PALUBA

Poljaci su se kroz povijest bojali Njemaca i Rusa ,a i bili djeljeni od njih, pa mi nije cudno ,da danas ,pogotovo sto mislim da osim tradicionalno vjernih saveznika u Evropi Engleza, Poljaci zele da zauzmu odmah mjesto iza njih, prije Njemaca. To mogu postici samo tako da postanu respektabilna vojna sila.

Poljaci prema Rusima nemaju strah! Pre bih rekao da je reč o patološkoj mržnji, što je za par stupnjeva više. Poljsku nisu delili Rusi samostalno. Delili su je Rusi, Nemci i Austro-Mađari zajedno. A što se tiče Engleza, to je tek čudna sorta svadljiva.

Radio sam sa par kolega iz Poljske, i patoloska mrznja ili ne, ali svi su mi sa ponosom pricali kako su , ako se ne varam 1922 godine porazili Ruse kod Visle, a pokolj u Katinskoj sumi nisu zaboravili. To je jos i religija, dobro opisana u Senkijevicevim romanima, koje sam kao tinejdzer rado citao.

BTW, apro po religije, svi pricaju o krizarima i ratovima na Bliskom Istoku ,a manje se spominju Krizari sa Sjevera, Tektonskuî vitezovi, uloga jos tada Njemacke i Baltickih drzavica u pokusaju sirenja katolicanstva. Djelovi Poljske kao i nasi su bili pod K.u.K. monarhijom, ali su WWII Poljsku podjelili Njemci i Rusi, po dogovoru.
Poljska je jedina okupirana zemlja u WWII koja nije imala kvislinske formacije pod Njemcima , ali su zato masovno prebjegli Britancima i hrabro se borili, da ne nabrajam. Najuspjesnija podmornica na Malti je bila poljska podmornic "Orel", ucestvovali kod D-day-a, imali padobransku brigadu zajedno sa USA 101.-om i 82.-om pad . divizijom i 1. Britanskom u bitci kod Arnheima , i eskadrilu u BoB.

I prvi pogrom jevreja posle 1945. dogodio se 1946. u Poljskoj.

A Jevreje su u Rusiji mazili i pazili ,od carstva pa do komunizma. Zato su prvom prilikom otisli u Izrael. Kazu oko 2 milijuna ih ima sada u Izraelu.Progonili su ih na zalost po cijeloj Evropi. Kod zadnje posjete V.Britaniji obilazio sam muzeje i zapazio da oko mene najvise govore Poljski. Mladi dosli trbuhom za kruhom , kazu da ih je isto oko 2 milijuna , a onda roditelji dodju u posjetu i kcer sa djecom ih voda po drzavnim, besplatnim muzejima, radnim danom, nema guzve a muz radi. Odosmo Off Topik, izvinjavam se.

Osim Srbije, gde nisu nikada bili progonjeni.

Eeeeeerm, koja se ono drzava prva proglasila jugendfrei drzavom u Europi?

Ali imaš mnogo slučajeva u Srbiji da je narod štitio Jevreje po cenu sopstvenog stradanja... dosta Srba je posle rata primalo penzije iz Izraela zbog toga (i rođena tetka moje supruge, zato znam pouzdano). Mislio sam na osećanja naroda prema Jevrejima, oficijelne vlasti su i tako radile po diktatu, kao i uvek kod nas.

U velikim pogromima Jevreja u Ukrajini i posebno Poljskoj dobrovoljno je učestvovao i znatan deo civilnog stanovništva tih država, bez čije pomoći pogromi ne bili tako uspešni i masovni. U Srbiji se ništa slično nije dogodilo, nasuprot, mnogo je slučajeva sakrivanja i zaštite Jevreja.

ALi usprkos tome sto je narod stitio Zidove po cijenu vlastitog stradanja, kao i prethodnom komentaru prema kojem Zidovi u Srbiji nikad nisu proganjani, nekim neobjasnjivim slijedom dogadjaja Srbija je bila prva drzava koja je proglasena Judenfrei!

