PALUBA

Potvrđeno: Ubijeno osmoro dece u školi na Vračaru

Dečak (14) pucao je u školi "Vladislav Ribnikar" i ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja, saopštio je MUP.

Sedmak je upao na čas istorije i počeo da puca na đake, kako je potvrđeno za B92.net.

Jedno dete je već na operacionom stolu. Ono ima povrede glave i životno je ugroženo.

Drugo dvoje dece koja su primljena u Tiršovoj, imaju prostrelne rane i na intenzivnoj su nezi.

Dečak je, podsetimo, uhapšen.

Povodom ovog stravičnog događaja, oglasio se MUP zvaničnim saopštenjem.

"U pucnjavi koja se jutros dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru ubijeno je osmoro dece i radnik obezbeđenja, dok su šestoro dece i jedan nastavnik škole ranjeni i trenutno su zbrinuti u Urgentnom centru i Tiršovoj. Učenik ove škole K. K. (2009) koji se sumnjiči da je izvršio ovaj zločin pronađen je i uhapšen u školskom dvorištu. Sve policijske snage su i dalje na terenu i intenzivno rade na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti koje su dovele do ove tragedije", navodi se u saopštenju.

Podsetimo, najpre se pojavila informacija i da je nastavnica istorije ubijena, ali to nije tačno.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=05&dd=03&nav_category=16&nav_id=2327196)

Samo ću, za sada kratko reći da ne znam šta da prokomentarišem. Jednostavno me zaboleo stomak....  :'( :'( :'(

U prvim vestima je bilo javljeno, da je pucao iz očevog pištolja.

Po zakonu on ne može da odgovara krivično (dakle nema zatvora ni slanja u popravni dom) za ovo jer ima manje od 14 godina....ali ... Reperkusije će biti raznovrsne po sve ....

...osim ako je već napunio 14 godina, a kako izgleda jeste.

Neovisno o detaljima, neovisno o bilo ćemu što izađe kroz istragu... užas

Užas za rodbinu ubijenih
Užas za ranjene i njihove obitelji
Ali užas i za direktnog učesnika i njegovu rodbini.

Uživo obraćanje na konferenciji za medije

https://www.youtube.com/watch?v=iDglhRfr-Wo

Dečko je prilikom hapšenja (pri hapšenju se nije opirao) navodno izjavio da je pucao jer je psihopata. Teško svima, jer ovo nije moguće sanirati na bilo koji način.

Ovo je neizmerno velika tragedija i tuga za sve nas . Molio bih te da se sudržiš od takvih komentara koji se provlače kroz medijske pretpostavke , dok se ne završi istraga. Treba imati pijeta prema žrtvama i njihovim porodicama prvenstveno.

Po svemu sudeći taj nesretni tinejdžer, bio je odličan đak, išao na takmičenja ne samo iz istorije, zbog čega se i dogodilo sve ovo. Navodno dobio jedinicu i iz revolta pucao.
Deca nikada nisu kriva već roditelji. Otac ga je vodio u streljanu i tako je naučio da koristi oružje.

Da li komentarišemo ili ne komentarišemo? Dečko se izgleda dobro pripremio. Malo je verovatno, da se radilo tek o afektu. U afektu se ne pravi popis ciljeva ("primary targets"). U prilogu slike sa uviđaja.

Нигде није споменуто да је учинио било шта у афекту , већ из револта на слабу оцену. Очигледно са предумишљајем. Заиста је компликовано сада , на основу неколико чињеница, утврђивати све аспекте и позадину трагедије. Много је фактора утицало на овакав развој догађаја. И даље стојим иза мишљења да је родитељска кривица пресудна. Почев од њиховог ега који се пренео на дете и неодговорности оца .

Šta god da se desilo, dečko je od žrtve (navodno da je bio i zlostavljan u školi) postao počinilac. Za oca je ovo, siguran sam, najgora noćna mora (za roditelje ubijenih da i ne govorim). Koliko je dečko bio odlučan u onome što čini se vidi iz činjenice, da ga nije pokolebala niti prisutnost radnika obezbeđenja, te ga je ranio (radnik je podlegao ranjavanju), jer je bio prepreka do "primarnih ciljeva".

Mislim da je ovo toliko šokantno i užasno da je bolje ne polemizirati.

Mislim, čisto osobno i vrlo subjektivno da su svi koji su se našli dotaknuti ovim užasom žrtve.
Ne govorim o pravdi i pravu nego emotivno.

@.........

Nemojmo postavljati slike dečaka počinioca ni njegovog oca. Za sve nas bi bilo dobro da je ovo stvarno nešto izolovano i da se nikada neće ponoviti.....
 

У праву си...не поновило се

Ma ne može mi niko reći da osoba u afektu (bilo zdrava bili psihički nestabilna) ukoliko posjeduje vatreno oružje isto neće i upotrijebiti, koje je tvoje mišljenje o tome @dark?

Vidis to ne mogu da se slozim 100%.  Roditelji mogu biti krivi, ali ne verujem da ga je otac ucio da ubija ljude, nego ga je vodio u streljanu.

Ali, ima tu i druga strana medalje, drzava ne daje roditeljima i skolama da vaspitaju decu, nego su deca zasticena ko beli medvedi i sve im je dozvoljeno jer nemaju posledice za ucinjena (ne)dela i nestasluke, da da ne pominjem za postovanje prema starijima. Pre 35 godina, ne dao Bog da je neko rekao mom tati sta sam radio, bolje bi prosao u policiji kod Karleushe ili Obradovica....

Prvo, ukoliko neko od rođaka žrtava ovo može da pročita želim da izjavim moje saučešće.

Čitajući po medijima gledam ova slova i nekako i dalje ne mogu da prihvatim da se to desilo ovde i nama a u suštini me ni ne čudi s obzirom na to kakvo smo društvo postali. Slušam danas lupetanja mistara i njihove nesposobne svite kako su krivi ''zapadne vrednosti i video igrice'', ne nisu, krivi ste vi jer ste napravili loše društvo koje funkcioniše da donese vama korist a ne da olakša svima boravak u njemu.
Vršnjačko nasilje nije nova stvar, stara koliko i vreme, ali eto ranije nije bilo ovakvih stvari. Šta se promenilo? Ko je kriv? Kako zaustaviti?
Prvo šta se promenilo je da je profesor ili nastavnik lišen autoriteta, čak su i lepo rekli sugrađani da profesor više ne sme ni preko da pogleda dete. Tu bih da dodam da dok sam ja išao u školu, bilo u srednju ili u osnovnu, uvek je bilo dežurnih profesora u dvorištu i to baš da nebi došlo do vršnjačkog nasilja. Gde su ti profesori danas? Puše pljugu? Slikaju se za instagram? Promenilo se i to da su meni u školu dolazili pisci,glumci i sportisti da nas obiđu a danas dolazi kriminalac Kristijan i one prostakuše i kurvetine sa pinka, kriminalac koji je VRŠIO VRŠNJAČKO NASILJE i zbog koje je devojka oduzela sebi život -Baka Prase, pa još mogu da vide i sina Žeklja mitrovića koji je sa 120km/h pregazio devojku na pešačkom prelazu i dobio nanogicu.
Ko je kriv? U slučaju vršnjačkog nasilja ima više ''krivaca'' a i kod ovog rezultata ima opet više krivaca. Pođimo od toga da profesori  nisu zaustavili vršnjačko nasilje, ne može niko da me ubedi da nisu primetili jer postoje i sistemi i mehanizmi za takve stvari pitanje je da li su bili nemoćni ili ih boli ćošak. Odustvo roditelja i odustvo bliskosti sa roditeljima gotovo uvek rezultuje asocijalnim ponašanjem, ovo je na žalost ekstreman slučaj a želim i da postavim pitanje kome trebaju dva pištolja i kako je to dete došlo do njih? Iako sam u istom ovom uzrastu imao kontakt sa vatrenim oružjem, kao i svako dete kome je neko u rodbini uniformisano lice, imalo ga je i dosta mojih vršnjaka koji su bili žrtve vršnjačkog nasilja pa se nije desilo ništa slično. Iako ne mislim da je pametno voditi ovako mlado dete u streljanu ne mislim da je ovo presudan faktor. I zaboga koja streljana dozvoljava ulaz maloletnim licim i upotrebu vatrenog oružja!?

I dolazimo do poslednjeg, kako sprečiti? Postoje mehanizmi otkrivanja i sprečavanja vršnjačkog nasilja, da ne dužim sad o njima oni se ne sprovode iz razloga koji su meni nepoznati. Lično mi pada teško što ću reći ovo što ću reći ali mislim da se ništa neće promeniti sem da će neki marginalni likovi poput onog pisca Dušana Nedeljkovića da iskoriste ovaj događaj za samopromovisanje.

Da ne citiram prethodnoka, Dukija
Jer upravo to je problem.
Kad smo veći nas bili u školi glavna briga nam je bilo da bilo kakva naša glupost, nepodopština ili gore ne dospije do ušiju roditelja jer onda si obarao rekord u trčanju sa preponama i fijukaućim odgojnim metodama za leđima, a danas se prof. mora nadati da ukor ili loša ocjena previše ne traumatizira učenika i roditelje.
A zašto..
Do jučer su negativci na tv ili filmu bili manje negativni od današnje dječice u vrtiću. Političari, i u doba socijalizma su bili "gospoda" , nije da nisu krali i varali ali se nisu hvalili i ponosili time.
Nekad je znanje i obrazovanje bilo cijenjeno..a danas se i mediji i političari sprdaju.
I na kraju pogledajmo emigraciju...
Nekad su emigrirali najniže kvalificirani kadrovi, a danas.. odlaze mladi i perspektivni, kod nas ismijavani i omalovažavani...a onda u bijelom svijetu vrhunski i uspješni...
Za kraj, otišao sam daleko ali, pogledajte "sport" , ja sam stara kanta ali za mene je ovo danas galaksijama daleko od sporta.
Nekad se govorilo "osvojio je srebro, broncu, 5, 6 mjesto, OSVOJIO" a danas "IZGUBIO je zlato" ...samo prvi i svi ostali gubitnici...a takvu filozofiju poprima cijelo društvo

PS danas se desilo u Beogradu ali moglo se desiti bilo gdje od Triglava  i Jadrana do Crnog mora

I da se složim sa Dukijem glede posljedica ..ništa osim emocionalne kozmetike i političke samopromocije.
Jer riba smrdi od glave a i ovaj put kao kod hrpu drugih će se očistiti samo par krljušti na repu... Po potrebi će pasti glava nekog "desetara" i "razvodnika" čisto zato da "vojska" pomisli da "glave" rješavaju probleme

 Moj stric Mićko iz Nikšića,bavio se boksom i ni najmanje nije izbegavao dobru makljažu.Kada sam imao 13-14 godina(znači otprilike koliko i ovaj dečak) dođe na Velimlje gde sam bio sa bakom i donese malu Beretu 6,35mm.Kaže red je da naučiš da gađaš.Ispucamo dva okvira(10-12 metaka koliko se sećam) na orah u bašti,iskrčeno parče zemlje oteto od kamena i ograđeno zidom od tog kamenja.Ja se sav "napalio" letim,zemlju ne dodirujem a on kaže "kud si krenuo ?"Pa da ispričam Stevanu,Žiži i Minji(mojim drugovima Velimljanima)."Nema šta da se priča,nije to za hvalisanje,pištolj ne služi za to ni za pucanje po svadbama.Ja sam se tukao izbili me da sam bio "vas krvav" a pištolj mi u džepu."Tu lekciju sam ,zbog nečega,zapamtio za sav život(nikada,apsolutno nikada nisam šenlučio niti sam ikada okrenuo cev bilo kojeg oružja na drugoga osim u ratu) ali na žalost njegov sin a moj brat nije.Pucao je na devojku kad ga je ostavila pa u sebe.Srećom devojka je preživela.Oružje je ozbiljna naprava ali je čovek taj koji ubija.

Ово је ужасна трагедија. Број погинулих и рањених је јако велик.

Овакви догађаји се по правилу користе да се захтева забрана поседовања оружја. Очекујем да ће се то догодити и у Србији. Пошто је у питању Србија, очекујем да ће се све ово користити и у политичке сврхе.

Ако би могла да се извуче нека поука, то је да се овакве ужасне трагедије могу десити било где, да нико није имун, да не постоје ”нормалне” и ”болесне” државе.

Иначе, та школа је својевремено важила за једну од најбољих у граду, не знам каква је ситуација данас.

Nemam ja o tome mišljenje, jer mi je osnov u životu (u mnogočemu) samokontrola. Ne pijem, ne pušim, ne kartam, pokušavam živeti staloženo i mirno. Afekt mi je nepoznanica, te to prepuštam psiholozima i psihijatrima. Ovaj događaj je toliko užasan da nemam reči niti opravdanja niti osude. Mogu jedino izneti moje duboko saučešće svim obiteljima, rođacima, prijateljima i celoj naciji koja je pogođena ovom tragedijom.

Moram da dodam još jednu stvar. Ovo što ću napisati je naučno dokazana činjenica i sa malo pretrage možete naći i pročitati.
U slučaju asocijalnog ponaša uvek se pojavljuje podatak odsustvo roditelja i to u apsolutnoj većini je odsustvo oca. Procentualno gledano šanse za asocijalno ponašanje kod osoba koje rastu ili su rasli bez majke je jednak kao kod onih koji su imali oba roditelja.

S obzirom da moji vršnjaci sada imaju i po dvoje dece u toku sam sa problemima sa kojima se suočavaju. Problem je upravo to što su veoma malo FIZIČKI prisutni kod svoje dece jer moraju da rade za privatnike koji ih izrabljuju ili moraju da rade dva posla. U glavnom ovaj teret pada na očeve pa rade smene od 10+sati.E TO JE SISTEMSKI PROBLEM I DOK SE TO NE REŠI BIĆE OVAKVIH STVARI. Jer roditelji žele da budu tu i žele da pruže emociju deci ali nemaju vremena jer moraju da rmbaju da nebi bili u egzistencionalnom problemu ako hoće da im pruže iole dostojanstveno detinjstvo.
Na žalost ima i roditelja koji su prosto nezainteresovani za svoju decu ili alavi na pare. Ne poznajem dotičnog pa ne mogu ni da sudim ali je svakako deo odgovornosti i na njemu jer K.K. nebi došao do oružja i znao kako da ga koristi da nije bilo ovog u vlasništvu njegovog oca.

Užasna i nezapamćena tragedija. Duboka sućut obiteljima pokojnih a ranjenima želim brz oporavak. O nedjelu i uzrocima ne bih govorio. Tema za kriminaliste, psihologe i psihijatre. Ne ponovilo se.

