PALUBA

Nakon sto je potpisana prica o Rafailma, mene vise zanima dio koji je potpisan a tice se nuklearne energije. Vrijeme je da se u regiji krene u obnavljanje i sirenje ovih kapaciteta, obzirom da kako svari stoje, struje ce svakako trebati sve vise i vise - a po meni je nuklearna energija ovdje jedini pravi put. Ako je i oko toga potpisano nesto suvislo, posebno cestitam.

Potpuno se slažem sa tobom u vezi nuklearne energije, odnosno nuklearnih elektrana. Zadnji je trenutak da se krene jer izgradnja traje sigurno 10 godina.

Што се тиче НЕ народ кука да је ЕУР2,7млрд за рафале много на ову кризу а шта ли ће тек рећи за 10х већу цифру потребну за 2 ком EPR2 реактора.

Научисмо ЕПС гладовати а он црче, сад ћемо тек видети колико кошта електро енергетика.

Ако вас интересује енергетика, конвенционална или нуклеарна, домаћа или регионална, има доста о томе да се каже али би требало у посебну тему.

ПС. Боро, били су добри они планови превентивних мера за ТЕКО Б3 на крају ;)

Србија ће добити паре из европских фондова за гашење термоелектрана. Баш као што ће постојати ”пасош” за литијумске батерије, тако ће и извоз у ЕУ зависти од енергије која је употребљена у производњи.

Србији су неопходне НЕ, не само ради постојеће потрошње, него и ради очекиваног пораста. ИТ индустрија је огроман потрошач електричне енергије.
Србији су неопходне и литијумске батерије где се могу складиштити вишкови електричне енергије коју током дана произведу соларне фарме.

Не као Интернет "експерт" већ као неко коме је посао изградња електрана (баш завршавамо ТЕКО Б3) бих искористио ову могућност да се с поштовањем око неких навода не сложим са Вама, поготово зато што новинари баш те наводе форсирају:
Нисам упознат да таква могућност постоји. У свим ЕПС студијама о повлачењу блокова из употребе стоји да је то чист трошак ЕПС-а а тиме и оних који плаћају електричну енергију.

Можда мислите на кредите који се нуде за ту намену? Кредит се враћа и то са каматом.

Европа је да би одржала конкурентност својих производа на домаћем тржишту (челик, обојеки метали, цемент итд.) увела СВАМ (Carbon Border Adjustment Mechanism) тј. царину на критичну групу производа из увоза пропорционалну уделу емисије СО2 у производњи тог производа.
https://en.wikipedia.org/wiki/Carbon_Border_Adjustment_Mechanism
https://mre.gov.rs/tekst/1115/-integrisani-nacionalni-energetski-i-klimatski-plan-republike-srbije-za-period-do-2030-sa-vizijom-do-2050-godine.php (https://mre.gov.rs/tekst/1115/-integrisani-nacionalni-energetski-i-klimatski-plan-republike-srbije-za-period-do-2030-sa-vizijom-do-2050-godine.php)
План нам није предвидео неки раст, брже умиремо и одлазимо него што повећавамо потрошњу.

Србија троши око 100TWh енергије, скоро једнако подељене на три групе:
1. Транспорт;
2. Грејање и хлађење;
3. Електричну енергију.

Термоелектране су нам на крају радног века (пројектовани је био 40 година) те је неопходна замена. Угља више нећемо имати, од солара и ветра нема вајде, гаса немамо а и биће скуп па нам зато остаје НЕ.

Осим ако не направимо супер рачунар за обуку вештачке интелигенције, наша ИТ индустрија неће имати неке енергетске захтеве.

Батеријска складишта електричне енергије су барем 20х скупља по јединици енергије од реверзибилних хидро електрана па зато и планирамо изградњу РХЕ. Пребогати смо потенцијалима РХЕ по глави становника у односу на остатак Европе тако да су нам са стране електро енергетике батерије потпуно непотребне.
РХЕ Бистрица 520GWh
РХЕ Ђердап 3 484GWH
Цена батеријског складишта још није сишла испод $100/kWh tj. $100.000.000/GWh

Хвала на исцрпном и стручном одговору, Душане!

Погледајте тренутне грантове ЕУ који се тичу енергије: https://energy.ec.europa.eu/topics/funding-and-financing/eu-funding-possibilities-energy-sector_en Један од фондова је тренутно тежак 40 милијарди евра. Не пратим проблематику, али знам да то што тренутно не постоји неки програм још увек не значи да неће постојати у будућности.

Што се тиче повећања потрошње, мислим да смањење броја становника неће пуно утицати на смањење потрошње. Да ли се смањује број домаћинстава, или број чланова у тим домаћинствима. Врућа лета ће повећати потребе за климатизацијом, хлади се простор. Сумњам да ће се употреба клима уређаја смањити зато што су домаћинства мања.

Прелазак на електричне аутомобиле би такође могао да утиче на повећање потрошње електричне енергије. Далеко од онога што се чује у медијима, како ће то довести до распада електроенергетског система. Мислим да је реално очекивати 300 MW на 100 хиљада електричних аутомобила.

Свако ново радно место и свака нова фабрика повећавају потрошњу електричне енергије. Што се тиче ИТ сектора, потрошња у њему расте зато што се умножава број уређаја који се користе. Сви системи везани за вештачку интелегенцију такође повећавају потрошњу.

Међутим, да скратим на тему тога, политичари тврде да ће потрошња да скочи. Ако имате неке статистике о расту потрошње електричне енергије у Србији у последњих десетак година, било би ми интересантно да то видим.

Што се тиче нуклеарних централа, чини ми се да се слажемо да ће оне Србији бити потребне.

Оно што ме брине када су хидроелектране у питању је да си са њима на милост или немилост временских прилика. Колико суша и низак водостај Дунава утичу на производњу струје у Ђердапу?

Што се тиче цена литијумских батерија, наишао сам на интересантан текст у коме говоре да је цена у Кини пала на $53 по киловату: https://www.warpnews.org/energy/battery-prices-continue-to-drop-lowering-the-cost-of-electric-vehicles/
У сваком случају, цене падају и верујем да ће наставити да падају.

[attachment=1]

Што се тиче соларних централа, или само соларних панела, мислим да Србија има потенцијале. Недавно сам читао чланак о претварању пољопривредних површина у соларне фарме у Великој Британији. Ако га нађем, поставићу линк. Постоје и велики потенцијали у инсталацији соларних панела на кровове породичних кућа. Соларни панели се вероватно не исплате када се струја добија по ценама по којима се сада добија, али цена електричне енергије ће да расте.

Мислим да би могли да отворите нову тему, верујем да би многима била интересантна.

@...........

Evo imamo i novu temu za diskusiju - "Diskusija o nuklearnim elektranama u Srbiji i uopšteno o energetici", pa neka se diskusija o tome nastavi ovde, a da ne zatrpavamo temu o nabavci Rafala.

Global moderator Kubovac

Za kolegu Dušana pitanje:Da li se neko u EPS-u zanimao za ovaj način skladištenja toplotne energije?Koliko znam Portugalci grade ovakvo opitno postrojenje.                                                                                                                                                                                                 https://www.youtube.com/watch?v=-HqHmobgLXc&t=932s

Uzgred budi rečeno kad smo kod uglja neko pametan je uspeo da zatvoru rudnik mrkog uglja u Zenici pa eto šanse da ga kupi EPS.Dobiće iskusne rudare i uhodanu proizvodnju.

