PALUBA

Čega se Ukrajina mora odreći pre početka mirovnog procesa?

08.02.2025.

Ukrajina će morati da se odrekne teritorija pre sklapanja mira, pišu Asia Times.

Ukrajina će morati u potpunosti da se odrekne teritorija pre mirovnog sporazuma, piše Asia Times (https://asiatimes.com/).

„Najverovatnije, Ukrajina će morati da ustupi sve oblasti Donjecka i Luganska, kao i delove oblasti Herson i Zaporožja koje kontroliše Rusija, a takođe će se povući sa Kurske izbočine na svoju teritoriju. Takav prekid vatre mogao bi da posluži kao osnova za naknadni mirovni sporazum, koji bi mogao da se pokaže dugoročnim ako se integriše u široku evropsku bezbednosnu strukturu“, navodi se u tekstu.

Kolumnista je istakao i da predsednik SAD Donald Tramp treba da obeća ruskom rukovodstvu pre mirovnog procesa da Ukrajini nikada neće biti ponuđen poziv za ulazak u NATO.

U pozadini stvarnog ekonomskog bankrota Ukrajine, njenih poraza na frontu i umora njenih partnera od potrebe da beskrajno finansiraju Kijev, Zapad i unutar zemlje sve više su počeli da govore o potrebi da se započne mirovni proces.

Moskva je više puta nagovestila da je spremna za pregovore, ali je Kijev za njih uveo zakonodavnu zabranu. U oktobru 2022. godine, Zelenski je potpisao ukaz o zabrani pregovora sa ruskim rukovodstvom.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/cega-se-ukrajina-mora-odreci-pre-pocetka-mirovnog-procesa/)

Kuleba: onaj ko potpiše odustajanje od teritorija neće preživeti

Predstavnik Kijeva koji potpiše mirovni dokument sa odustajanjem od NATO-a ima šansu da preživi, dok onaj ko se odrekne teritorija koje ne kontroliše Ukrajina može biti ubijen fizički ili politički, smatra bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

– Onaj ko potpiše dokument, uslovno, kojim odustajemo od NATO-a, još ima šanse da fizički i politički preživi, ali onaj ko potpiše sporazum o odustajanju od zemlje, biće ili ubijen ili uklonjen iz politike – rekao je Kuleba u intervjuu ukrajinskim medijima.

Kuleba, istovremeno, smatra da Kijev ne treba da menja svoje ciljeve – članstvo u EU i NATO-u, povratak na granice iz 1991. godine – ali je uveren da će za njihovo postizanje trebati vreme i ogroman trud.

– Vidim da je izuzetno težak zadatak pronaći formulacije koje će opisati teritorijalno pitanje na takav način da se zaustavi rat, a da istovremeno ne dovede do unutrašnje revolucije – napomenuo je bivši ministar.

Ukrajina propustila šansu za nuklearno oružje
Govoreći o nuklearnom oružju, Kuleba je rekao da je Ukrajina propustila šansu da poseduje nuklearno oružje 1994. godine kada je potpisan Budimpeštanski memorandum.

– Da bismo sada krenuli sa stvaranjem nuklearnog oružja, moramo shvatiti da to znači gubitak svih partnera, svih zaliha naoružanja, sankcija (protiv Rusije) u prvom trenutku kada ih bude trebalo produžiti. Odnosno, nuklearno oružje je tabu. Šansa da Ukrajina postane nuklearna zemlja izgubljena je 1994. godine – objasnio je Kuleba.

Ranije je Vladimir Zelenski u intervjuu britanskom novinaru Pirsu Morganu priznao da Ukrajina ne može da vrati sve teritorije izgubljene u borbama, jer ne može da izgubi „milione ljudi radi rezultata koji se možda neće dogoditi“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izneo inicijative za mirno rešenje sukoba u Ukrajini: Moskva će odmah prekinuti vatru i izjaviti spremnost za pregovore nakon povlačenja ukrajinskih trupa sa teritorije novih regiona Rusije. Osim toga, Kijev mora da izjavi da odustaje od svojih namera da uđe u NATO i da izvrši demilitarizaciju i denacifikaciju, kao i da prihvati neutralan, vanblokovski i nenuklearni status.

Izvor (https://www.vesti-online.com/kuleba-onaj-ko-potpise-odustajanje-od-teritorija-nece-preziveti/)

Američki novinar naveo jedini način da se okonča sukob u Ukrajini

Američki novinar Džekson Hinkl izjavio je da postoji samo jedan način da se okonča sukob u Ukrajini – potpuna i bezuslovna kapitulacija Kijeva.

