PALUBA

Diskusija u Nedeljom u 2 i 3 , interesantno. Za i protiv.

https://www.youtube.com/watch?v=cm7kNiKJdD0

Dobra tema za debatu.
Za sada hibridi vode po pitanju ekonomičnosti, sa tim da im je benzinski motor prepravljen na metan, i tu bitku polako ali sigurno dobija Tojoota. Tako je bar na terenu.

Тојота је изгубила доста времена. До прошле године су упорно тврдили да не намеравају да производе електричне аутомобиле. Онда су схватили да нису били у праву и сада покушавају да ухвате корак. Хибриди који могу да се пуне су добро прелазно решење за сиромашне земље, које ће имати проблема са развојем инфраструктуре, као што је нпр. Србија. Међутим, за тржишта која имају куповну моћ, хибриди неће бити толико интересантни.

Аутомобили са СУС моторима су скупи за одржавање, са свим оним течностима које се мењају, сервисима, итд. Хибрид и даље има све те делове и захтева исте интервале одржавања. Купиш аутомобил за нпр. 30 хиљада долара и онда за следећих шест година потрошиш 7500 долара (25% од вредности кола) на одржавање. При томе не рачунам губитак времена за одласке на сервисе.

Ако се то остави по страни, хибриди вероватно јесу оптимално прелазно решење. Својевремено је Шевролет избацио модел који је (по мени) генијално дизајниран, СУС мотор је практично био само агрегат за пуњење батерије, а погон је био у потпуности електричан. Нажалост, није се дуго задржао на тржишту, ради мале потражње.

Инфраструктура ће се прилагодити. Када је након 2. св. рата вршена електрификација у Србији, људи су добили струју за расвету, електрични решо и радио. Како је време пролазило и потребе расле, тако су расли и капацитети електричне мреже. До пре двадесетак година, обичан телефон је у многим деловима Србије био проблем. Села без телефонске мреже, двојници, итд. Данас по селима имаш оптичке каблове за брзи интернет.



 

Mogu da pričaju šta hoće, metan je gorivo budućnosti. Bar ove bliske.

Daleko od toga da ja nisam za zastitu okolisa i ekologiju ali me smeta kod tih prezentacija kada se samo izvlaci pola price iz kontesta a ostali dio se sakriva.
Sada zbog korone vec skoro 2 godine skoro i da nema letenja sa velikim a i malim zrakoplovima i nije zabiljezeno nikakvo poboljsanje u stanju sa CO2.
U prici se zanemaruje priroda. Jedna erupcija vulkana izbaci kazu toliko CO2 koliko cijela planeta u dvije godine. Kako misle zacepiti vulkane ne znam?
U mocvarama je kazu zarobljena ogromna kolicina CO2, u Holandiji pokusavaju sa polaganim isusivanjem a sto ce sa tajgama u Rusiji i Kanadi Huh?
Mnoge zemlje u EU su si zadale po meni potpuno ne realne rokove da do 2050 dodju na nivo nulte CO2 emisije, pa vec sada se korigiraju jer vide da je to Mission Impossible.
Takvo je euforicno stanje da se pomalo gubi tlo pod nogama. Nove sirovine za proizvodnju boljih baterija (da bi se sacuvala ekologija ) se vade u Cileu, pumpaju vodu u dubinu da bi dobijali minerale i tako nanose veliku stetu okolisu. I kao sto je upitno tko je zapoceo sa Covid 19 ,Kina koja nema izvore nafte i plina ali zato bogata mineralima potrebnim za sve ovo oko ekologije ima velike prednosti u buducnosti kada se potisne nafta. Potpuno su ovladali trzistem solarnih panela i u Americi a i u Europi, itd. U Australiji su pokupovali sve koncesije za vadjenje minerala potrebne za baterije. Gledam nedavno mladi zeleni pricaju kako u Europi uopce nije potrebno da se leti sa zrakoplovima je moze kao u Japanu da se poveze sa brzim vlakovima i tako smanji CO2 jer su vlakovi na struju a onda ih voditelj pita da li znaju od kuda dolazi el. energija u Japanu, naravno ne, iz nuklearnih elektrana , pa ih podsjeti na Fokusimu i ostaju bez odgovora. Sada su svi poludjeli za elektro i hibrid autima, super ali se pokazalo da nema dovoljno mjesta za punjenje. To je buducnost , da se ne ceka na punjenje auta dugo ,max 30 minuta za 80% kapaciteta baterije.Baterija traje oko 5 godina a na pitanje koliko kosta nova nisa uspio dobiti pravi odgovor , recimo kod Reno-a.Problematicno je i recikliranje odsluzenih baterija, moraju se prazniti i po dva dana.Gledam na F1 trkama problem je transport trkacih elektro auta ,u Cargo zrakoplovu od opasnosti od pozara, moraju ih satima isprazniti itd... Vatrogasci jos uvijek nisu rijesili efikasno gasenje upaljenog auta na baterije. Moraju ga zalijevati satima sa vodom. Do nedavno, su kuce kada gora, a imaju na krovu solarne panele pustali da izgore jer bi gasenjem doveli sebe pod strujni udar, sada takve kuce moraju iz vana imati sklopku gdje oni mogu iskljuciti struju prije gasenja. Strucnjaci upozoravaju da uz sve dobre zelje trenutno sam 10% energije se moze dobiti iz obnavljajucih izvora.Svima je Norveska uzor za porast el.automobila. super. Oni su po stanovnistvu mali ali po povrsini razvuceni i imaju velike izvore hidro , zdrave, energije ali posteno priznaju kako sami kazu sizofrenost u politici jer veliki dio novca zaradjuju prodajom nafte i plina sa svojih nalazista na sjeveru.Europa gura el. aute a Japan hibridne na gorive celije.Prvo pitanje je koliko el .energije trebas da bi dobio razdvajanje vodika i kisika, i odakle ta el. energija.O tome se suti. Drugo punjenje auta sa gorivim celijeme je znatno duze u vrlo je kritican polozaj auta kod punjenja.Postavljau se podmetaci pod kotace auta da se ne pomakne.Njemacke podmornice klase 212 i 214 su na gorive celije i kada su napunjene mogu dugo,mjesec dana, biti pod vodom bez izronjavanja, ali sto se ne spominje, kada dodje vrijeme punjenje 7 dana su privezane uz obalu i moraju se tako fiksirati da se ni malo ne pomaknu, sto je kod plovila posebno kriticno, jer mora biti u kvazi malom doku. U Hamburgu su poslije uspjeha sa podmornicama najavljivali gradske autobuse na gorive celije, pa se sada  nista ne cuje. U Japanu su prije par dana predstavili Toyotin prvi kamion na gorive celije ali je to sve u povoju.
I na kraju naj veca zabluda u toj cijeloj prici sto trenutno a i u skoroj buducnosti nitko nema rijesenje za brodski prijevoz. Kako napraviti velikog konejnerasa  sa 10.000 kontejnera a i vise, ili ogromne tankere ili bulk cariere na baterije, a 90% svjetskog transporta se vrsi brodovima!!!
Puno toga je politicka i trzisna manipulacija.Sjetite se bar vi stariji Kisengerove i USA prognoze o nestajanju zaliha nafte ,za dvadeset godina , da bi podigli cijenu nafte, a nafte ima jos i danas i stalno se otkrivaju nova nalazista.
BTW netko je lijepo rekao:" interesantno gdje god su Amerikanci uvuceni u rat pronadju naftu." Zadnja dogadjanja u Afganistanu su interesantna. za razliku od Iraka, Sirij, vjerojetno Libije, gde su cim su kontrolirali podrucja zapoceli eksploataciju nafte u Afganistanu leze velika bogatstva rude i minerala i to ne taknuta. Ni jedan osvajac nije imao dovoljno mira da se pozabavi eksploatacijom. I sda nakon americkog debakla vec se guraju Kinezi  i obecavaju pomoc, kao i izgradnju ceste preko Afganistana u svrhu famoznog puta svile, sa cijom krilaticom su se pojavili i na Antartiku???, a vec se stidljivo spominje i otvaranje rudnika za eksploataciju rudnih bogatstava. Vidjet cemo kojih ruda. Vjerojatno strateskih sirovina buducnosti a vezano za proizvodnju baterija...
U Europi a i drugde je izgradnja i postavljanje uredjaja za punjenje auta posao stoljeca, tako da se isplati otvarati firme za to a i ulagati novac u te kompanije koje budu to radile.
Takva je euforija, a odakle ce dolaziti struja, vidjet ce??
Razgovarao sam sa mladicem iz Afganistana koji zivi i radi vec dugo u CH i on mi je rekeo da Afganistan ima puno rude i minerala , posebno Litija, mineral buducnosti za baterije i lakse za vadjenje, a ne kao u Cileu sa 1800 m dubine i upumpavanje vruce vode. Bolivia, Chile i Argentina posjeduju za sada preko 70% rezervi Litiuma. Chile ima vise nego Australija.To je zasigurno mineral strateski, buducnosti i Kinezi su to nanjusili u Afganistanu ,zato se i guraju kod Talibanaca.
Audi je obznanio da vise nece razvijati nove motore sa unutrasnjim sagorijevanjem.
VW ulaze 12 milijardi eura u tvornice akomulatora posebice ako nisam pogrijesio Baterien Nord.