Sa ovim mogu da se složim. Dečakov otac je po onom što piše na Internetu i što govore na vestima ,anesteziolog . A takvih 'em što ima nedovoljno u Srbiji,'em je posao takav da baš moraju u nekim slučajevima i da ostaju u operacionim salama i po 18 sati dnevno dok se neka operacija ne zavisi. Nekom kolegi dečakovog oca je danas verovatno najduži dan u životu .

Mislim da treba diskutovati a ne ćutati pred ovakvim zločinom i tragediji, baš iz razloga da se ovo nigde više ne ponovi.
Da se vidi šta je motiv (sumnjam da je samo slaba iz istorije), i da se vidi u ovom slučaju šta će sve preduzeti država Srbija da bi se sprečile eventualne buduće tragedije, a i zemlje iz okruženje bi mogli da uči na tuđim greškama, bolje nego na svojim. :'(
Jasno, treba biti odmeren i dostojastven u diskusiji u ovako teškim i tragičnim trenucima.

Slusao sam govor predsjednika Vucica na TV a i citam postove na forumu i fascinira me po tko zna koji put cinjenica da vecinom ljudi, ukljucujuci i predsjednika vise vremena posvete zlocincu i pricama o njemu nego o zrtvama zlocina. O njima jako malo. Ima toga i u Svicarskoj. Baba ubila malog djecaka na putu iz skole nozem i roditelji na sudu uzasnuti koliko je vremana sudac potrosio brinuci se o njoj, kako je, ili dva prijatelja u deliriju droge jedan ubije drugog i na sudu prvo pitanje sudca je ubici kako mu je i kako se osjeca, a rodbina ubijenog kao i da ne postoji.....

Iskreno saučešće svim porodicama koje su danas zavijene u crno u Beogradu.

Uzroci - svakako ih je više, o tome će stručni ljudi dugo raspravljati. Mene zabrinjavaju pozitivni komentari događaja i veličanje glavnog aktera na društvenim mrežama koji se danas pojavljuju i to od strane dece sličnog uzrasta...

Ne bih se složio sa tobom Milane55, dužnost predsednika nije da se svuda meša, gde mu jeste i gde mu nije mesto, ovde mora institucije da rade puno bolje svoj posao, a ne u Srbiji se odlazak kod psihologa ili psihijatra radi pomoći još uvek smatra tabu temom.
Na Zapadu svi imaju svog "šrinka" i to je sasvim normalno.

Mislim da to pokazuje koliko na Zapadu, u stvari stanje nije "normalno". Kod nas 45 godina nikome nije trebao "šrink". A onda smo krenuli prema "zapadnim vrednostima" i sada će i nama trebati "šrink", u stvari, već nam treba.... Ali treba nam zato što je to stvarno potreba, a ujedno i najbolji dokaz kako to nije "normalno" i kako treba menjati i sistem i sistem vrednosti. Uvezen za Zapada.

Pucnjava u školi na Vračaru – MUP: Stradalo osam učenika i radnik obezbeđenja, šestoro dece i nastavnica povređeni, uhapšeni napadač i njegov otac

03.05.2023.

Učenik sedmog razreda Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu pucao je jutros iz pištolja na obezbeđenje škole, nastavnicu i učenike. Ubijeno je osam učenika i radnik obezbeđenja, saopštio je MUP. Šestoro dece i nastavnica su ranjeni i zbrinuti u Urgentnom centru i Klinici u Tiršovoj. Napadač K. K. (2009) po zakonu ne može krivičnopravno da odgovara za zločin i biće prebačen na Kliniku za neuropsihijatriju. Privedeni su njegovi roditelji. Vlada Srbije donela je odluku da 5, 6. i 7. maj budu dani žalosti u Srbiji.


Na društvenim mrežama poziv da se na Cvetnom trgu oda počast stradalima

Sve veći broj roditelja, učenika sadašnjih i bivših dolazi ispred škole, pale sveće i ostavljaju cveće.

Veliki broj građana se okuplja u obližnjim parkovima, a na društvenim mrežama kruži poziv da u 20 sati dođu na Cvetni trg kako bi odali počast stradalim učenicima i radniku obezbeđenja.


MSP Francuske: U pucnjavi u Beogradu ubijen učenik sa francuskim državljanstvom

Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je da je u pucnjavi u Beogradu ubijeno dete koje je imalo francusko državljanstvo.

"Duboko smo šokirani saznanjem o pucnjavi u OŠ 'Vladislav Ribnikar' u Beogradu, 3. maja ujutru, koja je dovela do velikog broja žrtava među učenicima i nastavnicima, uključujući i jednog učenika francuske nacionalnosti", navodi se u saopštenju.

Dodali su da su njihove misli uz ožalošćene i da ambasada u Beogradu čini sve kako bi u teškim trenucima pružila podršku porodici poginulog državljanina Francuske.

"Francuska izražava svesrdnu solidarnost sa srpskim narodom i vlastima u ovoj tragediji", istakli su iz MSP Francuske.


Telefonske linije za podršku porodicama ubijenih, nastavnicima i učenicima

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je u cilju podrške porodicama stradalih u današnjem događaju, nastavnicima i učenicima kojima je potrebna psihološka pomoć i podrška, otvorio dve telefonske linije: 063 8681757 i 063 8682217.

Đaci OŠ “Vladislav Ribnikar“ do kraja nedelje neće ići u školu

Milja Krivokuća iz Ministarstva prosvete rekla je gostujući u Beogradskoj hronici da tragedija koja se danas dogodila ne može da vrati vreme unazad i da vrati decu, ali da smatra da škole jesu bezbedna mesta.

Đaci škole u kojoj se dogodio ovaj zločin naredna tri dana neće iću u školu, rekla je Milja Krivokuća.

Istakla je i da će tim Ministarstva prosvete, zajedno sa Ministarstvom zdravlja napraviti plan podrške ovoj školi.


Stevanović: Postoji niz pravila za držanje oružja

Aleksandar Stevanović iz Instituta za kriminološka istraživanja kaže za RTS da o tome kako je oružje završilo u rukama maloletnika postoji niz okolnosti.

"Kada je reč o držanju oružja postoji niz pravila, jedan od nekolicine uslova je da imate mogućnost da bezbedno držite oružje. To je za sada izjava oca dečaka koji je izvršio protivpravno delo", napominje Stevanović.

Ističe da oružje mora biti na mestu kom fizički ne može da mu pristupi niko ko nema dozvolu da ga drži.

“Nije samo ni to garant. Podsetiću na podatak MUP-a za 2022. godinu kada je oduzeto oko 7.000 komada vatrenog oružja. To je pretpostavka koja je zasnovana na operativnim podacima da ima oko tri miliona nelegalnog vatrenog oružja“, ističe Stevanović.

Svako zna, dodaje, za veliki broj ostavinskih postupaka, gde u zaostavštinu ulazi vatreno oružje.

"O tome nemate podatke, ne znate šta se sa tim dešava", ukazuje Stevanović.

Jedno je, navodi, krivica, a drugo je odgovornost.

“Uzmite za primer filmove, igrice i serije. Postoji jedan ambijent agresije u društvu, rijaliti programi. Pozivam da se preispita sadržaj koji mi plasiramo u društvu, jer je neodrživo. Smatram da možemo drugačije i na duhovit način se zabavljati“, kaže Stevanović.

Za desu koja su u osetljivoj dobi, igre sa brutalnim nasiljem mogu samo destruktivno da deluju, napominje.

"Mora da se pođe od premise da ako se nekome obratite za pomoć, primetite neku promenu u ponašanju deteta, ne znači da je loše, već da mu treba podrška", kaže Stevanović.

Defektolog Jugović: Škola mora da ojača svoju vaspitnu ulogu

Defektolog Aleksandar Jugović stava je da škola mora da ojača svoju vaspitnu ulogu.

“Kakva je realno vaspitna uloga škole, da li želimo i vaspitnu, a ne samo obrazovnu ulogu škole? Škola mora da ojača tu ulogu, jer ona se sada gubi i čitava odgovornost je na roditeljima“, rekao je Jugović.

Izvor (https://www.rts.rs/lat/vesti/hronika/5184615/pucnjava-u-osnovnoj-skoli-vladislav-ribnikar-na-vracaru-u-beogradu--ima-povredjenih-uhapsen-maloletnik-koji-je-pucao.html)

Moje je bilo na račun polemika koje nastaju zbog često istih misli izrečenih različito.
Da parafraziram reklamu jednoh našeg dnevnika "informacija a ne senzacija" (iako su oni 5% informacija a 95 posto senzacija)
 
Uzroci su duboki i sistemski u našim društvima puno viši i obimniji od tog oca i sina, nažalost ovo je tek sičušni vrh monstruoznog ledenjaka u našim vodama.

Ako sam dobro razumio predsjednika Vucica, spominje se da je policija, izvrsila kontrolu oko skole prije pocetka nastave. Zasto? Je li postojala sumnja ili dojava ili smo stigli do toga da je to standardna procedura. Kada smo otisli u Kanadu prije 30 godina moja je supruga bila uzasnuta kad je vidjela da na ulazu u skolu gdje idu djeca tog uzrasta od 10 do 14 godina postoji metalni detektor, jer navodnoa djeca nose nozeve u skolu. To nam se uz jos neke stvari nije dopalo i vratili smo se u Evropu. Kao sto je predsjednik Vucic rekao metalna detektorska vrata nisu opcija za preko 330 skola samo u Beogradu.
O tempora, o mores!

Možda će se netko složiti samnom a možda i neće, ali kriminologija je (po mom ubeđenju) pseudoznanost (kao i sociologija u celini), za razliku od kriminalistike koja je prirodna znanost. To ne znači, da nije u određenim slučajevima potrebna, ali kad kriminolog krene uopšteno da problematizira vatreno oružje, onda možete biti sigurni u kom će smeru pokušati da okrene javnost.

Tako smo mi izgubili pravo da imamo pistolje u UK, posle Dumblane masakra, na zalost, posteni ljudi su izgubili izgubili pravo da poseduju pistolje dok kriminalci ih i dalje imaju i nose....

Iskreno, nije što ih imaju krimninalci. Kriminalci su uvek izvan zakona ali dobrim delom i izvan društva, te sve i da imaju €€€ ostaju marginalci (barem je tako u normalnim državama, ne u Sloveniji gde kriminalac zaposeda najviši položaj u vlasti). Oružje ima i vlast, a kada vlast oružje ima a državljani oružja nemaju onda više ne možemo govoriti o slobodnom društvu nego o tiraniji i samovolji vlasti, bez obzira na teoretsku mogućnost njene zamene svake četiri godine.

https://www.youtube.com/watch?v=P5euh4gd76U

Oвде се слажемо. Рестрикције не угрожавају криминалце, него поштене грађане. Слободни људи носе оружје, ако се не варам још у Хатишерифу који је књаз Милош добио од султана, то је била једна од слобода. Уосталом, у данашњем времену, пиштољ може да се направи на 3-D штампачу за релативно кратко време.

Забрана оружја не спречава овакве трагедије. Ако можете, погледајте израелску серију ”Black Space”  (Нетфликс).

Baš treba polemisati i to iz više razloga. Ako ne razgovaramo o ovome guramo stvari pod tepih a to nikada nije dobro donelo. Druga stvar, ovo je vojno-bezbednosni forum a ovo jeste tema bezbednosti koja je, gle čuda, gurana pod tepih.
Takođe, pripadnici ovog foruma jesu ljudi koji su često odsutni od kuće i njihova deca mogu doživeti vršnjačko nasilje ili onu odsutnost muškog roditelja o kojoj sam pisao. Dosta krimosa koji se provlače kroz novine baš imaju za očeve vojna lica ili policajce a eto u ovom slučaju V.K. je, ako je verovati medijima, bio radiolog na VMA.

Oваа е сериозен проблем не само на српското опшество туку и на сите пост југословенски опшества , И дури  имаше македонски филм со име Илузија снимен уште во 2004 година  за оваа тема

Дејството на филмот се случува во Велес за време на првите години од независноста на Република Македонија.
Приказната се врзува за 13-годишното момче Марко Трифуновски (Марко Ковачевиќ), талентирано момче што расте во семејство на татко пијаница - Лазо (Владо Јовановски), преплашена мајка од која нема никаква поддршка - Анѓа (Елена Мосевска) и промискуитетна, надмена сестра Фани (Славица Манаскова). На училиште, Марко е постојано малтретиран од Леви (Мартин Јовчевски), син на албанскиот шеф на полицијата Блашко (Дејан Ачимовиќ). За да избега од проблемите, Марко често игра шах на локалните гробишта сместени крај железничката. Два ментори му ветуваат подобра иднина на Марко - босанскиот професор по македонски јазик (Мустафа Надаревиќ) и исплашениот војник Парис (Никола Ѓуричко) - но потоа и двајцата го изневеруваат, што на крајот предизвикува катастрофална промена кај него - станува криминалец и го убива својот професор(    Мустафа Надаревиќ)

Така да овие проблеми ние ги имаме ама образовниот систем не ги решава и послен имаме  ладнокрвни убици кој  без грижа на свест можи да убијат повеке луге   И во случајот во Србија не одговара сторителот на оваа дело бидејки е малолетен . Затоа сметам дека проблемот е во самиот образовен систем кој дозволува  детска игра на потсмев да прерасни во сериозен проблем .

Иако сметам дека се работи за некоја секта која преку интeрнeт врбува вакви разочарни деца и  ги активира во одредени моменти .Некако ми многу случајно баш во Србија а пред неколку месеци во Америка се случи скоро ист напад.

www.youtube.com/watch?v=mZS-87aQ6hc

   Iskreno saučešće porodicama nastradalih i molitva za sve ranjene da prežive i zaleče rane.

   Tek nakon nekoliko dana moći ćemo mirne glave analizirati ovu tragediju. Već sada ima dosta nelogičnosti koje bodu oči. Vremenom možda dobijemo još pojedinosti da bismo mogli da donesemo svoj sud ali meni sada bodu oči sledeće stvari:

   Činjenica da je ovo prvi ozbiljan slučaj vršnjačkog School Shootinga u Srbiji, za naše podneblje toliko stran i neprimeren, već ukazuje na alarm. Jednostavno, kod nas toga nije do sada bilo niti je to tipično za ove krajeve. Neuzvraćena ljubav, slaba ocena ili kinjenje od strane vršnjaka kod nas dosad nije bio razlog da se pravi spisak za odstrel.

   Sam spisak i uzrast žrtava nije logičan jer ako je u pitanju osveta za vršnjačko nasilje kako je moguće da su stradala i deca iz 6. razreda od ubica koji je pohađao 7. razred ? Ovo bi bio prvi slučaj da mlađi učenici maltretiraju nekog iz starijeg razreda. U tom uzrastu su primetne razlike između starijeg i mlađeg razreda kako po fizičkoj tako i po emocionalnoj zrelosti. Plus što je ubijeno 7 devojčica i jedan dečak, a 4 dečaka i jedna devojčica ranjeno što znači da su žrtve mahom ženskog pola što još više isključuje vršnjačko nasilje kao motiv.

