PALUBA

- Do you speak English?
- Шта то причате? Ја вас ништа не разумем.
- Питам, ду ју спик инглиш?
- А, тако! Па наравно!

[attachment=1]

[attachment=1]

Госпођа кори служавку:
- Видела сам да код тебе већ неколико вечери долази некакав каплар.
А служавка се брани:
- Па шта ћу милостива… капетан неће да дође.

[attachment=1]

[attachment=1]

- Ја добро знам да је та жена многе унесрећила…
- Могуће; али ви, можда, не знате да је многе и усрећила…

[attachment=1]

[attachment=1]

- Синоћ сам очитао својој жени вакелу о штедњи.
- И… какав је био резултат?
- Да се ја убудуће имам одрећи дувана...

[attachment=1]

[attachment=1]

Иследни судија обраћа се окривљеном:
- Дакле, ви признајете да сте ушли у стан приватне тужитељке и то у два сата ноћу?
- Признајем...
- Каква сте посла имали у то време у туђем стану?
- Мислио сам да је мој стан.
- Лепо, а што сте скочили кроз прозор и сакрили се кад се госпођа пробудила?
- Мислио сам да је моја жена.

[attachment=1]

- Руке у вис! Дај брзо буђелар, табакеру, сат, прстење... све…
- Разумем, господине! Кад би били љубазни и оставили ми вашу адресу, послао бих вам експресно и чековну књижицу.

[attachment=1]

- Пре но што се уселим хтео би да знам да ли у овој кући људи воле псе?
- Како да не, господине! Овде кучиће нарочито воле! Станар у сутерену, шта више, и не једе друго месо већ само псеће!

[attachment=1]

[attachment=1]

- Попе, издеветао сам своју жену, јер је страшна језичара.
- Синко, немој ми причати своја добра дела. На исповести треба да кажеш само своје грехове.

[attachment=1]

[attachment=1]

- Ако се не варам, ми смо се, госпођице, упознали прошле године у Сплиту?
- Не. Ја нисам никада била у Сплиту.
- Каква случајност. И ја тамо никад нисам био.

- Кад се будемо венчали становаћемо извесно време код твојих родитеља.
- То је немогуће. Они још увек станују код својих.

[attachment=1]

[attachment=1]

- Знате ли да свирате на виолину?
- Не могу вам рећи… нисам никад пробао.

[attachment=1]

[attachment=1]

У част једног песника организован је банкет. На крају здравице сви кличу:
- Да живи наш велики песник!
- Песник се, најзад, подиже:
- Сад ми, господо, реците само још једно: од чега?

Неки странац, да би се нашалио са једним Прокупчанином, запита га:
- У Прокупљу има доста магараца?
- Нема толико много у самоме граду, одговори Прокупчанин, али нам многи долазе са стране.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

-И поред свег напретка пловидбе, опасности за путнике нису још никако избегнуте.
- ...?
- Један мој познаник упознао се са једном госпођицом на лађи између Смедерева и Београда. Кад су се скинули у Београду, већ су били верени.

[attachment=1]
[attachment=2]

- Како си успео да доживиш 100 година?
- Врло просто. Родио сам се пре осталих.

[attachment=1]

Jasone, из којих новина и из којег времена је овај "Мали хумор"?
Ако је старијег датума, рецимо из прошлог века, да пребацимо тему у документарну галерију фотографија (https://www.paluba.info/smf/index.php?board=46.0)?

Све карикатуре и пошалице преузете су из дневног листа 'Време' који је излазио у Б. између два рата. Намера ми је била да у ова непонимајема времена мало насмејем Палубарце, па отуда и назив теме - мали хумор.
Мислим да МХ треба да остане на истом месту, тј. у одељку Наполитанке и пиво, али немам ништа против ако се тема пребаци у други одељак или једноставно, без образложења, обрише, допуни и т. д.

[attachment=1]
[attachment=2]

- Када присуствујем представи у позоришту, целе ноћи не могу да заспим.
- Зар се тако узбуђујете?
- Не, него се у позоришту наспавам.

