PALUBA

Raketni kompleks IRBM Orešnik

Tip projektila: hipersonični raketni kompleks povećanog srednjeg dometa sa ne-nuklearnom bojevom glavom (opciono i nuklearnom).

Daljina lansiranja - do 5000 km (klasa IRBM)
▪️ Snaga - 150 kt, 3-6 blokova po raketi (verovatno ujedinjena sa RS-28, gde ih ima 10)
▪️ Kružno verovatno odstupanje od cilja - 50 metara
▪️ Pogon rakete - čvrsto gorivo
▪️ Šasija - pokretni kopneni kompleks
▪️ Brzina projektila - više od 10 Maha (2,5 - 3 km / sek )

Slika mogućeg izgleda sistema:

[attachment=1]

Ilustracija sistema:

[attachment=2]

Наведени ТТ подаци, као и прва слика односе се на старију нуклеарну балистичку ракету "Пионир" која је још из времена СССР. Руски коментатори процењују да је нова ракета "Орешник" даљи развој те ракете па отуда  ови подаци, јер прцизних података за нову ракети изгледа нема.

Ruski hipersonični projektil Orešnik, prvi podaci

Ruska vojska počela je da koristi novu balističku hipersoničnu raketu srednjeg dometa Orešnik, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Ranije je već prikazana i na društvenim mrežama upotreba rakete Orešnik, još nema njene slike, ali može se videti njen let. Sada je poznato da je raketa Orešnik čvrsto gorivo i da je u velikoj meri zasnovana na tehnološkim rešenjima interkontinentalne rakete RS-24 Jars i rakete RS-26 Rubež.

Neki stručnjaci smatraju da je raketa Orešnik raketni sistem Jars-M smanjen za jedan stepen. Raketa Orešnik je opremljena višestrukom bojevom glavom sa šest pojedinačnih jedinica za navođenje (MIRV) koje mogu da manevrišu protiv sistema PVO/PRO. Raketa Orešnik može biti opremljena nuklearnom bojevom glavom sa snagom punjenja od oko 150 kilotona.

Raketa dostiže brzinu do 12.250 km/h, odnosno 2,5-3 kilometra u sekundi. U zavisnosti od opreme, procenjeni domet leta rakete Orešnik je od 2000 do 5500 km.

https://www.youtube.com/watch?v=DMlZGvehQxQ

Пионир је ракета НАТО СС-20, средњег домета. Повучена по Споразуму кад и Першинг, половином 80их. У међувремену је дошло до великог напретка у развоју ракетних горива, како течних, тако и чврстих, а и система навођења.

Dok novi kadrovi prikazuju let rakete Orešnik neposredno nakon lansiranja, mi se pitamo koliko košta najnovije hipersonično oružje?

22.11.2024.
 
Stanovnici kazahstanskog grada Satpajeva snimili su lansiranje ruske rakete Orešnik sa poligona Kapustin Jar koji se nalazi u Astrahanskoj oblasti u blizini granice.

Projektil je 21. novembra 2024. pogodio fabriku Južmaš u ukrajinskom gradu Dnjepru (Dnjepropetrovsk). Jedan od video snimaka verovatno prikazuje prelazak rakete hiperzvučnom brzinom.

https://files.paluba.info/brok/video/ukrajina/oresnik.mp4

https://files.paluba.info/brok/video/ukrajina/oresnik_let.mp4

Podsetimo, Vladimir Putin je negirao ukrajinske spekulacije da je za napad na Dnjepropetrovsk korišćena interkontinentalna balistička raketa. Međutim, režimu u Kijevu i komandi NATO-a to nije donelo olakšanje: umesto poznatih i predvidivih ICBM-ova, ruska vojska je upotrebila potpuno novo oružje, „Orešnik“.

„Interkontinentalne balističke rakete obično nisu opremljene konvencionalnim bojevim glavama. Da je jedna lansirana iz operativnog silosa, Sjedinjene Države bi podigle uzbunu, strahujući od nuklearnog napada“, objašnjava u programu BBC Verify viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) Mark Kansijan.

Korišćenje ICBM-a za napade na ukrajinske ciljeve (čak i tako značajne kao što je „Južmaš“) bilo bi previše skupo, rekao je izvor iz Pentagona za agenciju Reuters. Ipak, cena raketa poput „Orešnika“ ostaje nepoznata.

Koliko košta projektil Orešnik?

Američki časopis Forbes donosi okvirne cene krstarećih i balističkih raketa:
    • H-22 — 1 milion dolara,
    • „Oniks“ — 1,2 miliona dolara,
    • „Iskander“ — 3 miliona dolara,
    • H-555 — 4 miliona dolara,
    • „Kalibar“ — 6,5 miliona dolara,
    • H-101 — 13 miliona dolara,
    • dok je najskuplji u ruskom arsenalu legendarni „Kindžal“ — 15 miliona dolara.
      
Ukrajinski vazduhoplovni ekspert Valerij Romanenko u komentaru za RBC-Ukrajina, izneo je svoje viđenje da cena Orešnik rakete počinje od 50 miliona dolara, nadajući se da je projektil suviše skup da bi ga Moskva koristila često protiv Oružanih snaga Ukrajine.
Mark Kansijan objašnjava da je „Orešnik“ raketa srednjeg dometa. Ovaj tip oružja dizajniran je za ciljeve udaljene do 5500 km, dok ICBM-ovi mogu dosegnuti mnogo veće distance.

Rakete srednjeg dometa (RSD) namenjene su napadima unutar određenog regiona ili kontinenta, poput vojnih objekata ili ključne infrastrukture u susednim zemljama.

Još u oktobru 2018. godine, predsednik Donald Tramp tokom svog prvog mandata najavio je jednostrano povlačenje SAD iz „Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa“ (INF), potpisanog tokom perioda smirivanja tenzija.

Vašington je u međuvremenu postavio Moskvi ultimatum: ako se ne vrati poštovanju sporazuma u roku od 60 dana, SAD će se povući iz njega. Pentagon je prethodno obavestio NATO partnere da je reč o ruskoj raketi 9M729 „Novator“, poznatoj pod NATO oznakom SSC-8.

Amerikanci tvrde da su njena testiranja počela još 2008. godine. Međutim, tehničke karakteristike „Novatora“ su tajne, a u borbenim uslovima ova krstareća raketa nije korišćena iz razumljivih razloga.

Međutim, Amerikanci su nastavili da rade u tom pravcu: nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u decembru, Alijansa je stala na stranu SAD i čak optužila Rusiju za kršenje sporazuma o razoružanju iz 1987. godine, koji zabranjuje sve balističke rakete zemaljskog baziranja s dometom od 500 do 5500 km.

https://files.paluba.info/brok/video/ukrajina/simulacija_oresnika_prema_evropi.mp4

Na isti način nema apsolutno nikakvih informacija ni o novoj raketi „Orešnik“. Prema izvoru iz američke obaveštajne službe, raketa, koja može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, razvijena je na osnovu projektila iz sistema „Iskander“.

S obzirom na to da je misteriozni „Orešnik“ ušao u arsenal ruske vojske (o kojem zapadne obaveštajne službe uopšte nisu imale podatke), moguće je da je i „Novator“ operativan.

Obe rakete sposobne su da nose konvencionalne i nuklearne bojeve glave i namenjene su za gađanje strateških i taktičkih ciljeva, primećuje bugarski analitičar Bojko Nikolov.

U dometu novih raketa nalaze se svi vojni objekti NATO-a na teritoriji Evropske unije, kao i u nekim delovima Azije. Prema vojnim stručnjacima, „Orešnik“ je kompaktna mobilna raketa koju je, najverovatnije, vrlo teško otkriti.

„Ovo Rusiji daje značajnu stratešku prednost, jer (raketa) može gađati ciljeve duboko na teritoriji protivnika“, napominje Nikolov.

„Rusija je poslala jasan signal, izvodeći udare po Ukrajini balističkim raketama srednjeg dometa, koje su sposobne da ispale više bojevih glava velikom brzinom. Iako su RSD manje precizne od krstarećih raketa ili balističkih raketa kraćeg dometa“, rekao je za Defense News Metju Sevil, direktor Kraljevskog instituta ujedinjenih službi iz Londona.

Svi zapadni eksperti slažu se da su moderne balističke rakete izuzetno teško presretnuti. Ukrajina je ranije tvrdila da je uspela da obori čak i hipersonični „Kindžal“.

Međutim, Dejvid Olbrajt iz vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) skeptičan je prema takvim tvrdnjama. „Jedno je sigurno: kijevski režim ume da laže.“

Balistička raketa srednjeg dometa „Orešnik“: Šta se tvrdi o RSD?

    • Neprekidna brzina: Hipersonične rakete postižu brzine do 12.250 km/h, što im omogućava da ciljeve dosegnu iz Rusije do Velike Britanije za 19 minuta, Belgije za 14, Nemačke za 11, a Poljske za samo osam minuta.
    • Povećan domet i nosivost: Sa dometom do 5.000 km, raketa može nositi nuklearnu bojevu glavu sa eksplozivnom snagom od 150 kilotona. Svaka raketa može sadržati do 6 bojevih glava, pri čemu svaka ima individualno navođenje.
    • Napredna tehnologija: Ova raketa na čvrsto gorivo, hipersonične brzine, koristi individualno navođenje za svaku bojevu glavu, čime se povećavaju njena preciznost i razorna moć.
    • Poređenje s ICBM-ovima: Dok bi interkontinentalnoj balističkoj raketi (ICBM) iz Rusije trebalo otprilike 40 minuta da stigne do cilja u SAD, ova hipersonična raketa značajno smanjuje vreme leta, naglašavajući svoj povećani nivo pretnje.
    • Minimalno vreme za reakciju: Brzina i domet rakete omogućavaju udare uz minimalno upozorenje, ističući njen potencijal za razorne iznenadne napade.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/11/22/dok-novi-kadrovi-prikazuju-let-rakete-oresnik-neposredno-nakon-lansiranja-mi-se-pitamo-koliko-kosta-najnovije-hipersonicno-oruzje/)

Priča o ruskoj tajnoj balističkoj raketi srednjeg dometa RS-26 Rubež

Raketa Orešnik koju je Rusija danas koristila u Ukrajini ima korene u navodno ugašenom programu balističkih raketa RS-26 Rubež.

Ruski projektil u centru udara bez presedana na ukrajinski grad Dnjepar ranije danas je identifikovan od strane predsednika Rusije Vladimira Putina kao navodno novo oružje, po imenu Orešnik. Nakon udara, projektil je široko – mada ne i konačno – identifikovan kao RS-26 Rubež. Rad na razvoju ovog misterioznog strateškog sistema naoružanja trebalo je da bude zaustavljen 2018. godine, iako Pentagon sada navodi da je bilo koja raketa koja je danas korišćena u Dnjepru bila zasnovana na RS-26, sugerišući da je dizajn barem donekle oživeo i da je sada korišćen u borbi.

Prvo, vredi podsetiti da se na RS-26 naširoko gleda kao na balističku raketu povećanog srednjeg dometa (IRBM), klasu oružja koja ima domet negde između približno 3000 i 5500 km — na osnovu dometa koje je postigao u testovima . Međutim, Rusija ga je ranije opisala kao interkontinentalnu balističku raketu (ICBM), vrstu oružja koje može da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 5500 km.

Razlog za ovo neslaganje verovatno leži prvenstveno u tome što je Rusija nastojala da ostane unutar granica Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), koji je zabranio balističke i krstareće rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara (310 i 3.410 milja). INF je propao 2019. godine.

Međutim, to bi moglo da objasni zašto je ukrajinska vojska prvobitno izvestila da je projektil koji je pogodio Dnjepar bio ICBM — tvrdnju koju su mnogi zapadni zvaničnici kasnije negirali, ukazujući umesto toga na RS-26 ili derivat RS-26.

Bez obzira na to, sada postoji sve veći konsenzus da je korišćena raketa bila konvencionalno naoružana IRBM bazirana na osnovu RS-26. Izgleda da je mesto lansiranja bio Kapustin Jar, otprilike 800 km od cilja.

Što se tiče RS-26, ovo je mobilna raketa sa čvrstim gorivom koja je u prošlosti opisana kao manji derivat od ICBM RS-24 Jars, iako je tačan odnos nejasan. Razvoj RS-26 započeo je oko 2008. godine od strane Moskovskog instituta za termičku tehnologiju. Projektil je navodno dugačak oko 12 metara i ima prečnik nešto manje od 2 metra.

Prvo, neuspešno probno lansiranje dogodilo se u Plesecku u septembru 2011.

U drugom testu u maju 2012, Rusija je pokazala da RS-26 može da dostigne interkontinentalni domet, iako se široko pretpostavljalo da je to postignuto samo sa malim teretom ili bez njega.

Naknadni testovi su snažno pokazali da projektil ne može da leti dalje od srednjeg dometa sa stvarnom bojevom glavom, što bi ga stavilo u suprotnost sa INF-om da je operativno postavljeno pre 2019.

Usred ove kontroverze, Rusija je 2018. zvanično izvukla utikač sa projekta RS-26 koji bi potencijalno razbio sporazum. U martu te godine, samo nekoliko nedelja nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin to pomenuo u provokativnom govoru, Rusija je navodno odlučila da odloži razvoj Rubeža, izbacivši ga iz državnog plana naoružanja za 2018.-2027. Umesto toga, zemlja bi se fokusirala na postavljanje nuklearnog naoružanja Avangard hipersoničnog jedrećeg vozila. Prethodno je Putin izjavio da će RS-26 takođe služiti kao primarno lansirno vozilo za Avangard.

„Avangard je uključen u konačnu verziju programa [državnog plana naoružanja] kao važniji za obezbeđivanje odbrambenih sposobnosti zemlje“, rekao je izvor iz ruske odbrambene industrije, preneo je državni medij TASS. „Svi radovi na Rubežu i Barguzinu [železničko-mobilnom ICBM] stavljeni su na čekanje do kraja 2027. Odluka o nastavku radova biće doneta nakon što se ispuni sadašnji program naoružanja.

