:40:53 am



Mađarska ponudila


Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao moguću rutu za izvoz ukrajinskog žita zbog prekida uobičajenih ruta preko Crnog mora izazvanog ruskom vojnom operacijom u toj zemlji, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Sijarto, koji je taj predlog izneo na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije, takođe je rekao da ne očekuje prekid u isporukama ruskog gasa Mađarskoj, prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 07:42:08 am


Peskov: Zapadne sankcije spečavaju isporuke gasa Severnim tokom


Zapadne sankcije prema Rusiji sprečavaju isporuke ruskog gasa Nemačkoj preko gasovoda Severni tok, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Komentarišući prošlonedeljno smanjenje isporuka gasa Evropskoj uniji, Peskov je istakao da Rusija ostaje „najpouzdaniji snabdevač“, ali da su zapadne restriktivne mere tehnički onemogućile isporuku, prenosi Raša tudej.

„Sa tehnološke tačke gledišta, mehanička infrastruktura gasovoda trpi zbog sankcija koje je uvela EU.

Pumpna postrojenja, odnosno turbine, moraju da se šalju na remont, ali ne mogu da se vrate; odnosno Evropljani ih ne vraćaju“, rekao je on.

Ruski Gasprom je smanjio prošle nedelje isporuku prirodnog gasa Nemačkoj preko gasovoda Severni tok za 60 odsto, navodeći kao razlog propust kompanije Simens Enerdži da “na vreme“ vrati deo opreme za kompresorsku stanicu, koja je poslat u Kanadu na redovno održavanje.

"Jednostavno nema čime da se pumpa. Ovo je kriza koju je stvorio ljudski faktor u EU. Imamo gas, spreman je za isporuku, ali Evropljani moraju da vrate opremu i da poprave opremu u skladu sa svojim obavezama", naglasio je Peskov.

Simens Enerdži je saopštio ranije da nije u mogućnosti da isporuči remontovane delove zbog kanadskih sankcija prema Rusiji. Berlin je smanjenje isporuka gasa nazvao „političkom" odlukom Gasproma.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 07:46:46 am


Zelenski: Afrika talac u ratu Rusije sa Ukrajinom


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas, u govoru pred liderima Afričke unije, da je Afrika talac u ratu sa Rusijom, što je doprinelo rastu cena hrane na kontinentu.

Afričke zemlje su pogođene rastućom krizom, zbog koje su cene žitarica, ulja, goriva i đubriva porasle, preneo je Rojters.

Zelenski je rekao da je afrički kontinent u situaciji za koju nije kriv.

"Obraćam vam se u vanrednom stanju, kada imamo rat. U vanrednom stanju za ceo svet, kada je Afrika zapravo uzeta kao talac. Talac onih koji su započeli rat protiv naše države", rekao je Zelenski u video obraćanju pred Biroom Skupštine Afričke unije.

"Ovaj rat može izgledati veoma dalek vama i vašim zemljama. Ali katastrofalno rastuće cene hrane su ga već donele kući milionima afričkih porodica", istakao je on.

Moskva odbacuje optužbe da namerno blokira izvoz žita iz Ukrajine i ističe da su globalna povećanja cena hrane i goriva posledica zapadnih sankcija uvedenih Rusiji vojne intervencije u Ukrajini.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173386)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 07:56:20 am


Nemačka najavljuje probnu rutu za izvoz ukrajinskog žita


Berlin planira da uspostavi probni koridor za izvoz ukrajinskog žita železnicom, izjavila je nemačka ambasadorka u Ukrajini Anka Feldhuzen.

„U bliskoj budućnosti izvoz ukrajinskog žita preko luke Odesa nije moguć, tako da treba raditi na mogućnosti izvoza preko Poljske. Nemačka planira da to omogući uz pomoć nemačkih železnica. Radimo sa ukrajinskim partnerima na sprovođenju takvog probnog transporta“, rekla je Feldhuzen, prenosi Raša tudej pozivajući se na novinsku agenciju Unian.

EU je pojačala napore za uspostavljanje „koridora solidarnosti“ za transport ukrajinskog žita kopnenim putem, je je brine moguća prehrambena kriza ukoliko isporuke ne stižu na odredište.

Ukrajina, veliki proizvođač žitarica, ne može da izvozi žito morskim putem zbog rata koji se vodi u toj zemlji, a procenjuje se da je između 22 i 25 miliona tona žitarica trenutno zaglavljeno u ukrajinskim lukama. Zapadne zemlje optužuju Rusiju da blokira ovaj izvoz, dok Moskva kaže da je za to kriva ukrajinska vojska jer je minirala luke.

Trenutno se radi na opcijama za izvoz ukrajinskog žita kopnom, ali prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, malo je verovatno da će svo žito moći da se izvuče.

„Jasno je da na kraju definitivno nećemo moći da izvučemo svo žito, ali ako uspemo da izvučemo barem nešto od toga različitim rutama, to bi pomoglo da se spreči globalna kriza hrane“, rekla je Berbok u ponedeljak po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu.

Ona je navela da Berlin trenutno pregovara sa Rumunijom i Poljskom o mogućim načinima spasavanja ukrajinskog izvoza.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da će Moskva garantovati nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito ako Kijev očisti svoje luke od mina ili da može da obezbedi izvoz robe preko luka pod ruskom kontrolom, kao što su Berđansk i Mariupolj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2173796)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:08:02 am


Kineski ekspert: Rusija ima dva glavna aduta protiv sankcija Zapada


Bogatstvo energetskim resursima i prehrambenim proizvodima su glavni aduti Rusije koji joj omogućavaju da se bori sa zapadnim sankcijama, izjavio je za portal „Guanča“ kineski ekspert Sju Polin sa Instituta Rusije, Istočne Evrope i Centralne Azije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka.

On je naveo da se Moskva uspešno bori sa antiruskim sankcijama i da sa opštim pokazateljima ekonomije zemlje nema nikakvih problema.
Ekspert je pojasnio da u to vreme kada su cene gasa u Evropi značajno porasle, Rusija je mogla da poveća isporuke gasa u Evropsku uniju za 30 odsto, čak i u uslovima sankcija.

U Moskvi postoje i velike mogućnosti za izvoz žita, dodao je Polin.

„Vladimir Putin je rekao da će zemlja ove godine moći da izveze 50 miliona tona pšenice, što odgovara nivou iz prethodnih godina. To takođe pokazuje da se Rusija kao i ranije veoma odgovorno odnosi prema svojim obavezama“, rekao je ekspert.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220621/kina-rusija-ima-dva-glavna-aduta-protiv-sankcija-zapada-1138861207.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:11:28 am



"Ako stanovništvo Evrope spusti temperaturu grejanja za dva stepena ..."


Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ako stanovništvo Evrope spusti temperaturu grejanja za dva stepena to bi moglo da nadomesti sve isporuke gasa preko gasovoda „Severni tok“.

„Važnu ulogu imaju energetska efikasnost i snabdevanje električnom energijom. Ako spustimo temperaturu grejanja za dva stepena prosečno ili promenim temperaturu klima uređaja, Evropa može tako da zameni sve isporuke preko gasovoda ‘Severni tok’ “, rekla je Fon der Lajen za španski „Dijario“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220621/uzivo-snage-lnr-napreduju-ka-lisicansku-vasington-post-poginuo-jos-jedan-amerikanac-1138860444.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:17:20 am


"Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija"


Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode,rekao je danas Žozep Borelj.

"Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle, mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju“, rekao je šef za spoljnu politiku Evropske unije novinarima.

Borelj je to izjavio uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog vojnog sukoba u toj zemlji.

Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe.

Prema rečima Borelja: "Posledice krize u Ukrajini postaju veoma opasne, ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet“.

"Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine“, rekao je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ko-god-zeli-da-kupuje-rusku-hranu-i-dubriva-moze-to-da-cini-slobodno-i-bez-straha-od-sankcija-2173652)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:18:44 am



Rublja na najvišem nivou u odnosu na dolar u poslednjih 7 godina


Ruska rublja ojačala je u ponedeljak u odnosu na američki dolar na nivo 55,44 rublje za jedan dolar, prema podacima Moskovske berze.

Američkom valutom se trguje po ovom kursu prvi put od juna 2015. godine. Kurs evra takođe je pao, za 1,2 odsto na 58,15 rubalja za jedan evro.

Ruska rublja ojačala je svoju vrednost prema inostranim valutama, a pritisak na nju i dalje dolazi od viška koji se akumuliraju od izvoza, odnosno od kupaca ruskog gasa, prenosi Komersant. Ruska vlada, međutim planira da obori vrednost nacionalne valute na optimalan nivo u odnosu 70 do 80 rubalja za jedan dolar.

Optimizaciju kursa rublje najavio je potpredsednik ruske vlade Andrej Belousov. Prema njegovim rečima ovim pitanjem se bavi Centralna banka Rusije i može se očekivati brzo vraćanje rublje na optimalan kurs, prenosi Russia Today, pozivajući se na Interfax.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je naveo da kurs ruske rublje već mesecima pokazuje najbolju dinamiku među valutama u svetu, prenosi Biznis.rs. Rublja se posle početnih gubitaka već u aprilu vratila na nivo koji je imala pre rata u Ukrajini. Međutim, previše jaka rublja u odnosu na inostrane valute ne pogoduje izvozu, zbog čega je ruska vlada odlučila da obori njenu vrednost.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rublja-na-najvisem-nivou-u-odnosu-na-dolar-u-poslednjih-7-godina-2173709)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:21:38 am

,

Ukrajina izvezla 55 odsto manje žitarica


Ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede objavilo je danas da je izvoz žitarica u junu pao 55,5 odsto na godišnjem nivou, na samo 777.000 tona.

Od toga, Ukrajina je izvezla 689.000 tona kukuruza, 63.000 tona pšenice i 21.000 tona ječma.

Poređenja radi, treba znati da je lane u tom periodu izvoz žitarica iznosio ukupno 1.747.000 tona.

Naime, zbog pomorske blokade Rusije nakon izbijanja konflikta, Kijev nije mogao da transportuje žitarice morem, što je dovelo do krize hrane na globalnom nivou, prenosi Teletrejder. Naime, u mnogim zemljama cene hrane skaču toliko da stanovništvo siromašnijih zemalja to uskoro možda neće moći da izdrži.

Prethodno su nemački zvaničnici naveli da rade sa Poljskom i Rumunijom na tome da otvore železničke rute koje bi se iskoristile za isporuke ukrajinskih žitarica koje su sada zarobljene u toj zemlji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/ukrajina-izvezla-55-odsto-manje-zitarica-kome-sve-preti-glad-2173620)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:23:12 am



Počinje štednja gasa: Dve evropske zemlje uvode hitne i "upozoravajuće" mere


Holandija je danas saopštila da će aktivirati fazu plana za energetsku krizu pod nazivom "rano upozorenje".

Naime, ukinuće ograničenje proizvodnje u termoelektranama na ugalj, jer nastoji da smanji oslanjanje na ruski gas u jeku rata u Ukrajini.

Holandija, koja je uvozila 15 odsto svog gasa iz Rusije, već kupuje LNG (tečni prirodni gas) i smanjuje potrošnju gasa, ali bi se ipak mogla suočiti sa nestašicom ove zime, prenosi Rojters.

''Sa ovim merama, manje novca će pristići Putinu", rekao je holandski ministar energetike Rob Jeten.

Faza "ranog upozorenja" trofaznog plana zemlje upozorava korisnike, regulatore i vlade na konkretnu pretnju od nestašice gasa. Rojters dodaje da plan takođe uključuje "alarmnu" i "vanrednu" fazu, mada ostaje nejasno kako će se racionalizovati snabdevanje gasom za industrijske korisnike u slučaju fizičkih nestašica.

Očekuje se da će Holandija ukidanjem ograničenja za proizvodnju energije na ugalj uštedeti dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. Rojters navodi da je ta zemlja već ograničila proizvodnju na 35 odsto kapaciteta u svojim elektranama na ugalj kako bi umanjila emisiju ugljen-dioksida. Holandska Vlada je takođe objavila planove za proizvodnju 2,8 milijardi kubnih metara gasa iz gasnog polja Groningen do oktobra 2023.


Danska aktivirala prvi korak plana hitnog snabdevanja

Danska agencija za energetiku saopštila je danas da je aktivirala prvi korak trostepenog plana hitnog snabdevanja gasom, što zapravo znači strože praćenje tržišta, zbog neizvesnosti u pogledu isporuke gasa iz Rusije.

Kako se navodi u saopštenju agencije, isporuke gasa za sada su zagarantovane, prenosi Rojters.

Danska agencija je pozvala potrošače i kompanije da smanje potrošnju i navela da ima plan za vanredne situacije u slučaju prekida isporuke gasa.

"Rano upozorenje znači da može doći do situacije sa značajno pogoršanom situacijom u snabdevanju gasom. To je signal za igrače na tržištu gasa da se pripreme za pravu krizu u snabdevanju", navodi se u saopštenju agencije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/pocinje-stednja-gasa-dve-evropske-zemlje-uvode-hitne-i-upozoravajuce-mere-2173747)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:25:26 am



U Crnoj Gori su od ponoći značajno skuplje sve vrste goriva



Tako je cena za litar evrodizela i lož ulja viša za 20 evrocenti, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija.

Od danas je litar BMB 98 benzina skuplji devet centi i košta 1,77 evra, dok je litar BMB 95 poskupeo osam centi i iznosi 1,73 evra.

U narednih 15 dana cena evrodizela po litru biće 1,78 evra, a lož ulja 1,99 evra, prenosi CdM.

Ministarstvo je navelo da će saglasno odredbama Uredbe o načinu i visini elemenata na osnovu kojih se formiraju maksimalne cene naftnih derivata naredni obračun biti obavljen 4. jula, a eventualne izmene cene naftnih derivata važiće od 5. jula.


Slovenija: Benzin od ponoći 1,775, dizel 1,848 evra

Benzin je i u Sloveniji nakon dužeg perioda zamrznutih cena u ponoć poskupeo, tako da je nova cena 1,775 evra za litar 95-oktanskog benzina, a 1,848 evra za litar dizel goriva.

To je značajno poskupljenje u odnosu na dosadašnje zamrznute cene, a nove cene važiće narednih 14 dana, prenosi Hina.

Rec je o cenama na pumpama van auto-puteva zbog regulisanog smanjenja trgovačke marže, dok će se cene na benzinskim pumpama na auto-putevima slobodno formirati.

Premijer Robert Golob nedavno je izjavio da bi gorivo moglo da poskupi i do 20 odsto.

On je kritikovao distributere kod kojih je poslednjih dana dolazilo do nestašica goriva, posebno dizela, rekavši da su za to odgovorni i da je trebalo da se bolje pripreme za situaciju umesto što su "spekulisali zbog nekoliko centi po litri goriva".

"Razumem da je potražnja zbog predstojećeg poskupljenja bila nešto veća, ali obaveza distributera je jasna, trebalo je da se pobrinu da goriva ne nedostaje, a ponestalo ga je u celoj državi i to ođednom", istakao je Golob.

Najavio je inspekcijske kazne distributerima ako pregledi pokažu nepravilnosti do kojih je došlo poslednjih dana, posebno proteklog vikenda.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region/komsijama-znacajno-skuplje-sve-vrste-goriva-2173751)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:26:46 am



Bundesbanka: Granicu za odlazak u penziju povezati sa životnim vekom


Nemačka centralna banka (Bundesbanka) predložila je danas da se starosna granica za odlazak u penzijku prilagodi prosečnom životnom veku u Nemačkoj.

"Povezivanje odlaska u penziju s prosečnim životnim vekom moglo bi dugoročno sda tabilizuje penzioni sistem", stoji u mesečnom izveštaju centralne banke Nemačke objavljenom danas, prenosi Indeks.

U njemu se navodi da su mnoge zemlje u Evropskoj uniji u međuvremenu model za odlazak u penziju prilagodile takvom mehanizmu.

"Povezivanje trenutka odlaska u penziju s prosečnim životnim vekom osetno smanjuje pritisak, kako na visinu penzionog osiguranja tako i na državni budžet", stoji u izveštaju ekonomista banke.


Granica bi do 2031. Trebalo da bude 67 godina

Time bi, navodi se nadalje, nestala i večita rasprava o pronalasku uvek novih modela za određivanje starosne dobi za odlazak u penziju.

Granica za odlazak u redovnu penziju se od 2012. godine postepeno diže te bi do 2031. trebalo da bude pomerena na 67 godina.

Stranke aktualne vladajuće socijaldemokratsko-zelene-liberalne koalicije dogovorile su se da visinu penzije zamrznu na 48 posto poslednje plate. Koalicija takođe isključuje mogućnost podizanja starosne granice za odlazak u penziju.

Trenutna prosečni životni vek za žene u Nemačkoj iznosi 83,4 a za muškarce 78,6 godina starosti.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/bundesbanka-granicu-za-odlazak-u-penziju-povezati-sa-zivotnim-vekom-2173737)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:30:45 am



Blumberg: Svet se suočava sa nestašicom popularnih prehrambenih proizvoda


Tokom proteklih nekoliko meseci, mnoge naizgled nasumične namirnice postale su divlje skupe ili ih je neobično teško pronaći, izvestio je Blumberg u nedelju, napominjući da se preduzeća bore da pronađu alternative da prehrane svoje kupce.

Problem se pripisuje rastegnutom globalnom lancu snabdevanja, uz vrtlog faktora – od nepovoljnih vremenskih prilika i pandemije Covid-19 do geopolitičkih tenzija i ponovnog porasta potražnje – koji doprinose tom pitanju.

U Nemačkoj se pivopija suočava sa nestašicom flaša, delom zbog rata u Ukrajini, koja pivare snabdeva staklom. Nacionalne pivare, koje već plaćaju više za struju i ječam, pozivaju kupce da vrate svoje prazne, prema izveštajima medija.

U Sjedinjenim Državama, kokice su postale izvor brige za gledaoce bioskopa, jer farmeri razmišljaju o odustajanju od kukuruza u korist unosnijih useva. Kontejneri za kokice kao što su poklopci, šolje i papirne kese takođe su bili u nedostatku.

Problemi nisu poštedeli povrće, a nedostatak zelene salate u Australiji je naveo KFC da stavi kupus u svoje hamburgere. U Velikoj Britaniji, McDonald’s je morao da racioniše paradajz, koristeći jednu krišku umesto dve, zbog njihovog nedostatka usred rastućih troškova zagrevanja staklenika gasom. Gigant brze hrane je takođe morao da zaustavi prodaju pomfrita velikih dimenzija u nekoliko zemalja zbog usporenih isporuka i globalne nestašice krompira.

U međuvremenu, singapurski KFC restorani su navodno zamenili pomfrit naseckanim vaflom. U Keniji, korisnici društvenih medija pozvali su na bojkot lanca brze hrane jer ne koriste krompir lokalnog porekla.

Nedostatak proizvoda je takođe pogodio Japan, što je navelo restorane da povuku određena jela sa svojih menija.

Prema Madhavu Durbhi, potpredsedniku strategije lanca snabdevanja u Coupa Softvare, poslovni lideri treba da preispitaju kako i odakle proizvode i odakle dolaze. On je rekao za Bloomberg da, kroz nove tehnologije i bolje planiranje, oni mogu smanjiti potencijalna kašnjenja, izgubljene prihode i „stalno gašenje požara“ kako bi upravljali nestašicama.

izvor (https://okvir.net/svet/svet-se-suocava-sa-nestasicom-popularnih-prehrambenih-proizvoda-bloomberg/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:33:21 am


SAD: Cene gasa ispod 5 dolara po galonu prvi put od aprila


Galon redovnog gasa košta nešto manje od 5 dolara u SAD — i dalje mnogo više nego pre godinu dana, ali je to takođe prvi put u devet nedelja da je nedeljni nacionalni prosek pao. Taj prosek sada iznosi 4,98 dolara, prema AAA.

Pad ne signalizira brz pad na niske cene iz 2021. godine, ali bi vozači mogli da vide da se skromna smanjenja nastavljaju u narednim nedeljama, kažu tržišni stručnjaci.

Prosečne cene bi mogle pasti ispod 4,90 dolara sledeće nedelje, rekao je Patrik De Han, analitičar kompanije GasBuddi.

Najveći pomak u protekloj nedelji bio je to što su finansijska tržišta probavila potez Federalnih rezervi da podigne svoju referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je naglo povećanje koje je pojačalo zabrinutost zbog recesije. Cene sirove nafte su naglo pale nakon te objave — što je takođe usledilo kada je američka proizvodnja nafte dostigla najviši nivo u poslednje dve godine.

Potražnja potrošača je fluktuirala, a vozači su žonglirali sa dva suprotstavljena osećanja: ubod rekordno visokih cena i želja da putuju više nego u prethodna dva leta pretrpana pandemijom.

Letnji putnici verovatno bi pozdravili De Haanovo nedavno predviđanje da bi „državni prosek mogao pasti na 4,55-4,75 dolara po galu u narednim nedeljama ukoliko se trendovi ne promene“.

Proizvodnja nafte raste, ali rafinerije se bore da održe korak sa potražnjom. U SAD se nedostatak kapaciteta za preradu smatra najvećim izazovom za snižavanje cena, a to se verovatno neće promeniti u skorije vreme kada se SAD prinude da pređu sa fosilnih goriva.

„Moj lični stav je da nikada neće biti izgrađena nova rafinerija u Sjedinjenim Državama“, rekao je prošle nedelje generalni direktor Chevrona Majk Virt.

Očekuje se da će cene sirove nafte ostati nestabilne, delom zbog ruske invazije na Ukrajinu i uzvratnih sankcija zapadnih zemalja protiv Rusije, koje su poremetile energetska tržišta širom sveta.

Žeđ za naftom takođe ostaje nepredvidiva. AAA je nedavno prijavila blagi pad potražnje potrošača. Ali kako su mnoge stanice snizile cene pred praznični vikend 16. juna, De Haan iz GasBuddi-a je izvestio da je potražnja za gasom u SAD porasla za više od 9% u petak.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-cene-gasa-ispod-5-dolara-po-galonu-prvi-put-od-aprila/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 08:40:16 am



Bajden: Odluka o prazniku poreza na gas do kraja nedelje


Predsednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da razmišlja o federalnom prazniku poreza na benzin, što bi verovatno uštedelo Amerikancima čak 18,4 centa po galonu.

