PALUBA

Ovde je daleko stručnije objašnjeno kako radi sistem aktivne zaštite KAZ Arena-M. (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=27120.msg660269#msg660269)

Sistem aktivne zaštite tenka KAZ Arena-M je naslednik APS-a (Active Protection System) sistema Drozd, koji je sovjetska armija razvila prva na svetu. Sistem dodatne oklopne aktivne zaštite Sovjeti su počeli da razvijaju još daleke 1977. godine, najviše da bi dodatno zaštitila tenkove T-55. Podstaknuta ratom u Avganistanu ceo projekat je dodatno ubrzan te je Drozd uparen sa Štorom-1 koja ima elektrooptički sistem zaštite ili ometač, ali i ovako upareni sistemi dodatne zaštite su imali propuste. Zato je razvijen čitav niz aktivnih zaštita i stalno (kao i dan danas) se radi na njihovom razvoju, tako da je nastali čitavi nizovi sistema naziva Drozd, Drozd-2, Arena, Arena 1, 2, 3, Arena-E, KAZ Zaslon, Nož, KDZ Duplet, Akustik, itd.., ima ih jako puno. Navedeni su sovjestki sistemi. Razvoj i upotreba aktivne, pasivne i kombinovane dodatne zaštite tenka i drugih oklopnih vozila je obiman i svakako zaslužuje svoju zasebnu temu gde bi bili pojdinačno obrađeni.

Nekoliko prikaza
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]

Prikaz razvoja dodatnih oklopnih zaštita na sovjetskim tenkovima
https://www.youtube.com/watch?v=Ob4tzk6LHFM&t

Prikaz kombinovane dodatne pasivne i aktivne zaštite ADS-a (Active Defense System) na BOV-u, kao i ostali elektronski sistemi zaštite tenkova i drugih oklopnih vozila.
https://www.youtube.com/watch?v=iKeuVHKc92U

Reč je o autpunjaču topa na ruskim tenkovima. Autpunjač topa 125 mm se deli u dve grupe, autpunjač topa na T-72, T-90, M-84 i druga grupa koja se nalazi u T-64 i T-80:

 https://files.paluba.info/brok/video/autopunjac_na_ruskim_tenkovima.mp4

Jedan zanimljiv video o autopunjačima, njihovim manama i prednostima

https://www.youtube.com/watch?v=NJG4x3AzRwY&t

Nikada nisam pakovao granate van obrtnog transportera (rasute po tenku), 22 projektila u OT-u su sasvim dovoljna.

Vidi se da autor drugog videa nije tenkista. Ali, da je pratio bar ovaj forum, znao bi da problem nisu projektili već barutna punjenja. Ona su ta koja mogu lančano detonirati, što dovodi do odletanja kupole.

Ali, da bi došlo do lančane detonacije, bar jedno barutno punjenje mora dobiti pogodak u kapislu, tako da se aktivira i dovede do lančane detonacije ostalih barutnih punjenja. U svakom drugom slučaju će jedno ili više barutnih punjenja izgarati (goreti) a ne detonirati.

Karuselu autopunjača nije potreban oklop sa gornje strane, već sa bokova (najbolje ceo krug) jer se takvim oklopljavanjem u određenoj meri smanjuje mogućnost da deo kumulativnog mlaza ili fragmenti potkalibarnog projektila udare u kapislu i aktiviraju je. Takva dodatna zaštita se ugrađuje u poslednje verzije modernizovanih T-72 i T-90.

Izlazak vozača kroz kupolu kod T-72 jeste izvodljiv, ali nimalo lako za izvesti u miru, a kamoli u ratu. Zavisi od položaja kupole, spretnosti i prisebnosti vozača u datom trenutku... ranjavanje, kontuzovanost, dim, požar, mrak, panika itd.

Ako bi se sav dodatni oklop, lim, sanduci i ostalo skinulo sa kupole T-90M i ostao samo osnovni oklop, gabariti i oblik kupole bi bili skoro isti (ako ne i potpuno isti) kao i kod T-90A. Sastav osnovnog oklopa u prednjem delu kupole je verovatno poboljšan kod T-90M, ali su gabariti osnovnog oklopa kupole ostali u zadatim TTZ.

Kod T-90M je samo 10 kompleta barutnih punjenja i projektila izmešteno van tenka. To znači da je unutar tenka i dalje ostalo 11 kompleta municije za top, koja je van obrtnog transportera. To izmeštanje jednog dela topovske municije je pre svega urađeno zbog potrebe za oslobađanjem prostora za smeštaj dodatne opreme u tenku.

Uopšte, čak ni na T-90M ne bih stavljao projektile iako su van kupole i tako su smeštene da imaju usmeren udarni talas u vis a ne prema posadi. Samo OT je sasvim dovoljan, naročito kada uzmemo u obzir i pojavu doronova.

Video mi je zanimljiv zbog kupola koje lete i do 100 m u visinu.

Naravno. Moderno ratovanje podrazumeva brze i što kraće akcije oklopa, gde je 22 projektila u autopunjaču sasvim dovoljno. Današnja tehnologija više ne dozvoljava masovne pokrete oklopa na velikom prostranstvu, gde će doći do okršaja oklopnih jedinica i gde bi za tako nešto bio potreban što veći borbeni komplet.

Manje grupe tenkova, obave zadatak što je moguće brže, ispale to što imaju i bežanija nazad.

To za kupolu koja leti u vis 100 metara je autor verovatno video na filmu.

Bandži, isto sam tako radio i pre 30 godina, kada nije bilo dronova, ali je bilo itekako drugih pretnji po tenk.

Da stavljam projektile u prednje desno "saće", to mi nije padalo na pamet, jedino kada je tenk u mirnodopskim uslovima, u tom slučaju se moralo, mada mi tada to i nije smetalo.


Imaš u samom video prilogu kako kupola leti dosta visoko (jedino ako nije manipulacija videa), ne bih rekao da leti 100 m, ali dosta visoko odleti.

Leti par desetina metara, ali baš 100 metara je preterivanje. Ipak je to oko 15 tona mase...


Nikada neću zaboraviti prvi ulazak u tenk M-84 koji je popunjen municijom po PS-u. Odmah sam se setio crtanog filma gde, ako se dobro sećam, patak Dača pali šibicu u mračnom skladištu sa eksplozivom  ;D

Ovaj video je u priličnoj meri Zapadno nastrojen, ali izgleda da Rusi a ni Ukrajinci nemaju rešenje za dronove kada su u pitanju tenkovi a i ostala oklopna borbena vozila.

https://www.youtube.com/watch?v=gewibJbwuV4

Počevši od nemačkog Schurzena u Drugom svetskom ratu, u razvoju novih tehnologija oklopa prepoznata je efikasnost eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERA) kao efikasne metode odbrane od projektila sa kumulativnim punjenjem. Međutim, noviji ruski i ukrajinski tenkovi obloženi su ERA oklopom koji je efikasan i protiv potkalibarnih kinetičkih penetratora. U ovom videu objašnjavamo kako ERA deluje i kako se ovaj tip oklopa razvijao kroz vreme.

https://www.youtube.com/watch?v=QlT8wUx7KxM&t

Američki, ruski i nemački potkalibarni kinetički penetratori

Od prvog svetskog rata i prvog tenka na bojnom polju, počela je trka u proizvodnji protivtenkovskog naoružanja. Glavno oružje koje tenk ima protiv drugog tenka jeste njegov top, a glavno protivoklopno streljivo danas su potkalibarni kinetički penetratori. U ovom videu ćemo videti kako je tekao njihov razvoj i kako danas stoje tri najvažnije države koje proizvode tenkove, što su naravno SAD, Rusija i Nemačka.

https://www.youtube.com/watch?v=Kz9ZWkReLyA

Testovi KAZ "Zaslon"

https://www.youtube.com/watch?v=fBpmawlELLg

KAZ je akronim i na ruskom jeziku (verovatno i ukrajinskom, autor videa je Ukrajinac) "Комплекс активной защиты", što bi u prevodu značilo "sistem aktivne zaštite".

Svi ruski tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri dobiće KAZ „Arena-M“

Načelnik Glavne uprave tenkova Ministarstva odbrane Rusije, general-major Aleksandar Šestakov, rekao je da će kao rezultat modernizacije svi tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri u službi ruske vojske dobiti Arenu-M sistem aktivne zaštite.

https://www.youtube.com/watch?v=pQpRzn6UKrE

Ovo je već sistem aktivne zaštite tenkova, BVP-a i OT-a.
Nažalost i posle gotovo dve godine ne bih rekao da su svi ruski tenkovi, BVP i OT dobili ovaj vid aktivne zaštite.

Kombinacijom sistema pasivno-aktivne zaštite tenk dobija daleko veće vreme preživljavanja na bojištu.

O  Koriolisov-om efektu kod tenkova

Koriolisov efekat može imati uticaja na gađanje manjih meta na većim daljinama kod tenkova. Koriolisov efekat je posledica rotacije Zemlje i može uzrokovati odstupanje projektila od njihove predviđene putanje. Ovo odstupanje postaje značajnije na većim daljinama, jer projektil provodi više vremena u letu, što omogućava Koriolisovom efektu da ima veći uticaj.

Koriolisov efekat se koriguje uzimanjem u obzir nekoliko faktora koji utiču na odstupanje projektila od cilja. Evo kako se to obično radi:

1. Balistički računari: Moderni tenkovi su opremljeni balističkim računarima koji automatski računaju korekcije za Koriolisov efekat. Ovi računari uzimaju u obzir brzinu projektila, udaljenost do cilja, geografski položaj (latitude) i orijentaciju tenka.

2. Unos podataka: Operateri unose ključne podatke kao što su udaljenost do cilja, brzina vetra, temperatura, pritisak vazduha i vlažnost. Ovi podaci su važni za tačan proračun putanje projektila.

3. Korekcija putanje: Balistički računar koristi ove podatke da izračuna potrebne korekcije za Koriolisov efekat. Ove korekcije se automatski primenjuju na nišanjenje tenka, pomerajući cev u odgovarajući položaj kako bi se kompenzovalo odstupanje.

4. Ručno nišanjenje: U slučaju da balistički računar nije dostupan, posada tenka može ručno izvršiti korekcije. To uključuje proračunavanje odstupanja na osnovu poznatih formula za Koriolisov efekat i podešavanje nišana ili cevi tenka u skladu s tim.

Korekcije za Koriolisov efekat zavise od različitih faktora, uključujući brzinu projektila, geografski položaj i pravac gađanja. Evo nekoliko primera:

    1. Gađanje prema severu na severnoj hemisferi:
        ◦ Pretpostavimo da tenk ispaljuje projektil prema severu na udaljenost od 3000 metara.
        ◦ Brzina projektila je 900 m/s.
        ◦ Koriolisov efekat uzrokovaće da projektil odstupi udesno (istočno).
        ◦ Korekcija: Posada tenka ili balistički računar treba da usmere cev malo ulevo (zapadno) od cilja da bi kompenzovali ovo odstupanje.

    2. Gađanje prema jugu na severnoj hemisferi:
        ◦ Pretpostavimo da tenk ispaljuje projektil prema jugu na udaljenost od 3000 metara.
        ◦ Brzina projektila je 900 m/s.
        ◦ Koriolisov efekat uzrokovaće da projektil odstupi ulevo (zapadno).
        ◦ Korekcija: Posada tenka ili balistički računar treba da usmere cev malo udesno (istočno) od cilja da bi kompenzovali ovo odstupanje.

    3. Gađanje prema zapadu na severnoj hemisferi:
        ◦ Pretpostavimo da tenk ispaljuje projektil prema zapadu na udaljenost od 3000 metara.
        ◦ Brzina projektila je 900 m/s.
        ◦ Koriolisov efekat uzrokovaće da projektil odstupi nadole (južno).
        ◦ Korekcija: Posada tenka ili balistički računar treba da usmere cev malo naviše (severno) od cilja da bi kompenzovali ovo odstupanje.

    4. Gađanje prema istoku na severnoj hemisferi:
        ◦ Pretpostavimo da tenk ispaljuje projektil prema istoku na udaljenost od 3000 metara.
        ◦ Brzina projektila je 900 m/s.
        ◦ Koriolisov efekat uzrokovaće da projektil odstupi nagore (severno).
        ◦ Korekcija: Posada tenka ili balistički računar treba da usmere cev malo naniže (južno) od cilja da bi kompenzovali ovo odstupanje.

Formula za Koriolisov Efekat

Odstupanje projektila zbog Koriolisovog efekta može se izračunati koristeći sledeću formulu:

[attachment=1]

Na primer, za projektil ispaljen prema severu sa brzinom od 900 m/s na udaljenost od 3000 metara na geografskoj širini od 45°:
  
[attachment=2]

U ovom slučaju, projektil bi odstupio oko 4.5 cm udesno zbog Koriolisovog efekta. Korekcija bi uključivala pomeranje cevi tenka 4.5 cm ulevo od cilja.

Moderni tenkovi koriste napredne balističke računare koji automatski uzimaju u obzir različite faktore, uključujući Koriolisov efekat. Neki od ovih tenkova uključuju:

1. M1 Abrams (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=21581.0) (SAD)
M1 Abrams je američki glavni borbeni tenk opremljen naprednim balističkim računarima koji mogu automatski uzeti u obzir Koriolisov efekat, kao i druge faktore kao što su brzina vetra, temperatura, pritisak vazduha i udaljenost do cilja.

2. Leopard 2 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=101.msg218#msg218) (Nemačka)
Leopard 2 je nemački glavni borbeni tenk koji koristi sofisticirane balističke računare za precizno nišanjenje. Ovi računari mogu automatski uključiti korekcije za Koriolisov efekat.

3. Challenger 2 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15006.msg144779#msg144779) (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Challenger 2 je britanski glavni borbeni tenk sa naprednim balističkim računarom koji omogućava korekciju za Koriolisov efekat, kao i za druge balističke faktore.

4. T-14 Armata (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19277.msg111045#msg111045) (Rusija)
T-14 Armata je ruski glavni borbeni tenk nove generacije koji koristi naprednu tehnologiju za nišanjenje i kontrolu vatre. Opremljen je balističkim računarom koji može automatski uzeti u obzir Koriolisov efekat.

5. Leclerc (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5608.msg27815#msg27815) (Francuska)
Leclerc je francuski glavni borbeni tenk sa sofisticiranim balističkim računarom koji uključuje korekcije za Koriolisov efekat kao deo svog sistema za kontrolu vatre.

6. K2 Black Panther (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3105.msg14204#msg14204) (Južna Koreja)
K2 Black Panther je južnokorejski glavni borbeni tenk opremljen naprednim balističkim računarom koji automatski uzima u obzir Koriolisov efekat prilikom izračunavanja putanje projektila.

Ovi tenkovi koriste integrisane balističke računare koji operaterima omogućavaju unos različitih podataka, uključujući udaljenost do cilja, brzinu vetra, temperaturu i druge parametre. Na osnovu tih podataka, računar automatski izračunava potrebne korekcije, uključujući i korekcije za Koriolisov efekat, kako bi se obezbedila maksimalna preciznost prilikom gađanja ciljeva na velikim udaljenostima.

Rangiranje: 10 najboljih borbenih tenkova na svetu

Glavni borbeni tenk (MBT) je zaštitni znak modernog ratovanja. Od poslednjih godina Prvog svetskog rata, koncept kopnenog bojnog broda je očarao umove planera kopnenog rata. Oklop, brzina, pokretljivost, snaga, nekada su bile ključne komponente u određivanju koja nacija ima najbolje tenkove.

Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su bili poznati po tehničkoj sposobnosti i inovativnosti svojih inženjera. Nemački tenkovi Vermahta bili su predmet zavisti sveta. Ipak, bili su skupi i teški za masovnu proizvodnju. S druge strane, verovalo se da su američki tenkovi manji tenkovi od njihovih nemačkih rivala.

Ipak, Amerikanci su lako mogli masovno proizvoditi ove tenkove i u suštini rojiti neprijateljske borbene formacije.

Sovjetski tenkovi su takođe bili poznati po svojim prednostima (toliko da su bili veoma popularni kao platforme za izvoz oružja). Elizabet Ovens, koja je pisala u Varrior Maven-u, procenjuje najnovije metrike za određivanje najboljih MBT-ova na svetu koje su sada definisane njihovom „veštačkom inteligencijom i mogućnostima daljinskog otkrivanja“.

Ali pretpostavimo da ove sposobnosti nisu sve što im je potrebno da budu u modernom borbenom okruženju?

Na kraju krajeva, Rusi poseduju jedan od najnaprednijih MBT-a ikada dizajniranih, T-14 Armata, i on je u suštini povučen iz ukrajinskog rata jer su jednostavno preskupi i previše složeni za održavanje u loncu moderne borbe. S obzirom na ovo, Rusi su bili primorani da se oslone na svoje manje napredne, starije, T-72 MBT iz sovjetske ere.

Amerikanci, takođe, nastavljaju da se oslanjaju na svoj višedecenijski M1 Abrams MBT koji je definisao munjevitu pobedu Amerike nad snagama Sadama Huseina u Pustinjskoj oluji.

Dakle, dok sofisticiranost može da definiše veličinu modernog MBT-a, možda postoji više od pukih gizmosa (gadžeta) koji bi trebalo da budu metrika za definisanje veličine. Stvari kao što su preživljavanje, pristupačnost, pouzdanost i reprodukcija sve bi trebalo da budu faktori u određivanju veličine tenka. Takođe moramo imati na umu šta je zaista svrha tenkova.

Vratite se u najmračnije dane Prvog svetskog rata, kada su razvijeni i raspoređeni prvi tenkovi. Tada su borbene linije bile statične. Ofanzivni manevarski rat koji je pokrenula Nemačka 1914. bio je degradiran i zamenjen odbrambeno orijentisanim rovovskim ratom. Obe strane su se umorile od beskrajnosti sukoba. Obe strane su praktično zamrzle rat duž tih rovova, nesposobne da savladaju drugu. Obe strane su tražile odlučujuću prednost za proboj. A jedini način da se probije kroz te linije bila je tehnologija.

Od tog trenutka, kroz svaki rat od tada, osnovna svrha tenka u napadu bila je da probije utvrđene neprijateljske linije brzim teškim oklopom i oružjem, kao i da se gurne duboko u neprijateljsku pozadinu, kako bi se stvorio sveukupni taktička prilika da vaša strana opkoli i slomi otpor ukopanog neprijatelja.

Ali danas se MBT-ovi moraju boriti sa gomilom novih pretnji.

Stvari poput protivtenkovskog oružja Javelin, vazdušnih dronova natovarenih eksplozivom, sofisticiranih improvizovanih eksplozivnih naprava (IED) i drugih nekonvencionalnih sistema dale su braniocima značajne prednosti. I, čini se da što je tenk moderniji, njihov gubitak je štetniji za napadnu silu (kao što je slučaj sa ruskim T-14 Armata).

10 najboljih tenkova na planeti Zemlji upravo sada
Imajući ovo na umu, 10 najboljih tenkova na svetu su (od najmanjeg do najvećeg):

10. Britanski Čelendžer 3

Zamena sledeće generacije za veoma popularni Challenger-2 MBT je više nadogradnja nego potpuna zamena. Iako se kaže da novi tenkovi imaju povećane sposobnosti, uglavnom zahvaljujući njihovim kompjuterskim sistemima koji su povezani sa mrežom i novom, još moćnijem glavnom topu. U ovom slučaju, tenk se gradi sa glavnim topom L55A1 visokog pritiska kalibra 120 mm koji će, prema Rheinmetall-u, proizvođaču Čelendžera, ispaljivati najnovije protivtenkovske metke kinetičke energije i programabilnu višenamensku municiju.

Tenk je opremljen za moderne mogućnosti elektronskog ratovanja i ima poboljšanu oklopnu zaštitu za svoju posadu, kao i visokotehnološke senzore koji omogućavaju hvatanje i praćenje ciljeva na velikom dometu za komandira tenka. Ovaj tenk je izuzetno skup i malo je verovatno da će se masovno proizvoditi u broju koji bi Britaniji bio potreban da bi ovaj tenk zaista vredeo.

[attachment=1]

9. Britanski Čelendžer 2

Britanski Challenger-2 je jedan od najpreopterećenijih MBT-ova koji se mogu zamisliti. Tenk treće generacije, koristi ga Britanska vojska i Oman (iako Britanci povlače ovaj MBT u korist pomenutog Čelendžera-3). Opremljen tenkovskim topom L30 od 120 mm, koji ispaljuje i penetrator duge šipke i municiju visoke eksplozivne glave (HESH),  prema  sajtu Rheinmetall (proizvođač tenkova Challenger), ovaj tenk je predat Ukrajincima tokom tenk pomame prošle godine.

Nažalost, Čelendžeri  su preteški i zaglavili su u mekom tlu ukrajinskog ratišta. Iako su ovi MBT-i imali uspešne rasporede u Bosni i Iraku, činjenica je da se nisu suprotstavili konkurentu koji je bio skoro jednak, kao što su Rusi. Izveštaji pokazuju da su Čelendžeri već pretrpeli najmanje dve žrtve (od 14 jedinica) otkako su raspoređeni krajem prošle godine, uglavnom zato što nisu pokretni na mekom ukrajinskom tlu. Dakle, ovaj tenk je potpuno precenjen.

[attachment=2]

8. Nemački Leopard II

Ovaj tenk je jedan od najnaprednijih MBT-ova na svetu. Najavljen je kao tenk koji će spasiti Ukrajince koji su mlatili u drugoj godini njihove dosadašnje trogodišnje kampanje protiv ruskih oružanih snaga. Ipak, ovi tenkovi jedva da su napravili razliku za koju su bili uvereni da će napraviti. U stvari, internetom su se proširile slike na kojima se vidi kako Rusi vuku Leoparda oštećenog u borbi nazad u Moskvu da bi ga izložili nakon što ga je ukrajinska posada tenka napustila u borbi. Ovi tenkovi su sofisticirani, imaju visoke manevarske sposobnosti, imaju efikasne motore i još veću vatrenu moć.

Ali, kao i sa svim zapadnim tehnologijama, nema ih dovoljno na raspolaganju i sistem je previše skup i složen da bi se lako reprodukovao na vreme. Leopardi mogu biti prilično efikasni, ali ovih tenkova nikada neće biti dovoljno za borbu protiv ruskih oružanih snaga.

[attachment=3]

7. Ruski T-14 Armata

Proglašen kao najveći ruski tenk, ovaj tenk je skoro previše precenjen da bi se gubilo vreme na pisanje. Da, to je zaista sledeći nivo.
Ali toliko je napredan da je preskup i komplikovan za proizvodnju u velikom broju. Zbog svoje jedinstvene tehnološke prirode, tenk je rano povučen sa fronta Ukrajine iz straha da bi gubitak čak i jednog od ovih MBT-a bio ozbiljno štetan za Rusiju. Dakle, bez obzira na visok nivo tehnologije ugrađene u ovu platformu; Bez obzira na to koliko se toga plaše zapadni stratezi, za Rusiju je to rasipna imovina.

[attachment=4]

6. Kineski T-99

Razvijen 2000. godine, ovaj MBT treće generacije je čudna kopija starog sovjetskog T-90 i spaja otkinute dizajne sa drugih zapadnih tenkova, mešajući ih zajedno u T-99. Na primer, poseduje modularni dodatni eksplozivni reaktivni oklop koji je napravio već pomenuti nemački MBT Leopard-II tako popularni. Ima aktivni laserski zaštitni sistem koji pomaže u odbrani od nadolazećih projektila, ometa optičku opremu neprijateljskog tenkova, a može se čak i rasporediti protiv neprijateljskih helikoptera.

Kina je masovno proizvela 1.200 ovih tenkova u poslednjih 20 godina, što je čini okosnicom njenih oklopnih snaga. Mada, ovi tenkovi su relativno neprovereni u borbi. Ipak, to je relativno pristupačan tenk koji se lako masovno proizvodi koji sa sobom nosi neke korisne karakteristike. Iako je američki M1 Abrams verovatno bolji tenk, činjenica je da kineska sposobnost da proizvodi više opreme znači da će Amerikanci biti u deficitu.

[attachment=5]

5. Korejski K2 Crni Panter

Peter Suciu je opisao ovaj MBT kao najbolji MBT na svetu. Ima odličan motor, neverovatnu odbranu, moćnu glatku cev od 120 mm koja može da ispali do 10 do 15 projektila u minuti. Južna Koreja je stvorila ovu sledeću generaciju MBT-a da bi se suprotstavila onome za šta se plašila da će biti eventualna invazija Severne Koreje.

Ovaj tenk je rival, zaista prevazilazi sve što Severnokorejci imaju u svom arsenalu. Turci više vole ovaj tenk od bilo kog drugog.

Postoji samo jedan problem: K2 je "divlje" skup. U dugotrajnom ratu u kojem je južnokorejska infrastruktura uništena ili ozbiljno oštećena, kako se može masovno proizvoditi ovaj sistem i održavati?

Osim toga, sposobnost elektronskog ratovanja i ukupna tehnička veština u borbi koje ovaj tenk pokazuje trebalo bi da ga čine najboljim tenk na svetu.
Ali biće teško zameniti ove sisteme kada budu izgubljeni u velikom broju u velikom ratu, zbog čega su ovi sistemi sumnjivi.

[attachment=6]

4. Francuski Leclerc XL

Ovaj MBT je  dizajniran za brzinu i manevar. Može da razvije brzinu 50 milja na sat i može da raznese mete udaljene čak 2,5 milje. Ovaj tenk je lakši od mnogih njegovih MBT kolega treće generacije, kao što je M1 Abrams.

Zbog svoje lakoće, nije ni blizu tako dobro oklopljen kao ostali tenkovi protiv kojih se takmiči. Leklerk ipak poseduje reaktivni oklop, baš kao i Leopard-II.  

Samo tri druge zemlje koriste ovaj tenk. Ima ograničen borbeni rekord. Mada, koristili su ga Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) kada je ta zemlja intervenisala u Jemenskom građanskom ratu, gde su posmatrači rekli da je Leklerk bio bolji od saudijskog arsenala M1 Abrams MBT-a američke proizvodnje. Proizvodna linija je završena 2008. godine i trenutno se pravi 50 nadograđenih verzija. Opet, međutim, masovna proizvodnja ovih tenkova će biti teška i oni možda neće proći dobro u odnosu na rivala koji je skoro jednak, kao što je Rusija.

[attachment=7]

3. Izraelska Merkava V

Pod imenom „Barak“ ili „Munja“, izraelska Merkava V MBT ne samo da ima naprednu tehnologiju, kao što su senzori i sposobnosti elektronskog ratovanja, već ima i sistem veštačke inteligencije. Ima  jedan top glatke cevi kalibra 120 mm koji je razvila izraelska vojna industrija i može da ispaljuje projektile velike penetracije i vođene granate sa dometom paljbe do 4.000 m.

Drugo naoružanje se sastoji od koaksijalnog mitraljeza kalibra 7,62 mm, mitraljeza 7,62 mm postavljenog na desnoj strani krova kupole i unutrašnjeg minobacača kalibra 60 mm sa zatvaračem. Njegovi senzori i elektronika su neverovatni i ima impresivan motor. Trenutno je raspoređen na ograničen način sa ID. Uzimajući u obzir da je Izrael mala zemlja i da ne traži širi kopneni rat protiv bliskih protivnika, Izraelci imaju i neverovatan tenk i verovatno ih mogu proizvesti dovoljno da održe borbene sposobnosti.

[attachment=8]

2. Američki M1 Abrams

Legendarni MBT sa fantastičnim servisnim rekordom, ovaj tenk je jedan od najboljih sistema na svetu. Nažalost, to je starenje. A nadograđena verzija Abrams X, iako će biti još sofisticiranija od svog prethodnika – uključujući ugrađeni AI sistem, kakav Izraelci imaju na svom novom tenku – više nije relevantna za bojno polje.

Sam rat u Ukrajini je dokazao kako su bespilotne letelice daleko efikasnije u ratu od MBT-a.

A ovi tenkovi su skupi i teško ih je reprodukovati, zahvaljujući potpuno pokvarenoj američkoj odbrambenoj industrijskoj bazi. Štaviše, Abramsi idporučeni Ukrajini (njih oko 30) nisu u potpunosti  napravili taktičku razliku koju je Ukrajina od njih očekivala.

[attachment=9]

1. Ruski T-72

Razlog zašto je ovaj stari sovjetski tenk najbolji na svetu je činjenica da ga koristi više zemalja. Jednostavan je za rukovanje i jeftin. Rusi su otkrili da njihov rat u Ukrajini nije dobro prošao koristeći ni svoj MBT T-90M ni svoju gore pomenutu T-14 Armatu.

T-72 je zadržao Ruse u borbi. Štaviše, ove sisteme je lako masovno proizvesti i kada se izgube (toliko ih je izgubljeno u borbi), to zapravo i nije važno, jer Rusija može jednostavno — prilično lako i jeftino — da proizvede mnogo više.

T-72, ​​uprkos dronovima i drugim teškoćama koje je pretrpeo, Rusija dobija ratu protiv Ukrajine. Ne radi se sa nekom finoćom. Ali posao je završen. Zato je ovo najbolji tenk na svetu danas.

[attachment=10]

Danas ćemo govoriti i videti o sistemu aktivne zaštite tenkova "Arena-M". Ovo je jedinstvena oprema koja značajno povećava preživljavanje tenka na bojnom polju. Predstavljamo vašoj pažnji detaljne informacije o radu ovog sistema i njegovim mogućnostima. Sistem aktivne zaštite rezervoara "Arena-M" je jedan od najnovijih i najnaprednijih sistema u svojoj klasi. Njegov glavni zadatak je da zaštiti tenk od granata koje mogu da probiju oklop i izazovu značajna oštećenja tenka i posade.

https://www.youtube.com/watch?v=4Pk1uXIDGBg


T-72B3M prilikom dejstva aktivne zaštite "Arena-M."

https://www.youtube.com/watch?v=zCODk1OWOoc

O Čobham oklopu

Čobham oklop je neformalni naziv za kompozitni oklop razvijen 1960-ih godina u Ustanovi za vojna vozila i inženjering, britanskom istraživačkom centru za tenkove u Čobham Lejnu u Čertiju. Ovaj naziv je postao uobičajen generički termin za kompozitne keramičke oklopne materijale. Druga neformalna imena za Čobham oklop uključuju Burlington i Dorčester. Specijalni oklop je širi neformalni termin koji obuhvata sve vrste oklopa sastavljene od sendvič reaktivnih ploča, uključujući Čobham oklop.

Unutar Ministarstva odbrane (MoD), Čobham se obično odnosi na neeksplozivni reaktivni oklop i keramičke kompozite, dok se Dorčester odnosi na dodatne oklopne pakete, primarno sastavljene od eksplozivnog reaktivnog oklopa i razmaknutog oklopa. Iako su detalji konstrukcije Čobham oklopa tajni, poznato je da se sastoji od keramičkih pločica u metalnim okvirima vezanim za podložnu ploču i nekoliko elastičnih slojeva. Zbog ekstremne tvrdoće keramike, ovaj oklop pruža odličnu otpornost na oblikovana punjenja kao što su visokoeksplozivne protivtenkovske (HEAT) metke i kinetičke penetratore.

Oklop je prvi put testiran na britanskom prototipu FV4211 i prvi put je upotrebljen na američkom M1 Abrams tenku. Tenkovi koji koriste Čobham oklop uključuju M1 Abrams, Challenger 1, Challenger 2 i K1 88-Tank. Ovi tenkovi imaju prepoznatljiv ugaoni izgled zbog velikih blokova keramike koji čine njihov oklop.

Zaštitne kvalitete Čobham oklopa uključuju vrhunsku otpornost na mlazove oblikovanih punjenja i kinetičke penetratore, pri čemu keramičke pločice habaju svaki penetrator. Protiv lakših projektila, tvrdoća pločica izaziva efekat razbijanja, što znači da veća brzina ne vodi do dubljeg prodora, već uništava projektil. Keramičke pločice zbog svoje krhkosti uzrokuju asimetrične pritiske u mlazu koji narušavaju njegovu geometriju, dodatno smanjujući prodornu sposobnost.

Oklopne verzije sa Čobham tehnologijom koriste neeksplozivne reaktivne oklopne ploče (NERA) koje pružaju dodatnu zaštitu. Tokom Drugog rata u Iraku 2003. godine, Challenger 2 tenk je pretrpeo višesatnu vatru bez proboja, zahvaljujući Burlington LV2 kompozitnom oklopu.

Keramičke pločice u Čobham oklopu imaju problem sa višestrukim udarima jer ne mogu izdržati uzastopne udare bez gubitka zaštitne vrednosti. Da bi se ovaj efekat minimizirao, pločice su napravljene što manje, sa minimalnom debljinom od oko 25 mm. Pločice su ugrađene u matrice i vezane epoksidnom smolom ili su izostatski utisnute u zagrejanu matricu.
Matrica je poduprta pločom koja pomaže u ojačavanju keramičkih pločica i sprečava deformaciju metalne matrice. Sklopovi oklopa uključuju elastične slojeve koji apsorbuju udarce i štite kompozitnu matricu od vibracija. Oklop može biti modularan, zamenljiv i prilagodljiv različitim taktičkim situacijama.

Keramičke pločice nemaju prednost od nagnutog oklopa jer im nedostaje dovoljna čvrstina da značajno odbiju teške penetratore. Umesto zaobljenih oblika, tenkovi sa Čobham oklopom imaju prepoznatljive pločaste strane.

Materijali za Čobham oklop uključuju bor karbid, silicijum karbid, aluminijum oksid, aluminijum nitrid, titanijum borid i sintetički dijamantski kompozit. Bor karbid je najtvrđi i najlakši, ali i najkrhkiji i najskuplji. Silicijum karbid je pogodniji za zaštitu od većih projektila. Kompoziti sa legurama titanijuma su skupi za proizvodnju, ali efikasni zbog svoje lakoće i otpornosti na koroziju.

Teški metalni moduli, kao što su legure volframa i osiromašenog uranijuma, koriste se za dodavanje veće gustine oklopnim paketima. Ovi moduli funkcionišu na principu perforiranog oklopa sa mnogim prostorima za proširenje, održavajući zaštitne kvalitete konstantnim. Kombinacija kompozitne matrice i teških metalnih modula se naziva "druga generacija Čobama".

Panther KF51 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39425.msg671831#msg671831) tenk vs. Abrams X (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39426.msg671834#msg671834) tenk

Na događaju Eurosatori 2022 održanom 13. juna u Parizu, Rajnmetal je predstavio glavni borbeni tenk koji je predodređen da promeni igru na ratištima u budućnosti: KF51 Panter. S druge strane, tokom izložbe AUSA u Vašingtonu 10-12. oktobra 2022. godine, General Dinamics Land Sistems ili GLDS je takođe otkrio svoju novu generaciju glavnog borbenog tenka sa većom vatrenom moći, zaštitom i pokretljivošću za suprotstavljanje svim novim pretnjama u moderna borbena zona: AbramsX. Oba MBT-a su najnoviji članovi svoje porodice guseničara. A u ovom videu ćemo razgovarati o poređenju između KF51 Panthera i AbramsX-a.

https://www.youtube.com/watch?v=usy0z1h32rA&t

Te 2022. godine FPV dronovi još nisu bili afirmisani - mislim da sada treba koncepciju tih tenkova potpuno redefinisati.

Nisu tenkovi Panter KF51 tenk a ni AbramsX još gotovi projekti, ako pogledaš teme još nisu u upotrebi, ima na njima još dosta da se radi, moja slobodna procena da do serijske proizvodnje oba tenka ima najmanje 3 do 5 godina.
Mada se vidi da se gotovo verno kopira koncept ruskih tenkova, naročito T-14, gde je posada tročlana, ubacuje se automatski punjač projektila, i oba projekta su sa besposadnim kupolama, već se posade nalaze u telu tenka.
Na kraju će presudna biti elektronika i AI kao i aktivni sistem odbrane tenkova.

Turska masovno oprema Altai tenkove reaktivnim oklopom Roketsan

11.08.2024.

Primarna oklopna snaga turske vojske, glavni borbeni tenk Altai , sada ima reaktivni oklop u svojim modelima koji se masovno proizvode. Ovu dinamičku zaštitu domaće proizvodnje, proizvod turskog odbrambenog giganta Roketsan, potvrdili su i lokalni i azijski izvori.  

[attachment=1]
Ovaj inovativni oklop razvijen je u Centru za balističku odbranu Roketsan. Dok je Roketsan poznat po svojoj stručnosti u raketnim sistemima, raketama i bombama, njegov najnoviji projekat se fokusira na opremanje tenkova Altai najsavremenijom dinamičkom zaštitom, obezbeđujući najviše standarde borbene bezbednosti za tenkovske posade.

Turska je započela masovnu proizvodnju borbenog tenka Altai u maju 2024. Ovaj ekspanzivni program, koji vodi tursko Ministarstvo odbrane, uključuje nekoliko ključnih lokalnih kompanija. BMC Otomotiv predvodi proizvodne napore, Aselsan se bavi proizvodnjom podsistema i sistema za kontrolu vatre, Roketsan obezbeđuje napredni oklop, a MKEK proizvodi glavni top od 120 mm.

Južnokorejska staza

Južna Koreja takođe igra značajnu ulogu u turskom programu, sa dve lokalne firme koje aktivno učestvuju. Hiundai Rotem, globalno priznata južnokorejska kompanija, pruža konsultacije o dizajnu rezervoara i prenosi tehnologiju. U međuvremenu, Hiundai VIA sarađuje sa MKEK-om na razvoju tehnologije za proizvodnju glatke cevi kalibra 120 mm 55.

Pored toga, Južna Koreja doprinosi razvoju, proizvodnji i opremi Altaj tenka kompozitnim oklopom. Altajski kompozitni oklop je izveden iz južnokorejskog DSAP-a, koji se takođe koristi u južnokorejskim tenkovima i samohodnoj artiljeriji, uključujući K2 Black Panther i K9 Thunder.

[attachment=2]
Kada je u pitanju dinamična odbrana Altaia, Roketsan je držao detalje u tajnosti. Predstavnik Roketsana je nagovestio da će ovi napredni materijali gurnuti reaktivni oklop u novu eru zaštite.

Zapadne vojske nisu uvek prihvatale dinamičnu zaštitu. Međutim, Rusija je odlučila da svoje tenkove opremi ovom zaštitom tokom invazije na Ukrajinu. Rezultati su bili različiti, ali popularnost dinamičke zaštite je u porastu. Prošle godine, Grčka je napravila novi korak tako što je bila prva nacija koja je svoje tenkove Leopard 2A4 opremila dinamičkom zaštitom u velikim razmerama. Turska sada ulazi u ovu oblast ne samo sa svojom flotom od 300 tenkova Leopard, već i uvođenjem ovog naprednog odbrambenog sistema u novo masovno proizvedene tenkove Altai.

Šta je dinamička zaštita?

[attachment=4]
Reaktivni oklop, takođe poznat kao dinamička zaštita, je tip oklopa koji se koristi na vojnim vozilima, posebno tenkovima, da bi se poboljšale njihove odbrambene sposobnosti protiv određenih vrsta napada. Dizajniran je da se suprotstavi efektima visokoeksplozivnih protivtenkovskih [HEAT] bojevih glava i drugih oblikovanih punjenja koja su namenjena da probiju oklop kroz fokusirani mlaz metala.

Osnovni princip reaktivnog oklopa podrazumeva upotrebu eksplozivnih elemenata u sendviču između dve metalne ploče. Kada HEAT bojeva glava udari u reaktivni oklop, eksplozivni sloj detonira, uzrokujući da se metalne ploče pomeraju ka spolja. Ovo kretanje remeti formiranje prodornog mlaza, čime se smanjuje njegova efikasnost i sprečava da prodre u glavni oklop vozila.

Reaktivni oklop se može klasifikovati u dva osnovna tipa: eksplozivni reaktivni oklop [ERA] i neeksplozivni reaktivni oklop [NERA]. ERA koristi stvarne eksplozive za postizanje zaštitnog efekta, dok se NERA oslanja na neeksplozivne materijale koji fizički reaguju na udar. Obe vrste imaju za cilj da ublaže štetu izazvanu dolaznim projektilima.

Jedna od ključnih prednosti reaktivnog oklopa je njegova sposobnost da pruži značajnu zaštitu bez dodavanja prevelike težine vozilu. Ovo je ključno za održavanje mobilnosti i operativne efikasnosti tenkova i drugih oklopnih vozila. Međutim, važno je napomenuti da je reaktivni oklop prvenstveno efikasan protiv određenih vrsta pretnji i možda ne pruža sveobuhvatnu zaštitu od svih oblika napada.  

[attachment=3]
Razvoj i primena reaktivnog oklopa su evoluirali tokom godina, sa savremenim sistemima koji uključuju napredne materijale i tehnike dizajna za poboljšanje njihovih zaštitnih sposobnosti. Neki savremeni reaktivni oklopni sistemi su modularni, što omogućava laku zamenu i nadogradnju na terenu, čime se produžava radni vek oklopnog vozila.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/08/11/turkey-mass-equips-altay-tanks-with-roketsan-reactive-armor/)

Top 5 najbržih tenkova na svetu

Prvi tenk se pojavio na bojnom polju 1916. godine tokom Prvog svetskog rata. Vremenom su postali ključni učesnik svake kopnene operacije. Takva borbena vozila proizvodi većina naprednih zemalja sveta. Pored moćnog oklopa, oružja i prohodnosti, važan je i indikator kao što je brzina. Danas ćemo pričati o najbržim tenkovima na svetu.

#5 – Ukrajinski tenk BM Oplot (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2004.msg8499#msg8499)

Naša lista otvara glavni borbeni tenk Ukrajine BM Oplot. Izgrađen je po klasičnom rasporedu sa kontrolnim odeljkom koji se nalazi u prednjem delu.
U sredini je borbeno odeljenje, a u zadnjem delu motorno-transmisiono odeljenje. Tenk je naoružan glatkim topom kalibra 125 mm kalibra 48. Dizajneri su na Oplotu ugradili šestocilindrični dizel motor zapremine 16.3 litara i snage 1200 konjskih snaga. Zahvaljujući njemu, borbeno vozilo može ubrzati do 70 kilometara na sat na autoputu i 40-45 km/h na neravnom terenu.

#4 – Južnokorejski tenk K2 Black Panther (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3105.msg14204#msg14204)

Glavni borbeni tenk proizveden u Južnoj Koreji smatra se borbenim vozilom nove generacije. „Crni panter“ je kreiran isključivo po južnokorejskoj tehnologiji.
Tenk je naoružan glatkim topom kalibra 120 mm dužine 6.6 metara, uparen sa topom kalibra 7.62 mm i protivavionskim mitraljezom 12.7 mm postavljenim na krovu tornja. Elektrana uključuje dizel motor snage 1.500 konjskih snaga. Takođe, borbeno vozilo je opremljeno gasnoturbinskom instalacijom snage 400 konjskih snaga, koja obezbeđuje funkcionisanje generatora i napajanje električne opreme, u slučaju kvara glavnog motora. Tenk može da ubrza na autoputu do 70 kilometara na sat, a na putu do 50 km/h.

#3 – Francuski tenk AMX-56 Leclerc (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5608.msg27815#msg27815)

Na trećem mestu je glavni borbeni tenk Oružanih snaga Francuske. AMX-56 Leclerc se smatra jednim od najsloženijih i tehnološki najnaprednijih na svetu. To je zbog činjenice da je ispod njegovog oklopa najsavremenija elektronika.

Njegovo telo je dizajnirano u klasičnoj verziji sa kontrolnim delom i vozačem-mehaničarom napred, borbenim centrom u sredini i motornim menjačem pozadi. Leclerc je dobio glatki top od 120 mm 52 kalibra. Koristeći ga, možete koristiti granate iz tenkova Abrams i Leopard 2. Borbeno vozilo je opremljeno osmocilindričnim dizel motorom u obliku slova V sa snagom od 1.500 konjskih snaga, što mu omogućava da postigne brzinu do 71 km/h na autoputu i 50 km/h na neravnom terenu.

#2 – Nemački Leopard 2A7 + tenk (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=101.msg218#msg218)

Duboko modernizovana verzija tenka Leopard 2A6 prvi put je prikazana široj javnosti 2010. Dizajneri su borbeno vozilo prilagodili za obavljanje kako običnih borbenih zadataka, tako i akcija u urbanim sredinama.

Leopard 2A7+ opremljen je glatkim topom kalibra 120 mm 55 kalibra. Nemački tenk je napravljen po tradicionalnoj šemi. U pogonskom odeljku borbenog vozila nalazi se dizel motor sa turbo punjenjem sa tečnim hlađenjem u obliku slova V. Njegova snaga je 1.500 konjskih snaga. Maksimalna brzina je 72 km/h na autoputu i 45 km/h na putu.

#1 – Ruski tenk T-14 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19277.msg111045#msg111045)

Prvo mesto na našoj listi zauzeo je najnoviji ruski borbeni tenk sa nenaseljenom kupolom tenka, projektovan na bazi univerzalne guseničarske platforme Armata. Njegova premijera održana je na Paradi pobede 2015. godine.

Trenutno se zna za planove Ministarstva odbrane Ruske Federacije da do 2025. godine dobije 2.300 ovih vojnih vozila. Trup tenka je zaštićen dinamičkim oklopom Malahit četvrte generacije, koji može da odbije udarce iz ruku, držao protivtenkovske bacače granata sa šansom od 95% i neutrališe moderne podkalibarske protivtenkovske granate. Prvi uzorci T-14 dobili su topove glatke cevi od 125 mm, koji vam omogućavaju da pogodite neprijatelja dok je u pokretu. Međutim, borbeno vozilo se lako može naknadno ugraditi u topove kalibra 152 mm. Motor ima automatski menjač promenljive snage od 1200 do 1800 konjskih snaga, omogućava tenk da ubrza do 90 km/h na autoputu i do 60 km/h na neravnom terenu.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2020/04/04/top-5-fastest-tanks-in-the-world/)

Ovo poređenje su radile kolege sa bulgarianmilitary.com 2020. godine. Po ličnom sudu dosta je važnije ubrzanje tenka od 0 do 30 km/h nego li njegova maksimalna brzina.

Rat u Ukrajini ukazuje na hitnu potrebu za sistemima aktivne zaštite (APS) sa "hard-kill" sposobnostima.

Uništenje stotina ruskih tenkova u Ukrajini naglašava loš učinak ruske vojske. Mnogi su rekli da je kraj za tenkove već stigao, što su sukobi u Siriji, Karabahu i sada u Ukrajini pokazali. Tenkovi su, međutim, i dalje važni jer pružaju moćnu, brzu i relativno jeftinu vatrenu podršku. Njihova svestranost omogućava uništavanje različitih ciljeva, poput drugih glavnih borbenih tenkova, brzih vozila, pešadije i odbrambenih položaja. U konvencionalnom ratovanju, oklopni transporteri često zavise od zaštite tenkova.

Pretnje po tenkove su brojne, a četiri su posebno opasne:
1. Žicom vođene ili laserski navođene protivtenkovske rakete (npr. BGM-71 TOW, 9M133 Kornet)
2. Prediktivne rakete sa navođenjem linije cilja (npr. NLAW)
3. Infracrveno navođene rakete (npr. FGM-148 Javelin)
4. Dronovi sa laserski navođenim mikro-municijama (npr. MAM-L)

Aktivni sistemi zaštite (APS) su protivmere koje automatski neutralizuju pretnje. Postoje dve vrste APS-a: "soft-kill" i "hard-kill". "Soft-kill" sistemi zbunjuju senzore raketa, dok "hard-kill" sistemi ispaljuju protivmuniciju koja uništava ili skreće dolazni projektil.

[attachment=1]
Iako oba tipa APS-a treba kombinovati za maksimalnu zaštitu, "hard-kill" sistemi su pouzdaniji, jer mogu uništiti projektil u vazduhu pre nego što dođe u kontakt s tenkom. Međutim, "hard-kill" sistemi mogu biti opasni za pešadiju u blizini, što zahteva promenu taktike.

Iako su "hard-kill" sistemi veoma efikasni, samo nekoliko zemalja ih razvija. Izrael je postavio "Trophy" sisteme na svoje tenkove 2010. godine, a američka i nemačka vojska takođe integriraju ove sisteme na svoje tenkove.

Sovjetski Savez je prvi razvio "hard-kill" APS, nazvan "Drozd", ali ga je zamenio eksplozivni reaktivni oklop (ERA) zbog složenosti i opasnosti po trupe. Iako ERA ima sličnu namenu, nije ni približno efikasan kao "hard-kill" APS, jer deluje tek nakon kontakta s projektilom.

Zaključak je da su "hard-kill" protivmere najefikasniji način zaštite tenkova i oklopnih vozila, i vojske bi trebalo da ih instaliraju kako bi povećale šanse za preživljavanje svojih oklopnih snaga.

Tekst je sročen na osnovu ovog izvora (https://defencehub.com/war-in-ukraine-highlights-the-urgent-need-for-hard-kill-aps-systems/)

Sovjetski tenk T-55 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13688.msg113202#msg113202) je osnova za izraelski Achzarit (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=71.msg143#msg143) oklopni transporter

Izraelska vojska i industrija su svojevremeno stvorile prilično masivnu modifikaciju teškog oklopnog transportera baziranog na tenkovima T-55 koje je Izraelska odbrambena vojska (IDF) zarobila od Arapa. Ova borbena vozila se i danas koriste u izraelskim odbrambenim snagama.

[attachment=1]

Iznenađujuće je da sovjetska i ruska armija, nakon devet godina borbenih operacija u Avganistanu i kasnije iskustava borbi u urbanim sredinama kao što je Grozni, nisu došle na ideju da masovno proizvode teške gusenične oklopne transportere.

Postojali su svi preduslovi za ovo: stvarno borbeno iskustvo, industrijske mogućnosti i ogromne zalihe tenkova T-54/55 i T-62 na skladištima.
Pojava ovakvih teških oklopnih transportera mogla bi da spase hiljade života vojnika u borbenim uslovima. Štaviše, takva tehnika mogla je biti uvedena mnogo pre višedecenijskih testova vozila Bumerang i Kurganets.

Prvi teški oklopni transporter na svetu

Achzarit je postao prvi teški oklopni transporter na svetu. Pojava ove tehnike vezana je za dva razloga.
Prvo, Izrael je pristupio upotrebi svih dostupnih oružja sa velikom pažnjom. Drugo, postojala je potreba da se pešadija zaštiti od savremenih oružja. U Izraelu se život vojnika stavlja iznad bezbednosti vojne opreme.

