PALUBA

Gori Evropa - Protesti bukte širom kontinenta, radnici štrajkuju, narod na ulicama: "Ovo što se dešava je samo početak haosa"

Šokantne scene pojavile su se prošlog vikenda iz Sen-Solina, ruralnog okruga u zapadnoj Francuskoj. Policijska vozila su gorela dok su demonstranti bacali kamenje i baklje. U jednom trenutku, policajci na četvorociklima su koristili nešto što je izgledalo kao laka mobilisana pešadijska taktika protiv demonstranata, koji su se protivili izgradnji velikog rezervoara za vodu koji bi se koristio za navodnjavanje farme.

Sukobi u Sen-Solinu desili su se nakon sličnih prizora u ostatku Francuske. Pre nekoliko nedelja izbili su neredi u Parizu, a više stotina ljudi je uhapšeno kada su eruptirali nasilje i haos. Milioni demonstranata sukobili su se sa policijom širom zemlje. U Bordou je zapaljena gradska skupština, a u Parizu su okupljeni palili hiljade tona smeća koje se nagomilalo zbog štrajka komunalnih službi.

Ovi protesti nisu bili zbog navodnjavanja, već zato što je predsednik Emanuel Makron najavio da će starosna granica za odlazak u penziju biti podignuta sa 62 na 64 godine.

Mnogi su brzo istakli da su penzije već dugo goruća tema u Francuskoj, podložna izazivanju protesta i reakcije javnosti. Još 1995. godine u zemlji su izbili masovni štrajkovi protiv predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Takozvani Jupeov plan — nazvan po tadašnjem premijeru Alanu Jupeu — brzo je odbačen nakon najvećih masovnih protesta u nekoliko decenija. Zajedno sa spoljnom percepcijom da je Francuska zemlja jedinstveno sklona građanskim nemirima, to je bio dovoljan kontekst za većinu komentatora.

Ipak, kakve veze penziona reforma ima sa rezervoarom u zapadnoj Francuskoj? Zašto su scene izgledale tako slično u Parizu i Sen-Solinu uprkos činjenici da su imale potpuno različite uzroke?

Možda najbolji način da se razumeju dešavanja u Francuskoj — i zašto to može imati širi značaj za druge evropske zemlje — jeste da se vidi kada su protesti zapravo počeli. Bez velike pompe, 16. oktobra prošle godine, desetine hiljada Parižana izašlo je na ulice. Proteste su organizovale levičarske opozicione grupe, uključujući iste sindikate koji su organizovali nedavne proteste protiv penzione reforme. Njihova zabrinutost su bili rastući troškovi života. Slični protesti usledili su u januaru, kada su hiljade radnika marširali širom zemlje tražeći rešenja za krizu troškova života.

Ankete pokazuju da je ovo već neko vreme veliki problem. Ispitivanja sprovedena u oktobru prošle godine pokazala su da većina glasača u četiri najveće evropske zemlje očekuje socijalne nemire i javne proteste u narednim mesecima zbog rasta troškova života.

Sve ovo dovodi do zaključka da bi penzije i rezervoari mogli biti samo iskra koja će širom kontinenta zapaliti društvene nemire kakve sada vidimo u Francuskoj. Pravi uzrok mogu biti sve veći životni troškovi.

Prvi događaj Francuske revolucije - takozvani Dan pločica - nominalno je izazvan time što su aristokrate odbile da se odreknu svojih fiskalnih privilegija. Ali događaji su bili ubrzani visokom cenom hleba koju je izazvala loša žetva.

Ovo stvara mogućnost da se događaji iz Francuske preliju na druge zemlje. Troškovi života rastu širom Evrope, vođeni energetskom krizom koja je delimično posledica ruskog rata u Ukrajini. Ono što vidimo u Francuskoj može biti početak mnogo većih društvenih previranja na kontinentu, naročito nakon niza štrajkova i protesta koji su simulantno izbili u više evropskih zemalja proteklih nedelja.

Nemačka

Aerodromi, kao i autobuske i železničke stanice širom Nemačke nisu radili u ponedeljak, što je izazvalo probleme za milione na početku radne nedelje. Najveću evropsku privredu teško je pogodila kriza, što je bio povod za jedan od najvećeg štrajkova proteklih decenija.

Na dva najveća nemačka aerodroma u Minhenu i Frankfurtu obustavljeni su svi letovi, a železnički operater "Dojče ban" otkazao je sve međugradske železničke usluge. Radnici u crvenim jaknama trubili su i zviždali krećući se kroz praznu minhensku železničku stanicu, a u Frankfurtu je na jednoj od najprometnijih stanica Konstablevace bilo tiho kao u vreme karantina.

Radnici vrše pritisak za povećanje plata kako bi se ublažili efekti inflacije, koja je u februaru dostigla 9,3%. Nemačka, koja je u velikoj meri zavisila od ruskog gasa pre rata u Ukrajini, bila je posebno teško pogođena visokim cenama dok je pokušavala da pronađe nove izvore energije, sa stopama inflacije koje su poslednjih meseci premašile prosek u evrozoni.

Veliki štrajk upozorenja u ponedeljak verovatno je bio samo prethodnica budućih sporova oko plata. Jer, zbog nedostatka radne snage, a samim tim i jače pozicije zaposlenih, štrajkova će verovatno biti još.

Češka

Protestuju i Česi u Pragu, gde se 11. marta na glavnom gradskom trgu okupilo više desetina hiljada nezadovoljnih građana, a osim socijalnog nezadovoljstva sve je primetnije i političko. Okupljeni su tražili ostavku vlade Petra Fijale, koja, prema njihovom mišljenju, ne vodi dovoljno računa o ekonomskim problemima zemlje.

Češki sindikati i opozicione stranke su u sredu protestovali zbog vladinog predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju za četiri godine, odnosno sa 64 na 68 godina. Vlada tek treba da finalizira plan penzione reforme za koji kaže da je neophodan kako bi sistem bio održiv.

Lideri opozicionih partija, kako parlamentarnih tako i vanparlamentarnih učestvovali su u demonstracijama, uključujući bivšeg premijera Andreja Babiša, Partiju direktne demokratije i levičarsku Komunističku partiju.

Velika Britanija

Britanska vlada je uključena u sporove oko plata u nekoliko sektora, jer radnici traže veće plate kako bi održali korak sa rastućom inflacijom, a štrajkovi u školama, železnici i bolnicama se redovno održavaju.

Osoblje obezbeđenja na londonskom aerodromu Hitrou glasalo je za desetodnevni štrajk, saopštio je sindikat Unite. U obustavi rada će učestvovati preko 1.400 zaposlenih. Više od 3.000 britanskih državnih službenika u četiri vladina odeljenja štrajkovaće od 11. aprila zbog spora oko plata, penzija i sigurnosti posla, saopštio je sindikat javnih i komercijalnih službi (PCS).

Jedan od većih protesta u Britaniji desio se početkom februara, kada je na ulice izašlo desetine hiljada ljudi. Štrajk nastavnika, zaposlenih u železnici, radnika javne uprave, predavača na univerzitetima, između ostalih, najavljen je kao "najveći od 2011. godine".

Holandija

U Holandiji već mesecima traju protesti farmera kojima preti egzistencijalna ugroženost zbog nove vladine reforme. Poljoprivrednici su osnovali i vlastitu stranku koja je ostvarila značajan i neočekivan uspeh na izborima.

Više hiljada farmera i demonstranata protestovalo je 11. marta u Hagu protiv planova holandske vlade da smanji emisiju nitrata, dok su u isto vreme klimatski aktivisti, koji su besni na vladu zbog toga što podržava korišćenje fosilnih energenata, probili policijske kordone i nekoliko sati blokirali glavni put.

Vlada želi da smanji emisije zagađivača, pretežno nitrata, za 50 odsto do 2030. godine i navodi da je to "neizbežna tranzicija" čiji je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, zemljišta i vode, a priznala je da će to značiti "da svi farmeri neće moći da nastave svoje poslove".

Belgija

Na ulicama Brisela, glavnog belgijskog grada i centra EU, policija se sukobljava sa nezadovoljnim poljoprivrednicima, koji su snage javnog reda polivali stajskim đubrivom.

Poljoprivrednici iz severnog belgijskog regiona Flandrije dovezli su početkom marta nekoliko hiljada traktora u Brisel da bi izrazili protest zbog novog vladinog plana ograničavanja emisija azota.

Lokalna policija procenila je da se na ulicama Brisela našlo oko 2.700 traktora, a jedna od učesnica protesta rekla je da su poljoprivrednici uvereni da "nešto mora da se promeni po pitanju azota, ali poljoprivredni sektor ne bi trebalo da se tretira drugačije od industrijskog".

Pobuna i u Izraelu

Protesti su i u Izraelu. Sindikati su u ponedeljak ujutro, u sklopu protesta protiv reforme pravosuđa izraelske vlade, zauzeli aerodrome Ben Gurion u Tel Avivu. Zbog toga su bili odloženi svi odlazni letovi iz Tel Aviva.

"Mi ne verujemo ovoj vladi", rekao je Nadav Galon i naglasio da Vlada ne odustaje od reforme što demonstranti zahtevaju, već da neke propise i sada razmatraju, među kojima je osnivanje "nacionalne garde za najekstremnijeg i najopasnijeg čoveka u državi– ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira".

Portparol demonstranata u Izraelu je izjavio da oni nemaju nameru da obustave proteste protiv plana reforme pravosuđa, uprkos najavi premijera Benjamina Netanijahua da će je privremeno zaustaviti.
na građanskim nemirima, to je bio dovoljan kontekst za većinu komentatora

- Na nesreću mi znamo da verovatno neće biti dijaloga o stvarima kojima bi se zaista trebalo baviti u Izraelu: o ustavu, ljudskim i pravima iz osnovnog zakona i nizu drugih za dobrobit pravosudnog sistema. Postoji vrlo ekstremni element koji teži da slomi taj sistem - rekao je Galon.

Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/protesti-bukte-sirom-evrope/jbb1xbk)

Tek će EU a i mi komšije, doživeti srpski scenario.
Mi u Srbiji smo navikli da živimo loše, da se dovijamo, ali na takvo nešto EU sada nije spremna na mentalnom nivou.
To je cela generacija koja nije naučila da ratuje, već u miru da odlazi na svoj posao, da redovno prima svoju zarađenu platu, čim krene da više nema toga, a tu je, biće svašta.

"Novosti" na ulicama Pariza: Na ulice izašlo 400.000 ljudi, besni građani polivali policiju kiselinom

Žestoke manifestacije održane su u četvrtak u Parizu. Prema podacima organizatora u prestonici je protestovalo oko 400.000 ljudi, dok je policija izbrojala 57.000. U celoj zemlji, na ulice je, prema informacijama sindikata, izašlo dva miliona ljudi, dok je ministarstvo unutrašnjih poslova videlo pet puta manje. U svakom slučaju, odziv je bio ogroman.

Uz mirne manifestacije, grupe najradikalnijih su se sukobile s policijom na koju su bacali kamenice, flaše, polivali ih bojom, pa čak i kiselinom. Bilo je i povređenih. Među snagama reda, samo u Parizu, 77, od kojih je 13 prevezeno u bolnicu, među kojima i dve žene policajci, od kojih je jedna povređena u oko, a druga pala u nesvest kada je u kacigu pogođena kockom iz kaldrme. U celoj zemlji, povređena su 154 čuvara reda.

Mnogo povređenih bilo je i među manifestantima.