Dakle ima istorijsku vrednost, pa neka bude tema ovde u galeriji dokumentarne fotografije.

Koliko je humor bio "neviniji" nego što je danas.

- Кад сам се удала, мислила сам да ме је Милан узео из љубави, а сада видим да се оженио ради новца.
- Утеши се. Видиш да ти је муж паметнији него што си мислила.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Колико људи ради код вас у канцеларији?
- Ни половина.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Ако ли те људи куде,
Не љути се на њих здраво,
Неће ништа да ти буде,
Јер имају можда право.
Нек свој гнев на теби кале
Ма да није за те згодно...
Ал' ако те жене хвале -
Знај да те је ђаво одно.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Ви сте се оклизнули? Да вам помогнем?
- А нe ја се само одмарам.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Пиво на мене тако грозно утиче, да не могу да радим кад га пијем. Зато сам био принуђен да се потпуно одречем…
- Пива?
- Не, рада.

- Слушајте, господине Ђуро, нe 6и требали да пуштате вашу жену да иде сама по вароши. Неко ће вам је украсти.
- То ми је још последња нада.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Сликар: Дакле, портрет вам се не допада?
Купац: Искрено говорећи, не. Морате признати, да вам није успео.
Сликар: Признајем. Али и ви морате признати, да ни господ Бог није успео кад вас је правио.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Купите лоз. Прекосутра је извлачење.
- Жалим... мени требају паре још вечерас.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

- Каква несрећa ако би морало доћи до ампутације!
- А где је повређен?
- По глави!...

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Ви рекосте, госпођице, да ваш отац има две велике куће у Београду?
- Да, и виноград на Топчидерском брду.
- Боже мој… и ви још сумњате у моју љубав…


- Ваш дуелант тражи да сусрет буде на тридесет корака из револвера.
- Са тих тридесет корака сам задовољан, али бих више волео мач него револвер.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Ви сте јуче срели господина Миловановића? Како изгледа?
- Грозно. Пустио је браду. По лицу га уопште не бих познао.
- А по чему сте га онда познали?
- По мом кишобрану...

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- У ово доба се долази кући пијандуро? Можеш да се вратиш откуд си и дошао!
- Мало стрпљења, жено, кафана се не отвара пре шест часова ујутру.

[attachment=1]
[attachment=2]

Aдвокат: - Господине судија, немојте осудити мог клијента... он је млад, доћи ће вам опет... имаћете другу прилику...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

- Мислите ли да је могуће спровести идеју општег мира на свету?
- Док је жива моја жена, не!


- Је ли та операција опасна, господине докторе?
- Прилично. Тек сваки трећи остаје у животу… Али ви можете бити спокојни. Последња двојица које сам оперисао су помрли…

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Зашто не радиш ништа? Рад још није никог у6ио.
- Hе волим да рескирам!


- Јелена, Тоша је запросио твоју руку.
- Али, тата, ја не бих хтела да се растајем од маме.
- Поведи и њу!

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

На робији.

- А шта сте ви учинили младићу?
- Опљачкао сем Општу кредитну банку!
- Каква случајност! Па ја сам тој банци био генерални директор.


- Замислите, мога сина пустили су пре времена са робије, због доброг владања!
- Ето видите! Зар вам нисам увек говорио да ће ваш син кад-тад осветлати вам образ?

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Можете ли, господине, да ми поклоните некакву стару одећу?
- Жалим. Моја је жена отпутовала на море а ја не знам којих ствари да се отарасим.
- Ја скупљам и празне флаше.


- За какве сте ви сукње, дуге или кратке?
- Истину да вам кажем: ни за какве…

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Зашто си љута на мене?
- Заборавила сам, али знам да ти никад не могу опростити.