Може ли да назив ове теме буде "Енергетика" за уопштено о енергетици а могу посебну да отворим само за "Нуклеарне електране" а ако буде интересовања и за соларне, ветро итд. Теме су веома опширне и корисне информације ће бити затрпане веома брзо ако је све на гомили, кажем из искуства са неких других форума.


Овај начин складиштења енергије се користи само у случају да имате очувани парни турбогенератор од неке термоелектране а немате више угља. Губици су превелики и количине складиштене енергије премале. У наредном тексту ћу све објаснити.

Енергија

Енергија се не може створити ни уништити, већ се само мења из једне врсте у другу.

Врсте енергије су:
- топлотна
- хемијска
- светлосна
- нуклеарна
- електрична
- потенцијална
- кинетичка итд.

Енергију користимо директно или да би вршили користан рад. Никад се 100% уложене енергије не може искористити за користан рад те тај изгубљени остатак зовемо губици а однос добијеног и уложеног степеном корисности.

Енергију можемо трансформисати (користи се нестручан али уврежен термин производити), транспортовати, складиштити и на крају користити (користи се нестручан али уврежен термин трошити) и сваки овај корак остварујемо са одређеним губицима.

Енергетика

Национална енергетика се састоји три дела која су веома повезана:
1. Грејања и хлађења
2. Транспорта
3. Електро енергетике

Енергију можемо самостално "производити" или увозити. Цена зависи од политичких и тржишних услова а да би се смањио њихов утицај граде се складишта енергије.

Сваки извор или складиште енергије има свој капацитет, снагу, степен корисности и цену по јединици енергије.

Извори електричне енергије могу бити:
1. управљиви - термо, хидро, нуклеарне електране
2. неуправљиви - соларне и ветро електране

Складишта енергије такође користимо да би неуправљив извор електричне енергије постао управљив складиштењем енергије на одређени период.

Ни једна технологија није савршена те не може самостално задовољити све националне потребе те стога имамо "енергетски микс технологија".

Различите технологије могу бити технички оствариве али морају поред тога да буду и политички оствариве и економски исплативе да би се у њих улагало.

Енергетика је основа привреде и живота те су грешке у енергетској стратегији нације веома скупе.

У енергетским пројектима основна јединица времена је 10год. а основна јединица новца је $1млрд.

Стратегију развоја енергетике Србије можете наћи на https://mre.gov.rs/tekst/1081/strateska-dokumenta.php

Цена енергије

Основе конкурентности једне нације су:
1. Ниво знања - што више знаш то су производиш вредније производе за исту количину уложене материје, енергије и рада;
2. Ниво културе - што је виша култура квалитета, безбедности, поштовања животне средине и система управљања то је друштво ефикасније и ефекат синергије је већи;
3. Цена рада
4. Цена материјала
5. Цена енергије

Цена енергије може бити тржишна и управљана.

Трошак "производње" или складиштења енергије се састоји из:
1. Инвестиционих трошкова
2. Оперативних трошкова

Ако је управљана цена енергије дугорочно нижа од трошка "производње" енергије долази до немогућности акумулисања средстава за производњу нових извора енергије након истека радног века старих.

Када недостаје једне врсте енергије мора се изабрати између:
1. Увоза
2. Задуживања ради изградње
3. Штедње
4. Прелаза на другу врсту енергије ако се има вишкова (нпр. 90-их због недостатка гаса се покренуо пројекат за догревање Београда на угаљ из ТЕНТ А).

Сваки овај избор директно или индиректно веома кошта.

Hvala ti.

Иако користим стручне и опште термине у претходним порукама желео бих да покажем шта они у ствари значе на примеру из праксе:


Култура у колективу се гради штапом и шаргарепом. Да би се остварили ефекти захтеви морају бити разумљиви, једноставни, недосмислени и спроводиви у примени.

Градилиште је један заједнички подухват више правних лица.

За безбедност на градилиштима захтеви за безбедност при заједничком раду више правних лица су дефинисани у Плану превентивних мера које израђује Координатор за безбедност при пројектовању а спроводе координатори за безбедност приликом извођења радова по правилнику: https://www.minrzs.gov.rs/arhiva-internet-prezentacije-2019/files/1_uredba_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu_na_privremenim_ili_pokretnim_gradilistima.pdf

За најопаснији и најкомплекснији пројекат у Србији од почетка овог века, изградњу термоелектране ТЕКО Б3, ниво регулативе и безбедоносне културе коју су помоћу штапа и шаргарепе спровели Координатори за безбедност је довео до тога да скуп домаћих и страних извођача са веома ниским нивоом безбедоносне културе приликом изградње термоелектране има незабележено ниски број акцидената и последица на светском нивоу.

То треба похвалити и навести као пример свима који кажу да за нешто немамо знања. Има и знања и воље.

ПС. Боро свака част.

Kolega Dušane, sad ja moram da odgovorim: kod rada koordinatora za izvođenje radova "štap" se primenjuje mnogostruko više puta od "šargarepe". Po izveštajima, crvenog teksta ispod slike na kojoj je neki BZR prekršaj zbog kojeg je radna aktivnost prekinuta ima, recimo, na 30-40 mesta, a zelenog teksta "primer dobre prakse" samo jednom.

Mislim da većina članova foruma zna da vodim tim od (trenutno) 11 koordinatora od kojih su 3 ili 4 svakog dana na TEKO B3, ostali po drugim gradilištima a na nekima sam i ja jer nikad nemam dovoljno koordinatora. To znači da mi je radno vreme praktično 24 časa dnevno, kad god telefon zazvoni idemo u radni mod, rešavamo problem. Drugo, na svaki izveštaj koordinatora, ovog časa sa TEKO B3 dobijam ih 15 (naravno, ja sam u CC, primaoci su odgovorna lica iz EPS) moram da reagujem korekcijama: sledeći put uradi ovako, nemoj to više da stavljaš u izveštaj, na slici broj 11 je prekršaj taj i taj a nisi ga pomenuo u tesktu ispod slike i da ne nabrajam dalje - oštrim moždane vijuge kao da sam u trećem srednje škole...

Posebno je napeto jučer i danas - rade se mesečni izveštaji koji moraju da daju presek stanja za ceo mesec, da budu korektni, da sve obuhvate...

O podizanju nivoa bezbednosne kulture mogao bih da napišem esej sa čvrstim dokazima kroz broj prekršaja BZR propisa koji konstantno pada već pet godina iz meseca u mesec. A na početku, posebno sa Kinezima, svi smo mislili da ćemo poludeti - neke kolege dale su i otkaz zbog stalne napetosti i nervoze. Kinezi prosto nisu slušali nikoga osim svojih šefova koji naravno nisu mogli da budu uvek i svuda. Ali, uporno, malo po malo, doveli smo i njih u red.

Još jedan primer: u aprilu 2007. zaposlio sam se u jednoj našoj renomiranoj građevinskoj firmi čije ime neću da navodim. U magacinu su bila 4 šlema i 3 ili 4 fluorescentna prsluka, na oko 70 zaposlenih u to vreme. Verujem da su me radnici "mrzeli kao Švabu", ali dugo već, garantujem da radnika te firme nećete na gradilištu videti bez lične zaštitne opreme. Mržnju su zaboravili, sad kad se sretnemo na gradilištu dobri smo drugari. :)

Već sam napisao negde na Palubi da Srbija hitno treba da krene sa izgradnjom nuklearnih elektrana. Ne znam kojeg kapaciteta, nemam vremena da tražim te statistike i projektovano povećanje potrošnje, to treba da definišu stručnjaci. Ono što znam je da, bez obzira na verovatno smanjenje broja stanovnika, potrošnja električne energije će porasti i to značajno: prosto, nove fabrike, tehnologije i razvoj traže sve više energije.

