PALUBA

ZASTRAŠUJUĆA MOĆ "KINŽALA" Solovjov: "Ruske hipersonične rakete sposobne da pogode London za samo devet minuta nakon lansiranja"

VLADIMIR Solovjov, voditelj Rusija1, danas je izjavio da su ruske hipersonične rakete pod nazivom Kinžal sposobne da pogode London za samo devet minuta nakon lansiranja.

Ruski voditelj, Vladimir Solovjov, danas je u emisiji ruske nacionalne televizije izjavio da hipersoničnim raketama pod nazivom Kinžal treba devet minuta da pogode London nakon lansiranja.

Podsećamo, reč je o raketama koje su zbog svoje brzine gotovo neuhvatljive za gotovo sve postojeće operativne protivraketne sisteme.

Projektil vazduh-zemlja "Kinžal" leti brzinom koja je i do deset puta veća od brzine zvuka, što je oko 12.000 kilometara na čas.

Ovakva brzina u kombinaciji sa izuzetnom snagom kinetičkog udara ovu raketu - kao i sve ostale iz kategorija hipersoničnih - svrstava u najmodernije naoružanje ovog vremena.

"Kinžal" je deo nove familije raketnog oružja kojom je Rusija napravila veliku prednost u odnosu na najveće konkurente u SAD. U istoj porodici je i raketa "cirkon", namenjena ratnoj mornarici (ispaljuje se sa podmornica i razarača) i "avangard", koja poleće sa lansera na kopnu. Sve ove rakete imaju konvencionalne bojeve glave, ali mogu da nose i nuklearne.

Cela nova raketna paleta Rusije promovisana je 2018, a od ove godine one su u serijskoj proizvodnji, a instalirane su i u sistem neprekidnog bojevog dežurstva.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1171073/rusija-rakete-kinzal)

Скоро се појавила вест да је Руско МО наручило за 2023. годину производњу "неколико десетина" Кинжал-а. Очекивио сам већу набавку ових ракета. Изгледа да или нису уходали производне линије или имају проблем у производњи. Цена највероватније није проблем.

Оружје је ново и још увек се налази у фази испитивања и завршног развоја. Онда је и употреба ограничена, али даје могућност да се оцене добре стране и отклоне недостаци.

SAGA KONAČNO PRIVEDENA KRAJU: Da, Rusija jeste hiperzvučne rakete kinžal prebacila u Belorusiju! Uslikan i MiG-31 sa raketom

Da konačno je i potvrđeno da je Rusija u Belorusiju prebacila hiperzvučne rakete 9-A-7660 Kinžal (NATO oznake Kh-47M2). Potvrda je došla posle uočavanja tih raketa na ruskim borbenim avionima MiG-31 koji su stacionirani u Belorusiji sa čime je najavljeno da ratna epizoda u Ukrajini ni izdaleka nije gotova, kao što neki misle.

Naime, Rusija je od početka rata u Ukrajini dva puta u centralnoj i zapadnoj Ukrajini izvela napade hiperzvučnim raketama tipa Kinžal. U oba navrata rakete su bile lansirane iz dubine ruske teritorije, a sad po prvi put rakete su primaknute sve bliže Ukrajini, što u Kijevu stvara nervozu.

Tako da Rusija sad bar i izvanično ne krije da su rakete kinžal sitgle u Belorusiju sa čime je ulog o ovoj igri postao još veći.

Inače 16. oktobra u prepodnevnim časovima na nebu iznad beloruske prestonice Minsk pojavilo se nekoliko lovaca MiG-31 koji su napravili 20-to minutni let nad gradom. To je na Zapadu izazvalo paniku da se radi o avionima nosačima hiperzvučnih krstarećih raketa I da je u pitanju verzija MiG-31K. Naravno, kinžala na migovima nije bilo i avioni su se vratili u bazu Mačulišči gde se na aerodromu nalazi 50. mešovita avijacijska baza i glavni štab PVO Belorusije.

Neformalno je potvrđeno da 6 lovaca MiG-31 patrolira i na nebu Belorusije. Zapadni mediji navodili su da je u pitanju verzija MIG-31K koja nosi hiperzvučne rakete tipa Kinžal, ali do sad ni na jednom snimku, pa ni onom iznad Minska se nije moglo sa sigurnošću reći da ti avioni nose hiperzvučne rakete.

Narednih nekoliko dana baza je postala sfera interesovanja kako vojnih-špijunskih satelita, tako i komercijalnih. Na objavljenim snimcima se moglo videti da su na stajankama četiri MIG-31, ali ono što se nije moglo videti bilo je da li na avionima ima hiperzvučnih raketa tipa Kižal.

I NATO pakt nije sedeo skrštenih ruku, i nije časio časa nego je uz granicu sa Belorusijom poslao izviđačke avione koji su osmatrali sa teritorije Poljske dešavanja unutar Belorusije, sa posebnim osvrtom na priču o MiG-31 koji su naoružani Kinžalima.

A, onda kako to biva u celu priču uključuju se prepoštenii i pravodljubivi britanski mediji koji počinju da spinuju priču.

Upravo u britanskim tabloidima pojavili su se satelitski snimci z beloruske vojne baze Mačulišči, što je kao među britanskim obaveštajicma je bio alarm za uzbunu, a još više među britanskim tabloidima posle otkrića ruskih borbenih aviona MiG-31 koji su naoružani hiperzvučnim krastarećim raketama 9-A-7660 Kinžal (Kh-47M2).

Britanski mediji su to kvalifikovali kao direktnu pretnju ostrvu koja preti iz pravca Belorusije.

Tabloid „Dejli Star“ (The Daily Star) navodi da su ovi avioni primećeni u Belorusiji, na oko 1.770 kilometara udaljenosti od Velike Britanije, što znači da bi mogli da „dobace“ do njene teritorije posle lansiranja. Vojni stručnjaci to tumače kao pretnju i opomenu Velikoj Britaniji jer se ovi avioni sa „Kinžal“ raketama nalaze na distanci koja ne odgovara Velikoj Britaniji.

The Sun je objavio članak pod naslovom „Ruska raketa Kinžal na nuklearni pogon na udaljenosti od udara na London u jezivom upozorenju Zapadu“. U tekstu se navodi da je Kremlj premestio rakete, kako bi pretio Velikoj Britaniji.

Prema britanskim obaveštajnim podacima, smrtonosno oružje je prebačeno oko 1.770 kilometara od Londona. Ministarstvo odbrane objavilo isto ažuriranu informaciju sa slikom snimljenom na aerodromu oko osam milja (oko 10 km) južno od beloruske prestonice Minska.

Ovaj britanski tabloid napominje da je svemirski satelit zabeležio prisustvo dva udarna MiG-31K na aerodromu a da su „u blizini nalazi raketni kontejner dužine sedam metara“.

The Sun podseća da „Kinžal“ može da leti 12 puta brže od brzine zvuka, da je lansiranje rakete gotovo nemoguće otkriti, kao što ne postoji način da se ove rakete presretnu sistemima PVO sa kojima raspolaže Velika Britanija. Sada će ruski „Kinžali” moći brže da stignu do Londona – „za oko 9 minuta”.

I na tome se sve zvaršilo. Britanski mediji su spekulisali, Ukrajina strahovala, a Rusi konačno ne javno već posredno preko fotografija obelodanili da su u Belorusiju stigle hiperzvučne rakete Kinažl sa čime su uneli još već zebnju među Ukrajince i podgrejali sumnje o skorom otvaranju severnog fronta.

Ono što je u ovoj prilici interesantno jeste da Rusija pred početak napada na Ukrajinu 9. februara 2022 prebacila rakete Kinžal i MiG-31 na aerodrom Čakalovsk u Kalinjingradskoj oblasti, a isti scenario je ponovila i u avgustu ove godine, a čime je mnogo bila bliža od Belorusije.

Uprkos tome Rusija je sagu sa MiG-31 nastavila da podgrejava kada je 27. oktobra zvanično po prvi put od početka rata u Ukrajini Ministarstvo odbrane Ruske Federacije putem svog televizijskog kanala TV Zvezda objavilo je kratak snimak u kome navode da je borbeni avion MIG-31BM korišten u vazdušnim operacijama nad Ukrajinom.

Inače i ranije su dolazile informacije da su ovi borbeni avioni korišteni u ratu u Ukrajini, pre svega kao nosači hiperzvučnih raketa Kinžal i to u dva navrata. Poslednji put se spominjala njihova upotreba na nebu iznad Belgorodske oblasti.

U fokusu priče bio je pilot koji se predstavio pod imenom Aleksandar, a koji je u kamere ruske TV Zvezda dok je stajao ispred svog lovca MiG-31BM rekao da je pre izvesnog vremena oborio ukrajinski SU-24 sa dalekometnim raketama vazduh-vazduh, najverovatnije R-37 koje se inače vide zakačene ispod krila MiG-31.

Ruski mediji sugerišu da je u pitanju ukrajinski izviđač SU-24MR koji je nedavno obren iznad Poltavske oblasti, a koji je korišten za otkrivanje radarskih lokacija i lokacija PVO u Belgorodskoj oblasti kako bi MiG-29 i SU-27 lansirali protivradarske rakete tipa HARM.

Inače ovde treba dodati i da jedna od verzija priče kaže da je krivac za obaranje ovog SU-24MR, SU-27 i MiG-29 i PVO sistem dugog dometa S-300V4.

Takođe na snimku se osim R-37 i R-77 vide i tri rakete vazduh-vazduh R-73 namenjen za blisku vazdušni borbu. Avioni su kako je navedeno poleteli iz Balbeka na Krimu, gde su premešteni početkom oktobra meseca.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4051124/saga-konacno-privedena-kraju-da-rusija-jeste-hiperzvucne-rakete-kinzal-prebacila-u-belorusiju-uslikan-i-mig-31-sa-raketom)

Vojni stručnjak govorio o karakteristikama hipersonične rakete „Kinžal“

Vojni ekspert Šurigin: Raketa Kinžal je nedostižna za bilo koji sistem presretanja koji postoji u Ukrajini

„Ovo je analog našeg zemaljskog Iskandera, u stvari, ima zajedničku raketu, samo je platforma potpuno drugačija. „Iskander” je kopneni kompleks, a „Kinžal” je kompleks koji je projektovan za specijalni nosač – lovac MiG-31. Shodno tome, u ovom slučaju kombinuje prednosti brzog lovca, koji je sam po sebi nadzvučan, i raketu", rekao je on.