   Priloženi materijalni dokazi na konferenciji za štampu u vidu spiska dece, od kojih su većina zaista i žrtve, pisan pisanim slovima ćirilicom i skica zgrade škole pisana latinicom štampanim slovima na engleskom totalno drugačijim rukopisom i različitom veličinom slova, što se može i laički ustanoviti letimičnim pogledom, ukazuje na dve stvari. Ili je neko sa strane učestvovao kao instruktor i pomagač nesrećnom izvršiocu pa mu je on dostavio jedan od tih papira, ili se radi o psihološkom fenomenu podvajanja ličnosti ( što bi moglo da se iskoristi za oslobađanje počinioca od odgovornosti, a primenjivano je više puta u našoj sudskoj praksi). Prva opcija je mnogo strašnija i ukazuje na umešanost drugih lica i moguću opasnost od još sličnih masakara u budućnosti! MUP se ovim detaljom zaista mora ozbiljno i što hitnije pozabaviti.

   Navedeno je da je na mestu zločina pronađeno 57 čaura i 6 metaka, a da je nađeno 3 okvira (pretpostavljam od pištolja 9mm koji ima okvir od 15 metaka) i malokalibarski pištolj u rancu. Nešto mi je mnogo ispaljenih metaka osim ako je izostavljen četvrti okvir u pištolju. Verovatno ni policija nije iznela sve detalje. U svakom slučaju ubica je sistematski gađao žrtve sa spiska i pogađao ih vrlo precizno što je neverovatno za dete tog uzrasta koje je po izjavi oca svega tri puta bilo u streljani! I još je nakon ispaljenih svih metaka iz okvira isti vadio i umetao novi. I tako tri puta ne gubeći preciznost i volju za nastavkom svog krvavog pira. Ovo je tipično samo za profesionalne ubice a ne za učenika osnovne škole. Tvrdim da u vojsci nema puno starešina koji bi ovo mogli da ponove u situacionom gađanju za tako kratko vreme. A oni su obučeni i više puta su gađali.

   Hladnokrvnost i metodičnost su takođe odlike vinovnika ovog zločina koji je prvo uklonio pripadnika obezbeđenja ,iako se tvrdi da su bili u prijateljskim odnosima, a zatim dežurnog učenika i njene drugarice koje su se tu zatekle. Zatim je tražio i pronalazio lica sa svog spiska i pogađao ih precizno, neke samo jednim metkom ali fatalno. Išao je u kabinet za istoriju i tamo nastavio masakr da bi potom izašao u školsko dvorište, odbacio oružje i pozvao policiju i sam se prijavio. Prilikom privođenja nije bio naoružan i nije pružao otpor čime je umnogome povećao svoje šanse da ostane živ i izbegne stradanje od policijske vatre koja zbog toga nije imala razloga da bude otvorena. Ubica je znao da je škola opremljena video nadzorom i da će kamere sve zabeležiti a to su znali i policajci koji su ga priveli nakon što su videli šta je uradio. Ovo je jako bitan momenat jer ukazuje da ga je neko dobro pripremio i ostavio mu mogućnost da se živ izvuče nakon što počini masakr.

   Na umešanost trećeg mnogo starijeg i iskusnog lica ili više njih ukazuje i njegova materijalna pripremljenost za ovaj događaj. Pre svega poneo je sa sobom dva pištolja. Profesionalci uvek nose rezervno oružje iz prostog razloga ako primarno oružje zataji. Zatim tu su tri tzv. Molotovljeva koktela za koje je tvrdio da je nameravao da ih iskoristi za zaprečavanje ulaza u školu čime bi sprečio eventualne žrtve da izbegnu susret sa njim ili da spreči ulazak policije dok ne završi svoj naum. Znam da se recepti za ovu napravu mogu naći na internetu ali eksperti znaju koja od ovih naprava pouzdano radi i ko takvu izradu koristi. Ovo bi moglo da ukaže na eventualne saučesnike ili inicijatore ovog pira.

   Odsustvo kajanja, hladnokrvnost, odsustvo nesigurnosti i veština u rukovanju oružjem uz preciznost, ukazuju da je bio ozbiljno obučavan za ovaj zločin. Gde, kada i od čije strane ostaje na istrazi da utvrdi. Mislim da se korišćenjem bilo kakve psihoaktivne supstance ili hemijskog stimulatora ne može sve ovo što sam naveo izvesti.

   Politička pozadina ovog masakra, ako je ima, može biti višeznačna u ovom prelomnom i jako teškom trenutku za celi region pa i Evropu. U najelitnijoj gradskoj četvrti Beograda, u školi koju pohađaju uglavnom deca uspešnih i dobrostojećih roditelja gde su maksimalno sprovedene propisane mere bezbednosti događa se ovakav nezapamćeni masakr. Možda ne slučajno. Možda je ovo poruka. Molim se Bogu da se na ovome završi a stradali nađu svoj mir.




   

Rukopisi nisu različiti, nije retkost da se koriste dva pisma u tom uzrastu a mladi pod uticajem medija često koriste anglicizme pa je verovatno zato i pisao plan na engleskom. Ako pogledaš brojeve, konkretno sedmicu, identične su na oba papira. Takođe bi doveo u pitanje činjenicu da ako je planirao ovo mesec dana, kako to da roditelji nisu ništa primetili.
Dakle vraćamo se na problem odsustva roditelja,jedan od više činilaca koji su mogli da spreče ovaj događaj.
Još jedan čudan podatak mi je razmena poruka sa radnikom obezbeđenja u privatno vreme, zašto trinestogodišnjak razmenjuje privatne poruke sa radnikom obezbeđenja koji može deda da mu bude? O čemu su pričali?

Nakon informacija koje sam dobio u toku jučerašnjeg dana i jutros, sve više sumnjam na pozadinu ovog događaja upravo iz razloga koje je naveo micha - izvedba, odsustvo kajanja, planiranje, mete, izjave.
Onakvo precizno rukovanje oružjem ne može se naučiti posle tri odlaska u streljanu a nelogično je da pukim slučajem tako precizno bira "mete" i toliko precizno pogađa. Ovakvo rukovanje takođe nije mogao da nauči preko interneta nego je morao da vežba. Broj čaura i okvira je takođe nelogičan ali tu ostavljam mogućnost lupetanja novinara, ukoliko je pak podatak tačan jesno je da je još neko u tom trenutku bio umešan ali da verovatno to ne saopštavaju zbog istrage. Mislim da postoji veoma velika mogućnost da je bio pod uticajem nekoga sa strane ko ga je uputio kako da ovo izvede, ako je to slučaj ne sumnjam da će se otrkiri istragom, policija radi svoj posao dobro ali je sudstvo to koje zakazuje i pušta kriminalce na slobodu.

Micha, mnogo toga što pišeš se može objasniti činjenicom, da je dečko svoju "obuku" odradio na kompjuteru igrajući "first action shooter" igre. U tim igrama koje postaju sve realističnije je menjanje praznog okvira standardna procedura. Jedino što nije mogao odraditi na kompjuteru je baratanje pravim oružjem te gađanje u realnim uslovima, jer se pravi pištolj ponaša drukčije nego ono što nudi simulacija na kompjuteru.

Školsko nasilje ili druge stvari mogu dati jedan od odgovora na pitanje šta ga je navelo na takav čin, ali postoji i druga strana. Vrtić, škola, čak i fakultet, to su sve sredine u kojima je važna socializacija, dakle prilagođavanje. E sad, pitanje je tko se kome danas uopće prilagođava, kad decu odgajamo da su prinčevi i princeze, da uvek trebaju da imaju pravo, da uvek teraju svoju pravdu, i slično.

[attachment=1]

Nadam se da je ovo samo neukusni crni humor

Na žalost, mislim da nije crni humor nego deca to ozbiljno misle. :(

Mi kao društvo, imamo veliki problem i biće to teško rešiti, imajući u vidu da je ovo pre svega evropski i svetski problem....
A mi nismo "odvojeni" od sveta, ali nešto se mora preduzeti....

Učenik izvadio plastični pištolj u školi nakon minuta ćutanja

Dečak star četrnaest godina izvadio je plastični pištolj nakon minuta ćutanja u OŠ "Jefimija" u Obrenovcu.

M.D. je uperio plastični pištolj u učenike iz odeljenja. Školski policajac je odmah reagovao i ubrzo su o incidentu obavešteni razredni starešina i psiholog kao i služba Centra za socijalni rad.

Ceo tekst (https://www.politika.rs/sr/clanak/550840/plasticni-pistolj-pucnjava-u-skoli-obrenovac-beograd)

Poruke koje je postavio Malagurski,a preneo Duki ovde na forumu su sve u takozvanom "gejmerskom fazonu" . I proističu iz "grupnih četova" . Dok igraju na primer WoW (world of warcraft) ili Counter Strike deca se uključe u neki grupni čet i tu razmenjuju poruke ,a i razgovaraju međusobno preko slušalica. Tako se i stvorilo ovo današnje ponašanje i otuđenje kod dece . Oni znaju sve gde se šta nalazi i na kojoj mapi u igrici ,ali nemaju pojma da se orijentišu u životu. Život jednog deteta uzrasta 10 do 14 godina se svodi na : škola,učenje,WoW,škola,učenje, YouTube,škola,učenje,opet WoW (ili neka druga igrica) i to je to. Ceo današnji i jučerašnji dan pokušavam da razumem gde je to dete naučilo da pravi Molotovljeve koktele ? A sve ono ostalo "da je planirao da ih baci na ulazu tako da spreči policiju da uđe u školu" to mi je jasno. To je iz "gejmerske industrije" njemu usađeno u svest kao "pozitivna stvar". Odatle i otuđenje svesti kod njega o tome šta je učinio .

Danas u toku dana sam primetio da se ispred svake škole u gradu nalazi barem po jedno policijsko vozilo ,a kod svih koje sam video je bila uključena rotacija iako su samo parkirani ispred škole.

Što se tiče odgovornosti oca i majke koji su privedeni (ne znam da li su pušteni u međuvremenu) ,otac može da odgovara zato što je neadekvatno držao oružje (tu se kazne kreću od 9 meseci zatvora do od prilike 2 godine,ali ne više od toga jer bi bilo previše strogo) ,a i centar za socijalni rad sada može (što će naj verovatnije i učiniti ) da im oduzme starateljstvo nad decom . To će dodatno da zakomplikuje sve i ta deca (pročitao sam da dečak ima i sestru?) su trajno izgubljena . A uz njih i sva ostala koja će ceo život nositi neke traume od ovog događaja.

I ovde ću se uzdržati opet od toga da pišem i kritikujem neki društveni poredak...iako svi znamo gde najviše škripi...

Ma kad deca počnu da ubijaju drugu decu to je kraj civilizacije.

   Samo 24 časa nakon tragedije imamo već nekoliko Copy-paste slučajeva. Prvo slučaj u Obrenovcu sa plastičnim pištoljem donesenim u školu i izvađenim posle minuta ćutanja (znači svesno pripremana radnja sa umišljajem, iako je epilog miroljubiv) i slučaj učenika Ekonomske škole u Bihaću koji se poziva na jučerašnji incident i takođe preti svojim drugovima iz škole. Okidač je pokrenut, grudva se kotrlja niz breg. I biva sve veća...

   Ovo je najgora noćna mora koja je mogla da nas zadesi. Nakon šoka sledi srdžba pa preispitivanje i na kraju strah. Strah od svoje i tuđe dece tinejdžerskog uzrasta da bi mogla da učine nešto slično. Strah od spoznaje koliko ih malo poznajemo i u stvari ne znamo ko su ...

Da li je to samo eho događaja ili iskrivljena svest o sadašnjosti gde je "buka u modi" gde nisu svi buntovnici bez razloga.Gnušam se rasprave o dnevnoj politici jer je ogledalo kulturno obrazovne geopolitike na koju teško možemo uticati . Po svemu sudeći, mnogi od nas nismo kadri ići u korak sa tehnologijom koja nas okružuje . Kanibali smo sopstvenog napretka u bolju budućnost jer je većina kanona i postulata zamenjena liberalnim pristupom koji u prvom planu ističe idioritmiku u odnosu na opštežiteljstvo.

Namerno ovo spominjem zbog ravnoteže u postojanju jedne zajednice koja je davnih vekova uspostavljena upravo zbog tolerancije i očuvanja nas samih kao jezgra iz kog se produžava ljudski rod. Poslužio sam se iznad terminima i naposletku  parafrazom iz romana Predeo slikan čajem književnika Milorada Pavića.

Zabrane i predložložene mere u načelu, sa druge strane izazvaće suprotnu reakciju. Mislim na spuštanje starosne granice za sankcije koja je istog momenta u koliziji sa pravima i slobodnim odlukama polne zrelosti. Ovo ako se vodimo primerima iz "razvijenih društava" ma kako to shvatili i doživljavali.

Statistika je neumoljivo okrutna ako prostom pretragom informacija dođemo do termina  "worldwide school shootings" gde se ni smrtnom kaznom maloletnicima ( za posledice kao nauk ostalima ) u "najvećoj proklamovanoj demokratije sveta" ne postiže rezultat jer imaju najveći broj takvih slučajeva , mnogo puta veći u odnosu na celokupno stanovništvo planete Zemlje.

U odnosu na broj stanovnika , zakoračili u tu skupinu sasvim očekivano. Od svih dušebrižnika koji su u moći da nešto promene ili samo kukaju ( ubrajam i sebe) nema konkretnog predloga i plana za cilj od recimo sledećih 10-20 godina ubuduće . Kratkoročne predložene mere od juče neće imati efekta čak iako se usvoje.

Opet dolazimo do ključne tačke razdora između "idioritmika i opštežitelja" koje nekako treba privoliti na saradnju zarad opšteg dobra svih nas zajedno.

Дечак К. К. (13) који је убио девет и ранио седам особа, није могао за три пута у стрељани да стекне искуство да са таквом прецизношћу, као што је почињено, убије своје другаре, рекла је за Танјуг оружарка Ана Симоновић.

Како је прецизирала Симоновићева, која иначе има сертификате о руковању готово свим врстама ватреног оружја, дечак јесте био увежбан али не у стрељани, већ је активно тренирао „Ерсофт”, које је војно-тактичка симулација, и то је искористио у сврхе овог злочина.

Објаснила је да је К. К. на тренинге „Ерсофта” доводио отац и то су заједно тренирали, што је како је навела „антистрес игра данашњице” и нема лимит у годинама као ни „паинтбол”.