Lomljeni su izlozi, autobuska stajališta, paljeni kontejneri... Stradale su banke, a jedna od njih je zapaljena u Parizu. Gorela je i tenda restorana u kome je predsednik Emanuel Makron slavio pobedu 2017. godine.

Najradikalnijima učesnicima protesta su smetali i novinari koji su snimali štetu, uz poruku da "u tome nije suština", već u protestu. U Parizu je uhapšen 31 učesnik manifestacija, dok ih je 111 privedeno u celoj Francuskoj.

Vruće je bilo na Trgu Danfer Rošero, na pola puta protesne povorke u Parizu, a napeto je bilo i na kraju, na Italijanskom trgu. Kuljalo je mnogo suzavca.

Kako je izgledalo, pokazuju i ovi snimci.

[attachment=1]
[attachment=2]
Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1224699/novosti-ulicama-pariza-ulice-izaslo-400-000-ljudi-besni-gradjani-polivali-policiju-kiselinom-foto)

Hiljade lekara planira da ponovo štrajkuje u Velkoj Britaniji

Desetine lekara u Velikoj Britaniniji planira da stupi u četvorodnevni štrajk sledeće nedelje što bi moglo da utiče na odlaganje četvrt miliona lekarskih pregleda, izjavio je danas zvaničnik Nacionalne zdravstvene službe.

Vlasti su saopštile da se očekuje da će posledice protesta biti daleko veće od trodnevnog štrajka lekara prošlog meseca, što je dovelo do odlaganja 175.000 pregleda i procedura.

Štrajk koji za utorak planiraju lekari na početku svoje karijere najnoviji je u nizu radničkih akcija u javnom sektoru organizovanih sa zahtevom za povećanje plata.

Prošle nedelje, radnici službe za pasoše započeli su petonedeljni štrajk, a službenici obezbeđenja na aerodromu Hitrou napustili su posao na 10 dana.

Štrajkovi mašinovođa i autobusa, poštanskih radnika, vozača hitne pomoći i medicinskih sestara napravili su haos za Britance.

Nastavnici koji su nedavno odbili ponuđeno povećanje plata planiraju da štrajkuju 27. aprila i 2. maja, što dodatno stvara neprijatnosti za roditelje i učenike.

Izvor (https://www.vesti-online.com/hiljade-lekara-planira-da-ponovo-strajkuje-u-velkoj-britaniji/)

Протести и штрајкови се шире у многим земљама, али не треба претеривати да је могуће избијање револуција. Не искључују се падања влада и ванредни избори.

Ni u jednoj vesti o protestima u Evropi nisam uočio da se govori o revoluciji. Lično mislim da je vreme revolucija u razvijenom svetu prošlo, za razliku od vremena građanskih ratova koje nije prošlo.

Slažem se da su mogući padovi vlada i vanredni izbori u nekim zemljama koje su zahvaćene ovim protestima, posebno što je osnaova protesta pad životnog standarda građana što će se nastaviti još neko vreme.

Dokle god će moći novinari da lažu, pardon iznose istinu selektivno i sa svojim obrazlaganjima, sve dotle će ljudi mirno ćitati cenzurisane medije.... al dobro, nisu krivi samo novinari, koji pišu. I vlasnici i narućioci su oni, koji snose odgovornost-eeehhh..., šta to beše u demokratiji???

А Јевропа?...
Трулеж стари!... Створ наказан…
Та збрчкана стара лутка
Проглашена проштитутка,
Што разроким својим оком
На тирана намигује…
Њу зар тако бешчашћену
Поругама јавног мнења,
Њу товаром терећену
Најстрашнијег непоштења,
Њу да моли, њој да клања
Један народ, народ зрео,
Што је све већ жртвовао
И жртвеник изгорео!...
Не – док капи траје једне
Док живота врелог има… итд.

Одломци из песме 'Стражар' Ђуре Јакшића (1878).

Vrlo aktuelno i danas! Samo da pesmu pročitaju oni koji određuju kurs našeg državnog broda.

Знајући особу Skender Vuciqi - тежи је случај да га то занима.

Na protestima u Francuskoj oko 380.000 ljudi

[attachment=1]
Oko 380.000 ljudi okupilo se danas širom Francuske na 12. protestu protiv penzione reforme, saopštilo je tamošnje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Sindikat CGT, jedan od organizatora protesta, saopštio je da je na ulicama Francuske danas bilo više od 1,5 miliona ljudi.

Francuski list Mond (Le Monde) preneo je večeras da je u Parizu privedeno 36 osoba i da je povređeno deset policajaca.

Protesti su održani uoči odluke Ustavnog saveta Francuske koji sutra treba da se izjasni o zakonu o penzionoj reformi, koji je vlada usvojila 20. marta, zaobilazeći parlament.

Na prethodnim protestima održanim 6. aprila bilo je oko 570.000 ljudi uključujući 57.000 u Parizu.

Francuzi i deo opozicije su nezadovoljni reformom o penzinom sistemu jer, između ostalog, predviđa za dve godine duži radni staž i odlazak u penziju sa 64, umesto 62 godine.

Protesti i štrajkovi protiv te reforme su počeli u januaru ove godine.

Izvor (https://www.vesti-online.com/na-protestima-u-francuskoj-oko-380-000-ljudi/)

Ustavni savet odobrio povećanje godina za odlazak u pezniju: Francuska pred ključanjem

Ustavni savet Francuske odlučio je u petak da odobri odluku o povećanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

To je bio glavni kamen spoticanja između vlasti i sindikata.

Posle tri meseca protesta, očekivala se odluka Ustavnog saveta o ustavnosti zakona.

Predsednik Emanuel Makron je već ranije poručio da će proglasiti zakon, ukoliko dobije "zeleno svetlo" od Ustavnog saveta. Sada za to ima rok od 15 dana.

Ustavni savet je, takođe, odbio odluku o referendumu o građanskoj inicijativi, dok za drugu ima rok od mesec dana da se izjasni.

Činjenica da je vlast dobila saglasnost Ustavnog saveta, stvorilo je podlogu za ogroman bes na ulicama.

Nezadovoljni građani su već unapred počeli da se okupljaju širom Francuske. Imajući u vidu da su vlasti još ranije iz predostrožnosti zabranile skup ispred Kraljevske palate u Parizu gde zaseda Ustavni savet, nekoliko stotina manifestanata odluku je iščekivalo ispred Gradske kuće. Među njima je mnogo mladih.

Strahuje se da bi broj demonstranata tokom večeri mogao da dobije značajnije razmere, kao i da bi među njima moglo da bude radikalnih elemenata spremnih da ruše i sukobljavaju se s policijom.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1227683/ustavni-savet-odobrio-povecanje-godina-odlazak-pezniju-francuska-pred-kljucanjem)

[attachment=1]

Десетине хиљада Чеха на антивладином протесту у Прагу

[attachment=1]
ПРАГ – Неколико десетина хиљада Чеха окупило се данас у центру Прага, захтевајући оставку владе, прекид испорука оружја Украјини, одустајање од еколошке политике Европске уније, а неки и излазак из НАТО-а.

Демонстранти, који су на Вацлавски трг изашли на позив нове ванпарламентарне странке Право, поштовање и стручност (ПРО), оптужили су владу Петра Фијале да не чини ништа да спречи беду у земљи.

„Оставка”, „Напоље из НАТО-а”, „Не рату”, „Лажљива влада и медији”, „Фијалина влада нам отима паре и права”, неки су од транспарената које су демонстранти донели, уз мноштво чешких националних застава.

Лидер ПРО, бивши фудбалски функционер Јиндржих Рајхл, рекао је да су се окупили да „стану уз своју земљу, Чешку Републику”.

„Желимо да ненасилним грађанским протестом свргнемо коалициону владу пет странака на челу са Фијалом. Демонстрације изражавају протест не само против економске беде, већ и моралне. Нисте у стању да владате, покупите последње остатке части и поднесите оставку”, казао је Рајхл.

Иако је Рајхл апеловао на демонстранте да не дозволе да их испровоцирају и да протестују мирно, један од демонстраната је бацио лименку на Чехе који у знак солидарности са Украјином испред Народног музеја држе украјинску и заставу Европске уније, а полиција га је привела. Претходни протест је завршен покушајем насилног упада демонстраната у зграду Народног музеја, са циљем скидања украјинске заставе, и интервенцијом полиције.

ПРО, која према речима њеног лидера има свега 257 чланова, али и велике амбиције на следећим изборима, одбацује тврдње да је антисистемска и проруска странка и осуђује напад Русије на Украјину.

Међутим, на конференцији за новинаре уочи данашњег протеста, Рајхл је рекао да „међународна заједница има дупле аршине када оцењује понашање Русије и САД”.

„Чешка би требало да стави јасно до знања да жели мир у Украјини који би био договорен у мировним преговорима”, казао је Рајхл.

Посланик радикалних чешких националиста Јарослав Фолдина, који је годинама био један од најактивнијих учесника демонстрација против независности Косова, оптужио је Фијалину владу да увлачи Чешку у рат са Русијом.

„Увлаче нас у рат. Не дамо им ниједног сина Чешке Републике”, рекао је Фолдина на протесту и додао да демонстранти могу да потпишу и петицију за излазак Чешке из НАТО-а.

Говорници на протесту су запретили да ће блокирати зграде владе и министарстава и организовати штрајкове ако Фијалин кабинет не испуни захтеве демонстраната, у које, уз прекид испорука оружја Украјини и одустајање Чешке од зелене политике ЕУ, спада и иступање из система дозвола за емисије гасова загађивача и национализација полудржавног електрогиганта ЧЕЗ.

Рајхл је најављивао да ће на протест изаћи око 300.000 демонстраната, који би једва стали на Вацлавски трг, али се процењује да је одзив био 10 пута мањи, пошто су испунили само горњу половину трга.

Демонстранти су са Вацлавског трга кренули кроз центар града ка згради владе, да тамо направе живи ланац, носећи велики транспарент на челу поворке „Чешка против беде”.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/548283/antivladin-protest-prag)

NOVI TALAS ŠTRAJKOVA DRMA NEMAČKU: Radnici aerodroma traže svoja prava, letovi za ponedeljak otkazani

NEMAČKI sindikat u sektoru usluga Verdi pozvao je osoblje za bezbednost vazdušnog saobraćaja koje radi na kontroli putnika na aerodromu Berlin Brandenburg na jednodnevni štrajk upozorenja u ponedeljak, 24. aprila zbog plata.

- Štrajk počinje u 3.30 časova ujutru u ponedeljak i završava se u ponoć. U vezi sa štrajkom, očekuje se duže vreme čekanja, pa čak i otkazivanje letova - navodi se u saopštenju sindikata.

Berlinski aerodrom je nakon objavljivanja ovih informacija otkazao sve polaske planirane za ponedeljak, dodajući da može biti otkazivanja ili promena u redu letenja i kada je reč o dolascima.

Od putnika se traži da kontaktiraju svoju avio-kompaniju ili putničku agenciju radi informisanja o ponovnoj rezervaciji i alternativnim opcijama putovanja, preneo je "Sputnjik".

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1230346/novi-talas-strajkova-drma-nemacku-radnici-aerodroma-traze-svoja-prava-letovi-ponedeljak-otkazani?ref=aklamator&ak=Nl4NnLMb&utm_source=aklamator_com&utm_medium=referral&utm_campaign=NOVI_TALAS_STRAJKOVA_DRMA_NEMACKU__)

Широм Француске одржане демонстрације, употребљен сузавац у Паризу и Нанту

[attachment=1]
ПАРИЗ– Радници су данас, на 1. мај, Међународни празник рада, одржали протестне шетње широм Француске, незадовољни јер је председник Емануел Макрон повећао старосну границу за одлазак у пензију, а полиција је употребила сузавац у Паризу и Нанту на западу земље.

