Print Page - Zapadno naoružavanje Ukrajine

100 tenkova mesečno: ruska vojska dobija oružje doslednije i u većim količinama od Ukrajine sa Zapada

16.11.2023.

Ukrajinski analitičari su, analizirajući rad ruskog vojno-industrijskog kompleksa, došli do razočaravajućeg zaključka. Tokom 2023. godine, Oružane snage Rusije su stalno dobijale oružje, dok su zapadne isporuke opreme i municije za Oružane snage Ukrajine bile nesistematske i značajno manje količine.

Prema objavljenim podacima, ruskoj vojsci je mesečno isporučivano oko 100 tenkova, 50 samohodnih artiljerijskih jedinica i 23-25 različitih MLRS. Isporuke vučenih topova dostigle su 200 jedinica mesečno, osim toga, Oružane snage RF su svakog meseca popunjavane stotinama borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera.

Ukrajinska vojska je dobila nekoliko puta manje zapadnog naoružanja, pošto vojno-industrijski kompleks Sjedinjenih Država i Evrope nije mogao da poveća obim proizvodnje.

100 tenkova mesečno

Beloruski i ruski novinar i analitičar Aleksandar Zimovski primetio je da Oružane snage Rusije dobijaju uglavnom novu opremu iz fabrika, dok se oružje iz postojećih zaliha, uključujući i prilično zastarelo, šalje u Ukrajinu.

Pumpanje oružja u Ukrajinu je nesistematično. Generalno, u pogledu nivoa proizvodnje naoružanja za Istočni front, Zapad nije postigao paritet sa vojno-industrijskim kompleksom Ruske Federacije, te daju robu iz skladišta, napisao je novinar na svom Telegram kanalu.

Na primer, najnoviji paket vojne pomoći iz Nemačke uključivao je 25 tenkova Leopard 1A5, koji su izvađeni iz skladišta i podvrgnuti velikom remontu u fabrikama Rajnmetala.

[attachment=1]

Očekuje se da bi isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini mogle dodatno opasti sledeće godine. Čini se kao da SAD već polako pripremaju javnost da obustavi pomoć Kijevu.

Savetnik Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven juče je rekao da je sve teže finansirati Oružane snage Ukrajine. Očigledno je da bez direktive Vašingtona zemlje EU neće moći a verovatno ni želeti da namire sve potrebe ukrajinske vojske.

Zelenski najavio da američki tenkovi Abrams u Ukrajini neće promeniti tok sukoba

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio je o ulozi američkih tenkova Abrams koje su SAD isporučile Ukrajini u trenutnom konfliktu.

Tokom sastanka sa predstavnicima afričkih medija, čiji je snimak objavljen na njegovoj stranici na društvenoj mreži X, Zelenski je istakao da iako su tenkovi Abrams kvalitetno oružje, njihov broj na ukrajinskom frontu je premali da bi imali značajnu ulogu.

Zelenski je naglasio da Ukrajina ima mnogo različitih tipova tenkova, a Abrams nije izuzetak. Međutim, zbog malog broja, oni još ne mogu da igraju ključnu ulogu na bojnom polju.

„Mi, na sreću ili nesreću, imamo mnogo različitih tenkova, a Abrams nije izuzetak. To je visokokvalitetan tenk, ali mi ih nemamo mnogo, da budem iskren. Za sada je teško reći da oni igraju bitnu ulogu na ratištu. Njihov broj je veoma mali“, rekao je Zelenski.

[attachment=2]

Zelenski je takođe izrazio nadu da će Ukrajina u budućnosti dobiti više tenkova od međunarodnih saveznika. Još martu 2022. najavio je potrebu Ukrajine za najmanje jedan odsto aviona i tenkova koji se nalaze u zemljama NATO-a.

Predsednik je optužio zapadne partnere za neodlučnost po pitanju obezbeđivanja naoružanja Kijevu, ističući da je bezbednost Ukrajine važan faktor za obezbeđenje bezbednosti cele Evrope.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/16/100-tenkova-mesecno-ruska-vojska-dobija-oruzje-doslednije-i-u-vecim-kolicinama-od-ukrajinaca/)

Испоруке сложених борбених система Украјини са Запада су малобројне у односу на потребе и толико шаролике по врсти, типовима и квалитету да практично онемогућавају њихову систематску и ефикасну интеграцију и борбену употребу на ратишту. Западне земље немају довољно савременог оружја слободног за испоруку Украјини, а да то не угрози њихову сопствену одбрану. Тиме се заправо ефикасно врши разоружавање западних земаља јер из политичких, економских, чисто индустријских разлога и недостатка радне снаге није могуће адекватно занављање армија новом опремом. Све ЕУ земље тек планирају да у перспективи од пар година подигну капацитет производње на један милион граната 155мм годишње, док Русија, додуше уз велико напрезање, толико граната свог 152мм (тачно 6", тј.152,4мм) калибра може произвести за једно тромесечје, ако не и брже. Могућности производње скупљег прецизног оружја су, наравно, мање, може се рећи недовољне, али су у сталном порасту, на начин који Запад никако не може да прати ни по обиму ни по роковима испоруке.

То 1, 2...5% је врло дискутабилно, посебно у смислу да је то "ништа" за НАТО.

Бројке које се појављују по разним службеним извештајима (ето, тих 18.000 тенкова) су оно што је војска конкретне државе задужила, има на стању. Нешто друго је исправност, односно функционалност тог оружја. На Западу је то (степен исправности) око 60%,а за неке систем и мање. Други проблем, који је и истакнут у почетном тексту је проблем занављања. Ако свака од 31 земље НАТО да Украјини по двадесет тенкова у просеку (али исправних) онда би то било око 660 тенкова за Украјину. Тешко да би ти тенкови били истог типа и генерације, што је опет проблем за себе. Вероватно би то било 4-5 типова и генерација. Ако она (Украјина) изгуби годишње око 600 тенкова онда ће јој идуће године требати још толико. То је онда око 10% укупног броја исправних тенкова. Колико НАТО земље могу да произведу тенкова годишње. Осим САД остали врло мало. Ако рат потраје 10-так година, како се чини да ће бити, НАТО ће бити у дебелом минусу, осим ако драстично не повећа производњу тенкова. А нису проблем само тенкови. То ће захтевати да НАТО земље практично пређу на ратну производњу. Да ли ће они то хтети или моћи. Или ће морати.

Наравно, питање је може ли и Русија да издржи постојећу динамику производње и до када.

Američka odbrambena industrija proizvodi 12 tenkova Abrams mesečno, za razliku od 75 1980-ih

20.11.2023.

Od 1979. do 1993. godine, podaci govore da je američki vojno-industrijski sektor proizveo impresivnih 8.800 tenkova M1 Abrams u različitim varijantama. Ukoliko se izvede prosečna proizvodnja za ovaj period, znači da je iznosila 840 godišnje, odnosno 75 jedinica mesečno.

Danas, tekući ugovori za SAD Vojska i drugi kupci otkrili su novu realnost. Proizvodne mogućnosti američke vojne industrije smanjene su na 12 tenkova M1 Abrams mesečno, odnosno samo 135 vozila godišnje, navodi poljsko glasilo Defense24 (https://defence24.pl/) u svojoj opsežnoj analizi.

Analitičari ističu da se američka odbrambena industrija trenutno uglavnom bavi nadogradnjom starih Abramsa, a ne izgradnjom novih. Ovi tenkovi najčešće dolaze iz skladišta i namenjeni su za ugovore zaključene sa američkom vojskom ili drugim zemljama.
Ponekad se u skladištima američke vojne industrije mogu naći samo prazna tela tenkova bez kupola, ali se takve komponente ne bacaju, već koriste u procesu proizvodnje.

Takve tehničke složenosti neizbežno izazivaju debatu o stvarnom broju Abrams tenkova koji bi mogli da se skladište u Sjedinjenim Državama. Nakon detaljnih proračuna, ista publikacija procenila je postojanje ukupno 6.000 oklopnih vozila, uključujući tenkove uskladištene u bazama američke vojske u inostranstvu ali i one koji se nalaze na teritoriji Sjedinjenih Država.

Ova cifra se može uporediti sa podacima pomenutim u Vojnom bilansu 2023. Prema izveštaju, SAD su početkom godine imale flotu od samo 2.500 tenkova M1, zajedno sa njih 2.000 u skladišnim bazama, ukupno oko 4.500 Abramsa.

[attachment=1]

Istovremeno, autori navode podatke koje su SAD dostavile Kancelariji UN za registar konvencionalnog naoružanja, iz kojih proizilazi da su Amerikanci imali samo 4.200 operativnih tenkova.

Važno je napomenuti da trenutno ukupna vrednost ugovora za modernizovane tenkove M1 Abrams za američku vojsku i druge saveznike iznosi više od 1.500 jedinica.

Podaci dati u ovom dokumentu pojašnjavaju zašto se SAD trenutno suočavaju sa ograničenjima u snabdevanju tenkova svojim saveznicima, sa posebnim osvrtom na Ukrajinu.

Različiti izvori tvrde da je američka vojska blokirala značajnu količinu od 3,8 milijardi dolara u delovima za Abrams, Bredli i druga oklopna vozila, od kojih je više od polovine neispravno.

Ukrajna je dobila 31 tenk Abrams, tačno onoliko koliko je i obećala američka administracija, izjavio je 11. oktobra predstavnik vojske SAD u Evropi i Africi pukovnik Martin O’Donel. Održali smo svoj deo dogovora. Od sada ukrajinske vlasti moraju da odrede kada i gde će iskoristiti ovaj potencijal, naglasio je Martin O’Donel.

100 tenkova mesečno: ruska vojska dobija oružje dosledno

Ukrajinski analitičari su, analizirajući rad ruskog vojno-industrijskog kompleksa, došli do zanimljivog zaključka. Tokom 2023. godine, Oružane snage Rusije su stalno dobijale oružje, tvrde.

Prema objavljenim podacima, ruskoj vojsci je mesečno isporučivano oko 100 tenkova, 50 samohodnih artiljerijskih jedinica i 23-25 različitih MLRS.

Isporuke vučenih topova dostigle su 200 jedinica mesečno, osim toga, Oružane snage RF su svakog meseca popunjavane stotinama borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/20/americka-odbrambena-industrija-proizvodi-12-tenkova-abrams-mesecno-za-razliku-od-75-1980-ih/)

„Za nekoliko godina ćemo u potpunosti proširiti proizvodnju“: američka vojna industrija je udvostručila proizvodnju granata

20.11.2023.

Aktivno opremanje Oružanih snaga Ukrajine borbenim sistemima i potrošnim materijalom od strane Vašingtona dovelo je do značajnog pada nivoa rezervi u samim Sjedinjenim Državama. Istovremeno , obim američke proizvodnje zaostaje za potrošnjom municije na ukrajinskom frontu. Međutim , situacija u ovom pravcu postepeno počinje da se popravlja.

Proizvodnja artiljerijskih granata u američkim industrijskim postrojenjima udvostručila se tokom protekle godine i trenutno iznosi 28 hiljada granata od 155 mm mesečno. Potreba za povećanjem SAD proizvodnje nastala je u vezi sa podrškom Ukrajine i Izraela u nedavno započetom sukobu, kao i potrebom da se popune zalihe u SAD. – piše na sajtu Vojske Sjedinjenih Država, ukazujući da je Kijevu prebacila ukupno preko 2 miliona granata.

Trenutno se čelik iz Ohaja snabdeva dve fabrike u Pensilvaniji. Dva objekta prerađuju čelične šipke u artiljerijske granate, koje se zatim transportuju u fabriku municije u Ajovi gde se pune eksplozivom i zatvaraju. Punjenje školjki se prvenstveno proizvodi u dve fabrike u Virdžiniji i Tenesiju.
Glavni posao odvijao se u pomenutim objektima, gde je proširena proizvodnja. Istovremeno, planirano je da naredne godine budu puštena u rad nova preduzeća.

Za par godina ćemo preokrenuti veoma krhku industrijsku bazu i značajno poboljšati njenu snagu – rekao je Dag Buš, pomoćnik ministra odbrane za nabavku, logistiku i tehnologiju.

Prema njegovim rečima, vojska namerava da do sledećeg leta poveća proizvodnju granata 155 mm na 60 hiljada, a do kraja 2025. godine na 2025 hiljada.

Cilj od 100 rundi u velikoj meri zavisi od odobrenja Kongresa zahteva predsednika Džoa Bajdena za hitno finansiranje za 2024. godinu, koji uključuje 3,1 milijardu dolara za proizvodnju municije od 155 mm i nadogradnju opreme – zabeleženo je na sajtu američke vojske.

Izvor (https://sr.topwar.ru/230645-za-paru-let-my-polnostju-razvernem-proizvodstvo-voennaja-promyshlennost-ssha-udvoila-vypusk-snarjadov.html)

Jermenija uz posredovanje Amerikanaca isporučiće balističke rakete Točka-U Ukrajini?!

20.11.2023.

Jermenija će Ukrajini preneti taktičke balističke raketne sisteme Točka-U, kao i protivvazdušne raketne sisteme Osa-AK, tvrdi ruski izvor Ribar.

Prema Ribaru, sporazumi o tome su možda postignuti tokom sastanka između Armena Grigorijana, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Jermenije i šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka uz pomoć posredovanja Amerikanaca.

Tačan broj raspoloživih lansera i projektila nije poznat: prema otvorenim izvorima, bilo ih je najmanje tri, ali prema rečima Ribara, Rusija je Jermenima prenela još nekoliko modernizovanih raketnih sistema Točka.

https://www.youtube.com/watch?v=mQRpKkxeDtQ

I svi bi oni, uz impresivnu zalihu raketa (do 200 projektila), mogli da završe u Ukrajini.

Istovremeno, Bela kuća aktivno gura pitanje prebacivanja protivvazdušnih raketnih sistema Osa-AK, koji su u službi Oružanih snaga Jermenije, na Oružane snage Ukrajine.

Njihov broj, uzimajući u obzir gubitke u Drugom jermensko-azerbejdžanskom ratu 2020, može biti do 30-40 jedinica ovog raketnog sistema.

Ukrajina je država koja je imala impresivan arsenal taktičkih balističkih raketa Točka-U koje su korištene bile do kasne jeseni 2022. godine. Povremeno se ove rakete i dalje koriste.

Balistička raketa OTR-21 Točka (NATO SS-21 Scarb)

NATO SS-21 Scarb je balistička raketa kratkog dometa, projektovana da zameni seriju raketa Luna M.

Ova balistička raketa ima povećanu brzinu i domet. Raket nosi bojevu glavu jačine 482 kilograma od čega 120 kilograma otpada na eksploziv.

Maksimalni domet je 120 kilometara. Dužina raketa je 6.400 mm, a prečnik tela 650 mm.

Raketa za upravljanje koristi inercijalni navigacioni sistem..

Masa prilikom lansiranja je 2.010 kilograma.

Serijska proizvodnja ovih raketa završena je 1993. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno 1.200 ovih raketa.

https://www.youtube.com/watch?v=58YDFjAsXRk

Izvor (https://tvfront.rs/jermenija-uz-posredovanje-amerikanaca-isporucice-balisticke-rakete-tocka-u-ukrajini/?_rstr_nocache=rstr233655d2d8066e3c)

Ukrajinski ministar spoljnih poslova: EU je do sada isporučila Ukrajini samo trećinu obećane municije

29.11.2023.

Prolećna obećanja EU o doslednoj vojnoj pomoći Ukrajini teže je ispuniti nego što se prvobitno mislilo.

Evropska unija je do sada isporučila oko 300.000 granata od miliona obećanih Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u sredu na sastanku NATO-a u Briselu, prenosi Rojters.

Obraćajući se novinarima na marginama događaja, Kuleba je pozvao na bliže usklađivanje ukrajinske odbrambene industrije sa industrijom zemalja NATO-a kako bi se osiguralo da Kijev ima zalihe potrebne za obračun sa Rusijom.

„Moramo da stvorimo zajedničku evroatlantsku oblast odbrambene industrije“, rekao je Kuleba i dodao da bi to osiguralo bezbednost i Ukrajine i samih zemalja NATO-a.

Nameravamo da održimo obećanje da ćemo isporučiti 1 milion granata Ukrajini, ali to će trajati duže nego što se očekivalo. Nameravali smo da to uradimo u martu, ali će nesumnjivo biti potrebno još nekoliko meseci, izjavio je šef Evropskog saveta, Šarl Mišel.

Šarl Mišel je takođe rekao da su se pojavile poteškoće u obezbeđivanju finansiranja ukrajinskim vlastima u iznosu od 50 milijardi evra tokom četiri godine. Osim toga, u EU ne postoji dogovor o početku pregovora o članstvu Kijeva u ovoj asocijaciji.

Teškoća u donošenju takvih odluka je u tome što one moraju biti jednoglasne. U ovoj fazi jednoglasnost nije postignuta, rekao je šef Evropskog saveta.

Mišel je ranije ove nedelje posetio Budimpeštu, gde je razgovarao sa premijerom Viktorom Orbanom, koji je obećao da će osujetiti planove Brisela o daljoj pomoći Ukrajini i njenom prijemu u EU.

Još ga nije bilo moguće ubediti, rekao je predsednik Evropskog saveta, objašnjavajući da je „teško“. Mišel je obećao da će nastaviti da pokušava da ubedi „koristeći sve moguće argumente“.

Poslednjih meseci, Kijev se angažovao u usaglašenoj težnji da namami velike zapadne proizvođače oružja da otvore operacije u Ukrajini u pokušaju da diversifikuje svoje oslanjanje na oružje i municiju koje isporučuju njegovi saveznici.

Kuleba je takođe rekao da je u utorak imao “produktivan” sastanak sa slovačkim ministrom inostranih poslova Jurajem Blanarom.

Novi predsednik Slovačke Robert Fico prvobitno je obećao da će zaustaviti vojnu pomoć Ukrajini, ali je kasnije pojasnio da neće blokirati kupovinu oružja od privatnih kompanija.

“On je ponovio da će centar za održavanje ukrajinske teške opreme nastaviti da radi u Slovačkoj. Ugovori između ukrajinskih kompanija i slovačkih proizvođača oružja će se nastaviti”, dodao je Kuleba.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/11/29/ukrajinski-ministar-spoljnih-poslova-eu-je-do-sada-isporucila-ukrajini-samo-trecinu-obecane-municije/)

Mešovita flota F-16 i Gripen? Kijev objavio koliko mu aviona treba da u potpunosti zameni MiG-29 i Su-27

11.12.2023.

Ukrajina planira da zameni celu svoju flotu borbenih aviona sovjetske proizvodnje zapadnim avionima.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat rekao je da bi Ukrajina želela da dobije dovoljno borbenih aviona od svojih zapadnih saveznika da zameni celu flotu sovjetskih aviona.

Zapad je do sada najavljivao nameru da snabdeva Ukrajinu američkim lovcima F-16 iz sastava vazduhoplovnih snaga Holandije, Belgije i Norveške, međutim, to neće biti dovoljno.
Da bi u potpunosti zamenio borbene avione Su-27 i MiG-29 preostale iz sovjetske ere, Kijev traži da dobije najmanje 150 zapadnih aviona, plus one namenjene za obuku pilota. Međutim, do sada, niko sa zapada nije ponudio ni približno toliko.

Ukrajinci bi sve, aaaa

„Generalno, već je poznato koliko je lovačkih aviona Ukrajini potrebno. Reč je o 150 letelica, plus određeni broj aviona za obuku. Ovo bi bilo dovoljno da u potpunosti zameni flotu sovjetske tehnike“, naveo je Ignat.

Sada zvaničnici u Kijevu pokušavaju da nađu više država spremnih da ukrajinskoj strani isporuče avione F-16. U toku su i pregovori sa švedskim predstavnicima u vezi sa transferom lovačkin aviona JAS 39 Gripen iz sastava švedskog ratnog vazduhoplovstva.

Vazduhoplovstvo Ukrajine u budućnosti čak se nada navaci teških lovačkih aviona kao što su F-15 i Eurofighter Typhoon, Mirage 2000, aparatima F-18 Hornet, A-10 Thunderbolt, a idu dotle da razmatraju i avionima pete generacije tipa F-35.

Treba napomenuti da će Kijev dobiti belgijske lovce F-16 tek 2025. godine, a sa istim tipom aviona iz Holandije mogu nastati određeni problemi, nakon što je pobedila desnica na nedavno održanim izborima u zemlji, koja se kategorički protivi isporuci naoružanja Ukrajini. Međutim, do sada nije bilo nikakvih zabrinjavajućih izjava za Ukrajinu u vezi sa tim.

Kada je reč o švedskom avionu, Gripen koristi mali broj zemalja u svetu. Švedska, Brazil, Češka, Mađarska, Južna Afrika, Tajland i Velika Britanija. U stvarnosti, od navedenih zemalja, jedino Švedska može “sebi da priušti da donira“ poneki avion Ukrajini.

[attachment=1]

Broj Gripena među ostalim zemljama nije veliki i osnova je njihove vazdušne flote. Britanija kao država bi sebi priuštila donaciju Gripena, međutim britanski RAF ih koristi za obuku i vežbu, ne za borbu.

Prema brojkama iz Moskve, Rusi već „uništili“ duplo više aviona nego Ukrajina

Ako bismo išli po zvaničnim podacima koje je iznela ruska strana, Ukrajini bi odavno trebalo da ponestane borbenih aviona iz sovjetskog doba. Predstavnici ruskog Ministarstva odbrane tvrde da su od početka invazije uništili 550 aviona, 257 helikoptera i 9.608 dronova koji pripadaju ukrajinskoj vojsci.

Prema paralelnim statistikama koje se vode na kanalima zapadih obaveštajnih službi, broj izgubljenih aviona od strane Vazduhoplovstva Ukrajine bio bi nešto manji i obuhvatao bi 188 jurišnika Su-25, 153 borbena aviona MiG-29, 54 bombardera prednjih Su-24 i 40 lovaca Su-27.

Međutim, skoro dve godine od početka sukoba, ukrajinski avioni i dalje lete i donekle učestvuju u borbenim dejstvima, budući da su prilagođeni da koriste rakete zapadne proizvodnje (američke, britanske ili francuske).

Što se tiče dobijanja zapadnih aviona, mora se konstatovati da će to biti prilično teško sprovesti. U početku, zapadni saveznici Kijeva su bili prilično nevoljni da isporuče bilo kakve avione, plašeći se eskalacije sukoba i daleko više diskreditacije nakon što ih je ruska vojska uništi.

Bilo je i diskusija o tome da F-16 i drugi lovci uključuju niz operativnih problema, od obuke pilota, servisiranja do pripreme neophodne infrastrukture za njihovo raspoređivanje.

Kao rezultat situacije na frontu, Rusi su nedavno usavršili sisteme PVO S-400, koji su sada opremljeni novim raketama, a integrisali su ih u zajednički sistem sa avionom AWACS A-50U, postigavši značajne rezultate u uništavanju ukrajinskih aviona.

Izvor: portal Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/11/mesovita-flota-f-16-i-gripen-kijev-objavio-koliko-mu-aviona-treba-da-u-potpunosti-zameni-mig-29-i-su-27/)

Ukrajina sada pokušava da dobije podršku izvan osovine SAD-EU: Kijev cilja na 8 zemalja sa 4 kontinenta

20.12.2023.

Shvatajući potrebu da se prošire izvori diplomatske, ekonomske i vojne podrške izvan Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada se čini da je odbrana Ukrajine od ruskih snaga zašla u ćorsokak, grupa ukrajinskih stručnjaka bliska kabinetu predsednika Zelenskog je pokrenula kampanju za promovisanje interesa Kijeva u osam zemalja van osovine EU-SAD.

Tim koji predvodi dr Hana Šelest, direktorka bezbednosnih studija i globalnih programa pri Savetu za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“ sa sedištem u Kijevu, promoviše niz ideja koje bi Ukrajina želela da podrži “ostatak sveta”.

Sveobuhvatna teza da je tekući rat u Ukrajini „egzistencijalni rat“ za zemlju pojačana je propagandom da je pravi cilj Rusije da “osvoji celu Ukrajinu, uništi kulturu, jezik i demokratiju zemlje”. U tom kontekstu, otpor Ukrajine pokušavaju da prikažu kao „antikolonijalnu borbu“.

Ukrajinski predstavnici ističu da njihova zemlja mora da pobedi u ovom ratu po svaku cenu i da povrati svaki centimetar teritorije, uključujući i Krim. Nema govora o pristanku na privremeno primirje sa Rusijom kako bi se smanjili ljudski i ekonomski gubici, a zatim o pregovorima uz podršku moćnih zemalja o povratku izgubljenih teritorija.

Ukrajina želi mir, ali mir može doći samo pobedom Ukrajine, smatraju u ovom Savetu. Uz snažniju i sofisticiraniju vojno-tehnološku pomoć, Ukrajina može da dobije ovaj rat već u martu-aprilu sledeće godine, smatraju ovi ukrajinski predstavnici.

Dok je bila u Indiji, delegacija je jasno stavila do znanja da Ukrajina razume tradicionalno jake veze Indije sa Moskvom još iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza i da ne očekuje vojnu podršku Delhija.

Međutim, pošto Ukrajina sada “prihvata Indiju kao jednog od lidera juga“, indijska strana bi “barem mogla da pruži moralnu i diplomatsku podršku Kijevu, posebno diverzifikacijom kupovine nafte i oružja van Rusije i približavanjem Zapadu i SAD o glavnim geopolitičkim pitanjima”.

Doktorka Hana Šelest je priznala da je do sada spoljna politika Ukrajine bila evrocentrična, ali su donosioci odluka u zemlji “u međuvremenu shvatili važnost strategije za Aziju”. Štaviše, plan za posredovanje u ukrajinskom pitanju koji je izneo doktorkin tim ima za cilj, za početak, bliske veze sa osam zemalja: Australijom, Južnom Korejom, Singapurom, Indijom, Katarom, Izraelom, Brazilom i Kanadom.

Prema ukrajinskom timu, Kijev sada ima svesrdnu podršku Kanade, Australije i Južne Koreje. Seul, koji je sledeća destinacija tima, već je počeo da pruža vojnu podršku Ukrajini, tvrde njeni članovi tima.

Suočeni sa zaključcima kolega kao što su Ričard Has i Čarls Kupčan, koji su nedavno u časopisu Forin Afers tvrdili da još uvek treba razmotriti mogućnost otvaranja mirovnih pregovora sa Rusijom, u pozadini sada već više nego očiglednih kompleksa faktora kao što je slabljenje strane vojne podrške , umor vojske i stanovništva ali i postojanje neslaganja između političkog i vojnog rukovodstva u Ukrajini, ukrajinski tim nije bio nimalo ubeđen iznetim argumentima.

Predstavnici ovog kijevskog saveta su naveli da je informacija o razlikama između Zelenskog i njegovih generala „gruba dezinformacija“ i pokazali uverenje da će Ukrajina “dobiti rat i tako postići željeni mir”. Prema rečima doktorke i tima, Ukrajina mora da postane članica NATO-a, jer se „Rusiji nikada ne može verovati”.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/20/ukrajina-sada-pokusava-da-dobije-podrsku-izvan-osovine-sad-eu-kijev-cilja-na-8-zemalja-sa-4-kontinenta/)

Ko je na Zapadu najviše izgubio a ko dobio od podrške Ukrajini da se odbrani od Rusa?

20.12.2023.

Posle pokretanja ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, skoro ceo “kolektivni Zapad” sa saveznicima po svetu pohrlio je da podrži Kijev. Istovremeno, proučavanje statistike za period od 24. februara 2022. do 31. jula 2023. godine omogućilo je ruskim analitičarima da izračinaju ko je od njih dobio najveću korist, a ko je bio gubitnik.

Ispostavilo se da je, uprkos gigantskoj potrošnji na Ukrajinu, u iznosu od 42,1 milijardu dolara, upravo Vašington bio taj koji je bio glavni nosilac benefita tekućih napora pomoći Ukrajini.

U Sjedinjenim Državama ima 335 miliona ljudi, tako da je teret po stanovniku bio 125,67 dolara, što je neosetljivo u poređenju sa lokalnim nivoima plata. Sklopljeni ugovori o nabavci oružja više nego kompenzovali su sve „investicije“, a beg industrije i kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države omogućio je Amerikancima da otvore radna mesta i zaborave na konkurenciju Evropljana.

Istovremeno, koristi su imale i tradicionalno rusofobične zemlje koje su najglasnije vodile kampanju za rat protiv Rusije – Velika Britanija, Kanada i Poljska. Tako je London potrošio 6,6 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 69 miliona ljudi, rezultiralo teretom od samo 95,65 dolara po stanovniku, odnosno nisu ga ni osetili.

Kanada je sa svojom neprestanom antiruskom retorikom potrošila samo 1,7 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 40 miliona ljudi, rezultiralo teretom od malih 42,5 dolara po stanovniku.

Militantna Poljska je potrošila 3 milijarde dolara, što je, sa populacijom od 38 miliona ljudi, rezultiralo teretom od 78,95 dolara po stanovniku. Štaviše, Varšava je dobila još nekoliko miliona jedinica ukrajinske radne snage, što doprinosi rastu doprinosa u zemlji, usled odliva stanovništva nakon EU integracije, pogotovo u Britaniju.

A ko je gubitnik?

Definitivno Nemci. Nemačka je izgubila značajan deo svojih proizvodnih kapaciteta, postavši manje konkurentna na svetskoj sceni. Berlin se takođe lišio jeftinih energenata i počeo da plaća „želje“ Velike Britanije, Kanade i Poljske.

Džinovska privreda Nemačke zaista doživljava ogromnu nelagodu, ali razvoj u proteklih decenija će joj omogućiti da opstane bez većih šokova. Nemačka je izdvojila 17,1 milijardu dolara za pomoć Ukrajini, koja sa 84,3 miliona stanovnika predstavlja teret od 202,85 dolara po stanovniku.

Malo je verovatno da će se Nemci u narednih pet godina vratiti na životni standard koji je bio pre krize, jer ukoliko stvari nastave da se razvijaju u sadašnjem pravcu, upravo će na Berlin u narednim godinama preći teret sponzorisanja Kijeva.

Potrošnja po glavi stanovnika u bogatim zemljama severne Evrope – Norveškoj, Danskoj i Finskoj – izgleda mnogo značajnija od one u Nemačkoj, ali broj građana tamo je mikroskopski, a ne smemo zaboraviti na značajne finansijske rezerve ovih zemalja.