Несрећни Милан Недић је то учинио да би се умилио Немцима и олакшао ситуацију у Србији после суровог гушења устанка и масовних стрељања у Краљеву, Крагујевцу, итд.

Nedić jeste to proglasio ali to nije bila činjenica nego prazna floskula.

Samo malo, ko je izveo oktobarsku revoluciju u carskoj Rusiji. Ukratko ću postaviti spisak ko je vladao Rusijom u 1920. godini.
Sastav saveta narodnih ministara ukupno 22 člana, 3 Rusa, 2 Jermena i 17 Jevreja
Vojno ministarstvo ukupno 43, 0 Rusa, 8 Latiša, 1 Nemac i 34 Jevreja
Komesarijat unutrašnjih poslova 14 Jevreja
Članovi Petrogradske Črezvičajne komisije "Čeka" 1 Poljak, 1 Nemac, 2 Latiša i 24 Jevreja
Ministarstvo inostranih poslova od 17 članova 1 Rus (kojeg su kasnije proterali), 1 Jermen, 1 Latiš, 1 Nemac i 13 Jevreja
Ministarstvo finansija od 29 članova 2 Rusa, 2 Latiša, 1 Poljak i 24 Jevreja
Komisija narodne prosvete od 52 člana 2 Rusa, 2 Finca, 1 Latiš, 1 Mađar, 2 Nemca i 44 Jevreja
Ministarstvo rada od 8 članova, 0 Rusa, 1 Nemac i 7 Jevreja

To je spisak važnijih ministarstava, postoje spiskovi po imenu i prezimenu, što samo pokazuje ko je vladao Rusijom.

Znaci mozemo potvrditi da se u Srbiji nikada nisu proganjali zidovi, osim za vrijeme vladavine Nedica kada su istrebljeni sve do zadnjeg. Nakon tog nezgodnog i neplaniranog cina cina do kojeg je doslo spletom nesretnih okolnosti, nisu imali nikakvih problema.  :angel:

Edit: Vidim admin je odradio svoje. Momci, ovo je ozbiljan forum, molio bih da se ljudi suzdrze od ovakvih pizdarija.

Nisam Bosiljko ništa uradio sem što sam odvojio postove u zasebnu temu.
Uvek smo dozvoljavali i dozvoljavaćemo konstruktivan offtopic iz kojeg može izaći dobra diskusija. Postovi se odvoje u zasebnu temu i to je to. :)

Ovo nije u saglasju. Nešto se ne slaže.

Slazem se sa ovim navedenim ,ali bi trebalo istraziti zasto je to tako. Nisu zidovi rodjeni super pametni, ali su za razliku od mnogih drugih puno ulagali u skolovanje svoje djece.
Rezultat se vidi. Nisam nikad ljudima brojao krvna zrnca ,ali je jasmo da su mnogi uceni ljudi bili Zidovi, samim time intelektualci i da su se u mnogim drzavama probili u sami vrh. Mozda navedem krivo:Ajnstein, Openheimer, Teller, Nils Born itd, Filozofi i politicari , Karl Max ,Engels, Lenjin,  Erich From, Sigmund Frojd itd...

Problem je bio ljubomora drugih, zelja da se ne zakonito docepaju njihovog bogatstva i stalne sumnje da kada su  na vlasti, da ce interese Zidovstva stavljati ispred interesa zemlje u jojoj su nosioci dijela vlasti. Stalno ih se sumnjicilo , pogledati novi film Openheimer. Da su po pitanju Zidovstva bili solidarni, mislim da ni manje ni vise nego mnoge druge nacije, osim onih gdje je ljubomora jaca od interesa. Slucaj pukovnika Drajfusa u Francuskoj npr. itd