Софи Бине, лидерка левичарског синдиката Се-Же-Те (ЦГТ), изјавила је да је пензиона реформа оставила Макрона изолованим, пренео је Ројтерс.

„Извршна власт не може да влада без подршке људи”, рекла је Бине уочи протеста у Паризу и додала да њен синдикат још није одлучио да ли ће разговарати са владом о другим проблемима везаним за питања рада у наредним недељама.

Лоран Берже, шеф реформског синдиката Се-Еф-Де-Те (ЦФДТ), казао је да се Макронова влада оглушила о захтеве једног од најмоћнијих друштвених покрета последњих деценија, преноси Танјуг.

Он је рекао да је његов синдикат отворен за разговоре са владом. „Морамо да изнесемо друге предлоге око плата и радних услова на сто”, рекао је он за БФМ ТВ.

Првомајски протести планирани су и широм Немачке.

У Италији су три главна синдиката одржала митинг у јужном граду Потенца протестујући против радничког пакета који је одобрила десничарка, премијерка Ђорђа Мелони.

На северу у Торину, демонстранти су одржали протестну шетњу носећи лутку с ликом Мелонијеве која је подигла руку у фашистички поздрав.

У Риму ће бити одржан концерт на отвореном, који традиционално организују синдикати на празник рада.

У Швајцарској је одржана парада кроз Цирих без већих инцидената, саопштила је циришка полиција.

Демонстранти су бацали балоне напуњене водом на хитне службе, разбили су прозоре на најмање две банке и офарбали спрејом поједине објекте.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/550478/pariz-demonstracije-prvi-maj)

Синдикати у Шпанији излазе на улице тражећи повећање плата због раста инфлације

[attachment=1]
МАДРИД– Прослава Првог маја, Међународног дана рада, биће данас обележена широм Шпаније организацијом демонстрација у којима ће синдикати, УГТ и Ч ОО поново захтевати повећање зарада које ће им омогућити да се изборе са растом цена.

Мото који су одабрале већинске централе (ЦСИФ је одбио да учествује) овом приликом биће „подићи плате, снизити цене, расподелити плате”, пренео је дневник „Паис”.

Главна шетња, на којој ће бити присутни генерални секретари оба синдиката, Пепе Алварез и Унаи Сордо, одржаће се улицама Мадрида.

Да би шпанска економија наставила да расте, повећање плата у 2023. је од суштинског значаја и то ће бити порука овог Првог маја.

„Плате морају да се повећају, куповна моћ се мора повећати и став удружења послодаваца ЦЕОЕ да се блокира Споразум о запошљавању и колективном преговарању (АЕНЦ) мора да буде одбијен или ће бити покренута мобилизација које ће достићи кулминацију на јесен”, упозорио је Унаи Сордо неколико дана пре марша.

Упркос бројним састанцима и контактима које су синдикати и послодавци одржали последњих месеци, преговори су и даље блокирани.

На последњем састанку, пре месец дана, Ч ОО и УГТ предложили су послодавцима (ЦЕОЕ и Цепиме) минимално повећање од 13,84 одсто у периоду од 2022. до 2024. године, почев од 5,0 процената за прошлу годину, 4,5 одсто за ову и 3,75 одсто за следећу годину.

Привредници су све те захтеве одбацили.

У анкети о активном становништву (ЕПА) закључено је да је у првом кварталу 2023. незапосленост порасла за 103.800 људи у односу на последњи квартал 2022. године, док је у исто време запосленост порасла за 368.000 радника, што је најбољи резултат у првом кварталу од 2008.

У међувремену, инфлација је у априлу износила 4,1 одсто, осам десетинки више него у марту.

Плате у Шпанији прошле године изгубиле су 5,3 одсто реалне вредности, преноси Танјуг.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/550466/spanija-prvi-maj-sindikati-protest)

E tako se proslavlja prvi maj, ne krkanjem ko mi

У комунистичким земљама (тзв. земље народних демократија и социјалистичке земље), сматрало се да су радничка права остварена политичким системом и друштвеним уређењем, тако да су протести неприкладни. Први мај се славио свечарски, државним манифестацијама:

https://www.youtube.com/watch?v=hfSSJWW0DJk

Државне манифестације су нестале, али је народ наставио да прославља два слободна дана, по могућности спојена са викендом.

Мали куриозитет: по селима је било комуниста који су славили 1. мај као славу. Закољу прасе, позову госте, једино није било славског колача и жита.

Интересантан видео о паганским коренима 1. маја:

https://www.youtube.com/watch?v=YJKVq0Brnk4

У сваком случају, ради се о празнику који се обележава широм света:

(https://static.officeholidays.com/images/content/may-day-map-01.gif)

Najmanje 108 policajaca povređeno je u sukobima širom Francuske sa demonstrantima nezadovoljnim penzionim reformama, rekao je ministar unutrašnjih poslova. Žerald Darmanin je rekao da je ovoliki broj ranjenih policajaca izuzetno retkost, dodajući da je tokom nereda uhapšena 291 osoba. Stotine hiljada učestvovalo je u prvomajskim demonstracijama protiv reformi predsednika Emanuela Makrona. Većina je bila mirna, ali su radikalne grupe bacale benzinske bombe i vatromete. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

https://www.youtube.com/watch?v=cng69luclUg

Синдикати у Шпанији излазе на улице тражећи повећање плата због раста инфлације

МАДРИД – Прослава Првог маја, Међународног дана рада, биће данас обележена широм Шпаније организацијом демонстрација у којима ће синдикати, УГТ и Ч ОО поново захтевати повећање зарада које ће им омогућити да се изборе са растом цена.

Мото који су одабрале већинске централе (ЦСИФ је одбио да учествује) овом приликом биће „подићи плате, снизити цене, расподелити плате”, пренео је дневник „Паис”.

Главна шетња, на којој ће бити присутни генерални секретари оба синдиката, Пепе Алварез и Унаи Сордо, одржаће се улицама Мадрида.

Да би шпанска економија наставила да расте, повећање плата у 2023. је од суштинског значаја и то ће бити порука овог Првог маја.

„Плате морају да се повећају, куповна моћ се мора повећати и став удружења послодаваца ЦЕОЕ да се блокира Споразум о запошљавању и колективном преговарању (АЕНЦ) мора да буде одбијен или ће бити покренута мобилизација које ће достићи кулминацију на јесен”, упозорио је Унаи Сордо неколико дана пре марша.

Упркос бројним састанцима и контактима које су синдикати и послодавци одржали последњих месеци, преговори су и даље блокирани.

На последњем састанку, пре месец дана, Ч ОО и УГТ предложили су послодавцима (ЦЕОЕ и Цепиме) минимално повећање од 13,84 одсто у периоду од 2022. до 2024. године, почев од 5,0 процената за прошлу годину, 4,5 одсто за ову и 3,75 одсто за следећу годину.

Привредници су све те захтеве одбацили.

У анкети о активном становништву (ЕПА) закључено је да је у првом кварталу 2023. незапосленост порасла за 103.800 људи у односу на последњи квартал 2022. године, док је у исто време запосленост порасла за 368.000 радника, што је најбољи резултат у првом кварталу од 2008.

У међувремену, инфлација је у априлу износила 4,1 одсто, осам десетинки више него у марту.

Плате у Шпанији прошле године изгубиле су 5,3 одсто реалне вредности, преноси Танјуг.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/550466/Sindikati-u-Spaniji-izlaze-na-ulice-trazeci-povecanje-plata-zbog-rasta-inflacije)

B.P: svaka sličnost sa događajima kod nas je namerna:

Protest u Hagu: Zbog blokade auto-puta privedeno 1.500 ljudi, policija koristila vodene topove

Policija u Hagu saopštila je da je u subotu privela više od 1.500 klimatskih aktivista zato što su blokirali autoput A12 u znak protesta.

[attachment=1]
- Prilikom blokade autoputa A12 danas je privedeno 1.579 aktivista, od kojih je protiv 40 pokrenuta istraga - navela je policija na Tviteru, prenela je RIA Novosti.

[attachment=2]
U subotu su klimatski aktivisti grupe "Extinction Rebellion" izašli na ulice da blokiraju jedan od glavnih autoputeva u Hagu, A12. Tražili su da država prestane da daje subvencije za rudarstvo.

Holandska policija je upotrebila vodeni top da rastera demonstrante. Čuvari reda su više puta pozivali aktiviste da napuste autoput, ali oni nisu reagovali, nakon čega je policija počela da privodi demonstrante.

Prema pisanju medija, na protestu je učestvovalo više hiljada ljudi.

[attachment=3]
Ovo nije prva takva akcija u Holandiji.

Klimatski aktivisti iz organizacije "Extinction Rebellion" 11. marta blokirali su i autoput A12 u Hagu. Oni su protestovali protiv državnih subvencija za rudarstvo. Holandska policija je koristila vodene topove da rastera demonstrante. Tada su agencije za sprovođenje zakona privele oko 700 ljudi.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1242833/najnovije-vesti-hapsenje-policija-holandija-hag-blokada)

Žalosno je što će ovo biti sve gore i gore. Baš su nardljali ovi iz EU, a i mi ćemo osetiti pored njih, ali navkunuti smo na '90-te, bar mi iz Srbije (ekonomske sankcije) i T11, kao i ostale države Jugoslavije neko je više "uvežbavao" neko manje (Srbi najviše a Makdonnci najmanje :)).

Ma da, gleda Bajeden preko satelita, a me si se lepo podgojili  :zid :zid :zid :zid

Французи блокирали ауто-пут барикадама, полиција испалила димне бомбе

[attachment=1]
Неколико хиљада људи, пре свега еколошких бораца, окупили су се данас у региону Савоје да би протестовали против изградње будуће брзе пруге између Лиона и Торина, а дошло је и до сукоба са снагама реда. То није спречило неколико стотина најрадикалнијих демонстраната да формирају људски ланац, уђу у набујалу реку и пређу на аутопут А43 који су блокирали у оба смера.

Летеле су каменице, док су специјалци користили димне бомбе. Подигнуте су и барикаде, а неки од нападача били су наоружани и чекићима. Не саопштава се још број повређених.
Пројекат је започет још пре тридесетак година, а циљ је да се градњом 270 километара нове пруге растерети саобраћај камионима. Пруга је већ почела да се гради, а до сукоба је дошло због бушења тунела са два крака дужине чак 57,5 километара испод Алпа.

Еколози се буне сматрајући да ће огромне количине изнете земље због бушења тунела пореметити локални биодиверзитет, као и да ће бити угрожени природни резервоари воде који износе оде 60 до 125 милиона кубних метара воде. Страхују и да ће милиони тона смећа на правцу нове пруге такође угрозити природу. Истичу и да већ постоји пруга, између Дижона и Торина. Заговорници нове пруге истичу да је претходна једноколосечна изграђена још за време Наполеона Трећег, да не одговара данашњим условима, као и да би на овај начин био смањен саобраћај за чак милион камиона, као и да би у природу било избачено милион тона кубних метара угљен диоксида мање, колико просечно производи град са 300.000 становника.