[attachment=2]
[attachment=3]

Iskustvo Izraela, uključujući sukob između Izraela i Libana 1982. godine, pokazalo je da su tenkovi koje je izraelska vojska pokušala da koristi kao oklopne transportere bili vrlo otporni na protivtenkovske kasetne granate.

Na osnovu toga, Izrael je već 1980-ih godina počeo da sprovodi koncept stvaranja teških oklopnih transportera na osnovu različitih tenkova. Tako su se zalihe zarobljenih tenkova T-54/55 pojavile kao glavna opcija.

Achzarit je bolji od M113 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=37015.msg633342#msg633342)

Od 1988. do 2011. godine, oko 500 tenkova je prošlo kroz proces konverzije u oklopne transportere u Izraelu. Više od 100 ovih oklopnih transportera, napravljenih na osnovu T-55, i dalje su u upotrebi, uprkos pojavi specijalizovanih teških oklopnih transportera baziranih na glavnom borbenom tenku Merkava. Radi se o oklopnom transporteru Namer, čija borbena masa iznosi 60 tona.

Achzarit oklopni transporteri ostaju u upotrebi i aktivno se koriste u urbanim sredinama. Oni su najefikasniji tamo gde su M113 oklopni transporteri ranjivi zbog intenzivne upotrebe protivtenkovskih bacača granata od strane neprijatelja.

[attachment=4]

Karakteristike Achzarit oklopnog transportera

Spolja, svi Achzarit oklopni transporteri su tenkovi T-54/55 kojima je uklonjena kupola. Motor i transmisija su takođe zamenjeni. Verzije Mk.1 su bile opremljene novim, kompaktnijim dizel motorom General Motors snage 650 KS, dok je kod Mk.2 motor unapređen na 850 KS.
Ugradnja novog, kompaktnijeg motora omogućila je oslobađanje prostora između desne strane borbenog vozila i pogonskog sklopa. Na zadnjoj desnoj strani pojavila se oklopna rampa.

Ova vrata imaju jedinstven dizajn koji omogućava povećanje otvora [zbog mehanizma za podizanje dela krova kada se vrata otvore]. Ovo omogućava brži izlazak padobranca i ulazak u borbeno vozilo bez uvrtanja tela.

Težina i naoružanje

Trup tenka je značajno preuređen, sa ugrađenim punim borbenim odeljenjem za 7 osoba. Još tri osobe čine posadu borbenog vozila: vozač, operator naoružanja i komandir.
Nakon uklanjanja kupole, težina tenkova dostizala je 27 tona, ali je težina Achzarit oklopnog transportera iznosila 44 tone. Gotovo celokupno povećanje težine potrošeno je na dodatni oklop za oklopni transporter, uključujući ugradnju kombinovanog oklopa i dinamičke zaštite.

Naoružanje Achzarita obuhvata kupole ili daljinski upravljane kupole sa mitraljezima. Instalirani su mitraljezi kalibra 7,62 mm, kao i veći kalibar od 12,7 mm.

Mogućnost Vojske Srbije

S obzirom na to da Vojska Srbije u svojim skladištima poseduje znatan broj tenkova T-55, postoji realna mogućnost da se ova vozila modifikuju po uzoru na izraelski Achzarit. Ovakva konverzija bi omogućila Srbiji da modernizuje svoju mehanizovanu pešadiju, pružajući bolje oklopno sredstvo za zaštitu trupa u borbenim uslovima, posebno u urbanim sredinama gde su laka vozila ranjiva. Ova modifikacija bi mogla značajno unaprediti operativne kapacitete vojske, pružajući vojnicima veću sigurnost na bojnom polju.

Poređenje modifikacije po uzoru na izraelski Achzarit sa jugoslovenskim transporterom M-80 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=496.msg1299#msg1299)

Modifikacija tenkova T-55 u teške oklopne transportere po uzoru na izraelski Achzarit mogla bi da predstavlja značajan korak napred za Vojsku Srbije, posebno kada se uporedi sa već postojećim transporterom M-80.

Oklopna zaštita i preživljavanje

Achzarit je poznat po svojoj izuzetnoj oklopnoj zaštiti, koja je rezultat uklanjanja tenkovske kupole i dodatnog oklopa, uključujući dinamičku zaštitu. Ovaj nivo zaštite pruža vojnicima znatno viši nivo preživljavanja u borbenim uslovima, naročito u urbanim sredinama gde su pešadijski borbeni transporteri poput M-80 ranjiviji na protivtenkovske granate i IED (improvizovane eksplozivne naprave).

M-80 je amfibijski pešadijski borbeni transporter koji je razvijen u Jugoslaviji tokom 1980-ih. Iako je M-80 relativno pokretan i dobro naoružan za svoj vremenski period, njegov nivo oklopne zaštite je značajno niži u poređenju sa Achzaritom. M-80 koristi aluminijumski oklop sa dodatnim čeličnim pločama, što ga čini lakšim i bržim, ali ga i čini ranjivijim na modernija protivtenkovska oružja.

Naoružanje i operativne mogućnosti

Achzarit oklopni transporter, sa svojim modifikovanim trupom i dodatnim prostorom za pešadiju, omogućava prevoz do 7 vojnika, uz dodatnu posadu od 3 člana. Naoružan je mitraljezima kalibra 7,62 mm i 12,7 mm, što mu daje fleksibilnost u različitim borbenim situacijama.

S druge strane, M-80, iako manji i lakši, ima integrisan top od 20 mm i koaksijalni mitraljez, što mu omogućava veću vatrenu moć u direktnim sukobima. Međutim, M-80 je dizajniran za brze operacije i manevrisanje, dok Achzarit nudi veću zaštitu i nosivost, što ga čini pogodnijim za dugotrajnije borbene operacije u teškim uslovima.

Operativna fleksibilnost

M-80 je osmišljen za amfibijske operacije, što mu daje prednost u prelaženju vodenih prepreka. Achzarit, s druge strane, nije amfibijski, ali njegova veća zaštita i mogućnost prilagođavanja modernim borbenim uslovima čine ga ključnim za operacije u visokorizičnim područjima.

Ako bi Vojska Srbije sprovela modifikaciju tenkova T-55 po uzoru na Achzarit, to bi omogućilo stvaranje teškog oklopnog transportera koji bi nadopunio i pojačao postojeću flotu M-80, pružajući dodatnu fleksibilnost i sigurnost u različitim borbenim scenarijima. Dok M-80 zadržava svoju ulogu brzog i mobilnog borbenog vozila, modifikovani Achzarit bi mogao da preuzme ulogu teškog oklopnog transportera, posebno u urbanim i visokorizičnim misijama gde je zaštita pešadije od suštinskog značaja.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2023/04/20/soviet-build-t-55-tank-is-the-basis-of-the-israeli-achzarit-apc/)

Obzirom da je u ovom slučaju tekst sa dva tenka, upostavaću ovde.

---

Tenkovi M1A1 Abrams i Leopard 2A6 zarobljeni su u Avdijevci

02.09.2024.

Nedavni snimci jedinica ruske armije na linijama fronta u blizini kritičnog grada Avdiivka u spornom regionu Donbasa otkrili su onesposobljenog glavnog borbenog tenka Leopard 2A6 koji je isporučio Nemačka, koji koristi ukrajinska vojska, zajedno sa teže oštećenim M1A1 koji je snabdevala Amerika.

Leopard 2A6 i M1A1 Abrams spadaju među najstrašnije tenkove u ukrajinskom arsenalu. Posebno, članice NATO-a su ih isporučivale u manjim količinama u poređenju sa drugim modelima kao što su Leopard 2A4, Leopard 1 i T-72. Leopard 2A6 se prvi put pojavio na linijama fronta u junu 2023. i brzo je počeo da trpi značajne gubitke protiv ruskih snaga. U međuvremenu, Abrams je debitovao u borbi u februaru 2024, tačnije oko Avdijevke.

[attachment=1]
Iako se većina sukoba sa Abramsovima odvijala oko Avdijevke, nekoliko je takođe raspoređeno da podrže ukrajinsku i savezničku ofanzivu na rusku oblast Kursk, koja je počela 6. avgusta. Prvo potvrđeno uništenje Abramsa dogodilo se u trećem nedelja avgusta.

Ruske snage su ranije zauzele brojne tenkove Abrams i Leopard 2, uključujući i modele Leopard 2A4 i Leopard 2A6. Većina tenkova Leopard 2 i Abrams isporučenih u region je zarobljena, neutralizovana ili uništena. Zapadne zemlje se suočavaju sa značajnim izazovima u nadoknađivanju ovih gubitaka.

[attachment=2]
Prvi potvrđeni gubitak tenka Abrams dogodio se 26. februara, samo tri dana nakon što su ova vozila prvi put primećena u borbi. Od tada su usledili višestruki gubici. Značajno je da se jedan od ovih poraza dogodio prve nedelje marta kada je ruski tenk T-72B3 uspešno gađao tenk Abrams.

Suočena sa značajnim gubicima u februaru i martu, ukrajinska vojska je odlučila da povuče svoje preostale tenkove Abrams do kraja aprila zbog sve veće zabrinutosti zbog njihove ranjivosti. Međutim, gubici su nastavili da rastu, sa značajnim incidentima 3. maja i 30. jula, kada je vođena artiljerija uspešno gađala ove tenkove, uništavajući ih na video snimku.

[attachment=3]
Snimljeno na video snimku 11. avgusta, pokazuje kako dron postiže taj podvig. S obzirom da Rusija već poseduje tenkove Leopard 2A6 i M1A1 Abrams, od kojih su mnogi u boljem stanju od najnovijih zarobljenih, njihova vrednost izvan propagande je neizvesna.  

Učinak zapadnih tenkova poput M1A1 Abrams i Leopard 2A6 u Ukrajini je sve veća zabrinutost zapadnih vojnih analitičara i zvaničnika. Kao razlozi za njihove borbe na bojnom polju istaknuta su različita pitanja.

Veliki problem je što ovi tenkovi, dizajnirani 1970-ih i 1980-ih, nisu opremljeni da se suprotstave naprednim protivtenkovskim sposobnostima ruskih snaga. Leopard 2A6, na primer, pokazao je posebnu ranjivost na ruske protivtenkovske rakete, koje su značajno napredovale otkako su ovi tenkovi prvobitno dizajnirani. Za razliku od savremenih ruskih tenkova koji su često opremljeni naprednim reaktivnim oklopom za suprotstavljanje takvim pretnjama, Leopard 2A6 nema adekvatnu zaštitu od najnovije protivtenkovske municije, što je dovelo do nekoliko značajnih gubitaka na bojnom polju.

[attachment=4]
Slično tome, M1A1 Abrams hvaljen po svojoj vatrenoj moći i oklopu, suočio se sa značajnim izazovima u Ukrajini. Dizajniran za drugačiju vrstu ratovanja – prvenstveno borbe na otvorenom terenu protiv slično opremljenih protivnika – Abrams se bori u raznolikom borbenom okruženju Ukrajine. Ovde su gusto urbano okruženje, blatnjavi uslovi i okretne neprijateljske snage naoružane naprednim protivtenkovskim oružjem doveli do značajnih gubitaka, zbog čega su ukrajinske snage povukle neke tenkove Abrams sa fronta.

Zapadni vojni zvaničnici i analitičari, uključujući stručnjake iz SAD i Nemačke, naglašavaju da ovi izazovi ističu neophodnost nadogradnje. I M1A1 Abrams i Leopard 2A6 nemaju sisteme aktivne zaštite (APS), koji su ključni za suzbijanje savremenih protivtenkovskih pretnji. Ova situacija je podstakla pozive za opremanje ovih tenkova modernom odbranom kao što su reaktivni oklop i APS, kako bi se osiguralo da su bolje pripremljeni za zahteve savremenih scenarija sukoba.
Zbog ovih ranjivosti, neki vojni analitičari sugerišu da novi zapadni tenkovi sami po sebi neće dramatično promeniti dinamiku bojnog polja osim ako se ovi problemi ne reše. Ovo naglašava razvoj moderne borbe, naglašavajući stalnu potrebu da se vojni hardver prilagodi i poboljša.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/09/02/m1a1-abrams-and-leopard-2a6-tanks-were-captured-in-avdiivka/)

---

Pa što im Zapadni mentori nisu poslali APS Trofej koji koristi IDF, ali takođe koji se itekako koristi kako na Abramsu M1A2 tako i na Leopardu, naročito verzije 2A6.

Ovo bi moglo u drugu temu jer se ne radi o tenku M-84, ali pošto je uopšteno, neka bude ovde :

https://www.youtube.com/watch?v=iy7zqBaMLhc

   Dobro je i što ste ovde postavili ovaj snimak. Može se mnogo naučiti iz njega. Na primer da je tenk uvek maskiran granjem i priručnim sredstvima tako da mu se izobliči silueta. To se uopšte ne radi u Ukrajini i nije ni čudo što ih dronovi tako lako nalaze i uništavaju...

Nisam nikakav stručnjak za tenkove i oklopnu tehniku uopšte, ali kao mašinskom inženjeru i vojniku u penziji, rusko - ukrajinski rat mi je nametnuo neka razmišljanja:

Mislim da je u ovom ratu daleko najveći procenat tenkova uništen dronovima. Razlika u ceni za tri ili četiri reda veličine neminovno nameće potrebu da se postojeći tenkovi prilagode novoj situaciji na bojištu, a konstruktori novih imaju veoma nezahvalan zadatak: da nađu optimum između klasičnih zadataka novog tenka i mogućnosti preživljavanja u uslovima kada rojevi dronova lete i prvenstveno traže tenkove...

U samom početku sukoba, dok su se ruski tenkovi kretali u marševskoj koloni, preko 300 tenkova je uništeno sa Džavelinom.
Obzirom da je Džavelin skup sistem, onda su primat preuzeli jeftini ali ubojiti dronovi.

Primera radi, Zapadni Oryx Blog (https://www.oryxspioenkop.com/2022/02/attack-on-europe-documenting-equipment.html), koji se u Zapadnu svetu uzima kao najprecizniji, tvrdi da je taj broj preko 2.000 uništenih tenkova. Od toga 3.368 ukupno tenkova, od kojih je uništeno 2.317, oštećeno 156, napušteno 364 i zarobljeno 531.

---

Pa onda Ukrajinsko Ministarstvo odbrane tvrdi da je uništeno preko 4.000 hiljade tenkova, ali i Zapadni izvori kažu da se ovaj broj nikako ne može uzeti sa sigurnošću.

Rusko Ministarstvo odbrane uopšteno izbegava da daje konkretne brojke o gubicima u vojnoj opremi, uključujući i tenkove.

---

Imamo i one brojke od preko 8.000 hiljada uništenih tenkova, u šta ne veruju ni mala deca.
Ruski gubici u Ukrajini nedavno su prešli još jednu prekretnicu, a ukupan broj tenkova za koje je Kijev tvrdio da ih je uništio prešao je granicu od 8.000.
Primer:
Od 01. jula taj broj iznosi 8.099, prema Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine.

---

Kako god bilo, visoka je stopa uništenih ili oštećenih ruskih tenkova.

Teško je utvrditi tačan broj uništenih ruskih tenkova, po mom sudu ta cifra je negde oko 1.500 tenkova (T-55/54, T-62, T-64, T-80 i T-90 raznih uglavnom modernizovanih varijanti).
Takođe treba praviti razliku broja totalno uništenih tenkova, oštećenih tenkova, zarobljenih tenkova i napuštenih tenkova. I još jedan momenat je prisutan na Oryx Blogu, oni broje ne samo tenkove, već i BTR-ove, KOT-ove i ostala oklopno borbena vozila koja nisu tenk. Takođe su prisutna čak i neborbena vozila tipa Kamaza, Krazova i sl.

Pošto su Rusi koristili T-55 kao "tenk samoubicu" (napune ga eksplozivom i na daljinski upravljaju do tačke kada aktiviraju eksploziv) ...da li se to piše Ukrajini kao "uništen tenk" ili ne ? Pitam za drugaricu ;D .

P.S. stara škola je bila luda kao struja. Na mene je najviše ostavio utisak ovaj desant sa pešadijom na tenku. To se ne uvežbava u ovim vremenima.

   Desant je bio jako popularan u II sv. ratu kada je pešadija uglavnom transportovana pešice ili konjskim zapregama, jako retko kamionima. Uglavnom, bez ikakve oklopne zaštite pa je vožnja na tenku bila sasvim pristojan način transporta u to vreme. Tenkovi su imali priključak za spoljni tzv. desantni šlemafon na spoljnom delu kupole preko koga je komandir pešadije mogao da komunicira sa komandirom tenka unutar vozila. Kod zapadnih tenkova u te svrhe se koristio induktorski telefon pričvršćen negde na spoljašnjosti tenka. Ovaj vid komunikacije je bio neophodan i kada se zahtevala podrška oklopnih jedinica npr. u gradskoj borbi ili za navođenje kada je tenk dejstvovao kao artiljerijsko oruđe.

   Danas je to retkost iz više razloga a osnovni je postojanje oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije koja u  njima zaštićena prati tenkove do mesta dodira s neprijateljem. Ni na novijim ruskim tenkovima od T-72 naovamo nemate više metalne držače na kupoli za koje se pešadija drži prilikom desanta. Danas čovek mnogo više vredi nego pre 70 godina...

Snimak prikazuje zarobljeni tenk Leopard 2A6 koji se proučava u Rusiji

03.10.2024.

Snimak je potvrdio da je najmanje jedan od glavnih borbenih tenkova Leopard 2A6 koje je isporučila Nemačka, a koji su zarobljeni od ukrajinskih snaga, poslat u glavno rusko postrojenje za proizvodnju tenkova, Uralvagonzavod, na proučavanje. Ruski mediji su izvestili da stručnjaci analiziraju komponente, sisteme i podsisteme tenka u cilju obaveštajnih podataka o njegovim sposobnostima, uključujući „procenu stvarnog vojno-tehničkog nivoa različitih sistema i samog zarobljenog vozila“.

Za razliku od ukrajinskih tenkova M1A1 Abrams, koji su takođe bili zarobljeni u prošlosti, tenkovi Leopard 2A6 poslati u zemlju nisu napravljeni posebno za izvoz, već su uzeti direktno iz zaliha nemačke vojske, što znači da se očekuje da će vozila integrisati osetljivije tehnologije. Leopard 2 je daleko najrasprostranjenija klasa tenkova u NATO-u, sa 15 država članica NATO-a trenutno upravlja vozilima, dok još nekoliko ima tenkove naručene ili se očekuje da će dati prve narudžbine. Ovo uključuje Finsku, koja se pridružila alijansi u aprilu 2023. i nudi preko 200 vozila, uključujući 100 novijih varijanti Leoparda 2A6. Stoga se očekuje da će ruske oružane snage visoko ceniti informacije o prednostima i slabostima klase tenkova dobijenim pristupom modernoj varijanti. Ruske snage su takođe zarobile starije tenkove Leopard 2A4, koji su u mnogo većem broju isporučeni u Ukrajinu, iako se ne očekuje da će zastarela vozila pružiti značajnije obaveštajne podatke. 

Tenkovi Leopard 2A6 su  prvi put raspoređeni na linijama fronta u junu 2023. tokom masovnih ukrajinskih ofanziva protiv ruskih jedinica fronta, a  narednih dana  su brzo snimljeni kako preuzimaju velike gubitke. Zarobljavanje više tenkova potvrđeno je na video snimku, a snimci koje su jedinice ruske armije objavile na linijama fronta u blizini strateški lociranog grada Avdijevke početkom septembra pokazuju izvlačenje onesposobljenog Leopard 2A6 i teže oštećenog tenka M1A1 Abrams. Ovo je usledilo nakon objavljivanja snimka 21. aprila koji potvrđuje hvatanje još jednog Leoparda 2A6.

Dok Rusija proizvodi klase tenkova koje su znatno naprednije od Leoparda 2A6, a očekuje se da će prednosti reverznog inženjeringa njihovih tehnologija biti ograničene, sposobnost boljeg razumevanja snage i ograničenja performansi tenka je posebno dragocena za svaku moguću buduću konfrontaciju sa NATO-om. , i mogao bi se preneti na strateške partnere kao što su Sirija i Belorusija koje se takođe suočavaju sa neprijateljskim članicama NATO-a naoružanim Leopard 2 na svojim granicama. 

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/footage-captured-leo2a6-study)

---

Vest se temelji na videu kojeg nisam uspeo da nađem.

Ruske oklopne rezerve za Ukrajinu – Baza Kozulka u Sibiru

13.10.2024.
 
Centralna baza tenkovskih rezervi pored grada Kozulka, u Krasnojarskom kraju u Sibiru. Interesantno, za ovu bazu ukrajinski izvori imaju dokaze da je još tokom neprijateljstava 2014 – 2015. pomagala pobunjeničke oklopne formacije Donjecka i Luganska.

Baza T-64 u srcu Sibira

Oštro oko pojedinih analitičara satelitskih snimaka, pratilo je brojno stanje u različitim vremenskim periodima. Opšta pretpostavaka je da se određeni broj tenkova u bazi Kozulka (ali i u drugim), koristi za utilzaciju. Odnosno, žargonskim rečnikom, određeni broj tenkova služi za “kanibalizaciju” kao delovi za potrebe drugih tenkova. Ovi nerespektivni tenkovi se posle uništavaju. Po mišljenju jednog procenjivača, baza je imala 265 tenkova koji su bili relativno borbeno sposobni, od kojih su 139 tenkova bili na konzervaciji na otvorenom, 228 tenkova je bilo u skladištu. Ukupno 220 tenkova je bilo namenjeno za uništenje (utilizaciju). Ukupno je u ovoj bazi bilo 513 tenkova i 40 tenkovskih mesta u hangarima.

Drugi procenitelj ima slične rezultate. On prati i vremenski okvir. Podaci ukazuju na ukupno 550 tenkova u skladištima Kozulka krajem 2022. godine. Kao što smo već govorili, nakon toga je određeni broj tenkova povučen iz baze. Na proleće se uviđa ta promena u brojnosti. Broj tenkova se smanjio na 420 tenkova. Ove brojke odražavaju promene u brojnom stanju tenkova u različitim vremenskim periodima, gde smanjenje broja u 2023. godini može ukazivati na povećanu upotrebu ili gubitke u sukobima, kao i na aktiviranje tehnika iz skladišta. Rekli smo da je Rusija raskonzervirala određeni broj T-64 iz 111. Centralne baze u Habarovskom kraju, ali i iz baze 2544. Rusi su ga koristili verovatno iz nužnosti da sačuvaju novije tenkove. Glavna kontroverza vezana za ovu bazu jeste činjenica da su mnogi od tenkova iz ove baze prepoznati u LNR i DNR tokom ranih godina rata. 

Izvor (https://tvfront.rs/namenska-industrija/ruske-oklopne-rezerve-za-ukrajinu-baza-kozulka-u-sibiru/)

Objašnjenje zašto ruski tenkovi ne koriste na tenkovima sistem aktivne zaštite (APS) na ukrajinskom ratištu

Ruski tenk T-90M koristi složen sistem zaštite koji uključuje i pasivne i aktivne komponente. Ovi sistemi su razvijeni kako bi pružili višeslojnu odbranu od savremenih pretnji, ali svaki od njih ima svoja ograničenja, posebno protiv novih tipova projektila koji napadaju odozgo.

Shtora-1

Ovaj sistem spada u „soft-kill” kategoriju, što znači da ne uništava direktno dolazeće pretnje, već ometa njihov sistem navođenja. Shtora-1 je osmišljen da se bori protiv starijih protivtenkovskih vođenih projektila (ATGM) koji koriste infracrvene senzore. Iako je ovaj sistem delotvoran protiv starijih modela raketa, on ne pruža zaštitu protiv savremenih oružja poput američkog projektila Javelin, koji napada tenk odozgo, ciljajući njegovu najranjiviju tačku – gornji oklop. Kod najnovijeg T-90M, deo ovog sistema (infracrvene lampe) je uklonjen, dok su zadržani delovi koji uključuju upozoravajući sistem i izbacivanje dimne zavese. Ovo omogućava delimičnu zaštitu, ali ne protiv naprednijih oružja​.

Arena-M

„Hard-kill” sistem Arena-M je razvijen da fizički uništi dolazeće projektile pre nego što pogode tenk. Ovaj sistem pruža sveobuhvatnu zaštitu od raketa koje napadaju sa strane ili pod pravim uglom. Međutim, kao i mnogi drugi ruski sistemi, ima poteškoća u suočavanju sa "top-attack" raketama poput Javelina, koje udaraju odozgo. Iako je Arena-M pokazala obećavajuće rezultate, još uvek nije u širokoj upotrebi, a do 2022. nije bila zvanično odobrena za masovnu proizvodnju​.

Drozd i Afghanit

Drozd je bio prvi generacijski APS (aktivni zaštitni sistem) razvijen 1980-ih, ali je brzo povučen zbog opasnosti koje je predstavljao za pešadiju u blizini tenka. Afghanit, najnoviji sistem koji se koristi na tenku T-14 Armata, pruža zaštitu od napada odozgo, ali zbog svojih dimenzija i integracije (nije modularan), trenutno nije kompatibilan sa T-90M. Njegova ugradnja bi zahtevala modifikacije vozila i nije modularan sistem koji bi mogao lako da se doda na postojeće tenkove.

Zaključak je da trenutno ne postoji potpuno funkcionalan i široko prihvaćen „hard-kill” APS na ruskim tenkovima, a oni koji postoje suočavaju se s tehničkim ograničenjima ili su u fazi razvoja. Sa druge strane, „soft-kill” sistemi kao što je Shtora-1 su prisutni na većini kompatibilnih vozila, ali su manje efikasni protiv naprednih pretnji kao što su projektili koji napadaju odozgo.

Robotizovani tenk u ruskoj vojsci postaje stvarnost! Video

23.10.2024.
 
Tenkovi su opstali uprkos tome što su se pojavili FPV- dronovi i dronovi kamikaze

Rat u Ukrajini ulazi u treću godinu ratovanja, a do sada se mnogo toga izmenilo posebno u upotrebi oklopno-mehanizovanih jedinica. Iako su svi tvrdili posebno oni na Zapadu da je vreme tenkova prošlo, pokazalo se da nije tako.

Tenkovi su opstali uprkos tome što su se pojavili FPV- dronovi i dronovi kamikaze. Tenkovi su opstali, preživeli sa raznim čudnovatim nadgradnjama poput kaveza na kupoli ili oklopnjavanjeu celog tenka “car mangal”.

https://www.youtube.com/watch?v=yCvmf-M5rCw

Isto tako i stari tenkovi veterani Hladnog rata T-55 i T-62 su postali u jednom trenutku robotizovane platforme, doduše sa male razdaljine do 500 m krcati eksplozivom sa kojima su ruske jedinice razbijale utvrđena uporišta Ukrajinske vojske. Ovo su bili prvi koraci u upotrebi tenkova kao robotizovanih platformi.

Međutim, sad se otišlo krak dalje, odnosno bolje reći miljama, gde se pojavljuje tenk T-90 ali kao kompletna robotizovana platfroma.
Tenk bez posade razvija (redizajnira) inicijativna grupa. Prema rečima inženjera, takvim rezervoarom će biti moguće upravljati na udaljenosti do 100 km ako postoji repetitor UAV.

Video (https://x.com/MrFrantarelli/status/1848748805895664118)

Doduše sada je se u fazi opitovanja.

Naime, poznatom ruskom televizijskom voditelju Slovjevu prikazan je jedan takav tenk u fazi opitovnja i kako izgleda automatsko upravljanje tenkom u kompletnim radnjama od okretanja kupole, startovanja motora, postavljanje granate iz obrtnog transportera u cev tenka.

Kako su naveli ruski inženjeri samo jedna osoba moći će da upravlja tenkom preko komandne stanice na daljini do 100 km, ako na teku postoji repetitor za besiplotnu letelicu.
Treba napomenuti da je ovaj tenk samo prototip i da su u toku ispitivanja, ali u slučaju realizacije to je još jedan korak da tenk postane robotizovana platfroma gde će daljinskim upravljanjem obezbediti se puni kapacitet upotrebe tenka, a ljudski gubici smanjiti na najmanjeu moguću meru!

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/robotizovani-tenk-u-ruskoj-vojsci-postaje-stvarnost-video/)

Video je od pre 8 meseci a događaj slično od pre 8-9 meseci

Bradley protiv T-90M: Analiza snimke bitke za Stepovo

Nedavno smo imali priliku pogledati dug i vrlo detaljan video sukoba ukrajinskog oklopnog vozila Bradley i ruskog tenka T-90M. Ovaj video pokušava analizirati viđeno iz svih dostupnih snimki, te izvući neke pouke iz prikazanog.

https://www.youtube.com/watch?v=9z7kDalkEfI

Koliko sam uspeo da vidim, kolege tenkisti su gađali nešto (kažu pešadiju u rovu) i toliko su bili usresređeni na cilj, da i nisu gledali ostatak bojišta.
Ko je (kriv) najodgovorniji, naravno ko drugi nego k-dir tenka. Nišandžija i vozač nikako nisu mogli (tehnički je nemoguće) da osmotre ostatak bojišta, zašao im je Bredli i zašao iza leđa te uništio prvo bacače dimnih kutija i same granete dimnih kutija, a potom je i pogođen neki sklop koji je imalo uticaja na SUV T-90M.
Drugo, što i kaže sam komentator, tenkovi uglavnom idu u paru, nedostatak pešadije u ruskoj OMJ taktici je po meni dosta čudan (to sam video još u Siriji u urbanoj borbi sa T-72).

Samim tim što je T-90M gađao neprijateljsku pešadiju, moralo je tu biti u blizini bar jedno odeljenje (jedan BVP) odnosno sedmorica mehanizovanih pešaka.

Ni jedan tenk nije imun da dejstvo, kao ni Merkava, Crni Panter tako ni T-90M...

Ruski tenk sa čeličnom zaštitom, domaća odbrana od dronova

Posada ruskog tenka pokazala je domaću odbranu od dronova, u vidu „čeličnih dredova“. Po prvi put su za zaštitnu nadstrešnicu tenka umesto lanaca i mreže pričvršćene čelične sajle za zaštitu od dronova.

https://www.youtube.com/watch?v=6fJ1RmB-VmU

T-62, T-72, T-80, T-90, T-14
Kazan - Viša tenkovska komandna škola.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/tank%20command%20school%20russia.mp4


Izvor: telegram kanal Zvezda

Video od pre 6 meseci. U to vreme još nije bilo Leoparda (doduše zarobljen Leopard 2A6 je još na "inspekciji"(čak verujem da će ga osposobiti bar da se kreće)), druge Leoparde mislim da nisu ni dovlačili sa linije fronta, čak ni dva ili tri uništena Čelendžera 2 (od zadnjeg uništenog u Kurskoj oblasti (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15006.msg676766#msg676766) skoro da nije ostalo ništa).

https://www.youtube.com/watch?v=wkQiZMKBGA8

Još jedan, istog sadržaja - pre tri meseca

https://www.youtube.com/watch?v=e3QD4fcm8Qw

Evo ovde i Leoparda, pre tri meseca

https://www.youtube.com/watch?v=syv_EVB-CZE

T-90M protiv Leoparda - ko je gospodar bojnog polja?

T-90M je vrhunac razvoja T-72 platforme, a ujedno i zaokret ka zapadnoj koncepciji tenkova i trenutno predstavlja najbolji ruski tenk.
Leopard 2 je legenda Hladnog rata i još odavno prozvan najopasnijim tenkom sa Zapada.

https://www.youtube.com/watch?v=C-ydfJ3cktU

Синдром "Трпињске цесте" је изгледа међународна тактичка појава!

Stiže 'T-100': Rusija je potvrdila da priprema novu klasu tenkova za proizvodnju

U septembru 2023. godine ruski državni mediji izvestili su da će fabrika tenkova Omsktransmaš ponovo pokrenuti proizvodnju glavnog borbenog tenka T-80, uz izveštaje koji ukazuju da su borbene sposobnosti te klase ostavile snažan utisak kako na osoblje koje upravlja njima, tako i na Ministarstvo odbrane. T-80 je bio daleko najskuplja i najsposobnija klasa tenkova u Sovjetskoj armiji, i uprkos tome što je bio tri puta skuplji od T-72, ​​nabavljen je u veoma velikom broju kako bi činio okosnicu flote od ranih 1980-ih. Mnogo veći proizvodni i operativni troškovi te klase u poređenju sa T-72, ​​međutim, naveli su rusko Ministarstvo odbrane da favorizuje T-72 nakon raspada SSSR-a, pošto se smatralo da je T-72 isplativiji i bolji. Ova odluka, doneta u vreme ekonomske krize 1990-ih, naišla je na značajan otpor većeg dela vojnog rukovodstva zbog značajno superiornih sposobnosti koje je T-80 zadržao. Kao rezultat toga, klasa tenkova je prestala da se proizvodi oko 1996. godine, dok je najnovija verzija T-72, ​​znatno poboljšani T-72BU, preimenovana u T-90.
 
[attachment=1]
Tokom 1980-ih pet glavnih pogona proizvodilo je glavne borbene tenkove za Sovjetsku armiju, a Omsktransmaš je bio jedan od tri najveća pored fabrike. Uralvagonzavod koja se nalazi na Uralskim planinama i fabrike Malishev koja se nalazi u današnjoj Ukrajini. Fabrika Omsktransmaš proizvodila je tenkove T-54/55 tokom većeg dela Hladnog rata do kasnih 1970-ih, do tada isključivo za izvoz, pre nego što je pretvorena u proizvodnju T-80. Tako su do kraja Hladnog rata postojala dva objekta za proizvodnju T-80 i tri za proizvodnju T-72, ​​pri čemu je ovaj drugi takođe izgrađen po licenci u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji. Omsktransmaš je imao ambiciozan program u toku od kasnih 1980-ih da razvije T-80 u tenk sledeće generacije, koji je konceptualno bio sličan T-14 koji se trenutno proizvodi na niskom nivou u Uralvagonzavodu sa posadom smeštenom u oklopnoj kapsuli i kupolom bez posade. Pošto se postsovjetska ruska ekonomija brzo smanjivala, tenk je plasiran stranim klijentima za finansiranje pod imenom Crni Orao. Međutim, pošto je Rusija stavila embargo na mnoge od svojih vodećih potencijalnih klijenata, uključujući Irak, Iran, Libiju i Severnu Koreju, finansiranje nikada nije ostvareno. 

[attachment=2]
Slično kao što je sledeća generacija T-72 dobila naziv T-90, tako je i to vrlo verovatno, iu skladu sa preovlađujućim trendovima u ruskom imenovanju svojih glavnih borbenih tenkova za novu varijantu T-80 koja će biti preimenovana. Oznaka 'T-100' ili 'može se spekulisati i imala bi smisla hronološki, i imajući u vidu očiglednu preferenciju za imena koja imaju dramatičnu težinu. Za razliku od T-90, koji je direktno nasledio T-72 u proizvodnji, a kratak period se čak i proizvodio uz njega, postojaće oko 30 godina razmaka između proizvodnje poslednjih sovjetskih T-80 i novog proizvodnog modela. To znači da se očekuje da će razlika u sposobnostima biti mnogo veća od one između poslednjih modela T-72B i osnovnog ranog T-90. Ostaje neizvesno u kojoj meri će dizajn T-80 biti modernizovan, međutim, posebno da li će i u kojoj meri biti ugrađeni elementi iz dizajna „Crnog Orla“.

Najekstremniji slučaj za novi program T-80 mogao bi biti napor finansiran da se razvije tenk sledeće generacije zasnovan na dizajnu, koji bi mogao biti obećavajući od potpuno čistog dizajna T-14 koji proizvodi Uralvagonzavod. Ekstremna kašnjenja u razvoju T-14 znače da bi konkurentski tenk mogao da obezbedi dragocenu zaštitu od programa T-14, istovremeno stavljajući povećan pritisak na Uralvagonzavod da ga sprovede. Ipak, s obzirom da Uralvagonzavod sada poseduje Omsktransmaš, i tako ima potpuni monopol na proizvodnju ruskih tenkova, opcije za povećanje efikasnosti kroz konkurenciju ostaju ograničene. Vrlo je verovatno da će novi T-80, verovatno sa novom oznakom, proizvesti najsposobniji ruski tenk, osim eventualno samog T-14.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/t100-incoming-tank-production)

По чланцима Михаила Барјатинског и других "тенковшчика" ОСРФ, Т-90 је практично Т-72 са куполом и СУВ Т-80 + ЕРО, али са аутопуњачем Т-72 (разликују се по смештају пуњења и граната Т-72/90 и Т-80 у механизму/"каруселу" - просто речено "рингишпилу").

Погонска група Т-80 се показала изузетно успешном, са гасном турбином и побољшаном, мада и даље механичком трансмисијом. Пали "као мина" у свим климатским условима, одмах излази на максималну снагу и вози док има горива. А ради на било које гориво које се прави од нафте, укључујући, како кажу, и саму сирову нафту из бушотине или сунцокретов "зејтин из бакалнице"(!?) ;D Аутопуњач под куполом се показао рањивим у условима постхладноратовских сукоба, а конвејерски пуњач у ниши куполе су развили само Украјинци, за страног наручиоца - Турску, мада су све то научни патенти још од пре 1991. (Питање интелектуалне својине и "права на патент" се у СССР није постављало) "Црни орао" - пр.640 је технолошки демонстратор са максималним развојем мање-више конвенционалних решења. Има примерак са 6 и са 7 ослоних бочних точкова, при чему дужи можда указује на одвојену оклопну капсулу посаде и безпосадну куполу налик Армати. На Русији је да одлучи шта им заправо треба. Армата јесте вероватно бољи избор, али је по цени можда недоступан тенк за земљу која је у великом рату, који заправо сами не признају. Надам се да такав однос према овом сукобу неће завршити као код нас... ако знамо да "Србија није била у рату". И то није једина злокобна сличност овог и наших страшних крвопролића.

Fabrika imena Mališeva u Harkovu je od 1987. proizvodila varziju T-80UD, a do tada T-64B.

Т-80УД су теоретски били одлични, али се до крајности форсиран мотор 6ТДФ показао непригодним за теренску, тим пре за могућу ратну употребу где не можеш очекивати ремонтну бригаду иза првог шумарка.. Завод имени Малишева постоји још само у мозгу Зеленског.

Petocilindrični motor na  T-64 je imao 700KS, tj. 140KS po cilindru, a šestocilindrični na T-80UD 1.000KS, tj.167KS po cilindru. Prečnik (120mm) i hod klipova (2X120mm) su isti. A T-80UD je dvije decenije (i malo više) mlađi od T-64.

Prikazan je sistem zaštite "Volnorez", koji parališe dron u blizini tenka. Konkretno u videu je prikazano ometanje sa tenkova T-90M Proriv.

Voditelj Aleksej Jegorov prikazao je snimak testiranja novog ruskog sistema za zaštitu tenkova od dronova, sistema za elektronsko ratovanje "Volnorez". Ranije smo govorili o sistemu elektronskog ratovanja "Volnorez", koji je već ušao u službu u trupama, ali tehničke informacije o njemu još uvek nisu date. Testovi se vrše na civilnom kvadrokopteru DJI, koji se najčešće koristi za osmatranje i izviđanje, ali programeri i voditelj kažu da sistem za elektronsko ratovanje "Volnorez" takođe štiti tenkove od FPV dronova. Kao što se vidi sa snimka, kompleks radi i dron gubi kontakt sa operaterom.

https://www.youtube.com/watch?v=fKcyj4Hopcw

Ruske trupe počele su da koriste sistem za elektronsko ratovanje "Sanija" za zaštitu tenkova od dronova, od kojih je jedan primećen na tenku T-80BVM. Sistem za elektronsko ratovanje "Sanija" dizajniran je za suzbijanje FPV dronova i razvijen je od strane ruske kompanije 3mk.

Kompleks je opremljen sa osam antena i dostupan je u stacionarnoj i mobilnoj verziji. Kompleks ne radi stalno, već se automatski uključuje samo kada se detektuje zračenje FPV dronova, za to je opremljen detektorom dronova Bulat, o čemu smo ranije govorili. Sistem za elektronsko ratovanje "Sanija" potiskuje radne frekvencije dronova od 450 MHz, 900 MHz, 1,2 GHz, 1,5 GHz, 2,4 GHz i 5,8 GHz.

Prema proizvođaču, dronovi se detektuju na dometu do 1.5 km i potiskuju u krugu od 1 km. Udaljenost ometanja frekvencija dronova zavisi od vremenskih prilika, uslova terena i karakteristika kamikaza drona. Antene kompleksa su sposobne da se sklone i vrate u prvobitni položaj, što je zgodno kada se oprema pomera u šumi. Težina kompleksa za elektronsko ratovanje "Sania" je 26 kilograma.

https://www.youtube.com/watch?v=zyyKiwaeRhk

Broj glavnih borbenih tenkova po državama

[attachment=1]

Samo bih imao primedbu bar što se tiče Srbije (46.), tačno je da VS ima aktivnih 220 (čak i neki tenk preko), ali takođe ima oko 100 tenkova u ratnoj rezervi (pošto je jedan deo T-55 prodat).

Ako uzmemo Kinu za primer. Kina nema 6.450 aktivnih tenkova, već:

Tenk	Procena broja	Glavno oružje-top	Godina razvoja
Type 99 (ZTZ-99)	1.000	125 mm	1999.
Type 96 (ZTZ-96)	1.500 - 2.000	125 mm	1996.
Type 85 (ZTZ-85)	400-500	125 mm	1980.
Type 59 (ZTZ-59)	1.000	100 mm	1950.
Type 15 (ZTZ-15)	Nekoliko stotina	105 mm	2010-ih godina

Već ima 4.800 tenkova (sa sve lakim tenkovima Type 15), a to je već razlika od 1.650 tenkova, što čini već dosta značajnu razliku.

Recimo Type 59 je proizveden oko 9.500 jedinica, a postojao (ili postoji još uvek) u verziji I i verziji II čak 5.000 jedinica, i zvanično je bio na brojnom stanju do 2002. godine, a kasnije je verovatno gro tih tenkova prebačeno u ratnu rezervu. Ako se računa RR za jednu zemlju, onda bi valjda trebalo da se broji za sve zemlje.

I ako tom broju dodamo i tenkove Type 63/Type 62 kalibra glavnog topa 85 mm (laki tenkovi), čak ni onda nema koliko je to navedeno na slikovnom prikazu.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/)

Зар Србија није имала 232 тенка у бригадама КоВ, пре доласка оних 30 руских тенкова Т-72 и формирања посебног тенковског батаљона у Нишу?

Мана свих ових листи је да се базирају на броју, а не на квалитету тенкова.
Канада нема 100 тенкова, него 74, ако је веровати Википедији. Куба има више од 900 тенкова, колико су навели - али то су Т-55 и Т-62. За Сирију нисм сигуран када је било када у историји имала тих 3280 тенкова које помињу. Бразил је испред Израела и Емирата, а нема ништа осим америчких М-60 и Леопарда 1.

 

Rusija je izgubila više tenkova kod Pokrovska nego što bilo koja zemlja u Evropi ima u svojoj vojsci

Rusija trpi sve više gubitaka pokušavajući da izgleda kao strana koja pobeđuje.
Dinamika ruskih gubitaka ukazuje na cenu ruske ofanzive.

Rusija je kod Pokrovska izgubila više tenkova nego što bilo koja zemlja u Evropi ima u svojoj vojsci.
Teško je poverovati, ali su ruski gubici oklopnih vozila kod Pokrovska veći od gubitaka nemačke vojske u Staljingradskoj bici. Bitka kod Pokrovska može postati jedna od najvećih ofanziva u istoriji po broju izgubljenih oklopnih vozila.

[attachment=1]

Izvor: Ukrajinski (https://x.com/naalsio26)

Neobična fotografija ruskog tenka kojem je posle dejstva po njemu kupola tenka završila ispod asfalta

[attachment=1]
Izgleda da se aktivirala municija u obrtom transporteru te je kupola odletela u vis, te je prilikom pada kupole na asfalt udarila tolikom silinom da se ukopala ispod zemlje.

Ratni tenkovi su na izmaku? Rusija se suočava sa alarmantnim nedostatkom do 2025.

10.12.2024.

Teški rat u Ukrajini doveo je rusku vojnu mašinu do tačke preloma, gde se gubici na bojnom polju, ekonomski napori i tehnološki nedostaci spajaju na način koji bi mogao da redefiniše kapacitet zemlje da održi svoju kampanju.

Ogroman danak na opremi—posebno tenkovima i artiljeriji—naprezao je čak i duboke rezerve sovjetske ere, sa proizvodnim kapacitetom koji je posustao pod teretom sankcija i logističkih izazova.

Pažljiviji pogled otkriva složen i sve krhkiji sistem, sa pukotinama koje se protežu izvan bojnog polja i u same temelje ruskog vojno-industrijskog kompleksa.

U srcu krize je neravnoteža između uništenja i proizvodnje. Svakog meseca ruske snage gube više tenkova i artiljerijskih sistema nego što njihove fabrike mogu da proizvedu. Podaci koje je prikupio Oriks  (https://www.oryxspioenkop.com/)— grupa koja pomno proverava vojne gubitke — pokazuju da je Rusija već izgubila preko 3.600 tenkova, 279 haubica i skoro 1.000 samohodnih artiljerijskih sistema i minobacača.

Ukupan gubitak oklopnih vozila premašuje 11.000, što je zapanjujući broj za svaku modernu vojsku. Čak i dok ruske fabrike rade punim kapacitetom, njihova proizvodnja je užasno manja da nadoknadi iscrpljenost bojnog polja.

Ova neravnoteža je pojačana Zapadnim sankcijama, koje su ugušile snabdevanje kritičnim komponentama, ostavljajući ključne proizvodne linije nesposobnim da zadovolje potražnju. Jedan od najalarmantnijih pokazatelja ovog pada je oslanjanje na obnovljene zalihe iz sovjetskog doba.

NATO panika!! Ruska fabrika oružja masovno proizvodi novi tenk T-90

Ruska fabrika naoružanja masovno proizvodi novi tenk T-90. Proizvodnja i razmeštanje T-90M "Proriv" naglašava posvećenost Rusije održavanju ogromnih oklopnih snaga. Napredne tehnologije tenka i dokazana borbena efikasnost u Ukrajini naglašavaju njegov značaj u vojnoj strategiji Rusije. Kako NATO odgovara na ovaj razvoj događaja, dinamika između ruskih tenkovskih sposobnosti i zapadnih odbrambenih mera nastaviće da oblikuje budućnost oklopnog ratovanja. Fabrika Uralvagonzavod, sa svojim kapacitetom da proizvodi stotine tenkova godišnje, ostaje u srcu ovog vojnog pejzaža koji se razvija.
https://www.youtube.com/watch?v=lewflNXYOak

Prema izveštajima Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (https://rusi.org/) (RUSI) i Međunarodnog instituta za strateške studije (https://www.iiss.org/) (IISS), otprilike 85% tenkova i oklopnih vozila raspoređenih na frontu nisu novo proizvedeni, već su prenamene iz dugotrajnog skladištenja.

Iako je ovo omogućilo privremeni odmor, satelitski snimci koje su analizirali nezavisni stručnjaci pokazuju da su ove rezerve presušile. U ključnim skladišnim objektima kao što je depo Vagzhanovo u Burjatiji, preko 40% uskladištenih tenkova i vozila je već stavljeno u upotrebu, prema istragama The Moscov Times-a.

Preostala oprema, često stara decenijama i loše očuvana, predstavlja značajne izazove za obnovu i borbenu gotovost.

Ovo pitanje dodatno otežava vidljiva degradacija ruskih proizvodnih kapaciteta. Ruski modeli T-90M, jednog od najnaprednijih tenkova u Rusiji, sada silaze sa proizvodnih linija bez kritičnih komponenti, kao što su laserski vođeni sistemi za ciljanje koji omogućavaju preciznu paljbu (prim. aut. da tenkovi nemaju laser za merenje daljine do mete, u to ne verujem, doduše merenje daljine do cilja se može izvršiti i ručno, odnosno uz pomoć končanice nišanske sprave, mada je sa laserom sve daleko lakše, brže, preciznije... a izmerena daljina do cilja ide u računar koji dodaje parametre meteoroloških uslova, odabira projektila i automaski vrši korekciju vatre).

Odsustvo ovih sistema, prvi put primećeno krajem 2023. godine, ozbiljno je uticalo na borbenu efikasnost ovih vozila. Majkl Džerstad, vojni analitičar u IISS, napominje da ovo predstavlja širi trend opadanja tehnološke sofisticiranosti, direktan rezultat sankcija koje su ograničile pristup naprednoj  elektronici i materijalima.

Prema Oriks-u, Rusija je već izgubila 120 T-90M, sa samo 175 isporučenih na front – broj koji je daleko ispod onoga što bi bilo potrebno da se nadoknade gubici na bojnom polju.

Ekonomske osnove ruskih vojnih napora takođe počinju da pokazuju znake naprezanja. Budžetski dokumenti predstavljeni Državnoj Dumi otkrivaju naglo usporavanje rasta vojne proizvodnje.

Unutar ruskog tenka T-90M u Ukrajini
https://www.youtube.com/watch?v=Xd7Tq2I1MrA

Nakon snažnog povećanja od 30,2% u 2023. i 15,1% u 2024. godini, projekcije za 2025. pokazuju usporavanje rasta na samo 5%. Ova stagnacija odražava iscrpljenost brzih rešenja i lakih rešenja, kao i kumulativni uticaj sankcija koje su otežale nabavku čak i osnovnih materijala i komponenti.

Iza brojeva leži dublja priča o ljudskim i organizacionim troškovima ovog iscrpljivanja. Ruski vojnici se sve više šalju u borbu sa zastarelom i loše održavanom opremom, što pogoršava ionako visoku stopu žrtava.

Izveštaji sa fronta sugerišu da se posade bore da se prilagode neusklađenim ili nekompletnim sistemima, kao što su tenkovi kojima nedostaju odgovarajući senzori za ciljanje ili komunikaciona oprema.

Ovi nedostaci ne samo da smanjuju borbenu efikasnost već i narušavaju moral, sa anegdotskim dokazima koji ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među trupama i njihovim komandantima.

Druga dimenzija krize je strateška kocka koju Rusija uzima sa svojom industrijskom bazom. U očajničkom pokušaju da održi svoje ratne napore, Moskva je ubrzala kanibalizaciju svojih preostalih zaliha, oduzimajući starije sisteme za delove kako bi novije održale u funkciji.