Stručnjak je dodao da je brzina „Kinžala” 10 puta veća od brzine zvuka. To ga čini nedostižnim za bilo kakve sisteme presretanja koje Ukrajina trenutno ima, zaključio je Šurigin.

Ranije tog dana, načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov rekao je da su ruske trupe, u okviru specijalne vojne operacije, pogodile više od 1.300 kritičnih ukrajinskih ciljeva, što je ozbiljno umanjilo borbeni potencijal ukrajinskih trupa. On je takođe napomenuo da su ruske hipersonične rakete Kinžal, koje su prvi put korišćene u borbenim uslovima, pokazale svoju visoku efikasnost, budući da su nepobedive za ukrajinsku PVO.

U oktobru je general armije Sergej Surovikin, komandant Združene grupacije trupa (snaga) u zoni SVO rekao da su se hipersonične vazduhoplovne rakete „Kinžal“ dobro pokazale tokom specijalne operacije.

Rakete Kinžal vazdušnog baziranja su najnoviji tip strateškog oružja. Oni mogu da manevrišu na putanji dok obavljaju misiju, pa se stoga njihovo presretanje smatra praktično nemogućim. Prema zvaničnim podacima, raketa je sposobna da dostigne brzinu do 10 maha.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1445096/2022-12-22/voennyi-ekspert-rasskazal-o-kharakteristikakh-giperzvukovoi-rakety-kinzhal)

Чемезов: Повећавамо производњу хиперсоничних ракета „Кинжал“

ДИРЕКТОР „РОСТЕХА“ ОТКРИО ДА ЈЕ РУСИЈА ПРОИЗВОДЊУ НЕКИХ ТИПОВА МУНИЦИЈЕ ПОВЕЋАЛА 50 ПУТА

ГЕНЕРАЛНИ директор руске државне војне корпорације „Ростех“ Сергеј Чемезов изјавио је да је знатно повећала серијску производњу хиперсоничних ракета „Кинжал“.

Признао је да се производња „Кинжала“ повећава и због специјалне војне операције у Украјини.

О другом важном разлогу – могућем даљем заоштравању односа са Западом – није рекао ништа. Сигурно, не случајно.

Чемезов је открио да је у Русији производња појединих врста муниције повећана за више од 50 пута и да запослени у „одговарајућим фабрикама“ раде у две или три смене.

Такође: да ће холдинг компанија „Руски хеликоптери“ до краја 2023. годинепроизвести до 300 хеликоптера свих типова.

Начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов, који однедавно командује и специјалном војном операцијом, рекао је да је хиперсонични ракетни систем „Кинжал“ током рата у Украјини показао високу ефикасност и неухватљивост за системе ПВО.


Izvor (http://fakti.org/ruski-kalibar/cemezov-povecavamo-proizvodnju-hipersonicnih-raketa-kinzal)

Па добро. Ако је оружје ново и показало се добро, природно је да почне његова великосеријска производња. Не верујем ја у "wunderwaffen" - чудесна оружја, али ако ситуација захтева - прави, режи, жежи! Узгред, постојe ли неки "wunderwaffeln" - чудесни вафли, крекери, нешто сличнооо!  :pilot :jok

Кинжала је произведено врло мало. Ако је веровати Украјинцима, према њиховим подацима употребљен је свега пар пута (4 пута). И сами констатују да те ракете не могу обарати.

Наводно је оперативних Кинжала (мимо ракета за тестирање) произведено око 40. С обзиром да је реч о новом, сложеном оружју, које је сигурно и скупо, годишњи капацитет производње ја (прстом у небо) процењујем на стотинак или нешто више.

Мислим да је Кинжал намењен за гађање највреднијих, добро укопаних тачкастих циљева, нпр. подземних КМ, тунела, подземних складишта,  итд. Кинжал делује најпре кинетички - рушећи дебели слој АБ или неколико десетина метара земље/стене, услед огромне брзине удара. БГ Кинжала вероватно није већа од 500кг, са релативно малом количином експлозива (са малом фугасношћу), јер по природи ствари мора имати врло дебелу кошуљицу. Авиони се обично базирају на аеродрому, а то је просторни циљ, па бих рекао да није за Кинжал, већ за нешто много обичније, нпр. неколико модификованих "калибара" повећане фугасности БГ.

Obzirom da se u hipersoničnom letu ispred projektila formira polje (oblak, sloj) plazme koje blokira prolaz elektromagnetnih talasa, kako se onda vrši navođenje ovih projektila na pokretne ciljeve (npr. nosač aviona)? Da li do cilja lete unapred programiranim putanjama?

Do cilja lete programiranom putanjom, odnosno sistemom INS uz mogućnost popravki sistemom GLONASS. Pre cilja, na nižim visinama, uključuje se gimbalni elektro-optički sistem i traži cilj.

ЗАСТРАШУЈУЋА МОЋ "КИНЖАЛА": Руске хиперсоничне ракете летe брзином која је и до десет пута већа од брзине звука

РАТ у Украјини први је сукоб на свету у коме су употребљене хиперсоничне ракете - изузетно велике брзине и разорне моћи.

Руска страна је потврдила да је на циљеве инфраструктуре украјинске војске испалила пројектиле "кинжал", који заузимају највиша места на глобалној листи софистицираног наоружања.

Реч је о ракетама које су због своје брзине готово неухватљиве за готово све постојеће оперативне противракетне системе. Пројектил ваздух-земља "кинжал" лети брзином која је и до десет пута већа од брзине звука, што је око 12.000 километара на час.

Оваква брзина у комбинацији са изузетном снагом кинетичког удара ову ракету - као и све остале из категорија хиперсоничних - сврстава у најмодерније наоружање овог времена.

Појава руских хиперсоничних ракета које су, због брзине и неограничених могућности за промену путање у свакој фази лета, као и огромне разорне моћи, практично незаустављиве, пре три године упалила је аларм у западном свету. Тек недавно у САД су успели да савладају ову технологију и направе своје хиперсоничне пројектиле. Реч је о ракетама "дарк игл", а први прототипски примерци - четири лансера са две ракете - пребачени су на ракетне положаје на истоку Немачке. Полувековна трка у наоружању између САД и Русије, тиме је ушла у нову фазу.

Свет је забринут и најавом ширег коришћења руских термобаричних ("вакуум") бомби, чија је основна карактеристика увлачење кисеоника на месту удара, што доводи до експлозије изузетно високе температуре. Разорни ефекат се тиме повећава неколико пута него у случају примене конвенционалног експлозива. На украјинске положаје Руси су испалили термобаричне ракете, које су покренули на вишецевним лансерима ТОС-1А.

Ово наоружање које леди крв у жилама није резервисано само за Русе, већ га у својим арсеналима имају и друге развијене земље. Руска армија располаже и најснажнијом хипербаричном авио-бомбом, названом "оцем бомби", чија се разорна снага пореди са нуклеарним наоружањем, али без загађења и радијације.

НОСАЧ "МИГ" ИЛИ "ТУПОЉЕВ"

ХИПЕРСОНИЧНА ракета "кинжал" испаљује се са ловаца пресретача "миг-31К" или стратешких бомбардера "тупољев 22М3". Авиони са овим пројектилима од прошле године су стационирани и у руској авио-бази Хмејим у Сирији, али није било потврде да су тамо и коришћене. Прво лансирање "кинжала" Руси су пријавили новембра 2019. на Арктику.

https://www.youtube.com/watch?v=4pbKRgEgkzU


Izvor (https://www.novosti.rs/c/planeta/svet/1213775/zastrasujuca-moc-kinzala-ruske-hipersonicne-rakete-lete-brzinom-koja-deset-puta-veca-brzine-zvuka)

Da li to onda znači da projektil mora da uspori ispred cilja da bi optoelektronika ipak mogla, na kratko, da "vidi", jer inače to ne može kroz oblak plazme na hipersoničnim brzinama?

Znaš kako....to su teške teme i nemam precizan odgovor, a teško će nam na to bilo ko odgovoriti sa "punom sigurnošću". Na javno dostupnim izvorima, pominje se "homing" sistem za Kinzhala, ali teško da to može biti radar. Možda u nekim slojevima postoji zona, recimo od 50 000 m pa do 12 000 metara visine, gde bi aktivni radar mogao "videti" cilj, ali se postavlja pitanje da li može raditi pri tolikim brzinama i tolikoj toploti koja se razvija. Slično važi i za elektro-optički sistem.
Iako tako piše na izvorima, sasvim je moguće da Kinžal nema "homing" sistem, nego je vođenje samo INS uz popravka GLONASS...

Pitao sam upravo zato što sam i na drugim mestima tražio bilo kakvu informaciju o sistemu navođenja, i nalazio sam otprilke to isto... i za GLONASS mi je čudno...senzori "klasičnih" glava za navođenje se nalaze u "nosu" projektila (jer, logično, osmatraju u pravcu leta), ali GLONASS primopredajni uređaj za korekciju putanje ne mora da bude smešten u nosu (komunicira sa satelitima koju su iznad njega), što implicira da se, možda, to polje plazme neprobojno za elekromagnetne talase ne formira oko celog tela projektila... samo moja pretpostavka, ništa više.

Kada je počela upotreba Kinžala u Ukrajini, potražio sam po internetu i našao neku kratku američku studiju na temu hipersoničnih projektila (nisam sačuvao link i ne sećam se da li je DARPA ili neko drugi, pa prepričavam).
Zaključak je, otprilike, da su benefiti: vrlo teško otkrivanje projektila na putu ka cilju (u ovom trenutku), veoma krako vreme za reagovanje odbrane i velika razorna moć zbog kinetičke energije.
Loše strane: nemogućnost navođenja u toku hipersonične faze leta zbog oblaka plazme (dakle - ograničeni su na dejstvo na nepokretne ciljeve, nosači aviona ipak imaju neku šansu), sami metodi lansiranja mogu da omoguće praćenje lansirnih platformi (počev od razmeštanja malobrojnih specijalizovanih jedinica), pa i njihovo uništenje pre lansiranja, da projektil ipak mora da uspori u jednom trenutku da bi sistem navođenja mogao da izvrši "zahvat" cilja kao i nepovoljan odnos cena/efikasnost jer se užasno mnogo ulaže u razvoj oruđa koje može da postigne isti efekat na cilju kao i već postojeći sistemi... ali da Rusiji tako nešto treba da može da parira Zapadu u mogućnostima brzih udara po dubokoj pozadini.
Ovo je, dakle, prepričano ono što sam zapamtio iz pročitane studije, za koju se ne sećam gde sam je našao :) pa možda i zvuči neozbiljno sa moje strane, ali zaključci ipak imaju neku osnovu.
Koliko je to tačno, ne znam i ne bih da cenim, videćemo, javno objavljenih podataka ima veoma malo i uglavnom su to štura službena saopštenja sa puno opštih mesta.