Teško mogu da zamislim da se NE može izgraditi za manje od 10 godina - zato smo trebali već da krenemo, stvarno je krajnje vreme. Čije elektrane, američke, ruske, francuske - uopšte nije bitno, samo krenimo što pre!

Струка покреће питање заменских (не додатних) капацитета за наше термоелектране сваких 10 година (2004-2006, 20012-2014 и 2022-2023) са предлозима решења али пошто се није видела никаква политичка корист од тога резултати су занемарљиви (само је ТЕКО Б3 изграђена).

Што се тиче коју технологију изабрати (солар, ветар, гас, угаљ, нуклеарну) Влада и Скупштина су усвојили план https://mre.gov.rs/tekst/1115/-integrisani-nacionalni-energetski-i-klimatski-plan-republike-srbije-za-period-do-2030-sa-vizijom-do-2050-godine.php (https://mre.gov.rs/tekst/1115/-integrisani-nacionalni-energetski-i-klimatski-plan-republike-srbije-za-period-do-2030-sa-vizijom-do-2050-godine.php)

По овом плану спасиће нас 10 GW електрана из сунца и ветра што је са становишта струке прескупа глупост из следећег разлога:

Расположивост једног извора електричне енергије је однос између произведене енергије у току године са количином енергије коју би електрана могла да произведе да је радила 365 дана 24ч. У Србији за ветар је то мало више од 30% а за солар до 18%. Ово значи да остатак времена морате имати други извор енергије тј. да соларна или ветроелектрана нису комплетан енергетски производни објекат већ су им потребни додатни капацитети за:
- балансирање (усклађивање променљиве производње и потрошње у току дана) и
- билансирање (усклађивање променљиве производње и потрошње у току године)

Ти капацитети коштају вишеструко више од саме соларне или ветро електране а могу бити:
- Реверзибилна хидро електрана
- Складиште гаса са гасном електраном
- Коп угља са термо електраном на угаљ
- Батерије

Такође пошто ми нисмо изолован систем већ смо повезани са регионом цене на тржишту показују да постоји вишак производње у периоду када производе соларне и ветро електране и тада је цена далеко испод тржишне а чак и негативна тј. плаћају нам да ту енергију преузмемо пошто немају где да је складиште.

https://ems.energyflux.rs/spot-market-price

Нуклеарне електране, због своје величине и константне производње, су електране према којима се пројектује цео енергетски систем а не да се оне прилагођавају систему.

Нуклеарне електране, ПВО системе, тенкове и ловачку авијацију мале земље купују углавном од исте светске силе зато што због величине и важности инвестиције онда постају њен вазал.

Што се тиче неопходности изградње нуклеарних електрана у Србији ми немамо ни привредни развој ни раст популације који би захтевао толике количине енерије већ имамо термоелектране које чине 70% производње електричне енергије а које су све прешле свој пројектовани век и доста их је већ одавно за замену.

Нама требају заменски капацитети извора базне енергије и једина је опција нуклеарна или гасна.

Што се тиче упоређивања цене те две опције погледајте обавезно кратак клип професора Ружића https://www.youtube.com/watch?v=cbeJIwF1pVY&t=2s

Што се тиче добављача технологије имали смо избор:
1. САД
2. Русија
3. Кина
4. Ј. Кореја
5. Француска
6. Јапан

Ако стварно купујемо авионе од Француске онда разум говори да ћемо ићи на најмање 2ком. EPR2 реактора (никад се не гради један, редундантни су), што је као и Рафали добро и скупо решење. Све друго би довело да нас више светских интересних сфера развлачи свака на своју страну што није добро.

Да смо могли да сачекамо још барем 20год. на тржиште би стигли доказани реактори технологије 21-ог века али то може бити и наставак инвестиционог циклуса после ова прва два.

Одличан видео.

Како напредује развој малих модуларних реактора (SMR) у Француској?

Mislim da ni jedna balkanska država nema dovoljno svesti i odgovornosti da poseduje NE.
Kao argument ću reći da pogledate svaki svoju instituciju ili firmu u kojoj radi i koji je odnos prema sredstvima za rad a potom i održavanju sredstava, objekata kao i ostale infrastrukture.
Nije to ni pašnjak da se ne kosi, ni šupa da se ne opravlja. Balkanci nisu dovoljno odgovorni da bi posedovali ovako ozbiljnu stvar koje može da ima nesagledive posledice u slučaju nemara po kom smo čuveni.

@Duki

Ne znan jesi li čuo ikad za NE Krško? ::)

Jesam, iskreno me čudi kako do sada nije bilo problema, mada je i diskutabilno koliko je Slovenija na Balkanu

Kad naplatimo dugovanja od 1980 i neke pa na ovamo Albancima sa Kosova koji do dana današnjeg nisu platili ni jedan kilovat struje (a izazvali su više desetina padova u energetskom snabdevaju) ,a to je negde od prilike 30 milijardi dolara onda možemo i pet nuklearki da napravimo.

Međutim i ovde se pojavljuje metan kao gas koji je besplatan i lako dostupan i koji se može generisati iz otpadnih voda i odmah sagoreti u turbini koja bi generisana el.energiju.

Elektrane na gas su ozbiljna opcija, čak alternativa NE, svakako treba dobro sve analizirati pre odluke koje elektrane graditi za buduću povećanu potrošnju električne energije.

А шта ћемо са браћом Бугарима?

Вуче, да ли у свету постоји комерцијални пројект електране која производи електричну енергију из метана који се добија из отпадних вода?
Ако постоји, замолио бих те да поставиш линк. Тема је веома интересантна.

Б92 је пренео вест (https://www.b92.net/biz/svet/vesti/54037/australija-gradi-najvece-solarno-podrucje-na-svetu/vest) о изградњи соларне фарме, која ће производити 6 GW - на површини од 120 квадратних километара.

Када смо код гигавата, ево сликовитог објашњења колико је велик један гигават: https://www.energy.gov/eere/articles/how-much-power-1-gigawatt

Ево интересантног линка, који помаже у планирању соларних панела у Америци: https://sunwatts.com/calculate-how-much-solar/ Не знам да ли је у Србији постоји неки вебсајт овог типа. Мислим да сам негде прочитао да око 70% српских домаћинстава живи у породичним кућама. То би требао да буде добар потенцијал за постављање соларних панела. Они не би могли у потпуности да реше проблем снабдевања, али би у комбинацији са другим начинима производње електричне енергије могли да помогну.

Očigledno su ozbiljniji od nas

Baš na današnji dan pre četiri godine bio sam u vetroparku Dolovo kod Pančeva rano ujutro, kao koordinator za izvođenje radova na montaži anemometarskog stuba visokog oko 150 metara. Radove je izvodila bugarska firma.

Iznenada, oko 8 sati ujutro naišlo je  nevreme sa grmljavinom. Jedna munja pogodila je jednu od lopatica vetroturbine koja je bila oko kilometar udaljena od mene. Bugari su hitro sišli sa stuba, napravio sam ove slike i pobegao i ja jer su gromovi počeli da udaraju i u atar oko nas.