„Da, razmišljam o tome“, rekao je Bajden novinarima nakon što je prošetao plažom. „Nadam se da ću doneti odluku na osnovu podataka — tražim do kraja nedelje.“

Administracija sve više traži načine da poštedi Amerikance viših cena na pumpi, koje su počele da rastu prošle godine i porasle nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru. Cene gasa širom zemlje u proseku su nešto manje od 5 dolara po galonu, prema AAA.

Bajdenova administracija je već oslobodila naftu iz američkih strateških rezervi i povećala mešanje etanola za leto, pored toga što je prošle nedelje poslala pismo rafinerijama nafte u kome ih poziva da povećaju svoje kapacitete za preradu. Ipak, ti napori tek treba da značajno smanje pritiske na cene, tako da administracija sada razmatra oslobađanje od poreza na gas. Porezi na benzin i dizel gorivo pomažu u plaćanju autoputeva.

Budžetski model Penn Vharton objavio je u sredu procene koje pokazuju da su potrošači štedeli na pumpi zbog praznika poreza na gas u Konektikatu, Džordžiji i Merilendu. Najveći deo uštede otišao je potrošačima, umesto benzinskim stanicama i ostalim u energetskom sektoru.

U nedelju, u intervjuu za ABC-jevu emisiju „Ove nedelje“, sekretarka finansija Dženet Jelen izrazila je otvorenost za savezni porez na gas kako bi vozačima pružila izvesno olakšanje.

izvor (https://okvir.net/svet/bajden-odluka-o-prazniku-poreza-na-gas-do-kraja-nedelje/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 09:14:07 am


Masovni miting u Briselu: „Zaustavite NATO“


Protest organizovan od sindikata koji broji 70.000 do 80.000 demonstranata prepuni su ulice Brisela u ponedeljak, dovodeći grad u zastoj.

Pored izražavanja ljutnje zbog rastućih troškova života u Belgiji, mnogi su osudili NATO alijansu predvođenu SAD i njeno učešće u ukrajinskom sukobu.

Sindikati su saopštili da je protestu prisustvovalo 80.000 ljudi, dok je policija saopštila da je izlaznost bila bliža 70.000, preneo je Rojters.

Pored punjenja ulica, protest je doveo do masovnog otkazivanja letova na briselskom aerodromu, pošto su sindikati koji predstavljaju osoblje obezbeđenja stupili u štrajk. Rute javnog prevoza oko grada su takođe radile sa drastično smanjenim kapacitetom.

Inflacija je u Belgiji u junu dostigla 9%, što je najviši nivo u četiri decenije. Sa opadanjem potrošačke moći, demonstranti su tražili povećanje plata i smanjenje poreza.

Međutim, mnogi su povezivali svoje teške ekonomske situacije sa režimom sankcija EU Rusiji i žurbom NATO alijanse da naoruža Ukrajinu.

Demonstranti su zahtevali da njihovi lideri „troše novac na plate, a ne na oružje“ i uzvikivali „zaustavite NATO“.

Dok su se slični protesti protiv rastućih troškova održavali širom Evrope u poslednje vreme – hiljade sindikalaca marširalo je u subotu u Londonu – malo ko je povezao skok cena sa akcijama NATO-a i njegovih članica.

Pre samo tri meseca, neki demonstranti u Briselu mahali su ukrajinskim zastavama i zahtevali da se EU isključi od „Putinove nafte“. Nekoliko nedelja pre toga, ispred zgrada Evropskog parlamenta održane su demonstracije koje su pozivale na „sankcije Rusiji“.

Brisel je dom sedišta EU i NATO-a. To je takođe bio grad odakle je američki predsednik Džo Bajden odlučio da u martu objavi rundu sankcija Moskvi, pre nego što je novinaru odmah rekao da „sankcije nikada ne odvraćaju“ one koji su na njihovoj meti.

Uprkos predviđanjima u aprilu da će ove mere „izbrisati poslednjih 15 godina ruskih ekonomskih dobitaka“, ruske zarade od energenata dostigle su rekordne nivoe od februara, a ruska rublja je trenutno na sedmogodišnjem maksimumu u odnosu na evro.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je evropske zemlje da su izvršile ekonomsko „samoubistvo“ putem sankcija, a prošle nedelje je predvideo da bi „direktni gubici“ EU od ove politike sankcija „mogli da premaše 400 milijardi dolara za godinu dana“.

izvor (https://okvir.net/svet/zaustavite-nato-uzvikuju-demonstranti-na-masovnom-mitingu-u-srcu-eu-video/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Istria 052 on June 21, 2022, 12:07:02 pm
Koliko se może isčitati iz štampe, velika većina EU zemalja povećava izdatke za obranu, najveći dobavljač je USA, tako da produżenje rata u Ukrajini, kroz razne vidove vojne pomoći predstavlja krvavi marketing.
Rat je meka za profitere.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 03:03:56 pm


Žitarice isporučene u luku u Berđansku, nastaviće put ka Bliskom istoku


Zemljoradnici u Zaporoškoj oblasti počeli su da isporučuju žito u luku u Berđansku, na Azovskom moru na jugoistoku Ukrajine, kako bi se nastavio izvoz ka Bliskom istoku, Turskoj, Africi i trgovcima u Severnoj Americi, izjavio je član glavnog saveta vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

"Žito za izvoz se isporučuje u luku. Potrebno je hiljade tone žita. Najvažniji kupci našeg žita sada su Bliski istok, afričke državame i Turska, kao i mnogo trgovaca, uključujući one u Severnoj Americi", rekao je Rogov za TASS.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2173796)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 21, 2022, 04:24:27 pm



Turski  brod "Azov Konkord" napustio je luku Mariupolj


Prvi strani brod, turski "Azov Konkord" napustio je luku Mariupolj, duž koridora koji je organizovala ruska vojska, javila je danas ruska agencija TAS S.

Brod "Azov Konkord" krenuo je ka Novorosijsku, a kapetan Ivan Babenkov rekao je da brod ne prevozi nikakav teret.

Turski brod je popravljen nakon što je pretrpeo štetu od ukrajinske vojske, a angažovani su novi članovi posade, navodi ruska agencija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2173796)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 08:44:51 am


Kremlj potvrdio


Rusko Ministarstvo odbrane razgovaraće sa Turskom o stvaranju bezbednog koridora za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Na pitanje da li ruski predsednik Vladimir Putin planira da primi delegaciju Turske, Peskov je odgovorio negativno i dodao da će "u to biti uključeno Ministarstvo odbrane", prenosi agencija TAS S.

Prethodno je list Milijet, pozivajući se na svoje izvore iz kabineta predsednika Turske izvestio da će se pregovori između Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka održati sledeće nedelje u Istanbulu.

Takođe, TV kanal A Haber je izvestio da će delegacija turskog Ministarstva nacionalne odbrane otputovati u Rusiju kasnije ove nedelje, kako bi razgovarali o pitanju stvaranja bezbednog koridora za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2173796)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 08:45:37 am



"Rusija garantuje bezbedan prolaz brodova za izvoz žita"


Rusija garantuje bezbedan prolaz brodova za izvoz ukrajinskog žita, ali Kijev mora da očisti svoje luke od mina, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

"Dali smo garancije na visokom nivou. Sada je na Ukrajini: minirali su priobalne vode i potrebno ih je očistiti od mina", poručio je Nebenzja, prenosi agencija TAS S.

On je ocenio i da je Zapad uklonio Ukrajinu iz mirovnih pregovora, kao i da nastoji da je ubedi da se rešenje sukoba može postići samo na bojnom polju.

"Zapadni sponzori su udaljili pregovarački tim Kijeva iz diplomatskog dijaloga usmerenog na pronalaženje rešenja za sukob i počeli da energično ubeđuju sebe i ceo svet da se rešenje može naći samo na ratištu sa Rusijom", rekao je on na sastanku Saveta bezbednosti UN.


"Bez šale, Putin koristi hranu kao oružje"

Ruski predsednik Vladimir Putin koristi hranu kao oružje tako što blokira ukrajinski izvoz žita, rekao je danas portparol savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

On je naveo da američki predsednik Džozef Bajden razmatra mogućnosti kako da se žitarice blokirane u ukrajinskim lukama prevezu na tržište. "Predsednik Putin, bez šale, koristi hranu kao oružje. Nazovimo to pravim rečima, za njega je hrana oružje", rekao je Kirbi, prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=21&nav_category=78&nav_id=2173796)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 08:53:37 am



EU upozorila na nestašice gasa uoči zime


Evropa neće moći da napuni svoja skladišta gasa pre zime ako se ne preduzmu novi koraci, rekao je u ponedeljak holandski ministar klime i energetike Rob Jeten.

„Vidimo da sveukupne isporuke gasa iz Rusije u Evropu brzo opadaju. To znači da bez dodatnih mera više nije moguće garantovati da ćemo moći da napunimo skladišta gasa u Evropi i Holandiji dovoljno da se pripremimo za zimu“, upozorio je Jeten, a prenela je ruska agencija RIA Novosti. On nije precizirao na koje dodatne mere misli.

Jeten je takođe napomenuo da Holandija već preduzima korake da se pripremi za grejnu sezonu, ali nije precizirao. On je dodao da za sadašnje potrebe njegova zemlja ima dovoljno gasa.

„Želim da istaknem da u ovom trenutku nema akutne nestašice gasa“, naveo je Jeten, napominjući, međutim, da je „više zemalja sada stisnuto“ od strane Rusije.

Jetenovi komentari su usledili nakon odluke ruskog Gasproma da smanji isporuke prirodnog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok za oko 60%. Ovo se dogodilo nakon što nemački serviser Siemens nije vratio pumpne jedinice tokom popravke u Gaspromovom objektu u Viborgu, navodeći kao razlog sankcije EU protiv Rusije.

Evropski zvaničnici su ometali smanjenje kao politički, ali Rusija tvrdi da je problem tehnički, jer dotični objekat, koji pumpa gas iz Rusije u Nemačku, ne može da radi sa samo 3 pumpne jedinice od 8 u funkciji.

izvor (https://okvir.net/svet/eu-upozorila-na-nestasice-gasa-uoci-zime/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 08:55:15 am



Rusija usvojila zakon o stranoj robi


Državna duma Rusije usvojila je u utorak zakon kojim se omogućava legalizacija paralelnog uvoza u zemlju. Zakon štiti ruske kompanije koje uvoze robu bez dozvole nosioca prava od moguće građanske, administrativne i krivične odgovornosti.

Prema Komitetu Državne dume za ekonomsku politiku, usvajanje zakona će obezbediti interese ruskih potrošača. Takođe će doprineti razvoju ruske ekonomije u uslovima zapadnih sankcija.

U martu je ruska vlada ovlastila trgovce na malo da uvoze proizvode iz inostranstva bez dozvole vlasnika žiga. Odluka je doneta nakon što su mnogi globalni brendovi obustavili prodaju ili obustavili izvoz u Rusiju zbog pritiska svojih vlada da se pridržavaju sankcija.

Premijer Mihail Mišustin je tada pojasnio da je potreban „paralelni uvoz“ kako bi se osiguralo da se određena roba i dalje šalje u Rusiju.

Prošlog meseca, rusko ministarstvo industrije i trgovine objavilo je listu robe dozvoljene za paralelni uvoz u zemlju.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-usvojila-zakon-o-stranoj-robi/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 09:50:29 am


Češki zvaničnik: Spalićemo sve da se ljudi zagreju


Češki ambasador za energetiku Vaclav Bartuška obećao je da će njegova zemlja učiniti sve što je u njenoj moći da proizvede toplotnu i električnu energiju ako zalihe gasa ove zime nestanu.

„U suštini imamo ponavljanje naftnog šoka iz 1973. godine… Ako ove zime dođe do isključivanja gasa, spalićemo sve što možemo da se naši ljudi greju i da proizvodimo struju“, rekao je Bartuška u ponedeljak, obraćajući se novinarima iz Brisela. , kako citira Euractiv. Njegovi komentari su usledili uoči češkog predsedavanja Savetom EU, koje počinje 1. jula i trajaće šest meseci.

Prema rečima zvaničnika, i dalje je moguće obezbediti EU gasom pre grejne sezone ako evropske zemlje potpišu dugoročne ugovore sa dobavljačima LNG. Evropska komisija ranije nije želela da ih potpiše, ali se, prema Bartuškinim rečima, situacija promenila.

„To ne biste čuli od poverenika ni pre godinu dana, ni pre pola godine, ni pre četiri meseca. Na njihovoj strani postoji jasno razumevanje da države članice moraju da prežive, a vlade da prežive zimu“, rekao je on.

Bartuška je dodao da će tokom predsedavanja njegove zemlje EU glavni cilj bloka biti da skladišta gasa popuni dovoljno zaliha uoči zimske grejne sezone. Prag će se takođe fokusirati na promovisanje zajedničke kupovine gasa i namerava da ubrza implementaciju plana Evropske komisije REPoverEU, koji bi trebalo da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dve trećine pre kraja godine i pogura tranziciju EU na ‘zelenu’ energiju.

Prema ambasadorovim rečima, ovaj drugi potez je već pokrenut, a rastuće cene energije i politički problemi zapravo mogu pomoći EU da postigne svoje klimatske ciljeve.

„Mnoge odluke donose sami ljudi. Mislite li da će ljudi trenutno kupovati gasne grejalice? Verovatno ne“, naveo je on, dodajući da je njegova zemlja u poslednje vreme zabeležila „veliki porast“ broja toplotnih pumpi i solarnih kolektora instaliranih u Češkoj u poslednjih nekoliko meseci.

„Tranzicija će biti teška i komplikovana, ali mi ćemo pobediti. A pobednici će biti zelene tehnologije. Samo će potrajati neko vreme i za pet godina ćemo se u suštini pitati zašto smo spalili prirodni gas da bismo proizveli struju.

izvor (https://okvir.net/svet/spalicemo-sve-da-se-ljudi-zagreju-ceski-zvanicnik/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 09:52:50 am



Štrajk železnice u Britaniji, Džonson upozorava sektor da se modernizuje ili propadne


Veliki delovi Britanije zaustavljeni su u najvećem štrajku koji je pogodio železnice u zemlji u poslednjih 30 godina, pošto je Boris Džonson upozorio da je sektor potreban da se modernizuje ili „propadne“.

Putnici u železnici širom zemlje bili su primorani da ostanu kod kuće nakon upozorenja da izbegavaju sva putovanja osim neophodnih, a očekuje se da će saobraćati samo jedna petina glavnih vozova, a mnoge linije su potpuno zatvorene.

Pošto samo skeletne usluge saobraćaju za putnike u London i druge gradove, nije bilo vozova na velikim delovima mreže tokom jutarnjeg špica.

Britanski premijer pozvao je „barone sindikata da sednu sa Netvork Rail i železničkim kompanijama“ kako bi pristali na reforme kao što je postepeno ukidanje kancelarija za prodaju karata.

U razgovoru za FT, Mik Linč, vođa sindikata RMT železničara koji organizuje štrajk, koji uključuje 40.000 zaposlenih u vlasniku infrastrukture Netvork Rail i osoblje u 13 kompanija koje upravljaju vozovima, rekao je da je njegov prioritet nagodba bez obaveznih otpuštanja.

Ali Netvork Rail je kasno u ponedeljak pisao sindikatu najavljujući planove za konsultacije o gubitku 1.800 radnih mesta i promenama radnih praksi. Javno telo je saopštilo da se nada da bi „ogromna većina“ gubitaka poslova mogla biti dobrovoljno.

Rukovodstvo RMT-a takođe se zalaže za povećanje plata od 7 do 8 procenata kako bi se kompenzovala inflacija za koju se očekuje da će ove godine dostići 11 procenata. Međutim, Džonson je na sastanku vlade u utorak pozvao na platnu disciplinu kako bi se ograničili inflatorni pritisci, dok je tvrdio da je modernizacija železnice neophodna.

„Kažem ovo celoj zemlji: moramo da se spremimo da ostanemo na kursu“, dodao je on. „Ova poboljšanja u načinu na koji upravljamo našim železnicama su u interesu putujuće javnosti . . . Ako to ne uradimo, ove velike kompanije, ova sjajna industrija, suočiće se sa daljim finansijskim pritiskom, propasti će.”

Činilo se da su dve strane daleko od postizanja sporazuma. Mrežni železnički i železnički operateri se nadaju da će ponovo započeti razgovore u sredu, ali sindikat je rekao da, iako je bio otvoren za razgovore, nije zvanično dobio poziv.

Još štrajkova je planirano za četvrtak i subotu, dok je osoblje londonskog metroa takođe štrajkovalo jedan dan u utorak.

Endrju Hejns, izvršni direktor Netvork Rail-a, rekao je da mu je „duboko žao“ putnicima zbog poremećaja, ali je okrivio RMT što je odbio da napravi kompromis, uključujući „arhaične“ radne prakse.

Hejns je dodao da su se ministri složili da bi Netvork Rail mogao da pređe granice plata u javnom sektoru i ponudi povećanje od više od 3 procenta zbog ogromnog opsega povećanja produktivnosti u industriji.

Linč je rekao da je pristanak na platni paket samo njegov treći prioritet, nakon zaštite radnih mesta i uslova. On je dodao da su železničke kompanije pregovore posmatrale „sa drugog kraja teleskopa“.

Dok je vlada odbila da direktno pregovara sa RMT-om, u stvari ministri kontrolišu finansije industrije.

Mrežna železnica je u državnom vlasništvu, dok Odeljenje za saobraćaj utvrđuje godišnje budžete za usluge koje obavljaju privatne železničke kompanije u uslovima promena iz ere pandemije korona virusa.

Poslovni lideri upozorili su da će štrajkovi najteže pogoditi sektore koji se upravo oporavljaju od ekonomskog uticaja Covid-19.

UKHospitaliti je procenio da bi štrajk koštao njegov sektor od 540 miliona funti do milijardu funti, jer hiljade ljudi ne bi moglo da putuje širom zemlje, što bi oštetilo barove, hotele, klubove, pozorišta i restorane.

„Ove nedelje vidimo da ljudi otkazuju događaje, ali im nije prijatno da ih ponovo rezervišu jer nisu sigurni kada će doći sledeći štrajkovi“, rekla je Kejt Nikols, izvršna direktorka grupe za ugostiteljsku industriju.

Ona je rekla da bi štrajk mogao da „nanese fatalan finansijski udarac onim preduzećima koja se već bore da prežive“.

Štrajk znači da će više ljudi verovatno ostati kod kuće tokom nedelje nego u bilo kom trenutku od poslednjeg zatvaranja pandemije, što predstavlja još jedan udarac za preduzeća u gradskim centrima.

Ali prilagođavanje rada na daljinu izazvano Covidom značilo je da je malo verovatno da će industrijska akcija biti tako remetilačka kao prethodne obustave.

Broj putnika na britanskim železnicama oporavio se na oko 80 odsto nivoa pre pandemije ovog meseca.

Usluge transporta će biti prioritet tokom nedelje, ali će lanci snabdevanja u Velikoj Britaniji biti ponovo pod pritiskom. Očekuje se da će između 30 i 40 odsto manje tereta prelaziti vozom tokom nedelje, a štrajkovi će „dodati rizik u ionako krhke lance snabdevanja“, rekla je Megi Simpson, šef grupe za železnički teret.

Železnička skeletna služba biće zatvorena do 18.30 u utorak, a poslednji vozovi između Londona i gradova kao što su Birmingem, Mančester, Lids i Edinburg polaze pre 16 sati.

Mašinovođe su članovi drugog sindikata i ne štrajkuju, dok je industrija pozvala menadžere i drugo osoblje na prvu liniju da rade na peronima i u signalnim kutijama.

Poremećaj će se verovatno zadržati u danima između zvaničnih štrajkova, posebno ujutru, jer će vozovi biti van mesta za vožnju po redu vožnje.

izvor (https://okvir.net/svet/strajk-zeleznice-u-britaniji-dzonson-upozorava-sektor-da-se-modernizuje-ili-propadne/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 09:53:30 am




Quote
[ HEADLINES - ANTI-RUSSIA FOOD & ENERGY CRISIS ] Canada cut gas to Germany, Slovakia, Italy & France




https://youtu.be/4JKZW2GYJ0g


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:27:59 am



Narodna banka Ukrajine predviđa pad BDP-a za najmanje trećinu zbog rata


Prema procenama Narodne banke, BDP će na kraju godine pasti za najmanje trećinu.

„Kao rezultat rata, očekujemo pad BDP-a za najmanje trećinu. Očekujemo da će se stopa inflacije ubrzati i premašiti nivo od 20 odsto“, rekao je zamenik guvernera NBU Sergej Nikolajčuk na brifingu za novinare o izveštaju o finansijskoj stabilnosti. , javlja dopisnik Ukrinforma.

On je napomenuo da Narodna banka očekuje da će ti procesi „ostati pod kontrolom“.

Kako se navodi, rast ukrajinskog BDP-a bio je preko 3% u 2021.


izvor (https://okvir.net/ukrajina/narodna-banka-predvia-pad-bdp-a-za-najmanje-trecinu-zbog-rata/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:43:30 am


Iznos finansijske pomoći Ukrajini iznosi 30 milijardi dolara


Od početka rata u Ukrajini od 15. juna, ukupan iznos pomoći koju su prijavili i pružili zemlji međunarodni partneri je 30 milijardi dolara.

To je prema izveštaju o finansijskoj stabilnosti Narodne banke Ukrajine iz juna 2022. godine.

„Ukrajinski partneri takođe pružaju značajne iznose finansijske podrške direktno za finansiranje budžetskih rashoda. Obim zajmova MMF-a, EU, EIB, Svetske banke i stranih vlada od izbijanja rata sredinom juna premašio je 7 dolara. Ukupno je obezbeđeno i najavljeno oko 30 milijardi dolara finansijske pomoći“, navodi se u saopštenju.

Napominje se da su do trećine obezbeđenih sredstava bespovratni grantovi, ostalo su krediti sa niskim kamatama i kreditne garancije. Ovaj novac je glavni izvor pokrića deficita državnog budžeta, koji je nastao na pozadini ruske vojne agresije.