Ne znam sada za Merkave ali se u prijasnjim ratovima govorilo ,da posadu izraelskog tenka cine min jedan ing. strojarstva i jedan ing. elektrotehnike i da puno toga popravljaju sami. Nosili su se sa susjednim arapskim drzavama, ne nadmocnoscu u naoruzanju nego obucenoscu. Manji broj zrakoplova su nadoknadjivali obucenoscu i vecim opterecenjem zrakoplova , veci broj avio poletanja. Poznat dogadjaj, na izlozbi u Parizu izraelci mijenjaju motor na Mirazu III za 12 minuta a Francuzi koji su ga napravili za 30 minuta. To sve govori.
BTW upravo citam knjigu :"Fly in the Sky" Flying in Defence of Israel , autor Brigadier-General Amos Amir, preporucujem je...

Jedan od uzroka stalne netrpeljivosti prema njima je bila i cinjenica da su bili ljevicarski orijentirani da kazemo-pro komunisticki, pa otud materijal Mac Arturu ili kako se vec zvase za famozan lov na vjestice nakon WWII, tko je Rujama odao tajnu o bombi. I mi smo imali ljevicarski orijentirane ljude u bivsoj drzavi ,ali sada nisu u modi, nego ovi desni.
Meni to objasnjava pored veceg obrazovanja i veliki broj Zidova kako Brok navodi u vlasti Oktobarske revolucije.

Drajfus je po činu bio kapetan.

Није Милан Недић прогласио Србију Judenfrei, нити су његове снаге организовале хапшења и убијања Јевреја. То је био немачки посао. Београдска полиција је помогла у евидентирању Јевреја на самом почетку, али у то време су се и сами Јевреји веома дисциплиновано пријављивали. Недићева полиција је држала Бањички логор, где је срадало пар стотина Јевреја, али убијања су вршили Немци. Недић је организовао антијеврејску и антимасонску изложбу. Такође, по немачкој наредби, преузео је распродају јеврејске имовине, али тај новац су узимали Немци.

Да ли је било случајева да локална жандармерија спроводи ухапшене Јевреје, по немачком наређењу? Сигурно! Да ли је било Јевреја који су се склонили у унутрањшост, па ухапшени у рацијама када су прикупљани таоци. Да! Али не може се говорити о српској колаборацији у холокаусту.

Интересантно је да је Јевреја било и у партизанима - али и у четницима!

Руска Империја је направила велику грешку што је имала антисемитизам као државну политику, слепо следећи погрешну идеју да су Христа Јевреји распели. Ово не улазећи у суштину да одлуку није донео јудејски народ, већ Синхедрион, (отуда и реч  Синод), као духовна власт Јудеје. Искрено речено, Пилат је ту најмање крив. А касније, без обзира на "подручја седелаштва" као подручја где је било дозвољено насељавање Јевреја и ограничења по numerus clausus, ограничења по броју у односу на укупан број (студената, службеника, и сл.), па и јавне погроме широм Украјине и Белорусије, јеврејско становништво је било не толико бројно, колико утицајно. Процентуални удео јевреја у Политбироу РКПБ и Министарствима је толики да стварно изазива одређене сумње и просто наводи у правцу теорија завере. До краја 30их година је јеврејски утицај цветао, док Стаљин није спознао своје грузинско, а заправо великоруско послање, ма колико оно изопачено било и супротно свему што јесте РУСКА ИДЕЈА, сагласно Берђајеву, Иљину и осталима. Почетак разних Aliya - исељавања, везан је тек за тридесете године, а више пред сам рат. У послератно време су исељавања била ретка, јер су подразумевала губитак држављанства, све имовине и одлазак у Палестинску пустињу са два кофера, у земљу без много чега и у сталној претњи од арапског становништва. Тек у време Горбачова је исељавање постало масовније, и опет са ограничењима и лишењима све до 1991. Данас је у Израелу руски један од признатих језика у јавној и приватној комуникацији. Ја лично познајем десетак људи из неколико породица који су отишли из Русије у Израел. Неки од њих су се и вратили назад у Русију, или су из Израела отишли у САД или Канаду. "Риба тражи где је дубље, а човек где му је боље" и ту је све мање метафизике, мада ће се сваки Израиљћанин, кад је "стани-пани" определити за оно: " Ја сам Елохаи, Бог твој, Адонаи ЕХАД - ЈЕДИНИ" и дао сам роду Авраамовом ову земљу ОД РЕКЕ (Јордана), ПА СВЕ ДО МОРА, и од Црвеног мора до гора Ливанских, да буде ваша и само ваша и ничија друго, по Завету Вашем са Мном, Јединим, јер што као Бог дах, да ниједан човек не оспори.