Ovo otvara pitanje bezbednosti vetroelektrana u odnosu na gromobransku zaštitu:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=8]

Postoje u Italiji farme  koje od "stočnog otpada" proizvode metan  (https://www.euronews.com/2022/10/05/meet-the-farm-in-italy-making-car-fuel-from-cow-poo) ali oni prevode metan u tečno stanje . Da bi iz gasovitog u tečno stanje preveli metan on mora da se ohladi . Da bi se ohladio mora se uložiti energija u to. Ako se koristi bez hlađenja, direktno onda je maltene besplatan (postoje troškovi amortizacije jedino ).

Osim što treba da se ohladi, metan treba staviti i pod visoki pritisak da pređe u tečno stanje.

Хвала на линку. Нема информација о којим количинама је реч, ово ми делује као мала операција. Вероватно може да покреће генератор, али нисам сигуран за веће капацитете.

У Србији су још 80-их година прошлог века грађена постројења за прераду отпадних вода која су имала дигесторе за биогас па су од њега производили електричну енергију за сопствене потребе.

 Знања имамо али је лепше сада да га увозимо.

Ови нови "компетентни" доносиоци одлука не траже таква постројења.

Такође у Војводини имате више пољопривредних комбината који производе топлотну и електричну енергију од биогаса који производе од пољопривредног отпада.

Можете их видети у овом регистру кад филтрирате врсту постројења за "биогас".
https://registared.mre.gov.rs/

ПС. Неки максимум енергије биогаса/биометана који можемо обезбедити је ~1MWh/god/capita тј. око 6TWh/god. Потрошња енергије Србије је ~100TWh/god.


ППС. Струци је важна количина енергије (Wh или Ј) а пропагандистима је потребно да промовишу одређен наратив па користе снагу (W) да би продали муда за бубреге.

Волео бих да чујем шта Душан мисли о овоме. Што се мене тиче, ценим домаћу памет, али не видим да је идеја популарна у свету. Ако знаш за неки пројект у Србији, који има потенцијале да производи већу количину електричне енергије из биогаса, постави неки линк. Никада се не зна где може да се појави инвеститор.

Мој став на тему биогаса је једноставан:
1. Свака општина мора да има постројење за прераду отпадних вода и органског отпада које би производило биометан и биогас;
2. У таквом постројењу би се производила електрична енергија само као резервно напајање кључних објеката (водовод, болница, комуникационо чвориште, полицијска станица...) у општини у случају ванредне ситуације која би довела до нестанка електричне енергије из мреже.
3. Органски комунални отпад се не сме више мешати са неорганским, већ свака кухиња мора имати млин за отпад у судопери тако да би сав органски отпад ишао фекалном канализацијом у постројење за прераду а неоргански отпад би се онда драстично лакше класификовао и били би мањи трошкови транспорта.
4. Постројења би производила биометан најмање у количини неопходној за потребе пољопривредне механизације а вишак би се продавао упумпавањем у гасну мрежу. Овако би се снизили трошкови производње хране.

ПС. Можда нисам био јасан да је на слободном тржишту неисплативо производити електричну енергију из биогаса. Исплати се ако имате неке вишкове органске материје користити биогас или б>ометан за топлотну енергију.

Хвала на исцрпном одговору!

У Шапцу живи  мој комшија проф.др.Марко Тодоровић,"Бог" хемије и тата-мата за претварање сваког отпада који садржи уља и масти у биодизел.Двоструки кандидат за Нобелову награду за хемију коју наравно неће добити.Кандидују га Руси а не Срби.Творац округлог периодног система елемената и још понечега (па и новог горива)али нека вам о томе прича он сам.                                                                                                                                                            https://ekspres.net/intervju/intervju-prof-marko-todorovic-po-nobela-iz-sabacke-laboratorije

Uzgred budi rečeno u njegovoj knjizi Dioksini-tiho umiranje možete saznati čime nas ubijaju.Delimično je u vezi sa ovom temom.                        https://podrinske.com/akademik-prof-dr-marko-todorovic-kandidat-za-nobelovu-nagradu-iz-hemije/ 

Đedović: Novim zakonom o energetici ukida se zabrana izgradnje nuklearnih elektrana

Ovim zakonom, ukoliko on bude usvojen, prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije,  organizovalo je danas Javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koja je počela 21. avgusta i trajaće do 10. septembra.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su izmene zakona dugo pripremane, kako bi se omogućilo prenošenje paketa za integraciju električne energije koje sadrži devet propisa Evropske unije, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.

Prema njenim rečima, ovim zakonom, ukoliko on bude usvojen, prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Ističe da se izmenama uređuju glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i da se ti koraci koje prepisuje agencija odnose na ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti.

"Drugi korak odnosi se na sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključeno sa izradom strategije mirnodopske primene nuklearne energije. Treći korak predstavlja sprovođenje programa, odnosno projektovanje, izgradnja nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije", objasnila je ministarka.

Đedović Handanović ističe da je osnovni cilj novog zakona obezbeđivanje veće sigurnost snabdevanja električnom energijom.

"Svedoci smo nedavne havarije koja je pogodila region, a mi smo uspeli da sačuvamo stabilnost. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou", rekla je Đedović Handanović.

Ministarka ističe da se naša zemlja integriše u evropski sistem bezbednosti, te da se definišu postupanja Vlade, ali i resornog ministarstva u slučaju elektroenergetske krize.

"Radićemo na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i za delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, koju smo započeli pre manje od godinu dana, do sada smo rekonstruisali 2500 km niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugrađeno je više od 500.000 digitalnih brojila", kazala je ministarka.

Zakonskim izmenama, prema njenim rečima, obuhvaćen je i rad prenosnog sistema u vezi sa raspodelom kapaciteta i uklanjanje zagušenja na mreži uz naknadu.

"U distributivnom sistemu novine se tiču pre svega priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, a to znamo da nam je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, ali i zbog toga što planiramo da instaliramo punjače na autoputevima i putevima širom Srbije, kao i upravljanje objektima za skladištenje električne energije. Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obaveza izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje", navela je Đedović Handanović.

Izmene zakona predviđaju i donošenje strategije razvoja i upotrebe vodonika, kao i strategiju razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije.

"Uvode se prvi put licence za skladištenje električne energije, a s druge strane oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem", kazala je Đedović Handanović.

"Uvodi se i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom. To je posebno važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenični otisak i da više koriste zelenu energiju. Takođe novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti pre svega za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme", rekla je ona.

Ministarka dodaje da je fokus da se svaki korak u svakoj fazi sprovede maksimalno odgovorno i kvalitetno.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je se svi globalno nalazimo na prekretnica po pitanju energetske bezbednosti.

"Ovaj zakon omogućava kompanijama da nesmetano uđu u kvalitetnu energetsku efikasnost i sami učestvuju u proizvodnji električne energije", rekao je Čadež.

Kada je reč o nuklearnoj energiji i obnovljivim izvorima, on ističe da je važno na vreme obezbediti odgovarajuće kadrove i ekspertizu.