Narodna banka je pojasnila da će finansiranje odbrambenih i socijalnih izdataka, kao i ekonomska podrška i dalje kritično zavisiti od međunarodne pomoći i njenog blagovremenog prijema. Konkretno, za pokrivanje budžetskog deficita potrebno je 5 milijardi dolara mesečno.

Zamenica kanadskog premijera za finansije Kristija Frilend i ministarka finansija SAD Dženet Jelen ranije su potvrdile svoju rešenost da nastave da podržavaju Ukrajinu.

izvor (https://okvir.net/ekonomija/iznos-finansijske-pomoci-ukrajini-od-invazije-iznosi-30-milijardi-dolara-narodna-banka/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:45:19 am


Zelenski poziva na brzo usvajanje sedmog paketa sankcija EU protiv Rusije


Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je noćnom video obraćanju da sedmi paket sankcija EU protiv Rusije mora biti odobren što je pre moguće.

„U svim pregovorima sa stranim partnerima stalno naglašavam da je sedmi paket sankcija EU potreban što je pre moguće. Rusija mora da oseti sve veći pritisak za rat i svoju agresivnu antievropsku politiku“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, nove ruske pretnje Litvaniji, sledeći talas energetskog pritiska i sledeća porcija laži ruskih zvaničnika o prehrambenoj krizi predstavljaju argumente koji stoje iza potrebe da se odobri sedmi paket sankcija, prenosi Ukrinform.

Evropska unija razmatra uvođenje sankcija ruskom zlatu u okviru sledećeg paketa restriktivnih mera protiv Moskve zbog njene agresije na Ukrajinu.

izvor/ (https://okvir.net/ukrajina/zelenski-poziva-na-brzo-usvajanje-sedmog-paketa-sankcija-eu-protiv-rusije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:53:54 am


Francuskoj prete restrikcije? Od 56 nuklearnih reaktora – polovina ne radi


Francuska bi ove godine zbog problema u radu nuklearnih elektrana mogla proizvesti 25 odsto manje električne energije nego u 2021, tvrdi Njujork tajms (NYT).

Ovaj list upozorava kako bi problemi francuskih nuklearki mogli da se odraze i na ukupna energetska kretanja u Evropi.

"Dok Evropska unija pokušava da prekine veze s ruskom naftom i gasom nakon moskovskog rata protiv Ukrajine, Francuska se kladila na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu. Ali ta industrija je pala u neviđenu energetsku krizu", navodi se u listu, uz podsećanje da Francuska oko 70 odsto svojih godišnjih potreba za strujom ostvaruje u nuklearnim elektranama kojima upravlja kompanija EDF pod većinskom vlasničkom kontrolom francuske vlade.

Prema zvaničnim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU, te drugi, odmah iza SAD, na svetu. Međutim, NYT tvrdi da od 56 raspoloživih reaktora EDF-a, koji je najveći izvoznik električne energije u Evropi, gotovo polovina reaktora trenutno ne radi zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih delova.

Kao primer pomenute tvrdnje, ugledni američki dnevnik navodi reaktor u nuklearnoj elektrani Šenon (Chinon) koji je "zamrznut nakon zabrinjavajućeg otkrića pukotina u rashladnom sistemu". Ta elektrana raspolaže sa još dva reaktora koji rade, navodi isti izvor.


Ostareli reaktori

U daljem raščlanjivanju poteškoća u radu francuskih nuklearki NYT ne navodi druge primere osim Šenona, već podseća na upozorenje EDF-a s kraja prošle godine "da više ne može garantovati stabilno snabdevanje nuklearnom energijom, jer se borila da nadoknadi dvogodišnji zaostatak u potrebnom održavanju desetina ostarelih reaktora koji je odložen tokom zatvaranja zbog koronavirusa", prenosi Jutarnji list.

"Inspekcije su otkrile alarmantne sigurnosne probleme, naročito koroziju i neispravne zaptivke za zavarivanje na ključnim sistemima koji se koriste za hlađenje radioaktivnog jezgra reaktora EDF-a. Takva je bila situacija u atomskoj elektrani Šenon, jednoj od najstarijih u Francuskoj, koja proizvodi šest odsto nuklearne energije EDF-a", ističe američki dnevnik.

Kao potvrdu tvrdnji o pozamašnim poteškoćama EDF-a kad je u pitanju rad njegovih nuklearki, NYT navodi i odglaganje početka rada EDF-ovih nuklearki u Finskoj i Velikoj Britaniji.

"Nekoliko novih nuklearnih reaktora koje je EDF izgradio opterećeno je velikim prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Reaktor s vodom pod pritiskom izrađen od EDF-a u Hinkli Pointu (Hinkley Point), u jugozapadnoj Engleskoj, neće početi sa radom do 2027, što je četiri godine zakašnjenja i prekasno da bi se pomoglo britanskom brzom prelasku s ruske nafte i gasa. Najnovija finska nuklearna elektrana EDF, koja je počela s radom prošlog meseca, trebalo je da bude završena 2009", navodi isti izvor.

Prelazeći na analizu posledica EDF-ovih poteškoća u nuklearkama na francusku i energetiku EU, NYT tvrdi da proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj ove godine beleži najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući, dodaje list, francuske račune za električnu energiju na rekordno visoke nivoe, baš u trenutku kada rat u Ukrajini podstiče širu inflaciju. Dodaje se kako je i sam EDF u finansijskim poteškoćama opterećen dugovima i nemogućnošću da, ističe se u Njujork tajmsu, zbog socijalnih mera francuske vlade, naplaćuje tržišne cene struje, kao i da finansira oko 51 milijardu evra potrebnih ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju 14 novih reaktora u nuklearkama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/francuskoj-prete-restrikcije-od-56-nuklearnih-reaktora-polovina-ne-radi-2173894)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:55:41 am



Švedska aktivirala plan za hitno snabdevanje gasom


Švedska energetska agencija saopštila je danas da je aktivirala prvu fazu trostepenog plana za hitno snabdevanje gasom zapadnih i južnih delova zemlje.

Ta zemlja želi da se pripremi za moguće prekide isporuka prirodnog gasa iz Rusije, javlja Rojters.

Ovaj potez je usledio nakon što je susedna Danska, koja cevovodom isporučuje gas Švedskoj, izdala slično upozorenje u ponedeljak, navodi se u informaciji.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jos-jedna-zemlja-aktivirala-plan-za-hitno-snabdevanje-gasom-2173910)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:57:08 am



Nemačka u ozbiljnom problemu – suočava se sa gotovo izvesnom recesijom


Nemačka se suočava sa gotovo izvesnom recesijom ako se ionako smanjene isporuke ruskog gasa potpuno obustave, upozorilo je nemačko Udruženje industrije BDI.

Ova industrijska asocijacija je saopštila da je snizila svoju prognozu ekonomskog rasta Nemačke za 2022. godinu na 1.5 posto sa prvobitno predviđanih 3.5 procenata pre izbijanja rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

BDI je takođe navela da bi prekid isporuka ruskog gasa učinio recesiju neizbežnom.

Ruski gas se i dalje pumpa preko Ukrajine, ali u smanjenom obimu, dok gasovod Severni tok 1 koji ide po dnu Baltičkog mora i koji je od vitalnog značaja za snabdevanja Nemačke gasom, radi sa samo 40 odsto kapaciteta, što je, prema objašnjenju Moskve, posledica zapadnih sankcija koje spečavaju da oprema koja je poslata na redovno održavanje bude vraćena Gaspromu.

Evropa, s druge strane, tvrdi da je to izgovor Rusije za smanjenje isporuka.

Nemačka je, poput Danske, Austrije, Holandije, Italije i drugih zemalja EU, aktivirala prvi nivo upozorenja u okviru svog hitnog plana od tri faze za rešavanje krize snabdevanja gasom.

Nemački regulator za tržište gasa, Bundesnecagentura, objavio je danas da još nije vreme da se proglasi opšte vanredno stanje, što je treća faza plana, prema kojoj bi zemlja uvela ograničenje gasa za ndustriju kako bi zaštitila vitalne usluge i domaćinstva.

"Zalažem se pažljivo preocenjivanje kada je pravo vreme za to da se aktivira najviši nivo uzbune", rekao je šef Bundesnecagenture, Klaus Miler, za jednu nemačku tv stanicu.

Zemlje Evropske unije, od Baltičkog mora na severu do jadranske obale na jugu, donele su mere za suočavanje s krizom snabdevanja gasom nakon ruskog napada na Ukrajinu.

EU se oslanjala na Rusiju za čak 40 posto svojih potreba za gasom pre rata - dok u slučaju Nemačke taj procenat iznosi 55 odsto, što znači da je manjak ruskih isporuka koje treba nadomestiti ogroman u uslovima već ograničene ponude na globalnom tržištu gasa.

Neke države EU su zbog toga privremeno otkazale planove o zatvaranju elektrana na ugalj, napominje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-u-ozbiljnom-problemu-suocava-se-sa-gotovo-izvesnom-recesijom-2173986)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 10:58:31 am



Nemačka industrija očekuje rast od svega 1,5 odsto


Nemačka industrija drastično je umanjila svoju prognozu privrednog rasta za ovu godinu, na svega 1,5 odsto, saopštio je Savez nemačke industrije.

Na početku godine je industrija još prognozirala rast od 3,5 odsto za tekuću godinu.

Predsednik Saveza nemačke industrije Zigfrid Rusvurm rekao je da je rat u Ukrajini prikazao Ahilovu petu Nemačke, a to je bezbednost snabdevanja energijom, sirovinama i osnovnim tehnologijama.

On je kazao da industrija očekuje oporavak privrede, u smislu povratka na nivo pre korone, najranije krajem godine, ali uz preduslov da ima dovoljno ruskog gasa za zapadnu Evropu.

"Prekid isporuke ruskog gasa imao bi katastrofalne posledice po industriju i našu privredu bi dovelo u recesiju", naglasio je Rusvurm.

Inače, industrija je umanjila i rast izvoza, za koji je, na početku godine prognozirala za 2022. rast od 4,5 odsto, a sada svega 2,5 procenata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-industrija-ocekuje-rast-od-svega-1-5-odsto-2174098)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 11:01:59 am


Kriza vreba ali – Nemci ne odustaju: Gase i poslednje tri nuklearke


Kancelar Olaf Šolc je odbacio sugestije da tri preostale nemačke nuklearne elektrane treba da ostanu u funkciji duže nego što je planirano.

Ti zahtevi upućeni su, navodi se, kako bi se kompenzovala odluka Rusije da "zavrne" gas koji se šalje gasovodom Severni tok 1.

"Za sada nema izjava stručnjaka o tome kako bi se životni vek nuklearnih elektrana mogao produžiti", rekao je Šolc i dodao da bi Nemačka trebalo da udvostruči napore da ubrza ekspanziju obnovljivih izvora energije.

Stručnjaci kažu da je samo pitanje vremena kada će Nemci – da li sopstvenim političkim odlukama ili voljom ruskog predsednika Vladimira Putina – biti potpuno odsečeni od snabdevanja ruskim energentima.

Odgovori političkih lidera su uključivali "udvaranje" drugim nacijama za snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) i pozivanje nemačke javnosti da smanji potrošnju energije.

Tri nuklearne elektrane trebalo bi da budu zatvorene do kraja 2022. godine kao deo nemačke energetske transformacije, nadaleko poznate kao "Energievende", u ekonomiju s emitovanjem manje gasova s efektom staklene bašte i bez nuklearne energije.

Fridrih Merc, šef konzervativnih demohrišćanskih demokrata (CDU), bio je glasan u svojoj kritici odgovora kancelara Olafa Šolca na rat u Ukrajini i potonjih napora da se zemlja odvikne od uvoza ruskih energenata.

"Dozvoliti nuklearnim elektranama da rade posle kraja godine bilo bi tehnički izvodljivo i pravno opravdano u svetlu aktuelnih događaja", rekao je Merc ranije u utorak.

Sa druge strane, ministar ekonomije Robert Habek i ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke protive se produženju radnog veka nuklearnih elektrana, navodeći u zajedničkom saopštenju da takav potez nosi "velike ekonomske, pravne i bezbednosne rizike".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kriza-vreba-ali-nemci-ne-odustaju-gase-i-poslednje-tri-nuklearke-2174122)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 11:05:09 am


Austrijska elektrana na ugalj se sprema za reaktiviranje


Nakon odluke austrijske vlade da usled smanjenja isporuka ruskog gasa reaktivira poslednju elektranu na ugalj u zemlji, u postrojenju Melah počele su pripreme.

Kristof Kurcman-Fridl, koji je u energetskom koncernu Ferbund zadužen za elektranu Melah, kaže da je potrebno između dva i četiri meseca za ponovo pokretanje tehnike u elektrani.

U intervjuu dnevniku Kronen cajtung, kazao je da je neophodno nabaviti ugalj, i da je nepoznanica koliko je moguće uopšte ga kupiti na svetskim tržištima.

Objasnio je da je potrebna specijalna vrsta uglja, koju je elektrana, koja je radila 34 godine, i koja je 2020. "ugašena", nabavljala iz Nemačke, odakle nisu moguće kratkoročne isporuke, pa je potrebno pretražiti međunarodna tržišta.

On je istakao da je dalje pitanje koje mora da se reši određivanje koliko je ljudi potrebno za rad u elektrani.

Upitan koliko je bila ispravna odluka o "gašenju" elektrane 2020.godine, rekao je da je u vezi zaštite životne sredine razumljiva odluka, ali se sada vidi da je dobro što nije još ništa izmenjeno u elektrani, pa može ponovo da "proradi".

Elektrana Melah koristila je u "normalnim" godinama 400.000 tona uglja, a njen kapacitet je 240 megavata.

Melah je jedina elektrana na ugalj u Austriji koja može biti reaktivira, jer je tek pre dve godine zatvorena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/austrijska-elektrana-na-ugalj-se-sprema-za-reaktiviranje-2173896)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 11:06:31 am


Novi, 40-godišnji rekord: Inflacija u Britaniji izmiče kontroli?


Rast cena hrane gurnuo je inflaciju u Velikoj Britaniji na nov 40-godišnji rekord u maju od 9,1 posto na godišnjem nivou, pokazali su danas zvanični podaci.

Rastuće cene hrane i bezalkoholnih pića, u poređenju s padom pre godinu dana, najviše su doprinele usponu inflacije, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS), prenosi Rojters.

U odnosu na april ove godine, potrošačke cene u Britaniji su u maju porasle za 0,7 procenata, prema podacima ONS-a.

Ministar finansija Riši Sunak je izjavio ovim povodom da britanska vlada čini sve što je u njenoj moći da se izbori sa porastom cena.

"Koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da spustimo inflaciju i da se izborimo protiv rasta cena", rekao je Sunak.

On je dodao da Ujedinjenio Kraljevstvo "može da gradi jaču ekonomiju nezavisnom monetarnom politikom, odgovornom fiskalnom politikom koja ne doprinosi inflatornim pritiscima, kao i jačanjem dugoročne produktivnosti i rasta".


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/novi-40-godisnji-rekord-inflacija-u-britaniji-izmice-kontroli-2174289)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 11:07:43 am


Nemačka se sprema da proglasi alarmantnu situaciju


Nemačka vlada se sprema da zbog gasa proglasi alarmantnu situaciju u skladu sa nacionalnim planom za vanredne situacije.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i zaštite klime Patrick Grajhen pripremio je energetsku industriju za predstojeći korak, preneo je dnevnik "Velt", pozivajući se na krugove u energetskoj industriji.

Ministarstvo na pitanje lista nije ni potvrdilo ni demantovalo informaciju, a prema izveštaju, kompanije u energetskoj industriji se pripremaju za skoro proglašenje uzbune.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/procurilo-nemacka-se-sprema-da-proglasi-alarmantnu-situaciju-2174298)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 03:09:22 pm



Bajden intervenisao, cene nafte pale


Cene nafte pale su za više od šest dolara nakon zahteva američkog predsednika Džoa Bajdena da se ublaži rast cene goriva.

Pri čemu se od najvećih energetskih firmi očekuje da olakšaju situaciju za vozače u periodu letnje potrošnje.

Fjučersi za teksašku WTI naftu na jutarnjem trgovanju prodavani su po 5,98 dolara nižoj ceni, odnosno za 103,54 dolara po barelu. Slično tome, cena Brent sirove nafte pala je za 5,67 dolara, na 108,98 dolara po barelu, piše Reuters.

Kako se Sjedinjene Američke Države, jedan od najvećih potrošača nafte na svetu, bore sa sve višim cenama benzina i rastućom inflacijom, očekuje se da će Džo Bajden pozvati na privremeno ukidanje federalne takse na benzin od 18,4 centa po galonu, izjavio je neimenovani izvor, prenosi Biznis.rs.

Predstavnici iz sedam naftnih kompanija u četvrtak će se sastati sa Bajdenom, kako bi razgovarali o smanjenju cena goriva u trenutku kada imaju rekordne profite.

Generalni direktor kompanije Chevron Mičel Virt uputio je kritike na račun ove odluke, napominjući da naftna industrija nije spremna da spusti cene goriva.

“Ovi koraci nisu korisni za rešavanje problema sa kojima se suočavamo”, naveo je Virt u pismu koje je uputio Bajdenu, koji je na to odgovorio da je industrija previše osetljiva.

Uprkos strahovanjima u vezi sa inflacijom, potražnja je još uvek na putu da dostigne nivoe pre pandemije, ali se očekuje da će smanjene zalihe uticati i na usporavanje rasta, pri čemu će tržište ostati “zategnuto”, kako tvrde iz kompanija Vitol i Exxon Mobil Corp.

Kako pokazuju podaci vlade, kapaciteti rafinerija u SAD u 2021. godini zabeležili su pad drugu godinu zaredom, jer su zatvaranja postrojenja dovela do smanjenja proizvodnje benzina i dizela.

Zvanični podaci pokazuju da su prošle godine kapaciteti bili niži za 125.790 barela dnevno, što je dodatak na pad od 800.000 barela dnevno, koliko je zabeleženo u 2020.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/bajden-intervenisao-cene-nafte-pale-2174458)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 03:10:31 pm



Evropi je rečeno da bude spremna na potpuno smanjenje ruskog gasa


Šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol upozorio je Evropu da bude spremna na mogućnost potpunog zaustavljanja izvoza ruskog gasa ove zime, pozivajući vlade EU da prošire raspon mera koje imaju za cilj da se pripreme za ovaj scenario, preneo je Fajnenšel tajms. u sredu.

„Evropa treba da bude spremna u slučaju da ruski gas bude potpuno isključen. Što se više približavamo zimi, to više razumemo namere Rusije“, rekao je on, a preneo je novinski list.

Komentarišući Gasprom koji je prošle nedelje smanjio 60 odsto isporuka gasa gasovodom Severni tok, za šta ruska kompanija ističe da je čisto tehnički, Birol je rekao da su „rezovi usmereni ka izbegavanju da Evropa napuni skladišta i povećanju ruskog uticaja u zimskim mesecima. ”

Međutim, IEA otvoreno optužuje Rusiju da manipuliše cenama gasa od prošle godine, kada je cena gasa u Evropi skočila na najviši nivo u istoriji.

„Hidne mere koje su evropske zemlje preduzele ove nedelje da smanje potražnju za gasom, kao što je paljenje starih termoelektrana na ugalj, opravdane su razmerama krize uprkos zabrinutosti oko povećanja emisije ugljenika“, naveo je on, dodajući da je, po njegovom mišljenju, , povratak na proizvodnju energije na ugalj će biti „privremen“ i pomoći će da se zadrže dovoljne zalihe gasa za predstojeću grejnu sezonu.

Nemačka, Austrija, Italija i Holandija najavile su svoje planove za povećanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije, dok su Švedska i Danska rekle da će takođe pokrenuti hitne mere za suzbijanje upotrebe prirodnog gasa.

Birol je, međutim, upozorio da sadašnje mere ne idu dovoljno daleko ako se izvoz ruskog gasa u potpunosti zaustavi i predložio je da evropske vlade, između ostalih opcija, pojačaju napore da popune skladišta.

„Verujem da će biti sve dubljih mera potražnje [koje su preduzele vlade u Evropi] kako se zima bude približavala“, rekao je Birol. On je napomenuo da je racionalizacija gasa moguća, koja bi mogla da pomogne u otklanjanju posledica gubitka ruskog gasa i ponudio bloku da „razmotri odlaganje zatvaranja [nuklearnih elektrana] sve dok postoje bezbednosni uslovi“.

izvor (https://okvir.net/svet/evropi-je-receno-da-bude-spremna-na-potpuno-smanjenje-ruskog-gasa/)



Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 22, 2022, 03:53:29 pm



Si Đinping: "Sankcije se kao bumerang vraćaju onima koji ih uvode"


Politika sankcija je bumerang i batina sa dva kraja, izjavio je predsednik Kine Si Đinping.

Kineski predsednik je tokom poslovnog foruma zemalja-članica BRIKS-a izjavio da primena sankcija u konačnom skoru nanosi štetu kako svetskoj zajednici, tako i onima koji ih uvode.

"Realnost ponovo pokazuje da su sankcije kao bumerang i batina s dva kraja. Politizacija svetske ekonomije, njeno pretvaranje u instrument i oružje, korišćenje dominantne pozicije u svetskom finansijskom sistemu radi proizvoljnog uvođenja sankcija u krajnjem ishodu nanosi štetu ne samo svetskoj zajednici nego i onima koji ih iniciraju", rekao je Si Đinping, a prenosi Ministarstvo inostranih poslova Kine.

Kineski lider je dodao da su sada pojedini važni proizvodni lanci i lanci isporuka veštački poremećeni, raste i globalna inflacija, a međunarodno finansijsko tržište nastavlja da se koleba, slabeći globalnu ekonomiju.

"Sve zabrinjava to što bi globalna ekonomija mogla da zapadne u močvaru krize", rekao je Si Đinping i dodao da je sada kao nikada ranije važno da se vodi "odgovorna ekonomska politika kako bi se izbegao negativni uticaj na zemlje u razvoju“.

On je pozvao zemlje BRIKS-a da učvrste saradnju u sferi prehrambene proizvodnje i energetike, podsećajući na to da se oko 1,2 milijarde ljudi u 70 zemalja suočilo sa epidemijom, prehrambenom, energetskom i dužničkom krizom.