Vjetro elektrane u USA i drugdje zale se stanovnici koji stanuju u blizini na buku, jedno kada se vrti a drugo jer zbog zastite ptica, ornitologija, postavljaju na njih izvore zvuka koji imitiraju glasove ptica grabljivica na veliko veselje susjedstva i to ide dan i noc.
U Njemackoj su vjetro-elektrane vecinim na Sjeveru i sada je svadja kuda ce ici podzemni kabel koji ce el. energiju doboditi na Jug jer se ispostavilo da ljudi koji zive u blizini tih kabela imaju problema za zdravljem i izmjerena su velika elektro magnetska zracenja.

Razgovaram o ovoj temi danas sa kolegom koji često putuje po svetu. Kaže da će punjenje elektro automobila biti jeftino sve dok na putevima ne bude većina takvih, a onda ide prava cena, nekoliko puta veća.

Podseća na cenu dizel goriva pre 20-ak godina, jeftinije od cene benzina za 20 i više posto. E, sad kad je više automobila sa dizel motorima, cena dizela je oko 20% veća od cene benzina...

A cijena akumulatora, zbrinjavanje istrošenih akumulatora...
I još jedan sitan detalj...
Koji su izbori el. energije kojom se pune automobili (danas je udio "ekoloških" elektrana vrlo mali) i koliki su gubitci od proizvođača (elektrane) do punjenja.

Sada kada kupis elektro auto baterija je tvoja.No nisam nigdje dobio odgovor koliko ce me kostati nova baterija za 5 godina. Prije desetak godina kada sam se interesirao za elektro aute, npr kod Renoa ali i nekih drugih, kupovao si auto ,ali je baterija ostala vlasnistvo proizvodjaca. U takvoj konstalaciji je moguce ono sto je u Izraelu, i mada treba uzeti u obzir da je to po povrsini mala zemlja, oni su imali u vecim soping centrima da dodjes i umjesto da ti pune bateriju ,oni ti za dvadesetak minuta , dok ti kupujes ili popijes kavu, zamjene tvoju bateriju nekom drugom napunjenom. Kada nije tvoje vlasnistvo sve ti je jedno koja je u autu, kad i onako nije tvoja. Nisam cuo za tako nesto jos negdje...
Kazu da baterije skunute sa auta nakon 5 godina imaju tzv. jos jedan zivot od cca 5 godina kao spremnici energije od suncanih kolektora ili vjetrenjaca. a onda idu u definitivnu reciklazu. Sto sa materijalom recikliranih baterija nije sve do kraja jasno i koliko je to sve u skladu sa zelenom tehnologijom. Ista stvar je i sa krilima elektro vjetrenjaca jer su od keramickih vlakana i kako to reciklirati???

Ispravka, krila elektro vjetrenjaca su od compozitnog materijala ( glass, aramid, and carbon fiber fabrics), ali ne znam da li je to lako za recirkliranje???
Zna li netko kako se to izvodi??

Ne znam, ali znam da gore - gledao sam kako grom udara jednu kod Dolova, evo fotografija:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

   Nikako:  Principal amongst the German green’s concerns is what to do with more than 90,000 turbine blades; each of which weighs up to 15 tonnes; each of which cannot be recycled; each of which has been deemed hazardous waste.

https://stopthesethings.com/2020/12/19/out-of-sight-what-to-do-with-germanys-1-35-million-tonnes-of-toxic-wind-turbine-blades/

I niti dvije godine poslije, opcije recikliranja se pojavljuju:
https://cen.acs.org/environment/recycling/companies-recycle-wind-turbine-blades/100/i27
https://www.dell.com/en-us/perspectives/the-promising-future-of-carbon-fiber-recycling/

Се е добро со електричните возила но  повторно е потребно тие да се наполнат со енергија која ке доага од термо централи или нуклеарни централи  сепак  сончевите фотоволтеници не се толку ефективно имаат само од 8 до 16 проценти ефикасност зависно од светлината низ денот.

Kawasaki na EICMA sajmu otkrio planove za budućnost

10.11.2022.

Predsednik kompanije Kawasaki Motors Corporation, Hiroši Ito, održao je važan govor na EICMA sajmu u kojem je pričao o "zelenoj" budućnosti japanskog giganta.

Ito je uz električnog člana Z porodice predstavio i mašinu u Ninja stilu, koja ima istu dualnu bateriju i maksimalni kapacitet od 3 kWh. Obe mašine ispunjavaju evrpopsku A1 kategoriju i u prodaju stižu tokom naredne godine.

Ito je takođe bio domaćin premijeri prvog Kawasaki hibridnog motocikla, otkrivenog u hibridnoj formi. HEV model, koji lako može iskoristi najbolje od svog SUS agregata i električnog motora, bi u liniji japanske kompanije trebalo da se nađe od 2024.

Kawasaki je na svom štandu predstavio električni tricikl po imenu Noslisu, kao i hidrogenski agregat zasnovan na jedinici sa Ninja H2 motocikla koji koristi direktno ubrizgavanje. Uz njih se našao i Elektrode, dečiji ofroud električni motocikl već sada dostupan kupcima u Severnoj Americi.

Ito je naglasio posvećenost SUS motorima i istraživanjima novih pogonskih goriva. Istovremeno, predstavljeni si budući ciljevi za ostvarivanje karbonske neutralnosti.

Kompanija je najavila da će u naredne dve godine predstaviti oko 30 motocikala sa SUS motorima. Otprilike pola od tog broja će biti namenjeno evropskom tržištu.

Kawasaki će nastaviti da ispunjava zahteve svojih kupaca, istovremeno radeći na razvoju novih, čistijih tehnologija koje će doprineti postizanju karbonske neutralnosti.

Izvor: Moto-berza.com

Zanimljivo i čudno da nigde nema cene kada dođe vreme da se zamene baterije.

Ovisno o modelu/ proizvodjacu. Za moj Prius baterija je oko 700-900 EUR. Auto upravo ulazi u 8. godinu, 214000 km,  nikakvih problema, sve celije unutar limita. Za Mercedes CLA shooting brake 11kWh (plugin hibrid) oko 2000EUR. Za EV aute je sigurno veca cijena, ali ta fama da je cijena astronomska ne drzi vodu. Takodjer, troskovi servisa su manji nego kod ICE auta.

Hvala za info Lemi.

Elektro automobili da ili ne?
-Odgovor je jasan NE .

Dotakli ste se dosta stvari do sada u ovoj temi pa hajmo redom.

Elektro automobile forsira "kolektivni zapad "(šta god to značilo ) jer se tačno zna koliko će koja država još moći da "crpka naftu". I kad nafte ne bude vozila moraju da se kreću i dalje zar ne?

Građevinske mašine sa današnjim znanjem ne mogu da budu pokretane na baterije.

Metan je GAS PRASKAVAC ako ga pritisnete  (sabijete) on eksplodira. Eksplozija metana nikada nije jednolična kao recimo "eksplozija " dizela ili benzina ili TNGa motoru vozila. Prosto metan "razbije " karike, klipove, radilicu i havariše vozilo vrlo brzo.

Proizvodnja baterija je nemerljivo skuplja od proizvodnje aluminijuskog bloka motora vozila. I pri tome blok motora može da se reciklira nebrojeno puta, baterija nijednom.

Ima toga još koliko god hoćete.... pođite od toga šta se u praksi dešava sa vozilima Tesla  (Ilona Maska) za koja on i ekipa oko njega tvrde da su "svetski broj 1 i geniji u tom segmentu "a u praksi....

"Elektro" automobil da ili ne?
Odgovor je definitivno DA.
Prvenstveno, uzimajući sadašnje stanje i sve probleme, za red veličine "elektro" pogon je efikasniji od ICE pogona. To se učilo i uči se na strojarstvu.
Fosilnih goriva će biti sve manje ili će pak biti sve skuplja , kako kome, do razine nerentabilnosti.
Pitanje je samo vremena i u kojem obliku, odnosno koja "elektro" tehnologija će se pokazati optimalna.
Gorive ćelije su po meni najbolji put, Toyota i Mercedes, BMW prije svih, pa i ostali veliki i pored sveopćeg hype sa EV autima i dalje ulažu u razvoj te grane. Tehnički je zahtijevnije, vodik zahtijeva ozbiljnu infrastrukturu i tehnologiju, ali definitvno napreduju.
Na minhenskom aerodromu npr, već godinama koriste busove i ostala vozila na vodikove gorive ćelije.Probao sam Mirai II, čudo..
Baterije se kao i sve na Zemlji mogu reciklirati i recikliraju se, pitanje je razvoja tehnologije i opet ekonomičnosti.I tu se vidi napredak.
Afere o litiju stoje, jer eksploatacija litija i ostalih rijetkih materijala je na razini eksploatacije nafte u XIX. stoljeću. Ćišća rješenja postoje, zakoni trebaju natjerati kompanije da ih koriste i ne uništavaju prirodu, kao što sada rade.
Ostavite na stranu Elona Muska i "kolektivni Zapad".Musk je ma što god osobno mislili o njemu, genij svoje vrste i na granici ludila, ali takvi potiču napredak. Inače bi i dalje taljigali okolo na zaprežnim kolima. Ima ogromni utjecaj na hi tech području, a da ima i potpunih promašaja, ima i te kako. Tesla automobili, gledajući ih  zasebno kao proizvod, ne vrijede tih novaca definitvno i više je problema s njima nego sa tristačima.
I tu uopće ne uazim u "zelenu agendu". To je čista muljaža i prodavanje magle, politikantstvo.
Osobno vozim hibrida, te sam upravo u procesu kupnje hibrida ili PHEV.
I za kraj, metan nije plin praskavac. Metan je najjednostavniji ugljikovodik i koristi se  kao gorivo i automobila i u industriji, grijanju i sl.
Plin praskavac (elektrolitički plin) je smjesa vodika i kisika i voli praskati.Blizu je vodiku, ali tako daleko po svojstvima.