Bez RS-26, Avangard je umesto toga postavljen u formi baziranoj na silosu, napunjenom na prenamenjene raketne pogone sa starih ICBM UR-100N UTTKh. Hipersonično jedreće vozilo takođe može postati opcija korisnog tereta za ICBM RS-28 Sarmat lansiran iz silosa, koja je imala problematičan razvoj. Postoje jasni dokazi da se novo testiranje RS-28 ranije završilo katastrofom.

Bilo je nejasno zašto je Rusija napustila RS-26, iako je to možda jednostavno bila finansijska odluka, posebno sa konkurencijom niza drugih naprednih strateških sposobnosti koje zemlja takođe teži. U izveštaju TASS-a 2018. godine svakako su izneti zabrinutost oko troškova.

„U početku je bilo planirano da se i Avangard i [RS-26] Rubež uključe u državni plan naoružanja“, rekao je anonimni izvor iz odbrambene industrije za TASS. „Kasnije je postalo jasno da sredstva neće biti dovoljna za finansiranje oba sistema istovremeno.

Možda je bilo i drugih problema. Na kraju krajeva, pre nego što je ponovo pomenut 2018. godine, RS-26 se godinama oskudno pominjao. Kremlj je trebalo da demonstrira sistem inspektorima za kontrolu naoružanja iz Sjedinjenih Država prvo 2015. godine, a zatim 2016. godine, ali su obe ove inspekcije propuštene.

Međutim, u izveštaju iz 2021. Pentagon je naveo da su, uprkos izveštajima u ruskoj štampi, radovi na RS-26 i testiranje prateće opreme nastavljeni najmanje do 2018. godine.

Sa raspadom INF-a i produbljivanjem tenzija između Rusije i NATO-a, moglo bi biti da je Moskva ponovo posetila RS-26, možda u obliku Orešnika, iako nema dokaza da je bilo koja raketa do sada operativno raspoređena.

Upitan za svoja razmišljanja o udaru u Dnjepru, a pre obelodanjivanja Orešnika, Pavel Podvig, viši istraživač programa za oružje za masovno uništenje na Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja (UNIDIR), rekao je za TWZ da je upotrebljena raketa mogla biti RS- 26 — korišćeno na eksperimentalnoj osnovi — ili možda neki novi tip projektila u istoj klasi. Da je to slučaj, nova raketa, Orešnik ili drugi, verovatno bi bila veoma slična RS-26, prema Podvigovoj proceni.

Što se tiče verovatnoće da se Rusija vratila razvoju IRBM-a, generalno, Podvig kaže da je „potpuno moguće“ da je Rusija možda oživela program RS-26. „Ne bih se iznenadio da je bilo napora da se napravi projektil koji bi bio sličan RS-26 ili SS-20 i sličnim stvarima. Ne bi me iznenadilo da projektantski biroi počnu da sastavljaju projekat te vrste“, dodao je on.

Takođe postoji mogućnost da, ako je korišćena verzija RS-26, ovo je jednostavno bio slučaj korišćenja jednog od neoperativnih ili čak prototipnih projektila u borbenoj misiji, iako je sada preimenovan u Orešnik. Kombinacija dometa do cilja (otprilike 800 km), sposobnosti da se izbegne ukrajinska protivvazduhoplovna odbrana i moćni signali koji se šalju ovim potezom su možda jednostavno bili previše primamljivi za Rusiju.

Istovremeno, korišćenje IRBM bilo koje vrste za operativni udar takođe će Rusiji pružiti veoma vredne informacije. Na kraju krajeva, nijedan ICBM ili IRBM nikada ranije nije korišćen u borbi.

Iako je precizan identitet korišćenog projektila za sada ostaje misterija, takođe je nejasno kakav je teret nosio.

Kada je razvijen, očekivalo se da će RS-26 nositi ili jednu nuklearnu bojevu glavu ili višestruko nuklearno nezavisno ciljano vozilo za ponovno ulazak (MIRV) - obe opcije su testirane 2013. Avangard je neko vreme takođe smatran kao RS-26 nosivost. Jasno je da je projektil koji je gađao Dnjepar bio ili konvencionalno naoružan ili možda nenaoružan.

Video snimci napada pokazuju nešto što izgleda kao šest bojevih glava koje jure prema zemlji, u skladu sa MIRV-ovima.

Podvig nam je rekao da nenaoružani RS-26 (ili sličan IRBM) „nije sasvim nemoguć“, ali je takođe ukazao na mogućnost da projektil bude opremljen malim eksplozivnim bojevim glavama. Takođe postoji mogućnost da je projektil nosio mamce ili kombinaciju malih konvencionalnih bojevih glava i mamaca.

Konvencionalno naoružani IRBM je interesantan predlog i nije jasno da li bi ovo bilo razvijeno posebno za ovaj napad, ili za upotrebu u Ukrajini uopšteno, ili bi moglo da odražava širi interes Rusije da koristi konvencionalne verzije svojih strateških projektila.

Nije poznato da je Rusija razmatrala razvoj konvencionalno naoružanih IRBM/ICBM, iako je, u prošlosti, TWZ razmatrao potencijalne argumente za to – iako u slučaju Izraela.

Usred pogoršanja krize koja je uključivala Iran, ispitali smo mogućnost da Izrael pokrene napad koristeći konvencionalno naoružanu verziju svog IRBM-a Jericho – najpoznatijeg kao lansirno vozilo za izraelsko nuklearno odvraćanje.

Isti argumenti mogli bi da se odnose na Rusiju, koja bi možda želela da napravi izuzetno moćnu demonstraciju sile u nadi da će signalizirati Zapadu da ne bi trebalo da se dublje uključuje u rat u Ukrajini. Ovo posebno važi za odvraćanje SAD i njihovih partnera da dozvole prošireno ciljanje svog doniranog oružja unutar ruskih granica.

Zanimljivo je da su ubrzo nakon što su Sjedinjene Države i drugi saveznici prošle nedelje dozvolili Ukrajini da lansira rakete dugog dometa na Rusiju, zvaničnici u Moskvi su upozorili da bi mogli da koriste oružje koje nikada ranije nije korišćeno na teritoriji Ukrajine.

Upotreba konvencionalno naoružanog IRBM-a može biti odgovor na tu odluku relevantnih zapadnih sila. Ne samo da je takav projektil imun na ukrajinsku protivvazduhoplovnu odbranu, već takođe pruža veoma snažnu poruku koja će odjeknuti širom Evrope. Na kraju krajeva, ovo je raketa koja može da dosegne ciljeve bilo gde na kontinentu i koja bi, drugog dana, mogla da ima na vrhu nuklearne bojeve glave.

Ako je projektil zaista bio pun mamaca i možda čak nije nosio visoko destruktivne konvencionalne bojeve glave, to bi u velikoj meri ukazivalo na to da je signalizacija imala ciljani željeni efekat.

S druge strane, visokoeksplozivna bojeva glava bila bi izuzetno destruktivna i mogla bi biti odabrana za posebno važnu ili teško branjenu metu. Ukoliko Rusija želi da gađa očvrsnute ili zakopane komandne centre i druga ključna utvrđena mesta u Ukrajini, onda bi mogla ponovo da ponovi iste tipove projektila - pod uslovom da su dostupni u dovoljnom broju.

Čak je i demonstracija takve sposobnosti značajna, jer ukrajinska protivvazduhoplovna odbrana je takva da bi Rusija mogla da koristi takve projektile za nekažnjene udare bilo gde u zemlji. Opet, ako se konvencionalna bojeva glava može koristiti na ovaj način, implikacije upotrebe nuklearne bojeve glave postaju očigledne.

Ruski ratni planeri bi sve ovo morali da odvagaju u odnosu na mogućnost da Ukrajina i NATO mogu pogrešno protumačiti dolazeći konvencionalno naoružani IRBM kao nuklearni. Međutim, treba podsetiti da sve balističke i krstareće rakete koje je Rusija do sada lansirala protiv Ukrajine takođe imaju sposobnost da nose nuklearni teret. Kao što smo sumnjali, sada je široko poznato da je Rusija upozorila SAD na nameravani napad konvencionalno naoružanim strateškim oružjem pre lansiranja.

Na kraju, moraćemo da sačekamo više dokaza da bismo utvrdili odnos između RS-26 i Orešnika.

Međutim, izgleda izvesno da je Rusija pokrenula napad bez presedana — i to onaj koji nema istorijsku paralelu.


Izvor (https://www.twz.com/land/the-story-of-russias-secretive-rs-26-intermediate-range-ballistic-missile)

Koja se raketa krije pod imenom "Kedr" i može li biti "Orešnik" i "Rubež" u isto vreme?

Ruske rakete „Kedr“, „Rubež“ i „Orešnik“ su verovatno koncept koji je prvi put testiran u SSSR-u na „Temp-2S“, „Pioner“ i „Skorost“

Zbog izveštaja Glavne obaveštajne uprave MOU, Pentagona, Kremlja, raznih „insajdera” i generalno nepotvrđenih informacija o tome šta je tačno korišćeno za udar na Dnjepar 21. novembra, odgovor na ovo pitanje „utopio se” u raznim nazivima.

Da budem kratki, odmah se pojavila informacija da je u pitanju RS-26 „Rubež”. Tada je iz Kremlja odjeknuo naziv „Orešnik“. Pentagon je saopštio da je reč o raketi baziranoj na RS-26 „Rubež“, ali već (povećanog) srednjeg dometa. A već danas, 22. novembra, GUR je javio da je reč o raketnom kompleksu „Kedr”. Sve ovo je pokrenulo pitanje klasifikacije ove rakete kao interkontinentalne ili (povećanog) srednjeg dometa.

I sve to u uslovima kada su sve informacije o oružju ove klase ne samo ograničene, ponekad jednostavno i ne postoje. Konkretno, nema nijedne fotografije RS-26 „Rubež“, a ni one rakete na njegovoj bazi. „Lešnik“ se uopšte nije pominjao. A o „Kedru” postoje samo informacije o postojanju plana za razvoj rakete nove generacije i navodnom početku istraživačko-razvojnog rada 2023. godine.

Istovremeno, činjenica je da sav razvoj oružja ove klase traje veoma dugo. Jedan od primera iz Ruske Federacije je razvoj interkontinentalne balističke rakete Bulava za podmornice. Ako se i ne uzme u obzir činjenica da je očigledno zasnovan na sovjetskim konceptima, od zvaničnog početka rada 1998. do prvog lansiranja 2005. prošlo je samo sedam godina. A da bi se postigla pouzdanost, trebalo je još pet godina, jer je raketa počela da leti manje-više bez nezgoda tek 2010. godine. Odnosno, govorimo o periodu od oko 12 godina.

GUR je napomenuo da je ovaj „Kedr” testiran na poligonu „Kapustin jar” još u oktobru 2023. i junu 2024. godine. A onda se ispostavlja da je već treće lansiranje bilo uslovno borbeno. A to direktno ukazuje da ovo nije potpuno nova raketa. Zato što je takvo poverenje u rezultat moguće samo uz korišćenje dokazanih rešenja.

Još jedan savet od GUR-a - spisak konstruktora "Kedra", sa glavnim izvršiocem - "Moskovski institut toplotne tehnike". Ova institucija je odgovorna za razvoj svih ruskih raketa na čvrsto gorivo srednjeg i interkontinentalnog dometa od vremena SSSR-a: „Temp-S“, „Temp-2S“, „Pioner“, „Topol“, „Jars“ i već pomenutih „Bulava“ i „Rubež““.

Istovremeno, ova institucija ide prilično pragmatičnim putem. Konkretno, „Pionir“ je 1. i 2. stepen „Temp-2S“, nerealizovana raketa „Skorost“ – 2. i 3. iz nje ili „Topolja“ (koji je verzija Temp-2S). „Jars” – modernizacija „Topolja” i dodavanje u glavnom delu blokova sa individualnim navođenjem umesto monobloka. Veruje se da je RS-26 „Rubež“ 1. i 2. stepen iz „Jarsa“.

Ako podatke o „Kedri“ pogledamo iz ruskih izvora, onda razvoj sprovodi „Moskovski institut toplotne tehnike“. To bi trebalo da bude raketa na čvrsto gorivo koja će zameniti „Jars” i nastaviće ih „ideološki” i biće namenjena za kopnene mobilne komplekse i šahtno baziranje. Takođe je predloženo da se umesto konvencionalnih blokova tamo koriste hipersonični blokovi jedrilica slični „Avangardu“, koji je takođe planiran da bude postavljen na RS-26 „Rubež“.

U tom kontekstu, pojavljuje se prilično pragmatična opcija. „Kedr” je opšti naziv novog sistema, koji je evolutivni razvoj „Jarsa”. Zbog kombinacija raspoloživih stepena i blokova, moguće je, kao konstruktor, sastaviti interkontinentalnu raketu, raketu srednjeg dometa sa lakom bojevom glavom za 5,5 hiljada km i teški blok za manji domet. I sasvim je moguće da je upravo ta opcija pogodila Dnjepar.

U najmanju ruku, ovo objašnjenje bi moglo da ujedini „Kedr”, „Rubež” i „Orešnik” na osnovu toga da se ne radi o novom razvoju, već samo o još jednoj modernizaciji sovjetskog nasleđa prema konceptu koji je prvi razrađen na "Topolj", "Pionir" i "Skorost".

RSD-10 Pionir:

[attachment=1]

Temp-2S i Pionir:

[attachment=2]

Kedr - mogući izgled rakete:

[attachment=3]


Izvor (https://defence-ua.com/weapon_and_tech/jaka_raketa_hovajetsja_pid_nazvoju_kedr_j_tsilkom_mozhe_buti_oreshnikom_ta_rubezh_odnochasno-17258.html)

Odabir rakete o kojoj se ni ime čestito ne zna javno govori puno Zapadu. Nadam se da će to pravilno razumeti.

Laički posmatrano, ne bih baš rekao da je nemoguće oboriti bilo koju raketu. Sve može da se obori kao i hipersonična raketa Kindžal. Problem kod obaranja Kindžala što je dejstvovano čak sa 29 Patriot raketa PAC-3, manje više poput pravljenja vazdušnog zida, ali to se ne radi sa Patriotom već sa manjim kalibrima.