Симоновићева је истакла да по њеном мишљењу не постоји мањкавост по питању Закона о поседовању оружја и муниције, чак сматра да је тај закон превише строг, јавља Танјуг.

Јелена Лакићевић начелница Одељења за оружје у МУП-у појаснила је да особе које желе да буду власници оружја морају да испуне девет услова, од којих је најбитнији здравствена способност, у склопу које су прегледи офтамолога, психијатра и општи доктор.

„Имамо доста дописа од изабраних доктора који примете да особа која већ има издату дозволу за оружје има неке промене у понашању и доктори су дужни да обавесте МУП. Чим стигне то обавештење у Полициијску управу од тих особа се аутоматски одузима оружје” рекла је Лакићевићева за К1.

Закон о оружју је, како је казала Лакићевић, један од најригоризнијих у Европи и примењује се. Оружје како је казала мора да буде закључано, по прописима и не сме да буде напуњен оквир у пиштољу, те уколико је реч о сефу не сме да учини доступним шифру сефа ни кључ истог.

Уколико Влада Србије донесе мере које су предложене припадници МУП-а ће у наредном периоду извршити контролу ради утврђивања да ли власници оружја држе своје наоружање у складу са прописима.

К. К. ученик седмог разреда је јуче у јутарњим часовима у ОШ „Владислав Рибникар” убио осам ђака и чувара те школе, и ранио шест ђака и наставницу историје.

Izvor: politika

Osobno sam veliki zagovornik slobode sa jedne strane ali i odgovornosti sa druge. Historija nam može biti učiteljica. Niti jedna civilizacija ne može bez pravila koja poštuje, a njihovo kršenje dosledno kažnjava. Tzv. kriminolozi se ubiše od dokazivanja kako "društvo" generiše kriminal, pa je tako kriminalac u stvari žrtva tog društva, dok su stvarne žrtve tek kolateralna šteta (i kao takvi nevažni).

   Iako sam ne posedujem vatreno oružje smatram takođe da su važeći propisi u Srbiji suviše rigorozni. Pooštravanje uslova za dobijanje dozvole dovešće do sve većeg ilegalnog posedovanja. Jedna grupa ljudi će uvek nastojati da oružje poseduje bez obzira što za to neće imati zakonskog osnova. I ne moraju uvek to biti samo kriminalci ili pripadnici njihovih grupa. Imate određen broj lica koji se iz ovog ili onog razloga osećaju životno ugroženim ili jednostavno vole da poseduju oružje. Njih nikakav zakon neće sprečiti dok će u isto vreme lojalnom građaninu koji nije imao sukoba sa zakonom onemogućiti posedovanje istog radi zaštite lične i bezbednosti svoje porodice.

   Ne mogu da progutam objašnjenje da je maloletni K.K. rutinu u rukovanju vatrenim oružjem stekao u Air soft klubu učestvujući u Paintball simulacijama borbe. Jednostavno, pravi pištolj i Paintball nisu isti i ne funkcionišu na isti način. Pravi pištolj ima jak trzaj pri opaljenja naročito za dete od 13 godina fizički prosečno razvijenog za svoj uzrast. I još da ispali 60 metaka uglavnom precizno! Osim toga tu je i zamena okvira koja je potpuno drugačija na pravom vatrenom oružju u odnosu na Paintball i takođe zahteva dosta snage i umešnosti da bi se tri puta izvela bez zastoja.

   Pooštravanje krivičnog zakona neće sprečiti ubuduće potencijalne ubice da ponove nešto slično. Naprotiv, sankcije će od njih napraviti mučenika koga će poštovati lica sa sličnim iskrivljenim shvatanjem morala i težiće da ga oponašaju. Iz ovog razloga se i ukida smrtna kazna u svim zemljama razvijenog pravosudnog i socijalnog uređenja. Baciti ga u zatvor da do kraja života ispašta i bude primer jada i bede u koju ga je njegov postupak iz mladosti doveo je mnogo efikasnije i otrežnjujuće naspram brze smrti. Bilo kakva izmena KZ-a neće uticati na oslobađajuću presudu K.K. pošto se po našem zakonu, a tako je u celom zapadnom svetu, zločincu sudi po zakonu koji je važio u trenutku izvršenja ili po novom izmenjenom zakonu ako je on za izvršioca povoljniji.

K.K. je koliko mogu da vidim preko sredstava informisanja smešten na neuropsihijatriju. To je ujedno i logično, jer krivično ne može da bude procesiran, dakle ostaje jedino duševni poremećaj kao uzrok. Dok ovo pišem K.K. je verovatno već pod jakim lekovima na zatvorenom odelenju, te je ujedno i malo verovatno, da će uskoro van.

Našu decu ne štite fizičke barijere, specijalni čuvari, zabrane ili strogi zakoni.
Štiti ih:
1. Porodica
2. Drugovi
3. Škola/zajednica

Kad sva 3 nivoa propadnu...

Na školske radionice sa roditeljima od celog odeljenja dođe četvoro, decu vaspitava Internet ili đubre sa TV-a koji gledaju preko ramena roditelja, važnije je da imaju petice nego drugove, šta god se desi kriv je neko drugi.

Uspešna društva posle velikih tragedija zajedno rade na tome da im se one više nikada ne ponove. Ona druga nestaju.

Na nama je.

Slažem se naravno ali ono što je intersantno jeste predlog konkretnog rešenja. Nazovimo to politikom suzbijanja i prevencije abnormalnih reakcija adolescenata u društvu . Kako je to rešeno u citiram : "uspešnim društvima posle ovakvih tragedija da im se više nikada ne dogode" ? Pitam jer sam savremenik ( iskustvom življenjai danas ) u različitim društvenim uređenjima država evropskog kontinenta.

Svedoci smo nemoći na globalnom planu prvenstveno. A gde je u svemu tome  jedna Srbija na začelju po svim parametrima (broj stanovnika, ekonomska i gepolitička situacija, ...itd). Mnogo veće države id naše , nemaju recept . Ili ga ne mogu sprovesti u delo jer se kosi sa načelima ljudskih sloboda , u protivnom bi ih uporedili sa Severnom Korejom na primer ili u novije vreme Kinom i Rusijom (daleko od toga da je tamo uspostavljen "sistem vrednosti" o kom maštamo)

Ovo su najnovije odluke Vlade Srbije posle tragedije u školi na Vračaru

04.05.2023.

Vlada Republike Srbije iznela je zaključke nakon današnje sednice, u kojima se predlaže i moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja nakon jučerašnjeg masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru.


U roku od tri meseca mora biti završena revizija svih izdatih dozvola za držanje oružja.
Odlučeno je i da se u roku od šest meseci završi kontrola kako lica koja imaju dozvole da drže oružje, a posebno kontrola da li su ispunjeni zakonski uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, kao i da li se oružje čuva odvojeno od municije i da li je na adekvatan način sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim licima.
Kontrola svih streljana na teritoriji Republike Srbije - da bude završena u roku od tri meseca, u roku od mesec dana pripremljeni propisi o uslovima i načinu korišćenja streljana, uključujući zabranu pristupa maloletnim licima.

Nalaže se Ministarstvu pravde da u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremi izmene zakona kojima bi se propisala krivičnopravna odgovornost za lica koja omoguće maloletnim i drugim neovlašćenim licima da dođu u posed vatrenog oružja i koja maloletna i druga neovlašćena lica obučavaju da rukuju vatrenim oružjem.

Takođe, Ministarstvu pravde se predlaže da razmotri mogućnost izmena Krivičnog zakonika kako bi se starosna granica za krivičnopravnu odgovornost maloletnih lica snizila sa 14 na 12 godina, uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda.

Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja nalaže se da u saradnji, u roku od mesec dana, pripreme propise kojima će se omogućiti uvođenje obaveznih testova za narkotike u srednjim školama i u osnovnim školama za učenike sedmog i osmog razreda.

Vlada će u roku od 10 dana formirati Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja koji će, između ostalog, obezbediti organizovanje mobilnih timova za vršnjačko nasilje kroz protokole između centara za socijalni rad i drugih službi (obrazovne i zdravstvene ustanove, policija) koje bi hitno reagovale na slučajeve vršnjačkog nasilja i u konsultacijama sa sindikatima prosvetnih radnika i udruženjima roditelja učenika razmotriti celishodnost donošenja mere zabrane upotrebe mobilnih telefona u školama.

Ministarstvu pravde i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nalaže se da u saradnji, u roku od mesec dana, razmotre mogućnost pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga, uključujući internet i druge elektronske platforme kao i društvene mreže, u pogledu zabrane programskih sadržaja kojim se ističe i podržava nasilje, kriminalno i drugo nedozvoljeno ponašanje, emitovanje scena brutalnog nasilja i drugih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.

Kako je rečeno, Vlada će u roku od 10 dana formirati Radnu grupu za bezbednost dece na internetu, koja će razmotriti uvođenje mere zabrane pristupa sajtovima (DARK NET i slično) koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje.


Izvor (https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1234421/ovo-najnovije-odluke-vlade-posle-tragedije-skoli-vracaru)

Hvala na odličnom pitanju. U nastavku je možda poduži lični stav apolitičnog oca i inženjera a na osnovu premise da se deca rađaju savršena a mi kao društvo ih posle samo kvarimo:

Odgovor je deo većeg problema i dobija se kad se postavi pravo pitanje. Po meni je pravo pitanje "Želimo li da nam kao društvu bude bolje?"

Mislim da u Srbiji nije odgovor da, već da želimo da nam kao pojedincu ili manjoj grupi bude bolje bez razumevanja da živimo u većem društvu. Da bi se to promenilo neophodna je smena generacija.

Ako je društveni konsenzus da želimo da nam kao društvu bude bolje, put do napretka je jednostavan, dug i težak:

1. Jednostavan (Plan - Do - Check - Act):
1.1 Cilj - Da našem društvu bude bolje
1.2 Strategija - Jedini izlaz kad su teška vremena je jedinstvo, rad i znanje
1.3 Plan - Definisati merljive ciljeve (na period od 1god, 5god, 50god). Kontinualno ulagati u nauku i znanje i sve odluke donositi na osnovu nauke i znanja. Napustiti sisteme organizovanja i upravljanja zaostale iz srednjeg veka.
1.4 Realizovati plan
1.5 Kontinualno kontrolisati napredak ka ciljevima definisanim u 1.3
1.6 Kontinualno vršiti korekcije aktivnosti ako se odstupa od planiranog izmerenom u 1.5 ali i plana ako se vidi da odstupa od cilja.

2. Dug: Potrebno je da na mesta odlučivanja dođe generacija formirana na osnovu plana a to je najmanje 50 god od početka.

3. Težak: Potrebno je da se drastično promenimo lično, kao zajednice i kao društvo.

Izvinjavam se na apstraktnosti ali pošto je po meni uzrok ovog dešavanja propadanje našeg društva onda je i rešenje oporavak društva a to nije jednostavno a ni brzo.

Iako gore navedeno izgleda jednostavno ako pažljivije pogledate mi kao društvo trenutno funkcionišemo baš suprotno od svega navedenog.

Naravno da mogu da navedem dosta detaljnih primera ali i ovo je dovoljno obimno, ali naravno možemo diskutovati i o detaljima.

Sa pijtetom pročitao odgovor i složio bih se sa većinom apstraktih odgovora. Poentirao ranije u pitanju na tvoju konstatuju "kako to rade uspešna društva". Možeš li predočiti barem srž  tog nazovi recepta!
Da ne izmišljamo toplu vodu ako već postoji način.

Na poentu sam i nastavio, odlična je, ali uspešna društva rade kako sam naveo.
Srž je naći kvalifikovanog i najkompetentnijeg za određen posao (npr edukacija) i dati mu cilj. On će da postavi sistem i rešenja koja izgledaju smešno ali rade npr. osnovna škola bez ocena, deca sama čiste za sobom od vrtića, škola u šumi, nema pojedinačnih radova već sve rade deca timski itd.

Ali glavno je da to bude kvalifikovan i kompetentan a ne da svako sa ulice može upravljati našim životima.

Posle sve ide ko ladna voda.

PS. Npr. Japan je posle 2 SR proizvodio robu niskog kvaliteta. Pošto nisu imali sirovina odlučili su da se okrenu proizvodnji robe visokog kvaliteta koja bi mogla da cenovno konkuriše te su uvezli najveće gurue kvaliteta i na osnovu toga su preplavili svetsko tržište kvalitetnom robom.

https://blog.lifeqisystem.com/william-edwards-deming

Inače, dobro znamo šta je uzrok i šta je lek za ovo stanje. Uzrok je manjak ljubavi i nežnosti prema deci (i drugi prema drugome), a to, vraćanje stvarnim vrednostima je i lek. Koliko je to moguće ne znam, ali se treba nadati i ustrajati na tome.

Već postoji takva škola i u Srbiji ,iako nije dostupna svima ( Valdorfska pedagogija i škola),  na "zapadu" ( Rudolfschule) . Za upis je pored talenta đaka,neophodna i porodična finansijska stabilnost (da je tako nazovemo) .U pitanju je koncept obrazovanja Rudolfa Štajnera , imam priliku da iz neposredne blizine svedočim o problemima dece koja je pohađaju.
Ne mogu da se uklope u obrazovni i ustaljeni sistem školovanja od strukovnog do fakultativnog, ovo posle primarnog osnovnog školovanja tok koncepta. Zbog toga su organizovane druge privatne ustanove obrazovanja njima namenjene.

Nema empatije jer nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi. Zato su stigli tamo gde ih i mi sustižemo.

Zbog ovoga nisam želeo da idem na egzaktne primere, po meni nas to odvlači od poente.

Nisu potrebna pojedinačna već sistemska rešenja.

Npr. kako je nastala moderna japanska privreda https://blog.lifeqisystem.com/william-edwards-deming

O japanskom društvu i privredi možemo zajedno polemisati tek posle sagledavanje razlika u mentalitetu i školovanju. Tome nas uče na skoro svakom Svetskom prvenstvu u bilo kom sportu gde  i oni učestvuju. Nema čistačica u školi , zar ne?!
Otišli smo daleko u off

Da je neka druga država u pitanju rekao bih da ne mogu da verujem u izjave političara ali ipak je ovo Srbija.
Prvo Gašić, ministar policije krivi internet, kobojagi skidajući krivicu sa sistema, onda Dačić kaže da ako Ružić (ministar prosvete) podnese ostavku to ne menja ništa i na kraju premijer(KA) - SISTEM NIJE ZAKAZAO. Pa ko je?

To bi značilo da osim lista ''Politika'' i RTS-a mogu svi komotno da stave katanac na vrata. Dakle male su šanse da se išta promeni jer ministarstva brane svoj ''sistem'' i ne osećaju odgovornost.