Pa kad vec ne znamo tocne podatke da se pokusamo pozabaviti predpostavkama. Da li je uopce Kindzalu potrebno vodjenje u zavrsnoj putanji. I najbrze torpedo na Svijetu ruski "Skval" nije upravljiv zbog brzine ali se smatra da mu to i ne treba jer je toliko brz da ce prije udariti u predpostavljenu metu nego sto ce ona izmanevrirati torpedo. I argentinski General Belgrano, krstarica je od britanske podmornice potopljen sa 4 ispaljena torpeda, salvo, klasicna pravoliniska, ne upravljiva , makar su na podmornici postojala i zicom vodjena torpeda. Negdje gore receno Kindzal ide brzinom od cca 12.000 km/sat, dakle 200 km/sekundi. Neka ga miG -31 lansira iz sigurnosne zone od 600 km od cilja, Kindzalu treba 3 sekunde do udara. Sto moze veliki nosac zrakoplova, nakrcan zrakoplovima na palubi i sa svojim inercionim masama da izmanevrira taj napad. Ako se prije lansiranja ubace podaci o cilju i uzme u obzir gdje ce on biti za 3 sekunde, nije tesko proracunati preticanje. Na probnim voznjama nosaca se vide fantasticne slike ostrih zaokreta u punoj brzini ali bez ijednog zrakoplova na palubi. To nije problem ali kada je paluba nakrcana zrakoplovima sumnjam da on moze puno ljevo desno? Drugo je pitanje da li nosac moze detektirati ispaljivanje Kindzala i da li uopce ima neko vrijeme za protu mjere. Ovo je cisto neko moje razmisljanje, jer je cinjenica da kroz plazmeni stit nema komunikacije niti upotrebe radara. B-2 kada treba radar, ali rijetko jer inace odaje svoj stealt mod, prestane sa stvaranjem plazmenog omotaca na drugoj po redu , gledano od sredine, panelu na napadnoj ivici krila i tek tada to funkcionira. Isto tako nema kontakta kod svih letjelica koje se vracaju natrag u zemljinu atmosferu dok su u plazmi...

Velika matematička greška: 12000 km/h nije 200 km/sec nego "samo" 3,33 km/sec. Ovo znatno menja iznesene pretpostavke.

Polako Milane, brzina je 10 Macha, a to je 3,4 km/s. Znači sa 600 km mu treba oko 3 minuta. Sa 300 km oko 1,5 minuta....

Priznajem gresku, trebao sam jos podjeliti sa 60 to je u minuti 200 km, ali cak i sa 3 minute i dalje mislim da  nosac nece puno izmjeniti u svojoj putanji  ako nista zbog inercionih masa. Kapetani sa velikih kontejnerskih brodova od cca 300 m su mi rekli da od momenta kada daju komandu za promjenu kursa a i brzine ,prolaze minute i minute. Jako je tesko njima izvrsiti brzi manevar. Nosac nije cigra. Ja i dalje mislim naravno bez dokaza da mu ne treba navodjenje u zavrsnici . Mozda se varam? U bitci kod Midway-a dvije japanske krstarice mogami klase su se sudarile makar su nekoliko minuta prija dali komandu za skretanje ali veliki brodovi zbog inercionih masa trebaju nekoliko minuta da bi se ista promjenilo. Oprostite na gresci u brzini sam prevideo ali hvala na ispravci.

I u ovoj objavi sa videom koju je Kubovac preneo stoji da su Amerikanci neki svoj prototip navodno stacionirali u Evropi što me podsetilo da oni prototip ovakvih projektila imaju od 1960.kada su u vodama oko Australije vršili opitovanja sa takvim raketama/projektilima. Pitanja koja Relja postavlja jesu objektivna ,ali i očigledno da samo mali broj ljudi u Rusiji zna kako se Kinžal navodi na cilj . U tome i jeste sva poenta. Jer mah 10 raketu može da razvije i Burundi (manje više / karikirano) jer svaka cev koja održava konstantnu temperaturu koja leti brzinom većom od brzine zvuka neprekidno dobija ubrzanje (slično kao Teslina turbina ) sve dok se ili ne raspadne ili istopi ili se sudari sa nečim .

Evo u internetu par rijeci i o navigaciji ali na Ruskom. Moze netko prevesti ali ne vjerujem da cemo vise saznati:

Получилась ракета с дальностью применения до 2.000 км, массой обычной БЧ около 500 кг и возможностью нести специальную БЧ (термоядерную боеголовку). На маршруте ракета использует ИНС с возможностью корректировки от системы ГЛОНАСС. Профиль корпуса Х-47М2 был выбран так, что на скорости в 10 чисел Маха не требуется специальная тепловая защита, а также не накладываются ограничения на работу головки самонаведения (ГСН). Цели ракета ищет с помощью оптической корреляционной ГСН, которая позволяет ей поражать их с отклонением около 1 метр.

Clanak iz:

https://zvezdaweekly.ru/news/20185211547-L3aOs.html

Alexey Leonkov (2018-05-23). "Hypersonic Dagger Throw: competitors are still in diapers". zvezdaweekly.ru. Retrieved 2018-05-24.

Ovo vec znamo, osim kako opticki:

Guidance
system
INS with the possibility of adjustments from GLONASS, remote control and infra red optical homing system[4]

Pa zar nije Kinžal razvijen na osnovi Iskander-M kao zračno lansirana opcija potonjeg?
Dakle sa istim letnim i bojevim karakteristikama (hipersonične brzine, kvazi balistička putanja sa mogućnošću korekcije, samonavođenje u terminalnoj fazi leta).
Slijedom toga, ako su ciljevi oružja isti, baza sustava i osnovne karakteristike iste, tada bi i sustav navođenja trebao biti isti kao kod Iskander M.
https://www.sandboxx.us/blog/evidence-suggests-russias-hypersonic-kinzhal-missile-is-powered-by-american-tech/
Link koji opisuje gdje se vidi filozofija upotrebe istih komponenti (commonality) kod različitih sustava. Ne govori direktno o Kinžalu, ali poveznice postoje.

Nije isto ali slicno. Problematika da li letjelice koje se vracaju iz svemira u atmosferu mogu da salju signale kroz stit od plazme koji je nastao. Ovaj naucnik kaze da moze, ako je frekvencija elektromagnetskih valova veca od frekvencije plazme. .
Zavisi od frequencije signala, treba biti u Teraherzima.:

Gruenwald Laboratories GmbH
Plasma is not necessarily a Faraday cage - electromagnetic waves can penetrate the plasma under certain circumstances. It all depends on the plasma frequency of the electrons, which is given by:
w_pl = sqrt[n_e e^2/(m epsilon_0)]
where n_e ... electron density, e ... elementary charge, m ... effective mass of the electrons and epsilon_0 ... vacuum permitivity
an electromagnetic wave can penetrate the plasma if the wave frequency f is higher than the electron plasma frequency. This means that there is a cutoff point at which the electron density becomes high enough to hinder electromagnetic waves from penetrating the plasma.
Hence it is the density of electrons in your sheath which "desides" wether a rf-signal can travel through the plasma.
The time delay will be influenced by the index of refraction (if there is any delay at all) - and that you can calculate with the electron density.
The same holds basically also for attenuation effects, where you will need the absorbtion coefficient of your plasma.
https://www.researchgate.net/publication/337994115_Terahertz_wave_transmission_and_reflection_characteristics_in_plasma

Mozda su i radari koji ce raditi u Teraherz diapazonu frekvencija u buducnosti biti rijesenje za otkrivanje letjelica koje lete u plazma omotacu, kroz koji klasicni elektromagnetski valovi ne prolaze???

Ma razumijem diskusiju glede problema plazme kod velikih brzina. Ali ako Kinžal ima kao i Iskander-M (koji je isto hipersoničan) isti ili slični letni profil koji je kvazi balistički sa korekcijama, 50-80km najveća visina leta, endoatmosferski, dakle ne izlazi iz atmosfere, onda su i problemi navođenja kod oba isti. Brzine i visine leta Kižala mogu biti veće pošto se Kinžal lansira u zraku, naravno.
Po meni, upravo korekcijama letne putanje u svrhu proboja PZO zaštite u srednjem dijelu putanje, ta početna najveća brzina se smanjuje, te terminalno samonavođenje (IR/ optičko) može preuzeti završno navođenje.

Slazem se sa svime ,samo mi je upitno to smanjenje brzine u zavrsnoj fazi, ali je moguce radi opto-elektricnog i infracrvenog vodjenja u zavrsnoj fazi na cilj. Jedino mi je to u suprotnosti ,jer se naglasava da pored bojevne glave od 500 kg upravo je njegova brzina i kineticka energija kod udara kljucna za veliku razornu moc. Kako spojiti te dvije stvari? Ukrajinci ili Zapad su se na nekom snimku Kindzala ismijavali da prije udara nije tako brz, ili sam nesto krivo vidio?

Diskusija dometa Iskander-M i Kindzal-a me podsjeca na svedsku raketu RBS-15. Kada se lansira sa obalnog lansera ili broda treba joj booster da bi postigla brzinu neophodnu za rad vlastitog motora. Kada se lansira sa J-39 Gripena, booster joj ne treba jer zrakoplov nosac daje pocetnu brzinu. Time je i ista raketa puno laksa i domet veci.

Da, u pravu ste. Nema logike stvoriti kinetic kill oružje, koje djeluje prvenstveno kinetičkom energijom, pa ga onda usporavati. Ali opet, ako je cilj velika brzina i nepredvidiva srednja putanja leta u svrhu probijanja PZO-a onda donekle drži vodu. Možda i Kinžal posjeduje više modova upotrebe? Mod jedan, INS+GPS/GLONASS, Full speed, bez terminalnog navođenja za nepokretne velike ciljeve, maksimalna evazivnost obrane  i najveća efikasnost na cilju. Drugi mod,INS+GPS/GLONAS sa terminalnim navođenjem, gdje se zahtijeva veća preciznost, ali sa smanjenom sposobnosti proboja PZO.  I ostavljam rezervu da su Rusi izvršili veliki tehnološki  proboj, te su uspjeli razviti sustave navođenja koji mogu raditi i u uvjetima plazme. Dosadašnja upotreba Kinžala je sigurno popraćena i analizirana ELINT sredstvima od strane US, tako da će se ubrzo i saznati više.