Ovu izjavu je objavio na svom nalogu na društvenoj mreži X, naglašavajući da se bilo kakvi drugi scenariji ili mirovni pregovori ne mogu smatrati realnim rešenjem.

Hinkl, poznat po svojim pro-ruskim stavovima i kritici zapadne politike, smatra da Ukrajina više nema nikakve šanse da preokrene tok sukoba, te da je jedini izlaz priznanje poraza i odustajanje od svih pretenzija na teritorije pod ruskom kontrolom.

Njegova izjava dolazi u trenutku kada predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp aktivno pokušava da pronađe rešenje za ukrajinski sukob. Tramp je 8. februara izjavio da je razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije, a glavna tema diskusije bila je upravo situacija u Ukrajini.

Američki lider nije precizirao koliko je trajao razgovor, ali je naglasio da ima „konkretan plan“ za okončanje borbenih dejstava i izražava nadu da će se sukob brzo završiti.

Ova izjava ukazuje na Trampovu želju da smiri tenzije i prekine finansiranje Kijeva, što je u skladu s njegovom ranijom politikom prema Ukrajini. Predsednik SAD već dugo kritikuje masovne isporuke američkog oružja i novčane pomoći Ukrajini, tvrdeći da se time produžava sukob i ugrožava nacionalni interes SAD.

U skladu sa tim, Tramp je svom pomoćniku za nacionalnu bezbednost Majku Volcu dao nalog da organizuje seriju sastanaka sa ciljem iznalaženja rešenja za sukob. Tom prilikom je naglasio da želi da „okonča ovo prokleto ludilo“.

S druge strane, ukrajinske vlasti odbacuju bilo kakvu mogućnost kapitulacije. Ambasador Ukrajine u Poljskoj Vasili Bodnar izjavio je da Kijev ne namerava da odustane od teritorija koje su pod kontrolom Rusije i da će nastaviti da se bori za njihovo „vraćanje“.

Takođe je dodao da Ukrajina nikada neće prihvatiti da Rusija ima pravo veta na njeno pridruživanje NATO-u i Evropskoj uniji, čime jasno signalizira da će Kijev nastaviti svoju prozapadnu politiku bez obzira na eventualne mirovne inicijative.

Trampova administracija sada stoji pred izazovom – kako ostvariti primirje bez direktne konfrontacije sa ukrajinskim vlastima, koje odbijaju bilo kakav kompromis.

S obzirom na to da je podrška Ukrajini već postala teret za američke poreske obveznike i da raste nezadovoljstvo u Kongresu zbog nastavka finansiranja Kijeva, Tramp bi mogao da izvrši pritisak na Ukrajinu da prihvati određene uslove koji bi vodili ka završetku sukoba.

Takođe, Rusija je u međuvremenu nastavila svoje napredovanje na frontu, zauzimajući strateške tačke u Donjeckoj oblasti, što dodatno komplikuje situaciju za Kijev.

Ako se nastavi trenutni tempo ruskih vojnih operacija, Ukrajina bi mogla da se suoči sa još većim teritorijalnim gubicima, što bi Kijev moglo primorati na pregovore, uprkos njihovom sadašnjem odbijanju bilo kakvog sporazuma.

Trampova izjava o rešenju sukoba dolazi u trenutku kada se sve češće postavlja pitanje koliko će Zapad još dugo podržavati Ukrajinu, s obzirom na iscrpljenost njenih vojnih resursa i unutrašnje probleme u zapadnim državama.

Sa jedne strane, Evropa se suočava sa ekonomskim izazovima i rastućim nezadovoljstvom građana zbog sankcija protiv Rusije, dok se u SAD Tramp suočava sa otporom demokratskih senatora koji insistiraju na nastavku podrške Ukrajini.

Iako još uvek nije poznato kakav će konkretan plan Tramp ponuditi za završetak sukoba, jasno je da se situacija na terenu sve više menja u korist Rusije.

Ukoliko Tramp uspe da izdejstvuje prekid vatre i smanjenje vojne podrške Kijevu, to bi moglo dovesti do drastičnih promena na frontu i ubrzanja kraja ukrajinskog sukoba.

U svakom slučaju, naredni period će biti ključan za budućnost Ukrajine, jer je sve očiglednije da se ne može osloniti na neograničenu podršku Zapada, a s druge strane, Rusija ne pokazuje nikakve znake popuštanja.

Ako Tramp sprovede svoju strategiju i pritisne Kijev na pregovore, moguće je da će Hinklova procena o kapitulaciji kao jedinom rešenju postati realnost.