Ova strategija je inherentno neodrživa i postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnom kapacitetu Rusije da postavi kredibilne konvencionalne vojne snage. Analitičari upozoravaju da bi se do 2025. zemlja mogla suočiti sa kritičnim nedostatkom tenkova i drugih oklopnih  vozila , što bi je primoralo da donese teške odluke o tome kojim frontovima da daje prioritet, a koji da napusti.

Podjednako zabrinjavaju i geopolitički posledice ovog pada. Tradicionalna ruska tržišta za izvoz oružja, koja su dugo bila izvor prihoda i uticaja, počela su da presušuju. Zemlje koje su se nekada oslanjale na rusko oružje sada traže negdje drugdje, navodeći zabrinutost oko kvaliteta i pouzdanosti.

Ova erozija tržišnog udela dodatno podriva sposobnost Rusije da finansira svoj vojno-industrijski kompleks, stvarajući začarani krug opadanja kapaciteta i sve veće izolacije.

Uprkos ovim izazovima, čini se da je Moskva odlučna da nastavi napred, oslanjajući se na gole brojeve kako bi savladala svoje protivnike. Maks Bergman, ekspert Centra za strateške i međunarodne studije, napominje da ova strategija nosi inherentne rizike.

„Kvantitet ima svoj kvalitet“, priznaje on, ali upozorava da je oslanjanje na masovnu proizvodnju inferiornih sistema gubitnički predlog u modernom bojnom polju kojim dominiraju preciznost i tehnološka superiornost.

Naredne godine će biti odlučujuće za vojnu sreću Rusije. Sa smanjenjem rezervi, opadanjem proizvodnje i pooštravanjem sankcija, sposobnost Kremlja da održi svoje ratne napore je u ozbiljnoj sumnji.

Kako se pukotine u njenoj ratnoj mašini budu širile, posledice će se širiti daleko izvan Ukrajine, preoblikujući globalni položaj Rusije i ravnotežu snaga u regionu. Za sada, pitanje nije samo koliko dugo Rusija može da se bori, već i po koju cenu – i sa kojim alatima – će to pokušati.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2024/12/10/war-tanks-running-out-russia-faces-alarming-shortage-by-2025/)

---

Mnoge pomenute stavke koje navodno nedostaju za tenkove bih bezmalo mogao da im nabavim, laser i sredstva veze, samo da mi jave da li im treba za unutrašnju ili spoljnu radio vezu. :)
Šalim se malo, naravno da ne bih mogao da im ja nabavim bilo šta, niti bih to radio čak i da mogu, ali ovakve stavke bi srpska namenska industrija bez ikakvih problema mogla da Rusiju redovno snabdeva.
Mogli su da izmisle, umesto ovih besmislica, daleko smisleniju neistinu. Belorusija, Kina, Indija, Kazahstan, Nikaragva, Vijetnam, Srbija i na kraju Sirija (mada će se za Siriju još videti...) osvojili su odavno pomenute tehnologije i sirovine koje navodno nedostaju Rusiji za iste.

Kako se ruske tenkovske posade uvežbavaju za uništavanje tenkova NATO proizvodnje.

https://www.youtube.com/watch?v=vnKRfFaKciM

Jako lepa animacija urađena preko AI od kolega sa TV Fronta, povodom prodora Oružanih snage Rusije na svega tri kilometra od najvećeg rudnika uglja u Ukrajini „Pokrovskoja“

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/ruski_tenkovi_ai_animacija.mp4

Izvor: TK FRONT vest

Ruska industrija uči brzo! Tenkovi T-90 i T-72 ekspresno modernizovani: „Današnji tenk više ne liči na onaj iz 2022“

31/12/2024
 
Ruski konzorcijum Uralvagonzavod objavio je 31. decembra 2024. završetak isporuka tenkova T-90M Proryv i T-72B3M Ministarstvu odbrane Rusije za tekuću godinu. Tradicionalno, tenkovi su ukrašeni ruskom zastavom i novogodišnjom jelkom.

[attachment=1]
„Naučno-proizvodna korporacija Uralvagonzavod uspešno je završila 2024. godinu realizacijom dva velika ugovora. Završne serije tenkova T-90M Proriv i modernizovanih T-72B3 isporučene su ruskom Ministarstvu odbrane.

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/ruski_tenkovi_ukraseni_novogodisnjim_jelkama.mp4

U skladu s tradicijom, proizvođači tenkova su ukrasili borbena vozila postavljajući rusku zastavu na T-90M Proryv i novogodišnju jelku na T-72B3M“, navodi se u trijumfalnom saopštenju kompanije, prenetom od strane agencije Interfaks.

Antidron strukture i ometači kao deo modernizacije tenkova

Predstavnici Uralvagonzavoda istakli su da je od početka „specijalne vojne operacije“ (kako ruske vlasti nazivaju agresiju na Ukrajinu) na tenkovima izvedeno preko 100 promena u njihovom dizajnu.

„Na primer, svi tenkovi su sada opremljeni antidron mrežama i ojačanim gumenim zaštitama. Takođe, zadnji deo tenka i odeljak za motor i transmisiju dobili su dodatnu zaštitu. Pored toga, sada su opremljeni sredstvima za smanjenje radarskog odraza i sistemima elektronskog ratovanja za borbu protiv dronova“, saopštili su predstavnici kompanije.

„Tenk s početka 2022. i tenk s kraja 2024. su, moglo bi se reći, dva različita borbena vozila. Na primer, kada je reč o zaštitnim sistemima, mnogi izazovi s kojima smo se suočili nisu bili predviđeni. Međutim, odmah su izvršene potrebne izmene. Naši projektanti radili su danonoćno, a radnici u fabrici brzo su implementirali promene na vozilima koja su već bila u proizvodnji“, izjavio je generalni direktor kompanije, Aleksandar Potapov.

T-90M Proriv – najnapredniji ruski tenk

Tenk T-90M Proriv predstavlja najnapredniji model u porodici T-90 i najpogodniji je za savremene borbene uslove zahvaljujući integrisanoj zaštiti, automatizovanom sistemu za upravljanje vatrom i merama za povećanje preživljavanja na bojnom polju.

Vozilo je dobilo potpuno novu kupolu, različitu od one u serijskoj proizvodnji, kao i snažniji motor od 1.130 konjskih snaga. Proriv je opremljen topom kalibra 125 milimetara, koji omogućava uništavanje neprijateljskih tenkova na udaljenosti do pet kilometara.

[attachment=2]
Pored toga, mogućnost razmene podataka s drugim borbenim vozilima u realnom vremenu postala je jedna od glavnih karakteristika ovog modela.

Oklop tenka je ojačan bočnim pločama s modulima dinamičke zaštite Relikt. Takođe, tenk je dobio novi top kalibra 125 milimetara sa povećanom trajnošću cevi, novu radio-stanicu R-168-25U-2 Akveduk, modernizovanu opremu za gašenje požara i višenamenski nišan Sosna-U.

Ruska industrija, vođena iskustvom stečenim u sukobu u Ukrajini, brzo se prilagodila novim izazovima na bojnom polju.

Modernizacija tenkova T-90M i T-72B3M pokazuje spremnost Rusije da implementira tehnološka rešenja u cilju povećanja efikasnosti i preživljavanja svojih borbenih vozila u savremenim vojnim sukobima.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/12/31/ruska-industrija-uci-brzo-tenkovi-t-90-i-t-72-espresno-modernizovani-danasnji-tenk-vise-ne-lici-na-onaj-iz-2022/)

---

Nikako mi nije jasno, a odavno smo upoznati sa tenkom T-90M Proriv da taj tenk nije dobio novi naziv tipa T-95 ili T-100. Kao što se i navodi u tekstu ovog priloga, primer tenk T-90, T-90A ili T-90S nema nikakve veze sa tenkom T-90M (dobro ne baš nikakve, ali razlike su drastične), čak im ni kupola nije iste dimenzije.
Ilustracije radi, iako je već postovan ovaj prikaz, evolucija kupole tenka T-90, T90A i T-90M.

[attachment=3]
Uralvagonzavod se nalazi u gradu Nižnji Tagil (Нижний Тагил), u Sverdlovskoj oblasti na Uralu. Ovaj grad je jedan od glavnih industrijskih centara Rusije, posebno poznat po teškoj industriji i vojnoj proizvodnji.

Uralvagonzavod je najveća fabrika tenkova u Rusiji i jedna od najvećih na svetu. Tu se proizvode tenkovi kao što su T-72, T-90, kao i moderni T-14 Armata. Pored vojnih vozila, fabrika proizvodi i teretne vagone, što objašnjava deo naziva „vagonzavod“.

[attachment=4]
[attachment=5]

"Ajde časkom da namestimo pogonski točak!"

Ugradnja pogonskog točka na tenk T-64:

https://www.youtube.com/watch?v=8Jf-IHMEfqw

Najbolji zapadni tenk, mišljenje ruskog oficira koji je učestvovao u NATO programima

Svoje mišljenje o najboljem stranom tenku dao je ruski oficir koji je u prošlosti učestvovao u programu NATO-a za mir, prekvalifikaciji viših oficira i vozeći vrhunske zapadne tenkove. Zanimljivo, retko, stvarno mišljenje Feliksa Oganesijana u epizodi programa Vojnog prijema o najboljem zapadnom tenku NATO-a. Ruski oficir je vozio američke tenkove Abrams, nemački tenk Leopard, francuski tenk Leclerc i britanski tenk Čelendžer.

https://www.youtube.com/watch?v=S0BVm7j6aIA

Gubici ruskih tenkova su naglo porasli: Preko 3600 tenkova je palo 2024.

05.01.2025.

Ukrajinske snage su 2024. godine zadale značajne udarce ruskim oklopnim sposobnostima, navodno uništivši ili oštetivši više od 3.000 tenkova i skoro 9.000 drugih oklopnih vozila.

Ova zapanjujuća stopa osipanja pokreće ozbiljna pitanja o sposobnosti Rusije da izdrži takve gubitke u srednjem roku, posebno kada je njena odbrambena industrijska baza pod pritiskom.

Prema podacima ukrajinskog Generalštaba , od 1. januara 2024. do 1. januara 2025. godine ukrajinske trupe su uklonile 3.689 tenkova, 8.956 borbenih vozila pešadije (IBM), 13.050 artiljerijskih sistema i 407 sistema PVO. Ove brojke ilustruju kontinuiranu i sistematsku degradaciju ruske vojne opreme tokom cele godine.

Oriks baza podataka je probila 100 izgubljenih ruskih tenkova T90M. Prikaz  gubitaka T-90M

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/unistavanje_t90m.mp4

Ovako veliki gubici ne samo da su oslabili ruske frontove, već su i opteretili njihovu logističku infrastrukturu i infrastrukturu za popravku, otežavajući napore da se održi operativna spremnost.

Najintenzivniji gubici zabeleženi su tokom pojačanih ofanzivnih dejstava u Donjeckoj oblasti tokom septembra i oktobra 2024. Tokom ovog perioda, ruske snage su navodno izgubile najmanje 197 tenkova, 661 oklopni transporter (APC) i 65 velikih artiljerijskih sistema.

Ovi gubici su verovatno pogoršani u letnjim mesecima juna i jula kada su ruske jedinice pokušavale česte mehanizovane napade u zapadnoj Donjeckoj oblasti, operacije koje su često kulminirale značajnim gubicima vozila.

https://www.youtube.com/watch?v=TzR8BacYS6U&t

Velika učestalost ovih napada sugeriše strateški pritisak ruskih snaga da povrate izgubljeno tlo. Ipak, visoka cena opreme izazvala je zabrinutost oko održivosti takve taktike.

Stope proizvodnje ruskih oklopnih vozila ukazuju na sve strašnije izglede. Vojni analitičar Kostjantin Mašovec primetio je početkom 2024. da ruska odbrambena industrija može da proizvede ili temeljno modernizuje samo oko 250 do 300 tenkova godišnje i da popravi sličan broj.

Ovaj kapacitet je daleko ispod 3.600 tenkova za koje Ukrajina tvrdi da ih je neutralisala samo u toj godini. Ovo neslaganje naglašava kritičnu ranjivost ruskog vojno-industrijskog kompleksa, koji se bori da održi korak sa zahtevima dugotrajnog sukoba.

Britanski međunarodni institut za strateške studije (IISS) je potvrdio ove izazove, sugerišući da, iako bi Rusija mogla privremeno da održi trenutne stope gubitaka korišćenjem zaliha iz sovjetske ere, takvi napori imaju jasno ograničenje. Od početka 2024. godine, IISS je procenio da bi Rusija mogla da nastavi ovim tempom gubitaka do otprilike 2026. godine, u velikoj meri u zavisnosti od renoviranja starijih vozila iz skladišta.

Međutim, kvalitet i borbena efikasnost ovih starijih vozila su pod znakom pitanja, jer su mnoga decenijama bila skladištena u neoptimalnim uslovima, potencijalno ugrožavajući njihovu pouzdanost na bojnom polju.

Satelitski snimci i analize iz izvora društvenih medija koji prate ruska vojna skladišta pružili su dalji uvid u iscrpljivanje ruskih rezervi. Do kraja decembra, procene su pokazale da je Rusija imala oko 47 procenata svojih predratnih rezervi tenkova, 52 procenta svojih IFV-a i 45 procenata svojih transportera koji su ostali u skladištu.

Značajno je da su noviji modeli poput T-90 i T-80 u velikoj meri korišćeni, dok stariji modeli u skladištu pate od vremenskih i vremenskih uticaja. Ovo oslanjanje na zastarelu opremu naglašava izazove sa kojima se suočava ruska vojska dok pokušava da popuni svoje redove usred tekućih gubitaka.

Ove sve manje rezerve i rastuće stope gubitaka, skoro utrostručene one iz prvih godina sukoba, sugerišu kritičnu prekretnicu. Projekcija IISS-a iz početka 2024. da bi Rusija mogla da zadrži gubitke u oklopnim vozilima do 2025. možda više neće važiti.

Kako se ruske snage suočavaju sa sve većim izazovom da popune svoje oklopne flote koje je sve manje, održivost njihovih ratnih napora sve više dolazi u pitanje.

Dugoročne strateške implikacije za Rusiju su duboke, jer bi kontinuirani gubici ovog obima mogli ozbiljno da potkopaju njenu sposobnost da projektuje moć i održi teritorijalnu kontrolu u spornim regionima.

Štaviše, pritisak na rusku odbrambenu industrijsku bazu mogao bi dovesti do širih ekonomskih i političkih reperkusija. Potreba za povećanjem proizvodnje usred međunarodnih sankcija i ekonomskih ograničenja može naterati Rusiju da preusmeri resurse iz drugih kritičnih oblasti, pogoršavajući domaće izazove.

Kako se rat nastavlja, odnos snaga na bojnom polju mogao bi se odlučno promeniti u korist Ukrajine, pod uslovom da zadrže trenutnu stopu iscrpljivanja i dobiju stalnu podršku svojih međunarodnih saveznika.

https://www.youtube.com/watch?v=CPSg9RotY1A&t

U kontekstu sukoba koji je u toku i značajnih gubitaka u oklopnim vozilima, ruska postrojenja za proizvodnju tenkova našla su se pod intenzivnom kontrolom. Ove fabrike su sastavni deo napora zemlje da popuni svoje osiromašene oklopne snage.

Primarne fabrike za proizvodnju rezervoara u Rusiji uključuju Uralvagonzavod u Nižnjem Tagilu, Omsku fabriku transportnih mašina i fabriku Kirov u Sankt Peterburgu. Svaki od ovih objekata igra ključnu ulogu u proizvodnji i modernizaciji ruskog oklopnog voznog parka.

Uralvagonzavod, koji se nalazi u Nižnjem Tagilu, najveći je proizvođač tenkova na svetu i primarni proizvođač glavnih ruskih borbenih tenkova (MBT). Ovo postrojenje je odgovorno za proizvodnju serije T-90, koja uključuje T-90A i napredniji T-90M.

https://www.youtube.com/watch?v=UC1PeX1jhJo&t

T-90M se posebno promoviše zbog svoje poboljšane zaštite, vatrene moći i mobilnosti, sa naprednim kompozitnim oklopom i modernim sistemom za kontrolu vatre.

Uralvagonzavod je takođe uključen u razvoj i ograničenu proizvodnju T-14 Armata.

Ruski MBT nove generacije, koji je bio široko objavljen, ali ostaje u relativno malom broju zbog proizvodnih i finansijskih izazova.

Omska fabrika transportnih mašina, koja se često naziva jednostavno Omsktransmaš, specijalizovana je za proizvodnju teških oklopnih vozila, uključujući seriju T-80. T-80, prvobitno razvijen u kasno sovjetsko doba, prošao je kroz razne nadogradnje, što je rezultiralo modelima poput T-80BVM.

Ova modernizovana verzija uključuje poboljšani oklop, novi sistem za kontrolu vatre i mogućnost rada u ekstremnoj hladnoći, što je čini pogodnom za primenu u teškim okruženjima kao što je Sibir.

Omsktransmash nastavlja da unapređuje starije T-80 na BVM standard, sa ciljem da produži njihov radni vek i poboljša efikasnost na bojnom polju.

Fabrika Kirov u Sankt Peterburgu, iako je istorijski poznata po proizvodnji tenkova KV i IS tokom Drugog svetskog rata, sada se prvenstveno fokusira na održavanje i modernizaciju postojećih oklopnih vozila.

Ova fabrika igra pomoćnu ulogu u ruskoj strategiji oklopnih vozila nadogradnjom starijih tenkova, kao što je T-72, ​​na standarde T-72B3 i T-72B3M. Ove nadogradnje uključuju moderne sisteme za kontrolu vatre, poboljšane motore i poboljšanu zaštitu oklopa, osiguravajući da stariji tenkovi ostanu relevantni za borbu.

Uprkos ovim naporima, proizvodni kapacitet ovih fabrika ograničen je nekoliko faktora, uključujući međunarodne sankcije, logističke izazove i zastarelu infrastrukturu.

Procenjuje se da je kombinovana proizvodnja novih i modernizovanih tenkova iz ovih postrojenja između 250 i 300 jedinica godišnje, što je daleko ispod brojeva potrebnih da bi se nadoknadili gubici u Ukrajini.

Pored toga, oslanjanje na dizajn i zalihe iz sovjetske ere dodatno komplikuje sposobnost Rusije da postavi moderne i tehnološki napredne oklopne snage.

Kako se sukob nastavlja, pritisak na ove proizvodne pogone će se verovatno intenzivirati, a Kremlj se zalagao za povećanje proizvodnje uprkos postojećim ograničenjima.

Kapacitet Uralvagonzavoda, Omsktransmaša i fabrike Kirov da ispune ove zahteve biće ključni faktor u određivanju dugoročne održivosti sposobnosti ruskih oklopnih vozila.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/01/05/russias-tank-losses-skyrocket-over-3600-tanks-down-in-2024/)

Mala pauza od nove "ofanzive" OSU u Kurskoj oblasti ....

Retka tenkovska bitka u susretanju (uopšte retka bilo kakva tenkovska bitka) koja se odigrala na ulazu u selo Elizavetovka zapadno od Pokrovska.

Ruska jurišna kolona od jednog tenka i tri BVP bukvalno naleće na dva ukrajinska tenka poslata u susret napadačima.

Ruski i ukrajinski tenkovi promašuju svoje prve ispaljene granate jedni na druge (ja mislim da ovde nema više od 50m u prvom momentu, i da ovako promaše neverovatno ali ako tu stavimo stres, trenutno psihofizičko stanje posada, njenu obučenost ... ). Treći hitac ruske posade pogađa metu, izazivajući još jedan promašaj neprijatelja, nakon čega sledi čitav niz direktnih pogodaka ruskog tenka, uništavajući ukrajinski tenk.

Drugi ukrajinski tenk je bio prinuđen da se povlači nazad a da nije ni ušao u bitku, pošto Ukrajinci nisu mogao da ostvari svoju kvantitativnu prednost u tenkovima zbog susreta na uskom putu, sa obe strane ograničenu drvećem (i stubovima električnih vodova)

Pribranost i dobar rad ruske posade ne samo da su im omogućile da izađu kao pobednici iz ove bitke, već su i spasile živote BVP i pešadije u njima. Da su neprijateljski tenkovi ranije uspeli da dođu do raskrsnice na periferiji sela, rusku kolonu bi u polju dočekali vatrom, imajući prednost u broju cevima.

Video: Sladkov_plus (https://t.me/Sladkov_plus)

Izvor: Военный Осведомитель (https://t.me/milinfolive)

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/wow_4.mp4

Na 1:20 čini mi se da je i drugi ukrajinski tenk pogođen ali očigledno nije onesposobljen.

Ruski tenkista se brže snašao i bolje i brže gađao.
Iako je došao iz desne krivine za razliku od ukrajinca koji je putem vozio pravo.

Evo što znači dobra obuka.

Evo i YT snimak tenkovske borbe

Objavljeni su snimci retke frontalne tenkovske bitke u Donbasu. Na snimku, ruska oklopna grupa, sastavljena od dva tenka i dva borbena vozila pešadije, ulazi u naseljeno mesto Vozdviženka u Donbasu. Ulaskom u selo ruska grupa nailazi na dva ukrajinska tenka u pokretu. Ruski tenk puca prvi i sa nekoliko hitaca pogađa prvi ukrajinski tenk na putu. Prvi ukrajinski tenk je pucao kao odgovor na isti način, ali je promašio. Na drugi ukrajinski tenk je takođe pucano, ali tenk očigledno nije zadobio ozbiljnu štetu, ukrajinski tenk se okrenuo unazad i napustio bitku. Modeli tenkova i borbenih vozila pešadije nisu mogli da se utvrde.

https://www.youtube.com/watch?v=MpYWvmjdAN0&t

Ipak je sigurnije da imamo snimak koji je postavio Zaslon. On sigurno neće naprasno nestati kako to zna često da bude na YT.

Prve ispaljene granate su podbačaji koji su stvorili zavjesu dima i prašine između tenkova. Tenkisti jedni druge par trenutaka uopće ne vide i ciljaju praktički naslijepo.

Mi poprište pak jasno vidimo iz ptičije perspektive.

Kako je puhao jak bočni vjetar, vidiljivost se brzo poboljšala. Dalje je samo ruski tenk ovjeravao već uništen prvi ukro tenk.
Drugi ukro tenk je na vrijeme utekao, zamaknuvši za šumicu.

Još jedna tenkovska borba, ali datira od pre 9 meseci gde T-72B3 uništava Abrams kod Avdejevke. Američki tenk je uništen prvim pogotkom.

https://www.youtube.com/watch?v=_3zc62KC8As

Tri ruska okruga su 2024. dobila samo 50 tenkova

07.01.2025.

Partija od oko 50 tenkova T-90M „Proriv” i T-72B3M uvedena je u upotrebu u tenkovskim jedinicama Centralnog vojnog okruga Rusije 2024. godine, potvrdila je pres-služba okruga u izjavi za TASS.

Ovi tenkovi su deo šireg napora da se modernizuju i ojačaju oklopne snage širom okruga, koji pokriva ogromne delove ruske teritorije.

Centralni vojni okrug Rusije je 2024. godine dobio samo oko 50 modernizovanih tenkova T-90M „Proriv“ i T-72B3M, što je znatno manje od prethodno najavljenih planova o povećanju vojne proizvodnje.

Ovi tenkovi su deo napora za modernizaciju oklopnih snaga i podršku jedinicama angažovanim u borbenim operacijama visokog intenziteta u zoni specijalnih vojnih operacija.

Uprkos njihovim naprednim karakteristikama, skroman broj isporučenih tenkova otvara pitanja o kapacitetima ruske vojne industrije, koja je pod velikim pritiskom zbog rata u Ukrajini.

Strateški fokus na front verovatno je uslovio smanjenje isporuka drugim regionima, dok oba modela, T-90M i T-72B3M, i dalje predstavljaju ključne komponente ruske oklopne moći.

Izvor i vest u celosti (https://bulgarianmilitary.com/2025/01/07/three-of-russias-districts-received-only-50-tanks-in-2024/)

Nekoliko ruskih OMJ napada ka ukrajinskim položajima, gde su ruske oklopno mehanizovane jedinice izvukle deblji kraj

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/ruski_napad-omj_i_debakl_rusa.mp4

Na 01:47 može se videti delovanje HIMARS-a na tenk (najverovatnije T-72), dobro je pitanje da li je u tom napadu tenk oštećen i u kojoj meri. Jasno se vidi da je u pitanju podbačaj.

Ukrajina ima više tenkova od Rusije i prednost u dronovima – The Forbes

15.01.2025.

Po prvi put u ratu Ukrajina bi mogla imati prednost u tenkovima nad Rusijom – ali samo na određenim delovima fronta. The Forbes je pokušao da pruži podršku Ukrajincima pozivajući se na žalbe ruskih blogera, koje je preveo jedan estonski kanal. Svedeni na dejstvovanje iz kamufliranih položaja, miljama iza linije fronta, ruski tenkovi su u suštini postali neprecizne haubice, a ne borbena vozila za prodor.

The Forbes piše kako Ukrajina ima više tenkova od Rusije. Tačnije, na samom frontu ukrajinski tenkovi deluju „slobodnije“. Čitava teza se temelji na priči ruskog blogera, koji je objasnio da je ova prednost posledica ukrajinske dominacije u bespilotnim sistemima. Zbog toga su ruski tenkovi povučeni, dok ukrajinski slobodno deluju.

Na bilo kom delu fronta gde su Ukrajinci rasporedili dve čete operatera dronova, svaka sa nekoliko desetina operatera, ruski tenkovi „jednostavno ne stižu do linije za pokretanje napada,“ navodi bloger. Oni bivaju uništeni dronovima miljama iza linije kontakta. Ukrajinski tenkovi uživaju bezbedniji vazdušni prostor, tvrdi bloger. Kako bi teza bila privlačnija, provlači se i, uvek dobrodošla, teza o korumpiranoj Rusiji: „Naše operacije dronovima su mnogo slabije zbog intenzivnog ukrajinskog radio-ometanja i lošeg kvaliteta u proizvodnji dronova pod kontrolom korumpiranih kremaljskih birokrata.“

[attachment=1]
Zbog toga ukrajinski tenkovi mogu da priđu liniji fronta i direktno dejstvuju na ruske snage svojim topovima i mitraljezima. Jedino spasenje za Ruse su njihove velike zalihe ručnih protivtenkovskih vođenih raketa, piše bloger. Bilo bi dobro da taj ruski bloger dostavi neki snimak dejstva ruskih POVR posada. Prava je pomama za njima. U eri drnonova-kamikaza (naročito optičkih) društvene mreže su prezasićene snimcima uspešnog rada ruskih operatera dronova po ukrajinskim tenkovima. Naročito u Kurskoj oblasti. Gotovo da nismo videli snimak gađanja POVR još od neuspešne ukrajinske ofanzive na Zaporožje 2023. godine.

Ipak, Forbs pravi zaokret ka realnosti, pa konstatuje da je Rusija svojim jedinicama u Kursku obezbedila najbolje optičke dronove, koji koriste kablove za upravljanje i ne mogu biti ometani tradicionalnim sredstvima. Zapravo, prilikom poslednjeg napada u Kursku OSU su imale bolja sredstva ometanja. Ipak, napad je završio katastrofalno. List priznaje da postoje brojni dokazi da novi dronovi uništavaju ukrajinske tenkove, uključujući američke M-1 Abrams i nemačke Leopard 2.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/the-forbes/)

---

Meni ova vest izgleda čak i komično iako nije ni vreme ni mesto za smejanje.

Glupost. Niti Ukrajina ima više tenkova a ni dominaciju u bespilotnim sistemima. Upravo je obrnuto.

Ne znam šta to treba ozbiljnom izvoru kao što je The Forbes.

Ako su Forbes, Fox, CNN, Oryx, BBC, i Informer nešto rekli to mora da je istina. Zar bi nas oni lagali!?  ;D

Oriks još i ima kakve takve dokaze, ali to ne bih rekao i za Forbs.
Što ne rekoše nešto bliže odakle je taj ruski bloger, ima li blog, portal, TG kanal ili bilo šta slično.
U jednom ima neke istine, stvarno OSU u dobroj meri deluju po ruskim tenkovima i uopšte OMJ sa dronovima.
Ovo je izgleda smislio sam Forbs pozivajući se na neimanovano pisanje verovatno izmišljenog ruskog blogera.

Da bi ratna propaganda bila što efikasnija neki delovi ovih pisanja moraju odgovarati istini, e onda se na to "nazida masna" laž.
Što se tiče broja tenkova mislim da VS sada ima više komada tenkova od OSU, i to niko pouzadno ne zna, iz prostog razloga jer je taj broj jako nizak, a i ono što im je ostalo su većinom tenkovi T-64.

Текст из "Форбес"-а је заиста испод нивоа који "Форбес" сматра да има. Боље би им било да се држе економије и да се мани плитке и наручене пропаганде. Текст је интрониран пропагандно и намењен је украјинској и западној јавности ради јачања морала. За сваког ко прати ситуацији на фронту у Украјину овај текст је просто речено "шалабајзерски".

На пример, чињеница је да се ПОВР заиста ређе користе у борби против тенкова. Прво, зато што је тенкова мање у првој линији и са једне и са друге стране. Амање их је јер су тенкови прва мета и БПЛ и артиљерије и пешадије са ПОВР, па трпе несразмерне губитке. Огроман проблем је врло велико ПТ запречавања минама тенкорпоходних праваца (повећана дубина и ширина минских поља и број мина у пољима). Друго, јер су БПЛ у бољој прилици да открију циљ и да дејствују. Технологија БПЛ (домет, носивост, отпорност на ометање, техника управљања) су рапидно побољшани за ових скоро три године рата. БПЛ "виде" у ширину и одозго, за разлико од оператера ПОВР који гледају са нивоа тла (рова). Треће, да је аутор текста погледо  пар руских снимака одбијања украјинског напада на Курском делу фронта,  приметио би да су Руси дејствовали (и то врло успешно) са ПОВР из хеликоптера К-52 а не само из БПЛ.

Наравно да је могуће да Украјинци остваре "премоћ" у тенковима на неком одсеку фронта. И врло вероватно су то и постигли код ове последње "офанзиве" у Курској области (пре недељу дана). И прошли су као "боси по трњу" управо из побројаних разлога. Сад сигурно имају још пар десетина мање тенкова.

Još jedan uništen ruski tenk sa FPV dronom kamikazom u oblasti Dombasa. Pored ERA Kontakt-5, Mangale i kaveza operater drona "našao" je jedino nebranjeno mesto na tenku, predeo žaluzina koji vodi do motora. Izuzetno su vešti operateri dronova, ovako nešto nije nimalo lako izvesti. Posle ga dovršava sa frontalne strane kada je tenk u mirovanju napušten od posade i pešadije koja se prebacivala tenkom.

https://www.youtube.com/shorts/aZd2dIaFPvs

Ponekad igram igru simulaciju FPV Kamikaze Drone, i baš se ova simulacija u početnoj godini rata koristila za obuku operatera dronova.
Moji prvi pokušaji u pomenutoj simulaciji nisam ni sada ništa posebno bolji

https://www.youtube.com/watch?v=Xlm-i8uBylY&t

Kako postati nevidljiv tenkista? Revolucionarni, ali zakasneli eksperiment taktike prikrivene paljbe

25.01.2025.

Sinhrono dejstvo tenkova vođenom PT raketom

Napasti tenkom, a pri tom ne biti viđen? To je oduvek bila najveća želja tenkista jer je dejstvo tenka vrlo teško sakriti. Međutim, ratna praksa je pokazala da ništa nije nemoguće, samo je pitanje koliko se i kada može upotrebiti.

Setimo se da su u Četvrtom arapsko-izraelskom ratu arapski tenkisti prvi počeli da primenjuju rešenje koje se nametnulo već na početku okršaja. Kao što znamo, taj rat je definisao nove parametre gubitaka oklopa i dramatično skratio ratni i životni vek posada.

Čega su se Egipćani dosetili na Sinaju? Kada bi jedan tenk dejstvovao, izazvao bi veliki oblak peska koji se dugo ne bi slegao, pa bi na taj način dotični tenk bio neupotrebljiv…osim ako ne bi promenio položaj i napustio siguran zaklon ili poremetio stroj.

Tenkisti su to rešili na sledeći način: dok bi se slegala prašina, susedni tenk bi nišanio omogućavajući dalje dejstvo kolegi – i obratno.  Za ciljanje je korišćena jednostavna metoda paralakse (inače uobičajena u astronomiji), ali je davala rezultate, ili bar zbunjivala protivnika.

Kod tenkova i artiljerije paralaksa igra ulogu u podešavanju nišana, jer razlika u položaju optičkog nišana i cevi može dovesti do odstupanja pri gađanju. Zato se koriste korekcije paralakse da bi se obezbedila preciznost (prim. aut).

Metoda kojom se bavimo takođe nije nova, samo što je u vreme kada se pojavila bila veoma zahtevna s tehničkog stanovišta. Trebalo je da se pojave i razviju takvi sistemi komunikacija koji će omogućiti koordinirani  napad dva tenka preuzimanjem vođenja rakete ka cilju, ali ideja je bila tu! O čemu je reč?

Na jednom od najvećih tenkovskih poligona na svetu, Vitebsku u Belorusiji, gde su se uvežbavale generacije tenkista SSSR, izveden je više puta uspešno, posle dugogodišnjih ispitivanja, značajan eksperiment. Zbog čega ova epizoda zaslužuje pažnju?

[attachment=1]
Tenkisti su morali da nađu rešenje kako da što manje uočljivi dejstvuju vođenim raketama. Istovremeno, tražili su tako i način da se što bolje zaštite od njihovog dejstva, jer su se one veoma brzo razvijale.

Čime su se to bavili istraživači? Kao što znamo, tenkovi mogu posredno dejstvovati iz skrivenih pozicija i mrtvih uglova klasičnom municijom bez potrebe da vide protivnika. Za to im je bio potreban dobar, iskusan osmatrač na prikrivenoj poziciji koji, klasičnom artiljerijskom metodom navođenja, može da pravovremeno koordinira njihovo dejstvo, šaljući im podatke o efektima gađanja preko sigurnog kanala.

A može li se tako nešto postići pomoću navođenih PT raketa? Znamo da su PT rakete prvih generacija bile vođene žicom, a zatim i radijom. Za uspešno dejstvo bilo je potrebno da cilj bude sve vreme u vidnom polju. Taj zahtev, međutim, i  tenk koji lansira raketu zadržavao je u vidnom polju napadnutog.

Znamo da na tadašnjim sovjetskim tenkovima posredno dejstvo pt raketama nije bilo moguće jer tadašnje rakete nisu imale glave za samonavođenje i sistem automatskog traženja cilja. Međutim, radio-komandni kompleks vođenog oružja (комплексы управляемого вооружения – KУВ) koji se nalaziо na porodici tenkova ”T-64” i ”T-80” (s brojnim modifikacijama) kako bi se pomoću njega ispaljivale vođene rakete, posle odgovarajuće dorade i usavršavanja, omogućavaо је da se primeni i to ratno lukavstvo.

Napomena: KUV ne treba mešati sa našom skraćenicom SUV (sistem za upravljanje vatrom) jer je KUV samo deo kompleksa sistema za upravljanje vatrom.

Iz čega se sastojalo lukavstvo ove ideje?

Ono je, teorijski, bilo vrlo jednostavno: tenk koji se nalazi na prikrivenoj poziciji lansirao bi raketu, a drugi tenk, bliži protivniku i dobro zamaskiran, preuzimao bi upravljanje raketom i dovodio ju je do cilja. Reklo bi se – lepo kao ideja, ali kako to ostvariti? Kako da jedan tenk dejstvuje, a potom prepusti vođenje te rakete drugom tenku?

Više puta ponovljeni eksperimenti su u potpunosti dokazali da je to moguće, a radovi na tu temu često su objavljivani i razmatrani u raznim vojno-stručnim časopisima kojima je SSSR obilovao. Nema dokaza da je takav način dejstva korišćen u realnim uslovima. Tehnički je bio osvojen, što je već dovoljan razlog da se bolje upoznamo s tom idejom, kako bismo bolje razumeli razvojni put tenkova i njihovu mukotrpnu ulogu na ratištu.

Vreme nastanka ideje

Na nekim modelima tenkova su, kao što smo već naveli, postojali radijski sistemi za vođenje raketa. Međutim, reč je o kraju osamdesetih; to je vreme kada nije bilo mobilnih telefona, a civilizacija personalnih računara i digitalizacije bila je u svom osvitu – a moralo se napred.

Sovjeti su pokušali da problem reše postojećim sredstvima; zamisao je bila da se iskoristi postojeća oprema primenom nove taktike vođenja raketa. Učinjeno je to bez radikalnih izmena u tenkovima, već samo dodavanjem neophodnog bloka koji bi olakšao komunikaciju primopredaje vođenja projektila. Za njega je tek trebalo dokazati da li je upotrebljiv, ili je reč samo o idejama na papiru.  

[attachment=2]
Prvi masovni KUV (kompleks navođenog oružja) koristio je, kako je već navedeno, radio-upravljanje. Bio je to prilično složen mehanizam koji je imao petnaestak različitih delova. Sve to je trebalo minijaturizovati i smestiti u ionako tesan tenk. Sovjeti (i ne samo oni) sagledali su ispravno značaj i prednost radijski navođenih PT raketa, ali i njihove nedostatke.

Najveći je bio taj što nije mogla da se postigne zadovoljavajuća preciznost gađanja. Zašto? Radio-talasi tenkova koji su dejstvovali blizu jedan drugom imali su vrlo ograničen broj frekvencija, pa je u kanalima dolazilo do zagušivanja i entropije. Minimalno bočno rastojanje između tenkova u liniji trebalo je da bude bar 30 metara, što je opasno ugrožavalo dotadašnju taktiku rapidnog napada, a korišćenje vođenih raketa uslovilo dodatnim problemima taktičko-tehničke prirode.

Zašto je ova ideja uopšte stigla na poligon?

Bez obzira na tehničke teškoće, tenkisti su znali koliko je važno razviti ovaj sistem. Jedan od važnih činilaca zaštite tenka jeste što bolja prikrivenost njegovog dejstva. Ko je bar jednom video kako izgleda dejstvo tenka i kakav to demaskirajući efekat ima, zna o čemu je reč.

Kakva god da je maskirna šema primenjena (kombinacija mreže i inžinjerijskih radova, lansiranje će biti odmah uočeno optičkim, optoelektronskim, akustičkim i termalnim sistemima nadgledanja bojišta.

Posada koja je dejstvovala može da očekuje već posle pet do 15 sekundi protivnapad. Toliko ima vremena da se skloni ili da se brani manevrom, što je kod tzv. ”pametnih raketa” postalo bespredmetno.

Tenkisti, naravno, oduvek računaju  s raznim merama samozaštite. Međutim, ratište je uvek brzo nalazilo nove mere, jer su napadna sredstva razvijana brže i lukavije. Šta posada može da uradi kada uoči protivdejstvo posle svog hica?

Ukoliko nema u blizini neku uvalu gde može da se sjuri ili neki objekt iza koga može da se skloni u tih desetak, petnaest sekundi, malo toga joj preostaje.

Razumna je zato taktika tenkista da dejstvuju s prikrivenih pozicija, odande gde neprijatelj ne može da uoči bljesak i dim. Pored već spomenutog navođenja artiljerijskog tipa, razrađen je eksperimentalni sistem posrednog dejstva navođenom raketom uparivanjem kompleksa za navođenje s dva tenka.

Ovaj proces ima dve etape:
    1. Ispaljivanje i uvođenje rakete u polje upravljačkog kompleksa (KUV) koji će joj obezbediti navođenje na cilj.
    2. Navođenje na cilj.

Ova dva uslova ispunjavao je sistem vođenog naoružanja, ”9K112-1”. On je mogao da kontroliše radijski poluvođene rakete ”9M112”, ”9M112M”, ”9M112M2”, ”9M124” (Semi-automatic command to line of sight – SACLOS). Njega su činili osnovni elementi:

[attachment=3]
Blok upravljačkog kola ”9VZ87”.
    • Koordinator praćenja s mogućnošću pretraživanja, zahvata i automatskog praćenja izvora svetlosti na zadnjem delu lansirane pt rakete, pri čemu operator može da, merenjem ugaonih koordinata u odnosu na liniju nišanjenja, omogući korišćenje komande za lansiranje ”9C461”.
    • Pretvarač ”OP 900”.
    • Kalkulator – čitač podataka.
    • Predajnik radio-komandi.

Predstavimo i raketu koja je poslužila za ovaj eksperiment:
Kompleks ”Kobra” ima oznaku ”9K112(-1)”, dok je sama raketa označena kao ”9M112 (M)”. NATO joj je dao klasifikaciju ”AT-8 Songster” (ptica pevačica). Razrađena je za upotrebu najpre na tenkovima ”T-64B”, ali i na kasnijim modelima s topom kalibra 125 mm, a uvedena je u naoružanje još 1976. godine. Maksimalni domet joj je 4.000 metara i ta raketa se još uvek koristi. Na osnovu te rakete razrađen je kompleks ”9K119M Refleks-M”.

[attachment=5]
Na samoj raketi nalazi se radio-prijemnik i izvršni mehanizam u obliku upravljačkih površina – kormila. Grubo navođenje obezbeđuje da raketa bude na liniji viziranja cilja, a precizno navođenje korišćeno je u završnoj fazi leta.

Taj kompleks sastojao se od opreme za lansiranje rakete, kao i sistema komunikacije s nišanskim sistemom i stabilizatorom rakete. Takav, preslikan uređaj, treba da imaju oba tenka kako bi mogla da ostvare koordinaciju za sekvencijalno navođenje od strane dva odvojena činioca. Da bi dejstvo bilo uspešno mora se uraditi sledeće:

    1. Ispaliti raketu tako da ona uleti u vidno polje drugog tenka i bude u njemu dovoljno dugo da bi on   pomoću svog KUVA preuzeo vođenje i doveo je do cilja.
    2. Isključenje mogućnosti istovremenog slanja komandi raketi iz oba tenka, čime bi se raketa ”zaludela”, odnosno blokirala.  

Prvi zadatak se rešava tako što komandir tenka uračunava karakteristike mesta s kog dejstvuje i opredeljuje se prema sektorima u kojima je moguće izvršiti uparivanje dva tenka. Praktično rečeno, ne može se sa svake pozicije dejstvovati, jer postoji mogućnost da raketa brzo proleti mimo vidnog polja tenka koji treba da prihvati njeno vođenje i dovede je do cilja.

Ukoliko je upravljački kompleks drugog tenka spreman, a raketa u povoljnom vidnom polju, pristupa se najdelikatnijoj operaciji – preuzimanju komandi od tenka koji je raketu ispalio. Kako sprečiti da oba tenka mogu da u isto vreme komanduju raketom? Tako što se duplira radio-veza.

Predaja veze s prvog tenka odvija se isključivo na inicijativu drugog tenka, od onog trenutka kada je on raketu uočio. Na taj način tenk-lanser može samo da posmatra efekat i da se sprema za dalje dejstvo jer je njegov KUV blokiran od strane tenka koji je preuzeo navođenje.  

Sada, pri razvoju novih komunikacionih sredstava ovo izgleda kao srednjevekovna operacija. Međutim, u vreme kada se došlo na tu ideju, to je bila ideja iz budućnosti. Što je najvažnije, to je funkcionisalo!

Od 14 lansiranja na ciljeve koji su se nalazili na krajnjem dometu raketa, bilo je čak 12 pogodaka. Eksperiment je dokazao da je ideja dobra i izvodljiva! Tenk je mogao bezbedno i neprimetno da ispali raketu, da bi njeno vođenje preuzeo susedni kolega i uništio cilj.

Zašto to, ipak, nije stiglo na bojište?

Na poligonu su se uverili u prednost ovog načina dejstva. On je omogućavao i konstrukciju lakših, malogabaritnih raketa, kao i mogućnost prikrivene paljbe. I to je sve! Zašto? Zato što je na poligonu, pri idealnim uslovima i odsustvu neprijatelja sve moguće. Sve ostalo je bilo protiv ovakve taktike.

Već tada je takav način dejstva isključio osnovne borbene kvalitete i prednosti tenka – pokretljivost i prodornost. Tenk nije zamišljen da kao artiljerijsko oruđe bude skriven iza nekog uzvišenja, mada su tenkovi povremeno korišćeni i za posredna gađanja. Štaviše, taj drugi tenk morao je mnogo ranije da dođe na položaj gde će se prikriti i čekati svoj trenutak, a to nije bilo lako izvesti neprimetno. To su samo dva tenka u zasedi.

A šta bi radili ostali tenkovi osamdesetih godina, kada se njihova brojnost merila u hiljadama komada? U međuvremenu, i ovu ideju, kratko vreme perspektivnu i podložnu razvoju, dezavuisao je nagli napredak kompjuterske tehnologije i digitalizacije, a zatim i pojava dronova.  

[attachment=4]
Gledano s aspekta iskustva SVO, odgovor na pitanje – da li je moguće primeniti takvu zasednu tehniku danas – jeste vrlo lak. Pojava novih generacija polunavođenih i samonavođenih raketa (ispali i zaboravi) eliminisala je ovakav način koordinacije dejstva.

Čak i da nema takvih, samostalnih raketa, koordinaciju na putu leta rakete mogu sada obavljati i pojedinci izviđači, ali i dronovi; primopredajnici su sada veličine mobilnog telefona i nije im više potreban tenk da ih nosi. Što je još važnije, kretanje tenka na bojištu danas je nemoguće sakriti, jer je čak i pešadiji to veoma otežano pošto im nad glavama stalno ”vise” BPL.

Zahvaljujući minijaturizaciji svih mogućih sistema, jedna BPL (a nad ratištem ih ima na stotine) može da sa sobom ponese optoelektronska sredstva, kamere visoke rezolucije, termičke nišane, itd.

Onog momenta kada neko progovori preko radio-uređaja ili pošalje raketi radio-signal detektovan je i njegova pozicija je u trenutku, putem satelita, preneta protivniku. Pri tom se može i aktivno ometati. A tenk?  Da bi bio otkriven, čak i ne mora da uključi motor ili emituje, jer njegova ogromna masa proizvodi magnetno polje koje se lako može uočiti – i eliminisati.

Zašto je ovaj eksperiment važan? Kao što znamo, u naučnoj metodologiji  nije obavezno da svaki eksperiment bude uspešan kao takav. Naprotiv – i neuspešan eksperiment pokazuje put kojim ne treba ići. Ovaj eksperiment je pokazao tehničke vrednosti, ali ne i taktičke i to je presudilo da se ne pojavi na bojištu.

Autor: Dragi Ivić poznatiji kao Sirius (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=21)
Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/01/25/kako-postati-nevidljiv-tenkista-revolucionarni-ali-zakasneli-eksperiment-taktike-prikrivene-paljbe/)

Obzirom da se u ovoj vesti javljaju dva potpuno različita tenka, najbolje je da ovde postujem narednu vest.

---

Kijev: Naš „neuništivi“ tenk Leopard 1 preživeo čak 11 udara ruskih dronova, evo i video dokaza!

27.01.2025.
 
Ukrajinski tenk Leopard 1 navodno je preživeo 11 udara ruskih dronova.

Jedan od glavnih borbenih tenkova Leopard 1 ukrajinske vojske uspeo je da izdrži teške udare na bojnom polju. Iako je pogođen desetinama ruskih FPV dronova, tenk je nastavio da funkcioniše – gotovo normalno.

Ovaj slučaj, ako se potvrdi, može biti od posebnog interesa za generalštabe zapadnih zemalja, s obzirom na to da mnoge NATO zemlje raspolažu sa ovim starim modelom.

Primera radi, naši tradicionalni prijatelj na jugu, Grčka, poseduje jedan od najvećih arsenala tenkova Leopard 1 u svetu, sa skoro 500 jedinica ovog tipa.

[attachment=1]
Kako su Ukrajinci učinili Leopard 1 „neuništivim“?

Leopard 1A5 tenk iz ovog incidenta nije bio običan oklopnjak. Ukrajinci su, koristeći iskustva iz trenutnog rata, opremili tenk dodatnim oklopom specijalno dizajniranim za zaštitu od udara dronova.

https://www.youtube.com/watch?v=ZMXB8RZnYXI&t

Zbog toga je ovaj slučaj posebno zanimljiv. Ako bi se grčki tenkovi Leopard 1 modifikovali na sličan način, njihova otpornost na pretnje koje predstavljaju turski dronovi na granici Evrosa i u Egejskom moru mogla bi biti značajno povećana.

Ukrajinska vojska je opremila svoje tenkove Leopard 1 raznim zaštitnim sistemima, ali konfiguracija prikazana u video materijalu deluje kao najefikasnija. Kijev je možda pronašao „zlatni standard“ za zaštitu tenkova od dronova.

Međutim, postoji mogućnost da je ukrajinska vojska preuveličala ovaj događaj u propagandne svrhe i da tenk prikazan u videu nije zapravo preživeo toliki broj udara ruskih dronova.

Video materijal i tvrdnje Kijeva

Video koji je objavljen navodno prikazuje jedan isti tenk na različitim lokacijama tokom bitke, dok trpi udare neprijateljskih FPV dronova. Nakon svakog udara, tenk nastavlja da se kreće normalno.

Kijev ovim snimkom želi da prikaže otpornost svojih tenkova na ruske dronove ali i da pomogne zapadnim prozivđačima u popravljanju ugleda opreme koju im šalju.

Međutim, nije moguće sa sigurnošću potvrditi da je u svim scenama prikazan isti tenk. Moguće je da su Ukrajinci koristili snimke različitih incidenata sa različitim tenkovima u propagandne svrhe.

Prema ukrajinskim izvorima, Leopard 1A5 iz videa preživeo je tri udara u prednji deo, dva u levu stranu i dva u zadnji deo vozila.

Rusi odgovaraju: Naš T-72B3 tenk izdržao više od 20 napada dronova i nastavio da dejstvuje

Istog dana, 26. januara 2025. godine sa ruske strane objavljen je video vezan za borbenu upotrebu modernizovanog ruskog tenka T-72B3, opremljenog dodatnim oklopom poznatim kao “Car-mangal“ ili “tenk-roštilj”.

Ova borbeno vozilo, koje pripada 4. motorizovanoj brigadi, pretrpelo je navodno više od 20 napada ukrajinskih dronova, uključujući precizne udare bojevih sredstava vođenih visokotehnološkim sistemima.