Predsednik Kine je, takođe, istakao da je kriza u Ukrajini pokazala da širenje vojnih blokova neizbežno vodi do nesigurnosti kada je reč o bezbednosti.

"Istorija nam pokazuje da hegemonizam, politika formiranja blokova, kao i suprotstavljanje tabora ne donose mir i bezbednost, nego nas vodi u ratove i sukobe", naglasio je Si Đinping.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=22&nav_category=78&nav_id=2174517)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 07:09:08 am


Putin: Naša strategija se ne menja i nastavlja da jača svoje potencijale


Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da se strategija Rusije ne menja i da ona nastavlja da jača svoje potencijale.

Takođe, Rusija je, kako je rekao, spremna za saradnju sa svima na principu ravnopravnosti.

"Strategija Rusije ostaje ista: jačajući sopstveni ekonomski, tehnološki, naučni potencijal, spremni smo da sarađujemo sa svim savesnim partnerima na principima poštovanja međusobnih interesa, apsolutne premoći međunarodnog prava, jednakosti država i naroda", rekao je Putin u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS.

Ruski predsednik je ponovio da je Zapad zauzeo neodgovoran makroekonomski kurs, uključujući štampanje novca a sve to nanosi štetu poslovanju i ima negativan uticaj na obične ljude.

"Rusija se aktivno bavi prebacivanjem ekonomskih tokova na pouzdane partnere", rekao je ruski predsednik u pozdravnom obraćanju učesnicima poslovnog foruma BRIKS.

Pozvao je učesnike skupa na Istočni ekonomski forum koji će biti održan u septembru u Vladivostoku.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=22&nav_category=78&nav_id=2174478)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 07:39:06 am


Hodorovski: Naftne sankcije više štete EU nego Rusiji


Mihail Hodorovski, prvi čovek nekadašnjeg ruskog naftnog giganta, kompanije Jukos, koji je protivnik režima ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je da naftne sankcije Rusiji više štete samoj EU, nego zemlji kojoj su namenjene.

Bivši najbogatiji čovek Rusije istakao je da je EU ili trebalo da obezbedi alternativno snabdevanje pre nego što je uvela embargo ili da razmotri sasvim drugi pristup, kao što je uvođenje carina na ruske energente, a ne uvođenje potpune zabrane, te da bi, da je tako postupila, "Evropa Ukrajini mogla da kupi više oružja“, navodi evropski portal Politiko.

"U ovom trenutku energetske sankcije štete Evropi, a ne Rusiji. To je bilo i ostalo moje gledište. Šta zaboga, radite“, izjavio je Hodorovski u Briselu na dvodnevnim sastancima sa zvaničnicima EU i drugima, koje je organizovao istraživački centar GLOBSEC sa sedištem u Bratislavi, prenosi Politiko.

Hodorkovski je proveo 10 godina u zatvoru pod optužbom da je izbegavao plaćanje poreza, a potom je vodio kampanju za promovisanje demokratije i ljudskih prava u Rusiji kroz svoju organizaciju Otvorena Rusija, navodi Politiko.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=22&nav_category=78&nav_id=2174238)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 07:41:39 am


Kijev: Bez dogovora o sastanku kvadriterale o izvozu žita


Do sada nisu postignuti konkretni dogovori o održavanju kvadrilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine, Turske i UN o izvozu ukrajinskog žita, izjavio je danas portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.

"Trenutno su u toku stručne konsultacije između zainteresovanih strana. Još nisu postignuti konkretni dogovori o održavanju kvadrilateralnih pregovora Ukrajine, Rusije, Turske i UN“, naveo je Nikolenko, prenosi TAS S, pozivajući se na Ukrinform.

Tursko Ministarstvo odbrane je danas ponovilo da ta zemlja planira da bude domaćin sastanka četiri strane o izvozu žitarica u narednih nekoliko nedelja, navodi ruska agencija.

U okviru istanbulskog mehanizma Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije razmatraju mogućnost otvaranja tri bezbedna koridora iz luka u Odesi za izvoz žitarica, navodi TAS S, pozivajući se na izjavu izvora u Ankari koji je upoznat sa ovim pitanjem.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=22&nav_category=78&nav_id=2174238)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 07:57:15 am



Rusija postavlja pravila za otplatu spoljnog duga


Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u sredu ukaz o uspostavljanju privremene procedure za otplatu spoljnog deviznog javnog duga.

Procedura plaćanja obveznica odražava mehanizam koji Moskva koristi za obradu plaćanja za svoj gas, u rubljama.

Uredbom se, posebno, utvrđuju specifičnosti rada sa stranim depozitarima, vođenje posebnih računa, indeksiranje sredstava koja su im pripisana i isplata kupona na obveznice.

Putin je takođe naložio Kabinetu ministara i Ministarstvu finansija da u roku od 10 dana identifikuju banke za plaćanje evroobveznica po novoj šemi i naprave neophodne tehničke aranžmane.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-postavlja-pravila-za-otplatu-spoljnog-duga/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:00:21 am


Putin: Ruski finansijski glasnik spreman za BRIKS


Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u sredu da banke iz zemalja BRIKS-a mogu slobodno da se povežu na Sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS), rusku alternativu SVIFT-u.

Obraćajući se poslovnom forumu BRIKS-a, Putin je rekao da zajedno sa svojim partnerima iz BRIKS-a – Brazilom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom – Rusija razvija pouzdane alternative za međunarodna plaćanja.

„Ruski sistem za prenos finansijskih poruka otvoren je za povezivanje banaka iz pet zemalja“, rekao je on i dodao: „Geografija korišćenja ruskog platnog sistema Mir se širi.

Ruski predsednik je takođe napomenuo da se radi na stvaranju međunarodne rezervne valute zasnovane na korpi valuta BRIKS-a.

SPFS ima sličnu funkcionalnost kao SVIFT i omogućava prenos poruka između finansijskih institucija u istom formatu. Napravila ga je Banka Rusije kao alternativu sistemu sa sedištem u Belgiji 2014. godine, kada je Moskva pogođena sankcijama Zapada zbog sukoba u Ukrajini.

U aprilu je guverner ruske Centralne banke Elvira Nabiulina rekla da je većina ruskih kreditora i 52 strane organizacije iz 12 zemalja dobila pristup SPFS-u i da će regulator čuvati identitet članova platnog sistema u tajnosti.


izvor (https://okvir.net/svet/ruski-finansijski-glasnik-spreman-za-briks-putin/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:01:51 am



SAD: Rusi ne mogu sakriti odgovornost za globalnu krizu hrane


Sjedinjene Države osuđuju široko rasprostranjenu kampanju dezinformacija Kremlja koja ima za cilj da okrivi Sjedinjene Države, Zapad i Ukrajinu za rastuću glad u Africi, na Bliskom istoku i u drugim regionima.

„Zvaničnici ruske vlade, mediji koje finansira ruska država i dezinformacioni akteri orijentisani na Kremlj pokušavaju da skrenu pažnju sa ruske odgovornosti za pogoršanje globalne nesigurnosti hrane okrivljujući sankcije, „Zapad“ i Ukrajinu“, navodi se u saopštenju SAD. Stejt department je objavljen u sredu.

Kao što je navedeno, masovna kampanja dezinformisanja Kremlja i njegovih zastupnika u velikoj meri cilja na regione najteže pogođene krizom – Bliski istok i Afriku. Ove lažne narative pojačavaju državni mediji pod kontrolom Kremlja, kao što su RT Arabic i RT en Francais, kao i državni mediji Narodne Republike Kine. Visoke diplomate ruske vlade i njene ambasade takođe su angažovane u ovim naporima.

„Nesigurnost hrane je porasla zbog Putinovog rata izbora. To nije uzrokovano, kako tvrdi Kremlj, sankcijama koje su SAD i mnoge druge zemlje uvele kao odgovor na užasnu agresiju Rusije na Ukrajinu“, istakao je Stejt department SAD.

Podvlači se da je nesigurnost hrane rasla pre invazije, a Putinov rat je pogoršao taj trend.

„Rusija je minirala ukrajinska žitna polja, napala trgovačko brodarstvo na Crnom moru i blokirala Ukrajince da izvoze sopstveno žito. Rusija takođe pljačka ukrajinsko žito za sopstveni profit, krade žito iz ukrajinskih skladišta“, navodi se u saopštenju.

Kao što je navedeno, Sjedinjene Države i njihovi partneri su veoma vodili računa da izbegnu pogoršanje nesigurnosti hrane. Konkretno, američke sankcije uključuju izdvajanje za poljoprivredne proizvode i dozvoljavaju transakcije za izvoz i ponovni izvoz hrane u i iz Rusije, čak i sa sankcionisanim fizičkim ili pravnim licem.

Štaviše, Sjedinjene Države su ove godine obećale 2,6 milijardi dolara humanitarne pomoći u hrani kako bi pomogle u ublažavanju gladi u svetu, uz dodatnih 5 milijardi dolara koje će biti dodato u narednih pet godina.

Ističe se da su pokušaji ruske vlade da skrene odgovornost za svoje postupke okrivljujući druge za pogoršanje krize u globalnom prehrambenom sistemu za osudu.

„Ruske dezinformacije ne mogu sakriti svoju odgovornost za globalnu krizu sa hranom“, naglasio je Stejt department SAD.

U tom kontekstu, Sjedinjene Države su naglasile da ruska vlada treba da prestane da koristi hranu kao oružje i dozvoli Ukrajini da bezbedno isporučuje svoje žito kako bi se mogli nahraniti milioni gladnih ljudi na Bliskom istoku i u Africi.

izvor (https://okvir.net/svet/stejt-department-sad-ruske-dezinformacije-ne-mogu-sakriti-svoju-odgovornost-za-globalnu-krizu-hrane/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:02:54 am



Putin: BRIKS razvija globalnu rezervnu valutu


Predsednik Vladimir Putin rekao je u sredu da zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – trenutno rade na uspostavljanju nove globalne rezervne valute.

„Radi se pitanje stvaranja međunarodne rezervne valute na bazi korpe valuta naših zemalja“, rekao je on na poslovnom forumu BRIKS-a.

Prema rečima ruskog predsednika, zemlje članice razvijaju i pouzdane alternativne mehanizme za međunarodna plaćanja.

Ranije je grupa rekla da radi na uspostavljanju zajedničke platne mreže kako bi se smanjilo oslanjanje na zapadni finansijski sistem. Zemlje BRIKS-a takođe povećavaju upotrebu lokalnih valuta u međusobnoj trgovini.


izvor (https://okvir.net/svet/briks-razvija-globalnu-rezervnu-valutu-putin/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:38:11 am



Ukrajina preti da će tužiti ruskog snabdevača gasom zbog nedovoljnog plaćanja za tranzit


Ukrajinski operater prirodnog gasa, Naftogas, planira da podnese arbitražnu tužbu protiv ruskog Gasproma u julu zbog navodnog nedovoljnog plaćanja za tranzit gasa u Evropu, izvestile su u utorak RIA Novosti, pozivajući se na izvršnog direktora kompanije Jurija Vitrenka.

„Uslovi našeg ugovora sa Gaspromom predviđaju da imamo 45 dana da pokušamo da rešimo naše sporove pre nego što možemo da idemo na arbitražu. Sledećeg meseca taj period ističe i ako se ništa ne desi i Gasprom ne promeni stav, to će značiti da imamo pravo da se obratimo međunarodnoj arbitraži i to ćemo i učiniti“, rekao je generalni direktor Naftogasa.

Vitrenko je tvrdio da Gasprom ne plaća dovoljno za količine tranzita gasa koje je rezervisao.

Ukrajina je 11. maja obustavila dotok ruskog prirodnog gasa u Evropu preko Sohranovke, glavne tranzitne tačke, navodeći „mešanje okupacionih snaga“. Pre toga, ruski gas je nesmetano tekao gasovodima širom Ukrajine, uprkos sukobu.

Operator sistema prenosa gasa Ukrajine je predložio da se sav tranzit prebaci na drugu ulaznu tačku, Sudžu u Kurskoj oblasti. Gasprom je rekao da ne može da preusmeri snabdevanje u Sudžu jer bi rekonfiguracija bila „tehnički nemoguća“. Ruska kompanija je istakla da je u potpunosti izmirila sve obaveze prema evropskim potrošačima i da su usluge tranzita plaćene.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/ukrajina-preti-da-ce-tuziti-ruskog-snabdevaca-gasom/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:46:50 am


Poljske vlasti i dalje kupuju ruski gas na revers


Poljske vlasti i dalje kupuju ruski gas na revers, uprkos agresivnoj retorici o energetskoj nezavisnosti od Moskve, napisao je na Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.

„U Varšavi su rekli da su sposobni da prežive bez ruskog gasa. Zaboravili su da dodaju da Poljska kupuje gas na revers iz Nemačke. Navodno mogu da prežive, ali više vole da kupuju ruski gas“, naveo je Puškov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220623/uzivo-snage-lnr-kontrolisu-put-seversk-lisicansk-kijev-zarobljeno-oko-2000-ukrajinskih-vojnika-1138970732.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:51:37 am


"Problemi u globalnoj ekonomiji postaće hronični"


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će zbog poteza Zapada globalni ekonomski problemi postati hronični.

U pozdravnom govoru na poslovnoj konferenciji zemalja BRIKS-a, on je rekao da se "pojačavaju mehanizmi vršenja pritiska na konkurenciju uvođenjem novih politički motivisanih sankcija iznova i iznova", prenosi agencija Tas.

"Na delu je namerno raskidanje odnosa saradnje, prekidaju se transportni i logistički lanci. Sve je to suprotno zdravom razumu i elementarnoj ekonomskoj logici, šteti interesima preduzeća u globalnim razmerama i ima negativan uticaj na blagostanje stanovništva, u suštini, svih zemalja", naveo je Putin.

Ruski lider je ocenio da će, kao rezultat svega toga, problemi u globalnoj ekonomiji postati hronični. Nabrojao je u tom kontekstu smanjenje poslovne aktivnosti, rast nezaposlenosti, manjak sirovina i komponenata, pogoršanje problema u obezbeđivanju globalne prehrambene sigurnosti, rast cene žitarica i drugih osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

"Preduzetnici u našim zemljama (BRIKS) moraće da razvijaju poslovanje u otežanim uslovima, pošto zapadni partneri zanemaruju osnovne principe tržišne ekonomije, slobodne trgovine, nepovredivosti privatne svojine, vode suštinski neodgovoran makroekonomski kurs, uključujući pokretanje štamparija novca, nekontrolisanu emisiju i gomilanje neobezbeđenih dugova", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, ruska makroekonomska politika pokazuje delotvornost u uslovima pritiska spoljnih sankcija.

"Naša makroekonomska politika se zapravo pokazala delotvornom. Uspeli smo da zaštitimo ruski finansijski sistem i da krenemo sa stabilizovanjem situacije u industriji pružajući ciljanu socijalnu podršku građanima", rekao je ruski predsednik.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/problemi-u-globalnoj-ekonomiji-postace-hronicni-2174529)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:53:02 am


Stav Zapada smekšava? Švajcarska uvezla više od tri tone ruskog zlata


Švajcarska je uvezla u maju zlato iz Rusije prvi put od februara, izvestila je agencija "Blumberg".

Američka agencija dodaje da taj potez nagoveštava da stav zapadne industrije prema ruskim plemenitim metalima možda omekšava.

Švajcarskoj je prošlog meseca isporučeno više od tri tone zlata iz najveće evropske države, navodi njujorška agencija pozivajući se na podatke švajcarske Federalne uprave carina.

Ta kupovina predstavlja oko 2,0 posto od ukupnog majskog uvoza zlatnih poluga te zemlje. Švajcarska je ključni prerađivački centar u kojem se obrađuje dve trećine svetskog zlata.

Nakon početka vojne operacije Moskve u Ukrajini i uvođenja međunarodnih sankcija, Londonska asocijacija za tržište plemenitih metala suspendovala je sve ruske kompanije za preradu zlata i srebra sa svoje liste odobrenih dobavljača, prenosi Raša tudej.

U industriji na Zapadu taj potez je shvaćen kao de facto zabrana, zbog čega većina tamošnjih rafinerija odbija da prihvati nove količine zlata iz Rusije

Ovaj plemeniti metal je označen kao moguća nova meta sankcija EU prema Moskvi.

Prema jučerašnjem izveštaju Rojtersa, lideri EU nameravaju da nastave sa pritiskom na Rusiju na samitu ove nedelje.

Za sada ostaje nepoznanica da li će Švajcarska, koja nije deo EU, ispoštovati moguću zabranu uvoza ruskog zlata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/stav-zapada-smeksava-svajcarska-uvezla-vise-od-tri-tone-ruskog-zlata-2174581)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 08:56:06 am


"Najteža studija": Prekid isporuke ruskog gasa koštao bi ih oko 56.000 radnih mesta


Obustava isporuke ruskog gasa samo u austrijskoj pokrajini Gornja Austrija ugasila bi između 31.000 i 56.000 radnih mesta i smanjila BDP za 3,4 do 6,6 odsto.

Do tog zaključka je došao ekonomista Fridrih Šnajder koji je napravio analizu po nalogu pokrajine.

On je procenio da bi obustava isporuke ruskog gasa u Austriji dovela do smanjenja BDP-a za šest odsto i nestanka oko 130.000 radnih mesta.

"Ovo je bila najteža studija u poslednje četiri decenije", kazao je Šnajder dodajući da postoji mnogo nepoznanica.

On je, objasnio je, izradio jednu optimističku i jednu pesimističku procenu za narednih 12 meseci.

Šnajder je kazao da je teško proceniti koji scenario je izvesniji.

Prema njegovim rečima, svejedno je da li se radi o embargu na uvoz ruskog gasa ili obustave isporuka iz Rusije.

Pesimistička opcija polazi od toga da se maksimalno jedna desetina neosporučenih količina substituiše iz rezerve, i da se ne može nabaviti gas iz drugih izvora, kao i da domaćinstva ne sprovode štednju.

Prema toj proceni, gornjoaustrijska industrija, privreda i domaćinstva imala bi za 58 odsto manje gasa na raspolaganju, a posledice po Gornju Austriju bi bile smanjenje BDP-a za 6,5 odsto, i gašenje 56.000 radnih mesta.

U optimističkijoj varijanti, prema kojoj bi oko 30 odsto nedostajućeg gasa bilo pokriveno iz rezervi ili kupovinom, uz štednju domaćinstava, nedostajalo bi "samo" 23 odsto potrebnih količina gasa.

To bi Gornjoj Austriji donelo smanjenje BDP-a za 3,41 odsto, i gašenje 31.620 radnih mesta.

Šnajder se izjasnio protiv embarga na ruski gas, rekavši da bi on imao malo efekta po ratnu kasu Rusije, i da bi vodio samo rastu cene.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/najteza-studija-prekid-isporuke-ruskog-gasa-kostao-bi-ih-oko-56-000-radnih-mesta-2174767)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 10:46:15 am


"Lideri da ohlade glave"


Lideri Evropske unije bi trebalo da "ohlade glave", jer zbog njihovih odluka stradaju gradjani, izjavio je danas predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

Volodin je ovaj komentar dao osvrćući se na izjavu predsednika Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je utorak ocenila da bi stanovnici Evrope jednostavnim spuštanjem temperature u svojim domovima za dva stepena mogli da nadomeste sve isporuke gasa preko gasovoda "Severni tok", navodi Sputnjik.

"Postoji temperatura po Celzijusu, po Kelvinu i po Farenhajtu. Medjutim, u Evropi će se, u čast predsednice Evropske komisije, pojaviti nova skala - po Ursuli", napisao je Volodin na Telegramu, prenosi Sputnjik.

On je dodao da bi, "po Ursuli", stanovnici Evrope spuštanjem temperature za desetak stepeni mogli da se odreknu i gasa koji se isporuičuje preko "Turskog toka", ukrajinskog koridora, naftovoda "Družba", a da bi smanjenjem temperature za samo još jedan stepen mogli da se odreknu i uglja iz Rusije, navodi Sputnjik.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=2174725)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 11:14:04 am


Misteriozni "nestanci" tankera: Rusi uspešno kopiraju taktiku


Kako se produžava rat Ukrajine i Rusije, tako se množe informacije o pomalo misterioznim obaveštajnim, organizacionim i vojnim aktivnostima obe strane.

Ali, kako piše Jutarnji list, svima je jasno da "misterioznost" pojedinih događaja nije naročita jer je jasno ko stoji iza određenih aktivnosti.

Kao primer, taj list navodi da Rusija organizuje "nestanak" celih tankera s naftom kako bi probila međunarodne sankcije, dok su Ukrajinci izveli iznenađujući napad 'kamikaza' dronom na rafineriju 150 kilometara duboko na ruskom teritoriju.

Prema pisanju Blumberga samo je u zadnjih 10 dana iz međunarodnog sistema praćenja plovila nestalo najmanje tri tankera i to dok su se približavali Azorima, grupi ostrva pod upravom Portugala, koja se nalaze više od 1.000 kilometara od evropskog kontinenta.

Blumberg pretpostavlja da se teret tih tankera prebacuje na druge brodove, a takvih učestalih "nestanak" u sistemu satelitskog monitoringa nije bilo pre ruske invazije na Ukrajinu.

Ranije je uočeno kako su tankeri s ruskom naftom nestajali na putu prema azijskim destinacijama, a sada je nejasno da li i neki evropski kupci organizuju tajne isporuke kako bi izbegli političke probleme. Evropski naftni embargo u potpunosti će stupiti na snagu tek u decembru.

Jutarnji navodi da su taktiku nestajanja tankera s naftom ranije uspešno primenjivali Iran i Venecuela.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=2174831)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 11:54:26 am


Lavrov: Ukrajina i Zapad da razminiraju crnomorske luke


Napori Turske i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da reše ukrajinski problem žita davno bi doneli rezultate da nije bilo destruktivne pozicije Kijeva, ocenio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle razgovora sa svojim iranskim kolegom Hoseinom Amirom Abdolahijanom, prenosi TAS S.


Tras: Kriza oko žita mora biti rešena u narednih mesec dana

Kriza oko žita zarobljenog u Ukrajini mora biti rešena u narednih mesec dana, poručila je danas britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras tokom posete Ankari.

Tras je u razgovoru sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom ponudila britansku ekspertizu koja bi pomogla u rešavanju ove situacije, prenosi Rojters.