Izvor (https://webtribune.rs/americki-novinar-naveo-jedini-nacin-da-se-okonca-sukob-u-ukrajini/)

“Tramp će okončati ukrajinski sukob, garancije bezbednosti će prepustiti Evropi”

Američki predsednik Donald Tramp namerava da okonča sukob u Ukrajini, rekao je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc za “NBC Njuz”.

Volc je dodao da će Tramp pitanje garancija bezbednosti za Ukrajinu preneti na evropske zemlje. Prema njegovim rečima, sledeće nedelje će američki državni sekretar, ministar odbrane, potpredsednik i specijalni predstavnik imati sastanke u Evropi kako bi razgovarali o detaljima rešavanja sukoba.

Savetnik je istakao da Vašington planira da u dijalogu sa Kijevom pokrene pitanja vezana za prirodne resurse, uključujući naftu i gas.

Ranije je objavljeno da je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrej Jermak razgovarao sa specijalnim predstavnikom Bele kuće Kitom Kelogom, prvi put od inauguracije Trampa. Razgovarano je o situaciji na frontu, „pitanjima bezbednosti civilnog stanovništva“ republike i predstojećim sastancima na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

Izvor (https://www.vesti-online.com/tramp-ce-okoncati-ukrajinski-sukob-garancije-bezbednosti-ce-prepustiti-evropi/)

На столу је увек била опција рата "до истраге ваше или наше", односно до капитулације једне или друге стране. Према тренутном стању извесније је да ће полекнути Украјина.

Neće proći: Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu

10.02.2025.

Zapad radi na pokušaju uvođenja „mirotvoraca“ u Ukrajinu. Ideja je da, nakon što dođe do prekida rata, u tu zemlju uđu strane trupe. Faktički, to znači da Ukrajinu neće primiti u NATO, ali bi NATO da uđe u Ukrajinu. To je lukav potez, koji Rusija neće dozvoliti, kaže ruski ekspert Jurij Svetov.

U slučaju, da zapadni kontigent uđe u Ukrajinu to će značiti direktan sukob sa Rusijom, a oni će postati legitimne mete, dodao je ekspert.

Prethodno je i stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja upozorio da je za raspoređivanje mirovnog kontigenta u Ukrajini potreban mandat Saveta bezbednosti UN, u suprotnom, takve vojne snage će postati legalna meta za Moskvu.

„Pri tome, oni mogu da tvrde da tamo neći ući samo vojska zemalja- članica NATO-a, nego i neke druge, ali jasno da je smisao svega ovoga da NATO trupe budu raspoređene u Ukrajini. Mi to ne podržavamo i nećemo podržati“, ističe Svetov.

On napominje da je nekoliko evropskih zemalja već izrazilo spremnost da svoju vojsku prebaci u Ukrajinu.

„Spremnost za razmeštanje svojih trupa u Ukrajini iskazala je Francuska – o tome je govorio Makron, a takođe i Velika Britanija. Poljaci su, istina, odbacili takvu mogućnost, ali baltičke zemlje su spremne na to. Mi to nećemo dozvoliti. Ako oni pokušaju da tamo uđu bez našeg odobrenja doživeće istu sudbinu kao plaćenici koji sada ratuju u Ukrajini. Savet bezbednosti, koji treba da donese takvu odluku, mislim da neće to odobriti, jer Rusija ima pravo veta, a mislim da će nas i Kina podržati u tom pogledu. Zato je ta ideja osuđena na propast“, naglasio je Svetov.

Svetov napominje da je Rusija upoznata sa radom i delovanjem „čuvenih zapadnih ‘mirotvoraca’“.

„Možemo na primeru bivše Jugoslavije da vidimo kako su se tamo ponašali ‘mirotvorci’ i čiju poziciju su oni tamo štitili, baš kao što to vidimo i u drugim državama. Oni će izvršavati volju Amerikanaca i pre svega, NATO-a i zato mi nećemo dozvoliti da oni uđu tamo. To oni moraju veoma jasno da shvate“, kaže Svetov.

Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima ako NATO uđe u Ukrajinu

Govoreći o mogućim rizicima u slučaju da međunarodne snage samoinicijativno uđu u Ukrajinu, Svetov upozorava da bi to označilo direktan vojni sukob sa Ruskom Federacijom. Na takve akcije Rusija će odgovoriti vojnim sredstvima, dodao je on.

„Oni su sada u teškoj situaciji, jer imaju samo jedan izlaz - Ukrajina mora da kapitulira. O tome su već počeli da pišu i američki novinari. Teško im je to da prihvate, ali moraće“, dodao je Svetov.

On ocenjuje da Rusija vodi aktivne ofanzivne operacije i da se može očekivati dalje napredovanje ruskih trupa na teritoriji Ukrajine.