Па сад, иако су и Арапи људи и сличног рода и језика, са правима као и сви људи, удените негде Палестинску државу, ако је добра већина Израиљћана спремна пре да погине но да своје земље њима да и два прста места и шаке песка у Негеву.

Не знам како да објасним него идејом да нисмо као народ баш злопаметни, чињеницу да је чета нишких Јевреја (практично сви војно способни нишки Јевреји) заједно са Турцима бранила 1876. Нишку тврђаву од Српске војске и да су, којег год су Јевреја на тим територијама јужно од Ражња српски обавештајци и војници питали сви листом одговарали "а што сте дошли, ми са Турцима баш лепо живимо".
Србија нема традицију антијудаизма, а јевреја никад није ни било нарочито много на овим просторима, нити смо са њима имали ружна искуства.

Ова тема се изгледа своди на однос према Јеврејима. Тешко да ми, уз све знање појединаца (у које ја не спадам) о овој проблематици, можемо нешто пуно да расветлимо ову тему.

Оно што бих приметио јесте да су Јевреји, пристизали у европске земље, укључујући и Русију у време феудализма. Поједностављено, као нижа класа кметови су у маси живели на селу и били су ограничени не само у економском смислу већ и у кретању и посебно образовању. Новодошавши Јевреји нису били кметови. Из практичних и прагматичних разлога локални феудалци су их углавном насељавали по градовима где су се или бавили трговином или неким занатима. Могу мислити како су се кметови у то време односили или шта су мислили о градским слободњацима (међу њима и Јеврејима). Посебно, када су касније постали слободни и масовно почели долазили у градове. Ту су били на дну дна )пролетеријат)...Онда им је неко тада рекао: вама је лоше јер су за то криви су ови "дођоши" - Јевреји. Ено их, лихваре, добро живе на нашој грбачи". Тако то увек иде са "дођошима" посебно онима који се некако издигну изнад "староседелаца". Узмите само како се ми (и сви у Европи) у пракси односимо према садашњим "мигрантима". Конфликтног односа "дођош" - "староседелац" (ипак у далеко блажој форми) било је и по Војводини, па и сада има по целој Србији када су у питању расељена лица из Хрватске, БиХ, КиМ. А ради се о лицима исте националности. Како је то тек када су "они други" друге нације, расе....Јевреји су најбољи пример за то.

Негде прочитах да су у време стварања првих банака у Италији банкари постојали у првом реду Јевреји, посебно у Венецији (Млетачка република). Не зато што су били промућурни или довитљиви или што су имали новца (нису га имали) већ што је званично католичанство, односно хришћанство (као и ислам) бранио лихварење. Давати позајмицу са каматом (плански и организовано) било је неморално. Црква је то званично бранила.  Зато су локалне газде (које су имале паре) за "оператере" (банкаре) узимали Јевреје којима то није директно бранила религија. Тако су (неки) Јевреји ушли, полако у свет банкарства. И многи су у том послу остали и дуго опстали. Као и већина оних који су њима давали почетни капитал због заједничког интереса.