"Vrlo smo jasni da je ova kriza sa žitom urgentna, da je treba rešiti u narednih mesec dana, inače bismo mogli da imamo razorne posledice", izjavila je Tras na konferenciji za novinare zajedno sa Čavušogluom.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=2174725)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 01:37:36 pm


Nemačka spremna za drugi korak


Nemačka će danas pokrenuti drugu od tri faze svog plana za vanrednu situaciju s gasom.

Ali klauzula koja omogućava komunalnim preduzećima da prenesu rastuće cene gasa na potrošače za sada neće biti aktivirana, javlja Rojters pozivajući se na dobro upućene izvore u dešavanje.

Pokretanje faze dva "alarmnog" programa, planirano je za trenutak kada vlada uoči visok rizik od dugoročne nestašice gasa, i teoretski omogućava komunalnim preduzećima da prebace troškove visokih cena na industriju i domaćinstva i tako pomognu da se smanji potražnja.

Suočena sa opadajućim dotokom gasa iz Rusije, najveća evropska ekonomija je krajem marta pokrenula prvu fazu svog plana za vanredne situacije.

Prelazak na fazu 2 je stvar o kojoj se spekuliše otkako je ruski dobavljač Gasprom prošle nedelje smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto kapaciteta.

Nemačko Ministarstvo ekonomije je odbilo komentar, budući da će danas održati konferenciju za novinare ovim povodom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-spremna-za-drugi-korak-2174781)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 01:39:34 pm



Nemačka, zabrinjavajuće: "Ekonomski napad"; "Smanjite potrošnju gasa, spremite se za više cene"


Nemačka je danas pokrenula drugu fazu svog kriznog plana za vanredne situacije u energetskom sektoru, kao odgovor na smanjenje isporuka ruskog gasa.

Ali nije dozvolila komunalnim preduzećima da prebace rastuće cene energenata na potrošače u najvećoj evropskoj ekonomiji.

"Ne smemo da se zavaravamo: smanjenje snabdevanja gasom je ekonomski napad na nas od strane (ruskog predsednika Vladimira) Putina", izjavio je ministar ekonomije Robert Habek, dodajući da će Nemci morati da smanje potrošnju, prenosi Rojters.

On je ocenio da je "Putinova strategija očigledno da stvori nesigurnost, da podigne cene i da nas podeli kao društvo" .

"To je ono sa čim se borimo. Nadajmo se da će racionalizacija potrošnje gasa moći da se izbegne, ali ne može biti isključena", rekao je Habek.

Shodno drugoj fazi trodelnog kriznog plana, Berlin će obezbediti kreditnu liniju od 15 milijardi evra (15,76 milijardi dolara) za punjenje skladišta gasa. Pored toga, ovog leta će biti pokrenut model aukcija za gas kako bi se podstakli industrijski potrošači na štednju gasa.

Podizanje nivoa uzbune u Nemačkoj povodom situacije s gasom predstavlja novu eskalaciju u sukobu između Evrope i Moskve od ruske invazije na Ukrajinu, koji je razotkrio zavisnost 27-članog bloka od ruskog gasa i izazvao frenetičnu potragu za alternativnim izvorima energije, navodi Rojters.

Zbog smanjenog dotoka ruskog gasa gasovodom Severni tok 1, ove nedelje su se oglasile pojedine institucije i stručne organizacije s upozorenjima da bi Nemačka mogla da padne u recesiju ako se isporuke iz Rusije u potpunosti zaustave.

Gasprom je prošle nedelje smanjio protok gasa gasovodom Severni tok 1 preko Baltičkog mora na samo 40 odsto kapaciteta. Iz Rusije su negirali da je smanjenje isporuka učinjeno s predumišljajem, a gasni gigant Gasprom je okrivio za nastalu situaciju zapadne sankcije koje sprečavaju nemačku kompaniju Simens Enerdži da vrati servsiranu opremu iz Kanade u Rusiju.

Cena gasa na referentnom holandskom veleprodajnom tržištu za isporuku u julu porasla je jutros za čak 4,0 posto, na 131,50 evra po megavat-satu (MWh), ali se kasnije stabilizovala na 128 evra/MWh.

Planirano je da se redovno godišnje održavanje gasovoda Severni tok 1 sprovede od 11. do 21. jula, kada će protok biti potpuno obustavljen, napominje britanska agencija.


"Cene su već visoke i moramo da se pripremimo da će rast nastaviti"

"Iako to još nismo primetili, gasna kriza je već počela. Gas je sada teška roba. Cene su već visoke i moramo da se pripremimo da će rast nastaviti. To će uticati na industriju i postati veliki teret za potrošače", rekao je ministar ekonomije Robert Habek, prenosi Poslovni dnevnik.

Skladišta gasa su popunjena 58 odsto, što znači da su zalihe veće nego prošle godine, ali Nemačka neće dostići nivo od 90 odsto do decembra ako iz Rusije nastavi da stiže 60 odsto manje gasa, saopštilo je ministarstvo, pozivajući se na proračune energetskih regulatora.

"Sada je prioritet punjenje skladišta gasa", rekao je ministar Habek i dodao da u narednim mesecima i građani i kompanije moraju da smanje potrošnju.

Vlada će pak ponovo da aktivira više termoelektrana na ugalj kako bi smanjila potrošnju gasa u proizvodnji električne energije.

Najavili su i kreditnu liniju od 15 milijardi evra za popunjavanje magacina, uz kreditne garancije i novi model aukcija gasa koji bi trebalo da podstakne potrošače u industriji da uz naknadu smanje potrošnju gasa obustavom dela proizvodnje, uz naknadu.

Naknada bi se finansirala iz dodataka na cenu energije, prema predlogu energetskog regulatora.

Vlada za sada neće pribegavati "mehanizmu prilagođavanja cena", navodi se u saopštenju, jer nije ispunjen uslov trajnog smanjenja uvoza.

Cilj je da se obezbedi normalno funkcionisanje tržišta uprkos visokim dodatnim troškovima, rekao je ministar Habek.

Kanadski i nemački zvaničnici su u međuvremenu razgovarali o vraćanju blokirane Gaspromove turbine, o čemu će, prema kanadskom ministru prirodnih resursa Džonatanu Vilkinsonu, verovatno biti razgovarano na sastanku ovog vikenda.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemacka-zabrinjavajuce-ekonomski-napad-smanjite-potrosnju-gasa-spremite-se-za-vise-cene-2174900)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 23, 2022, 04:03:56 pm


Lavrov: Rusija garantuje bezbednost ukrajinskih brodova sa žitom do Bosfora


Ruska strana ne vidi nikakve probleme u tome da se brodovima koji prevoze žito dozvoli da isplove iz ukrajinskih luka u Crnom moru, potrebno je samo da se uklone mine i da se organizuje njihov prolazak, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Napori koje sada preduzimaju i Turska, i generalni sekretar Ujedinjenih nacija, odavno bi uspeli da su Ukrajina i njeni zapadni gospodari rešili problem uklanjanja mina iz luka u Crnom moru. To pitanje je očigledno za svakog stručnjaka“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Teheranu, nakon sastanka s iranskim kolegom Amirom Abdolahijanom.

Prema rečima ruskog ministra, pokušaji da se organizuje nekakva međunarodna koalicija radi sprovođenja tih procedura, bili su usmereni isključivo na to da se pod okriljem Ujedinjenih nacija ta koalicija umeša u pitanja Crnomorskog regiona.

„Što se tiče međunarodnih voda, Rusija garantuje bezbednost prolaza tih brodova do moreuza Bosfor i u tome se razumemo s Turskom“, rekao je Lavrov.

Ruski ministar je naglasio da su pokušaji da se napravi „vasionska tragedija“ zbog količine žita koja sada ostaje u Ukrajini – „apsolutno prljava politika“.

izvor (https://okvir.net/svet/lavrov-rusija-garantuje-bezbednost-ukrajinskih-brodova-sa-zitom-do-bosfora/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:07:59 am


Rusija je predala UN Putinove predloge o prehrambenoj krizi


Moskva je stavila na papir sve predloge predsednika Rusije Vladimira Putina za rešavanje prehrambene krize i podnela ih UN, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu državnoj televiziji Belorusije Lavrov je rekao da zabrinjava sporo reagovanje na naizgled hitno pitanje.

"Ne isključujem da je i sekretarijat UN pod najsnažnijim uticajem onih koji žele da upravljaju spolja Organizacijom", kazao je Lavrov.

On je dodao da ova situacija stvara probleme mnogim zemljama u razvoju, preneo je Sputnjik.

"Generalni sekretar UN svojim delovanjem produžava prehrambenu krizu, ne daje mogućnost da se brzo pošalje žito u ta područja. To je za žaljenje", istakao je Lavrov.

On je podsetio da su predstavnici UN prethodno posetili Rusiju kako bi razgovarali o ovoj temi.

Osim toga, u Moskvi je boravio i sam generalni sekretar UN Antonio Guteres.

"Predsednik Rusije Putin mu je detaljno objasnio da postoji elementarni način, bez ikakvih pregovora, memoranduma - put kroz Belorusiju. Za to je potrebno samo da se obezbedi sva logistika i finansijski lanci. Postoje i druge, skuplje trase isporuke hrane preko Rumunije i Poljske", rekao je ruski šef diplomatije.

Za blokadu ukrajinskih luka on je optužio Kijev.

Podsetio je da Oružane snage Rusije od marta otvaraju bezbedne koridore od miniranih teritorijalnih voda Ukrajine do Bosfora.

"Spremni smo da sarađujemo sa Turcima. Ali za to Ukrajinci moraju da očiste luku. Oni to ne žele da urade“, rekao je Lavrov.

"Gutereš istovremeno pokušava da reši pitanja izvoza žita iz ukrajinskih luka, ne vodeći računa o koridorima koje svakodnevno otvaramo. On želi da se prvo dogovori oko ukrajinskog žita, pa onda oko ruskog", zaključio je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=24&nav_category=78&nav_id=2175163)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:12:22 am


"Spremni smo da pomognemo Ukrajini"


Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas da je Britanija spremna da pomogne u operacijama deminiranja kod južne obale Ukrajine i da razmatra da ponudi bezbednost brodovima kako bi prebacili milione tona žitarica koje se nalaze u zemlji.

"Postoji posao koji treba obaviti. Radimo sa Turcima i drugim evropskim prijateljima i saveznicima da vidimo šta možemo da uradimo", rekao je Džonson u intervjuu Rojtersu tokom posete Ruandi gde prisustvuje samitu Komonvelta.

Londonsko tržište osiguranja stavilo je ceo region na svoju listu visokog rizika, što znači porast troškova za isporuke.

Džonson je rekao da Britanija razmatra sve opcije na pitanje da li vlada može da obezbedi suverene garancije za osiguranje transporta.

"Ono što Velika Britanija može da ponudi, pre svega, jeste stručnost kada je u pitanju pomorsko osiguranje i mnogo stručnosti u kretanju robe kroz, kako bismo rekli, sporna pomorska područja, rekao je on.

Upitan da li je Britanija spremna da pomogne Ukrajini u deminiranju tog područja, Džonson je rekao da ne želi da ulazi u tehničke ili vojne detalje.

"Ali možete zaključiti iz onoga što smo već uradili u snabdevanju opremom Ukrajinaca kako bi se zaštitili, a mi svakako razgovaramo sa njima na tehničkom nivou da pomognemo u deminiranju Odese", istakao je Džonson.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=2174725)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:16:09 am


Lavrov optužio generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da "produžuje krizu sa hranom"


"Generalni sekretar UN svojim postupcima produžava prehrambenu krizu, ne omogućava brzo slanje žita. Ovo je žalosno", rekao je Lavrov u intervjuu za Nacionalnu državnu televiziju i radio kompaniju Belorusije.

"Sporo reagovanje na naizgled hitno pitanje je alarmantno", mišljenja je Lavrov.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=23&nav_category=78&nav_id=2174725)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:37:29 am



Moskva: "Bugari odbijaju – to će dovesti do povećanja cena"


"To što Bugarska odbija novi sistem plaćanja gasa koji je Rusija uvela neizbežno će dovesti do povećanja cena za krajnje korisnike."

To je u intervjuu za TAS S rekao Juri Filipson, direktor Četvrtog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

"U suštini, Bugari su suočeni sa sumnjivim, skupim šemama po kojima će američke korporacije i svakakvi posrednici zarađivati. Rast cena za krajnje korisnike je neizbežan, a neosnovana optužba da se koristi 'gas kao oružje', kako je to sada u modi, pokušaj je da se okrivi Rusija", rekao je on.

Filipson je napomenuo da "Bugarska, koja je donedavno tvrdila da ima ulogu gasnog čvorišta za Balkan i celu Evropu, hitno traži alternativne izvore i načine za uvoz plavog goriva".

"Data su obećanja da će se deficit nadoknaditi kupovinom tečnog prirodnog gasa u Sjedinjenim Državama i rezervisanjem kapaciteta na grčkom terminalu za njegov prijem", dodao je on.

Prema rečima diplomate, Rusija je danas svedok "pokušaja zvanične Sofije da se 'ispravi' od snažnog udara koji su vlasti nanele bugarskoj ekonomiji i društvenoj sferi učešćem u antiruskim sankcijama, uz radikalno tumačenje relevantnih pristupa EU, uključujući i odbijanje šeme plaćanja za snabdevanje prirodnim gasom koju je predložila Rusija".

Filipson je naglasio da je ruski predloženi algoritam plaćanja gasa "transparentan i jednostavan", prenose Novinite.

"Mnoge evropske kompanije to već uspešno koriste. Bugarske vlasti moraju da odluče da li će preći na novi sistem plaćanja kako bi gorivo dobile na vreme, u potpunosti i po razumnoj ceni ili će odbiti inovaciju na štetu običnih građana, a u korist stranog kapitala. Što se tiče Rusije, ostajemo pošten i pouzdan dobavljač. Moramo da se pobrinemo da kupci budu i poslovni partneri", dodao je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/moskva-bugari-odbijaju-to-ce-dovesti-do-povecanja-cena-2175086)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:42:15 am



Turska kaže da je „teško“ utvrditi poreklo žitarica koje prodaje Rusija


Turska kaže da je Rusija dostavila dokumente u kojima se tvrdi da žito koje izvozi nije uzeto iz Ukrajine, pa je i dalje teško utvrditi njegovo poreklo.
To je rekao Ismail Demir, šef Uprave za odbrambenu industriju, koji je razgovarao za The Vall Street Journal.

Zvaničnik je rekao da Turska obrađuje informacije koje je Ukrajina dala o navodno ukradenom žitu.

„Tehnički je veoma teško odrediti geografsko poreklo žita“, rekao je zvaničnik.

On je dodao da Turska stoji uz Ukrajinu na političkom, humanitarnom i drugim poljima, dok je i dalje opreznija u pogledu isporuke oružja Ukrajini jer nastoji da zadrži otvorene kanale komunikacije sa obe strane – Ukrajinom i Rusijom. Istovremeno, Turska snabdeva Ukrajinu zaštitnom opremom i drugim vrstama opreme.

„Turska je jedina zemlja za koju pretpostavljam da može da pozove obe strane i pozove ih za mir. Kako možete to da uradite ako pošaljete desetine hiljada oružja na jednu stranu?“ rekao je Demir.

Upitan da li Turska nastavlja da isporučuje Ukrajinu oružje, uključujući bespilotne letelice TB-2, Demir je rekao: „Ima stvari, ali nisam u poziciji da kažem, ali smo mnogo oprezniji“.

„Moramo da možemo da razgovaramo sa obe strane, neko treba da bude dovoljno blizak obema stranama, da izgradimo poverenje“, rekao je Ismail Demir.


izvor (https://okvir.net/svet/turska-kaze-da-je-tesko-utvrditi-poreklo-zitarica-koje-prodaje-rusija/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:43:49 am



Gasovod Severni tok biće isključen na 10 dana, Nemačka vlada zabrinuta


Planirano godišnje održavanje će se odvijati od 11. jula do 21. jula.

Nemačka vlada je zabrinuta zbog predstojećeg održavanja velikog ruskog gasovoda, strahujući da se protok gasa neće ponovo uključiti, izvestio je u četvrtak Fajnenšel tajms.

Prema pisanju lista, prošlonedeljno smanjenje protoka gasa za 60 odsto od strane Gasproma zbog tehničkog problema sa delovima doprinosi bojazni da bi snabdevanje moglo biti potpuno obustavljeno. To dolazi u trenutku kada Evropa pokušava da dopuni svoje rezerve gasa uoči zimske sezone.

Gaspromov gasovod Severni tok 1 se održava svake godine sredinom jula. Datumi za izvođenje radova potvrđeni su ranije ovog meseca da se odvijaju od 11. do 21. jula, a nemačka Federalna mrežna agencija je upozorila da će tokom desetodnevnog perioda transport gasa kroz gasovod biti nemoguć.

Poslednjih godina, nedostatak snabdevanja Severnim tokom zbog održavanja kompenzovan je povećanim protokom kroz Ukrajinu ili Poljsku. Međutim, razni zvaničnici i predstavnici industrije rekli su za FT da se plaše da Rusija to možda neće učiniti ovog puta, ostavljajući kontinent da se suoči sa nestašicom gasa.

Nemačka vlada je u četvrtak proglasila drugi nivo „uzbune“ svog trostepenog plana za vanredne situacije sa gasom. Prema Federalnoj agenciji za mreže, situacija sa snabdevanjem gasom je trenutno stabilna, ali ako rusko snabdevanje gasovodom Severni tok 1 ostane na trenutno niskom nivou, Nemačka će se boriti da popuni svoje skladište do 90% do decembra bez dodatnih mera.


izvor (https://okvir.net/svet/gasovod-severni-tok-bice-iskljucen-na-10-dana/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:48:10 am



Čavušoglu o koridorima za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka


Turska podržava plan UN za izvoz žitarica iz Ukrajine, koji predviđa stvaranje sigurnosne zone direktno u blizini ukrajinskih teritorijalnih voda, gde će brodovi koji idu u ukrajinske luke biti podvrgnuti kontroli kako bi se sprečio transport oružja.

To je rekao turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na konferenciji za novinare sa britanskom ministrom inostranih poslova Liz Trus u Ankari u četvrtak, prenosi Ukrinform.

„Postoji plan UN za izvoz žita iz Ukrajine. Nastavljamo naše napore zajedno sa UN. U kontaktu smo i sa Ukrajinom i sa Rusijom. Vidimo ovaj plan UN kao realističan, tako da ga snažno podržavamo. Takođe smatramo da je ovaj proces važno sa stanovišta legitimiteta“, rekao je Čavušoglu.

Prema njegovim rečima, planom je predviđeno stvaranje zone bezbednosti za kretanje i pregled brodova.

„Blizu ukrajinskih teritorijalnih voda biće uspostavljena bezbednosna zona, gde će se pregledati i brodovi koji idu za ukrajinske luke kako bi se uverilo da se ne transportuje oružje ili nešto slično“, rekao je Čavušoglu.

Ministar je rekao da će sastanak o tehničkim pitanjima biti održan u Istanbulu, ali njegov datum još nije poznat.

„Veoma smo jasni da je ova kriza sa žitom hitna, da je treba rešiti u narednih mesec dana. […] Ujedinjeno Kraljevstvo nudi našu ekspertizu na svim tim frontovima kako bismo osigurali da imamo mere kako bi žito može bezbedno da ode, ali će za to biti potrebni međunarodni napori“, rekao je Trus.

Čavušoglu je rekao i da Turska neće dozvoliti da žito ukradeno iz Ukrajine uđe u njegovu zemlju.

„Mi smo protiv ilegalne prodaje ukrajinskog žita na međunarodnom tržištu od strane Rusije ili neke druge zemlje“, rekao je on.

izvor (https://okvir.net/svet/cavusoglu-otkriva-detalje-plana-za-stvaranje-koridora-za-izvoz-zitarica-iz-ukrajinskih-luka/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:49:07 am



Britanija spremna da pomogne u razminiranju Crnog mora


Britanija je voljna da pomogne u operacijama deminiranja kod južne obale Ukrajine i razmatra mogućnost da ponudi osiguranje brodovima za prenošenje miliona tona žitarica zaglavljenih u zemlji.

Britanski premijer Boris Džonson dao je odgovarajuću izjavu u intervjuu Rojtersu tokom posete Ruandi na samitu Komonvelta.

„Ne želim da ulazim u tehničke ili vojne detalje, ali možete uzeti u obzir ono što smo već uradili u snabdevanju Ukrajincima opremom da bi se zaštitili da mi svakako razgovaramo sa njima na tehničkom nivou da pomognemo u razminiranju. Odesa“, rekao je Džonson na pitanje da li je Britanija spremna da pomogne Ukrajini u deminiranju tog područja.

Kako se navodi, Rusija je blokirala više od 20 miliona tona žitarica u Ukrajini.

„To je apsolutno nesavesno. To snabdevanje bi moglo da pomogne ljudima širom sveta, moglo bi da pomogne nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu“, rekao je britanski premijer.

izvor (https://okvir.net/svet/dzonson-velika-britanija-je-spremna-da-pomogne-u-razminiranju-crnog-mora/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 07:51:44 am



Ministar: Francuska će moći bez ruskog gasa


Francuska ministarka za tranziciju energetike Agnes Pannier-Runache rekla je da će zemlja moći da se izbori bez isporuke ruskog gasa, preneo je Le Figaro.

„Možemo bez ruskog gasa, što znači da će svi tankeri sa tečnim gasom stići na vreme i da ćemo moći udobno da napunimo naše strateško skladište“, rekao je Pane-Runače.

Premijerka Elizabet Born je ranije objasnila da Francuska namerava da popuni svoja skladišta gasa skoro 100% do rane jeseni i planira da sledeće godine izgradi novi plutajući LNG terminal kako bi obezbedila svoje snabdevanje, uprkos opadanju snabdevanja iz Rusije.

Ranije se saznalo da se EU dogovorila sa Norveškom o povećanju isporuka gasa.

Podsetimo, šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol savetovao je Evropi da se hitno pripremi za to da će Rusija zimi potpuno prekinuti isporuke gasa.