Такође, на овај начин новом пругом би два града била приближена на сат и 47 миниута, за разлику од 3.47 тренутно.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/558056/francuska-blokada-autoput-policija-sukob)

Uveden policijski čas u Francuskoj: opšti haos u zemlji - skoro 700 ljudi uhapšeno

Najmanje 667 osoba uhapšeno je širom Francuske zbog učešća u nasilnim nemirima zbog ubistva alžirskog tinejdžera u predgrađu Pariza, a francuski predsednik Emanuel Makron održaće danas novi hitan sastanak vlade o tom pitanju.

Širom Francuske neredi su izbili treću noć zaredom zbog ubistva alžirskog tinejdžera koga je ubio policajac u utorak u Nanteru zbog toga što nije zaustavio automobil, preneo je Rojters.

Pojedini gradovi su čak preduzeli preventivne mere da bi izbegli nove incidente, javila je televizija BFM.

Policijski čas je uveden u Klamaru, Medonu i Kompjenju od 21.00 ili 22.00 sata uveče do 6.00 sati ujutru, u pojedinim slučajevima do sledećeg ponedeljka.

Tramvaji i autobusi u Il de Fransu prestali su da saobraćaju u sredu u 21 sat.

U Nanteru je organizovan marš belaca zbog ubistva 17-godišnjeg tinejdžera, a u povorci je bilo više od 6.000 ljudi i bilo je nekoliko podmetnutih požara, kao i drugih incidenata.

Haos u Marselju

Na protestu u Marselju na policajce je otvorena minobacačka vatra kada je jedan policajac povređen i prebačen u bolnicu.

Izlozi prodavnica su takođe razbijeni tokom nemira, a objekti su opljačkani.

Policija je u Marselju ispalila suzavac na demonstrante i evakuisala turističku oblast Le Vje Por.

Povređeno 250 policajaca

U nasilnim nemirima u Francuskoj noćas je povređeno 249 policajaca i žandarma, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Nijedan policajac ili žandarm nije teže povređen, prenosi BFM TV.

Vlasti su mobilisale ukupno 40.000 policajaca širom zemlje, uključujući 5.000 u Parizu.

Dok su protesti buktali širom zemlje, predsednik Francuske bio je sa suprugom na koncertu engleskog muzičara Eltona Džona.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1254467/uveden-policijski-cas-francuskoj-opsti-haos-zemlji-skoro-700-ljudi-uhapseno-foto-video)

Francuska će prva da "pukne" kao država, odnosno kao prezrela dinja iz brotherhood-a zvana EU.
Postoje šanse da to budu prve i neke slovenske zemlje poput Poljske, Češke, Slovačke, ali će to izgleda biti baš Francuska.
Makron je zapretio pokretu "Žutim prslucima", ako  krenu u žešću akciju, da će policija početi da koristi bojevu municiju.

Šta je bila jedna Francuska a šta je danas. Zvanični diplomatski jezik u SFRJ je upravo bio francuski. Zato je tako masovno pored ruskog i učen u školama.

Ако је веровати извештајима, тинејџер је прво одбио да стане када га је патрола зауставила, онда је блокирао саобраћај када га је зауставила друга патрола. Тада није пратио инструкције које му је дао полицајац, а у једном тренутку је поново упалио мотор и покушао да побегне. Тада је полицајац пуцао. Не кажу да ли је тинејџер уопште имао дозволу и ко је био власник луксузног аутомобила (Мерцедес АМГ) који је возио.

Мислим да се несрећан случај користи за распоривање немира, али то је већ виђено и на другим местима.

Надам се да грешим, али у Француској постоји озбиљан потенцијал да се ови немири претворе у нешто пуно горе.

Slažem se, posebno što je većina demonstranata muslimanske vere - lako može da dođe do većih nemira sa više žrtava...

Francuzi su kao brojna nacija naravno nacionalisti i šovinisti. Plaćaju grehove kolonijalizma gde se već pete generacije prispelih ljudi i porodica sa severa Afrike i da ne nabrajam, nisu asimilovale već ostale u svojim okvirima življenja. Pariz nije više grad svetlosti već tame. U Marseju ko živi...ima li etničkih Francuza  ;)

Francuski je bio diplomatski jezik još od 18 veka, zbog toga se i izučavao u školama.Do pre 20 godina, stare međunarodne vozačke dozvole u Srbiji ,bile su na francuskom, ruskom i engleskom. Engleski, kao međunarodni jezik, najviše se rasprostranio od sredine 80-ih ..Holivud,MTV, razvoj interneta ,...itd

Nikada ne treba mešati prilike u Severnoj Americi i staroj Evropi u smislu migracija.Ovo jer su severnoj Americi i Australiji svi migranati osim malobrojnih starosedelaca.

Potpuni haos: Oklopna vozila žandarmerije izlaze na ulice; Uvodi se vanredno stanje?

Francuska premijerka Elizabet Born najavila je raspoređivanje oklopnih vozila žandarmerije zbog nereda u zemlji, javio je TV kanal BFM.

"Bornova je, na predlog Ministra unutrašnjih poslova Džeralda Darmanjina, najavila raspoređivanje žandarmerijskih oklopnih vozila", navodi se u publikaciji.

Kako prenosi TV kanal, pozivajući se na izvor iz policije, reč je o 18 oklopnih vozila.

Kako navodi publikacija Parisien, pre toga su korišćena oklopna vozila elitne jedinice nacionalne policije "RAID". Masovni neredi širom zemlje počeli su nakon što su policajci u utorak ujutro pucali i ubili 17-godišnjeg tinejdžera u pariskom predgrađu Nanter, dok su proveravali vozilo.

Naveli su da je mladić odbio da ispoštuje njihove zahteve. Neredi traju već nekoliko dana. Demonstranti su palili automobile, zgrade policije i lokalne vlasti. U nekim oblastima su morale biti raspoređene specijalne snage, korišćena su oklopna vozila i helikopteri.

Snage bezbednosti su u petak uveče privele više od 600 prekršilaca. Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je međuresornu kriznu grupu.

On je incident nazvao "neobjašnjivim i neoprostivim", dodajući da "ništa ne opravdava smrt mladog čoveka".

Francuski ministar za gradove i stambena pitanja Olivije Klajn rekao je da se ne isključuje uvođenje vanrednog stanja. Portparol vlade Olivije Veran izrazio je saučešće porodici preminulog, uz napomenu da cela Francuska deli šok zbog onoga što se dogodilo.

Sednica Narodne skupštine Francuske počela je minutom ćutanja.

Obustavljene sve noćne autobuske i tramvajske linije

Francuska je donela odluku da obustavi sve autobuske i tramvajske saobraćaje noću. Linije će biti zatvorene radi zaštite radnika i putnika.

Ljudi su izašli na ulice tri noći zaredom da protestuju. Tokom protesta zapaljeno je mnogo automobila, bacano kamenje i slično, navodi Skaj njuz. Otkazani su večerašnji i sutrašnji koncerti francuske kantautorice Milen Farmer na Stad de Fransu.

Ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin zatražio je da se zabrani prodaja vatrometa, kanti sa benzinom, zapaljivih i hemijskih proizvoda.

On je ovaj zahtev uputio regionalnim liderima koji su zaduženi za bezbednost širom zemlje.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=2358900)

Četvrta noć nemira u Francuskoj, uhapšena 471 osoba

[attachment=1]
U Francuskoj je prošla četvrta noć nemira i nasilja širom zemlje, izazvanog smrtonosnom pucnjavom policajca u tinejdžera, a prema rečima ministra unutrašnjih poslova Žeralda Dermanina, do 3 sata jutros uhapšena je 471 osoba.

U noći između petka i subote mladi demonstranti su se sukobljavali sa policijom i uništavali i pljačkali prodavnice i automobile, prenosi AP.

Iako je Darmanin tokom posete policijskoj jedinici u predgrađu Mant la Žoli za BFM TV izjavio da je protekle noći nasilje bilo “znatno manjeg intenziteta”, vatrogasci su u pariskom predgrađu Nanteru, mestu u kojem je policajac u utorak ubio iz vatrenog oružja tinejdžera zbog toga što nije zaustavio svoj automobil, gasili požare koje su podmetnuli demonstranti.

U susednom predgrađu Kolom demonstranti su prevrtali kante za smeće i koristili ih za improvizovane barikade, prenosi portal Frans 24.

U petak uveče je uhapšeno 80 ljudi u Marseju, drugom po veličini gradu na jugu Francuske, a snimci objavljeni na društvenim mrežama svedoče o eksploziji koja je potresla staru gradsku luku. Za sada nije poznato šta je izazvalo eksploziju.

Demonstranti su u centru Marseja opljačkali prodavnicu oružja i ukrali nekoliko lovačkih pušaka, ali ne i municiju, saopštila je policija, navodeći da je uhapšena jedna osoba sa puškom, verovatno iz opljačkane prodavnice koju sada čuvaju pripadnici snaga reda.

Jedan mladić preminuo je nakon što je pao sa krova supermarketa u predgrađu severnog francuskog grada Ruana tokom nemira, saopštile su lokalne vlasti.

Kako prenosi Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz policije, mladić je pao sa krova dok su izgrednici pljačkali supermarket.

Iz kancelarije državnog tužilaštva rekli su prethodno za BFM TV da, na osnovu istrage koja je u toku, nije utvrđeno da je prodavnica bila meta pokušaja pljačke.

Nasilje je izbilo i na nekim prekomorskim teritorijama Francuske.

Oko 150 policajaca raspoređeno je u petak uveče na malom ostrvu Reunion u Indijskom okeanu, nakon što su demonstranti zapalili kante za smeće, bacili kamenice na policiju i oštetili automobile i zgrade, saopštile su vlasti.

U Francuskoj Gvajani 54-godišnjak je ubijen zalutalim metkom u četvrtak uveče kada su izgrednici pucali na policiju u glavnom gradu Kajenu, navodi se u zvaničnom saopštenju.

– Ovaj nivo nasilja je teško razumeti – rekao je na konferenciji za novinare prefekt policije u Kajenu Filip Žos, preneo je Tanjug.

Policijsko ubistvo 17-godišnjaka prošlog utorka, koji je identifikovan samo po imenu Nahel, pokrenulo je talas nezadovoljstva i sukobe između policije i mladih ljudi u prigradskim stambenim kvartovima za socijalno ugroženu populaciju.

Predsednik Emanuel Makron je uputio apel roditeljima da zadrže svoju decu podalje od ulice i okrivio društvene mreže za raspirivanje nemira, rekavši da se čini kao da neki mladi ljudi kopiraju nasilne video igrice.

Na kriznom sastanku sa vladom Makron je najavio da će ministarstvo unutrašnjih poslova mobilisati “dodatna sredstva” kako bi se izborilo sa nasiljem na protestima  i osudio, kako je naveo, “neprihvatljivo iskorišćavanje smrti adolescenta”.

Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije upozorilo je potencijalne putnike u Francusku da se tokom putovanja pripaze zbog nereda i da izbegavaju mesta protesta, uz upozorenje da su lokacije i vreme izbijanja nemira “nepredvidivi”, kao i da su mogući poremećaji u saobraćaju i uvođenje dodatnog policijskog časa.

Izvor (https://www.vesti-online.com/cetvrta-noc-nemira-u-francuskoj-uhapsena-471-osoba/)

Francuska na ivici vanrednog stanja: Mladić nova žrtva masovnih nereda - na ulicama 45.000 policajaca (foto)

Širom Francuske neredi. Demonstranti su nasilni, razbijaju i pale prodavnice, gradske skupštine, škole, policijske stanice, autobuse i automobile. Na ulicama je 45.000 policajaca. Uhapšeno je više od 900 ljudi, najviše 17-godišnjaka. Nemiri su izbili jer je policija ubila tinejdžera koji će danas biti sahranjen. Vlada razmišlja o uvođenju vanrednog stanja.

