PALUBA

Pogled i analiza sa ruskih stručnih sajtova i portala.....

Ruski sistemi PVO: prvo iskustvo stvarne borbene upotrebe

Događaji tokom ruske specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini postali su zapravo prvi borbeni test velikih razmera u realnim borbenim uslovima većine savremenih vrsta naoružanja, kako sovjetskog i ruskog, tako i zapadne proizvodnje. Sukob je za domaću odbrambenu industriju postao surov test njenih proizvoda u vojnim operacijama sa relativno ekvivalentnim neprijateljem u tehničkom i organizacionom pogledu, koji, osim toga, uživa široku naprednu tehničku podršku Zapada.
Ovo se u celosti odnosi na ruske sisteme protivvazduhoplovne odbrane, čija generacija, nastala od osamdesetih, donedavno ili uopšte nije imala značajniju borbenu upotrebu, ili je korišćena u borbenim dejstvima sporadično, štaviše, u prilično jednostavnom okruženju, prilično bliskom uslovima na poligonima.

Sada, u Ukrajini, možemo videti upotrebu čitavog spektra domaćih savremenih protivvazduhoplovnih raketa u neviđenim razmerama u svim raznovrsnim borbenim situacijama i u suočavanju sa najrazličitijim sredstvima vazduhoplovnog napada. Sovjetska i ruska PVO, a pre svega snage raketne PVO, nisu imale takvo borbeno iskustvo od svog nastanka u čitavoj istoriji.

Glavna karakteristična osobina upotrebe ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema u SVO je da oni moraju da se bave ne toliko neprijateljskim avionima – pošto maleno vazduhoplovstvo Ukrajine deluje uglavnom na „partizanski” način i uspešno je nokautirano u vazduhu od strane ruskih borbenih aviona – ali sa raznim raketnim neprijateljskim sistemima zemlja-zemlja, kao i sa bespilotnim letelicama.

Štaviše, stari sovjetski višecevni raketni sistemi „Grad“, „Uragan“ i „Smerč“ i operativno-taktički raketni sistemi „Točka-U“, koje je ranije masovno koristila ukrajinska strana, sve više se zamenjuju raketnim sistemima HIMARS i MLRS koje isporučuju zapadni partneri. Karakteristika ovih američkih kompleksa je opremanje visoko preciznim GMLRS raketama sa dometom paljbe do 80-90 km, a očigledno vidimo i da Ukrajina dobija sve više GMLRS ER raketa dugog dometa do 150-180 km za ove komplekse, a zatim možda ubrzo i taktičke rakete ATACMS sa dometom od najmanje 300 km.

Tako se ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi u Ukrajini suočavaju sa zadatkom pre svega protivraketne borbe. Štaviše, protivraketni rat nije protiv pojedinačnih lansiranja balističkih projektila – sa kojima su američki sistemi Patriot pokušavali da se izbore sa različitim uspehom od rata u Persijskom zalivu 1991. do sadašnje borbe protiv jemenskih Huti raketa u Saudijskoj Arabiji – već sa masivnim salvom korišćenjem (često na desetine) vođenih i nevođenih projektila sa višecevnih raketnih sistema.
Štaviše, često se ove rakete lansiraju u različitim kombinacijama da bi se zasitili i probili sistemi protivvazduhoplovne odbrane. Ne treba posebno naglašavati da protivvazduhoplovni raketni sistemi srednjeg i dugog dometa, kako trupne PVO, a još više PVO teritorije, nisu stvoreni za zadatke borbe protiv takvih raketa u takvim uslovima, a borba protiv takvih ciljeva, ako ih je bilo, razrađivana je u jedinicama tokom borbene obuke, tada vrlo retko i prilično pojednostavljeno.

Ipak, možemo videti neobično visoku efikasnost borbene upotrebe savremenih ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema u zoni SVO u zadacima protivraketne odbrane. Kada su sistemi pravilno postavljeni obezbeđuju dovoljnu gustinu pokrivanja, kada se pravilno se koriste i imaju uspostavljenu interakciju sa snagama za otkrivanje, upravljanje borbom i sa drugim sistemima PVO. Za sada, naravno, nije vreme da se daju konkretne brojke i pokazatelji borbenog rada, ali dostupne informacije ukazuju na veliki broj efektivnih presretanja najtežih ciljeva ruskim protivvazduhoplovnim sredstvima.
Pre svega, ovo se odnosi na najnaprednije protivvazduhoplovne raketne sisteme S-400, koji koriste čitav niz protivvazduhoplovnih vođenih raketa koje su im dostupne. U stvari, u zoni pokrivanja diviziona S-400, većina ukrajinskih raketa ispaljenih na objekte koje oni pokrivaju, stalno se presreću. Veoma efikasno deluju i protivvazduhoplovni raketni sistemi serije S-300V, S-300P i Buk. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je najefikasnije presretanje neprijateljskih raketa koje lete duž balističkih putanja moguće samo u završnom delu njihove putanje, što značajno ograničava stvarni domet presretanja i radijus pokrivanja.

Ipak, očigledno je da front dugačak skoro 2500 km i koji zahteva dubinu pokrivanja od 300 km duboko u svoju teritoriju ne može biti pokriven čvrstim ogradom S-400 željene gustine, pogotovo što se sami sistemi ne mogu postaviti preblizu linija kontakta. Prioritet je jasno dat zaštiti velikih gradova i naselja, centara veze, centara snabdevanja (logističkih čvorišta), viših štabova i komandnih i upravljačkih lokacija, aerodroma vojne avijacije i, pre svega, same ruske teritorije. Za pet meseci SVO nisu bile poznate činjenice o masovnom uništavanju upravo navedenih objekata raketnim udarima – samo su se pojedinačne rakete probijale do ciljeva.

Naravno, pojava visokopreciznog oružja dugog dometa u vidu HIMARS i MLRS sistema i GMLRS raketa povećava postojeće izazove za organizovanje protivraketne odbrane, ali sa tehničke tačke gledišta, to ništa suštinski ne menja za protivvazduhoplovno raketno oružje. Tehnički, ispaljivanje starog sovjetskog Uragana kao mete, za protivvazduhoplovnu odbranu je teže nego ispaljivanje sa lansera HIMARS. Ipak, rakete Uragan su već više puta presretane i presretane u borbenim uslovima. Stoga su argumenti da „S-400 ne može da se suprotstavi HIMARS-u“, posebno oni koji su lansirani u zapadnim medijima, apsurdni i nepismeni. S-400 može da se suprotstavi i uspešno protivdejstvuje na HIMARS projektile, pokazujući najviši nivo konstruktorskih rešenja ugrađenih u naš vodeći sistem protivvazduhoplovne odbrane.

Istovremeno, treba napomenuti da se sama konfrontacija savremenih ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema i samih savremenih zapadnih udarnih raketnih sistema prvi put dogodila u Ukrajini. Karakteristike istih GMLRS raketa sada pažljivo proučavaju ruski stručnjaci kako bi optimizovali sredstva i metode protiv njih i povećali efikasnost naših sistema PVO.

Domaći protivvazduhoplovni raketni sistemi u realnoj borbenoj upotrebi u SVO značajno su premašili nivo efikasnosti koji je postavljen prilikom njihovog stvaranja, posebno za balističke ciljeve. Protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana je upravo oblast vojne tehnologije u kojoj je Rusija mogla da pruži moderan vojno-tehnički odgovor na napredne zapadne udarne sisteme.

[attachment=1]

Izvor (https://bmpd.livejournal.com/4561126.html)

Savremene pretnje i izazovi: Iskustvo specijalne operacije za razvoj sistema zaštite

Tokom Specijalne vojne operacije, ruske oružane snage suočile su se sa nizom novih izazova i pretnji. Neprijatelj, uz pomoć stranih zemalja, aktivno koristi savremene modele naoružanja i opreme, taktike itd. Sredstva i sistemi kojima raspolaže naša vojska omogućavaju suočavanje sa ovakvim pretnjama i uspešno rešavanje postavljenih zadataka. Istovremeno se akumulira iskustvo neophodno za dalji razvoj naoružanja i drugih sistema.

Pretnje i izazovi

Karakteristične osobine dosadašnjih neprijateljstava su istovremena upotreba dugo poznatih „tradicionalnih“ sredstava i novih modela. Ukrajinske formacije su naoružane kako starim sovjetskim sistemima, tako i savremenim stranim razvojem. Zbog zajedničke upotrebe pokušavaju da reše hitne probleme.

Vodeću ulogu u bitkama zadržavaju artiljerija, topovi i rakete. Uz njenu pomoć ukrajinske trupe nastavljaju sa udarima po civilnim ciljevima i pokušavaju da se suprotstave našoj vojsci. Istovremeno, poslednjih meseci Ukrajina je dobila niz savremenih sistema inostrane proizvodnje sa povećanim dometom i opremljenim efikasnim sredstvima kontrole i navođenja.

Bespilotne letelice više klasa, uglavnom inostrane proizvodnje, imaju široku primenu. Ukrajinske formacije masovno koriste lake izviđačke bespilotne letelice, uklj. dostupne komercijalne modele. Do nedavno su imali prilično veliku flotu udarnih. Osim toga, iz inostranstva stižu velike količine municije.

Pripremajući ukrajinsku vojsku, strani saveznici su veliku pažnju posvećivali pitanjima obaveštajne službe, komunikacija i upravljanja. Kao što je sada poznato, zemlje NATO-a aktivno koriste različita sredstva prikupljanja podataka u interesu kijevskog režima. U takvim poslovima su uključene kosmičke letelice, uklj. komercijalne kompanije, specijalne letelice i bespilotne letelice, sredstva za rad u sajber prostoru i dr.

Primljeni podaci se obrađuju odgovarajućim sredstvima u štabu i prenose na potčinjena komandna mesta. U zavisnosti od trenutnih potreba i mogućnosti, Ukrajina za komunikaciju koristi redovnu vojnu ili civilnu infrastrukturu. Pored toga, raspoređeni su uvezeni satelitski komunikacioni sistemi sa mogućnošću brzog pristupa.

Borba protiv artiljerije

Glavna pretnja Donbasu i našim trupama je i dalje neprijateljska artiljerija. Pre svega, borba protiv njega vodi se izviđanjem vatrenih i rezervnih položaja, kao i mesta skladištenja oružja i municije. Za to se koriste bespilotne letelice i druga izviđačka sredstva, nakon čega ga pogađa odgovarajuće vatreno oružje.