Међутим, било би врло опасно приказивати Јевреје као претежно оне који су у то доба , па и касније добро живели. Можда су само били, силом прилика солидарнији, али у великој већини јеврејски пук је живео скромно, слично осталој градској, европској сиротињи (слободњацима). Можда су само боље од других видели предности образовања и слали децу у школе. Па код нас су све до 20-тих година прошлог века у многим крајевима родитељи деци забрањивали да иду у школе. Није имао код да ради, а са друге стране тешко се прихватало нешто ново.

Препоручио бих свима да прочитају неку од приповедака Исака Самоковлије ("Носач Самуел"), нашег, југословенског писца јеврејског порекла који је у својим делима приказао живот сарајевских Јевреја.

Када су Карађорђеви устаници заузели Београд, нису разликовали турску и јеврејску женску одећу. Додатну конфузију је уносило и то да су сефардски Јевреји могли да имају више жена, а и да су јеврејске жене одеване на начин да на први поглед делују као муслиманке, да би одвратиле турске кабадахије који су насртали на жене које нису муслиманке. Устаничке вође су разделиле жене међу собом, јер су мислили да им припада право да имају хареме. Требало је времена да Карађорђе заведе ред. Највећи део Јеврејки је пребачен у Земун, а део је остао у Србији. Нису завршиле у харемима српских спахија, него су удаване по селима, за неожењене момке.

Јеврејски трговци из Земуна су учествовали у шверцу оружја у Србију, током оба устанка. Однос Милоша Обреновића је био веома толерантан. Александар Карађорђевић уводи рестрикције за Јевреје, на наговор српских трговаца. Милош по повратку на власт укида рестрикције. Михаило их поново уводи. Укидају се у време краљева Милана и Александра.

У Србији заиста није постојала традиција антисемизизма. То је једним делом и део византијског наслеђа. Антисемитизам је у Србију долазио под руским утицајем.

Можда вреди поменути да су Срби били инспирација за јеврејске ционисте. У Земуну је био неки рабин Алкалај, који је иначе био из Сарајева. Он је објављивао текстове и проповедао о потреби да Јевреји, по угледу на Србе, обнове своју државу. Идејни творац ционизма Теодор Херцл је лета проводио код деде и бабе у Земуну и слушао његове проповеди...

Ето, то је трећи српски грех. Не само да смо убили Фердинанда и инспирисали грчки рат за независност - него смо инспирисали и ционисте  ;D

Историјски, Пољска је била релативно значајна европска сила, или је била предмет за раскусуравање. Четири пута је била подељена између својих суседа, два пута је била руски сателит.

B.P: da ovu temu malo proširimo i na drugi kontinent: u SAD su zadnjih godina učestali incidenti između policije i građana crne boje kože u kojima uglavnom stradaju crnci. Zbog toga je u više navrata bilo građanskih nemira od kojih su neki bili nasilni i rušilački.

Poslednji talas takvih nemira počeo je nakon što je crnac Džordž Flojd ubijen davljenjem od strane belog policajca. Evo, stigla je i osveta. Očigledno "američki san" i nije baš san, pre gorka stvarnost za Latino-amerikance i crnce, pa čak i Arape (muslimane uopšte).

Полицајац осуђен за убиство Џорџа Флојда избоден ножем у затвору

ВАШИНГТОН – Дерека Шовина, бившег америчког полицајца из Минеаполиса осуђеног за убиство Афроамериканца Џорџа Флојда, ножем је напао други затвореник и тешко повредио у затвору у Аризони, изјавила је за АП особа упозната са инцидентом.

Напад се догодио у петак, у Федералном поправном заводу у Тусону, затвору средњег обезбеђења у којем су забележени безбедносни пропусти и који има проблем недостатка особља, рекао је америчкој агенцији извор који је тражио да остане анониман.

Америчке власти су потврдиле да је један од затвореника у Тусону нападнут ножем у петак око 12.30 часова по локалном времену.

Канцеларија за извршење кривичних санкција навела је у саопштењу да су запослени ставили ситуацију под контролу и предузели све потребне мере пре него што је затвореник, чије име није наведено, одведен у болницу.