Prema podacima Evropske komisije, 12 zemalja EU već je pretrpelo smanjene isporuke gasa iz Rusije.

izvor (https://okvir.net/svet/ministar-francuska-ce-moci-bez-ruskog-gasa/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 03:21:02 pm



Berlin: Računi za gas bi se mogli utrostručiti


Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je za RTL Nachtjournal da očekuje znatno veće račune za gas za potrošače s obzirom na napetu situaciju u snabdevanju gasom.

Upitan da li se plaši da će Rusija prekinuti isporuke gasa posle sredine jula, Habek je rekao: „Lagao bih ako bih rekao ne“.

Planirano je da se u julu obustavi isporuka gasa preko Severnog toka-1 da bi se obavili radovi na remontu gasovoda.

Upitan da li ministar može da zamisli da se računi za gas utrostruče, Gabek je rekao: „To se ne može isključiti. Da, u granicama je mogućnosti“.

U emisiji ZDF heute Gabek je rekao da se postepenim smanjenjem izvoza gasa ruski predsednik Vladimir Putin drži plana da cene u Nemačkoj i Evropi ostanu visoke, „kako bi pojačao socijalne nemire“.

S obzirom na naglo smanjenje isporuka gasa iz Rusije, nemačka savezna vlada je najavila nivo uzbune u takozvanom planu u slučaju vanredne situacije sa gasom.


izvor (https://okvir.net/svet/berlin-racuni-za-gas-bi-se-mogli-utrostruciti/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 03:34:07 pm


Pomoćnik mađarskog premijera: EU bi trebalo da ukine sankcije Rusiji


Sve dalje sankcije Moskvi samo bi naštetile ekonomiji EU bez značajnog uticaja na Rusiju, rekao je Rojtersu u četvrtak viši pomoćnik mađarskog premijera Viktora Orbana.

Brisel bi trebalo da prestane da cilja Moskvu novim ograničenjima i da se fokusira na alternativna sredstva za postizanje mira u Ukrajini, kao što su pregovori, rekao je Balaž Orban.

Taj zvaničnik, koji nije u srodstvu sa mađarskim premijerom, govorio je na marginama samita EU koji je Ukrajini dodelio status kandidata. On je tvrdio da ograničenja koja je blok već nametnuo Rusiji nisu uspela da promene kurs Moskve prema Ukrajini ili da zaustave njenu tekuću vojnu operaciju. U međuvremenu, EU je bila svedok povećanja cena goriva i hrane.

„Na kraju dana, Evropa će biti na gubitničkoj strani ovog rata zbog ekonomskih problema. Naša preporuka bi bila da zaustavimo proces sankcionisanja“, rekao je Orban. „U ovom trenutku, ono što doživljavamo je da što više sankcija prihvatimo, to smo u gorem stanju. A Rusi? Da, i njih boli, ali oni preživljavaju. I što je još gore, oni se odvijaju u Ukrajini“, dodao je on.

Strategija koju je EU sprovodila u protekla četiri meseca dala je malo rezultata, rekao je pomoćnik, dodajući da će „ako se ovako nastavi, prema razumnom razmišljanju, završiti na loš način za Evropu“. On je rekao da bi blok trebalo da ponovo razmisli o svojoj strategiji i da se umesto toga fokusira na diplomatska sredstva. „Moramo da razmislimo o nečemu. Pregovori, prekid vatre, mir. Diplomaci. To je naše rešenje.”

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruskih energenata i koja ima jedan od najbližih odnosa sa Moskvom među državama članicama EU, više puta je upozoravala na potencijalno mračne posledice antiruskih sankcija za blok.

Viktor Orban je 10. juna rekao da će svaki potencijalni embargo na gas „upropastiti celu evropsku ekonomiju“. EU je uvela sveobuhvatne sankcije Rusiji zbog njene vojne operacije u Ukrajini. Nekoliko rundi sankcija uključivalo je ograničenja usmerena na ruski bankarski i finansijski sektor, uključujući zamrzavanje rezervi ruske centralne banke, kao i lična ograničenja za ruske zvaničnike i biznismene za koje se smatra da su bliski Kremlju. Ruske banke su takođe isključene iz SVIFT sistema za razmenu poruka.

izvor (https://okvir.net/svet/eu-bi-trebalo-da-ukine-sankcije-rusiji-pomocnik-maarskog-premijera/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 03:35:23 pm


Guteres: Svetu preti katastrofa zbog nestašice hrane


Svet se suočava sa „katastrofom“ zbog sve veće nestašice hrane, rekao je putem video-linka generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres učesnicima sastanka Grupe sedam ekonomski najrazvijenih zemalja u Berlinu.

Antonio Guteres je rekao da je rat u Ukrajini dodatno poremetio globalno snabdevanje hranom, koje je već bilo ugroženo klimatskim promenama, pandemijom koronavirusa i velikim ekonomskim razlikama između zemalja i da je proizveo „neviđenu globalnu krizu gladi“ koja već pogađa stotine miliona ljudi, navodi agencija AP.

„Postoji realan rizik da će 2022. godine na više mesta u svetu biti proglašena glad, a 2023. bi mogla biti još gora“, saopštio je Guteres u video-poruci zvaničnicima iz desetina bogatih zemalja i zemalja u razvoju okupljenim u Berlinu, prenosi AP.

Guteres je napomenuo da će žetve širom Azije, Afrike i Amerike biti pogođene, jer se farmeri širom sveta bore da se izbore sa rastućim cenama đubriva i energije.

„Ovogodišnji problemi pristupa hrani mogli bi postati globalna nestašica hrane naredne godine. Nijedna zemlja neće biti imuna na društvene i ekonomske posledice takve katastrofe“, istakao je Guteres.

Istakao je da pregovarači UN rade na sporazumu koji bi Ukrajini omogućio izvoz hrane, uključujući i transport preko Crnog mora i dozvolio Rusiji da plasira hranu i đubrivo na svetska tržišta bez ograničenja.

Generalni sekretar UN je pozvao da se uvedu olakšice siromašnim zemljama u pogledu njihovog duga kako bi im se pomoglo da održe privredu i apelovao je na privatni sektor da pomogne da se stabilizuja globalna tržišta hrane.

Domaćin sastanka u Berlinu, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, istakla je da je tvrdnja Moskve da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji prouzrokovale nestašicu hrane „potpuno neodrživa“.

„Rusija je u maju i junu ove godine izvezla onoliko pšenice koliko i u istim mesecima 2021“, navela je Berbok.

Ponovila je Guteresove tvrdnje da nekoliko faktora leži u osnovi rastuće krize gladi širom sveta i istakla da su akcije ruske vojske u Ukrajini „pretvorile taj talas u cunami“.

izvor (https://okvir.net/svet/guteres-svetu-preti-katastrofa-zbog-nestasice-hrane/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 04:10:08 pm



Nemačka želi da nacionalizuje svoju deonicu Severnog toka 2


Nemačko ministarstvo finansija proučava mogućnost nacionalizacije delova gasovoda Severni tok 2 koji prolaze kroz zemlju, objavio je u petak magazin Der Spiegel, pozivajući se na izvore.

Novoizgrađeni ruski gasovod nije radio jer je Nemačka prekinula njegovu sertifikaciju pre sukoba u Ukrajini.

Kako navodi izdanje, savezna vlada ispituje da li bi deo sistema koji se nalazi na nemačkom tlu mogao da bude odsečen od ostatka gasovoda. Cevi koje vode od kopna do mora bi tada mogle biti povezane na mobilni LNG terminal, navodi se.

Vest o mogućoj eksproprijaciji dolazi usred sve veće zabrinutosti Nemačke oko snabdevanja ruskim gasom. Prošle nedelje, isporuke ruskog Gasproma u Evropu preko gasovoda Severni tok 1 pale su na oko 40 odsto kapaciteta zbog nestašice delova izazvanih sankcijama Moskvi.

U Kremlju su izveštaje o mogućnosti eksproprijacije Severnog toka 2 nazvao hipotetičkim.

„Ako bude takvih radnji, posao će advokata biti da o tome daju pravnu ocenu, ako se o tome zaista razgovara. Ali bez poznavanja suštine onoga što se dešava, bilo bi pogrešno nešto reći“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u petak.

Gasovod Severni tok 2 proteže se od ruske obale ispod Baltičkog mora do Nemačke. Njena izgradnja je završena u septembru 2021. godine, a do decembra je bila spremna za rad. Međutim, nemačke vlasti su zaustavile sertifikaciju gasovoda pre sukoba u Ukrajini. Dvonični gasovod je projektovan da pumpa 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

izvor (https://okvir.net/svet/nemacka-zeli-da-nacionalizuje-svoju-deonicu-severnog-toka-2-der-spiegel/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 04:11:04 pm


Francuska zamrzava cene gasa do kraja godine


Francuska vlada će zamrznuti cene gasa za domaćinstva do kraja godine, protegnuvši limit na novu sezonu grejanja, javlja dpa.

Time potrošači mogu i dalje računati na stabilnu cenu gasa, jer će država pokrivati ​​razliku do tržišne cene do kraja 2022. godine, izjavila je premijerka Elisabeth Born.

Francuska manje zavisi od ruskog prirodnog gasa od ostalih evropskih zemalja, rekla je Borne. Skladišta bi do jeseni trebala biti gotovo puna, naglasila je premijerka.

Iduće godine vlada planira da izgradi novi plutajući terminal za ukapljeni prirodni plin (LNG).

Već nekoliko dana gas ne stiže u Francuskugasovodom iz Nemačke, a uvoz je od početka godine pao za 60 posto.

izvor (https://okvir.net/svet/francuska-zamrzava-cijene-plina-do-kraja-godine/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 05:21:23 pm



G7: Rusija pogoršava krizu hrane napadima na infrastrukturu


Rusija pogoršava prehrambenu nesigurnost blokadama i bombaškim napadima na ključnu infrastrukturu u Ukrajini, saopštili su danas ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) velikih ekonomija.

Ministri su pozvali Moskvu da "prestane sa napadima i pretećim akcijama i da deblokira ukrajinske crnomorske luke za izvoz hrane", prenosi Rojters.



Putin: Porast inflacije u svetu rezultat politike G7


Nagli porast inflacije u svetu je rezultat višegodišnjeg neodgovorne makroekonomske politike Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7), a ne specijalne operacije Rusije u Ukrajini, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju samita BRIKS-a.

Kako je rekao, globalna trgovina je zamrla zbog nesuglasica, lome se monetarni i finansijski sistemi, baš kao i celokupni logistički lanci.

"To je dovelo do ozbiljnog socijalno-ekonomskog efekta pre svega kada je reč o razvoju zemalja Azije, Afrike, Latinske Amerike i Bliskog Istoka u kojima je primetan nagli porast cena prehrambenih proizvoda, energenata, ali i sirovine", istakao je Putin.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=24&nav_category=78&nav_id=2175168)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 05:47:32 pm


Izrael i Egipat će povećati isporuke gasa EU


Izrael i Egipat će povećati isporuke gasa EU nakon što su tri strane potpisale novi energetski sporazum u Kairu u sredu, dok Brisel nastoji da smanji energetsku zavisnost od Rusije.

Nedavna otkrića u Mediteranu učinila su ovaj region potencijalnim izvorom novog uvoza. Prema memorandumu o razumevanju od srede, koji prati slične sporazume između EU i SAD, i EU i Katara, izraelski gas će biti tečen u postrojenjima u Egiptu, pre nego što bude poslat tankerom u blok.

Dok se izraelski gas već isporučuje u Egipat, izraelska ministarka energetike Karine Elharar pozdravila je sporazum kao trenutak u kojem Izrael — za koji se očekuje da će udvostručiti proizvodnju gasa nakon otkrića novih gasnih polja na moru u protekloj deceniji — postaje „značajan igrač u globalno energetsko tržište“.

Egipatski ministar nafte Tarek el-Mola rekao je da je sporazum, koji će trajati tri godine i može biti produžen za još dve, „prekretnica“ i da bi mogao da dovede do dalje saradnje između drugih mediteranskih zemalja. Evropska komisija je saopštila da sada očekuje da će uvesti 7 milijardi kubnih metara LNG-a iz Egipta 2022. godine, u odnosu na prvobitno očekivanih 5 milijardi kubnih metara. Ovo bi moglo da se udvostruči sledeće godine, rekao je portparol.

Potpisivanje u Kairu dolazi usred rastuće zabrinutosti unutar EU oko pouzdanosti isporuke ruskog gasa, koje je činilo oko 40 odsto uvoza gasa u blok prošle godine.

Italijanska gasna grupa Eni saopštila je u sredu da je Rusija smanjila isporuke gasa toj zemlji za 15 odsto, dan nakon što je ruski Gasprom rekao da će smanjiti snabdevanje Nemačkoj preko gasovoda Severni tok 1 za 40 odsto.

Tokom posete Izraelu u utorak, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, optužila je Moskvu da je „namerno” prekinula snabdevanje raznim evropskim zemljama i kompanijama od ruske invazije na Ukrajinu kao „odmazdu za našu podršku” Kijevu.

Ali ona je insistirala da je to „samo ojačalo našu rešenost da se oslobodimo zavisnosti od ruskih fosilnih goriva“.

Međutim, analitičari su upozorili da je sposobnost Egipta ili Izraela da pošalju velike dodatne količine u EU u kratkom roku ograničena i da dogovor u Kairu sam po sebi ne bi bio dovoljan da popuni prazninu koju ostavljaju ruske isporuke.

„Sporazum ne predviđa nikakav konkretan vremenski okvir za povećanje tokova LNG iz Egipta ili za izgradnju novog gasovoda za otpremu dodatnih količina izraelskog gasa u Egipat“, rekao je Leo Kabuče, analitičar tržišta LNG u Energi Aspects u London

Tom Marzec-Manser, šef analitike gasa u ICIS-u, rekao je da su izraelske isporuke Egiptu i egipatske isporuke EU porasle ove godine zbog visokih cena u bloku, i da je kao rezultat toga veća verovatnoća da će sporazum uticati dugoročnije isporuke.

„Tržište je često bolji pokretač ovakvih dešavanja od političkih sporazuma“, dodao je on.

Martijn Murphi, glavni analitičar za sjevernu Afriku u Vood Mackenzie, konsultantskoj kući za naftu i gas, rekao je da bi sporazum mogao pomoći u podsticanju daljeg razvoja izraelskih gasnih polja.

„To će pomoći Izraelu u pogledu privlačenja MOK-a [međunarodnih naftnih kompanija] u zemlju koji mogu biti sigurni da će postojati tržište na kojem će prodavati gas.

izvor (https://okvir.net/ekonomija/privreda/izrael-i-egipat-ce-povecati-isporuke-gasa-eu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 24, 2022, 05:58:04 pm


Poljska može pomoći Ukrajini da obnovi trgovačku flotu


Zvaničnici poljske brodogradnje voljni su da uspostave saradnju sa kolegama u Ukrajini kako bi obnovili trgovačku flotu ove druge, rekao je Tadeuš Kopovski, šef brodogradnje kompanije Crist u okviru Ukrajinsko-poljskog preduzetničkog foruma u ​​Varšavi.

„Poljska brodograđevna industrija predlaže stvaranje stalnih poljsko-ukrajinskih radnih grupa, u kojima bismo razgovarali o izgradnji brodova za Ukrajinu, obnavljanju trgovačke flote i saradnji projektantskih biroa dve zemlje“, rekao je Kopovski.

On je dodao da je poljska strana spremna da ukrajinskim studentima ponudi obuku na brodskom odseku Politehnike u Gdanjsku, kao i na odseku za navigaciju Pomorske akademije u Gdinji.

„Poenta je da buduća ukrajinska trgovačka flota treba da ima svoje kapetane i inženjere koji će opsluživati ove brodove“, rekao je šef Krista.

Prema njegovim rečima, poljska strana je spremna da sprovede reviziju ukrajinskih brodograditeljskih kompanija, pomogne u obnavljanju njihovog tehničkog potencijala i započne izgradnju brodova tamo u saradnji sa projektantskim biroima i specijalistima iz Poljske.

„Ovo je sveobuhvatan predlog za godine“, rekao je Kopovski. On je dodao da bi, s obzirom na dobre odnose predsednika Ukrajine i Poljske i uz njihovu saglasnost, bilo moguće ponuditi saradnju američkoj strani, koja bi delimično mogla da finansira obnovu ukrajinske trgovačke flote, uključujući i program lend-leasinga.

Predstavnik poljske brodogradnje je napomenuo da bi saradnja mogla da počne izgradnjom tegljača i barži, koji bi prevozili građevinski materijal, metalurške proizvode i drugo duž reke Dnjepar.

Treba dodati da poljska brodograditeljska grupa ima dva brodogradilišta – u Gdanjsku i Gdinji.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/poljska-moze-pomoci-ukrajini-da-obnovi-trgovacku-flotu/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 24, 2022, 08:50:34 pm
Коначно је неко из америчког бизниса јавно објавио да је цар го...

Milijarder objasnio zašto su sankcije Rusiji loše za Ameriku: "Za Ruse je ovo podnošljivo" (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/milijarder-objasnio-zasto-su-sankcije-rusiji-lose-za-ameriku-za-ruse-je-ovo-podnosljivo-2174445)

One primoravaju druge zemlje da smanje svoje investicije u SAD, rekao je Rej Dalio.

Sankcije Vašingtona protiv Moskve primoravaju druge zemlje da smanje svoje investicije u SAD iz straha da ne postanu sledeća meta, rekao je menadžer hedž fonda milijarder Rej Dalio u intervjuu za nemački list Der Spiegel.

Na pitanje o sankcijama protiv Rusije, osnivač najvećeg svetskog hedž fonda Bridžvater asošijets (Bridgewater Associates) rekao je da mere ne uspevaju, ali da Vašington nema drugih opcija, prenosi RT.

"Sankcije su jedino oružje koje SAD mogu da koriste. Do sada je pad bruto domaćeg proizvoda Rusije iznosio oko 15%. Ovo je podnošljivo za stanovništvo. Putin će imati problema da ostane na vlasti samo ako se ekonomija još više uruši, recimo do 40 odsto“, rekao je Dalio.

On tvrdi da dok sankcije ne uspevaju da postignu svoj direktan cilj da ograniče sposobnost Rusije da se bori u Ukrajini, one takođe štete SAD.

"Već vam mogu sa sigurnošću reći da i Zapad pati od sankcija. Druge zemlje sve više otpuštaju američke državne obveznice jer se plaše da bi mogle da završe kao Rusija. Ovo menja odnos snaga širom sveta", tvrdi milijarder.

Dalio očekuje da će sukob Rusije i Ukrajine doneti dramatične promene za ceo svet.

"Sve to podseća na 1938. i 1939. godinu kada je svet bio na ivici Drugog svetskog rata: dve svetske sile sučeljene su jedna protiv druge i podržavaju ih različiti saveznici. Kako će se Indija ponašati biće odlučujuće. Zemlja bi mogla stati uz rusku ekonomiju ako Zapad bojkotuje Moskvu. U svakom slučaju, prošla su vremena globalizovanog sveta sa minimalnim trgovinskim barijerama i slobodnim protokom kapitala", rekao je on.

Извор (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/milijarder-objasnio-zasto-su-sankcije-rusiji-lose-za-ameriku-za-ruse-je-ovo-podnosljivo-2174445)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: fazan on June 24, 2022, 09:19:44 pm
Мало објашњење можда није на одмет. Амерички долар је након Другог светског рата постао резервна валута целог света, поред тога што се користи у међународној размени, користи се и за чување државних резерви. Добар део их резерви је инвестиран у америчке државне обвезнице, јер се на тај начин зарађује (добије се нека камата), а обвезнице се лако продају.

Блокада рачуна ради санкција подрива поверење страних инвеститора у долар, без обзира да ли се ради о државним инвестицијама (које су део државних резерви), или о инвестицијама из приватног сектора. Резултат је да инвестиције одлазе у друге државе уместо у Америку.


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 06:48:47 am


Ukrajina da izveze 18 miliona tona prošlogodišnjih useva


Ukrajina, uz podršku Evropske unije, mora stalno da razvija načine za izvoz svojih proizvoda, koji bi mogli da budu alternativa morskom putu, rekao je ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski na sastanku sa nemačkim kolegom Cemom Ozdemirom, prenosi Ukrinform pozivajući se na ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede.

„Rusi oponašaju situaciju, pokazuju kako im je stalo do prehrambene bezbednosti i zalažu se za sprečavanje gladi. Ali njihovi postupci su potpuno suprotni njihovim rečima. Primer za to je uništavanje luka. A to znači samo jedno: Ukrajina, uz podršku EU, mora da nastavi da razvija alternativne puteve za izvoz svojih proizvoda – na stalnoj osnovi, sprečavajući pad izvoza“, rekao je Solski.

On je rekao da Ukrajina treba da izveze 18 miliona tona prošlogodišnjih useva. Očekuje se da će Ukrajina ove godine požnjeti 60 miliona tona žitarica, a uzimajući u obzir domaću potrošnju od 20 miliona tona, biće potrebno da izveze 58 miliona tona žitarica.

„U septembru-oktobru videćemo značajan pad površina pod ozimim usevima u Ukrajini. Ali sada imamo vremena da se pripremimo i učinimo sledeću sezonu radnijom“, naglasio je Solski.

On je napomenuo i da će za mesec dana evropsko žito biti transportovano preko evropskih luka i železnice, što će dodatno opteretiti logistiku. Zbog toga je Solski inicirao sastanak sa ministrima poljoprivrede i infrastrukture EU i velikim operaterima kako bi se odredili operateri koji će proširiti bazu evropskih kamiona za žito.

Ukrajina je ranije organizovala dve rute za izvoz žitarica, preko Rumunije i Poljske, i pregovara o trećem sa baltičkim državama. U maju 2022. Ukrajina je izvezla više od 1,753 miliona tona žitarica, uljarica i prerađevina svim vidovima transporta, što je 180% od aprilskog obima.

izvor (https://okvir.net/ukrajina/ukrajina-treba-da-izveze-18-miliona-tona-proslogodisnjih-useva-ministar-poljoprivrede/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: babaroga on June 25, 2022, 07:58:24 am
Мало објашњење можда није на одмет. Амерички долар је након Другог светског рата постао резервна валута целог света, поред тога што се користи у међународној размени, користи се и за чување државних резерви. Добар део их резерви је инвестиран у америчке државне обвезнице, јер се на тај начин зарађује (добије се нека камата), а обвезнице се лако продају.