Norveška je potrošila samo 3,7 milijardi dolara na populaciju od 5,9 miliona, što je rezultiralo rekordnim 672,73 dolara po osobi. Ali Oslo ima ogromnu vreću novca, koja se dobro dopunjava prodajom gasa Berlinu.

Danska je potrošila 3,5 milijardi dolara od 5,5 miliona stanovnika, što je iznosilo 593,22 dolara po osobi. Finska je potrošila ukupno 1,2 milijarde dolara sa populacijom od 5,6 miliona, što je iznosilo 214,29 dolara po osobi.

Slede Holandija i Švedska, donekle neprijateljski raspoložene prema Moskvi, ali za njih nema smisla čak ni navoditi statistiku. Po svemu sudeći, najgore je trenutno onima koji su najmanje želeli da se svađaju sa Rusijom.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2023/12/20/ko-je-na-zapadu-najvise-izgubio-a-ko-dobio-od-podrske-ukrajini-da-se-odbrani-od-rusa/)

Po proizvodnji oružja, Rusija nadmašila NATO

Rusija u proizvodnji oružja prednjači pred Zapadom i namerava da zadrži visoku stopu rasta.

To je rekao zamenik ruskog premijera Denis Manturov, nakon što su i Zapad i Rusija pojačali proizvodnju oružja zbog rata u Ukrajini. Rusija je napala Ukrajinu u februaru 2022., što je izazvalo najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i najdublju konfrontaciju između Rusije i Zapada od Hladnog rata, prenosi Indeks.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici pojačali su proizvodnju oružja u pokušaju da poraze ruske snage na ratištima u Ukrajini. Rusija je takođe povećala proizvodnju, ali kaže da je Zapad kriv za rat koji je za Moskvu počeo 2014. godine.

"Ne želim da se hvalim, ali mogu reći da smo počeli da dobijamo i ubrzavamo tempo proizvodnje pre zapadnih zemalja", rekao je Manturov, zamenik premijera koji nadzire proizvodnju oružja, za novinsku agenciju RIA.

"Drugo je pitanje koliko će ova trka trajati", rekao je Manturov dodajući da bi iduće godine trebalo da bude odobren plan naoružanja za razdoblje od 2025. do 2034. godine.

Predsednik Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu rekli su da proizvodnja artiljerije, bespilotnih letelica, tenkova i oklopnih vozila raste.

Neki bivši zapadni zvaničnici govorili su o novom hladnom ratu između Rusije i Kine, s jedne strane, i Sjedinjenih Država i njihovih saveznika s druge strane, premda bi ruskoj ekonomiji teškoj 2 biliona dolara bilo teško da se suprotstavi celokupnoj moći Zapada u dužem razdoblju.

Prema podacima MMF-a, nominalni bruto domaći proizvod Sjedinjenih Država ove godine iznosi 27 biliona dolara, a kineski 17,7 biliona dolara.

"Moramo obnoviti rezerve i održati zadatu stopu proizvodnje", rekao je Manturov.

Manturov je rekao da se opseg državnih narudžbina za odbranu u 2023. udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se proizvodnja "određenog oružja" deseterostruko povećala.

Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/po-proizvodnji-oruzja-rusija-nadmasila-nato-2455353)

Francuska štampa izračunala broj novih aviona koje je ruska vojska dobila 2023. godine

07.01.2024.

Francusko izdanje Meta-defense (https://meta-defense.fr/en/) objavilo je 05.01.2024. da u oblasti naoružanja sve ukazuje na to da se pozicija Moskve pokazala stabilnijom od pozicije kijevskog režima i njegovih saveznika, “uprkos tehnološkoj prednosti koju ima od zapadne opreme”.

Kako su nagovestili francuski novinari, prema zapadnim procenama, od početka sukoba u Ukrajini Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije izgubile su između 60 i 100 aviona.

Istovremeno, samo tokom 2023. godine ruska strana je dala 12 saopštenja u vezi sa nabavkom lovaca i bombardera. Dva od njih su se odnosila na lovce Su-57, pet na Su-35S, tri na bombardere Su-34M i dva na avione Su-30SM.

Ovome treba dodati dve isporuke jurišnog i trenažnog aviona Jak-130. Svaka serija aviona koju je primila ruska vojska uključivala je najmanje dva aviona. To znači da su Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije 2023. godine dobile najmanje 24 nova borbena aviona.

„Broj novih isporučenih aviona premašio je dokumentovane gubitke za 2023. godinu u Ukrajini. Istovremeno, isporučeni aparati su mnogo moderniji od modela izgubljenih na ukrajinskom nebu“, navodi se u članku francuskog izdanja.

Prema autorima studije, Vojno-industrijski kompleks Ruske Federacije uspeva da nadoknadi gubitke koje je zabeležila vojska u Ukrajini.

Ovo se odnosi i na tenkove i na borbena vozila pešadije, oklopne transportere, artiljerijsku oruđe i kamione.

Dakle, odbrambena industrija snabdeva trupe širokim spektrom naoružanja. Ruska vojska je nedavno, za samo nekoliko dana, lansirala više od 200 krstarećih i balističkih projektila, dok Ukrajina, uprkos pomoći Zapada bez presedana, ima, u najboljem slučaju, samo nekoliko desetina municije istog tipa.

Rusija ima za cilj da proizvodi preko 32.000 dronova godišnje do 2030. godine

Rusija ima za cilj da proizvodi više od 32.000 bespilotnih letelica godišnje do 2030. godine, pri čemu će domaći proizvođači činiti 70 odsto tržišta, rekao je prvi potpredsednik vlade Andrej Belusov, a prenosi novinska agencija TASS.

„Planirano je da godišnja proizvodnja bespilotnih letelica (UAV) ne računajući bespilotne letelice za obuku dostigne 32.500 jedinica“, rekao je Belousov.

Taj broj je „skoro tri puta veći od trenutne proizvodnje“, dodao je on. „Istovremeno postoje planovi da ruske bespilotne letelice čine 70 odsto tržišta“, primetio je on.

I Moskva i Kijev široko koriste bespilotne letelice u sukobu koji je eskalirao u februaru 2022. godine, pri čemu obe strane nastoje da povećaju svoju vojnu proizvodnju kako se sukob odugovlači. Od jeseni 2022. godine Moskva često koristi dronove Geran (Shahed), ubedljivo najdominantnije u ovom sukobu.

Rusija će finansirati ovaj plan proizvodnje bespilotnih letelica sa 696 milijardi rubalja (oko 7 milijardi evra) do 2030. godine, rekao je Belousov, objašnjavajući da će više detalja izneti u toku meseca.

Ruska vojska u 2023. ojačana sa 22.000 dronova i više od 1.500 tenkova

Ispostavilo se da su Oružane snage Rusije, uprkos pritisku na ruski vojno-industrijski kompleks zbog zapadnih sankcija, 2023. godine imale značajan priliv vojnih sredstava, uključujući više od 1.500 tenkova i 22.000 dronova.

Dokumenti koji su procurili ukazuju na nivo osposobljenosti od više od 84 odsto, što uključuje raspoređivanje više od 1.500 tenkova, više od 2.200 borbenih oklopnih vozila, više od 1.400 haubica i artiljerijskih vozila, i više od 22.000 bespilotnih letelica.

Pored toga, ruske oružane snage su dobile preko 12.000 vozila, od kojih je značajan deo — preko 10% ili 1.400 — bio oklop. Nekoliko visokih ruskih zvaničnika je takođe ranije istaklo
intenzivnu proizvodnju sistema naoružanja.

Izvor: Oružje Online (https://oruzjeonline.com/2024/01/07/francuska-stampa-izracunala-broj-novih-aviona-koje-je-ruska-vojska-dobila-2023-godine/)

SAD od Atine zahtevaju da nastavi da isporučuje oružje Kijevu

10.01.2024.

Sjedinjene Države su zapravo postavile ultimatum Grčkoj, zahtevajući da Atina nastavi da snabdeva Kijev oružjem i vojnom opremom. Ovo je preneo grčki portal newsbreak.gr.

Šef američkog Stejt departmenta Antoni Blinken, koji je doputovao u Grčku, održao je sastanak sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, tokom kojeg je zahtevao nastavak isporuke oružja Ukrajini. Istovremeno, američki državni sekretar je čak odredio i rok u kojem Atina mora dati odgovor, normalno pozitivan.

Kako navodi portal, SAD žele da Grci prebace u Ukrajinu protivvazdušne sisteme ruske proizvodnje S-300PMU-1 Favorit, Osa-AKM i Tor-M1 koji su u službi vojske. Osim toga, Grci imaju veliki broj nemačkih tenkova Leopard 2, koje bi i Amerikanci želeli da vide u Ukrajini. Atina se za sada drži, odbijajući da preda oružje Zelenskom, izjavljujući da nemaju čime da se brane od Turske. Ovo posebno važi za protivvazdušne sisteme koji se nalaze na Kritu upravo radi zaštite od turskih aviona.

Još se ne zna kako će se ova priča završiti. Podsetimo, Grci su Ukrajini isporučili borbena vozila pešadije BMP-1, nekada proizvedena u Istočnoj Nemačkoj a koja su kupljena u Nemačkoj. Snabdevanje je vršeno po kružnoj šemi, po kojoj je Grčka prebacila sovjetska borbena vozila pešadije BMP-1 u Ukrajinu, a Nemačka je zauzvrat snabdevala grčku vojsku nemačkim borbenim vozilima pešadije Marder. Nema pouzdanih podataka o količini isporučene opreme.

Izvor: Tv Front (https://tvfront.rs/sad-od-antine-zahtevaju-da-nastavi-da-isporucuje-oruzje-kijevu/?_rstr_nocache=rstr614659ec9754dfc2)

Quote from: Brok on January 10, 2024, 05:48:23 pm

Eh nekada su Grci na ultimatume odgovarali; To je Spaartaaaa!

Amerika prestala da isporučuje oružje Ukrajini: Šokantna vest stigla iz Vašingtona Kijev ostavljen na cedilu

12.01.2024.

Ukrajina je definitivno prestala da dobija vojnu pomoć od SAD!

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći!

- Izdali smo poslednji paket dostupnog inventara za koji smo imali sredstva da obezbedimo - rekao je Кirbi i primetio da je podrška Ukrajini prestala upravo kada joj je najhitnije potrebna.

Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

SAD su krajem decembra prošle godine Ukrajini dostavile 12. i za sada poslednji paket pomoći vredan 250 miliona dolara. Obuhvatao je municiju, opremu za sisteme PVO, rakete za MLRS, artiljerijske granate kalibra 155 mm i 105 mm, protivtenkovsko oružje, više od 15 miliona komada municije za malokalibarsko oružje...

Američki predsednik Džo Bajden, podsetimo, zatražio je od Кongresa u oktobru da izdvoji 106 milijardi dolara za pomoć Ukrajini i Izraelu, ali i Tajvanu. Кijev je trebalo da dobije više od polovine sredstava, nešto više od 61 milijarde dolara, ali poslanici nisu uspeli da postignu konsenzus o ovom pitanju i odložili su raspravu za januar.

Predsednik Predstavničkog doma američkog Кongresa, republikanac Majk Džonson, zahtevao je nedavno da Bajdenova administracija formuliše jasnu strategiju o Ukrajini i iznese krajnje ciljeve u ratu kako bi se počelo sa radom na pronalaženju rešenja za finansiranje.

- Кoje je finale u Ukrajini? Кoja je naša strategija? Šta je cilj? Кako ćemo imati odgovarajući nadzor nad ovim dragocenim dolarima poreskih obveznika - upitao je Džonson i podsetio da američki državni dug iznosi 34 triliona dolara i da će Vašington morati da pozajmi novac da dodeli sredstva Ukrajini tako da pomoć Кijevu treba da bude pružena na "racionalan" način.

Oružane snage Ukrajine takođe su počele da pripremaju vojnu strategiju za 2024. godinu. SAD su jasno stavile do znanja da Кijev mora jasno da naznači kakva će mu podrška biti potrebna za njegovo sprovođenje tako da će plan biti kritičan u diskusijama o ovom pitanju.

Visoki američki zvaničnici rekli su za Blumberg da bi sporazum o američkoj pomoći Ukrajini mogao biti postignut do februara.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler ranije je upozorio da podrška neće nužno biti tako velikih razmera kao u prethodne dve godine rata sa Rusijom.

Ukrajina je postala najveći primalac oružja iz Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata. SAD su 2023. godine Кijevu pružile vojnu pomoć u ukupnom iznosu većem od 24 milijarde dolara, a 2022. godine skoro 27 milijardi dolara.

Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini, podsetimo, američki zvaničnici nisu pravilno ispratili, navodi se u nedavnom izveštaju Pentagona.

Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4336648/ukrajina-prestala-da-dobija-vojnu-pomoc-od-sad)

General u penziji izneo šok tvrdnje: Amerika nije odustala, vršiće veliki pritisak na Nemačku da budu istrajni u pomoći Ukrajini

12.01.2024.

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći! Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

Nešto ranije, članice NATO su na sastanku sa Ukrajinom jasno stavile do znanja da će nastaviti da pružaju toj zemlji veliku vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć dok se bori protiv Rusije, saopštio je NATO.

U saopštenju NATO-a objavljenom nakon video-konferencije Saveta NATO-Ukrajina, navodi se i da su zemlje članice predstavile planove za obezbeđivanje dodatnih milijardi evra Ukrajini 2024. godine.

O ovoj temi govorio je prof. dr Mitrom Kovačem, general-majorom u penziji, u svom gostovanju u emisiji Puls Srbije.

- Pa SAD je dobro procenila situaciju i dozirala je svoju pomoć dok je to bilo celishodno. Posle je tu podršku ostavila EU, odnosno evropskim članicama NATO-a. Tako nešto se moglo i očekivati. Te naznake su postojale i pre. Jednostavno je rekla da vodeće zemlje Evropske unije, odnosno NATO-a, moraju biti te koje će obezbeđivati finansijska, materijalna i sva druga sredstva potrebna za evropsko rešavanje po njihovom poimanju, odnosno za rešavanje ovog problema i rata u Ukrajini, odnosno pomoći ukrajinskim oružanim snagama. Lično meni, to je bilo jedno očekivano stanje. Ne znači to da će potpuno Amerika izaći iz ovog sukoba, ona će i dalje u vojnom smislu ostati prisutna, pogotovo obaveštajnoj i izviđačkoj dimenziji, kao što čini i danas i činiće u narednom periodu sigurno do kraja ovog konflikta i u logističkoj dimenziji za municiju, rezervne delove - rekao je Kovač i dodao:

- Ovaj deo velike finansijske pomoći naravno da je bio sporan. Amerika angažuje svoje oružane snage, vidimo to i u drugim konfliktnim zonama sveta i nije sve to lako podneti, to jedno vreme može da traje, vidimo već ubrzo će dve godine trajanja ovog rata i naravno da se to reflektuje na standard građana u Americi. Amerika to naravno neće sebi da dozvoli, ali će istovremeno u narednom periodu veoma revnosno vršiti pritisak na Nemačku i vodeće članice NATO-a da budu istrajne u tom procesu bez obzira na stanje njihove privrede. A vidimo da standard ljudi u Evropi, pa i u samoj Nemačkoj veoma rapidno pada i da se to oseti i u socijalnoj dimenziji, ne samo nižih delova, po socijalnom statusu, nego i srednjih slojeva samih ništa.

"Njujork tajms" piše da SAD neće moći da oprema PVO sisteme "Patriot" u budućnosti, pozivajući se na izvore iz Bele kuće i Pentagona.

- Patriot se pokazao da nije svemoćan sistem, drugo nema dovoljno sredstava da brane celu teritoriju Ukrajine. Ono što je dato ukrajinskim oružanim snagama, to se koristi za odbranu nekih strateških objekata, većih gradova, grupacija, vojske, proizvodnih kapaciteta. Ali dosta tih sredstava je utrošeno, nepraktičnom upotrebu, za neka vazduhoplovna sredstva, ispaljivanje Patriota nije bilo rentabilno i onda došlo se do toga da je potrošen ogroman broj raketa, a to ne može ni američka privreda, ni proizvodnja nadoknaditi. Sada je na evropskim članicama NATO-a da obezbede male i srednje prenosne sisteme PVO i da pokušaju da revitalizuju, odnosno jačaju sistem PVO. To je njihova namera, ali neće puno raditi u tom smislu, sva ta sredstva, izuzev Patriota, nisu dovoljno efikasna za napadna sredstva koja ima Ruska Federacija, tako da će mnogi strateški objekti u Ukrajini biti sve više izloženi dejstvima ruskih sredstava napada, da li raketnih jedinica, krstarećih raketa ili borbene avijacije, odnosno aviobombe - rekao je Kovač.

Autor: Luka Vujičić
Izvor (https://www.kurir.rs/planeta/4337272/general-u-penziji-izneo-sok-tvrdnje-amerika-nije-odustala-vrsice-veliki-pritisak-na-nemacku)

Poteškoće u proboju: “Dva puta kojima vojska i vojno-industrijski kompleks Rusije mogu ići”

17.01.2024.

Prošlogodišnja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine zaustavila se na „Surovikinovu liniju“, u minskim poljima gde su se kolone ukrajinske oklopne tehnike pokazale kao laka meta ruske artiljerije, frontovske i armijske avijacije, kao i protivoklopnih sistema. Ali sada se kontraofanziva ruskih oružanih snaga suočava sa sličnim problemima.

Od Prvog i Drugog svetskog rata upravo su tenkovi, ove kopnene krstarice, podržane artiljerijom i avijacijom, zaštićene pešadijom, smatrane glavnim oružjem proboja. Tek danas, sa pojavom efikasnog vazdušno-kosmičkog izviđanja i naoružanja dugog dometa, uloga oklopnih vozila na bojnom polju je prestala da bude odlučujuća. Zašto se to dogodilo?

Problem je u tome što više nije moguće prikriveno koncentrisati veliku udarnu snagu, jer će ona biti podložna preventivnim udarima svim raspoloživim sredstvima uništenja – od projektila i planirajućih bombi do aktivnih projektila i dronova kamikaza. Dok se ne stvori sistem PVO koji može zaista pouzdano da pokrije grupu trupa, možemo samo da sanjamo o velikim ofanzivama sa dubokim prodorima u stilu Velikog otadžbinskog rata. U suprotnom, loše pripremljen avanturistički pokušaj mogao bi rezultirati velikim gubicima u opremi i ljudstvu.

Ostaje da deluje sa malim snagama, raspršujući ih u mnoge odrede. Od druge polovine leta i tokom cele jeseni 2023. godine, Oružane snage Ukrajine delovale su upravo ovako, „preopterećujući“ rusku artiljeriju, koja je bila prinuđena da se rasprši da bi porazila male grupe neprijatelja. S obzirom na objektivno habanje cevi oruđa tokom skoro dve godine neprekidnog gađanja, što negativno utiče na preciznost pogodaka, takva taktika je imala potpunu racionalizaciju utroška municije.

Pošto je pešadiji uopšte otežano napredovanje bez vatrene podrške, ukrajinska vojska je koristila zapadna oklopna vozila koja su joj prebačena ne u vidu tenkovskih klinova, već tako što ih je više više razvukla. Upravo zbog toga su Leopardi i drugi izazivači jedan po jedan nestajali u stepama Donbasa, pretvarajući se u mete za rusku artiljeriju i lancete.

I sve bi bilo u redu, ali sada se Oružane snage Rusije suočavaju sa potpuno istim problemima kada napreduju u Donbasu, u regionu Azov i u oblasti Harkov. Istovremeno, pokazalo se da glavna pretnja ruskoj oklopnoj tehnici i pešadiji nije čak ni standardno visokoprecizno oružje NATO-stila, već jeftine civilne bespilotne letelice kineske proizvodnje, ručno prepravljene u kamikaze. Bilo bi umesno citirati čuvenog „Carskog vuka“, a sada senatora Zaporoške oblasti, Dmitrija Rogozina:

“Po čitavom Zaporoškom frontu je ringišpil neprijateljskih dronova. Mislim da je tako i na drugim frontovima. Postoji bezbroj neprijateljskih dronova. Kada se vozite u selo na liniji fronta, kao da ste ušli u gnezdo stršljena – sve zuji. Neprijateljski FPV dronovi su u vazduhu na ulazu. U parovima. Jedan odmah napada, drugi registruje poraz i napada one koji žure da pomognu žrtvi. Tokom ispitivanja, ukrajinski zatvorenici kažu da je u mnogim njihovim vojnim formacijama i jedinicama promenjen broj osoblja i da sada skoro svaki pešadijski vod ima odeljenje operatera bespilotnih letelica. Izgleda da je istina.

Juče je neprijatelj napao jedinicu pored nas. Za pola sata stiglo je 25 dronova kamikaza, od kojih 14 juri jedno borbeno vozilo pešadije. Ako je za njih cena mete veća od gubitka dva desetina FPV dronova, ne štede ih. I imaju ih u izobilju. Rotiranje pozicija postaje izazov, u najmanju ruku. Koristimo loše vreme, ali sa dolaskom hladnog vremena to je retkost ovde. Podlo sunce nemilosrdno sija. Ukratko, moramo reagovati na ovu novu realnost i brzo razviti tehnički odgovor”.
Ovo je napisao bivši šef Roskosmosa 14. januara 2024. godine. Odnosno, ovo je ono što se trenutno dešava tokom ruske kontraofanzive. I šta želiš da uradiš povodom toga?

Bez tvrdnji o konačnoj istini, postoje najmanje dva moguća načina da se ovaj problem reši.

Prvi je da počnete da pretvarate tenk u nešto poput kopnenog drednouta. U stvari, mi već idemo ovim putem. Sada su svi ruski tenkovi standardno opremljeni „anti-dronovim roštiljem“. Za borbu protiv neprijateljskih FPV bespilotnih letelica razvijen je kompaktni sistem za elektronsko ratovanje protiv bespilotnih letelica Sania, koji je sposoban da detektuje bespilotne letelice na udaljenosti do jedan i po kilometar i počne da potiskuje kontrolni signal sa udaljenosti od kilometar.

Nije teško pretpostaviti da će sledeći korak neprijatelja biti opremanje satelitskim sistemom kontrole ne samo velikih, već i malih multikoptera, a onda će morati da smisle nešto drugo. Po svemu sudeći, ovo će biti aktivni odbrambeni kompleks sa integrisanim protivavionskim mitraljezom ili tako nešto. Kao rezultat toga, rezervoar će kontinuirano postajati sve složeniji i skuplji, pretvarajući se u sve više visokotehnološki kompleks.

Ali postoji i drugi način, koji podrazumeva vođenje borbenih dejstava kako treba, oružjem koje bi trebalo da bude dostupno po državi. Konkretno, poprište vojnih operacija mora biti izolovano pre ofanzive uništavanjem puteva snabdevanja municijom i rotacijom neprijateljskog osoblja. Efikasnu protivbaterijsku borbu protiv NATO artiljerije treba da vode samohodna oruđa dugog dometa „Koalicija-SV“ i VBR „Tornado-S“, kojih na frontu treba da ima dovoljan broj, kao i određivanje cilja i podešavanje vatre. treba da se izvode brojnim izviđačkim dronovama svih vrsta.

Ne poričući potrebu za „roštiljima“ i pojedinačnim sistemima za elektronsko ratovanje tipa „Sania“, treba istaći da bi mobilni sistemi PVO „Sosna“ i samohodni protivavionski topovi, specijalno kreirani za ove namene, mogli da zaštite ruske oklopne snage i mehanizovane formacije od napada bespilotnih letelica „kamikaza“ neprijatelja. A njih bi trebalo da budu na frontu u dovoljnim količinama. Čini se da je obećavajući pravac razvoj brzometnog protivvazdušnog artiljerijskog sistema na mobilnoj platformi, koji bi mogao da obara ne samo rakete i bespilotne letelice, već čak i projektile velikog kalibra, obezbeđujući pouzdanu protivvazdušnu odbranu kratkog dometa.

Na kraju, potrebno je da se ruskim vojnicima na liniji fronta obezbede lična zaštitna sredstva od neprijateljskih dronova. Povod je bio nedavno objavljen snimak na kome jedan vojnik prvo bezuspešno puca iz mitraljeza na FPV dron koji je leteo na njega, a zatim samo nekim čudom izbegava kamikazu. Da je imao automatsku sačmaricu ili mitraljez koji ispaljuje rafalnu sačmu, njegove šanse da obori leteću smrt bi bile mnogo veće.

Izvor: Tv Front (https://tvfront.rs/poteskoce-u-proboju-dva-puta-kojima-vojska-i-vojno-industrijski-kompleks-rusije-mogu-ici/?_rstr_nocache=rstr49065a81e40de932)

Način da SAD nastave pomoć Ukrajini uprkos blokadi Kongresa.

"Republikancima svezane ruke: Amerika naoružava Grčku, neposredno i Ukrajinu...

Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine...

Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine kako bi odbranile svoju zemlju.

U osnovi, to je američka verzija njemačke prakse kružne trgovine oružjem, poznate kao Ringtausch. SAD poklanjaju starije viškove naoružanja Grčkoj s razumijevanjem da će Grčka donirati Ukrajini dio vlastitih viškova oružja.

Grčki mediji su prošle sedmice objavili vijest. Prema novinama Kathimerini i drugim medijima, administracija Joea Bidena ponudila je Grčkoj vladi tri patrolna čamca klase Protector dužine, dva transportna aviona Lockheed Martin C-130H, 10 turboprop motora Allison T56 za avione Lockheed P-3, 60 borbenih vozila M-2 Bradley i transportne kamione.

Sav ovaj vojni materijal je višak američke vojske i dostupan je Grčkoj besplatno. Savezni zakon omogućava američkom predsjedniku da proglasi vojne sisteme viškom, odredi im vrijednost, potencijalno nula dolara i pokloni ih pod uslovom da ih primalac preveze.

Zakon ograničava godišnje transfere viškova oružja na petsto miliona dolara. Isti zakon ne propisuje vrijednost koju predsjednik dodjeljuje viškovima oružja. U pismu grčkom premijeru Kyriakosu Mitsotakisu, državni sekretar SAD Antony Blinken opisao je brodove, avione, motore i vozila kao "besplatne ustupke".

Pokloni u okviru viška naoružanja Grčkoj dodatno obogaćuju veći paket oružja koji uključuje 40 Lockheed F-35 stealth borbenih aviona, za koje Grčka plaća 8,6 milijardi dolara. Administracija Joea Bidena prethodno je odobrila, tokom 2022. i 2023. godine, šezdeset miliona dolara finansiranja za kupovinu oružja od Atine.

Kao protuuslugu za ovu velikodušnost, Amerikanci žele da Grci doniraju više oružja Ukrajini, piše Forbes.

"Nastavljamo biti zainteresovani za odbrambene sposobnosti koje bi Grčka mogla prenijeti ili prodati Ukrajini", napisao je Blinken.

Amerikanci su ponudili i nagradu nakon završetka donacije.

"Ako su ove sposobnosti od interesa Ukrajini, i uz očekivano ocjenjivanje njihovog statusa i vrijednosti od vlade SAD, možemo istražiti mogućnosti za moguće dodatno strano finansiranje oružanih snaga za Grčku, do iznosa od 200 miliona dolara."

Grčka vojska operiše, ili čuva u skladištu, oružje dizajnirano od Sovjetskog Saveza i SAD, što bi bilo odmah korisno za ukrajinsku vojsku. To uključuje posebno baterije za dugi dometa protuzračne odbrane S-300 i Hawk, vozila za protuzračnu odbranu kratkog dometa Tor i Osa, te protuzračne topove ZU-23-2. Također, dostupna je i municija za sve ove sisteme.

Neki ili svi ovi sistemi oružja mogli bi biti upućeni prema Ukrajini.

"Političko i vojno rukovodstvo već je dalo potrebne smjernice kako bi zastarjeli sistemi i oprema koja više nije u upotrebi kod grčke vojske bili preneseni Ukrajini", prenosi Kathimerini."

Izvor (https://www.face.ba/vijesti/rat-u-ukrajini/republikancima-svezane-ruke-amerika-naoruzava-grcku-neposredno-i-ukrajinu/185006)

Vojnu opremu koju je Zapad isporučio Ukrajini oštećuju glodari! Kablovi od kukuruznih vlakana najveći problem

24.02.2024.

Francuski list je u svom izveštaju naveo da je oprema „ponekad neprikladna za realnost fronta“ i da „nije se uvek ispostavila dobrom“ u stvarnom sukobu.

Le Figaro je izneo izveštaj francuskog borca u redovima kijevskih snaga, koji se žalio da su „glodari pojeli kablove na nekim vozilima“.

„Neki od zaštitnih omotača električnih žica, na sistemima koji je isporučio Zapad, napravljeni su od kukuruznih vlakana“, što privlači miševe i pacove, rekao je neimenovani borac za francuski list.

List je naveo da je „fenomen marginalan, ali prikazuje priču o konfrontaciji zapadne vojne opreme sa realnošću“.

„Zapadna vozila su dizajnirana da prikažu tehnološki napredak. Ali, u blatu i hladnoći, ne rade uvek“, rekao je francuski borac.

„Srećom, Ukrajinci su još uvek imali nekoliko zamnena“ u svom arsenalu, dodao je on, misleći na stari hardver sovjetske proizvodnje.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva upozorilo je prošlog decembra da su blaga jesen i obilje hrane sa polja koja su ostala neobrađena zbog neprijateljstava podstakli porast populacije glodara u područjima sukoba između Rusije i Ukrajine.

Životinje „verovatno traže sklonište u vojnim vozilima i na odbrambenim položajima“, navodilo se u to vreme, upozoravajući da glodari „izvršavaju dodatni pritisak na moral vojnika“ i takođe „predstavljaju opasnost po vojnu opremu žvakanjem kablova“.

Ukrajina je od početka ruske takozvane specijalne vojne operacije pre tačno dve godine dobila stotine milijardi vredne vojne opreme od Sjedinjenih Država i drugih podržavalaca. Većina ove opreme je napravljena na Zapadu.

Kijevske snage su se u velikoj meri kladile na superiornost svoje opreme zapadne proizvodnje, posebno borbenih vozila, tokom svoje prolećno-letnje kontraofanzive.

Ruske trupe su, međutim, porazile opremu, u nekim slučajevima koristeći oružje iz sovjetskog doba, a kontraofanziva se pokazala kao potpuni neuspeh.