"Privredna komora je zainteresovana da bude mesto i deo zajedničkih napora ministarstva i kompanija u dizajniranju energetske budućnosti", poručio je Čadež.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/630133/Dedovic-Novim-zakonom-o-energetici-ukida-se-zabrana-izgradnje-nuklearnih-elektrana)

Не улазећи у техничка питања  у вези са изградњом НЕ желим да знам како смо ми који,јелте,хрлимо у ЕУ дошли до закључка да треба их градимо истовремено док их у тој истој ЕУ затварају ?! Коме је намењена струја из њих ако знамо  да сваке године из Србије одлази 30.000 радно способних људи а досељавају нам тзв. мигранте из Азије?У  кинеским фабрикама у Шапцу све више раде Кинези са тенденцијом повећања њиховог броја.Значи фабрике нису наше,радници ускоро неће бити наши(углавном) па коме ми то треба да обезбедимо струју и зашто ? Зашто да ја плаћам струју за "стране инвеститоре" кад већ плаћам царину и све дажбине којих су они ослобођени по тајним и јавним уговорима ?Зашто они не плате изградњу електрана за струју која треба њима као што је то већ рађено у периоду Краљевине Југославије ?Осим тог основног  питања,коме је намењена струја и ко то треба да плати и зашто, постоји ли план за складиштење нуклеарног отпада а и кадровско питање је важно.Ко ће да ради у тим електранама,ми кадрова за такве послове немамо?                           
Марко Чадеж и даље председник ПКС ?! Мајко мила !!!

Одговорио бих изношењем својих ставова без навођења извора да не бих потрошио гомилу времена на скупљање материјала. Ако желите да неки специфичан став поткрепим извором молим Вас реците ми па ћу се потрудити више.

Затварају их у Немачкој али зато граде у Енглеској, Француској, Финској, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Словенији, Румунији, Бугарској итд. ЕУ је веома подељена по овом питању.


Иако је у Србији сваке године ~100.000 мање становника (природни прираштај и емиграција) ипак преосталима ће бити потребна електрична енергија.
Термоелектране због старости, недостатка угља и ЕУ притиска ће да се гасе следећим редоследом:
TEM 0,12GW
TEK А5 0,12GW
TEKO A 0,3GW
TEНT A 1,7GW
TEНT Б 1,3GW

Морамо имати нов извор електричне енергије за нас који нећемо да им децу греје сунце туђег неба.

Још увек је учешће страних запослених и имиграције у Србију мало а и потрошња укупне индустрије је 1/2 производње електричне енергије.
Ја сматрам да електране градим за своју децу и своју државу.

Због тога што комерцијални потрошачи набављају електричну енергију на отвореном тржишту и због великог удела СО2 у нашој електричној енергији више великих потрошача већ планира да гради или је изградило електране (нпр. ТЕТО Панчево).

       
Термин је истрошено нуклеарно гориво и све нове НЕ га морају враћати произвођачу горива и то скупо плаћати. Уведено је као мера против тероризма тј. производње прљавих бомби и оштро се контролише.

Што се тиче кадрова сматрам да немамо кадрове и предузећа који би могли пројектовати или изградити НЕ, али зато имамо кадрове који је могу управљати и одржавати.

Упрошћено "не умемо да направимо авион али можемо да летимо".

Ево једног лепог интервјуа наше горе листа а светски признатог експерта на тему НЕ:

https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5484918/zasto-ne-treba-da-strahujemo-od-nuklearnih-elektrana-za-rts-objasnjava-svetski-strucnjak-djurica-tankosic.html

Оно шта нам стварно недостаје је култура, поштовање система, знања, рада, одговорност итд. што мислим да је много већи проблем јер се то не може лако решити.

Нажалост да али на срећу ПКС нема никакве везе са НЕ.

Jedan deo "buduće struje"će svakako ići privredi kao najvećem potrošaču. Okvirno možemo da izvedemo i zaključak o tome koje grana privrede će najviše trošiti. Pošto znamo da kroz Srbiju prolazi "Ruski gasovod" od kog jedan deo gasa ostaje za našu privredu , pa smo se relativno skoro priključili na tečni naftni gas koji dolazi preko Bugarske do Srbije ( bio je predsednik Azerbejdžana na otvaranju,tom prilikom mu je pokazan jedan deo naše namenske proizvodnje) odakle dolazi Azerbejdžanski gas , pa je u planu priključak iz Rumunije odakle će dolaziti Rumunski gas koji su oni "otkrili" relativno skoro i počeli da ga eksploatišu, pa imamo i priključak na naftovod preko Hrvatske do Srbije ,a očekuje se i iz Mađarske priključak na naftovod Družba (jedino nedostaje iz pravca Crne Gore da se izgradi nekakav naftovod duž novog autoputa...) ,to znači da će primarni korisnici el.energije biti hemijsko-tehnološka industrija , mašinsko-tehnološka industrija,ugostiteljstvo (kao rastuća grana) i takozvana IT industrija (gde su potrebne veće količine el.energije za održavanje napajanja raznih servera i slično). Mala domaćinstva su uglavnom i mali potrošači ,tako da svi skupa ne potrošimo mnogo,za razliku od privrede. Kako je logično da energente ulaze u Srbiju ,tako je i logično da novi proizvodi izađu iz Srbije, pa je realno da BDP raste i u narednih najmanje 5 godina ,jer će nove firme dolaziti da bi koristile taj gas i tu naftu,a ujedno i el.energiju . A da li će biti naše firme ili strane ili 50:50 to zavisi od unutrašnjeg uređenja države.

Из годишњег извештаја о раду ЕПС-а са https://www.eps.rs/cir/SiteAssets/Pages/tehnicki-izvestaji/TEH_Godisnjak2023_web_cir_.pdf

                           Гарантовано снабдевање Комерцијално снабдевање
Број мерних места         3.619.280                        179.946
Број купаца                   3.417.690                          32.561
Енергија (GWh)                14.101                            15.085

Ово значи да је потрошња привреде и домаћинстава приближна.

Што се тиче ИТ потрошње електричне енергије она је занемарљива код нас и биће, немамо ми фарме сервера тих снага и нећемо их имати јер су то инвестиције мерене у $ млрд и пројекти од националног интереса. Наш национални дата центар је испод 10 MW.

Koliko je realno da ostane takva (približna) u narednih pet godina? Onaj deo oko gasovoda,naftovoda (a trebalo je da navedem i izgradnju autoputeva i železnice) sam naveo kao verovatan pokazatelj smera u kom bi trebalo da se kreće privreda (nikom ništa nije zagarantovano i da bi se ostvarilo potreban je rad) . Jer ako bi gradili nuklearne elektrane/elektranu onda ta el.energija bi uglavnom služila za izvoz ? Pri tome NE možemo očekivati tek , verovatno za oko 10 godina .

Drugo što sam hteo da "uveden u razgovor" jeste pitanje da li je bolje imati više manjih NE ili jednu ? Moje mišljenje je jednu ,ali bi voleo da čujem druga mišljenja pre nego što zapišem zašto misli da je jedna "normalna" dovoljna.

Treće je pitanje o tome šta bi bila poenta rada na NE i sa Rusima i sa Francuzima? Mi smo relativno skoro potpisali sporazum sa Rosatomom o saradnji u toj oblasti,a sada i sa Francuzima.

I četvrto je odakle bi dobijali nuklearni materijal za pokretanje NE?

Fazan je pitao vezano za biogas (metan) za projekte iz Srbije ... EdePro je svojevremeno otvorio "ćerku firmu" kako bi na tržištu ponudio od malih,srednjih pa sve do velikih turbina koje bi služile u tu svrhu . Odziv kupaca nije bio baš bog zna kakav ali ta opcija postoji i dalje.

Kako za izvoz kada vrlo uskoro moramo redom da gasimo termoelektrane jer im je istrošen resurs?

Taj deo nisam znao . Koliko je to "vrlo uskoro" jer ako se ne preklapaju te dve stvari (izgradnja nuklearne i remont/gašenje termoelektrana) onda je opet suvišno pričati o tome ?