Блокада рачуна ради санкција подрива поверење страних инвеститора у долар, без обзира да ли се ради о државним инвестицијама (које су део државних резерви), или о инвестицијама из приватног сектора. Резултат је да инвестиције одлазе у друге државе уместо у Америку.

Upravo jedan detalj iz tvog posta je ovde i vise nego bitan.  Od kada je 1971 USD postao FIAT valuta, jedino sto je ostalo to da je USA garantovala da ce placati svoje obeznice stabilna privreda, medjutim 50 godina kasnije, to je sve uzdrmano i na staklenim nogama. U medjuvremenu, ljudi su shvatili da daju svoju robu za "nishta", na primer, USA kupi naftu od Saudijske Arabije za $$$, a onda ta ista Saudijska Arabija kupi naoruzanje iz USA i vrati im nazad $$$, Neko bi rekao cista trampa, ali nije, jer uvezeno naoruzanje je napravljeno u USA, zaposleni su ljudi u USA, i naravno poparenim cenama, tako da ako su orginalno platili naftu $100 USD po barrelu, ispadne da je realna cena ispod $10... Naravno, posle 50 godina, druge drzave su to shvatile, a neki su i glavom platili jer su se usprotivili USD za valutu kao Sadam i Gadafi.....




Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 10:01:49 am


Nemačka upozorava da bi čitave industrije mogle da zaustave zbog nestašice gasa



Nemačka bi mogla biti primorana da zatvori čitave industrijske sektore ako postoji nestašica prirodnog gasa širom zemlje, rekao je ministar ekonomije Robert Habek za Der Spiegel u petak.

„Sve fabričke aktivnosti biće obustavljene. To će biti katastrofa za neke industrije. I ne govorimo o dva dana ili nedelje, već o dugom vremenu. Govorimo o ljudima koji će izgubiti posao i regionima koji će izgubiti čitave industrijske komplekse“, rekao je Habek.

Ministar je, međutim, insistirao na tome da su Nemci ujedinjeni u suočavanju sa ovim poteškoćama, da podržavaju antiruske sankcije i da su spremni da izdrže određeni stepen teškoća.

Ranije ove nedelje, Habek je rekao da smanjenje isporuka ruskog gasa Nemačkoj pokazuje delotvornost zapadnih sankcija, i tvrdio da ograničenja EU na robu i usluge Moskvi sprečavaju da koristi novac dobijen prodajom energije.

Prošle nedelje su tokovi gasa gasovodom Severni tok iz Rusije u Nemačku smanjeni za čak 60 odsto. Ruski energetski gigant Gasprom rekao je da je to zbog tehničkih problema koji su proistekli iz zapadnih sankcija.

Prema navodima Gazproma, nemački dobavljač opreme Siemens Energi nije na vreme vratio pumpne jedinice za gas u kompresorske stanice.

Popravljene turbine za ruski gasovod trenutno su zaglavljene u kanadskom postrojenju za održavanje i ne puštaju se na slobodu zbog sankcija Otave Rusiji. Siemens je rekao da Nemačka i Kanada traže rešenje.

izvor (https://okvir.net/svet/nemacka-upozorava-da-bi-citave-industrije-mogle-da-zaustave-zbog-nestasice-gasa/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 11:21:15 am



MMF: SAD moraju da izdrže „bol“ da bi popravile inflaciju


Sjedinjene Države će možda morati da izdrže ekonomski „bol“ kako bi obuzdale divlju inflaciju, rekao je u petak šef Međunarodnog monetarnog fonda, napominjući da bi pad mogao biti „neophodna cena“ za oporavak.

Obraćajući se novinarima tokom konferencije za novinare u petak, izvršni direktor MMF-a Kristalina Georgieva je predvidela težak napredak za američku privredu, koja doživljava decenijama visoku inflaciju sa rastućim cenama brojnih osnovnih proizvoda.

„Uspeh tokom vremena [u snižavanju cena] će biti od koristi za globalni rast, ali neki bol da se dođe do tog uspeha može biti neophodna cena“, rekla je ona, ubrzo nakon što je MMF smanjio svoju prognozu rasta za SAD za skoro pun procentni poen, na 2,9%.

Georgieva je dodala da se Sjedinjene Države suočavaju sa „sužavanjem puta ka izbegavanju recesije“, ali da borba sa inflacijom mora biti „glavni prioritet“, čak i ako to znači ekonomsko usporavanje.

Najdžel Čelk, zvaničnik broj dva u ogranku MMF-a za zapadnu hemisferu, takođe je upozorio na rizik od recesije, ali je predvideo da će svaki pad biti kratkotrajan, ukazujući na snažnu štednju i tržišta rada u zemlji.

Komentari međunarodnog zajmodavca dolaze nakon što su američke Federalne rezerve prošle nedelje izgurale najveće povećanje kamatnih stopa u poslednjih 28 godina, što je predsednik Fed-a Džerom Pauel opisao kao pokušaj da se suprotstavi inflaciji. On je od tada priznao, međutim, da centralna banka nema kontrolu nad cenama za mnoge ključne robe, uključujući hranu i gas, objašnjavajući „Zaista ne možemo ništa da uradimo“ u vezi sa povećanjem cene nafte i žitarica.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-moraju-da-izdrze-bol-da-bi-popravile-inflaciju-mmf/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 11:29:33 am



Još jedan američki tanker sa tečnim gasom stiže u Bugarsku


Kompanija "Bulgargas" rezervisala je 62 miliona kubnih metara tečnog gasa koji će Bugarskoj biti isporučeni preko grčkog terminala u Revitusi.

U junu su već stigla dva tankera sa tečnim gasom iz SAD. Nove količine će u Bugarsku stići 2. jula tankerom OAK SPIRIT koji plovi pod zastavom Bahama, piše list Kapital, prenosi BNR.

Nakon odmrzavanja, plavo gorivo će preko gasne interkonekcije Kulata – Sidirokastro biti isporučeno "Bulgartransgasu". Nove količine obezbeđuju jednu četvrtinu potrošnje zemlje za jul.

Od 1. jula se očekuje da počne isporuka azerbejdžanskog gasa koji će obezbediti još jednu trećinu potrošnje. Za obezbeđivanje ostatka prirodnog gasa, "Bulgargas" je 23. juna raspisao tender.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/jos-jedan-americki-tanker-sa-tecnim-gasom-stize-u-bugarsku-2175282)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 12:06:01 pm



Blumberg: EU kupuje više ruske nafte


Evropa je povećala količinu sirove nafte koju uvozi iz Rusije, objavio je Blumberg ove nedelje. To je uprkos embargu EU koji je dogovoren pre manje od mesec dana.

Rafinerije nafte na kontinentu su prošle nedelje kupovale 1,84 miliona barela ruske nafte dnevno, preneo je Blumberg, pozivajući se na podatke o praćenju tankera, dodajući da je to treće uzastopno nedeljno povećanje i najviši nivo koji je Evropa, uključujući Tursku, dobila za skoro dva meseca.

Povećanja su pripisana Litasco SA, trgovačkom ogranku ruskog Lukoila, koji transportuje burad u svoje rafinerije u Italiji, Rumuniji i Bugarskoj i kupuje od strane Turske.

EU je prošlog meseca odobrila delimičnu zabranu ruske nafte, obećavajući da će blokirati 90% ukupnog uvoza do sledeće godine. Zabrana širom bloka cilja na naftu koja stiže morem, ali ostavlja neka izuzeća za uvoz naftovoda.

Prema Blumbergu, neke kompanije i zemlje su se već povukle, ostavljajući tržište drugima koji rado nastavljaju da kupuju rusku naftu koja se nudi uz ogromne popuste.

Ranije ovog meseca The Economist je izvestio da su isporuke ruske nafte Evropskoj uniji porasle za 14 odsto između januara i aprila, uprkos obećanju kontinenta da će smanjiti uvoz.

izvor (https://okvir.net/svet/eu-kupuje-vise-ruske-nafte-blumberg/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 25, 2022, 01:35:45 pm



Američke banke traže od Vašingtona rešenje za sankcije Rusiji


Grupa od 13 banaka i menadžera imovine zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava američkog trezora da privremeno dozvoli trgovinu kreditnim promenama (CDS) na ruske državne obveznice, prenosi Blumberg, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa situacijom.

Zahtev se navodno odnosi na razmenu koja bi omogućila investitorima koji su se kladili na to da Moskva ne plati ono što im duguju. U pitanju je potencijalna isplata od 1,5 milijardi dolara nakon što je Komitet za utvrđivanje kreditnih derivata (CDDC) odlučio da je Rusija propustila isplatu kamate od samo 1,9 miliona dolara na državnu obveznicu, što se smatra slučajem neplaćanja.

Zabrana kupovine ruskih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu, koju je OFAC uveo ranije ovog meseca, otežava američkim finansijskim institucijama da obavljaju transakcije sa CDS-om na ruske državne obveznice.

CDDC, koji reguliše tržište svopova kreditnih derivata, navodno je u saradnji sa OFAC-om. Konačna odluka može biti doneta tek nakon što se samit Grupe sedam završi ovog vikenda.

„Prvi scenario je da CDDC apeluje na OFAC za produženje i propusnicu ‘samo za jedan dan’ kako bismo mogli da održimo aukciju i pravilno podmirimo CDS po pravoj ceni,” Jochen Felsenheimer, generalni direktor KSAIA Investment u Minhenu , rekao je Bloomberg.

„Verujem da se o tome trenutno razgovara, ali će trebati vreme da prođe“, dodao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u sredu ukaz o uspostavljanju privremene procedure za isplatu spoljnog deviznog javnog duga. Prema šemi, obaveze će se smatrati ispunjenim plaćanjem u rubljama.

Ministarstvo finansija Rusije potvrdilo je da će Moskva svoje obaveze po evroobveznicama plaćati u svojoj nacionalnoj valuti ako ne bude u mogućnosti da plati u stranoj valuti, kako bi odbranila svoju reputaciju pouzdanog zajmoprimca. Ministarstvo je u više navrata tvrdilo da Vašington pokušava da proizvede veštačko neplaćanje obaveza, pošto zemlja pogođena sankcijama ima sredstva da plati svoje dugove.

izvor (https://okvir.net/svet/americke-banke-traze-od-vasingtona-resenje-za-sankcije-rusiji-mediji/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 06:41:51 am



Zaharova: Rusija nikada nije sprečavala izvoz žita iz ukrajinskih luka


Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da "Rusija nikada nije sprečavala izvoz žitarica iz ukrajinskih luka".

"Bezbedna plovidba u ukrajinskim teritorijalnim vodama i korišćenje luka trenutno su nemogući zbog velike opasnosti od mina i granatiranja. Ovu pretnju je stvorio Kijev", rekla je ona.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=25&nav_category=78&nav_id=2175617)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 07:53:39 am


Ukrajina povećava izvoz žitarica za 50% svakog meseca


Da bi se pozabavila globalnom prehrambenom krizom izazvanom ruskom blokadom ukrajinskih morskih luka, Ukrajina svakog meseca povećava izvoz žitarica preko svojih zapadnih granica za 50 odsto.

To je saopštilo Ministarstvo infrastrukture Ukrajine, pozivajući se na ministra Aleksandra Kubrakova, prenosi Ukrinform.

Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da se, usred tekuće blokade ukrajinskih morskih luka, svakodnevno radi na pokretanju kopnenih ruta za izvoz poljoprivrednih proizvoda, posebno preko zapadnih granica Ukrajine – sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Moldavijom.

„Radimo sve što je moguće i dinamika je trenutno zaista pozitivna. Svakog meseca povećavamo obim izvoza žitarica preko zapadnih granica za skoro 50 odsto. Da nije hitno trebalo izvoziti prošlogodišnje useve. , mogli bismo za nekoliko meseci da dostignemo normalan prosečni mesečni obim koji smo ranije imali kroz naše luke“, naglasio je načelnik.

Kao što je ranije objavljeno, kao rezultat neprijateljstava, više od 20 miliona tona ukrajinskog žita ostaje zaglavljeno u ukrajinskim morskim lukama. Deo ovog toma bio je namenjen izvozu u okviru Svetskog programa za hranu UN. Kao rezultat toga, jedan broj ranjivih nacija sada se suočava sa pretnjom glađu.


izvor (https://okvir.net/ukrajina/ukrajina-povecava-izvoz-zitarica-za-50-svakog-meseca-usred-morske-blokade/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 10:01:15 am


Velika Britanija, SAD, Kanada i Japan zabranjuju uvoz ruskog zlata


Velika Britanija, SAD, Kanada i Japan zabraniće uvoz ruskog zlata u okviru novih sankcija prema Moskvi, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, saopštio je Dauning strit prvog dana samita G7.

„Ove mere će direktno pogoditi ruske oligarhe i gađati u centar ratne mašinerije (ruskog predsednika Vladimira) Putina“, rekao je britanski premijer Boris Džonson.

Britanski premijer se danas sastaje sa liderima G7 na samitu u Bavarskoj.


izvor (https://okvir.net/svet/velika-britanija-sad-kanada-i-japan-zabranjuju-uvoz-ruskog-zlata/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 10:03:34 am



Premijer Belgije: Problemi Nemačke s gasom izazvaće „domino efekat“ u EU


Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je da je zabrinut zbog situacije u vezi s energetskim snabdevanjem u Nemačkoj i upozorio na „domino efekat“ koji bi mogao da pogodi celu Evropsku uniju u slučaju da se nastave problemi u isporukama gasa u Nemačku.

„Ako se u Nemačkoj pojave problemi, to će imati ogroman uticaj na sve druge evropske zemlje. Za sada je Nemačka jedina zemlja koja je morala da prizna da će, verovatno, morati delimično da smanji obim svoje ekonomske delatnosti zbog nedostatka gasa“, rekao je De Kro za nemački televizijski kanal „N-TV“.

U četvrtak je vice-kancelar Nemačke, ministar za ekonomiju i zaštitu klime Robert Habek, rekao novinarima da je nemačka vlada podigla s drugog na treći stepen nivo spremnosti za reagovanje na probleme s isporukama gasa, što bi trebalo da omogući da se spremišta gasa napune za zimu, bez obzira na smanjenje isporuka iz Rusije.

Drugi stepen reagovanja znači da vlada ima pravo da preporučuje kompanijama da štede gas, dok se treći stepen uvodi ukoliko tržište više nije u stanju da obezbedi snabdevanje gasom. U tom slučaju raspodelu gasa na sebe preuzima Federalna mrežna agencija koja donosi odluke o tome ko ima prioritet za dobijanje gasa.

Mera Vlade Nemačke je odgovor na smanjenje isporuka ruskog gasa „Severnim tokom“ za 40 odsto.

„Gasprom“ je 14. juna saopštio da je bio prinuđen da smanji isporuke gasa „Severnim tokom“ zbog neblagovremenog vraćanja gasnih turbina kompanije „Simens“ koje su bile na remontu u Kanadi. „Simens“ tvrdi da je turbinu za sada nemoguće vratiti u Nemačku iz Montreala zbog sankcija Kanade protiv Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220626/premijer-belgije-problemi-nemacke-s-gasom-izazvace-domino-efekat-u-eu-1139111937.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 02:24:04 pm



Rojters: G7 u pregovorima o suzbijanju ruskih prihoda od nafte – Rojters


Lideri Grupe sedam (G7) vode „veoma konstruktivne“ razgovore o potencijalnom ograničenju cene uvoza ruske nafte, izvestio je Rojters uoči samita grupe u nedelju, pozivajući se na zvaničnika nemačke vlade.

„Na dobrom smo putu da postignemo sporazum“, rekao je zvaničnik.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen predložila je ograničenje cena ruske nafte kako bi se ublažila globalna inflacija i povećanje cena goriva na Zapadu, kao i da bi se smanjili prihodi Moskve od nafte.

SAD, Kanada i Britanija su već zabranile rusku naftu, dok je EU uvela embargo na rusku naftu koja se uvozi morem.

G7, koju čine SAD, Kanada, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan, održava godišnji trodnevni sastanak u hotelu Schloss Elmau u južnoj Nemačkoj. Lideri planiraju da se fokusiraju na koordinisan odgovor na sukob Rusije i Ukrajine, koji uključuje dodatne sankcije Moskvi i dodatnu pomoć Kijevu.

izvor (https://okvir.net/svet/g7-u-pregovorima-o-suzbijanju-ruskih-prihoda-od-nafte-rojters/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 26, 2022, 02:25:30 pm



Energetske kompanije pozivaju Francuze da štede energiju


Izvršni direktori francuskih energetskih kompanija TotalEnergies, ​​EDF i Engie pozvali su domaćinstva i kompanije u zemlji da odmah smanje potrošnju goriva, nafte, struje i gasa kako bi se bolje pripremili za zimsku sezonu.

„Moramo kolektivno da preduzmemo mere po pitanju potražnje za energijom tako što ćemo smanjiti našu potrošnju kako bismo nadoknadili manevarsku marginu“, navodi se u zajedničkom mišljenju koje su u nedelju objavili Žan-Bernard Levi, Ketrin Mekgregor i Patrik Pujan.

Prema saopštenju, koje je objavio Le Journal du Dimanche, potencijalne eksplozije cena ugrožavaju „društvenu koheziju“ nacije i imaju dramatičan uticaj na kupovnu moć potrošača.

„Biće nam potrebni da upravljamo nadolazećim vrhovima potrošnje i izgladimo tehničke događaje ili geopolitičke šokove sa kojima ćemo se možda morati suočiti“, navodi se.

Šefovi najvećih energetskih grupa u zemlji istakli su da će djelovanje već ovog ljeta učiniti Francusku bolje pripremljenom uoči zime. Oni veruju da bi neposredan zajednički napor da se poveća energetska efikasnost povećao kupovnu moć domaćinstava i smanjio emisiju gasova staklene bašte.

Poziv dolazi u trenutku kada Francuska, kao i ostatak Evrope, pokušava da poveća svoje rezerve gasa za sledeću zimu i, uprkos padu isporuka ruskog gasa, cilja na 100% skladišta do rane jeseni.

Ranije ovog meseca, francuski operater sistema za prenos gasa GRTgaz izvestio je da više ne prima ruski gas iz Nemačke. Isporuke su značajno smanjene zbog tehničkih problema koji su proistekli iz zapadnih sankcija. Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je da nemački operater energetske opreme Siemens Energi nije uspeo da vrati popravljene pumpne jedinice za gasovod Severni tok iz postrojenja za održavanje u Kanadi zbog sankcija zemlje Rusiji.

Štaviše, kompanija je saopštila da će gasovod Severni tok 1 prestati da isporučuje gas Nemačkoj na 10 dana sredinom jula zbog planiranog godišnjeg održavanja. Radovi će se odvijati od 11. jula do 21. jula.


izvor (https://okvir.net/svet/energetske-kompanije-pozivaju-francuze-da-stede-energiju/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 06:56:25 am


Zaharova se obratila Zapadu: "Dele svet, na one koji imaju i one koje treba iskorišćavati"


Zapadne zemlje i dalje imaju kolonijalni odnos prema svetu, izjavila je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

U intervjuu za televiziju Rosija-1, Zaharova je rekla da sve evropske zemlje imaju zajedničku crtu, a to je njihovo imperijalisticko razmišljanje u kontekstu njihove kolonijalne prošlosti, preneo je TAS S.

"One dele svet na one izuzetne, one koji mogu sve da urade i imaju ono što žele i sve ostale koje treba iskorišćavati", kazala je ona i dodala da zapadn zemlje "nastoje da iskoriste čak i ono što im ne pripada". Prema njenim rečima, one žele da čak budu i plaćne za to.

"To se sada dešava na tržištu energenata", istakla je ona.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=26&nav_category=78&nav_id=2176197)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:24:50 am


Blumberg: G7 je pritisnut da se okrene fosilnim gorivima


Nemačka nastoji da ubedi druge zemlje G7 da odustanu od obaveze da okončaju direktno međunarodno finansiranje prekomorskih projekata fosilnih goriva do kraja ove godine, izvestio je Blumberg u subotu, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Berlin traži od članova Grupe sedam da „priznaju da je javno podržano ulaganje u gasni sektor neophodno kao privremeni odgovor na trenutnu energetsku krizu“, navodi se u nacrtu teksta koji je podeljen agenciji.

Predlog je, kako se izveštava, i dalje u diskusiji i mogao bi da bude izmenjen pre nedelje, kada počinje samit G7 u Bavarskim Alpima, čiji je domaćin nemački kancelar Olaf Šolc. Britanija se protivi predlogu, rekli su izvori, dok su postojali oprečni izveštaji o tome da li će italijanske vlasti podržati plan.

I Nemačka i Italija su veoma zavisne od ruskog gasa. Isporuke ruskog goriva Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1 nedavno su smanjene za 60 odsto zbog tehničkih problema koji su proistekli iz sankcija uvedenih Moskvi zbog njene vojne operacije u Ukrajini. Gasovod će takođe biti zatvoren na 10 dana u julu radi planiranog godišnjeg održavanja.

Ministri G7 složili su se u maju oko plana za zaustavljanje ulaganja u prekomorska preduzeća fosilnih goriva, pošto je subvencionisanje takvih projekata nespojivo sa Pariskim sporazumom. Međutim, oni su ponovo potvrdili posvećenost okončanju „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva do 2025.

Prema rečima lidera G7, ulaganje u sektor LNG došlo je kao neophodan odgovor na trenutnu krizu „na način u skladu sa našim klimatskim ciljevima i bez stvaranja efekata zaključavanja“.

izvor (https://okvir.net/svet/g7-je-pritisnut-da-okrene-fosilna-goriva-medije/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:27:16 am



EU se vraća u doba uglja


Nekoliko članica bloka najavilo je hitne planove za povećanje upotrebe „prljavog goriva“ usred nestašice ruskog gasa

Brojne zemlje EU pokrenule su planove za hitne slučajeve koji imaju za cilj da smanje i racionalizuju upotrebu prirodnog gasa i ožive proizvodnju električne energije na ugalj, izvestio je u utorak Business Insider.

Ove nedelje, Nemačka, Austrija i Holandija objavile su da bi električna energija proizvedena ugljem mogla da im pomogne da se izbore sa energetskom krizom naredne zime. Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek rekao je da je zemlja donela „gorku“ odluku da ponovo pokrene elektrane na ugalj.