Kako za sta, za male aute i za po gradu, svakako... Za automobil za sve, apsolutno nikako. Za potpunu zabranu ICE automobila i zamjenu elektricnima, potpuno suludo.


To vrijedi samo pod uvjetom da si baterije napunio po duhu svetomu. Tipicna korisnosti dizel motora ti je izmedju 30 i 35%, ostalo su gubici. Tipicna korisnost elektromotora u elektricnom automobilu je oko 80%, na sto treba nadodati gubitke na samome inverteru, koji nisu zanemarivi Zvuci kao no brainer reklo bi se, 80% naspram 30%, wow, o cemu razmisljamo. Pa o tome da tu energiju nekako treba proizvesti, ako je to termoelektrana, a u vecini zemalja je to barem 50% ukupno prozvedene energije, one su u prosjeku efikasne max 40%, (ide to namjestanjem s Te-To i slicnim do 50%, ali 40% je neka realna cifra). Odjednom racunica i nije tako bajna. Imas 100 ulazne energije, koji pretvaras u elektricnu energiju prilikom cega ti 60% ide na gubitke, zatim imas gubitke u prijenosu i distribuciji koji su 8-10 posto u dobrom slucaju, kod HEP-a to ide i do 15. Zatim si dosao do svog punjca, tamo gubis novih 5-15 posto, ovosno koliko je dobar i efikacan, i tak tad si napunio svoju bateriju.



Kao netk otko radi u Oil & Gas industriji, nafte i plina ima koliko god hoces, a koliko ce biti skuplja ili jeftinija je cista politika. Pogledaj namete na gorivo danas, i probaj ih aplicirati na struju kada EV psotanu dominantni, a hoce, pa odradi racunicu odmah. Ili mislis da ce se drzava odreci milijardi poreza,


Toliko im dobro ide razvoj tehnologije da moraju posezati za zabranama ICE automobila da bi povecali prodaju elektricnih.


Vodik je takav corak koji nakon silnih milijardi ulupanih u razvoj jedino Toyota jos nesto pokusava, drugi su odustali.


Od slih ideja, hibridi su uvjerljivo najgluplja, uglavnom nastali na ideju da se fejkaju propisi i emisije. Nit smrdi nit mirise, nasrao si u auto par stotina kilograma motora, elektronike i baterija da bi kao dobio na ekonomicnosti. Super ces ustedjeti pretakajuci iz supljeg u prazno. Jos plug in hibridi nategnuto imaju racunicu (jer bateriju punis doma za kunu po kWh, pa hajde) i to samo dok su novi, cim to krene rikavat, a rekao bih da je period cca 8-10 godina, to nitko normalan nece thjeti kupiti, dakle u smece i po novi.

[attachment=1]

 ;D

Lemi sve sto si rekao teoretski ljepo zvuci. Pitanje odakle ce u buducnosti dolaziti tolika "zelena" struja da pokrije sve te procjene strucnjaka o potrebama. I vodik se dobiva elektrolizom i treba dosta el. energije. I ja bih sutra kupio el auto, ali ga nemam gdje puniti. Nova zgrada , kupili stan , drugi stanari kao i mi sve marke sto si naveo, ali nitko nece da plati i cuje da se udruzimo i ugradimo na svakom nasem parkiralistu el. punjac. Svi imaju dizele ili benzince. Meni samom pojedinacno bi bilo pre skupo. Bit ce to kao sto Helmut Kol rece nakon pada berlinskog zida, da je lako srusiti zid, ali dok se sruse zidovi u glavama proci ce decenije. Nedostaje i infrastuktura za sigurna punjenja na dugim distancama. Naprvili u CH test autom do Italije , ostali negdje na sjeveru Italije ili jugu Svicarske, jer nisu imali gdje napuniti auto. Sigurno da ce se sa vremenom povecavati broj mijesta za punjenje ali ce se povecavati i broj konzumenata. Kako ce se tu urediti ponuda i potraznja jos uvijek mislim da je upitno?? Vidjet cemo. Rat u Ukrajini zasigurno je poremetio agendu zelja, o prelasku na obnovljive izvore energije.

Не пратим баш ову проблематику, али видим да пуно вас помиње "зелену енергију" у контексту пуњења батерија електрични аутомобила.


Да ли неко брани да се батерије пуне "обичном" струјом, небитно из ког је извора?

Naravno da ne brani, a kada uključiš nešto u utičnicu i ne "piše" iz kog izvora je struja jer sve ide u istu mrežu.

Nitko ne brani kojom ce se strujom puniti baterija. No mnoge drzave, ali ne sve su se obavezale da ce do odredjenih godina smanjiti emisije CO 2 i povecati do maksimuma izvore obnovljive energije. Meni osobno to izgleda Mission Imposible. Ali otom potom. Pa bilo bi minimum korektno da ako se vozimo el. automobilima, da su onda i izvori energije iz el.vetrenjaca, solarnih panela, hidro-elektrana, i kako su sada ad hoch proglasili i nuklearke u tu skupinu. A kakvog molim smisla ima da se odreknemo dizela i benzina za voznju automobilima da bi el . energija dolazila iz termo elektrana na mazut ili ugalj Ne vjerujem da je to svjetlo na kraju tunela???

Evo upravo sam gledao na srpskoj televiziji RTS Vesti i u prilogu kazu da trenutno u Srbiji ima 150 punjaca za elektro i hibridna vozila a od toga 8 na auto putevima a ostali na benzinskim crpkama. hotelima i turistickim destinacijama. Ima li itko u Srbiji punjac kod kuce?. Planira se da do 2040 godine bude 300.000 punjaca. Nadajmo se ili je i to Mission Imposible!
Da li netko zna koliko mjesta za punjenje ima u Hrvatskoj i u drugim bivsim drzavama SFRJ.?

@Milan55

Sva priča o "zelenoj energiji" je samo u funkciji potvrde teza o globalnom zagrejavanju, efektu staklene bašte i slično (što je izmišljotina i laž - dokazao Wikileaks u presretnutim i-mejlovima engleskih i američkih meteorologa).

Treba dati industriji novi proizvod a onda ubediti ljude da ga kupuju, to je sve.

Rešenje energetske krize koja će neminovno biti sve jača su privremeno nuklearne elektrane dok sistem pretvaranja sunčeve energije u električnu ne bude efikasniji i snažniji (izgradnja sunčevih elektrana u orbiti oko planete). Vetro-parkovi  svakako mogu da pomognu ali nisu rešenje jer izazivaju druge probleme (zauzimanje zemljišta, narušavanje eko sistema, nepredvidivost broja radnih sati i proizvedene energije, potrošnja električne energije u vreme kada nema vetra...).

@Bosiljko
Lijepo ste rasclanili moje tvrdnje, ali iznosite nepravilne/ neistinite zakljucke.
 Iskustva koja imam sa hibridima i PHEV su iz realnog zivota, a ne teorije i rekla-kazala. Posjedujem i vozim takve aute od 2014. godine i racunica ukupnih troskova posjedovanja takvih auta nasuprot komparativnih ICE auta  mi odgovara.
Kao netko tko radi u zrakoplovnoj industriji svjestan sam poteskoca uvodjenja novih tehnologija i problema, to je proces koji je nezbjezan i traje.
Od gorivih celija se nije odustalo, niti ce se odustati tako brzo.
Naravno da ostaje najveci problem, kako proizvesti svu tu el. energiju. Na sadasnjem stupnju razvoja, NE ( pogotovo fuzija u buducnosti) nema prave alternative.