Moratorijum, ja sam za. 100%. Koji će ti moj oružje ako nećeš da ga upotrebiš? A oružje ima samo jednu jedinu namenu.

Koliko sam ispratio danas u toku dana još 4 slična događaja: Obrenovac (plastični pištolj) ,Bijeljina(pretnje na Internetu),Novi Sad (neki minimalni incident) i Beograd (devojka 15 godina nožem napala vršnjake u školi Ruđer Bošković)...

Baš je juče jedna žena - psiholog, upozorila na mogući ''Verterov efekat' (https://sr.wikipedia.org/wiki/Verterov_efekat)' a to je da se često posle ovakvih velikih događaja desi talas sličnog nasilja i samoubistva.

Сматрам да су све предложене мере само замајавање народа. Да стварно псотоји нека воља да се нешто промени онда би те мере обухватиле многе кумове и разну другу родбину а то јелте није здраво по оне који донесу такве мере. Проблем је у томе што је такво поступање у последњих тридесетак година довело до свега овога.

Сетимо се само неколико случајева у школама у Србији за које нико није одговарао:
- извлачење столице наставници у Трстенику и снимање и објављивање на мрежама
- прскање учионице парфемом како би се наставница као асматичарка гушила
- туча са професором који је одузео мобилни телефон
- разапињање по медијими оног професора Јоце кога су прозвали Убица и на крају човек умре

Беше један случај пре неких сада већ 8-9 година. У једној средњој школи једна ученица оптужи професора физике или беше хемије (човек само тражи знање) за сексуално узнемиравање. Њега суспендују, нови професор закључи оцене како је коме одговарало а онда се испоставви да је мала намерно измислила причу само да би овога привремено уклонили. Није уопште одговарала за то. Нема везе.

Е па годинама ако не и деценијама се урушава све што може да би један круг људи на томе добро живео.

Ова прича је објављена још 2009. или то би неки рекли "за време бивше власти". Била је тад актуелан, актуелан је и сада и ко зна до када ће бити тако. Бојим се да томе нема краја. 

http://zeljkopavicevic.blogspot.com/2009/10/

Kuzma, u mom kraju sam svedok jedne druge krajnosti. Direktor škole koji se inače često provlači po medijima D.E. je zaposlio N.D. kao profesora fizičkog. Nakon određenog vremena N.D. je bio u nekom skandalu sa učenicima, ne znam sve detalje ali deca su deca, da bi na kraju bio suspendovan. Nedugo zatim D.E. vraća N.D. na posao gde ovaj ponavlja situaciju.
N.D. sam imao prilike lično da upoznam dok je radio u teretani, tip je sa F dijagnozom i pije šaku veselih pilulica, drugim rečima psihički nestabilna ličnost sa poremećajem ličnosti, zavisnosti i ko zna čime još i eto neko ga je TAKVOG pored svih DIF-ovaca zaposlio kao prifesora fizičkog i nakon prestupa vratio na isto mesto gde je ovaj ponovio glupost.
Ah, da, umalo da zaboravim da je isti D.E. pričao o sistemima kažnjavanja u slučaju vršnjačkog nasilja kao inertnim i na sva usta branio direktorku druge osnovne škole koja je dopustila snimanje spota sa kriminalcem u svojoj školi.

Ništa od ovoga se ne dešava u Biafri ili Centralnoj Afričkoj Republici već u jednoj od najvećih beogradskih opština.

Потпуно се слажем. И са "апстрактиним" планом као и чињеницом да је дуг и тежак пут до реализације. Кинези кажу да и најдужи пут почиње првим кораком, Дакле, потребно га је учинити. Али треба и знати начинити први корак.

Ја разумем емоционални набој друштва и потребу да власт, Влада, државни органи, школски систем морају у овом тренутку учинити, предложити нешто. Али, оно што знам и из искуства, праксе, али и теорије јесте да казне, саме по себи неће решити проблем. Снижавање границе кривичне одговорности неће одвратити у будућности починиоце. Из криминолошке праксе готово је занемарљив број оних који су одустали од извршења кривичног дела јер су се плашили казне. Иако сам лично за потпуни забрану поседовања оружја од стране грађана (сматрам да га требају имати и користити само органи државе - полиција и војска), предложене мере у вези мораторијума или ревизије издатих дозвола неће пуно помоћи. Ко је наумио да убије учиниће то и мотком, ноже, каменом. Мало теже али ће учинити. У конкретном случају, по мом суди ради се о психички поремећеној особи. Дакле, све предложене мере државне неће спречити "лудаке" да чине оваква дела. Њих треба на време открити, изоловати и лечити, ако је могуће. Ако није држати тамо где неће нашкодити другима.

Наравно, лако је овако нешто изрећи а тешко наћи начин да се такви идентификују. Разна тестирања, "терања" на прегледе, изолације и присиле и сл, могу бити контрапродуктивни (па и опасни). Зато је важна едукација и помоћ породицама, родитељима (од породице све почиње), просветним радницима, па и свим онима који раде са људима, да могу препознати психијатријске болеснике и лица којима је потребна психолошка помоћ. Бити болестан (психијатријски) не би требало да буде срамота. На жалост то се код нас сматра тешком срамотом, крије се, прикрива, или се окреће глава. Кренимо од тога.  Као што рече Душан за тако нешто треба време. Свест људи, а посебно колективна свест, се најспорије мења. Дакле, потребни су осмишљени, на струци, знању, науци засновани планови, за 1, 2, 5, 10, 50 година. И да свака нова гарнитура власти не започиње са уверењем да све пре њих ништа није ваљало.

Управо тако. 3D принтер који кошта 350 долара може да направи функционалан пиштољ којим може да се убија, за кратко време.

Криминалци по правилу користе оружје без дозволе. Психички болесници који желе да постану масовне убице припремају свој план, тако да имају времена да направе или набаве оружје. Пре неку годину је неки идиот побио људе у Канади, обучен у полицијску униформу, возећи полицијски аутомобил. Човек је направио полицијски аутомобил, детектовали су га по таблицама - из хеликоптера и са земље је изгледао идентично.

30.03.2023
- Nastavnica je počela da vrišti, izašao sam do njega i počeo da ga dozivam. Proverio sam mu i puls. On je nešto promrmljao, pokušao je da ustane i da kaže nešto, ali je samo pao i više nije ustajao - reči su očevica tragedije koja se dogodila juče kada je učenik osmog razreda Sava F. (13) nastradao prilikom skoka kroz prozor učionice osnovne škole u Kačarevu.

22.11.2019.
 "Počeo sam da pričam sa njim. On je u jednom trenutku okrenuo pogled ka tabli, i tada sam ja skočio na pušku. Krenuli smo da se rvemo. Uspeo sam da mu otmem oružje. Ispalio je dva metka meni pored glave, ali sam uspeo da regulišem situaciju. Policija je nakon toga došla i uhapsila ga", navodi profesor.
 
Prve informacije ukazuju na to da je u pitanju psihički bolesna osoba, koja je htela da napravi talačku situaciju u školi. Zbrinut je u Opštoj bolnici.
 
Mediji prenose da su kod G.T. pronađeni i ručna bomba, pištolj i eksploziv.

Ljudi zaboravljaju da se mnogo toga desilo u kratkom vremenskom intervalu i da se nije preduzelo nista.

Beograd zanemeo od tuge: Hiljade građana na Cvetnom trgu odaje počast žrtvama masakra na Vračaru


Cvetni trg preko dana

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Cvetni trg u večernjim časovima

[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

Dok broje mrtve u Mladenovcu, na pink kanalizaciji puštaju dečiji film Vrelina sa Pačinom i Denirom..........

Beograd zanemeo od tuge: Hiljade građana na Cvetnom trgu odaje počast žrtvama masakra na Vračaru

Večernji sati

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]

Trebalo bi i kao forum da se angažujemo da se više te sakradne esmisije, gde se propagira nasilje, jednom za svagda ukinu.
Bolje je da nam deca gledaju Branka kockicu (a i mi stariji) od pre 30-40 godina nego emisije poput farmi, štala, maldiva i sličnih.

Prenosim tekst / objavu scenariste Monje Jović iz Beograda . Koliko sam razumeo , njena ćerka je jedna od devojčica "sa spiska" .


Duga objava za dan posle

Današnji je dan crnji od jučerašnjeg.

Crnji jer nije dan žalosti, a žalost ima tendenciju da pritisne jače običnim danima koji nisu dani žalosti – jer utakmica se mora odigrati.

Crnji jer ćemo slagati sebe da dete sa pištoljem nije naše dete, da ne bi nikad moglo biti naše dete.

Jer ako je maloletni K.K. psihopata – on se takav rodio, mi nemamo ništa sa tim. To je već mentalno odstupanje u ličnosti – moglo je bilo kad da kvrcne u glavi, eto njemu kvrcnulo sad. Ali mi tu ne možemo ništa. Fatum. Stihija. Nešto kao zemljotres. Važno da mi ništa nismo krivi.

Mora da je i K-ov otac lud. Nije izgledao kao lud, radio je kao lekar. Ali sigurno je tu nešto nenormalno čim se ovo desilo. Nesnosno je misliti da je on samo prosečan roditelj poput nas, koji baš i ne razume probleme dece ovog našeg vremena, pa pravi neke greške u odgovoru na situaciju. Nesnosno je to misliti – jer šta ako je tako? Kako se onda ovo desilo?

Možda se sve može i tako tumačiti, dubokom psihopatologijom. I tumačićemo naposletku upravo tako. Ali bi bilo veoma opasno da zbog toga zanemarimo sledeće:

K. je naše dete. Deca koja su mu dobacivala uvrede jer je socijalno nesnađeni štreber koji muca – naša su deca. Deca koja su okretala glavu i pravila se da to ne vide – naša su deca. Deca koja su prišla da mu pomognu – naša su deca. Da je ovih poslednjih bilo više – možda bi K. i dalje maštao o astrofizici a vršnjaci koje je ubio vratili bi se svojim kućama iz škole. Možda i ne. Ne mogu da tvrdim.

Ali… Deca koja po mrežama danas pišu da je K. car – naša su deca. Deca koja su danas uplašena i tužna naša su deca. Deca koja su danas besna naša su deca.

Mi o svojoj deci ne znamo ništa.

Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ništa.

Ako i dalje verujete da “vi najbolje poznajete svoje dete” – tim stavom potvrđujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne možete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima sluša takve što “najbolje poznaju svoje dete”. Jer on gleda vaše dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite što vređam vaša roditeljska osećanja – nemate pojma.

A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz šta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz šta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.

I ne, nemojte slučajno biti dovoljno glupi da pomislite – pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesreći, bavila. Neuporedivo je. Vaša iskustva iz vašeg detinjstva i tinejdžerskog doba su ništavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam neće pomoći da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini živi kad napusti kuću.

Upamtite dobro sledeće. Vaše dete u socijalnom sistemu škole okupira jednu od četiri moguće uloge: žrtva, nasilnik, pomagač, posmatrač.

Ne postoji peta. Ne lažite se da postoji.

Prvo pitanje koje si postavljate glasi – kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate što pre.

Evo, da ne pričam uprazno, imam troje dece.

Prvo dete – posmatrač.

Drugo dete – žrtva.

Treće dete – pomagač.

Ta tri prethodna reda – to je kratka priča za pametnog tumača. Treće dete je videlo stariju sestru kao žrtvu. Zbog toga je ono danas pomagač. Da se to iskustvo nije dogodilo – možda bi i ono bilo posmatrač. Možda ni ja ne bih ovo pisala.

Prvo saznajte ko je vaše dete.

Dakle, mantra. Ponavljajte u sebi dok ne shvatite: “ja o svom detetu ne znam ništa.”

I to će biti dobar početak saznavanja.

Sa decom pričajte svaki dan. To vam niko ne kaže tako precizno. SVAKI DAN. Svaki dan mora da se razgovara o tome šta im se tog dana desilo. Dakle ciljano – šta se desilo, kako su se osećali zbog toga. To je deo onog što ne razumete – frekvencija, učestalost. Jer njihovo vreme, vreme njihove generacije, protiče drugim tempom, neverovatno brzim. Ono što smo mi u njihovim godinama od utisaka sakupljali za mesec dana, oni sakupe za dan. Naučite ih da sve to istresu na vas, svaki dan. Iscrpeće vas, ali poverujte da je neophodno. Aktivno slušajte, postavljajte pitanja. Ne svaki drugi ili svaki treći dan. Svaki dan. Svaki dan.

Jer za tri meseca nepažnje izgubili ste dete. Ne za tri godine. Za tri meseca.

I poverujte – psiholozi o ovome uče kao i vi, u hodu. Oni su danas kao zubari na ratištu. Oni među njima koji to ne shvataju – nisu dobar izbor da pomognu vašem detetu. Ako vašem detetu treba stručna psihološka pomoć – nađite mu psihologa koji je dovoljno pametan da zna koliko ne zna. Takav možda nešto i pomogne, jer su mu alarmi uključeni i mozak mu radi. Ostali – koji veruju u naučene istine – u ovom kontekstu nisu efikasni.

Razumite da vaša deca nikad nisu nasamo. U njihovom pametnom telefonu su u svakom trenutku svi ostali. Dakle ako je vaše dete žrtva – ono je to i dok sedi sa vama u dnevnoj sobi a na nekom je četu. Ako je vaše dete nasilnik – važi to i za njega. Možda ponižava nekog dok vi mešate salatu u kuhinji. Ako je vaše dete posmatrač – ono to čita, prima u sebe i odlučuje da ignoriše. Od svih uloga – opet mi poverujte – samo će vam pomagač reći šta se događa. Jer pomagač je gnevan – i iz njega će to izbiti. Reći će – ne mogu da verujem, kakav kreten, uradio je to i to, napisao je to i to… problem je što je pomagača malo. Oni su najmalobrojnija grupa. Zato i ne znamo šta se događa.

Zašto ih je malo? Zato što je ta uloga u društvu najobezvređenija. Decu učimo da budu posmatrači i gledaju svoja posla jer i većina nas tako ide kroz život. Pomagači su budale koje se mešaju. Pa ipak – od njih sve zavisi. Da ih je u socijalnom sistemu OŠ “Vladislav Ribnikar” bilo više – do ovog ne bi možda došlo. Zajebana je to pomisao, i opasna, jer možda je onda ipak do nas.

Rešenje za normalizaciju društva krije se u odgajanju pomagača. Pomagač se gaji primerom. Da se ne lažemo – morate i vi ponekad biti pomagač i dati primer detetu. Morate vi biti utočište nekom potrebitom. Ne možete vi gledati uvek samo svoja posla.

