PALUBA

Još dok je rat trajao 1944g ,vojno rukovodstvo  je razmišljalo o što boljim uslovima za život oficira,kako bi mogli maksimalno da se posvete rešavanju svakodnevnih zadataka.Tako su 1944/45g dobijene naredbe da se preduznu odgovarajuće organizacione mere i aktiviraju proizvodne aktivnosti radi poboljšanja odevenosti i odvajanje od vojničke ishrane.

Kasnije su rešavali probleme smeštaja oficira,njihovih porodica,snabdevanja ogrevom,hranom,nameštajem i na kraju odmorom i rekreacijom.

Jedan od problema je bio i smeštaj oficira samaca i onih koji su odvojeni od porodice.Isprva se smeštaj vršio u zavisnosti da li se nalazi na školovanju ili redovnoj službi.Prvi su bili u internatima,a drugi u kasarnama,malom broju hotelskih soba ili kao podstanari u iznajmljenim sobama.Podoficiri su bili smešteni isključivo po kasarnama.

[attachment=1]
Hotel u Sarajevu

Do 1955g postojali su samački hoteli u Beogradu,Zagrebu,Sarajevu Ljubljani,Nišu i Mostaru koji su svoju delatnost obavljali pri komandama.Tada je doneta Uredba o ugostiteljskim preduzećima i radnjama,za pružanje usluge pripadnicima JNA.Vojni samački hoteli su uključeni u vojna ugostiteljska preduzeća.

Tada je bilo sedam takvih hotela , Beograd – „Bristol“ i „Stadion“ , Sarajevo – „Sarajevo“ , Zagreb – „Goranin“ ,Ljubljana –dom JNA , Niš –dom JNA ,Mostar – „Galeb“


[attachment=2]

U njima je bilo 211 soba sa 431 krevetom ,što je bilo jako malo.Još se situacija pogoršala 1957g kada  hoteli u Mostaru i Nišu izlaze iz sistem ugostiteljskih preduzeća. Do 1961g radilo je pet samačkih hotela.

Beograd – „Bristol“ i „Stadion“ , Zagreb – „Goranin“ , Ljubljana – „Partizan“ ,Sarajevo –„Partizan“ koji su mogli da obezbede smeštaj za 483 oficira u 245 soba.Cene su bile od 350-400 dinara ,što je bilo više nego duplo manje nego u civilnim samačkim hotelima.Ovako niske cene su izazvale problem održavanja i opremanja hotela.Problem je bio jer ni komanda nije mogla da obezbedi potrebna sredstva.

[attachment=3]

Najgore je bilo u hotelu „Britol“ u Beogradu,jer je stara zgrada dotrajala i 1960g je bilo potrebno 30 miliona dinara za njenu popravku.Ubrzo su se pojavili slični problemi i kod drugih hotela.Smatralo se da treba vratiti hotele komandama,koje će iz budžeta izdvajati sredstva za njihovu obnovu,plaćanje osoblja ali i za izgradnju novih.Tako su hoteli do 1968g poslovali kao budžedske ustanove.Postignuti su skromni rezultati ,totalno nezadovoljavajući.

[attachment=4]

1968g  je donet Pravilnik o ugostiteljskoj delatnosti u JNA ,gde je predvidjeno postojanje i poslovanje vojnih hotela za smeštaj neoženjenih i neudatih vojnih i gradjanskih lica na službi u JNA u okviru vojnougostiteljskih ustanova.To je donekle popravilo situaciju pa je 1969g bilo raspoloživo 1255 ležaja.I cene su povećane i bile su niže od civilnih hotela do 25%.

U Beogradu u sastavu VU „Dedinje“ su bili hoteli „Zvezdara“ ,“Bristol“ , Dom medicinskih sestara ,nešto kasnije i hotel „Galeb“.U Ljubljani – „Partizan“ i Skoplju – „Borac“.Tokom 1972g i hotel „Sarajevo „ u Sarajevu.

Potražnja za ovakvim ustanovama je bila velika,ali i pored novoizgradjenih hotela ,kao „Kalnik“ u Zagrebu 1976g ,problem smeštaja nije rešen ni 1988g.Najveći problem su cene ,jer da bi zaštitili korisnike visokih cena,pojavljuje se problem osnovnog održavanja.

Napravljeni su planovi 1986g da do 1990g treba izgraditi hotele u većim mestima – Beogradu,Splitu,Puli ,Nišu,Zagrebu i Ljubljani sa ukupno 1500 ležaja.