Пројектовани радни век ТЕ је 40год.
Од ових са списка све су из изграђене до 1980-е осим ТЕНТ Б који је 1983-85:

TEM 0,12GW
TEK А5 0,12GW
TEKO A 0,3GW
TEНT A 1,7GW
TEНT Б 1,3GW

Према прогнозама IMF (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_past_and_projected_GDP_(nominal)), Србија ће у периоду 2020-2029 имати укупни раст GDP од 118%. За очекивати је да потрошња електричне енергије порасте. Не знам да ли још увек има људи без клима уређаја, али и они који их до сада нису набавили ће морати да их набаве. То је питање опстанка, баш као и грејање.

Питање за Душана (лаик сам по том питању). Да ли гасне електране могу да се пале и гасе по потреби, односно да повећавају и смањују производњу? Колико је то једноставно?

Evo grafički prikaz toga na koji sam slučajno naišao pre par dana (da li je 118% ili nije...sve jedno ;)) .

[attachment=1]

Ако је извор раста БДП-а енергетски интензивна делатност (производња) онда би та изјава била тачна. Сматрам да није тако (основна струка ми је дипл. инж. производног машинства) али не бих аргументовао разлоге пошто можемо скренути у политику.

Постоје 3 врсте гасних електрана:
1. На гасни котао са парном турбином - Треба им 24ч да се упале, то су нпр ТЕТО Нови Сад, Зрењанин и Сремска Митровица, најниже ефикасности
2. Са гасном турбином - Могу да буду на мрежи за испод 30мин, средње ефикасности;
3. Са гасном и парном турбином (тзв. комбиновани циклус) - Треба им између 1ч и 3ч да се упале, нпр. ТЕТО Панчево, највише ефикасности.

ПС. Кад се упале могу да прате оптерећење у опсегу барем 50-100% номиналног, брзином ~2-15%/мин

Хвала на одговорима. Без улажења у политику, лаички, једно канцеларијско радно место са рачунаром који се не гаси ће годишње потрошити 1,8 MWH електричне енергије (рачунам само рачунаре). Ако отворите 1000 радних места тог типа, то је 1,8 GWH годишње, без климе, осветљења, грејања, лифтове итд. Није то интензиван раст, али јесте раст.

Хиљаду електричних аутомобила ће годишње потрошити 2,8 GWH. Ако се у Србији годишње прода 50 хиљада аутомобила, а електрични аутомобили буду само 10%, то је пораст од 28 GWH годишње.

Ево цитата из предлога стратегије развоја енергетике Србије до 2050-е коју је израдио Одбор за енергетику САНУ, стр.232:
https://odborzaenergetiku.rs/pdf/Razvoj_srpske_energetike.pdf

Што се тиче званично усвојеног ИНЕКП (Интегрисани Национални Енергетски и Климатски План (https://mre.gov.rs/extfile/sr/3045/NACRT%20INECP%20NAKON%20JAVNIH%20KONSULTACIJA_Serbia_Final_SR%20DECEMBAR%202023.docx), стр.278) он исто предвиђа раст а детаље можете видети у документу.

Хмм,да.сада је удео индустрије у потрошњи 50% са тенденцијом повећања.Ипак ће становништво да плати изградњу електрана привреди . . која је у рукама странаца.Једино остаје да се надамо и спречимо да дистрибутивна мрежа не оде у туђе руке јер онда губимо сваку контролу.Не знам да ли вам је познато али је у другој половини 70-их и почетком 80-их у Западној Србији спроведено истраживање евентуалних налазишта урана за потребе друге југословенске НЕ.Мање-више на истим локацијама где је сада јуриш на литијум . . како кажу.Не знам да ли су тада нашли уранијум у комерцијлно исплативим количинама.

Кредите за електране је узимао ЕПС и плаћао ЕПС из добити од продаје електричне енергије тако да том логиком колико је ко потрошио толико је и учествовао у враћању кредита. Наравно не треба заборавити да привреда има скоро дупло вишу цену електричне енергије од малих потрошача.

Неке суседне државе су направиле ту грешку и то скупо платиле.

Био је рудник уранијума на Старој планини, ваљда се десило нешто лоше па је хитно затворен, веома низак проценат уранијума у руди те није економски исплативо експлоатисати и прерађивати ту руду.

I Vrška Čuka u Timočkoj krajini.

Напуштени рудник Габровница.Бивши војни абехајац и пет минута које вреди одвојити.                                                                             https://www.youtube.com/watch?v=cHBN-mjyKck

Е то је.

Колико се сећам пошто је тај рудник био тајни кад је напуштен никад није адекватно затворен. Иначе цена и време затварања рудника могу чак и бити већи од потребног за отварање рудника.

Велика је увек курцобоља за здравље малог човека.

Sama cifra od 167 mSV ne znači ništa bez referentnih vredosti: kolika je doza kada počinje opasnost po zdravlje, koja je smrtonosna doza. Malo sam guglao (u žurbi) ali nisam to našao.

Radijacija Između 5000 do 12 000 mSV izaziva smrt u roku od 7 dana . Ovo što je izmereno samo pokazuje da tu ima radioaktivnih elemenata i da je povišen nivo,ali svakako nije smrtonosna količina. I u Černobilju nije smrtonosna i tamo žive razne životinje,a i Rusi su prošli tuda u onom prvom upadu u Ukrajinu. Međutim izlaganje većoj dozi u dužem vremenskom periodu može biti štetno (može da izazove leukemiju na primer).

Колико се сећам приче од пре више од 10год. мислим да је давно био највећи проблем воде која уђе у рудник па се после пробије даље, да она носи контаминиране честице. Е како је сада немам појма.

Има у прилогу и томе.Абехајац је измерио радиоактивност воде пре него што потече она из рудника и након.У почетку у рангу природног фона  а онда знатно виша.

Problem je isti i danas.

Dok sam radio u rudniku Čukaru Peki problem su bili prašina koja se dizala sa jalovišta i padala u širokom krugu okolo noseći čestice kamena i voda koja se delom uvodila u bušotine spolja a delom generisala od podzemnih voda. Bila su izgrađena dva dosta velika bazena za taloženje čestica kamena iz vode i recirkulaciju iste vode za hlađenje svrdala za bušenje. Te bazene povremeno su bageri čistili od taloga.

Ne znam kako je danas kada je rudnik u funkciji, verujem da je kontrola vode iz rudnika i dalje prisutna.

U rudnicima uglja je slično, samo što su problem čestice uglja, ne prašina.

Kad podvučeš crtu, ne može se rudariti a da nema nikakvog uticaja na životnu sredinu oko rudnika - tu je važna cost/benefit (trošak/korist) analiza.

https://balkangreenenergynews.com/rs/eps-mora-da-se-menja-ako-zeli-da-opstane-i-osigura-energetsku-bezbednost-srbije/ (https://balkangreenenergynews.com/rs/eps-mora-da-se-menja-ako-zeli-da-opstane-i-osigura-energetsku-bezbednost-srbije/)

Промењена су правила игре у електро енергетици ту су нови закони, нови играчи и интереси, видећемо колико ће да нас кошта занемаривање енергетике последњих 35 година а колико она нова "праведна" транзиција.