Praksa je pokazala da su savremeni domaći sistemi PVO sposobni da izdrže raketnu artiljeriju. Kompleksi "Pantsir-S1", "Tor-M2" itd. mogu blagovremeno otkriti leteće rakete i oboriti ih. Potvrđen je efikasan rad PVO od raketa svih korišćenih tipova, od Grada do HIMARS-a. Međutim, postoji rizik od preopterećenja PVO prevelikim brojem letećih projektila. U ovom slučaju, deo municije može doći do cilja.

Topovske artiljerijske granate i minobacačke mine i dalje ostaju nepristupačna meta za PVO. Do sada su na ovim prostorima korišćena samo kontrabaterija, kao što je kompleks Zoo-1. Uz pomoć radara i drugih sistema otkriva se položaj neprijatelja, koji se potom gađa. Mogućnost dodatnog izviđanja uz pomoć bespilotnih letelica povećava preciznost uzvratnog udara.

Mere protiv BPL i dronova

Neprijatelj aktivno koristi bespilotne letelice različitih klasa, ali i na ovom području trpi velike gubitke. Ruska vojska je jasno pokazala da ima sva neophodna sredstva za otkrivanje, uništavanje ili suzbijanje takvih ciljeva. Istovremeno, asortiman takvih sistema i uzoraka se stalno širi zbog novih razvoja.

Savremeni PVO sistemi/sistemi PVO su se pokazali kao efikasno sredstvo protiv bespilotnih letelica. Njihova radarska i optička sredstva su u stanju da otkriju čak i male vazduhoplovne ciljeve, a za njihovo uništavanje odgovorni su projektili i topovi. Udarne bespilotne letelice pune veličine takođe nisu bile najteža meta za razne radare i raketne sisteme kao što su Pancir, Buk itd.

Zanimljiva novina Specijalne operacije bio je borbeni laserski sistem Zadira-16, dizajniran specijalno za borbu protiv bespilotnih letelica. Na dometima od nekoliko kilometara, progoreva strukturu takve mete i izaziva njeno uništenje. Istovremeno, specifičnost laserskog zraka pojednostavljuje navođenje, otklanja problem municije i pruža druge prednosti.

Takođe, u zoni specijalnih operacija se široko koriste različita sredstva elektronskog ratovanja. U osnovi, to su kompleksi pune veličine, kao što je Krasuha-4, itd. Oni su u stanju da potisnu upravljačke kanale i satelitsku navigaciju, kao i da istovremeno obrađuju veliki broj ciljeva. Takođe, u trupama se pojavljuju prenosivi „anti-dron topovi” nekoliko tipova.

Obaveštajno izviđanje i veza

U interesu kijevskog režima rade kosmički objekti trećih zemalja, i ovaj problem takođe zahteva pažnju. Međutim, postoje očigledna ograničenja koja se moraju uzeti u obzir. Dakle, puna borba protiv satelita „neutralnih“ država je nemoguća zbog rizika od eskalacije sukoba. Zbog toga su potrebne druge metode i alati.

Za suprotstavljanje satelitskom izviđanju koristi se nekoliko osnovnih metoda. To podrazumeva kompetentno postavljanje objekata i položaja, kao i njihovo prikrivanje. Pored toga, treba kreirati lažne pozicije sa imitatorima stvarnih objekata i sistema. Zbog toga se izviđanje može prevariti skrivanjem stvarne lokacije objekata, njihovog broja itd.

Elektronsko ratovanje dobija veliki značaj u ovoj oblasti. Uz pomoć „Krasuhe“ i drugih kompleksa vrši se pretraga i suzbijanje komunikacionih kanala preko kojih neprijatelj dobija potrebne informacije. Istovremeno, potrebno je uticati kako na redovna vojna komunikaciona kola, tako i na dostavljene strane uzorke da bi se pomoglo. Takođe, sistemi za elektronsko ratovanje moraju da potisnu GPS signale koje koriste brojni strani sistemi i oružje.

Zajednički rad sistema radio elektronskog ratovanja REB i udarnih sistema ima primetan efekat. Obaveštajni podaci otkrivaju ne samo upravljačke kanale, već pronalaze i odgovarajuće objekte vojne infrastrukture. Nakon toga sledi udar, posle kojeg neprijateljska vojna grupacija ostaje bez komunikacije i upravljanja.

Putevi razvoja

Generalno, ruska armija i njena oprema i naoružanje se nose sa postavljenim zadacima i nastalim pretnjama. Međutim, i sada je potrebno analizirati nagomilano iskustvo vođenja borbenih dejstava i izvući zaključke ove ili one vrste. Specijalna operacija treba da pokaže kako treba da se razvijaju različita naoružanja i specijalna oprema.

Široka upotreba bespilotnih letelica pokazuje potrebu daljeg unapređenja PVO, kako unapređenjem postojećih sistema, tako i stvaranjem novih. Na primer, od velikog značaja su dimenzije municije spremne za upotrebu.

Odgovori na ove izazove pojavili su se u novom projektu raketnog sistema PVO Pancir-SM. Ovaj kompleks uključuje novu laku raketu za uništavanje bespilotnih letelica. Pored toga, razvijeno je transportno-borbeno vozilo sa povećanim brojem projektila na lanseru. Biće mnogo teže preopteretiti i probiti PVO zasnovanu na takvim sistemima PVO i biće potreban veći broj letelica.

I u oblasti PVO i u oblasti borbe protiv artiljerije, borbeni laseri imaju veliku budućnost. Takvi sistemi su sposobni da pogađaju avione, precizno oružje, rakete, pa čak i artiljerijske granate. Neke od ovih mogućnosti su se već pokazale u praksi, dok se druge očekuju u bliskoj budućnosti. Očigledno je da se razvoj ovog pravca neće zaustaviti na opitnoj Zadiri, a u budućnosti će se pojaviti novi slični modeli.

Očigledno je da će se razvoj pravca elektronskog ratovanja nastaviti. Istovremeno, kompaktni i prenosivi sistemi za borbu protiv bespilotnih letelica dobiće dodatnu pažnju. Poznati sistemi pune veličine će takođe biti modernizovani ili zamenjeni novim modelima sa poboljšanim performansama.

Aktuelni događaji pokazuju potrebu za stvaranjem i razvojem antisatelitskih sistema. To mogu biti laserski sistemi za suzbijanje optike izviđačkih satelita ili rakete za gađanje kosmičkih ciljeva, izviđačkih satelita itd. Upotreba ovakvih sistema i naoružanja u aktuelnoj Specijalnoj operaciji je nemoguća iz političkih razloga, ali oni moraju biti u službi i na dužnosti.

Prikupljanje iskustava

Kao i sve druge vojne operacije, aktuelna Specijalna operacija za odbranu Donbasa omogućava vam da proverite stvarno stanje i sposobnosti oružanih snaga. Posebno se testiraju različiti uzorci i sistemi u realnim uslovima, kao i metode i taktike za njihovu primenu. Događaji poslednjih meseci pokazuju da je naša vojska u celini bila spremna da vodi borbena dejstva u prisustvu niza karakterističnih pretnji.

Istovremeno sa ovakvim kontrolama, vojska stiče iskustvo koje bi već trebalo da analiziraju specijalizovane organizacije i strukture. U bliskoj budućnosti to će dovesti do formiranja novih planova za razvoj različitih oblasti. Kao rezultat toga, ruska vojska će u srednjem roku poboljšati svoj ukupni potencijal, kao i steći nove sposobnosti za zaštitu od širokog spektra savremenih pretnji.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Izvor (https://topwar.ru/199816-sovremennye-ugrozy-i-vyzovy-opyt-specoperacii-dlja-razvitija-sistem-zaschity.html)

Vreme je da u kratkim crtama procenimo stvarnu moć savremenih protivvazduhoplovnih raketnih sistema trupne PVO ruske vojske, iz iskustava ruskih posada u Ukrajini

Tor-M2U i Buk-M3 su samohodni i modernizovani raketni sistemi PVO. Mogu da rade kao odvojeni kompleksi, i u parovima.
U ovom slučaju, oni se pretvaraju u jedinstven sistem protivvazduhoplovnog raketnog odbrambenog sistema, gde Bukovi uništavaju napadačke bespilotne letelice i rakete na velikim udaljenostima, a Torovi dovršavaju preostale letelice i projektile u neposrednoj bilizini.

Sistemi PVO Tor-M2U su opremljeni najnaprednijom opremom i sposobni su da dejstvuju u pokretu, otkrivajući rakete 9M27F Uragan na udaljenosti do 10 km i presrećući ih na daljinama do 5 km. Što se tiče jurišnika Su-25 i oni su u vidnom polju ovih raketnih sistema PVO. Jurišni avioni se mogu prepoznati i uništiti na udaljenosti do 16 km.

Kompleksi Buk-M3 pokazali su izvanredne rezultate tokom borbi. Na primer, u julu su „Bukovi“ presreli napade Oružanih snaga Ukrajine na skladišta goriva u Hersonskoj oblasti. Većina vođenih projektila HIMARS MLRS uništena je na visini većoj od 15 km. Buk-M3 pogađa bespilotne letelice i krstareće rakete na malim visinama čak i u senci reljefa terena (čak ni S-300PM1 nije sposoban za ovo).

Ako balističke rakete ATACMS ikada dođu u ruke ukrajinskih formacija, kompleksi Buk-M3 će postati glavna sila protivdejstva.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Ruska%20PVO%20u%20SVO%20novo%201.mp4

Do sada smo pisali o upotrebi većine sistema PVO koje Rusija ima u svom naoružanju. Međutim, postoje sistemi novijeg datuma proizvodnja o čijoj upotrebi u SVO imamo ili vrlo malo informacija ili ih nemamo uopšte.

Pa da se ukratko podsetimo o kojim se to sistemima PVO radi.

Protivvazduhoplovni raketni kompleks "Sosna"

Ovaj kompleks bi trebalo da zameni trupni PVO sistem Strela-10, koji više nije u stanju da se bori sa savremenim malim ciljevima. Njegovi državni testovi su završeni 2017. godine, međutim, nema informacija o prisustvu ovog kompleksa u službi, kao što nema informacija o njegovoj upotrebi tokom SVO.
Prednosti ovog kompleksa potencijalno mogu uključiti njegovu mobilnost, nisku cenu kako samog sistema, tako i pripadajućih protivvazduhoplovnih vođenih raketa. Nedostaci su to što kompleks nema radarsku stanice za otkrivanje ciljeva. S druge strane, ovo je takođe prednost, jer ne demaskira kompleks elektromagnetnim zračenjem. Navođenje protivvazduhoplovnih projektila se vrši duž laserskog snopa pomoću optoelektronskog sistema (OES).