- Ви сте, дакле, најстарији човек у овом селу. А да ли сте цео живот провели у њему?
- Па... цео још нисам.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Морате престати да пијете.
- Ја не пијем, господине докторе.
- Онда морате оставити дуван.
- Ја сам непушач.
- Е, онда морате ићи код психијатра.


- Вратио си се, дакле, из Минхена. Сад сигурно већ течно говориш немачки.
- То не, али течно пијем пиво.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Господине докторе, ја сам дошла да ме прегледате. Не могу да имам деце, а јако бих волела…
- Добро. Свуците се и лезите.
- Али, докторе, ја бих хтела да имам дете са мојим мужем…

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Како вам је могло пасти на памет, да ме синоћ у мраку пољубите?
- Право да вам кажем, сад при дневној светлости, ни ја то не разумем.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Мој се муж на самртном часу сетио и вас г. Перо и поздравио вас.
- Хвала , госпођо, поздравите и ви њега.


- Ви сте бивши певач? Отпевајте нам једну песму.
- На жалост, ја сада само певам још само у кади.
- Зар тако ретко?

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Да, драги пријатељу, ја носим сваки шешир по три године.
- Три године?!... Како истраје?
- Прве године дам га на чишћење и променим машну. Друге године променим му кожу и оправим обод…
- А треће?
- Променим шешир... у првој кафани где наиђем…

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Професор: - Шта знате да ми кажете о Шилеру?
Матурант: - Само најбоље.


- У току последњих година превезено је београдским трамвајима 30 милиона људи.
- Којешта. То се они само хвале. Толико људи нема у целој Србији.


- Ви сте већ били осуђивани?
- Јесам, господине судија, пре седам година.
- А после тога?
- Нисам био осуђиван.
- А где сте провели тих седам година?
- На робији, господине судија.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Тај твој шнајдер, изгледa ми, првокласни је мајстор. Хоћеш ли да ми даш његову адресу?
- Хоћу, али под условом да ти њему не даш моју.


Жена: — Људи уопште воле да имају мушку децу. Моме је оцу, на пример, било јако жао кад је видео да се нисам родила мушко.
Муж: — Ја потпуно делим жалост твога оца.


Газдарица: — Прекјуче један ватрогасац, јуче поднаредник, данас трговачки помоћник! Зар те није стид?
Собарица: — Ох, госпођо, не бригајте, обећали су да ће ме венчати.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Ви сте криви, на мене нећете набацити кривицу, ја возим ауто већ десет година!
- Ако је до тога, ја четрдесет и пет година пешачим.


- Изгледа ми, госпођо, да је ваш муж за своје године одлично очуван.
- Да, али не и за моје.


- А жена да бојитсја мужа својего, каже свети Павле.
- Е, лако је њему да то каже, кад се никад није женио.


- Лепо сте ме уредили с девојком, коју сте ми препоручили! Њен отац је био робијаш!
- Ко то каже?
- Ја! Ја сам га лично тамо упознао.

[attachment=1]

[attachment=1]

- Шта кошта ово одело?
- Хиљаду динара.
- А на вересију?
- Хиљаду двеста. Хиљаду дајте одмах, а остало у ратама до пет месеци.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

- Да ли се по који пут не слажеш са својом женом?
- То се дешава, али ја не дозвољавам да она то примети.


- Моја жена стално прича о мужу кога је имала пре мене.
- Није то ништа. Моја жена прича о мужу кога ће имати – после мене.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Жена: — Јеси ли упамтио где сам ставила кључ од подрума?
Муж: — Нисам.
Жена: — Па то је просто страшно како си ти расејан.


Лекар: — Дакле, а што се тиче алкохола придржавате ли се мојих савета?
Пацијент: — Дабоме. Пијем свега литру вина на дан.
Лекар: — Како литру? Ја сам вам дозволио највише пола литре.
Пацијент: — Тачно. Али пола литре ми је дозволио један други лекар.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Мислите ли да је могуће спровести идеју општег мира на свету?
- Док је жива моја жена, не!