Tenk, kako tvrde Rusi, i dalje uspešno izvršava zadatke na frontu, uključujući uništavanje utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine, evakuaciju ranjenika i dostavu municije. Prema rečima posade, dodatna zaštita poznata kao „mangal“ značajno je povećala izdržljivost tenka u uslovima intenzivne upotrebe neprijateljskih dronova i elektronskog ratovanja.

https://www.youtube.com/watch?v=Q8fkA5vTWis

Zaista, treba napomenuti da su zapadni analitičari, uključujući publikacije The War Zone i Forbes, više puta isticali značaj ovakvih modernizacija. Po njihovom mišljenju, ovakve inovacije ne samo da smanjuju gubitke među oklopnim vozilima već i menjaju dinamiku borbe.

Kao i kod ukrajinskih tvrdnji, ovde takođe postoji mogućnost da je ruska vojska preuveličala ovaj događaj u propagandne svrhe i da tenk prikazan u videu nije zapravo preživeo toliki broj udara, ili da nije isti tenk u pitanju. Na vama je da procenite.

Upotreba dronova postala je ključna taktika u savremenim sukobima, a tehnologije usmerene na suprotstavljanje ovim pretnjama postaju od presudnog značaja.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/01/27/kijev-nas-neunistivi-tenk-leopard-1-preziveo-cak-11-udara-ruskih-dronova-evo-i-video-dokaza/)

Zanimljiv snimak o ruskim posadama tenkova u Ukrajini

https://www.youtube.com/shorts/1dH5ipLZ8K8

Ako ovo nije slučajnost, nedostaje kako tenku T-90M tako i drugim, uz pojavu nove pretnje dronova kamikaza posada tenka nema situacionu svest o bojištu te i nisu u tenku sem kada dejstvuju.
Slično je bilo pre 25-30 godina kada je usled nedostatka kamera i uopšte sprava za osmatranje iz tenka, kao i nemogućnost dejstvovanja sa NSV PAM-om 12.7 mm bez izlaženja iz tenka, izginulo prilično komandira tenka na samom luku tenka (otvoru za ulaz/izlaz u tenk). Dobar drug i kolega je poginuo upravo na luku tenka T-55 (pre toga bio na M-84) u toku marša dok je bio na PAM-u DŠK-a od šiptarskih terorista, jer nisu imali dobar pregled iz tenka.
Uvođenjem DUBS-a (daljinski upravljana borbena stanica) na tenkovima M-84AS kao i M-84AS1 i AS2 ta situacija je dosta bolja, bar kada je u pitanju dejstvo s PAM-om, ali su se pojavile nove jako opasne pretnje, poput dronova kamikaza koje stavljaju posade tenkova u ne baš zavidnu poziciju. Moraće tenkovi u budućnosti pored bolje oklopne zaštite da imaju daleko kvalitetnije kamere sa 360-stepeni pregledom. Za sada su to najbolje rešili Izraelci na tenku Merkava, uvođenjem kamera sa kvalitetnom rezolucijom, mada ne iz razloga dejstva dronova kamikaza već što su im teroristi Hamasa u urbanim sredinama Gaze bukvalno neopaženo prilazili do samog tenka te na njemu ostavljali IED koji može i da uništi tenk sa sve posadom.

Mislim da Rusi neće žuriti sa svojim T-14, jer je ukrajinsko ratište donelo mnoge nove izazove, koje bi morale biti u toliko hvaljenom ruskom T-14 svedene na minimum.
Takođe tu je i novi izraelski tenk Merkava Barak gde komandir tenka ima novi šlemafon Iron Vision koji funkcioniše slično kao pilotski viziri u borbenim avionima. Ovaj sistem koristi spoljne kamere postavljene na oklop tenka, omogućavajući posadi da "vidi kroz oklop" bez potrebe da izlaze iz tenka ili koriste periskope.

   Ergela T-14 nije ni pravljena za evropske stepe već za Arktik. Zar ste zaista mislili da je Trampova ideja o kupovini Grenlanda nešto novo za šta Rusi neće biti spremni? Čitava serija novih borbenih vozila je predstavljena pre više godina i da se nikada, ali baš nikada do sad za ove tri godine krvavog rata nije pojavila na ukrajinskom ratištu govori u prilog ovoj činjenici. Ko je lud da propusti priliku da testira novo oružje u ratu koji se ionako vodi sada već i na teritoriji sopstvene države? Jednostavno, ta vozila nisu za to namenjena.

   Boravak komandira i nišandžije izvan kupole mi zaista nisu jasni i verovatno se dešavaju prilikom prebacivanja tenka sa jednog položaja na drugi u neposrednoj blizini linije ali ne u dometu protivnikovih oruđa, osim dronova. Bilo kakva vatra iz pešadijskog naoružanja bila bi u suprotnom fatalna za njih ovako nezaštićene, a o nailasku na PT minu da i ne govorimo. Njihovi pokreti i kretanje govore da osmatraju nebo i sigurno je to razlog ovakvog očajničkog poteza .

   Jeftini komercijalni dronovi obezvredili su oklopne jedinice na obe strane gde kineska igračka od par stotina evra onesposobljava tenk od dva miliona. Međutim, kolektivna svest uz pomoć AI uskoro će iznedriti rešenje za ovu krilatu gamad. Jeftino, svima dostupno i u velikoj meri efikasno! Procenjujem da će se to jako brzo, nekako u isto vreme desiti na obe strane pošto i jedni i drugi grčevito traže rešenje. U istoriji je poznato više slučajeva kada su naučnici, koji nisu znali za rad suparničke ekipe, u isto vreme otkrili istu stvar. Primer su Penicilin i tranzistor. Rešenje je svima pred nosom, jako je jednostavno i ne zahteva Hi Tech opremu a kada se jednom pojavi svima će biti iz prve jasno kako se može napraviti, tako da o nekom patentiranju nema govora već će biti pravi Open Source proizvod za anti dron zaštitu vozila, bunkera i zgrada. Dok se braća ne sete još nečega a daljinski upravljane zujalice će moći da se koriste samo za izviđanje i navođenje, pa da ih i odatle proteraju na rafove prodavnica igračaka, odakle su i došli.

Nemačka se odlučila za razvoj dva tenka, Leopard 2A8 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=101.msg681670#msg681670) i Panter KF51 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39425.msg671831#msg671831), iz nekoliko razloga koji se odnose na tehnološki napredak, tržišnu konkurenciju i strateške potrebe.

Leopard 2A8 predstavlja najnoviju iteraciju dobro poznate serije Leopard 2, koju proizvodi kompanija Krauss-Maffei Wegmann (KMW) inače međunarodni privatni konzorcijum je deo zajedničke nemačko-francuske grupacije KNDS (https://www.knds.com/), koja je nastala spajanjem KMW-a i francuskog proizvođača Nexter.

Leopard 2A8 zadržava proverenu platformu, ali je unapređen savremenim tehnologijama, uključujući napredne sisteme zaštite i poboljšanu elektroniku. Ovakav pristup omogućava kontinuitet u logistici i obuci, što je privlačno za postojeće korisnike Leopard tenkova.

S druge strane, Panter KF51 je potpuno novi koncept koji razvija kompanija Rheinmetall. Iako koristi telo tenka Leoparda 2A4, tenk KF51 donosi značajne inovacije, poput novog topa kalibra 130 mm, što predstavlja povećanje vatrene moći u odnosu na standardni 120 mm top kod Leoparda 2A8. Takođe, KF51 je opremljen naprednim sistemima za upravljanje vatrom i modularnim oklopom, što omogućava prilagođavanje različitim borbenim uslovima.

Važno je napomenuti da, iako je Rheinmetall (https://www.rheinmetall.com/en) uključena u proizvodnju komponenti za Leopard 2A8, poput topa, razvoj KF51 predstavlja njihov pokušaj da se pozicioniraju kao samostalni proizvođač glavnih borbenih tenkova. Ova situacija stvara konkurenciju između KMW i Rheinmetalla na tržištu tenkova, pri čemu obe kompanije nastoje da ponude različite prednosti svojim potencijalnim kupcima.

Što se tiče povezanosti između ova dva tenka, osim zajedničke upotrebe tela tenka Leoparda 2A4 kod KF51, obe platforme dele određene komponente i tehnologije, posebno one koje proizvodi Rheinmetall. Međutim, svaki tenk ima svoj jedinstveni dizajn i namenu, prilagođenu različitim potrebama i preferencijama korisnika.

U suštini, razvoj oba tenka odražava želju nemačke odbrambene industrije da odgovori na savremene izazove na bojnom polju, kao i da zadrži konkurentnost na globalnom tržištu vojne opreme.

Zanimljiv video prilog udruživanja nemačke kompanije Rheinmetall i italijanske kompanije Leonardo. Video analizira dva nemačka glavna borbena tenka – KF-51 Panter i Leopard 2A8 – u kontekstu italijanskih planova za modernizaciju svojih oklopnih snaga.

Italija je odobrila program vredan između 8.2 i 8.5 milijardi evra za modernizaciju svojih oklopnih snaga, uključujući nabavku 132 tenka Leopard 2A8. U početku su KNDS i Leonardo sarađivali na ovom projektu, ali su se kasnije razišli. Sada, Rheinmetall i Leonardo planiraju da isporuče novo borbeno vozilo pešadije italijanskoj vojsci u roku od dve godine i novi glavni borbeni tenk u roku od tri godine. Video datira od sedmog meseca 2024. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=Hp3CM-_apjg&t

Mogao bi neko kome je bliska ekonomija (odnosno korporativni kapitalizam) da nam malo približi sliku, da li u ovom slučaju ima "pobednika" koji osvaja tržište ili je sve komplikovanije.

Uralvagonzavod prikazao T-90M tenk sa naprednim Arena APS-om

05.02.2025.

Ruski proizvođač tenkova Uralvagonzavod, najveći proizvođač tenkova u zemlji, objavio je video snimak T-90M Proriv tenka opremljenog najnovijim aktivnim zaštitnim sistemom Arena-M (APS). Video je snimljen u zimskim uslovima i najverovatnije nedavno, s obzirom na to da je Uralvagonzavod najavio integraciju sistema Arena-M na T-90M tek krajem 2024. godine.  

Snimak T-90M sa Arena APS-om (sa X naloga našeg člana Andrei_bt (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=2177))
https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/t90m_sa_arena_aps.mp4

Arena-M je napredni aktivni zaštitni sistem (APS) razvijen u Rusiji radi povećanja preživljavanja oklopnih vozila protiv modernih protivtenkovskih pretnji. Dizajniran kao nadogradnja originalnog Arena sistema, Arena-M uključuje novi radar, poboljšane protivmere i proširenu kompatibilnost sa različitim ruskim glavnim borbenim tenkovima i oklopnim platformama.  

Za razliku od tradicionalnog pasivnog oklopa koji se oslanja na debljinu i sastav materijala da apsorbuje ili odbije dolazeće projektile, aktivni zaštitni sistemi poput Arena-M detektuju, prate i presreću pretnje pre nego što stignu do vozila.  

Ovaj sistem je posebno usmeren na suprotstavljanje protivtenkovskim vođenim raketama (ATGM), raketnim bacačima granata (RPG) i drugim kumulativnim bojevim glavama koje postaju sve sofisticiranije i rasprostranjenije na savremenim ratištima.  

Kako funkcioniše Arena-M?

Jezgro Arena-M sistema čini visokofrekventni Dopler radar koji neprekidno skenira okolinu u potrazi za dolazećim projektilima. Ovaj radar je dizajniran da razlikuje stvarne pretnje od bezopasnih objekata poput sitnih ostataka, metaka iz streljačkog oružja ili prirodnih smetnji.  

Kada sistem detektuje dolazecu raketu ili RPG, u realnom vremenu izračunava njenu putanju i određuje optimalnu tačku presretanja. Skup zaštitnih protivmera, postavljenih oko kupole ili trupa tenka, tada se aktivira.  

https://www.youtube.com/watch?v=vMY0p_2KrYg

Ove protivmere su u suštini male eksplozivne punjenja koja detoniraju na putanji dolazećeg projektila, stvarajući visoko-brzinski fragmentacijski oblak koji uništava ili skreće pretnju pre nego što dođe u kontakt sa tenkom. Ceo proces traje milisekundama, omogućavajući Arena-M sistemu da brzo uzastopno neutralizuje više pretnji.  

Prednosti Arena-M u odnosu na prethodne verzije

Jedno od ključnih poboljšanja Arena-M sistema u odnosu na njegove prethodnike jeste poboljšan domet detekcije i brže vreme reakcije. Ažurirani radar i računarski sistemi omogućavaju APS-u da reaguje na pretnje iz više pravaca, povećavajući njegovu efikasnost u složenim borbenim situacijama, gde neprijatelj može napadati iz uzvišenih položaja, urbanih sredina ili koordinisanim napadima.  

Ovo je značajan napredak u odnosu na ranije APS sisteme koji su imali ograničene sposobnosti u odbrani od simultanih pretnji.  

Pored svojih odbrambenih sposobnosti, Arena-M je projektovan tako da bude kompatibilan sa ruskim oklopnim vozilima. Testiran je i prilagođen za integraciju na T-90M glavni borbeni tenk i T-80BVM, dva najmodernija tenka u ruskom arsenalu.  

https://www.youtube.com/watch?v=1r46oPedTX8

Postoje i izveštaji da se planira ugradnja Arena-M sistema na teže oklopne platforme poput T-72B3M i čak specijalizovana vozila poput teškog bacača plamena TOС-1A. Modularna priroda Arena-M sugeriše da bi mogao biti prilagođen za buduće ruske tenkove ili čak unapređen novim senzorima i protivmerama kako se protivtenkovsko naoružanje bude dalje razvijalo.  

Ograničenja i potencijalne ranjivosti Arena-M sistema  

Uprkos naprednim sposobnostima, Arena-M nije bez ograničenja i potencijalnih slabosti. Kao i svi aktivni zaštitni sistemi, njegova efikasnost zavisi od ugla i brzine dolazećih pretnji. Neke savremene rakete sa gornjim napadom, koje su dizajnirane da pogode tenk odozgo (prim.aut. poput Džavelina), mogu zaobići odbranu Arena-M ako sistem nije optimizovan za presretanje pod velikim uglovima.  

Takođe, tandem-bojeve glave, koje su uobičajene kod zapadnog i NATO protivtenkovskog naoružanja (pri.aut. pomenuti Džavelin), mogle bi nadmudriti Arena-M tako što bi aktivirale njegov odgovor eksplozijom prvog punjenja, pre nego što sekundarna bojeva glava nanese fatalni udarac. (*)

Još jedna moguća ranjivost leži u zavisnosti sistema od radara za detekciju. Iako je Dopler radar u Arena-M dizajniran da radi u uslovima elektronskog ometanja, sofisticirani elektronski ratni sistemi (EW) i dalje mogu imati sposobnost ometanja ili degradacije njegovih senzora, smanjujući njegovu efikasnost u sredinama gde su elektronske protivmere intenzivno korišćene.  

Dodatno, neka sledeća generacija protivtenkovskih raketa i "lutajućih municija" koristi veštačku inteligenciju za navigaciju i može prilagoditi svoju putanju u realnom vremenu, potencijalno izbegavajući aktivne protivmere zaštite.  

Kako bi se suočila sa ovim izazovima, Rusija kontinuirano unapređuje Arena-M sistem i istražuje potencijalna poboljšanja u softveru i strategiji raspoređivanja protivmera. Buduće verzije bi mogle uključiti višespektralne detekcione mogućnosti, uključujući infracrvene i optičke senzore, koji bi dopunjavali postojeći radar i poboljšali prepoznavanje pretnji.  

Takođe, napredak u tehnologiji "hard-kill" protivmera mogao bi dovesti do moćnijih i preciznijih presretača, sposobnih da neutrališu širi spektar pretnji, uključujući i projektile sa gornjim napadom.  

Afganit APS – potencijalna alternativa Arena-M sistemu

Pored Arena-M sistema, još jedan APS sa sličnim sposobnostima koji se razmatra za integraciju na T-90M jeste sistem Afganit. Prvobitno razvijen za sledeću generaciju tenka T-14 Armata, Afganit predstavlja napredniji i sofisticiraniji pristup aktivnoj odbrani, kombinujući radarski navođeno presretanje i elektronske protivmere.  

Dok se Arena-M oslanja prvenstveno na eksplozivne fragmentacione protivmere, Afganit koristi kinetičke presretače koji uništavaju projektile direktnim sudarom.  

Jedna od ključnih razlika između Afganita i Arena-M je u detekciji i angažovanju pretnji. Afganit koristi aktivni elektronski skenirajući radar (AESA), pružajući veći domet detekcije i preciznije praćenje dolazećih projektila. Ovo omogućava presretanje bržih i pokretljivijih projektila, uključujući određene vrste kinetičkih penetratora (APFSDS) koje većina tradicionalnih APS sistema ne može da zaustavi.  

Ukoliko Afganit bude u potpunosti integrisan na T-90M, to bi značajno poboljšalo njegovu sposobnost preživljavanja protiv najnovije generacije zapadnog protivtenkovskog naoružanja, uključujući Javelin, NLAW i lutajuće municije. Međutim, zbog visoke cene i složenosti, Afganit bi mogao ostati ograničen na elitne jedinice, dok bi Arena-M bio praktičnije i brže dostupno rešenje za ruske oklopne snage.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/02/05/uralvagonzavod-shows-off-t-90m-tank-with-advanced-arena-aps/)

---

* Ne verujem da bi Džavelin sa tandem bojevim glavama mogao da probije tenkove sa ERA Reliktom a to su T-90M, T-80BVM, T-72B3M i APS-om Arena-M. Evo iz kog razloga. Kod Džavelina je zamišljeno da prva bojeva glava neutrališe ERA dodatni oklop a potom druga bojeva glava da penterira osnovni oklop tenka. U slučaju kada postoji APS Arena-m ili Afganit, prva bojeva glava se "troši" tako što je neutrališe dejstvo APS-a, a druga bojeva glava nailazi na ERA Relikt, koja ne verujem da bi uspela da penetrira tenk čak ni u predelu gornje kupole gde tenk ima najtanji osnovni oklop (oko 40 mm) jer i na tim mestima postoji ERA Relikt.

Moram da dodam da APS Arena-M kao i APS Afganit su dosta skupi, te u ratnim uslovima ne verujem da će se raditi nadogradnja na T-90M, T-80BVM, T-72B3M i kao i najavljenom TOС-1A. Imamo ovde naređenje načelnika Glavne uprave tenkova Ministarstva odbrane Rusije (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39386.msg671344#msg671344), general-majora Aleksandara Šestakova da će svi ruski tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri dobiti APS „Arena-M“. Vest datira ako se ne varam iz 2022. godine i opet ništa nije urađeno po tom pitanju.

Pored svega, ostaju nam jeftini ali izuzetno efikasni dronovi kamikaze. Ako se ne uradi ništa po tom pitanju (Afganit može da deluje i na njih čak i odozgo, pitanje na koliko udara dronova) danas u modernom ratovanju kada tenk napada roj dronova kamikaza (čak iako tenk ima Mangalu i rešetke), ne vidim način kako bi APS Arena-M (pa čak ni APS Afganit) mogao da zaustavi recimo napad na tenk od roja dronova koji mogu brojati od 2 pa do 70-80 i više.

Čitao sam na jednom stranom blogu, da Kina radi na elektronskoj "mreži" koja bi u potpunosti zaštitila branjeno vozilo ili branjeno mesto od dejstva dronova kamikaza. Pitanje je kada će se takve mere protiv dronova kamikaza zaživeti u potpunosti.

Još nekoliko šema APS Arena-M na kupoli tenka T-90M Proriv

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Uralvagonzavod je prikazao nove snimke ruskog tenka T-90M, opremljenog sistemom aktivne zaštite Arena-M. Prema izveštajima medija, kompleks pruža zaštitu na više nivoa, uključujući i napade dronovima. Vredi napomenuti da je nepoznato kako se sprovodi zaštita od dronova. Moguće je da optički senzori ili moduli zračenja postavljeni po obodu tornja takođe snimaju dronove. Kako funkcioniše zaštita Arena-M na tenk je u linku na video u komentarima na video. Napominje se da će tenkovi sa sistemom aktivne zaštite Arena-M uskoro biti isporučeni ruskim trupama.

https://www.youtube.com/watch?v=RjAfU58Jjkw

T-14 Armata vs. AbramsX: Bitka najmodernijih tenkova – Ima li ruski šanse protiv budućeg američkog?

05.02.2025.

Ako pretpostavimo da će T-14 Armata (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19277.0), uprkos nekim problemima, biti uspešno završen i operativan, američki vojni analitičari su analizirali hipotetički sukob između najsavremenije verzije ruskog T-14 Armata i AbramsX (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39426.0), budućeg glavnog borbenog tenka SAD, koji još uvek razvija američka vojna industrija.

Naravno, poređenje se zasniva na trenutno dostupnim zvaničnim podacima o ova dva tenka. Dok se Armata već nakratko pojavila na ukrajinskom ratištu pa brzo povukla, AbramsX još ni ne postoji ali je “zasnovan na dokazanoj borbenoj platformi”.

Može li T-14 Armata pobediti AbramsX?

Prema analizi vojnog eksperta Brandona J. Vejkerta, objavljenoj u američkom časopisu National Interest (https://nationalinterest.org/blog/buzz/russias-t-14-armata-vs-americas-abramsx-who-would-win-214459), šanse ruskog T-14 u duelu sa AbramsX bile bi veoma male.

Rat u Ukrajini jasno je pokazao da tenkovi i dalje imaju ključnu ulogu u modernom ratovanju, ali je isto tako razotkrio njihove slabosti protiv naprednih protivtenkovskih sistema i dronova.

Ipak, obe strane i dalje masovno koriste tenkove – ali pretežno starije sovjetske modele, umesto novih, naprednih sistema.

T-14 Armata je imao čudan početak – Moskva je povukla ovaj tenk sa ratišta, jer se u početnim testovima nije pokazao najbolje.

Sa druge strane, ni NATO tenkovi isporučeni Ukrajini nisu dali očekivane rezultate, jer su mnogi uništeni, zarobljeni ali i povučeni sa fronta.

Uprkos tome, SAD nastavljaju sa razvojem AbramsX, dok Rusija obećava proširenje svog arsenala T-14 Armata, iako su programi sa obe strane izuzetno skupi.

T-14 Armata vs. AbramsX – Ključne razlike u bitci najmodernijih tenkova

Prvi prototip AbramsX, dizajniran od strane General Dynamics Land Systems, predstavljen je na AUSA 2022 vojnoj izložbi.

Analiza američkih medija pokazuje da bi AbramsX imao veće šanse za pobedu u potencijalnom duelu. Evo kako to pravdaju iz National Interest-a:

✅ Veštačka inteligencija (AI) – AbramsX ima sistem zasnovan na AI, koji omogućava bržu identifikaciju i eliminaciju meta, dajući značajnu taktičku prednost posadi.
✅ Manja težina – AbramsX je lakši za 10 tona od prethodnih Abrams verzija, što mu povećava mobilnost, efikasnost i smanjuje potrošnju goriva – ključni faktor u modernim ratovima.
✅ Hibridni motor – AbramsX koristi dizel-električni motor, koji smanjuje potrošnju goriva za 50%, što je ključno za dugotrajne borbene operacije.
✅ Automatska kupola – Oba tenka imaju besposadne turele, što povećava sigurnost posade, ali AbramsX ima napredniji sistem za upravljanje vatrom, zasnovan na AI, što mu daje prednost u borbi.
✅ Urban Warfare oprema – AbramsX je posebno dizajniran za borbu u urbanim sredinama i opremljen je daljinski upravljanom mitraljeskom stanicom (RWS).

T-14 Armata: Može li pružiti otpor?

Iako deluje inferiorno u odnosu na AbramsX, iz National Interest-a tvrde da T-14 Armata ipak ima određene prednosti:

    • Napredni defanzivni sistemi – Opremljen je Afganit aktivnim sistemom zaštite, dizajniranim za presretanje protivtenkovskih projektila i dronova.
    • Snažan motor – T-14 ima dizel motor od 1.500–2.000 KS, omogućavajući brzine do 88 km/h, što ga čini jednim od najbržih tenkova na svetu.
    • Automatsko punjenje topa – Opremljen je 125 mm topom sa automatskim punjenjem, što smanjuje potrebu za ljudskom posadom i povećava brzinu paljbe.
    • Napredni senzori i radari – T-14 poseduje visokorezolucione kamere, radare i napredne senzorske sisteme koji povećavaju svest o situaciji na bojištu.

Zaključak: Koji tenk ima prednost?

Iako T-14 Armata poseduje moćne odbrambene sisteme, oni su pre svega dizajnirani za neutralisanje protivtenkovskih pretnji, a ne za direktne okršaje sa drugim tenkovima.

Sa druge strane, AbramsX je dizajniran za nadmoć u duelu tenkova, sa većom mobilnošću, AI integracijom i “borbenim iskustvom platforme Abrams”.

Ključna razlika je navodno u tome što AbramsX već ima dokazanu borbenu platformu, dok je T-14 Armata još uvek uglavnom deo ruske propagande i nije prošao ozbiljan test u realnim ratnim uslovima.

U potencijalnom duelu, a prema američkim stručnjacima, AbramsX bi imao značajnu prednost, zbog:

✔ Napredne AI tehnologije
✔ Veće mobilnosti i ekonomičnosti
✔ Dokazanih borbenih performansi

T-14 bi imao određene defanzivne prednosti, ali one ne bi bile dovoljne u direktnom sukobu sa najnovijim američkim tenkom.

Prema američkom respektabilnom mediju, pobednik hipotetičkog duela je AbramsX. Ko bi bio pobednik prema Vašem mišljenju i zašto?

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/05/t-14-armata-vs-abramsx-bitka-najmodernijih-tenkova-ima-li-ruski-sanse-protiv-buduceg-americkog/)

Revizija: Propisi EU o drumskom saobraćaju sprečavaju kretanje glavnih borbenih tenkova

07.02.2025.

Napori Evropske unije da poboljša vojnu mobilnost i dalje su ometeni slojevima birokratije i logističkim uskim grlima, što izaziva zabrinutost u vezi sa njenom sposobnošću da brzo odgovori na nove pretnje.

Nedavni izveštaj Evropskog revizorskog suda dovodi u pitanje napredak Akcionog plana EU za vojnu mobilnost, ističući trajne strukturne i regulatorne prepreke koje i dalje otežavaju brzo raspoređivanje snaga širom kontinenta.  

Uprkos godinama planiranja, evropske oružane snage i dalje se suočavaju sa osnovnim izazovima prilikom premeštanja ljudstva i teške opreme između država članica. Ideja o besprekorno povezanoj odbrambenoj mreži, sposobnoj da reaguje na krize u trenutku, i dalje ostaje nedostižna.  

https://www.youtube.com/watch?v=LH_i9yUxt2s

Iako su preduzeti određeni koraci ka poboljšanju transportne infrastrukture i pojednostavljenju graničnih procedura, implementacija je bila neujednačena, a ključni problemi ostali su nerešeni.  

Logističke prepreke i birokratija

Marek Opioła, ključni član Evropskog revizorskog suda, naglasio je hitnost ovog problema, istakavši da je vojna mobilnost ključna za odbrambene sposobnosti Evrope. Međutim, upozorio je da je napredak spor zbog logističkih prepreka, posebno onih vezanih za zakonska i regulatorna ograničenja.  

Jedan od najočiglednijih primera su ograničenja težine na putevima i mostovima, koja mogu sprečiti tenkove i druga teška vozila da prelaze državne granice bez prethodnog odobrenja. Takve prepreke mogu učiniti brzo raspoređivanje nemogućim u stvarnoj kriznoj situaciji.  

Dodatni problem predstavlja birokratija, zbog koje države EU moraju podnositi zahteve za premeštanje vojske preko granica i do 45 dana unapred. U realnim uslovima, gde je brzina ključna, ovo kašnjenje može imati katastrofalne posledice. Ako bi savezničke snage bile pozvane da pomognu susednoj zemlji pod napadom, takvi regulatorni zastoji mogli bi značiti razliku između odvraćanja i katastrofe.  

Spora reakcija na novu bezbednosnu situaciju

Povratak visokog intenziteta ratovanja u Evropi dodatno je istakao potrebu za brzom i efikasnom mobilnošću trupa. Iako je EU primorana da preispita svoju odbrambenu strategiju, odgovor je bio spor. Od usvajanja prvog Akcionog plana vojne mobilnosti 2018. godine, malo se promenilo u pogledu praktične spremnosti.  

Revidirana verzija strategije, pokrenuta pre dve godine, imala je za cilj ubrzanje napretka. Ipak, najnovija revizija sugeriše da ključne prepreke i dalje postoje, ugrožavajući efikasnost plana.  

https://www.youtube.com/watch?v=F3QZAYzJk6w

Jedno od najalarmantnijih otkrića izveštaja odnosi se na stanje finansiranja. EU je izdvojila 1,7 milijardi evra za inicijative vojne mobilnosti u okviru budžeta za period 2021–2027, što se već smatralo skromnim iznosom s obzirom na obim izazova.  

Međutim, ova sredstva su već u potpunosti dodeljena, godinama pre planiranog roka, sa malo opipljivih rezultata. Finansijski deficit ostavlja ozbiljnu prazninu u vojnoj spremnosti, bez jasnog rešenja na vidiku.  

Problem dodatno pogoršava nedostatak sveobuhvatne strateške vizije u načinu trošenja ovih sredstava. Umesto da se prioritet daju najvažnijim transportnim koridorima za vojne operacije, sredstva su raspoređena na razne projekte bez jasnog plana.  

Iako su u Istočnoj Evropi sprovedene određene infrastrukturne nadogradnje, posebno u oblastima koje se smatraju potencijalnim kriznim tačkama, južni koridor – ključan za dotok zaliha i pojačanja ka Ukrajini – dobio je minimalna ulaganja. Ovakav fragmentirani pristup ostavio je ključne logističke slabosti nerešenim.  

Neuspeh Evropske komisije da sprovede detaljnu procenu potreba pre pokretanja programa "Military Mobility 2.0" dodatno je zakomplikovao situaciju. Bez jasne analize neophodnih zahteva za realizaciju strategije, finansijska sredstva nisu bila efikasno raspoređena.  

Rezultat je situacija u kojoj je potreba za vojnom mobilnošću daleko veća od dostupnih resursa, a planeri se sada bore da osiguraju dodatna sredstva.  

Za kontinent koji se suočava sa rastućim geopolitičkim tenzijama, nesposobnost da obezbedi brzo raspoređivanje snaga izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sposobnošću Evrope da odvrati potencijalne protivnike.  

Dok zvaničnici EU nastavljaju da ističu svoju posvećenost jačanju vojne mobilnosti, stvarnost na terenu pokazuje drugačiju sliku. Bez hitnih reformi, evropske snage mogle bi se naći zaglavljene u birokratskom haosu u trenutku kada je brza akcija najpotrebnija.  

Posebno za tenkove

U Evropskoj uniji kretanje teških tenkova je ograničeno zbog različitih propisa o drumskom saobraćaju i infrastrukturnih ograničenja širom država članica. Ovo je dovelo do paradoksalne situacije u kojoj su neka od najmoćnijih vojnih sredstava na kontinentu praktično prizemljena, nesposobna da pređu puteve koje bi jednog dana mogla biti pozvana da brane.  

Teški tenkovi u EU uključuju modele poput nemačkog Leopard 2, britanskog Challenger 2 i francuskog Leclerc. Ovi tenkovi, sa težinom često većom od  60 tona, dizajnirani su za borbu na frontu, sa značajnim oklopom i vatrenom moći. Međutim, njihova masa predstavlja ozbiljan izazov za transportnu mrežu EU.  

Mnoge evropske puteve, mostove i tunele nisu projektovane za ovakva teška vojna vozila. Na primer, istočnoevropska infrastruktura, razvijena tokom Hladnog rata, generalno je prilagođena lakšim sovjetskim tenkovima poput T-72, koji teže oko 45 tona.  

Zapadna Evropa, iako je imala određene infrastrukturne nadogradnje kako bi podržala teže NATO tenkove, i dalje se suočava sa problemima, posebno u manje prometnim ili ruralnim oblastima.  

U Poljskoj, na primer, brojni rečni prelazi i mali broj ojačanih mostova često znače da zemlja ne ispunjava propise EU o prilagođenosti teškim vozilima. Suvalki koridor, strateški prolaz između Poljske i Litvanije, predstavlja logističku noćnu moru za brzo premeštanje tenkova zbog zastarele putne mreže.  

https://www.youtube.com/watch?v=WQv1agqOIVk&t

Slično tome, premeštanje tenkova iz Nemačke u Rumuniju preko Karpata pokazalo se kao logistički izazov, jer putevi nisu projektovani za tako teške terete.  

EU je svesna ovih problema i ulaže napore u poboljšanje vojne mobilnosti kroz inicijative poput Connecting Europe Facility (CEF), ali su budžeti za ove projekte već pretrpeli značajne rezove.  

Ova situacija naglašava potrebu za stalnim infrastrukturnim ulaganjima i strateškim planiranjem kako bi se obezbedilo da, kada dođe trenutak, tenkovi zaista mogu da se kreću tamo gde su potrebni.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/02/07/audit-eus-road-rules-prevent-main-battle-tanks-from-moving/)

Tekst je vezan za kineski APS GL-6 na tenkovima Type-99 prenet ovde (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=4251.msg681820#msg681820)

---

PLA (People’s Liberation Army (Narodnooslobodilačka armija Kine)) tenkovi napreduju sa sistemima aktivne zaštite 

Narodna Republika Kina ima značajnu prednost u odnosu na Indiju u razvoju sistema aktivne zaštite, dok Indija mora da nadoknadi zaostatak. 

I Indija i Narodna Republika Kina (NRK) ili razvijaju ili već koriste srednje osnovne borbene tenkove (MMBT) i lake borbene tenkove (LBT). Međutim, Indija se suočava sa dva ključna tehnička izazova u kojima je Kina ostvarila značajan napredak – sistemima aktivne zaštite (APS) i modularnošću tih sistema. APS sistemi su posebno relevantni zbog zaštite i odbrane koju pružaju lakim tenkovima. Pored toga, iako su bespilotni vazdušni sistemi (UAS) učinili tenkove veoma ranjivim, oni takođe obavljaju izviđačke misije za tenkove, a zajedno sa sistemima protiv bespilotnih letelica (C-UAS), kroz APS sposobnost, sada su integrisani u kineske tenkove. Rat između Rusije i Ukrajine brutalno je razotkrio slabosti tenkova protiv bespilotnih vazdušnih pretnji, te nekoliko zemalja, uključujući Indiju, preduzima korake ka nabavci APS sistema za svoje MMBT i LBT. 

Laki tenkovi imaju ograničenja u zaštitnom oklopu protiv protivtenkovskih vođenih raketa (ATGM) i dronova. 

Ipak, kineski napredak u izgradnji APS kapaciteta stvara ozbiljan jaz u sposobnostima između Indijske armije (IA) i Narodnooslobodilačke armije (PLA). Kineska korporacija NORINCO razvila je dva laka tenka – VT5 i Type-15. Ipak, Type-15 je izveden iz VT5 modela, koji je ekskluzivno razvijen za izvoz (Bangladeš je postao prvi kupac). Najnoviji dokazi pokazuju da su Kinezi poboljšali APS dizajn za svoje tenkove. Izvozna varijanta VT5 opremljena je APS sistemom. Svi kineski laki tenkovi, posebno Type-15, koji teže između 33-36 tona i koji su raspoređeni protiv Indije, opremljeni su APS sistemom. 

APS je prepoznat kao neophodan za zaštitu Type-15 tenkova u Narodnooslobodilačkoj armiji (PLAA), kao i za napredne MMBT tenkove, a Kinezi su još 2019. godine razvili dovoljno lagane APS sisteme kako bi opremili Type-15. Ova varijanta GL5 APS ima tri komponente – četiri lansera municije, četiri višenamenska milimetarska radara i računski kontrolni sistem. VT5 tenkovi prodati Bangladešu mogu biti opremljeni GL5 APS-om. Naprednija varijanta GL6 predstavljena je na 12. međunarodnoj odbrambenoj izložbi i seminaru (IDEAS 2024) u novembru 2024. godine u Karačiju, Pakistan. Ova najnovija verzija kineskog APS sistema opremljena je i C-UAS sistemom sposobnim za obaranje dronova. Najnapredniji kineski borbeni tenk – Type-99A od 58 tona, koji spada u težu kategoriju od Type-15 LBT-a, verovatno je opremljen GL6 APS-om. 

GL6 je prvi put testiran na izvoznoj varijanti VT-A41 tenka nazvanoj VT-4, a test video zapisi PLAA (KoV Kine) pokazuju da njegovi presretači uništavaju 120mm ATGM. VT-A41 ima četvoro-rotorski izviđački dron sa radijusom operacija od 10 kilometara, pružajući značajnu svest o bojištu posadama tenkova. C-UAS sistem GL6 zasnovan je na otvorenoj arhitekturi, što znači da se njegov radio-frekventni ometač (RFJ), elektro-optički infracrveni (EOIR) sistem, pasivni radio-frekventni sistem i aktivni radari mogu prilagoditi potrebama korisnika. GL6 se smatra pandanom izraelskom sistemu "Iron Fist", koji je dizajniran za presretanje HEAT projektila, kumulativne municije, lutajuće municije i APFSDS projektila iz različitih uglova, povećavajući preživljavanje tenka. 

Iako neki izveštaji sugerišu da GL6 nije za izvoz, njegovo prikazivanje na IDEAS 2024 u Karačiju ukazuje na suprotno. Među potencijalnim kupcima GL6 je Pakistan, koji koristi VT-4 od 2021. godine, a Pakistanci, poput Bangladešana, najverovatnije već koriste manje napredni GL5 APS. Nadalje, kao i drugi kineski oklopni sistemi, Type-15 LBT može biti integrisan sa GL6 APS zbog svoje modularnosti. Stoga nije isključeno da će Pakistan uskoro integrisati GL6 u svoje VT-4 MMBT-ove. 

Za razliku od zemalja poput Alžira, koje koriste ruske T-90 tenkove, ali sada traže kineske VT-4 MBT zbog problema sa lancem snabdevanja i lošom podrškom iz Moskve, Indija ne suočava se s problemima modernizacije i održavanja svojih ruskih T-90 tenkova, koji se proizvode pod licencom u fabrici Heavy Vehicles Factory (HVF). Korpus elektronskih i mehaničkih inženjera (EME) završio je njihovu generalnu obnovu u oktobru 2024. godine u 505. armijskoj bazi u Delhiju. Ipak, nedostatak APS sposobnosti je problem koji vlada i IA moraju da reše za oklopne jedinice MMBT-a i buduće LBT-ove. Implementacija izviđačkih dronova i C-UAS sistema u sve tenkove kao deo APS paketa, posebno za Zorawar LBT čija su razvojna testiranja tek započela, biće hitan zadatak. NRK ima značajnu prednost i mogla bi potencijalno snabdeti Pakistan svojim najnaprednijim APS sistemima. 

S obzirom na ove događaje, Indija mora ubrzati nabavku APS kapaciteta za svoje tenkove što je pre moguće. Nažalost, razvoj nekoliko domaćih APS sistema nije dao obećavajuće rezultate po pitanju efikasnosti. Ako indijski pokušaji razvoja efikasnog APS sistema ne uspeju, IA će možda morati da se osloni na dva izraelska APS sistema – "Trophy" kompanije Rafael ili "Iron Fist" kompanije Elbit.

Izvor (https://www.orfonline.org/english/expert-speak/pla-tanks-march-ahead-with-active-protection-systems?utm_source=chatgpt.com)

Па ваљда се и код пројектовања тенкова морало водити рачуна и могућности да се возе или превозе дуж путева и железничких пруга, односно могућности преласка преко мостова, надвожњака, подвожњака, тунела и сл.

   Očigledno ne! Zapadni tenkovi su uglavnom visokih silueta, težine 50 i više tona i prava noćna mora za transport. U to sam se uverio kada su snage Kfora preuzimale odgovornost na položajima od jedinica VJ koje smo do tada držali. Ispred svakog mosta su kolone Leoparda i Čelendžera zastajale, komandiri izlazili iz tenkova i pregledali konstrukciju mosta iako su se preko njih danima pre toga izvlačile naše jedinice. Na kolovozu su bili vidljivi tragovi gusenica pošto je bilo letnje vreme i nije dugo padala kiša i znali su da mostovi nisu minirani jer je njihova prethodnica već prošla, već su proveravali da li mogu da izdrže njihovu težinu. Sve mostove, bez obzira na dužinu su prelazili jedan po jedan iz istog razloga, stvarajući kilometarske kolone i mogućnost za uništenje artiljerijskom vatrom. Zaista su njihovi tenkovi delovali ogromni kao kuća pored naših 55-ica a zemlja se tresla pod njihovom težinom.

Savladavanje vodene prepreke dubine 5 metara. Tenk nije prešao celu reku, stigao je do pola i vratio se... Mislim da je u pitanju T-64, pošto vidim da mu je izduv pozadi... a i u videu se prikazuje motor 5TD koji se ugrađivao na T-64. Obzirom da je video sa YT kanala na kojem sa pogledao više video priloga, mislim da je u pitanju T-64BV, modernizovana verzija T-64 iz 1985. godine sa ERA oklopom.

https://www.youtube.com/watch?v=ADdrt6DeGFc

Свакако је реч о Т-64 - по ослоним точковима.

Evo jedne zanimljive analize iz 2024. godine o brojnom stanju ukrajinskih tenkova pre početka SVO u Ukrajini

---

Pre rata Ukrajina u stroju posedovala 858 tenkova prve borbene linije; Koliko ih je ostalo?
 
Na brojnim vojno-istorijskim forumima tema SVO ne silazi sa vrha posećenosti. Pri tom smo u situaciji da vidimo kako su mnogi komentatori i analitičari podlegli medijskom ratu u kome je, izgleda, dozvoljeno sve i svašta.

Među najružnijim stvarima je, svakako, navijanje. Razumljivo je opredeliti se za jednu stranu,  ali pisati proizvoljnosti i verovati svemu i svačemu (stotinama klik-bejt telegram kanala) ne pripada opreznom, pa ni humanom promišljanju.

Pokušajmo da damo odgovor na osnovu nekoliko nezavisnih izvora, u kakvom stanju je trenutno tenkovska moć Ukrajine, ne preferirajući da je ovo konačna istina jer, objektivno, situacija se (ako ništa drugo) menja na ratištu na dnevnom nivou.   

Do početka SVO OS Ukrajine imale su ogroman park oklopne tehnike, računajući tu i značajan broj tenkova. Ukrajina je bila i jedan od najvećih svetskih proizvođača osnovnih borbenih tenkova i oklopnih sredstava, sa razrađenim linijama, tempom proizvodnje, širokim krugom dobavljača i suradnika i, naravno, tržištem. Poznati su nam razlozi koji su doveli do SVO.

Ruska armada krenula je u kontinuirano uništavanje (demilitarizaciju) ukrajinske tehnike. Pri tom je gubila i svoju, no time ćemo se baviti u posebnom tekstu. Za relativno kratko vreme uništen je ili onesposoboljen značajan deo ukrajinskih tenkova iz početnog arsenala.

Kako se to dogodilo? Politički vrh je računao sa dopunama od strane saveznika, ali su se tada pojavila tri važna opterećujuća faktora:

    • Isporuka takvih sredstava je, tehnički posmatrano, višemesečni proces (vraćanje sredstava sa tzv. ”čuvanja” odnosno RR je složen postupak, pun neizvesnosti). Pri tom treba računati i s brojnošću te rezerve i stepenom upotrebljivosti.
    • Preobuka i upoznavanje s novom tehnikom je poseban problem (jezik, mere, standardi, instruktori), pogotovo sa stanovišta višedecenijske naviknutosti na drugu vrstu tehnike.
    • Niko nije računao da će gubici opreme rasti takvom brzinom i u tolikom broju. Na ratištu na kome se dnevno izgubi desetine tenkova velikodušne ”donacije” od deseset ili 12 tenkova ne znače ništa. Pri tom uz te donacije idu upozorenja da ti tenkovi ne treba odmah da jurnu na prvu borbenu liniju. Sada i najnaivniji znaju zbog čega je usledio takav zahtev. 

Kako je izgledalo stanje tenkovskog parka do početka SVO?

Tenkovski pukovi i divizije ukrajinskih OS bili su praktično u potpunosti kompletirani tenkovima sovjetske proizvodnje. Značajan deo proizvođen je i u Ukrajini. Samostalno, ili uz pomoć saveznika, Ukrajina je mogla da modernizuje izvestan deo te tehnike (računarski sistemi, sistemi za upravljanje vatrom, termovizija, aktivna zaštita, itd).

Proizvodnja novih tenkova bila je praktično simoblična, jer su se na udaru prvih dana našli veliki zavodi i proizvodne linije. Rusi su dobro znali šta treba da gađaju. 

Do početka SVO Ukrajina je u stroju imala 858 tenkova prve borbene linije.

To su bili uglavnom primerci porodice ”T-64”. Najmasovniji su bili ”T-64BV” sa 385 jedinica. Takođe, u naoružanju se nalazila i varijanta ”T-64 VB”, kojih je bilo 235. Oni su takođe imali za sobom jedan od talasa modernizacije. Broj tenkova ”T-64BM – Bulat” procenjen je na 100 primeraka.

Opšta brojnost ”T-72” svih verzija bila je oko 130 komada. Pored toga, u naoružanju je tog momenta bilo samo pet naširoko reklamiranih  tenkova ”T-84 Oplot”. No, to nije sve. Ukrajina je raspolagala značajnim rezervama, kao i većina zemalja nekadašnjeg VU. U bazama i magacinima, ali i na livadama, nalazilo se više od 1.100 tenkova raznih modela, počevši od ”T-55”.

Najmasovni tenkovi na čuvanju bili su osnovni modeli ”T-64” (578) i razne modifikacije ”T-72” – 500 primeraka. Naravno, najveći problem s rezervnom tehnikom je njeno ponovno pokretanje, mobilisanje rezervnog sastava, stručnog kadra, itd. Treba pri tom reći da neki ruski izvori smatraju ove ocene brojnosti rezervi tenkova približnim, i ne spore okviran broj.

Za ovakvu vrstu sukoba razlika od pedesetak ili sto tenkova nije bila presudna. A kako se došlo do neverovatnih brojki od sedam, osam, devet hiljada tenkova a i oklopnih vozila, to je poebna priča.

Kada je počela SVO u kojoj je jedan od osnovna dva zadatka bila demilitiraizacija ukrajinskih OS, na udaru su se našli PVO, avijacija i  tenkovi. Nije ni čudo što su masovno stradali.  Malo ko je bio spreman za ono što ih je čekalo s druge strane, a pri tom ne treba zaboraviti ni ljudski faktor.

Ogromna korupcija u Ukrajini, omogućila je da se mnogi specijalizovani rezervisti, dragoceni po znanju i iskustvu, izvuku iz prvog talasa. U svakom slučaju, na očigled javnosti i stručnjaka, tenkovi su stradali do tada neviđenom brzinom. Bilo je to iznenađenje za sve, osim (izgleda) za Ruse.

Vlada je morala hitno da se obrati zapadnim saveznicima za  dotur tenkova i druge tehnike. Oni su, pre svega, iz psiholoških razloga, tražili najnovije modele. Pri tom medijska mašinerija sa naslovnih strana nije skidala imena i slike ”Abramsa”, ”Leoparda”, Čelenčera”, kao najavu čudotvornih oružja koje će promeniti tok zbivanja…samo malo strpljenja i pobeda je pred vratima.

To su bile lepe želje na koje NATO objektivno nije bio spreman. Stoga su najpre počeli da ”grebu po dnu bačve” izvlačeći preostale sovjetske modele koje su svi imali na čuvanju. Bilo je to i logično jer su te tenkove Ukrajinci najbolje poznavali. Početkom aprila 2022. godine Češka objavljuje da će Ukrajini predati 40 oklopnih transportera i izvestan broj tenkova ”T-72” starijeg modela.

U toku nekoliko nedelja ta tehnika je stigla u Ukrajinu  i predata kijevskom režimu. U isto vreme to je uradila i Poljska. U prvoj etapi ona je predala 200-230 osnovnih borbenih tenkova ”T-72M”. Zatim su počeli da doturaju ”PT-91”, u količini do 90 komada. Sudeći po ovim brojkama, Poljska je postala jedan od osnovnih ”donatora” praktično novih oklopnih jedinica Ukrajine, pošto je onaj  broj s početka SVO dramatično smanjen. Obećanje je ispunjeno i ta količina je zaista stigla u stroj. Slovenci su poslali ”modernizovane” ‘T-55”. I njihova sudbina bila je izvesna.

Britanci su se ”pretrgli” poslavši ”Čelenčer 2”, ukupno 14 komada, uz poznato ograničenje. Nove postavke nisu najavljene, ali nisu ni isključene. Međutim, sudeći po insistiranju Britanaca da se ovi tenkovi ne guraju baš u prvi red, možemo pretpostaviti kakve sve probleme Britanci imaju kada šalju ove tenkove za koje se govorilo da su neuništivi.

Amerikanci su bili najbrži s obećanjima, a najsporiji s dostavom. Obećali su 31 tenk ”M1 Abrams’ starije modifikacije, a dostava je počele tek pre nekoliko nedelja. Da li će stići još ”Abramsa” ili i oni, kao Britanci, čekaju da vide kako će se provesti pred iskusnom ruskom armadom, ostaje da se vidi.

Kako posle ovih počajanja stoje svari na terenu? Jesu li ona stvarno pomogla?

Nezavisno od  svih ovih gromoglasnih pojačanja, i novopristigli tenkovi uleteli su u frontovski mašinu ”za mlevenje mesa. Ukrajinske jedinice postojano gube oklopnu tehniku, a inostrani partneri sve teže uspevaju da im pomognu u dopuni. Bolje rečeno, brže se troši nego što pristiže.

Pojavljuju se čak i političke nesuglasice, pa i uslovljavanja. Razmatra se dalji dotur ”Leoparda 2”, ili druge tehnike. Čak se aktiviraju i zastareli modeli ”Leopard 1”, sa veoma sumnjivim borbenim mogućnostima. Tako se dogodilo da se u stroju nađe šarenilo modela.