Ta priča o lansiranih "29 PAC-3" da se obori 1 Kinžal mi ne deluje uverljivo. Ali...ono što želim da kažem jeste da se "konvencionalnim" sistemima PVO/PRO ne mogu obarati MRBM, IRBM i ICBM projektili. Donekle THAAD i Arrow-3, navodno, imaju neke mogućnosti do nivoa MRBM, ali u režimu sa isturenim radarom (za sistem THAAD).
Problem je, načelno, prevelika daljina lansiranja, prevelika brzina i višestruka bojeva glava (MIRV / MRV) koja je danas prisutna kod skoro svakog balističkog projektila sa nuklearnim punjenjem. Takođe i otkačinjanje svakog stepena proizvodi veliki broj lažnih ciljeva i sve to čini obaranje ovih raketa konvencionalnim sistemima PVO nemogućim.

Ovi projektili mogu se obarati sistemima koji imaju radare velike snage koji ove ciljeve mogu otkriti na velikim daljinama i visinama, koji imaju mogućnosti istovremenog praćenja više ciljeva na velikim daljinama i visinama i koji mogu vršiti diskriminaciju mamaca od stvarnih ciljeva. Na kraju tu su i presretači koji moraju parirati dolaznim projektilima svojom velikom brzinom, ali i razornom bojevom glavom, koja je najčešće sa nuklearnim punjenjem. Postoje napori da se proizvedu hipersonični projektili presretači koji će nuklearne bojeve glave presretati sistemom "hit to kill" dakle kinetičkim udarom u glavu projektila.

Dakle ovde treba gledati na A-135, A-235 PL-19 Nudol i slično, kada govorimo o ruskoj strani, odnosno GMD kod amerikanaca koji koriste projektile sa ne-nuklearnim bojevim glavama.

Dakle, protiv IRBM i ICBM zaštita je veoma teška AB sistemima sa kopna/mora i uglavnom je imaju samo Rusija i SAD sa ograničenim kapacitetom.

Има ли негде фотографија тог индустријског постројења у Дњепропетровску након удара бојевих глава Орешника"? То би ми било занимљиво видети. Покушао сам да их нађем и нисам успео.

Иначе, након тог удара, с обзиром да су осим ракете "Орешник" Руси ланисрали и још неколико других пројектила и БПЛ, Украјинска војска је објави да је ПВО мање - више све пообарала, а оне ракете које нису изазвале су минимлану штету након удара. Зато би ми било видети ту "минималну штету".

Hvala na pojašnjenju. Dosta nas laika je i za iranski napad na Izrael je prvo reagovalo sa "kritikom" u vezi Iron Dome, a taj sistem uopšte nije namenjen za iranski raketni napad.
Sada je jasni zašto je Ukrajina nedavno tražila THAAD od SAD.

Što se tiče tih 29 Patriot raketa, to sam negde ili čitao ili slušao.

Текст који следи је извод из данашњег разговора Путина са предстваницима војно-индустријског комплекса. Преузео сам га са ТК "Војнекор Руска весна"

„Орешник“ није модернизација старих система СССР-а, то је најновији развој који не постоји у свету – Путин


▪️Председник је одржао састанак са руководством Министарства одбране, војно-индустријског комплекса и развојним пројектантима ракетних система.
▪️Систем Орешник није модернизација старих совјетских система, он је резултат рада стручњака из нове Русије, створених на основу најновијих достигнућа.
▪️У свету још нема таквог оружја. „Орешник” када се масовно користи против непријатељских циљева биће упоредив са стратешким оружјем, али овај ракетни систем није средство за масовно уништење, то је оружје високе прецизности.
▪️Оресхник тестови су били успешни, честитам вам на овоме, наставићемо са тестовима.
▪️Одлука о серијској производњи Орешника је донета и практично организована биће пуштена у употребу у Ракетним стратешким снагама“, рекао је Путин.
▪️Постоји залиха система Оресхник, испитивања комплекса ће се наставити, постигнути резултати и брзина његовог развоја изазивају понос и дивљење
▪️Развоји попут Орешника су од виталног значаја за Русију.
▪️У Русији се тестира неколико система сличних Орешнику
▪️Системи попут Орешника могу се појавити и у другим земљама: али то ће бити сутра или за годину дана, важно је да га Русија има данас.
▪️Русија може да успостави серијску производњу ракетних система Орешник што је пре могуће“, рекао је заменик председника Војно-индустријске комисије Тонкошкуров.
▪️Решење проблема у оквиру СВО, као и будућност Русије, зависи од тога да војници и официри руских Оружаних снага делују компетентно, храбро и професионално“, додао је Путин.

т.ме/РВвоенкор

@..............

Koji sistemi se koriste za uništavanje balističkih raketa klase MRBM (srednji domet) preko IRBM (povećani srednji domet) do ICBM (interkontinentalni domet)?

Čisto da se podsetimo da postoje posebni "antibalistički raketni sistemi", koji su pomalo zaboravljeni stalnim reklamiranjem i sa Zapada i sa Istoka da ove zadatke mogu izvršavati i raketni sistemi PVO odnosno protivraketni sistemi. Postoji posebna klasa odbrambenih sistema.

A-135 antibalistički raketni sistem (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=34467.msg678238#msg678238)

Iako su neki ruski izvori to objavili, a @Džumba i preneo ovde kao i @Brok ali u sklopu video priloga, evo jedna slikovita ilustracija procenjenog vremena prilaska ciljeva na Zapadu, novog ruskog balističkog projektila iz sistema Orešnik:

[attachment=1]

Svih, osim prve RT-2 (NATO oznaka SS-13 Savage).

https://en.wikipedia.org/wiki/RT-2

@dzumba

Za sada nema snimka pogođenih pogona fabrike "Južmaš", bar ja pratim dosta tih ruskih TG kanala a i na X mreži bi se negde pojavilo da ih ima.

Zanimljivo je da ovaj snimak koji postavljam nije toliko na ruskim TG kanalima komentarisan a on pruža nešto što se na ona dva (tri) "glavna" snimka ne pojavljuje. Naime videćete da nakon šest dolazaka bojevih glava (to se završava u 12 sekundi snimka, znači 35 sekundi nakon toga (47 sekunda snimka) dolazi do baš velike eksplozije (tako izgleda, ne izgleda kao dolazak nečeg odozgo) a nakon 3 sekunde još jedne manje da ih nazovemo sekundarne eksplozije. Sad ili boj.glave nisu bile prazne ili je nešto eksplodiralo u podzemnim prostorijama "Južmaša"?!? A možda su to dolasci drugih ruskih "klasičnih" i do sada već viđenih raketa koje su ukrajinci u izdatom saopštenju već poobarali!

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/video_oresnik.mp4  

Rusija kreće u masovnu proizvodnju raketa Orešnik, poruka sad je jasna

23.11.2024.
 
Kremlj je rekao da “nema sumnje” da je Vašington razumeo njegovu poruku iza napada u četvrtak u centralnoj Ukrajini.

Rusija kreće u masovnu proizvodnju balističke rakete srednjeg dometa (IRBM) „Orešnik“, rekao je predsednik Vladimir Putin u petak na sastanku sa zvaničnicima Ministarstva odbrane Rusije.

Moskva je u četvrtak upotrebila projektil za napad na centralni ukrajinski grad Dnjepar (Dnjepropetrovsk). Ukrajinske snage tvrde da je to interkontinentalna balistička raketa, iako su je američke i ruske snage označile kao IRBM.

„Dodaću da u današnjem svetu ne postoji protivmera za takvu raketu, niti sredstva za njeno presretanje“, rekao je predsednik Rusije u obraćanju naciji u četvrtak. „I još jednom ću naglasiti da ćemo nastaviti sa testiranjem ovog najnovijeg sistema. Neophodno je uspostaviti masovnu serijsku proizvodnju”.

Kako prenosi Reuters, Putin je dodao da Rusija ima „zalihe takvih proizvoda, zalihe takvih sistema spremnih za upotrebu“.
Američki zvaničnik rekao je Reuters da Rusija ima ograničen broj ovakvog oružja i da to nije sposobnost koju može redovno da raspoređuje na bojnom polju.

Nove granice u ratu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukrajinske snage rade na razvoju novih sistema protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavili budućim napadima sličnim onom u četvrtak.

„U moje ime, ministar odbrane Ukrajine već održava sastanke sa našim partnerima u vezi sa novim sistemima protivvazdušne odbrane koji mogu da zaštite živote od novih rizika“, rekao je Zelenski, a prenosi Reuters. „Kada neko počne da koristi druge zemlje ne samo za teror, već i za testiranje svojih novih projektila kroz terorističke akte, onda je to očigledno međunarodni zločin”.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da “nema sumnje” da će Bajdenova administracija razumeti njenu poruku o novom projektilu, kako je preneo The Moscow Times.

Prema pisanju The Times, Peskov je ruskim novinarima rekao da je Putinova poruka bila „sveobuhvatna, jasna i logična“.
On je navodno dodao da je ključni zaključak napada u četvrtak da „nepromišljene odluke i akcije zapadnih zemalja — koje proizvode rakete, isporučuju ih Ukrajini, a zatim učestvuju u izvođenju udara na rusku teritoriju — ne mogu ostati bez odgovora“.

„Smatramo da imamo pravo da upotrebimo svoje oružje protiv vojnih objekata zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv naših objekata“, rekao je Putin u svom obraćanju.

Stručnjaci za bezbednost su rekli da je najinovativnija karakteristika „Orešnika“ to što je nosio više bojevih glava koje su mogle da pogode različite ciljeve u isto vreme. Zvaničnik je rekao Reuters da je to nešto što se obično povezuje sa interkontinentalnim balističkim projektilima većeg dometa dizajniranim da nose nuklearne bojeve glave.

Iako su ove eskalacije izazvale početnu međunarodnu zabrinutost, sekretar za štampu Bele kuće rekao je da SAD nisu videle nikakve naznake da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine.

„Nismo videli nikakve naznake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini“, rekla je sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer novinarima na brifingu u petak. „Ovaj rat može da se završi danas, i čujete nas da to iznova i iznova govorimo – može – ako bi Rusija prestala, rat bi prestao – šta oni rade svojom agresijom”.

Rusija je ranije ovog meseca prilagodila svoju nuklearnu doktrinu da napadne nuklearnim oružjem ako je napadne nenuklearna država, ali je Žan-Pjer rekao tokom brifinga da Bajdenova administracija „nije videla nijedan razlog da prilagodi sopstveni nuklearni stav ili doktrinu kao odgovor na izjave Rusije“.

Zelenski je pozvao na „ozbiljan odgovor“ na međunarodnom planu kako Putin ne bi proširio rat.

„U ratu ne postoji drugi način“, rekao je on u video poruci na svom Telegram kanalu. „Moramo biti svesni da će „drug“ Putin nastaviti da pokušava da nas zastraši. Tako je izgradio svu svoju moć.

„Važno je znati kako pravilno odgovoriti i učiniti sve da se ovaj rat vrati kući u Rusiju i da oni tamo osete šta je rat”.

Izvor (https://tvfront.rs/naslovna-1/rusija-krece-u-masovnu-proizvodnju-raketa-oresnik-poruka-sad-je-jasna/)

"Масовност" зависи од пара и од могућности производње тих сложених ракета. Русија стварно има проблема око куповине, бар по томе што све плаћа најмање дупло, што не може купити од Персијанаца, Корејанаца, итд. Све ће то они стићи и достићи, али је млеко у Русији поскупело 100%, хлеб 100%, воће, поврће... итд. И опет је кромпир (сјајног укуса, стварно бољи од српског) око 20 рубаља - 30 динара кило, а не 100 као данас на Зелењаку, који важи за најјефтинију велику пијацу. Усред Москве Млеко дуготрајно је 50 руб., хлеб 30 руб. Жути, стварно млечни сир - руски је 500 руб, дакле скоро исто, или `ајде 600 динара кило. Месо не поредим, јер је наше месо много укусније, али су цене сличне.

Ово је можда више за геополитику, али шта ћу, ово су јутрошње цене  за ово што сам поменуо. А, немојте ми рећи да исход неког рата нема везе са кромпиром!? Има, има, итекако! Значи ово уопште/ће није оффтопик!

Evo jedna ilustrovana "statistika" vezana za projektil iz sistema Orešnik. Statistiku sam stavio pod navodnike, jer još je sve pod velom nepoznatog.
Takođe, prosto moram ispraviti očiglednu grešku koja se STALNO provlači svuda, pa i na ovoj ilustraciji, a to je da je balistički projektil (bilo koji) dometa 5000 km "srednjeg dometa" ili "MRBM - medium range balistic missile". Balistički projektil tog dometa je "proširenog srednjeg dometa" (u mom slobodnom prevodu) ili "IRBM - inter-mediate balistic missile" i samo "nokat" daleko od statuta interkontinentalnog ICBM.

[attachment=1]

Može li Ukrajina da se suprotstavi balističkim projektilima iz ruskog novog sistema Kedr?

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo moglo bi da pokuša da obori ruske balističke rakete sa postojećim sistemima protivvazduhoplovne odbrane nakon što se podele na 6 podmunicija

Ovo je za NV javio izvor u sektoru bezbednosti i odbrane Ukrajine.

Raketni sistem Kedr je relativno noviji ruski razvoj, ali je modernizacija sovjetske tehnologije. Takav projektil bi mogao biti nosač nuklearnog oružja.

Nakon dostizanja visine, glavni blok se odvaja na šest podmunicija. Trenutno bi Ukrajini moglo biti teško da obori takve rakete. Najverovatniji način da se oni unište bi bio da se obori podmunicija, a ne ceo projektil.

Drugi izvor u Oružanim snagama Ukrajine rekao je za NV da Ukrajina trenutno razgovara sa Sjedinjenim Državama o obezbeđivanju naoružanja sposobnog da presretne interkontinentalne rakete (?!, prim. Kubovac). To bi moglo da uključi modernizaciju sistema PVO Patriot (?!, prim. Kubovac) ili nabavku američkih odbrambenih raketnih sistema Aegis Ashore ili THAAD.