- Дозволите, госпођо, да вам понудим пола свога кишобрана!
- Врло радо... Али, под једним условом.
- Пристајем на сваки услов.
- Под условом да понудите другу половину моме мужу, који ће сад да наиђе.

- Моји родитељи поклањају ми сваког рођендана по једну књигу.
- Онда ви, госпођице, заиста имате већ богату библиотеку.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

- Г. Јовићу, чујем да имате веома вредну жену.
- Јесте пријатељу. У које год доба ноћи дођем весео кући, затекнем је у предсобљу с метлом у руци.

- Како стојиш са изворима прихода?
- Уопште их немам. Имам само ушћа.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


- Колико пута си пала на возачком испиту?
- Сутра ће бити пети пут.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Да, госпођо, рекао сам му у лице да је вуцибатина.
- Господе! Шта вам дало толику кураж?
- Телефон.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Трeба да знатe, драги господине, да моја ћерка, иако нема мираза, има много изгледа за будућност.
- Наиме?..
- Може да буде 1 милион, или 500 хиљада, или 100 хиљада динара, или...
- Зар не би могли да утврдите тачну цифру?
- То је немогуће... У питању је лоз.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]


- Еј, ви... Шта радите тако доцкан на улици?
- Тражим стан!
- Какав стан у ово доба?
- Како какав? Мој стан ...

- Шта ће да кажу комшије што си ноћас опет дошао кући пијан?
- Нико ме није видео.
- Јест, али сви су чули сцену, коју сам ти приредила.


[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Ја мислим да су најбоље жене, о којима се најмање говори.
- А ја мислим, да су најбоље оне, које најмање говоре.


- Шта је Матићу наспело да под старост учи бокс?
- Жени се.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

- Колико пива можете да попијете?
- То зависи!...
- Од чега?
- Од тога ко плаћа.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


- Девојка коју вам препоручујем, заиста је богата и лепа, али се код ње морате одрећи и пушења и пића. Дакле, пристајете ли?
- Пристајем, морам, јер бих се иначе морао одрећи јела.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


- Пре ти нисам веровао на реч, али сад ти верујем.
- Како то?
- Кад сам ти позајмио паре, рекао си да ћеш бити мој вечити дужник, и збиља си одржао реч...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


- Које жене више волиш: оне које много говоре или оне друге?
- Које друге?


- Је ли истина, господине докторе, да болесници од ове болести често умиру?
- Не, само једанпут!

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]


- Ја са својим мужем не могу да идем у позориште. Он кад год гледа какву драму плаче већ од првог чина.
- Није то ништа. Мој муж плаче још када купује улазнице.


- Како ти је жена? Нисам је видео читаву вечност.
- Ооо, благо теби!


- Тхе! Човеку није много потребно за почетак. Кад сам ја почињао, имао сам само један калауз.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

- Хтела бих да учим енглески!
- Мани жено! Доста ми је и што говориш нашки.

- Новине пишу о 'Фигаровој женидби'.
- Ее, а коју то он узима?

- Ви хоћете да узмете моју ћерку без мираза? Да ли сте имали ког лудака у породици?
- Нисам, господине... Ја сам први.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]


- Хтела бих да доживим неки роман.
- Ах, мени би била довољна и кратка прича.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

- Госн полицајац, јуче сам пријавио да ми је из џепа украден буђелар у тренутку кад сам предавао на пошти једну упутницу. Међутим, буђелар ми је остао код куће. Сад сам га баш нашао.
- Доцкан. Већ смо ухватили лопова.

- Богме, госпођо, ви сте се много променили.
- На боље?
- Наравно. Ви се уопште можете променити само на боље!

- Јуче сам рекла свом мужу, да више не желим да га видим.
- Па?...
- Сместа је угасио светло.

- Како је на синоћној вечери била обучена госпођа Матић?
- Не знам. Нисам гледао испод стола.

- Замислите, неко ми је разбио прозор док сам вежбала певање.
- Погрешио је. Сад ће још гласније да вас чује.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]