Komentarišući ukrajinski poraz, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je prošlog decembra da je „mit o neranjivosti zapadne vojne opreme srušen” tokom specijalne vojne operacije.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/02/24/vojnu-opremu-koju-je-zapad-isporucio-ukrajini-ostecuju-glodari-kablovi-od-kukuruznih-vlakana-najveci-problem/)

„Sredstva za pobedu Ukrajine su u BIH“?

29.02.2024.

Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH? Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika „Pretis“ iz Vogošće bi mogla oko 100.000.

[attachment=1]

Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.

Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja Republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu „partnerske države“ koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje da bi „takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH“.

Opstrukcije iz Republike Srpske

On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. „Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje“, kaže Bećirović.

Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH „ima visoke ocene“ Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to narušavaju „politički gestovi“ Milorada Dodika. Direktor „Spoljnopolitičke inicijative BiH“ Haris Ćutahija smatra da je „opasno“ to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom „vojne neutralnosti“, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara „realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj“.

Dodik kao „Putinov avatar na Balkanu“

„Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu“, kaže Ćutahija. Dodikovi kadrovi su još 2015. godine u institucijama BiH sprečili izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada „tražila i zvanična Moskva“.

Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da „promeni tok rata u Ukrajini“. Kako bi se prevazišle blokade srpskih kadrova u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO „preko postojećih izvoznih ugovora“ i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se „zaobišla“ zabrana izvoza iz 2015. godine.

Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. „U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje“, zaključio je Mujanović.

„Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm“, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.

RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije

No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji. Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.

„Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom“, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.

Moguć „paralelizam“

U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.

Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. „Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere“, kaže Berko Zečević.

Potencijali namenske industrije BiH

Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika „Pretis“ u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević. Kapaciteti „Pretisa“ su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.

„Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad“, objašnjava Zečević. Fabrika „Pretis“ sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje. „Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje“, kaže sagovornik DW.

Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje

Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević. Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet „Pretisa“ u dve smjene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije. „Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju“, kaže Zečević za DW.

Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka. Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi – Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku „novih hladnih ratova“, kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. „Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije“, kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude „perspektivan period“.

Izvor (https://www.dw.com/sr/sredstva-za-pobedu-ukrajine-su-u-bih/a-68403439)

"Пооштрене контроле извоза муниције и наоружања

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац рекао је да ће бити уложени додатни напори како би било спријечено да се муниција и наоружање произведено у БиХ посредним путем нађе на украјинском ратишту и да се сачува статус БиХ као неутралне земље.

Кошарац је поручио да то Република Српска неће дозволити.

View this post on Instagram
A post shared by Staša Košarac (@stasa.kosarac)

Он је на Инстаграму навео да је евидентно да постоје случајеви у којима муниција и наоружање из БиХ, преко треће стране, долазе на украјинско ратиште иако је одлуком Предсједништва БиХ на снази забрана извоза муниције и наоружања произведених у БиХ на тржиште Украјине.

Кошарац је истакао да то представља грубо кршење прописа када је у питању спољнотрговински промет те врсте роба.

- Управо смо због ситуације у Украјини пооштрили контролу и тражимо изричито да се наведе да ће се роба користити на територији државе крајњег корисника - рекао је Кошарац.

Он је појаснио да Министарство спољне трговине и економских односа издаје дозволу за извоз након комплетних прегледа и сагласности коју добије од Министарства иностраних послова, Министарства одбране и Министарства безбједности у Савјету министара, те мишљења Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

- Примјерно је да је појачан спољнотрговински промет муниције и оружја из БиХ у одређене земље. Врло смо опрезни и перманентно радимо на анализирању и појачаној инспекцијској контроли и надзору над производњом граната великих калибара, као што су гранате за хаубице - поручио је Кошарац."

Izvor (https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=546376)

Češka obezbedila novac za još 200.000 komada municije za Ukrajinu

12.03.2024.

Prag – Češki premijer Petr Fijala izjavio je danas da je Češka dobila obećanje finansiranja još 200.000 komada artiljerijske municije uz prvu isporuku od 300.000 komada, za koju je na češku inicijativu koalicija voljnih 18 zemalja, od Kanade, preko Nemačke do Poljske već odobrila sredstva. Inicijativu da se u trećim zemljama širom sveta nabavi 800.000 komada artiljerijske municije koje je Češka našla i ugovarala, 500.000 kalibra koji koristi NATO i 300.000 za postsovjetsko oružje, predstavio je u februaru na konferenciji o bezbednosti u Minhenu predsednik Češke Petr Pavel.

Na konferenciji „Naša bezbednost ne podrazumeva se sama po sebi” u Pragu povodom 25. godišnjice ulaska Češke u NATO zajedno sa Poljskom i Mađarskom, Fijala je danas rekao da će te ubrzane isporuke stvarno pomoći Ukrajini u vreme kada evropske zemlje nemaju dovoljno kapaciteta za proizvodnju municije, a čini se da nema pomaka koji bi dao nade u kraj rata.Češki premijer odbio je tvrdnje češke opozicije na čelu sa bivšim premijerom, agro tajkunom Andrejom Babišom, da pomoć Ukrajini, posebno u oružju, uništava šansu za mir.

„Biti pasivan značilo bi baciti preko palube svoje prijatelje i saveznike i čekati da Rusija dođe kod nas. Iznova i iznova se potvrđuje i to više samo naivni i zaslepljeni ljudi neće da vide da se Rusija neće zaustaviti čak ni kad bismo joj žrtvovali Ukrajinu”, rekao je otvarajući konferenciju češki premijer, prenosi Beta.

Fijala je kazao da u tom sukobu nije moguće stajati po strani, a da je Češka na pravoj strani, pošto Ukrajina ništa nije isprovocirala već se samo brani.

„I sledeće zemlje su direktno ugrožene. Rusija u dogledno vreme neće prestati da smatra da je naš deo Evrope teritorija na koju prema nekakvoj svojoj perverznoj logici ima pravo”, rekao je Fijala.

Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski apelovao je danas na konferenciji da se i dalje pomaže Ukrajina i da Zapad ostane jedinstven.

„U Evropi besni najveći rat poslednjih decenija. Dobra vest je da imamo sredstva kako da ga zaustavimo. Imamo novac, imamo privredne kapacitete, znamo ko je žrtva a ko zločinac. Izbor je jasan – ili ćemo pasivno pratiti kako svet postaje opasan, ili možemo da delamo da odbranimo našu slobodu i demokratiju”, rekao je Lipavski.

Da je članstvo u NATO jedini garant da se u Češkoj neće odigrati repriza sovjetske invazije na Čehoslovačku iz avgusta 1968. godine i kasnija decenijska okupacija izjavio je u intervjuu za današnje pravo i bivši češki predsednik Miloš Zeman.

Pored češkog državnog vrha glavni govornik na konferenciji u čast 25. godišnjice članstva Češke u NATO u praškom predsedničkom zamku Hradčani je bivši predsednik SAD Bil Klinton za vreme čije administracije je Češka ušla u NATO 12. marta 1999. godine.

Konferencija ima za cilj da sumira četvrt veka članstva, koje, kako je naglasila češka ministarka odbrane Jana Černohova, ima i svoju ekonomsku stranu, jer bez bezbednosti nema privrednog prosperiteta, ali i da proceni ključne teme za budućnost NATO.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/603771/Ceska-obezbedila-novac-za-jos-200-000-komada-municije-za-Ukrajinu))

Skaj Njuz: Rusija svakodnevno proizvede 12.320 granata, trostruko više od SAD i EU kombinovano

26.05.2024.

Ruska industrija naoružanja svakog dana proizvede neverovatnih 12.320 artiljerijskih granata, od kojih svaka košta oko 1.000 dolara za proizvodnju. Ovo daje impresivnih 375.000 artiljerijskih granata svakog meseca i neverovatnih 4,5 miliona granata godišnje.

Ovi brojevi potiču od konsultantske firme Bain & Company, a prenosi britanski Skaj njuz.

Prema Bain & Company (https://news.sky.com/story/russia-is-producing-artillery-shells-around-three-times-faster-than-ukraines-western-allies-and-for-about-a-quarter-of-the-cost-13143224), očekuje se da će Rusija proizvesti oko 4,5 miliona artiljerijskih granata u 2024. godini.

Iako je nejasno koliko je ovih granata obnovljeno, ova stopa proizvodnje je drastično veća od 1,3 miliona granata koje bi trebalo da proizvedu Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje zajedno, što je samo trećina ruske proizvodnje. Što je još fascinantnije, ruski troškovi od 1000 dolara za komad je samo delić cene na zapadu.

Bain & Company takođe ističe ozbiljan problem sa kojim se Ukrajina suočava, a u pitanju je nedostatak artiljerijskih granata, koji je praćen sporim stopama proizvodnje.

Zajednička nabavka artiljerijskih granata iz SAD i Evrope ne zadovoljava potrebe Ukrajine

Ukrajinski artiljerac primećuje da na svaku granatu koju su ispalile ukrajinske snage, Rus odgovara sa pet.

Prema ukrajinskom glasilu Militarnyi, koji se poziva na izveštaj Skaj njuza, ruske mogućnosti brze proizvodnje i popravke drže cenu proizvodnje artiljerijskih granata od 152 mm oko 1.000 dolara za komad.

U međuvremenu, u Evropi i SAD, prosečna cena sličnog projektila je oko 4.000 dolara, au nekim slučajevima može i premašiti 5.000 dolara po jedinici. Skaj naglašava da ovaj spor pristup povećanju proizvodnje artiljerijskih granata negativno utiče na sposobnost Ukrajine da se suprotstavi Ruskoj Federaciji.

Uralvagonzavod, jedan od vodećih ruskih proizvođača artiljerijskih granata u državnom vlasništvu i čuven je po proizvodnji širokog spektra vojne opreme. Iako se određene brojke često drže u tajnosti, mesečni proizvodni kapacitet ovog preduzeća se procenjuje na desetine hiljada granata, što odražava značajnu ulogu Uralvagonzavoda u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.

Još jedan značajan igrač u ruskoj proizvodnji artiljerijskih granata je Fabrika ubojitih sredstava u Tuli. Ovaj istorijski objekat je vekovima bio kamen temeljac ruske proizvodnje oružja.

Fabrika u Tuli može da proizvede značajne količine artiljerijskih granata svakog meseca — procenjuje se da se brojke kreću u rasponu od nekoliko hiljada, u zavisnosti od specifičnog tipa i složenosti granata.

Kurganmašzavod je još jedan ključni doprinos ruskoj proizvodnji artiljerijskih granata. Iako je ova fabrika najpoznatija po svojim borbenim vozilima pešadije, ona se diverzifikovala i uključila artiljerijsku municiju u svoju proizvodnu liniju.

Veruje se da mesečna proizvodnja u Kurganmašzavodu iznosi nekoliko hiljada, naglašavajući posvećenost visokokvalitetnoj specijalizovanoj municiji.

Nižnji Novgorodska fabrika mašina, koja se često naziva jednostavno Nižnji Novgorodska fabrika, takođe igra ključnu ulogu u ovom sektoru. Sa čvrstom proizvodnom infrastrukturom, ovaj objekat podržava proizvodnju širokog spektra vojne opreme, uključujući artiljerijske granate. Mesečni kapacitet se procenjuje na oko hiljadu jedinica, što obezbeđuje stabilno snabdevanje ruske vojske municijom.

U oblasti proizvodnje artiljerije, važno je uzeti u obzir postojeće zalihe koje je Rusija prikupljala godinama (jedna od pokua ukrajinskog sukoba je da zastarelo oružje ne postoji).

Estonci otkrili 4 miliona artiljerijskih granata u ruskim nenatrkivenim skladištima

Prema izveštajima bugarskog bloga, “estonski obaveštajci” su uspeli da otkriju kako Rusija trenutno poseduje 4 miliona artiljerijskih granata, što je dovoljno za godinu dana sukoba niskog intenziteta. Kako pišu estonski mediji, ovaj broj je “zasnovan na satelitskim snimcima nepokrivenih ruskih skladišta”.

Količina uskladištena u natkrivenim skladištima, odnosno njihov ukupan broj, ostaje nepoznata. Ukoliko poverujemo estonskim izvorima i vodimo se logikom, nenatrkivene municije ne bi trebalo ni da bude, a ukoliko postoji, verovatno je manja od 10% ukupno uskladištene.

Što se tiče troškova proizvodnje, više puta smo pisali o pristupu Rusije kada je namenska industrija u pitanju i minimiziranju troškova.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/05/26/skaj-njuz-rusija-svakodnevno-proizvede-12-320-granata-trostruko-vise-od-sad-i-eu-kombinovano/)

Analiza - Trošenje računa za odbranu primorava SAD da isporuči oružje Izraelu na uštrb Ukrajine

09.06.2024.

Mnogi danas postavljaju pitanje zašto Sjedinjene Američke Države biraju kome pre pomoći, Izraelu ili Ukrajini? Za upućene, kojih je veoma malo ovo pitanje je besmisleno, međutim, za širu javnost ovo je smisleno pitanje! Jasno je da je Ukrajina za SAD poligon za odmeravanje “mišica” sa svojim rivalom Rusijom, dok je Izrael nešto mnogo više, pa čak i pitanje opstanka samih Sjedinjenih Država. Stoga, ne treba čuditi što same SAD birajući kome pre pomoći, uvek izaberu Izrael. Tako su SAD donele zakon koji “plastično” kaže: “i pored zabrane isporuke naoružanja, Izrael mora da dobije isto u roku od 15 dana”.

Komisija za potrošnju na odbranu u Predstavničkom domu u sredu je unapredila prvi nacrt svog godišnjeg zakona o finansiranju Pentagona zbog prigovora demokrata, koji su citirali odredbu koja bi blokirala predsednikovo ovlašćenje da obustavi transfer oružja Izraelu i nedostatak bezbednosne pomoći Ukrajini, između ostalih stranačkih odredbi.

Nacrt zakona o izdvajanjima za odbranu u iznosu od 833 milijarde dolara za fiskalnu 2025. godinu zabranio bi Pentagonu da koristi sredstva „za zadržavanje, zaustavljanje, poništavanje ili otkazivanje isporuke odbrambenih artikala ili odbrambenih usluga“ za Izrael, i primorao bi predsednika da prenese zadržano oružje izraelskoj vojsci unutar 15 dana.

Zakonom se takođe ukida godišnja bezbednosna pomoć Ukrajini od 300 miliona dolara koju “prisvajači” odbrane obezbeđuju od 2014. godine; oživljava napore da se Meksiko preseli iz zone odgovornosti američke Severne komande u Južnu komandu; i zabranjuje Pentagonu da sprovodi izvršne naredbe predsednika Džoa Bajdena o klimatskim promenama.

„Zašto, nakon što je ovaj Kongres u više navrata demonstrirao široku dvostranačku podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske tiranije, razmatramo nacrt zakona kojim se ne finansira Inicijativa za bezbednosnu pomoć Ukrajini?“ Kongresmenka Roza Delauro iz Konektikata, najviši član demokrata u Komitetu za izdvajanja, rekla je u saopštenju u sredu. „Pored borbe protiv ruske agresije, USAI pomaže Ukrajini da se integriše u NATO i zapadne snage, direktno podržavajući naše šire ciljeve nacionalne bezbednosti i odbrane”.

Inicijativa za bezbednosnu pomoć Ukrajini omogućava Pentagonu da sklapa ugovore za dugoročnu vojnu pomoć Kijevu. Nacrt zakona o politici odbrane za 2024. fiskalnu godinu koji je Kongres usvojio u decembru odobrio je 300 miliona dolara za inicijativu do 2025. fiskalne godine, ali taj novac neće biti dostupan sledeće godine ako prisvojitelji odbiju da ga finansiraju u računu potrošnje.

Ipak, 300 miliona dolara je mala količina u poređenju sa 13,7 milijardi dolara u finansiranju inicijative koje je Kongres usvojio u aprilu kao deo ogromnog zakona o stranoj pomoći, koji uključuje ukupno 60 milijardi dolara ekonomske i bezbednosne pomoći Ukrajini.
Pomoć Ukrajini podelila je poslanički klub GOP, a članovi opominju demokrate da mašu ukrajinskim zastavama na podu nakon što je Predstavnički dom usvojio (glasalo za 311 i protiv 112) paket pomoći Kijevu u vrednosti od 60 milijardi dolara u aprilu.

Potrošnja za odbranu koja je izglasana u sredu takođe finansira više borbenih aviona F-35 nego što je Pentagon tražio. Ne obezbeđuje sredstva za drugu napadnu podmornicu klase Virginia. Odluke o nabavci imaju prednost nad delovima zakona o odobrenju odbrane za 2025. fiskalnu godinu koji je Komitet za oružane snage Predstavničkog doma u maju izglasao sa 57-1.

Dok je zakon o odobrenju imao za cilj da smanji nabavku F-35 zbog rastuće frustracije sa proizvođačem Lockheed Martin, prisvojitelji odbrane su nastojali da kupe osam borbenih aviona više nego što je Pentagon tražio. Prisvajači odbrane su takođe ignorisali ovlašćenje Komiteta za oružane snage za 1 milijardu dolara dodatnog finansiranja za nabavku druge napadne podmornice u 2025. godini.

„Podmornica klase Virginia je skupa stavka, tako da je očigledno da je to mnogo veći posao od pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara“, rekao je u utorak predsednik Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa Majk Rodžers, republikanac iz Alabame koji podržava pomoć Ukrajini.

Izrael i Gaza

Demokrate su takođe osudile novi jezik zakona kojim se zabranjuje predsedniku da uskrati transfere oružja Izraelu, kao i povratak nekoliko drugih „štetnih pokretača politike“ koje su republikanci bezuspešno pokušavali da uključe u zakon o potrošnji za 2024. fiskalnu godinu, koji je Kongres usvojio (286-134) u martu.

„Umesto da se gradi na dvopartijskom zaključku procesa izdvajanja za fiskalnu 2024. godinu, predlog zakona o izdvajanjima za odbranu za fiskalnu 2025. godinu uključuje iste nečuvene politike koje je Kongres odbacio pre samo dva meseca“, rekla je predstavnica Beti Mekolum iz Minesote, najviši demokrata u panelu troškova odbrane, u saopštenju u utorak.

Mekolum je kritikovala odredbu kojom se predsednik primorava da prenese oružje Izraelu u demokratskom sažetku koji je priložen zakonu. „Nijedna druga zemlja nema carte blanche na korišćenje vojne pomoći iz Sjedinjenih Država“, napisala je njena kancelarija.

Predstavnički dom je u maju usvojio poseban zakon u glasanju 224-187 sa strožim jezikom koji je imao za cilj da poništi Bajdenovo zadržavanje jedne pošiljke od otprilike 3.500 raketa vazduh-zemlja za Izrael. Poslednji predsednik koji je javno zabranio isporuku oružja Izraelu bio je Ronald Regan 1982. godine, nakon što je video slike civila ubijenih u Libanu.

Bajden je rekao da je zadržao pošiljku u aprilu, koja uključuje bombe od 500 (226 kg) i 2.000 (908 kg) funti, iz zabrinutosti da će ih Izrael upotrebiti u Rafi, gde je više od polovine stanovništva Pojasa Gaze prebeglo od početka izraelske kampanje protiv militantne grupe Hamas u oktobru 2023. godine. Ipak, odobrio je nekoliko drugih transfera oružja za Izrael.
Uprkos upozorenjima Bele kuće, Izrael je nastavio sa ofanzivom na Rafu, raselivši otprilike milion Palestinaca i dodatno smanjivši isporuku humanitarne pomoći.

Pored godišnje pomoći od 500 miliona dolara za izraelsku protivraketnu odbranu, zakon o fiskalnoj 2025. godini predviđa 80 miliona dolara iznad budžetskog zahteva predsednika za saradnju sa SAD u borbi protiv tunela i još 55 miliona dolara iznad budžetskog zahteva za razvoj protiv-dronova, uključujući „usmerenu saradnju u oblasti energije i laserske tehnologije“.

Račun za potrošnju Stejt departmenta za 2025. fiskalnu godinu, koji je panel za spoljnu pomoć izneo u utorak, takođe uključuje 3,3 milijarde dolara godišnje izraelskog vojnog finansiranja iz inostranstva. A zakon o stranoj pomoći usvojen u aprilu uključuje još 14 milijardi dolara izraelske vojne pomoći.

Zakoni o potrošnji Pentagona za 2025. fiskalnu godinu i Stejt departmenta zabranjuju finansiranje Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku, koja pruža humanitarnu pomoć u Pojasu Gaze, izazivajući još veći gnev gospođe Mekoluma.

„Prema martovskom izveštaju Svetskog programa za hranu, skoro polovina stanovništva — preko milion ljudi — potpuno je iscrpila svoje zalihe hrane“, rekla je ona u sredu. „Palestinski civili, od kojih su mnogi deca, bore se sa katastrofalnom glađu i glađu.”

Drugi pokretači politike kojima se demokrate protive uključuju pomeranje jurisdikcije američke vojne operacije sa Meksikom u Južnoj komandi – ponuda koja je propala prošle godine. Kalvert i republikanci tvrde da bi premeštanje Meksika u Južnu komandu bolje omogućilo operacije protiv krijumčarenja fentanila protiv meksičkih narko kartela.
Pored toga, zakon bi zabranio Pentagonu da koristi sredstva za sprovođenje Bajdenovih izvršnih naredbi o klimi, uključujući i onu koja bi sprečila Ministarstvo odbrane – najvećeg svetskog institucionalnog emitera fosilnih goriva – da otkrije emisije ugljenika.

Bilo, kako bilo, “niko nema carte blanche na američko naoružanje osim Države Izrael“.

Autor: Danko Borojević
Izvor (https://tvfront.rs/analize/trosenje-racuna-za-odbranu-primorava-s/)

Francuski avioni Mirage će pomoći u jačanju ukrajinskog vazduhoplovstva, ali neće uticati na tok rata

11.06.2024.

Francuska će poslati Ukrajini avione Mirage 2000 koji su sposobni za raznovrsne borbene misije i relativno su savremeni. Međutim, prioritet za Ukrajinu su i dalje borbeni avioni F-16, izjavio je 7. juna Ilija Ievlaš, portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

Pored toga, veteran ukrajinske vojske smatra da će avioni Mirage značajno povećati borbenu sposobnost ukrajinskog vazduhoplovstva, ali ne i uticati na ishod rata.

,,Kao i svaki moderan avion, Mirage 2000 može efikasno obavljati razne borbene zadatke, uključujući vazdušne i kopnene napade. Ipak, F-16 ostaje naš prioritet,“ rekao je portparol.

Ukrajina trenutno očekuje brzu isporuku F-16, navodi ukrajinski zvaničnik.

„Čekamo i rakete za ove avione, jer će one omogućiti efikasno izvršavanje borbenih misija. Takođe, postoji mogućnost da će nam uskoro biti isporučeni i drugi tipovi aviona,“ dodao je Jevlaš.

Francuski predsednik Emanuel Makron je 6. juna najavio isporuku aviona Mirage 2000-5 Ukrajini.

U 2023. se spekulisalo da Ukrajina želi da dobije 40 aviona Mirage 2000-9, ali su ove tvrdnje ubrzo demantovane ("Ukrajina: Hvala Francuskoj, ali lovci Mirage 2000 su beskorisni protiv Su-35").

Mirage 2000, dizajniran od strane Dassault Aviation 1970-ih, bio je glavni lovac francuskog vazduhoplovstva i korišćen je u mnogim zemljama.

Oleksi Hetman, ukrajinski veteran, naveo je da će Mirage 2000-5 poboljšati odbrambene sposobnosti Ukrajine, ali da to neće drastično promeniti situaciju na terenu.

„Ovi avioni su četvrta generacija. F-16 takođe nije peta generacija, ali može se koristiti i kao bombarder, dok je Mirage prvenstveno lovac. Kombinacija oba može biti korisna,“ izjavio je Hetman.

Ukrajini je potrebno najmanje 100 aviona da bi značajno uticala na tok rata, rekao je Hetman, dodajući da će proces obuke za Mirage avione potrajati, što znači da će biti operativni tek 2025. godine.

U Ukrajinu je stigla španska donacija tenkova Leopard i PVO raketa Patriot

26.06.2024.

Nova serija vojne pomoći stigla je iz Španije u Ukrajinu. Ovo je preneo El Mundo, pozivajući se na izvor u španskoj vladi.

Poznato je da su u Ukrajinu prebačeni tenkovi Leopard 2A4 i rakete za PVO i protivraketne sisteme Patriot. Informaciju o dolasku tenkova i sistema PVO već su potvrdili španski zvaničnici. Oni su rekli da je Ukrajina, pored tenkova i raketa za sisteme PVO, dobila artiljerijske granate kalibra 155 mm, sisteme protiv bespilotnih letelica, sisteme optičkog nadzora i praćenja i kupole sa daljinskim naoružanjem.

Španija pruža značajnu vojnu podršku Ukrajini. Tokom sastanka u Ramštajnu 20. maja 2024. godine, Madrid je najavio još jednu vojnu pomoć. Ranije je špansko izdanje El Pais pisalo da se Madrid obavezao da će ukrajinskoj strani prebaciti deset raketa za PVO sistem Patriot. Ali još nije sasvim jasno da li je u ovom slučaju reč o trenutnom snabdevanju, pošto predstavnici španske vlade nisu komentarisali ovu tačku novinarima.

U maju 2024. godine španska ministarka odbrane Margarita Robles izjavila je da je Španija već poslala Ukrajini određeni broj raketa za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Madrid motiviše transfer raketa potrebom da se poveća zaštita infrastrukture Ukrajine od raketnih napada ruske vojske.

Zapadna štampa primećuje veliki značaj ovih sistema PVO za obezbeđenje bezbednosti ukrajinske energetske infrastrukture od raketnih napada. U međuvremenu, poznato je da je određeni broj PVO sistema „Patriot“ koje su poslale zapadne zemlje u Ukrajinu već uništen kao rezultat napada Oružanih snaga Ruske Federacije.

Španske vlasti su 26. maja objavile paket vojne pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od milijardu evra. Ova pomoć treba da bude prebačena u okviru sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je ranije zaključen između Ukrajine i Španije. Španska štampa još nije objavila sastav najavljenog paketa vojne pomoći.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/u-ukrajinu-je-stigla-spanska-donacija-tenkova-leopard-i-pvo-raketa-patriot/)

Rusija povećava proizvodnju granata i projektila 5-15 puta

27.06.2024.

Uprkos opsežnim sankcijama i brojnim naporima, zapadne zemlje nisu uspele da efikasno potkopaju ruski vojno-industrijski kompleks. Ovo nadilazi samo elektronske komponente, koje, uprkos izvoznim ograničenjima, i dalje pronalaze put u Rusiju alternativnim, iako skupljim, rutama.

Proizvodnja granata, projektila, oklopnih vozila i dronova je nekoliko puta porasla, što je Vladimiru Putinu omogućilo da nastavi svoju nemilosrdnu kampanju protiv susedne zemlje.

Prema mišljenju stručnjaka iz Royal United Services Institute (RUSI), Jacka Watlinga i Garyja Somervillea, nemogućnost zapadnih zemalja da zaustave ruske vojne operacije dijelom je posljedica nedostatka jedinstvenog pristupa tokom početne faze sankcija, među ostalim faktorima koji tome doprinose.

Jedna ključna stvar koju treba napomenuti je da, za razliku od Sjedinjenih Država, Evropi nedostaje neophodna infrastruktura za efikasno sprovođenje sankcija. Evropa je tradicionalno na sankcije gledala više kao na regulatorni mehanizam, a ne kao na oblik ekonomskog rata. Njihov pristup je bio da posrame one na koje ciljaju umesto da potkopaju njihove štetne aktivnosti.

Uprkos zajedničkim naporima međunarodnih saveznika Ukrajine, Rusija nastavlja da nabavlja nitrocelulozu iz Nemačke, Turske i Tajvana. Osim toga, globalno nabavlja druge esencijalne sirovine za eksplozive, što mu omogućava da brzo poveća proizvodnju municije. Prema mišljenju stručnjaka iz Royal United Services Institute (RUSI) Rusija je od početka rata značajno povećala proizvodnju:

– Artiljerijske granate kalibra 152 mm za 5,3 puta, porast sa 250.000 godišnje na predviđenih 1.325 miliona u 2024. Osim toga, očekuje se da će ove godine biti proizvedeno oko 800.000 granata od 122 mm.

– Za višecevne raketne sisteme „Grad“ proizvodnja granata će se povećati za 15,2 puta, sa 33.000 na preko 500.000. Sistem Uragan će doživeti povećanje od 6,1 puta, uz povećanje proizvodnje sa 2.800 u 2023. na 17.000 ove godine, sa sličnim količinama koje se predviđaju za 2025.

– U toku su napori da se obnovi oko 20% predratnih zaliha municije, koje su u skladištu znatno pokvarile. Uz zalihe iz Irana, Belorusije, Sirije i Severne Koreje, ukupna ruska opskrba municijom će verovatno ostati na 4 miliona i 2024. i 2025. godine.

– Krstareće rakete Kh-101 su doživele značajan porast proizvodnje, sa 56 jedinica u 2021. godini na predviđenih 420 jedinica u 2023. godini, sa ciljem dostizanja 460 jedinica. Ovo je povećanje od oko 7,5 puta.

– 9M723 Iskander rakete su više nego utrostručene u proizvodnji. Uprkos ekstenzivnoj upotrebi tokom prve godine rata, koja je početkom 2023. ostavila samo 50 projektila u rezervi, broj je porastao na 180 u roku od godinu dana, uključujući i modele 9M723 i 9M727.

– Iranske bespilotne letelice Shahed-136 doživele su porast proizvodnje od 6,3 puta. Pre sukoba u Ukrajini, Iran je proizvodio otprilike 40 ovih dronova mesečno. Sada, stopa kolaborativne proizvodnje u Rusiji i Iranu premašuje 250 jedinica. Ovaj rast naglašava da sankcije nisu značajno ometale proizvodnju, posebno s obzirom na zavisnost o mikroelektronskim komponentama iz SAD-a i drugih zemalja.

Procena proizvodnje oklopnih vozila u Rusiji može biti nezgodna, kao što su primetili stručnjaci iz RUSI. U 2024. godini se predviđa da će Rusija proizvesti otprilike 1.500 tenkova i 3.000 drugih oklopnih vozila. Zanimljivo je da će 85% od toga biti obnovljena oprema iz postojećih zaliha.

Sa druge strane, proizvodnja novih oklopnih vozila takođe beži porast. Na primer, kvartalna proizvodnja jedinica BMP-3 u fabrici mašina Kurgan u 2023. godini zabežena je na 100, 108, 120, odnosno 135 jedinica. Ruski proizvođači su morali da se prilagode nakon što su izgubili pristup Thalesovim termalnim kamerama iz Francuske, zamenivši ih kineskim i beloruskim alternativama koje su „manje efikasne, ali adekvatne“.