Verovatno je da su Rusi koristili raketni sistem Kedr protiv Ukrajine da zastraše stanovništvo Ukrajine i Evrope pretnjom direktnim nuklearnim udarom. Izvor u sektoru bezbednosti i odbrane Ukrajine veruje da je takav raketni napad imao za cilj da ubedi SAD da pregovaraju o prekidu rata.

Uprkos činjenici da projektil korišćen u udaru na grad Dnjepar nije sadržao nuklearno oružje, izvor NV ne isključuje mogućnost daljeg zastrašivanja ruskom upotrebom taktičkog nuklearnog oružja. Izvor je napomenuo da bi upotreba takvog oružja bila Putinova najveća greška, koja bi na kraju dovela do njegovog poraza.

THAAD - jedan od retkih zapadnih sistema PVO/PRO, van strateških antibalističkih snaga, koji bi možda mogao, uslovno, da se suprotstavi projektilima Kedr / Orešnik:

[attachment=1]


Izvor (https://en.defence-ua.com/news/can_ukraine_counter_ballistic_missiles_from_russias_new_kedr_system-12628.html)

Руско МО, ретко објављује своје снимке резултата дејстава ракетних и удара БПЛ у дубину украјинске територије а и то са приличним закашњењем. Мене мало чуди да нема до сада комерцијалних сателитских снимака и анализе "стручњака" разних "института", као што то обично бива када украјинска страна изведе неки удар.

За ону последњу велику експлозију рекао бих да више личи на удар експлозивне бојеве главе. Мада, заиста је могуће да се ради и о секундарној ескплозији нечега што је било на тлу или испод земље.

5.500km je od Irana do V.Britanije!
Ko može garantovati, da u nekom mogućem sukobu SAD sa Iranom, ove rakete neće biti isporučene Iranu?

Niko ne može da garantuje, naravno.

Po analogiji sa naoružavanje Ukrajine, Iran bi i trebao da dobije te rakete.

Ukrajinska SBU prikazala fragmente nove ruske rakete: "Ovakav predmet je prvi put dokumentovan" (FOTO)

Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) pokazala je javnosti metalne fragmente novog ruskog projektila koji je korišten u napadu u četvrtak, 21. novembra.

Delovi, od krupnih do sitnih, bili su postavljeni na veštačku travu ispred maskirne mreže na nepoznatoj lokaciji, javio je dopisnik agencije AFP.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Rusija je u četvrtak izvršila napad na grad Dnjepar, a predsednik Vladimir Putin je rekao da je to bio test nove hipersonične balističke rakete srednjeg dometa (IRBM) "Orešnik".

"Prvi put da su ostaci takve rakete nađeni na teritoriji Ukrajine"

Oleg, jedan od istražilaca, rekao je novinarima da je "ovo prvi put da su ostaci takve rakete pronađeni na teritoriji Ukrajine", te da ovakav predmet bezbednosni istražioci ranije nisu dokumentovali. SBU nije objavio koji je projektil korišćen, ali je saopšteno da je reč o do sada nepoznatom tipu.

Odgovori na pitanja o projektilu biće objavljeni nakon proučavanja fragmenata, rekao je Oleg i dodao da je projektil balistički i da je naneo štetu civilnoj i "ostaloj infrastrukturi" u Dnjepru.

Putin je u četvrtak u televizijskom obraćanju rekao da je Rusija upotrebila IRBM kao odgovor na ukrajinsko ispaljivanje američkih projektila "Atakms" i britanskih "Storm šedou" na rusku teritoriju, nakon što su saveznici Kijeva ukinuli zabranu upotrebe oružja dugog dometa za gađanje Rusije.


Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/ukrajinska-sbu-prikazala-fragmente-novog-ruskog-projektila-foto/qbprsws)

Energija udara rakete Orešnik

Interesantna analiza snage udara IRBM projektila Orešnik na cilj(eve) u okolini Dnjepropetrovska

Svaka od glava  koja je pogodila fabriku u Dnjepropetrovsku kretala se po proceni brzinom od oko 10 mahovih brojeva. Ukoliko je svaka od njih imala inertan teret težine 100 kg, onda je energija oslobođena prilikom udara svake glave oko 465 MJ, a bilo ih je 36!

Mark 84 američka bomba od 900kg oslobađa energiju od oko 210 MJ.

Prostom matematikom dolazimo do zaključka da jedna raketa Orešnik menja približno 79 bombi od po 900kg!

Pogledajte video na kanalu Millenium 7 gde se nalazi detaljnije objašnjenje i računica.

Ostaje napomena da ćemo pratiti razvoj i sve oko ove rakete, pa i preciznije podatke oko njene (realne) snage udara.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/ore%c5%a1nik%20snaga.mp4

https://www.youtube.com/watch?v=iL7Hb0fcpbU

Evo šta je gađano, fotografije nakon raketnog napada nisam pronašao.
Jedino da je reč o pogonu Južmaš u Dnjepru.
Južmaš je rusko ime proizvođača vazduhoplovstva (raketne tehnike i deo svemirskog programa Ukrajine) u Dnjepru koji se sada zove Pivdenmaš.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Meni ova igračka deluje mnogo skupo. S druge strane, kad uzmem u razmatranje moguću cenu i učinak, meni ovo izgleda kao da je ovo neka ''obična'' IKBR (ICBM) kojoj ističu resursi pa su je, umesto da  vrše još jedan u nizu testova ili produžavanja resursa, opremili konvencionalnom bojevom glavom i pokazali šta može i kako to zapravo izgleda.

Могућа кружна грешка (ЦЕП) је знатно смањена, тј. ракета је прецизнија од било које раније сличног типа.

Видим да сви рачунају брзини стизања ракете на циљ као да од почетне тачке до циља лети брзином од 10-11 маха. Колико се мени чина само у завршној путањи ракета, односно пројектили, имају ту брзину. Остало време она вероватно лети неком мањом брзином.

https://www.youtube.com/watch?v=Ph8fjCYIJUc

"Kijev bi mogao biti sledeća meta Orešnika" Putin uputio strašno upozorenje Ukrajini i Zapadu

Centri za donošenje odluka u Kijevu mogli bi da budu na meti "Orešnika", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a u Astani. On je dodao da će Ruska Federacija uvek odgovarati na neprijateljske udare.

U svetu nema pandana ruskom "Orešniku" i neće se uskoro pojaviti, poručio je on.

Rusija je počela masovnu proizvodnju sistema "Orešnik", naglasio je Putin.

Kako je pojasnio, "Orešnik" nije oružje za masovno uništenje, već precizno oružje koje nema nuklearnu bojevu glavu.

Generalštab i Ministarstvo odbrane trenutno biraju ciljeve na teritoriji Ukrajine na kojima može biti upotrebljen "Orešnik", rekao je Putin.

Centri za donošenje odluka u Kijevu mogli bi da budu na meti "Orešnika", rekao je Putin i dodao da će Ruska Federacija uvek odgovarati na neprijateljske udare.

- Kijevski režim je više puta pokušavao da udari na mete od nacionalnog značaja u Rusiji, Sankt Peterburgu i Moskvi i ti pokušaji se nastavljaju - rekao je Putin.

Putin je još jedanput napomenuo da je Rusija bila prinuđena da upotrebi "Orešnik" kao odgovor na neprijateljske akcije, a odluka zapadnih zemalja da dozvole Ukrajini da napada teritoriju Rusije raketama dalekog dometa predstavlja njihovu direktnu uključenost u sukob.

Ruska Federacija proizvodi 10 puta više projektila nego sve zemlje NATO-a zajedno i povećaće proizvodnju za četvrtinu, rekao je Putin.

Kako je objasnio, raketa X-101 predstavlja analog zapadnim raketama "storm šedou", SKALP i "taurus".

Predsednik RF je obećao da će se u Rusiji možda pojaviti i drugi novi raketni sistemi i napomenuo da "klijent može biti zadovoljan".

Što se tiče Ukrajine, vlast u toj zemlji nije legitimna i nema prava da daje naredbe i gura svoje ljude u sigurnu smrt, dodao je lider Rusije.

Sudbina svakog vojnog sukoba, uključujući i specijalnu vojnu operaciju, rešava se na bojnom polju i sve zavisi od vojnika, naveo je Putin i istakao da nikakve isporuke, čak i najsavremenijeg naoružanja Ukrajini, neće promeniti situaciju na bojnom polju.

Putin je detaljno informisao kolege o tekućoj situaciji u zoni specijalne vojne operacije.

- Naši borci odlično razumeju za šta se bore, zašto liju krv. Oni vide da je na njima, njihova sudbina je, a možda i sudbina cele generacije, kao što se dešavalo više puta u našoj istoriji, da stanu na put onim silama koje su još jednom odlučile da unište Rusiju. Naši momci se bore za Otadžbinu, za budućnost Rusije i svoje dece - rekao je Putin.

- U našoj vojsci imamo ljude različitih nacionalnosti, neko se prekrsti, neko se pomoli Alahu – ali svi zajedno idu napred i ništa ih neće zaustaviti - rekao je ruski predsednik.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1434147/kijev-mogao-biti-sledeca-meta-oresnika-putin-uputio-strasno-upozorenje-ukrajini-zapadu)

Nova ruska hipersonična raketa, Orešnik, dolazi opremljena izuzetno snažnom termalnom bojevom glavom koja gori na 4.000°C

To je dovoljno vrelo da ispari beton, uništi čak i najčvršći vojni hardver, pa čak i otopi čelične grede.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/ore%c5%a1nik%204000%20stepeni.mp4


Izvor (https://x.com/RT_com/status/1862194751854059749)

Američki analitičar: "Orešnik" je ozbiljno upozorenje za Ukrajinu i NATO - Udario je u radionice i zbrisao ih bez eksplozija

Ukrajinci, NATO i Sjedinjene Države su uznemireni zbog toga što su Rusi upotrebili balističku raketu srednjeg dometa za udar na fabriku za proizvodnju oružja "Južmaš" u Dnjepru, ocenjuje nekadašnji direktor osoblja Podkomiteta za Bliski istok u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD Stiven Brajen u autorskom tekstu napisanom za "Vepons end stratedži".

"Orešnik" je, naime, kako piše Brajen, daleko od "samo" hipersonične rakete - reč je, navodi se o oružju koje je zapravo montirano višestruko hipersonično jedreće vozilo sa MIRV/MARV sposobnošću. U pitanju je "verovatno" verzija hipersonične platforme KEDR. Jedreće vozilo je, prema izveštajima na koje se Brajen poziva, izbacilo šest paketa bojevih glava, od kojih je svaka izbacila šest komada kasetne municije, Ukupno, fabriku je pogodilo njih 36.

Iskazi svedoka govore da je radni deo objekta pretvoren u prašinu, što sve sugeriše da je "orešnik" hipersoničnom brzinom udario u radionice koje se mahom nalaze pod zemljom i jednostavno ih zbrisao. Nije bilo posebne potrebe za eksplozijama, čulo se samo nešto nalik zemljotresu.

-U stvari, Rusi su stavili Damoklov mač nad glavu Zelenskog, koji deluje iz podzemnog bunkera, navodi Brajen, dodajući da sve to sugeriše da je "Južmaš" kao cilj izabran da upozori i Ukrajince i NATO, jer ova raketa mogla bi da uništi sve NATO baze, komandne centre i raketne lokacije.

Još jedna važna karakteristika ruskog udara bila je preciznost. Zapravo, analitičar se pita "kako Rusi postižu takvu preciznost" – kako lociraju i navode rakete.

Uz to, protivvazdušna odbrana trenutne generacije ima male šanse da pogodi hipersonično jedreće vozilo, čak i sa naprednim upozorenjem američkih satelita koji mogu otkriti lansiranje.

"Patriot" radari verovatno ne mogu da prate hipersonično jedreće vozilo. Pored toga, ugrađeni radar na raketi presretaču može biti prespor da bi pratio hipersonično vozilo. Šanse bi mogao imati samo radar sistema "Aegis", ali samo da snimi "Orešnik", teško i da ga obori.

-Rusi su razvili udarno oružje koje koristi kinetiku za uništavanje visoko zaštićenih objekata pod zemljom i iznad zemlje. Trenutno ne postoji efikasno suprotstavljanje “Orešniku” ili drugim sličnim sistemima koji koriste hipersonična jedreća vozila, potvrdio je i Brajen reči ruskog predsednika Vladimira Putina koji je naveo da "ne postoji odbrana" od raketa "Orešnik".


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1433947/americki-analiticar-oresnik-ozbiljno-upozorenje-ukrajinu-nato-udario-radionice-zbrisao-bez-eksplozija)

Ово је први пут да неко посредно говори о последицама удара "Орешника" на "Јужмаш". Нигде никакавог снимка са лица места (ни сателитског), никакве изјаве сведока и сл. Украјинци су показали само пар неких ситних крхотина које су могли покупити било где...Мање него после бацања ручне бомбе... ??? ::)

Zar se zbog brzine oko bojeve glave ne stvara omotač od plazme?

To ne znači da je letelica postala nevidljiva za radare, samo da ju je teže otkriti na velikim daljinama, jer se znatan deo radarskih zraka apsorbuje. Zato po pravilu te vrste projektila otkrivaju radari ranog otkrivanja ogromnih dimenzija i izuzetno velike snage, a takođe i zahorizontalni radari prema "pometnjama" u jonosferi.

Koliko država poseduje ovakve radare?

Ti radari vjerovatno nemogu navoditi rakete presretače.
Možda je problem u radarima za navođenje raketa?

Radari ranog otkrivanja ne mogu, ali mogu radari za navođenje koji takođe nisu manjih dimenzija.

Pogledaj ovaj tekst, gde sam sve to ukratko sublimirao baš povodom ovih događanja:

Sovjetski i ruski radari za praćenje satelita i rano upozoravanje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=34467.msg678238#msg678238)

Profesor Malinen: „Orešnik” test je zauvek promenio svet

29.11.2024.

Borbeni test ruske rakete „orešnik“, 21. novembra, zauvek je promenio svet izjavio je Tuomas Malinen, profesor Univerziteta u Helsinkiju i stručnjak u oblasti geopolitike.