Morate vi aktivno kreirati sadržaj koji će u vašoj deci izgrađivati vrednosti. Jer danas, ispod slike K.K.-a deca ostavljaju imena likova pucača iz domaćih serija. Likova koji žive od prodaje droge, ali ih život za to ne kažnjava. Ne morate to cenzurisati, samo ih morate vi naučiti da je to sve jedno veliko sranje, jer takvi sadržaji ne zaslužuju bolji opis. Naučite decu da takve sadržaje plasiraju kukavice. Jer to je jedina prihvatljiva kvalifikacija za ljude koji stoje iza tih sadržaja. Društveni oportunisti – dakle kukavice. Nema hrabrosti u preprodaji narkotika i pucačini iz pokreta. A posebno nema hrabrosti ni integriteta u produkciji sadržaja koji takve likove predstavlja kao nosioce narativa, one koji vode radnju i glavni su, sa kojima treba da se identifikujemo. Hrabrost je nešto drugo. Naučite ih šta.

To znači da morate vi kreirati paralelan konkurentni sadržaj. To će tražiti vaše ozbiljno promišljanje i kreativnost. To će tražiti vašu žrtvu – jer odustajaćete od onoga što vas interesuje ili odmara zarad toga. Verujte, isplatiće se. I verujte da to morate biti vi, ne može to niko drugi.

To zavisi od vas. Mi sedimo sa decom i pogledamo neki starinski film sa pravim, punokrvnim herojima i borcima za pravdu. Pogledamo stotinu takvih filmova. Pokažemo im svaki put razliku.

Završimo svako filmsko veče poukom brkatog Banijca Nidže, koji je među onima koji su meni formirali vrednosti:

Rode, ovo su ljudi, a ovo su kontejneri. Nauči da ih razlikuješ.

Vi možete raditi sa decom nešto drugo, ne znam, nisam vam u koži.

Ali učinite sve da vam deca naposletku ne postanu kontejneri. Ne da učinite sve da budu lekari, advokati, sportisti, biznismeni, kuvari, glumci, automehaničari, jutjuberi, manekeni, sveštenici, zubari, veterinari. To nije vaš zadatak.

Nego da budu ljudi. A ne kontejneri. To vam je dovoljan zadatak, ne opterećujte se u životu drugim zadacima. Dosta eto taj jedan da obavite pa da mirno odete tamo kud svi idemo.

Jer je to danas podvig, a ne nešto što se podrazumeva.

Ajd sad hrabro dalje, u drugi dan posle.

monja jović 04. 05. 2023

Mi smo duboko podeljeno društvo koje sve više tone.
Na jednoj strani imate bogatu vlast koja veliku energiju i sredstva troši da uništi konkurenciju i prigrabi što više bogatstva.
Njoj na usluzi stoje bogati medijski likovi koji sebi dozvole da u ime vlasti sude drugima a za uzvrat dobijaju neograničene slobode, finansijske benefite i nacionalne frekvencije.

Na drugoj strani imate agresivan deo opozicije koji je pod kišobranom militantni organizacija sa zapada koje žele da nas potpuno pokore i razore kao narod.
Oni takođe imaju deo medija koji su jednostrani i koriste sličnu  retoriku kao oni iz vlasti.

Nekada su agresivne igrice za mlade bile samo igrice i zabava, a danas one u agresivnom društvu postaju za neke prilika da se ,,proslave,, sa dobrim izgledima da izbegnu adekvatne kazne.
Udarne vesti su kako maloletnik koji je okrutni ubica ne može biti kažnjen po zakonu.
Ako je to i tačno onda treba doneti zakoz sa retroaktivnim delovanjem za takve počinioce.
Vlasti su donosile retroaktivne zakone za manje bitne stvari kad je to išlo lično u njihavu korist.
Ako kazna za ovo delo ne bude adekvatna i rigorozna velike su šanse da se slični incidenti ponovo dogode.

Ovo je vreme kad se proces gubljenja Kosova privodi kraju a da bi to bezbolnije narod progutao možda mu treba skrenuti pažnju na nešto drugo.
Možda je i ovo razlog da neke strukture poguraju slične događaje naredni dana.
Mi smo jedan razoren narod koji se ne snalaz u težim situacijama a drugi nam sa strane obilato pomažu u tome.

Upozorio bih još jednom, da postoji odgovarajuća logika, da deca ispod X (stavi tu 14 ili 12, svejedno je) godina nisu krivično odgovorna za počinjena (ne)dela. Krivična odgovornost proizilazi iz činjenice, da je lice koje počini zločin svesno, da čini zlo, te ga samim time društvo upozorava na to. Deca se ne rađaju sa svesti o tome šta je dobro i šta je zlo. Ta svest se gradi kroz godine odrastanja i sazrevanja, da bi zakon postavio (za sada) dobnu granicu na 14 godina.

Rekavši to, to ne znači, da se dete koje počini krvavi pir pušta među ljude i na slobodu kao da se nije ništa desilo. To svakako nije bilo normalno, ali ta nenormalnost mora proizilaziti iz dubljih, zdravstveno-patoloških razloga (to naravno ne znači, da nema toga i kod mnogih odraslih, ali sa odraslima se prevashodno bave kriminalisti, tužilaštvo, sud i nakon presude zatvor, te zatvorski službenici). Ovde će se baviti psihijatrija i osoblje ustanove zatvorenog tipa iz koje konkretna osoba, po mom ubeđenju, neće skoro van (ako ikada).

Evo nečeg veoma korisnog u ovim crnim katabazičnim danima. Ne smemo zanemariti  decu koja, poput svih nas, proživljavaju teške trenutke.
Za nastavnike,  za roditelje, za sve one koji MORAJU sa decom da razgovaraju o svemu ovome — ovde su saveti za tzv. krizne intervencije.

Kako razgovarati sa decom o pucnjavi u školi - smernice za roditelje (https://www.ipisr.org.rs/o-institutu/opste/aktuelnosti/324-kako-razgovarati-sa-decom-o-pucnjavi-u-skoli-smernice-za-roditelje)

 - Institut za pedagoška istraživanja

A otkud sad podatak o "9 vršnjaka" koji su ubijeni? Zar nije 8? Jel to preminulo neko od ranjene dece?  :o

Ne znam da li je bilo.Snimak oduzimanja oružja osumnjičenom https://www.republika.rs/hronika/hronika/432053/pucnjava-u-skoli-hapsenje-koste-kecmanovica-snimak   Koliko ja mogu da vidim ono što policajac uzima od kolege i stavlja na zidić nije pištolj. Snimak privođenja osumnjičenog.Izuzetno visok za svoje godine,viši od jednog inspektora a rame uz rame sa drugim.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=05&dd=03&nav_category=16&nav_id=2327272

Možda je okvir za municiju. U jednoj TV emisiji rekli su da je odložio pištolj da ga policajci ne ubiju prilikom hapšenja.

Dirljiv i potresan lični stav autor MIHAILO MEDENICA:
Mi smo vas ubili, anđeli mili…
Mi koji se besni i uplakani pitamo: „Kako i zbog čega?“; mi prepodobni koji vam palimo sveće a dozvolili smo da ugase svetlo…mi koji nikakvo zlo nismo učinili osim što smo dozvolili zlu da čini šta hoće…
No, hrabro smo uprli prstom na krivca: „nametnute zapadne vrednosti“, lakše je tako- sve što ne valja nama je sirotima i naivnima neko nametnuo.
Ne smrdimo što smo govna, no što nas je neko namazao govnima i ubedio da smo tako lepši, bolji, pametniji…
Govno je lekovito onoliko koliko smo pohitali da nas njime leče, a pojurili smo ko maniti plašeći se da neće biti dovoljno govana za sve…
Mi smo vas ubili, anđeli, i tebe Dragane, dobri čoveče!
Mi, narod kafića i kladionica!
Mi kojima je dom postao prenoćište, jeftini, musavi motel s kraja grada!
Mi koji se redovno pitamo: „Kako si?“, a zabole nas kako je ko osim nas!
Mi koji o zadrugarima znamo više nego o rođenoj deci!
Mi koji to toliko preziremo a ne idemo na počinak dok ne vidimo hoće li kakva baraba da naguzi koju starletu u direktnom prenosu, a potom da je valjano našamara, tad u miru usnimo.
Gadimo se fukare što je uspela, zapravo žaleći što mi nismo ta fukara!
Preziremo kukolj ne želeći da budemo žito jer žitu treba vremena, a mi ga, eto, nemamo…
Dan je prekratak da ne stignemo nigde i ne uradimo ništa!
Decu učimo da će valjati koliko su bolja od drugih, a ne od sebe.
Imamo strpljenja da čekamo konobara, ali su nam liturgije predugačke i dosadne.
Sve što može da se kaže sabili smo u poruke.
Sve pametniji telefoni i sve gluplji ljudi…
Sramota je biti fin, krotak, nasmejan…

Nasmejanog besno zagledaju namršteni; namrštne- ljuti; ljute- besni, pa se nasmejani premetne u namršetnog da lakše odrobija dan…
Šta deca vide u nama osim onog što ne žele da budu?!
Radimo da bismo kupovali deci ili da bismo kupovali decu..?
Kupi „mir“, kupi „sreću“, kupi „vreme“ koje nemamo da ih čujemo…
I onako ćemo se razgovarati porukama…
Sve zbog tih prokletih zapadnih vrednosti koje su nam nametnuli taman ko kurvi onu rabotu…
A, kako se to tačno nešto nameće čoveku koju ne pristaje da mu šta bude nametnuto?!
Gde je to pogan zapadna ušla a da je nismo prizvali?!
Borba protiv svakojakog zla svela se na: „Nisam učinio ništa loše, a još manje dobroga“!
Nigde se đavo nije raskomotio gde mu čovek nije razmestio postelju…
Dom je i onako postao svratište, jeftini, musavi motel, pa gde na čelu trpeze nema čoveka zašto đavo da ne zasedne…

Mi smo vas ubili anđeli, i tebe Dragane, dobri čoveče!
Počivajte u miru, nemir je za nas!
Ništa loše mi nismo učinili, to su oni gori od nas jer bolje od sebe ne vide…
Od svoje senke smo uspeli da pobegnemo, a pitamo se: „Kako, zašto, zbog čega..?“
Proklete zapadne vrednosti!
Nametnuli su nam ih, a mi se laktamo u masi da pazarimo u svim veličinama.
Nek je i kuso, nek je preveliko, samo nek se zagrabi, valjaće pa makar ničemu ne valjalo- i to je neka vajda…
Izvor: https://www.glas-javnosti.rs/

 Bogme Boro ono je neki automat koliko ja mogu da razaznam.Vidi se okvir ali se vidi i da je u nečemu gabaritnijem od pištolja.Možda je automat od tog policajca koji je ranije dodao kolegi dok je prilazio osumnjičenom.  

Ima ljudi koji su bukvalno shvatili napisano u knjizi Planeta žena , Jova Toševskog . Čitao u vreme sazrevanja.

Ne mogu sada naći ali danas sam u "slobodnoj" čitao zanimljiv tekst preuzet od beogratskog kriminologa Aleksandra Stevanovića.
Meni zanimljiv jer je puno jasnije a jezgrovitije napisao ono sto sam laički označio kao jedan, ako ne glavni ali važan, uzrok ovome što se događa
Jednostavno i bolno istinito: "Što i tko su danas društveni uzori, što je danas cilj" .

Ne mislim da su okrutne i krvoločne igrice "nevine" ali ih doživljavam kao uputu djeci kako stići do današnjih društvenih ideala.

A gdje se dogodilo, mislim mjesto, samo je stvar okrutnog ruskog ruleta naopako (naime u ovom bubnju nesreće nema samo jedan metak već samo jedan nedostaje).
Svi smo u istoj igri sa vrlo malim nijansama i svih nas treba brinuti...puno, užasno puno.

Inače, izgleda, da u ovom slučaju uvek neko pozna nekokg, tko pozna nekog, tko... Evo moj daljnji nećak u Beogradu (godište 2009) je poznavao jednu od ubijenih devojčica. Užas...

Сасвим је могуће да убица није на слици. Са друге стране, нити је Вучић хапсио дечака, нити га је сликао. Какве везе има Вучић са фотографијама које су објавили медији?

Тип који је објавио видео је, по мени, проблематичан. Погледајте наслове садржаја које објављује. Самозвани архимандрит Никодим (Драган Богосављевић, расчињен и размонашен одлуком суда СПЦ) најављују грађански рат и крв до колена. Овај то објављује. Уместо да се људи уједине у трагедији која их је снашла, разне гњиде покушавају да искористе ову трагедију за политичке обрачуне. Апсолутно није време за то.

Масовна убиства овог типа су се догађала и у другим земљама, не сећам се да је било ко изашао са захтевом да шеф државе и влада поднесу оставке. Ствари се ваде из контекста и то није први пут.

Primerena reakcije iz regiona, odnosno iz BiH-a, na tragediju

https://www.youtube.com/watch?v=9jeDassHZ3g

   Policajac koji je pretresao osumnjičenog je odložio SVOJU automatsku pušku na zidić da bi mu bile slobodne ruke.

Malo o samoj školi.Nije tajna da je odavno ova škola uz OŠ Drinka Pavlović smatrana za "elitnu"(šta god to značilo) Danas je OŠ Vladislav Ribnikar zvanično i ogledna.Pun naziv joj je Ogledna osnovna škola Vladislav Ribnikar.U njoj,uz finansiranje EU,sprovode projekat Erazmus. citat " Na poziv škole Istituto comprensivo Rita Levi Montalcini di Iseo naša škola se priključila projektu koji finansira međunarodni program Evropske komisije, Erazmus +.
U projektu učestvuju četiri škole: Szkola Podstawowa Im.Antoniego Kucharczyka iz Poljske, Istituto comprensivo Rita Levi Montalcini di Iseo iz Italije, Colegio Los Habetos iz Španije i naša škola.
Cilj je razmena iskustava i dobre školske prakse. Učenici će raditi na promociji i izgradnji vrednosti Evropske unije kriz razmenu svojih znanja. Suština projekta je da se kreira Evropski školski parlament sa svojim upravljačkim telima. Na ovaj način učenici će kroz aktivno učestvovanje razumeti procese delovanja demokratskog društva.
Glavne teme: demokratija, kultura, ljudska prava, održivi razvoj i eko-turizam." Takođe, u toku je i sprovođenje projekta Semantis uz finansiranje  iz Belgije. citat "Naša škola učestvuje u međunarodnom edukativnom projektu Semantis koji je inicirala belgijska organizacija Le monde des possibles. Ovaj projekat je podržala Međunarodna organizacija frankofonih zemalja (OIF) koja ga i finansira. Jedna od tema ovog projekta je narodna književnost evropskih naroda, a njegovi vaspitno-obrazovni ciljevi su sledeći:
učenje francuskog jezika kroz upotrebu novih tehnologija
razvijanje multikulturalnosti i otvorenosti ka drugim narodima i kulturama." Evo i linka https://os-ribnikar.edu.rs/projekat-semantis

Po nekim izvorima (čitajući ono što su novinari koji su prvi stigli na mesto zločina napisali) čini se da je oružje koje je korišćeno zapravo poluautomatski pištolj Češke Zbrojevke Shadow 2 https://www.magnumserbia.rs/sr/pistoljirevolveri/pistolj-cz-shadow-2-black-9x19-ceska-zbrojovka-4551

Navodno je K.K. po internetu pretraživao krivični zakon Srbije gde ga je posebno zanimalo sa koliko godina nastupa krivična odgovornost.