Iako ove konverzije zahtevaju modifikacije na mašinama, one i dalje primaju značajan uvoz iz Sjedinjenih Država, Evrope, Tajvana i drugih zemalja. To uključuje bitna ažuriranja softvera, tvrde stručnjaci Watling i Sommerville.

Uvoz robe dvostruke namene kritične za vojno-industrijsku snagu Rusije značajno je porastao otkako se predsednik Putin sastao s kineskim predsednikom Ji Pingom u martu 2023., kao što je istaknuto u nedavnom izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Isporuke artikala kao što su delovi za helikoptere, navigacijski sistemi i precizne mašinerije za oružje i komponente aviona skočile su sa nekoliko hiljada na skoro 30.000 mesečno. „Ovaj nalet omogućio je Kremlju da ubrza proizvodnju naoružanja, kao što su oklopna vozila, artiljerija, projektili i bespilotne letelice, efektivno ojačavajući njihovu odbranu tokom ukrajinske kontraofanzive 2023.“, objasnio je viši saradnik CSIS-a Maks Bergman.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/06/27/russia-boosts-shell-missile-production-5-15x-rusi-report/)

Atina pod pritiskom Al Džazire: „Grčka će Ukrajini isporučiti 32 lovca F-16 tako što će ih prodati SAD“

17.07.2024.

„Grčka planira da rashoduje 32 lovačka aviona F-16 Blok-30. Zemlja želi da ih proda Sjedinjenim Američkim Državama kako bi avioni mogli da budu modernizovani i prebačeni u Ukrajinu“, piše Al Džazira, pozivajući se na izvore u Grčkoj.

Izveštava se da Grčka unapređuje 82 lovca F-16 na Blok-70 i da je od Francuske kupila 24 lovca četvrte generacije Rafale. Komitet američkog Kongresa ovlastio je Grčku da kupi do 40 višenamenskih lovaca pete generacije F-35.

U specijalnom izveštaju se navodi da bi Ukrajina mogla da računa na 60 F-16 iz Danske, Norveške i Holandije. Međutim, Kijevu je potrebno oko 150 lovaca, pa bi 32 aviona iz Grčke pomoglo da se popuni praznina.

Grčka bi radije prodala te lovce nazad u SAD, gde bi bili nadograđeni i potom isporučeni Kijevu, rekli su izvori Al Džazire, ne navodeći ime grčkog zvaničnika.

Ova vest izazvala je oštru reakciju Rusije, koja je izrazila nezadovoljstvo planovima Grčke i SAD. Moskva smatra da bi takav dogovor mogao dovesti do dalje eskalacije tenzija u regionu i pogoršanja situacije u Ukrajini.

Nakon sastanka NATO-a, Ukrajinska vlada i SAD pokušavaju pritiskom na Grčku, kroz medije, da ih navedu da 32 lovca F-16 Blok-30 koje povlače iz upotrebe isporuče Kijevu, uprkos činjenici da je Micotakis izjavio kako Grčka neće isporučiti sisteme naoružanja Kijevu, tvrde grčki mediji.

Isti mediji u Grčkoj sugerišu da iza svega stoje Turci i Amerikanci koji imaju direktnu korist, te da se ovaj scenario čini malo verovatnim, pogotovo posle gotovo izvesnog izbora Trampa za predsednika SAD.

Grčki vojni stručnjaci oprezni u pogledu isporuke desetina lovaca

„Prodaja aviona F-16 stvoriće veliku prazninu u grčkim vazduhoplovnim snagama“, rekao je jedan od stručnjaka za TV kanal pod uslovom da ostane anoniman.

„Nažalost, zbog komšija smo prinuđeni da imamo veoma jake oružane snage. Prodaja 32 lovca F-16… otvoriće veliku rupu u grčkom vazduhoplovstvu. Mora postojati kvorum od oko 200 aviona, što se ne može desiti sa modernijim i skupljim lovcima“, rekao je inženjer grčkog ratnog vazduhoplovstva, želeći da ostane anoniman, prenosi katarska novinska agencija.

Kolumnista američkog The National Interest je ranije izvestio da su F-16 zastareli i da neće opstati u ruskom vazdušnom prostoru.

Mediji u Ukrajini stalno izvještavaju da bi zemlja mogla nabaviti još F-16, verovatno imajući u vidu i Grčku, međutim, vest ovog puta stiče od Arapa.

Lovac F-16 Block-30 je prvi put poleteo u vazduh 1986. godine i razlikovao se od svojih prethodnika po poboljšanoj avionici. Avion je posebno bio opremljen novim kompjuterima visokih performansi i uređajima za ispaljivanje mamaca. Ukupno je proizvedeno oko 730 lovaca F-16 u verzijama 30/32.

F-16 za Ukrajinu

Nakon što je izgubila veliki broj svojih aviona, Ukrajina je tražila moderni lovac sa Zapada. Mnoge zapadne zemlje su bile u procesu zamene svojih F-16 sa takođe američkim lovcima pete generacije F-35.

Još u maju 2023. godine međunarodna koalicija iz Velike Britanije Britanije, Holandije, Belgije i Danske objavila je nameru da snabde kijevski režim sa nekoliko desetina F-16 i obuče ukrajinske pilote, radi povećanja sposobnosti ukrajinskog vazduhoplovstva u aktuelnom sukobu.

Ovaj proces je pri kraju i navodno se očekuje da će se lovci F-16 Fighting Falcon pojaviti na nebu Ukrajine do kraja leta ove godine.

Danska je ponudila svoje avione za obuku. Rumunija je ponudila da bude domaćin budućeg centra za obuku. Jedan broj ukrajinskih pilota počeo je obuku u Danskoj i SAD. 17. avgusta 2023. SAD su odobrile transfer F-16 iz Holandije i Danske u Ukrajinu nakon što su ukrajinski piloti završili obuku.

Dve zemlje će navodno donirati Ukrajini do 61 lovac F-16 AM/BM Block 15 MLU, za ukupno 85 aparata F-16 koji su obećani Ukrajini. Ovi avioni se prema najnovjijim obećanjima očekuju na ukrajinskom nebu do kraja leta 2024. godine.

Standard Block 15 Mid-Life Update (MLU) je dao mogućnost otprilike analognu onoj kod aviona F-16C/D Block 50/52, sa poboljšanim sistemom detekcije prijatelj-neprijatelj, radiom i radarom i mogućnošću nošenja naprednijih projektila koji mogu da dejstvuju izvan vizuelnog dometa (AIM- 120).

Šef vojne avijacije Ukrajine je nedavno ponovio reči američkih stručnjaka kako F-16 nije lek za postizanje superiornosti u vazduhu na frontu, i dodao da ne očeuje čuda. Dok su se zapadni eksperti već ogradili i naveli da je „možda prekasno da se zaustavi ruska ofanziva“.

U međuvremenu, Ukrajinske snage nastoje da oslabe rusku PVO pre nego što dobiju ove lovce. HIMARS i M270 ciljaju rusku PVO, posebno sisteme S-300, S-400 i aerodrome sa parkiranim ruskim avionima.

Sa druge strane ni Rusija ne čeka razvoj događaja skrštenih ruku pa je šef ukrajinske vojske Oleksandar Sirski izjavio da Rusija nastoji da iscrpi ukrajinske trupe pre nego što zapadni lovci F-16 počnu da pristižu. Rusi su kao odgovor, takođe krenuli u lov na HIMARS i M270 lansere ATACMS raketa.

Na sve to, Rusija nudi nagradu od milion evra zapadnim i ukrajinskim pilotima koji sa svojim F-16 prebegnu na ruskom tlu. Obećava se da će pilotima pružiti sigurnost, anonimnost i nove identitete, uz povećanje plata ako dođu sa tovarom oružja F-16.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/07/17/atina-pod-pritiskom-al-dzazire-grcka-ce-ukrajini-isporuciti-32-lovca-f-16-tako-sto-ce-ih-prodati-sad/)

Ukrajinski mediji: Grčka šalje preko 30 F-16 aviona

Najstarije primerke F-16 grčko ratno vazduhoplovstvo je nabavilo između 1988. i 1990. godine što znači da su ovi avioni stari preko tri decenije

Ukrajinske oružane snage mogle bi uskoro da dobiju korišćene grčke F-16 avione. Prema pisanju lokalnih medija, Grčka je spremna da Ukrajini pošalje preko 30 američka borbena aviona

Portal Euromaidan Press preneo je u sredu 17. jula vest da zvanična Atina planira transfer 32 rashodovana F-16 aviona ratom zahvaćenoj zemlji. Mada zvanične potvrde o donaciji ove vrste naoružanja još uvek nema, veruje se da se slanje starijih primeraka F-16 uklapa u aktuelne planove reorganizacije flote grčkog ratnog vazduhoplovstva (Hellenic Air Force - HAF).

Oružane snage ove mediteranske zemlje nameravaju da se reše 32 letelice F-16 C i D Block 30, zatim 24 Mirage 2000-5 Mk.2 i čak 33 F-4E, o čemu je portal Aero.rs detaljnije pisao. Dok je interes za kupovinu Mirage 2000 prema pisanju grčkih medija navodno pokazala i Srbija, F-16 bi prema nekim izvorima mogli da završe u Ukrajini.

Najstarije primerke F-16 grčko ratno vazduhoplovstvo je nabavilo između 1988. i 1990. godine što znači da su ovi avioni stari preko tri decenije. Uprkos njihovom stažu, F-16 Block 30 su prošli Falcon UP program produženja životnog veka zbog čega mogu da lete još neko vreme, preneo je Defense News.

Ovi avioni ipak zaostaju za Block 50 i Block 52+ varijantama F-16 u floti HAF kada su u pitanju borbene sposobnosti.

Četiri zemlje su do sada potvrdile donaciju F-16 Ukrajini. Reč je o Holandiji, Belgiji, Danskoj i Norveškoj koje su se obavezale na transfer 85 F-16AM/BM. Početak upotrebe dela ovih letelica na ratištu u Ukrajini očekuje se već tokom ovog leta.

[attachment=1]

[attachment=2]

Izvor (https://aero.telegraf.rs/vojna-avijacija/3930344-ukrajinski-mediji-grcka-salje-preko-30-f-16-aviona)

Nemačka je odbila zahtev Kijeva za korišćenje protivvazdušne odbrane Bundesvera

19.07.2024.

Nemački kancelar Olaf Šolc odbio je molbu predsednika Vladimira Zelenskog da upotrebi nemačko oružje za presretanje ruskih projektila i dronova iznad Ukrajine, prenosi Dojče vele. Šolc je takođe odbio zahtev Kijeva da ukine ograničenja upotrebe zapadnog oružja dugog dometa za napade na rusko tlo. Prema Šolcu, ovu perspektivu dele i drugi saveznici u NATO.

„Postoji konsenzus da se takve mere ne mogu prihvatiti. Sjedinjene Države takođe imaju veoma jasan stav po ovom pitanju“, izjavila je kancelarka na konferenciji za novinare nakon samita Evropske političke zajednice u Vudstoku u Velikoj Britaniji.

Na istom samitu, Zelenski je ponovio poziv zapadnim saveznicima da obaraju ruske rakete i bespilotne letelice iznad Ukrajine. „Potrebna je kolektivna odlučnost da ih presretnemo, slično kao sa iranskim projektilima i bespilotnim letelicama“, pozvao je on.

Ukrajinske vlasti su ranije zatražile od svojih saveznika da razmeste sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaštitili ukrajinski vazdušni prostor. U julu su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i poljski premijer Donald Tusk potpisali bilateralni sporazum usredsređen na saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti. Zelenski je istakao da ovaj sporazum otvara mogućnost presretanja ruskih raketa iznad Ukrajine.

Međutim, poljski ministar odbrane Vładisłav Kosinak-Kamisz je kasnije pojasnio da Poljska neće preduzeti takve akcije bez konsenzusa svih država članica NATO-a. On je objasnio da je poljski stav vezan za zabrinutost Vašingtona o potencijalnoj eskalaciji sukoba.

Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi ponovio je ovo mišljenje, navodeći da odluka Poljske da presretne ruske rakete ne bi bila korisna „za Ukrajince, Poljake ili bilo koga drugog“. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je izrazio protivljenje ideji obaranja ruskih projektila.

PVO Bundesvera

Uprkos značajnoj udaljenosti između Nemačke i Ukrajine (oko 368 milja ili 593 km), logično je da Kijev traži podršku Berlina u jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane. Visokokvalitetne mogućnosti protivvazdušne odbrane Nemačke čine je vrednim saveznikom u tom pogledu.

Nemačka vojska koristi razne protivvazdušne sisteme dizajnirane za presretanje i uništavanje neprijateljskih projektila. Jedan od primarnih sistema je Ozelot, mobilni sistem protivvazdušne odbrane koji je deo porodice LeFlaSis [Leichtes Flugabvehrsistem]. Ozelot je opremljen raketama zemlja-vazduh Stinger, koje su veoma efikasne protiv niskoletećih aviona i helikoptera.

Još jedan značajan sistem u nemačkom arsenalu je MANTIS (Modularni, automatski i mrežni sistem za ciljanje i presretanje). MANTIS je kopneni sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa dizajniran da zaštiti vojne instalacije i kritičnu infrastrukturu od nadolazećih projektila, artiljerije i minobacača. Koristi automatske topove kalibra 35 mm da presretne i uništi pretnje pre nego što mogu da izazovu štetu.

Patriot i IRIS-T

Nemačka vojska takođe koristi raketni odbrambeni sistem Patriot, koji je sistem protivvazdušne odbrane velikog dometa, na svim visinama, za sve vremenske prilike, dizajniran za suzbijanje taktičkih balističkih projektila, krstarećih projektila i naprednih aviona. Sistem Patriot je veoma cenjen zbog svoje sposobnosti da istovremeno prati i pogađa više ciljeva, pružajući robusnu odbranu od širokog spektra vazdušnih pretnji.

Pored ovih sistema, nemačka vojska je integrisala sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM (Surface Launched Medium Range). IRIS-T SLM je sposoban da se bavi raznim vazdušnim pretnjama, uključujući avione, helikoptere, dronove i projektile. Poseduje veoma agilni projektil sa naprednim tragačem i bojevom glavom, obezbeđujući visoku preciznost i smrtonosnost protiv ciljeva koji se brzo kreću.

Na kraju, nemačka vojska je u procesu modernizacije svojih sposobnosti protivvazdušne odbrane uvođenjem TLVS-a (Taktisches Luftverteidigungssistem), koji je zasnovan na programu MEADS (Srednji prošireni sistem protivvazdušne odbrane). TLVS ima za cilj da pruži poboljšanu zaštitu od širokog spektra vazdušnih pretnji, uključujući balističke rakete, krstareće rakete i bespilotne letelice. Poseduje naprednu radarsku i raketnu tehnologiju kako bi se obezbedila sveobuhvatna pokrivenost i brz odgovor na nove pretnje.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/07/19/germany-refused-kyivs-request-for-bundeswehr-air-defense-use/)

Iris-T i Gepard, 30 Leopard i 400 MRAP vozila: Nemačka obećava da sve nabrojano stiže Kijevu do decembra

17.08.2024.

Zapad je prestao da priča o prekidu vatre i pregovorima između Ukrajine i Rusije, a to se dogodilo zbog ofanzive ukrajinskih oružanih snaga na oblast Kursk.

„Zapad je razgovarao o prekidu vatre – ali sada su pregovori zaustavljeni i zamenjeni su razgovorima o novim pošiljkama naoružanja, piše britnaski Telegraf dok stižu vesti da su prvi dogovori već sklopljeni.

Nemački general-major Kristijan Frojding obavestio nas je o planovima Bundesvera.

Nemačka planira da do decembra 2024. u Ukrajinu prebaci dva PVO sistema kratkog i srednjeg dometa Iris-T, 30 tenkova Leopard 1A5, 400 oklopnih vozila sa MRAP zaštitom (zaštićena od zasede, otporna na mine), 10 komada dva tipa samohodne artiljerije Gepard i druga naoružanja, rekao je nemački general-major Kristijan Frojding.
Konkretno, Nemačka namerava da prenese:

• 2 baterije srednjeg dometa IRIS-T SLM za protivvazdušnu odbranu;
• 2 baterije sistema PVO kratkog dometa IRIS-T SLS;
• 10 samohodnih protivavionskih topova Gepard;
• 12 samohodnih haubica PzH 2000;
• 4 Zuzana 2 samohodna topa;
• oko 30 tenkova Leopard 1A5;
• 400 MRAP oklopnih vojnih vozila.

Pored nabrojanog, Nemačka će Ukrajini preneti neodređenu količinu malokalibarskog oružja, municije, dronova, sistema protiv bespilotnih letelica, terensku bolnicu i drugu imovinu.
Istovremeno, šef komiteta za odbranu Bundestaga Markus Faber zahtevao je povećanje isporuke tenkova Leopard 2 Ukrajini, kao i početak isporuke oklopnih transportera „Fuchs”.

“Do sada smo isporučili 5% naših Leoparda 2 i 0% naših Fuchs-a. Možemo učiniti više – posebno pošto smo naručili 123 Leopard 2 i uskoro ćemo doneti odluku o Fuchs-u. Naša pomoć je od suštinskog značaja u borbi protiv Putinovog agresorskog rata“. napisao je Nemac.

Oružje za Kijev stiže i iz SAD

Podsećamo, Ministarstvo odbrane SAD je 9. avgusta najavilo dodatnu bezbednosnu pomoć Ukrajini u iznosu od približno 125 miliona dolara.

Oprema će biti obezbeđena iz skladišta Pentagona u okviru programa predsedničkih ovlašćenja (PDA), navodi se na veb stranici Pentagona.

[attachment=1]

Paket će uključivati: rakete Stinger; municija za HIMARS; artiljerijsku municiju kalibra 155 mm i 105 mm; Protivtenkovske sisteme Javelin i AT-4; Humvee oklopna vozila itd.

Bajdenova administracija takođe planira da pošalje rakete dugog dometa koje mogu da lansiraju ukrajinski F-16. U pitanju su krstareće rakete AGM-158 JASSM sa dometom od približno 370 km.

Pentagon već radi na izmenama koje bi Ukrajini omogućile da lansira oružje iz svojih lovačkih aviona. Tako, prema Politiku, SAD i Ukrajina rade na tome da ukrajinski avioni mogu da ispaljuju rakete veće od 1.000 kg sa bojevom glavom od 450 kg.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/08/17/iris-t-i-gepard-30-leopard-i-400-mrap-vozila-nemacka-obecava-da-sve-nabrojano-stize-u-kijev-do-decembra/)

Poljski ministar odbrane odgovara Zelenskom: Nema više MiG-ova za Kijev dok ne dobijemo moderne lovce F-35

28.08.2024.

„Tek po dobijanju novih lovaca biće moguće da se otarasimo starih aviona”

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš rekao je 27. avgusta da Ukrajina može očekivati da će dobiti dodatne poljske lovce MiG-29 tek nakon što Poljska dobije moderne F-35 kao zamenu, kao odgovor na zahtev predsednika Volodimira Zelenskog da Poljska obezbedi dodatni avioni iz sovjetskog doba.

Tokom konferencije za novinare 27. avgusta, ukrajinski predsednik Zelenski je zatražio od Poljske da isporuče avione MiG-29 kao dopunu ukrajinskim sistemima protivvazdušne odbrane.

Zelenski je rekao da je ranije o tom pitanju razgovarao sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom i premijerom Donaldom Tuskom, ali bez ikakvih pomaka po tom pitanju.

„Zaista su nam potrebni vaši MiG-ovi zbog njihove dobre avionike i zato što nam ne bi bilo potrebno dodatno vreme za obuku naših pilota (za upravljanje letelicom)“, rekao je Zelenski.

Odgovarajući na poziv Zelenskog, Kosiniak-Kamiš je rekao da se usred intenziviranja ruskih provokacija u i oko vazdušnog prostora zemlje, Poljska fokusira na zaštitu sopstvenih granica.

„Znam da je Ukrajini potrebno mnogo oružja, ali naši ukrajinski partneri takođe moraju da shvate da poljska država mora da održi svoje (odbrambene) sposobnosti“, rekao je Kosinjak-Kamiš.

Poljska je naručila moderne borbene avione F-35 iz Sjedinjenih Država, sa očekivanim datumom isporuke negde 2026. godine, izvestila je poljska publikacija Viadomosci. Podsetimo, Poljska je već zvanično odlučila da svoje nove lovce pete generacije F-35 nazove „Husari“.

„Tek po dobijanju novih biće moguće da se otarasimo starih aviona, kao što je MiG-29, koji se još uvek koriste, posebno za zaštitu poljskog vazdušnog prostora“, nastavio je on. „Tek tada ćemo doneti odluku”.

Ranije 27. avgusta, poljski brigadni general Tomaš Drevnjak rekao je da “Rusija verovatno testira sistem protivvazdušne odbrane Poljske” nakon što se veruje da je ruski dron uleteo u vazdušni prostor Poljske 26. avgusta usred masovnog napada na Ukrajinu.

Zelenski je ranije tog dana potvrdio da su ukrajinske vazduhoplovne snage koristile nedavno isporučene avione F-16 kao deo svoje odbrane od masovnog ruskog raketnog i dronovog napada 26. avgusta.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/08/28/poljski-ministar-odbrane-odgovara-zelenskom-nema-vise-mig-ova-za-kijev-dok-ne-dobijemo-moderne-lovce-f-35/)

Ukrajina će dobiti 93 oklopna vozila iz Kanade, uključujući 29 M113

07.09.2024.

Kanada pojačava podršku Ukrajini značajnim novim paketom vojne pomoći. Dok Ukrajina napreduje kako bi odbranila i ponovo preuzela teritorije od ruske vojske, Otava se obavezala da pošalje 93 oklopna transportera. Ovaj najnoviji paket pomoći sadrži 29  oklopnih transportera M113 i 64 oklopna transportera LAV-2 Coiote.

https://www.youtube.com/watch?v=rLBY212SWbg

Od početka sukoba u Ukrajini, Kanada je bila nepokolebljiv saveznik, snabdevajući široku lepezu kopnene vojne opreme za jačanje ukrajinske odbrane. Među ovim vitalnim zalihama su stotine oklopnih  vozila , uključujući oklopne transportere M113 i LAV-2, dizajnirane da obezbede bezbedan transport trupa preko izazovnih i opasnih bojnih polja.

Štaviše, Kanada je uskočila sa suštinskom vojnom podrškom, obezbeđujući haubice poput artiljerijskih topova M777 kalibra 155 mm, koje su ključne u artiljerijskim bitkama velikog dometa. Takođe, malokalibarsko oružje kao što su puške C7, praćeno značajnim zalihama municije, osigurava da ukrajinske trupe ostanu dobro naoružane za kopnene operacije.

Na frontu protivvazdušne odbrane, Kanada je donirala napredne sisteme za zaštitu Ukrajine od vazdušnih pretnji. Posebno se ističe doprinos sistema PVO NASAMS, u saradnji sa drugim saveznicima. Ovaj sistem je dizajniran da se suprotstavi širokom spektru opasnosti u vazduhu, od dronova do aviona.

Kanada je takođe obezbedila napredne radarske sisteme, uključujući radar protiv baterija dizajniran za praćenje neprijateljske artiljerije. Ovi visokotehnološki sistemi, zajedno sa bespilotnim letelicama koje se koriste za izviđanje, postali su ključni alati u savremenom ratovanju, pomažući u nadzoru i preciznom ciljanju.
Pored konvencionalnog naoružanja, Kanada je pružila podršku Ukrajini kroz logistiku i nesmrtonosnu vojnu pomoć. Ovo uključuje osnovne medicinske potrepštine, pancire, šlemove i zimsku opremu kako bi se osiguralo da su trupe dobro opremljene za različite scenarije borbe.

Oklopni transporteri M113 (APC) poslati u Ukrajinu pokazali su svoju starost u žaru modernih borbi. Dizajnirani 1960-ih, ovi oklopni transporteri su napravljeni za mobilnost, a ne za teške bitke. Često zaostaju u odeljenju za zaštitu u poređenju sa današnjim naprednijim oklopnim vozilima, naglašavajući ograničenja starije vojne tehnologije u savremenim sukobima.

[attachment=1]
U Ukrajini, teška artiljerija, bespilotne letelice i protivtenkovsko oružje istakli su nedovoljan laki oklop M113 u suočavanju sa naprednim pretnjama. Mihail Podoljak, viši savetnik ukrajinskog predsednika, primetio je: „M113 je u početku imao svoju upotrebu, ali su njegova ograničenja očigledna u intenzivnim borbenim scenarijima.

Ukrajinski vojnici su izrazili zabrinutost zbog ranjivosti M113 na bojnom polju. Njegov aluminijumski oklop, adekvatan za prošle sukobe, nudi oskudnu zaštitu od visokoeksplozivnog i protivoklopnog naoružanja koje u velikoj meri koriste ruske snage. Ukrajinski terenski komandant je prokomentarisao: „Zahvalni smo za svu podršku, ali u pogledu preživljavanja, M113 zaostaje u poređenju sa novijim modelima kao što su LAV ili Bredli. Jednostavno nije napravljen za ovakvu vrstu sukoba.”

Političke ličnosti su takođe istakle ograničenja vozila. Andrii Iermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, primetio je: „Iako smo zahvalni na pomoći, očigledno je da M113 nije rešenje za borbu na prvoj liniji u sukobu visokog intenziteta. Našim snagama su potrebni savremeni sistemi koji nude vrhunsku zaštitu i mobilnost.”

Uprkos ovim ograničenjima, M113 je dokazao svoju vrednost u određenim scenarijima. Pouzdano je prevozio vojnike i opremu u manje spornim područjima. Međutim, u zonama borbe visokog intenziteta, njegove ranjivosti su očigledne, što ga čini manje efikasnim u poređenju sa novijim, teško oklopnim vozilima.
Ova situacija je navela ukrajinske zvaničnike i vojne lidere da se neprestano zalažu za unapređeni oklop i naprednija vozila, bolje opremljena da ispune zahteve modernog ratovanja.

Oklopni transporter M113 (APC) je veoma prilagodljivo i lagano vozilo koje  je prvi put ugledalo svetlost dana u Sjedinjenim Državama tokom ranih 1960-ih. Njegova glavna funkcija je da bezbedno transportuje pešadiju preko bojnog polja uz obezbeđivanje pristojnog nivoa zaštite od vatre iz malokalibarskog oružja i fragmenata granata.

[attachment=2]
Sa težinom od oko 12,3 tone, M113 ima konstrukciju od legure aluminijuma, što ga čini znatno lakšim u poređenju sa mnogim oklopnim vozilima od čelika. Ova prednost u težini poboljšava njegovu mobilnost, omogućavajući mu da postigne brzine do 67 kilometara na sat na putevima, i nudi domet od oko 480 kilometara kada je potpuno napunjen.

Jedna izuzetna karakteristika M113 je njegova amfibijska sposobnost. Uz samo malo pripremnog rada, ovo vozilo je spremno za vodu i može se pokretati svojim gusenicama brzinom od oko 6 km/h.

Ova karakteristika čini M113 neverovatno raznovrsnim na različitim terenima, uključujući močvarne ili reke. Pokreće ga 6-cilindarski Detroit Diesel motor, koji ispumpava oko 215 konjskih snaga. Ovo mu daje pristojne terenske sposobnosti, iako mu nedostaju moderni sistemi vešanja koji se nalaze u novijim APC modelima.

[attachment=3]
M113 obično radi sa posadom od dva člana — vozača i komandira — i može da prevozi do 11 potpuno opremljenih vojnika pešadije. Naoružanje vozila je jednostavno, obično ima 12,7 mm M2 Brovning teški mitraljez montiran na vrhu za upotrebu komandanta.

Neke verzije M113 dolaze opremljene dodatnim oružjem, poput protivtenkovskih projektila ili automatskih bacača granata, prilagođenih njihovim specifičnim potrebama misije. Međutim, njegovo lako naoružanje i oklop čine ga manje idealnim za borbene zone visokog intenziteta gde su potrebna teže oklopna i bolje naoružana vozila.

[attachment=4]
Kada je u pitanju zaštita, aluminijumski oklop M113 nudi odbranu od vatre iz malokalibarskog oružja i fragmenata granata, ali je nedovoljan protiv modernog protivtenkovskog oružja i teške artiljerije. Ovo je postala očigledna slabost u današnjim sukobima, gde su pretnje na bojnom polju značajno evoluirale od kada je M113 prvi put izašao na scenu.

Iako je vozilo prošlo kroz razne nadogradnje tokom godina, njegov osnovni dizajn ostaje relikt Hladnog rata, ograničavajući njegovu efikasnost u savremenim vojnim angažmanima. Bez obzira na to, M113 nastavlja da funkcioniše u mnogim zemljama zbog svoje pristupačnosti, lakoće održavanja i svestranosti u ispunjavanju različitih uloga.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/09/07/ukraine-to-receive-93-apcs-from-canada-including-29-m113s/)

London odobrio britansko-ukrajinske napade krstarećim raketama širom Rusije: Zapad se kreće da eskalira dublje udare

12.09.2024.

Ujedinjeno Kraljevstvo je odobrilo upotrebu krstarećih raketa Storm Shadov za napade širom ruske teritorije, navodi se u izveštaju britanskog medija Gardijan od 11. septembra koji se poziva na vladine izvore. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami, koji je posetio Ukrajinu zajedno sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, naveo je isporuku iranskih balističkih projektila Rusiji, o čemu je prvi put prijavljeno 8. septembra, kao „značajnu i opasnu eskalaciju“ koja je uticala na razmišljanje u Londonu. i Vašington. „Pokretne stepenice ovde je [ruski predsednik Vladimir] Putin. Putin je eskalirao sa isporukom projektila iz Irana. Vidimo novu osovinu Rusije, Irana i Severne Koreje“, naveo je on. Ova odluka učinila bi Britaniju prvom zemljom koja bi dozvolila raketne udare tako dugog dometa na Rusiju i bila bi u potpunosti u skladu sa dugogodišnjim trendom tokom sukoba u Londonu koji je naveo zapadni svet da dalje eskalira svoje učešće u Ukrajini. Britanija je posebno bila prva zemlja koja se obavezala da će obezbediti glavne borbene tenkove zapadne proizvodnje i prva koja je obezbedila metke sa osiromašenim uranijumom, dok je takođe vodila evropske zemlje da vrše pritisak na Sjedinjene Države da dozvole isporuke lovaca F-16 Ukrajini. Zemlja je takođe bila prva koja je isporučila krstarenje na velike udaljenosti, a prvi Storm Shadovs isporučeni su u maju 2023.