„Ruski test 21. novembra verovatno je zauvek promenio tok ratovanja i svet. Mora da postoji panika u NATO-u, što ni za koga nije dobro“, napisao je na platformi „Iks“.

Mađarski premijer Viktor Orban smatra da lansiranje „orešnik“-a tera na razmišljanje ceo Zapad.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je masovna upotreba „orešnik“-a na meti uporediva sa nuklearnim udarom, ali da sistem nije oružje za masovno uništenje, prenosi sajt „russian.rt.com“.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/647616/profesor-malinen-oresnik-test-je-zauvek-promenio-svet)

@Kubovac

Hvala za link (i tekst :))!

Da li su Patriot i THAD "van igre"?
Da li du američke (i britanske, npr. na Kipru) baze na bliskom/srednjem istoku i u Indijskom okeanu zaštićene od Orešnika, ako bi se lansirali iz Irana?
Ili ih mogu presresti brodski sistemi?

@Brok

Svojevremeno se i za "visokoprecizno" oružje, pa bile to krstareće ili balističke rakete ili slobodnopadajuće vođene aviobombe, pričalo da su zamjena za nuklearno oružje.

Za sada nema poznate zaštite od Orešnika, jedino ako i Zapad ima nekog keca u rukavu.

Amerikanci nisu dali Ukraji THAAD iako su to tražili i ranije od Amerikanaca a i sada posle dejstva Orešnika. U Izrael su ga poslali sa sve američkim ljudstvom.
Kažu da THAAD košta 3 milijarde dolara, ali nije tu stvar toliko ni u novcu, već zna jako dobro Amerika kakva bi bila reakcija Rusije kada bi dali Ukrajini THAAD, gde obavezno posadu sistema THAAD moraju činiti američki vojnici, jer sve i da hoće da im (pro)daju THAAD Ukrajinci nisu sposobni (obučeni) da rukju sa takvim sistemom.

A to što pitaš za dejstvo Orešnik raketnog sistema iz Irana, neće se nikada desiti. I da se desi, sasvim sigurno ne bi rekli da je u osnovi to Orešnik raketa, već bi izmisli drugi naziv (dali arapski naziv ili slično) i kojeg je navodno samostalno razvio Iran.

Ne bih se baš složio sa kolegom Borom (mada se to naveliko tvrdi) da od Orešnika nema odbrane. Ako se na vreme detektuje, u teoriji da bi bar mogli da promene putanju jednom delu bojevih glava. Tako da bih pre rekao da je Orešnik teško oboriti i da je dosta toga nepoznanica sa obe strane ali ne i da je apsolutno nemoguće bar da se skrenu putanju određenom broju raketa od planiranog cilja.

I možda si najvažnije izostavio (sa razlogom) i nisi u tim hipotetičkim ali ostvarivim scenarijima naveo da li bi rakete Orešnika imale konvencionalne ili nuklearne bojeve glave.

Napisao sam da za sada nema odbrane od Orešnika. Međutim, tokom istorije izmišljeno je i stvoreno na stotine novih oružja za koja u početku primene nije bilo odbrane pa je kasnije smišljen način. Dakle, "za sada". ;)

@Brok

Mislio sam na Orešnike bez nuklearne b/g.

Zašto misliš da Putin ne može donijeti uredbu tipa: "ukoliko država koja isporučuje oružje Ukrajini napadne treću državu, Rusija će trećoj državi isporučiti Orešnik"?

Ostaje pitanje koliko Rusija ima Orešnika.

Boro, ipak ostajem pri tome da je za sada teško oboriti Orešnik i da sistemi koji bi bili upereni protiv njega još uvek nisu imali prilike da se pokažu.
Ako se to desi i pri tome rakete Orešnika imaju 70% i više posto učinkovitosti dejstva na ciljeve, e onda se može tvrditi da od Orešnika nema spasa.

Možda nije najbolji primer za analogiju, ali slično je bilo i za tenk Merkavu IV i IV Barak (naročito za Barak) da su neuništivi, pa eno u temi o Merkavi značajan broj ih je uništen.

Prvačić, ni Rusija ne može baš samostalno (bez podrške Kine i Indije) da odlučuju kada, koliko i gde će dejstvovati sa Orešnikom naročito sa nuklearnom bojevom glavom. Čak je Rusija koristila i crveni telefon u napada Orešnika, i daleko bi im bilo lakše da izmisle novi naziv domaće razorne rakete nego da Rusi otvoreno saopšte da su Orešnik izvezli za Iran (ma šta pisalo u doktrini). Rusija će podržati Iran, ali da preuzima toliku odgovornost na sebe bi bilo previše.

Da je dejstvovano sa 10 Orešnika a jedan oboren, moglo bi se reći da ga je teško oboriti.

Ovako, dejstvovao je jedan, nije oboren - dakle, statistički, nema odbrane. Skoro će Rusi ispaliti drugi Orešnik pa ćemo videti rezultat.

Da li je moguće oboriti Orešnika je složeno pitanje i možda pripremim neki širi tekst na tu temu, ali čim uhvatim vremena.
Ipak, nisam "prespavao" ova dešavanja i dopunjavao sam teme o antibalističkoj zaštiti kako kod Rusa, tako i kod Amera, baš zbog ovoga. Problematika antibalističke zaštite je malo "skrajnuta" poslednjih decenija usled raznoraznih programa smanjenja broja raketa srednjeg dometa, ali i povećanjem intenziteta proizvodnje dronova. Dronovi su korisna stvar, ali jedan Orešnik sa konvencionalnom bojevom glavom, napraviće štete kao što ne mogu hiljade dronova. U tom smislu se niti jedan segment sistema PVO/ PRO ne sme zapostavljati.

Evo malo oko američkog sistema protivraketne/antibalističke kopnene zaštite, a radi lakšeg praćenja, znajte da Orešnik spada u rakete povećanog srednjeg dometa (IRBM) sa maksimalnom daljinom lansiranja do 5000 km, mada je ovaj "ukrajinski" lansiran sa daljina od svega 800 km. Pitanje je koliko "korisnog tereta" može Orešnik poneti kada se lansira sa krajnjih daljina.

Američki ABM program 20. veka i dalje perspektive razvoja (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=33741.msg678297#msg678297)

Onako laički, a ti Kubovac proveri da li "pije vodu".

Teorijska odbrana protiv Orešnika, sistemi koji u teoriji to mogu izvesti:
THAAD - radarski domet detekcije je približno 1.000 km u sadejstvu sa Patriot PAC-3 sistemom.

U teoriji najučinkovitija odbrana od Orešnika bi bila višeslojna odbrana, i to da se THAAD koristi u kombinaciji sa drugim sistemima PVO poput Patriota PAC-3.

Kompleks Orešnik je stvarno zastrašujući sistem zbog svojih tehničkih karakteristika, ali nije nepobediv. Nije poznato koliko Rusija ima raketa Orešnik pa čak ni broj raketa RS-26 Rubež, kao ni R-28 Sarmat koje sve spadaju u strateške kapacitete Rusije. Možda ima 100 raketa sistema Orešnik, a možda ih ima tri.
Čim se brojke ne objavljuju, to je prvi znak da ih nema naročito puno.

Mišljenja sam da je ovo doista neusporedivo.

IRBM hipersonik "Orešnik" s MIRV bojnim glavama za sada, i u doglednoj budućnosti, ništa ni teoretski ne može oboriti.
S 36 b/g koje s 10-11 Mah, obavijene gustom plazmom, idu iz svemira na tebe!

Pogledati za usporedbu detaljnije teorijske mogućnosti i najsuvremenijih PVO raketa ... kakav PATRIOT PAC-3 i THAAD, kakvi bakrači.
Nit su projektirane nit pravljene za obaranje hipersonika.
Uostalom, nek ga probaju oboriti pa da vidimo.

A "neuništivost" izraelskih Merkava IV Baraka tenka je samo to - najobičnija novinarska floskula i mit.
Tu novinarsku glupost o neuništivosti navedenog tenka bilo je npr. lako provjeriti i na poligonu... postaviš fino tenk i rokneš u njega dva-tri Konkursa pa da vidimo koliko je neuništiv? Ako je doista neuništiv, što tu "neuništivost" Izraelci nisu snimili i pokazali?

Već sam bio napisao da je mit o "neuništivosti" bilo kog tenka najobičnija floskula za neupućene.
Kao što i nema nepotopivog broda.


OREŠNIK je sasvim druga priča.

Slažem se.

Tako su i Britanci objavljivali da je Chalenger neuništiv dok ga Rusi nisu uništili.

A o brodovima - Titanik su pred prvu vožnju proglasili nepotopivim - znamo kako je završio.

@Brok

Patriot ne može nikako protiv Orešnika, čak i kada je lansiran sa daljina od oko 800 km, iako načelno može dejstvovati na balističke projektile dometa do 1000 km. Iako još uvek ne znamo putanju Orešnika, ako ona prati balističku "krivulju" sa manevrisanjem u re-entry fazi, onda je njen ugao ponovnog ulaska jednostavno takav da onemogućava pravovremeno otkrivanje i dejstvo sa Patriotom. Balističke rakete konstruisane za lansiranje sa daljina do 1000 km imaju "niže teme" jer im je to krajnji domet, ali Orešnik ide do 5000 km i da bi "skratio" putanju, mora podići "teme" znatno više. Ovo pišem sa rezervom ili sa "zrnom soli" kako kažu na zapadu, jer kako rekoh, mi ne znamo putanju-trajektoriju leta Orešnika. Možda je u pitanju i jedreće vozilo pa leti veoma nisko u terminalnoj fazi, s tim da je "teme" onda još više jer se raketa "spušta" niže na manjim daljinama od lansera i sl...

Sa druge strane, kada ispusti na visinama ispod 100 km 6 bojevih glava koje lete brzinama od preko 5 Maha, to je već zasićenje koje Patriot ne može da isprati. A kad izbaci i dodatnih 6 pod-municijskih blokova iz svake bojeve glave, to je tek nedostižno.

Dakle, Orešnika treba presresti što visočije. Dok ne pusti ovih poslednjih 6 blokova pod-municije ili čak dok ne pusti ni prvih 6 blokova bojevih glava.

To može eventualno THAAD, koji ima domet otkrivanja od 2000-3000 km, u pokušaju da pogodi cilj na visinama kada leti samo 1 "glavni" blok odosno vozilo za ponovni ulazak, ili u trenucima kada leti 6 blokova, ali sa višestrukim lansiranjem. Problem je u tome što THAAD ako lansira presretače na jedan blok onda on prelazi u režim praćenja, a ako presretači ne stignu do vozila za ponovni ulazak pre nego on ispusti 6 bojevih glava, onda on nema mogućnost da se ponovo "vrati" u režim otkrivanja, pa da sada selektuje svih 6 blokova, pa da na njih lansira 6 raketa. Ne može raditi u režimu otkrivanja i praćenja istovremeno, a naprosto nema se vremena za "ponavljanje postupka". Jedino je prednost što rakete THAAD neće čekati i 6 blokova pod-municije, jer im je minimalna visina uništenja 40 km.

Rešenje može biti Aegis i GMD koji koriste rakete SM-3 u više verzija i koje bi, po definiciji, mogle da unište Orešnika u srednjoj fazi leta, dok leti samo 1 vozilo. Ali i sami amerikanci priznaju da bi kod lansiranja salve ovakvih projektila, dobar deo prošao. Dakle, odbrana je u najboljem slučaju ograničena.

To je tačno, uz sve Orešnik ima mamce a i u terminalnoj fazi leta se sa bojevom glavom može manevrisati, plus podmunicija i velika brzina(3 km/s) ipak sam mišljenja da je Orešnik raketu moguće skrenuti sa putanje prema meti. To nećemo sigurno znati dok se ne proba, a za sada niko nije branio napad Orešnika.
Pošto Amerikanci imaju Minuteman III (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39833.msg678251#msg678251) koja je još brža 6–7 km/s, ne mogu baš da verujem da nisu u stanju da naprave odbranu.

Možda ste i u pravu, samo ne verujem u nemoguće. Kako rekoše Boro i Putin, za sada nema odbrane od dejstva Orešnika, danas je nema niko na svetu, sutra ili za neko vreme je možda bude neko imao, ali danas smo u posedu rakete od koje nema odbrane.

Slažem se da Merkava nije najbolji primer za poređenje, ali to mi je prvo palo na pamet.

Rusi ovakve rakete tipa Minuteman, obaraju antibalističkim raketnim sistemima A-135 (A-235) sa raketama presretačima sa nuklearnim bojevim glavama na primer Gazela i Gorgonj, tako da tu već ulazimo u potpuno novo polje borbe. Zato i kažem da je sistem antibalističke borbe, "druga zverka" i da je pomalo zapostavljena danas.

Amerikanci su za presretanja sovjetskih ICBM imali svoje nuklearne Spartane i Sprinteve, u sklopu sistema Sentinel/Safeguard, ali je sistem napušten, jer je shvaćeno da je "najbolja odbrana od protivničkih ICBM, posedovanje sopstvenih ICBM" (i to ako može više od protivnika)...

Hvala ti što si me stavio u isti koš sa tim velikim čovekom. :D

Zašto duboko dvojim ta THAAD može oboriti Orešnik...

Probam zamislit kako THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) kinetička raketa duljine 60 cm, bez eksploziva, brzine od 8 Maxa, pokušava direktno pogoditi Orešnik kinetičku sub raketu bez eksploziva, u terminalnoj fazi leta brzine 11+ Maha, uz to skrivene u izraženom stupu plazme koju kreira oko sebe. Skrivene plazmom za radarski, optički i termalni sustav detekcije i navođenja presretača na nju.

Pogodak rakete u raketu pritom mora biti direktan (kinetic kill) - CEP 0 metara.
Ako je promaši koji metar - ništa od obaranja.

Stoga mislim da, u doglednoj budućnosti, od obaranje Orešnika u završnoj fazi leta prema cilju nema ništa.

Poruka iz Roskosmosa: Vojska će imati dovoljno raketa Orešnik

Rusija ima sve mogućnosti da zadovolji potrebe vojske za raketama Orešnik, rekao je generalni direktor Roskosmosa Jurij Borisov.