Ako su Rusi koristili Glonas ELINT bi možda mogao to da detektuje ,ako su koristili radarsko navođenje ili navođenje kroz raketu i to bi možda moglo da se detektuje ,ali ako su ometali oko polja dejstva svojim ometačima pre lansiranja Kinžala ,onda mućak.

Preneo sam ranije zvaničnu izjavu OS Ukrajine na temi o ratu u Ukrajini:

Занимљиво ми је то да ни Украјинци ни Руси не објављују на које су циљеве дејствовали "Кинжали".

Kh-47M2 Kinžal je ruska hipersonična balistička raketa koja može da se lansira iz vazduha. Rečeno je da ima domet od 3.000 km (1.900 milja) i brzinu od 12 maha (2,5 mi/s). Može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i može se lansirati iz bombardera Tu-22M3 ili presretača MiG-31K. Stacioniran je u vazdušnim bazama u južnom i zapadnom vojnom okrugu Rusije.

Kinžal je ušao u službu u decembru 2017. i bio je jedno od šest novih ruskih strateških oružja koje je ruski predsednik Vladimir Putin predstavio 1. marta 2018. godine.


Dizajn

Projektil je dizajniran da pogodi ratne brodove NATO-a koji predstavljaju pretnju strateškim raketnim sistemima u evropskoj Rusiji i da uništi odbrambene sisteme NATO-a, brodove za odbranu od balističkih raketa i kopnene objekte u blizini ruskih granica. Navodno je dizajniran da porazi sve poznate ili planirane NATO sisteme vazdušne ili raketne odbrane, uključujući MIM-104 Patriot, Terminal High Altitude Area Defense i Aegis Combat Sistem. Umesto da koristi novije dizajne hipersoničnih kliznih i scramjet raketa, koristi standardnu tehnologiju balističkih projektila pri većim brzinama.

Ukupan dizajn projektila je zajednički sa 9K720 Iskander, a deo za navođenje je modifikovan za Kinzhal. Navodno može da pogodi i statične mete i mobilne kao što su nosači aviona.

Velika brzina "Kinžala" omogućava mu bolju penetraciju cilja od lakših, sporijih krstarećih projektila. Sa naprednim sposobnostima manevrisanja, visokom preciznošću i hipersoničnom brzinom, neki izvori mu daju naziv „ubica nosača“ zbog njegove navodne sposobnosti da onesposobi i možda čak potopi supernosač od 100.000 tona jednim udarcem. Ako udari sa masom od 2.000 kg (4.400 lb), uključujući 500 kg bojeve glave, i brzinom od 12 Maha, Kinzhal ima više od 16,9 gigadžula kinetičke energije isključujući detonaciju, što je ekvivalentno 4.000 kg TNT-a.

Ruski mediji navode da je domet rakete 2.000 km (1.200 milja; 1.100 nmi) kada ga nosi MiG-31K i 3.000 km (1.900 mi; 1.600 nmi) kada ga nosi Tu-22M3 kada se borbenom radijusu rakete dodaju borbeni radijus aviona domet.


Operativna istorija

Kinžal je ušao u službu u decembru 2017. i bio je jedno od šest novih ruskih strateških oružja koje je ruski predsednik Vladimir Putin predstavio 1. marta 2018.

U maju 2018. deset MiG-31K sposobnih da koriste rakete Kinžal bili su na eksperimentalnom borbenom dežurstvu i spremni za raspoređivanje. Do decembra 2018. godine, avioni naoružani raketama Kinžal izveli su 89 letova iznad Crnog i Kaspijskog mora.

Do februara 2019. godine, posade nosača raketa MiG-31K Kinžal izvele su više od 380 trenažnih letova sa raketom, od kojih je najmanje 70 koristilo punjenje gorivom vazduh-vazduh. Oružje je javno debitovalo [kako?] tokom međunarodnog takmičenja Aviadarts u avgustu 2019.

Prema TASS-u, prvo lansiranje Kinžala na Arktiku održano je sredinom novembra 2019. Lansiranje je navodno izveo MiG-31K iz vazdušne baze Olenja. Raketa je pogodila zemaljski cilj na poligonu „Pemboi“, dostigavši brzinu od 10 maha. U junu 2021. raketu Kinžal lansirao je MiG-31K iz vazduhoplovne baze Hmejmim na kopneni cilj u Siriji. 2021. godine formiran je poseban avijacijski puk koji je naoružan avionima MiG-31K sa hipersoničnom raketom Kinžal.

Glasine početkom februara 2022. sugerisale su da je nekoliko presretača MiG-31 naoružanih projektilima „Kinžal“ poslato iz vazduhoplovne baze Solci u Novgorodskoj oblasti u Pomorsku vazduhoplovnu bazu Černjahovsk u zapadnoj ruskoj eksklavi Kalinjingrad. Vazdušno-kosmičke snage Rusije lansirale su rakete Kinžal[gde?] 19. februara 2022.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruska vojska je saopštila da je koristila projektile Kinžal da uništi navodno podzemno skladište naoružanja ukrajinskih oružanih snaga u Deljatinu 18. marta 2022. i skladište goriva u Konstantinovki sledećeg dana. Američki predsednik Džo Bajden rekao je o njenoj upotrebi „Kao što svi znate, to je posledično oružje, ali sa istom bojevom glavom kao i bilo koja druga lansirana raketa. Ne čini toliku razliku osim što je gotovo nemoguće zaustaviti ga“.

Navodno je ponovo korišćen 11. aprila. Prema izveštajima, 9. maja ruski avion Tu-22 je lansirao tri rakete tipa Kinžal na ciljeve u lučkom gradu Odesi.

Tri borbena aviona MiG-31K sa hipersoničnim raketama Kinžal prebačena su na aerodrom Čkalovsk u Kalinjingradskoj oblasti 18. avgusta 2022.

Prema nepotvrđenim izveštajima, ruski MiG-31 za koji se mislilo da je nosio projektil Kinžal srušio se pri poletanju iz vazdušne baze u Belbeku na Krimu 1. oktobra 2022. Navigator je uspeo da se katapultira, ali je pilot poginuo.

Dana 26. januara 2023. godine, prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, ispaljeno je 55 projektila i 24 drona Šahed-136 na ciljeve u Ukrajini. Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da su oborili sve dronove i 47 projektila. U napad je bio uključen i hiperson Kh-47. Gradonačelnik Kijeva je rekao da je jedna osoba poginula, a dve su ranjene kada je pogođen stabilni blok u okrugu Holosijev.

Dana 9. marta 2023. na ukrajinske gradove ispaljena je baraža od 84 projekta, uključujući šest Kinžala, što je njihova najveća upotreba do sada. Ukrajina nema načina da zaustavi Kinžale. Nije poznato da li raketni sistem Patriot može da zaustavi takve rakete.

[attachment=1][attachment=1]

Пустили машту на вољу: Амерички „патриот” није могао да обори руски „кинџал"


Амерички противваздушни ракетни систем „патриот” није могао да обори руску хиперсоничну ракету „кинџал” јер не може да пресреће тако брзе циљеве, саопштио је Спутњику извор у Министарству одбране Русије.

„Дезинформација да је „кинџал” наводно пресретнут представља покушај да сами себе убеде да они то могу. Чињеница је да брзина лета ракете „кинџал” премашује максималне борбене могућности противваздушних ракетних система које је Запад испоручио кијевском режиму, укључујући „патриота””, рекао је саговорник.

Поред тога, додао је извор, „противракетни маневар који „кинџал” изводи у завршном сегменту лета и готово вертикални приступ мети, искључују пресретање овог оружја од стране противваздушних ракетних система“.

Раније је портпарол Пентагона Патрик Рајдер рекао на брифингу да је Украјина наводно оборила руску ракету „кинџал” уз помоћ одбрамбеног ракетног одбрамбеног система „патриот”, преноси Спутњик
Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/552023/dezinformacija-patriot-kindzal


Ranije smo o tome pisali i ovde : https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=22753.23805

Samo bi dopisao na sve ono što je napisano na temi Rat u Ukrajini,gore na linku ,da zakrivljenje zemljine stratosfere (granicu između donjih slojeva i gornjih čini svima dobro poznat OZONSKI OMOTAČ ) igra bitnu ulogu jer "zahorizontalni radari"(koji imaju domet veći od 1000km zapravo "rikošetiraju" svoje zrake sa donje strane ozonskog omotača,a ova raketa vrlo verovatno se kreće sa gornje strane tako da ostaje neprimećena takvim radarima.

Zahorizontalni radari se, između ostalog, koriste za otkrivanje trenutka lansiranja ICBM i praćenje rane faze penjanja.To je urađeno radi dopune mreže antibalističkih radara koji mogu uočiti i pratiti ICBM u njegovoj kasnoj fazi penjanja (eventualno), srednjem delu putanje i naravno u fazi poniranja ka cilju.

Jedan od načina na koji zahorizontalni radari otkrivaju trenutak lansiranja ICBM jeste kada je projektil ispaljen, prijemne antene bi dobile
eho-povratni odraz signala usled promena širenja jonosfere izazvane ICBM-ovim izduvnim gasovima koji vrlo ozbiljno utiču na koncentraciju jona u jonosferi.
Ali samo HF elektromagnetni talasi mogli su da se koriste za ovu vrstu jonosferske detekcije jer jonosfera može da reflektuje samo kratke talase.
Dakle, sa tim primo-predajnim sistemom kratkih talasa radarima poput Duga-2, Sovjeti su mogli da izračunaju udaljenost, brzinu, visinu i smer bilo kog ICBM-a u bilo kom trenutku vreme svog leta, nakon što je ušlo u jonosferni region i tako da "prate" kretanja ICBM.

Pritom, sigurnija lokacija se dobijala ako je trenutak lansiranja uočio par zahorizontalnih radara ( 2 radara )....

   Iz teorije radio talasa  možemo izdvojiti sličan efekat. Naime, kratki talasi imaju tu osobinu da se odbijaju od Jonosfere čime se mogu ostvariti prekookeanske veze i čak (teoretski) veze oko Zemljine kugle, iako ovi talasi nemaju osobinu da prate njenu zakrivljenost niti da se kao srednji talasi prostiru po površini zemlje.