Udari na rusku teritoriju korišćenjem krstarećih raketa Storm Shadov će u velikoj meri uključiti britanske snage na teatru, pri čemu je zemlja igrala centralnu ulogu u ratnim naporima protiv Rusije od početka 2022. godine, uključujući raspoređivanje na frontu . U februaru 2024. nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da britanske specijalne snage u Ukrajini pružaju vitalnu podršku za omogućavanje napada Oluja Senka na ruske ciljeve, ističući da je nedostatak uporedivog prisustva Nemačke sprečio da isporuči sopstvene krstareće rakete jer to ne bi bilo. operativan bez strane podrške. Šef američke komande za specijalne operacije, general Brajan Fenton tri meseca kasnije dao je dalju razradu o operacijama britanskih kopnenih jedinica u Ukrajini, navodeći da Pentagon uči o ratu koji je u toku „uglavnom kroz oči naših partnera za specijalne operacije Velike Britanije, ” za koji je rekao da je testirao nove pristupe modernom ratovanju na pozorištu. Upotreba krstarećih projektila Storm Shadov takođe zahteva podatke o ciljanju koje obezbeđuje NATO-ova satelitska mreža . Upotreba projektila ne bi bila moguća bez pristupa ovoj mreži i bez velikog prisustva britanskog osoblja u Ukrajini, što znači da se za bilo kakve napade na Rusiju može smatrati da su izvršile Ujedinjeno Kraljevstvo i Ukrajina, a ne samo Ukrajina.

Dana 6. maja 2024. godine, dok se razmatralo proširenje napada Olujne senke, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zapretilo odmazdom direktnim napadom na britanske ciljeve, navodeći: „Odgovor na napade Kijeva na Rusku Federaciju upotrebom britanskog oružja mogli bi biti napadi na vojne ciljeve u Britaniji i van Ukrajine.” Neuspeh Rusije da proporcionalno odgovori napadima na ciljeve članica NATO-a, pošto više zapadnih država igra veoma direktnu ulogu u napadima na ciljeve širom Rusije, od kojih su mnogi veoma osetljivi, smatra se krajnjim neuspehom upravljanja eskalacijom. Očekuje se da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pomno praćeno od strane Sjedinjenih Država i drugih evropskih država u dozvoli da se rakete dugog dometa koriste protiv ciljeva širom Rusije. Zaista, i Danska i Holandija su izjavile da se lovac F-16 isporučen Ukrajini može koristiti za gađanje ciljeva širom međunarodno priznate ruske teritorije – iako takvi napadi ostarjelih aviona iz doba hladnog rata ne bi bili izvodljivi bez integracije krstarenja velikog dometa rakete kao što su britanski Storm Shadov, francuski SCALP ili američki AGM-158 JASSM.

[attachment=1]
Dok su rakete Storm Shadov i SCALP već integrisane u ukrajinske lovce sovjetske proizvodnje, mogućnost da Sjedinjene Države obezbede projektile JASSM nagovestio je predsednik Džo Bajden sredinom avgusta. Pre očekivane isporuke projektila JASSM, očekuje se da će Sjedinjene Države takođe dozvoliti upotrebu svojih balističkih projektila ATACMS protiv ciljeva širom Rusije, što je potencijalna promena u ratnim naporima za koje su američki zvaničnici naveliko priznali da donose značajne rizike odmazde. Najznačajnija posledica britanskog odobravanja udara Storm Shadov duboko u Rusiju može biti stvaranje presedana za Sjedinjene Države da obezbede slično zeleno svetlo koje prethodi velikim isporukama projektila JASSM za novu ukrajinsku flotu F-16.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/london-cruise-missile-escalate-strikes)

Mogli bi ovo postaviti i u ovoj temi, iako samo delom pripada ovde. Naime, ispod imate skicu sa projektilima "dužeg" dometa u naoružanju Oružanih snaga Ukrajine, a koji su iz sovjetskog perioda (uz eventualne modifikacije), lokalno razvijeni ili iz dobijeni od strane zapadnih saveznika.

Sistemi iz sovjetske ere:

— SS-21 SCARAB (Točka): balistička raketa kratkog dometa iz predratnih zaliha.
— Tu-143 Reis: dron iz sovjetske ere prenamenjen u krstareću raketu.
— SA-5 GAMMON: Prvobitno raketa zemlja-vazduh sistema S-200V, prenamenjena za udar na kopnene ciljeve.

Lokalno razvijeni sistemi:

— R-360 Neptun: Protivbrodska raketa lansirana sa kopna razvijena od sovjetskih sistema Kh-35.
— Neptun-MD: krstareća raketa sa kopna u upotrebi od početka 2023. god.
— Palyanitsa: Još jedna lokalno razvijena krstareća raketa sa lansiranjem sa kopna.
— OTRK Sapsan: Balistička raketa sa kopnenim lansiranjem testirana 2024.
— Vilkha: Lokalno razvijen vođeni raketni sistem z-z.

Zapadni sistemi:

— AGM-84 Harpoon: američka protivbrodska raketa.
— AGM-88 HARM: protivradarska raketa za dejstvo na površinske radare.
— M-31 GMLRS: vođena raketa lansirana iz vozila HIMARS.
— Storm Shadow/SCALP-EG: Britansko/francuska krstareća raketa lansirana iz vazduha.
— M-39 ATACMS: Navođena raketa koju su isporučile SAD.
— GLSDB: Američko-švedska vođena raketa z-z.
— AASM Hammer: francuska vođena raketa sa vazdušnim lansiranjem.
— JSOW: Američka vazdušna klizna bomba.

[attachment=1]

Izvor (https://x.com/clashreport/status/1839616457505739136)

UKRAJINCIMA MALO I F-16? Kijev pored Miraža 2000, sada priča i o lovcima Gripen i Tajfun (VIDEO)

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je da Ukrajina ima dogovor da dobije avione Daso Miraž 2000 (Dassault Mirage). On nije precizirao datum isporuke.

Prema rečima ovog ministra, Ukrajina je u pregovorima o kupovini švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen (Saab JAS 39 Gripen) i Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon).

-Uskoro ćemo imati rezultate koje ćemo objaviti, rekao je Umerov tokom intervjua emitovanog na ukrajinskoj nacionalnoj televiziji 22. septembra.

-Prošle godine smo radili na obuci pilota, na izgradnji sve potrebne infrastrukture, a ove godine ćemo se fokusirati na to kako da rastemo dovoljno da imamo prednost nad neprijateljem u vazduhu, rekao je ministar.

Govoreći o pregovorima sa međunarodnim partnerima o nabavci aviona, Umerov je rekao:

-Neprijatelj koristi do 300 aviona i 300 helikoptera, tako da bismo obavestili naše saveznike koliko nam eskadrila ili aviona treba. Takođe, realno objašnjavamo koje su nam platforme potrebne i kakvo oružje treba da imaju.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je 6. juna da će neodređeni broj borbenih aviona Miraž 2000-5 biti prebačen u Ukrajinu, ali nije precizirao kada će početi isporuke.

-Sutra ćemo pokrenuti novu saradnju i najaviti transfer u Ukrajinu borbenih aviona Miraž 2000-5, francuskog proizvođača Daso, i obuku ukrajinskih pilota u Francuskoj, rekao je on tokom istog intervjua.

SNABDEVANjE UKRAJINE AVIONIMA MIRAŽ-2000 IZAZVALO BROJNA PITANjA

Francuska je 6. juna 2024. najavila isporuku neutvrđenog broja aviona Miraž 2000-5 Ukrajini kako bi ojačala svoju protivvazdušnu odbranu, posebno oko oblasti Harkov, koja je često bila meta ruskih vazdušnih udara.

Miraž 2000-5, koji je u službi francuskog vazduhoplovstva skoro 25 godina, daleko je manje sposoban od Rafala, ali ostaje komponenta francuske protivvazdušne odbrane, koje sada verovatno žele da se reše.

Francuska ima flotu od 26 aviona Miraž 2000-5. Zbog ograničenog broja raspoloživih aviona i njihovog značaja za francuske vojne operacije, njihovo snabdevanje Ukrajini je izazvalo pitanja.

Međunarodna koalicija, slična onoj koja je formirana za isporuku američkih F-16, formira se za dobijanje dodatnih aviona iz zemalja kao što su Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Međutim, neki stručnjaci su skeptični u pogledu stepena prilagođavanja Miraža potrebama Ukrajine. Stvaranje logističkih lanaca i obuka pilota mogli bi da spreče raspoređivanje novih F-16, za koje se na zapadu veruje da bolje odgovaraju zahtevima ukrajinskog vazduhoplovstva.

Ukrajini su potrebne rakete dugog dometa za suprotstavljanje ruskim avionima koji deluju daleko iza linija fronta, što Miraž 2000-5 ne može da obezbedi. Trenutno je Miraž 2000-5 opremljen raketama vazduh-vazduh MICA, koje teoretski mogu da dejstvuju najviše do 100 kilometara.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1412030/rat-ukrajini-ukrajina-rat-ruska-armija-ukrajinska-vojska)

Oblik specijalnog ratovanja. Malo mi je i komično, što ukrajinski vojnici vide Putina na nebu za njegov rođendan. ;D

Ukrajinski vojnici šokirani da vide Putinovo lice iznad svojih glava: Rusi provociraju po uzoru na kineski spektakl

09.10.2024.

Ruske trupe su poslale poruku ukrajinskoj strani na rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina. Ruske snage su projektovale ogromnu sliku ruskog lidera Vladimira Putina na nebu iznad Ukrajine.

Po uzoru na događaj od pre nekoliko dana, kada je preko deset hiljada dronova postavilo dva nova svetska rekorda u Šenženu, Kini, Rusi provociraju Ukrajince.

[attachment=1]
Video (https://x.com/BowesChay/status/1843401267105636493)

Incident je zabeležen na video-snimku i objavljen pre nekoliko sati na internetu, gde je prikupio stotine hiljada pregleda u samo nekoliko sati.

„Ne možete pobeći od njega, pa na njegov rođendan učinite sebi uslugu i predajte se“, stoji u poruci ispod Putinove slike.

Video koji prikazuje njegov portret izgleda da je snimljen sa ukrajinske strane prve linije fronta, što znači da snimak prikazuje ono što su ukrajinski vojnici videli iznad svojih glava 7. oktobra.

U ponedeljak, 7. oktobra, je bio rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina. Moskovski lider je napunio 72 godine, a ruski vojnici su izgleda odlučili da to proslave na poseban način, šaljući istovremeno obeshrabrujuću poruku suprotnoj strani.

Deset hiljada dronova oborilo dva nova rekorda u Šenženu

Jedan događaj uživo u Kini oborio je svetski rekord za „najveći broj dronova koji lete istovremeno pod kontrolom jednog računara“.

Ukupno 10.197 dronova poletelo je iznad Šenžena 26. septembra u čast državnog praznika, Nacionalnog dana, koji se obeležava 1. oktobra.

Video (https://x.com/jenzhuscott/status/1840361615025156176)
Ovaj prikaz, koji se izvodio svake noći tokom nedelju dana na raznim lokacijama u Šenženu, takođe je oborio rekord za „najviše dronova koji formiraju sliku na nebu“.

Tema rekordnog prikaza bila je „Grad na nebu, možda Šenžen“, a slike koje su dronovi formirali uključivale su lebdeći grad, životinje i figure koje izvode borilačke veštine.

Događaj se dogodio samo tri nedelje nakon što su dva šoua dronova u Šenženu oborila Ginisove svetske rekorde.

Dana 5. septembra, 8.100 dronova poletelo je iznad Šenžena, postavivši rekord za „najveći broj dronova koji lete istovremeno“.

Dan ranije, rekord za „najveću sliku izvora svetlosti formiranu dronom“ postavljen je kada je 7.998 dronova letelo iznad Univerzitetskog sportskog centra Šenžen.

Šenžen se smatra „svetskom prestonicom dronova“, a podaci iz gradskog biroa za saobraćaj pokazuju da je prošle godine zabeleženo više od 600.000 operacija bespilotnih letelica.

[attachment=2]
Brzina kojom se postavljaju novi rekordni prikazi dronova ubrzava se. U septembru 2020. godine, 3.051 dron izveo je šou iznad Šenžena, što je tada bio Ginisov svetski rekord za „najviše bespilotnih letelica u vazduhu istovremeno“.

Ovaj rekord je trajao osam meseci, sve dok ga automobilska kompanija Genesis nije oborila proslavom ulaska na kinesko tržište šouom u Šangaju, koji je uključivao 3.281 dron.

Sada, manje od tri i po godine kasnije, rekord za najveći broj dronova koji lete istovremeno više se nego utrostručio, a upotreba dronova pored civilnog sektora postaje čak i novi rod u vojsci – Snage bespilotnih sistema.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/10/09/ukrajinski-vojnici-sokirani-da-vide-putinovo-lice-iznad-svojih-glava-rusi-provociraju-po-uzoru-na-kineski-spektakl/)

Ukrajina je od SAD dobila treću bateriju Patriot, a u novom paketu pomoći stotine Stingera i drugog naoružanja u vrednosti od 425 miliona dolara

SAD su se izjednačile sa Nemačkom po broju sistema PVO Patriot prebačenih Ukrajini

SAD su u Ukrajinu prebacile treći protivvazduhoplovni raketni sistem Patriot, o čemu svedoče izmene na listi vojne pomoći koju je objavilo Ministarstvo odbrane SAD.

Prema spisku od 26. septembra naveden je prenos dva takva sistema PVO, a spisak od 15. oktobra – već tri. Na ovaj način SAD su se izjednačile po broju prebačenih Patriota sa Nemačkom, koja je takođe sama prenela tri takva sistema PVO.

Istovremeno, ako je za Nemačku transfer 3 baterije Patriot značio donaciju 25% raspoloživih sistema PVO ovog nivoa, onda za SAD to iznosi samo oko 5%, jer su od leta 2023. godine oružane snage SAD imale oko 60 baterija Patriot (vatrenih jedinica) sa planovima da se proširi na još 20 baterija.

Spisak sada uključuje i transfer više od 3.000 LPRS Stinger, iako je više od 2.000 jedinica bilo na listi pre nekoliko nedelja. A čak i uzimajući u obzir prilično zamućene kvantitativne pokazatelje, to znači da je Ukrajina nedavno dobila stotine raketa Stinger.

I očigledno je ova suma ušivena u još jedan paket pomoći iz SAD u okviru Predsedničkog programa raspodele (PDA), kada se oružje prenosi iz zaliha, u ukupnom iznosu od 425 miliona dolara. Prema objavljenoj listi, na njoj su se nalazili i:

- protivvazduhoplovne rakete za NASAMS (AIM-120, AIM-9)
- rakete RIM-7 (koriste se u FrankenSAM "Buk")
- rakete Stinger
- municija za HIMARS, artiljerijska municija kalibra 105 i 155 mm
- neodređena municija vazduh-zemlja (moguće AGM-154 JSOW)
- protivoklopni vođeni projektili i TOW projektili, Javelin, bacači granata AT-4
- HMMVV vozila
- malokalibarsko oružje, druga municija, oprema, rezervni delovi itd.

[attachment=1]

[attachment=2]

Izvor (https://defence-ua.com/news/ukrajina_otrimala_vid_ssha_tretij_patriot_sotni_stinger_ta_sche_zbroji_na_425_mln_dolariv-16912.html)

Ukrajinska flota F-16 biće popunjena sa nekoliko norveških primeraka, međutim, Poljaci ne daju svoje MiG-29

31.10.2024.

Juče je Ukrajinu posetio šef norveškog odeljenja za odbranu Arild Gram. Posle posete Odesi, zvaničnik je najavio predstojeći transfer lovaca F-16 u Kijev.

Avioni će biti deo novog paketa pomoći Norveške u ukupnom iznosu od 500 miliona evra. Osim borbenih aviona, Oslo je obećao da će u Ukrajinu poslati i sisteme protivvazdušne odbrane NASAMS.

Gram nije saopštio broj aviona koji se prebacuju Kijevu. Poznato je da je norveško ratno vazduhoplovstvo imalo u službi 60 aviona F-16. Svi su povučeni iz službe u januaru 2022. i zamenjeni lovcima pete generacije F-35.

Napominjemo da je do sada, od svih zemalja „koalicije lovaca za Ukrajinu“, samo Holandija zapravo isporučila Ukrajini nekoliko F-16. Istovremeno, najmanje 4 aviona su uništene krajem septembra na aerodromu Starokonstantinov.

Ostali se povremeno pojavljuju na ukrajinskom nebu i koriste se kao sistemi protivvazdušne odbrane za presretanje ruskih bespilotnih letelica. Jedan od ovih letova snimljen je kamerom u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Međutim, nekoliko norveških F-16 teško da će promeniti situaciju u zoni sukoba za ukrajinsku vojsku. Saveznici očigledno nemaju nameru da značajno povećavaju vazdušnu flotu Oružanih snaga Ukrajine.

Zelenski se požalio danas na Poljake koji su odbili da daju svoje MiG-29 svom istočnom susedu. A za kontrolu američkih lovaca u redovima Oružanih snaga Oružanih snaga Ukrajine nema dovoljno pilota i pomoćnog osoblja.

“Poljska nam je dala avione? Ne. Da li je Poljska našla drugi razlog da ne da? Da. Da li se Poljska udružila sa drugim zemljama da obaraju ruske rakete? Ne. Mnogo je detalja o kojima se ne može javno govoriti. Glavna priča je da su se saveznici podigli u nebo iznad Izraela kada su to SAD htele”, požalio se danas Zelenski.

Podsetimo, otpravnik poslova Poljske u Ukrajini Pjotr Lukasjevič rekao je da bi se Poljska osećala „nezaštićenom“ ako bi u Ukrajinu prebacila najmanje deset aviona MiG-29.

Prema njegovim rečima, danas Varšava sprovodi veliku transformaciju svog vazduhoplovstva, nabavljajući od partnera avione F-16 i F-35.

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak Kamiš tvrdi da će Varšava moći da prebaci MiG-29 tek nakon što dobije nove lovce koji su naručeni od saveznika.

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je Poljska spremna da prebaci svoje lovce MiG-29 u Ukrajinu, pod uslovom da saveznici iz NATO garantuju bezbednost vazdušnog prostora zemlje dok Varšava ne dobije nove avione.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/10/31/ukrajinska-flota-f-16-bice-popunjena-sa-nekoliko-norveskih-primeraka-medutim-poljaci-ne-daju-svoje-mig-29/)

Ukrajinski 'isporučilac' municije traži od Rusije sistem S-350

04.11.2024.

U iznenađujućem potezu koji naglašava promenu saveza i komplikovane geopolitičke struje, Pakistan se navodno obratio Rusiji sa interesovanjem za kupovinu S-350 Vitjaz, raketnog sistema zemlja-vazduh srednjeg dometa dizajniranog za robusnu protivvazdušnu odbranu.

Prema izvorima u Aziji, ovo je drugi pokušaj Pakistana da stekne ruske sposobnosti protivvazdušne odbrane. Prva je bila ponuda za napredniji sistem S-400, dogovor koji je Rusija odbila, pozivajući se na regionalnu ravnotežu sa Indijom, glavnim strateškim partnerom i primaocem S-400.

Odluka Rusije da odbije Pakistanu S-400 u skladu je sa njenim proračunatim pristupom prodaji oružja u Južnoj Aziji, gde Rusija mora delikatno da upravlja svojim savezima kako bi sprečila pogoršanje dugogodišnjeg rivalstva Indije i Pakistana. S obzirom da se indijska odbrambena mreža sada delimično oslanja na S-400 za odbranu visokih uloga od potencijalnih vazdušnih pretnji, Rusija izgleda oprezno da podstakne regionalnu trku u naoružanju.

S-350 je, međutim, korak ispod S-400 u smislu sposobnosti, a stalna potraga Pakistana za njim ukazuje na odlučnost zemlje da ojača svoju odbrambenu infrastrukturu bez direktnog eskaliranja svog odbrambenog stava protiv Indije.

Ovakav razvoj događaja dolazi u pozadini sve veće kontrole nad municijom pakistanskog porekla pronađenom u Ukrajini, koju su ukrajinske snage navodno rasporedile protiv ruskih trupa. Pogled na oružje proizvedeno u Pakistanu u Ukrajini izazvao je obrve širom sveta, a Pakistan je zvanično poricao bilo kakvu direktnu umešanost u snabdevanje oružjem za sukob. Ipak, trag nabavke i isporuke oružja govori drugačiju priču, onu koja uključuje složene mreže posrednika i aranžmane isporuke koji zamagljuju poreklo oružja na njihovom putu u Ukrajinu.

Istrage su otkrile da pakistanska municija, kao što su artiljerijske granate od 122 mm i 155 mm, ključne za ukrajinske vojne operacije, često prolazi kroz treće zemlje. Ovaj logistički manevar minimizira direktnu vezu između Pakistana i krajnjeg odredišta ove municije. Privatne kompanije i posrednici u Pakistanu navodno olakšavaju ove transakcije, prodajući oružje evropskim kupcima koji ga zatim preusmeravaju u Ukrajinu.

Ovaj zaobilazni lanac snabdevanja je omogućen sofisticiranom mrežom logističkih firmi koje obezbeđuju nesmetan protok oružja kroz kontrolne punktove i granice. Vlasništvo nad pošiljkama se često prenosi na više kompanija i nacija, stvarajući sistem koji čini praćenje gotovo nemogućim i dozvoljava Pakistanu verodostojno poricanje.

Izveštaji pokazuju da neke od ovih pošiljki prolaze kroz zemlje poput Poljske i Rumunije, koristeći logističke kompanije koje su specijalizovane za prenos municije sa jednog kraja Evrope na drugi. Dokazi sugerišu da je Velika Britanija bila uključena u nabavku pakistanske municije za podršku Ukrajini pod maskom britanske vojne pomoći, a dokumentovani transferi otkrivaju da britanski odbrambeni akteri koriste slične metode da bi izbegli bilo kakvu potencijalnu reakciju ili ograničenja na direktne transfere iz Pakistana.

U 2023, medijski izvori su istakli prisustvo municije pakistanskog porekla u Ukrajini, identifikovane jedinstvenim serijskim brojevima i etiketama na kontejnerima za transport. Čini se da su američke i evropske logističke kompanije, od kojih su neke sada suočene sa regulatornim istragama, odigrale suštinsku ulogu u olakšavanju ovih pošiljki. Strategija Pakistana je i dalje fokusirana na indirektnu trgovinu kako bi se izbeglo zaoštravanje svojih veza sa Rusijom, dok istovremeno omogućava transfer oružja Ukrajini, balansirajući složene diplomatske odnose u tom procesu.

S-350 Vitjaz, sistem o kojem je reč, predstavlja rusku odbranu od zemlje-vazduh nove generacije dizajniranu da zaštiti strateške vojne lokacije i infrastrukturu od niza vazdušnih pretnji, uključujući borbene avione, krstareće rakete i balističke rakete kratkog dometa. . Razvijen od strane Almaz-Anteja, S-350 je pušten u rad 2019. godine da zameni zastarele sisteme poput S-300PS i da dopuni napredniji S-400 unutar slojevite ruske mreže protivvazdušne odbrane.

Jedna od istaknutih karakteristika S-350 je njegov kapacitet za praćenje i angažovanje sa više meta, sposoban da istovremeno presretne do 16 aerodinamičkih ili 12 balističkih ciljeva. Centralno za efikasnost S-350 je raketa 9M96E2, kompaktan, ali veoma manevarski i precizan projektil dizajniran za borbu protiv vazdušnih pretnji na dometima do 60 kilometara i visinama od 10 do 30.000 metara. Opremljen autonomnim sistemom navođenja, 9M96E2 postiže izuzetnu preciznost uz smanjenje zavisnosti od radarskih ulaza sa zemlje.

Vatrenu moć sistema podržava najsavremeniji radarski paket koji pruža sveobuhvatnu pokrivenost od 360 stepeni, sposoban da detektuje i prati objekte na udaljenosti do 400 kilometara. Primarni radar S-350, multifunkcionalni 50N6E, koristi faznu antenu za brzu reakciju i jaku otpornost na elektronsko ometanje, što je ključni atribut u scenarijima modernog elektronskog ratovanja.

S-350 se takođe odlikuje naprednim sistemom za upravljanje vatrom, koji automatski postavlja prioritete i dodeljuje ciljeve. Centralizovane komandne tačke, opremljene kompjuterizovanom tehnologijom upravljanja, značajno pojednostavljuju proces ciljanja, omogućavajući operaterima da pokrenu precizne udare sa skraćenim vremenom odziva. Ovaj modularni dizajn ne samo da poboljšava operativnu efikasnost, već omogućava besprekornu integraciju S-350 u širi ruski ekosistem vazdušne i protivraketne odbrane.

Mobilnost je još jedna vitalna prednost S-350. Postavljen na platforme sa točkovima, sistem se može brzo ponovo rasporediti, povećavajući njegovu izdržljivost i operativni domet. Ova karakteristika ga čini pogodnim za odbranu kritičnih sredstava, kao i za podršku trupama na liniji fronta u dinamičnim borbenim okruženjima. Pored toga, S-350 se može napuniti sa do 12 projektila po lanseru, a ponovno punjenje traje samo nekoliko minuta – faktor koji menja igru u trajnim sukobima gde veliki obim dolazećih pretnji zahteva brzu i doslednu vatrenu moć.

Iako S-350 ne može da se meri u dometu ili mogućnostima gađanja cilja kao S-400, on nudi zastrašujuću protivvazdušnu odbranu i mogao bi da zadovolji mnoge operativne potrebe Pakistana bez odraza naprednijeg arsenala Indije. Trenutna pakistanska arhitektura protivvazdušne odbrane, koja se prvenstveno sastoji od kineskih i domaćih sistema, radi adekvatno, ali joj nedostaje sofisticiranost višeslojne odbrane, nešto što bi S-350 potencijalno mogao da ojača bez opremanja Pakistana ofanzivnom sposobnošću koja bi mogla da destabilizuje regionalnu bezbednost.

Ova situacija obuhvata strateški ples trgovine oružjem, diplomatsko balansiranje i prikriveno učešće u globalnim sukobima, posebno evidentno u dvostrukim pokušajima Pakistana da unapredi svoju protivvazdušnu odbranu, dok njegova municija pronalazi put u sukobu između dva njegova značajna međunarodna partnera. Razvoj diplomatije u oblasti naoružanja nastavlja da redefiniše konvencionalne saveze, a S-350 bi mogao biti samo najnoviji deo u sve složenijoj slagalici.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/11/04/ukraines-ammunition-supplier-asks-russia-for-s-350-system/)

Pojačavaju se sa 4.000 AI dronova

Nemačka će od decembra početi isporuku 4.000 AI dronova Ukrajini.

Nemačka će Ukrajini od decembra početi da isporučuje 4.000 visokotehnoloških dronova kontrolisanih veštačkom inteligencijom (AI) i zaštićenih od uređaja za elektronsko ratovanje, koji su već korišćeni u borbama na jugu i istoku Ukrajine, javili su nemački i ukrajinski mediji.

Nemačka kompanija Helsing, koja se bavi veštačkom inteligencijom, potpisala je ove godine ugovor sa Ministarstvom odbrane Ukrajine za nabavku 4.000 dronova, piše "Bild" pozivajući se na izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.

Pistorijus je nakon masovnog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu u nedelju ujutro rekao da je srećan što isporuka ovih bespilotnih letelica za napade sa veštačkom inteligencijom počinje "odmah", prenosi agencija Ukrinform.

Nemački list navodi da će se od decembra vršiti isporuka 4.000 dronova, od po nekoliko stotina jedinica mesečno, kao i da nije reč o običnim bespilotnim letelicama – kamikazama – kojima upravljaju ljudi, već da su dronovi koji će biti isporučeni Ukrajini visokotehnološke letelice koje kontroliše AI, a koje su dobile industrijski nadimak "mini Taurus".

Ističe se da dronovi koje proizvodi kompanija Helsing imaju softver koji ih u velikoj meri štiti od ruskog ometanja GPS-a i drugih sredstava elektronskog ratovanja.

Kako je za "Bild" rekao sagovornik iz oblasti industrije naoružanja, dron o kojem je reč sam "osmatra" i prepoznaje gde se nalazi, na osnovu više hiljada putokaza, "tako da ne gubi putanju ni u nepovoljnim vremenskim uslovima ni na područjima bombardovanja".

"Nakon što se meta pronađe i operater letelici da instrukciju, dron samostalno leti do cilja", rekao je taj zvaničnik.

Dron, koji ima četiri krila i propelere, smatra se tehnološkim otkrićem, dok je njegova najveća vrednost, prema oceni zvaničnika, njegov softver sa AI za pilote dronova, uz pomoć kojeg mogu da lete do ciljeva ukoliko je radio komunikacija poremećena, navodi ukrajinska agencija.

Izvor (https://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno/78059/pojacavaju-se-sa-4000-ai-dronova/vest)

Severna Koreja isporučila dodatne artiljerijske sisteme Rusiji

20.11.2024.

Severna Koreja je nedavno isporučila dodatne artiljerijske sisteme Rusiji za upotrebu u Ukrajini, a nekoliko hiljada severnokorejskih vojnika raspoređenih u Rusiji počelo je da učestvuju u borbama, saopštila je danas južnokorejska obaveštajna agencija (NIS).

Na brifingu u parlamentu, Nacionalna obaveštajna služba je saopštila da je Severna Koreja izvezla u Rusiju samohodne topove kalibra 170 mm i višecevne raketne sisteme kalibra 240 mm, rekao je poslanik Li Seong Kveun.

Li je rekao novinarima da je agencija ocenila da je to oružje vrsta artiljerije koju ruska vojska ne koristi, tako da je Severna Koreja verovatno poslala osoblje da nauči ruske snage kako da ga koriste i održavaju, prenosi AP.

NIS je saopštio da je oko 11.000 severnokorejskih vojnika krajem oktobra prebačeno u rusku oblast Kursk, u koju su ukrajinske snage upale u agvustu, nakon obuke na severoistoku Rusije, rekao je Li.

On je naveo da je NIS saopštio da su severnokorejski vojnici raspoređeni u jedinice ruskih mornaričkih i vazdušno-desantnih snaga i da su neki od njih već počeli da se bore zajedno sa Rusima na linijama fronta.