"Kada je riječ o visokopreciznim sistemima, u posljednje dvije godine ili više, mi smo već nekoliko puta povećali proizvodnju ovog tipa naoružanja na potrebnu količinu", rekao je Borisov.

Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je ranije da je Ukrajina 19. novembra napala ciljeve u Kurskoj i Brjanskoj oblasti koristeći američke rakete dugog dometa Atakms i britanske rakete dugog dometa Storm šedou.

Kao odgovor, Rusija je 21. novembra izvršila kombinovani udar na ukrajinski vojno-industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku.

U borbenim uslovima testiran je jedan od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa Orešnik, u ovom slučaju sa hipersoničnom balističkom raketom bez nuklearne bojeve glave.


Izvor (https://www.atvbl.rs/lat/vijesti/svijet/poruka-iz-roskosmosa-vojska-ce-imati-dovoljno-raketa-oresnik-1-12-2024)

Otkriveno poreklo Orešnika: Direktor Roskosmosa tvrdi da ova tehnologija stoji iza ruske smrtonosne rakete (VIDEO)

Desetog dana nakon što su ruske oružane snage pogodile grad Dnjepropetrovsk u Ukrajini projektilom Orešnik, počelo je da izlazi više detalja o njegovom poreklu.

Pošto je raketa Orešnik delo Roskosmosa, pretpostavlja se da ju je razvio Roskosmos u okviru programa za stvaranje nove generacije balističkih raketa.

Iako je primarna funkcija Roskosmosa vezana za istraživanje svemira i satelitske tehnologije, organizacija učestvuje i u razvoju raketa sa vojnom primenom, često u saradnji sa ruskim vojno-industrijskim strukturama.

Moguće je da je projektil prvobitno projektovan kao raketa-nosač. U istoriji Roskosmosa postoji projekat pod nazivom Orešnik, a ovaj raketni sistem je posebno razvijen kao lansirno vozilo.

Raketa-nosač Orešnik, koju je razvio Roskosmos, predstavlja inovativan pristup lansiranju malih satelita. Ovo je deo napora Rusije da zauzme veći udeo na globalnom tržištu kompaktnih satelitskih sistema, koji brzo rastu zahvaljujući komercijalnim i naučnim primenama.

Raketa je zamišljena kao isplativa alternativa većim i složenijim lansirnim raketama, kao što su rakete Sojuz i Angara, koje su dizajnirane za veće i teže misije.
Tehnološki, Orešnik koristi ekološki prihvatljiva goriva, prvenstveno tečni metan i kiseonik. Ovo ga čini konkurentnim međunarodnim sistemima kao što su rakete koje su razvili SpaceX i Rocket Lab, koji takođe naglašavaju smanjenje štetnih emisija.

Pored svojih ekoloških prednosti, sistem je optimizovan za brzu pripremu i lansiranje, što ga čini posebno korisnim za misije sa kratkim rokovima ili zahtevima za fleksibilnošću.

Projekat naglašava mobilnost i svestranost. Raketa se može lansirati sa tradicionalnih lansirnih mesta, kao što su Pleseck i Bajkonur, ali i sa manjih, mobilnih platformi, čime se povećava njena operativna primenljivost.

Sa kapacitetom nosivosti pogodnim za mikrosatelite i male satelitske konstelacije, Orešnik je namenjen misijama za posmatranje Zemlje, pokrivenosti internetom i drugim aplikacijama gde su mali sateliti ključna komponenta.

Razvoj Orešnika je strateški potez Roskosmosa da ostane konkurentan u sve komercijalizovanijoj svemirskoj industriji.

Fokus Rusije na lakim lansirnim raketama nije slučajan – to je sektor u kojem će isplativost i mogućnosti masovne proizvodnje igrati sve važniju ulogu u privlačenju međunarodnih klijenata. Ako projekat uspe, to bi mogao biti značajan korak ka modernizaciji ruskog svemirskog programa.

Dakle, može se pretpostaviti da bi nakon Borisovljeve izjave i istorijskog postojanja takve rakete, Orešnik mogao biti hibridni projekat sa komponentama koje potiču iz ruskih svemirskih i vojnih tehnologija.

Raketa je pozicionirana kao savremeno oružje velike brzine i manevrisanja, koristeći tehnologije koje komplikuju njeno presretanje odbrambenim raketnim sistemima.
Šta znamo iz ruskih izvora o ovom Orešniku korišćenom 21. novembra protiv ukrajinskog grada Dnjepra? Prema ruskim izvorima, raketa je bila opremljena konvencionalnim bojevim glavama i pri udaru je dostigla brzinu od preko 13.000 km/h.

Primarni cilj napada bila je fabrika Južmaš, ključno preduzeće za raketnu tehnologiju u Ukrajini. Prema nekim izvorima, udar navodno nije prouzrokovao značajnu štetu, ali se smatra demonstracijom vojne moći i psihološkim oruđem.

Orešnik je raketa srednjeg dometa nove generacije koja, prema ekspertima, koristi „uzvišenu“ putanju, tipičnu za probna lansiranja, čime se smanjuje mogućnost presretanja.

Međutim, izjava Borisova u potpunosti je u suprotnosti sa tvrdnjama zapadnih stručnjaka. Zapadni eksperti vide raketu Orešnik kao novi korak u vojnoj strategiji Rusije, tvrdeći da ona ne predstavlja fundamentalnu tehnološku inovacija, već je evolucija postojećih raketa koje koristi Rusija.
Prema zapadnim stručnjacima, raketa je verovatno izvedena iz serije RS-26 „Rubež“, balističke rakete srednjeg dometa razvijene pre više od decenije. Neki izvori sugerišu da bi Orešnik mogao biti modifikovana varijanta koristeći dobro poznate tehnologije za strateški uticaj, ali prilagođena za nove svrhe.

Postoje i analize koje sugerišu da je raketa Orešnik više promotivna demonstracija nego prava strateška inovacija. Prema njihovim rečima, cilj Rusije ovakvim demonstracijama je da poveća svoju vojnu moć u očima sveta, stvarajući utisak napretka dok zapravo prilagođava stare rakete.

Tehnologija Orešnika verovatno deli mnoge karakteristike sa ruskim raketama srednjeg i dugog dometa, kao što je mogućnost izbegavanja otvorenih radarskih mreža, kao i velike brzine u atmosferi.

Jurij Borisov, direktor Roskosmosa, koji pominje da bi Roskosmos mogao da obezbedi Ministarstvu odbrane kontrolu nad raketnim sistemom Orešnik, sugeriše važan strateški potez, demonstrirajući blisku vezu između ruskog svemirskog programa i njene vojne industrije.

Ovo ukazuje da bi tehnologija koju je razvio Roskosmos mogla da se prilagodi i koristi u vojne svrhe kao deo integracije svemirskih tehnologija u odbrambenu infrastrukturu.
Ova izjava afirmativno pokazuje da bi projektil Orešnik mogao imati i civilnu i vojnu primenu. Prelazak sa lansiranja malih satelita na vojne funkcije je logičan za Rusiju, koristeći postojeću infrastrukturu i tehnologije za proširenje vojne moći.

Mogućnost brzog i jednostavnog prenosa kontrole nad takvim projektilima naglašava efikasnost i fleksibilnost projekta, koji se razvija za više namena od samog lansiranja satelita.

Štaviše, ova izjava je jasan signal Rusije da se njene svemirske tehnologije mogu brzo prilagoditi za vojne svrhe, čime se povećava potencijal zemlje da kreira nove strategije za svemir i vojnu bezbednost.

Ova integracija civilnih i vojnih tehnologija mogla bi biti ključna za jačanje pozicije Rusije na globalnoj sceni u budućim geopolitičkim sukobima.

BulgarianMilitary.com podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin 21. novembra izjavio da su SAD i njihovi saveznici u NATO-u prethodno odobrili upotrebu preciznog oružja dugog dometa, što je dovelo do napada na ruske vojne objekte u oblastima Brjanska i Kurska od strane američkih i Britanske rakete.

Prema Putinovim rečima, kao odgovor na ove napade, Moskva je prvi put upotrebila svoju najnoviju nenuklearnu balističku raketu srednjeg dometa „Orešnik“, pogodivši objekat u okviru ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa — fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku.

[attachment=1]



Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1435611/otkriveno-poreklo-oresnika-direktor-roskosmosa-tvrdi-ova-tehnologija-stoji-iza-ruske-smrtonosne-rakete-video)

Evo i jedna pesmica o Orešniku! :)  :super

https://www.youtube.com/watch?v=LJnt_k6TaFs

Orešnik IRBM: šta znamo i šta ne znamo

U novembru 2024. Moskva je preduzela dva važna koraka ka jačanju strateškog odvraćanja. Prvo, usvojeni su i objavljeni ažurirani Osnovi državne politike o nuklearnom odvraćanju. Drugo, izveden je „borbeni test“ najnovijeg raketnog sistema Orešnik udarom na teritoriju Ukrajine.

Tako se dogodilo: Rusija je dugo hodala (pa čak i gurala) do lansiranja Orešnik. Ne ulazeći previše duboko u istoriju, postoje dva glavna faktora na koja vredi obratiti pažnju.

Ugovor o raketama srednjeg i manjeg dometa (INF) je 2019. godine prekinut. Posle toga, Rusija je jednostrano uvela moratorijum na razmeštanje takvih sistema. Međutim, sve ovo vreme SAD su aktivno razvijale, testirale i čak privremeno razmeštale rakete ove klase, namerno ignorišući ruski moratorijum. Moskva je na ovo reagovala suzdržano, što se doživljavalo kao slabost ili dokaz tehnološke zaostalosti. Istovremeno, Rusija je najavila razvoj kopnene verzije krstareće rakete Kalibr, kao i nečega što se zove kopneni hipersonični raketni sistem srednjeg dometa. Na osnovu izjava glavnokomandujućeg Raketnih strateških snaga generala Karakajeva, rad na ovim sistemima (barem delu Orešnika) je intenziviran prošle godine, u leto 2023. Možda ćemo jednog dana saznati šta tačno poslužio kao dodatni podsticaj, ali za sada ćemo se usuditi da odgovor pretpostavimo po nominalnoj vrednosti: katalizator je bila Specijalna vojna operacija (SVO). Kao rezultat toga, danas se najavljuje da je čitav niz relevantnog naoružanja blizu pripravnosti.

Upravo je tok SVO, odnosno konkretne akcije pripadnika grupe za podršku Ukrajine, postale poslednja kap koja je prelila čašu koja je dovela do borbenog lansiranja Orešnika. Moskva je više puta – i na svim nivoima – upozoravala, ako Kijevu bude data dozvola da udari duboko u teritoriju "stare" Rusije raketama dugog dometa zapadne proizvodnje, to će dovesti do nagle eskalacije sukoba. Verovatno zbog nedostatka jasnoće u objašnjenju konkretnih posledica prošlih slučajeva ignorisanja ovakvih upozorenja — a ponekad je čak i vrhovni komandant morao da se bavi ovim. Čak i u slučaju Orešnik, objašnjenja se daju sa najvišeg nivoa — ovog puta je „kolektivni Zapad“ odlučio da pokuša da pomeri granice prihvatljivog. Svoju ulogu su odigrali i domaći politički razlozi SAD: želja da se demonstrira posvećenost podršci Ukrajini i istovremeno smanji manevarski prostor administraciji Donalda Trampa.

Organizaciona pitanja

Pre nego što nastavimo sa opisom tehničkih karakteristika ovog oružja, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko organizacionih pitanja. Sada znamo da je Orešnik raketa srednjeg dometa: može da ima i nenuklearnu opremu i biće stavljena u službu Raketnih snaga strateškog značaja. Ali kako će tačno biti organizovano borbeno dežurstvo novog sistema? Po svemu sudeći, nisu mu potrebni „karavani” i infrastruktura uporediva sa onima potrebnim za Jars i Topolj. Umesto toga, Iskander-M i odgovarajuće raketne brigade kopnenih snaga ovde mogu delovati kao analog. Drugo pitanje se odnosi na sistem komandovanja i upravljanja, uključujući isporuku naloga za lansiranje i uvođenje zadataka leta. Da li je analogija sa „velikim“ projektilima, sa ICBM nuklearnim oružjem, prikladna ovde? Da li se koriste druge C3 „petlje“? Kako se (i da li) vrši stalna interakcija sa obaveštajnim agencijama i izviđačkim trupama? Da li će snabdevanje i održavanje specijalnih bojevih glava više podsećati na praksu Raketno-strateških snaga ili su moguće analogije sa nestrateškim nuklearnim naoružanjem?

Uostalom, kako će se organizovati priprema operatora? Naravno, sada značajnu ulogu igraju industrija i projektantski biroi, ali će u budućnosti morati da se otvore bar kursevi za prekvalifikaciju, odnosno odgovarajuće specijalnosti na Vojnoj akademiji raketnih snaga strateškog značaja. Još nije jasno gde će tačno pukovi sa novim raketnim sistemom biti uključeni — u nove raketne divizije ili u stare? Gde će Orešnici biti raspoređeni — u Belorusiji, kako sugeriše Aleksandar Lukašenko, iza Urala, na Dalekom istoku, u novom Lenjingradskom vojnom okrugu?

Tehničke karakteristike

Sada nekoliko reči o „zavrtnjima i zakovicama“. Vratimo se zvaničnim izjavama i javno dostupnim video materijalima iz kojih manje-više pouzdano znamo sledeće:

Orešnik je opremljen teretom tipa MIRV sa višestrukim hipersoničnim bojevim glavama, uključujući i nenuklearne varijante.
Verovatno i same bojeve glave mogu imati kasetni teret.

Možda je Orešnik opremljen jedrećim krilatim vozilima za ponovni ulazak, ali u stvari, bojeve glave MRBM i ICBM već se približavaju cilju hiperzvučnom brzinom. U isto vreme, „hipersonično oružje“ je obično ono koje je sposobno da se kreće i manevriše unutar atmosfere značajno vreme odgovarajućom brzinom.