HA - HA -HA
Daj molim te sliku kako se ljube oni koji voze:
Prius, Jaguar xj6 4.2 coupe i MG B?
Pitam za frienda   ;D

    Kao elektroničar po struci i ljubitelj tehnike po vokaciji apsolutno sam ZA električni automobil. Podsetiću da su prvi automobili sa kraja 19. veka i bili isključivo električni! Obrazložio bih svoj stav redom:

   1. Električni asinhroni motor ima nekoliko stotina delova manje u odnosu na današnji SUS. Stator, Rotor, Kućište i Ležajeve osovine. Samim tim je EM lakši i jeftiniji za proizvodnju jer zahteva izradu manjieg broja sastavnih elemenata.
   2. Jedino trenje se dešava samo u ta dva ležaja za razliku od SUS-a gde imamo trenje karika u stublinama, ležaj male pesnice klipnjače, ležaj velike pesnice klipnjače, osnovni ležajevi radilice +  trenje razvodnika pogona bregaste, trenje u ležajevima bregaste, trenje bregova i podizača ventila. Svi pomenuti ležajevi su klizni za razliku od EM koji su kuglični ili valjkasti tj. sa mnogo manjim trenjem. Odatle i veći stepen iskorišćenja energije. Naravno ovo nije glavni razlog ali utiče u velikoj meri.
   3. Radna temperatura SUS motora je od 92-98 stepeni Celzijusa dok EM ne zavisi od radne temperature čime se dodatno štedi energija.
   4. SUS motori pri radu emituju veliku količinu izduvnih gasova čija temperatura bude na izlazu više stotina pa i do hiljadu stepeni Celzijusa pa ih treba sprovesti i učiniti ih tišim i ekološki manje štetnim što zahteva izduvni sistem sa katalizatorom težine tridesetak kilograma, što je čitava grana auto-industrije. Za EM ne treba ništa od toga jer pri radu ne emituje nikakve štetne materije niti zagreva okolinu a to nije od male važnosti. Zbog manje emisije toplote se povećava njegov stepen iskorišćenja takođe.
   5. Zbog svoje velike efikasnosti za pogon elektroautomobila je dovoljan tri puta slabiji EM od SUS motora za isti automobil sa približnim performansama koje se tiču maksimalne brzine dok je ubrzanje uvek na strani elektro-pogona. I ovde je uticaj na bolju energetsku efikasnost.
   6. Zbog linearne karakteristike odnosa broja obrtaja i snage gde EM ostvaruje punu snagu na minimalnom broju obrtaja dok je to kod SUS motora negde oko polovine maksimalnog broja obrtaja, nema potrebe za menjačem brzina kojim se eksponencijalna kriva iskorišćenja SUS motora prilagođava transmisiji. Dovoljan je diferencijal i jednostepeni nepromenjivi reduktor . I tu je pedeset do sto kilograma zupčanika manje, uz ubrzanje F1!
   7. Upotrebom frekventnih regulatora za upravljanje motorom može se koristiti režim elektromotorne kočnice kada EM radi kao generator i može deo energije vraćati u bateriju iz koje se napaja. Ovo je jako korisno u gradskoj vožnji i kretanju u gužvi u režimu kreni-stani.
   8. Mogućnost punjenja baterije električnom energijom dozvoljava veliku autonomiju korisnika koji više ne zavisi od hira države i njenih nameta u vidu akciza, poreza, taksi kojima je litra goriva danas opterećena. Svoj auto možete dopunjavati gde vam je volja. U garaži, na parkingu, u dvorištu, kablom spuštenim sa terase zgrade, agregatom koji radi na SUS motor, solarnog kolektora, vetro turbine, itd. Punjenje možete vršiti noću kada je niža tarifa el. energije koja je 4 puta jeftinija od dnevne! Znači sami sebi štelujete po kojoj ceni ćete se voziti bez uticaja države ili Velikog brata a to je još jedan plus za EL pogon.
   9. Sadašnji automobili iako znatno manjih gabarita od klasičnih limuzina iz pedestih godina prošlog veka još uvek imaju desetak kvadratnih metara karoserije koja se može iskoristiti za postavljanje solarnih panela. Danas postoje paneli u obliku folije kojima se mogu prekriti krov, haube i vrata auta i omogućiti dopunjavanje baterije solarnom energijom, makar jednim delom. Zamislite da dođete na posao i ostavite auto parkiran na suncu, kako ga inače ostavljate i dok vi radite baterija se osam sati dopunjava potpuno besplatno. Naročito leti! Kod SUSa jedino može da vam u istoj situaciji brže ispari benzin. Takve uštede nisu zanemarljive.
   10. Nije mala ni ušteda na osnovnom periodičnom održavanju koga kod EM nema. Tu mislim na zamenu eksploatacionih tečnosti ulja i antifriza, zamenu kajiševa, ležajeva i španera, kola vodene pumpe, filter ulja, filter goriva, filter vazduha, ruke majstora (s..em mu se u ruke ) itd. Ne zaboravimo i KNOW-HOW veštinu proizvođača običnih automobila koji su hohštapleraj doveli do savršenstva pa određeni delovi stradaju tačno u kilometar. Tu mislim na izduvne lonce, alnasere i alternatore, bombine i razvodne kape,dizne i elemente Boš pumpe i sl. gde majstori znaju tačno nakon koliko pređenih kilometara kod kojeg auta koji deo strada. Kod elektromobila ćete jako brzo imati kineski motor, kinesku elektroniku, kinesku bateriju i sl. po nižim cenama a moći ćete lako i brzo da ih zamenite. Bar dok se ne užicaju pa počnu da prave zvrčke kao do sad.

   Ovog sam se setio onako na prvu ali sam siguran da ima još argumenata PRO elektropogona. Namerno nisam naveo nepostojanje buke i nulto zagađenje životne sredine. O čemu pričam najbolje znaju žitelji velikih gradova koji svakodnevno prolaze ulicama kojima prolaze i automobili. Laka kontrola ubrzanja i sile kočenja su još jedan od benefita koji vožnju na električni pogon čine uživanjem. Pozdravljam konverziju klasičnih SUS motora na TNG i metan gde se drastično smanjuje emisija štetnih gasova i prepolovljava cena po pređenom kilometru ali ostaje problem emisije toplote i održavanja, uz monopol države na cenu energenata. I razne ateste i potvrde da biste vozili ovakva vozila što nema veze s mozgom a ima sa lopovlukom i bezobrazlukom.

   Svestan sam da i električni automobili sada imaju mane. Osim nešto manjeg kapaciteta koji ograničava radijus uz dugo vremensko punjenje tu je i problem samozapaljenja baterije koje nije bezopasno ali se nadam da će industrija naći rešenje i za ovaj problem. Duže relacije su takođe problem pa za sva putovanja preko 300-400 km morate planirati odmor od nekoliko sati radi dopunjavanja što je baš nepovoljno. Mana je i enormno veća cena iako sam naveo da je proizvodnja elektro automobila u stvari jeftinija. Razlog su za sada male serije. Iskreno se nadam da za nekoliko godina više nećemo imati nikakvih dilema da je električni pogon bolji od SUS-a!




 
   

 8. Mogućnost punjenja baterije električnom energijom dozvoljava veliku autonomiju korisnika koji više ne zavisi od hira države i njenih nameta u vidu akciza, poreza, taksi kojima je litra goriva danas opterećena. Svoj auto možete dopunjavati gde vam je volja. U garaži, na parkingu, u dvorištu, kablom spuštenim sa terase zgrade, agregatom koji radi na SUS motor, solarnog kolektora, vetro turbine, itd.

Koliko moze max biti debel kabel i koliko dugacak za takvu vrstu punjenjenja? Bas nisam siguran da to hoda na vece udaljenosti. Opasnost od pozara i kratkog spoja. Iskocit ce osiguraci???
Nisam siguran da ce se drzava samo tako odreci nameta i poreza. Kada elektro auto postane svakodnevnica ,dosjetit ce se oni da uzmu svoj dio kolaca u obliku nameta. Vidjet cemo? Iz tih nameta se financira izgradnja cesta i infrastruktura.

Pozdrav Lemi,

Kao dipl. ing. el, smjer energetika, zadnjih 11 godina u Oil & Gas industriji odgovorno stojim iza sve i jednog slova napisanog na temu gubitaka i iskoristivosti. To nije nit nepravilno, nit neistinito, to su cinjenice. Zakljucke svatko izvlaci koje god zeli


Ja uopce ne ulazim u Vasa iskustva, racunice, osjecaj u voznji ili izbor. Ja samo iznosim cinjenice. Jedini razlog zasto ti automobili imaju kakav taka uspjeh na trzistu jesu poticaji i smanjeno oporezivanje uslijed izmisljenih podataka na temu emisije CO2.

Elektricni automobili kao takvi, fantastican stroj, necujan, jednostavan, ekonomican, milina. Svi gradski automobili bi u perspektivi trebali teziti tome da budu elektricni, bez daljnjega.

I onda dolazimo do toga da tehnologija nije dovoljno sazrela za siru primjenu, pa krene izmisljanje, i eto nas ko hibrida.

Hibridi kombiniraju ono najgore od oba svijeta. I dalje imas motor s unutarnjim sagorijevanjem, nisi ga se rijesio, tu je. Kao dodatak, stavljas dodatni sklop koji se sastoji od elektro motora, invertera i baterije. Logika nalaze da ti je u startu automobil skuplji, kompleksniji (dakle prije ce nesto riknut) i tezi. Ako je tezi, u startu pita vise energije za okretanje.