Auuuu, ako je ovo tačno, ostao sam bez reči.

Treba malo više od običnog pretraživanja KZ Srbije da bi se sve to upotrebilo ,ali moguće da je to "ukucao na Google" pa čitao nalaze . Primer ukuca "sa koliko godina se ide u zatvor u Srbiji" ....pa onda pročita šta piše . Ali da bi razumeo iz Krivičnog zakona treba mu znanje i iz Zakonika o Krivičnom postupku (ZKP) . A ja bih rekao (koliko god da je on bio napredno dete) da je on mali da to sve shvati .

U to se ne upuštam, jer ne poznam detalje, ali je i na prvi pogled jasno o čemu se radi.


Pretraga dečaka ubice potvrđuje da je planirao zločin

06.05.2023.

Novi detalji tragedije u školi: Istraživao može li u zatvor ako ubije drugove!

K.K. (13) dečak koji je pre dva dana u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio osam svojih vršnjaka i čuvara škole Dragana Vlahovića, a ranio sedam osoba do detalja je isplanirao stravično ubistvo, ali i kako da izbegne zatvor, pokazalo je veštačenje njegovog telefona, saznaje "Blic".


"Kako je utvrđeno, dečak-ubica planirao je masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama - K.K. svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.

- Na osnovu njegove pretrage se zaključuje da je organizovao napad u školi sada jer je znao da mu je ostalo malo više od 2 meseca do 14. rođendana i da mu je toliko vremena ostalo od krivične neodgovornosti ukoliko počini zločin ..."

Pretraga koja ledi krv u žilama

- Na osnovu njegove pretrage se zaključuje da je organizovao napad u školi sada jer je znao da mu je ostalo malo više od 2 meseca do 14. rođendana i da mu je toliko vremena ostalo od krivične neodgovornosti ukoliko počini zločin - navodi izvor "Blica" upoznat sa slučajem.

Takođe, kako je utvrđeno, K.K. veče pred masovno ubistvo gledao je američki blokbaster o masakru u jednoj školi u Americi. Nekoliko sati kasnije on je izvršio stravični zločin.

Kako je nakon tragedije izjavio Veselin Milić, načelnik Uprave Grada Beograda poručio je da je ovo ogromna ljudska tragedija. On je naglasio da ceo zločin pripreman mesec dana.

Planirao ubistvo mesec dana


Milić je na konferenciji pokazao i spisak koji su našli u stanu dečaka ubice. Na njemu su ispisana imena učenika koje je planirao da ubije. Osim toga, imao je i precizan plan škole, sa iscrtanim ulazom i izlazom.

Sve do sada utvrđeno u istrazi nezapamćene tragedije pokazuje da je K.K. svesno i planski ubio svoje vršnjake i čuvara škole.

Nije bio pod dejstvom alkohola, niti psihoaktivnih supstanci, a ono što dodatno budi jezu jeste da se na ispitivanju u policiji pored toga što nije pokazao trunku kajanja zbog učinjenog zlodela, ponašao bahato dok je pričao o žrtvama.

Hiljade građana širom Srbije sinoć je odalo počast ubijenoj deci i čuvaru škole. Sveće su palili u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Užicu... Detaljnije pročitajte u našoj posebnoj vesti.

Izvor:
 https://www.blic.rs/vesti/hronika/pretraga-koste-kecmanovica-potvrduje-da-je-planirao-pucnjavu-u-skoli-vladislav/mfl7ddq (https://www.blic.rs/vesti/hronika/pretraga-koste-kecmanovica-potvrduje-da-je-planirao-pucnjavu-u-skoli-vladislav/mfl7ddq)

Svaka čast ako je tebi jasno o čemu se radi, meni još uvek nije jasno.

[attachment=1]

   Mislim da je medijska pažnja preterano opterećena ovim tragičnim događajima. Setimo se samo prvog dana tragedije dok se još nisu znale razmere masakra, kada je RTS pokrenula Specijalnu emisiju u kojoj su se satima iznova i iznova vrtela dva nemontirana, nevešto napravljena snimka učenice koja je izašla iz škole i usplahirene majke, očigledno stranog državljana, kako u šoku opisuju događaj. Posle toga, danima se samo o ovome priča, dovode kvazi i pravi eksperti, dele saveti državnom rukovodstvu šta je najbolje sad uraditi, opisuje se psihološka procedura koja treba da pomogne svedocima i žrtvama itd. Pravi cirkus kad mu vreme nije. Novinari će bukvalno živeti od ovih tragedija mesecima potom razvlačeći i čerečeći krivce, žrtve, odgovorne, svedoke, nastavnike, komšije i sve koji imaju bilo kakve veze sa ovim slučajevima, kao lešinari! Gde je ona dobra stara DB-ovska cenzura koja je stavljala šapu na ovakve vesti i zabranjivala da se bilo šta objavi ?  Mislio sam da ovo neću nikada reći ali mislim da stvarno više nema smisla rastakati priču sada kada je krčag polomljen a zločini izvršeni. Iz pijeteta prema žrtvama i njihovim bližnjima, ali i radi opšteg mentalnog zdravlja. Iznositi samo proverene činjenice, kada se do njih dođe, a ostalo vreme posvetiti drugim temama.

   Ovaj forum smatram ozbiljnim mestom gde se može dosta pametnog pročitati i naučiti. Naši komentari i objave su, uglavnom, bile smišljene i na mestu kako i priliči situaciji i nama koji smo neki učesnici u forumu. Ali pogledajte samo medije kako spinuju i stalno održavaju tenziju i osećaj  srdžbe, želje za osvetom ali i bespomoćnosti! Zaista jadno i pored neokortikalnog rata koji je navodno na snazi!

Hapšenja dece širom Srbije zbog poruka i pretnja na društvenim mrežama

https://www.youtube.com/watch?v=FXI9f7XkZLQ

Колико је особа ухапшено у школи ? На снимку хапшења у самом дворишту особа на земљи има чисто беле патике а на снимку извођења из школе патике беж боје.Ни на једним патикама се не виде трагови крви.(https://www.youtube.com/watch?v=IPms7IUjO_w

План који нам је показан је писан српском ћирилицом али и на енглеском ! https://www.youtube.com/watch?v=GSKZSJZyL20

Не можемо ми без теорија завере...

Потпуно си управу. Ако се не варам, неко је у једној емисији пренео искуство Норвешке након оног познатог маскара деце на острву. Тежиште извештавања је било на жртвама, у смислу како им помоћи и како им се помаже. О убици се извештавало минимална. Такође, медијима је сугерисано да ту тему не држе у центру пажње после пар дана од догађаја.

Управо тако. И ове јутјубере, истраживаче и "теоретичаре" би требало мало привести, па мало по тамбури им дати због ширења лажних вијести и панике.

Onda Željka Mitrovića treba poslati na doživotnu robiju. Treba li da navodim razloge?


Odosmo u off topic prijatelji  :rtfm

@..............

Zamolio bih samo sve učesnike diskusije da ovu bolnu temu ne pretvaramo u "rijaliti šou" i da ne prenosimo svakakve izvore sa društvenih mreža i YT kanala.
Ako se nastavi, "radiće metla" na temi.

Administrator Kubovac

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА…
(Посвећено трагично погинулој деци)

Причао ми је уважени члан 'Палубе', пок. Ћ. (старији чланови знају о коме говорим), да је већ првог дана у школи, штрпкајући помало, појео читаво сунђерче, па је прво полугође брисао таблицу рукавом. Спомињем то као увод у причу 'како су некада изгледале школе', знајући, да се мој пријатељ не би наљутио због нечувања 'тајне'. Напротив.
У то време није се славио Савиндан, али је школа још увек била права школа. Звала се: основна, гимназија и средња – већ према струци.
За сваки почетак школске године патос у учионицама је премазиван олајем а зидови и плафони су кречени.
Почетак и крај школског часа, звоном је најављивао школски послужитељ.
Свако одељење имало је свога ђака-редара, и сваки ученик је био редар, редоследом по презимену – онако како се води у Дневнику.
Ђаци-прваци исписивали су прва слова писаљком на таблицама и брисали их сунђером привезаним канапом на њен дрвени оквир. Рачунало се (до 20) помоћу дрвца направљених од базге, врбе или неког другог дрвета.
Била је ту и магарећа клупа и прут-шиба као обавезан педагошки реквизит. Недолично понашање за време часа кажњавало се и одстрањивањем виновника са часа након чега се следиле, предвиђене санкције.
Прве цигарете кришом су се пушиле у школском веце-у. Биле су то плава Зета, зелена Морава – без филтера, а оне, као и неке друге, могле су да се купе на комад.
Школске клупе биле су исписане и изрезане именима и надимцима свих оних који су у њима седели кроз генерације и године.
У нижим разредима за дечаке било је обавезно шишање а девојчице су углавном носиле мушку фризуру у којој је декор била укосница, шнала или машна. Дугу косу девојчице су морале да плету у кике. Све су биле једнобразно обучене, у једноставне црно-тегет ђачке кецеље.
Тек у вишим разредима гимназије, мушкарци су смели да се замомче а девојчице – сада девојке, усуђивале су се да на кецељи око врата ставе белу – чипкасту крагну или вежу свилену мараму (тако да се један њен део лепршао на ветру који се истовремено поигравао праменом њихове косе – док су, као, негде журиле носећи у руци књигу – којој се обавезно видео наслов).

У свеске сваштаре уписивале су се прибелешке из свих предмета, водио лични дневник и још све остало: први стихови и прве приче, прве љубавне поруке симпатијама из нижих разреда, за девојчице – из виших, и цепали листови да се направе авиони, који ће се бацати с прозора учионица за време одмора или правити грудвице којим ће се гађати друг из другог реда, или за игру 'потапање бродова'.
Писмени задаци били су скоро мали ритуал. Реквизити су били свеска-вежбанка, мастионица и перница с перцетом. Капи од мастила на свесци, звале су се 'крмаче'. Тако је све било док се нису појавиле хемијске оловке и укинут предмет Лепо писање.
Домаћи задаци имали су велики утицај на стварање радне навике, мада су били много преписивани, поготову они из математике.
Уџбенике смо наслеђивали од претходних генерација. Звали смо их купусарама, и да би нам послужили лепили их гумарабиком, како се тада звао лепак, и увијали у новинску хартију.
Стрипови су били омиљена литература. Читали смо их кришом на часовима, испод клупа, и позајмљивали једни другима.
На почетку и на крају школске године организовани су излети у оближња излетишта.
Преко целе школске године родитељи су контролисали успех своје деце и о проблемима и како их решити договарали се са учитељем/учитељицом односно разредним старешином на родитељским састанцима.На крају школске године обавезно се уписивало у споменаре. Свако свакоме. И фотографисало се…
(На прославама годишњице матуре, како године пролазе, скоро да се нећемо препознавати на тим фотографијама и са чуђењем ћемо се питати: да ли смо то били ми? И смејаћемо се томе, несвесно прикривајући тугу.)

Ходник и просторије школе украшавале су пароле: ČOVJEK JE NAŠE NAJVEĆE BOGATSTVO! и ČUVAJMO BRATSTVO I JEDINSTVO KAO ZJENICU OKA SVOGA!
Филмове: Славица, онда – Барба Жване, Мајор Баук, Живјеће овај народ, Симо Шолаја и друге, гледали смо заједнички, разуме се, бесплатно.
Узор нам је био Павле Корчагин, и веровали смо да смо баш ми одабрани, ми, којима припада част и епитет бесмртне младости, за које ништа није било немогуће. Васпитавани смо да нам ништа много не треба. Требало је да будемо издржљиви и да као такви, челичећи се, постанемо 'људи новог кова', изграђујући Земљу и себе.
Лаже свако онај који каже да то тада није било лепо. Деци је свако време лепо. А ми смо тада били деца. Одатле до вечности, то су (биле) најлепше године нашег живота.

Моја генерација, и не само моја, имала је част да јој професори буду… читава једна плејада руских 'белогардејаца': Марија Платонова, Марија Ђаченко, Вера Зарубина, Евгенија Шалајев, Јулијус Јагода, Валентин Кочержевски, Василије Пејхељ, Василије Качурин, Валентин Лаудански, Петар Ус, Хелена Липовшченко, Људмила Бутаковска, Константин Сотников, Кузман Супрунов, Александар Шчеглов, Павле Чернов, Петар Устенко, Василије Сињеншчиков, Николај Марковски.
Том руском тиму припада и моја учитељица Јелена (удата Шитић), из Харкова.
(Нека се свако сети своје учитељице или учитеља. Они су нас научили да читамо и пишемо. 'Девојчицама' ће то бити лакше: у првим играма, свака је желела да баш она, кад порасте, буде учитељица.)

Шездесетих година, бивши основци и гимназијалци, као студенти односно студенткиње, кад год су могли, за семестралне распусте обавезно, долазили су у П. – да се покажу нама средњошколцима. Мушкарци су ишли 'а ла београдски' – фрајерски, трудећи се да оставе утисак – причали су своје невероватне догађаје 'на београдски' – ударајући у бандере и шутирајући конзерве. Носили су тада ретки џинс и организовали кермесе и студенске забаве, на којима су рецитовали Лоркину 'Неверну жену'. Студенткиње су манифестовале велеградску еманципованост. Гардероба, обућа и фризуре још увек су им биле скромне – као и оне, мада их је малчице измотавања и кокетирања чинило још дражеснијим. То се посебно уочавало на корзоу, на игранкама… док је музика свирала – а певач певао као да се обраћа баш њој:
Девојко стид да те буде
што си толико лепа…
Ћерке и синови генерација ових студената/киња, нажалост неће ићи у школе. Они ће ићи у ОУР-е за усмерено образовање.