Destruktivna moć nenuklearnog tereta još uvek nije impresivna u pogledu razmera razaranja (naravno, nema govora o prskanju Južmaša u atome), ali očigledno omogućava nanošenje efikasnih udara po podzemnim objektima — ako je zaista bilo moguće postići dovoljnu tačnost.

Za raketne odbrambene sisteme Orešnik je, naravno, teška meta (možda najteža do sada) zbog svoje brzine i navodne manevarske sposobnosti bojevih glava na terminalnoj deonici leta. Međutim, uspešnim spletom okolnosti, sve se može presresti, uključujući i ovu raketu.

Naziv proizvoda u obliku drveta ukazuje na srodstvo sa Topoljem, a možda i hipersoničnim „Ančarom“, koji je razvio Moskovski institut za termičku tehnologiju. „Laki“ ICBM „Rubež“, projekat koji je pauziran krajem prošle decenije, često se pominje kao jedan od navodnih predaka sistema Orešnik.

Orešnik je najverovatnije raketa na čvrsto gorivo, što je generalno norma za ovu klasu savremenih proizvoda. Gorivo i projektil bi verovatno trebalo da budu visokog nivoa tehničkog savršenstva, iako bi mogli biti inferiorni od budućih zapadnih modela zbog ograničenog pristupa naprednoj bazi elemenata.

Lanser je mobilan, može da liči na Pioner ili, recimo, na kasnosovjetske IRBM—Skorost.

Izgledi

Rusija je razvila i testirala borbeni raketni sistem srednjeg dometa sposoban da gađa ciljeve unutar evropskog kontinenta, kako u nenuklearnom tako iu nuklearnom režimu. Kompleks, očigledno, ima hipersoničnu varijantu nosivosti, tako da smo ponovo ispred SAD: njihov „Tamni orao“ tek treba da bude uspešno testiran sa standardnog lansera. Naravno, Kina i Iran imaju slične rakete, ali bez više bojevih glava.

Kako protivnik može da odgovori? U kontekstu SVO, malo je verovatno da će biti oštrih koraka, ali se jasno podsećamo na pretnju zaoštravanja neprijateljstava. Štaviše, pokazali smo mogućnost nastavka eskalacije u prednuklearnoj fazi, kako unutar postojećeg pozorišta operacija, tako i šire. Međutim, nuklearni prag je takođe malo snižen.

U globalnijem smislu, očekuje se da će posledice biti veoma ozbiljne, a mogući su i pozitivni i negativni scenariji. Najbolji ishod bi bila suštinska razmena mišljenja sa SAD o „moratorijumu nakon INF“ i paralelno jednostrano ograničavanje raspoređivanja raketa srednjeg dometa u Evropi.

Međutim, moguća je i dalja, sve brža trka u naoružanju — i ofanzivna i defanzivna. U Evropi se već neko vreme govori o potrebi razvoja sopstvenih raketa dugog dometa na kopnu kako ne bi zavisili od Amerikanaca po ovom pitanju. U Francuskoj se govori o svrsishodnosti novog raspoređivanja balističkih raketa sa kopna, doduše sa dometom od oko 1000 km. Takođe se govori o prenameni američkih lokacija Aegis Ashore u Rumuniji i Poljskoj da bi se suprotstavile ruskom raketnom arsenalu. Možemo očekivati i pojavu američkih THAAD raketnih odbrambenih baterija u Evropi, iako ih SAD u ovom trenutku nemaju dovoljno za druga polja operacija.

Umesto epiloga

Evropa se približila prelazu u prvu četvrtinu 21. veka u uslovima oružanog sukoba visokog intenziteta i nove raketne krize. Još uvek je teško predvideti da li ćemo mi i naši susedi izaći iz toga bez gubitaka, ali jedini način da se prekinu aktuelni trendovi može biti samo rešavanje legitimnih zabrinutosti u oblasti vojne bezbednosti. U suprotnom, čekaju nas godine i godine trke u naoružanju i života na buretu baruta, spremnog da eksplodira u svakom trenutku bez dodatnih razloga.


Izvor (https://russiancouncil.ru/en/analytics-and-comments/analytics/oreshnik-irbm-what-we-know-and-what-we-don-t-know/)

Državna vlada je navela koliko balističkih raketa srednjeg dometa tipa Rubež ili Orešnik može da proizvede Ruska Federacija godišnje

Balističke rakete srednjeg dometa su manje i jeftinije od interkontinentalnih balističkih raketa, a ovo je jedna od kalkulacija Kremlja

Glavna uprava za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine navela je procene stope proizvodnje ruskih balističkih raketa srednjeg dometa – reč je o raketama tipa RS-26 „Rubež” ili „Orešnik”.

Reč je o pokazatelju od 25 balističkih raketa srednjeg dometa godišnje, koji su postali poznati zahvaljujući odgovoru na zahtev izdanja „Babel”. Kako je navedeno, ovaj parametar je dobijen iz iskustva proizvodnje interkontinentalnih balističkih raketa „Jars”

Ali ovo je bez preciziranja pod kojim uslovima, na primer, ako je proizvodni kapacitet u potpunosti usmeren samo na ove rakete, ili ako je očuvana proizvodnja interkontinentalnih „Jarsa” i drugih, zato što se sve ove rakete, a reč je i o „Bulavi“ za podmornice, proizvode u pogonima „Votkinskog zavoda“ u Udmurtiji.

Od strane Defense Express-a napominjemo da je stopa proizvodnje „Jarsa“ u Ruskoj Federaciji, prema njihovim pohvalama na nivou 2019. godine, iznosila 20 jedinica godišnje. To je, najverovatnije, reč o tome da se pokazatelj 25 uslovnih „Rubeža“ ili „Orešnika“ u Ruskoj Federaciji može postići samo obustavom ili, bar, značajnim smanjenjem proizvodnje interkontinentalnih raketa. Ovo je sasvim logično, s obzirom da je balistička raketa srednjeg dometa manja i jeftinija od interkontinentalne balističke rakete.

Zaustavljanje proizvodnje interkontinentalnih raketa verovatno neće odgovarati Kremlju. Ali povećanje proizvodnje naoružanja ovog tipa zahteva proširenje ne samo „Votkinskog zavoda”, gde se vrši konačna montaža, već i mnogih njegovih izvođača. I takvi procesi se već beleže, na primer, Rusija proširuje svoje kapacitete za proizvodnju motora na čvrsto gorivo koji se koriste u ovim raketama.

Sasvim je moguće da generalno Kremlj planira da brzo počne sa stavljanjem u službu balističkih raketa srednjeg dometa, koje bi trebalo da budu usmerene, pre svega, na Evropu. Štaviše, za ovo polje vojnih dejstava Moskvi je dovoljno da ima rakete dometa od 3,5 hiljada km, što će joj omogućiti da sa sopstvene teritorije stigne bar do Portugalije. Ali sve interkontinentalne rakete će ciljati samo na SAD.

Trenutak lansiranja IRBM RSD-10 Pionir:

[attachment=1]

Trenutak lansiranja ICBM RS-24 Jars:

[attachment=2]


Izvor (https://defence-ua.com/news/u_gur_nazvali_skilki_balistichnih_raket_serednoji_dalnosti_tipu_rubezh_chi_oreshnik_mozhe_virobljati_na_rik_rf-17367.html)

Putin potvrdio da bi Rusija mogla da rasporedi "Orešnik" u Belorusiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin podržao je predlog beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka da se na teritoriji Belorusije rasporedi najnoviji sistem "Orešnik".

"Želim javno da Vas zamolim da najnoviji sistemi naoružanja, pre svega 'Orešnik' budu raspoređeni u Belorusiji. Imamo određena mesta gde možemo da rasporedimo to oružje. Samo uz jedan uslov – da ciljeve tog oružja određuje vojno-političko rukovodstvo Belorusije", obratio se Lukašenko Putinu nakon potpisivanja sporazuma u Minsku.

Putin je istakao da postoji mogućnost da "Orešnik" bude raspoređen na teritoriji Belorusije u drugoj polovini 2025. godine, kako se bude povećavala serijska proizvodnja tih sistema u Rusiji i kako ti raketni sistemi budu isporučivani ruskim strateškim jedinicama.

"Što se tiče mogućnosti raspoređivanja takvog, otvoreno rečeno, strašnog oružja kao što je 'Orešnik' na teritoriji Belorusije, pošto smo danas potpisali Sporazum o bezbednosnim garancijama uz primenu svih raspoloživih snaga i sredstava, smatram da je raspoređivanje takvih sistema kao što je 'Orešnik' na teritoriji Belorusije moguće... Naravno, takvi najnoviji sistemi kao što je 'Orešnik' nemaju analoga u svetu. U slučaju grupne primene, oni su uporedivi sa upotrebom nuklearnog oružja, ali ne predstavljaju oružje za masovno uništenje", rekao je Putin.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/83449/rat-u-ukrajini/vest)

Mogućnosti raketnog kompleksa Orešnik iz Belorusije, preciznije iz rejona Bresta kao moguće lokacija razmeštanja:

[attachment=1]

Putin je najavio potrebu pokretanja serijske proizvodnje Orešnika

Serijska proizvodnja raketnog sistema Orešnik, koji je uspešno korišćen tokom specijalne vojne operacije (SVO), trebalo bi da bude obezbeđena u bliskoj budućnosti. Ovo je saopštio predsednik Rusije Vladimir Putin 16. decembra, govoreći na sednici kolegijuma ruskog Ministarstva odbrane.

„Najnovije novo oružje u Rusiji je raketni sistem srednjeg dometa Orešnik. U novembru, kao odgovor na napade na teritoriju naše zemlje zapadnim oružjem, uspešno je primenjen. Korišćena je hipersonična balistička raketa bez nuklearne bojeve glave. U bliskoj budućnosti mora se obezbediti serijska proizvodnja takvih kompleksa kako bi se zaštitila bezbednost Rusije i naših saveznika, i to će biti urađeno“, rekao je Putin.

Ruski lider je napomenuo da su savremeni rizici povezani sa američkim raspoređivanjem raketa srednjeg dometa u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu (APR).

„Na takve pretnje ćemo odgovoriti sveobuhvatno. Istovremeno, najvažniji zadatak je da se obezbedi blagovremeno otkrivanje lansiranja takvih raketa i njihovo presretanje. Istovremeno, potrebno je otkloniti sva pitanja serijske proizvodnje i primene ovakvih domaćih udarnih sistema, uključujući i hipersonične“, rekao je on.


Izvor (https://iz.ru/1807915/2024-12-16/putin-zaiavil-o-neobkhodimosti-zapuska-seriinogo-proizvodstva-oreshnika)
 

Питање је шта значи "серијска производња". Основа ове ракете је стратегијска ракета, можда са модификацијама погона, али свакако са другим бојевим одсеком и комплексом навођења. Ракета је скупа и ја оцењујем (научним методом "прстом у мармељад") производне могућности на око 20-30 ракета годишње, ако се тиме не угрожавају други приоритетни програми. Сад видим да је Кубовац коментарисао управо тај неки мој број, али уз ограду да то може угрозити друге програме. Маа, бре, све зависи од пара, а пара за сада има. Погони сад раде даноноћно - круглосуточно, round the clock, не као 2019. Наравно, треба прво направити одређену количину ракета, а не пуцати их како излазе из фабрике.

Navodno satelitske snimke oštećenja u fabrici Juzmaš:

[attachment=1]

[attachment=2]

"Verujem da ove slike potvrđuju procenu Teda Postola da kinetički projektili Orešnik isporučuju približnu energiju bombe od 250 kg, iako je priroda ove energije drugačija. Projektili se kreću tako brzo da probijaju rupu kroz skoro sve dok ne udare u zemlju. Kada vidimo dovoljno ozbiljan kvar krova da bismo dobro videli štetu, vidimo krater od udara prečnika 100 stopa i mnogo prljavštine. To znači da projektil prodire u ili kroz temelj zgrade. Ove strukture su izgradili Sovjeti i izuzetno su čvrste, tako da ako su projektili u stanju da ih probiju i stignu do zemlje (ili da pretvore temelje u prah dovoljno da izgledaju kao zemlja), dakle isporučuju mnogo energije."


Izvor (https://www.amerikanets.com/p/yuzhmash-and-oreshnik-demystified)

Može li se nova ruska raketa Orešnik presresti protivraketnim sistemima NATO-a iz Rumunije ili Poljske?

26.12.2024.
 
Nova ruska balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, prvi put korišćena 21. novembra za gađanje ukrajinskog grada Dnjepra, sada je tema debate u medijima.

Iako na zapadu pokušavaju da relaksiraju javnost tezom kako Orešnik nije sasvim nova raketa, već nadograđena verzija, ona zaista predstavlja do sad neviđen izazov za zapadne sisteme protivraketne odbrane.

Ovo je svakako dalo dodatni „vetar u leđa“ istoku i globalnom jugu kada je reč o tome koliko je NATO sposoban da presretne rusko hipersonično oružje.

Orešnik se, pored ostalog, može opremiti i nuklearnom bojevom glavom. Raketa je premijerno precizno pogodila cilj u Ukrajini u novembru mesecu, kao odgovor na ukrajinske napade američkim raketama ATACMS na rusku teritoriju.

Raketa koja je gađala vojnu fabriku “Južmaš”, naravno, bila je opremljena konvencionalnom bojevom glavom.

Vojni lideri Severnoatlatske alijanse priznaju da je Orešnik ekstremno teško presresti i upozorili su zemlje članice da hitno razviju nove sisteme PVO u cilju odgovora na ove pretnje.

Sa druge strane, i NATO poseduje pojedine sposobnosti i rakete koje su izuzetno teške za presretanje ruskim odbrambenim sistemima.

Međutim, korišćenje Orešnika dalo je „materijal“ brojnim medijima, pa su počeli da analiziraju koji bi sistemi mogli da se suprotstave ovoj „novoj“ ruskoj balističkoj raketi srednjeg dometa.

Može li se iz Rumunije ili Poljske presresti nova ruska raketa Orešnik?

Očekivano, kratak odgovor bi glasio „gotovo nemoguće“. Prostom analizom dolazi se do zaključka da postoje tri američka sistema koja bi mogla da pokušaju presretanje Orešnika.