Može se pretpostaviti da bi sistem PVO Sosna mogao biti dovoljno efikasan za uništavanje bespilotnih letelica (UAV), aviona i helikoptera ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, dok bi kompleksni ciljevi poput operativno-taktičkih raketa (OTR) Točka-U ili navođenih raketa sistema HIMARS bile pretežak zadatak za njega.

Nema podataka o prisustvu PVO sistema Sosna u trupama niti o njegovoj upotrebi tokom SVO.

[attachment=1]

Laki mobilni protivvazduhoplovni kompleks "Gibka/Gibka-S"

Ovo je laki sistem PVO koji koristi prenosne raketne sisteme Igla ili Verba kao sredstvo uništenja. U početku se pojavio modul „Gibka“, koji je instaliran na brodovima projekta 21630 „Bujan“ i projekta 21631 „Bujan-M“. Takođe je instaliran na patrolnom brodu Rasul Gamzatov projekta 22460 Okhotnik, a na velikom protivpodmorničkom brodu (BPK) Vice-admiral Kulakov postavljen je kompleks Gibka-R proizvođača OJSC RATEP.

Veruje se da je modifikacija Gibka-S za kopnene snage trebalo da uđe u trupe 2022. godine, međutim, informacije o korišćenju i brodskih kompleksa Gibka i kopnene modifikacije Gibka-S nisu mogle biti pronađene tokom dosadašnjeg toka trajanja SVO.

[attachment=2]

Samohodni protivavionski artiljerijski kompleks "Derivacija"

Razvoj ovog samohodnog protivvazduhoplovnog artiljerijskog kompleksa kalibra 57 mm trebalo je da bude završen 2022. godine. Logično bi bilo pretpostaviti da bi rat u Ukrajini mogao postati najbolji poligon za njegovo testiranje. Međutim, nema informacija o prisustvu ovog kompleksa na području izvršavanja SVO.

U međuvremenu, potencijalno bi mogao biti veoma efikasan u borbi protiv bespilotnih letelica, posebno kada se koriste projektili sa daljinskom detonacijom na putanji. Istovremeno, prema brojnim izvorima, kompleks Derivacija-PVO sposoban je i za borbu protiv granata višecevnih raketnih sistema (MLRS), što je takođe izuzetno hitan zadatak u vođenju PVO.

[attachment=3]

Protivvazduhoplovni raketni kompleks "Redut" / S-350 "Vitjaz"

Prva verzija („Redut“) je u službi Ratne mornarice (VM) Ruske Federacije, druga („Vitjaz“) je namenjena snagama PVO. Karakteristika sistema PVO Redut / Vitjaz je mogućnost upotrebe raketa dugog / srednjeg dometa 9M96E / 9M96E2 sa aktivnom radarskom glavom za navođenje (ARGSN), što im potencijalno omogućava da pogađaju ciljeve izvan radarskog horizonta, kao i rakete kratkog dometa 9M100 / 9M100E sa infracrvenom glavom za navođenje (IC tragač). Većinu ovih raketa mogu da koriste i sistemi PVO dugog dometa S-400.

Informacija o pojavi PVO S-350 Vitjaz u zoni SVO pojavila se u avgustu 2022. godine, međutim, nema podataka o njihovoj upotrebi i rezultatima stvarnog rada na vazduhoplovnim ciljevima. Nema informacija o upotrebi brodskog PVO sistema „Redut“ sa korveta Crnomorske flote „Steregušči“ i „Merkur“ projekta 20380.

[attachment=4]


Izvor (https://topwar.ru/204569-temnye-loshadki-svo-kompleksy-protivovozdushnoj-oborony-pvo-informacija-o-primenenii-kotoryh-na-ukraine-ogranichena-ili-otsutstvuet.html)

Zanimljiva kompilacija snimaka rada raketno-topovskog kompleksa PVO Pancir S1 i raketnog sistema PVO Tor-M2, u toku obavljanja svojih zadataka tokom Specijalne vojne operacije Ruske vojske u Ukrajini:

https://www.youtube.com/watch?v=QiM103a6I-s

Vazdušne zamke: Ruska PVO uništila 60% ciljeva u zoni Specijalne operacije

Načelnik PVO Kopnene vojske Oružanih snaga Ruske Federacije Aleksandar Leonov rekao je da je 60 odsto neprijateljskih aviona, helikoptera, projektila i raketa presrela trupna PVO. Stručnjaci potvrđuju da je tokom Specijalne operacije trupna PVO postala važan igrač na bojnom polju.

Trupna PVO Rusije, zaključno sa 25. decembrom, oborila je više od 160 aviona i helikoptera, 3 hiljade bespilotnih letelica, preko 1,7 hiljada različitih tipova projektila i raketa, uključujući američku municiju HIMARS MLRS i protivradarske rakete HARM. To je više od 60 odsto od ukupnog broja ukrajinskih gubitaka, izjavio je načelnik PVO Kopnene vojske Oružanih snaga RF general-potpukovnik Aleksandar Leonov.

„Najbolja ocena efikasnosti akcija vojnih specijalista za PVO bila je uporna nespremnost pilota Oružanih snaga Ukrajine da lete u zonama odgovornosti naših sistema PVO“, rekao je general.

Prema njegovim rečima, najveću efikasnost su pokazali sistemi PVO S-300V4 i Buk-M3, kao i Tor-M2 (M2U, M2DT).

Tokom amfibijske odbrane, objasnio je Aleksandar Leonov, PVO sistem Tor-M2 i njegova modifikacija Tor-M2DT potvrdili su svoju visoku efikasnost u borbi protiv visokopreciznog naoružanja i bespilotnih letelica u pokretu, uključujući dejstva sa palube brodova i desantnih plovila prilikom prelaska mora.

Kod dejstava na iznenadne nailaske vazduhoplovnih ciljeva na malim i ekstremno malim visinama, dobro su se pokazali LPRS Igla i Verba, koji čine trećinu uništenih aviona OSU sa posadom.

Specijalna vojna operacija pokazala je da je trupna protivvazduhoplovna odbrana od sredstava borbene podrške postala važan igrač na frontu, rekao je za Izvestija vojni ekspert Vladislav Šurigin.

„Bilo je mnogo diskusija na temu „da li nam je potrebna tako moćna PVO u trupama, izgrađena do nivoa puka“, rekao je on. - Sad se takvo pitanje više ne postavlja. Postalo je jasno šta je potrebno. Videli smo da je to najvažniji rod vojske. PVO je oborila oko 3 hiljade bespilotnih letelica, a svaki takav dron je izviđačko ili udarno vozilo, ili „kamikaza“. Uništen je i ogroman broj projektila. Sve ovo govori o visokom nivou našeg trupnog sistema PVO i ljudstva. Svakako su položili malu maturu."

"Prema rezultatima SVO, naši kompleksi će biti modernizovani i već su vidljivi putevi njihovog razvoja", dodao je stručnjak.


Izvor (https://iz.ru/1446932/bogdan-stepovoi-andrei-fedorov/vozdushnye-zamki-pvo-rossii-unichtozhili-60-tcelei-v-zone-spetcoperatcii)

"Панцире" не помиње....?

Ovo je bio tekst o radu jedinica trupne PVO. Ne pominje ni S-300PM ni S-400....
Ovo je povodom 107. godine formiranja trupne PVO, a pred kraj godine, uz osvrt na SVO u Ukrajini.

Ekspert je objasnio potrebu za jačanjem PVO u oblastima koje se graniče sa Ukrajinom

Protivvazduhoplovna odbrana (PVO) ruskih teritorija koje se graniče sa Ukrajinom treba ojačati uzimajući u obzir najavljene isporuke sa Zapada planirajuće municije dometa 100-150 km.

Ovo mišljenje je u intervjuu za Izvestiu izneo vojni ekspert Vasilij Dandikin, komentarišući raketiranje pumpne stanice Novozibkov, naftovoda Družba u Brjanskoj oblasti.

„Ukrajinske formacije će nastaviti da udaraju na teritoriju Rusije. Nedavno su naši artiljerci naučili da uočavaju i uništavaju lansere raketne artiljerije. Sa novom municijom ukrajinski artiljerci će moći da udaraju, a da se ne izlažu riziku. Krim, Belgorod i Kurski region će biti ugroženi“, smatra ekspert.

Zapadni mediji objavili su 1. februara da će rakete GLSDB dometa od 150 km biti deo novog paketa pomoći Ukrajini od 2,2 milijarde dolara.

Ranije su postali poznati detalji raketiranja naftovoda Družba. Raketa Točka-U ispaljena iz Ukrajine 31. januara uveče pala je na teritoriju pumpne stanice Novozibkov u Brjanskoj oblasti. Usled pogotka projektila na teritoriju stanice nema žrtava, naftovod Družba radi normalno, rekao je Igor Demin, zvanični predstavnik Transnjefta.

Gasovod potiče iz regiona Samare. Njegovi ogranci prolaze kroz Brjansk, Belorusiju, Ukrajinu i dalje u Evropu. Krajnji primaoci nafte su Poljska, Češka, Slovačka, Nemačka i Mađarska.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1463791/2023-02-02/ekspert-obiasnil-neobkhodimost-usileniia-pvo-v-prigranichnykh-s-ukrainoi-oblastiakh)

Lišeni "pogleda": Oružane snage Rusije našle su slabu kariku u sistemu PVO Ukrajine

Šta to omogućava probijanje rupa u protivvazduhoplovnoj odbrani ?

Ruske oružane snage su sve aktivnije i uspešnije u lovu na ukrajinske protivvazduhoplovne sisteme. Napadnuti su ne samo sistemi protivvazduhoplovne odbrane, već i njihove „oči“ – radarske stanice koje otkrivaju vazduhoplovne ciljeve i usmeravaju rakete na njih. Oružane snage RF su samo 14. marta uništile 3 radarske stanice  ranog otkrivanja protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300 na prostoru DNR. Stručnjaci primećuju da su radari sada slaba karika u sistemu PVO Ukrajine. Njihovim uništavanjem, konačno će se probiti rupe u protivvazduhoplovnoj odbrani, što će omogućiti Ruskoj vojsci da učvrsti vazdušnu nadmoć.

Bez pogleda na nebo

U oblastima naselja Ukrainsk, Novodmitrovka i Krasnoje u DNR otkrivene su pozicije i uništene su 3 radarske stanice ukrajinskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-300, saopštilo je 15. marta rusko Ministarstvo odbrane.

Ukupno, od početka marta, prema ruskom vojnom resoru, ruske trupe su pogodile 7 radara: 6 radara za protivvazduhoplovne raketne sisteme S-300 i 1 36D6 Niva. Pored toga, za to vreme bilo je moguće uništiti 4 ukrajinska sistema PVO: 2 Buk-M1, 1 S-300 i 1 Osa-AKM.

