PALUBA

Osmatračko-akvizicijski radar 36D6 Niva / ST-68UM

Prva generacija osmatračkih 3D radara sistema S-300. Poseduje veoma ograničenu mogućnost modifikacije dijagrama zračenja. Radar je opremljen i uređajem za raspoznavanje "svoj-tuđi".

Maksimalne daljine detekcije su 20 km za cilj na visinama do 60 m, 30 km za ciljeve na visinama ispod 100 m i 200 km za ciljeve iznad visine od 150 m.
Po specifikaciji sistema, u stanju je da detektuje i procesuira 127 ciljeva, od kojih 32 automatskim praćenjem.
Radar radi u E-bandu na radnim frekvencijama od 2,7-2,9 GHz.
Maksimalni domet radara je do 200 km.
Antena se može montirati na jarbol visine do 23 metra.
Brzina rotacije antene može se podesiti na 6 i na 12 obrtaja u minuti.
Situacija u vazdušnom prostoru se prati u kabini radara na 3 operatorska radna mesta.
Radar poseduje visoku otpornost na aktivne i pasivne smetnje, a poseduje i sistem CFAR kojim se neutrališe pojava "lažnih ciljevi" i digitalni brisač stalnih odraza.

Nastanak ovog radara vezan je za projektni zadatak konstrukcije niskovisinskog detektora koji bi, pre svega, služio u jedinicama PVO naoružanim raketnim sistemima PVO S-300, kao radar za ojačavanje diviziona u smislu niskovisinskog detektora ili kao svevisinski radar za slučaj samostalnog dejstva diviziona.
Osim toga, bilo je predviđeno da se koristi i kao niskovisinac u jedinicama u sklopu ASURI sistema (kod nas - VOJiN).
Kada je radar razvijen, u suštini je predstavljao veoma moderan radar u svom vremenu, zapravo i najmoderniji ruski decimetraš (talasni opseg rada).
Glavna mana je bila masa, ne samo antena, nego i pratećih furgona jer ih je bilo 4 do 5. Tu se svaka brzina u razvijanju izgubila, a cena koštanja otišla previsoko.
Ipak, ruski projektanti su na kraju dobili odličan radar, mnogo boljih karakteristika od zahtevanih, ali nekoliko puta skuplji i zaista glomazniji od onoga što se očekivalo od niskovisinskog detektora. Krenulo se u "pre-projektovanje" i radar je postao "sve-visinac".

To je 3D radar, mada naginje ka 3D-1 (manji broj prijemnih snopova po grupama visina), mada veoma kvalitetan za to vreme. Obzirom da radne frekvencije, osetljiv je na protivradarske rakete, a i nije baš idealan za rad u grupi dežurnih radara u smislu dugotrajnijeg neprekidnog rada, pa ga na tim zadacima danas menjaju radari iz porodice Kasta, pogotovo poslednji Kasta-2, koji iako ima slabije karakteristike otkrivanja po visini, ipak ima prednost radnih frekvencija manje osetljivih na protivradarske rakete (UHF -830-882 MHz) i standardnu karakteristiku dugotrajnog rada bez kvarova koja je poznata kod svih radara koji svog pretka pronalaze u legendardnom P-15.

Svakako je najveću "slavu" doživeo uvođenjem u jedinice sistema PVO S-300PT / PS. Postao je dodatni pukovski radar, ali i standardna dopuna na nivou samostalnih diviziona.

[attachment=1]

[attachment=2]

Na društvenim mrežama se pojavio snimak dejstva ruskog drona-kamikaze tipa Lancet na ukrajinsku radarsku stanicu ST-68UM. Vidimo na snimku da je letelica u poslednjim metrima leta skrenula u stranu i pogodila pored samog radara, verovatno oštetivši blokove elektronike.
Ipak, ova radarska stanica je definitivno preživela ovaj udar, kao i posada, koju možemo videti kako napušta radar nakon udara drona....

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/36D6%20Niva%20pogo%c4%91en%20lak%c5%a1e.mp4