Prošle nedelje, ruski Telegram kanali objavili su fotografije koje navodno prikazuju severnokorejske samohodne topove ''Koksan“ kalibra 170 mm u železnici unutar Rusije.

Fajnenšel tajms, pozivajući se na procene ukrajinskih obaveštajnih službi, izvestio je u nedelju da je Severna Koreja poslednjih nedelja poslala u Rusiju oko 50 samohodnih haubica od 170 mm domaće proizvodnje i 20 višecevnih raketnih sistema od 240 mm.

Artiljerijski sistemi su najnovije konvencionalno oružje za koje se smatra da je Severna Koreja obezbedila Rusiji, a prošlog meseca, NIS je saopštio da je Severna Koreja poslala više od 13.000 kontejnera artiljerije, projektila i drugog konvencionalnog naoružanja Rusiji od avgusta 2023. godine, navodi AP.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/645402/Severna-Koreja-isporucila-dodatne-artiljerijske-sisteme-Rusiji)

Otkriven potez SAD koji vodi nuklearnom ratu

21.11.2024.

Isporuka projektila Tomahawk u Ukrajinu dovešće do nuklearnog rata.

Prebacivanje raketa Tomahawk od strane Sjedinjenih Država Ukrajini i dozvola za njihovu upotrebu protiv Rusije mogli bi da budu korak koji vodi ka izbijanju nuklearnog rata, rekao je vojni ekspert, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk u razgovoru za Lenta.ru. On je objasnio da je Tomahawk nuklearna raketa koja predstavlja strateško rezervno oružje SAD.

„Ovo je krstareća raketa dometa do 2,5 hiljade kilometara koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Ovo je jedna od najefikasnijih raketa koje su stvorile Sjedinjene Države“, rekao je Matvijčuk. „Ukrajina je dugo tražila ovo oružje od američkog predsednika Džoa Bajdena, ali još nije dobila saglasnost”.

Promena stava SAD po pitanju prebacivanja Tomahawk, prema pukovniku, mogla bi da bude poslednji korak u eskalaciji konfrontacije, jer bi to značilo direktan ulazak SAD u sukob.

„Ovo je nuklearna raketa, njeno prebacivanje je izgovor za početak nuklearnog rata. Poslednjih dva-tri dana protivnik je već napao našu zemlju raketama Storm Shadow, ATACMS, ali je Tomahawk već razlog za upotrebu nuklearnog oružja i ulazak SAD u sukob. To je oružje američke strateške rezerve, ne može ga preneti nikome osim državama članicama NATO“, objasnila je Matvijčuk.

Ranije se saznalo da bi Ukrajina mogla da zatraži od administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli upotrebu raketa Tomahawk dometa 2.400 kilometara za napade na rusku teritoriju.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/otkriven-potez-sad-koji-vodi-nuklearnom-ratu/)

Zapadni izvor

Šok upozorenje: Ruski arsenal raste kako EU zaostaje

24.11.2024.

Ruski vojno-industrijski kompleks povećao je proizvodnju oružja i municije od početka vojne kampanje u Ukrajini, eliminišući sve znake nestašice.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, govoreći na događaju koji je organizovala Fondacija Fridrih Ebert, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog obima ruske proizvodnje, navodi Der Spiegel.

„Rusija proizvede za tri meseca ono što cela Evropska unija proizvede za godinu dana“, upozorio je Pistorijus, ističući da je ruski predsednik Vladimir Putin pretvorio zemlju u potpuno militarizovanu ekonomiju.

Ministar je takođe primetio da je sukob u Ukrajini odavno prevazišao regionalni spor, što indirektno ukazuje na sve veće učešće Zapada. U međuvremenu, pozvao je Nemačku da značajno poveća svoja ulaganja u odbranu kako bi se prilagodila promenljivom globalnom bezbednosnom okruženju.

Pistorijus je takođe izrazio zabrinutost u vezi sa politikom SAD, prethodno upozorivši da bi potencijalni dogovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina mogao da potkopa evropske i ukrajinske interese.

Rusija je uspela da održi dominantan nivo proizvodnje oružja i municije u konfliktu koji je u toku kombinacijom strateških faktora, ekonomskih pristupa i operativnih odluka koje joj omogućavaju da nadoknadi gubitke i pojača rezerve, uprkos međunarodnim sankcijama i ograničenjima.

https://www.youtube.com/watch?v=Bar8c6VuH-w&t

Prvo, Rusija se oslanja na svoje ogromne rezerve opreme iz sovjetskog doba. Zalihe tenkova, artiljerije i municije iz hladnog rata prolaze kroz intenzivnu modernizaciju ili ponovnu obradu, što je brže i jeftinije od proizvodnje nove opreme.

Na primer, umesto da proizvodi nove modele kao što je skupi T-14 Armata, Rusija se fokusira na nadogradnju starijih modela kao što su T-90 i renoviranje tenkova T-62 i T-80, što je daleko isplativije i operativno efikasnije.

Drugo, ruska ekonomija je delimično transformisana u „ratnu ekonomiju“. Vlada je sprovela nacionalizaciju resursa, industrijsku mobilizaciju i intenzivnu preraspodelu resursa sektoru odbrane.

https://www.youtube.com/watch?v=f_yb_WaV_WY

Dok sankcije imaju ograničen pristup zapadnoj tehnologiji, Rusija je pronašla alternativne puteve kroz zemlje poput Kine, Turske i Kazahstana da obezbedi komponente za opremu visoke tehnologije. Istovremeno, Moskva je povećala domaću proizvodnju sistema kao što su dronovi Lancet i druge bespilotne tehnologije.

Treće, strateška partnerstva sa zemljama poput Irana su olakšala širenje proizvodnih kapaciteta. Na primer, saradnja sa Iranom dovela je do osnivanja fabrika bespilotnih letelica u Rusiji, što je značajno ubrzalo isporuku takvih sistema na prve linije fronta.

Rusija je takođe optimizovala procese proizvodnje i distribucije reorganizacijom postojećih objekata. Nekadašnji komercijalni prostori, kao što su tržni centri, pretvoreni su u fabrike oružja, omogućavajući maksimalno korišćenje dostupne infrastrukture.

Evropska unija se suočava sa nekoliko značajnih izazova koji ometaju njenu sposobnost da izjednači nivoe proizvodnje oružja i municije u Rusiji. Jedan od ključnih razloga je ograničena industrijska infrastruktura naslijeđena iz perioda relativnog mira nakon Hladnog rata.

Iako EU povećava investicije kroz programe kao što je ASAP (Zakon o podršci proizvodnji municije), proizvodnja i dalje zaostaje. Trenutni kapaciteti imaju za cilj 2 miliona artiljerijskih granata godišnje do 2025. godine, što je znatno ispod 3 miliona granata koje Rusija proizvede svake godine.

Pored industrijskih ograničenja, EU se bori sa obezbeđivanjem sirovina kao što su barut i eksploziv. Dok su stotine miliona evra nedavno dodeljene za rešavanje ovih „uskih grla “, evropska odbrambena industrija ostaje veoma zavisna od složenih lanaca snabdevanja.

Ovi lanci snabdevanja su često osetljivi na fluktuacije cena i kašnjenja, što ne utiče direktno na Rusiju, s obzirom na njene centralizovanije i integrisanije proizvodne procese.

Evropa se takođe suočava sa višim troškovima proizvodnje. Troškovi energije, radne snage i opreme su znatno veći, pa je ubrzavanje proizvodnje finansijski opterećujuće.

Ovo dodatno komplikuje činjenica da mnoge evropske zemlje insistiraju na koordinisanoj proizvodnji, a ne na pojedinačnim investicijama, što usporava donošenje odluka i implementaciju.

Pored toga, politička struktura EU zahteva širok konsenzus za svaku inicijativu velikih razmera, što izaziva kašnjenja. Raspodela resursa među državama članicama i integrisanje različitih standarda odbrane često je sporije od centralizovanih odluka koje se primenjuju u Rusiji.

Ukratko, dok EU ulaže značajne napore da ojača svoje odbrambene sposobnosti, izazovi u industrijskim kapacitetima, snabdevanju sirovinama i politička ograničenja i dalje ometaju njenu sposobnost da sustigne Rusiju.

Kombinacija rezervi, strateške proizvodnje, međunarodnog partnerstva i inovacija Rusije omogućava joj da nadoknadi gubitke i ostane konkurentna u vojnom domenu, uprkos značajnom pritisku Zapada.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/11/24/shock-warning-russias-arsenal-grows-as-eu-lags-behind/)

NATO odgovara na poziv Ukrajine za 20 sistema protivvazduhoplovne odbrane na buđenju zime

Saveznici će pokušati da potraže ovih dvadeset sistema protivvazduhoplovne odbrane srednjeg dometa, ali su male šanse da se pronađu rezervni.

Severnoatlantska alijansa je odgovorila na poziv ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe da pošalje najmanje 20 sistema protivvazduhoplovne odbrane za zaštitu ukrajinske kritične infrastrukture, posebno zahtevajući presretače srednjeg dometa Hawk, NASAMS i IRIS-T.

Odgovor je stigao direktno od generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea tokom brifinga za novinare (oko 7. minuta video snimka):

https://www.youtube.com/watch?v=lWjZ44BTQcM&t=425s

Rutte je rekao da se razgovaralo o pozivu Ukrajine i da NATO pokušava da „učini sve što je u njihovoj moći da pomogne Ukrajini da osigura da može da uzvrati na ono što Rusi rade svojim napadom na Ukrajinu“, posebno da Rusija ne može da „iskoristi zimu“ napadom na infrastrukturu za snabdevanje električnom energijom Ukrajine. Istovremeno je izneo veoma važnu tačku:

„Kao što znate, u svetu nemamo neku vrstu "prelivnog" snabdevanja sistema protivvazduhoplovne odbrane, tako da to znači da uvek morate da vodite računa o tome da date prioritete. Ali sinoć je [decembar] bio jasan dogovor na stolu. 3] da pomoć Ukrajini posebno u njenoj infrastrukturi mora da bude prioritet, i uveren sam da će saveznici pratiti u narednim danima i nedeljama kako bi se postarali da sve što mogu da isporuče Ukrajini bude isporučeno“, uveren je sekretar NATO-a.

Ishod ovog napora, međutim, može biti manje obećavajući: kao što je Rute spomenuo, postoji opipljiv nedostatak sistema protivvazduhoplovne odbrane, posebno među članicama NATO-a. S obzirom da je i sam Holanđanin, Mark Rute to veoma dobro zna, jer Holandija u kojoj je 14 godina bio na čelu vlade tek sada počinje da oživljava svoju kopnenu protivvazduhoplovnu odbranu. Problem sa kojim su se suočili nije čak ni novac — iako kupovina NASAMS i NOMAD sistema takođe nije jeftina i koštaće oko milijardu evra — već vreme potrebno za isporuke, za koje se očekuje da počnu 2028.

[attachment=1]

Kada je reč o hitnim isporukama, Ukrajina može da računa samo na sisteme koji su već u upotrebi kod partnerskih zemalja ili se drže u skladištima, uzimajući u obzir vreme potrebno za potencijalnu popravku i renoviranje. Govoreći o sistemima kao što su NASAMS i IRIS-T konkretno, jedini način bi bio naručiti dodatne nove jedinice od proizvođača. Da ne pominjemo da partneri već redovno puštaju u rad ove sisteme PVO zbog Ukrajine i ti sistemi stižu na svoja borbena dežurstva upravo iz radionica.

Drugačija je situacija sa opremom kao što je MIM-23 Hawk. Postoje mogućnosti za brže dostavljanje. Teoretski, Španija bi mogla da dodeli još četiri baterije koje su ostale u njenom arsenalu nakon što je Ukrajini ranije predala dva sistema Hawk.

Prema procenama, Rumunija može imati i do osam baterija na lageru, štaviše, u najnovijoj verziji Hawk XXI. Pre rastanka sa njima, Bukurešt bi ipak želeo da dobije zamenu, a trenutno se bira na tenderu koji do sada favorizuje izraelski sistem Spajder.

Drugi operater je Grčka sa do sedam baterija MIM-23B I-Hawk, ali vlada ove zemlje je stalno oklevala da preda svoju opremu Ukrajini, pa je čak odlučila da proda svoje sisteme PVO S-300, Tor i Osa Jermeniji. .

[attachment=2]

Kao održiva opcija, sistemi Hawk bi se mogli kupiti od nacija izvan Alijanse. Na primer, Jordan ima oko pet baterija. Šanse su realne, jer je oružje iz ove zemlje ranije, doduše indirektno, prebačeno u ukrajinske oružane snage, poput protivvazduhoplovnih topova Gepard nabavljenih preko Sjedinjenih Država.

Alternativno, još uvek postoji šansa da se realizuje isporuka rashodovanih MIM-23 Hawk sa Tajvana. Tajvanska vojska bi trebalo da ima do 15 baterija u svom inventaru.

Na kraju, treba da primetimo da ključ za bilo koji transfer oružja nije samo dostupnost hardvera, već često zavisi od obuke koju njena posada mora da prođe da bi počela da koristi oružje, što takođe zahteva vreme.

Izvor (https://en.defence-ua.com/news/nato_responds_to_ukraines_call_for_20_air_defense_systems_in_the_wake_of_winter-12748.html)

Prema izveštajima iz ruskih medija, istraživanje logističkih ruta za isporuku vojne opreme NATO zemalja otkrilo je neočekivanu činjenicu – Hrvatska, iako mala država, ima značajnu ulogu u snabdevanju Ukrajine oružjem.

12.12.2024.

Neočekivan rast aktivnosti

Kako se navodi, uloga Hrvatske u ovim procesima poslednjih meseci postala je sve izraženija. Kao primer, ruski mediji ističu da je od maja do oktobra 2024. godine iz Hrvatske ka logističkom centru u poljskom Žešovu poslato tek nekoliko vojnih transportnih aviona. Međutim, u novembru je taj broj naglo skočio na čak 28 isporuka.

[attachment=1]
Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da Hrvatska nema sopstvenu vojno-transportnu flotu. Ovaj podatak jasno ukazuje na intenziviranje aktivnosti vezanih za transfer vojne opreme, a ruskih izvori povezuju ovo sa završnim mesecima administracije predsednika SAD Džoa Bajdena pre predaje vlasti republikancima predvođenim Donaldom Trampom.

Diskretna, ali ključna uloga Hrvatske

Iako se Hrvatska često posmatra kao manji igrač unutar NATO i EU, njena uključenost u naoružavanje Ukrajine premašuje očekivanja. Bez obzira na ograničene resurse, zemlja se našla u ulozi bitnog logističkog čvorišta. Istovremeno, zvanični Zagreb pažljivo izbegava javne diskusije o ovoj temi kako bi minimizovao rizike u odnosima sa Moskvom.

Jedna od ključnih tačaka u ovom lancu snabdevanja je luka Rijeka. Ruski izvori navode da je, zahvaljujući modernom kontejnerskom terminalu “Brajdica”, postalo mnogo praktičnije da velike pošiljke iz SAD stignu brodovima do Hrvatske, a zatim budu transportovane dalje ka istoku.

Reakcije javnosti i zvanično objašnjenje

Rast obima isporuka nije prošao neprimećeno ni u samoj Hrvatskoj. Pitanja javnosti o tome šta se transportuje iz Rijeke rezultirala su zvaničnim objašnjenjem da je u pitanju oprema za vojne obuke NATO saveznika u Evropi. Ipak, ruski mediji tvrde da se iza ovih tvrdnji kriju pravi razlozi – Hrvatska služi kao ključni tranzitni punkt za naoružanje namenjeno Ukrajini.

Logistički i vojni doprinos

Pored olakšavanja tranzita, Hrvatska je Ukrajini ustupila i dva transportna aviona An-32B iz svojih zaliha. Ovi avioni dodatno su pojačali transportne kapacitete. Takođe, učestvovanje Hrvatske u NATO vežbama, poput „Nepokolebljivi branilac 2024“, ima za cilj razvoj i optimizaciju ruta za prevoz vojne opreme prema granicama Rusije.

Na ovaj način, Hrvatska se pokazuje kao nezamenjiv saveznik u vojnoj logistici, često delujući iz senke, što dodatno doprinosi njenom značaju u ovom kompleksnom geopolitičkom kontekstu.

Autor: Paluba.Info

Izveštaji: Razgovori o transportu hiljada sovjetskih tenkova u Ukrajinu

13.12.2024.

Nakon pada sirijske vlade 8. decembra, američki državni sekretar Antoni Blinken je 11. decembra došao u neočekivanu diplomatsku posetu Jordanu i Turskoj.

Iako je zvanična svrha putovanja bila da se uključi u diskusiju o fragmentiranoj budućnosti Sirije, šire geopolitičke posledice su dalekosežne, posebno u pogledu potencijala za zapadni pristup ogromnom sirijskom arsenalu oružja iz sovjetske ere i naoružanja koje je isporučila Rusija.

Ovo uključuje sve, od naprednih artiljerijskih metaka do sofisticiranih glavnih borbenih tenkova (MBT) i oklopnih vozila.

Sirijski arsenal, koji se dugo smatrao strateškim bogatstvom i za regionalne i za globalne sile, sada je pozicioniran kao potencijalni menjač igre u tekućem sukobu u Ukrajini.

Zalihe oružja u Siriji — u rasponu od velikih količina artiljerijskih granata od 152 mm i 122 mm do preko 3.000 tenkova uključujući modele T-54/55, T-62, T-72 i T-90 — mogle bi značajno da promene ravnotežu snaga na linijama fronta, posebno kada se ukrajinski vojni resursi i dalje smanjuju.

S obzirom da je Rusija povećala svoje snabdevanje i proizvodnju oružja kroz internu skaliranje i spoljnu podršku Severne Koreje, razlika u vatrenoj moći između dve strane nastavlja da raste.

Sa tehničkog stanovišta, oprema sirijske vojske predstavlja i prilike i izazove za ukrajinske snage. Tenkovi T-72 i T-90, iako nisu vrhunski po savremenim standardima, i dalje poseduju ogromne mogućnosti, uključujući kompozitni oklop, moćne topove glatke cevi od 125 mm i napredne sisteme ciljanja koji bi Ukrajini mogli da obezbede značajan podsticaj u njihovim tenkovskim brigadama.

Mogućnost integrisanja sirijskih tenkova u postojeće snage Ukrajine je posebno ključna, pošto su zalihe modernih tenkova u Kijevu i dalje ograničene, a oklop koji je isporučio Zapad sporo se materijalizuje.

Artiljerijski aspekt sirijskog inventara naoružanja takođe ima značajnu stratešku vrednost. Procenjuje se da bi 1 milion artiljerijskih metaka u zalihama Sirije značajno poboljšalo sposobnost Ukrajine da održi kontinuirano bombardovanje ruskih položaja.

Artiljerijski projektili kalibra 152 mm, posebno, mogli bi biti od velikog interesa, jer su kompatibilni i sa starijim sistemima sovjetske proizvodnje i sa modernijim artiljerijskim oruđima koje koriste ukrajinske snage.

Uticaj takvog snabdevanja osetio bi se ne samo u ogromnoj količini municije već i u operativnoj fleksibilnosti koju bi pružila ukrajinskim artiljerijskim jedinicama, potencijalno preokrenuvši skalu u produženim borbama.

Na terenu, logistika transfera tako ogromne količine naoružanja iz Sirije u Ukrajinu ostaje ključni izazov. Uticaj Turske na sirijske islamističke milicije, koje kontrolišu velike delove severne Sirije, verovatno će biti ključan u omogućavanju ovih transfera.

Uticaj Ankare na ove milicije — od kojih su mnoge povezane sa turskim vojnim jedinicama — stavlja je u centralnu ulogu. U zamenu za saradnju, SAD mogu Turskoj ponuditi različite podsticaje, kao što je smanjenje podrške kurdskim grupama u Siriji, povećana ekonomska pomoć i potencijalno olakšanje povratka Turske programu F-35.

Tehnički, proces transfera bi zahtevao koordinaciju između američke obaveštajne službe, turske logistike i ukrajinskih vojnih zvaničnika kako bi se obezbedilo efikasno kretanje ovog oružja.

Dok su Zapadni transferi oružja ometani logističkim izazovima i složenim bezbednosnim okruženjem u Siriji, obim i hitnost ovog potencijalnog transfera ukazuju na to da bi dobro koordinirana operacija mogla biti u toku.

Štaviše, potencijalni priliv ovog oružja mogao bi biti jedna od najznačajnijih promena u odnosu snaga u Ukrajini od početka rata.

Prebacivanje sirijske artiljerije i oklopa obezbedilo bi ukrajinskim snagama ne samo veću vatrenu moć već i preko potrebnu rezervu u njihovim sistemima naoružanja, povećavajući njihovu sposobnost da održe pritisak na ruske snage, posebno na Donbasu i južnim frontovima.

Šire implikacije ovog razvoja, međutim, protežu se dalje od samo vojnog hardvera. Prebacivanje sirijskog naoružanja Ukrajini, uz pomoć Turske, moglo bi da signalizira značajan pomak u regionalnim savezima i strateškim proračunima.

Koristeći ogromne zalihe Sirije, Zapad ne samo da bi pojačao odbrambene sposobnosti Ukrajine, već bi i dodatno narušio strateške prednosti Rusije u regionu.

Kako se Rusija i dalje suočava sa poteškoćama u održavanju svojih linija snabdevanja i proizvodnje oklopa, sirijske zalihe predstavljaju kritičan resurs koji bi mogao da produži trajanje sukoba i dodatno potkopa napore Rusije da uspostavi dominaciju u regionu.

Ovaj potencijalni transfer naglašava sve tehničku i višestruku prirodu modernog ratovanja, gde su kontrola i kretanje ogromnih vojnih resursa podjednako važni kao i sukobi na bojnom polju.

Kako se rat u Ukrajini nastavlja, sposobnost da se iskoristi neočekivani izvori vojnog snabdevanja — kao što je Sirija — može se pokazati kao jedan od najvažnijih faktora u oblikovanju ishoda sukoba.

Padom režima Bašara el Asada 8. decembra, Rusija se našla u strateškoj škripci, a ključno pitanje je kako sprečiti da sirijsko oružje padne u ukrajinske ruke.

Ogromne sirijske zalihe, uključujući preko milion artiljerijskih granata i hiljade glavnih borbenih tenkova kao što su T-54/55, T-62 i T-72, predstavljaju značajan resurs za ukrajinsku vojsku, koja se bori sa sve većim nedostatkom oprema.

Primarno pitanje za Rusiju nije samo gubitak direktne kontrole nad sirijskim oružanim snagama nakon Asadovog kolapsa, već i nestabilnost uzrokovana dubokom fragmentacijom sirijske teritorije.

Nekoliko oružanih frakcija, svaka sa svojim interesima, sada se bori za kontrolu kritične vojne imovine. Iako Rusija može pokušati da utiče na ove frakcije, fragmentirana politička situacija to čini teškim zadatkom.

Ruske snage mogu pokušati da izvrše ciljane napade na logističke rute kroz koje bi oružje moglo da dospe u Ukrajinu, uključujući vazdušne napade ili sajber napade. Međutim, s obzirom na sve veći uticaj Turske i Izraela u regionu, takve mere mogu se pokazati neefikasnim.

Tehnički, Rusija bi mogla da ima ograničen uticaj na logističke mreže, ali bi zaustavljanje ovih transfera oružja bilo izazovno ako Turska ili drugi posrednici odluče da učestvuju u aranžmanu.

Verovatnije je da će se Rusija fokusirati na diplomatske napore sa Iranom i Turskom da blokiraju ove transfere. Ovi napori bi mogli da uključuju pritisak na Tursku da zatvori transportne rute preko svoje teritorije ili spreči kretanje sirijskog oružja prema trgovinskim sporazumima.

Međutim, sposobnost Rusije da preduzme značajne akcije i dalje je ograničena geopolitičkom realnošću, koja više ne ide u prilog Moskvi.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/12/13/reports-talks-to-transport-thousands-of-soviet-tanks-to-ukraine/)

Rusija bi mogla bez problema da upotrebi vazdušne napade na skladišta naoružanja ili konvoje tokom njihovog transporta. Ovo bi zahtevalo obaveštavanje i koordinaciju, ali bi takođe nosilo rizik od direktnog sukoba sa Turskom ili Zapadnim silama.
Takođe Rusija bi mogla intenzivirati saradnju sa Iranom i Turskom, pokušavajući da obezbedi njihovu podršku u blokiranju transfera. Na primer, Moskva bi mogla ponuditi povlastice Ankari, kao što su ekonomski sporazumi kao i prećutni pristanak na određene turske akcije u Siriji, u zamenu za zatvaranje logističkih ruta.

Mislim da će uspeh najviše zavisiti od sposobnosti Moskve da zadrži uticaj u regionu, koji je u poslednje vreme značajno oslabljen.

Sve u svemu, Rusija i nema nešto puno prostora za delovanje, ali ipak ima načina da spreči prebacivanje oružja i municije u Ukrajinu. Ako se ne bi nekako uticalo na transfer oružja i municije iz Sirije u Ukrajinu to bi bio ozbiljan udarac za Rusiju, koji bi mogao značajno uticati na ishod ukrajinskog sukoba.

Pentagon najavio smanjenje pomoći Ukrajini

29.12.2024.

Obim vojne pomoći Ukrajini smanjen je na 19.5 milijardi dolara, navodi Pentagon.

Obim američke vojne pomoći Kijevu ove godine iznosio je skoro 19.5 milijardi dolara. Pokazalo se da je ta cifra manja u odnosu na 2023. godinu, dok je značajan deo ovih zaliha bio usmeren na jačanje PVO Ukrajine, prema podacima Pentagona.

SAD su sa zakašnjenjem odobrile prve pakete pomoći 2024. godine. Kongres je odobrio sredstva tek u martu. Međutim, u preostalim mesecima u godini, administracija predsednika Džoa Bajdena ubrzala je transfer vojne pomoći, nastojeći da završi ključne isporuke pre inauguracije Donalda Trampa.

Kako je precizirano, najveći deo dodeljenih sredstava iskorišćen je za jačanje protivvazdušne odbrane Ukrajine. Prema Pentagonu, broj baterija Patriot prebačenih u Kijev porastao je sa jedne na tri. Istovremeno, značajno je povećan i obim raketa isporučenih za sisteme PVO NASAMS i Patriot.

Dan ranije ukrajinska novinarka Dajana Pančenko zahtevala je reviziju potrošnje SAD u Ukrajini. Ovako je TV voditeljka na svojim društvenim mrežama reagovala na objavu premijera Ukrajine Denisa Šmigala da je ta zemlja dobila finansijsku pomoć u iznosu od 485 miliona dolara od SAD i Svetske banke.

Prethodno je objavljeno da će Bajden narednih dana odobriti novi paket vojne pomoći Ukrajini. Prema rečima koordinatora za strateške komunikacije Bele kuće Džona Kirbija, Vašington će pružiti pomoć Kijevu sve dok Bajdenova administracija ne ode sa vlasti u januaru 2025. godine.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/pentagon-najavio-smanjenje-pomoci-ukrajini/)

Pentagon besan na Kijev: „Potrošili su svih 500 raketa ATACMS za 2 meseca, ne slušaju nas, ne štede“

30.12.2024.

Ukrajina se suočava s nestašicom raketa ATACMS, dok SAD ne pokazuje spremnost da obnove zalihe Kijeva.

Prema izveštaju New York Timesa, ukrajinska vojska trenutno raspolaže sa samo 50 američkih balističkih raketa kratkog dometa tipa ATACMS, dok se postavlja pitanje šta se dogodilo sa preostalih 450 od ukupno 500 raketa koje su isporučene iz Vašingtona.

Zašto je korišćenje raketa ATACMS naglo opalo?

Zvanični izveštaji ukazuju na to da je od početka sukoba između Rusije i Ukrajine Pentagon poslao Kijevu 500 jedinica balističkih raketa ATACMS. Prema informacijama New York Timesa, ukrajinska vojska je do sada iskoristila 90% ovog arsenala, ostavljajući svega 50 raketa na raspolaganju.

Kao što smo navikli, “anonimni zvaničnici” Pentagona izrazili su nezadovoljstvo zbog načina na koji je ukrajinska vojska koristila ove rakete, ističući da je trebalo pažljivije birati ciljeve.

Veliki deo raketa ATACMS, kako se navodi, iskorišćen je za napade na ruske vojne položaje u istočnoj Ukrajini, dok se takođe veruje da su mnoge rakete oborene ruskim protivvazdušnim sistemima.

Razlike u strategiji između Kijeva i Vašingtona

Izgleda da su ukrajinski komandanti često ignorisali savete američkih stratega, koristeći rakete ATACMS za taktičke ciljeve, umesto da ih sačuvaju za strateške napade.

Ovakva taktika dovela je do iscrpljivanja zaliha i sada Ukrajina ima ozbiljan nedostatak ovog važnog oružja. Ovo je verovatno razlog zašto su poslednjih meseci lansiranja raketa ATACMS postala retka pojava u sukobu.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane sada traži dodatne isporuke ovih raketa od američke vojske. Međutim, s obzirom na ograničene količine u zalihama SAD-a, ostaje neizvesno da li će Pentagon odobriti buduće isporuke.

SAD suočene s ograničenim zalihama

U oktobru 2023. godine, izvor iz američke vojske naveo je da SAD raspolaže sa ukupno 2.100 raketa ATACMS, što je relativno mali broj s obzirom na količinu koja je već poslata Ukrajini.

S obzirom na složene logističke i strateške izazove, Vašington sada pažljivo razmatra svoje dalje poteze, posebno uzimajući u obzir potrebe za sopstvene zalihe u slučaju drugih potencijalnih konflikata.

Nestašica raketa ATACMS u Ukrajini predstavlja ozbiljan izazov za njihove vojne operacije, dok ograničena spremnost SAD-a da obezbedi dodatne isporuke otežava situaciju. U pitanju su nesuglasice u strategiji i logistički problemi koji naglašavaju složenost trenutnog sukoba.

Kijev će morati da pronađe nove načine za kompenzaciju ovog gubitka u svom arsenalu, dok SAD nastavljaju da balansiraju između podrške Ukrajini i svojih sopstvenih odbrambenih potreba.

Sa druge strane, Administracija predsednika SAD-a Džoa Bajdena objavila je novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 1,25 milijardi dolara, kao što smo pre nekoliko dana najavili da će se dogoditi.