„Ali ako to ne uradimo, onda rizikujemo da skladišni kapaciteti ne budu dovoljno popunjeni krajem godine prema zimskoj sezoni. A onda smo ucenjivani na političkom nivou“, naveo je on, a preneo Rojters. Austrija je takođe najavila da će pretvoriti elektranu na gas da radi na ugalj u slučaju vanrednih situacija, dok je Holandija uklonila svoje ograničenje za proizvodnju energije iz uglja.

Izveštaji takođe pokazuju da su italijanske elektrane na ugalj pravile zalihe uglja u poslednjih nekoliko meseci.

U međuvremenu, Holandija i Danska su u ponedeljak takođe objavile planove za vanredne situacije koji podrazumevaju racionalizaciju gasa u slučaju nestašice snabdevanja. Italija takođe razmišlja o proglašenju stanja pripravnosti za energiju, preneo je Rojters, pozivajući se na izvore, što znači da bi zemlja takođe mogla da počne da racioniše gas industrijskim korisnicima. Nemačka i Austrija su već pokrenule planove za vanredne situacije slične prirode.

Prelazak sa težnji EU za „zelenu energiju“ bez uglja na „prljavo gorivo“ usledio je nakon što je glavni snabdevač gasa u bloku, ruski Gasprom, prošle nedelje smanjio isporuke za 60 odsto kroz gasovod Severni tok. Ovo se dogodilo nakon što nemački serviser Siemens nije uspeo da vrati pumpne jedinice sa popravke u Kanadi, zbog sankcija Otave protiv Rusije.

Rusija je istakla da je do tog poteza došlo iz čisto tehničkih razloga, jer postrojenje koje pumpa gas iz Rusije u Nemačku i dalje u Evropu ne može da radi normalnim kapacitetom sa samo tri pumpne jedinice od osam u funkciji.

„Imamo gas, spreman je za isporuku, ali Evropljani moraju da vrate opremu, koja bi trebalo da bude popravljena prema njihovim obavezama“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u ponedeljak, a citira Rojters.

Evropski zvaničnici su, međutim, ovu odluku ocenili kao političku. Blok se oslanja na Rusiju za 40 odsto svojih potreba za prirodnim gasom, a smanjenje isporuka predstavlja pretnju energetskoj bezbednosti EU. Potražnja za prirodnim gasom je u ovom trenutku prilično velika u regionu, jer letnje vrućine primoravaju Evropljane da pojačaju upotrebu sistema za hlađenje. Međutim, situacija se može pogoršati bliže zimskim mesecima, kada je potrošnja u grejnoj sezoni znatno veća.


izvor (https://okvir.net/svet/eu-se-vraca-u-doba-uglja-mediji/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:30:02 am


Mišel na G7: Prvo zaštitni mehanizam pa sankcije na uvoz ruskog zlata


Visoki zvaničnici Evropske unije istakli su na samitu G7 u Nemačkoj da treba biti oprezan u vezi sa potencijalnim sankcijama na uvoz ruskog zlata. Predsednik Evropskog saveta Čarls Mišel istakao je da je potrebno naći mehanizam kojim bi zabrana izvoza pogodila rusku privredu, a pritom da ne nanosi štetu ekonomiji članica bloka.

Lideri G7 sastali su se u južnoj Nemačkoj na trodnevnom samitu koji je osmišljen da pokaže jedinstven odgovor tog bloka na ruski napad na Ukrajinu.

Predsednik Evropskog saveta Čarls Mišel bio je oprezan u pogledu plana Britanije, Sjedinjenih Država, Japana i Kanade da zabrani uvoz tek iskopanog ili prerađenog ruskog zlata, prenosi Rojters .

„Što se tiče zlata, treba da vidimo da li je moguće ciljati zlato na način koji bi pogodio rusku ekonomiju, a istovremeno da ne nasemo štetu nama samima“, rekao je Mišel na konferenciji za novinare.

EU, koja planira da zabrani uvoz većine ruske nafte od kraja godine, takođe ima rezerve u vezi sa nastojanjem SAD za široko ograničenje cene nafte kako bi se ograničili prihodi Moskve od tog energenta.

Takozvani „izuzetak od cene“ mogao bi da funkcioniše kroz mehanizam za ograničavanje ili zabranu osiguranja ili finansiranja za isporuke ruske nafte iznad određenog iznosa.

To bi, kako tvorci plana misle, moglo sprečiti efekte prelivanja na zemlje sa niskim prihodima koje se bore sa visokim troškovima hrane i energije.

Mišel je rekao da će lideri G7 razgovarati o tehničkom mehanizmu koji bi imao efekat ograničenja cene nafte kroz usluge u vezi sa naftom i osiguranjem izvoza.

izvor (https://okvir.net/svet/misel-na-g7-prvo-zastitni-mehanizam-pa-sankcije-na-uvoz-ruskog-zlata/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:31:29 am


Blinken: Sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji imaju dubok uticaj


Državni sekretar SAD Entoni Blinken je u Elmau izjavio da sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog agresije na Ukrajinu imaju „dubok uticaj“.

On je u intervjuu za američku televizijsku mrežu CNN tokom samita Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) u Nemačkoj rekao da čak i kada Rusija ima prihode od viših cena nafte, ne može da troši novac zbog kontrola izvoza.

„Rusija ne može da stekne ono što joj je potrebno da modernizuje svoj odbrambeni sektor, da modernizuje svoju tehnologiju, da modernizuje svoja energetska istraživanja, što znači da će tokom vremena svaka od ovih oblasti opadati“, rekao je Blinken komentarišući prognoze prema kojima će se ruska privreda sledeće godine smanjiti do 15 odsto.

On je dodao da će G7 i NATO nastaviti da rade sve što su u mogućnosti da obezbede da Ukrajinci imaju ono što im je potrebno kako bi se odbranili od ruske agresije.

izvor (https://okvir.net/svet/blinken-sankcije-koje-su-zapadne-zemlje-uvele-rusiji-imaju-dubok-uticaj/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:37:24 am


Tanker sa ruskom naftom stigao u Gruziju


Kako prenosi gruzijski opozicioni TV kanal Mtavari, u terminalu gruzijske luke Batumi nalazi se tanker sa ruskim naftnim derivatima koji su pod sankcijama, prenosi Evropska istina.

Prema rečima novinara, u subotu je brod Esen Ka, koji je vijorio pod zastavom Turske, krenuo iz Tuapse za Batumi, utovarivši 30 hiljada tona vakuum gas-ulja.

Sirovina pripada ruskoj kompaniji Rosnjeft, koja je pod sankcijama zbog rata Rusije u Ukrajini.

Agencija za održavanje broda potvrđuje da tanker prevozi vakuumsko gas ulje, ali nema informaciju gde je napravljen.

Izvor Mtavari je istovremeno rekao da gruzijska strana sada namerava da promeni poreklo tereta i pošalje ga u Evropu kao naftne derivate iz Kazahstana.

TV kanal tvrdi da su za situaciju oko tankera zaduženi ljudi bliski oligarhu Bidžini Ivanišviliju – Uča Mamatsašvili i Grigol Liluašvili.

Uprkos uveravanjima vlade da se Gruzija pridržava sankcija zapadnih partnera Rusiji, mediji su periodično izveštavali da Rusi zaobilaze sankcije uz pomoć Gruzije. Ove nedelje je ovo saopštio lider frakcije „Sluge naroda“ u Vrhovnoj radi.

Podsetimo, gruzijske vlasti su odbile da uvedu sankcije sa obrazloženjem da je to u suprotnosti sa „nacionalnim interesima“ Gruzije i da bi nanelo više štete gruzijskom narodu nego Moskvi. U prvim danima ruskog rata protiv Ukrajine, premijer Irakli Garibašvili rekao je da sankcije nisu efikasno sredstvo i da „niko ne može da zaustavi bombardovanje Ukrajine“.

Centralna obaveštajna agencija Ukrajine je početkom aprila saopštila da ima informacije da Rusi postavljaju kanale za šverc falsifikovane robe preko gruzijske teritorije. U Gruziji je ovakva optužba nazvana apsurdnom i neosnovanom.


izvor (https://okvir.net/svet/tanker-sa-ruskom-naftom-stigao-u-gruziju/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:45:30 am


Ministarstvo poljoprivrde: Rusija izvozi najmanje 400.000 tona žita iz Ukrajine


Od početka sveobuhvatne invazije, Rusija je izvezla najmanje 400.000 tona žita sa okupiranih ukrajinskih teritorija.

Kako prenosi Ukrinform, prvi zamenik ukrajinskog ministra agrarne politike i hrane Taras Visockij izjavio je to za projekat Krim.

„U vreme stvarne okupacije na ovim prostorima je bilo oko milion i po tona žitarica, prema elevatorskim registrima. Dobili smo informacije od Ukrajinaca koji borave na tim teritorijama o činjenici izvoza. Ako se dodaju sve ove slučajeve , ovo je oko 400.000 tona“, rekao je on.

Prema Centru za istraživanje hrane i korišćenja zemljišta Kijevske škole ekonomije (KSE institut), dodao je Visocki, gubici ukrajinske poljoprivrede od potpune invazije već su iznosili 4,3 milijarde dolara.

Rusija namerno uništava poljoprivrednu infrastrukturu“, naglasio je on.


izvor (https://okvir.net/ukrajina/rusija-izvozi-najmanje-400000-tona-zita-iz-ukrajine-ministarstvo-poljoprivrede/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 07:54:29 am



„Koridor za žito“ iz Ukrajine će biti pokrenut za tri do četiri nedelje


Otvaranje „žitnog koridora” trajaće tri do četiri nedelje, ali glavni faktor za pokretanje ovog procesa je dogovor koji tek treba da bude postignut između Ukrajine i Rusije. U tom cilju Istanbul je spreman da bude domaćin sastanka u formatu Turska-Ukrajina-Rusija-UN.

Ovo je izjavio portparol turskog predsednika i savetnik za spoljne poslove Ibrahim Kalin, prenosi Ukrinform pozivajući se na Habera Turka.

„U ovom trenutku Rusija i Ukrajina imaju ukupno oko 40 miliona tona žitarica. Ovo je ozbiljna cifra. To je 30-35 odsto od ukupnog svetskog. Definisanje ovog koridora i početak utovara brodova traje tri do četiri nedelje, a to je 30-35 odsto od ukupne količine u svetu. “, rekao je Kalin.

On je napomenuo da Ukrajina s pravom nastoji da ne ukloni minske barijere koje su postavljene da bi zaštitile luku Odesa, plašeći se da će Rusija napasti kada mine nestanu.

„Glavna operacija su pregovori sa Rusijom i Ukrajinom. Ako se obe strane dogovore, održaćemo sastanak Turska-Ukrajina-Rusija-UN u Istanbulu. O odlascima će se razgovarati na ovom sastanku. Oni su ponudili siguran koridor. Pregovori o tome su „Želimo da sastanak u Istanbulu održimo što je pre moguće“, rekao je Erdoganov portparol.

Kako je preneo Ukrinform, Rumunija preduzima mere da poveća pošiljke ukrajinskog žita preko svoje teritorije i smanji pretnju od globalne gladi.


izvor (https://okvir.net/vesti/koridor-za-zito-iz-ukrajine-ce-biti-pokrenut-za-tri-do-cetiri-nedelje-ako-se-postigne-dogovor-kaze-turski-zvanicnik/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 08:31:51 am


Fon der Lajenova ne podržava bojkot samita G20 zbog učešća Putina


Šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ne podržava ideju o bojkotu samita G20 ukoliko u njemu bude učestvovao ruski lider Vladimir Putin.

"Treba veoma pažljivo da razmislimo o tome kako ne bismo paralisali celu G20. Zato ja to ne podržavam", kazala je Fon der Lajenova za nemački televizijski kanal ZDF na marginama samita G7.

Kako je dodala, format G20 ima veliki značaj ne samo za razvijene zemlje, nego i za zemlje u razvoju, prenosi Sputnjik.

Po njenom mišljenju, potrebno je da se međusobno razgovara o trenutnoj situaciji u svetu.

Očekuje se da će samit lidera država G20 biti održan 15. i 16. novembra na Baliju. Pozvani su lideri svih zemalja G20, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina.

SAD i niz savezničkih zemalja pokušale su da izvrše pritisak na Indoneziju, koja ove godine predsedava G20, kako bi otkazala Rusiji učešće u samitu. Međutim, zvanična Džakarta je odgovorila da je Rusiji upućen poziv, da će se na samitu razgovarati o ekonomskim pitanjima i da politika ne može uticati na agendu.

Na predlog SAD i saveznika, indonezijska vlada pozvala je na samit i Ukrajinu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=27&nav_category=78&nav_id=2176298)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 09:46:53 am


Blinken: Embargo na zlato koštaće Kremlj 19 milijardi godišnje


Uvođenje zabrane ruskog zlata, koje je drugi najunosniji izvoz zemlje nakon energenata, uskratiće Rusiji pristup prihodima od 19 milijardi dolara godišnje, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken, koji je govorio u intervjuu za CNN, prenosi Ukrinform, pozivajući se na transkript koji je objavio Stejt department.

Većinu svog zlata Rusija tradicionalno izvozi u Grupu sedam. Smanjenje tog toka prihoda je „značajno“, naglasio je Blinken.

Sankcije bez presedana i kontrola izvoza imaju dubok uticaj na Rusiju, dodao je visoki diplomata.

„Čak i kada dobija prihode od nafte po višim cenama, nije u mogućnosti da ih potroši zbog kontrole izvoza. Ne može da stekne ono što mu je potrebno da modernizuje svoj odbrambeni sektor, da modernizuje svoju tehnologiju, da modernizuje svoje istraživanje energije, što znači da će tokom vremena svaka od ovih oblasti opadati“, rekao je Blinken.

Već sada vidimo predviđanja da će se ruska ekonomija smanjiti za osam do petnaest odsto sledeće godine. Rublja se veštački podupire uz velike troškove. Hiljadu velikih međunarodnih kompanija napustilo je Rusiju, a životni standard Rusa opada.

„Sve ovo ima efekat odmah, ali ima i kumulativni efekat“, primetio je Blinken.

Kako je Ukrinform ranije izvestio, lideri G7 će zabraniti uvoz ruskog zlata.


izvor (https://okvir.net/svet/zapadni-embargo-na-rusko-zlato-kostace-kremlj-19-milijardi-dolara-godisnje-blinken/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 09:48:14 am



Blumberg: Rusija ne plaća spoljni dug


Ruska Federacija po prvi put ne plaća spoljni dug, što je postalo vrhunac sve oštrijih zapadnih sankcija, koje su zatvorile puteve za isplate kreditorima.

To navodi Blumberg, prenosi Ukrinform.

Na kraju dana u nedelju, istekao je grejs period za oko 100 miliona dolara zarobljenih kamata koje dospevaju 27. maja, što je rok koji se smatra slučajem kašnjenja ako se propusti.

To je sumorni marker u brzoj transformaciji zemlje u ekonomskog, finansijskog i političkog izopćenika. Državne evroobveznice su se od početka marta trgovale na teškim nivoima, devizne rezerve centralne banke su i dalje zamrznute, a najveće banke su odvojene od globalnog finansijskog sistema.

Rusija se povukla protiv podrazumevane oznake, rekavši da ima sredstava da pokrije sve račune, pri čemu se milijarde dolara nedeljno i dalje slivaju u državnu kasu od izvoza energije, i da je primorana na neplaćanje.


izvor (https://okvir.net/svet/rusija-ne-placa-spoljni-dug-blumberg-2/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 09:53:10 am



Japanska vlada pozvala je stanovnike Tokija i okoline da troše manje struje


Vlada je upozorila da će snabdevanje električnom energijom biti otežano jer se zemlja suočava sa toplotnim talasom.

Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije očekuje da će potražnja za strujom danas biti vrlo velika.

Navedeno je da bi građani od 15 sati po tokijskom vremenu trebalo da isključe nepotrebna svetla na tri sata, ali da i dalje koriste klima uređaje tokom visokih temperatura.

Japanski zvaničnici su nedeljama upozoravali na mogući nestanak struje zbog porasta temperature.

Iako dobavljači električne energije rade na povećanju isporuka, ministarstvo je saopštilo da je situacija nepredvidiva pošto temperatura raste.

Snabdevanje električnom energijom Japana je otežano od kada je zemljotres u severoistočnom delu zemlje u martu primorao neke nuklearne elektrane da obustave rad.

Zvaničnici su zatvorili i nekoliko zastarelih fabrika fosilnih goriva u pokušaju da smanje emisiju ugljen-dioksida.

Ti problemi, zajedno sa porastom potražnje za električnom energijom, doveli su do nestašice struje.

Ranije ovog meseca japanska vlada pozvala je domaćinstva i kompanije da uštede što više električne energije tokom letnje sezone od jula do septembra.

Tokom vikenda je japanski grad Isesaki, 85 kilometara severozapadno od Tokija, zabeležio najvišu temperaturu izmerenu u Japanu u junu.

Japanski javni servis NHK javio je da je juče 46 osoba u Tokiju prebačeno u bolnicu zbog sumnje na toplotni udar, a da postoji mogućnost da je 94-godišnji muškarac u blizini Tokija preminuo od toplotnog udara, prenosi Tanjug.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/gasite-svetlo-2176295)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 11:51:14 am



Kremlj: Neosnovane tvrdnje o defoltu Rusije, sredstva su uplaćena u maju


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da su tvrdnje o tome da je u Rusiji došlo do neizmirenja (defolta) državnog duga – neosnovane.

„Te tvrdnje o defoltu su u ovom slučaju apsolutno nezakonite, jer je još u maju izvršena neophodna uplata u valuti. A činjenica da je 'Euroklir' zadržao taj novac i nije ga prebacio do primaoca – to već nije naš problem. Dakle, u ovom nema nikakvog razloga da se ova situacija nazove defoltom“, poručio je Peskov.

Na pitanje da li Rusija preduzima neke korake kako bi vratila rezerve koje su zamrznute u inostranstvu, između ostalog i sudskim putem, Peskov je kazao da nije upoznat sa tim, ali da ruska strana analizira situaciju.

„Naš stav je dobro poznat. Prvo, one su blokirane ilegalno, a bilo kakvi pokušaji da se te rezerve na neki način iskoriste takođe će biti protivzakoniti i, u suštini, predstavljaće njihovu direktnu krađu“, ocenio je portparol Kremlja.

Ranije je agencija Blumberg objavila da je u Rusiji došlo do neizmirenja (defolta) državnog duga – prvi put od 1918. godine. Povod za ovakve medijske navode je rok za isplatu kupona u vrednosti od 100 miliona dolara koji je istekao 27. juna.

Međutim, Blumberg piše da je „defolt uglavnom simboličan“ i da nema velik značaj za Rusiju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220627/kremlj-neosnovane-tvrdnje-o-defoltu-rusije-sredstva-su-uplacena-u-maju-1139158737.html)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 03:02:37 pm



Nemačka vlada bi mogla predložiti rast plata, ali i poseban dodatak


Kancelar Olaf Šolc sastaće se početkom narednog meseca sa predstavnicima poslodavaca i radnika kako bi razgovarali o merama ograničavanja rasta cena.

Vlada nemačkog kancelara Šolca razmatra jednokratni neoporeziv dodatak na plate kako bi nagovorila sindikate da ublaže zahteve za njihovim povećanjem, prenosi dpa.

Moćni njemački sindikati trebali bi pristati na skromniji rast plata kako se ne bi dodatno podstakla inflatorna spirala, izvijestio je Bild.

Inflacija u Nemačkoj i brojnim drugim zemljama snažno je ojačala zbog poremećaja u nabavnim lancima u pandemiji, a rast cema još je više ubrzao zbog ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija Rusiji.


izvor (https://okvir.net/svet/njemacka-vlada-bi-mogla-predloziti-rast-placa-ali-i-poseban-dodatak/)


Title: Re: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini
Post by: Dreadnought on June 27, 2022, 03:45:17 pm



Tajvanski vlasnici ruskih obveznica kažu da nisu primili uplate


Neki tajvanski vlasnici ruskih evroobveznica nisu primili kamatu dospeću 27. maja nakon što je grejs period istekao u nedelju uveče, rekla su dva izvora, što bi moglo dovesti Moskvu na pravi put za njen prvi veliki spoljni državni neplaćanje posle više od jednog veka.

Rusija je 27. maja trebalo da isplati 100 miliona dolara kupona na dve evroobveznice – 29 miliona dolara na obveznicu denominiranu u evrima iz 2036. i 71 milion dolara na obveznicu denominiranu u dolarima iz 2026. godine.

Opsežne sankcije koje su zapadne prestonice uvele Rusiji posle njene invazije na Ukrajinu 24. februara, kao i protivmere Moskve, gotovo su odvojile tu zemlju od globalnog finansijskog ekosistema. Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom operacijom“.

Uprkos mnoštvu ograničenja, Rusija je uspela da izvrši isplate po sedam obveznica od svoje invazije na Ukrajinu pre poslednje isplate kamata.

Moskva je poslednjih dana pokušavala da pronađe načine da se izbori sa predstojećim isplatama i izbegne neizvršenje obaveza.

Predsednik Vladimir Putin je prošle srede potpisao dekret o pokretanju privremenih procedura i davanju vladi rok od 10 dana da odabere banke koje će obavljati plaćanja u skladu sa novom šemom, sugerišući da će Rusija smatrati da su svoje obaveze duga ispunjene kada plati vlasnicima obveznica u rubljama.

Jedan od tajvanskih izvora rekao je Rojtersu da uz ove dve evroobveznice u pitanju „ne postoji klauzula o rubljama“.

Umesto toga, kupon se ne može platiti u rubljama“, dodao je izvor.

Ruski dug čini manje od pola procenta tajvanskih obveznica.

Moskva je u riziku od neplaćanja otkako je njena invazija na Ukrajinu dovela do toga da su zapadne sile zamrzle stotine milijardi dolara svojih deviznih rezervi koje je držala u inostranstvu i odsekle velike delove svog bankarskog sistema od svetskih tržišta.

Kremlj je u više navrata govorio da nema osnova da Rusija ne izvrši bankrot, ali da nije u mogućnosti da pošalje novac vlasnicima obveznica