Ниједан запослени није повређен, а ФБИ је обавештен, саопштила је канцеларија. Обустављене су и посете објекту у коме казну издржава око 380 затвореника. Напад на Шовина је други такав инцидент у америчким федералним затворима у последњих пет месеци и други велики инцидент у савезном затвору Тусон за нешто више од годину дана, наводи АП, јавља Танјуг.

Шовин (47) је у августу 2022. године послат у Тусон из затвора са максималним обезбеђењем у Минесоти, како би истовремено служио 21-годишњу казну због кршења Флојдових грађанских права и 22 године и шест месеци затворске казне за убиство другог степена.

Шовин је у Минесоти углавном боравио у самици „због сопствене безбедности”, написао је његов адвокат у судским документима прошле године. Амерички Врховни суд одбацио је прошле недеље Шовинову жалбу на пресуду за убиство.

Флојд, који је био Афроамериканац, умро је 25. маја 2020. године након што му је Шовин коленом притискао врат 9 и по минута на улици, испред продавнице где је Флојд осумњичен да је покушао да употреби фалсификовану новчаницу од 20 долара.

Флојдово хапшење снимио је један од пролазника, а његова смрт изазвала је протесте широм САД и света, од којих су неки прерасли у насилне.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/586286/Policajac-osuden-za-ubistvo-Dzordza-Flojda-izboden-nozem-u-zatvoru)

Poljaci ogorčeni ukrajinskim prevoznicima koji su uzvikivali „Smrt Poljacima“

„Slava Ukrajincima“, „Slava Ukrajini“, „Slava herojima“, „Smrt Poljacima“ – parole koje su na graničnom prelazu u Korčovi uzvikivali ukrajinski prevoznici, ogorčeni protestom poljskih kolega.

Poslanik iz partije Konfederacija Vitold Tumanovič naglašava da nije potrebno mnogo da bi se kod Ukrajinaca prizvao „banderov instinkt“.

Prema odluci Brisela, Ukrajinci više ne moraju da dobijaju trgovačke dozvole za obavljanje prevoza. Zbog toga, zbog nelojalne konkurencije i privilegovanog položaja ukrajinske strane, poljski prevoznici nastavljaju da blokiraju tri kontrolna punkta na granici sa svojim istočnim susedom – u Grebeni, Dorohusku i Korčovi, piše Do Rzeczi.

Portal prenosi da su na graničnom prelazu u Korčovi Ukrajinci uzvikivali banderovske parole.

Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kojem se vidi kako se ogorčeni ukrajinski vozači svađaju sa poljskom policijom.

Na snimku se mogu čuti Ukrajinci kako viču: „Slava Ukrajincima“, „Slava Ukrajini“, „Slava herojima“. U nekom trenutku jedan od njih viče: „Smrt Poljacima“ – i time izaziva smeh drugih. Istovremeno, jedan od njegovih kolega mu savetuje da se uzdrži i da više ne izgovara slične fraze.

Incident je prokomentarisao poslanik iz partije Konfederacija Vitold Tumanovič. Njegova stranka je od samog početka podržavala štrajkove u poljskoj transportnoj industriji. „Nedostatak saglasnosti sa privilegovanim položajem prevoznika iz Ukrajine i protesta protiv uklanjanja Poljaka iz elektronskog reda dovoljan je da se u Ukrajincima probudi banderov instinkt “, upozorio je on.

Do Rzeczi podseća da poljski prevoznici zahtevaju da ukrajinske kompanije ponovo dobiju dozvolu za transport robe, sa izuzetkom humanitarne pomoći i zaliha za ukrajinsku vojsku.

Oni takođe nameravaju da postignu suspenziju licenci ukrajinskim kompanijama osnovanim nakon izbijanja sukoba i uspostavljanje odgovarajuće kontrole nad njima.

Štaviše, poljski farmeri, koji su se pridružili transporterima u vezi sa sporom oko žita, kažu da će blokada trajati 24 sata i da će do 3. januara kroz granični prelaz Medika prolaziti samo dva kamiona dnevno.