Za Ukrajinu su Sjedinjene Države izgradile integrisani sistem protivvazduhoplovne odbrane, rekao je za Izvestija vojni ekspert Aleksej Leonkov.

„Organizovana je opšta informaciona mreža koja uključuje sva sredstva za otkrivanje, praćenje i gađanje vazduhoplovnih ciljeva, odnosno radari“, objasnio je on. – Zbog ovoga ukrajinska PVO ima potpunu sliku o tome šta se dešava u vazdušnom prostoru. Snažni radari ranog otkrivanja iz sistema S-300 detektuju letelice i rakete na velikim daljinama, nakon čega najavljuju vazduhoplovni napad.
Znajući ciljeve unapred, sistemi PVO se adekvatno raspoređuju. Većina sistema PVO može nakratko uključiti svoje radare pre udara, čineći ih praktično nevidljivim. Za nas u prvim mesecima specijalne operacije, ovo je bilo neprijatno iznenađenje i omogućilo je da sistemi protivvazduhoplovne odbrane neprijatelja deluju iz zaseda, često nekažnjeno.

Ekspert je objasnio da je taktika suočavanja sa bilo kojom protivvazduhoplovnom odbranom da se traže slabosti i ruska vojska ih je pronašla.

„Radari su postali ključni element ukrajinskog integrisanog sistema protivvazduhoplovne odbrane“, rekao je on. – Njihovim izbacivanjem isključićemo mogućnost ranog otkrivanja naših raketa i letelica, probijaćemo rupe u jednom radarskom polju. To će omogućiti neprimetan ulazak blizu objekata za napad preko teritorije na kojoj protivvazduhoplovna odbrana Ukrajine ništa ne vidi. Kolaps ovog sistema će nam omogućiti da steknemo nadmoć u vazduhu, a naši avioni će moći slobodno da deluju nad neprijateljskom teritorijom.

Prema rečima Alekseja Leonkova, Ukrajina ne traži tek tako od SAD protivvazduhoplovne sisteme Patriot.

„Ukrajinske formacije su već izgubile mnogo radara dugog dometa i jednostavno nemaju čime da zamene opremu koju su nasledili od SSSR-a“, kaže ekspert. - Nadaju se samo američkim kompleksima i njihovim radarima. Čak i u ranim verzijama, radari sistema Patriot mogu otkriti bombarder na dometu od 180 km, a lovac na dometu od 130 km.

Uništeni lanseri raketnog sistema PVO S-300PT ukrajinske vojske:

[attachment=3]

Osa-AKM ukrajinske vojske:

[attachment=1]

S-300V1 ukrajinske vojske:

[attachment=2]


Izvor (https://iz.ru/1483805/andrei-fedorov-bogdan-stepovoi/zreniia-lishaiut-vs-rossii-nashli-slaboe-zveno-v-sisteme-pvo-ukrainy)

Једно је наћи слабу карику, друго је покидати је и искористити то. Све док руска авијација не почне да дејствује и са украјинске стране фронта (и то дубље, све до Лавова) тема из наслова ће бити на нивоу могућности а не искоришћене праксе.

Ili još preciznije, kada (i ako) saznamo da su Rusi negde izvršili bombardovanje klasičnim avio bombama sa 6-7000 m visine u masovnom napadu Tu-22 i Su-34,  onda će značiti da je odbrana kompromitovana.

Iskustva rada ruskih jedinica i sistema PVO u zoni specijalne operacije

Šef pres centra grupe Dnjepar Roman Kodrjan rekao je da su jedinice PVO grupe Dnjepar odbile još jedan napad bespilotnih letelica ukrajinskih nacionalista na stambena naselja naselja u Hersonskoj oblasti.

„Posade samohodnog raketno-topovskog kompleksa „Pancir-S1“ grupe u rejonu naselja Golaja Pristan uništene su tri bespilotne letelice tipa „kamikaze“. Na zemlji nije bilo žrtava i razaranja“, precizirao je on.

Protivvazduhoplovni raketni sistemi Buk-M3 su od velike vrednosti za neprijatelja, bukvalno se love, tako da su vozila uvek kamuflirana i nepristupačna za neprijateljske bespilotne letelice.

Antena teleskopskog radara sistema Buk gleda sa visine od 25 m. Ako se neprijatelj pojavi na nebu, biće oboren i danju i noću. Sistem PVO može da otkrije i velike i male ciljeve. Vojnici na pokazivačima vide krstareće i balističke rakete, kvadrokoptere, pa čak i velike ptice. Istovremeno, program lako razlikuje dronove od ptica.

„Većina posla se odvija noću. Glavni posao. Svi naivno misle da se svi opuštaju, ali PVO jedinice su danonoćno u odbrani neba i zaštiti kopnenih objekata“, rekao je komandir baterije sa pozivnim znakom Topol.

Komandir jedinice PVO Aleksej je dodao da se neprijateljska avijacija u poslednje vreme pokazala veoma slabo, jer je praktično nema. Svi avioni bivaju oboreni.

„Približavaju se sa velikih udaljenosti i ulaze u branjeno područje. Oni ne mogu efikasno da rade. Rakete se koriste, ali veoma neefikasno. Ne dejstvuju sa  preciznim nišanjenjem, nego dejstvuju "negde unutar reona" zbog toga što se plaše jedinica PVO. Obaramo ih sa LPRS (laki prenosni protivvazduhoplovni raketni sistem) „Verba“ i sa „Pancirom“, koji je najbolji, "otac" protivvazduhoplovne odbrane, koji neprijatelju ne daje ni najmanju šansu“, rekao je on.

Ova jedinica PVO na svom računu ima desetine oborenih vazduhoplovnih objekata. Sa LPRS Verba, Aleksandar je "nokautirao" neprijateljski Su-25. Napadačka letelica je letela na izuzetno maloj visini.

„Prišli su vrlo blizu, grubo rečeno, mogli ste ga dodirnuti rukama. Zaista su se približili. Čekao sam da se toplotni mamci slegnu. Izvršio lansiranje. Pogodio cilj. Rep je počeo da se dimi i na 15 metara je bila vidljiva eksplozija, plamen je dugo gorio na strani neprijatelja “, opisao je borac deo svog rada.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://iz.ru/1487850/2023-03-24/izvestiia-uznali-ob-osobennostiakh-raboty-kompleksov-pvo-v-zone-spetcoperatcii)

4500 lansiranih krilatih i balističkih raketa i u Ukrajini je sve oštećeno ali i sve radi !!!Vozovi pogonjeni dizel lokomotivama dovlače vojnike i tehniku do same linije fronta,vojna industrija radi i zavodi za opravku tehnike rade li rade,Ukrajinci se vozikaju motornim vozilima "pun gas" što znači da imaju goriva na pretek za razliku od marta-aprila prošle godine kada smo ih viđali čak i na biciklima  a Rus se nakon godinu dana setio da treba gađati radare ?!Ako nisu izdajnici onda su idioti koji su prespavali sve ratove od rata u Libanu 1982-e,operacije El dorado kanjon u Libiji 1986-e,prvi i drugi zalivski pa sve do "naših" ratova a pogotovo 1995-ei 99-e.O čemu su ih izveštavali oficiri koji su bili kod nas 99-e???!!!Oni ne mogu uništiti ukrajinsku PVO na nivou cele države ali mogu da je suzbiju na određenom sektoru,na primer Zaporožje,Donbas i sl.I to samo na određeno vreme i radarski vođene sisteme.Trupna PVO je neuništiva,previše je ima i radi u uglavnom u pasivnom "modu".Ne vidim da su još uvek formirali specijalozovane SEAD grupe,bez njih i bez objedinjavanja sa raketnim jedinicama KoV-a i sredstvima izviđaja iz kosmosa neće izaći na kraj ni sa radarski vođenim sredstvima.Ako ne zavladaju u potpunosti srednjim visinama(5-8.000metara) barem iznad fronta i po dubini 20-40km izgubiće ovaj rat.

Неће изгубити рат, али да глупости праве сваки дан, то је потпуно тачно и то их много кошта у људству и материјалу.

Чак и да формирају специјализоване SAED групе за то је потребна обука, односно увежбавање, а потом и практично искуство. Условно речено, лако је било САД да то раде против значајно слабијих противника. Овде је у питању озбиљан систем ПВО (још уз то "совјетски", па модификован, значи више него добар и опасан), кога воде озбиљни официри и солидно припремљени војници, који су за ових годину дана стекли огромно искуство. Зато ће задатак неутралисања такве ПВО бити још тежи. То никако не значи да не треба пробати. Колико примећујем последњих два месеца имали су неког успеха, али то још далеко од капиталног успеха, који ће омогућити "комотно" дејство авијације.

@...........

Ipak se gubici Ukrajinaca "gomilaju". Evo jedan podatak: pre rata, Ukrajinci su imali 14-15 diviziona S-300PS i jedan im je stigao iz Slovačke. Do sada je, sa vizuelno potvrđenim snimcima, pogođeno i uništeno 9 nišanskih radara. Ovde treba imati u vidu da je to samo ono što je snimljeno i izašlo u "eter".
Sa druge strane, Ukrajinci su imali i izvestan broj rashodovanih nišanskih radara, ali obzirom na težinu oštećenja pogođenih radara, teško da se išta ili možda 1 stanica mogla "vratiti" u upotrebu, korišćenjem delova sa takvih stanica.

Poslednja stanica za vođenje je pogođena projektilom koji je doslovno otkinuo antenu nišanskog radara. Nema je više. A i kabina je prilično izbušena.

Dakle, troše se "zalihe" sovjetskih sistema i zato Ukrajinci i plaču toliko za novim sistemima PVO zapadnog porekla. Imate na ovoj temi (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=36161.msg649096#msg649096) i intervju sa Zelenskim. Indikativno je da je rekao da Ukrajini treba 20 baterija Patriot, što bi otprilike mogao biti ekvivalent uništenim sistemima S-300PT/PS/V1, koji su pre rata, sve zajedno imali oko 30 diviziona. (da vas ne buni, baterija Patriot je ekvivalent divizionu S-300PT/PS/V1, koji se isto u smanjenoj formaciji bez dodatih osmatračko-akvizicijskih radara, mogu formirati kao baterije).....

Мало ми је неразумљиво ово што си написао. Колико су Украјинци укупно имали дивизиона С-300 свих типова? 14-15 као што пише у првој реченици или око 30, колико пише у предзадњој реченици?

Друго, ако су им Руси толико ослабили и практично преполовили ПВО, зашто не лете у дубину украјинске територије? Требало би да су рупе у систему ПВО повелике?