Međutim, novi paket pomoći usmeren je na jačanje odbrambenih sposobnosti Ukrajine i uključivaće široku paletu naoružanja i opreme, poput municije za sisteme protivvazdušne odbrane (PVO), artiljerijskih granata i raketa.

Ljudi koji stoje iza Bajdena su do sada insistirali na pružanju podrške Ukrajini „koliko god bude potrebno“, ali budući potezi, posebno nakon povratka Donalda Trampa na predsedničku funkciju, ostaju neizvesni.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/12/30/pentagon-besan-na-kijev-potrosili-su-svih-500-raketa-atacms-za-2-meseca-ne-slusaju-nas-ne-stede/)

Američka novogodišnja vojna pomoć Ukrajini: Paketić ispod jelke vredan 2.5 milijarde dolara

31.12.2024.

Sjedinjene Američke Države najavile su novu tranšu vojne pomoći Ukrajini vrednu 2.5 milijarde dolara.

Ovaj paket pomoći Sjedinjenih Američkih Država osmišljen je ne samo za jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine već i za unapređenje njenih ofanzivnih sposobnosti, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane, artiljerije, protivoklopnih sistema i tehnologija za borbu protiv dronova.

Rat u Ukrajini se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, uprkos najavama Donalda Trampa o okončanju sukoba nakon njegovog povratka na predsedničku funkciju.

S druge strane, Vladimir Putin, nakon gorkog iskustva sa turskom politikom u Siriji, fokusirao je sve svoje resurse na Ukrajinu, pokušavajući da zauzme što više teritorije pre početka potencijalnih pregovora sa Trampom, kako bi ojačao svoju poziciju.

U isto vreme, Volodimir Zelenski nastoji da zadrži što je moguće veći deo ukrajinske teritorije, stalno tražeći vojnu pomoć od SAD i Evropske unije.

Pojačanje ukrajinskih snaga u ključnim sektorima

Ova pomoć uključuje rakete HIMARS, NASAMS i HAWK, a paket je finansiran iz dva ključna programa: Predsedničke ovlašćene nabavke (PDA) i Inicijative za ukrajinsku bezbednost (USAI). Paket obuhvata 1,25 milijardi dolara iz PDA i 1.22 milijarde dolara iz USAI, označavajući još jednu značajnu podršku ukrajinskim vojnim naporima.

Prema američkim izvorima, paket pomoći uključuje:
• Rakete za sisteme HIMARS, NASAMS i HAWK, ključne za protivvazdušnu odbranu i precizne udare na ruske položaje.
• Municiju za artiljerijske i raketne sisteme, omogućavajući Ukrajini da nastavi ofanzivne operacije na prvoj liniji fronta.
• Napredne protivoklopne sisteme, uključujući Javelin i TOW rakete, koji se koriste za neutralizaciju ruskih oklopnih jedinica.
• Sisteme za borbu protiv dronova i rakete HARM za uništavanje ruskih radarskih sistema, čime se povećava sposobnost Ukrajine za suzbijanje neprijateljske vazdušne odbrane.

NASAMS i HAWK protivvazdušni sistemi

Jedan od ključnih elemenata ovog paketa su municija za napredne NASAMS raketne sisteme, a u koje se sponzori pouzdaju da će igrati ključnu ulogu u odbrani od ruskih raketnih i vazdušnih napada.

Pored NASAMS-a, paket uključuje i municiju za HAWK sisteme, kao dodatak za višeslojnu strategiju protivvazdušne odbrane Ukrajine.

HIMARS i artiljerijska podrška

Ukrajina će dobiti dodatne rakete za HIMARS sisteme, koji su postali glavni adut ukrajinske strategije. HIMARS teško da može da se klasifikuje kao defanzivno oružje, a omogućava Ukrajini da gađa ruske logističke centre, komandne objekte i linije snabdevanja.

Osim toga, paket uključuje hiljade artiljerijskih projektila, osiguravajući da Ukrajina može još neko vreme da nastaviti sukob, posebno na ključnim frontovima.

Protivoklopni i anti-dron sistemi

Paket obuhvata Javelin i AT-4 protivoklopne rakete za suzbijanje ruskih tenkova i oklopnih vozila. Uključeni su i TOW sistemi, koji pružaju dodatnu fleksibilnost.

Anti-dron municija i protivradarske rakete HARM takođe su deo paketa. HARM rakete su posebno dizajnirane za ciljanje radara i PVO sistema.

Milijarder Ilon Mask osudio je novi paket pomoći koji je pružen Ukrajini, nazvavši ukrajinskog predsednika Zelenskog „šampionom svih vremena u obmani SAD“. On je na platformi X izrazio nezadovoljstvo pomoći Ukrajini.

“Bajden šalje Ukrajini još 2.5 milijardi dolara – jer se pokazalo da je 175 milijardi dolara nedovoljno. U međuvremenu, Tramp se sprema da postavi prioritete za Ameriku, obećavajući brzo rešenje za ovaj beskrajni talas potrošnje.”

Ovaj paket vojne pomoći potvrđuje strateško partnerstvo SAD i Ukrajine i predstavlja podršku Kijevu i poruku SAD da žele da se sukob nastavi. Sa ovim dodatnim oružjem, Ukrajina će moći da istraje još neko vreme. Kako rat ulazi u novu fazu, ova pomoć učvršćuje poziciju SAD kao ključnog sponzora Ukrajine, dakle potpuno suprotno onome što se najavljivalo.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/12/31/americka-novogodisnja-vojna-pomoc-ukrajini-paketic-ispod-jelke-vredan-25-milijarde-dolara/)

Gde će duša ovim ljudima :krsta

Ukrajinski izvori tvrde da je Izrael transportovao Ukrajini zaplenjeno sovjetsko oružje iz Libana

27.01.2025.

Prema ukrajinskim medijima, Izrael je možda već počeo da isporučuje Ukrajini sovjetsko i sovjetsko oružje zaplenjeno tokom vojnih operacija u Libanu.

Ovo “otkriće” potiče od brojnih naloga na socijalnim mrežama, posebno onih pod kotrolom britanskih službi, koji su kao osnovu svojih pretpostavki naveli letove američkih vojnih aviona C-17 Globemaster III na relaciji između Izraela i Poljske.

Detalji o prevozu oružja

Prema analizi, jedan avion C-17 poleteo je iz nemačke baze Ramštajn, sleteo u izraelsku vazdušnu bazu Hatzerim, a zatim nastavio put ka poljskom gradu Žešovu, koji je ključni logistički centar za vojnu pomoć Ukrajini.

Avion C-17 može da preveze do 77 tona tereta, što ukazuje na mogućnost značajnog transfera lakog naoružanja i municije.

Ranije najave i diskusije

Podsećamo, 21. januara 2025. godine, zamenica izraelskog ministra spoljnih poslova Šaron Haskel predložila je da Izrael Ukrajini isporuči rusko proizvedeno oružje zaplenjeno u Libanu i od drugih neprijatelja Izraela.

Već u junu 2024. vođeni su pregovori između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Ukrajine o mogućem transferu izraelskih sistema protivvazdušne odbrane Patriot, koji su bili povučeni iz upotrebe.

Oružje zaplenjeno u Libanu

Tokom operacija na jugu Libana, izraelske snage zaplenile su značajne količine sovjetskog i ruskog oružja od pripadnika Hezbolaha. Početna namera bila je uništavanje ovog oružja, ali je kasnije odlučeno da se ono prebaci u Izrael.

[attachment=1]
Prema vojnim analitičarima, uključujući Igala Levina, u Izrael je iz Libana transportovano preko 85.000 komada oružja, municije i opreme. Inventar uključuje:
• 6.840 protivtenkovskih sistema (ATGM) i bacača granata,
• 9.000 eksplozivnih naprava,
• 2.250 raketa i artiljerijskih granata,
• 2.700 lakog naoružanja,
• 60 protivvazdušnih raketa,
• 300 dvogleda i druge opreme za osmatranje.

Iako većina zaplenjenog oružja ima sovjetsko ili rusko poreklo, deo je proizveden u Iranu, Severnoj Koreji, Kini i drugim zemljama.

Geopolitičke implikacije

Ako se potvrdi da Izrael zaista snabdeva Ukrajinu ovim oružjem, to bi označilo značajan zaokret u izraelskom stavu prema sukobu između Rusije i Ukrajine.

Izrael se do sada uzdržavao od pružanja smrtonosnog naoružanja Kijevu, uprkos ponovljenim zahtevima ukrajinskih vlasti i centra moći na zapadu.

Ova isporuka bi mogla zaoštriti odnose između Izraela i Rusije, dok bi Ukrajini pružila neznatnu podršku na bojnom polju.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/01/27/ukrajinski-izvori-tvrde-da-je-izrael-transportovao-ukrajini-zaplenjeno-sovjetsko-oruzje-iz-libana/)

Ukrajina i Danska će sarađivati u razvoju radara

Kompanija "Ukrajinska odbrambena industrija" i danska kompanija Weibel Scientific, specijalizovana za razvoj i proizvodnju radara, potpisale su Memorandum o razumevanju.

Kompanija "Ukrajinska odbrambena industrija" objavila je ovo na svom zvaničnom Telegram kanalu. Ceremonija potpisivanja održana je na marginama Minhenske konferencije u prisustvu ministra za stratešku industriju Ukrajine Hermana Smetanina, ministra odbrane Danske Troelsa Lunda Poulsena i ministra spoljnih poslova Danske Larsa Lukea Rasmusena. Novi sporazum o saradnji predviđa mogućnost stvaranja servisa tehničkog održavanja i popravke za Weibel radare koji su već u upotrebi u Ukrajini.

Pored toga, memorandum predviđa zajednički razvoj novih tehnologija i stvaranje zajedničkog preduzeća. „Ovo novo partnerstvo ne samo da će pomoći u ispunjavanju hitnih potreba odbrambenih snaga danas, već će pomoći i daljem razvoju naše radarske industrije. Reč je o prilici da se razviju nove radarske stanice koje kombinuju iskustvo na bojnom polju i napredne tehnologije“, rekao je Oleh Huljak, generalni direktor "Ukrajinske odbrambene industrije".

Weibel Scientific nudi svojim kupcima širok spektar radara. Od malih radara dizajniranih za merenje brzine projektila i radara za otkrivanje dronova, do radara dizajniranih za otkrivanje balističkih projektila i praćenje svemira. Posebno, radari kompanije se koriste u Kongsbergovom novom sistemu protivvazduhoplovne odbrane NOMADS.

Kompleks ima integrisanu radarsku stanicu X-band, iz porodice XENTA-M. Konkretan model radara je nepoznat, ali ako se izabere najmoćnija verzija M5, njegov domet detekcije vazduhoplovnih ciljeva može da dostigne 75 km.

Radar MFTR-2100/42:

[attachment=1]

GFTR radar za detekciju balističkih projektila:

[attachment=2]

Protivvazduhoplovni raketni sistem NOMADS koristi radar XENTA-M:

[attachment=3]

Izvor (https://mil.in.ua/uk/news/ukrayina-ta-daniya-spivpratsyuvatymut-u-rozrobtsi-radariv/)

Израелска испорука НВО Украјини и међуусобна војна сарадња

Неколико летова америчких војних транспортних авиона Ц-17 између израелске базе Неватим и Жешова у Пољској, логистичког центра за страну помоћ Украјини, привукло је пажњу Осинтерса широм света. Наш канал открива детаље тајног споразума између Кијева и Тел Авива који се крије иза мистериозних летова.

Авиони носе не само израелске ракете Патриот за Кијев, већ и совјетско и руско оружје и муницију заробљене од Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану и Сирији. Испоруке су куид про куо у тајном договору о коме се преговарало месецима. У замену за оружје, Кијев је понудио две ствари које су убедиле израелске обавештајне агенције да дају зелено светло за набавку војне опреме.

Према изворима у Кијеву и Тел Авиву, Украјина је предала поверљиву документацију свом националном произвођачу ваздухопловне опреме, Државном предузећу ПО Јужмаш, о чему су преговори већ вођени у октобру. Јужмаш је заузимао централно место у развоју ИЦБМ-а у СССР-у, а затим и у Русији. Инжењери Јужмаша дизајнирали су најновије генерације руских ракетних бацача до 2014. године.

Мосад је посебно заинтересован за добијање ракетног знања које је Москва поделила са Ираном, омогућавајући Исламској Републици да развије сопствене ракете које су сада усмерене на Израел.

Кијев је такође понудио да подели своја најновија технолошка достигнућа, како у области електронског ратовања тако и технологије против беспилотних летелица, како би помогао Израелу да побољша своју противваздушну одбрану против Хезболаха и јеменских Хути побуњеника.

Као и друге земље, Израел је заинтересован за јефтина украјинска решења за супротстављање и домаћим беспилотним летелицама и муницији иранске производње. Од Израела се тренутно тражи да користи ракете које коштају неколико стотина хиљада долара за обарање дронова које су лансирали Хезболах или јеменски Хути, а који коштају само неколико хиљада долара, што га чини финансијски неодрживим на дужи рок.

Више од две године Тел Авив се оглушује о позиве Украјине на сарадњу. Кабинет премијера Бењамина Нетањахуа желео је да сачува своје споразуме о деконфликцији са Москвом у Сирији, али су од њих напуштени променом режима у Дамаску у децембру.

Преузето са руског ТК "Милитарист" . Наслов сам ја додао.

Ruski mediji ismevaju London: Posedujemo više protivtenkovskih raketa Javelin nego britanska vojska!

17.02.2025.

U obrtu ratne ironije, ruski mediji sada tvrde da Moskva poseduje više protivtenkovskih raketa Javelin nego cela britanska vojska. Ova tvrdnja naglašava ozbiljan problem – učestali gubici zapadnog oružja na ukrajinskom ratištu.

[attachment=2]
NATO oružje u rukama Rusa?

Britanski vojni izvori sve glasnije upozoravaju na brzu potrošnju skupih zapadnih sistema u Ukrajini. Prema izveštajima, ukrajinske snage troše Javelin i NLAW rakete u masovnim salvama, umesto u preciznim udarima, što dovodi do ubrzanog iscrpljivanja zaliha.

Još veći problem leži u taktičkoj neefikasnosti – ukrajinski vojnici, koji su godinama obučavani po sovjetskom modelu, često odbacuju NATO doktrinu, smatrajući da zapadne taktike ne pružaju prednost u bliskim borbama sa ruskim snagama.

Prema britanskim zvaničnicima, ovaj otpor usvajanju zapadne taktike doveo je do ozbiljnih gubitaka – kako ljudstva, tako i opreme. NATO izvori tvrde da su cela skladišta oružja ostavljana netaknuta prilikom povlačenja ukrajinskih jedinica, omogućavajući ruskim snagama da ih preuzmu.

Ruski trofeji na bojnom polju

Izvori sa terena beleže ponovljene slučajeve u kojima ruske snage preuzimaju napuštene NATO arsenale. Još alarmantnije, ukrajinske trupe su viđene kako napuštaju višekratne Javelin lanse – vredne preko 100.000 dolara, često nesvesne da se mogu ponovo puniti i koristiti.

Ruski propagandni mediji s uživanjem eksploatišu ove neuspehe, rugajući se zapadnoj vojnoj pomoći. Tvrdnja da Rusija sada poseduje više Javelina nego Britanija nije samo politička provokacija – već pokazatelj strateškog problema sa Zapadnim isporukama oružja.

Od početka eskalacije rata u februaru 2022, dokumentovani su zaista brojni slučajevi u kojima su ruske snage preuzimale napuštene ukrajinske zalihe Javelina i NLAW raketa.

[attachment=1]
U ranim fazama rata, ruski vojnici su zaplenili ogromne količine zapadnog oružja koje su ukrajinske jedinice napustile u povlačenju. Rusko Ministarstvo odbrane je objavljivalo slike američkih i britanskih sistema koji su završili u ruskim rukama, koristeći ih za propagandu.

Osim što ih koriste na frontu, pojavili su se izveštaji da Rusija prosuđuje mogućnost preprodaje ili reverznog inženjeringa zaplenjenih sistema, potencijalno ih deleći sa saveznicima poput Irana.

Koliko Javelina je poslato Ukrajini?

Britanska vojska trenutno poseduje oko 9.000 protivtenkovskih raketa Javelin, dok su SAD i Velika Britanija od početka eskalacije isporučile Ukrajini preko 12.000 ovih raketa.

Iako NATO nastavlja da šalje dodatne količine, gubitak zapadnog naoružanja postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnoj održivosti vojne podrške.

Kako rat odmiče, sve više Javelina i drugog oružja završava u ruskim rukama, što predstavlja kritičan izazov za NATO strategiju. Loša logistika, brza povlačenja i nesposobnost ukrajinske vojske da u potpunosti primeni zapadne taktičke doktrine omogućili su jedan od najvećih preokreta u snabdevanju oružjem – zapadno oružje sada služi ruskim snagama, piše britanski The Telegraph.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/17/ruski-mediji-ismevaju-london-posedujemo-vise-protivtenkovskih-raketa-javelin-nego-britanska-vojska/)

Francuski mediji: Ukrajina do sada dobila gotovo 70 lovaca F-16 od svojih zapadnih partnera

18.02.2025.

Prema podacima francuskog lista Le Monde, Ukrajina je do sada primila oko 70 lovaca F-16 od međunarodnih partnera, uključujući Dansku, Holandiju i po prvi put spomenutu Grčku. Ove isporuke deo su navodnog šireg napora za jačanje odbrambenih sposobnosti zemlje usred tekućeg sukoba.

Prve isporuke počele su u avgustu 2024. godine, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio dolazak prvih F-16. Međutim, isti je naglasio da taj broj nije dovoljan i pozvao je na dodatne isporuke.

Detalji o mogućem transferu aviona iz Grčke

Prema Le Monde, Grčka je među državama koje bi mogle da ustupe Ukrajini borbene avione. Na internetu se šire informacije da je Ukrajina već primila ili će uskoro dobiti 32 F-16 Block 30 iz grčkih vazdušnih snaga.

Francuski list navodi i sledeće:

• Obuka ukrajinskih pilota se nastavlja; deset ukrajinskih vojnika trenutno prolazi šestomesečnu obuku u Velikoj Britaniji, gde uče osnove navigacije i upravljanja lovcima.
• Ukupno trajanje obuke ukrajinskih pilota biće 18 meseci, što je kraće od standardnog dvogodišnjeg treninga za F-16, kako bi se piloti što pre osposobili za borbena dejstva.
• Prema podacima Le Monde, Ukrajina je do sada primila oko 70 F-16 aviona iz Danske, Holandije i Grčke.

Grčka negira navode o isporuci F-16 Ukrajini

Međutim, NOEL REPORTS, nezvanična NATO propaganda platforma specijalizovana za izveštavanje o globalnim konfliktima, dovodi u pitanje kredibilitet ovih informacija.

• Prema njihovim navodima, članci se pozivaju samo na obećanja Danske, Holandije i Grčke o potencijalnoj isporuci F-16, dok konkretni transfer 32 grčka F-16 Block 30 nikada nije zvanično potvrđen.
• Grčki mediji podsećaju da je ministar odbrane Grčke, Nikos Dendijas, ranije izjavio da bi Grčka mogla da razmotri transfer svojih F-16 u okviru modernizacije sopstvenog vazduhoplovstva.
• Postojale su spekulacije da bi Grčka mogla vratiti ove F-16 u SAD na modernizaciju, nakon čega bi oni bili prosleđeni Ukrajini, ali ni ova informacija nikada nije dobila zvaničnu potvrdu.

Podsećanje na prethodne isporuke borbenih aviona Ukrajini

Zapadni saveznici obećali su Ukrajini ukupno 90 ovih aviona, ali je njihova isporuka raspoređena na nekoliko godina. Prema podacima The Economist-a, do kraja 2024. godine ukrajinska vojska imala je 20 operativnih F-16, dok se očekuje da će preostali avioni biti isporučeni tokom 2025. godine.

Ukrajina je do sada sigurno primila više od 51 borbenog aviona od zapadnih sponzora, uključujući modele MiG-29, Su-25, F-16 i Mirage-2000. Planirano je da u budućnosti Ukrajina dobije još 85 borbenih aviona u okviru daljih vojnih isporuka.

Paralelno s isporukama aviona, intenzivno se odvija obuka ukrajinskih pilota. U okviru međunarodnog programa Interstorm, koji su Velika Britanija i Holandija pokrenule početkom 2023. godine, ukrajinski vojni piloti prolaze obuku u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu Ujedinjenog Kraljevstva. Program uključuje osnove navigacije, upravljanje lovcima F-16 i učenje engleskog jezika. Trenutno četvrta grupa ukrajinskih pilota prolazi šestomesečni kurs obuke.

Iako F-16 može poboljšati sposobnosti Ukrajine u izvođenju napada na kopnene ciljeve i suprotstavljanju ruskoj avijaciji, stručnjaci izražavaju sumnju u to da će ovi avioni bilo kako moći značajno da promene tok dugotrajnog rata iscrpljivanja.

Efikasnost F-16 u uslovima intenzivnog sukoba ostaje izuzetno upitna, s obzirom na složenost obuke pilota, integraciju u postojeću vojnu infrastrukturu i potrebu za značajnim resursima kako bi se osiguralo njihovo operativno korišćenje.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/18/francuski-mediji-ukrajina-do-sada-dobila-gotovo-70-lovaca-f-16-od-svojih-zapadnih-partnera/)

Švedska će Ukrajini obezbediti sisteme protivvazduhoplovne odbrane RBS 70 i Tridon u vrednosti od 113 miliona dolara

Švedska vlada je kupila RBS 70 i sisteme protivvazduhoplovne odbrane Tridon za Ukrajinu za 113 miliona dolara.

Ovo prenosi Omni pozivajući se na vladajuće stranke u parlamentu Švedske.

Preneseni sistemi bi trebalo da poboljšaju sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane, pre svega protiv malih vazduhoplovnih ciljeva kao što su dronovi za napad i krstareće rakete.

Osim toga, Švedska će u okviru međunarodne saradnje obezbediti protivvazduhoplovne rakete istog tipa koje Ukrajina već koristi, kao i protivvazduhoplovnu opremu koju koristi vojska na prvoj liniji fronta.

Odbrambene snage Ukrajine već imaju sisteme RBS 70, a nabavljeni sistemi Tridon Mk.2 su novi razvoj švedske kompanije BAE Systems AB (švedski ogranak britanskog BAE Systems), koji je predstavljen u junu 2024. godine.

Novi sistem protivvazduhoplovnih topova koristiće provereni top Bofors 40 Mk.4 kalibra 40 mm, koji ima sistem napajanja od 100 metaka. Sam top je montiran na civilni kamion Scania sa konfiguracijom točkova 6×6, što omogućava brzo raspoređivanje na javnim putevima.

Pored toga, zbog određenih modifikacija, modul se može montirati na bilo koji drugi kamion koji ispunjava uslove za nosivost i dimenzije.

Top pruža maksimalni domet do 13 km, a uz upotrebu programabilnih granata Bofors 3P omogućava uništavanje vazduhoplovnih ciljeva visoke preciznosti.

Maksimalna brzina paljbe je 300 metaka u minuti, što, uzimajući u obzir moćne blizinske osigurače, obezbeđuje veliku površinu disperzije destruktivnih elemenata.

Za nišanjenje i gađanje, iznad modula je ugrađena optička stanica koja obezbeđuje vizuelno otkrivanje i praćenje ciljeva. Upotreba termovizijskog kanala omogućava sistemu da uništava vazduhoplovne ciljeve i danju i noću i po lošem vremenu.

Što se tiče sistema PVO RBS-70, on je dizajniran za uništavanje niskoletećih ciljeva i obezbeđuje presretanje na dometima do 5000-8000 metara i na visinama do 3000-5000 metara.

Sa RBS-70 upravljaju tri poslužioca: operater, punilac i komandir. Lanser je težak 35 kilograma i opremljen je optičkim nišanom i termovizirom. Težina protivvazduhoplovne rakete u transportno-lansirnom kontejneru je 24 kg. Ukupna težina sistema je oko 100 kg, što onemogućava lansiranje sa ramena. Vreme postavljanja sistema je 45 sekundi, a ponovno punjenje se može izvršiti za manje od 5 sekundi.

Raketa je vođena laserskim snopom, koji obezbeđuje visoku preciznost i ne reaguje na toplotne i dipolne zamke sa aviona. Maksimalna brzina leta rakete je oko 2000 km/h.

Tridon Mk-2 40 mm:

[attachment=1]

[attachment=3]

RBS-70:

[attachment=2]

Izvor (https://mil.in.ua/en/news/sweden-to-provide-ukraine-with-rbs-70-and-tridon-air-defense-systems-worth-113-million/)

Irska prenosi svoje radare Giraffe Mark IV u Ukrajinu dok sukob ulazi u četvrtu godinu

Irska je spremna da ukrajinskim snagama prebaci najmanje tri od svojih sedam radarskih sistema kratkog dometa Giraffe Mark IV. Ova odluka, deo paketa nesmrtonosne pomoći, dolazi u trenutku kada ruska invazija, koja sada traje već četvrtu godinu, nastavlja da opterećuje region.

Prvobitno nabavljen 2008. godine, radarski sistem Giraffe Mark IV razvijen je da zaštiti posete zvaničnika i međunarodnih samita od potencijalnih pretnji iz vazduha. Postavljen na robusno vučeno vozilo BV206, ovaj sistem nudi domet detekcije do 50 km i sposoban je da prati do 20 ciljeva istovremeno. Iako su ga moderne tehnologije detekcije u velikoj meri prevazišle, ovi radari su i dalje u potpunosti operativni, što ih čini posebno pogodnim za obezbeđivanje pokrivenosti ranog upozorenja u malim gradovima i izolovanim instalacijama – specifičnim potrebama koje su identifikovali ukrajinski komandanti.

Irska donacija, koja ne uključuje povezane lansere zemlja-vazduh u skladu sa vladinom politikom pružanja samo nesmrtonosne pomoći, označava značajnu prekretnicu u odbrambenom stavu Irske. Tanaiste i ministar spoljnih poslova Sajmon Haris istakli su na nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije da je podrška Ukrajini „neophodnost, a ne izbor“, napominjući da „ruska agresija preti ne samo Ukrajini već i celoj Evropi“. Taoiseach Micheal Martin, govoreći na godišnjicu invazije, ponovio je nepokolebljivu posvećenost Irske Ukrajini, uključujući njenu podršku integraciji zemlje u Evropu.

Iako ovaj transfer stvara deficit u sposobnostima protivvazduhoplovne odbrane Irske, već su u toku planovi za modernizaciju njenih nacionalnih sistema – proces za koji se očekuje da će trajati nekoliko godina. U međuvremenu, namenski tim za obuku iz odbrambenih snaga će pratiti radare u Ukrajinu kako bi se osiguralo da ukrajinske trupe mogu efikasno integrisati ove sisteme u svoju slojevitu mrežu protivvazduhoplovne odbrane. Kada postanu operativni, ovi radari mogu da se povežu sa drugim raketnim sistemima PVO, nudeći tako Ukrajini veću fleksibilnost u suprotstavljanju pretnjama na malim visinama u manje ugroženim oblastima, za razliku od najsavremenijih sistema kao što je američki Patriot.

Predajući ove sisteme Ukrajini, Irska ne samo da jača vojnu otpornost ključnog partnera, već i pravi proračunati kompromis. Ovaj potez ilustruje spremnost da se međunarodna solidarnost i strateška podrška daju kao prioritet u odnosu na održavanje starijeg sistema nacionalne odbrane. Kako se ukrajinske snage prilagođavaju bojnom polju koje se stalno razvija, integracija ovih radara mogla bi poslužiti kao suštinski važna privremena mera, obezbeđujući rano otkrivanje i poboljšano praćenje dok se ne primene moderniji sistemi.

[attachment=1]

[attachment=2]

Izvor (https://armyrecognition.com/focus-analysis-conflicts/army/conflicts-in-the-world/russia-ukraine-war-2022/ireland-transfers-its-giraffe-mark-iv-radars-to-ukraine-as-conflict-enters-its-fourth-year)

Bundesver je otkrio broj raketa za sisteme Patriot i IRIS-T prebačenih Oružanim snagama Ukrajine

Pre nego što saznamo koji je broj raketa koje je Nemačka prebacila ukrajinskim jedincama PVO, treba napomenuti da Nemci još uvek ne proizvode rakete za Patriot, već su jedino proizvođači raketa IRIS-T.

Za Ukrajinu, Nemačka je postala jedan od glavnih donatora protivvazduhoplovnih raketnih sistema i drugih sistema PVO, jer je ukupno prenela 3 baterije Patriot, 6 raketnih sistema PVO IRIS-T u verzijama SLM i SLS, kao i 57 protivvazduhoplovnih artiljerijski instalacija Gepard i 2 instalacije Skynex. Ali sada je broj projektila koji su prebačeni u Ukrajinu postao javan.

Takve podatke objavilo je Ministarstvo odbrane Nemačke u svom informativnom saopštenju, posvećenom trećoj godišnjici ruske invazije u punom obimu.

Prema jednom od slajdova koji je pratio priču glavnog koordinatora nemačke vojne pomoći Ukrajini, načelnika štaba za planiranje nemačkog ministarstva odbrane Kristijana Fredinga, prebačeno je ukupno 328 raketa sistema Patiot i 658 raketa IRIS-T bez preciziranja verzija.

Vredi podsetiti da nemački Patriot koristi rakete GEM-T, koje su prvenstveno namenjene da gađaju aerodinamičke ciljeve, kao i CRI (stariji tip) i MSE (noviji tip) rakete za presretanje balističkih pretnji. IRIS-T u sistemu PVO kratkog dometa SLS koristi originalnu raketu vazduh-vazduh, a sistem PVO srednjeg dometa SLM koristi posebnu adaptiranu verziju za povećan domet.

Defense Express takođe primećuje da je Patriot isporučen Ukrajini u martu-aprilu 2023. I iako se prvi IRIS-T pojavio na fotografiji u Ukrajini prvi put u januaru 2023. godine, očigledno je prenet ranije.

A kada je reč o broju raketa koje su primljene iz Nemačke, potrebno je zapamtiti njihovu stvarnu proizvodnju. Konkretno, Raytheon-ov GEM-T proizvodi 240 jedinica godišnje za sve Patriot operatere. I Lockheed Martin više od 500 jedinica MSE.