„Pokazujemo solidarnost sa prevoznicima, jer su naše industrije pretrpele najveću štetu“, rekao je jedan od organizatora protesta Roman Kondrov.

Izvor (https://webtribune.rs/poljaci-ogorceni-ukrajinskim-prevoznicima-koji-su-uzvikivali-smrt-poljacima/)

Расизам у Америци никада није потпуно искорењен, али ствари заиста нису тако црно-беле као што на први поглед изгледа.

Обично се каже да црнци чине 13% америчке популације, а 37% затворске популације. Међутим, обично се прећуткује да је стопа криминала међу црначком популацијом далеко већа. Узело би пуно времена и простора да би се објаснило зашто је то тако, а постоје и различита мишљења.

Један од проблема је да црни дечаци одрастају без очева, било да су им очеви у затворима, или су напустили њихове мајке. Одрастају на улици, изложени једној специфичној култури и криминалним бандама. Присетите се оних клинаца са београдских улица деведесетих.

Други проблем је расна мисидентификација. Неко је жени отео ташну, опис: црнац висок 185 цм, у црвеном дуксу са капуљачом. Полиција ће покупити прву особу која одговара том опису, приликом идентификације жртва ће између 10 црнаца уперити прстом на оног ко је обучен у исти дукс. Уколико та особа нема алиби који ће је у потпуности ослободити оптужби - иде на суд. (Да не би било забуне, расна мисидентификација је природни феномен са којим се суочавају сви људи. Људи друге расе нам често изгледају исто.)

Оно што гледате на телевизији је за богате, који могу да плате адвоката 300 долара на сат или више, односно најмање 12 хиљада долара. Тог црнца ће највероватније бранити public defender (адвокат по службеној дужности) који ће се појавити 15 минута пред изјашњавање о кривици и упознати се са сличајем. Са друге стране има тужиоца кога плаћа држава, а коме је у интересу да добије што више случајева. Тужилац ће понудити нагодбу, тражиће мању казну ако призна. Оптужени има опцију да оде нпр. 2 године у затвор - или да се без адвоката упусти у суђење, изгуби и добије казну од 10 година.

Овакве ситуације доводе до општег неповерења у полицију. Када полиција покуша да заустави црнца, он бежи да би избегао да га не идентификују погрешно. Полиција онда приликом потере пуца и то је зачарани круг.

Са друге стране, како то изгледа у очима полицајца? Позвали су га јер се по кварту где не живе црнци мота неки крш од аутомобила са двојицом црнаца. Када их заустави, ризикује да га оптуже да је зауставио аутомобил на основу расног профила, не би их зауставио да су белци. Статистички, шансе да се по кварту где људи возе аутомобиле од 100 хиљада долара појави аутомобил од 1000 су јако мале, као и шансе да је црнац у том аутомобилу кренуо да посети свог пријатеља који живи тамо. Потегнуће пиштољ уколико заустављена особа извуче кашику за ципеле из џепа, зато што су многе његове колеге страдале у таквим ситуацијама.

Проблем са којим се Америка данас суочава је да је клатно превише отишло у једном правцу. Превише се гледа кроз прсте. Током простеста ради убиства Флојда, гледао сам руљу која пљачка продавнице у Њујорку. Млада дебела црнкиња која је кроз разбијен излог ушла у продавницу Apple и избацује кутије са телефонима и компјутерима уз узвике ”Срећан Божић” нема везе са Флојдом. Али она мисли да јој је то убиство дало за право да то ради.

Да би се смањио број људи који завршавају у затворима (јер тамо неће постати мањи криминалци), у неком државама (Калифорнија, Орегон, Њујорк...) су решили да не шаљу у затвор за крађе испод 1000 долара. Полиција нема мотива да хапси и пушта. И онда ти ситни криминалци заредају по продавницама и украду 10 хиљада долара у 10 различитих продавница. Прошле године су у Њујорку коначно оптужили типа који је 33 пута хапшен па пуштан, јер су износи били мали. Требало је да се појави на националној телевизији прича о њему, да би тужилаштво реаговало.