Ко жели да коментарише последњи предлог измена Закона о енергетици може:
https://mre.gov.rs/tekst/6384/-javne-konsultacije-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-energetici.php

Ајд ова измена за увођење нуклеарне електране и некако али предложио бих да чујете неке коментаре на закон који се не чују у медијима често, негде после 2мин у прилогу са јавне расправе:

https://youtu.be/GQg2nfuWjfs?t=146

https://youtu.be/v6hZUEnonuA

​Занемарите сензационалистички наслов па можете чути компетентан став где нас води тренутна политика енергетске транзиције.

О нуклеарним електранама у Србији - и француском хирургу који не оперише од 1999.


Миодраг Крмар   
недеља, 15. септембар 2024.


Можете ли поштовани читаоци да представите себи како би то изгледало да се неки физичар нуклеарац са високом дозом скепсе односи чак и ка самом помену нуклеарне енергије. Па признаћете да би то могло бити мало чудно, у најмању руку као када би месар из продавнице у којој купујете крменадле и кобасице заговарао вегетеријанство.

Па ваљда се баш од њега, физичара а не месара, очекује да промовише нуклеарну енергију, по могућству аргументима, са аспекта своје струке. Потписник ових редова, јесте то приљежно радио, и наставиће и даље да се убеђује са коректним неистомишљеницима, докле год они буду одржавали основни ниво културе дијалога.

По логици ствари, могло би се помислити како је најава укидања мораторијума за изградњу нуклеарних објеката (за шта се и даље залажем) као и отварање теме изградње нуклеарне електране у земљи Србији (што и даље прижељкујем) навела аутора овог текста да отвори боцу шампањца и прослави.

Урадио би он то вероватно, да није големе дозе неповерења која се непрекидно таложила по нама након сваке манипулације, од оних ситних везаних за свакодневне теме, почев од црва у новосадској води па све до оних што су довеле до губитка дела територије кроз успешне преговоре, што се ниједној држави до сад десило није. Но да се ја оканем црва и губитка територије и да се вратим на струку.

Одакле неповерење по питању нуклеарне енергије када све изгледа да добро иде. Па прва доза скепсе се неумитно мора појавити када се види како нуклеарну енергију промовишу председник, министарка рударства и енергетика и пропратно друштво које се очигледно ставило на једну страну по питању отварања рудника литијума у Јадру.

Верујем струци, доста се мојих колега укључујући ту и САНУ огласило убедљивим аргументима а као одговор добили ниподаштавање. “Која САНУ“ било је гласно речено на једном обраћању народу.

Неки од тих аргумената се базирају и на елементарном познавању физичких закона, тако да ми их је лако препознати и усвојити.

И сада усред сукоба који се распламсао, група заговорника, поред рудника литијума отвара још једну опцију, ни мање ни више него градњу нуклеарне електране, што је крупан залогај и за озбиљније од нас. Можда се надају да ће овде за промену добити бланко поверење.

О томе шта је покретању нуклеарног програма у земљи Србији претходило писао сам раније. Сада бих причу почео посетом француског председника. Закачио сам само део конференције за штампу, где су наш и француски председник одговарали на питања новинара.

То је директно преносило неколико ТВ станица, а у једном од студија је формирана и трочлана комисија аналитичара да протумаче у лету оно што смо чули.

Тако смо од нашег председника сазнали да “ако нисмо четири климе укључили у две собе, ништа нисмо урадили“ и да “енергија не пада с неба, неко треба да произведе ту струју“, па из тог разлога како рече “идеја о сарадњи о нуклеарној енергији је била моја, ја сам молио и Емануела и ЕДФ да говоре са нама“.

Па добро, сада барем знамо од кога је све кренуло, а ако ће само да говоре са нама, никаква штета.

Но говорило се и говорило о Косову, од чега и на Охриду, па су затим кренула уверавања да се тако говорећи ништа успут није потписало, нити смо се на шта обавезали, а како се завршило, управо ових дана гледамо.
А зашто је наш председник одлучио да баш са Емануелом и ЕДФ-ом прича о нуклеарној енергији, одмах нам је растумачио један од назочних коментатора у студију јавног сервиса.

Рече он да Француска две трећине своје струје производи у нуклеарним електранама. Сасвим тачно, Француска тренутно има 56 оперативних реактора.

Више их у погону има само Америка (94), а у Кини их је у употреби такође 56. Ако је учешће струје из нуклеарних електрана у укупној потрошњи валидан параметар, онда су и Американци и Кинези јако слаби по том питању.

Први нуклеаркама покривају 19% својих потреба, а потоњи само 5%. Рекло би се да је пре петнаест и више година од нуклеарних велесила најача била Литванија. Сва струја коју су трошили им је долазила од два реактора из нуклеарне електране Игналина, коју су им Руси оставили након развода, али су их они угасили.

Хајде онда да видимо постоји ли ту неки јачи параметар којим се председник руководио када је донео одлуку да замоли Емануела.

Да не би било дилема, Француска је држава изузетно јаке науке, а у нуклеарној су достигли веома високе домете.

Сарађујем са њима па могу посведочити из прве руке. Колико су јачи од нас у нуклеарној физици не треба ни помињати. Но у тој области ми данас нисмо ни бледа сенка себе од пре 50 година, или пола века ако то лакше звучи, па нас ни не треба узимати озбиљно у било каквом поређењу.

Уколико се разговори са Емануелом и ЕДФ-ом (главна француска државна корпорација за производњу и дистрибуцију струје) наставе и даље, можемо очекивати да се у најоптимистичнијем развоју догађања они и прихвате изградње наше нуклеарне електране пошто им је већ указано поверење потписивањем пар меморандума.

То ће наша држава платити реалним парама, много већим него што имамо, па када се купује на црту, није згорега да се провери шта још постоји на тржишту.

Нас конкретно у овом случају требало би да занима колико су Французи способни да нам понуде најбоља технолошка решења и што је једнако важно, а можда и важније, колико су способни да поштују временске рокове у изградњи једног тако комплексног објекта.

Овде морам да направим малу дигресију и осврнем се на кратко на финансијске аспекте градње нуклеарне електране.

По правилу, то је посао који се продужи преко планираног па сходно томе и кошта више од почетно договорене суме.

Нуклеарна електрана ће бити онолико јефтина или скупа колико инвеститор има приступ јефтиним или скупим кредитима и колико је извођач радова у стању да поштује уговорене рокове. Сама нуклеарна електрана је огромна инвестиција.

Није давно било када се помињало како 1000 МW, оријентационо кошта три милијарде долара. Сада се оперише са знатно већим двоцифреним износима.

Градња нуклеарне електране се финансира из кредита, то траје преко десет година и више, а први киловати се продају након дугог периода задуживања и слагања камате на камату. Уколико се градња отегне, цена скочи непропорционално.

На свим нуклеарским скуповима, саветовањима, округлим столовима, панелима, када се прича о енергетици обавезно се помене како се Финска опекла са својом нуклеарном електраном Олкилуото 3. То се износи као школски пример шта се може десити када ствари не крену како треба.

Градња ове електране је започета 2005. године, а прве киловате је у мрежу испоручила тек у априлу 2023, са 12 година закашњења. Првобитна фиксна цена од три милијарде је четвороструко прекорачена, ако не и више. Због чега би нам ово требало бити занимљиво?

Па радове на овој електрани је изводила француска компанија Арева, која је доживела неколико власничких трансформација и тренутно је у већинском власништву ЕДФ-а. Ово је прилично познат случај тако да радозналци могу пронаћи мноштво текстова на ову тему на интернету.

Такође су доступни текстови озбиљних анализа финских есперата где се резимирају разлози због чега се са градњом толико каснило. Један од основних закључака је био да је након пада потражње за нуклеаркама највећи део стручних лица који се није пензионисао, ангажман потражио у другим областима.