E sad ulijece logika hibrida 'Koristenjem elektromotora ICE motor radi optimalnije'', ovo u nekoj gruboj teoriji i na dijagramima moze drzati vodu, ali samo dok ne vidis zakon o ocuvanju energije. Isti kaze da energije ne moze nestati, niti se ni iz cega stvoriti. Dakle da bi tvoj elektromotor slao moment na kotace, mora izvuci energiju iz baterije. Ta baterija se mora od nekuda puniti, idealno kod regenerativnog kocenja ili spustanja po nizbrdici. Kako treba ubrzati da bi usporio, i popeti se na brdo da bi se spustio, sve sto si dobio u bateriju kod spusta, potrosici ces kad se budes vracao natrag to je fizika, nemres pobijec od fizike. Nadalje, kad god radi ICE motor, gura par desetaka do par stotina kilograma vise negoli da nema hibridnog sklopa. jos dalje, baterije imaju rok trajanja, svu ustedu, ako je uopce ima, ces skuriti na popravke hibridnog sklopa jednom kad riknu, ili prilikom zamjene baterije koja ti ne gine nakon 8 ili 10 godina.

Plug in hibridi su u nesto boljem polozaju jer mogu odvoziti par desetaka km cisto na struju, koju ne puni iskljucivo regenerativno, nego na kucnoj uticnici. Tu se racunica isplativosti mijenja, jer trosis puno jeftiniju energiju od benzina. Doduse, plu ig hibridi su u pravilu vrlo skupi pa amortizacija nabavke dolazi nakon jako puno kilometara.

Aduti zasto imaju prodju na trzistu su umjetni, manja emisija fantomskog co2 na predefiniranim testovima, pa placas manji porez, i poticaji, pa ti u startu poklone par hiljada eura. I tako dodju u sferu rubne isplativosti.

Sve gore napisano nije teoretiiranje, nego redom cinjenice. usprkos njima, ti i dalje mozes voziti svog hibrida i biti vrlo zadovoljan s njime.

BTW. Najbolji primjer suludosti hibrida je Suzuki Vitara, ako se ne varam na hrvatskom trzistu je hibrid bio od non hbrida s istim motorom skuplji tima 7 hiljada eura, s tim da je u stvarnom svijetu trosio cca pola litre manje, hajde nek je litru na 100 km. Sad racunaj kada ti se osplati razlika od 7000 Eura, odoka jedno 500K km


Nabrojite mi 5 automobila na vodik koji e danas mogu kupiti na svjetskom trzistu?


Proizvodnja uopce nije najveci problem, to se rijesi. Hidropotencijal, (velike i male), termoelektrane (velike i male, biomasa je dosta zanemarena kod nas), sunce, vjetar, i na koncu nuklearne elektrane te rjesavaju problema proizvodnje. Daleko najveci problem je distribucija, koja jednostavno ne moze podnijeti toliki rast instalirane snage. Drugi problem je nezrelost tenologije, irealni problemi s materijalima i proizvodnjom elektricne opreme. Pocevsi s litijem, pa bakrom, poluvodickim komponentama, itd. itd .itd. Nista od te proizvodnje nije niti jeftino, niti ''zeleno''

A ja cu vas podsjetiti da su razlozi zasto se elektricni automobili nisu popularizirali u 19 stoljecu vrijede i danas.


Tocno, s time da kavezni asinhroni motor koji spominjene nema primjenu u elektricnim automobilim. Kavezni asinhroni motor je idealan za pokretanje ventilatora, jedna brzina, stalan broj okretaja ovisno o broju pari polova, i vrti dok ne izgori. Zahtjevi kod automobila su potpuno drugaciji. Tako se koriste, ovisno o izboru projektanta ili DC motori s permanentnim magnetima, ili sinhroni motori. Oba znacajno kompleksnija od kaveznog asinhronog.

Cim imas potrebu za regulacijom, treba ti inverter, odnosno izmjenjivac. Dakle tiristori i popratna energetska elektronik koju ICE motor ne pita. Zbroji to, pa ces vrlo brzo doci do toga da razlika u broju sastavnih elemenata uopce nije onakva kakva ti se u startu cinila.


Tocno, elektricni motor je u odnosu na motor s unutarnjih sagorijevanjm puno ucinkovitiji, reda velicine (pi puta oko) 2.5 puta


Netocno, radna temperatura elekro motora ovisi o opterecenju i klasi izolacije. U ekstremnim slucajevima, recimo klasa izolacije H po IECu, maksimalna dozvoljena radna temperatura elektro motora je 180 stupnjeva. Moram priznati da u praksi nisam vidio ovako vrucih motora, ali onih koji su se grijali na 110-130 stupnjeva sam vidio koliko hoces. Inverteri su jos vece grijalice, pa se nerijetko ide na vodeno hladjenje kako bi stali u koliko toliko kompaktna kucista (recimo ABB ACS 800 serija kod industrijskih rjesenja)


Tako je, kod elektricnih automobil se ista stvar dogadja u termoelektranama koje tu energiju proizvode. Ovo nije faktor vjerujem jedino u Norveskoj, kamo je 90+ posto energije iz HE, svugdje drugdje u sijetu jest.


Ne, ovo je potpuno netocno. Efikasnost nema veze sa performansama. Elektromotor od 30 kW nije ekvivalentan dizel motoru od 90 kW, ni po cemu. Snaga je snaga, i moment je moment, neovisno u stupnju korisnosti.


Tako je, sve tocno. Osim dijela od mase. Po ovome sto ste napisali, elekticni automobili ispadaju laksi od ICE automobila. Sto nije slucaj, sto nisi platio na mostu, platis na cupriji, usparao si 50 kg zupcanika, i to si platio s 500 kilograma energetske elektronike, baterija i sustava hladjenja istih.


Tocno


Ovo je samo djelomicno tocno, i vrijedi trenutno dok su elektricni automobili egzotika. Cim se krene gubit ozbiljnija lova na trosarinama, promijeniti ce sustav naplate. Ja bih rekao da ce biti kao i s plinom, kamo se trosarine placaju na registraciji. Jednostavno ces na tehnickom pregledu platiti trosarina ovisno o tome koliko si kilometra prosao, ili ce ti jedostavno zalijepiti pausalnih 15K km, plati pa se vozi. iluzorno je ocekivati da drzava nece pronaci nacina da nadoknadi gubitak cim prodaja benzina i dizela pocne padati.


Tocno, ovo bi moglo biti jako zanimljivo kad jos malo usavrse tehnologiju folija.


Pa imas i sad kineske dijelove, kineske pump, kineske bobine i druga kineska sranja. Nitko se s time nije usrcio. Ideja da elektricni automobili pitaju manje odrzavanja od klasicnih je iluzorna. S obirom da su znacajno kompleksniji, puno vise toga ima za riknut, i trebat ce pametniji, citaj specijaliziraniji i skuplji servisi da bi rijesili probleme.


Topli savjet, nemojte samo gledati argumente ZA, gledajte i argumente PROTIV. A puno ih je. Ja sam izrazito ZA elektricne automobile, ali trenutna dinamika zabrane ICE automobila je toliko suluda da sam PROTIV.


Ja se ne mogu nacuditi gluposti Europske unije. Tehnoloski si lider u atoindustriji, ulozio si milijarde dolara u dizel i benzinske motore, i nitko ih ne radi toliko dobro kao i ti. Imas kasno paljenje za hvatanje VL vlakica, i kasnis za kinezima i amerikanciama. Koje je tvoje rjesenje? Zabrana prodaje automobila u segmentima u kojima si apsolutni lider... Jeeee! Tooo, bravo...

Glupani...

Pozdrav Bosiljko,
 Iako nam rasprava nema smisla, pošto ja govorim prvenstveno o vlastitom iskustvu u zadnjih 8-9 godina, a vi o generalnom konceptu, nema veze.
Hibridni pogoni ICE+elektromotor se koriste desetljećima  kod auuta, velikih strojeva, lokomotiva, brodova i sl. Tako da je  tvrdnja da je hibridni pogon "najgluplje" rješenje, ne stoji.
Pojednostavljujete rad modernog  hibridnog pogona do banalnosti, tako da uopće taj dio neću komentirati. Osnovne zakone fizike svi na ovom forumu zasigurno znaju.
O definiranju testova i lažiranju emisija CO2 najbolje zna VW grupa koja je svoje ICE motore tako prodavala kao posljednje čudo tehnologije. Činjenica je da su hibride u startu proboja na tržište  reklamirali kao čudo i riješenje za sve, lažirali podatke o potrošnji i uštedi, pa kada su naivci shvatili da baš i nije tako, uslijedio je veliki revolt i kontranapad na koncept, koji je potpomognut konkurencijom.
Priče o kvarovima i baterijama sam se naslušao od prvog dana kada sam kupio prvi Prius. I doslovno 8 godina poslije, nikakvih kvarova niti problema, doslovno ništa.
Pogledajte statistike globalnih kvarova na osobnim automobilima, pa recite tko ima više problema sa motorima, hibridni pogoni (koji imaju ICE motor sa modificiranim Atkinsonovim ciklusom) ili ICE downsize motori sa dvostrukim puhalima, povećanim tlakovima goriva do nebesa i sličnim kombinacijama, nategnuti do krajnjih granica materijala i tehnologije da im se poveća učinkovitost?
Popis fuel cell auta i ostalih prometala:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_fuel_cell_vehicles#Production
 2 modela automobila se trenutno mogu kupiti, nije 5 , možda i bude :)
Opet ću ponoviti, ja iznosim prije svega osobno iskustvo i ne zastupam niti naftni/ petrolhead lobi (pun intended :) ) niti kao što je netko rekao, zeleni/ zelje lobi.
Imam mrcinu sa oldschool 4.2 motorom, mrskog Priusa te nešto između, tako da znam koliko me što lupi po đepu.
Na kraju krajeva, dobro je dok još možemo birati što ćemo voziti.