Ту треба додати и покушаје писања нове историје, рушење споменика и сличне ствари.

Када се клатно превише занесе на једну страну, оно се неминовно враћа назад, а у једном тренутку прелази на другу страну. Мислим да ће се то догодити и у Америци. Потребно је наћи средину, а то није леко.

Украјинци мисле да им је све дозвољено и то ће им се обити о главу. Проблеми у односима Пољака и Руса су уствари добрим делом резултат односа између Украјинаца и Пољака.

Не бих желео да се ова тема претвори на дискусију о Јеврејима. Желео бих само укратко да се осврнем на пар ствари које су навели други дискутанти.

- Да би се схватила та тенденција Јевреја према левичарским идејама, треба погледати Петокњижје Мојсијево. Сваких 50 година се земља коју сте купили враћала претходном власнику, робови су се ослобађали након 7 година, воће које опадне са дрвета се није купило, него остављало за сиротињу да покупи. Крајеви њива се нису дирали током жетве, из истих разлога. (Не знам како је било у пракси, али то је нешто што јке записано.)
- Сви дечаци су били обавезни да науче да читају и пишу, јер се од њих очекивало да са 13 година то раде у синагоги.
- У Европи је Јеврејима било забрањено да поседују земљу, што их је натерало у друге професије, пре свега у занате и трговину.
- Хришћанима је било забрањено да дају новац под интерес, код Јевреја се то односило само на задуживање међу Јеврејима. Последица тога је успон јеврејских банкара у Европи.
- Јевреји су били ван политичког и ратничког живота у Европи. Док су се хришћани бавили тим проблемима и ратовали, Јевреји су се бавили тиме ко кога треба да ожени. Не ко ће кога да ожени из љубави, него ко је за кога најприкладнији.
- Сиромашни нису проблем породице, него целе заједнице. Она десетина коју је код хришћана узимао црквени клир, код Јевреја је ишла да се помогне онима који су били финансијски угрожени.

Мада су неки напади на Јевреје били мотивисани верским разлозима (они су нам убили Христа), добар део њих је био мотивисан материјалним и финансијским мотивима, протераш Јевреје и заплениш њихову имовину.

О томе ко је крив за Христово убиство би могла да се отвори посебна тема, јер је веома комплексна. Ја ћу само рећи да је Рим био све осим онога што нам приказују холивудски филмови, инспирисани ренесансним интересом за класику: бели мермерни зидови, чисте улице, ред и закон. Топло препоручујем HBO серију ”Рим” (https://sr.wikipedia.org/wiki/Рим_(ТВ_серија)), која мало осветљава колико је то био суров и неправедан систем. Понтије Пилат је опозван из Јудеја зато што је био - превише суров.

У Христово време је био изражен сукоб између садукеја (свештенство храма, већина у Синедриону, подржани од Ирода) и фарисеја (рабини у синагогама, сиромашнији слојеви, вера у васкрсење, мањина у Синедриону). Исус је био фарисеј (и по учењу у васкрсење и по томе што је читао у синагоги), као и св. Павле, он је у једном тренутку искористио сукоб ове две групе када је био оптужен. Када су Римљани опколили Јерусалим, Јевреји су имали довољне залихе хране за деценије опсаде. Онда су једни другима запалили магацине. (Неодољиво подсећа на пад Смедерева, када једна српске струја пусти турску посаду, а друга је побије.)

Џумба је поменуо Исака Самоковлију, сећам се његових дела из школске лектире. Далеко од тога да међу Јеврејима није било сиротиње. Мислим да се код њих, услед те вечне несигурности, развио обичај да живе испод својих могучности и да штеде, како би имали шта да понесу ако их неко потера, или пожели да опљачка.