Imali su 14-15 diviziona S-300PS, a oko 30 diviziona kada se dodaju i S-300PT i S-300V1. Nije možda baš stanje prepolovljeno, ali verovatno blizu.
S-300PT je stacionarna verzija i za njega postoji dokumentovani podatak da su samo 2 diviziona van upotrebe (od oko 13), ali obzirom da je on stacionaran i više smešten u pozadini, dalje od linije fronta, verujem, odnosno pretpostavljam da postoje nepotvrđeni gubici, pre svega od protivradarskih raketa. Uostalom, nije mi logično da mobilna verzija S-300PS daleko više strada od stacionarne S-300PT (osim ako ova nije pomerena u centralne delove države i na zapad, eventualno oko Odese).
Nema podataka o izbacivanju iz stroja niti jednog od, inače svega 2-3, operativna diviziona S-300V1 (koji je u Ukrajini u službi teritorijalne PVO).

Sa druge strane, pristiglo je oko 8 baterija NASAMS, 4 baterije IRIS-T SLM, 3 baterije ASPIDE u više verzija, 2-3 baterije HAWK u više verzija, 2 baterije Crotale NG, 1-2 baterije Neva (modifikovana poljska verzija).....
Ovo su, čisto da naglasim, ipak sistemi dvostruko (neki i više od toga) kraćeg dometa od S-300PT/PS/V1....

Rupe u PVO sigurno postoje, ali postoje i sistemi trupne PVO poput Bukova i Ose i lakih prenosnih raketnih sistema sovjetskog porekla i drugih sistema pristiglih sa zapada, poput Stormera HVM, Avengera i Stingera i sl.. Očigledno dovoljno da se ruskoj avijaciji "ne isplati" takav rizik. Naravno i navedeni sistemi sovjetske proizvodnje su uništavani, ali ih je bilo relativno mnogo, pa je ostalo još operativnih sistema. Prema podacima, uništeno je (najmanje) 10 lansera sa radarom sistema Buk-M1, a bilo ih je možda i svih 50-60 komada, kao i (najmanje) 20-tak sistema Osa, a bilo je je blizu trocifrenog broja....

Оса добацује до 5-6км у висину,Рус мора да овлада висинама 6-8км изнад одређеног подручја.Мора да сузбије Букове било уништењем било ометањем а најбоље комбинацијом та два метода.Да су формирали СЕАД групе средином прошле године када је постало јасно да им је авијација "укочена" до сада би их увежбали,рат је,морају у ходу да уче.Сва средства имају као и јенки па чак и боља.Проблем је у главама.Мени је необјашњива тромост руске војне машине поготово у авијацији и артиљерији.Украјинци нису приказали ништа ново ако говоримо о ПВО,ни тактички ни технички.Људи само спроводе добро познате процедуре и користе технику старију од руковалаца,добро познату и Русима.Видећемо шта ће бити када се ствари убрзају предстојећим офанзивама/контраофанзивама.Очекујем да се Украјинци боље снађу.Музичким речником речено њих видим као панк бенд"брзо и лудо" а Русе као "спори ритам бенд".

Иако би се генерално сложио са тобом ја пре свега ценим да се ту пре свега ради о потреби "штедње" авијације. Она је у почетку рата претрпела релативно велике губитке. Као што знамо модерни авиони се не штанцују као у време ДСР већ годишње изађе можда 10-20 комада. То је недовољно да се попуне губици који су неминовни, посебно код таквих офанзивних деловања као што је СЕАД. А приде, дужина рата је неизвесна. Из тог разлога ни "Запад" (посебно европске земље) неће давати Украјини своје модерне авионе (осим старијих "блокова" Ф-16) јер шта би било ако би их Руси пообарали, што је врло вероватно, а ратни исход неизвестан и рат дуготрајан. Остаће и сами без авијације. То важи и за сву другу високотехнолошку опрему и наоружање.

RUSIJA PRONAŠLA NAČIN ZA UNIŠTENJE HIMARS-A:„Smrtonosni trio“ raketa S-300, Buk i vođenih bombi

RUSKE snage postižu veći uspeh u obaranju raketa HIMARS uz koordinisanu upotrebu sistema PVO S-300 i Buk i gađanju više HIMARS lansera pomoću satelitsko vođenih kliznih bombi.

Dana 5. aprila 2023., načelnik pres centra Grupe snaga Zapad je izjavio: „U odbrambenoj zoni 1. tenkovske armije, Oružane snage Ukrajine pokušale su da izvedu raketni udar koristeći HIMARS MLRS na ruske položaje u blizini Pokrovskog. Kao rezultat koordinisanog rada timova „Buk” i S-300, sve rakete su presretnute.

U svom saopštenju za javnost istog dana, Ministarstvo odbrane Rusije je navelo: „Snage PVO su tokom dana oborile 13 raketa HIMARS MLRS i jednu anti-radarsku raketu HARM.
Prvo pominjanje koordinisane upotrebe sistema Buk i S-300 za obaranje raketa HIMARS došlo je u saopštenju Vostok Press centra 2. aprila 2023. U saopštenju se navodi: „U pravcu južnog Donjecka, ruske trupe su presrele kombinovane udare dva HIMARS i tri MLRS Smerč. S-300 i  sistemi Buk gađali su sve mete.

Prethodne izjave ruskog Ministarstva odbrane o obaranjima raketa HIMARS i MLRS nisu se odnosile na PVO sisteme uključene u ove napade. Međutim, na osnovu izveštaja ruske štampe, pretpostavljeno je da rakete HIMARS gađaju sistemi malog dometa Pancir i Tor i sistemi srednjeg dometa Buk.

U januaru 2023. TASS je izvestio da je nadogradnja softvera poboljšala sposobnost sistema Pancir-S1 da presreće rakete HIMARS.

KOORDINACIJA S-300, BUK

S-300 je integrisani sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji sadrži radare i rakete koji mogu da gađaju vazdušne ciljeve (vazdušne letelice, rakete, dronove) na velikim, srednjim i kratkim daljinama i visinama. Sistem S-300 ima pokretljivost za repozicioniranje, ali je statičan kada se koristi za operaciju, piše Vijainder K. Thakur, bivši pilot IAF.

Varijanta sistema S-300PM sadrži osmatrački radar 64N6 (BIG BIRD), sposoban da prati do 300 ciljeva sa maksimalnim dometom od 300 kilometara, i radar za navođenje projektila 30N6-1. Koristi varijante rakete presretača 48N6 sa navođenjem Track Via Missile (TVM) i maksimalnim dometom od 150 kilometara.

S-300 je raspoređen duboko iza linije fronta, daleko izvan dometa protivničke cevne i raketne artiljerije. Zaštićen je od vazdušnih napada sposobnim sistemima srednjeg i kratkog dometa kao što su Buk, Pancir i Tor.

Buk-M3 je raketni sistem srednjeg dometa koji se koristi za odbranu borbenih trupa, opreme i logističkih tačaka gušenja kao što su mostovi od napada neprijateljskih aviona, krstarećih projektila i vođene municije.

Buk je mobilniji sistem koji se brže postavlja od S-300. Najnovija varijanta, Buk-M3, ima domet od oko 45 milja i dizajnirana je za istovremeno gađanje do 36 ciljeva. Sistem Buk je uglavnom raspoređen iza linije fronta, van dometa neprijateljske artiljerije.

TAKTIKE ZA KOORDINISANU UPOTREBU

Verovatno je da se koordinacija S-300 i Buk okreće oko mogućnosti otkrivanja većeg dometa radara S-300 i mogućnosti optičkog praćenja sistema Buk.

Buk sistem može biti opremljen rezervnim pasivnim sistemom za praćenje koji kombinuje optički sistem praćenja sa termalnom kamerom i laserskim daljinomerom.

Pasivno praćenje ciljeva bi zaštitilo sistem Buk od projektila HARM koje su lansirale ukrajinske vazduhoplovne snage sa MiG-29, u koordinaciji sa raketnom salvom HIMARS.

Činjenica da S-400 može da radi u potpuno automatizovanom režimu koji ne zahteva nikakvu interakciju ljudi smanjila bi vreme reakcije kako bi se olakšalo presretanje raketnog projektila.
Tipično, ovako bi funkcionisao koordinirani sistem. Radar dugog dometa S-300 bi detektovao HIMARS rakete i automatski bi signalizirao sistemu Buk. Sistem Buk bi na trenutak uključio svoj radar da bi postigao zaključavanje (zahvat, prim. Kubovac), predao metu pasivnom sistemu i odmah se isključio da spreči napad HARM.

Čak je i zamislivo da sistem Buk ne bi morao da uključi svoj radar. Redosled radnji može izgledati komplikovano, ali verovatno neće uključivati više od okretanja prekidača u sistemu Buk.

Ova vrsta koordinacije bi bila veoma isplativa jer ne bi podrazumevala korišćenje skupih raketa S-400. Takođe, to bi omogućilo HIMARS raketno angažovanje na mnogo većim dometima nego što je to moguće korišćenjem PVO sistema manjeg dometa kao što su Pancir i Tor. Povećanje dometa presretanja rakete HIMARS bi povećalo zapreminu zaštićenog omotača vazdušnog prostora.

Korišćenje S-300 i Buka za presretanje HIMARS-a i druge vođene municije kao što su HARM, JADAM-ER i GLSDB na velikom dometu i Pancir i Tor na kratkom dometu smanjilo bi broj vođene municije koja može da pogodi svoj cilj.

Važno je napomenuti da uprkos nedavnoj nabavci američkih JDAM-ER & GLSDB u Ukrajinu, vođena municija nije imala primetan uticaj na tok bitke. Takođe, nije bilo izveštaja o većim ruskim porazima zbog raketa HARM.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1226125/rat-ukrajini-ukrajina-rat-ruska-armija-ukrajinska-vojska-himars-pvo-300)

VOJNICI U ZONI SVO VELIČAJU JEDINSTVENE KARAKTERISTIKE SISTEMA PVO S-400, BUK-M3 I S-300V4

Tokom ruske specijalne operacije, sistemi PVO S-400, Buk-M3 i S-300V4 pokazuju karakteristike koje prevazilaze one koje deklarišu industrijska preduzeća, rekao je komandant PVO-PRO, zamenik glavnokomandujućeg Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, general-potpukovnik Andrej Demin.

„U toku specijalne vojne operacije koriste se svi savremeni i perspektivni sistemi PVO, koji su se pokazali isključivo sa pozitivne strane. Ove vrste naoružanja zapravo pokazuju karakteristike koje prevazilaze one koje deklarišu industrijska preduzeća i postavljene taktičko-tehničke zadatke. Živopisan primer prekoračenja deklarisanih mogućnosti za uništavanje vazduhoplovnih ciljeva su borbena oruđa Pancir-S i protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400, Buk-M3 i S-300V4“, rekao je Demin u intervjuu za „Krasnu zvezdu“.