To, razume se, predstavlja logističku moru za pozadinu, ali i ograničenu upotrebnu vrednost. Reč je o tehnološki potpuno različitim sistemima, merama, jezičkoj barijeri i oznakama, navikama korišćenja, pa i tt osobinama.

Ovog trenutka u stroju Ukrajine nalazi se u borbenim jedinicama, rezervi li na čuvanju, ali i kao dostava trećih strana, oko dve i po hiljade različitih osnovnih borbenih tenkova. Oko ove procene većina je saglasna. Pri tom je tendencija pomoći pesimistička – iz inostranstva Ukrajinci će moći da dobijaju sve manje i manje savremenih tenkova jer se oni, s pravom, čuvaju za prvi borbeni red država koje šalju pomoć.

Može se sa sigurnošću računati da će i Ukrajinci ubrzo morati da računaju sa svojim ”T-55” ili da se nadaju francuskim ”AMX-30”, ”Čiftenima”, ”M – 60” i sličnim atavizmima iz tenkovske prošlosti. Oni nisu bezopasni, ali su gotovo dve generacije iza sadašnjih.

Kako na terenu teče proces demilitarizacije’?

Kao što znamo, tenkovi su veoma osetljivi i na bojnom polju imaju neverovatan broj protivnika – od samih tenkova, preko pt sredstava, do vazdušne komponente. Helikopteri i dronovi su se pokazali kao neverovatni terminatori.

Ipak, ovo moćno sredstvo zaslužuje posebnu pažnju na ratištu zato što može da rešava veliki broj borbenih zadataka i, dobro kombinovan s pešadijom, predstavlja veliku opasnost na ratištu još uvek. Stoga Rusi svim mogućim sredstvima (a imaju ih mnogo vrsta, od kojih su neka neobično maštovita i efikasna), neprekidno uništavaju, krnje i umanjuju tenkovski potencijal Ukrajinaca.

Koliko god da zvuči neverovatno činjenica, pošto druge nemamo, prema saopštenju MO RF, od početka operacije uništeno je više od 13.3 hiljade komada oklopnih sredstava svih vrsta! Na prvi pogled, otvorena disproporcija u odnosu na predratne podatke.

Neko nije znao svoj posao (da prati situaciju razvoja i čuvanja tenkova) ili je situacija stvarno takva. U ovoj masi tačan broj osnovnih borbenih tenkova je, nažalost, nepoznat, pa zato imamo na internetu razne baze podataka u koje je ponekad teško poverovati.

Postoji kakav-takav prećutni sporazum da se sa najmanje sumnje uzimaju podaci servisa ”Lost armour”, u nedostatku službenih izveštaja (bilo da se pozovemo na ruske ili ukrajinske izvore, većina čitalaca će horski složno reći – ”lažu i jedni i drugi”.). Prema podacima ovog servisa koji se oslanja pre svega na fotografije i video zapise, registrovano je oko 460 uništenih ukrajinskih tenkova do početka Nove godine.

Naravno da su gubici mnogo veći. Pored ovog podatka, servis navodi da je  bar pedeset tenkova zaplenjeno od strane Rusa u ispravnom stanju kao trofeji. Posade su ih napuštale kada potroše gorivo, municiju, izgube se ili jednostavno uplaše.

Čak i dokazano ”navijački” ”Oryx” smatra da je Ukrajina izgubila 455 tenkova; još 56 je oštećeno, 38 napušteno, a 141 je zaplenjeno kao trofej. Ni ta statistika ne daje pravu sliku, jer ”Oryx” je do sada već više puta uhvaćen u laži relativizujući ukrajinske gubitke, posebno zapadne tehnike.

Kako god, osnovnu masu gubitaka predstavljaju sovjetski tenskovi koji su Ukrajnici imali početkom prošle godine. Više puta je dokumentovano uništavanje sovjetske tehnike koja je dolazila iz bivših članica Varšavskog ugovora. Onda je lista počela da se neumitno širi tenkovima ”Leopard 2” i ”Čelendžer 2”. Moralo se i to jednom desiti.

Iz ovog ”skora” Zapad je morao, hteo ne hteo, nezavisno od direktnog učešća savremenih ruskih tenkova, da prizna da je ruska trupa zasićena i odlično opremljena neverovatim spektrom pt sredstava, među njima i zaplenjenima.

Kakva je budućnost osnovnih borbenih tenkova Ukrajine? Objektivno se može sagledati da su gubici prevazišli polovinu početnog stanja iz 2022. godine. To je ono u čemu su svi saglasni. Jasno je da takav tempo gobitaka veoma negativno utiče ne samo na vojnu moć na bojnom polju, već i na moral.

Sada sesti u tenk jeste veliki rizik. Uvek je to i bilo. Ukrajina pokušava na sve moguće načine da oživi tehniku koja se nalazi u dukokoj fazi ratne rezerve (to znači – nedostaju novi akumulatori, instalacije su krte, sistemi za upravljanje vatrom zastareli, čak i motori, transmisija).

To je ozbiljan, skup i dugotrajan posao, čak i kad vam neprijatelj ne bombarduje redovno pogone i radionice. Stručnog kadra je malo. Drugi način povećanja broja operativnih tenkova je pomoć iz inostranstva. Ti tenkovi unekoliko menjaju ”krivu” gubitaka, ali opet je reč o desetinama procenata uništene tenike, što jeste vrlo ozbiljan problem za kijevski režim, pa i za ”donatore”. Sve više se uviđa u štabovima NATO da je SVO bure bez dna.

Nezavisno od sve većih teškoća, ukrajinski komandanti bacaju u napad nove talase tenkova računajući, možda, s tradicionalnim shvatanjem ratovanja na obema stranama. Kreće se u borbu i onda kada je jasno da će doći do neumitnih gubitaka. A oni postojano rastu; time opada i moć kopnenih jedinica, a to ne može večito da traje.

Jasno je da je u komandnom vrhu više tvrdoglavosti nego što treba, pa i neznanja. O političkim igrama ne vredi trošiti ni reči. Ponavljaju se strateške greške koje neumitno dovode do lažne slike stvarnosti, pri čemu značajnu ulogu igra virtuelna medijska stvarnost kreirajući lažne slike stanja. Ako se ništa ne promeni, Ukrajinci će i dalje slati svoje tenkove u borbu, a Rusi će ih redovno dočekivati svim mogućim sredstvima. Sa poznatim ishodom.

Kakva je realana budućnost? Ako se ovako nastavi, Ukrajinci će uskoro ostati bez osnovne oklopne mase koju je imala na početku SVO, a onda im ostaje da se uzdaju u pomoć sa Zapada i ono što će  u međuvremenu dobiti i pristizati. Pokazalo se da ni ta pomoć nije ni brojna ni svemoguća. Naprotiv.

Svaki uništeni zapadni tenk višestruko utiče na moral boraca. Pri tom treba imati u vidu da terenske radionice ukrajinskih tenkista nisu opremljene da brzo poprave zapadne tenkove i vrate ih u borbu. Taj proces je malo teži. Treba izvući tenk, nekako ga prebaciti u Poljsku ili Češku, sačekati popravku, preuzeti, itd…

Ponovimo: i rezerve Zapada su sve manje. Pri tom će, neumitno, doći dan kada će Ukrajinci svu tu pomoć morati da plate? Čime? Izvesno je da će oklopna komponenta, pored odavno narušene vazdušne, naterati Ukrajince da pregovaraju jer i razumevanje i strpljenje saveznika ima granica – i cenu.

Podsetimo da se ove godine za odbrambeni budžet Ukrajine planira preko polovina BDP! Od čega će živeti budžetski korisnici, penzioneri, nastavno osoblje, medicinska struka, vaspitačice u vrtićima, stipendisti, čime će biti plaćani strani najamnici? No, neka o tome brinu oni koji su u ovu avanturu ušli.

Autor: Dragi Ivić poznatiji kao Sirius (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=21)
Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/02/25/pre-rata-ukrajina-u-stroju-posedovala-858-tenkova-prve-borbene-linije-koliko-ih-je-ostalo/)

---

Baš moram da pitam Siriusa o nekim brojkama tenkova, iako je tekst iz drugog meseca prošle godine, to ništa drastično ne menja.
Bez obzira na sve izgleda da Ukrajina, sve skupa sa poslatim tenkovima sa Zapada u ovom momentu ima manje od 200 tenkova, preciznije od 150 do 180 komada. Tako da sam bio u pravu kada sam napisao onako proizvoljno da u ovom trenutku OMJ OSU nema više tenkova od OMJ VS.

Nastavljamo da vas upoznajemo sa vojnom opremom bivše sirijske vojske. Objavljen je snimak na kojem se vidi još jedna napuštena vojna baza u Siriji. Na snimku se vidi sirijska vojna oprema sovjetske i ruske proizvodnje. Napušteni tenkovi T-90A, T-72, ​​T-55. U kadru je takođe vidljiv PVO sistem ZSU-23-4 Shilka, borbena vozila pešadije i druga vojna oprema.

https://www.youtube.com/watch?v=Me3fo5Gzmcg

Ruski analitičari: Zapadni „oklopni kovčezi“ poput Mardera i Bredlija nisu doneli uspeh ukrajinskim snagama

17.02.2025.
 
Prema izveštajima ruskih vojnih analitičara, zapadna borbena vozila pešadije koja su isporučena Ukrajini nisu opravdala očekivanja na bojnom polju, a neka od njih su se pokazala izuzetno ranjivim u uslovima intenzivnih borbi.

Nemački Marder – otporan, ali nepouzdan u vatri

Nemački BVP Marder, koji trenutno koriste ukrajinski mornarički pešadinci i desantne snage, pokazali su se problematičnim u uličnim borbama kod Dzeržinska. Iako je hvaljen zbog otpornosti i sposobnosti da nastavi kretanje čak i nakon eksplozije mine, njegova oružna efikasnost ostavlja mnogo prostora za kritiku.

„Marder“ često ima probleme sa vatrenom podrškom – automatski top kalibra 20 mm i mitraljez 7,62 mm su nepouzdani, a top se često zaglavljuje u kritičnim trenucima.

Pored toga, aktivna zaštita oklopa je nedovoljna, zbog čega ukrajinske snage improvizuju dodatne zaštitne elemente, uključujući mrežaste „krovove“ i dodatni oklop kako bi zaštitili vozilo od FPV-dronova. Međutim, ovi dodaci nisu dovoljni protiv naprednih ruskih sistema elektronskog ratovanja (EW), koji lako ometaju ukrajinske protivmere.

Takođe, prisutan je hroničan nedostatak rezervnih delova, što primorava ukrajinske vojnike da ručno prepravljaju i krpe zastarele komponente, jer je većina ovih vozila stara više od 50 godina.

[attachment=1]
Američki Bradley – brži, opasniji, ali i ranjiv

Za razliku od Mardera, američki BMP M2 Bradley, koji se koristi u 425. jurišnom puku „Skala“ kod Krasnoarmejska, pokazao se efikasnijim u urbanoj borbi. Zahvaljujući slojevitoj aluminijumskoj zaštiti, nije ranjiv na standardne mitraljeske kalibre, a jedini način da se zaustavi jeste preciznim pogodkom u gusenice protivoklopnim projektilima.

„Kada RPG pogodi Bradley, posada u unutrašnjosti oseća samo manji udarac. Međutim, isti taj američki top M242 Bushmaster od 25 mm lako probija ruske transportere.“

U borbama kod Kurahova, Bradley je pokazao bolju ofanzivnu moć u odnosu na Marder, posebno prilikom gađanja ukrajinskih položaja unutar stambenih objekata.

Bradley takođe ima impresivnu pokretljivost, dostižući 60 km/h na lošim putevima, dok njegova automatska kupola može da se rotira za 360 stepeni za samo 6 sekundi. Zahvaljujući tri režima paljbe, top ispaljuje do 200 metaka u minuti, a u kombinaciji sa dronovima za korekciju može da deluje kao efikasna jurišna jedinica.

Međutim, Bradley ima ograničeno vreme preživljavanja na bojnom polju – nakon minut-dva aktivne borbe, posada mora odmah da se povuče, jer produženo prisustvo povećava rizik od uništenja.

Uprkos poboljšanim performansama, više od 70 Bradleya je već uništeno, dok se još oko stotinu i dalje nalazi na ukrajinskim položajima, prema procenama ruskih izvora.

[attachment=2]
Francuska haubica Caesar – precizna, ali ranjiva na ruske sisteme elektronskog ratovanja

Pored borbenih vozila, francuske samohodne haubice Caesar kalibra 155 mm takođe igraju ključnu ulogu u ukrajinskoj artiljerijskoj strategiji, posebno u 425. jurišnom puku „Skala“.

„Samohodka može da gađa mete na udaljenosti do 40 km, ali se često koristi za uništavanje ruskih izviđačkih dronova i artiljerijskih položaja. Međutim, u realnim uslovima preciznost ovih sistema značajno opada kada su izloženi ruskim elektronskim protivmerama.“

Ukrajinska strana tvrdi da Caesar ostaje moćno oružje, ali prema ruskim izvorima, najmanje 20 ovih sistema je već uništeno, dok su zapadni analitičari priznali gubitak najmanje 5 jedinica.

[attachment=3]
Zaključak: Zapadna tehnika bez ključne prednosti

Uprkos pohvalama koje dolaze i sa Zapada i sa Istoka, isporučeni oklopni transporteri nisu doneli odlučujuću prednost ukrajinskim snagama. Dok je Bradley superiorniji u urbanim borbama, Marder pokazuje značajne tehničke nedostatke, dok se samohodne haubice bore sa problemima preciznosti pod uslovima ruskog elektronskog ratovanja.

Kako ruski vojni analitičari zaključuju:
„Bez obzira na sofisticiranost, zapadni oklop nije doneo Ukrajincima prednost – Moskva je brzo pronašla način da ih neutralizuje.“

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/17/ruski-analiticari-zapadni-oklopni-kovcezi-poput-mardera-i-bredlija-nisu-doneli-uspeh-ukrajinskim-snagama/)

U pokušaju da se tenk učini što sigurnijim, razmatrane su sve opcije: Spoljni rezervoari kao zaštita tenka?
 
Sovjetima, pa ni drugim korisnicima, nikad nije bilo dovoljno zaštite, pa su razmatrali sve raspoložive mogućnosti.

Jedna od njih je vrlo neobična – dizel gorivo u spoljnim rezervoarima kao moguća zaštita od kumulativnog mlaza. Da li je to moguće? Pogledajmo u ovom kraćem osvrtu.

Svima je poznato da je tenk najveći potrošač goriva na ratištu, kako u jedinici vremena, tako i pređenom putu. U mnogim armijama njegova potrošnja izračunava se kroz kilometar/čas, dok se pređeni put može samo približno proceniti, jer zavisi od mnogo faktora.

Jedna od njih je vrlo neobična – dizel  gorivo u spoljnim rezervoarima kao moguća zaštita od kumulativnog mlaza. Da li je to moguće? Pogledajmo u ovom kraćem osvrtu.

Svima je poznato da je tenk najveći potrošač  goriva na ratištu, kako u jedinici vremena, tako i pređenom putu. U mnogim armijama njegova potrošnja izračunava se kroz kilometar/čas, dok se pređeni put može samo približno proceniti, jer zavisi od mnogo faktora.

No, sve je to već odavno apsolvirano, kao što je notorna i činjenica da je svaki tenk, ako stoji na mestu, samo jedna čelična otporna tačka. Ogromna snaga motora traži i velike količine goriva koje se mere u stotinama litara i raspoređene su po unutrašnjim rezervoarima, ali i u spoljnim rezervoarima.

[attachment=7]
Oni se ne nalaze se na svim tenkovima, ali ih na većem broju ima, pogotovo na onim iz sovjetskog, pa i ruskog perioda. Problem je što se teško povezuju na zajedničku liniju goriva (to nije neizvodljivo, kao što se može saznati iz prakse), pa su to u principu samo skladišta za rezervu, ali to je druga priča. Takođe, jedan pogodak težim kalibrom, ili šrapnel, dovoljan je da ih zapali.

Međutim, spoljno curenje ne može naštetiti posadi. Ako se gorivo i zapali, može doći do zagrevanja oklopa, ali ni to nije garantovano. Modifikovani tenkovi imaju i mogućnost prespajanja i priključka na glavnu liniju rezervoara, pa su bezbedni za tenkove.

[attachment=1]
Na zapadnim tenkovima oni se uopšte ne praktikuju, a razlozi nisu nigde striktno navedeni ili dostupni javnosti, pa neki kolega, koji je tenkista, može da nam pomogne svojim pretpostavkama.

Ništa novo nećemo reći ako napomenemo da je dizel gorivo višestruko upotrebljivo. Osnovna namena je, naravno, pokretanje agregata na vozilu. S druge strane, ono pruža zaštitu od opasnosti koje vrebaju na ratištu.

Malo ljudi zna da dizel, zbog visokog sadržaja vodonika, znatno slabi protok neutrona koji prodiru u vozilo tokom eksplozije nuklearne ili neutronske bombe.

Međutim, ono što je najvažnije, s obzirom na gabarite, rezervoari s gorivom značajno smanjuju prodor kumulativnog mlaza. To je ispitano i dokazano.

Ako je to tako, da li se dopunski rezervoari koji podsećaju najčešće na bure, mogu koristiti kao antikumulativni štitovi ili kao deo kombinovanog oklopa?

Suština dileme

Treba najpre istaći jedan važan detalj, koji će možda razočarati neke čitaoce: predmet ovog teksta neće biti unutrašnji rezervoari, jer se oni ne mogu smatrati pouzdanim i nezavisnim sredstvom zaštite.

Štaviše, oni su izvori povećane opasnosti pa se moraju posebno izolovati od borbenih odeljaka. Potpuno je drugačije s dopunskim rezervoarima koji su ojačani tako da pretrpe udarce šrapnela ili antimaterijalnih kalibara streljačkog oružja i nalaze se, najčešće, okačeni na zadnji deo tenka, dajući mu prepoznatljivu siluetu.

[attachment=2]
Njihova antikumulativna svojstva tada su mnogo interesantnija jer ona eliminišu mogućnost uništenja kompletnog vozila ako je gađano sa zadnje strane. Takav dizajn ojačanih rezervoara razmatra se u celom svetu, bez obzira što se na njega gleda sa sumnjom.

Razlog je jednostavan – opet je nezaobilazna SVO poremetila mnoge zamisli, kompromitovala mnoge ”sjajne” i skupe ideje, a potvrdila neke koncepte za koje se smatralo da su odavno ostali u istoriji naoružanja.

Kako se ponaša kumulativni mlaz u dodiru s gorivom?

Kako dizel gorivo smanjuje prodor kumulativne municije? Odgovori su vrlo različiti. Najmaštovitiji su oni koji se bave usporavanjem kumulativnog mlaza zbog količine tečnosti, kao i njegovo hlađenje, zbog čega mlaz ne može da progori osnovni oklop.

Ustvari, rezervoari za gorivo najpre obavljaju ulogu razmaknutog oklopa (neka vrsta ”sendvič oklopa”) i tada izazivaju prevremenu detonaciju, jer kumulativni mlaz se kreće kroz sredine s različitom gustinom (zidovi rezervoara, sloj  goriva, osnovni oklop tenka). To naravno samo po sebi utiče na probojnost ometajući zamišljeni proboj mlaza kroz prepreku.

[attachment=3]
Ako rezervoar ima malu zapreminu i robustan dizajn, onda on može da izazove lutanje kumulativnog mlaza koji bi rikošetirao od njegovih zidova. I treći momenat nije zanemarljiv: gorivo ima sposobnost da ugasi kumulativni mlaz.

Kao što znamo, mlaz je nastao kao rezultat kolapsa oklopa tokom detonacije, udarom koji se kreće ogromnom brzinom. Najviša brzina mlaza je 7-9 km/sec, srednja je 4-6 km/sec, a najmanja 1,5-3 km/sec.

[attachment=4]
Takva snaga, kao što znamo, u zoni kontakta mlaza i oklopa izaziva toliki pritisak i temperaturu, da  dovodi do loma napadnutog mesta i daljih posledica, paljenja pa i uništenja tenka. Kada udari u rezervoar, mlaz se usporava i širi, raspršava, udaljavajući se kupasto od zone najvišeg pritiska, formirajući neku vrstu zavese.

To možete i sami probati ako imate crevo s mlaznicom i gomilu peska. Prodiranjem u pesak mlaz vode gubi kinetičku energiju i rasipa se već na vrlo kratkom rastojanju od površine navedene gomile.

Možda ovo nije pravo poređenje (na štetu kumulativnog mlaza) jer mlaz vode iz creva je, uslovno rečeno, beskonačan element. Ako ste dovoljno uporni i ne brinete o računu za vodu, možete bilo koju gomilu peska da za relativno kratko vreme raspršite.

Kumulativni mlaz, naprotiv, ima veoma kratko vreme da učini ono zbog čega je izmišljen. Što više prodire u oklop, njegov pritisak i efekat slabe. Slično je i s gorivom. Pošto je gorivo kompresibilno (kao i voda), u zoni njegove zapremine i kumulativnog mlaza formiraju se zone visokog pritiska koji ostvaruje anti-reakciju.

To nije tako brzo usporavanje kao kod oklopa, pa ipak, u slučaju ugradnje rezervoara na tenk ili unutar njega (kao komponente kombinovane zaštite), efekat je značajno primetan: onog momenta kada dodirne zid rezervoara, tada se i mlaz kumulativne struje značajno degradira, oslabi, pa se može računati s tim da će ga ovaj rezervoar u potpunosti oslabiti i učiniti nedelotvornim.

Napomenimo, usput: kod udarca granate sve je suprotno: to što je prednost prilikom direktnog udara u glavni oklop, jeste velika mana ako ona pogodi rezervoar.

Testovi i iskustva

Ranih osamdesetih, stručnjaci sovjetske tenkogradnje, vodeće po mnogim parametrima, počeli su istraživanja i eksperimentisanja s kumulativnim udarom u rezervoar.

Naravno, nisu korišćeni standardni rezervoari jer su bili beskorisni usled svojih dotadašnjih fizičkih svojstava (to je nešto manje bure, dovoljno kruto da posluži osnovnoj nameni, okačeno na ”krmu” tenka).

Na poligonu je simulirana kupola ekvivalenta 107mm debljine, i rezervoar debljine 267 mm. Zadnja ploča iza rezervoara bila tako ojačana da kumulativni mlaz ne može prodreti u nju, kako bi se mogao proceniti efekat nakon proboja rezervoara. Prilikom ispitivanja, bez obzira na mnoštvo zapaljivog materijala, nije došlo do požara.

[attachment=5]
Dobijeni su uprosečeni efekti: rezervoari bi bili razvaljeni, gorivo bi se raspršilo (kao kad bacimo kamen u vodu) u približnom radijusu do šest metara, a iznad mete se nakon eksplozije formirao plavičasti oblak. To je bilo pouzdan znak da je gorivo delimično isparilo i pretvorilo se u aerosol, ali nije bilo požara!

Izvedeno je devet eksperimenata. U svakom od njih najpre je procenjivan prodor mlaza kroz oklop bez  goriva, a zatim i s gorivom, s ciljem da se pronađe i optimalna debljina zida rezervoara.

Prosečne vrednosti su bile ustaljene i nisu odstupale od proseka eksperimenta, pa se moglo sa relativnom sigurnošću zaključiti: bez goriva, kumulativni mlaz prodro bi kroz oklop 222 mm. Kada bismo dodali gorivo, prodor mlaza smanjen je na 134 mm.

Drugim rečima, sloj goriva debljine 267 mm smanjio je prodor kumulativnog mlaza za 88 mm. Na osnovu ovih eksperimenata proračunato je da rezervoar standardne debljine 500 mm (pola metra) ima ekvalent od 185 mm homogenog oklopa.

Da li je to mnogo ili malo?

Uzimajući u obzir da je gorivo mnogo teže od oklopa, ovo može izledati mnogo. Međutim, neracionalno ga je koristiti ga kao komponentu kombinovanog oklopa na prednjem delu tenka.

U pogledu antikumulativne sposobnosti ono značajno zaostaje za laminatom od fiberglasa. Jasno je da dizel gorivo neće biti ”čudotvorno” u zaštiti tenka, ali za dodatnu zaštitu bokova ili opreme od municije manje snage, rezervoari bi mogli biti korisni, naravno, pod uslovom da imaju dovoljno debele zidove.

[attachment=6]
Na poljima bitke SVO nismo videli mnogo  snimaka sa pomoćnim rezervoarima. Razloga ima više: relativno kratka rastojanja koje tenk prelazi, logistička snalažljivost i urednost prilikom dotura goriva, promena taktike napada usled neprekidne opasnosti od dronova, itd.

Jasno je da su ovom prilikom konstruktori i istraživači na poligonima pravilno razmišljali i sve uradili kako treba, ali ratna praksa je rekla svoje. Nije kumulativni mlaz jedino što može uništiti tenk. Ako mu je dizel gorivo i kakav-takav usporivač i protivnik, svim drugim sredstvima ono je idealno za uništenje tenka.  

Autor: Dragi Ivić poznatiji kao Sirius (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=21)
Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/09/28/u-pokusaju-da-se-tenk-ucini-sto-sigurnijim-razmatrane-su-sve-opcije-spoljni-rezervoari-kao-zastita-tenka/)

---

U ovom tekstu nije pomenuto da tenk sem spoljnjih rezervoara u vidu dva "bureta" iza motora, na samom tenku ima dve vrste rezervoara, i to spoljnji i unutrašnji.

[attachment=8]
Zašto je ovo važno (za sam tekst i nije važno). Ako bi bili pogođeni spoljnji rezervoari sa gorivom na tenku, koji gotovo nikada nisu branjeni sa ERA dodatnim oklopom ili drugom vrstom dodatne zaštite tipa "rešetaka", komandir tenka ih može isključiti i preći na "napajanje" agregata iz unutrašnjih rezervoara goriva.

Мислим да је у овој анализи изостављен психолошки ефекат код посаде који настаје кад посада сазна да гориво на тенку гори. Они то (паљење) најчешче доживе као "гори тенк", односно као опасност по свој живот. Велики број оклопних возила бива напуштен од посаде након поготка, посебно БПЛ јер знају да после првог удара, вероватно следи и други, па трећи. Зато беже. А када је тенк запаљен (гори споља) и то бежање би било теже. Да не улазим у даље разлоге зашто ово (наменски распорођено гориво као противоклопна заштита) није било нити је добро решење.

UVZ nudi modernizaciju za strane tenkove T-72, T-80, T-90

Ruski Uralvagonzavod (UVZ), deo državne korporacije Rostec, najavio je svoju spremnost za modernizaciju sovjetskih i ruskih tenkova koji su izvezeni u inostranstvo.

Ova najava je data na sajmu IDEX 2025 u Abu Dabiju, gde je pres služba UVZ-a otkrila da je kompanija spremna da ponudi unapređenja za hiljade T-72, T-80 i T-90 tenkova koji su još uvek u upotrebi u prijateljskim zemljama.

„Hiljade sovjetskih i ruskih tenkova, isporučenih tokom poslednjih pet decenija, i dalje su operativni u stranim zemljama,“ navela je pres služba UVZ-a.

Ukoliko postoji interesovanje, Uralvagonzavod je spreman da modernizuje ove tenkove do nivoa T-72B3M, T-80BVM i T-90MS, čime bi se osigurala njihova maksimalna borbena spremnost.

„Stvarno borbeno iskustvo omogućilo nam je da dostignemo najviši nivo operativne spremnosti oklopnih vozila. Ove operacije dovele su do značajnih unapređenja, potvrđujući njihov ogroman tehnički potencijal,“ dodala je kompanija.

T-72, T-80 i T-90 tenkovi, svi proizvodi sovjetskog, a kasnije i ruskog dizajna, široko su rasprostranjeni u različitim zemljama širom sveta. Ovi tenkovi su postali osnovni deo mnogih vojski zbog svoje ekonomičnosti, pouzdanosti i dugogodišnje istorije službe.

T-72, koji je prvi put proizveden 1973. godine, izvezen je u više od 40 zemalja, što ga čini jednim od najrasprostranjenijih tenkovskih dizajna na svetu.

U istočnoj Evropi, zemlje poput Hrvatske koriste oko 75 M-84A4 Sniper tenkova, varijantu T-72M, dok Češka poseduje oko 30 T-72M4CZ tenkova.

U Africi, Etiopija ima značajan broj T-72 tenkova, procenjuje se oko 221 jedinicu, od kojih su mnogi nabavljeni iz Jemena i Ukrajine.

Na Bliskom istoku, Irak je istorijski bio jedan od najvećih korisnika sa oko 776 T-72 tenkova u službi krajem 1990-ih, iako su trenutne brojke nejasne zbog ratova i kasnijih gubitaka.

Ostali korisnici uključuju Siriju, koja je izgubila značajan broj svojih T-72 tenkova u aktuelnim sukobima, i Jemen, gde su ovi tenkovi takođe aktivno korišćeni u različitim unutrašnjim konfliktima.

T-80, prvi sovjetski tenk sa gasnoturbinskim motorom, manje je rasprostranjen zbog većih troškova održavanja i potrošnje goriva u poređenju sa dizel-pogonskim T-72.

Zemlje poput Južne Koreje nabavile su 33 T-80U i dva T-80UK tenka iz Rusije. Kipar koristi 27 T-80 tenkova, dok Belorusija poseduje oko 95 jedinica.

Ukrajina, koja je nasledila značajan broj T-80 tenkova iz sovjetskog perioda, trenutno ima oko 271 tenk u aktivnoj službi, iako su mnogi uništeni ili zarobljeni u nedavnom sukobu sa Rusijom. Egipat i Kazahstan takođe koriste manji broj T-80 tenkova, sa Egiptom koji ima 14 jedinica i Kazahstanom sa oko 25 tenkova.

T-90, evolucija iz T-72, predstavlja moderniju tenkovsku flotu Rusije. Najveći operater izvan Rusije je Indija, koja proizvodi ove tenkove pod licencom pod nazivom T-90S Bišma.

Alžir i Azerbejdžan takođe koriste T-90 tenkove, pri čemu je Alžir nabavio oko 300 jedinica, dok Azerbejdžan poseduje manji broj. Ovi tenkovi su često smatrani korakom napred u pogledu tehnologije i zaštite u odnosu na T-72.

Što se tiče hitne potrebe za modernizacijom, nekoliko zemalja se izdvaja.

Ukrajina, zbog aktuelnog sukoba, ima trenutnu potrebu za modernizacijom svojih T-72 i T-80 tenkova.

Mnogi od ovih tenkova su već unapređeni ili su u procesu nadogradnje lokalnom tehnologijom, ali tempo i obim tih modernizacija su ograničeni nedostatkom resursa i intenzivnim ratnim operacijama.

Sirija, sa značajnim delom svoje tenkovske flote uništenim ili dotrajalim usled decenija sukoba, takođe zahteva ozbiljnu modernizaciju kako bi održala operativnu efikasnost.

Irak, iako je dobio neka unapređenja, i dalje se suočava sa izazovima zbog zastarele opreme iz sovjetske ere, što zahteva ili opsežnu rekonstrukciju ili zamenu tenkova.

Demokratska Republika Kongo, koja je dobila tenkove iz Ukrajine, mogla bi imati koristi od modernizacije kako bi se osigurala njihova operativnost i borbena efikasnost u različitim scenarijima.

Etiopija, iako poseduje veliki broj T-72 tenkova, suočava se sa problemima zastarelosti opreme, gde bi modernizacija mogla produžiti njihov operativni vek i poboljšati sposobnosti.

Čak i zemlje poput Indije, koje aktivno modernizuju svoju T-90 flotu, prepoznaju potrebu da prate tehnološke inovacije kako bi zadržale prednost nad regionalnim protivnicima.

Zaključak: Iako su T-72, T-80 i T-90 tenkovi još uvek u službi širom sveta, potreba za modernizacijom uveliko zavisi od države. Faktori poput aktuelnih sukoba, ekonomskih ograničenja i strateških vojnih potreba igraju ključnu ulogu u određivanju hitnosti i obima unapređenja ovih tenkova.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/02/18/uvz-offers-modernization-for-foreign-t-72-t-80-t-90-tanks/)

---

Očigledno pogurali Ameri Rusiju da se malo naplati i ojača posle (zapravo još traje) sukoba u Ukrajini. Sve ovo govori da je dugo očekivani mir na pomolu.
Srbiju i ne pomenuše iako Srbija ima veliki broj što T-72 što M-84, kako i modernizovane M-84AS, M-84AS1 i M84-AS2.

Snimak otkriva napuštene T-90 i BMP-1 na sirijskom autoputu

Upečatljiv video koji kruži na društvenoj mreži X privukao je pažnju vojnih posmatrača širom sveta, prikazujući značajnu količinu napuštene vojne opreme u Siriji.

Snimak, koji je objavio korisnik Andrei_bt (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=2177), prikazuje niz tenkova T-90—jedan sa prepoznatljivom livenom kupolom—zajedno sa modelima T-90A, T-55 tenkovima i BMP-1 borbenim vozilima pešadije, ostavljenim na, čini se, pustom sirijskom terenu. Iako tačan datum snimka nije poznat, njegovi implikacije su duboke, nagoveštavajući mogući kolaps ili povlačenje snaga koje su se nekada oslanjale na ovu opremu.

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/tenkovi_u_siriji_na_putu_napusteni.mp4

Oprema bi mogla pripadati Sirijskoj arapskoj armiji, koja je dugo koristila ova vozila u svom dugotrajnom građanskom ratu, ili bi mogla poticati od ruskog kontingenta koji je podržavao Asadov režim gotovo deceniju. Ova nejasnoća dodatno produbljuje misteriju oko napuštenih vozila.

[attachment=1]
Sirijski građanski rat, koji je izbio 2011. godine, bio je poligon za testiranje različitih oklopnih vozila, pri čemu su i sirijska vojska i ruske snage tokom godina raspoređivale značajan broj jedinica. T-55, sovjetski radni konj, bio je oslonac Sirijske arapske armije mnogo pre početka sukoba.

Procene sugerišu da je Sirija do 2011. imala oko 2.000 T-55 tenkova u različitim stanjima spremnosti, kao deo vojne pomoći iz sovjetskog doba.

Kako se rat odugovlačio, ovi zastareli tenkovi su intenzivno korišćeni, ali su habanje i nedostatak održavanja značajno smanjili njihov broj. T-90, moderniji ruski dizajn, stigao je na sirijsko ratište u manjim količinama.

Rusija je Siriji navodno isporučila najmanje 30 T-90 tenkova počevši od 2015. godine, s ciljem da ojača Asadove snage naprednijim naoružanjem. Ruski kontingenti su takođe doveli dodatne T-90 i T-90A varijante—možda u desetinama—kao deo svoje intervencije u cilju jačanja režima.

BMP-1, borbeno vozilo pešadije dizajnirano za transport trupa pod vatrom, bio je još jedan stub sirijskih arsenala, sa predratnim zalihama procenjenim na preko 2.000 jedinica.

Rusija je dodatno isporučila još BMP-1 vozila i koristila ih u sopstvenim jedinicama, iako tačni brojevi ostaju nepoznati zbog netransparentnosti vojne logistike u sukobu.

Svako od ovih vozila nosi jedinstvenu istoriju i borbene sposobnosti, odražavajući decenije vojnog inženjeringa. T-55, koji je prvi put uveden krajem 1940-ih, robusnog je, ali zastarelog dizajna, sa 100 mm puškom i oklopom koji je nekada bio moćan, ali je danas podložan modernim protivtenkovskim oružjima.

Varijante poput T-55MV, opremljene reaktivnim oklopom, doživele su ograničene nadogradnje u sirijskoj vojsci, dok je većina zadržala osnovnu konfiguraciju.

https://www.youtube.com/watch?v=-NsrTmp5wr0

T-90, koji je ušao u proizvodnju 1990-ih, predstavlja značajan iskorak sa svojom 125 mm glatkocevnom topom, sposobnim za lansiranje vođenih projektila, i višeslojnim sistemom zaštite, uključujući Kontakt-5 eksplozivni reaktivni oklop i Shtora sistem za ometanje neprijateljskog nišanjenja.

T-90A, unapređena verzija, poseduje poboljšane sisteme za upravljanje vatrom i bolju zaštitu, čineći ga moćnim sredstvom u ruskom arsenalu. BMP-1, pak, datira iz 1960-ih i nosi 73 mm top niskog pritiska, zajedno sa 9K11 Maljutka protivtenkovskim raketnim bacačem, dizajniranim da podrži pešadiju pokretljivošću i umerenim vatrenim kapacitetima.

Njegov tanak oklop, međutim, čini ga ranjivim na savremene pretnje, slabost koja je u Siriji često bila eksploatisana u borbenim zonama.

Tokom građanskog rata u Siriji, ova vozila su igrala ključne uloge u značajnim bitkama, često preokrećući ishod u korist snaga koje su ih koristile. Krajem 2016. godine, tokom bitke za povratak istočnog Alepa, ruski podržani sirijski vojnici su se u velikoj meri oslanjali na T-90 tenkove za probijanje pobunjeničkih položaja.

Napredna optika i oklop T-90 omogućili su mu da izdrži improvizovane eksplozivne naprave i vođene protivtenkovske projektile, što je omogućilo vladinim snagama da povrate grad posle višemesečnih borbi—pobeda koja je tada učvrstila Asadovu vlast i raselila stotine hiljada civila.

Ranije, 2013. godine, T-55 tenkovi su bili ključni u odbrani režima u Homsu, gde je njihov veliki broj nadjačao opozicione borce koji nisu imali teško naoružanje, osiguravajući strateški koridor neophodan za snabdevanje. BMP-1 se istakao tokom ofanzive na Deir ez-Zor 2017. godine, kada su sirijske i ruske jedinice razbile opsadu Islamske države na grad.

https://www.youtube.com/watch?v=Cp6IUeEvUQE

Prevozeći pešadiju preko neprijateljske teritorije pod vatrom, BMP-1 su pružili ključnu podršku trupama u napredovanju, pomažući u ponovnom zauzimanju naftom bogatih oblasti i slabljenju džihadističke kontrole—napor koji je promenio tok rata na istočnom frontu.

Konačno povlačenje ruskih snaga iz Sirije, koje se poklopilo sa padom Asadovog režima krajem 2024. godine, označilo je dramatičan preokret u konfliktu i ostavilo scene poput one zabeležene u ovom videu.

Ruska vojna intervencija, započeta u septembru 2015. godine, bila je ključni oslonac za Asada, sa vazdušnim udarima i kopnenim raspoređivanjem—uključujući korišćenje T-90 i BMP-1—koji su preokrenuli pobunjeničke uspehe.

Do sredine 2024. godine, međutim, Rusija je preusmerila svoj fokus, opterećena ratom u Ukrajini i smanjenim strateškim interesima u Siriji. Kako su opozicione snage, predvođene grupama poput Hajjat Tahrir al-Šama, pokrenule munjevitu ofanzivu u novembru 2024, ruska podrška je oslabila.

Izveštaji ukazuju da je Moskva ozbiljno započela povlačenje svojih kontingenata početkom decembra, sa satelitskim snimcima koji pokazuju konsolidaciju opreme u bazama poput Hmejmima i Tartusa radi evakuacije.

Kolaps sirijskih odbrambenih linija ubrzao je proces; do 8. decembra, dok su pobunjenici zauzimali Damask, Asad je pobegao u Rusiju, a ruski komandanti su panično pokušavali da izvuku osoblje i tehniku. Konvoji vojnih vozila su viđeni kako prolaze kroz Siriju, a neka su napuštena usled logističkog haosa.

Povlačenje, haotično i nepotpuno, ostavilo je trag napuštene opreme—možda upravo T-90, T-55 i BMP-1 koji sada rđaju u pustinji—svedočeći o iznenadnom kraju skoro decenijske ruske prisutnosti i režima koji je podržavala.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/02/23/footage-reveals-abandoned-t-90s-bmp-1s-on-syrias-highway/)

https://www.youtube.com/watch?v=8DJRgS3Kwh0

Moderni europski tenkovi i obrana od dronova

S povećanjem europskih obrambenih proračuna, otvaraju se i narudžbe za nove tenkove, te se nakon puno vremena pojavljuju i nove platforme. Budući da dugo nije bilo ovakvih narudžbi, razvoj i istraživanje kaskaju za trenutnim potrebama. Stoga smo u zanimljivoj situaciji u kojoj imamo trenutne modele tenkova, međumodele koji su nadograđene verzije postojećih tenkova, te buduće modele koji se nadaju postati glavna europska tenkovska platforma u budućnosti. Postojeće modele poput Leoparda 2 A8 sam obradio u drugim videima, tako da ćemo danas obraditi međumodele i koncepte za budućnost, iz čega će nam biti jasno koje su to tehnologije koje možemo očekivati kao standardne za 5 do 10 godina.


https://www.youtube.com/watch?v=w9Z2lAlPrTc

Šnorkel, mulj i strah: Podvodna vožnja tenkovima – genijalna taktika ili smrtonosna zabluda?

Da li je ovo još jedan u primeru upornih stranputica u istoriji naoružanja? U tekstu ”Neprijatelj prelazi reku” bavili smo se formacijskim sredstvima predviđenim da pešak-pojedinac savlada vodenu prepreku močvarnog tipa ili manju reku i kanal.

[attachment=5]
Tenku je to neuporedivo teže, čak i tamo gde mu gaz dozvoljava. Mnogo faktora treba da se sklopi kako bi tenkovi uspešno savladali vodenu prepreku vozeći po dnu. U jednoj prigodnoj prazničnoj emisiji, za vreme direktnog prenosa tenkovskog marša, naš cenjeni komentator izjavio je da tenkovi mogu, na taktičkom nivou, savladavati vodene prepreke i plivajući. Dva visoka oficira, tenkista, gledali su u vrhove cipela, kako se to obično kaže, ne želeći da pokvare renome dotičnog svojom stručnom korekcijom.

O čemu je reč? Istina je da za jedan sovjetski laki tenk postoji oznaka ”PT -76 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=8930.msg57807#msg57807)” (плавающий танк – plivajući tenk), ali to je laki tenk-amfibija koji plovi vodenom površinom pomoću propelerskog pogona. Druga razlika je, naravno, lingvistička i ne može se zanemariti: glagol plivati u našem jeziku rezervisan je za živa bića.

Prelazak vodene prepreke vožnjom po dnu veoma je retka taktička situacija: on se primenjuje kada su mostovi porušeni ili su neprohodni zbog težine tenka, ako amfibijskih skela još nema ili ne mogu da priđu datom mestu; inžinjerci tek treba da postave pontonski most – a tempo napada ne sme da se uspori. Kolika je verovatnoća da do toga dođe u isto vreme?

Tada se angažuju inžinjerijske jedinice u sadejstvu s oklopnim sastavom. Treba pronaći odgovarajući prilaz, ispitati prohodnost dna (ne samo kvalitet već i da li je prolaz miniran, o čemu smo već pisali), obezbediti obe strane mostobrana iz svih dimenzija; pri tom treba imati i uvežbane, iskusne posade, jer je vožnja po dnu izrazito složen i stresan postupak. Danas, s mnoštvom protivsredstava i izviđačkih metoda, uz prisustvo ogromnog broja BPL, reklo bi se i nemoguć. Istina je da je ovaj način vrlo retko primenjivan u realnim situacijama.

Ipak, takođe je istina da sve armije sveta i dalje obučavaju svoje posade i opremaju tenkove za ovu operaciju! Sovjeti, koji su u toku Hladnog rata bili zastupnici rapidnog napada (on je podrazumevao i forsirano savladavanje vodenih prepreka), opremu za podvodnu vožnju tenka zovu Оборудование подводного вождения танков (ОПВТ). Nemci za ovu operaciju imaju naziv Wattiefe, Englezi isto – deep wading ili deep fording (duboki gaz ili duboki prelaz). U našoj literaturi zove se podvodni tenkovski gaz.

[attachment=1]
Da bi tenk savladao vodenu prepreku vožnjom po dnu, on mora da ima opremu koja se, u svim varijantama, sastoji od fiksnih i dopunskih delova. Uklonjivi, dopunski deo, uključuje cev za dovod vazduha (obično je zovu šnorkel –  schnorchel, od nemačke reči za cev), kod nekih i za odvod gasova, razne zaptivke i ventile.

Dopunski set sastoji se od klapni za prečistač vazduha, zaptivke blende topa i žirokompasa, kao i delova na koje se montira šnorkel. Pored toga, na raspolaganju je i sistem pumpi koji može biti fiksni ili uklonjiv, kao i komplet prsluka sa odgovarajućim aparatima za disanje. Oni su predviđeni za spasavanje posade u slučaju havarijskog napuštanja tenka (prodor vode izazvan zastojem motora, skretanje s čvrstog dna u blato i poniranje u mulj, itd).

Kako smo već napomenuli, ovakav gaz, pored toga što je rizičan i složen, ima i značajna tehnička ograničenja. To su  dužina i prečnik šnorkela, kvalitet izrade tenka i njegova zaptivnost, potrošnja goriva, dužina trase, sistem veza i orijentira. Mnogi tenkovi prave se sa značajnom tolerancijom između delova radi kontrole diletacije,  pa se moraju dodatno hermetizovati. U tom slučaju, crpke za vodu moraju biti spremne da izbace vodu koja se nakuplja u tenku.  

Bez obzira na sve rizike (tehničke i ljudske), već Drugi svetski rat tražio je ta rešenja. Desantni brodovi doplovili bi do plićaka, iskrcavajući tenkove koji bi potom svojim pogonom stigli do obale. Značajan napredak ostvaren je uvođenjem sistema Dupleks drajv (DD-duplex drive, dvostruki pogon). On je instaliran na standardnim tenkovima i imao je preklopni vodootporni ekran (neka vrsta ograde oko tenka).

Tada bi tenk mogao da pluta, a kretao se pomoću elisa sa sistemom dovoda snage iz motora. To nije bila vožnja po dnu kakvom se sada bavimo. Usled tehničke nesigurnosti, posade tenkova su se radije iskrcavale sa svojim vozilima blizu obale. Kretali bi se delimično ili potpuno po morskom dnu jer je put bio kratak, kao i vreme zadržavanja u vodi. Visoki talasi brojne tenkove su poslali na dno, olakšavši posao Nemcima. Izduvnici gasova bili su slaba tačka engleskog i američkog načina kretanja tenkova na vodenoj površini.

Tenkovi ”Čerčil”, koji su imali ugrađen sistem ”Deep Wading” (oprema za kretanje po dnu vodene prepreke), već 1942. godine učestvovali su u neuspelom napadu na Dijep; to je bio demonstracioni napad s ciljem ispitivanja mogućnosti masovnog desanta na evropsko kopno. Korišćeni su i tokom Dana D. Tim povodom viđeno je mnogo (često neuspelih) rešenja za iskrcavanje tenkova s tenkonosaca i desantnih brodova.

Nemci su to rešili drugačije i jednostavnije, koristeći dugačku cev montiranu na komandirskom luku. Gotovo je neverovatno da se Angloamerikanci toga nisu setili. Nemački tenkovi su mogli, zahvaljujući dobrim zaptivkama, da savladaju vodenu prepreku dubine i do četiri metra. Tako je ”Tigar” postao prvi tenk na svetu koji je imao ovu mogućnost.

[attachment=2]
Međutim, ni on nije bio pionir u tom naumu. Shodno Hitlerovoj opsesiji da izvrši invaziju na Veliku Britaniju (operacija ”Sea Lion – morski lav”) 1941. godine, tenkovi Pancer III i Pancer IV modifikovani su za vožnju po morskom dnu. Ova modifikacija u Nemačkoj je dobila ime Tauchpanzer, odnosno tenk-ronilac. Oni su koristili fleksibilno gumeno crevo s plutajućom bovom koja je crevo sve vreme držala na površini. Tako su uspeli da stignu i do dubine od 15 metara, što predstavlja ekstremni primer takvog postupka.

Teorijski, ovaj način prelaženja reke je tri do pet puta brži od postavljanja pontonskog prelaza. Međutim, to podrazumeva i pripremu obale, jasno obeležavanje i ravnomerno propuštanje vozila. Pri tom je poželjno da ne voze svi po istom kolotragu. Na obali se postavljaju čekrci i traktori, odnosno tenkovi za izvlačenje u slučaju havarijskog zaustavljanja.

Obala treba da bude nagiba do 10° (ne većeg), a prilaz mora biti prostraniji od dve širine vozila. Sva druga borbena zaštita (PT i PVO) podrazumeva se. Ni to nije sve: pre ove operacije mora se tačno postaviti vučni proračun tenka. U toj jednačini nalaze se faktori koji utiču na bezbedno kretanje tenka, a to su njegove tehničke mogućnosti, dejstvo sila koje se suprotstavljaju njegovom kretanju, kao i sam dijagram vučne sile.

Ovaj način vožnje bio je izuzetno nepopularan kako kod posada, tako i kod komandnog sastava. Tenk je mogao svakog momenta da se pokvari i ostane na dnu, pa bi šteta bila višestruka – moguća smrt posade i gubitak tenka. Dodatni psihološki problem predstavljalo je i ”slepilo” posade jer nisu mogli videti kuda voze, pa su navođeni putem radija i posmatrača na obalama. I to je imalo svojih rizika, jer je rečna struja mogla da zanese bovu i da osmatračima lažnu sliku gde se tenk nalazi, pri čemu je i radio mogao da otkaže, itd.

Prva javna demonstracija ovog postupka organizovana je na Baltičkom moru 22. VI 1940. godine, a već u septembru Nemci su imali 250 takvih vozila. Jednom su samo korišćeni tokom forsiranja reke Bug, 1941. godine na početku operacije ”Barbarosa”. Na kraju su čak i uporni Nemci odustali pa su 168 komada modela ”Pancer III” i 42 tenka ”Pancer IV” preradili u amfibijska vozila. Ni tada nisu korišćena u tu svrhu. Ratište je opet pokazalo da ono ima svoja pravila i zahteve, pa je  svako ignorisanje dovodilo je do velikih i često tragičnih posledica.

Posleratna iskustva

Zahvaljujući razvoju tehnologije materijala i mirnodopskom ritmu proizvodnje, posleratni tenkovi  mogli su da dobiju mnogo pouzdaniju opremu, pri čemu su i posade imale na raspolaganju savremene, tipske poligone i vreme za obuku. Stratezi Hladnog rata i dalje su insistirali na ovom taktičkom postupku nadajući se da on može doneti presudne rezultate. Već šezdesetih godina većina tenkova mogla je da savlada vodene prepreke čak i pod borbom, na neodgovarajućim prelazima.