@Kubovac i Micha
Hvala na preciznijoj dopuni i ispravci. A imam i pitanje. Ako se radi o raketi sa čvrstim gorivom,da li je moguće pretpostaviti da li može doći do toga da usled sila koje deluju u toku leta pri brzinama većim od 5 mahovih dođe do toga da se raketno gorivo "slomi"(prelomi/ možda može i bez navodnika da se napiše) ? Kako li su to Rusi rešili?

Kinžal, raketa pod velom tajne

"Rusija nikad nije toliko jaka ni toliko slaba kako se misli, navodno su reči koje se pripisuju Bizmarku još u XIX veku. Često je to bio slučaj sa svekolikim ruskim i sovjetskim oružjem. Ta konstatacija itekako važi za raketni sistem Kinžal."

U poslednjih pa sedmica, dosta pažnje privukle su teme vezane za mogućnosti obaranja hipersoničnog projektila Kinžal od strane raketa sistema Patriot (i drugih raketa). Zavisno od toga kome je "koja strana bliža", tako su i pisane analize.

U novom tekstu na Tango Sixu kolega Branislav Kojadinović i ja, potrudili smo se da napišemo jednu nepristrasnu analizu, ali vodeći računa o tome da ipak ne znamo u potpunosti sve o mogućnostima ruskog projektila Kinžal.

Pročitajte istorijat nastanka, namenu i opis rada i upotrebe rakete Kinžal i našu analizu da li je i pod kojim uslovima uopšte moguće ovu raketu efikasno pratiti, a onda na nju efikasno i dejstvovati!

Nova kolumna na Tango Six! Preporučujem!  :super


[ANALIZA] Sve o ruskoj raketi Kinžal i da li je američki Patriot može oboriti? (https://tangosix.rs/2023/19/05/analiza-sve-o-ruskoj-raketi-kinzal-i-da-li-je-americki-patriot-moze-oboriti/)

@Kubovac

Odličan tekst, svaka Vam čast!

Isto mislim. Maksimalno objašnjenje činjenica koje jesu poznate.

Ja na primer nisam zadivljen. Sem oko Oke - da citiram sam sebe "Slagati se možemo -reče Master Joda". Niste uspeli da otkrijete ni navođenje ,ni sastav raketnog goriva,ni sastav termalne obloge koja štiti sistem za samosvođenje ... Ali uvek ostaje sutra za taj pokušaj. Sutra možda ,mi Srbi uspemo da obradujemo Amerikance i da im otkrijemo tajnu Ruskih raketa ...inače Amerikanci bez nas nemaju nikakve šanse  ;D

P.s. više fotografija je bilo poželjno ubaciti u tekst . Čitaoci na T6 su generalno gledano vrlo čudni i različitih obrazovnih profila ,pa teško mogu da shvate nešto bez adekvatne fotografije. A u vašem članku bukvalno između dve zapete (zareza) je čitav jedan svet koji traži sate i sate proučavanja materije da bi čitalac sam stvorio sliku u glavi o čemu se radi (a da ne spominjemo da u pojedinim rečenicama je celokupna filozofija ) . Bojim se da će svi oni zapravo ostati svako na svom pređašnjem stanovištu ,baš zato što će ih "mrzeti da ukapiraju nešto tako složeno"...(klasična boljka "modernog" čoveka koji traži "instant vesti") ;)

"Sutra možda ,mi Srbi uspemo da obradujemo Amerikance i da im otkrijemo tajnu Ruskih raketa ...inače Amerikanci bez nas nemaju nikakve šanse  Grin"
Odakle crpis takve zakljucke Pakleni Vuce. Zvuci prilicno arogantno. Kao da prva vojna sila Svjeta nema svoju NSA, CIA, i ostalo drustvo ,pa ce im novi Nikola Tesla otkriti sve tajne.. Malo skromnosti ne bi skodilo. Uz sve mane Amerike ipak je to potencijal koji nije za podcijenit pa maker se netko, u to ubrajam i sebe ,ne slaze sa njihovom danasnjom politikom.

@Milan
"Grin" to jest  ;D je ključni simbol u toj rečenici .

H-47M2 ili 9-A-7660

SSSR je koristio nekoliko oznaka za isto sredstvo.
Konstruktorski biro je imao svoju oznaku, često su i proizvođači imali svoje oznake, vojska bi to sredstvo usvojila pod nekom svojom oznakom, a GRAU (Glavna raketno-artiljerijska uprava) bi tom sredstvu dala svoju oznaku-kao nekakav nomenklaturni broj.

Sve sovjetske vođene rakete vazduh-zemlja od sredine šezdesetih su imale oznaku H-xx.
Tako da je i oznaka Kindžala sigurno H-xx, možda H-47, možda i nije 47, ali H jest sigurno.
Druga oznaka bi mogla biti oznaka GRAU.

Сјајан текст!!!

Што се тиче ракета Ока, зар оне нису биле и у неким земљама Варшавског уговора, у време када су те земље постале чланице НАТО? Зар неко мисли да Американци нису свев то детаљно проучили?

Bugari su imali:

9K714 Oka - 1 raketna brigada sa 2 raketna diviziona, odnosno 6 raketnih baterija (12 lansera)

Sa uživanjem sa pročitao članak i bez preterivanja, mislim da ima enciklopedijsku vrednost... da ne hvalim previše, pročitaću još par puta, svakako.


U vezi samog sistema, ima jedan aspekt koji se gotovo i ne komenaruše - broj lansirnih platformi za Kinžal.
U članku se navodi i objašnjava činjenica da se avioni presretači velikog dometa MIG-31 trajno pretvaraju u "raketonosce" - samim tim se trajno smanjuje broj "lovaca" MIG-31 za lovačke zadatke, a model se više ne prozvodi.
Wikedija navodi da je Rusija u 2020. imala na stanju do 131 Mig-31 a da je 2018. bar 10 kom Mig-31 prepravljeno u platforme za lansiranje Kinžala.
I TU-22M se više ne prozvodi, na stanju imaju oko 60 kom.
I ako se na ovo doda činjenica da su samo pojedine jedinice i posade prošle obuku za lansiranje Kinžala, može se reći i da postoji još jedan limitirajući faktor ovog sistema.
U nekm drugačijem scenariju sukoba sa NATO, postoji i teoretska mogućnost ranog udara na baze i jedince koje koriste Kinžal - ne sumnjam da zapadne obaštajne službe aktivno i svakodnevno prikupljaju sve informacije o ruskim jedinicama. (rani udar pre lansiranja je još jedna analogija sa sprečavanjem lansiranja V-2 u II svetskom ratu)

Moje neki površni zaključak je, po tome koje platforme se koriste za lansiranje, da Rusija sasvim sigurno već ima u razvoju naslednika Kinžala koji se od početka projektuje za upotrebu i integraciju sa avionima koji tek treba da uđu u masovnu upotrebu (Su-57?) pa i da se Kinžal u ovom sadašnjem obliku i dalje neka vrsta pionirskog test-oružja na osnovu kojeg će nastati (ili već nastaje?) nešto još naprednije.

Ја бих да скренем пажњу на један текст који сам нашао на једном од руских ТК који говори о томе да је руска ФСБ ухапсила неколико лица у научном институту који се бавио развојем "Кинжала" и николико (сада пензионисаних) војних лица која су учествовала у верификацији развоја и набавкама "Кинжала". У тексту се наводи, да се ухапшени научници сумњиче за фалсификовање, односно лажно представљање резултата истраживања и развоја. Мени то указује да "Кинжал" има слабости које су се испољиле у ратној пракси док је у папирима и опитовањима све било "нај,нај", како то код Руса уме да буде.

ČUVENI RUSKI NAUČNIK ODAO VOJNE TAJNE KINEZIMA? Radio je na hipersoničnim raketama, sada mu preti robija zbog veleizdaje
Novosti online


01. 06. 2023. u 22:20

SUĐENjE istaknutom ruskom fizičaru Anatoliju Maslovu (76), optuženom za izdaju, počelo je u četvrtak u Sankt Peterburgu u uslovima stroge tajnosti i zabrinutosti za zdravlje starijeg optuženog, piše Rojters.

ČUVENI RUSKI NAUČNIK ODAO VOJNE TAJNE KINEZIMA? Radio je na hipersoničnim raketama, sada mu preti robija zbog veleizdaje
[attachment=1]

Maslov je jedan od trojice naučnika koji se bave hipersoničnim raketama koji su radili u institutu u Novosibirsku i koji se sada suočavaju sa, kako su saopštili iz Kremlja, "veoma ozbiljnim optužbama".

Slučaj, označen kao "strogo poverljivo", zatvoren je za medije i javnost, saopštio je sud u Sankt Peterburgu. Maslovljev advokat nije bio dostupan za komentar na ročištu u četvrtak.

Izvor blizak Maslovu rekao je Rojtersu da je naučnik doživeo dva srčana udara i proveo vreme u bolnici od hapšenja prošlog juna u Novosibirsku. Maslov je bio profesor i istraživač na Institutu za teorijsku i primenjenu mehaniku Hristijanovič, jednom od najvećih naučnih centara Rusije.

Ubrzo nakon toga, Maslov je poslat u zatvor Lefortovo u Moskvi, pre nego što je prebačen u St. Petersburg.

Sva trojica optuženih su specijalisti za hipersoniku – oblast od ključnog značaja za razvoj nove generacije ruskih raketa, sposobnih da lete brzinom deset puta većom od zvuka.

Kolege su rekle da bi krivično gonjenje trojice muškaraca moglo da nanese štetu ruskoj nauci.


Detalji optužbi protiv njih su poverljivi, ali je novinski portal naučnog grada u kome se nalaze javio da je Maslov osumnjičen da je odavao tajne Kini.

Izvor je rekao da Maslov i dalje tvrdi da je nevin i da "sebe ne smatra izdajnikom"., kao i da veruje da je uvek sve radio kako treba".

Ruski parlament je u aprilu izglasao povećanje maksimalne kazne za izdaju sa 20 godina na doživotnu robiju

Izvor :
https://www.novosti.rs/planeta/svet/1244632/cuveni-ruski-naucnik-odao-vojne-tajne-kinezima-radio-hipersonicnim-raketama-sada-preti-robija-zbog-veleizdaje

Ruski zvaničnik: Bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu „kinžal” u Ukrajini

MOSKVA – Ruski borbeni bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu „kinžal” tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, rekao je neimenovani zvaničnik odbrane za Tas. „Lovac Su-34 koristio je u specijalnoj vojnoj operaciji hipersoničnu raketu „kinžal”. Prva posada koja je uspešno izvršila takav zadatak dobiće državna priznanja”, rekao je zvaničnik.