Prema generalovim rečima, uprkos visokom intenzitetu borbene upotrebe, rusko oružje pokazuje visok nivo operativne pouzdanosti, a otkazi i kvarovi koji se pojavljuju na vojnoj opremi se blagovremeno otklanjaju, vraćajući borbenu gotovost u najkraćem mogućem roku.

„Napominjem veliki doprinos industrijskih preduzeća koja pružaju tehničku podršku za rad vojne i tehničke opreme. Mobilni remontni timovi formirani od specijalista iz industrijskih preduzeća ažurno sprovode radove na restauraciji, uključujući i u zoni SVO“, naglasio je komandant.

Demin je takođe naveo da se isporuka novih tipova protivvazduhoplovnog naoružanja od strane ruskih preduzeća odbrambene industrije vrši pre roka utvrđenog državnim odbrambenim nalogom.

S-400 „Trijumf“ je protivvazduhoplovni raketni sistem velikog dometa (proizvođač Koncern VKO Almaz-Antej), sposoban da gađa aerodinamičke ciljeve na dometima do 400 km, kao i balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km. / s na udaljenosti do 60 km i na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara u uslovima elektronskih i drugih vrsta protivmera. Sistem PVO S-400 je u upotrebi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije od 2007. godine.

Buk-M3 je trupni sistem PVO srednjeg dometa, koji je razvio i proizvodi Istraživački institut Tihomirov u blizini Moskve (deo koncerna Almaz-Antej). Na transportnom lanseru je postavljeno 12 protivvazduhoplovnih vođenih raketa, a na samohodni sistem gađanja 6. U poređenju sa prethodnim verzijama, novi sistem PVO ima povećanu nosivost šasije za veći broj projektila, poboljšan sistem upravljanja i zaštitu posade od eksplozija. Prema nezavisnim stručnjacima, Buk-M3 nema analoga u svojoj klasi.

Sistem PVO S-300V4 razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna VKO Almaz-Antej. S-300V4 je „četvrta” verzija modernizacije trupnog sistema PVO S-300V, koji je jedan od najmoćnijih sistema PVO u Rusiji, sposoban da se efikasno bori protiv balističkih raketa daljine lansiranja do 2500 km. Pored toga, četvrta modifikacija kompleksa „tristotke” dobila je mogućnost da pogađa hipersonične ciljeve zahvaljujući novoj municiji kreiranoj specijalno za nju, koja ima hipersoničnu brzinu i može da pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na daljinama do 400 km.

Tokom protekle decenije, Koncern VKO Almaz-Antej se smatra vodećim među ruskim preduzećima u pogledu isporuke vojnih proizvoda i zauzima vodeću poziciju na rang listi svetskih proizvođača oružja. Uprkos rastućem pritisku sankcija na Rusiju, koncern striktno ispunjava svoje obaveze po stranim ugovorima.

S-400 Trijumf:

[attachment=1]

S-300V4:

[attachment=2]

Buk-M3:

[attachment=3]

Pancir S1:

[attachment=4]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2023/04/11/)

Овај текст је класичан пример пропагандног текста у коме је све "нај", "савршено", "боље од декларисаног", "нема му равног". Највероватније је намењен домаћој руској публици .

Imam pitanje iz našeg ugla ,a zar je bilo drugačijih izjava i kod nas 1999.? Vojno lice koje daje izjavu tokom nekog trajanja  sukoba gotovo uvek izgovori da je sve savršeno i da boljeg nema,da bi očuvalo vojni moral kod svojih vojnika ,da bi ih obodrilo i pripremilo za buduće akcije...

Takozvani "analitičari"(mnogo mrzim taj izraz) i statističari uvek nađu da to nije baš 100%,a oni koji se ozbiljno dobro pripreme gotovo u promil ili dva nađu tačan procenat uspešnosti. Jer svako gleda iz svog ugla. ;)

Колико ја знам није се  баш толико претеривало, посебно када су НВО у питању. Посебно не 19918 и 1999. Ипак, памтим једну ситуацији док је председник владе, уједно и министар одбране СРЈ био онај Панић (Американац) када је  неко (нисам сигуран да ли он или неко од генерала у његовом присуству) изјавио да смо ми, поред постојећих система вођења ПВО ракета открили још један. Питам једног колегу из ВТИ који је то начин? А он ми каже: "како који, па помоћу канапа".... :angel: Наравно, томе смо се сви смејали... :laugh:

Русија је велик сила и очекујем да је извукла поуке (позитивне и негативне) из совјетске пропаганде (која је углавном била лоша). Ка она пример што је урађено са РТ ("Русија данас") Али, сва је прилика да је војсна пропаганда у дебелом заостатку.

@..............

Rat još uvek traje i normalno je da se preteruje. Sećam se članka iz ratne "Vojske", čini mi se april mesec 1999-te godine: "Radiša oborio 5 aviona" i onda intervju s njim. Inače strelac-protivavionac na Streli-2M.

Kad se rat završi i malo "slegne" prašina, onda idu analize i malo ipak realniji i kvalitetniji podaci. Ali ne možemo na vojnom forumu da ignorišemo ovakve tekstove ma sa koje strane dolazile jer su ipak nekakav reper i pokazatelj, a sa druge strane, o čemu bi onda pisali.

Ipak, stvarno postoje i tekstovi koji svojim kvalitetom nikako nisu za objavljivanje na forumu (po nivou preterivanja i sl.) i ja se lično trudim da takve tekstove i analize ne objavljujem.

Veoma zanimljiv snimak sadejstva dva raketna sistema trupne PVO Ruske vojske u zoni Specijalne vojne operacije.

Imamo priliku da vidimo pretovar raketa na SLO sa radarom raketnog sistema Buk-M2 i izlazak na vatreni položaj, a zatim i izlazak na vatreni položaj raketnog kompleksa Tor-M2, sa zadatkom pokrivanja sistema Buk-M2 od dronova veoma male odrazne površine.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Buk%20M2%20i%20Tor-M2%20u%20akciji.mp4

Vojni ekspert najavio je prilagođavanje ruske PVO raketama ATACMS

Dandikin: Ruska protivvazduhoplovna odbrana može da se suprotstavi svim raketama poput ATACMS

Činjenica da su dve rakete dugog dometa ATACMS presretnute u jednom danu u zoni Specijalne vojne operacije sugeriše da je ruski sistem PVO spreman da se suprotstavi svakom takvom oružju. Kapetan prvog ranga u rezervi, vojni ekspert Vasilij Dandikin rekao je za Izvestiju 25. oktobra.

„Naša protivvazduhoplovna odbrana se prilagodila svim takvim projektilima i spremna je da se dalje suprotstavlja, uključujući i nemački Taurus, ako budu isporučeni. U principu, ovo je težak protivnik za bilo koji od naših raketnih sistema, od malih do velikih. Verovatno je ovo obaranje mogao da izvrši naš Buk-M2 ili Buk-M3“, istakao je Dandikin.

Prema njegovim rečima, rakete dugog dometa takođe mogu da otkriju i presreću ruski sistemi S-300 i S-400.

Ranije u sredu, rusko Ministarstvo odbrane RF izvestilo je da je ruska protivvazduhoplovna odbrana presrela dve američke rakete ATACMS istog dana u zoni specijalne operacije.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1594983/2023-10-25/voennyi-ekspert-zaiavil-o-prisposoblenii-rossiiskikh-pvo-k-raketam-atacms)

Oružane snage Rusije po prvi put presrele dve rakete ATACMS u zoni “Specijalne vojne operacije”

26.10.2023.

Oružane snage Rusije su u protekla 24 sata u zoni specijalne vojne operacije (SVO) prvi put presrele dve operativno-taktičke rakete američke proizvodnje ATACMS prebačene u Ukrajinu, objavljeno je u izveštaju Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Ministarstvo odbrane RF govorilo je i o uništenju četiri aviona Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine u oblastima naselja Krasnoarmejsk u DNR, Kozačkih logora u Hersonskoj oblasti i Sinelnikovo u Dnjepropetrovskoj oblasti.

PVO sistemi oborili su dva lovca MiG-29, kao i jurišnik Su-25 i borbeni trenažer L-39. Kako je ranije saopšteno, veliki gubici neprijateljskih aviona nastali su zbog delovanja kombinacije aviona A-50U AWACS i sistema PVO S-400.

Ruska vojska nije presrela samo ATACMS projektile. Među oborenim projektilima su bile protivvazdušna raketa S-200, konvertovana za napad na kopnene ciljeve, dve antiradar rakete HARM, kao i dva raketna sistema za višestruko lansiranja HIMARS.

Pored toga, uništen je 51 dron Oružanih snaga Ukrajine u oblastima DNR, LNR, Zaporožja, Hersona i Harkova, tvrdi rusko ministarstvo odbrane.

Za samo jedan dan, operativno-taktička i vojna avijacija, raketna i artiljerijska grupa trupa Oružanih snaga Rusije navodno su naneli poraz ljudstvu i vojnoj tehnici Oružanih snaga Ukrajine u 105 oblasti delovanja SVO.

MGM-140 ATACMS

ATACMS (Army Tactical Missile System) je raketa zemlja-zemlja razvijena od strane američke kompanije Lockheed Martin. Sistem je dizajniran da obezbedi vojsci Sjedinjenih Država mogućnost preciznog udara velikog dometa na različite ciljeve.

Raketni sistem ATACMS ima domet do 300 kilometara i sposoban je da pogodi ciljeve kao što su koncentracije neprijateljskih trupa, oklopna vozila i razne građevine. Raketa je vođena GPS-om i ima visok stepen preciznosti, sa verovatnoćom greške manjom od 10 metara u prečniku.

ATACMS se može ispaliti iz raketnog sistema za više lansiranja M270 (MLRS) i raketnog sistema visoke pokretljivosti M142 (HIMARS).

ATACMS lansirni kontejner ima poklopac sa šest krugova poput standardnog poklopca MLRS rakete, ali sadrži samo jednu raketu te identičan obrazac čini da je za neprijateljske obaveštajne službe izazovnije da ga izdvoje kao metu visoke vrednosti.

[attachment=1]

ATACMS je koristila vojska Sjedinjenih Država u nekoliko sukoba, uključujući Zalivski rat, rat u Iraku i rat u Avganistanu.

U ovim sukobima, raketni sistem je korišćen za gađanje različitih ciljeva, uključujući koncentraciju neprijateljskih trupa, oklopna vozila i zgrade. Za vreme američkog rata u Iraku ispaljeno je više od 450 ATACMS.


Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/10/26/oruzane-snage-rusije-po-prvi-put-presrele-dve-rakete-atacms-u-zoni-specijalne-vojne-operacije/)

Да поставим ову информацију овде.

Према писању турских ТК (а преносе их руски ТК) Руска  ПВО је у последњих месец дана повећало ефикасност ПВО оборивши више противничких ваздухоплова и ракета, односно значајно више него у протеклих 6 месеци). То се доводи у вези са увођењем у 24-часовно дежурство (наводно лете стално) руског "Авакса", авиона А-50, као и учесталом употребом авиона С-57 са побољшаним ракетама ваздух-ваздух  Р-37М (домета 150-400 км). Наиме, увођењем авиона за рано упозорење и контролу А-50 проширен је радарски хоризонт ПВО. Сада се ефикасно обарају и авиони на висинама од 1000м а на даљини од 50 км што је за класичне земаљске радаре испод хоризонта. Радарска слика са овог авиона се вероватно преноси земаљских ПВО системима и ловачким авионима у дежурству. Наводно су се преживели украјински пилоти сведочили да су били обарани на великим даљинама без претходног упозорења радарског озрачења и информације да ракета лети ка њима.

Ако је ово тачно, пре свега да руски "Авакс" дежура на небу 24 сата онда се "црно пише" украјинским Ф-16 када их уведу у наоружање.

Mislim da ova situacija za Ruse i jeste "trening" za F-16.

Radio tehničke trupe Ruske Federacije otkrile su više od 2 miliona vazduhoplovnih objekata 2023

Borbene posade radiotehničkih trupa Oružanih snaga Rusije su 2023. godine otkrile i pratile više od 2 miliona vazduhoplovnih objekata. Ovo je 5. januara saopštilo Odeljenje za informisanje i masovne komunikacije ruskog Ministarstva odbrane.

„Od toga je oko 600 hiljada stranih letelica, više od dve hiljade izviđačkih i više od 20 borbenih strateških bombardera. Istovremeno, dežurne snage su dovedene u stanje pripravnosti broj jedan više od 4 hiljade puta, što je jasan pokazatelj visokog intenziteta borbenog dežurstva u radiotehničkim trupama“, navodi se u izveštaju.

Napominje se da su radiotehničke trupe naoružane savremenom radarskom opremom „Nebo-M“, „Podlet-K1“, „Kasta-VM“, „Osmatrač-FSRiKVP“, „Obnovitelj“, „Niobij-M“ i kompleksima opreme za automatizaciju „ Fundament-M” ", kao i daljinskom indikatorskom stanicom "VIP-117M3".

Integrisana upotreba ovih sredstava omogućava otkrivanje i praćenje svih sredstava vazdušno-kosmičkog napada, od malih dronova do hipersoničnih raketa, uključujući i svemir, navelo je Ministarstvo odbrane.

Kako su naglasili u vojnom resoru, upotreba elektronske opreme zahteva visok nivo lične obučenosti vojnog osoblja i koherentnost jedinica, uzimajući u obzir iskustvo stečeno tokom specijalne vojne operacije i u Siriji.

„Tokom izvođenja specijalne vojne operacije, jedinice i podjedinice radio-tehničkih trupa stiču ogromno iskustvo u borbenom radu, aktivno se usavršavaju i nastaju nove taktike upotrebe jedinica, zasnovane na visokoj mobilnosti najnovijih modela radio-elektronske tehnike“, dodalo je rusko Ministarstvo odbrane.

U 2023. godini više od 1.000 visokokvalifikovanih radiotehničkih oficira obučeno je na Vojnoj akademiji Vazdušno-kosmičke odbrane po imenu maršala Sovjetskog Saveza Žukova u Tveru i na Jaroslavskoj višoj vojnoj školi protivvazduhoplovne odbrane, kao i na Sibirskom federalnom univerzitetu i Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu Bauman.


Izvor (https://iz.ru/1630479/2024-01-05/radiotekhnicheskie-voiska-rf-v-2023-godu-obnaruzhili-bolee-2-mln-vozdushnykh-obektov)

Lasersko nišanjenje: perspektivni sistemi protivvazduhoplovne odbrane dobiće nove sisteme zaštite

Čime će biti opremljeni protivvazduhoplovni sistemi koji će zameniti Tor i Strelu-10?

Trupe protivvazduhoplovne odbrane će dobiti zaslepljujuću i nadmoćnu zaštitu. Rusko Ministarstvo odbrane odobrilo je tehničke uslove za sisteme protivvazduhoplovne odbrane nove generacije, rekli su za Izvestiji izvori u vojnom resoru. Sada će, pored samih raketa, biti opremljene i laserima za suzbijanje optike dronova i sistema za elektronsko ratovanje. Očekuje se da će novi protivvazduhoplovni raketni sistemi zameniti proverene „Tor“ i „Strela-10“. Stručnjaci napominju da će prisustvo laserskih sistema omogućiti da se skupe rakete ne troše na uništavanje jeftinih dronova.

Za odbranu i aktivni napad

Ruski sistemi PVO nove generacije, pored raketnog naoružanja, dobiće i lasere za suzbijanje optike bespilotnih letelica i elemenata elektronskog ratovanja. Takvi zahtevi sadržani su u novim taktičko-tehničkim zahtevima za sisteme protivvazduhoplovne odbrane kopnenih snaga – Izvestija je o završetku njihovog razvoja obaveštena od izvora u Ministarstvu odbrane Rusije, a potvrda je stigla i od sagovornika u vojno-industrijskom kompleksu. Sistemi za elektronsko ratovanje moći će ne samo da pokriju sisteme PVO od visokopreciznog naoružanja, već i da budu sredstvo aktivnog napada – za suzbijanje radara, navigacionih sistema i komunikacionih sistema aviona i bespilotnih letelica.

Prema rečima sagovornika publikacije, očekuje se da će se prvi prototipovi novih sistema PVO pojaviti krajem 2020-ih – početkom 2030-ih. Oni bi trebalo da zamene Tor, Strela-10 i niz drugih sistema PVO koji su trenutno u upotrebi u Oružanim snagama Rusije.

Sa razvojem bespilotnih letelica i njihovim masovnim pojavljivanjem na bojnom polju, trupe protivvazduhoplovne odbrane suočile su se sa određenim problemom: da bi se oborila jeftina bespilotna letelica koja košta nekoliko stotina dolara, troši se protivvazduhoplovna raketa čija je cena nekoliko redova veličine veća, što čini njenu upotrebu, ako ne besmislenom, onda neefikasnom. Zbog toga će perspektivni protivvazduhoplovni sistemi imati laserske sisteme za uništavanje takvih ciljeva, rekao je za „Izvestija” bivši zamenik glavnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva Ajteh Bižev.

— Već duže vreme govorimo o ažuriranju zahteva za sisteme PVO. To je deo strategije razvoja PVO trupa i vazduhoplovstva“, objasnio je on. — Sistemi za elektronsko ratovanje će izbaciti neprijateljske avione sa kursa i dovesti ih u zabludu tako da ne ostvare svoje ciljeve.

Na kraju krajeva, sposobnost sistema protivvazduhoplovne odbrane ne samo da uništi avione, već i da ih izbaci sa kursa, najefikasnije će zaštititi trupe i zaštićene objekte, smatraju stručnjaci.

— Jedan proizvod će kombinovati elektronsko ratovanje, rakete i optički supresor signala, odnosno laserski emiter. Ovo je svakako pozitivna stvar“, rekao je za Izvestija vojni ekspert Viktor Murahovski. — Ali mnogo zavisi od toga ko će tačno biti uključen u razvoj. „Tor“ i „Strela-10“ proizvode različiti proizvođači. Ko će biti odgovoran za implementaciju odobrenih tehničkih specifikacija biće od velikog značaja.

Dokazana sredstva

Protivvazduhoplovni raketni sistemi „Tor“ i „Strela-10“, iako zamena za njih nije razvijena, i dalje su sasvim moderna sredstva koja pokrivaju trupe u borbenim formacijama i na maršu, primećuju stručnjaci.

Sistem PVO Tor i njegove modifikacije smatraju se jednim od najefikasnijih sistema PVO kratkog dometa na svetu. Kompleks je razvijen za ratne uslove sa visokotehnološkim neprijateljem koji ima krstareće rakete, jurišne dronove i korigovane bombe. Automatski detektuje metu u bilo kom vremenu, danju ili noću, prati je i uništava. Operateru treba samo da pritisne dugme za lansiranje.

Sa eksternim izvorom informacija, sistem PVO može da dežura čak i sa isključenim radarom, aktivirajući ga samo za iznenadni udar. Ovo omogućava Toru da organizuje zasede avionima i da ostanu neranjivi na protivradarske rakete.

Gusenički sistem PVO Strela-10 je sistem PVO kratkog dometa koji se koristi za pokrivanje kopnenih snaga od udara aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, kako na maršu i tako i direktno na položajima. Odlikuje se visokom pokretljivošću i lakoćom pripreme za gađanje. Prebacivanje instalacije iz marševskog u borbeni položaj traje ne više od 20 sekundi. Rakete se pripremaju za lansiranje za 5-10 sekundi. Ali njegov domet je ograničen na 5 km po daljini, a po visini na 3,5 km.

Sistem PVO se usmerava pomoću optičko-elektronskog sistema. Može da radi samostalno ili kao deo baterije, primajući sve informacije o cilju od komandnog vozila ili drugih jedinica PVO putem radio komunikacija. U ovom slučaju, vozilo postaje nevidljivo za neprijatelja.

Skica karakteristika raketnih sistema PVO Tor-M2 i Strela-10M3:

[attachment=1]

Strela-10M3:

[attachment=2]

[attachment=3]

Tor-M2:

[attachment=4]

[attachment=5]


Izvor (https://iz.ru/1631848/aleksei-mikhailov-iuliia-leonova-roman-kretcul/lazernyi-pristrel-perspektivnye-zrk-poluchat-novye-sistemy-zashchity)

Rusija raspoređuje sisteme PVO Pancir-S1 i S-300 za odbranu Krimskog mosta

Ukrajinska partizanska grupa „Ateš“ sa sedištem na Krimu prijavila je 2. aprila 2024. da je Ruska Federacija rasporedila sisteme PVO Pancir-S1 i S-300 u blizini Kerčkog mosta, koji povezuje kopno Rusije sa anektiranim poluostrvom Krim. Rusija 2014. Most, zvanično poznat kao Krimski most, Rusija smatra ključnim iz logističkih, strateških i psiholoških razloga u regionu.