[attachment=3]
Smatralo se da bi se eventualni novi rat vodio na prostorima Centralne Evrope koji su bogati brojim vodotokovima, rekama i kanalima. NATO je imao svoj koncept koji je podrazumevao  šnorkel takve širine da je kroz njega mogla da se evakuiše posada, što je predstavljalo manje stresno rešenje. Takva cev montira se neposredno pred prelazak prepreke. Tako američki tenk ”M60A1” može da savlada prepreku dubine i do 4,6 m.

Na nemačkim tenkovima ”Leopard II” primenjeno je interesantno rešenje: šnorkel je sklapan modularno, člankovito, tako da je sastavljan od prstenova, prilagođavajući ga dubini prepreke. Međutim, takav šnorkel osetljiv je na rečnu struju zbog svoje širine i savitljivosti; povija se, pa tenk može savladati vodenu prepreku dubine do tri metra.

Radi poređenja, navedimo da je prosečna dubina Dunava od tri do 17 metara, a slično je i s drugim velikim rekama u Evropi. Podsetimo da je farvater reke (njen centralni tok, matica) mnogo brži nego drugi delovi reke, pa i on može uticati na kretanje tenka ili promenu dna. Tenk jeste težak, ali ima i veliki površinski otpor.  

Svi savremeni sovjetki/ruski tenkovi od šezdesetih godina do danas opremljeni su za ovaj  postupak. Ruski šnorkeli jesu relativno uske cevi (do 15 cm) i postavljaju se za nekoliko minuta. Mogu se nositi na samim tenkovima, pa su nezavisni od drugih inžinjerijskih pomagala.

Na kombinezonima tenkista može se uočiti jedan interesantan detalj: hvataljke (tregeri) koji idu ispod pazuha i prelaze preko ramena (pod uglom od 90º); one služe za izvlačenje posade iz tenka. Tenkisti imaju spasilački komplet u kome se nalaze boce s kiseonikom za disanje i naduvavanje plutajućih prsluka. Kod nas on nosi oznaku IKROSTEP (individualni komplet ronilačke opreme stalnih tenkovskih posada).

U opremi za podvodnu vožnju tenka ”M-84” nalaze se poklopci za hermetizaciju gornjeg dela hladnjaka, usisnika za vazduh neophodan za rad motora, izlaznih žaluzina i klapne izduvnika (”auspuha”). Top se hermetizuje gumenom kapom, a dodatno se koristi mast ZZK kojom se hermetizuju lukovi, poklopac motora, trasmisije i svi drugi otvori gde postoji mogućnost prodora vode.

Ukoliko voda prodre u izvesnoj količini, na podu tenka postoje čepovi čijim uklanjanjem se voda ispusti. Kako bi se orijentisao pod  vodom, vozač ima i žiro-kompas. Kod tenkova serije ”T72/T90” šnorkel se postavlja na posebnom otvoru luka nišandžije, a na izduvnu granu montira se klapna koja sprečava vodu da dopre u nju.

Preduslov je da motor, razume se, radi sve vreme jer u tom slučaju izduvni gasovi ne dozvoljavaju ulazak vode čiji je pritisak mali; pri tom klapna ne može dugo da zadržava prodor vode ukoliko motor stane. Model ”T-80” ima dva šnorkela. Jedan se nalazi na zadnjem delu kupole i on obezbeđuje vazduh za rad motora i posadu, a drugi za izduvne gasove turbine montira se na samom kraju tenka.

[attachment=4]
Rizici

Nezavisno od borbene situacije, za koju smo na početku teksta konstatovali da je danas složenija nego ikada, čak i sam postupak izveden na vežbi veoma je zahtevan i opasan. Bez obzira na razvijenu tehnologiju izrade, pouzdanost sklopova, uvežbanost i rutinu, mogućnost nesreće uvek postoji.

Više je nepoznanica: da li su u posadi ima akvafoba i da li će se uspaničiti? Koliko će biti komotni u spasilačkoj opremi? Hoće li ih, ako uopšte napuste tenk i primerno odrade aktiviranje spasilačkih prsluka, navuku ronilačku masku, itd, povući vodena struja, da li će spasilačke ekipe biti dovoljno brze i spremne da im pomogne?

Kao olakšicu u ovom postupku napomenimo da bi u napadu komanda sigurno koristila u sadejstvu i borbena motorna oklopna vozila. Podsetimo se da su sve armije razvile uspešne modele amfibija već krajem Prvog sv. rata, pa one mogu pre tenkova preći na suprotnu obalu i ojačati mostobran, ulivajući sigurnost svojim kolegama.

Reklo bi se da su gotovo sve okolnosti protiv ovog postupka, zato nije ni čudo što se u literaturi ne pojavljuju masovno primeri njegovog korišćenja. U ovom slučaju, veći neprijatelj posadi je reka nego sam protivnik.

Autor: Dragi Ivić poznatiji kao Sirius (https://www.paluba.info/smf/index.php?action=profile;u=21)
Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/03/28/snorkel-mulj-i-strah-podvodna-voznja-tenkovima-genijalna-taktika-ili-smrtonosna-zabluda/)

---

Postoji i moj autorski tekst o podvodnoj vožnji sa tenkom M-84, od pre 19 godina, prvobitno pisan za jedan vojni forum koji odavno više ne postoji. Iako u to vreme još nisam znao da pišem teme, nešto se može i saznati iz prakse. Tekst se nalazi u sklopu teme o tenku M-84 ovde (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1473.msg5575#msg5575). Pisan je direktno "iz glave" bez pomoći ikakve dodatne literature jer u to vreme 2006. god. na Internetu i nije postojalo ništa slično pisano.

Kako god, mislim da je savladavanje vodenih prepreka tenka preko 1.2 metra sasvim nepotrebno. Već sam to negde pisao, dok sam radio mislim negde sredinom 1994. god. smo razdužili opremu za savladavanje vodenih prepreka od pet metara i smatram to kao dobar potez bar u to vreme. Kasnije sam opet video da su tenkovi ponovo zadužili opremu za savladavanje vodenih prepreka na dubini od pet metara, i pored toga da su u pitanju druga vremena, mislim da je ta oprema, kao i sam manevar, nepotreban rizik za tenkove mase od preko 40 tona, naročito što postoje inžinjerijske jedinice koje jako brzo mogu da "sagrade" pontonski most.

Savladavanje vodene prepreke dubine 5 metara. Tenk nije prešao celu reku, stigao je do pola i vratio se... U pitanju je tenk T-64. Obzirom da je video sa YT kanala na kojem sa pogledao više video priloga, mislim da je u pitanju T-64BV, modernizovana verzija T-64 iz 1985. godine sa ERA oklopom.

https://www.youtube.com/watch?v=ADdrt6DeGFc

Sistem Arena-M počeo je da štiti ruske tenkove od napada odozgo

Rosoboroneksport je objavio novu epizodu testiranja ruskog sistema aktivne zaštite KAZ Arena-M na tenkovima T-72B3M.

Više detalja o kompleksu Arena-M možete pronaći na linku do snimka u komentarima uz video. U početku je sistem aktivne zaštite Arena-M mogao da uništi samo horizontalne leteće protivoklopne projektile (ATGM). Ali u novom snimku, u gornjem delu videa, sistem aktivne zaštite Arena-M sada štiti tenk od ATGM-ova koji lete u gornju hemisferu tenka. Još nije poznato da li će Arena-M KAZ moći da uništi FPV dronove. Vredi napomenuti da trenutno nijedan aktivni sistem zaštite tenkova, uključujući popularni izraelski sistem aktivne zaštite Trofej, ne može zaštititi tenk od FPV dronova.

Arena-M KAZ je počeo da se postavlja na ruske tenkove; prvi tenkovi T-72 su već viđeni u borbenim jedinicama. Ranije smo na poligonu pokazali i tenk T-90MS „Proriv” sa ovom zaštitom.

https://www.youtube.com/watch?v=QXyJ7KQBYsI

Rusija priznala da praznine u oklopu tenkova sada popunjava peskom i cementom

08.04.2025.

Dana 8. aprila 2025. godine, iz Rusije je stigla šokantna vest vezana za rat u Ukrajini: vojska te zemlje je zvanično priznala kritičan nedostatak eksplozivne reaktivne oklopne zaštite, poznate kao ERA, za svoje tenkove.

Prema studiji koju je sproveo NII Stali, poznati ruski istraživački institut specijalizovan za čelik i tehnologije oklopa, inženjeri su bili primorani na improvizaciju – razvili su novi tip neeksplozivne reaktivne oklopne zaštite (NERA), a čak su predložili i da posade tenkova popune praznine u postojećim ERA panelima peskom ili cementom.

Ovo priznanje, koje se prvo naslućivalo kroz izvore otvorene obaveštajne zajednice (OSINT), sada je i potvrđeno, i naglašava dublju krizu unutar ruskih oklopnih snaga, koje se sve teže nose sa odlučnim ukrajinskim otporom.

Ono što je u početku izgledalo kao kuriozitet u ratu, pretvorilo se u jasan znak logističkog kolapsa, dovodeći u pitanje održivost ruske vojne kampanje i njene posledice za savremeno ratovanje.

Značaj ovog razvoja događaja nije samo u neobičnim improvizacijama, već i u onome što one otkrivaju o realnim kapacitetima Rusije u ratu. Godinama su analitičari, uključujući i timove koji prate uništene ruske tenkove preko platformi poput Oryx, beležili ozbiljne gubitke koje su ukrajinske snage nanele uz pomoć naprednog protivoklopnog oružja i dronova.

Sada, kada i sami ruski istraživači dokumentuju problem, svet dobija jasniju sliku o tome kako nestašice materijala oblikuju ratnu realnost na terenu. Da bismo razumeli zašto je ovo bitno, moramo prvo objasniti razliku između ERA i NERA oklopa – i zašto su paneli ispunjeni peskom očajan pokušaj improvizacije.

Šta je ERA, a šta NERA?

Eksplozivna reaktivna oklopna zaštita (ERA) je već decenijama ključni element zaštite tenkova. ERA funkcioniše tako što između dva metalna panela postavlja sloj eksploziva.

Kada projektil, poput npr. američkog Javelina, pogodi ERA, eksploziv se aktivira prema spolja, ometajući mlaz rastopljenog metala i smanjujući njegovu prodornu moć. Ova tehnologija, koju su prvobitno razvili sovjetski inženjeri, pokazala se efikasnom protiv snažnih pogodaka, ali ima jednu veliku manu – jednom kada se aktivira, ERA panel je potrošen, i taj deo tenka ostaje ranjiv za sledeće udare.

Za razliku od toga, NERA (neeksplozivna reaktivna oklopna zaštita) koristi neeksplozivne materijale poput gume ili kompozita između metalnih slojeva. NERA ne detonira, već apsorbuje i preusmerava energiju deformacijom. Manje štiti po udaru, ali može da izdrži više pogodaka bez potpunog gubitka zaštite. Zapadne vojske, uključujući SAD, već dugo kombinuju ERA i NERA sisteme na tenkovima kao što je M1 Abrams.

Ruski odgovor: Cement i pesak

Ruski zaokret ka NERA sistemima, opisan u studiji NII Stali, predstavlja pokušaj prilagođavanja. Međutim, predlog da se praznine popune cementom i peskom otkriva krajnje granice improvizacije.

Fizički, pesak i cement nemaju nikakva reaktivna svojstva. Pesak može apsorbovati delić kinetičke energije, cement dodaje masu koja eventualno odbija parčad, ali nijedan ne može da zameni eksplozivnu reakciju potrebnu za neutralizaciju savremenih pretnji.

Fotografije uništenih T-72 i T-90 tenkova u Ukrajini koje su analizirali OSINT istraživači, pokazuju ogromne praznine gde su nekada bili ERA paneli, a neki su očigledno zakrpljeni improvizovanim materijalima. Ova zapažanja, koja već dugo kruže među analitičarima, sada su potvrđena i zvanično, pokazujući tenkovske jedinice koje su na izmaku snaga zbog gubitaka i prekinutih lanaca snabdevanja.

Uzroci nestašice ERA sistema

Koreni ove nestašice leže u industrijskim i logističkim problemima Rusije, koje su pogoršani preko tri godine rata i međunarodnih sankcija. NII Stali iz Moskve je decenijama razvijao oklop za sovjetske i ruske tenkove, od T-64 do T-14 Armata.

Međutim, proizvodnja ERA oklopa zahteva specijalne eksplozive i precizne procese, koji su otežani od februara 2022. godine, kada je počela invazija na Ukrajinu. Zapadne sankcije su ograničile pristup kritičnim komponentama, a ukrajinski napadi na industrijske pogone dodatno su poremetili proizvodnju.

Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata iz decembra 2024, Rusija je izgubila preko 3.700 tenkova u sukobu, što potvrđuje i Oryx sa vizuelno potvrđenih 3.387 gubitaka do tog trenutka. Da bi nadoknadila te gubitke, Rusija je reaktivirala stare T-62 i T-55 tenkove iz sovjetskih rezervi, ali njihovo opremanje modernim ERA sistemima pokazalo se kao gotovo nemoguće.

Gde su nestale ambicije?

Ova situacija je u oštrijem kontrastu sa ratnim ambicijama Rusije pre 2022. T-14 Armata, predstavljen sa velikom pompom na paradi 2015, trebalo je da bude revolucija u tenkovskoj tehnologiji – napredan oklop, elektronika, automatizacija. Ipak, proizvedeno je manje od 20 komada do 2022, prema procenama Međunarodnog instituta za strateške studije.

Glavninu flote sada čine modernizovani T-72 i T-90, stari radni konji. T-72, prvi put uveden 1970-ih, ima top od 125 mm i maksimalnu brzinu od 60 km/h, ali bez ERA oklopa ostaje ranjiv. T-90, modernizovana verzija iz 1990-ih, ima poboljšanu vatrenu kontrolu i Kontakt-5 ERA, ali ni on se ne može nositi sa Javelinima, NLAW-ovima i FPV dronovima.

Posledice na terenu

Ove slabosti imaju direktne posledice na ratištu. Ukrajinci koriste ranjivosti ruskih tenkova sa razornim učinkom. Javelin, vođen projektil koji pogodi tenk odozgo, pogađa mesta gde je oklop najtanji, često mimoilazeći ERA. Jeftini FPV dronovi sa eksplozivnim punjenjem pretvaraju ruske tenkove u lake mete, što se vidi u bezbroj snimaka Ministarstva odbrane Ukrajine.

Bez ERA zaštite, posade tenkova su ranjivije nego ikad. Analitičari navode da ruski komandanti sve više izbegavaju tenkovske juriše, oslanjajući se na pešadiju i artiljeriju kako bi nadoknadili slabosti u oklopu. Ali i to ima cenu – moral među tenkistima je opao, a preko 1.100 tenkova je napušteno do početka 2025, pokazuju podaci Oryx-a.

Šira slika: Kraj jedne doktrine?

Problem prelazi granice Ukrajine. Ruska borba da održi tenkovsku silu postavlja pitanje budućnosti njene vojne moći. Tenkovi su decenijama bili stub ruske doktrine, još od Drugog svetskog rata.

Danas, međutim, dronovi i precizna municija menjaju pravila igre. Neki analitičari misle da će Rusija ubrzati razvoj bespilotnih kopnenih vozila, gde već sada značajno zaostaje za SAD, koje testiraju Robotic Combat Vehicle.

Alternativa je produbljivanje vojne saradnje sa Kinom, čiji tenk Type 99 koristi napredni kompozitni oklop i mogao bi poslužiti kao uzor – ili direktan izvor – za ruska unapređenja. Kina, koja sve više postaje ekonomski oslonac Rusiji, mogla bi igrati ključnu ulogu u ovom pravcu.

Pouke za Zapad

Za zapadne armije, ruski problemi predstavljaju lekciju u prilagodljivosti. Američka vojska, sa preko 6.000 Abrams tenkova, kombinuje ERA i pasivnu zaštitu, uz aktivne sisteme kao što je Trophy, koji presreću dolazeće projektile.

Ukrajinski Abramsi, isporučeni 2023, su dodatno opremljeni Kontakt-1 ERA i protiv-dronskim kavezima, kao plod ratnih inovacija.

U svetlu ruskih problema, NATO bi mogao još više ulagati u integraciju dronova i protivdronske tehnologije u svoje tenkovske doktrine.

Zaključak

Ruski pokušaj da tenkove zaštiti peskom i cementom evocira slike iz Drugog svetskog rata, kada su Nemci, suočeni sa nestašicama, improvizovali dodavanjem čeličnih ploča i betona na tenkove Panther i Tiger. Te mere su kupovale vreme, ali nisu promenile ishod rata.

Slično, današnje ruske improvizacije produžavaju kampanju, ali ne rešavaju suštinske slabosti. Rat u Ukrajini, sada već u četvrtoj godini, razotkriva ograničenja armije koja je nekada smatrana pandanom Zapadu – danas prinuđena da se oslanja na snalažljivost tamo gde fali resursa.

Ova vest NII Stali-ja je više od tehničkog izveštaja – to je prozor u realnost rata iscrpljivanja. Ruske oklopne snage, iscrpljene gubicima i osakaćene nestašicama, prilagođavaju se, ali po cenu očajničkih rešenja.

Za sve nas, ovo je podsetnik da industrijska snaga i inovacija oblikuju ratove, čak i daleko od naših granica. A veliko pitanje ostaje: mogu li ovakve improvizacije održati ambicije Rusije, ili samo odlažu neizbežan krah?

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/04/08/russia-admits-sand-and-cement-now-fill-its-tank-armor-gaps/)

   Suviše uopšteno i malo verovatno. Da Rusija nema resurse da proizvede eksploziv koji se koristi za izradu aktivnog oklopa? Zemlja sa neograničenim izvorima nafte i razvijenom petrohemijskom industrijom ne može da proizvede dovoljno Amonala ili Trotila zvuči neverovatno. Pretpostavljam da je razlog nešto sasvim drugo.

   Pesak kao absorber velike toplote i kumulativnog mlaza je poznato rešenje, masovno korišćeno kao improvizacija u t.11 na oklopnim vozilima svih zaraćenih strana. Za beton već nisam siguran mada znam da keramika ima veliku tvrdoću uz relativno manju masu od pancirnog čelika te takođe može biti korišćena za izradu sendvič oklopa.

   Ovaj sukob doneo je novi pristup ratovanju masovnim uvođenjem savremene tehnologije ali i povratku klasične rovovske borbe gde bi oklopne jedinice trebale da služe za prodor. Sve to smo više puta videli samo u ograničenim i povremenim epizodama. I jedni i drugi se čuvaju velikih gubitaka osim kada grčevito pokušavaju da odbrane neku teritoriju što su Ukrajinci više puta pokazali. Tenkovi su se vratili na velika vrata ali će izgleda ovim tempom brzo biti potrošeni dok za nove nemaju snage ni resursa obe strane. Pat pozicija iz koje će neko od suparnika morati uskoro da nađe izlaz.

Ovo je Zapadni izvor, tačnije bugarski, i do sada nisu u većoj meri prenosili propagandu Zapada, ili ako je u pitanju propaganda onda se ograde, primera radi stave "Kako to navodi taj i taj...".
I meni je malo čudno, u ERA "Kontakt-1", "Kontakt-5" pa na kraju i "Relikt" ide od 250-330 gr eksploziva po moduli iliti "cigli". U bočne module "Relikta" oko kupole, koji su i takođe i na kumulativnim kranovima sa strane, rekao bih da ide nešto više eksploziva.

[attachment=1]
Proverićemo ovih dana tačnost gornjih navoda, naročito da je to "Rusija priznala".

U vreme T11 pored peska su se koristile i automobilske gume, zapravo kako se ko snašao.

Разни материјали су коришћени у вишеслојним оклопима руских тенкова. Набијени песак је био фабрички примењиван на неким варијантама у ојачању оклопа куполе. Неке верзије Т-64 и Т-80 користиле су кугле од корунда или слој стакла или густо плетену стаклопластику. Могуће је да неке новије варијанте користе и ДУ уметке. Овакви оклопи су прилично ефикасни или су били ефикасни до скора. Широка употреба дронова намеће нова решења.

   Što se tiče upotrebe dronova radi se samo o tome što je promenjen ugao pod kojim se sada može gađati oklopno vozilo. Do nedavno je to bilo ograničeno na prednju, zadnju i bočne strane koje i jesu pokrivene debljim oklopom. Najtanji oklop je na patosu i krovu gde dronovi uglavnom (krov) i pogađaju. Njih ne ograničava položena trajektorija kao kod projektila ili vođene rakete. Probojnost sada zavisi, pored ugla pod kojim se pogađa cilj i od vrste mine kojom je dron naoružan. Preovlađuju kumulativne mine sa električnim okidačem na nosu čijim deformisanjem prilikom udara dolazi do međusobnog dodira dve bakarne elektrode i aktiviranja kumulativnog mlaza. Retko kad je samo jedna mina dovoljna da se onesposobi tenk već je sudeći po snimcima potrebno nekoliko pogodaka da bi se vozilo zaustavilo a potom i zapalilo. Nemam podatak u kojoj meri su razvijane posebne mine kojima se naoružavaju dronovi za protivoklopnu borbu, ali mislim da su to standardni kumulativni projektili za minobacač 82 i 120 mm ili slično. Prednost je prvenstveno u tome što se dronom može pogoditi u bilo koju tačku, čak i ako je vozilo u pokretu punom brzinom, i još pod pravim uglom gde je prodornost najveća.

   Sa te strane bitka oklopnih vozila protiv dronova je unapred izgubljena ukoliko se ide na povećanje oklopne zaštite i njeno premeštanje na krov vozila, što imamo prilike da vidimo na raznim improvizacijama tipa Car Mangal. Ovaj način jeste da povećava otpornost na pogotke drona ali istovremeno, usled desetak tona dodatnog materijala, smanjuje pokretljivost tenka uz onemogućavanje okretanja kupole i korišćenja stabilizatora za precizno navođenje pošto je narušen maseni odnos toliko važan za pravilan rad SUV-a. Tenk postaje usporena oklopljena konzerva sa  topom koji jedva može da se pomera +- 30 stepeni po pravcu i to samo napred bez mogućnosti preciznog nišanjenja! Kao takav jako brzo postaje meta svega što neprijatelj ima angažovanog od PO sredstava na tom sektoru uključujući i klasičnu artiljeriju što neminovno dovodi do njegovog brzog zaustavljanja pre nego napravi prodor (Proriv) kroz prve linije što mu je prevashodna namena. Zato konstruktori i proizvođači ne ulaze u serijsku proizvodnju ovakvih monstruma niti razmatraju njihov  razvoj. Nema svrhe i predstavlja retrogradan korak unazad od skoro jedan vek!

   Oklopna zaštita tenka treba da nastavi razvoj u vidu poboljšanja zaštite od kumulativnih i tandem kumulativnih projektila i raketa jer se i tu dešava nagli prodor novih tehnologija dok iz gornje polusfere (protiv dronova) treba primeniti posebnu zaštitu koja neće biti glomazna i time povećati borbenu masu.

   Primena dodatnog oklopa bez eksplozivnog punjenja može imati razlog ukoliko se tenk koristi za transport trupa, na primer. Malo mi deluje čudno jer desant pešadije nije primenjivan od generacije T-55/59 zbog automatskog izbacivanja danceta i velike brzine kretanja novih generacija tenkova. Upotreba aktivnog oklopa bi definitivno bila smrtonosna za pešadiju koja se drži na kupoli prilikom pogotka kumulativnog projektila. Možda je to razlog što u segmente reaktivnog oklopa sipaju pesak ili cement (beton). Ovo iznosim samo kao pretpostavku pošto imamo samo šturu informaciju uz objašnjenje koje nije prihvatljivo, da Rusija ne može da proizvede eksploziv  za ovu svrhu!

Demonstracija rada APS/KAZ Arene-M protiv ciljeva koji su napali tenk sa gornje hemisfere; ranije su prikazani samo RPG-ovi koji lete pravo sa prednje hemisfere.

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/aps_arena_m.mp4


Izvor: TK Бронетехника

Evropa pokreće FMBTech projekat za modernizaciju glavnih borbenih tenkova u eri hibridnog ratovanja

Francuska kompanija Thales je 22. aprila 2025. godine zvanično najavila početak projekta pod nazivom "Tehnologije za postojeće i buduće glavne borbene tenkove" (FMBTech). Ovaj evropski projekat okuplja 26 vodećih industrijskih i istraživačkih partnera iz 13 zemalja članica EU i Norveške, sa ciljem da postavi tehnološke temelje za novu generaciju glavnih borbenih tenkova prilagođenih izazovima hibridnog ratovanja i budućih borbenih scenarija.​

FMBTech nije samo istraživački program, već strateška vizija za budućnost evropskih kopnenih borbenih sistema. S obzirom na to da trenutni tenkovi širom Evrope postaju zastareli usled promenljivih pretnji i operativnih zahteva, projekat ima za cilj razvoj naprednih, modularnih i interoperabilnih tehnologija. Ove inovacije će omogućiti modernizaciju postojećih flota tenkova, kao i razvoj potpuno novog ekosistema tenkova koji su inteligentni, agilni i kooperativni po dizajnu.​

[attachment=1]
Ilustrativna slika: FMBTech je evropski zajednički projekat usmeren na razvoj naprednih tehnologija za postojeće i buduće glavne borbene tenkove, s ciljem poboljšanja njihove performansi, modularnosti i spremnosti za savremeno hibridno ratovanje.

Trogodišnji projekat, vredan 19 miliona evra, sufinansira Evropska komisija kroz izdanje Evropskog odbrambenog fonda (EDF) iz 2023. godine, zajedno sa učesnicima konzorcijuma. EDF služi kao katalizator za zajedničke odbrambene inovacije unutar EU, a FMBTech se ističe kao vodeći projekat u okviru ove inicijative. Njegova osnovna misija je inženjering tehnoloških "blokova" — visoko prilagodljivih i skalabilnih podsistema — koji se mogu neprimetno integrisati u postojeće platforme poput Leopard 2 i Leclerc, dok takođe služe kao osnova za potpuno nove platforme koje se očekuju nakon 2035. godine.​

Ovi tehnološki blokovi će obuhvatiti više operativnih domena, uključujući sisteme zaštite nove generacije, situacionu svest vođenu veštačkom inteligencijom, poboljšana rešenja za mobilnost, napredne komunikacione mreže i otpornost na elektronsko ratovanje. Korišćenjem ovih sposobnosti, FMBTech ima za cilj da osigura da budući tenkovi mogu efikasno da funkcionišu u sve složenijim i osporavanim okruženjima. Ovo uključuje integraciju u operacije sa više domena i punu kompatibilnost sa digitalnim komandnim i kontrolnim infrastrukturama, jačajući operativnu i stratešku autonomiju Evrope.​

Ono što FMBTech čini posebno vrednim je raznolikost i snaga njegovog konzorcijuma. Uključuje glavne odbrambene izvođače kao što su KNDS France, ARQUUS, MBDA France i Safran Electronics & Defense, zajedno sa naprednim razvojnim timovima za senzore i komunikacije poput Hensoldt France. Projekat takođe koristi tehničku ekspertizu ključnih istraživačkih i tehnoloških organizacija i akademskih institucija, uključujući Politehnički univerzitet u Milanu, Tehnički istraživački centar Finske i nekoliko specijalizovanih vojnih istraživačkih tela iz Poljske, Češke Republike i Irske. Snažno prisustvo malih i srednjih preduzeća osigurava da inovacije ostanu agilne, kreativne i inkluzivne širom odbrambenog lanca vrednosti.​

U strateškom smislu, FMBTech je prethodnica širim evropskim naporima poput Glavnog kopnenog borbenog sistema (MGCS), usklađujući se sa dugoročnim ciljem uspostavljanja evropski dizajniranog i proizvedenog tenka pete generacije. Postavljanjem tehnoloških temelja sada, EU ne samo da poboljšava trenutne sposobnosti svojih oružanih snaga, već i osigurava lidersku poziciju u globalnoj odbrambenoj industriji. Modularni i dvonamenski pristup FMBTech-a takođe dodaje značajnu isplativost i prilagodljivost, dve ključne imperativa u današnjem brzo promenljivom bezbednosnom okruženju.​

Na kraju, FMBTech projekat predstavlja ključnu investiciju u budućnost evropske odbrane - napor da se premosti jaz u sposobnostima između današnjih glavnih borbenih tenkova i sutrašnjih realnosti bojišta. On oličava viziju robusne, interoperabilne i suverene evropske kopnene borbene sposobnosti koja zadovoljava kako nacionalne, tako i kolektivne odbrambene potrebe. Ovo je vrsta visokovredne, zajedničke inovacije koja je neophodna ne samo za vojnu superiornost, već i za održavanje evropske odbrambene industrijske baze u godinama koje dolaze.

Izvor (https://armyrecognition.com/news/army-news/2025/europe-to-reinvent-main-battle-tanks-for-hybrid-warfare-with-launch-of-fmbtech-project)

Одлично си ово написао. Једино си погрешио када си написао да дронови камиказе користе кумулативне пројектиле за минобацаче (минобацачи не користе кумулативне пројектиле). Користе најчешће бојеве главе противоклопних ракетних лансера (РПГ и сл.), или сличне прјектиле прилагођене за дронове.

Иначе, како примећујем новији тенкови, који долазе из фабрика, имају заштиту (решетку) против дејства дронова само око куполе и делом са стране тенка, тако да се купола може несметано окретати. Са друге стране дронови камиказе најчешће циљају тенкове у стандардне критичне тачке: ходни део (гусенице и посебно погонски точак), моторно одељење, спој куполе и тела тенка, визир возача или нишанске справе (ако нису заштићене). Циљ је онеспообити да тенк дејствује. Посада га потом најчешће напушта и онда је плен осталим дроновима који то чекају.

    Tako je. Mislio sam na kumulativne mine raketnih bacača. Ne minobacača.

Rusija isporučila novu seriju tenkova sa protivdron tehnologijom direktno iz fabrike

Uoči Dana pobede, vodeći ruski proizvođač tenkova, "Uralvagonzavod", objavio je da je isporučio novu seriju glavnih borbenih tenkova T-72B3M i T-90M Oružanim snagama Rusije.

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/poboljasni_ruski_tenkovi_protiv_dronova.mp4

Isporuka je krenula iz ogromnog pogona "Uralvagonzavoda" u Nižnjem Tagilu, centra ruske tenkovske industrije čija istorija seže još u sovjetski period. Kompanija, koja je deo državnog konglomerata "Rosteh", predstavlja temelj ruske odbrambene industrije, proizvevši više od 100.000 borbenih vozila od svog osnivanja.

U saopštenju objavljenom na Telegramu, "Uralvagonzavod" je istakao da su tenkovi unapređeni sa oko 200 konstrukcionih izmena u protekle tri godine, koje su poboljšale vatrenu moć, zaštitu i pokretljivost.

Ove nadogradnje uključuju sisteme za elektronsko ratovanje protiv dronova, protivdronske mreže, kao i gumom ojačanu oklopnu zaštitu ključnih delova, poput zadnjeg dela kupole i motornog prostora.

Na fotografijama koje je proizvođač podelio vide se tenkovi sa ovim novim karakteristikama, kao vizuelni dokaz adaptacija proisteklih iz savremenih borbenih iskustava.

T-72B3M – oslonac ruske kopnene vojske

Modernizovana verzija legendarne serije T-72 ostaje okosnica ruskih tenkovskih snaga. Prvobitno uveden 1970-ih, T-72 je dizajniran kao jeftin, masovno proizvodiv tenk sposoban da parira NATO oklopu tokom Hladnog rata.

Varijanta B3M, koja je uvedena u službu 2017. godine, nadograđuje ovu osnovu sa brojnim poboljšanjima. Opremljen je 125 mm glatkocevnim topom 2A46M-5, sposoban da ispaljuje potkalibarsku penetrirajuću municiju, visokoeksplozivne granate i vođene rakete 9M119 "Refleks" dometa do 4.000 metara.

[attachment=1]
Relikt eksplozivni reaktivni oklop (ERA) pruža poboljšanu zaštitu od kumulativnih bojevih glava i kinetičkih projektila, dok dodatna rešetkasta oklopna zaštita i mreže štite tenk od FPV (First-Person View) dronova, koji predstavljaju sve veću pretnju.

Dizel motor V-92S2F sa 1.130 konjskih snaga omogućava kretanje mase od 46 tona brzinom do 70 km/h na putevima. Tenk ima i modernizovan sistem za upravljanje vatrom, sa Sosna-U nišanskim uređajem, digitalnim displejima i kamerom za vožnju unazad, čime se poboljšava svest o situaciji i preciznost gađanja.

Radio sistem R-168-25U-2 "Akveduk" omogućava sigurnu komunikaciju, dok novi protivpožarni sistem povećava šanse posade za preživljavanje.

T-90M “Proriv” – najmoderniji ruski tenk u upotrebi

T-90M “Proriv”, što znači “proboj”, predstavlja najnapredniji glavni borbeni tenk Rusije trenutno u službi. Nastao je kao dalja evolucija T-90, koji sam po sebi vuče korene iz T-72 dizajna. T-90M ima varenu kupolu sa unapređenom oklopnom zaštitom i modularnom strukturom.

Naoružan je istim topom 125 mm 2A46M-5, sa automatskim punjačem kapaciteta 22 granate, a koristi i isti "Refleks" raketni sistem kao i T-72B3M. Njegova Relikt ERA zaštita dopunjena je sistemom "Nakidka" – radarski i infracrveno upijajući kamuflažni materijal, koji smanjuje potpis tenka.

[attachment=3]
Izdvaja se i elektronskim paketom za ometanje, namenjenim neutralisanju navođenja dronova i raketa. Motor V-92S2F, takođe sa 1.130 KS, omogućava ovom tenku od 48 tona da se kreće brzinom sličnom T-72B3M.

T-90M poseduje panoramski nišanski uređaj za komandira, daljinski upravljiv mitraljez kalibra 7,62 mm, kao i sofisticirani sistem za upravljanje vatrom "Kalina", koji omogućava borbene operacije danju i noću, u svim vremenskim uslovima, sa razmenom podataka između povezanih vozila u realnom vremenu.

Neki T-90M tenkovi navodno su opremljeni i aktivnim sistemom zaštite "Arena-M", koji ispaljuje protivmuniciju ka dolazećim projektilima. Ipak, nije poznato da li je taj sistem standardan za sve novoisporučene primerke.

Ova modernizacija rezultat je iskustava stečenih u aktuelnim konfliktima, naročito u ratu u Ukrajini, gde su tenkovi izloženi bezpresedanskim pretnjama od strane dronova, precizno navođene municije i naprednih protivtenkovskih sistema.

Adaptabilnost "Uralvagonzavoda" da integracijom modifikacija na već postojećim platformama održi borbenu relevantnost pokazuje pragmatičan pristup brzo menjajućem ratnom okruženju.

Generalni direktor kompanije, Aleksandar Potapov, izjavio je da je tenk proizveden početkom 2022. godine značajno drugačiji od onog proizvedenog krajem 2024. godine, upravo zbog stalnog prilagođavanja borbenim izazovima.

Fokus na protivdron mere, poput mreža i elektronskih protivmera, pokazuje koliko su bespilotni sistemi postali centralni u savremenom ratovanju, što je uticalo na dizajn oklopnih vozila širom sveta.

Uprkos sankcijama – industrijski otpor

Isporuka dolazi u trenutku značajnih ekonomskih pritisaka. Zapadne sankcije, uvedene zbog ruske intervencije u Ukrajini, ograničile su pristup naprednim komponentama i tehnologijama, što je nateralo "Uralvagonzavod" da se osloni na domaće resurse i alternativne dobavljače.

Kompanijina sposobnost da održi proizvodnju, čak i u usporenom režimu, rezultat je kombinacije zaliha iz sovjetskog doba, sopstvenih proizvodnih kapaciteta i zaobilaznih rešenja.

Na primer, zamena francuskih termalnih kamera "Thales Catherine-FC" domaćim sistemima "Irbis-K" i "Agat-MDT" omogućila je smanjenje zavisnosti od inostranih proizvođača.

Ipak, analitičari upozoravaju da ove zamene mogu uticati na kvalitet ili brzinu proizvodnje, posebno u oblasti visoko sofisticirane elektronike i preciznih delova.

Bez obzira na ove prepreke, 12.000 radnika "Uralvagonzavoda" nastavlja da radi 24 sata dnevno, što potvrđuje otpornost ruske odbrambene industrije.

Ponovna afirmacija tenka

Značaj ove isporuke prevazilazi jačanje ruskih oklopnih snaga – ona simbolizuje širu reevaluaciju uloge tenkova u modernom ratovanju. Pre samo deceniju, pojedine zapadne vojske, uključujući SAD i Nemačku, razmatrale su povlačenje glavnih borbenih tenkova iz upotrebe, zamenjujući ih lakšim, pokretljivijim platformama zbog njihove ranjivosti i visokih troškova održavanja.

Na primer, M1 Abrams teži preko 70 tona i zahteva veliku logističku podršku, dok Leopard 2, iako moćan, ima slične izazove. Rat u Ukrajini preokrenuo je ove pretpostavke, pokazujući da su tenkovi i dalje nezamenjivi kada se kombinuju sa pešadijom, dronovima i artiljerijom - posebno u proboju i zauzimanju utvrđenih položaja.

T-72B3M i T-90M, uz relativno nisku cenu i jednostavniju proizvodnju u poređenju sa zapadnim pandanima, oličavaju ovo novo razumevanje oklopnog ratovanja, uz neophodne prilagodbe savremenim pretnjama.

Ali ni jedan tenk nije nepobediv

Rat u Ukrajini takođe je pokazao ranjivosti i najmodernijih oklopnih vozila. Prema blogu Oryx, koji prati vizuelno potvrđene gubitke, Rusija je od februara 2022. godine izgubila najmanje 2.900 tenkova, uključujući stotine T-72 i T-90 modela.

Ti gubici su posledica više faktora, uključujući FPV dronove koji napadaju gornju, slabije zaštićenu stranu tenka, kao i zapadne protivtenkovske sisteme poput "Džavelina", koji gađaju odozgo. S druge strane, Ukrajina je izgubila oko 796 tenkova, uključujući sovjetske modele i zapadne donacije kao što su Leopard 2, M1 Abrams i Challenger 2.

Oryx navodi da je najmanje 30 Leopard 2 i više od 20 od 31 Abramsa koji su isporučeni Ukrajini uništeno ili oštećeno, što pokazuje da ni jedan tenk nije imun na savremeno oružje. Jedan T-90M je 2016. u Siriji preživeo direktan pogodak raketom TOW zahvaljujući reaktivnom oklopu Kontakt-5, ali takvi primeri su izuzeci.

Izveštaji iz kraja 2024. godine ukazuju da su neki T-90M u Ukrajini isporučeni sa nekvalitetnim oklopom, gde su "Relikt" moduli zamenjeni građevinskim materijalima, što sugeriše probleme u lancima snabdevanja.

Nasleđe i evolucija

Istorijat T-72 i T-90 tenkova dodatno objašnjava njihovu dugovečnost. T-72, razvijen krajem 1960-ih, bio je odgovor na potrebu za jednostavnijom i jeftinijom alternativom T-64. Proizvedeno je preko 25.000 primeraka, korišćenih u desetinama zemalja i dokazano pouzdanih u ratovima od Iransko-iračkog do sukoba na Balkanu.

T-90, uveden 1990-ih, oslanja se na tu osnovu ali sa unapređenjem elektronike i oklopa, i predstavlja most između sovjetske i moderne vojne tehnologije.

Oba tenka profitirala su od ruskog pristupa postupnim nadogradnjama, omogućavajući starim šasijama da se opreme savremenim sistemima – za razliku od zapadnih pristupa koji se oslanjaju na revoluciju u dizajnu (kao AbramsX ili nemački KF51 Panther), ali često nailaze na kašnjenja i finansijske prepreke.

T-72B3M i T-90M, iako tehnološki skromniji, predstavljaju realno rešenje za održavanje oklopnih snaga u velikim količinama.

Ova poslednja isporuka iz "Uralvagonzavoda" nosi i simboličan značaj. Vremenski tempirana neposredno pred Dan pobede, evocira istorijske uspehe Rusije i jača narativ o industrijskoj i vojnoj istrajnosti.

Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2025/05/06/russia-deploys-fresh-tanks-with-anti-drone-tech-from-factory/)

Sa Telegram kanala УралВагонЗавод - УВЗ

Uralvagonzavod je poslao trupe tenkova T-90M i T-72B3M uoči Dana pobede

Legendarni T-34 je izašao da „isprati“ vozove sa najnovijim tenkovima. Baš kao i pre 80 godina, Uralvagonzavod obezbeđuje tenkove za front.  Radnici fabrike, kao i njihovi prethodnici, rade non-stop, stalno povećavajući proizvodnju borbenih vozila.

[attachment=2]
Tokom Velikog otadžbinskog rata, konstruktori i tehnolozi su uložili sve napore da poboljšaju T-34; Danas, zaposleni u Uralvagonzavodu nastavljaju kontinuirano da unapređuju oklopna vozila, uzimajući u obzir želje tenkovskih posada.

Tokom tri godine, u dizajn borbenih vozila Uralvagonzavoda je napravljeno oko 200 različitih promena, usmerenih na povećanje njihove snage, zaštite i mobilnosti.

Tenkovi su opremljeni sistemima za elektronsko ratovanje, mrežama protiv dronova i zaštitnim slojem ojačanim gumom, koji je instaliran na zadnjem delu kupole i u motorno-transmisionom odeljku. Rad na projektovanju za poboljšanje zaštite rezervoara se kontinuirano nastavlja.

---

Izgleda da je ova vest povezana sa onom koju je ovde (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=38770.msg685296#msg685296) preneo kolega Kubovac.

Rusi poslali na front nove „pametne tenkove”

Iza glavne scene ukrajinsko-ruskog sukoba, gde se nadmudruje i pregovara o prekidu vatre, primirju, uslovima, jedna bitna vest je prošla „ispod radara”.

Reč je o tome da je ruska vojska dobila nove serije glavnih borbenih tenkova T-90M i T-72B3M, koji su isporučeni na front iz Uralvagonzavoda tokom prve nedelje maja. Vozila imaju niz fundamentalnih poboljšanja i novih tehničkih mogućnosti koje su vojnici i oficiri jedinica na prvoj liniji fronta naučili iz lekcija intenzivnih borbi na ukrajinskoj liniji vojnih operacija.

Ruska tenkovska flota je popunjena ažuriranim modelima T-90M i T-72B3M, piše o tome „Militari voč magazin”

Nova vozila su opremljena fundamentalno novim sistemom zaštite od dronova - rešetkastim oklopom preko kapa kupola i antenama za radarsko odbranu, objašnjava autor članka.

Ažurirani modeli su ojačani oklopom iznad kapa kupola radi fizičke zaštite od dronova, municije koja se zadržava i vođenih protivtenkovskih raketa, koje sada obe strane široko koriste za efikasno uništavanje neprijateljskih oklopnih vozila.

Obe klase tenkova su takođe dobile antene za elektronsko ratovanje postavljene na prednjem delu trupa. Dizajnirani su za presretanje niskoletećih dronova. Veruje se da su ove modularne antene povezane sa ometačima protiv dronova kao što je sistem Wavecutter.

Nakon izveštaja u avgustu 2024. da će tenkovi T-90M integrisati sistem aktivne zaštite Arena-M, i da će nadograđeni modeli T-72 sa sličnim oklopom takođe dobiti sličnu instalaciju. Navodno se nove serije već isporučuju sa Arenom-M. To će osigurati znatno veću preživljavanje posade na bojnom polju. Prvi snimak T-72 raspoređenih na frontu, opremljenih najnovijom aktivnom zaštitom, objavljen je u martu 2025. godine.

Arena-M koristi radarski sistem za kontinuirano praćenje okruženja u potrazi za dolazećim pretnjama. Kada se otkriju dolazeći projektili, automatski ih prati, izračunava putanje i raspoređuje odbrambenu municiju kako bi ih presreo i uništio pre nego što pogode oklop.

Izveštava se da Arena-M može da presretne rakete, vođene rakete i oklopno-probojne visoko-eksplozivne granate koje lete brzinom do hiljadu metara u sekundi, i to može da uradi sa udaljenosti od 50 metara od neprijatelja. Ranije su ruski tenkovi bili opremljeni samo optičko-elektronskim sistemom za protivmere Štora-1, koji nije mogao aktivno da uništava dolazeće granate, već je upozoravao posadu i pomagao vozilu da se kamuflira.

Moskva razvija sisteme „Hard Kill“ od 1990-ih, pa je čak napravila i nekoliko varijanti „Arena“, ali zbog nedostatka finansiranja uglavnom su prodavani za izvoz. Iako Rusija trenutno znatno zaostaje za Korejom, Kinom i Izraelom u integraciji aktivnih sistema zaštite „Hard Kill“ na svoje tenkove, brzo je usvojila napredne mere protiv dronova. To je učinjeno kao odgovor na stalnu isporuku desetina hiljada bespilotnih letelica Ukrajini od strane zemalja članica NATO-a, uključujući Tursku.

Uralvagonzavod je jedina od pet glavnih sovjetskih fabrika tenkova koje su radile 1980-ih koja još uvek proizvodi borbena vozila i verovatno je najveća specijalizovana fabrika na svetu; Veličine konkurentskih kineskih i severnokorejskih fabrika su klasifikovane. Porudžbine za nove tenkove T-90M brzo rastu, kako zbog gubitaka starijih vozila na ukrajinskom ratištu, tako i zbog povećanih tenzija oko širenja NATO-a, što je izvršilo dodatni pritisak na ruski odbrambeni sektor.

Karakteristike tenka su dobile posebno visoke pohvale od visokih ruskih zvaničnika. Glatkocevni top 2A46M-5 kalibra 125 mm i digitalni sistem za upravljanje vatrom „Kalina“ omogućavaju mu upotrebu širokog spektra municije, od kojih se deo pojavio u Ukrajini početkom 2023. godine. Preživljavanje posade povećava 3. generacija dinamičke zaštite „Relikt“, kao i izolacijom granata od ostatka vozila iznutra.

Kao i svi ruski tenkovi, sposobnost T-90M da ispaljuje visoko-eksplozivne granate daje mu veliku prednost u podršci pešadiji, što je bio glavni razlog za nagomilavanje oklopa na obe strane. Ograničena nabavka T-90M pre eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, uglavnom zbog uštede troškova, značila je da je tenk igrao samo ograničenu ulogu u borbi tokom prve dve godine sukoba.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677197/rusi-poslali-na-front-nove-pametne-tenkove)

„Nemačko smeće“: Ruski stručnjaci rastavili Leopard-2 tenkove i tvrdi – lošiji su od T-90M i T-80BVM!

20.05.2025.

Ruski vojno-industrijski konglomerat Rosteh saopštio je 19. maja 2025. godine da su nemački tenkovi Leopard-2, koje je Ukrajina dobila od NATO-a, znatno inferiorniji u poređenju sa savremenim ruskim modelima T-72B3M, T-80BVM i T-90M.

Nakon analize zaplenjenog Leopard 2A6, koji je ukrajinska vojska ‘zagubila’, ruski stručnjaci su doneli zaključak da nemački tenkovi nisu dorasli modernim zahtevima savremenog ratovanja, posebno u uslovima u kakvima se vode borbe u Ukrajini.

„Ovi tenkovi nemaju ni efikasnu zaštitu od dronova, ni dovoljnu otpornost na savremene protivtenkovske rakete“, navodi se u saopštenju Rosteh-a.

„Leopardi“ podbacili na frontu

Prema tvrdnjama britanskih i holandskih obaveštajnih službi (Oryx), Ukrajina je navodno izgubila najmanje:

- 18 Leopard-2A5
- 26 Leopard-2A4
- 13 Leopard-2A6

Zabeleženi su slučajevi da su Leopard-2A6 tenkovi uništavani bočnim udarima FPV dronova i antitenkovskih vođenih projektila sistema poput Korneta, koji su zaobilazili čelo tenka i pogađali slabije oklopljene strane i zadnju stranu.

Tenkovi nisu bili opremljeni aktivnim sistemom zaštite (APS) pri isporuci, a kasnije su im naknadno dodavani “kavezi” i izraelski sistem Trophy, kako bi pokušali da se suprotstave dronovima i ostalim municijama.

Ruski tenkovi podjednako ranjivi

Ipak, ni ruski tenkovi nisu nepobedivi. Rusija je prema istim podacima zapadnih službi navodno izgubila:

- 200–300 tenkova T-72B3M
- 142 tenka T-80BVM
- 130 tenkova T-90M

Jedan od tenkova T-90M, koji se inače smarta superiornim, uništen je pomoću FPV drona, a snimak toga, za razliku od većine sa ovog spiska, zaista jeste objavilo ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Leopard-2: Ima li još uvek prednosti?

I pored gubitaka, Leopard-2 tenkovi imaju određene prednosti, poput:

- Skladištenja municije u kupoli sa sigurnosnim panelima za eksplozije, što povećava šanse posade za preživljavanje posade.
- Naprednih sistema za upravljanje vatrom.

Međutim, u realnim uslovima ratovanja pod dominacijom dronova, te prednosti često ostaju potpuno neiskorišćene.

Novi tenkovi stižu iz Australije: Abrams M1A1 za Ukrajinu

U međuvremenu, Ukrajina će uskoro dobiti 49 američkih tenkova M1A1 Abrams, koje isporučuje Australija.

Ministar odbrane Australije, Pet Konroj, potvrdio je da su tenkovi spremni za transport, iako su prethodno isporuke odlagane zbog tehničkih izazova i američke dozvole za reeksport.

Prvi M1A1 je već natovaren na brod, ali mesto i datum dolaska ostaju tajni iz bezbednosnih razloga. Prethodno isporučeni tenkovi Abrams prošli su pakao, isto kao i nemački Leopardi.

Abrams – novi problem na frontu

Ukrajinska posada koja koristi Abrams M1A1 tenkove već je ranije upozorila da:

- Nisu otporni na dronove i FPV napade
- Imaju problema sa kondenzacijom i elektronikom
- Teško se održavaju i nisu prilagođeni ‘ukrajinskim uslovima‘

Ruska strana je već odavno zarobila pozamašan broj Abramsa, od kojih je jedan izložen zajedno sa Leopard-2 kao trofej. Da je ukrajinsko ratište već odavno razotkrilo sve slabosti ovog glavnog američkog tenka.