„Kinžal” je najnoviji ruski sistem sa hipersoničnim aero-balističkim raketama koje nose specijalno opremljeni lovci-presretači MiG-31K. Raketa „kinžal” ima visoku manevarsku sposobnost i može da pogađa kopnene i pomorske ciljeve, podseća ruska agencija. Raketni sistem „kinžal” je u eksperimentalnoj upotrebi od decembra 2017, a ruska vojska ga je prvi put zvanično upotrebila u borbi u Ukrajini 18. marta 2022. godine, prenosi Tanjug.


Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/569571/Ruski-zvanicnik-Bombarder-Su-34-koristi-hipersonicnu-raketu-kinzal-u-Ukrajini)

Još jedna premijera JuTjub kanla Taktička oprema - TacEQ na temu Kinžala

https://www.youtube.com/watch?v=kaVvx-Uj3yY

Obzirom da su kolege sa kanla Taktička oprema - TacEQ pomenuli (video prilog u predhodnom postu) odakle su crpeli materijal za video (na 14:38), evo i izvorne analize o Kinžalu od našeg Kubovca.

Sve o ruskoj raketi Kinžal i da li je američki Patriot može oboriti?

Raketa Kinžal je još jedno od kontroverznih oružja ionako kontroverznog rata u Ukrajini.

Dok oni skloni ruskoj strani u njoj vide neko super oružje koje može da odluči rat i to ne samo sa Ukrajinom, drugi skloni zapadu je procenjuju kao sistem vrednosti nemačkog Fau-2 sa kraja Drugog svetskog rata, dakle sa krajnje ograničenim i ukupno slabim efektom. Prvi problem sa kojim se srećemo u medijima je i sama oznaka sistema, jer često se pojavljuje oznaka H-47M2 (Kh-47M2), koja je navodno sasvim pogrešna, navodi se da je oznaka sistema 9-A-7660, a oznaka same rakete 9-S-7760, tako da možete da naletite na sve ove oznake, ko zna koja je uopšte tačna.

Dakle sistem je, što se tiče objavljenih karakteristika, potpuno problematičan skoro po svim svojim osobinama. Od toga koliki mu je domet, gde se navode jako različite cifre, preko toga šta može da uništi, a šta ne može, od nosača aviona do toga da nije ništa više od obične taktičke rakete, koja je malo ili čak nimalo brža od uobičajenih, zatim nepoznanica po svim parametrima leta i trajektorije gde su rasponi cifara po visini i brzini leta ogromni.

Prava istina je da potrebno znanje za ovakve procene imaju samo dve nacije koje su ikada radile sa raketama koje imaju takve brzine i visine, a to su SAD i Rusija, dok i one iz grupe velikih kao Kina ili Francuska u tome imaju daleko manje iskustva. Svi mi ostali o tome znamo onoliko koliko oni žele i onoliko koliko su retki pojedinci dolazili samo donekle u dodir sa takvom tehnikom i informacijama u vezi ove teme; radi se o delovima fizike i dinamike leta nedostupne ostalima, letu kroz visoke slojeve atmosfere sve do granice kosmosa, brzinama koje se obično zovu hiperzvučne, mada je granica hiperzvuka dogovorna stvar kao i mnogo toga. Ponajviše se poteže u raspravama pojava plazmenih efekata u takvim letovima i njihovi uticaji na rad senzora na raketi posebno recimo radara, a zapravo se zasniva na tome da raketa sa brzinom većom od 6 Maha može biti upravljiva u zonama visina između 40 i 80 км iznad Zemlje.

Koja je namena rakete Kinžal?

Već na tom prvom i osnovnom pitanju počinju da se javljaju razne varijante mišljenja – istinu zna samo rusko ministarstvo odbrane. Najzastupljenija grupa mišljenja je da je Kinžal specijalizovano oružje protiv grupe nosača aviona. U raspadu SSSR-a došlo je do višedecenijskog kašnjenja ruske vojne industrije i propadanja vojske. To je zahvatilo i mornaričko vazduhoplovstvo koje je pre toga imalo dosta dobar instrument odvraćanja sa srednjim bombarderima Tu-22M i čuvenim raketama H-22 (AS-4) koje su sa pravom zvane „ubice nosača aviona“. Te rakete su, naravno, u tom vremenu masovno propadale.

U današnje vreme postoji naslednik te rakete sa oznakom H-32, ali njene performanse nisu bitno veće od prethodnika što onda postavlja pitanje da li su i dalje efikasne u toj ulozi obzirom na izvesno i merljivo jačanje PVO grupacija američkih nosača aviona. Zbog toga mnogi pretpostavljaju da je Kinžal pre svega „anti-nosač“ oružje. Drugi smatraju da on to uopšte nije, smatraju da je Kinžal vazduhoplovna verzija već široko poznatog sistema zemlja-zemlja Iskander, samo što služi za gađanje zemaljskih ciljeva.

Kada im se postavi pitanje zašto bi Rusija uopšte pravila takvo oružje, odgovor je zbog dometa, jer se lansiranjem iz vazduha domet povećava. Na banalno kontra pitanje da se to daleko jednostavnije i mnogo brže rešava postavljenjem još jednog stepena na raketu, odgovor prelazi u politiku, odnosno odgovor je da je to zbog toga što tako Kinžal ne ulazi u dogovor o eliminaciji taktičkog oružja određenih srednjih dometa koji je do skoro važio. Danas očigledno ne važi ništa, a i sam dogovor je očigledno napušten, ako ne de jure ono de facto već dugi niz godina.

Ako Kinžal nije „anti-nosač“ oružje on nema nikakvih složenih sistema za vođenje osim INS sistema ma kako bili precizni ili ne. Temelj takve pretpostavke je da je Kinžal zapravo Iskander dorađen za lansiranje iz vazduha, ali je u toj tački zbog dve činjenice lako demantovati ovu verziju. Prvo, biroi i fabrike nisu istovetni, a sasvim je sigurno pravilo kod Rusa da u tom slučaju oružja ne da nisu slična nego nisu ni previše kompatibilna.

Drugo i najvažnije, kod prvih prototipova Kinžala čije su fotografije puštene u javnost postojala su blurovana mesta koja su prilikom gledanja bila neprepoznatiljva da bi se moglo odrediti šta se stvarno nalazi na telu rakete. Tu nalazimo na logičan odgovor. Biro pa i fabrika koji rade Kinžal nekada su radili raketu tipa Oka koja je temeljno na štetu Rusije uništena u godinama lažnog rusko-zapadnog prijateljstva. Ta mesta na raketi Oka-U poslednjem prototipu su bitna, jer je Oka-U imala odvojivu bojevu glavu, specijalno upravljanje i što je krucijalno,  glavu za samonavođenje sa upravljačkim elementima na tim mestima.

Istina, oni na Kinižalu nisu vidljivi, ali blurovanje na medijskim izveštajima pokazuje da se tu nalazi nešto važno, a važno bi bilo samo u slučaju odvojive glave i neke vrste elementa za upravljanje. Kontra toga, pristalice teze da je Kinžal evolucija Iskandera u medijma prilažu neku njegovu fotografiju pada na neki poligonski cilj gde se, analizom fotografije, može videti da nema mesta za odvojivu glavu na raketnom telu Kinžala. Prosta istina za koju autori praktično garantuju je da ta fotografija nije fotografija pada Kinžala po cilju, nego zapravo pada završnog dela obične Oke (ne Oke-U) po cilju.

Da bi stvar bila jasnija ili upravo suprotno, postoji i intervju projektanta Oke posle njegovog odlaska u penziju u kojoj novinar u razgovoru sa žaljenjem konstatuje da je od tako sjajne rakete kao što je Oka kao posledica ostala samo jedna relativno uprošćena i ograničena verzija koju svi znamo kao Iskander. Na to je sa izvesnom uzdržanošću projektant navodno odgovorio da će se u skorijoj budućnosti razviti leteće platforme za njegovu raketu i da će onda sva dostignuća koje je on postigao na Oki, a koja su avangardna, doći ponovo do izražaja i pokazati njenu pravu vrednost.

Da bi ovi redovi bili potpuno iskreni po prikupljenim informacijama, projektni biro Kinžala ne negira da je njihova raketa potomak Oke, ali odlučno odbijaju komentar da je ona direktno iz nje razvijena, po fizički sklopovima, već da je nova raketa i to je izgleda tačno. Projektni biro Iskandera nikada nije komentarisao da li je ili nije direktno razvijen iz Oke.

Kinžal jeste raketa koja je nastala evolucijom iz rakete Oka-U, pre svega konceptualno i to po nekim fizičkim sličnostima i pre svega osobinama leta i načinu gađanja cilja, dok je većina njenih elemenata zapravo nova i dosta razvijenija i modernija od uzora. Takođe po istom kriterijumu je Iskander zapravo uprošćena i olakšana direktna evolucija obične Oke za nižu borbenu nišu, doduše takođe sa nekim uplivom modernih tehnologija koje su danas dostupne.

Prvenstvena namena Kinžala jeste napad na grupe nosača aviona i svojim daleko naprednijim mogućnostima drastično prevazilazi stari H-22, pa i nove H-32, i time i jeste primarno oružje za napad na grupu nosača aviona, uz još neka sredstva koja se lansiraju sa podmornica. Kao i H-22 može se uz korišćenje druge bojeve glave upotrebiti i za gađanje kopnenih ciljeva. Na pitanje zašto bi Rusija proizvodila i Kinžal i H-32 odgovor je jednostavan. Kinžal je primarni napadač na grupu nosača aviona i veoma je skup i sporog tempa proizvodnje, a H-32 je daleko slabijih karakteristika jer je osetljiviji pogotovu na modernu novu PVO, ali je mnogo jeftiniji i može se brže proizvoditi pa je idealan za nešto masovnije udare na već oštećenu odbranu grupe nosača aviona ili po slabijim sastavima bez nosača.

Ako je tako, odgovor je, na žalost mnogih, da Kinžal ima sistem završnog navođenja, možda jedinstven na svetu. Mada nije baš prvi put da taj koncept viđamo – nekada davno mi koji više pamtimo uviđamo evoluciju koncepta kasnijih američkih raketa tipa Peršing, kao i nikada do kraja realizovanih radova na poslednjim verzijama prototipova raketa Elbrus (SCUD) sa glavama za samonavođenje.


Kako funkcioniše Kinžal?