Protesti su prerasli u nerede. U obračunu sa nasilnim demonstrantima policija koristi suzavac i gumene metke. Sukoba je bilo u Parizu, Marselju, Tuluzu, Lionu, Strazburu, Lilu i skoro svim većim gradovima Francuske.

U predgrađu grada Ruana jedan mladić preminuo je nakon što je pao sa krova supermarketa dok su izgrednici pljačkali supermarket.

Policija je saopštila da su demonstranti sinoć opljačkali prodavnicu oružja u centru Marselja i izneli iz nje lovačke puške. Opljačkana je i zapaljena policijska stanica u Remsu.

U Lionu su demonstranti na policajce bacali Molotovljeve koktele. Policija je odogovorila - ispaljivanjem suzavca.

Ministar pravde Erik Dipo-Moreti ističe da smrt dečaka u Nanteru, pre četiri dana - ne može da se koristi kao izgovor za zlostavljanje svih. Zato je dao i posebna ovlašćenja javnim tužiocima.

Francuski ministar policije kaže da će biti mobilisane "specijalizovane jedinice", kao što su elitne taktičke jedinice francuske policije, brigada za intervencije i Nacionalna interventna grupa žandarmerije.

Na ulicama Pariza je 5.000 policajaca, ali to nije dovoljno da se očuva javni red.

Na Trgu Konkord u Parizu sinoć se, uprkos zabrani, okupilo više stotina ljudi.

- Pojačavamo policijske snage, biće ih 45.000 umesto 40.000. Neki su vraćeni sa godišnjih odmora, svi su sad na terenu. Odlučili smo da na ulice izvedemo i policijska okolopna vozila i kamione sa šmrkovima. Kritikovali su nas zbog upotrebe helikoptera, a time smo sprečili mnoge tragedije - rekao je Žerald Darmane, ministar unutrašnjih poslova Francuske.

Vlada je saopštila da će razmotriti sve načine za zaustavljanje nemira. Na vanrednoj sednici Vlade, predsednik je osudio nerede i "pozvao roditelje da budu odgovorni".

- Trećina uhapšenih su mladi ili vrlo mladi. Pozivam roditelje da drže decu koja su na protestima - dalje od ulice. Odgovornost je roditelja, a ne države da ih zadrže kod kuće - kaže Emanuel Makron, predsednik Francuske.

Lideri glavnih religija u Francuskoj uputili su zajednički apel "za dijalog i mir".

U gradu Klamaru uveden je policijski čas od 21 sat do šest sati ujutru, a vlasti traže da se u to vreme celoj zemlji ukine javni saobraćaj.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1254675/francuska-ivici-vanrednog-stanja-mladic-nova-zrtva-masovnih-nereda-ulicama-45-000-policajaca-foto)

Pale prozivke na račun Francuske: "Svi vidimo šta se dešava..."

Prisilno prihvatanje migranata dovešće do smanjenja nivoa bezbednosti u Poljskoj.

To je rekao poljski premijer Mateuš Moravjecki, tvrdeći da je politika primanja tražilaca azila doprinela tekućim nemirima u Francuskoj.

Moravjecki je rekao da su u toku nedavnog samita Evropskog saveta u Briselu "nekoliko zemalja, a posebno članice EU i Evropska komisija pokušale da nateraju Poljsku da prihvati princip prinudnog prijema migranata", prenose "RIA Novosti".

"Mi to ne želimo, morali bismo da platimo ogromne sume novca za neprihvaćene migrante", dodao je on, ustvrdivši da nije pristao na "smanjenje bezbednosti u Poljskoj."

Podsetimo, lideri EU prekinuli su pregovore o migracijama pošto su Poljska i Mađarska blokirale napredak nakon što su ranije ovog meseca nadglasane za plan da se migranti koji stižu u Evropu podele među 27 zemalja članica.

Poljska i Mađarska odbile su da podrže izjavu sa samita, za koju je potrebna jednoglasnost.

"Svi vidimo šta se radi u Francuskoj i Švedskoj, gde su ilegalne migracije to dovele do ponora. U toku jedne noći stotine spaljenih kuća, na hiljada zapaljenih automobila, razbijeni prozori, opljačkane bolnice i škole. Danas su to posledice nekontrolisane migracione politike koju nam nude i žele da nas nateraju da vodimo takvu politiku", zaključio je poljski premijer.

Moravjecki je u petak na Tviteru objavio snimak nemira u Parizu i Strazburu u kontrastu sa idiličnim scenama iz Poljske, gde se na kraju pojavljuje natpis: "Ne želimo ovakve scene na našim ulicama".

"Naš plan je Evropa sigurnih granica - bezbednost i javni red - to su vrednosti od kojih sve ostalo počinje", napisao je poljski premijer u propratnoj poruci.

Skoro 1.000 ljudi uhapšeno

Nasilni protesti izbili su u Francuskoj u utorak nakon što je policajac usmrtio sedamnaestogodišnjaka. Prema tamošnjim vlastima, skoro 1.000 ljudi je uhapšeno širom zemlje, a 45.000 policajaca raspoređeno da se izbore sa ovim nemirom.

Moravjecki je takođe predložio sopstveni plan za migrantsku krizu, a koji predviđa veće investiranje u čuvanje spoljnih granica EU i jačanje "Fronteksa", granične agencije bloka.

Takođe je predložio podržavanje ekonomskog razvoja u zemljama koje su izvor masovne migracije, smanjenje socijalnih davanja za ljude izvan EU i suzbijanje krijumčara i crnog tržišta.

Prema podacima "Fronteksa", vlasti u EU su 2022. godine registrovale 330.000 ilegalnih prelazaka na spoljnoj granici EU, što je agencija opisala kao najveći broj od 2016. i povećanje od 64 odsto u odnosu na prethodnu godinu.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=07&dd=01&nav_category=78&nav_id=2359253)

Samo veliki narodi mogu pokrenuti revoluciju, od nas malih se očekuje da prate" prelivanje iz kante". Promenila se vremena, ova "francuska revolucija " nije ista kao 1789." Tek smo vekovima kasnije saznali ko je iza nje stajao i zašto .

Ova revolucia traje ne od pojave "žutih prsluka" , već se opštenarodni gnev uzburkao usled amerikanizacije društva prouzrokovanog insistiranjem na jednakostima pridošlih i starosedelaca ( etničkih Francuza).Pola francuske ne radi, u većini neradnika je stanovništo iz bivših francuskih kolonija koje je sa pravom steklo francusko džavjanstvo i imaju kolektivno sećanje za sve ono što su im Francuzi isisali u prethodnim vekovima.

Zajedno sa asimilovanim ekonomskim migrantima, rame uz rame je i niži sloj ( ne srednji, već niži ) proste "radničke klase" koja globu davati ne može i jednostavno je zbunjena socijalnom politikom "radi do smrti".
"
Inteligencija se buni za sebe samu, koristeći talas nezadovoljstva, usmeravajući vetrove u lična jedra kroz proklamovane velike misli koja su pokretačka floskula za neuku pučinu.

Пре двадесетак година сам био на студијама са јеном Францускињом. Касније смо једно време радили заједно, ја вредније створење у животу нисам видео. У једном тренутку се вратила у Француску. Издржала је неких девет месеци и вратила се преко баре. Као менаџер у технолошкој компанији, није себи могла да приушти пристојан стан у Паризу. Живела је у породичној куићи на северу и устајалау пет ујутро, да би возом стигла на посао. Понекад би остала у граду, на неким журкама. Упознала је Арапе који су живели од социјалне помоћи. Отворено су јој рекли да немају намеру да раде, јер сматрају да је Француска као бивша колонијална сила, дужна да их издржава.

Прве генерације Арапа које су, након пропасти француског колонијалног царства, дошле у Француску су покушавале да се интегришу. Њихова деца су створила подкултуру и живе практично у неком свом свету, као у гету.

Може се десити да у једном тренутку дође до озбиљних расних сукоба у Француској. Не бих се превише поуздао у толеранцију белих Француза - њихови преци су побили десетине хиљада својих сународника у Вартоломејској ноћи, зато што су били протестанти. Не желим то и надам се да неће доћи до тога, али се прибојавам. Знам да у Србији има оних који би са задовољством посматрали такав развој догађаја, али он никоме не може донети добро. Свет функционише по систему спојених судова.

[attachment=1]

Makron odlaže posetu Nemačkoj zbog protesta u Francuskoj

Broj uhapšenih tokom noći porastao je na 1.311 nakon nereda koji su izbili u Francuskoj zbog smrti Nahela, 17-godišnjaka koji je prošlog utorka ubijen u Nanteru tokom policijske provere puta.

Francuski predsednik, Emanuel Macron, odložio posetu Nemačkoj, zakazanu za sutra za 5. jul, zbog situacije u sopstvenoj zemlji. Ovo je saopštio Serstin Garmelin, portparol nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera. U poruci na Tviteru, zvaničnik je napisao da su dvojica šefova država danas obavila telefonski razgovor. Makron i Štajnmajer razgovarali su o situaciji u Francuskoj, gde se nastavljaju sukobi između demonstranata i agencija za sprovođenje zakona. Vlasnik Jeliseja je tada zatražio od nemačkog predsednika da odloži posetu Nemačkoj. Organizovano za obeležavanje 60. godišnjice Jelisejskog sporazuma, to bi bilo prvo putovanje francuskog predsednika u Nemačku za 23 godine. U pratnji Štajnmajera sa njihovim suprugama, Brižit Tronje i Elke Budenbender, Makron je trebalo da poseti zamak Ludvigzburg, Berlin i Drezden.

Francuska u haosu: preko 1.300 hapšenja preko noći

Broj ljudi uhapšenih u noći nakon nereda koji su izbili u Francuskoj zbog smrti Nahela, 1.311-godišnjaka koji je prošlog utorka ubijen u Nanteru tokom policijske provere puta, porastao je na 17. Ovo je prenela televizijska stanica „BfmTv“. U glavnom gradu Parizu i okolnim predgrađima uhapšeno je ukupno 406 osoba. Što se tiče materijalne štete, podmetnuto je ukupno 2.560 požara na javnim putevima, izgorelo je 1.350 vozila, a oštećena su 234 objekta širom različitih gradova pogođenih protestima. Prema poslednjem izveštaju MUP-a, tokom nereda je povređeno 79 policajaca.

Smrt 17-godišnjaka izazvala je nasilne nerede u nekoliko gradova širom zemlje, što je navelo vladu da rasporedi hiljade policajaca i žandarma. Ministar unutrašnjih poslova juče je Džerald Darmaningodine, najavio je izuzetnu mobilizaciju 45 policijskih i žandarmerijskih agenata kako bi se izbjegla četvrta uzastopna noć nasilja u zemlji i smanjile tenzije. Iz bezbednosnih razloga, vlada je naredila otkazivanje „velikih događaja koji mogu predstavljati rizik za javni red“.

Tokom nereda koji su se tokom noći dogodili u Francuskoj, sedam policajaca je povređeno u pucnjavi u Vaulk-en-Velin-u, u metropolitanskom gradu Lionu. Ovo je objavio list „Le Figaro“, pozivajući se na izvore u policijskim snagama. Jedan od povređenih policajaca je navodno zadobio oštećenje oka, dok su ostali navodno zadobili modrice i povrede noge. Kako navodi izvor francuskog lista, sedam povređenih policajaca pokušavalo je da obuzda nasilje, kada je iznenada jedan skriveni pojedinac otvorio vatru. Protesti u Francuskoj traju danima, nakon smrti Nahela, 17-godišnjaka koji je prošlog utorka ubijen u Nanteru tokom policijske provere.