Nadzor partizanske grupe otkrio je upotrebu civilnih plovila za transport vojnog tereta oko Kerčkog mosta, što ukazuje na upotrebu civilnih plovila za tajni transport vojnog tereta. Štaviše, primećeno je smanjenje patrolnih aktivnosti ratnih brodova ruske mornarice u blizini, što ukazuje na moguću stratešku promenu ili preraspodelu pomorskih resursa unutar Crnog mora.

Prismotrom je takođe otkriveno postavljanje sistema protivvazduhoplovne odbrane, posebno sistema S-300 i Pancir-S1, u blizini mosta. Čini se da je ovo mera zaštite Kerčkog mosta od potencijalnih vazdušnih udara, što ukazuje na naglasak ruske vojske na obezbeđivanju ovog strateškog dobra od vazdušnih pretnji.

Kerčki most, zvanično poznat kao Krimski most, je značajan infrastrukturni projekat koji povezuje poluostrvo Taman u ruskom Krasnodarskom kraju sa poluostrvom Kerč na Krimu. Proteže se oko 19 kilometara, prepoznat je kao najduži most u Evropi i uključuje odvojene deonice za automobilski i železnički transport. Započet nakon inkorporacije Krima u sastav Ruske Federacije 2014. godine, most je završen u fazama, pri čemu je deo za vozila otvoren 2018., a železnički deo 2019. Projektom, kojim je rukovodila kompanija povezana sa likom bliskom ruskom predsedniku Vladimiru Putin je bio žarište tenzija između Rusije i Ukrajine, koji je pretrpeo značajnu štetu zbog eksplozija u oktobru 2022. i jula 2023., pripisane ukrajinskim snagama.

Iz perspektive Ukrajine i većeg dela međunarodne zajednice, most se posmatra kroz sočivo pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, koje se smatra nezakonitim i kršenjem suvereniteta Ukrajine. Izgradnja i rad mosta bez sporazuma  sa Ukrajinom kritikovani su zbog podrivanja međunarodnih normi i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Strateški značaj mosta prevazilazi civilnu upotrebu, s obzirom na njegovu ulogu u olakšavanju logističkih i potencijalnih vojnih kretanja, što ga je učinilo metom u tekućem sukobu između Rusije i Ukrajine. Akcije Ukrajine protiv mosta, uključujući i ciljanje za vojne operacije, ukazuju na stav Ukrajine da će Kerčki most biti uništen ukoliko Krim bude ponovo pod njihovom kontrolom.

Ova strategija raspoređivanja, uključujući pozicioniranje sistema Pancir-S1 za zaštitu kritične infrastrukture, kako se vidi u blizini Kerčkog mosta i u Moskvi, sugeriše taktičku odluku unutar ruske vojske da obezbedi ključna sredstva koja se smatraju vitalnim za strateške, logističke ili psihološke razloge u toku trajanja sukoba. Na primer, kako je objavljeno 5. septembra 2023. godine, unapređenje moskovskog sistema protivvazduhoplovne odbrane, nakon pojačanih napada bespilotnih letelica koji se pripisuju Ukrajini, uključivalo je izgradnju novih položaja protivvazduhoplovne odbrane i strateško postavljanje različitih sistema Pancir. U januaru 2024. godine, još jedan sistem Pancir-S1 postavljen je na krov zgrade Ministarstva odbrane, sa ciljem da dodatno unapredi odbranu od vazdušnih pretnji i ojača osećaj bezbednosti među stanovnicima Moskve.

Pancir-S1, koji je NATO označio kao SA-22 Greyhound, je sistem protivvazduhoplovne odbrane koji je razvio i proizveo ruski KBP Instrument Design Bureau iz Tule. Kombinujući raketne i artiljerijske sposobnosti, dizajniran je da brani vojna postrojenja, industrijske lokacije i formacije trupa od vazduhoplovnh pretnji, uključujući avione, helikoptere, bespilotne letelice, krstareće rakete i precizno navođenu municiju. Naoružanje sistema uključuje vođene rakete zemlja-vazduh 57E6 i automatske topove 2A38M kalibra 30 mm, nudeći mogućnosti gađanja na različitim dometima i visinama.

Koristeći naprednu radarsku tehnologiju, uključujući radar za akviziciju ciljeva i radar za praćenje ciljeva, Pancir-S1 pruža sveobuhvatnu situacionu svest i mogućnosti otkrivanja ciljeva. Njegov radarski sistem omogućava otkrivanje i praćenje ciljeva na udaljenosti do 36 (47) kilometara i na visinama do 15 kilometara. Rakete sistema imaju domet dejstva od 1,2 do 20 kilometara i visine od 0 do 15 kilometara, dok njegovi topovi mogu da gađaju ciljeve udaljene do 4 kilometra i visine do 3 kilometra. Svojom prilagodljivošću različitim vremenskim uslovima i okruženjima za elektronsko ratovanje, Pancir-S1 nudi pouzdanu odbranu od širokog spektra vazdušnih pretnji.

Serija S-300 obuhvata raketne sisteme zemlja-vazduh koje je razvio Sovjetski Savez kasnih 1970-ih, za odbranu od aviona, krstarećih projektila i, u kasnijim varijantama, pretnji balističkim projektilima. Tokom svog radnog veka, S-300 je evoluirao kroz brojne nadogradnje, što je dovelo do stvaranja varijanti kao što su S-300P, S-300PMU, S-300PMU-1 i S-300PMU-2. Ove verzije su uvele ažuriranja u dometima dejstva projektila, fleksibilnosti raspoređivanja i radarskih komponenti kako bi se omogućilo otkrivanje i praćenje ciljeva udaljenih do nekoliko stotina kilometara. Na primer, S-300PMU-1 može da prati ciljeve do 300 kilometara i gađa ih u dometu od 150 kilometara. Ova varijanta takođe može da gađa ciljeve na visinama od otprilike 10 metara do 27 kilometara.

[attachment=1]


Izvor (https://armyrecognition.com/ukraine_-_russia_conflict_war_2022/russia_deploys_pantsir-s1_and_s-300_air_defense_systems_to_defend_the_crimean_bridge.html)

Pokrijte se „Pancirom“: Šojgu najavio udvostručenje snabdevanja trupa sistemom protivvazduhoplovne odbrane

Šef Ministarstva odbrane saopštio je i gubitke Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne vojne operacije iznosili su skoro pola miliona ljudi, a ruska vojska je tokom Specijalne vojne operacije razvejala mitove o superiornosti zapadnog naoružanja. Šef Ministarstva odbrane RF Sergej Šojgu je to saopštio 23. aprila na kolegijumu ruskog Ministarstva odbrane. Takođe je najavio skoru isporuku prvih primeraka sistema S-500 trupama i udvostručenje proizvodnje sistema PVO Pancir. Za borbu protiv bespilotnih letelica, koji se sve više koriste na liniji borbenog dodira, neophodan je efikasan raketno-topovski sistem kratkog dometa, smatraju stručnjaci. Ovi sistemi su sposobni da rešavaju mnoge zadatke: praćenje kolona, pokrivanje prostora pozicioniranja protivvazduhoplovnih sistema S-300 i S-400 i drugih jedinica.

Jačanje protivvazduhoplovne odbrane

Snabdevanje trupa protivvazduhoplovnim raketno-topovskim sistemima "Pancir" ove godine će se skoro udvostručiti, rekao je njegov šef Sergej Šojgu na sastanku Ministarstva odbrane.

Modifikacija Pancir-SM se smatra najsavremenijim sistemom PVO kratkog dometa. Ovi kompleksi su dobili novi radar sa aktivnom faznom rešetkom, zbog čega je domet otkrivanja ciljeva povećan sa 32–36 km na 75 km. Maksimalna daljina angažovanja je 40 km.

Za Pancire se razvija municija malog kalibra, prenela je ranije Izvestija. Oni koriste sistem upravljanja i bojevu glavu slične po svojim mogućnostima konvencionalnim raketama Pancir. Nova municija će biti veoma efikasna protiv bespilotnih letelica, a može se koristiti i protiv ATGM-a, MLRS granata, protivradarskih projektila i drugog oružja za vazdušne napade.

Minimalna površina za gađanje vazduhoplovnih ciljeva ovakvim projektilima biće smanjena na 500 m. Puno opterećenje municije protiv dronova može biti do 48 raketa.

„Panciri“ su veoma potrebni trupama. Pokazali su potpunu efikasnost u svim aktivnostima: u pratnji konvoja, u pokrivanju pozicionih područja protivvazduhoplovnih sistema S-300 i S-400 i u zaštiti gradova“, rekao je za Izvestiju Ajteč Bižev, bivši zamenik glavnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva za jedinstveni sistem protivvazduhoplovne odbrane ZND. – Štaviše, biće modifikovani, sa poboljšanim borbenim mogućnostima.

Prema generalovim rečima, naglo povećanje snabdevanja Pancira je odgovor na zasićenje linije borbenog kontakta dronovima.

„Ovi sistemi su se pokazali efikasnim protiv bespilotnih letelica u Siriji, kada su odbijali masivne napad dronova“, podsetio je on. "Oni savršeno pokrivaju aerodrome." Veoma dobar, univerzalni kompleks kratkog dometa.

Kako je 23. aprila rekao Sergej Šojgu, ove godine trupe će dobiti prve primerke nove generacije protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-500 u dve modifikacije – komplekse dugog dometa i protivraketne odbrambene komplekse.

Pored toga, nastaviće se isporuka sistema PVO S-400, S-300V4, Buk-M3, Tor-M2U, radarskih stanica nove generacije.

Danas je udeo savremenih primeraka 82 odsto, rekao je ministar. U naredne dve godine ova cifra se mora povećati na 85%.

Načelnik vojnog resora izneo je podatke o performansama ruskih sistema PVO od početka specijalne vojne operacije. Prema njegovim rečima, od početka neprijateljstava uništeno je više od 22 hiljade dronova i oko 6 hiljada raketa, uključujući više od 3,5 hiljade municije HIMARS MLRS i 361 projektil sistema Vampir.

U istom periodu oborena su 592 aviona, 270 helikoptera, 349 protivvazdušnih vođenih i taktičkih balističkih raketa, 329 vođenih i 278 antiradarskih projektila i 37 balona.

— Značajan doprinos povećanju efikasnosti sistema PVO objekata daju regionalne vlasti Moskve, Moskovske, Lenjingradske, Belgorodske oblasti i Krasnodarske teritorije. Uz njihovu podršku formiraju se jedinice za borbu protiv bespilotnih letelica i opremaju pozicije za raketne i radio-tehničke trupe“, rekao je Sergej Šojgu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://iz.ru/1686568/roman-kretcul/prikrytsia-pantcirem-shoigu-anonsiroval-udvoenie-postavok-zrk-v-voiska)