U pitanju su sistemi Patriot sa raketama PAC-3, zatim raketni PVO sistem THAAD, za koji američki eksperti veruju da jedini imao neku šansu, i Aegis Ashore, mornaričko-kopneni sistem koji u najnovijoj verziji postoji i u Rumuniji, a nedavno i u Poljskoj, gde su ga Amerikanci pustili u rad.

Kijev je od SAD nekoliko puta tražio THAAD sistem, međutim, nikada nisu stigle čak ni naznake da bi mogao čak ni u budućnosti da bude raspoređen u Ukrajini.

U Rumuniji se Aegis Ashore u svakodnevnom govoru naziva „štit iz Deveselua“, raspoređen s ciljem da štiti Evropu od navodnih “iranskih interkontinentalnih raketa”.

Nabrojani kompleksi nemaju nikakve šanse da presretnu rakete Orešnik, čak ni kada se raketa nalazi u fazi ubrzanja – što je ujedno i najranjiviji trenutak.

Domet lansiranja Orešnika prelazi 5.000 km, što odgovara balističkoj raketi srednjeg dometa, dok najveći domet ovih zapadnih protivraketnih sistema ima Aegis Ashore, ali on ne prelazi 1.200 km.

Teoretski, Orešnik bi mogao da bude presretnut raketom SM-3 sistema Aegis Ashore (razmešten i u Rumuniji). U praksi, verovatnoća za tako nešto je blizu nule.

Narodskim jezikom ovo je u jednom od svojih nedavnih govora objasnio ruski predsednik Putin: ’Potrebno je vreme da se preleti takva daljina, ali već za nekoliko sekundi počinjemo da odvajamo bojeve glave – i to je to, gotovo je, voz je otišao’.

Podsetimo na još jednu činjenicu. Rusi su najavili Sjedinjenim Državama da će upotrebiti raketu srednjeg dometa čak pola sata pre lansiranja na fabriku Južmaš.

U Rumuniji je sistem Aegis Ashore iz Deveselua postao operativan 2016. godine. Sistem je nedavno modernizovan i raspolaže antibalističkim radarom i 24 rakete-presretača SM-3.

Reč je o sistemu koji služi za detekciju, praćenje, presretanje i uništavanje balističkih raketa u letu. Koristi raketu tipa Standard Missile-3 (SM-3), koja nema eksplozivnu bojevu glavu, već uništava neprijateljsku raketu sudarom.

Aegis Ashore je deo NATO-ovog sistema protivraketne odbrane i njime upravljaju isključivo Amerikanci. Sistem Aegis Ashore dopunjen je sličnim sistemom u Poljskoj, koji je nedavno postao operativan.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2024/12/26/moze-li-se-nova-ruska-raketa-oresnik-presresti-protivraketnim-sistemima-nato-a-iz-rumunije-ili-poljske/)

Samo da se podsetimo; U vreme izgradnje kako radarskih stanica kako i silosa za ABM(protiv balistićke rakete)veći dio nas (pored Rusa) negirali smo izjave zapadnih zvanićnika kako SAD tako i NATO, da se gradi taj štit za odbranu protiv kako su oni rekli "rogue states" - odpadnićkim zemljama, kao što su Iran i Sjeverna Koreja.... E da... baš.

@Brok

Raketa se označava kao SM-3 IIA i deo je Aegis sistema za presretanje balističkih projektila na srednjem delu njihove putanje. Radi se o 4-stepenoj raketi kod koje 3 stepena imaju sopstveni motorni pogon, a raketa dostiže maksimalne brzine do 13,2 Maha. Ima pogon do cca 30 sekundi do udara (kinetički efekat). Na kraju ima složeni gimbalni višekanalni IC tragač za pronalaženje cilja i završno samonavođenje.

Dakle, ne čeka raketu kada ona počne da ulazi u re-entry fazu. Naravno, raketa se opskrbljava podacima sa snažnih radara sistema Aegis koji vrše praćenje cilja ali i vrše diskriminaciju mamaca i lažnih ciljeva od stvarnog, kao i vrše korekciju putanje leta rakete. Tu je zamišljena i podrška satelita i svašta nešto.

Ali, po meni, ovo je najrealniji scenario mogućeg obaranja Orešnika ili sličnog projektila. Čim on uđe u re-entry fazu i počne da "ispušta" bojeve blokove i lažne ciljeve (deflektore i sl.), stvar se višestruko komplikuje i tu u principu deluju samo nuklearni presretači.

Sa druge strane, oko "fenomena plazmenog omotača" postoje brojne mistifikacije, ali ipak je projektil "iza plazme" vidljiv za radare, pod uslovom da su u pitanju radari koji mogu da prate ciljeve koji lete tim brzinama, jer se ciljevi prati i preko brzine, a selektor brzine će prikazati "promenu" i na radaru će se pojaviti "pačka". Ali zato su ti radari ogromne snage i veličine, bilo da se radi o metarskim i decimetarskim sovjetskim i ruskim radarima ranog otkrivanja poput onih iz radarskih sistema Voronjež ili radarskih sistema za praćenje i navođenje presretača Don-2 koji su veličine omanje piramide u Egiptu ili se radi o centimetarskim radarima poput onog sistema Aegis ili THAAD kome treba 2 kontejnera od 30 tona da ga hlade i još jedan takav da ga napaja.

Na kraju krajeva, gotovo svaka balistička raketa koja spada u srednji, a po pravilu svaka koja spada u intermedijarni srednji ili interkontinentalni domet je hipersonična, makar samo u re-entru fazi (srednji domet). ICBM se "spušta" brzinama preko 20 Maha.

Zato su i Sovjeti, danas Rusi, a i Ameri konstruisali onolike radarske strukture sa više tipova radara i za rano otkrivanje, i za praćenje i za diskriminaciju. Kasnije je sve to uglavnom složeno u jedan ili dva radara.

Takođe, rakete koje imaju "hit to kill" sposobnost imaju najčešće IC glave, upravo zato da "osete" toplotu koju stvara plazmeni "omotač" koji se kao "rep komete" vuče sa strane i iza projektila.

Druga opcija je naravno, kao što sam već pomenuo, projektil-presretač sa nuklearnom bojevom glavom, kada više ništa ne daje efekat, mada su i ti presretači konstruisani za projektile sa jednom bojevom glavom. Sada, kada projektili imaju unutar jednog re-entry vozila 3, 6 ili 8 bojevih glava (blokova), pa čak onda i unutar tih bojevih glava (blokova) po 6 još manjih, onda se postavlja pitanje da li uopšte ima odbrane i da li se isplati lansirati nuklearku praktično iznad glava sopstvenih građana na ovakav projektil (kao što je Orešnik) koji nije naoružan nuklearnom bojevom glavom, a koji se "spustio" na visine sa kojih počinje "da ispušta" submuniciju. Poslednji niz submunicije se čak ispušta na visinama ispod 10-12 km, što znači da leti sekund-dva ili kraće do zemlje. Kakva odbrana, kakvi bakrači.

Kubovac, nisam ja autor teksta, to su kolege sa Oružja Online (https://oruzjeonline.com/2024/12/26/moze-li-se-nova-ruska-raketa-oresnik-presresti-protivraketnim-sistemima-nato-a-iz-rumunije-ili-poljske/).

Obzirom da si objasnio, preneta vest neka ostane.

Znam, samo se "nastavljam" na objavu. Neko moje viđenje svega toga oko problematike obaranja projektila poput Orešnika...onako "na prvu"...  ;)

Ako, ako, trebaju nam ovakvi usko stručni tekstovi. :klap

Verovatno se mnoge kolege pitaju zašto Rusi nisu lansirali još neki "Orešnik" posle prvog lansiranja 21.11.2024. I sam sam razmišljao o tome, a danas mi je članak koji sam pročitao na internetu razjasnio neke dileme:

Rusi ne lansiraju više "Orešnik" jer su NATO i SAD povećali izviđačke aktivnosti iznad oblasti iz koje je prvi lansiran, čak su menjali putanje leta nekih satelita da bi to područje stalno držali na oku. Istovremeno, u Poljskoj je borbena gotovost izviđačkih sistema podignuta na viši nivo a iznad Crnog mora vrlo često lete NATO izviđački avioni, uglavnom britanski.

Šta zanima Zapad u vezi "Orešnika"? Pa, ukratko, sve: karakteristike starta rakete, vreme rada motora, trajektorija leta, vreme kada dostiže hipersoničnu brzinu...

Zato Rusi ne lansiraju nove rakete, a mislim i kada lansiraju sledeću da će to biti, na primer, iz severnih oblasti zemlje, a ne sa Kapustin Jara.

Istovremeno, upravo "Orešnik" i njegovo potencijalno lansiranje može da bude razlog da Zapad gurne Ukrajinu u još jednu beznadežnu avanturu poput Kurske, računajući da će tako dovoljno izazvati Ruse.

ТХААД и Аегис су немоћни против Хазел

Британски центар за војна истраживања објављује разочаравајуће закључке након темељне студије употребе Орешника дуж Дњепра. Експерти центра су закључили да пројектил коришћен против Украјине није садржао експлозив. 36 подмуниције је проузроковало штету искључиво кинетичком енергијом.

Центар даје стручна мишљења:

„Наши модели противракетне одбране показују да се амерички ТХААД и Аегис системи не могу користити за супротстављање Орешнику и мало је вероватно да ће постићи потребну поузданост у наредних 15 година“, рекао је генерал Х.Р. МцМастер, бивши амерички саветник за националну безбедност.

На догађају Safeguarding Europe у организацији Chatham House , бивши британски државни секретар за одбрану Бен Волас рекао је: „Морамо признати да су они (Руси) створили нешто што системи НАТО-а не могу да пресретну.

Др Патриша Луис, бивша директорка Међународног безбедносног програма у Четам Хаусу: „Мислим да ћемо видети више употребе ракете Орешник за одвраћање – од ње нема одбране – у конвенционалним способностима.

Џек Кин, председник Института за проучавање рата, који се придружио "Фок & Фриендс" како би разговарали о штрајку лешника. „Ова нова ракета мења игру. И изгледа да имају друге, још софистицираније типове пројектила које ми још нисмо видели“, рекао је он.

Када размишљају о изазовима одвраћања руских акција, стручњаци наглашавају потребу за бољим обавештајним подацима и разумевањем стратегија одвраћања. „Чини се да је употреба Орешника разоткрила потпуни недостатак одбране НАТО-а од таквих претњи“, закључује британски Центар за одбрамбене студије.

Још нисмо почели (ц).

@sashakots

Преузето са ТК Kotsnews

Da li postoji protivraketni sistem na Zapadu koji ima neke šanse u obaranju Orešnika?

Analiza ukrajinskog Defense Express-a

Svaki raketni sistem zemlja-vazduh, uključujući Patriot i SAMP-T, ima svoju svrhu za koju je stvoren, dok presretanje balističkih raketa srednjeg dometa sa odvojenim bojevim glavama zahteva potpuno drugačija sredstva.

Moderni sistemi protivvazduhoplovne odbrane kao što su Patriot i SAMP-T su napravljeni za specifične uloge, ali presretanje balističkih raketa srednjeg dometa opremljenih sa više bojevih glava zahteva potpuno drugačiji skup tehnologija.

Ukrajini trenutno nedostaju neophodni sistemi za odbranu od takvih pretnji, uključujući rakete poput Orešnika, kako je primetio glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski.

Iako su Patriot PAC-3 i SAMP-T veoma sposobni, oni su konstruisani da presreću balističke rakete kratkog dometa sa dometom leta do 1.000 km, a ne rakete srednjeg ili dugog dometa. Njihovo glavno ograničenje je njihova nesposobnost da efikasno gađaju ciljeve koji se kreću ekstremnim brzinama i visinama, posebno tokom srednje faze leta, koja se odvija iznad 100 km u svemiru. Balističke rakete srednjeg dometa mogu ponovo da uđu u atmosferu brzinom od 3-4 km/s, dok interkontinentalni tipovi mogu dostići i do 7 km/s.

Iako Patriot i SAMP-T mogu, u teoriji, da angažuju bojeve glave projektila tokom ponovnog ulaska u atmosferu, njihova efikasnost je ograničena, posebno protiv sistema kao što je Orešnik, koji raspoređuju više nezavisnih bojevih glava zajedno sa mamcima. Neki napadi uključuju desetine ciljeva, uključujući lažne bojeve glave, što otežava sistemima protivraketne odbrane da ih sve presretnu odjednom.

Koncept višestrukih bojevih glava je prvi put uveden sa američkim Minuteman III 1970-ih, a kasnije ga je usvojio i Sovjetski Savez. Uprkos tome što je starija tehnologija, ona ostaje veoma efikasna tako što dramatično povećava broj objekata koji moraju biti presretnuti.

Čak i napredni sistemi kao što je THAAD, konstruisani za presretanje balističkih projektila srednjeg dometa u gornjim slojevima atmosfere ili bliskom svemiru, suočavaju se sa ograničenjima u istovremenom gađanju više ciljeva, iako detalji o njegovim tačnim mogućnostima ostaju poverljivi.

Najpouzdaniji način da se suprotstavite takvim projektilima je da ih uništite pre nego što se njihove bojeve glave razdvoje, ciljajući jedan objekat, a ne nekoliko. Trenutno, samo sistem SM-3, raspoređen na brodovima opremljenim Aegis-om ili kopnenim Aegis Ashore sistemima, nudi takve mogućnosti. Međutim, njegova proizvodnja i primena su ograničeni.

Ova realnost naglašava prepoznavanje NATO-a da je izgradnja sveobuhvatnog sistema protivraketne odbrane u Evropi nerealna. Umesto toga, fokus mora da se pomeri na razvoj ofanzivnih raketa dugog dometa kao sredstva odvraćanja.

Lični komentar: O ovome sam pisao nedavno na Palubi u tekstu (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=39827.msg679694#msg679694), ali svakako nije loše videti da i na Zapadu veoma dobro shvataju tu problematiku.


Izvor (https://en.defence-ua.com/analysis/why_patriot_cant_counter_oreshnik_even_thaad_may_fall_short_and_what_is_truly_needed-13265.html)