Izvor (https://www.agenzianova.com/sr/news/macron-rinvia-la-visita-in-germania-a-causa-delle-proteste-in-francia/)

Ruski  „Vepr-12“ primećen je kod borca specijalnih snaga francuske policije RAID.

[attachment=1]

Можда су неки Арапи (као људи из других бивших француских колонија) и покушали да се интегришу (а неки су и успели), али је вероватније да многи нису хтели, а вероватно ни могли, због отпора или нетрпељивости према њима у тим новим срединама. Нису та деца тек онако почела да живе у неком свом свету. Вероватно су се осећали назадовољним, одбаченим, презреним и пониженим. Ако не можеш да се школујеш, да добијеш посао, посебно не неки боље плаћени, ако те сваког дана домаћи гледају као "сумњиво лице", чак и када се трудиш да се уклопиш, шта можеш да очекујеш.

Religijski faktor je veoma prisutan u tim različitostima.Arapi neće da žive po pravilima države u koju su došli. Ne, oni hoće svoj svet da naprave na tlu Francuske.To se može videti u bilo kojoj državi Evrope.Nemam ništaprotiv bilo čijeg načina života sli kad si u Rimu, ponašaj se kao i ostali rimljani .
Potpuno isto oni zahtevaju u njihovim matičnim državama....

Oni su odlično proučili i koriste prava koja su Francuzi podigli na nivo koji svima odgovara.Ali odbijaju obaveze koje su takođe neophodne da bi svi uživali u blagodeti takve demokratije.

Ја сам се у мају зачудио огромним бројем африканаца у Италији. Италија није била нека колонијална сила. Држали су Либију од 1911. и Етиопију су једва освојили 1935/6, па се нису тамо дуго задржали. Неки које сам питао били су из Сенегала, а сви су били "патлиџански црни", што не личи баш на северну Африку. Има и много Малајаца, да не помињем Кинезе, Корејце, Перуанце са осталим "индијанцима", итд. Црнци углавном раде у виноградима. Углавном брзо освоје основни италијански језик, што ми се допало, мада кад их питаш где је "нешто", сви врте главом. Зато сам се и у Милану ослањао на карту "у глави", јер човека италијанског типа није лако наћи да га питаш. Жене из алпских крајева су често врло ружне, носате и "коњасте", док у Милану има пуно згодних, дугоногих - што и приличи Милану као престоници моде. Обрадовао сам се што, за разлику од источноевропских земаља, у У делу италије где сам био - север, нигде сем једном нисам видео окачене украјинске заставе. Италијани су добронамерни и не делује ми да су угрожени толиким бројем "изгорелих" људи уоколо. Иначе, Италијани и даље воле да пуше дуван свуда и на сваком месту, бацају пикавце около, слично као и код нас, а није ретко срести људе који цевче винчугу из флајке на улици. Чуди ме и то што су им католичке цркве чак и недељом сабласно пусте - обично три-четри бабе са кучићима/мачкама. Број православних цркава (руских / украјинских) се стално повећава и препуне су сваког дана у време литургије.

Zajednica francuskih opština je jedino rešenje !   8)

Danas sam dobio snimak na kojem tvrde da je zapaljena biblioteka Alcazar u Marseju, posle sam istražio malo po netu da li je to stvarno tačno jer je malo čudno i teško prikriti takvu stvar, došao sam do saznanja da je neko poturio snimak zapaljene pošte iz filipina i svuda po netu napisao kako je to pomenuta biblioteka. Ne znam koji je cilj ovakvih dezinformacija ali me baš zanima ko bi mogao da ih plasira i zašto.

Danas zaista postaje sve veći problem "filtriranja" vesti kojima smo bombardovani i određivanje šta je tačno, a šta je lažna, isfabrikovana, napravljena vest.
A čini mi se da će, kako vreme prolazi, biti sve teže i teže. I onda kada više ne budemo znali šta je istina, a šta ne, tada se nama može raditi što se poželi.
Nadam se, naravno, da nas ne čeka takva budućnost, a pogotovo našu decu...deo nas već matori pomalo...pa smo i delimično oguglali na "gluposti"....ali "oni koji dolaze za nama"? Za njih će to biti "nova normalnost".

Не само да постоји проблем, него је већ проблем. У Холивуду глумци прете штрајком, зато што је далеко јефтиније заменити их копјутерски генерисаним ликовима. При томе се ради о снимцима који се праве за велики, биоскопски екран. Данас је немогуће разликовати компјутерски генерисане снимке од аутентичних, осим стручном анализом. Говорим о квалитетним снимцима, не о ономе што клинац из средње школе уради за пола сата. Нпр. релативно је лако открити да ли је зграда која гори на Филипинима или у Француској. Снима изазива панику, али га је релативно лако демантовати. Пуно би већи проблем био да је била приказана права бибилиотека у Марсеју, која гори.

Будућност наше деце је већ увелико поремећена. Вековима су вести биле оно што се догађало у нашем блиском окружењу. Чак и када дође вест из далека, она је била препричавана, није била илустрована. Данас смо бомбардовани неограниченим количимама вести из најудаљенијих делова света, а све је попраћено снимцима. На тај начин то постају вести из окружења. Када се на то дода и потреба новинара за сензацијама, негативне вести постају уобичајена појава. Наша деца ће то доживљавати као нормалан свет у коме живе.

Novi raskol u Evropskoj Uniji?! Francuska žestoko odbrusila Briselu: "Naši protesti, naša policija"

Francuska odbrusila zvaničnicima Evropske unije.

Evropske unije se ne tiče kako je Francuska koristila svoju policiju tokom proteklih nereda, izjavila je Lorans Bun, francuska državna sekretarka za Evropu.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Renders je ranije izjavio da o policiji u Francuskoj treba razmisliti, s obzirom na "upečatljiv nivo nasilja" u toj zemlja već nekoliko godina, a što je kulminiralo u poslednjim neredima.

- Biću vrlo jasna - rekla je Bun na pretresu u francuskom Senatu:

- Nije na Didijeu Rendersu ili Evropskoj komisiji da se interesuju za način na koji Francuska upravlja svojim policijskim snagama.

Ona je video-klip sa tom izjavom na pretresu objavila na svom tviter nalogu, preneo je portal "Politiko".

Renders je, u intervjuu belgijskom radiju, rekao da postoji potreba da se "razmišlja o (francuskoj) policiji" s obzirom na "upečatljiv nivo nasilja" kojem je ta zemlja bila svedok u poslednjih nekoliko godina, što je kulminiralo u nedelju dana nereda nakon smrti tinejdžera Nahela M., koga je ubio policajac.

- Moramo da ispitamo veoma visok nivo nasilja, jer ono ponekad predstavlja izazov u ​​ponašanju određenog broja policajaca — kao što smo videli iz dramatičnih situacija koje su se dogodile - rekao je Renders. To se takođe odnosi, dodao je, na "ponašanje ljudi, koji imaju pravo da slobodno demonstriraju – to je osnovno pravo – ali ne da pljačkaju prodavnice, uništavaju preduzeća ili uništavaju javnu imovinu - podseća "Politiko".

Izvor (https://www.sd.rs/vesti/svet/francuska-nikom-nece-polagati-racune-pariz-kategoricki-protiv-stranog-mesanja-u-proteste-nije-na-2023-07-08?utm_source=ShareMedia.rs&utm_medium=widget&utm_campaign=razmena%2bsadrzaja)

Svi razumeju zašto je Francuska u haosu, ali vlasti kriju uzrok

Osvrćući se na nedavne događaje u Francuskoj, „Dan Bastilje“ 2023. bio je iznenađujuće tih.

Posle višednevnih nereda, francuski predsednik Emanuel Makron predvodio je ceremoniju francuskog nacionalnog dana, koji slavi… revoluciju.

Ova tišina se može objasniti činjenicom, da su francuske vlasti ograničile kretanje tokom večeri, zabranile prodaju vatrometa i rasporedile 130.000 policajaca i vojnika po zemlji. Ove brojke su zanimljive. 130.000. Ne govorimo o ukrajinskim trupama za njenu kontraofanzivu. Govorimo o Francuskoj naciji koja se hvali svojom demokratijom i umetnošću života.

Međutim, zatišje od 14. jula 2023. ne bi trebalo nikoga da zavara, jer francuske elite i dalje potpuno negiraju realnost situacije.

Neredi su počeli u Francuskoj nakon smrti Nahela, tinejdžera severnoafričkog porekla kojeg je ubio policajac. Dok je u zemlji besneo haos pod zaprepašćenim očima ostatka sveta i dok su putnici otkazivali letnje rezervacije u jednoj od najturističkijih zemalja na svetu, političari i novinari su se borili da održe narativ koji ne ukazuje na glavni izvor problema – masovnu imigraciju.

U 2022. godini, nakon katastrofalnih događaja oko Stade de France tokom finala između Liverpoola i Real Madrida, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin optužio je britanske huligane za odgovornost za haos, što je izazvalo diplomatsku krizu.

U 2023. godini, Darmanin je ostao pri svojim tvrdnjama. Tokom saslušanja u Senatu, objasnio je da je obilazeći policijske stanice tokom tih zloglasnih noći primetio da je među uhapšenim mladićima „dosta Kevina i Matea“.

„Youngsters“ je uobičajeni politički korektan izraz koji se koristi u Francuskoj, kada se govori o deci imigranata koji žive u predgrađima velikih gradova. Francuski glavni mediji su pratili isti scenario, pri čemu je „BFM TV“ objavio listu najčešćih prezimena među izgrednicima- 80% njih su tipična francuska ili keltska imena.

Iako su među njima mogli biti neki Kevin i Mateo, ovo insistiranje političara i medija otkrilo je istinu. Negiranje je takvo, da dok francuski mediji lako govore o „rasnim neredima“ kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, francuski novinari isključivo koriste izraz „gradski neredi“ da opišu situaciju u Francuskoj.

Da bi smirili umove, zvanični glasovi su morali da insistiraju na tome da nije problem imigracije, a retki hrabri koji su se na to usudili bili su, očigledno, odmah primorani da prođu dvoranom srama što su rasisti, fašisti, beli supremacisti, ultradesničari… birajte šta god želite u trenutnom leksikonu zapadne vladajuće klase.

Francuska javnost mora da miruje, dok političari koriste isprazne izraze poput „potrebe solidarnosti“ i daju milione kako bi vlasnici radnji, preduzeća i pojedinci pogođeni haosom ćutali i popravljali uništenu infrastrukturu, koja će ponovo biti uništena tokom sledećeg kruga nereda.

Ironija je da se degradacija infrastrukture posvećene mladima dešava svaki dan u Francuskoj. Za razliku od Rusije, multietničke imperije koja se organski gradila vekovima, za razliku od SAD, ogromne federacije država koja se izgradila na imigraciji, Francuska je poslednjih decenija iznenada primila ogromnu količinu ljudi neevropskog porekla. Nadati se brzoj integraciji ovog naroda, očekivati njihovo prilagođavanje „vrednostima Republike“ je čista želja.

Demografski odnos snaga u Francuskoj se polako ali nepovratno menja, a vlasti se suočavaju sa izazovom koji su same stvorile.