Rasprava nema smisla jedino tamo kamo ljudi nisu zainteresairani nauciti nesto novo, kod mene to nije slucaj, ne znam za Vas.


Pa dajte onda podate, vase osobne. Koji ste automobil kupili, koliko ste ga paliti, kolika je bila potrosnja goriva, koliki je bio trosao servisa, koliko ste ustedjeli i slicno. Dajte konkretne brojke pa mozemo raspraviti na temu. Nastup ''ja picam iz osobno iskustva a ti o teoriji'' ne oplemenjuje raspravu bez da navedete konkretne brojke.


Na kojim se to velikim strojevima koristi hibridni pogon? Na kojim se to brodovima koristi hibridni pogon ''vec desetljecima'', u zadnje vrijeme se zbog ''zelene agende'' forsira to famozno rjesenje koristenja akumulatora kod za backup, ali da neke konkretne koristi ja tu vidim, bas i ne. Pritom pricam s brodivima koji vec koriste elektro propulziju.


Pa ako ga ja pojednostavljujem do bola, dajte malo vise u detalje. Rekao sam Vam moj background,s posoban sam pratiti i tehnicki puno zahtjevniju raspravu. Dajte malo vise detalja, da ne budemo skroz banalni. Sto sam krivo napisao, ili sto nedostaje u mojim opisima?


Tako je, VW je varao da zadovolji norme, uhvacen je s rukom u teglici pekmeza, i to je platio. Pritom varaju vise manje svi, a uhvatili s unjih. Ovi koji ne varaju su smislili nacin da legalno zadovolje potrebe testa.


To je vrlo individualna stavka, i drago mi je da ste prosli dobro. Takodjer se nadam da ce vas kvarovi zaobilaziti i ubuduce.


Pa cijela zelena agenda je i pokrenula downsizing sa svim cirkusom koji je donio. Dosli smo do toga da su nam krenuli objasnjavati da je stavljanje mlinca od 1000 kubika i 3 cilinda u auto od tone i pol zapravo super, jer ''stedi'', potpuno suludo. Nastavak price je potpuna zabrana prodaje ICE automobila kroz deset godina. Maloumno. Cim moras forsirati jednu tehnologiju na nacin da zabranjujed drugu pametnome bi trebalo nesto reci.


Popis fuel cell auta i ostalih prometala:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_fuel_cell_vehicles#Production
 2 modela automobila se trenutno mogu kupiti, nije 5 , možda i bude :)

Pa pogledajte i prodajne brojke. Hyundai Nexo se u SADu prosle godine prodao u 430 primjeraka (cetiri stotine i trideset) Toyota Mirai 2.629 primjeraka. I to je to, na skoro pa najvecem svjetskom trzistu koje godisnje proguta 15 milijuna vozila, izracunajte sami koliki postotak cine vozila pogonjena vodikom. [evo, ja cu umjesot vas, 0,002 posto]


Pa problem je u tome sto nam zele ueti pravo izbora. Ja nemam nista protiv hibrida ovakvih ili onakvih, elektricnih vozila, benzinaca, dizelasa. Neka svako vozi so god hoce. Ali eto, uskoro ide zabrana ''za nase dobro''.

Prius 1.8 Executive Solar roof 2014g.
Cijena: 275000 HRK-35000 HRK poticaji=240000 HRK
Servis svakih 15000 km, naizmjenično: 1100 HRK-2300 HRK (ovlašteni servis, zaokruženo približno zbog mijenjanja cijena tijekom godina)
Ukupni prosjek potrošnje na 214000 km:5,6-6,3 l/km, svi režimi vožnje, autocesta dvije trećine , ovisno o računanju ili OBC podacima
Kvarovi:0 HRK

Kod brodova, podmornica, strojeva, lokomotiva govorim o diesel-električnim pogonima, koji su su ustvari serijski hibridi bez pogonske baterije  :)

Apsolutno se slažem da je ubrzavanje donošenja zabrane ICE vozila totalna politikantska odluka zelenih birokrata bez pravih temelja.
Ali ima rješenja i za to. PV registracija  :)

   Upravo sam odgledao emisiju SAT na RTS1 posvećenu patroli od Beograda do Halkidikija električnim Mercedesom. Pošto se u Srbiji još uvek ne naplaćuje korišćenje punjača postavljenih na auto putu cena punjenja na povratku u dužini 660 km je iznosila 38 evra! Još samo da nađem negde 67.000 evra da kupim taj auto i postanem promoter elektroautomobila.
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/5015262/kako-do-halkidikija---na-struju.html

Pa evo ovako na prvu, za 275 000 kuna si 2014 godine mogao dobiti automobil boljih performansi od Priusa, a da ti je potrosnja bila u navedenim granicama. Ja sam kupio Skodu Octaviju RS TDI DSG, 235 000 kuna, prosjek potrosnje ovisno o rezimu voznje od 5,5 - 7,5 litara, ukupno nesto ispod 7. U navedenoj cijeni si mogao dobiti prakticno bilo koji premium D segmenta (BMW 3, Audi A4, Mercedes C klase) kao i non premiume napucane s podosta opreme, svi redom s jacim motorom i boljim performansama od Priusa.

Sto se cijene servisa tice, 1100 - 2300 je u rangu onoga sto sam ja placao za svoju skodu s 2.0 TDI motorom, s iznimkom da servis DSGa svakih 60K km pita dodatnih 2-3 tisuce kuna (ovisi da li nosis svoje ulje ili pusti njima da te deru).

Da se vratim na pocetnu tezu, da li je sva ta siln dodatna elektronika, baterije, pa na kraju i masa, vrijedna ustede od pola litre ili litre benzina. Pritom namjerno usporedjujem s jacim motorima. Bilo koji 1.6 dizlo sa 110-130 ks iz tog doba ce bez problema postici potrosnju koju ti navodis. Ako gledamo i sa stajalista zelene agende, sta smo ''ustedili'' s emisijama te dodatne litre, ako usporedimo utjecaj na okolis prilikom proizvodnje kompleksijeg automobila, ili reciklazu nakon kraja zivotnog vijeka. Gdje je tu smisao?

nemoj me krivo shvatiti, ne pametujem ti, i ne mislim da si napravio los izbor, tvoja stvar. Ali cisto s prakticne strane gledista, da li bi ti komfor bio smanjen, i da li bi manje zagadjivao okolis da si kupio Audi A4 2.0 TDI umjesto ovog Priusa?


Pa to nije hibridni pogon, to je dizel elektrini pogon. To nema veze s hibridima. Ne koristi se dizel elektricni pogon radi ustede goriva nego radi fleksibilosti. Svi DP brodovi imaju dva ili vise azimut thrustera, mogucnost raspodjele snage u bilo kojem trenutku, izostanak potrebe za pomocnim motorima - ne vrti dodatne generatore da bi generirao elektricnu energiju. Kod dizel elektricnih lokomotiva ti je bitan maks moment na niskim okretajima, tu se dizl motor ne moze mjeriti s elektricnim motorom.

Opcenito gdje god je upravljanje bitno, s elektromotorom radis sto god hoces, s diel motorima ti trebaju prijenosi, i slicne kerefeke.

Pravi brodski hibridi su u nastajanju, Maersk radi pilot projekt na jednm od svojih drilling rigova, ugadjuju battery bankove velike snage, u osnovi UPS us slucju ispada, i usput ce tako izvart s prikazom emisija. Ma debilana u rangu one gdje neekoloski ispust postje vrlo ekoloski ako pritom spalis malo ureje, ili Add blue kako se vec zove onaj otrov. Maloumno.


Ma moroni obicni... Umjesto da puste tehnologiju da sazrije, rade sranja. Efekt je kontra, nitko vise ne razvija ICE motore jer ih nece smjeti proavati, to nema veze s mozgom.

Ma sve u redu, izabrao sam hibrida ne iz nekih ekoloških razloga ili očekivane ekstremne uštede , već sam prije svega htio pouzdan auto, a opet sa novom tehnologijom i beskorisnim gadgetima.
I naravno, tu je taj smirujući osjećaj vožnje sa CVT mjenjačem.Savtko tko je probao ili voli ili mrzi.
Zasad nisam požalio, vidjeti ćemo sa slijedećim, sigurno će biti hibrid ili PHEV.Predstavljanje 5 generacije Priusa je za par dana, 16.11.Mercedes 250E shooting brake je također opcija koju isprobavam.
Diesel-električni pogon je serijski hibrid po definiciji, koliko se ja sjećam.Pojam hibridni pogon ne definira ušteda ili svrha već konstrukcija pogona. Ako je potrebna i baterija u sustavu, da bi se smatrao hibridom, onda priznajem, griješim.
Što se pak tiče nadolazeće zabrane, slažem se, moronski pristup, ali kao što rekoh biće načina.