Реших да некако зајазим причу о томе 'како су некад изгледале школе'. Али како? Бистре успомене слећу ми у јутро сваког дана. Школски дани као да теку још увек…
Ја сам отишао у подофицирску школу, у Пулу, она је остала у П. Размењивали смо писма свакодневно. Одједном, престала је да пише. А кад дође летњи распуст нисам је затекао у П. Отишла је незнано куда. Ее, што ти је судбина. Никад је више нисам видео…

Има утехе у свему што је било
Макар само то што је било
И нешто још утешније у свему што пролази
Макар само то што је прошло.

(Преписано из 'Ћирилице'.)

Cudno je samo kako je Norveska posle toga ostala u NATO-u, a Jens Stoltenberg postaje generalni sekretar NATO.

A Srbiju ce sada razoruzati, na veselje tvoraca Velike Albanije i onih koji Srbiju vide kao produzenu ruku Rusije u Evropi????
Nakon ovih nemilih dogadjaja predsjednik Vucic je izlozen velikom pritisku iz vana ali i iz unutra, i to je to. Nema se kamo.

To je od prilike najgori mogući odgovor države na delovanje jednog psihopate.

Uveren sam da susve ove mere odavno isplanirane i da se samo cekao neki povod da se aktiviraju. Niko ne moze da me ubedi da je u roku od par sati bilo ko u ovoj zemlji mogao da smisli i razradi toliko predloga i da ih usvoji i objavi u Sluzbenom glasniku.

Takodje sam siguran da ni jedna od mera nece imati nikakav pozitivan efekat i da je za sve iskoriscena trenutna masovna histerija.

Pri tom, koliko mi je poznato ni jedan predstavnik vlasti nije prisustvovao sahranama i ni jedan predstavnik vlasti (osim ministarke zdravlja) nije dosao u skolu ``Vladislav Ribnikar```da se upise u knjigu zalosti. Mislim da i to nesto govori o iskrenosti da se uvedu i sprovedu stvarne mere. Za rrazliku od dece svi su potrcali da se upisu u knjigu zalosti za kraljicom Elizabetom a premijer-ka je sa svojom suprugom isla na sahranu. ALi London je to, nije Lesce.

Predsednik kaze da nisu mogli da proglase cetvrtak za dan zalosti jer su MORALI DA ZNAJU TACAN BROJ STRADALIH. To nigde u Zakonu o proglasenju dana zalosti nije navedeno kao uslov. Nema, ne postoji. Uostalom ovo nije konacan broj mrtvih, ko garantuje da za nekoliko dana ili cak nedelja neko od tesko ranjenih nece podleci povredama?

Protesti juce, opravdani. Verovatno po starom obicaju neki politicari pokusase to da iskoriste za svoje politicke ciljeve. Ne znam da li su i uspeli u tome.  Ovi drugi se ubise pokusavajuci da objasne kao eto nisu organizovnai  protesti ni posle nekih ranijih masovnih ubistava. Pa onda zasto oni  nisu podnosili ostavke_ Pa jel ste funkciju nasledili sa kolena na koleno da niko ne sme da podnese ostavku? Ne zna se da li im je obraz kao djon ili ga uopste nemaju. I jedni i drugi su ponovo pokazali da im bas nista nije sveto i da ce gaziti po lesevima radi svojih ambicija. Isti ti nam promovisu da su svi jednakost, toleranciju.... ovo, ono. Oni koji ni u trageediji ne mogu makar na nekoliko dana da zaborave svoje podele. Takvi nam su nam vodili drzavu, takvi nam vode drzavu i na zalost takvi ce nam i u buducnosti voditi drzavu. Pardon nije ovo drzava, svojevremeno je to neko rekao, drzava je jedna ozbiljna stvar, ovo je zemlja kojoj mnogo toga treba da bi se mogla zvati drzavom.

A ko je kriv?
 
1. direktni izvrsioci
2. oni koji su ih vaspitali a vaspitanje se nosi iz doma
3. oni koji su pre nekih 20 godina u udzbenike ubacili brojeve telefona na koje dete moze da prijavi roditelje
4. oni koji nisu kaznili izmicanje stolice profesorki u Trsteniku, oni koji su pokrenuli hajku prrotiv profesora Joce kogga su nazvaali Ubica
5. oni koji ni jednom nisu pozvali na odgovornosti ni jednu ucenicu koja je lazno prijavila polno uznemiravvanje (a toga ima, deca se setilaa kako da se rese pojedinih nastavnika i profesora)
6. oni koji nisu kaznili ucenika koji se tukao sa profesorom jer mu ej oduyeo telefon dok ej na casu
7. oni koji u udarne termine na televiziji dovode kriminalce, prostitutke, poremecene likove... i koji im isplacuju neverovatne cifre za majmunisanje
8. oni koji dozvole da "je protiv uhapsenog podneto 36 prekrsajnih i krvicnih prijava" a da ni jedna nije procesuirana
9. oni koji svoje potcinjene oficire nazivaju bitangama i koji za razne kriminalce nalaze svakava opravdanja
10.oni koji omogucavaju  kriminalcima da vezbaju na strelistu gde to rade spec. jedinice
11. oni koji stalno poostravaju  zakone koji se primenjuju selektivno
12. oni koji su bili toliko nesposobni da su bivsa vlast sadasnjoj
13. oni iz sadasnje vlasti koji za sve krive bivsu vlast u kojoj su i sami bili
14. oni  koji su od skole napravili cirkus u kome je nabitnije gde ce se putovati na ekskurziju a nakon kojih ce se po drustvenim mrezama kukati koliko je placeno i kakvi su  uslovi bili, u tom cirkusu nije bitna ocena vec ciji si sin/cerka

Ima toga jos ali je i ovo dovoljno.

Za sam kraj podseticu na jednu izjavu Antonija Pusica poznatog i kao Rambo Amadeus a tice se medija:

I samo nesto sto sam upravo video  :krsta :krsta :krsta

[attachment=1]

Gost emisije je Žarko Popović, nekadašnji načelnik Odseka za krvne delikte u MUP-u Srbije.
U toku svoje profesionalne karijere učestvovao je i rukovodio je mnogim akcijama policije u borbi protiv kriminala.

https://www.youtube.com/watch?v=gHwXrEtlV10

Dobrim delom se slažem sa njegovim stavovima. Ne slažem se jedino kada je u pitanju nehapšenje K.K, i to samo zato što je mlađi maloletnik, inače za monstruma iz Mladenovca (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=38151.0) se potpuno slažem.

@..........

Obrisan sav off topic i "rijaliti" neproverene i senzacionalističke objave. Držimo se teme molim vas i vodimo računa o posebnom pijetetu prema nevinim žrtvama.

Administrator Kubovac

...  :'(

https://youtu.be/RlXyhlb2KpQ

DESETA ŽRTVA MASAKRA Preminula devojčica teško ranjena u pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar"

Devojčica A. A. koja je ranjena u pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru podlegla je povredama, saznaje "Blic".

Devojčica se u Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova nalazila od 3.maja kada se dogodila pucnjava.

- Pacijentkinja koja je sa teškim povredama glave opasnim po život zadobijenim prilikom pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ bila zbrinuta u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, preminula je jutros i pored hitne hirurške intervencije i svih preduzetih mera intenzivnog lečenja. Ministarka zdravlja Danica Grujičić, u svoje ime i u ime Ministarstva zdravlja, izjavljuje iskreno saučešće porodici nastradale devojčice - saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.

Ona je ranjena u glavu i odmah po prijemu u kliniku operisana, međutim, kako je tada izjavio direktor Tiršove Siniša Dučić, zahvat je bio dug i zahtevan.

Podsetimo, nezapamćena tragedija u Srbiji dogodila se 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi na Vračaru, kada je učenik sedmog razreda ušetao u školu "Vladislav Ribnikar" sa očevim pištoljem. On je upucao čuvara škole Dragana V. i dežurne učenice, a zatim je ušao u kabinet istorije gde je ubio pet vršnjaka, a ranio nastavnicu istorije i još šest đaka.


Izvor (https://www.blic.rs/vesti/hronika/preminula-devojcica-ranjena-u-pucnjavi-u-beogradskoj-skoli/p41xm22)

Nekadašnji pomoćnik šefa psihijatrije VMA Profesor Svičević, psiholog i veštak, ubeđen: Ista stvar bila je okidač za oba masakra!
Šta je to narcistička trauma?

10.05.2023.

Užas koji je zadesio beogradsku osnovnu školu i Dubonu, sela u blizini Mladenovca (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=38151.0), sa ukupno 17 mladih žrtava i 20 povređenih, nije rezultat duševne bolesti već proračunate i prefinjene narcisoidne ličnosti, tvrdi ugledni domaći psiholog.

Prema mišljenju stručnjaka, ovi nasilnici su pod uticajem svojih porodica razvili stav da su superiorniji i vredniji od drugih, što im je navelo da živote drugih smatraju nebitnim.

Profesor Radoslav Svičević, psiholog i magistar socijalne medicine koji je bio pomoćnik načelnika psihijatrijske klinike Vojnomedicinske akademije (VMA), ističe da je “narcistička trauma” bila okidač za zločine koje je počinio trinaestogodišnji dečak sa Vračara i okrivljeni za masovno ubistvo iz Mladenovca, U. B.

-Za ova dva masakra možemo naći objašnjenje u specifičnim profilima ličnosti, uz uticaj porodice, škole i šireg društvenog okruženja. Što se tiče dečaka, on je suštinski narcisoidna ličnost, preosetljiva, sklona osvetoljubivosti i agresivnim reakcijama. Takva osoba je suštinski nestabilna, lako ‘lomljiva’ zbog uvreda ili neuspeha. Ako je neko vreme sebe smatrao najboljim u svemu, a onda shvatio da je u nečemu gori od drugih, to kod njega izaziva narcističku traumu – objašnjava profesor Svičević.

On takođe ističe da dečak nije šizofrena osoba, već izuzetno proračunat. Narcisoidni profil ličnosti ne može se smatrati ozbiljnom patologijom, već kao posebnom karakternom osobinom koja eventualno može dovesti do šizoidnih crta ličnosti. Primer za to je činjenica da je dečak pre zločina precrtavao ljude sa spiska za ubistvo, što ukazuje na njegov način razmišljanja i nameru koju je imao. Sve što je činio, radio je svesno i racionalno. Odluka da počini zločin nije nastala trenutačno ili zbog smanjene uračunljivosti.

Mišljenje psihologa Svičevića

* Dečak (13) i U. B. (20), koji su u školi “Vladislav Ribnikar” i u selima kod Mladenovca ubili 17 mladih, bili su uračunljivi tokom zločina i sve su detaljno isplanirali

* Obojica su, pod uticajima svojih porodica, umislili da su bolji i vredniji od drugih, pa im tuđi životi nisu bitni

Narcistička trauma, kako se tvrdi, ima osnovu u uticaju okruženja, kada neko biva previše favorizovan, smatrajući se najboljim u svemu.

– Dečak je zaljubljen u samog sebe, a to podrazumeva laku lomljivost ličnosti u nekim provokativnim situacijama, koje je on doživeo traumatično – objasnio je Svičević.

Kompleksi

U. B. je umislio da je mnogo bitniji i važniji od meštana ovog sela, smatrajući se superiornijim jer je “dete sa asfalta”. Sagovornik ističe i da U. B., masovni ubica iz Dubone kod Mladenovca, ima sličan profil ličnosti.

– Taj mladić je pun sebe, pridavao je puno pažnje svom telu, a u sredini u kojoj je živeo želeo je da bude poseban. Bio je sasvim sigurno prezaštićen od roditelja. Živeo je neki svoj život, hteo da ostvari neke želje koje nisu u skladu sa njegovim realnim mogućnostima. Potreba za skretanjem pažnje na sebe ilustrovana je snimkom sa društvenih mreža u kojem se kupa u hladnoj vodi, sa snegom, gde ističe da mu je uzor bivši robijaš Kristijan Golubović – naglašava dr Svičević.


Takođe, još jedan izvor lista je ovim povodom izneo sledeće mišljenje:

– U.B. je tokom istrage detaljno pričao o svom detinjstvu i o odnosu s meštanima mladenovačkih sela, gde je počinio masakr. On je rođen na Zvezdari, u centru Beograda, gde je proveo detinjstvo, a iz nekih porodičnih razloga se najpre preselio u Mirijevo, gde je sa roditeljima i bratom živeo kao podstanar, a onda su se preselili u Dubonu. Umislio je da je mnogo bitniji i važniji od meštana sela, smatrajući se superiornijim jer je “dete sa asfalta”. On se ponosio time što je, navodno, “gradsko dete” i hvalio se poznanstvom sa jednim učesnikom rijalitija. Umislio je da su svi u selu ljubomorni na njega i to je nekoliko puta ponovio na saslušanju – tvrdi izvor i napominje da je slične osobine pokazao i dečak (13) na saslušanju u policiji i pred psiholozima.


Prema mišljenju profesora Radoslava Svičevića, ne postoji neki algoritam po kome se mogu vaspitavati deca.

– Treba prvo probiti otpor dece prema razgovoru i usmeriti ih na prave oblike vaspitanja, kroz sistem školovanja, služeći se iskustvom tradicionalnih civilizacija, u prvom redu kineskom. Jedna savremena Kina i dalje razvija konfučijanski model vaspitanja mladih, po principu: roditelji, škola, društvo – zaključuje dr Svičević.

– Dečak (13) nema apsolutno nikakvu empatiju prema svojim žrtvama, ubijenim školskim drugovima, što je pokazao kad je nekoliko puta ponovio da će kad-tad završiti masakr i da će pobiti svu decu sa spiska koju nije stigao da likvidira tokom krvavog pira u školi prošle srede. On jeste hiperinteligentan, ali je istovremeno i uveren da je najbolji u svemu, da su svi drugi manje vredni i tuđi životi mu nimalo nisu bitni. On se samo raspituje kad će ga doktori pustiti kući da bi završio započeti “posao” – tvrdi izvor lista.


Izvor (https://hypetv.rs/nekadasnji-pomocnik-sefa-psihijatrije-vma-profesor-svicevic-psiholog-i-vestak-tvrdi-ista-stvar-bila-je-okidac-za-oba-masakra-sta-je-to-narcisticka-trauma/)

Можете пронаћи на фб профил који користи слику осумњиченог дечака ако у имену уместо "о" упишете "е".Задње измене су од марта али је лако могуће да је слика злоупотребљена па будите опрезни приликом јавних објава.Ја то не бих радио.Нема ништа нарочито осим необичног(за наше прилике и и поднебље) избора пријатеља.

https://youtu.be/WN2hpKbljSQ

Па наравно, када год су у питању проблеми у васпитању са децом, посебно оном до 10-12 година, проблем је увек у родитељима. Школа само учествује у васпитању. Њена главна функција је образовање. А главни носилац васпитања јесу родитељи и породица. Не каже се џабе "ивер не пада далеко од кладе".