U Francuskoj je prikupljanje podataka o etničkoj pripadnosti načelno zabranjeno. Međutim, tokom saslušanja u Senatu, Darmanin je rekao da nije moguće doneti zakon o imigraciji jer su izgrednici rođeni pre 17-20 godina, pa je, kako je rekao, „prekasno”.

Svaki put kada izbiju neredi u Francuskoj, oni postaju sve ozbiljniji. Haos je 2005. godine počeo nakon smrti dvoje tinejdžera afričkog porekla koji su se sakrili u elektrani da bi pobegli od policije.

Neredi su trajali tri nedelje. 2023. je trajalo pet dana, ali je intenzitet nasilja bio neuporediv. Da dodamo komično-tragični prizvuk ovom opisu nesposobnosti francuskih vlasti- prema nekima, dileri droge su odigrali glavnu ulogu u okončanju haosa.

Šta dalje očekivati, kada vidimo da uz to, političke elite tvrdoglavo pokušavaju da proguraju svoju apsurdnu i neprirodnu LGBT agendu, nešto što došljaci iz Afrike, Bliskog istoka, Pakistana itd. nikada neće prihvatiti?

Istorija bi se mogla ponoviti. Možda će Makron, ili njegov naslednik, završiti u situaciji sličnoj onoj u kojoj se našao Luj XVI. „Da li je ovo pobuna?“ upita car. „Ne, gospodine, ovo je revolucija“, odgovorio je njegov ministar.

Izvor (https://webtribune.rs/svi-razumeju-zasto-je-francuska-u-haosu-ali-vlasti-kriju-uzrok/)

Европа скреће десно

Староседелац против придошлице раздваја рањиви континент

Washington Examiner (https://www.washingtonexaminer.com), 25. јули 2023.
Аутор: Доминик Грин (Dominic Green)


Нахел Мерзук је јурио аутобуском траком у мерцедесу високих перформанси пољских регистарских ознака када га је полиција приметила. Било је 7:55 ујутро 27. јуна на Булевару Жака Жермена Суфло у Нантеру, предграђу западно од Париза. Када се Мерзук, 17-годишњак алжирског и мароканског порекла, зауставио на црвеном семафору, два полицијска мотоциклиста су активирала сирене и наредила му да стане. Прескочио је светло и починио даље саобраћајне прекршаје у 20-минутној јурњави пре него што је ухваћен у саобраћајној гужви.

Полиција је сјахала и наредила Мерзуку да угаси мотор на нишану. Мерзук је убрзао. У 8:16 један од официра, нар. Флоријан М., пуцао у њега из непосредне близине кроз отворени прозор возача. Аутомобил је кренуо даље и ударио у улични намештај. Један путник је побегао пешке, а други је ухапшен. До 9:15 ујутру, Мерзук је искрварио.

Снимак на друштвеним мрежама је у супротности са првобитном тврдњом полиције да је Мерзук покушао да прегази полицајце и да је Флоријан М. пуцао у самоодбрани. Док су локални становници протестовали испред седишта полиције у Нантеру, председник Емануел Макрон назвао је Мерзуково убиство „необјашњивим“ и „неопростивим“. Фудбалска звезда Килијан Мбапе, син имиграната из Камеруна и Алжира, рекао је да је то "неприхватљиво". На ТикТоку је позвала Мерзукова мајка
"побуна за мог сина." Флориан М. је приведен и оптужен за убиство из нехата („добровољно убиство од стране надлежне особе“).

Нереди су почели у Нантеру у сумрак, а затим су се проширили током ноћи на банлиеуе, стамбене комплексе који обилују имигрантима који окружују Париз. Запаљени су аутомобили, аутобуси и школе, а ватромет је пуцао на полицију. Градска већница у Мантес-ла-Јолиеу, северозападно од Париза, била је бомбардована. Повређено је најмање 20 полицајаца. Увече 28. јуна, док су Макрон и његова супруга Брижит свирали на једном од опроштајних концерата Елтона Џона, избили су нереди у градовима широм Француске. Неко је снимио Макрона како тапка председничком ногом уз песму „Суботом увече је у реду за борбу“. У међувремену, нападнуто је више од 90 јавних зграда, од полицијских станица до школа, градских већница и библиотека. Повређено је још 170 полицајаца.

Трећег дана влада је послала интервентне и антитерористичке јединице. Вечерње услуге јавног превоза су обустављене, а неколико општина прогласило је полицијски час. Али разарања су се интензивирала. Последњи пут Европска криза је сада вишедимензионална и општа. Заиста, ради се о неколико међусобно повезаних проблема. Сада већ позната скраћеница 'ислам' и 'имиграција' не успева да објасни њихову сложеност. Нити могу у потпуности да објасне политичку промену кроз коју Европа пролази.

Француска је видела нереде оваквих размера, 2005. године, немири су обуздавани у оквиру овог пута, проширили су се на центар Париза и друге градове, пљачкајући продавнице и палећи аутомобиле. У Нантеру је руља напала споменик холокаусту. „Nike les condés. Bande de chiennes. On va vous faire un Shoah“, неко је спрејом насликао: „Јебем ти пандуре. Банда кучки. Направићемо холокауст за вас.”

Емануел Макрон је отказао планирано путовање у Немачку, обећао да ће ангажовати још полицајаца и окривио родитеље, друштвене мреже и компјутерске игрице. Министарство унутрашњих послова забранило је продају ватромета и канти са бензином и обуставило сав јавни превоз после 21 сат Два највећа француска полицијска синдиката објавила су саопштење: „Ратовали су“ са „дивљачким хордама“ и „штеточинама“. Нереди су трајали још пет дана.

У Бресту, на северозападној обали, изгорели су анекс градске куће, две банке, друштвени центар и теретана. У централном граду Лиону, симболу la France profonde, „дубоке Француске“, испаљени су калашњикови, а четири полицајца су повређена у паљби из пушке и сачмарице. У јужном лучком граду Марсеју, арапској престоници Француске, опљачкана је продавница оружја, запаљена највећа градска библиотека, а један мушкарац је убијен у пуцњави полиције. У Л'ај ле Роз (L'Haÿ-les-Roses), јужно од Париза, аутомобил се забио у капију градоначелниковог дома, а његова жена и једно од његове деце су повређени док су бежали. У Анжеу, на западној обали, националистичка милиција изашла је на улице са бејзбол палицама.

До 5. јула повређено је више од 800 полицајаца. Запаљено је преко 1.000 зграда и скоро 6.000 возила. Ухапшено је више од 3.300 младих људи, међу којима су били и малолетници, а погинула су два изгредника. Штета је процењена на 650 милиона евра (око 730 милиона долара). Штета за већ уситњено друштвено ткиво Француске је непроцењива. Импликације за Европу су неизбежне.

Вишедимензионална криза

Француски немири разоткривају европску кризу. Снимци пламена и ватромета могли би да наговештавају да је проблем сезонски и локални, као што су чамци миграната који се укрцавају са обала Африке и Турске када је лепо време и често се удаве на десетине пре него што стигну у Европу. Али криза је вишедимензионална и општа. Заиста, ради се о неколико међусобно повезаних проблема. Сада већ позната скраћеница „ислам“ и „имиграција“ не успева да објасни њихову сложеност. Нити могу у потпуности да објасне политичку промену кроз коју Европа пролази.

Имиграција је спољни притисак, којим наднационално управља Европска унија. Асимилација је унутрашњи проблем, којим управљају националне владе држава чланица ЕУ. Оба одговора не успевају у исто време.

Европа је богата. Европа има владавину закона, када изађете из банлија. Европа је лако доступан копном, ваздухом и морем. Европа је неодбрањива. Јужна граница САД дуга је нешто мање од 2.000 миља. Само Италија има скоро 5.000 миља обале. САД деле границу са две државе. Рачунајући прекоморске територије, ЕУ се граничи са 20 држава. Укупна граница САД је дуга 5.525 миља. Континентална европска обала ЕУ дуга је 41.000 миља.

Европске државе су отуђиле контролу својих граница ЕУ, која је занемарила контролу граница као прескупу и превише вероватну да ће је ставити на погрешну страну међународних конвенција и невладиних организација за људска права. У марту је буџет председника Џоа Бајдена за наредну годину укључивао 25 милијарди долара за америчку царину и заштиту граница и имиграцију и спровођење царина. У свом текућем шестогодишњем буџетском циклусу (2021-2027), ЕУ је доделила 34,9 милијарди евра (38,4 милијарде долара) Фронтексу, Европској агенцији за граничну и обалску стражу. Ово је нешто више од 6,3 милиона долара годишње - отприлике четвртина онога што ће САД потрошити на много краће границе.

До јануара 2022. године, известила је агенција ЕУ Еуростат, 23,8 милиона грађана који нису из ЕУ живело је у ЕУ. Ови „неовлашћени имигранти“ били су бројнији од становништва Румуније (19 милиона), Холандије (17 милиона) или Грчке (10 милиона).
ЕУ је доделила 34,9 милијарди евра (38,4 милијарде долара) Фронтексу, Европској агенцији за граничну и обалску стражу. Ово је нешто више од 6,3 милиона долара годишње - отприлике четвртина онога што ће САД потрошити на много краће границе.

Извор (https://www.washingtonexaminer.com)

Напомена: Ово је само прва страница обимне анализе на три стране, нисам у могућности да копирам и пренесем остатак текста.

Наставак текста (не могу да га копирам):

[attachment=1]

Protest protiv policijskog nasilja, a nasilje činili...

Париз: на протесту против полицијског насиља повређена три полицајца

ПАРИЗ – Три полицајца су повређена данас када су учесници демонстрација у Паризу против полицијског насиља, напали њихово возило, јавила је БФМТВ.

Шеф париске полиције Лоран Нуњез навео је на друштвеној платформи X (Твитер) да су приведене три особе.

Француски министар Жералд Дарманен оценио је тај инцидент као „неприхватљиво насиље”.

Видео снимак који је поставио Нуњез на X, приказао је полицијски аутомобил у покрету који демонстранти ударају металним шипкама, пренео је Ројтерс.

Нуњез је, такође, рекао да је мета била и банка, преноси Танјуг.

„Видимо куда води мржња према полицији”, написао је Дарманен на платформи X.

Према БФМТВ, на демонстрацијама у Паризу је учествовало више хиљада људи.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/573319/Pariz-na-protestu-protiv-policijskog-nasilja-povredena-tri-policajca)

Dok ceo svet pomno prati dešavanja na Bliskom istoku, u Borelovoj evropskoj bašti tiho se odvija praktično potpuno ukidanje ostataka suvereniteta zemalja koje pripadaju EU.

Odbor za ustavna pitanja Evropskog parlamenta (AFEC) usvojio je izveštaj (https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20231023IPR08163/eu-treaties-reform-meps-submit-proposals-to-strengthen-eu-capacity-to-act) u kojem se preporučuju izmene ugovora EU na večernjem glasanju u sredu 25. oktobra. Dvadeset članova AFEC-a glasalo je za izveštaj, a šest je glasalo protiv. Štaviše, tekst dokumenta je tek danas postao javan.

Promene uključuju ukidanje  "Pravila jednoglasnog veta" u Savetu EU i prenos ovlašćenja sa država članica na nivo Evropske komisije, posebno stvaranjem dva nova ekskluzivna ovlašćenja EU za zaštitu životne sredine i značajno proširenje opšteg ovlašćenja (član 4), koja će obuhvatiti osam novih oblasti: spoljnu i bezbednosnu politiku, bezbednost granica, šumarstvo, zdravstvo, civilnu odbranu, industriju i obrazovanje.