Мој искуство са електричним аутомобилима је искључиво "путничко". А понешто знам и из разговора са инжињерима који воде одржавање тих возила.  Наиме, Градско саобраћајно предузеће "Београд" има у свом возном парку десетак електричних аутобуса увезених из Кине. Мислим да постоје две линије где ти аутобуси возе, с тим да ја користим повремено само једну линију (имају назив "ЕКО 1" и "Еко 2") . Линије су кратке (не више од 8 км) јер аутобуси толико могу да издрже.  Заправо, како су ми рекли инжињери у ГСП, могу нешто више, али се мора узети у обзир и непредвиђена трошења струје из батерија. И обе линије су "равне", односно на њима нема већих успона ни падова. Осим за покретање самог возила струја се троши и за грејање зими. Дешавало се, у зимском периоду да се батерије брже празне када су снег и поледица, посебно на мостовима јер је прилаз на благој узбрдици са новобеоградске стране, када аутобуси брже троше струју. Такође, у то време (зими), ако је застој у саобраћају струја се брже (дуже) троши због поменутог грејања путничког дела возила.

Иначе, на свакој окретници тих аутобуса постоје пуњачи (копчање аутобуса за пуњење је налик на тролу, значи увис) који батерију напуне (допуне) за око 10-15 минута. И то сваки пут кад стигну.

Аутобуси су су заиста нечујни, врло удобни, рекао бих луксузни у односу на остале аутобусе. Та тишина док аутобус иде је понекад необична, посебно када је мали интензитет саобраћаја. Имам негде и фотографије тих аутобуса и њихових пуњача.

Ti busevi u BG nisu na baterije, nego na superkondenzatore. To je odlicna fora, za gradske buseve fantasticna, dobijes sve prednosti elektricnih autobusa, a nemas klasicnih problema s baterijama (nisu zapaljivi, nema otrovnih spojeva, kiseline, i slicno)

Електрични аутомобили немају проблем са узбрдицама, али зими се батерије брже троше. Одржавање је минимално, код Тесле се своди на ротацију гума. У крајевима где се пуно посипа со током зиме, потребно је очистити и подмазати чељусти кочнице, то је два сата и кошта можда $150. На две године се проверава уље у кочницама и мењају филтери за климу. То је углавном све, ако не рачунамо промену брисача и течност за стакло. Са бензинцем је то пуно чешће и пуно скупље. Хибрид има исти проблем као и бензинац, када је одржавање у питању.

   Problem sa manjim kapacitetom baterije na niskim temperaturama je poznat i prirodan još od olovnih akumulatora. Pandan toj pojavi kod SUS motora je povećana potrošnja goriva na niskim temperaturama, mada u mnogo manjem obimu. Smanjuje se radijus kretnja kod baterijskog pogona zbog manjeg kapaciteta analogno smanjenju radijusa kod klasičnog motora zbog nešto veće potrošnje.

   Zagrevanje kabine bi mogao da reši grejač na ugljovodonična goriva poput Webasto grejača, s tim da bi mogao da radi na TNG, Metan ili metanol radi manje emisije štetnih gasova. Zagrevanjem baterije bi se povećao i njen kapacitet pa bi bilo dvostruke koristi.

   Slažem se sa konstatacijom da je hibridni pogon slepi kolosek i treba da posluži kao prelaz do razvitka tehnologije koja će omogućiti dovoljno dug električni samostalni pogon.

   Višedecenijsko opiranje automobilskog lobija uvođenju elektromobila očigledno ukazuje da nešto tu nije u redu. Setimo se genijalnog Ser Klajva Sinklera koji je napravio bum u računarskoj tehnologiji serijom računara ZX Spectrum i QL ostvarivši ogroman profit da bi bankrotirao upravo ulažući u elektromobile. Razlog je monopol malog broja ljudi nad eksploatacijom fosilnih goriva i njihova podrška od strane državnog aparata koji takođe enormno zarađuje naplaćivanjem taksi, akciza i poreza. Ali kao i svaka tajna ni ova nije mogla opstati večno i radom hiljade entuzijasta uspelo se u nameri da se stvori pouzdan elektropogon automobila koji mora prihvatiti i petro lobi uz stalna ograničenja i umetanje klipova.

Поређење са Синклером (ZX Spectrum) и уопште са временом тзв. кућних рачунара је веома адекватно. Баш као што су се, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, гомила ентузијаста по Америци и Великој Британији завукла у гараже да прави кућне рачунаре - тако су се данас хиљаде Кинеза завукли у своје мале радионице и производе електричне аутомобиле. Ми нисмо свесни о каквој се револуцији ради. Наравно, након одређеног времена ће све доћи на своје, на тржишту ће опстати неколико великих играча.

Иза брда се јавља још једна ствар, а то је концепт самовозећих аутомобила и транспорта као сервиса (ТaaS), или MaaS (Mobility as a Service). Уместо да имате свој аутомобил, који се користи 2 сата дневно, а следећа 22 проведе паркиран - више људи може да користи исти аутомобил, али у различито време. То је сервис који постоји већ годинама, али има једну ману: аутомобил није пред кућом када вам треба. Ту на сцену ступају самовозећи аутомобили (self-driving cars). Када они заживе, биће могуће да позовете тај аутомобил да дође пред вашу кућу и да вас одвезе на жељену дестинацију. Када стигнете на дестинацију, не бринете за паркинг, аутомобил иде даље или у зависности од ваше жеље иде сам да пронађе паркинг. Ово је сјајно решење и за ауто индустрију. Уместо да аутомобил иде у салон и чека купца - може одмах да се пошаље на улицу да зарађује паре.

Петро лоби ће морати да легне на руду, баш као што су и кочијаши морали да легну на руду када су се појавили аутомобили.

To je meni u sferi teorija zavjere. Kako tebe naftni lobi moze sprijeciti da razvijes, proizvedes i prodas elektricni automobil?

Stvar je iskljucivo tehnoloska, do danas se nje rijesio ekonomski i ekoloski isplatljiv model prem kojem ce Elektricni automobil moci prijeci 600 kilometara bez potrebe za punjenjem.

Oni koji to i mogu, moraju se kretati brzinom od 80 kmh, pritom imaju dvije i pol tone tezine, i kostaju preko 100 tisuca eura.

Umjesto da ovo uvaze kao realan problem, i priznaju da su elektricni automobili vrlo prigodni za gradsku voznju i kratke relacije, nas eko necisticki lobi uvjerava da je ''skroz OK stati svakih sat vremena na ''pumpi'', malo popiti kavu, odmoriti 20 minuta, i nastaviti dalje'', jer na ''svakoj pumpi ima punjac''. Ovo doduse je skoro tocno, s tim da su na svakoj pumpi o dva, tri ili pet punjaca. Kad promet po ljeti krene u tisucama automobila na sat, nitko ne vidi problem s time. Odgovor je ''biti ce ih vise''.

Pritom ta ista ekipa kad ide na put s klasicnim automobilom ne toci 10 litara benzina, jer ce tako biti vise ekoloski s obzirom da ce se potrosnja smanjiti zbog manje mase. Pa da stanu na pumpi svakih sat vremena dotociti jos 10 litara i popiti kavu. Toce do vrha i boli ih dupe.

Trenutno je punjenje elektricnih automobila negde besplatno ( Srbija, Madjarska..) a negde se naplacuje struja. Problem je sto se nijedna drzava nece lako odreci novca koji naplacuje kao akcizu na fosilna goriva. U Svajcarskoj su primetili pad prihoda od akciza na gorivo i planiraju uvodjenje posebnog poreza na elektroautomobile. Samim tim ce cena voznje elektroautomobila poskupeti. Tu sam vest procitao pre par meseci.
Ceo koncept elektricnih automobila mi se svidja ali mi se unutrasnjost automobila ne svidja - koncept sa velikim ekranom i svim kontrolama na njemu mi je uzasan. Treba sacekati da se sve razvije toliko i tako da kupci sami izaberu elektroautomobil pre nego klasicni a ne uvoditi zabrane. Uzasna mi je ideja da moram da stajem 10 puta da punim baterije ako krenem na dalji put...

Ma ljudi su telad, vide besplatan punjac u trgovackom centru ili negdje na pumpi, i misle, wow, u buducnosti cu se voziti dzabe... A ako i ukinu, ugradit cu solarnu elektranu, pa cu sma puniti i ne mogu mi naplatiti. I onda ce otici registrirati auto, i nabit ce im pausalnih trosarina koliko im se hoce u maniri, prosjecno trosarina je 5 kn po litri, prosjecan auto trosi 8 litara, prosjecno se vozi 15 000 km godisnje, to je 1200 litara, elektricni ekvivalent koji treba platiti na registraciji je 6000 kuna ''ekoloskog'' poreza jer ce netko u medjuvremenu zakljuciti da prozvodnja elektricnih automobila ima negativan utjecaj na okolis, i da je ekoloski porez nuzan kako bi se spasila planeta.