Zaključak: Nijedan tenk nije neuništiv

Iako ruski narativ pokušava da prikaže Leopard-2 kao “nemačko smeće”, činjenica je da svi tenkovi gube u susretu sa modernim dronovima, topništvom i ATGM sistemima.

Rat u Ukrajini je postao licemerni poligon za testiranje zapadnih tehnoloških granica oklopne borbe, a budućnost tenkova zavisi od njihove sposobnosti da se prilagode bojištu na kome sada dominiraju bespilotni sistemi.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/05/20/nemacko-smece-ruski-strucnjaci-rastavili-leopard-2-tenkove-i-tvrdi-losiji-su-od-t-90m-i-t-80bvm/)

Problemi oko zaštite tenkova

U istoriji ratovanja, koja traje onoliko dugo koliko i anatomski savremeno ljudsko biće, bilo je dosta različitih otkrića koja su imala snažan uticaj na rezultate sukoba na i van bojnog polja. Jedno od, bez ikakve sumnje, značajnijih, jeste osmišljavanje, razvoj i inkorporiranje tenka u sastav oružanih snaga strana na frontu.

Ideja o kreiranju oklopljenog borbenog vozila koje može da ispaljuje projektile, kao takva, nije nova. Primera radi, takve rudimentarne crte su imale neke opsadne sprave u staroj Grčkoj i Rimu, a jedna od poznatijih ideja stvaranja tenka, zasigurno jeste ona koju je svojevremeno izneo čuveni renesansni umetnik Leonardo Da Vinči.

Ipak, praktičan razvoj tenkova se veže za uvodne godine 20. veka, a njihova masovnija upotreba, za Prvi svetski rat. Poslednjih stotinak godina, s pravom se može reći da tenk predstavlja udarnu pesnicu oklopno-mehanizovanih jedinica kopnene vojske i zasigurno, jednu od prvih asocijacija na savremeno ratovanje.

Vremenom, ove mašine rata su postajale sve sofisticiranije, teže oklopljene i bolje naoružane.

Dimenzije i moć ovih mašina su u prošlosti varirale, ali ako kao primer navedemo američki M1 Abrams, koji ima masu od oko 70 tona, onda s pravom možemo reći da se radi o impozantnoj „kočiji rata“. Ipak, to ne znači da je ta kočija nepobediva na bojnom polju.

Topovi i granate

Budući da je pojava tenkova na bojištu imala snažan uticaj na dinamiku samog ratovanja, to je zahtevalo stvaranje oružja koje će biti u stanju da neutrališe dejstvo ovih mašina.

U poslednjih stotinak godina, razvijeno je nekoliko generacija protiv-tenkovskog oružja, čiji je zadatak bio da, u cilju uništenja tenka, budu dovoljno sposobni da probiju njihov oklop. Antitenkovski topovi su pratili razvoj tenkova, u smislu da su vremenom postajali sve snažniji, ali i sve kabastiji, zbog čega je bilo potrebno razviti oružje koje će biti lakše za manevrisanje.

Takve su bile prve antitenkovske granate RPG koje su razvili Sovjeti i koje su bacane ručno. Međutim, radilo se o opasnim manevrima sa brojnim nedostacima. Vremenom, razvijana su sofisticiranija rešenja, koja su podrazumevala delovanje sa distancije.

Primer za tako nešto su „Bazuka“ ili „Džavelin“. Ovi sistemi omogućavaju da se projektili ispaljuju sa relativno bezbedne udaljenosti, a zbog svojih karakteristika imaju veći uspeh u probijanju oklopa tenkova. Kako je debljina zaštite koju tenk nosi na savremenim mašinama i do 1000 milimetara, to znaci da eksplozija „normalne vrste“ teško da može da prodre do unutrašnjosti.

To je rezultovalo stvaranjem naoružanja koje ima dve „detonacije“. Primera radi, prilikom ispaljivanja granate iz „Džavelina“, ona već leti brže od zvuka, ali je sekundarna eksplozija ta koja inicira da projektil leti hipersoničnom brzinom, što omogućava probijanje oklopa tenka.

Nereaktivni eksplozivi

Tehnički princip po kom funkcioniše protivtenkovsko naoružanje, uslovilo je i potrebu da se na isti odgovori postavljanjem defanzivnih barijera između šasije tenka i projektila – jedan od interesantnijih načina je instalacija nereaktivnog eksploziva C-4, koji se aktivira samo u slučaju da je pogođen oružjem određenih karakteristika, pri čemu, poništava njegovo dejstvo.

Druga varijanta je uspostavljenje aktivnog sistema zaštite, koji treba da neutrališe granatu pre nego što ona dođe u kontakt sa tenkom. Međutim, ispostavilo se da ova rešenja nisu uvek moguća, kako zbog snage savremenih protivtenkovskih sistema, tako i zbog njihove cene, koja je daleko manja od cene tenkova. Sve to problem zaštite tenkova dodatno usložnjava.

Dakle, može se reći da je upotreba daljinskih sistema protivtenkovskog naoružanja, doprinela da zaštita ovih mašina rata postane izazovna zbog dva ključna razloga. Prvi od njih je vojno-tehničke prirode i tiče se principa rada protivtenkovskog naoružanja, a drugi je finansijske.

Projektovanje, razvijanje i konstruisanje tenka zahteva ulaganje od 5 do 10 miliona dolara, dok primera radi, sistem „Džavelin“, košta oko 200.000. Upravo zato, problem zaštite tenkova treba posmatrati kao kombinaciju vojno-tehničkog i finansijskog razloga, što u određenim situacijama, može zahtevati taktičko, ali i strategijsko prilagođavanje na bojištu.

Balans moći

Upotreba jeftinih protivtenkovskih sistema koja mogu da neutrališu mete višestruko skuplje, dovodi do toga da se balans moći pomera u pravcu suprotnom od onog koji su želeli inženjeri koji su konstruisali tenkove.

Ipak, to ne znači da će zauvek biti takva situacija, već se može desiti da se radi o „zatišju pred buru“ u razvijanju sofisticiranijih defanzivnih rešenja.

U ljudskoj prirodi je da po svaku cenu traži rešenje za nastale probleme, a to naročito važi u onim oblastima koje mogu doneti moć i novac. Vojna industrija zadovoljava oba kriterijuma.

Izvor (https://www.vesti-online.com/problemi-oko-zastite-tenkova/)

Poređenje veličina projektila kalibra 120 mm APFSDS i eksperimentalnih projektila kalibra 140 mm. Pogledajte razliku u veličini (banana za razmeru).

[attachment=1]


Izvor: TK Одетые в броню

[attachment=1]

T-72M sa kupolom od Leoparda 1

[attachment=2]

Leopard 1 sa kupolom od T-72

Jako zanimljivo. Da li ti je možda poznato ko i kada je radio ove "frankenštajne" T-72 - Leopard 1 i obratno.

Pregled:
PT-92, također poznat kao Leopard-72M, bio je hibridni glavni borbeni tenk razvijen početkom 1990-ih. Ovo jedinstveno vozilo kombiniralo je trup sovjetskog dizajna T-72 s kupolom njemačkog Leoparda 1, s ciljem spajanja snaga obje platforme.

Pozadina razvoja:
Nakon Hladnog rata, Njemačka je naslijedila značajan broj tenkova T-72 od istočnonjemačke Nacionalne narodne armije (NVA). S viškom ovih tenkova i smanjenjem vojske, Njemačka je tražila načine da ih prenamijeni ili proda. Istovremeno, Poljska je imala za cilj poboljšati svoje oklopne sposobnosti, posebno u sustavima upravljanja vatrom. Leopard 1, iako nije imao oklop u usporedbi s modernim standardima, nudio je superiorniju točnost u odnosu na postojeće modele T-72. To je dovelo do inovativne ideje integracije kupola Leopard 1 na trupove T-72.

Tehničke modifikacije:
Integracija kupole: Krauss-Maffei preuzeo je zadatak modifikacije većeg prstena kupole T-72 kako bi se prilagodio kupoli Leopard 1.

Uklanjanje automatskog punjača: Uklonjen je karusel automatskog punjača s tenka T-72 i zamijenjen standardnim sustavima za pohranu streljiva.

Poboljšanja zaštite: Dodan je dodatni oklop ispod trbuha radi poboljšanja otpornosti na mine.

Povijest rada:
Otprilike 100 jedinica PT-92 proizvedeno je i isporučeno u Poljsku. Neke su kasnije izvezene u zemlje poput Češke, Turske i Indije u svrhu procjene. Tijekom vremena, na kupolu i bokove je lokalno primijenjen eksplozivno-reaktivni oklop (ERA) radi poboljšanja zaštite, iako je oklop kupole ostao problem.

Povratne informacije posade:
Pozitivni aspekti: Posade su cijenile točnost tenka na velikim udaljenostima, pouzdanost i poboljšanu ergonomiju u usporedbi s prethodnim modelima.

Izazovi: Glavne kritike usredotočile su se na nedovoljnu oklopnu zaštitu kupole i sporu brzinu tenka unatrag, što je predstavljalo rizik na otvorenom terenu unatoč većoj teoretskoj maksimalnoj brzini trupa T-72.

Zaključak:
PT-92 je poslužio kao prijelazno rješenje za Poljsku, premošćujući jaz između starijih tenkova iz sovjetskog doba i razvoja domaće nadograđenog PT-95. Iako nije bio bez nedostataka, PT-92 je predstavljao strateški napor za poboljšanje oklopnih sposobnosti tijekom razdoblja vojne transformacije.

I druga inačica koja mi se čini vjerodostojnija:

MBT-EX / Tank Ex / Karna MBT kombinirao je trup uvezenog T-72 s kupolom i 120-milimetarskim olučenim topom domaćeg Arjun MBT-a. Prošao je šest mjeseci ispitivanja, ali ga je indijska vojska potom odbacila. Ukupno je izgrađeno osam prototipova.

...

Trup Leoparda 1 s kupolom T-72 predložen za Maleziju 90-ih godina

https://www.sinodefenceforum.com/t/hybrib-frankenstein-tanks-and-combat-vehicles.9178/

https://www.secretprojects.co.uk/threads/t-72-hull-with-leopard-2-turret.39652/

Jako zanimljivo. Negde sam čuo za te hibride ali sam to sasvim potisnuo, izbrisao iz glave i potpuno zaboravio.

Nedavno prevodim jedan tekst o tenkovskoj floti Poljske i javi se u prevodu oznaka tenk PT-92, mislio sam da je greška u tekstu i da je reč o PT-91 Twardy, dosta dobroj poljskoj modernizaciji tenka T-72M1.


Hvala kolega Perune na više nego iscrpnom odgovoru. :super

PS
Evo ga pomenuti poljski tenk, u suštini jedna odlična modernizacija tenka T-72. Obzirom da je ušao u upotrebu 1995. godine, za to vreme je bio jako dobar tenk, odlično zaštićen.

[attachment=1]

Nema na čemu, i drugi put  :)

Колико су ти тенкови "паметни" тек ћемо да видимо. Главна "памет" би била да се изборе са свеприсутним БПЛ.

Тенкви су прављени као примарно офанзивно средство за пробој  првих линија одбране и посебно за ширење продора у дубину. То су постизали добром заштитом од дејства противоклопних средстава, пре свега оних које користе пешадија и артиљерија, односно високим степеном преживљавања, проходношћу, брзином кретања и снажном ватреном моћи. Такође, своју моћ оклопне јединице су заснивале и на масовношћу употребе. А не треба занемарити и психолошки ефекат појаве тенкова и звукова које производи и у кретању и при дејству на пешадију испред њих.

Данашња употреба БПЛ ("камиказа", али не само њих већ и високопрецизне артиљеријске муниције, вођених ПО ракета ваздух-земља, екстремно минирање простора) им је битно срезала способност преживљавања у борби. Стопа преживљавања је сада врло ниска. Док смо на почетки овог рата виђали оклопне батаљоне у јуришу, сада видимо један до 3 тенка максимално. Томе треба додати и значајно добро извиђање (опет захваљујући БПЛ) при чему се тенкови нападају још у подилажењу фронту, односно борбеној линији, на 10-20 км од предњег краја, па и даље.

БПЛ напада махом одозго, али су у стању да се спусте па да тенк нападну са нивоа који је тик нешто више од нивао тла. Дакле, могу да полако "меркају" тенк чак и када је покрету или добро маскиран и заштићен мрежама и да му нађу најслабији тачку. Могу да се спусте на тло (кровове зграда) и да чекају у заседи. Дакле, БПЛ су покретљивије од тенкова. Други проблем јесте та технолошки високопрецизна и моћна опрема коју тенк (посада) користе за управљање ватром или вожњу. Многи од сензора тих уређаја су на куполама или телу тенка. Чак и када БПЛ не уништи тенк и посаду у њему детонација на куполи оштети ту опрему за управљање ватром и тенк губи сврху. Он не може да гађа, чак и када је посада преживела. У скоро 95% случајева посада погођеног тенка напушта возило иако је оно можда покретно. Сада је психологија страха већа међу посадама тенкова него међу пешадијом наспрам њих.

Дакле, ако су ови "тенкови " паметни да реше пробем ефикасности БПЛ, односно одбију нападе БПЛ без последица по себе и то у условима масовне примене БПЛ (2-3, па и више) на један тенк (плус "класична " ПО средства и ПТ мине), онда ће се тенк вратити на "стазе старе славе". Тада ће страна који то обезбеди имати способност пробоја линије фронта и брзе експлоатације тих пробоја и да онда добије рат. Дотле ће овај рат бити углавном позициони и сводити се на дуготрајно и неизвесно исцрпљивање друге стране. Па ко први попусти...ако ико попусти.

Oklop sa K2 Black Panther ide na turske tenkova Altay

26.05.2025.

Oklop iz Južne Koreje će biti postavljen na turske tenkove Altay (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39476.msg672698#msg672698). Kompanija Samyang Comtech je dosada jedino izvozila svoj oklop kao deo celog proizvoda – K2 Black Panther. (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3105.msg14204#msg14204)

Južnokorejska kompanija Samyang Comtech potpisala je prvi direktan ugovor za izvoz keramičke oklopne zaštite namenjene turskom osnovnom borbenom tenku Altay. Ovo predstavlja značajnu prekretnicu za kompaniju, jer je do sada oklop iz Južne Koreje za inostrane tenkove isporučivan isključivo preko drugih domaćih proizvođača, poput saradnje u programu izvoza tenkova K2 Black Panther u Poljsku. Samyang Comtechima iskustvo i poverenje kao firma sposobna za masovnu proizvodnju keramičkog balističkog oklopa. Samyang je od 2009. godine ekskluzivni dobavljač oklopa za južnokorejski tenk K2 Black Panther.

Tenk Altay, razvijen uz korišćenje ključnih tehnologija sa K2 tenka, trebalo bi da uđe u serijsku proizvodnju tokom ove godine. Turska armija planira nabavku 250 jedinica, sa potencijalom povećanja flote na 1000 tenkova.

Generalni direktor Samyang Comtech-a, Kim Džong-il, istakao je kompletan sistem koji firma nudi: „Imamo sopstvene centre za istraživanje materijala i tehnologije, kao i najveći sistem za masovnu proizvodnju balističke keramike u svetu.“ On je dodao da kompanija poseduje integrisano rešenje za oklopnu zaštitu — od projektovanja i proizvodnje do testiranja, sve unutar sopstvenih pogona.

Prema detaljima ugovora, Samyang Comtech će direktno isporučivati svoju visokotehnološku keramičku zaštitu, što potvrđuje poverenje Turske u njihove inovativne materijale i velike proizvodne kapacitete.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/k2-black-panther-altay/?_rstr_nocache=rstr9156835513bcb7f1)

---

Kao što se i pominje u tekstu vesti, turski tenk Altay je dosta toga "pozajmio" od južnokorejskog tenka K-2.

Već je preneto o evropskoj zajedničkoj platformi za osnovni borbeni tenk za hibridno ratovanje. Evo koliko Evropa izdvaja sredsatava za ovaj zajednički poduhvat.

---

Zemlje EU žele da „revolucionišu“ osnovne borbene tenkove za hibridno ratovanje

Nekoliko evropskih država pokrenulo je projekat Tehnologije za postojeće i buduće osnovne borbene tenkove (FMBTech) sa ciljem da se osnovni borbeni tenkovi (MBT) „revolucionišu“ i prilagode sve kompleksnijim zahtevima savremenog hibridnog ratovanja.

Ovaj trogodišnji program bavi se ograničenjima postojećih MBT flota, unapređujući njihovu performansu, zaštitu i isplativost, kako kod trenutno raspoloživih modela, tako i kod budućih tenkova nove generacije.

Cilj je da se isporuče skalabilne tehnološke komponente koje će moći da se integrišu u savremene vojne sisteme i da podrže buduće peto-generacijske kapacitete.

Projekat predvodi kompanija Thales, a u njemu učestvuje konzorcijum od 26 firmi, među kojima su mala i srednja preduzeća, kao i organizacije za istraživanje i tehnologiju iz 13 zemalja članica Evropske unije i Norveške.

„FMBTech pozicionira EU na čelo naprednih, najmodernijih odbrambenih tehnologija, jačajući vojnu inovaciju i saradnju unutar evropske odbrambene zajednice,“ navela je kompanija Thales.

EU fondovi za odbranu

Projekat FMBTech izabran je 2023. godine za finansiranje iz Evropskog fonda za odbranu (EDF), koji je dodelio budžet od 19 miliona evra (oko 21 milion dolara) za podršku ovoj inicijativi.

EDF predstavlja instrument Evropske komisije koji je usmeren ka podršci zajedničkim istraživačko-razvojnim projektima u oblasti odbrane unutar EU.

Cilj fonda je da ojača prekograničnu saradnju između industrije i istraživačkih aktera, sa posebnim fokusom na podsticanje tehnoloških inovacija i interoperabilnosti u sektoru odbrane.

Za potrebe više inicijativa, EDF raspolaže sa ukupnim budžetom od približno 7.3 milijarde evra (oko 7.8 milijardi dolara) za period od 2021. do 2027. godine.

Od tog iznosa, 2.7 milijardi evra (oko 2.9 milijardi dolara) namenjeno je za zajednička istraživanja, dok je 5.3 milijarde evra (oko 5.7 milijardi dolara) predviđeno za zajednički razvoj odbrambenih sposobnosti koje dopunjuju nacionalne napore.

Izvor (https://thedefensepost.com/2025/04/24/eu-main-battle-tanks-project/)

Poljski K2 Crni Panter protiv ruskog T-14: Koji tenk ima nadmoć u Istočnoj Evropi?

Ruski T-14 Armata i južnokorejski K2 Crni Panter su dva retka tenka nove generacije koja su ušla u serijsku proizvodnju od početka 21. veka (prim.aut. T-14 nije ušao u serijsku proizvodnju), a planirana nabavka gotovo 1000 komada K2 od strane poljske vojske osigurava da će ovi korejski tenkovi igrati centralnu ulogu u NATO arsenalu u Istočnoj Evropi u decenijama koje dolaze. K2 predstavlja potpuno novi i posebno značajan izazov ruskoj nadmoći u tenkovskim snagama. Prvi ugovor o kupovini 180 K2 tenkova potpisalo je poljsko Ministarstvo odbrane u avgustu 2022, a prvi primerci su stigli u zemlju već u decembru iste godine, zajedno sa samohodnim haubicama K9, ističući prednost Južne Koreje nad zapadnim dobavljačima po pitanju brzine isporuke. Pošto poljska vojska treba da primi još 96 K2 tenkova tokom 2025. godine, njihova brza isporuka omogućila je povlačenje iz upotrebe starijih sovjetskih T-72 i PT-71 tenkova, koji su u velikom broju prebačeni u Ukrajinu za borbu protiv ruskih snaga. U isto vreme, značajno su unapređene sposobnosti poljskih tenkovskih jedinica za borbu protiv savremenih ruskih tenkova.

[attachment=1]
Ova masovna nabavka tenkova ima naročit značaj za bezbednost Rusije, jer je Poljska ne samo zauzela veoma tvrd stav prema Moskvi u okviru NATO-a, već su i poljske plaćeničke jedinice, poput Poljskog Dobrovoljačkog Korpusa, igrale centralnu ulogu u ratu u Ukrajini. Poljska se dugo smatra najverovatnijom zemljom koja bi poslala kopnene trupe u direktnu intervenciju ako bi ruske snage došle blizu zauzimanja većih delova zapadne Ukrajine. Iako Rusija trenutno proizvodi T-90M tenkove u značajnim količinama, posle njegovog zvaničnog uvođenja u službu u aprilu 2020, ovaj tenk nije „od nule“ projektovan kao K2, već je duboko modernizovana verzija T-72, koji je ušao u službu sovjetske vojske 1973. godine. T-72 je, pak, pojednostavljena verzija T-64 tenka, koji je ušao u službu 1964. i tada se smatrao decenijama ispred svog vremena. Oslanjanje ruske vojske na T-90 je direktna posledica velikih kašnjenja u razvoju potpuno novog glavnog borbenog tenka – T-14 Armata. T-14 je prvi put prikazan javnosti 2015. godine, ali još uvek nije zvanično ušao u službu, uprkos više puta najavljivanim rokovima od strane ruskih vlasti. Kako je najavljeno da će T-14 ipak ući u službu u narednim godinama, poređenje njegovih sposobnosti sa poljskim K2 ima ozbiljne posledice po odnos snaga između Rusije i NATO-a na evropskom ratištu.

[attachment=2]
Kada se uporede ofanzivne sposobnosti ova dva tenka na osnovu dostupnih informacija, T-14 koristi projektile Vacuum-1, 125 mm APFSDS (oklopno-probojna, stabilizovana sabota), koji su trenutno najsnažniji takvi projektili na svetu. Dizajn T-14 omogućava upotrebu dužih penetratora u odnosu na T-90M i K2. Projektil Vacuum-1 navodno je dug oko 1 metar, što je za trećinu duže od ostalih ruskih projektila, a potvrđena mu je penetracija od 450 mm pod uglom od 60 stepeni na 2 km, što odgovara probijanju 800–900 mm pod pravim uglom – svrstavajući ga u zasebnu klasu projektila. Telnik visokoeksplozivni fragmentacioni projektil daje dodatne prednosti protiv lakih vozila i pešadije, dok T-14 takođe može da ispaljuje vođene rakete na druge tenkove i helikoptere, a poseduje i dva pomoćna oružja – jedno upravljano daljinski, a drugo koaksijalno – za borbu protiv pešadije. Za municiju koju koristi K2 nije mnogo poznato, ali se veruje da koristi domaću verziju nemačkog DM63 APFSDS projektila. Međutim, nedostatak pravih visokoeksplozivnih fragmentacionih projektila i daljinski upravljanih mitraljeza umanjuje sposobnosti K2 u borbi protiv pešadije. K2 koristi i jedinstvene projektile za napad odozgo, koji padobranom usporeno padaju na metu, ali se postavlja pitanje da li mogu probiti eksplozivni reaktivni oklop (ERA), a njihova mala brzina čini ih ranjivim na obaranje sa daljinski upravljanih oružanih stanica.

[attachment=3]
Što se tiče sistema za upravljanje vatrom, oba tenka koriste termalne nišane za nišandžiju i komandira, kao i sopstvene radare. Njihovi sistemi za upravljanje vatrom se smatraju vodećim u svetu. Kada se uporedi oklopna zaštita, T-14 ima frontalnu zaštitu trupa od preko 900 mm, dodatno ojačanu Malahit eksplozivnim reaktivnim oklopom. Time se postiže zaštita od 1000 mm protiv APFSDS projektila i 1500 mm protiv HEAT (visokoeksplozivnih protivtenkovskih) projektila – nivo zaštite koji nijedan poznat projektil još uvek ne može da probije. Aktivni sistem zaštite Afhanit pruža odličnu zaštitu protiv HEAT projektila i može umanjiti efikasnost APFSDS municije. ERA blokovi 4S24 pružaju dobru zaštitu od HEAT projektila, a T-14 poseduje i lasere za upozoravanje posade. K2 ima frontalnu zaštitu od preko 800 mm protiv APFSDS, dok je nivo zaštite od HEAT projektila nepoznat. Iako koristi ERA, njihove sposobnosti su nepoznate, kao i mogućnosti „hard kill“ sistema aktivne zaštite. Naročita slabost kod K2 je municija koja se nalazi u prednjem delu trupa, što ga čini ranjivim. Velika prednost T-14 je odvojena kapsula za posadu, što značajno povećava preživljavanje posade u slučaju pogotka.

Kada se govori o mobilnosti, T-14 koristi motor od 1500 KS i dostiže brzinu od 75–80 km/h napred i unazad. K2 takođe ima motor od 1500 KS i dostiže 70 km/h napred, ali je znatno sporiji u rikvercu. T-14 se smatra teškim tenkom po ruskim standardima, dok se K2 smatra lakim po NATO standardima, a oba teže oko 55 tona. Sveukupno, T-14 ima prednosti u gotovo svim aspektima, osim u sistemima za upravljanje vatrom gde su približno jednaki. Međutim, slabija industrijska baza postsovjetske Rusije u poređenju sa Južnom Korejom postavlja pitanje da li Rusija može da proizvede T-14 čak i u pola obima u kom se trenutno proizvodi K2 pre 2030. godine. Takođe, T-14 se u većoj meri oslanja na strane elektronske komponente, naročito poluprovodnike, za razliku od K2. Iako je T-14 na papiru znatno sposobniji tenk sa revolucionarnim dizajnom, K2 je mnogo brže prošao put od testiranja do borbene upotrebe, omogućivši svojim korisnicima da ga uvedu u upotrebu znatno pre nego što Rusija bude mogla da popuni svoje jedinice T-14 tenkovima. Dok se očekuje da K2 ostvari još veće izvozne uspehe i kod zapadnih i kod nesvrstanih zemalja, budućnost T-14 ostaje znatno neizvesnija, s obzirom na to da je više puta propustio rokove za ulazak u službu, uprkos ograničenom operativnom testiranju na ukrajinskom ratištu.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/polish-k2-vs-russian-t14-tank-supremacy)

---

Ruski T-14 nije još završen projekat, na njemu se i dan danas radi i možemo očekivati novu verziju T-14, recimo motor iako na "papiru" izgleda čak i bolji od motora K-2, motor T-14 će se sasvim sigurno menjati, isto važi i za besposadnu kupolu, koja je vrlo nezaštićena i top u kalibru 30 mm je može uništiti. Autor u samom početku teksta pravi značajnu grešku navodeći da je ruski T-14 ušao u serijsku proizvodnju, što svakako nije tačno.

Leopard 2A6, M1A1 Abrams, M2A2 Bradley – svi na jednoj slici, ali u ruskoj vojsci!

27.06.2025.

Na fotografiji koja kruži društvenim mrežama vidi se grupa trofejne zapadne i ukrajinske tehnike koju su ruske snage zaplenile tokom borbi, najverovatnije samo u Kurskoj oblasti.

[attachment=1]
Na fotografiji koja je zabeležena u Rusiji, u Kurskoj oblasti, mogu se primetiti prestižni primerci zarobljene zapadne oklopne tehnike koju su NATO zemlje isporučivale Kijevu. Na slici se vide nemački Leopard 2A6, inženjersko vozilo M1150 ABV, američki M1A1 SA Abrams i M2A2 ODS SA Bradley, kao i ukrajinski BTR-4E “Bucefalus”. Na slici su i američko vozilo Humvee, te nemački vojni terenac Mercedes-Benz G klase.

Leopard 2A6 — jedan od najmodernijih nemačkih tenkova, poznat po odličnoj balističkoj zaštiti i snažnom topu kalibra 120 mm. Bio je simbol vojne podrške Berlina, a sada je deo ruskog trofejnog parka, pa dobro služi za povlačenje istorijskih paralela. Direktor “Rosteha” je ovaj tenk okarakterisao kao jednu od stvari vrednih pažnje među zaplenjenom tehnikom. M1150 ABV (Assault Breacher Vehicle) — specijalizovano američko inženjerijsko vozilo, bazirano na šasiji tenka M1 Abrams, namenjeno raščišćavanju mina i pravljenju prolaza. Verovatno korišćeno prilikom evakuacije nekog od oštećenih ukrajinskih vozila, ali je i samo postalo plen. M1A1 SA Abrams — najpoznatiji tenk u ukrajinskim snagama. Američkih tenk je hvaljen zbog oklopa i vrhunskog sistema upravljanja vatrom. Ipak, prema procenama u OSU ih nije ostalo više od 5 ( od isporučenih 32). Sada je možda i više primeraka u rukama Rusa nego Ukrajinaca, što je i snažan simbolički udarac.

M2A2 ODS SA Bradley — američko borbeno vozilo pešadije, predviđeno za transport i podršku trupama u borbi, opremljeno automatskim topom. Rusi već imaju više primeraka ovih ovih vozila, koja njeni stručnjaci i ispituju i testiraju. Hvale otpornost vozila, ali ne i njegovu prohodnost. BTR-4E — je ukrajinsko točkaško oklopno vozilo domaće proizvodnje poznato i kao “Bucefalus”, često korišćeno u napadnim operacijama.

Ovakva scena je snažan vizuelni dokaz koliko je zapadna tehnika masovno korišćena u ratu u Ukrajini — ali i koliko je od nje izgubljeno, palo u ruke ruskoj vojsci i sada služi kao ratni trofej. Rusi praktikuju prezentacije zaplenjene vojne tehnike u većim ruskim gradovima. Verovatno će se i neki od ovih primeraka naći u centru sličnih događaja.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/leopard-2a6-m1a1-abrams-m2a2-bradley/)

Руси су заробили најмање два "Леопарда" која су потпуно исправна.

Domaći ruski oklopni transporter za juriš sa potpunom zaštitom

Objavljujemo snimak ruskog domaće izrađenog oklopnog transportera za juriš, preuređenog iz tenka. Model tenka nije mogao biti utvrđen zbog potpune zaštite sa svih strana. Kako je objavljeno, tenk ima oštećene gusenice. Tenk je opremljen zaštitom od dronova tipa Car-Mangal, moglo bi se reći u najekstremnijoj verziji. Na krovu je vidljivo nekoliko polovnih dronova. Tenk je opremljen minskom kočom i okružen je gvozdenim kablovima i šipkama duž celog perimetra. Krov je zaštićen nepletenim čeličnim kablovima sa labavom žicom. Postoje i gumeno-tkaninski ekrani.

https://www.youtube.com/watch?v=lTwpWUFr4Pc

---

Koji li je tenk u osnovi u pitanju, verujem da je nešto straije tipa T-54/55, možda i T-64, ali ne znam sigurno?

[attachment=1]

И поред све ове заштите тенк је оштећен...Масовност БПЛ, плус (најчешће ојачане) ПТ мине и тенк има мале шанске да дође до задатког циља.

Ukrajina više nema nijednu tenkovsku brigadu – Leopard i Abrams nestali bez traga?

03.08.2025.

Zapadni tenkovi nestali, ukrajinska vojska bez oklopa, tvrdi ruski stručnjak

Prema informacijama koje je 2. avgusta 2025. godine prenela ruska agencija TASS, pozivajući se na izvore iz bezbednosnih službi, Ukrajinske oružane snage više ne raspolažu nijednom aktivnom tenkovskom brigadom.

Svi takvi oblici formacija su, kako se navodi, reorganizovani u tzv. teške mehanizovane brigade, što su ukrajinski Telegram kanali takođe potvrdili.

Brigada bez tenkova – simbol vojnog sloma?

Konkretno, 4. odvojena tenkovska brigada Ukrajine više ne postoji u izvornom obliku – preformirana je u tešku mehanizovanu brigadu, što u praksi znači da više nema sopstveni tenkovski bataljon. Isto važi i za 17. tenkovsku brigadu, koja je uništena tokom borbi kod Olgovke u Kurskom pravcu tokom zime 2024. godine.

Prema svedočenju zarobljenih ukrajinskih vojnika, u brigadi je bilo ozbiljno oskudnih tenkova, zbog čega su tenkisti korišćeni kao obična pešadija bez ikakve oklopne zaštite.

Nema napretka, nema tenkova

Izvori ističu da transformacija u mehanizovane brigade nije unapređenje, već degradacija. “Brigada koja izgubi tenkovski bataljon postaje samo ime bez snage”, navode analitičari.

Dodaju i ironično podsećanje: „Sećate li se koliko su se radovali Leopardima i Abramsima? Gde su sada ti tenkovi?”

Katastrofalni gubici ukrajinske oklopne sile

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, Ukrajina je od početka specijalne vojne operacije izgubila više od 24.000 oklopnih vozila, uključujući preko 1.200 tenkova. Iako su ranije stigle pošiljke zapadnih tenkova – Leopard 1/2, Challenger 2 i M1A1 Abrams, većina tih jedinica je uništena ili neoperativna.

Australija je nedavno potvrdila da je isporučila većinu od 49 američkih M1A1 Abrams tenkova, ali i oni su podložni brzom habanju i meti su za ruske FPV dronove, artiljeriju i raketne sisteme. Pretpostavlja se da će preostali Abramsi izdržati tek do kraja godine.

Nema nade za obnovu tenkovskih kapaciteta

Većina sovjetskih tenkova iz evropskih zemalja isporučena je Ukrajini još tokom prve faze sukoba. Slično se dogodilo sa Leopardima i Challengerima. Iako postoji mogućnost da Kijev u budućnosti dobije još nekoliko desetina tenkova sa raznih strana, ne postoje ozbiljne najave o formiranju novih tenkovskih brigada.

[attachment=1]
Stoga mnogi analitičari zaključuju da je Ukrajina izgubila sposobnost da izvede bilo kakvu ozbiljnu kopnenu ofanzivu u dogledno vreme. Bez tenkovskih jedinica, njena armija je ograničena na statične i defanzivne operacije.

Gubitak svih tenkovskih brigada ozbiljan bi bio pokazatelj kolapsa ukrajinske oklopne moći. Bez oklopa, bez ofanzivnih kapaciteta i bez izgleda za značajniju pomoć sa Zapada, Kijev se suočava sa opasnim vojnim vakumom – što otvara vrata novim ruskim prodorima na frontu.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/08/03/ukrajina-vise-nema-nijednu-tenkovsku-brigadu-leopard-i-abrams-nestali-bez-traga/)

Tenkovski kadeti Beloruske vojske ispaljuju standardni projektil // Vojni pregled 19.08.25.

Radovi su u punom jeku na poligonu Bela Luža. Kadeti kombinovanog oružanog odeljenja Vojne akademije započeli su sledeću fazu vežbe.

Naši dopisnici će vam reći kako je prošla obuka.

VIDEO (srpski prevod u opcijama CC):

https://www.youtube.com/watch?v=6EYSw2MRiGk

Jedna zanimljivost u ovim teškim vremenima, britanski tenk Chieftain koji ušao u upotrebu 1967. godine a povučen je 1990. godine ovde je u svojstvu teškog traktora i ore njivu. Našao sam podatak da motor tenka Chieftain ima 750 KS.

---

„Čiften“ prekiva mačeve u plugove. Uzeli smo tenk Chieftain i pretvorili ga u idealnu poljoprivrednu mašinu! Izradom specijalnog nosača i ugradnjom punopravne trotačke traktorske priključnice, uspeli smo da montiramo ogroman šestobrazni reverzibilni plug Doswell na zadnji deo tenka.

U ovom videu prikazujemo ceo proces kako smo to uradili, testiramo ga na tenku i delimo naše planove da ga izvezemo na njivu i zaista oremo njime. Sa bojnog polja na poljoprivredno, ovo je verovatno najčudnija modifikacija Chieftain-a koju ste ikada videli!

https://files.paluba.info/brok/video/tenkovi/tenk_ciften_ore_njivu.mp4

Izvor: Telegram kanal Танки. История и современность

јесте необично, али што да не, ако је земљиште довољно чврсто да га тенк не разроваши.

   Tokom rasformiranja i smanjenja Vojske Jugoislavije početkom 2000-tih u ponudi  na slobodnoj prodaji su bili i artiljerijski traktori guseničari ATS 59-G (http://)Sovjetskog porekla na podvozu tenka T-54. Zbog velike prohodnosti, niskog težišta i velike snage motora bili su idealni za poljske radove, iznošenje letine iz blatnjavih njiva i izvlačenje zaglavljene mehanizacije. Bio sam svedok kada su u kasarni Stejanovci kod Rume dolazili predstavnici jednog velikog poljoprivrednog dobra iz Bačke da razgledaju. Njihovi tehnolozi i mehanizatori su bili oduševljeni saznanjem da tako nešto postoji. Mehaničari su bili zadivljeni robusnom izradom i efikasnošću tehnologije sa kraja II sv. rata koja je još uvek besprekorno funkcionisala. I kao što se svaka balkanska saga završava uslov da se otkupi ceo divizion i privatizacija pomenute firme doveli su da se ugovor nikad ne realizuje. ATS-ovi su završili po vojnim otpadima a na jednom sam imao čast da se provozam na Zlatiboru kod Komšinog Vrela gde ga je vlasnik otkupio i prepravio u  terensko vozilo sa tendom i klupama za turiste. Ne pitajte me da li je bio registrovan i za koju namenu ali sam se osetio veoma ponosnim kad sam čuo ponovo peticino groktanje i škripu gusenica po padinama Zlatibora ...

Utvrđenje UFS-5 sa kupolom T-54. Kupola je bila postavljena na podzemnoj standardizovanoj strukturi, koja je sadržala skloništa za posadu, zalihe municije i izlaz u slučaju nužde. Pristup mu je bio moguć kroz otvor vidljiv na fotografijama.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/T-54%20ukopan.mp4

Slično nešto koristili i Finci, sa kupolom tenka T-55, za obalsku odbranu:

[attachment=1]

Ilustracija tenka na podzemnoj standardizovanoj strukturi:

[attachment=2]


Izvor (https://x.com/AndreiBtvt/status/1965022437474546079)

EU menja tenkovsko ratovanje: Akeron MBT 120 – projektil ispaljen iz cevi pogađa metu van linije vidljivosti!

Evropski gigant MBDA predstavio je novi projektil Akeron MBT 120, prvi na svetu koji se ispaljuje direktno iz standardne tenkovske cevi kalibra 120 mm. Ova municija omogućava tenkovima da dejstvuju izvan linije vidljivosti (NLOS, Non-Line-of-Sight), gađajući ciljeve skrivenе iza zgrada, šuma ili prirodnih prepreka.

Kompanija MBDA, najveći proizvođač raketa u Evropi, razvila je projektil Akeron MBT 120, prilagođen dimenzijama NATO-standardnih granata kalibra 120 mm. To znači da ga mogu koristiti savremeni zapadni tenkovi poput Leoparda 2 ili budućeg britanskog Challengera 3, bez ikakvih tehničkih prepravki.

Dugačak manje od jednog metra i težak oko 20 kilograma, projektil se lako skladišti i puni u postojeće kupole. Za razliku od klasičnih raketa koje zahtevaju direktnu liniju vidljivosti, Akeron MBT koristi pasivno elektro-optičko i infracrveno navođenje, što mu omogućava da zaobiđe laserske ometače i aktivne sisteme zaštite protivnika.

Najveća inovacija je novi režim dejstva – ova raketa napada odozgo, gde su tenkovi i oklopna vozila najslabije zaštićeni.

Za razliku od improvizovanih metoda koje su tenkovske posade koristile u Ukrajini, ispaljujući visokoeksplozivne granate nasumično iza zaklona, Akeron MBT omogućava precizna gađanja van linije vidljivosti (NLOS).

[attachment=1]
Princip „ispali i zaboravi“ značajno povećava šanse za preživljavanje posada, jer tenk ne mora da ostane izložen na otvorenom dok projektil pogađa cilj.

Sam projektil koristi tzv. ‘low-G’ lansiranje, što, kako tvrde, smanjuje naprezanje komponenti i produžava vek trajanja sistema. Nakon ispaljivanja iz cevi, raketni motor ubrzava projektil do niskih nadzvučnih brzina.

MBDA planira testiranja u toku 2025. godine, a uvođenje u operativnu upotrebu moglo bi uslediti već do 2027, zavisno od interesovanja NATO kupaca.

Pouke iz Ukrajine oblikovale dizajn

Prema rečima MBDA zvaničnika, razvoj Akerona zasnovan je na iskustvima iz rata u Ukrajini, gde su tenkovske posade često bile prisiljene na improvizovana dejstva, a gubici su bili visoki zbog masovne upotrebe dronova i protivoklopnih sistema.

Novi projektil bi, prema njihovim rečima, mogao da pretvori svaki NATO tenk u „ubicu koji destvuje van linije vidljivosti“, bez promene njegovog prepoznatljivog potpisa na bojnom polju.

MBDA naglašava da je cilj novog portfolija da obezbedi NATO saveznicima jeftinije, skalabilne i brzo dostupne udarne sisteme, u skladu sa poukama iz Ukrajine i izazovima koje predstavljaju Rusija, Kina i drugi „ravnopravni protivnici“.

NATO zemlje se već suočavaju sa problemom iscrpljivanja zaliha municije i potrebom za masovnom proizvodnjom modernih sistema, pa MBDA pokušava da ponudi kombinaciju inovacije i ekonomičnosti.

Akeron MBT 120 predstavlja revoluciju u modernom ratovanju tenkova. Njegova mogućnost gađanja ciljeva van linije vidljivosti, napada odozgo i otpornost na elektronske protivmere čine ga jedinstvenim u svetu.

Ako se planovi MBDA realizuju, ovaj projektil bi mogao postati standardno oružje NATO tenkova već u drugoj polovini ove decenije, značajno menjajući balans moći u kopnenim operacijama.

[attachment=2]
Ostali sistemi koje MBDA razvija

Na londonskom sajmu odbrambene industrije DSEI, MBDA osim Akerona predstavlja i druge projekte koji bi mogli uticati na budućnost ratovanja, a mi izdvajamo:

    • Crossbow – krstareći projektil niske cene, mase 750 kg, sa modularnom bojevom glavom od 300 kg i dometom preko 800 km. Razvijen je za masovnu proizvodnju i koristi AI navigaciju. Testiranje je planirano za kraj 2025, a masovna proizvodnja od 2026. godine.

    • Spear Glide – klizna varijanta poznate rakete Spear, bez motora, sa dometom 80–100 km. Predviđena za lovce četvrte generacije poput Gripena, Tajfuna i južnokorejskog KF-21. Namenjena je masovnim udarima nakon neutralizacije neprijateljske PVO.

    • ASRAAM (zemlja-vazduh varijanta) – modifikovana verzija poznate rakete vazduh-vazduh za odbranu od dronova i krstarećih raketa.

    • FC/ASW (Future Cruise/Anti-Ship Weapon) – zajednički britansko-francuski projekat za novu generaciju krstarećih i protivbrodskih raketa, sa planiranim uvođenjem početkom 2030-ih.

    • Arbalet – novi krstareći projekat MBDA, dometa 800 km i nosivosti 300 kg, izaziva pažnju zbog zapanjujuće sličnosti sa ukrajinskom raketom-bespilotnikom „Peklo“.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/09/10/eu-menja-tenkovsko-ratovanje-akeron-mbt-120-projektil-ispaljen-iz-cevi-pogada-metu-van-linije-vidljivosti/)

Sad kad su se gore spomenuli primjeri tenkovskih kupola u stalnim fortifikacijama, imali smo ih i mi oko Rijeke, tj. Sušaka, 4 komada sa kupolama tenka Renault 35:

[attachment=1]

Ovo gore je nacrt objekta koji je u međuvremenu srušen jer se nalazio usred čvora autoputa.

[attachment=2]

Ovaj je još uvijek na mjestu (bez kupole, naravno, i nepristupačan jer jer je skoro kompletno zatrpan)...

Nekoliko zanimljivih fotografija iz prošlog veka, Margaret Tačer, premijerka Velike Britanije, učestvuje u vežbi gađanja. Tačer u Čelendžeru.
Kancelar Helmut Kol učestvuje u vežbi gađanja, u Leopardu 2A4.
Fasberg, 1986.

[attachment=2]
[attachment=1]
[attachment=3]
[attachment=4]

Izvor: TK Izvor: TK Танки. История и современность

Из времена кад је Бундесвер имао око 3.000 тенкова прве линије. Данас Бундесвер има тенкова колико и Србија, мада не бих упоређивао спремност тенкова и обученост посада једне и друге стране.

Naravno, u korist Srbije, je li tako? ;)

Objašnjenje kako radi nova municija za tenkove Akeron MBT 120.

---

Nova municija omogućava NATO tenkovima da pucaju na mete koje ne mogu da vide: Uključene lekcije iz rata u Ukrajini

Evropski proizvođač raketa MBDA predstavio je Akeron MBT 120, novu vođenu municiju za topove glavnih borbenih tenkova NATO-a, koja omogućava gađanje ciljeva izvan vidokruga. Ova tehnologija razvijena je na osnovu iskustava iz rusko-ukrajinskog rata, gde su posade tenkova improvizovale indirektnu vatru eksplozivnim granatama. Municija je kompatibilna sa svim modernim NATO tenkovima sa standardnim topovima od 120 mm, poput nemačkog Leoparda 2, američkog M1 Abramsa i južnokorejskog K2 koji se koriste u Poljskoj i Turskoj. Novi projektil je lagan, težak oko 20 kilograma, i potpuno prilagođen postojećim sistemima skladištenja i utovara, čime se olakšava rukovanje kao i sa drugom municijom od 120 mm.

Iako je Sovjetski Savez bio pionir u razvoju raketa lansiranih s tenkova tokom Hladnog rata, sa širokom upotrebom takvih raketa na ruskim tenkovima, režim bez vidljivosti Akeron MBT 120 omogućava primanje koordinata od dronova i drugih unapred raspoređenih sredstava, umesto oslanjanja na lasersko navođenje iz lansirnog vozila. Raketa se podiže na veliku visinu nakon lansiranja i pogađa mete odozgo.

Motor s niskim ubrzanjem smanjuje mehanički stres, ograničava trošenje cevi i smanjuje potrebu za visokom otpornošću na stres unutar komponenti. Izgleda da je razvoj municije odgovor na lošu sposobnost preživljavanja glavnih NATO tenkova, Leopard 2 i M1 Abrams, kada ih je ukrajinska vojska koristila protiv ruskih snaga. Do januara 2024. većina ukrajinskih Leoparda 2 postala je neupotrebljiva, pri čemu je više od četvrtine uništeno, a ostatak oštećen do nepopravljivosti, dok je Abrams pokazao sličnu ranjivost, a ukrajinska vojska je do juna 2025. izgubila 87% američkih vozila.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/new-munition-nato-tanks-shoot-cant-see)

Da li neko zna neku stranicu ili esej seminar o taktici upotrebe oklopnih jedinica na ukrajnskom frontu

Bili su članci u ruskom časopisu "Tehnika i vooruženije", pa i u nekim zapadnim časopisima. Ponešto sam čitao, mada će se ozbiljne analize pojaviti tek kad rat prestane, pa ne bih izvlačio zaključke.

Evo ti ovde (https://files.paluba.info/brok/knjige/SR-Russian-Tactics-web-final.pdf) nešto (ovo je više izveštaj) u PDF-u od RUSI (https://www.rusi.org/)-a (Royal Institute of United Services - Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge) kao i ovde (https://files.paluba.info/brok/knjige/Field_Artillery_in_the_defensive_wa.pdf) jedna analiza od Biblioteka Nauki (https://bibliotekanauki.pl/).

Ovaj drugi izvor nudi uvid u širi kontekst taktike koja se razvija u sukobu, sa fokusom na integraciju artiljerije i bespilotnih letelica, ali ne ulaze u detalje o taktici oklopnih jedinica direktno.

Nisam čitao ni jednu od ove dve ponuđene, tako da ne mogu garantovati za kvalitet.

Kako bi se reklo: "heavily biased against Russian Federation". Дакле, међу предложеним изворима не нађох ниједан који објашњава ситуацију гледајући са обе стране. Наравно, правило грађанског права "audiatur et altera pars" - чујмо и другу страну, у рату прво пада и просто НЕМА ГА. Масовним тенковским формацијама више нема места на бојишту. То не узрокује "смрт тенкова", већ њихово прилагођавање новим условима ратовања. Наравно, украјинско ратиште  има многе  посебности, пошто се ради, бар делом и о грађанском рату. Осврћем се на клип од пре пар дана у вези хрватских М-84 у Украјини. Накачили некакије  ланчиће којима се код нас обично везују краве! Израилћани бар користе дебље ланце и на њих везују кугле од око кило, а то може имати неког учинка. Не верујем да ланчићи, слични онима из порно филмова, могу од било чега штитити. С друге стране, УОС  хвале што је пре 40 година тај тенк имао електронику која се реално појавила десетак година касније, а о којој су тенкисти СССР у оно време могли само сањати. Наравно, сви ће хрватски М-84 изгорети на бојишту или се покварити, па бити напуштени.

Poštovani i uvaženi naš Kumbore, nema sa druge strane još ništa izbačeno u ovom smislu. Da ima, odavno bih ga obradio i postovao. Tačno je da su ovo isključivo jednostrani Zapadni izvori, ali druge nisam uspeo da nađem, verujem da ćemo za tako nešto morati da sačekamo završetak SVO.

Ti dobro znaš ruski jezik, podjednako dobro kao srpski, ako ti nisi mogao da nađeš nešto sa druge (ruske) strane, šta ću onda ja koji za ruski jezik koristi prevodilac.

    Mislim da na našem forumu ima dovoljno poznavalaca taktike OMJ koji bi na osnovu svega viđenog u zadnjih pet do deset godina na evropskom i bliskoistočnom teatru, mogli napisati grubu analizu u kom smeru se kreću oklopne jedinice, odnosno njihova upotreba na savremenom vojištu. Uopšteno i pošteno.

Taktike korišćenja tenkova u ratu u Ukrajini


Uvod

Rat u Ukrajini, započet ruskim napadom u februaru 2022. godine, predstavlja jednu od najsloženijih vojnih kampanja u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Poseban fokus tokom celog sukoba bio je na ulozi tenkova, kako ruskih tako i ukrajinskih, s obzirom da su njihova upotreba, značaj, gubici i evolucija taktika postali simboli promene paradigme savremenog ratovanja. Upotreba tenkova nije više linearno vezana za masovne prodore, već je transformisana, uz snažan uticaj bespilotnih letelica, protivtenkovskih sistema, elektronskog ratovanja i inovacija u logistici i održavanju.