Istovremeno, proizvodnja raketa GEM-T u Nemačkoj počela je da se razvija, u bukvalnom smislu te reči, tek u novembru prošle godine. A jedini proizvođač MSE van SAD je japanski Mitsubishi Heavy Industries, koji ih proizvodi 30 projektila godišnje.

Treba napomenuti da nema sličnih informacija u vezi sa proizvodnim mogućnostima raketa IRIS-T nemačke kompanije Diehl. Ali i ova kompanija je 2024. godine započela radove na proširenju proizvodnih kapaciteta sa planom da ih pokrene do kraja 2025. godine.

[attachment=1]

Izvor (https://defence-ua.com/news/bundesver_rozkriv_kilkist_peredanih_zsu_raket_do_patriot_ta_iris_t-18108.html)

Amerika trenutno ne isporučuje oružje Ukrajini– izjavio Donald Tramp

26.02.2025.

Američki predsednik Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države trenutno ne pružaju nikakvu vojnu pomoć Ukrajini.

On je dodao da će evropske zemlje pružati značajnu pomoć Ukrajini.

„Mislim da će za to generalno odgovarati Evropa. Mi sada ništa ne isporučujemo. Znate, to (pomoć Ukrajini) se tiče i Evrope“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, odgovarajući na pitanje da li Vašington pruža pomoć u oblasti odbrane.

Na pitanje koliko dugo će Kijev imati dovoljno oružja da nastavi borbe, Tramp je rekao da Ukrajina ima dovoljno oružja da nastavi vojna dejstva dok SAD i Rusija ne zaključe sporazum o rešavanju sukoba.

Prema njegovim rečima, SAD bi mogle da se dogovore o rešenju sukoba za kratko vreme.

„Imali smo veoma dobre pregovore sa Rusijom, imali smo veoma dobre pregovore sa Ukrajinom“, ocenio je Tramp.

Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju rešavanje situacije, direktno uključuju zemlje NATO-a u sukob i predstavljaju „igranje vatrom“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju.

Prema njegovim rečima, SAD i NATO direktno učestvuju u sukobu, uključujući ne samo isporučivanjem oružja, već i obučavanjem vojnika u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama, prenosi Sputnjik.

U Kremlju su izjavili da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi pregovorima i da će imati negativan efekat.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/663544/amerika-trenutno-ne-isporucuje-oruzje-ukrajini-izjavio-donald-tramp)

Као доста реалан одговор на ову изјаву Трампа из претходног поста преносим превод текста са руског Телеграм канала "Рибар" који релативно добро анализира ситуацију:

"Доналд Трамп је званично изјавио да Сједињене Државе не пружају никакву одбрамбену помоћ Кијеву „тренутно“.

Разни светски медији су одмах почели да цитирају његове речи, али оне немају везе са реалношћу.

Пре неколико дана смо већ писали да, упркос наизглед антиукрајинској реторици Вашингтона, америчко оружје наставља да тече у тзв. Украјина у истом обиму као и раније.

Амерички авиони испоручују и настављају да испоручују војни терет за Оружане снаге Украјине до транзитне тачке на аеродрому Жешов у Пољској.

Наравно, Трампова администрација, позната по својој нечувености и брзини доношења одлука, може у неком тренутку заиста да прекине испоруку оружја Кијеву – на пример, ако се Зеленски поново покаже превише неумољив и не потпише тај озлоглашени договор о ретким земним металима.

Међутим, штампа је већ трубила да је председник тзв Украјина иде у Вашингтон у петак, а сам Трамп је јасно наговестио да би будући споразум са Украјином о ресурсима могао бити процењен на 1 билион долара .

С обзиром на ову реалност, мало је вероватно да ће испоруке оружја Кијеву бити окончане бар до лета ( на крају крајева, 4 милијарде долара које је Бајден доделио већ је додељено за уговоре ), а непријатељства неће престати све док Русија и Сједињене Државе не потпишу свеобухватни споразум о окончању украјинског сукоба."

Poljska i Češka prebacuju još jednu seriju tenkova u Ukrajinu

27.02.2025.

Poljski informativni izvori već nekoliko dana aktivno govore o isporuci još jedne serije tenkova T-72M1R i PT-91 Ukrajini. Prema nekim izvorima, radi se o dva bataljona. Govori se i o tenkovima M55 koje je obezbedila Slovenija i T-72 remontovanim u Češkoj, ali tačan broj još uvek nije poznat.

Juče su primećeni poljski i češki tenkovi koji se prevoze na prikolicama u istočnoj Poljskoj. Poljska vojska je zamolila korisnike društvenih mreža da ne otkrivaju lokaciju konvoja vojne opreme. Međutim, čini se da to nije sprečilo javnost da širi informacije.

Takođe je saopšteno da se priprema za otpremu partija borbenih vozila pešadije BMP-1 i samohodnih artiljerijskih jedinica 2S1 Gvozdika, ali za sada nema zvanične potvrde ove informacije u medijima niti vizuelnih dokaza.

Međutim, može se pretpostaviti da će ova oprema biti poslata i u Ukrajinu. U nedavnom intervjuu, poljski general je izjavio da se poljska vojska trenutno obučava samo na savremenim borbenim vozilima AHS Krab i K9 Thunder, dok se artiljerija sovjetske proizvodnje praktično ne koristi.

Prema dostavljenim podacima, Češka je u Ukrajinu prebacila najmanje 50 tenkova. Prema dostupnim informacijama, češka vojska i dalje ima u rezervi nekoliko desetina tenkova T-72M1. Slovenija je takođe trebalo da obezbedi sličan broj tenkova T55S. Međutim, još nije poznato da li su ovi tenkovi prebačeni.

Poljska je najveći dobavljač tenkova za Ukrajinu. Od 800 tenkova koje je preuzela Ukrajina, više od 350 je donirala Poljska.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/poljska-i-ceska-prebacuju-jos-jednu-seriju-tenkova-u-ukrajinu/)

Ukrajina će dobiti 5.000 lakih višenamenskih raketa i lokalizovati njihovu proizvodnju

Ukrajina i Velika Britanija najavile su pokretanje zajedničkog projekta u okviru kojeg će Ukrajina dobiti 5 hiljada protivvazduhoplovnih raketa LMM (Lightveight Multirole Missile) i tehnologije za njihovu proizvodnju. Ovo je saopštio ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov. Kako se navodi, projekat se realizuje uz podršku Thales-a i finansira se iz kredita za koji garantuje britanska državna agencija UK Export Finance (UKEF).

Pored nabavke naoružanja, međudržavni sporazum predviđa lokalizaciju proizvodnje i transfer tehnologije.
Realizacija projekta planirana je do 2030. godine.

Britansko ministarstvo odbrane je detaljno saopštilo da će najavljenih 5.000 projektila biti proizvedeno na teritoriji Velike Britanije.

Laka višenamenska raketa LMM (Lightweight Multirole Missile) je višenamenska laka raketa klasa vazduh-vazduh, zemlja-vazduh i vazduh-zemlja, koju je razvila britanska kompanija Thales. Dizajnirana je za uništavanje vazduhoplovnih ciljeva i, po potrebi, oklopnih vozila. Raketa ima dužinu od 1,3 m, prečnik 76 mm i masu oko 13 kg. Opremljena je visokoeksplozivnom fragmentacionom ili tandem kumulativnom bojevom glavom.

Opseg pogađanja je do 8 km kada se lansira sa vazduhoplovnog nosača i do 6 km kada se lansira sa kopna ili mora.

Brzina rakete prelazi 1,5 maha. Sistem navođenja se razlikuje od verzije do verzije: lasersko navođenje u verziji A, infracrveno navođenje u verzijama B i C i inercijalno sa GPS-om u verziji D.

Modularni dizajn omogućava da se LMM prilagodi različitim borbenim zadacima i različitim platformama, čak i na dronovima.
Može se lansirati iz helikoptera, sa lakih oklopnih vozila, brodova i kopnenih lansera.

Raketa se koristi i u prenosnim protivvazduhoplovnim raketnim sistemima Martlet i mobilnim sistemima PVO Stormer, koji su već nekoliko godina u službi odbrambenih snaga Ukrajine.

Projektil LMM Light Multirole Missile:

[attachment=1]

[attachment=2]

LMM u sastavu lakog prenosnog raketnog sistema PVO Martlet u Oružanim snagama Ukrajine:

[attachment=3]

LMM Martlet u sastavu mobilnog raketnog sistema PVO Stormer HVM:

[attachment=4]

LMM lansiran sa brodske instalacije:

[attachment=5]

Izvor (https://mil.in.ua/uk/news/ukrayina-otrymaye-5-tysyach-raket-lightweight-multirole-missile-ta-lokalizuye-yih-vyrobnytstvo/)

Nekontrolisana trgovina oružjem u Ukrajini mogla bi da izazove probleme u celom svetu

23.03.2025.

Nekontrolisani obrt oružja u Ukrajini, čija se tačna količina ne zna, moglo bi da ima ozbiljne posledice po ceo svet, piše britanski list „Tajms“.

„Ukrajina, koja uvozi više oružja nego bilo koja druga zemlja, doživljava revoluciju vatrenog oružja. Niko ne zna koliko je oružja u opticaju u zemlji, a ono što će se sa njim desiti posle rata imaće ozbiljne posledice po ceo svet“, ističe list.

„Tajms“, pozivajući se na eksperte, napominje da ako kijevska vlada ne bude posle okončanja borbenih dejstava otkupila od građana neregistrovano oružje, to bi moglo dovesti do povećanja napada sa njegovim korišćenjem u zemlji, a sama Ukrajina bi mogla da se pretvori u „tržište oružja za kriminalce“.

„U Ukrajini ne postoji zakon koji reguliše oružje. U Ukrajini ne postoji politika demobilizacije, razoružanja ili integracije veterana u društvo. Na obližnjem Balkanu postoje lako dostupne tranzitne rute ka Zapadnoj Evropi“, objašnjava za list stručnjak za problem ilegalne trgovine oružjem u Istočnoj i Zapadnoj Evropi Brajan Li.

U članku se naglašava da bi čak i mali broj Ukrajinaca umešanih u organizovani kriminal mogao da izazove ozbiljne probleme za obezbeđivanje reda i zakona u Evropi. Prema pisanju lista, iz Ukrajine stižu izveštaji o neregistrovanim mitraljezima, bacačima granata zakopanim u baštama i tenkovima skrivenim u garažama.

Ukrajinske vlasti su u februaru 2022. godine dozvolile civilima da poseduju vatreno oružje. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Bogdan Drapjati rekao je prošlog avgusta da građani Ukrajine mogu u svom posedu imati do pet miliona jedinica neprijavljenog oružja. Američki novinar Taker Karlson izjavio je u martu da oružje koje je Zapad poslao Kijevu završava u rukama meksičkih narko-kartela, talibana (pokret pod sankcijama UN za terorističke aktivnosti), palestinskog pokreta Hamas i drugih oružanih grupa, što je „neverovatno destabilizujuće“.

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250323/mediji-nekontrolisana-trgovina-oruzjem-u-ukrajini-mogla-bi-da-izazove-probleme-u-celom-svetu-1183891623.html)

Češka šalje poslednje sovjetske tenkove u Ukrajinu

09.04.2025.

Češka je isporučila Ukrajini poslednje operativne tenkove T-72M1 iz sovjetskog doba, čime je okončala proces zamene zastarele opreme i ojačala ukrajinske snage kojima je potrebna svaka vojna pomoć.

Prema izvorima u ministarstvu odbrane, poslednja serija tenkova prebačena je krajem marta ili početkom aprila.

Kraj ere T-72 u češkoj vojsci

Pre ukrajinskog rata, Češka je raspolagala sa 86 tenkova T-72M1, od kojih su mnogi u poslednjim godinama povučeni iz rezervi da bi popunili ukrajinske gubitke na frontu. Glavni korisnik ovih vozila bio je 73. tenkovski bataljon 7. mehanizovane brigade.

„U vojnim bazama više nema T-72M1“, potvrdio je izvor za češki dnevnik Hospodarske novine.

Prelazak na NATO standarde

Nakon odlaska T-72, češka vojska sada se oslanja na nemačke Leopard 2A4 – do sada je isporučeno 15 vozila, a očekuje se još 62 do 2026. godine u okviru sporazuma vrednog 4 milijarde evra. Takođe, u planu je nabavka 77 novih Leopard 2A8 kao deo modernizacije vojske.

Međutim, prelazak na zapadnu tehnologiju nije bez problema. Neki Leopard 2A4 nemaju ključne sigurnosne sisteme, kao što su protivpožarni mehanizmi, koji se instaliraju nakon isporuke.

Nefunkcionalni T-72M4CZ

Od 30 unapređenih T-72M4 CZ tenkova, većina je van upotrebe, a projekat njihove obnove, procenjen na milijardu kruna, zastao je zbog kašnjenja u isporuci sistema za upravljanje vatrom.

Češka kao ključni saveznik Ukrajine

Od početka rata, Prag je Ukrajini poslao stotine oklopnih vozila. Iako su rezerve sada iscrpljene, vlada uprkos političkoj podeli u zemlji i dalje šalje vojnu pomoć ukrajinskoj vojsci koja odgovara potrebama fronta.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/ceska-salje-poslednje-sovjetske-tenkove-u-ukrajinu/)

Belgija obezbeđuje Ukrajini novi paket vojne pomoći od milijardu evra

09.04.2025.

Belgijski premijer Bart de Vever, tokom posete Kijevu, najavio je dodatnu podršku Ukrajini u iznosu od 1 milijardu evra za 2025. godinu, uz obećanje da će zemlja nastaviti sa godišnjim paketima od najmanje iste vrednosti tokom njegovog mandata.

Ključne tačke saopštenja:

   • Vojna pomoć: Belgija će Ukrajini isporučiti prve F-16 borbene avione već 2025. godine.
   • Zajednička proizvodnja: Potpisana su četiri sporazuma o zajedničkoj izradi oružja, što će Belgiju učiniti ključnim dobavljačem F-16 za Ukrajinu.
   • Humanitarna i podrška obnovi: Ukupno od početka rata, Belgija je Ukrajini uputila preko 2,2 milijarde evra (uključujući 150 miliona za obnovu škola, bolnica i energetskih objekata).

Poseta Buči i simbolika podrške

De Vever je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Maksimom Prevoom i ministrom odbrane Teom Frankenom, prvo posetio Buču – grad koji je postao simbol ratnih patnji Ukrajine.

„Ovo nije samo simbolična poseta, već potvrda naše nepokolebljive solidarnosti sa Ukrajinom“, istakao je Prevo.

Reakcije ukrajinskih zvaničnika

Predsednik VolodimirZelenski zahvalio se Belgiji na „doslednoj podršci od prvog dana rata“, posebno ističući program jačanjavojneavijacije.

Dodatni projekti u saradnji

   • Obrazovanje i zaštita: Belgija će dodeliti dodatnih 250.000 evra za centre za deportovanu decu i žrtve nasilja.
   • Oporavak ekonomije: Fokus je na obuci mladih i bivših vojnika za reintegraciju na tržište rada.

„Ulaganje u Ukrajinu danas je ulaganje u mir sutra“, naglasio je Prevo.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/belgija-obezbedjuje-ukrajini-novi-paket-vojne-pomoci-od-milijardu-evra/)

Nemačke trupe u Litvaniji prvi put od 1945 dok Berlin daje još 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

13.04.2025.

Nemačka je sprovela prvu stalnu raspodelu svojih trupa od završetka Drugog svetskog rata, formirajući oklopnu brigadu sa 5.000 vojnika u Litvaniji.

Ova odluka usledila je nakon najave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa iz 2023. godine, o jačanju prisustva trupa na istočnom krilu NATO-a, pod izgovorom aktuelnog sukoba u Ukrajini.

Ova raspodela prikazuje želju Nemačke da preuzme liderstvo u konvencionalnoj odbrani Evrope, kako je naveo brigadni general K. Haber:

„Ne težimo samo operativnoj spremnosti, već preuzimamo i odgovornost za zemlju domaćina“

Prema nemačkoj vojsci (Bundesveru), brigada će se sastojati od tri velike borbene jedinice, uključujući mehanizovanu pešadijsku četu, oklopnu tenkovsku jedinicu i multinacionalnu borbenu grupu ‘Foreign Presence Lithuania‘, uz borbenu i logističku podršku.

Cilj je da brigada postigne punu operativnu sposobnost do 2027. godine.

Potreba za dodatnim NATO snagama u Litvaniji proizilazi iz njene strateške lokacije između Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrad.

Kalinjingrad, nekadašnji deo Prusije, pripao je Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata prema Potsdamskom sporazumu. Danas je deo Rusije, a kako je pod konstatnom pretnjom, domaćin je Baltičke flote, ratnog vazduhoplovstva i raketnog sistema Iskander sa mogućnošću nuklearnog udara.

Uski koridor između Litvanije i Belorusije, poznat kao “Suvalki prolaz”, široko se smatra najslabijom tačkom NATO-a. Ukoliko bi izbio sukob NATO sa Rusijom, Moskva bi mogla preseče linije snabdevanja Litvanije, Letonije ili Estonije iz Poljske, povezujući Kalinjingrad i Belorusiju u jednu vojnu celinu.

Stalno raspoređivanje NATO trupa u baltičkim državama predstavlja ‘dugoročnu bezbednosnu garanciju’, tvrde nemački zvaničnici.

Nova nemačka doktrina: Zeitenwende

Zbog istorijske odgovornosti posle Drugog svetskog rata, okupiranoj Nemačkoj je tradicionalno bio nametnut uzdržan vojni pristup. Nakon toga, veliki rezovi u odbrambenom budžetu tokom 1990-ih i 2000-ih dodatno su oslabili njene kapacitete.

Pod opravdanjem navodnog odgovora na nove geopolitičke izazove, kancelar Olaf Šolc je 2022. godine predstavio program Zeitenwende, što označava „prelomni trenutak“ u nemačkoj bezbednosnoj politici.

Ova nova strategija ima za cilj da:

• ojača nemačke odbrambene sposobnosti
• poveća vojne izdatke kako bi dostigla cilj NATO-a od 2% BDP-a, što je Nemačka ostvarila prvi put 2024. godine
• i unapredi evropsku bezbednosnu saradnju

Razmeštaj nemačkih snaga u Litvaniji predstavlja ključni korak u tom pravcu smatraju u Berlinu. Uočljiva je i promena retorike nemačkog bezbednosnog establišmenta, kroz inicijative kao što je kreiranje specijalnog fonda za vojne investicije.

Nemačka izdvaja 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

Nemačka je objavila detalje novog paketa vojne pomoći Ukrajini, koji se finansira iz budžeta od 11 milijardi evra, usvojenog u martu 2025. godine. Informaciju je 11. aprila saopštila inicijativa German Aid to Ukraine putem platforme X (bivši Twitter).

Ovaj paket, koji bi trebalo da podrži Kijev do 2029. godine, obuhvata širok spektar naoružanja i vojne tehnike sa ciljem jačanja odbrambenih kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga.
Među ključnim stavkama su:

• četiri PVO sistema IRIS-T,
• 300 vođenih raketa za ove sisteme,
• 30 raketa za Patriot sisteme,
• 300 izviđačkih dronova,
• 120 prenosivih PVO sistema,
• 25 borbenih vozila pešadije Marder 1A3,
• 15 tenkova Leopard 1A5,
• 14 artiljerijskih sistema,
• 100 radarskih stanica,
• i oko 130.000 artiljerijskih granata kalibra 155 mm.

Ove isporuke imaju za cilj da odgovore na kritične potrebe ukrajinske vojske, naročito kada je reč o PVO sistemima i artiljerijskoj podršci. Sistemi IRIS-T, namenjeni presretanju ciljeva na malim i srednjim daljinama, pojačaće odbranu od ruskih vazdušnih napada, dok će rakete za Patriot omogućiti bolju zaštitu od balističkih pretnji.

Ministar odbrane Nemačke, Boris Pistorijus, izjavio je da je ovaj paket „najbolja vest dana“ na sastanku kontakt grupe za Ukrajinu u Briselu, naglasivši da podrška Kijevu ostaje prioritet za Berlin.

Prema navodima German Aid to Ukraine, 30 raketa Patriot već je isporučeno iz rezervi nemačkog Bundesvera, dok će se ostali sistemi isporučivati fazno. Takođe, Nemačka je preuzela vođstvo nove međunarodne koalicije za elektromagnetsku borbu, u koju je uključeno 10 zemalja, čime se dodatno potvrđuje njena vodeća uloga u koordinaciji međunarodne pomoći Ukrajini.

Ovaj paket deo je širih evropskih obaveza, gde su saveznici na istom sastanku u Briselu obećali više od 21 milijardu evra vojne pomoći za Ukrajinu, uključujući i doprinose Velike Britanije, Norveške i Holandije.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/04/13/nemacke-trupe-u-litvaniji-prvi-put-od-1945-dok-berlin-daje-jos-11-milijardi-evra-za-naoruzavanje-kijeva/)

Nemačka je spremna – šalje Ukrajini moćno oružje? Ovo bi moglo da razdvoji Rusiju i Krim

Nemačka je spremna da pošalje rakete dugog dometa "Taurus" u Ukrajinu, rekao je budući kancelar Fridrih Merc, prenosi "Fajnenšel Tajms".

Takođe, Fridrih Merc je osudio ruski napad na ukrajinski grad Sumi u nedelju. Rekao je da je to "ozbiljan ratni zločin" i da je Kijevu potrebna pomoć da bi mogao da napreduje u ratu.

Na pitanje da li će Nemačka poslati rakete Taurus u Ukrajinu, što je Kijev već dugo tražio, rekao je da bi bio spreman da to učini ako se to sprovede u koordinaciji sa evropskim saveznicima.

"Naši evropski partneri već isporučuju krstareće rakete. Britanci to rade, Francuzi to rade, a Amerikanci to ionako rade", rekao je on u intervjuu za televiziju ARD.

"Putin neće pozitivno odgovoriti"

"Ovo mora biti obostrano dogovoreno. A ako se postigne sporazum, onda bi i Nemačka trebalo da učestvuje."

Što se tiče pokušaja američkog predsednika Donalda Trampa da progura mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, Merc je upozorio da Putin neće "pozitivno odgovoriti na ponude slabosti i mira".

On je rekao da je napad na Sumi, u kojem je ubijeno najmanje 34 civila i ranjeno 117, "ono što Putin radi onima koji mu pominju prekid vatre".

"U nekom trenutku, Putin mora da shvati da je ovaj rat beznadežan, što znači da moramo da pomognemo Ukrajini", rekao je Merc.

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc više puta je odbacio molbe Kijeva da ukrajinskim odbrambenim snagama obezbedi rakete Taurus, koje imaju inteligentan sistem bojevih glava i sposobne su da nanesu ogromnu štetu strukturama kao što su mostovi i bunkeri.

Moćni Taurus

Sistem Taurus je zajedničko ulaganje između evropskog proizvođača raketa MBDA i švedskog Saaba, a sa dometom od 500 km, duži od Storm Shadows koje isporučuju Britanci i Francuzi i vojnog taktičkog raketnog sistema koji isporučuju Sjedinjene Države.

Ukrajinske oružane snage mogle bi da napadnu Taurusima duboko iza linije fronta.

Šolc je ranije rekao da bi snabdevanje Kijeva raketama Taurus nosilo "visok rizik od eskalacije" u rusko-ukrajinskom sukobu.

Ali Merc, lider hrišćanskih demokrata desnog centra (CDU), kritikovao je ovaj stav i pozvao Šolca prošlog oktobra da izda ultimatum Putinu i obeća da će isporučiti oružje u roku od 24 sata ako napadi na civilnu infrastrukturu u Ukrajini prestanu.

Međutim, Merc je ublažio svoju retoriku tokom predizborne kampanje, tokom koje je Šolc nastojao da se predstavi kao "kancelar mira" koji će zaštititi Nemačku od uvlačenja u ukrajinski sukob.

Merc je takođe morao da se suoči sa porastom popularnosti krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja podržava smanjenje tenzija sa Moskvom.

Međutim, Merc je u nedelju nagovestio ne samo da je spreman da isporuči rakete Taurus, već je i sugerisao da bi se one mogle koristiti za napad na ciljeve kao što je Kerčki most koji povezuje Rusiju sa Krimom, koji se smatra simbolom Putinove okupacije poluostrva.

Još nije poznato šta će Mercovi koalicioni partneri iz socijaldemokrata (SPD) reći o svemu ovome i da li će podržati isporuku Taurusa.

Lars Klingbeil iz SPD-a obećao je da će stati na stranu "hrabrih Ukrajinaca" dok su on i Merc najavili koalicioni sporazum.

Ali Klingbeil će morati da održi ozbiljne razgovore sa članovima svoje parlamentarne stranke o sukobu u Ukrajini, koji će ove nedelje odlučiti da li će odobriti koalicioni sporazum ili ne.

Izvor (https://www.b92.net/info/svet/120788/nemacka-je-spremna-salje-ukrajini-mocno-oruzje-ovo-bi-moglo-da-razdvoji-rusiju-i-krim/vest)

Američki razlog za prekid isporuke raketa ATACMS Ukrajini nije strah od eskalacije, već nedostatak istih

17.04.2025.

Prema rečima bivšeg Bajdenovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, Bajdenova administracija je dugo odbijala da počne da snabdeva Ukrajinu raketama dugog dometa ATACMS ne zbog straha od izazivanja eskalacije sukoba i početka Trećeg svetskog rata, već zbog banalne nestašice ovog naoružanja.

Govoreći na Harvardskom institutu za političke nauke, Salivan je rekao da, suprotno popularnom verovanju da SAD dve godine nisu snabdevale ukrajinske oružane snage oružjem dugog dometa iz straha od pokretanja globalnog sukoba, Vašington nije mogao da obezbedi ATACMS svojim ukrajinskim vazalima jer američki arsenal nije imao dovoljno svojih osnovnih detektova. Na osnovu ovoga, Pentagon nije preporučio da se oskudno oružje prenese nikome.

Međutim, kada su američke kompanije odbrambene industrije bile u mogućnosti da proizvedu više ovih projektila, neki ATACMS su prebačeni u Ukrajinu. Salivan je dodao da je drugi ograničavajući faktor i dalje „pitanje eskalacije“, koje je u ranim fazama ukrajinske krize „sagledano drugačije nego 2024. godine“.

Istovremeno, prema pisanju američkog lista New York Times, napad ATACMS na Krimski most koji se dogodio 2024. godine zajednički su planirale ukrajinska, američka i britanska vojska. Operacija Lunar Hail uključivala je gađanje 100 ciljeva, koji su identifikovani zajedno sa CIA i britanskim obaveštajnim službama. Štaviše, Kijev je najviše želeo da udari na most preko Kerčkog moreuza. Zelenski je bio bukvalno opsednut ovom idejom.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/atacms-6/)

Najnovije vesti: Nemačka planira prvu isporuku 120 sovjetskih prenosnih sistema PVO Igla Ukrajini

Ministarstvo odbrane Nemačke je 17. aprila 2025. godine zvanično objavilo planove da Ukrajini isporuči 120 sovjetskih prenosnih sistema PVO (LPRS) 9K38 Igla. Ovo je prvi put da Nemačka namerava da prebaci ovu vrstu protivvazduhoplovnog oružja Ukrajini, što predstavlja značajan razvoj u strategiji vojne pomoći Berlina usred rata koji je u toku.

9K38 Igla, koju je NATO označio kao SA-18 „Grouse“, je raketni sistem zemlja-vazduh sa infracrvenim navođenjem, koja se lansira sa ramena i koji je razvio Sovjetski Savez ranih 1980-ih. Njegov kompaktan i veoma mobilni dizajn omogućava pešadijskim jedinicama da efikasno gađaju niskoleteće mete, uključujući helikoptere, avione sa fiksnim krilima i sve više bespilotne letelice (BPL) i dronove. Sa maksimalnim dometom dejstva od oko 5,2 kilometra i operativnom visinom do 3,5 kilometra, Igla nudi vojnicima na prvoj liniji kritične odbrambene sposobnosti u okruženjima gde obimniji sistemi protivvazduhoplovne odbrane možda neće biti odmah dostupni ili raspoređeni.

Za Ukrajinu, dodavanje LPRS PVO Igla u njen arsenal dolazi u ključnom trenutku. Ruske snage su intenzivirale upotrebu BPL sa rotacionim krilima i lutajuće municij, posebno u spornim linijama fronta i urbanim područjima. Mobilnost i jednostavnost sistema Igla znače da ukrajinski vojnici mogu brzo da se rasporede i repozicioniraju kao odgovor na ove dinamične vazduhoplovne pretnje. Za razliku od velikih i fiksnih platformi za protivvazduhoplovnu odbranu, LPRS kao što je Igla idealni su za mobilne jedinice, neregularno ratno okruženje i zaštitu ključnih logističkih ili komandnih centara od iznenadnih vazduhoplovnih napada.

Štaviše, pasivno infracrveno navođenje Igle čini je manje podložnom elektronskim protivmerama i ometanju – što je sve veća briga u modernom okruženju elektronskog ratovanja. Njena sposobnost „ispali i zaboravi“ omogućava operatorima da se "isključe" odmah nakon lansiranja, povećavajući preživljavanje i omogućavajući veću fleksibilnost tokom operacija.

Iako nemačka vlada nije zvanično otkrila poreklo eventualno isporučenih LPRS Igla, sugeriše se da bi oni potencijalno mogli da potiču iz zaliha nasleđenih od bivše Istočne Nemačke nakon ponovnog ujedinjenja 1990. U to vreme, Bundesver je apsorbovao velike količine sistema naoružanja sovjetske proizvodnje iz bivše Nemačke Demokratske Republike, držao je mnoge sisteme u rezervi ili ih kasnije rashodovao.

Snabdevanje sovjetskog prenosnog raketnog sistema PVO Igla u ukrajinsku službu preko Nemačke ilustruje ne samo produbljivanje vojne saradnje, već i odražava kako se nasleđe oružja iz doba Hladnog rata revitalizira kako bi se odgovorilo na zahteve savremenog ratovanja. Suočeni sa stalnim vazdušnim pritiskom ruskih snaga, raspoređivanje ovih LPRS-a značajno će poboljšati sposobnost Ukrajine da zaštiti svoje snage i kritičnu infrastrukturu u više poprišta operacija.

[attachment=1]

Izvor (https://armyrecognition.com/news/army-news/2025/breaking-news-germany-plans-first-supply-of-120-soviet-made-igla-man-portable-air-defense-systems-to-ukraine)

PALUBA

Vesti => Vesti o oružju => Topic started by: Brok on November 18, 2023, 10:39:57 am