Vis a vis nuznosti zabrane eutomobila, zamislite apsurda da u svrhu popularizacije elektricnih bicikli zabrane prodaju klasicnih? S objasnjenjem da pedaliranjem raste broj otkucaja, i ubrzava se disanje, sto znaci vecu emisiju co2, i samim time globalno zatopljenje, i smrt planete zemlje.

Smijali smo se ideji porez na zrak, dok nisu poceli uvoditi takse na roztilj, kao. Zbog globalnog zatopljenja ako mislis rostiljati, moras platiti dozvolu za emisiju, i onda ce vlada navedene zemlje (recimo Belgije) upotrijebiti taj novac a bi spasili planetu od sigurne propasti.

Zivimo u doba Alan Forda, nazalost.

Наравно да може. Био је својевремено на нетфликсу документарац о томе како су трамваји избачени са америчких улица. Купиш компанију да би угасио пројект. Подржиш политичара на изборима. Лобираш


Електрични аутомобили и даље имају своја ограничења, али како време пролази биће их све мање. Батерије се брже пуне и дуже трају, него у односу на оне пре 5 година. У Кини имаш аутомобиле на којима се батерије мењају. Станеш на станици и уместо да пуниш батерију, робот (машина) је замени. Цео процес не траје дуже од 2 минуте. Уколико се при усавршавању батерија удари у зид, онда ће се радити на овом концепту. То ће захтевати стандардизацију у погледу типа батерија и дизајна аутомобила.

Ствари треба посматрати из другог угла. Највећи број аутомобила веома ретко прелази дистанце од 600 км без стајања. Највећи број аутомобила не прелази више од 100 км дневно. Ствари се не могу генерализовати, али из америчке перспективе, на пут од преко 600 км обично идеш авионом, па тамо изнајмиш кола. Ако се одлучиш на вожњу, веома често ћеш узети миниван (или СУВ са три реда седишта) који можеш да напуниш пртљагом, а који је удобан за дужу вожњу. Наравно, ситуација је различита у различитим земљама. Ако из Немачке возиш да проведеш викенд на Медитерану, електрични аутомобил ти је вероватно непрактичан. Са друге стране, ако живиш у Израелу или на Тајвану, никада нећеш возити тако далеко да ти једно пуњење батерије није довољно. 

Ne bih se previše mešao u diskusiju osim u ono što običan narod na zapadu zanima. Koliko košta punjenje baterija ( brzo za 30 minuta i sporo do 80% kapaciteta) na javnim , nazovimo ih elektro stanicama?

Analizirao sam cene u gore pomenutoj Švajcarskoj. Razlikuju se od Kantona do Kantona, zašto? Svaki Kanton ( države u državi) kupuju el. energiju za sebe od svetskih i domaćih proizvođača . U Švajcarskoj od 8 miliona stanovnika ima oko 170 000 javnih mesta za dopunu baterija hibridnih ili elektro automobila. Cene su drastično različite , skoro do 100% u odnosu jedni na druge ( brda i na primer Bazel, Cirih, Ženeva...)

Htedoh reći, ljudi su zbunjeni

Kako? Kao što je sprečen mladić iz SAD koji je još 1976. (suviše rano!) smislio koncept direktnog ubrizgavanja goriva kod benzinskih motora - zgazio ga kamion na pešačkom, pijan kamiondžija prošao kroz crveno. Zavera ili ne, koncept je realizovan tek skoro 20 godina kasnije.

Direktno ubrizgavanje kod benzinskih motora je poznato stotinjak godina. Zrakoplovni motori DB 601, 603, BMW 801 npr.

Da, ali na automobilskim motorima nije primenjeno do pred kraj XX veka.

Pretpostavljam da je za avio motore to bilo rešenje za ubrizgavanje jer karburatori sa plovkom nisu mogli da "rade" kod oštrih zaokreta i akrobatskog leta.

Ситуација варира од државе до државе.
На Теслиним суперпуњачима, цена у Америци је око $0.25/kWh. То би значило да једно комплетно пуњење кошта око $20. Номинална киломтеража коју можете да пређете, у идеалним условима, је 530 км, хајде да то смањимо на 400 - испада да вас 100 километара кошта 5 долара. Бензин (најјефтинији) је у просеку долар по литру, у Тексасу $0.8 - у Калифорнији $1.4. То значи да ће вас 100 километара коштати 8-14 долара (рачунам 10 литара на 100 км, то за Америку није пуно).

На неким другим суперпуњачима, цена може да буде и $0.45/kWh, то би значило да ће вас 100 км  у Тесли Y коштати 9 долара. Ако пуните код куће, амерички просек је $0.15/kWh, па вас 100 км кошта $3.

Да би ствари биле јасније, у Америци 75% становништва живи у кућама, што значи да могу да оставе аутомобил да се пуни преко ноћи. У новим зградама се уграђују пуњачи. И у старијим зградама се додају пуњачи.

Мислим да је проблем у Европи то што су цене горива и струје фиксиране, а цене на пуњачима се слободно формирају. У Америци се цене горива слободно формирају, можете да имате 2 пумпе једну поред друге, са различитим ценама. Други проблем су зграде које немају своје гараже, тако да је људима проблем да пуне аутомобиле. То ће се вероватно решавати са пуњачима на улици. Одређен број места се резервише за електричне аутомобиле и тамо имају пуњаче, који не морају да буду супер брзи.

Da, primarni razlog je bio nesmetan rad pod negativnim g opterećenjem.
Poznati Mercedes 300SL gullwing  je takodjer imao GDI sistem, doduše mehanički. Ostale primjene kod automobila u daljoj prošlosti su vise kurioziteti.

Uopšte nema razlike , ako spominjemo razlike u cenama fosilnih goriva na pumpama  po "Evropi". Problematika u Svajcarskoj konkretno je to da cene napajanja elektro pogona na stanicama nisu "transparentne" ...prosto rečeno nije vidno reklamirana cena.

https://www.blick.ch/auto/service/auch-elektroauto-fahrer-werden-geschroepft-strom-ist-nur-daheim-guenstiger-als-sprit-id16691669.html

Jesi li siguran da to nije djelo ljudi gustera s ciljem postizanja svjetske dominacije iz sjene?

Salu na stranu, teorije zavjere ne drze vodu kod tehnickih rjesenja. Zasto, pa nema sanse da ces ti zaustaviti razvoj superiornog stroja. Ako jednu firmu lokalno, otvoriti ce se druga 150 kilometara dalje i nastaviti s radom. Ako si ih satrao legislativom, otvorit ce se u drugoj zemlji kamo zakonodavac nije malouman. Ideja da bi naftni lobi isao ubijati izumitelja direktnog ubrizgavanja ima jednaku tezinu kao i vecina teza Jovana Deretica.

Možda si u pravu, ko zna. Napisao sam ono što sam pročitao.

Usput, negde u 16 veku, mislim u Firenci, čovek izmislio kišobran, napravio prvi i izašao na kišu. Jedva je spasio živu glavu jer su ga ljudi napali misleći da je đavo. I ova pričica dosta govori...

Vrlo interesantna diskusija kod Stankovica Nedjeljom u 2 i 3:

https://www.youtube.com/watch?v=mwtjG0tV5lw

Погледао сам првих 40 минута, прекинуо сам када је почео разговор о путаринама. Дискусија је била интересантна, са неким стварима се слажем - са неким не.

Србија није Хрватска, има другачије енергетске потенцијале, али и другачије потребе. Српски интерес јесу брзе пруге према Солуну, Софији и Будимпешти. Пруга према Загребу није приоритет, јер очигледно није приоритет ни у Хрватској. Ја бих на листу српских пруга додао и убрзање пруге према Бару.

Они у емисији говоре о плинским аутомобилима, у контексту тога да Хрватска има гас. Србија нема гас и треба да се ослања на оно што има. У том смислу, електрични аутомобили имају више смисла у Србији.

Цела прича о проблему пуњења и недостатку струје је предувана. Србија није Немачка, у Србији 70% домаћинстава живи у кућама. То значи да моги и да пуне електрични аутомобил код куће. Аутомобил који пређе 15,000 км годишње (а просек у Немачкој је око 12,500 - у Србији је вероватно мање) ће годишње потрошити мање од 2800 kWh, то је мање од 8 kWh дневно. Ако оставите аутомобил преко ноћи (8 сати) на шуко утичници од 10А, допунићете га за 14 kWh. Другим речима, можда и не морате да га пуните сваки дан. То је потрошња кварцне пећи 3 сата дневно.

Што се тиче субвенција, ту би се делимично сложио. Можда је требало да се вежу за висину прихода, као што је то везано у неким другим земљама.

Слажем се и да електрични аутомобили нису за свакога, бар у овом тренутку. Има људи који прелазе огромне дистанце за кратко време, људи који немају ни где да паркирају, а не да пуне. Али за велики број људи у Србији, електрични аутомобил би могао да буде добро решење.

Оно што Србија има, а Хрватска нема, је фабрика аутомобила у Крагујевцу. Било би сјајно ако би се нашао начин да се људима олакша да купе електрични аутомобил из Крагујевца. То могу да буду субвенције, али и дугорочни кредити са ниским каматама.