Izveštaj takođe predviđa pojednostavljenu proceduru za suspenziju članstva onim zemljama koje krše „vrednosti EU“ kao što su „vladavina prava“, „demokratija“, „sloboda“, „ljudska prava“ ili „jednakost“.

I sve se to dešava, kako razumemo, bez ikakvog učešća naroda zemalja EU. Bez njih im je određena sudbina. Nema referenduma, nema glasanja u nacionalnim parlamentima.

„Ovo je bio predšok, očekujte erupciju!“ Na protestima u Nemačkoj sprema se totalni zaokret

Predsednik udruženja nemačkih poljoprivrednika Joahim Rukvid upozorio je danas da će sledeće nedelje uslediti novi protesti poljoprivrednika širom Nemačke.

– Ako se ništa ne dogodi sa poljoprivrednim dizelom, sledeći protesti i akcije uslediće naredne nedelje – rekao je Rukvid, prenosi Cajt.

On je dodao da su dosadašnji protesti bili „predšok“ i dodao da bi, ukoliko se ništa ne promeni, „moglo da dođe do erupcije“.

Rukvid je istakao da poljoprivrednici traže da nemačka vlada odustane od planiranih smanjenja subvencija za poljoprivredni dizel, rekavši da poljoprivrednici to vide kao „dodatni porez“.

– Odgovornost sada leži isključivo na saveznoj vladi. Samo oni mogu da spreče proteste poljoprivrednika – rekao je on.

Poljoprivrednici su prošlog ponedeljka započeli blokadu pristupnih puteva autoputevima u delovima Nemačke u znak protivljenja vladinom planu da ukine poreske olakšice za nabavku dizela koji se koristi u poljoprivredi.

Ogorčeni prevoznici i vozači izlaze na ulice, gradu preti totalni kolaps

U Berlinu je danas se nastavlja protest vozača, započet u četvrtak, koji zahtevaju sniženje cena putarina i taksi na emisiju ugljen-dioksida, bolju infrastrukturu za profesionalne vozače i pravednu konkurenciju između nemačkih i stranih vozača.

Ranije jutros, policija je za Bild potvrdila da se kod Brandenburške kapije okupilo 620 kamiona i 150 traktora, dok se očekuje da oko 1.500 vozila blokira puteve oko Berlina.

Berlinci se još jednom suočavaju sa velikim prekidima u saobraćaju koje izazivaju kamioni, tegljači i traktori, dok se ne očekuje da će se protesti vozača završiti pre večeri.

Izvor (https://webtribune.rs/ovo-je-bio-predsok-ocekujte-erupciju-na-protestima-u-nemackoj-sprema-se-totalni-zaokret/)

Десетине хиљада на протестима у Берлину и широм Немачке, у Минхену прекинут скуп

Више десетина хиљада људи поново је данас протестовало у Берлину и другим градовима широм Немачке против десничарског екстремизма и у знак подршке демократији, док су демонстрације у Минхену прекинуте из безбедносних разлога, услед превелике гужве.

Најмање 60.000 људи окупило се у Берлину, а протести, који се организују откако је објављено да су чланови крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) одржали тајни састанак са десничарским екстремистима у Потсдаму на којем су разговали о масовној депортацији страних држављана, одржани су и Бремену, Келну и Бону, Дрездену, Лајпцигу...

У Минхену су демонстрације прекинуте из безбедносних разлога, пошто се створила превелика гужва, саопштила је полиција.

На протесту се очекивало око 25.000 људи, али организатори кажу да их се окупило до 250.000, док је полиција пренела, позивајући се на прелиминарне податке, да се окупило око 100.000 људи.

Одлуку да се прекине скуп, којем су присуствовали и градоначелник Минхена Дитер Рајтер и председница израелске заједнице у Минхену Шарлот Кноблох, заједнички су донели полиција, ватрогасци и организатори.

Демонстрацијама у Берлину присуствовало је најмање 60.000 људи, а полиција је навела да би могло да их буде и око 100.000 људи, преноси Шпигел.

Збoг велике гужве, полиција је убрзо након почетка скупа проширила места окупљања људи испред Бундестага.

Због гужве су затворене станице метроа и мостови, додаје Велт.

У Бремену се, на митингу "Гласно против деснице", окупило, према проценама полиције, између 35.000 и 40.000 људи, док организатори процењују да је било око 50.000 људи.

"Цео Бремен мрзи АфД", узвикивали су учесници протеста у Бремену.

Протести против десничарског екстремизма и ксенофобије одржани су и у Келну и Бону.

Неколико хиљада људи окупило се у Бону, док су у Келну одржана три скупа, на којима је десетине хиљада људи протестовало против десничарског екстремизма.

"Мржња те чини болесним" и "Нема Келна за нацисте", писало је на плакатима које су носили учесници протеста у Келну, наводи Тагесшпигел.

Хиљаде људи изашло је данас на улице Дрездена и Лајпцига, градова у савезној немачкој држави Саксонију како би протестовали против десничарског екстремизма и АфД-а.

У Сарбрикену, главном граду савезне државе Сарланд, окупило се скоро 13.000 људи, док се у Флензбургу у савезној држави Шлезвиг-Холштајн окупило око 10.000 људи.

Од петка до данас планирано је одржавање протеста на око 100 локација широм Немачке.

Председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер захвалио је на посвећености демократији стотинама хиљада учесника који протестују против десничарског екстремизма.

"Они бране нашу републику и наш устав од непријатеља. Они бране нашу хуманост", навео је председник Немачке у видео-поруци.

Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер похвалила је одржавање протеста као одбрану демократије.

"Срце наше демократије куца на нашим улицама и трговима овог викенда", рекла је она и оценила да је веома охрабрујуће то што стотине хиљада људи активно "брани немачку  демократију".

У суботу је више од 100.000 људи изашло на улице Немачке, укључујући у Франкфурту, Штутгарту и Хановеру, док је протест у Хамбургу у петак завршен раније из безбедносних разлога, услед велике гужве.

Протести против десничарског ексремизма одржавају се широм Немачке након што је откривено да су су чланови АфД у новембру присуствовали састанку са неонацистима и другим екстремистима да би разговарали о масовној депортацији миграната, тражилаца азила и немачких држављана страног порекла за које се сматра да нису успели да се интегришу.

[attachment=1]

Састанак је одржан у хотелу у близини Потсдама, надомак Берлина, 25. новембра, али је о њему јавност сазнала тек 10. јануара, када је то открио истраживачки лист "Коректив".

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/595254/Desetine-hiljada-na-protestima-u-Berlinu-i-sirom-Nemacke-u-Minhenu-prekinut-skup)

Blokirane ulice u Briselu, požar na Luksemburškom trgu (video)

01.02.2024.

Prijavljeni su i drugi slučajevi vandalizma, kao što je bacanje kamenja i paljenje petardi, a saobraćaj je ometen i u okolini Brisela

U Briselu je danas oko 1.000 farmera na traktorima blokiralo nekoliko centralnih ulica u Briselu, posebno u blizini Evropske četvrti, gde se očekuju lideri EU na vanrednom sastanku Evropskog saveta.

Poljoprivrednici, koji su stigli iz cele Evrope da protestuju protiv Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i Zelenog dogovora, a posebno iz Italije, blokirali su Luksemburški trg ispred Evropskog parlamenta i podmetnuli nekoliko požara drvima i gumama, prenosi Ansa.

Prijavljeni su i drugi slučajevi vandalizma, kao što je bacanje kamenja i paljenje petardi, a saobraćaj je ometen i u okolini Brisela, javlja holandski javni servis VRT.

Konvoj farmera na traktorima zaputio se ranije danas ka sedištu EU u Briselu, u cilju da predstave svoje žalbe vezane za previsoke cene, pravila i birokratiju liderima bloka na samitu koji je predviđen za diskusiju oko slanja pomoći Ukrajini.

"Biće mnogo ljudi... Pokazaćemo da smo nezadovoljni i to je dovoljno, nije nam cilj da sve rušimo", rekao je Žan Fransoa Riker, farmer iz južne Belgije, i dodao da očekuje između 1.000 i 1.400 vozila na protestu.

Farmeri su u sredu blokirali više puteva širom Belgije, Francuske i Italije, dok su pokušavali da poremete trgovinu u velikim lukama i drugim ekonomskim rutama, prenosi AP.

Protesti su imali neposredan uticaj i Evropska komisija objavila je u sredu planove da zaštiti poljoprivrednike od jeftinog izvoza iz Ukrajine tokom rata i dozvoli farmerima da koriste deo zemlje koja je bila prinuđena da leži na ugaru iz ekoloških razloga.

Planove treba da odobre 27 država članica bloka i Evropski parlament, ali oni predstavljaju  simboličan ustupak evropskim poljoprivrednicima.

"Samo bih želeo da ih uverim da činimo sve što je u našoj moći da saslušamo njihovu zabrinutost. Mislim da se trenutno bavimo važnim temama za njih", rekao je potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

https://www.youtube.com/watch?v=dhxvfWIFlbM

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/596990/Blokirane-ulice-u-Briselu-pozar-na-Luksemburskom-trgu-video))

https://www.youtube.com/watch?v=1d_9T6TO66k

Ovde uživo možete pratiti:
Zapaljene vatre ispred parlamenta EU usred protesta belgijskih poljoprivrednika

https://www.youtube.com/watch?v=45qLFhZ_PdU

Baš me interesuje da li će u EU na snazi ostati propis da krastavac mora da bude aposlutno ravan, dužine 12 - 15 cm ili će dopustiti da bude malo i kriv.  :rtfm

Ovo je šansa za Srbiju i Hrvatsku (bez obzira što je u uniji), ako se ovo stanje nastavi i poljoprivrednici ne dobiju državne subvencije moraće sve da poskupi, odnosno hrana na prvom mestu, gde velike šanse imaju manje zemlje koje do sada nisu bile konkurente po pitanju poljoprivrednih proizvoda.
Čitam da je Slavonija opustela, u Srbiji se takođe ne ulaže dovoljno u poljoprivredu, ovo je šansa da "male" zemlje izađu na evropsko tržište, ali ne sa sirovinama već sa gotovim proizvodima (ne izvoziti žito, već bonžite).

Nezaposlenost u Britaniji u januaru porasla na 3,9 odsto, rast plata usporava

---

12.03.2024.

London - Nezaposlenost u Velikoj Britaniji je u januaru blago porasla sa decembarskih 3,8 odsto na 3,9 odsto, a plate rastu sporijim tempom nego što se očekivalo, zaključak je danas objavljenog izveštaja britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS), prenosi Tanjug.

---

Redovna plata u Velikoj Britaniji, ne uključujući bonuse, porasla je za 6,1 odsto međugodišnje, dok su ekonomisti Rojtersa očekivali rast za 6,2 odsto.

Ako u statistiku uračunamo i bonuse, platni paketi su porasli za 5,6 odsto, ponovo ispod očekivanja ekonomista koji su prognozirali 5,7 odsto, prenosi Skaj njuz.

Rast britanskih plata je bio najsporiji od oktobra 2022. godine, ali se i dalje drži iznad godišnje stope inflacije koja je u 2023. iznosila četiri odsto.

Najnoviji podaci verovatno neće ohrabriti Banku Engleske da sledeće nedelje smanji referentne kamatne stope u zemlji, zaključuje Skaj njuz.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/603774/Nezaposlenost-u-Britaniji-u-januaru-porasla-na-3-9-odsto-rast-plata-usporava))