Једном речју, Арева и ЕДФ нису могли да обезбеде потребне квалификоване кадрове. То се протегло чак и на субконтракторе који су били ангажовани. Испоставило се да су кадрови и њима недостајали. Постоји ту још неколико разлога, Арева се није адекватно припремила, затајио је и ЕДФ, а детаљи се лако могу наћи на интернету.

Па добро, рекао би неко, то је Финска, хајде да видимо како Французи стоје код куће.

Чињеница је да Француска има 56 реактора но последњи од њих је пуштен у погон баш када су нас бомбардовали – 1999. године.

Од тада су се једино одважили 2007. године да започну градњу Фламанвил три реактора и недавно се у нашој штампи могла наћи информација да постоји шанса да се ове године почне са производњом струје. Градња је прекорачена за 12 година, коначна цена је пребацила 13 милијарди, четири пута више од планираног.

Анализе овог пробијања рокова и раста цене су сличне као и код Финаца, недостатак квалификоване радне снаге али са једним додатком: ЕДФ је претрпео јаке кртике јер није успео да координара овако велик пројекат са пуно субконтрактора и добављача. Чуле су се ту и неке умирујуће речи, као на пример да су у ЕДФ-у пуно научили из ова два поменута примера.

Вероватно охрабрен тиме, председник Макрон, као и наш му колега, има велике планове за нуклеарну будућност: помиње још шест реактора, за неких педесетак и више милијарди, са оптимистичном проценом, у коју мало ко у Француској верује, да би то могло бити готово до 2037. Па није лоше, председник нам је изабрао прилично перспективног партнера.

Да не бих био оптужен како имам нешто против Француза, можда због бомбардовања, Француско-немачког плана, Рафала, места у последњем реду за нашег председника на разним прославама итд. могли бисмо да погледамо како напредује нуклеарна енергетика у Америци.

Јесу технолошки јаки, имају највише нуклеарних електрана у свету, али су и они последњу пустили у погон прилично давно – 1996. године. Започели су да граде два реактора у Џорџији 2013. године, а један од њих је недавно прикопчан на мрежу, мада доскоро није почео озбиљније да испоручује киловате.

Други се још прави, рокови су одавно прекорачени. До сада је све то коштало 35 милијарди, где је урачунато тренутних 11 милијарди прекорачења, а може бити да ту није крај.

Овде бисмо морали да констатујемо једну чињеницу која није нимало весела, поготово за ватрене заговорнике наше ЕУ будућности.

Западни свет коме тежимо је у области нуклеарне енергетике остао да каска скоро две деценије за истоком. Нећу да помињем Русију и Росатом са којим сам имао прилику да сарађујем. Досадило ми је да код нас за свако афирмативно помињање Русије у било каквом контексту добијем само поруге.

Да кажемо пар речи о Кини. Они су се у нуклеарну енергетику касно укључили, тек крајем осамдесетих. Недавно нам је високи представник њихове Националне Нуклеарне Корпорације рекао да су оператери за прву нуклеарну електрану обучавани у Кршком.

Испочетка су увозили технологију, добрим делом руску, но сада су се осамосталили и веома убрзо дошли до 56 оперативних реактора. Оно што је за свако дивљење је чињеница да тренутно граде 31 реактор! У пуном су залету, стекли су и знање и оперативност.

Јужна Кореја је такође постигла сјајан прогрес у овој области. Тренутно има 26 активних реактора, има своју технологију, гради два нова себи и још пар по свету. И што је најважније, нису имали паузе од двадесет и више година између пуштања два реактора у погон.

И да се на крају вратимо на оно од чега смо почели ову причу: о поверењу и неповерењу. Нека ми буде опроштено за баналност, али некада се тема мора и дотле оголити да би се јасније видела поента. Сваком живом човеку у овој нашој држави желим добро здравље, дуг и срећан живот.

Но ако, не дај боже, нешто крене по злу, па нам неком члану породице или пријатељу затреба помоћ, најрационалнија акција је да се обратимо стручном лекару.

А сада питање за све нас, укључујући ту и оне који су нам изгледа већ одредили партнера за ризичну и скупу авантуру развоја програма нуклеарне енергетике: ако неком блиском и драгом затреба помоћ, ко ће се од вас обратити хирургу који је последњи пут оперисао 1999. године?

Аутор је редовни професор Катедре за нуклеарну физику Универзитета у Новом Саду.

 izvor (http://www.nspm.rs/prenosimo/o-nuklearnim-elektranama-u-srbiji-i-francuskom-hirurgu-koji-ne-operise-od-1999.html)

Interesantan tekst.

Svakako bi trebalo kontaktirati Amere, Ruse, Kineze i Korejance, pa čak i da su već odabrani Francuzi za gradnju nuklearne elektrane, kao sredstvo pritiska na Francuze radi smanjenja cene.

U vezi probijanja rokova za izgradnju NE - očigledno je početni proračun vremena i cene loš. Voleo bih da saznam da li u Kini toliko kasne sa izgradnjom NE ili možda kod njih nije tako, ali, imajući već šest godina iskustva saradnje sa kineskim firmama u izgradnji TE Kostolac B3, mislim da i oni kasne. Ako je tako, prosto treba uzeti realno vreme i cenu pri planiranju projekta.

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno prošao testove

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno je prošao testove u nedelju 6. oktobra i uskoro se očekuje preuzimanje bloka, izjavio je generalni direktor Elektroprivreda Srbije (EPS) Dušan Živković, saopštila je danas EPS.

Povodom 131 godine EPS, koja se obeležava 6. oktobra, Živković je ukazao na značaj projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“, koja će, kako je naveo, predstavljati sigurnost u daljem razvoju obnovljivih izvora energije.

„Razvijamo solarne elektrane od jedan gigavat sa strateškim partnerom i radimo na unapređenju proizvodnje u postojećim kapacitetima kako bismo obezbedili energetsku sigurnost i stabilnost sistema“, rekao je Živković.

Dodao je da je završena revitalizacija hidroelektrana i da očekuju da i kompletna revitalizacija RHE „Bajina Bašta“ bude završena iduće godine.

Obezbedićemo da 80 odsto naših hidro kapaciteta u narednih 30 do 35 godina bezbedno i sigurno radi i snabdeva građane Srbije električnom energijom. Paralelno, revitalizacijama termoelektrana u naredne dve godine, obezbedićemo da 75 odsto naših termo kapaciteta bude u mogućnosti da proizvodi električnu energiju u narednih 10 do 15 godina do novih revitalizacija“, kazao je Živković.

Na svečanosti povodom godišnjice EPS, povelje sa plaketom „Đorđe Stanojević“, kao najviše priznanje EPS, dodeljene su elektroinženjerima Gliši Klasniću i Oliveri Gudžulić, a posebna zahvalnica uručena je Dragani Jauković.

Iz EPS su podsetili da je 6. oktobra 1893. godine puštena u rad prva srpska elektrana, na beogradskom Dorćolu.

 izvor  (https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/novi-blok-b3-u-termoelektrani-kostolac-b-uspesno-prosao-testove/)

Testovi jesu uspešno završeni ali se period primopredaje (commissioning) nastavlja još najmanje šest meseci, možda i celu godinu. Pouzdano to znam po angažovanju na koordinaciji BZR. Tokom tog perioda otklanjaju se sitni i manje sitni nedostaci i problemi.