Kao i njegov prethodnik H-22, Kinžal je sredstvo koje se lansira iz vazduha. Njegov domet je takođe predmet spekulacija i zaista nije sasvim jasno koliki je, postoje samo procene i na žalost te procene se zasnivaju uglavnom na analogijama sa Iskanderom koji bi bio lansiran u vazduhu, a to smo već zaključili da nije u istom tehničkom problemu niti daje dobre analogije. Prvo moramo da ustanovimo ono što sigurno znamo o Kinžalu i načinu njegovog lansiranja.

Činjenica je da Kinžal pre svega lansiraju avioni tipa MiG-31. Druga činjenica koju je većina nekako propustila, kao sada konstantu, jeste da su Migovi koji ih lansiraju specijalno prerađeni i to ne nekom lakom i brzom preradom već ozbiljnim zahvatima. Avioni koji se tako prerade više nisu lovci. Očigledno je da je avionu kao nosaču uklonjeno sve nepotrebeno osim onoga što mu podiže anvelopu po maksimalnoj visini i brzini leta.

Takođe je logično da su mu ugrađeni specijalni sistemi za navigaciju i parametre leta velike preciznosti da bi se takvim kvalitetnim podacima snabdela raketa pre lansiranja. Takvo lansiranje i pokazuje njenu pre svega mornaričku, protivbrodsku osnovnu namenu. Jedino sa takvim nosačima može se stvoriti elastična odbrana na velikim daljinama od obale, to nije moguće izvesti obalskim baterijama makar raketa dobila i raketni stepen više.

Borba protiv nosača zahteva da platforma koja lansira rakete zagazi ne samo stotinama nego i više od hiljadu kilometara nad (pod) morem da bi onda sa te pozicije gađala, jer čak i kada je cilj lociran sa satelita potrebno je što kraće vreme leta do njega, a to je jedino moguće ako je i platforma lansiranja već stotinama pa i hiljadama kilometara na pučini. Kinžali se kače i na Tu-22M.

Tu bi neko mogao da postavi pametno pitanje: kako sa Tu-22M kada on ne može da postigne ni blizu parametre leta pri lansiranju kao prerađeni MiG-31? Tačno, domet sa njega je time manji, ali isto tako je tačno da Tupoljev može da ode bar 500 ako ne i 1.000 км dalje od MiG-a 31 u tom poslu, a može da ponese čak tri rakete. Tu  vidimo zašto se kao podaci o dometu Kinžala pojavljuju i cifre od 1.000 км dometa i cifre od 2.000 км dometa, pri čemu se uvek navodi sa udelom avionskog preleta. Pojavljuje se razlika između mogućih radijusa Miga i Tupoljeva, makar pri lansiranju sa ovog drugog usled manje visine i brzine sama raketa ima manji domet.

Ostaje zaključak da sama raketa ima manji ili jednak domet od 1.000 км od mesta lansiranja sa aviona do cilja. U slučaju Tupoljeva avionski udeo u maksimalnih 2.000 км ukupnog dometa je verovatno i nešto veći od 1.300 do 1.400 км, odnosno domet same rakete po mišljenju autora je oko 600 do 700 км kada se lansira sa sporog Tupoljeva opterećenog sa maksimalno tri rakete dok je sa Miga verovatno oko 800 км ili čak nešto više.

Sledeći problem je i nepoznanica je na kojim visinama raketa leti. Tu odgovor nije toliko težak koliko se čini jer se on javlja iz česte rasprave o njenoj hipersonici, odnosno: da li je hipersonična ili nije?

Sasvim je jasno da raketa u početku propinje na visinu veću od 80.000 m, verovatno preko 100.000 m, da bi potom pod većim uglom propadala parabolično do visine od 80.000 m, a zatim sa te visine blagim poniranjem do 60.000 (minimalno 40.000 m) pri čemu do kraja te putanje mora da zadrži brzinu od minimum 6 Maha.

Maksimalnu brzinu od 10 do 12 Maha ima samo na delu aktivne faze i to vremenski vrlo kratko, zbog toga i postoje ne mnogo masivne obloge protivplazmene zaštite na delu konusa rakete. No usled oblika prednjeg konusa i specijalnog dovoljno dugog tela i konstantnog usporenja na velikim visinama gde se na kraju brzina spusti na 6 Maha, plazmenih efekata nema toliko mnogo u odnosu na to koliko se pominju, ali zato pri manevru obrušavanja raketa značajno uspori mada ne manje od 3 Maha kada konačno krene na dole i onda je sve brža.

Istina, raketa se sigurno veoma zagreje ali je to očito rešeno prelazom toplote na zadnju sekciju koja posle aktivne faze ima ulogu radijatora. Na visini od 60.000 m, a verovatnije na 40.000 m raketa komanduje obrušavanje na dole, praktično vertikalno ka cilju. U toj fazi radar zrači na dole i hvata cilj, ali najkasnije posle proboja tropopauze kretanje prelazi na INS koji komanduje onda upravljačkim elementima, za koje ne znamo kog su tipa, najverovatnije neki bočni trasteri.

Poslednja faza leta je i najveća nepoznanica naročito sa gledišta mogućnosti radara i autopilota da rade pri velikim brzinama na dole jer tu je negde ponovo granica pojave plazme velika, ali je pitanje gde je ona? Po logici verovatno se efekat sigurno stvara tek u troposferi. Pouzdano se zna da se efekat nigde ne stvara na 3 Maha brzine, ali da li će se desiti na 5 ili  6 Maha ne znamo, dok na brzinama od 10 Maha i više, efekat bi bio bar u donjoj stratosferi pa i višlje. Sa ovakvim oblikom rakete sa visina ispod 60.000 m, pa sve do možda i 20.000 m, postoji „prozor“ u kome radar može da radi efikasno i pri brzinama do 8 Maha.

Ipak, nije efekat plazme taj koji možda stvara najveće probleme. Zagrevanje tela rakete može narušiti njenu konstrukciju, a ona je već dobro zagrejena pa pre poslednjeg obrušavanja ne bi smela da bude previše brza. Ne samo zbog rada radara već integriteta konstrukcije, sva je prilika da su brzine od 3 Maha na obrušavanju bile takve da ni plazmu nisu stvarale, a u ovom slučaju verovatno je ta granica dignuta par Mahovih brojeva više. Prema nekim procenama Kinžal posle gubitka brzina sa 6 Maha počinje da obrušava sa nekih 3 do 4 Maha i zatim opet ubrzava.

Svaki raketni inženjer kada pogleda zadnji konus na raketi upita se kakvo je vođenje ove rakete? Na svim drugim raketma, pa i na Oki, jasno su postojala 4 mlaznika koji su imali po stepen slobode i time je bilo moguće upravljanje na aktivnoj fazi sve do čak 120.000 m visine koje je raketa dostizala da bi zatim prešla u parabolu na dole gde se polagano sve više upravljala aerodinamički sa rešetkastim krilima, da bi sa njima prešla i u obrušavanje na cilj, i tu bi eksplozivnim svornjacima i rotacijom specijalnog motora u obrušavanju odbacila tu sekciju zajedno sa lažnim ciljevima a samostalna glava bi nastavila put na dole upravljana svojim INS-om i aerodinamičkim krilcima na Oki-U. Ništa od toga ne vidmo na Kinžalu.

Jedino suvislo objašnjenje za upravljanje uopšte na aktivnoj fazi je postojanje upravljanja sa brizganjem tečnosti, jer drugog razumnog sistema ne vidimo. Ako je tako onda je to jedna od najmanjih instalacija na raketama takvog tipa I to je shvatljivo, a vidimo opravdanost ponašanja projektnog biroa da je njihova raketa nova, a ne fizički zasnovana na raketi Oka.

Osim toga, nije jasno na koji način se upravlja na dugačkom poniranju? Kada raketa krene u skoro vertikalno obrušavanje sa praktično nekoliko desetina kilometara? Kako se koriguje posle proboja tropopauze? Aerodinamičkih površina nema.

Pretpostavke o odbacivom motoru i nekom sasvim malom novom motoru za ubrzanje su zaista besmislene pri ovako malim dimenzijama rakete, ali mogućnost da se motorska sekcija odbacuje, samo u zadnjem kraćem delu, i da se onda pojavljuju neke aerodinamičke upravljačke površine je naizgled dosta logična, ali na drugi pogled malo verovatna.

Upravljanje nekim gasogeneratorom je takođe teorijski moguće, ali takođe upitno zbog slabih sila. Najlogičnije je postojanje bočnih trastera. Jedno je sigurno, da bi pogodila morski cilj raketa mora da ima glavu za samonavođenje, a onda nečim i mora biti upravljana. To sa sobom povlači činjenicu da Kinžal verovatno ima jako malu bojevu glavu za svoju veličinu. Ne baš mnogo bitno za raketu koja treba da pogodi nosač aviona i to pri brzini od bar 5 Maha, ali to isto uslovljava da za zemaljske ciljeve baš kao i u slučaju H-22 ranije, bojeva glava mora da se menja odnosno nije istog tipa kao i za morski cilj.

Njena prodornost u dubinu nije upitna, ali način dejstva na samom kraju pa i efekat možda nisu tako veliki na zemaljskim ciljevima kao što se misli, odnosno njena sposobnost penetracije je velika, ali vrlo verovatno da ne može da izvrši obimnije rušenje. Za gađanje klasičnih zemaljskih ciljeva su zato daleko jeftinije i efikasnije rešenje takozvane balističke rakete makar i složene konstrukcija kao Oka ili nešto uprošćenije kao Iskander. Tu možemo slobodno danas dodati i neke novije modele iranskih Fatiha, koje ipak na cilj dolaze manjim brzinama mada jednako precizno.

No svakako su takve rakete značajno lakši ciljevi za protivraketnu odbranu od Kinžala koji je uz supersonične niskoleteće rakete koje lete nešto preko 1 Maha, ali na malim pa čak i granično malim visinama, jedan od najtežih ciljeva, teži čak i od nekih starijih balistčkih raketa mnogo većeg dometa koje su sporije na završnim delovima putanje. Kinžal verovatno do samog obrušavanja na cilj neće spustiti visinu ispod 40.000 m niti brzinu ispod 6 Maha. Jedino tu iznad samog cilja će nešto usporiti po nekom radijusu, da bi opet snažno ubrzao, ali tu je već ključno da ide skoro vertikalno na dole što je već teško pogoditi kao cilj pogotovo pri i dalje velikoj i narastajućoj brzini.