Ovaj izveštaj, zasnovan na širokom spektru zapadnih, ruskih i ukrajinskih izvora, analizira sve ključne aspekte moderne taktike upotrebe tenkova u ovom ratu, od masivnih kolona iz prvih nedelja preko transformacije ka decentralizovanim, prodornim napadima, do današnjeg statusa gde se oklop sve češće koristi kao sekundarni alat u direktnoj borbi zbog visokih gubitaka i ranjivosti pred novim tehnologijama.

Početna faza ruskih tenkovskih operacija (februar–mart 2022)

U prvim danima invazije, ruska vojska je preduzela operacije kakve svet nije video decenijama, masivne kolone oklopnih jedinica (greška ruskih obeveštajnih službi), predvođene tenkovima T-72, T-80 i T-90, pokušavale su munjevitim probojem ("blitzkrieg") da zauzmu Kijev i centralne političke tačke Ukrajine. Ruska doktrina tada je verovala u koncept šoka i brzine, kao i u klasičnu sovjetsku metodologiju s oklopom na čelu.

Ruske kolone, dugačke kilometre, suprotstavile su se nesigurnim ali motivisanim ukrajinskim braniocima. Ipak, avionika, logistika i koordinacija bile su na niskom nivou. Ukrajinske snage su, uz podršku teritorijalne odbrane i podataka sa strane NATO saveznika, ali i masovne upotrebe lakih protivoklopnih sistema Javelin („Saint Javelin“ - Sveti Džavelin) i NLAW koje su Zapadne zemlje tek počele da dostavljaju, zaustavile, razorile ili naterale desetine ovih kolona na povlačenje. Snimci uništenih i napuštenih ruskih T-72 i T-80 tenkova postali su globalni viralni simboli otpora.

Ova faza je obeležena izuzetno lošom ruskom logistikom. Tenkovi su često ostajali bez goriva, upadali u blato, napuštani od posada, što je omogućilo Ukrajincima da deo tehnike preuzmu i koriste protiv napadača. Pogrešne pretpostavke ruske komande, „pretenkovska“ upotreba, odsustvo pješadijske zaštite i neadekvatna PVO podrška, doprinose visokom procentu gubitaka.

Evolucija ukrajinske tenkovske odbrane

Početni šok ruskog napada brzo je prešao u fazu ubrzanog savlađivanja i inovacije za ukrajinsku stranu. Ukrajinski T-64, T-72M1 i kasnije modernizovani T-64BV, kao i zapadna pomoć (posebno protivtenkovske rakete), došli su u savršen spoj. Mobilna, razuđena i decentralizovana odbrana, u kojoj je osnovni zadatak tenkova bio podrška malim pešadijskim grupama i indirektna artiljerijska podrška, a sve manje direktan nasrtaj protiv oklopnih kolona.

Ukrajinska modernizacija, pogotovo tenkova T-64BV kroz rad sa evropskim dobavljačima i integraciju novih sistema nišanjenja, komunikacije (L3 Harris) i navigacije, prevela je doktrinu iz sovjetske ere u digitalno doba. Pojavile su se prve integracije termalne optike i satelitske navigacije, što je znatno unapredilo borbenu sposobnost oklopnih jedinica, posebnu noću i u uslovima slabe vidljivosti.

Ukrajinci su vremenom razvili izuzetnu sposobnost maskiranja tenkova, primeni protivdronskih rešetki i reaktivnih oklopa, kao i brze rekonstrukcije na terenu. Izražajani rezultati uništenja ruskih tenkova, koristeći mobilne pešadijske grupe opremljene “manpad” (Man-Portable Air-Defense System) raketama, postali su okosnica postećih logističkih gubitaka ruskih snaga na početku rata.

Prilagođavanje ruske strategije: od „blitzkriega“ do artiljerijske iscrpljivačke borbe („grind war“)

Već tokom marta 2022, nakon katastrofe severnog fronta, ruska vojska prelazi sa strategije brzih proboja na iscrpljivanje i artiljerijsku nadmoć, tzv. „grind war“. Fokus ofanzive preusmeren je na Donbas i jugoistok Ukrajine, gde su velike, sinhronizovane artiljerijske baterije, potpomognute minimalnom upotrebom tenkova, dobijale prioritet nad klasičnim oklopnim prodorima.

Ruska vojska koristi samohodne haubice, višecevne raketne lance i termobarična oružja za razaranje ukrajinskih položaja. Tenkovi su u ovom okviru preuzeli novu, defanzivniju funkciju. Podrška na već osvojenim pravcima, obezbeđenje artiljerijskih položaja i povremeni, masovni napadi na ograničenim sektorima. Veliki gubici u ljudstvu i tehnici, ali i upornost ruske strane da stalno liniju fronta "melje" metar po metar, postaju dominantna paradigma sukoba 2023/24.

Integracija dronova sa tenkovskim jedinicama - nova era ratovanja

Već tokom 2023, kako na ukrajinskoj tako i na ruskoj strani, dolazi do neviđene ekspanzije upotrebe dronova svih tipova. Izviđačkih, FPV (First Person View) kamikaza, jurišnih, signalno i elektronski opremljenih letelica koje iz korena menjaju način upotrebe tenkova.

Satelitska i dron-optika omogućavaju preciznu lociranost svake oklopne tačke. Svaki veći pokret oklopa, naročito masovni rafali iz doba sovjetske doktrine, postao je meta za istovremeni napad iz više pravaca. Dronovi tipa Shahed, Lancet, FPV „rojevi“ opremljeni AI-jem, i “matična letelica” sa pod-upravljačkih grupa, postavljaju pred oklopne jedinice potrebu za stalnim protivdronskim merama. Od standardnog „kaveza“ i dinamičkih zaštita do elektronskog ometanja i improvizovanih rešenja.

Ključ sukoba postaje „tehnološka trka“, a ključ je ko pre detektuje, “slomi” signal, pronađe protivnika, ili efikasnije omete komandu drona. Masovna proizvodnja i inovacije dovode do toga da dronovi, jeftini u poređenju sa teškim, logistički zahtevnim tenkovima, postaju glavna „udarna pesnica“ obe strane. Rusija inovira FPV dronove navođene optičkim vlaknima, dok Ukrajina odgovara radio-ometanjem i razvojem protivdronskih štitova.

Uticaj protivtenkovskih sistema (ATGM) na efikasnost tenkova

Savremeni ATGM sistemi (Javelin, NLAW, Stugna-P, Kornet, Konkurs, pa čak i domaće modifikacije) predstavljaju glavni uzrok gubitaka u ranoj i srednjoj fazi rata. Ovi sistemi, često dostižnog dometa 2-4 km, koriste „top attack“ metod, projektili pogađaju tenk odozgo gde je oklop najtanji. Protiv ove vrste pretnji, tradicionalni reaktivni oklop T-72 nije efikasan (obrtni transporter municije ispod kupole), dok su Abrams i Leopard imali izvesne prednosti izolovanog skladišta municije i modularnog oklopa, ali su i oni često bili meta FPV i ATGM napada s teškim posledicama.

Probojnost savremenih raketa nadmašuje tradicionalne balističke parametre, a integracija elektronskih nišana, mobilnih maskirnih sistema i „hit-and-run“ (ispali i beži) taktike dodatno komplikuje napad i odbranu. Borba se pretvara u neprestani ciklus napad-povlačenje-maskiranje, gde duži boravak na otvorenom znači gotovo siguran gubitak.

Elektronsko ratovanje i oklop

Poslednje dve godine rata donele su izuzetni porast elektronskog ratovanja (EW). Ruske snage instaliraju uređaje za ometanje GPS signala, radio-veza i komande dronova, pokušavajući tako da onemoguće izviđanje i napade lakih ukrajinskih dronova. Ukrajina, uz pomoć zapadnih tehnologija, razvija jače ometače, elektronsku zaštitu za vlastite komunikacije i antidrone sisteme koji pokušavaju da prerade signalno polje bojišta u svojoj koristi.

Elektronsko ratovanje značajno umanjuje fleksibilnost upotrebe dronova na pojedinim delovima fronta, ali ni jedna strana ne uspeva da postigne trajniju dominaciju. Nekoliko izveštaja sa obe strane beleži efikasnu primenu optičkofibrilnih FPV dronova kao privremeno rešenje za ranjivost na ometanje, ograničeni su dometom, ali omogućavaju prijem slike i komandu čak i u područjima gde su radio-talasi potpuno blokirani.

Logistika i održavanje tenkovskih brigada

Logistika je kod obe strane bila i ostala ključna tačka uspeha ili neuspeha. U ruskom slučaju, početne faze rata obeležila su logička uska grla, što je rezultovalo ostavljanjem stotina tenkova zbog nedostatka goriva ili delova na prilazima Kijevu i Sumi. Ukrajina, s ograničenim resursima, razvija brze akcije sklanjanja sa linije, popravke na terenu i kanale za modernizaciju oštećenih tenkova. Sabotiranje puteva, miniranje i uništavanje mostova često su ometali i ograničavali snabdevanje, a napredne utvrde (npr. Pokrovsk) zavisile su od održavanja samo jedne ili dve logističke linije.

U tekućoj godini etape rata, logistička sposobnost Ukrajine je dodatno izazvana nedostatkom novih zapadnih tenkova, stalnim gubicima i trošenjem stare opreme. Izvori iz avgusta 2025. potvrđuju da ukrajinske tenkovske brigade praktično više ne postoje. Deo je preformiran u teške (ali beztenkovske) mehanizovane brigade, dok su preostali zapadni i sovjetski tenkovi često povučeni u rezervu zbog nemogućnosti da izdrže gubitke i održavanje.

Zapadni tenkovi u ukrajinskoj službi (M1 Abrams, Leopard 2, Challenger 2)

Uvođenjem zapadnih tenkova (naročito američkog M1A1/A2 Abrams, nemačkog Leopard 2 i britanskog Challenger 2) 2023. i 2024. godine, očekivala se „promena igre“. U realnosti, isporučeni tenkovi, ma koliko tehnološki superiorni, došli su s komplikovanom logistikom, skupi za održavanje i veoma zahtevni za obuku posada i tehničkih timova.

M1 Abrams je po dolasku opremljen dopunskim oklopima, improvizovanim protivdronskim "kavezima" i elektronskim ometačima. Ipak, gubici su brzo usledili. Do avgusta 2025. uništeno je 25-26 od 31 isporučenog Abramsa, a ostatak povučen iz borbe zbog izuzetne ranjivosti na FPV dronove i visokih zahteva za održavanje i gorivo. Leopard 2 se pokazao sličnim, i pored napredne optike i oklopa, postao je lak plen u uslovima inženjerski pretrpanih terena, minskih polja i stalnog izviđanja dronom. Challenger 2 praktično je „povučen u pozadinu“ nakon medijski eksponovanih gubitaka, na insistiranje britanskog MO da izbegne propagandne udare.

Zapadni tenkovi su zaista promenili mogućnosti ukrajinske vojske u određenim operacijama krajem 2023. i početkom 2024, posebno u probojnim napadima, ali nisu mogli samostalno da pobede „ekosistem“ dronova i ATGM pretnji. Njihova logistička zahtevnost, brzina potrošnje goriva, težina (problem prelaska slabih mostova) i nemogućnost opravke i izvlačenja iz minskih polja često su ih činili glavnom metom na bojištu.

Osnovne karakteristike ruskih tenkova T-72, T-80 i T-90

Ruski tenkovi T-72, T-80 i T-90 ostaju kičma ruskih oklopnih snaga. Njihova filozofija „kvantitet pre kvaliteta“ omogućila je Rusi da održavaju najveću aktivnu tenkovsku flotu na svetu. Osnovne karakteristike svakog modela, kao i glavne prednosti i slabosti, prikazane su u sledećoj tabeli i prokomentarisane posle nje:

Tabela: Pregled glavnih tenkova u ratu u Ukrajini – karakteristike, prednosti i slabosti

Model	Zemlja porekla	Tehničke karakteristike	Prednosti	Slabosti
T-64BV	Ukrajina/SSSR	125 mm top, ERA oklop, 600–850 KS motor, modernizovana elektronika	Moderna optika, domaća zamena	Zastarela platforma, ranjiva municija
T-72B3	Rusija	125 mm top, Kontakt-5 ERA, V-92S2 motor 1130 KS, termalna optika	Modernizovan, lako održavanje	Ranjiva municija, slabija zaštita sa strane
T-80BV	Rusija	Gasno-turbinski motor, 125mm top, ERA oklop, visoka brzina	Visoka mobilnost, brzo ubrzanje	Visoka potrošnja goriva, kompleksnost
T-90M	Rusija	125 mm top, Relikt ERA, savremeni FCS, motor 1130 KS	Moderna zaštita, mogućnost ispaljivanja raketa	Mala brojnost
M1 Abrams	SAD	120 mm top, Chobham oklop, gasna turbina 1500 KS, EC sistemi	Jak oklop, napredna elektronika	Visoka potrošnja i masa, logistički zahtevan
Leopard 2	Nemačka	120 mm top, modularni oklop, 1500 KS motor, termalna optika	Preciznost, zaštita, modularnost	Visoka masa, ograničena dostupnost
T-72M1	Ukrajina	125 mm top, osnovni ERA, motor 780 KS	Laka zamena i održavanje	Slaba zaštita, zastarela optika
Challenger 2	UK	120 mm, Dorchester oklop, motor 1200 KS	Zaštita, preciznost	Mala količina, teško logistički održiv, masa

Tabelarni prikaz otkriva ključne razlike. Ruski tenkovi oslanjaju se na masovnost, jednostavniju logistiku, nižu cenu, lakšu zamenu delova i operativnost u velikom broju. Njihov glavni nedostatak je ranjivost na eksplozije municije u kupoli (obrtni transporter municije skladišten ispod, što često vodi do „odletanja“ kupole pri pogotku), slabija optika i niže sposobnosti u noćnoj borbi kod starijih verzija.

Modernizovani T-90M ima naprednu zaštitu, ali je broj novih tenkova drastično manji u odnosu na gubitke. Prema nezavisnim izvorima, Rusija je do jula 2024. godine izgubila najmanje 100 najnovijih T-90M "Proriv 3" tenkova, što dodatno kompromituje efikasnost „elitnih“ jedinica u odnosu na proklamovanu propagandu o nepobedivosti ruskog oružja.

Modernizacija ukrajinskih T-64 i T-72M1

Ukrajinska proizvodnja i inovacije u modernizaciji T-64BV i T-72M1 predstavljaju izuzetno značajan aspekt ukrajinskog kapaciteta da izdrži dugotrajni sukob.

Modernizovane verzije ovih tenkova uključuju:

- Novi sistemi optike i termalne kamere, digitalni nišanski sistemi.

- Komunikaciona sredstva kompatibilna sa NATO standardima (L3 Harris radio).

- GPS navigacija i satelitsko usmeravanje.

- Dodatna rešetkasta zaštita od dronova i RPG napada.

- Dodatne ploče na rezervoarima goriva i ojačani paneli zaštite spremnika municije.

Ove inovacije omogućile su efikasniju upotrebu relativno zastarelog oklopa u uslovima visoke saturacije polja dronovima, ATGM pretnjama i artiljerijskoj vatri.

Ranjivosti oklopa i skladištenja municije

Najevidentnija slabost ruskih, ali i velikog broja ukrajinskih tenkova sovjetske proizvodnje, je centralizovano skladištenje municije u obrtnom transporteru ispod kupole. Pogodak u ovaj deo tenka gotovo uvek vodi do detoniranja projektila i eksplozije koja izbacuje kupolu, ubijajući celu posadu istog trenutka. Na zapadnim tenkovima, poput Abramsa i Leoparda 2, municija se skladišti u odvojenim, oklopljenim kontejnerima s eksplozivnim vratima koji usmeravaju udar van kupole i time povećavaju šansu za preživljavanje posade (takozvani blow-off panels).

Zbog višeg tereta goriva, kompleksnijeg oklopa i sofisticiranije elektronike, zapadni tenkovi su teži, ali i logistički zahtevniji za održavanje i podložniji miniranju i napadima iz zasede. Ruski i ukrajinski tenkovi, iako brži i lakši za popravku, ostaju ranjivi na „top attack“ udarce, naročito od strane FPV dronova koji pogađaju deo između kupole i tela tenka, mesto spoja gde je oklop najtanji i najmanje štićen.

Protivdron mere i savremena zaštita tenkova

Od sredine 2023. godine, na obe strane fronta, primećuje se intenzivna upotreba improvizovanih rešenja za zaštitu od dronova:

- Tenkovi su opremljeni tzv. „kavezima“ (rešetkasta zaštita) iznad kupole („Car Mangal“) i motora, koji služe kao prva linija za detonaciju kumulativne glave FPV drona, pre nego što se probije u glavni oklop.

- Instalacija elektronskih ometača i pasivnih ometajućih sredstava (antene, radio-ometanje).

- Razvoj savremenih pancirnih ploča i reaktivnih oklopa, posebno na Abramsima, Metinvestovim rešenjima za ukrajinsku vojsku, kao i dodatnim „anti-drone“ šildovima, dobija na značaju.

Međutim, iskustva pokazuju da nijedan pasivni sistem samostalno ne obezbeđuje sigurnost. Dronovi i dalje uspevaju da probiju zaštitu, s posebnim fokusom na napade odozgo ili pod uglom na krov kupole/motora. Elektronsko ratovanje i „miks“ aktivne i pasivne zaštite ostaju nužni, ali često i nedovoljni bez nove generacije sistema protivdronske zaštite.

Uloga privatnih vojnih kompanija u tenkovskim operacijama

Ruska privatna vojna kompanija Vagner igrala je ključnu ulogu u najtežim urbanim bitkama (Bahmut). Vagnerove formacije sve više su ličile na „talasne juriše“, a njihova primarna prednost bila je brutalna upornost pod artiljerijskom kišom i dobro koordinisani napadi na ukrajinske oklopne položaje. Poznate slike talasa napadača ispred i oko tenkova, kombinovane sa masivnom logistikom iz pozadine, postale su regularna pojava.

Vagner je demonstrirao lokalne taktike borbe u urbanim sredinama, često koristeći improvizovana oklopna vozila i dronove uz tenkove, razbijajući stereotipe o „čistoj“ tenkovskoj borbi na otvorenom.

NATO doktrina tenkovskih operacija i lekcije iz Ukrajine

Rat u Ukrajini poslužio je kao poligon za promene u NATO doktrini. Stručnjaci širom Zapada priznaju da je masovna upotreba tenkova u kolonama, načelo koje je vekovima vladalo savremenim ratovanjem, zastarela. Fokus više nije na „čekićanju“ neprijatelja superiornom oklopnom silom, već na:

- Senzorskoj dominaciji polja kroz dronove i elektronsko izviđanje.

- Decentralizovanoj, fleksibilnoj primeni manjih tenkovskih grupa.

- Integraciji svih rodova vojske („manevrirano objedinjavanje oružja“) radi savladavanja minskih polja, inženjerijske prepreke i neutralisanja dronova, a tek potom izvršavanja proboja tenkom.

- Razvijanju novih aktivnih sistema zaštite (APS) i anti-drone protokola kao standarda za budućnost oklopne borbe.

Ove lekcije već su integrisane u simulacijama vojnih poligona NATO-a i temelj su oslonca za reformu prethodno centralizovanih, masivnih oklopnih formacija ka efikasnijim, modularnim taktičkim jedinicama sa superiornom komunikacijom i podrškom iz vazduha/daljine.

Budući trendovi i inovacije u tenkovskom ratovanju

Ukrajinski rat je jasan indikator buduće transformacije:

- Masovna upotreba dronova: Rojni napadi, „matična letelica“ koja lansira poddronove, autonomni AI dronovi, njihova kombinacija sa elektronskim ratovanjem i pasivnim zaštitama biće standard.

- Besposadna oklopna vozila: Analitičari predviđaju pojavu prvih „roba-tenkova“ na bojištu, gde će tenk biti upravljan daljinski; paralelno sa „živim“ tenkovskim posadama.

- Prilagođeni inženjering: Fokus na snažnijoj PVO, robotskim sistemima razminiranja i brzom osposobljavanju novih rešenja za zaštitu oklopne tehnike.

- Široka baza za podršku: Logističke, elektronske i avionske jedinice moraće da budu stalni deo svakog tenkovskog pohoda, a armija bez razvoja elektronske zaštite i anti-drone infrastrukture ostaće ranjiva za sat vremena.

Ove tendencije nagoveštavaju globalni zaokret. Tenk i dalje ostaje potreban kao „udarni čekić“ za završne prodore, ali njegova upotreba bez podrške inovativnih tehnologija, obaveštajne službe i elektronske „ombrele“ brzo vodi u katastrofalne gubitke.

Ključne tačke i zaključci

- Masivne tenkovske operacije iz sovjetske ere su prošlost: Već 2023. godine, front, bez jasno definisane linije, postaje bojno polje za male, mobilne pješadijske jedinice pod stalnim nadzorom dronova.

- Gubici su ogromni, ali obe strane pokazuju izuzetnu adaptabilnost: Prvi put nakon početka rata, Ukrajina je na pojedinim sektorima fronta imala lokalnu prednost u tenkovima, upravo zbog veće tehnološke adaptacije dronova i protivdron zaštite.

- Zapadni tenkovi nisu „rešili“ sukob: Svi napredni modeli Abrams, Leopard i Challenger naišli su na osnovne probleme: logistiku, održavanje i ranjivost pred novom vrstom pretnji. Njihova efektivnost bila je limitirana brojem, tempom isporuka, kao i promenjenim taktičkim potrebama.

- Protivtenkovski sistemi i dronovi ostaju ključna pretnja: Dronovi FPV navođeni optikom, jeftini i nemilosrdni, kao i ATGM sa „top attack“ glavama, izazivaju nove stotine gubitaka, oklop više ne jamči sigurnost bez razvijene aktivne zaštite.

- Ruska i ukrajinska tenkovska strategija razlikuju se: Rusija nastavlja s eksperimentisanjem prikrivenih napada motociklima i minijaturnim grupama, čuvajući oklop za veće ofanzive (pokazano u Pokrovsku 2025), dok Ukrajina, bez novih isporuka, fokusira resurse na inženjering i pasivnu odbranu.

Preporuke i potencijalne buduće inovacije

- Razvoj integrisanih anti-drone sistema: Svaka tenkovska jedinica mora biti opremljena antidrone „kišobranom“, bila to kavezna zaštita ili napredne elektronske ometače.

- Modulacija logistike: Fokus na brze popravke, rotaciju delova i stalno snabdevanje rezervnim jedinicama, uz paralelno testiranje bespilotnih logističkih koncepata (bespilotni kamioni/dronovi snabdevači).

- Obuka posada za borbu u digitalnom okruženju: Taktika više ne počiva samo na klasičnim mapama, već na real-time podacima sa dronova, simulacijama i „cloud battle management” informacijama.

- Fokus na „municijski menadžment“: Oklop bez pametne organizacije skladištenja municije i redovne zamene starih serija postaje tempirana bomba.

- Inovacija PVO sistema za zaštitu mobilnih jedinica: Male mobilne PVO platforme moraju da prate oklopne kolone, s mogućnošću brzo menjanja konfiguracije i vrste zaštite.

Umesto zaključka

Rat u Ukrajini je eksperimentalni poligon nove vojne paradigme, era „gvozdenih armada“ ustupa mesto doba informaciono-dronovske sinergije, gde je domišljatost, inovacija i sposobnost logističkog adaptiranja presudnija od čiste moći oklopa.

Ključ uspeha leži u kombinaciji tradicionalnih i novih tehnologija, prihvatanju fleksibilne taktike i spremnosti da se iz svakog gubitka izvuku lekcije koje mogu osigurati opstanak na savremenom bojištu. Ukratko, budućnost vojne tehnologije i tenkovskog ratovanja oblikuje se danas na stepama Ukrajine, u stalnom duelu između čelika, silikona i inovacije.

Izvori

Izvori korišćeni za sažetak ovog „grubog“ izveštaja su uglavnom Zapadni i ukrajinski zaključci potkrepljeni su studijama i izveštajima vojnih analitičara (RUSI (https://www.rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/drones-drive-battlefield-motorcycle-tactical-shift#:~:text=A%20recent%20study%20by%20the,and%20Ukrainian%20forces%20to%20adapt), ISW (https://understandingwar.org/), CSIS (https://www.csis.org/analysis/russias-battlefield-woes-ukraine#:~:text=First%2C%20Russia%20has%20used%20dismounted,Ukrainian%20airspace%20and%20hitting%20targets)) kao i prilozima ratnih komentatora u periodu 2014–2025, static.rusi.org (https://static.rusi.org/tactical-developments-third-year-russo-ukrainian-war-february-2205.pdf), reuters.com (https://www.reuters.com/world/ukrainian-soldiers-heartened-by-delivery-us-abrams-tanks-2023-09-29/#:~:text=Mark%20Milley%2C%20the%20top%20U,lethal%20against%20heavy%20armour%20forces), rusi.org (https://www.rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/drones-drive-battlefield-motorcycle-tactical-shift#:~:text=A%20recent%20study%20by%20the,and%20Ukrainian%20forces%20to%20adapt), kyivpost.com (https://www.kyivpost.com/post/47106#:~:text=,produce%20a%20sufficient), aljazeera.com (https://www.aljazeera.com/news/2023/3/28/military-art-ukraine-receives-leopard-challenger-battle-tanks#:~:text=German%20Chancellor%20Olaf%20Scholz%20told,later%20saying%2018%20were%20delivered), topwar.ru (https://topwar.ru/270929-kak-svo-izurodovala-oblik-nashih-tankov.html#:~:text=%D0%94%D0%B0%2C%20%D1%80%D0%B5%D1%87%D1%8C%20%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%20,%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8%20%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%20%D0%BF%D0%BE%20%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BD%D1%83) i balkanski vojni forum Paluba.Info (https://www.paluba.info/smf/index.php)

Ni ruski izveštaj verovatno neće biti objektivan kada se ovaj nesrećni rat završi, iz prostog razloga što pobednik uvek piše istoriju koja je "ulepšana".
Oryxs (https://www.oryxspioenkop.com/2022/02/attack-on-europe-documenting-equipment.html) nisam želeo da koristim kao izvor jer se na istoj stranici navodi da je Rusija do sada izgubila preko 4.100 tenkova, što verovatno uključuje preterivanja zbog propagande, dok se za ukrajinsku stranu tvrdi da je izgubila preko 1.000 tenkova. Ovo takođe postavlja pitanje da li je Ukrajina uopšte imala toliki broj tenkova pre početka sukoba, uključujući i one tenkove koji su dobili od Zapadnih saveznika.

Bravo kolega, odličan članak! :klap :klap

Hvala Boro. :angel:

Evo da se i ja pridružim pohvalama... Svaka čast!

Hvala Nyupnik. :)

   Potpisujem svaki red! Čestitam, o ovome sam mislio kada sam napisao da imamo stručnjake.

   https://www.youtube.com/watch?v=ZQB1aLFEDG0 (https://www.youtube.com/watch?v=ZQB1aLFEDG0)

Хвала на исцрпној анализи али као лаик желео бих да продискутујемо пар навода:

Мислим да су и тада комбинација имобилизације минама, тактиком или другим средствима и неутрализација артиљеријом били доминантни узрок губитака само они нису толико снимани.


Уништење тенка услед поготка је последица. Сматрам да се слабост средства налази детекцијом узрока а по мени узроци који су до самог средства (тенка) су:

1. Мања ситуациона свест (непостојање система приказа бојишта у тенку, мањак сензора и недостатак интеграције са извиђачким БПЛ);
2. Недостатак активних система самозаштите;
3. Спора вожња уназад.


Сви су рањиви на ударце одозго.

Зашто не сматрам обртни транспортер проблемом већ само размештај барутних пуњења по унутрашњости тенка ван обртног пуњача:

1. Зато што у условима овог сукоба ни тенкови са другим распоредом муниције нису боље прошли;
2. На слици се види да ако се избаце додатна барутна пуњења ван куполе онда су једини преостали узрок самозапаљења барутна пуњења у обртном пуњачу а она се могу оклопити пошто се кумулативни млаз распрши после проласка кроз оклоп.

(https://s3.amazonaws.com/manakeep/users/5e37578e7263831073f7cb84/2021-03-02/2021-03-02T045125.jpg)


Заштита против дронова већ постоји у виду активне само заштите само је она до сад била направљена само за противоклопне ракете, неопходно ју је увести на сва оклопна средства у довољним количинама, унапредити логику деловања и променити тактику при садејству са пешадијом.


ПС. Слаба употреба димног маскирања, мали БК димних патрона на самом тенку и њихов упитни угао постављања за случај тенка у нападу би се исто могли дискутовати као мана тенка.

Upravo suprotno. Najveći problem predstavljaju barutna punjena u obrtnom transporteru, jer stoje položeno sa dupetom (upaljačem) na izvolte za dejsta s boka ili od pozadi. Rusi su taj problem pokušali da reše ugradnjom oklopne ploče oko obrtnog transportera na tenku T-90M. Koliko je efikasno ne znam, ali je sigurno bolje od nemanja nikakve zaštite u tom delu. Problem je taj što oko obrtnog transportera nema baš mesta za neko jače oklopljavanje.

Pisano je već dosta puta o ovome, ali evo još jednom. Do lančane detonacije barutnih punjenja i odletanja kupole dolazi ako se bar jedno barutno punjenje aktivira tj. udarac dela kumulativnog mlaza, šrapnela ili šta god, aktivira upaljač barutnog punjenja. U slučaju da se barutno punjenje zapali i ne dođe do detonacije, ono će izgarati polako ili ako je požar većeg obima, dovešće do paljenja i susednih barutnih punjenja, ali bez detonacije. Tenk će u svakom slučaju izgoreti potpuno iznutra, ali neće biti odletanja kupole i sigurnog gubitka posade.

Izmeštanje van kupole dela barutnih punjenja i projektila koji se ne nalaze u obrtnom transporteru se prvenstveno radi zbog oslobađanja dodatnog prostora za smeštaj nove opreme i sistema. Tako je recimo kod T-90M izmešteno 10 kompleta u nišu kupole, što znači da je unutar tenka ostalo još 11 kompleta van obrtnog transportera. Treba napomenuti da izmeštenoj municiji nije moguće prići iz unutrašnjosti tenka, već se popuna tom vanjskom municijom mora obaviti izlaskom van tenka.

Izgleda da je slično rešenje primenjeno i na najnovijoj verziji srpske modernizacije AS3

Kad već pričamo opušteno, kad sam doslovno još bio u osnovnoj školi, razmišljao sam da bi rješenje protiv eksplozije tenka zbog lošeg položaja obrtnog transportera bilo korištenje potisnog (namjerno ne pišem "barutnog") punjenja koje bi bilo inertnim sve do trenutka ispaljivanja iz cijevi...

Evo jednog crteža nastalog dok sam radio na temi za M-84 AS1 i 2, gde sam razmatrao mogućnost izmeštanja obrtnog transportera, a da top ostane automatski punjiv, slično kao kod japanskih i francuskih tenkova.

[attachment=1]
Pitanje je da li modernizovati tenkove na ovaj način ili kupiti nove francuske tenkove Leclerc. S obzirom na to kako se srpska vojska (nasleđeno iz JNA) ophodi prema tenkovima, teško da će do ove vrste izmeštanja ikada doći. Kada nam nisu odobrili postavljanje rešetaka, koje su danas obavezne na ukrajinskom ratištu (iako smo to tražili pre 30-ak godina kada nije postojala pretnja od dronova, ali su postojale druge pretnje), kako onda možemo govoriti o izmeštanju celog obrtnog transportera, što bi bilo izuzetno skupo.

Да се задржимо на платформи Т-72 :

Нема измештања обртног транспортера из М-84/Т-72, то је онда потпуно други тенк, потребна је велика запремина и тежина за цео БК па не може лежај куполе да издржи ту масу што тражи повећање пречника лежаја, реконструкцију оклопног тела итд.

Ако би се правила нова купола било би могуће задржати обртни транспортер за зрна а барутна пуњења која су лакша изместити у аутоматско спремиште у задњем делу куполе иза врата за заштиту од пожара и експлозије као што је приказао Брок.

То су велике реконструкције и представљају нов тенк као што је био Вихор.

Није немогуће за Србију ако се изведе заварена купола и задржи исти лежај куполе и колевка топа.

[attachment=1]

[attachment=2]
Али по мени све ово је секундарно зато што се и даље фокусирамо на ефективне снимке које имамо али нема правих података да ли је већи број уништених тенкова од ПОВР или од имобилизације па артиљерије.

Оно што је очигледно је да постоји мера против дронова и ПОВР а то је активни систем само заштите и коришћење дима. Погодак у обртни транспортер је последица непостојања тих мера.

Зато је капитално унапређење на АС3 увођење активне само заштите.

Slažem se, neko je to pomenuo, ne sećam se gde na Palubi, ali reč je o kupovini tenkova Leclerc, i to ima smisla, jer ako već od Francuske kupujemo avione ne vidim ni jedan razlog zašto isto ne bi uradili i sa tenkovima, no videćemo...

   Možda zato što su Francuski tenkovi od aluminijuma i plastike, a u njima je Sažemova elektronika za koju treba ETF da bi shvatio kako radi! Imali smo nekad najbolji tenk na svetu, bolji i od originala po većini karakteristika a sada raspravljamo o kupovini od diletanata koji nisu dobili nijedan rat zadnjih 80 godina i vremenom su isterani iz svih kolonija od strane bosonogih afrikanaca naoružanih kineskim AK-47 iz sredine prošlog veka! Voleo bi da se zadržimo na modifikaciji onog što imamo bez kupovine bilo čega jer je to uvek najisplativije, a ako uspe možemo to isto raditi drugim zemljama koje imaju zastarelo sovjetsko naoružanje a nemaju puno para kao i mi.

   Smeštanje projektila u kupolsku nišu ima mnoge mane. Nabrojaću samo neke. Izloženost BK pogotku nakon čega i ako ne odnese kupolu ostajete bez većeg dela topovske municije i često, bez topa jer se oštećuje prilikom eksplozije. Projektili moraju biti okrenuti suprotno od borbenog odeljenja iz istog razloga ako bi se aktiviralo barutno punjenje da izleti napolje a ne unutar tenka. To zahteva četvrtog člana posade (u SAD najčešće afroamerikanca) koji okreće svaki projektil za 180 stepeni i ručno puni top. Automat za ovakav vid smeštanja projektila je daleko komplikovaniji od prostog karusel transportera koji se vrti oko osovine. To znači da se češće kvari i pogađete, ostajete bez automatskog dotura municije pa pomenuti garonja mora sad da vadi projektil iz nosača unutar kupole a znamo koliko oni to vole i kolika je tad brzina topovske paljbe. O ležaju venca kuploe da i ne pričamo jer pored sile trzaja usled ispaljivanja projektila 125mm mora da nosi i BK sa dodatkom oklopljenog kontejnera za njegov smeštaj težine cca 10 tona.

   Po meni rešenje za sprečavanje aktiviranja barutnog punjenja u rotativnom transporteru prilikom njegovog pogotka je u tzv. ,, Vlažnom magacinu'' koji već imamo u saću. Naime, radi se o efektu onemogućavanja eksplozije ukoliko projektili budu potopljeni u nafti. Za trideset godina rada u OMJ nisam čuo za slučaj da je tenk eksplodirao nakon pogotka u prednji desni deo tenka gde se saćasti transporter nalazi i kod M-84 i kod T-55! Mislim da sam dosta otkrio a za detalje mi se morate lično obratiti.

Упркос  одличном СУВ и снажном топу, француски Леклер се сматра слабије заштићеним од абрамса или леопарда. За сада једини западни тенк са аутопуњачем, конвејерског типа, у ниши куполе. Део БК је такође у телу тенка.

И даље ме мучи питање ситуационе свести посаде о околини тенка поготово кад преко радио везе руковалац дрона довикује командиру тенка.

Колико је реално да сваки командир тенка поседује касету са нпр. 5 дронова које може да пушта да излећу кроз поклопац командира а да ти дронови буду опремљени само са камером која снима на доле и да тај снимак емитују усмереном антеном на доле?

Командир и овако ништа не ради ;) па може на сат времена да замени дрон.

Дронови би били на пар стотина метара висине тако да не би имали толики демаскирајући утицај али би омогућавали стални преглед у пречнику до 1км око тенка.

Важно је да дронови буду аутономни тј. да самостално прате тенк,  да могу сами да улете и излете кроз отворени поклопац командира и да имају аутономију изнад сат времена у реалним условима.

K-dir tenka uglavnom nosi odgovrnost, kako u miru tako i u ratu. Drugim rečima onaj koji nadrlja ako nešto krene naopako. ;)

K-dir na tenku M-84 ima najveću situacionu svest o bojištu, ali nije loša ideja da se u tenk ubace (ne treba više od tri, nenaoružana drona, što mu povećava autonomiju leta) i praktično k-dir bi imao samo zadatak da dron uključi, i automstaki zada na dronu na kojoj visini da bude i da na toj poziciji lebdi i šalje širu sliku o bojištu.

Zašto posada M-84 nema neku naročitu situacionu svest bojišta, zbog taktike OMJ koja datira još iz JNA doba. Pored tenka u liniji bi trebali da idu pešadinci, te neka naročita situaciona svest i nije neophoda. Za tenk je važno da vidi na kilometar do dva da bi ista pešadija bila zaštićena.
Uvođenjem ERA oklopa, kao i APS-a, sve se drastično menja jer pešadija ne bi smela da bude blizu tenka zbog "prijateljske" vatre ERA oklopa i APS, ali se zato dronovi mogu koristiti za bolji uvid bojišta.

Kao što je poznato na AS1 i AS2 (verujem da je tako na AS3) su ugrađene dodatne kamere koje daju bolju situacionu svest bojišta posadi. Naravno uz izviđanje drona situaciona svest bi znatno porasla.

Tenk 21. veka - prilagođavanje novim pretnjama

Savremeni borbeni tenk, iako i dalje zadržava svoju klasičnu siluetu „cara-mangala“ sa masivnim paketima dinamičke zaštite raspoređenim duž bokova radi očuvanja zadnjeg dela i gornjih struktura, doživljava vidljive modifikacije koje proizilaze iz širenja upotrebe bespilotnih letelica. Na oklop se postavljaju raspleteni čelični kablovi i improvizovane mreže, čija je uloga da destabilizuju FPV dronove i onemoguće im precizan udar na kritične tačke. Dodatno, sredstva za maskiranje poput dimnih kutija BDŠ postaju obavezna komponenta, jer stvaranjem gustog dimnog oblaka otežavaju opto elektronsko navođenje protivnika. Ipak, konstrukcijska ograničenja su očigledna, kupola ovakvog vozila zadržava mogućnost dejstva samo u prednjem sektoru, što ukazuje na kompromis između zaštite i funkcionalnosti.

[attachment=1]
Izvor: TK Танки. История и современность

    Uvođenje dronova kao novog roda vojske nameće podrobnu analizu i adekvatnu taktiku protiv njih. Pomenute raspredene sajle imaju izuzetan efekat iz više razloga. Ako znamo da su dronovi trenutno u masovnoj upotrebi protiv tenkova kvadrokopteri pokretani međusobno sinhronizovanim elisama, vidi se i razlog upotrebe žica. Naime, elise dronova su izrađene od plastične mase i veoma osetljive na bilo kakav sudar sa iole čvršćim materijalom kao što su čelične žice. Gubitkom samo jedne elise gubi se njegova upravljivost i moć letenja tako da dron pada. Još bolje ako padne ne dodirnuvši telo tenka na zemlju jer se neće aktivirati upaljač protivtenkovske kumulativne rakete kojom je naoružan. Ili će se pak aktivirati na bezbednoj daljini od nekoliko metara od tenka. Okruživanje tenka mrežom od visoko otpornih ugljeničnih vlakana (koja pri tom jako dobro provode struju te mogu aktivirati električni upaljač montiran na vrhu rakete koju dron nosi) razapete na sličnim čeličnim štapovima mogu predstavljati vrlo efikasnu zaštitu od dronova koja je jeftina, lako se postavlja i u terenskim uslovima od strane same posade, male specifične težine da ne bi dodatno opterećivala mototransmisioni deo i SUV i jednostavna za održavanje. Radni naziv razvojnog koncepta ovog domaćeg antidron štita bi mogao biti npr. Čačkalica. A mene za Dan Bezbednosti ako se sete, sete. Ako ne to je bila moja dužnost!

Ја имам потпуно супротан став, али наравно дискутујемо.

Сви ови додаци у виду жица и плоча драстично смањују мобилност, ситуациону свест и употребну вредност тенка а онда је такав гломазан и тром тенк лака мета артиљерији.

Сматрам да активни системи аутоматског уништавања дронова (АБГ са 360 степени радаром на ДУБС-у) и маскирања тенка (аутоматске димне кутије у већем броју) не умањују употребну вредност тенка и остварују исти или чак и бољи ефекат пошто штите и од других претњи.

   Radar kao izvor EM zračenja po meni dodatno demaskira položaj tenka, pored radio uređaja koji ipak može biti u modu radio ćutanja. Pasivni detektori koji položaj drona određuju na osnovu njegovog EM zračenja koje je neophodno da bi operator imao sliku u realnom vremenu, u vidu pelengatora su dobra stvar. Sve dok se ne pojavi dron navođen optičkim kablom čija je emisija EM zračenja nula! A takvih ima od početka godine prvo u RF a ubrzo i u UA i sve masovnije se koriste. Tako da pored toga što ih ne možete više detektovati, one antenice u vidu crnih naopako okrenutih čaša za jogurt ofarbanih u crno na krovu kupole već desetak meseci nemaju nikakvu praktičnu vrednost, pošto su dronovi navođeni optikom neosetljivi na ometanje ovih uređaja. Ili što bi prost narod rekao: Krk u b.lju skroz belu košulju! Dronovi opet vode.

Uskoro će se i dronovima vođenim optičkim vlaknom stati na kraj. Razvojem opto-elektronike i veštačke inteligencije, radi se na opto-elektronskom otkrivanju malih pokretnih objekata (dronova), pomoću analize piksela.


Jedan od projekata:

https://arxiv.org/html/2503.07115v1

Ovaj članak bi valjalo da se prevede i postavi u odgovarajućoj temi.

   Naravno da se već radi i na nečemu protiv optički navođenih dronova. Jednostavno, cela ratna industrija se zasniva na izmišljanju novih mera i kontramera. Ne sme se spavati i mora se biti stalno u toku. Tehnologija napreduje iz sata u sat.  Već vidim kontrameru za ovakav već viđeni tzv. ,, Tačkasti softver" koja se sastoji u izradi delova tela i elisa dronova od providne plastike! A nisam korisnik AI !

Nije u pitanju tenk ali jeste oklopno vozilo, tačnije ADS (Anti Drone System) na oklopnim transporterima.

---

VIPRO će zaštititi transportna sredstva od FPV dronova

Švedska kompanija Nordic Air Defence i Volvo Defense objavile su partnerstvo radi integracije tehnologija za odbranu od dronova pod imenom VIPRO. Projekat će spojiti transportne platforme Volvo-a sa presretačem Kreuger 100XR iz Nordic Air Defence-a, ciljajući na stvaranje kompaktog i relativno jeftinog modula namenjenog za lansiranje protivdronskih projektila.

Isporuke sistema VIPRO su planirane za 2026. godinu. Jeftini FPV dronovi, često vredni manje od 1.000 dolara, postali su glavna pretnja oklopnim vozilima u Ukrajini. Prema podacima obaveštajnih službi i procenama NATO-a, dronovi su odgovorni za uništenje približno dve trećine ruskih gubitaka na bojištu, uključujući tenkove, artiljeriju i PVO sisteme.

[attachment=1]
Uprkos brzom rastu upotrebe bespilotnih sistema, teški kamioni i oklopni transporter i dalje su ključni za vojne operacije i ostaju ranjivi na napade dronova. Ranije tokom godine švedska vojska je naručila 775 kamiona od Scania-e i Volvo-a kako bi ojačala kapacitete oružanih snaga.

Suosnivač i generalni direktor Nordic Air Defence-a, Karl Rosander, izjavio je da VIPRO spaja inženjersku tradiciju Volvo-a sa naprednim odbrambenim inovacijama i fleksibilnošću Nordic Air Defence-a, stvarajući zaista evropsko rešenje za glavnu pretnju u koplenim borbama. Po njegovim rečima, zajedno kreiraju mobilno, adaptivno odbrambeno rešenje dizajnirano da zadovolji dugoročne potrebe evropskih i savezničkih snaga.

[attachment=2]
Presretač Kreuger 100XR, koji je ključni deo sistema VIPRO, ima domet veći od tri kilometra i poseduje autonomne sposobnosti detekcije i praćenja ciljeva podržane ugrađenom veštačkom inteligencijom. Njegova fleksibilna konstrukcija i modularni oblik omogućavaju integraciju na transportne platforme, brodove i vazdušne sisteme, povećavajući operativnu adaptabilnost za evropske i savezničke snage.

Izvor: TK Танки. История и современность BTVT.info

Ukrajinski tenkovski bataljoni svedeni na samo 6–18% snage: masovno uništavanje i neispravnost čine flotu ranjivom

27.10.2025.

Ukrajinski izvori izveštavaju da su tenkovski bataljoni te zemlje u izuzetno teškom stanju, sa veoma malim brojem ispravnih oklopnih vozila, što je posledica velikih gubitaka koje nije moguće nadoknaditi, kao i teškoća u održavanju onih tenkova koji su još u upotrebi. „Tenkovi se na bojnom polju i dalje smatraju poslednjim argumentom kraljeva“, izjavio je ukrajinski stručnjak za oklopno ratovanje Mikola Salamaha, dodajući da je pogrešna upotreba tenkova, uključujući i njihovo slanje u akcije čiji je cilj samo da se podigne moral pešadije, dovela do velikog broja gubitaka. „Pošalju tenk napred samo da pokažu pešadiji da imaju podršku, i izgubimo ga u takvoj operaciji“, rekao je Salamaha kao primer.

Govoreći o stepenu borbene spremnosti, on je naveo da je trenutno samo trećina, a u nekim jedinicama čak samo petina ukrajinskih tenkova u stanju da učestvuje u borbi. Ovo stanje traje i pored izuzetno visokih vojnih izdataka i uprkos činjenici da zemlje širom Zapada daju prioritet Ukrajini u isporukama rezervnih delova i tehničke podrške.

[attachment=1]
Komentarišući gubitke koje su ukrajinski tenkovi pretrpeli zbog ruskih napada dronovima, Salamaha je istakao da tenk postaje ranjiv onog trenutka kada ga dron otkrije, i to čak i na udaljenosti do 10 kilometara iza linije fronta. „Čim se tenk uoči, usledimo brzi napadi dronovima, i to različitim taktikama i tipovima letelica“, rekao je on. Iako je Ukrajinska vojska primila nekoliko stotina sovjetskih T-72 tenkova iz bivših članica Varšavskog pakta u istočnoj Evropi, najviše iz Poljske, te isporuke su bile daleko od dovoljnog nivoa da nadomeste gubitke, naročito jer su zalihe u tim zemljama već iscrpljene.

Pokušaji da se ukrajinska vojska opremi zapadnim tenkovima takođe su doveli do velikih gubitaka, po nekim procenama čak većih nego kod sovjetskih modela, zbog znatno većih silueta i često slabije pokretljivosti. Do početka juna 2025. godine procenjeno je da je Ukrajina izgubila čak 87% američkih tenkova M1A1 Abrams, pri čemu je 27 od ukupno 31 vozila uništeno ili zarobljeno. Zapadni vojni analitičari su ranije tvrdili da će uvođenje Abramsa i drugih zapadnih tenkova predstavljati „prekretnicu“ na frontu u korist Ukrajine, ali se to nije ostvarilo.

Ruske oklopne snage, iako u znatno boljem stanju nego ukrajinske, takođe su pretrpele velike gubitke, što je podstaklo nagađanja da bi Rusija mogla početi da oseća ozbiljan nedostatak tenkova već krajem 2026. godine. Prema procenama zapadnih izvora, ruska vojna industrija bi do sredine 2028. godine mogla dostići proizvodnju od oko 1000 novih tenkova godišnje, a do sredine 2035. čak 3000 tenkova godišnje. Ipak, očekuje se da će tokom 2026. godine stopa proizvodnje i dalje biti manja od stope gubitaka, iako su gubici u 2025. znatno smanjeni u poređenju sa 2022. godinom, kada su bili najveći.

Mogućnost da Severna Koreja isporuči Rusiji tenkove, uključujući i nove visoko sofisticirane modele koje je sama razvila, i dalje se smatra veoma realnom.

Ruska vojska ima prednost i u znatno manjim zahtevima za održavanjem svojih tenkova. Njeni oklopnjaci su u proseku novijeg datuma, a u službi su pretežno modeli T-62, T-72 i T-90, među najlakšim i najpouzdanijim za održavanje u svetu. Ovi tenkovi zahtevaju daleko manje nege i popravki u poređenju sa ukrajinskim T-64, kao i zapadnim tenkovima koje Ukrajina koristi. T-64 je, inače, pre početka rata bio okosnica ukrajinske tenkovske flote.

Izvor (https://militarywatchmagazine.com/article/ukrainain-tank-battalions-reduced-strength)

Video na stranici YouTube kanala Balkan Front nosi naslov: „Ruski udar koji mijenja sve: Rusi uništili pola svih Ukrajinskih NATO tenkova!“

Kratak rezime sadržaja:

Video iznosi tvrdnje da je ruska vojska u velikom udaru uništila oko 50% NATO tenkova koje koristi Ukrajina.

Naglašava se efikasnost ruskih taktičkih i strateških udara, uz insinuaciju da zapadna vojna pomoć ne daje očekivane rezultate.

U narativu se koristi dramatičan ton, sa ciljem da se prikaže prekretnica u sukobu.

Pominje se i simbolički aspekt – kako ovaj udar menja tok rata i odnose snaga.

Stil i pristup:

Video koristi senzacionalistički naslov i ton, karakterističan za propagandne ili pristrasne izvore.

Nema potvrde iz nezavisnih izvora u samom videu, pa se informacije moraju uzeti sa rezervom.

https://www.youtube.com/watch?v=NgwIQxKz0_M

---

Ukrajina pre sukoba nije imala sve ukupno 1.000 tenkova, sa sve poslatim tenkovima sa Zapada ta cifri nije veća od 1.200 do 1.300 tenkova, tako da je nemoguće da su Ruske Oružane snage uništile 4.000  hiljade ukrajinskih tenkova. Možda će biti da su uništili 4.000 oklopnih vozila, to već može da stoji.