Takav cilj je težak i za otkrivanje, a kamoli praćenje i gađanje, mada nekoliko država na ovom svetu bi mogli da pokušaju, pa čak možda i da uspeju. Međutim treba reći da po karakteristika raketni sistem Patriot nije među njima. Sa druge strane koliko logično mali broj raketa Kinžal i njegove u neku ruku ograničene osobine pogotovu po zemaljskim ciljevima mogu u većoj meri da utiču na ovakav rat je diskutabilno u negativnom smislu.

Na kraju, da dodamo i da je teško proceniti na osnovu fotografija delova projektila koji je navodno oboren u okolini Kijeva, a koje su prikazali ukrajinski izvori informisanja, šta se tu zaista dogodilo? Ono što je izvesno jeste da su prikazani delovi većeg broja različitih projektila vazduh-zemlja, pa čak i zemlja-zemlja, u želji da se makar propagandno poentira na navodnom obaranju Kinžala, iako je i samo ministarstvo odbrane Ukrajine u jednom trenutku pismenim obraćanjem demantovalo obaranje Kinžala. Međutim, indikativno je da Pentagon forsira priču o obaranju Kinžala raketom iz sistema Patriot, mada nikakve posebne detalje o tome ne pruža. Nije jasno kojom je raketom eventualno dejstvovano na Kinžal. U prvim informacijama rečeno je, uz prikazanu fotografiju navodno oborenog projektila sa rupom, da je to trag udara penetratora, što bi navelo zaključak da se, barem u početku, tvrdilo da se radi o presretaču sa kinetičkim dejstvom.

Ipak, idemo redom.

Rakete sa blizinskim upaljačem, koje su pre svega namenjene borbi protiv aviona i helikoptera, svakako imaju veoma male, gotovo samo teoretske šanse za obaranje projektila Kinžal. Već smo pisali na Tango Сиxу o tome i naveli da je efikasnost projektila sa blizinskim upaljačem tipa MIM-104C na klasične balističke projektile tipa Elbrus (SCUD), sa linearnom i predvidljivom putanjom, lansirane od strane iračke vojske u prvom Zalivskom ratu, kao i iskustva Saudijske Arabije i Izraela u borbi protiv sličnih projektila lansiranih iz Jemena i Iraka, svega 40-70%, a pritom se govori o pogađanju projektila, a ne konkretnom uništenju bojeve glave, što znači da je i ovde bilo slučajeva da je raketa odbačena, dakle promašila je svoj cilj, ali je pala na drugo mesto i aktivirala se, potencijalno nanoseći ljudske žrtve i materijalnu štetu.

U tom smislu su Amerikanci radili na razvijanju projektila sa kinetičkim efektom na cilj (hit to килл) i prvi projekat je nosio naziv ERINT (Еxтендед range interceptor). Projektil je imao namenu uništavanja operativno-taktičkih i taktičkih balističkih raketa koje su promakle drugim sistemima, a to je uslovljeno pre svega kratkim dometom projektila od 25 км po daljini i oko 20 км po visini. Postojala je mogućnost udaljavanja projektila do 20 км od komandnog centra, tako produžavajući daljinu odbrane. Presretač je, ipak, bio opremljen i sa blizinskim upaljačem kao rezervnom opcijom.

Projektil ERINT je uspešno ispitan protiv manevrišuće taktičke balističke rakete Storm ИИ. Projektil Storm ИИ koristi manevarski RV (Ре-ентрy Vehicle) balistički projektil srednjeg dometa Pershing ИИ uparen sa motorom drugog stepena interkontinentalnog balističkog projektila Minuteman ИИ.

U daljem razvoju, Američka vojska razvila je iz projekta ERINT projektil sa kinetičkim presretanjem MiM-104F, nešto povećanog dometa, ali koji se nije posebno pokazao u Saudijskoj Arabiji protiv projektila izrađenih u Jemenu i koji su imali balističku linearnu putanju, bez mamaca.

Za sada poslednja modifikacija sistema Patriot izvršena je razvijanjem projektila sa pojačanim raketnim segmentom MSE, pod oznakom MIM-104E, a sistem nosi oznaku Patriot PAC-3 MSE. Projektil ima povećani domet, za aerodinamičke ciljeve više od 90 км po daljini, a za balističke ciljeve do 60 км po daljini i 25-30 км po visini. Projektil je opremljen veoma savremenom radarskom glavom za samonavođenje u završnom delu putanje. Nema blizinski upaljač, kao rezervnu opciju, a nema ni bojevu glavu.

Ovaj projektil svakako ima najveće šanse i mogućnosti, ali kao što smo ranije naveli potrebno je da radari sa zemlje pravovremeno otkriju, a zatim i prate cilj koji leti supersoničnim i hipersoničnim brzinama, ne-linearnom putanjom i sa vertikalnim obrušavanjem na cilj uz ubrzavanje. A čak i da i radar u tome uspe, problem je i potencijalna daljina, jer se maksimalna daljina efikasnog dejstva određuje i odnosom brzina presretač-cilj. Računica koja se reklamira za projektil MSE je, verovatno, bazirana na prosečnim brzinama balističkih projektila, dok se ovde radi o projektilu veće brzine (hipersonik), pa se i daljina efikasnog dejstva ovog projektila svakako smanjuje i to možda i značajno. Problematika je naravno u i daljinama otkrivanja i mogućnostima praćenja samog radara u raketi, iako je radar savremen.

Ono što je takođe svojevrsna „enigma“ jeste kako bi izgledao kinetički udar dva tela sabrane brzine od preko 10 Maha? Otisak koji smo videli na navodno oborenom projektilu, svakako ne odražava efekat. Verovatnije je da bi došlo do faktičkog „raspadanja i fragmentisanja“ oba projektila, nego da bi se na projektilu videla „rupa“ prečnika desetak ili petnaestak centimetara.


Autor: Kubovac
U pisanju ove analize učestvovao je i Branislav Kojadinović, diplomirani inženjer vojnog mašinstva Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Izvor (https://tangosix.rs/2023/19/05/analiza-sve-o-ruskoj-raketi-kinzal-i-da-li-je-americki-patriot-moze-oboriti/)

INFOGRAFIKA „Kindžal“ - raketa koja je otvorila novu epohu u sferi odbrane

Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je 2018. godine saopštio da je u toku testiranje raketnog kompleksa „Kindžal“. U maju ove godine Ministarstvo odbrane je po prvi put izvestilo o uspešnoj upotrebi hipersoničnih raketa tokom vojne operacije u Ukrajini.

Kako je u oktobru naredio ruski predsednik, ruski avioni MiG-31 sa kompleksima „kindžal“ počinju da patroliraju na stalnoj osnovi u neutralnoj zoni vazdušnog prostora iznad Crnog mora. Prema rečima stručnjaka, to će omogućiti da se identifikuju i izvrše udari na lansere i mesta za skladištenje raketa ATACMS, kojima SAD snabdevaju Ukrajinu. Pogledajte u infografici Sputnjika neke od karakteristika ove rakete.

[attachment=1]


Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20231029/infografika-kindzal---raketa-koja-je-otvorila-novu-epohu-u-sferi-odbrane-1162864351.html)

Идентификација локација базирања лансера ATACMS је један од проблема који сада има руска страна. За сад не успевају у томе. И мислим да та идентификација и није у надлежности самих авиона МиГ-31 већ других система.  Објективно то је и врло тешко јер се лансери одмах после лансирања склањају. Да би "Кинжал" био ефикасан мора се врло прецизно утврдити локација лансера иначе ће јако скупа ракета отићи у празно.

Ruske hipersonične rakete Kinžal ponovo su pogodile protivvazdušni kompleks Patriot u Kijevu?

Ruske hipersonične rakete Kinžal pogodile su strateške vojne infrastrukturne objekte Oružanih snaga Ukrajine u Kijevu – a posebno se navodi i američki protivvazdušni kompleks Patriot na levoj obali ukrajinske prestonice.

https://www.youtube.com/watch?v=8fcdXn3i5Hg

Не знам да ли се ово што ћу доле написати односи на исти догађај као у посту пре овог. Догађај који ћу описати односи се на ситуацију где је портпарол Украјинског РВ и ПВО рекао да неће давати изјаве о неуспешности или успешности дејства руских ракета "Кинжал". То је било пре 3-4 дана. До тада су скоро редовно објављивали податке да су оборили од 85-99% руских ракета.

Како пишу Украјински канали тог дана су се прво чуле експлозије да би тек након тога одјекнуле сирене за ваздушну опасност. То значи да их је руски удар потпуно изненадио и да се готово извесно десило нешто што украјинској страни не иде у прилог како би било шта објављивала. Врло је вероватно да је дошло до уништења ПВО система "Патриот", али изгледа и мало више од тога. заправо, ово друго је вероватно и била мета дејства "Кинжала", а ПВО "Патирот" је био "успутни циљ". Да не бих препричавао ставићу преведен текст са једног руског Телеграм канала:

"Појавили су се детаљи о уништењу ПВО система Патриот од Турака (мисли се на турске Телеграм канале, чије су се информације, раније показивале као врло тачне). Батерија ПВО система Патриот коју је Немачка послала у Украјину уништена је ракетом Кинжал у близини Житомира, западно од Кијева.

Постоји и тврдња да је то могла бити батерија, делимично подељена између Кијева и Одесе, и да је повучена на запад после гранатирања центра Кијева.

Уништено је пет лансера, једно командно возило и један радар за ваздушно осматрање.

Такође је уништено 80 пројектила спремних за испаљивање у вредности од 5,5 милиона долара и 160 резервних пројектила на залихама.
Њихова вредност је 1,32 милијарде долара.

Током протеклих осам година, Сједињене Државе су наручиле између 108 и 328 нових пројектила МИМ-104. У једном удару, Русија је практично уништила једногодишњу производњу.

Током напада на Кијев, ПВО систем који је интегрисан са радаром комплекса АЕГИС и авионима за откривање и контролу радара великог домета у Пољској и Румунији, покушао је да обори Кинжале, али је уништен.

Тако је број уништених ПВО система Патриот у Украјини порастао на четири."

Hiperzvučni raketni kompleks H-47M2 "Kinžal". Grafika

H-47M2 „Bodež“ je avijacijski kompleks sa hipersoničnom raketom. Koriste se na lovcima MiG-31BM (jedna raketa) i bombarderima Tu-22M3 (do četiri rakete). Domet pogađanja ciljeva može da dostigne 5,4 hiljade km.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Kinzhal%20video%20podaci.mp4


Izvor (https://iz.ru/1414153/video/giperzvukovoi-raketnyi-kompleks-kh-47m2-kinzhal-grafika)