„Predsednik Putin je izjavio da čak i ako počnu pregovori mi nećemo zaustaviti našu vojsku. On nije slučajno podsetio na to što se desilo 2022. godine, kada mi ne samo da smo zaustavili vojna dejstva, već smo i povukli vojsku iz Kijeva, a kao odgovor na to bili smo obmanuti. Više takve prevare nećemo dozvoliti“, podsetio je ekspert.

Svetov je zapravo time aludirao na Istanbulske pregovore, koji su vođeni mesec dana posle početka ruske Specijalne vojne operacije, kada je od Moskve traženo da povuče snage iz okoline Kijeva, jer tobože Ukrajina ne može da potpiše mirovni sporazum „s pištoljem na čelu“.

Putin je tokom pregovora u Istanbulu zaista hteo da sklopi mir sa Ukrajinom, kako bi se izbeglo krvoproliće i ozbiljan rat, pa je povukao vojsku, iako je bio svestan da bi Rusija mogla biti prevarena, dok je Kijev, pod uticajem Velike Britanije, u zadnji čas odustao od mirovnog rešenja i odlučio se na produženje krvavog sukoba i dalja razaranja.

Svetov ocenjuje da će budući pregovori biti „veoma dugi i teški“.

„Prvo, mi smatramo da pregovori treba da budu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Drugo, Donald Tramp želi da zaključi sporazum, koji će mu doneti neki profit od ovog konflikta, a mi želimo da postignemo dogovor o miru i garancijama bezbednosti za Rusiju i celu Evropu. Dakle, naše pozicije su još uvek veoma udaljene“, dodao je ekspert.

Istovremeno, Evropa je veoma ratoborna, ukazao je Svetov.

„Oni su spremni da ratuju, sve vreme, svakog dana, tvrde da treba dati Ukrajini oružje i novac. Pogledajte izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca tokom njegove predizborne kampanje - on kaže da Ukrajini treba armija koja će obezbediti njenu bezbednost, ali pošto Ukrajina nema novca za takvu vojsku, Evropa treba da joj da“, napominje Svetov.
Ekspert je uveren da će Evropa nastaviti da pruža vojnu pomoć kijevskom režimu, tim pre što „Tramp želi da prebaci ukrajinsko pitanje na Evropu“.

Uprkos tome što su zemlje EU u ekonomskoj krizi ovo je politička odluka, dodao je Svetov. Prema njegovim rečima, evropske lidere sada Evropi više interesuje politika od ekonomije i životnog standarda svojih građana.

„Gospođa Ursula fon der Lajen je, objašnjavajući zašto Evropa sada kupuje skupu naftu i gas, rekla da postoji politička cena i da tu političku cenu treba platiti. Zato ih nije briga što se nemačka privreda praktično ne razvija. Zašto trošiti toliko novca na socijalne potrebe? Bolje ih je baciti na odbranu“, zaključio je Svetov.

Spoljnoobaveštajna služba Rusije je ranije saopštila da je Zapad spreman da u cilju obnavljanja borbene sposobnosti Ukrajine rasporedi takozvani mirovni kontingent od oko 100 hiljada ljudi, dok je Kremlj ukazao na to da je raspoređivanje mirovnih snaga moguće samo uz saglasnost strana u određenom sukobu i da je preuranjeno govoriti o mirovnjacima u Ukrajini.

Putin je tokom sastanka sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije u januaru izjavio da cilj rešavanja konflikta u Ukrajini ne treba da bude kratkoročno primirje i pauza za pregrupisavanje snaga i preoružavanje u cilju kasnijeg nastavka konflikta, već dugoročni mir.

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250210/nece-proci-ukrajinu-nece-primiti-u-nato-ali-bi-nato-da-udje-u-ukrajinu-rusija-olivera-ikodinovic-1182489690.html)

Stav Rusije se zna od početka.

Trampov mirovni plan za Ukrajinu na pauzi? Evo šta bi mogao da bude razlog za odlaganje finalizacije dugo očekivanog plana za okončanje rata

10.02.2025.

Britanski list navodi da je američki izaslanik za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog obećao je da će održati pojedinačne razgovore sa saveznicima iz NATO pre finalizacije dugo očekivanog plana za okončanje rata.
 
Kelog je u nedavnim razgovorima sa evropskim diplomatama rekao da će tražiti mišljenje o obliku bilo kakvog mirovnog sporazuma, kao i o tome na koji način bi vlade mogle da doprinesu tom procesu.

On je najavio da će održati takve pregovore sa "premijerima i predsednicima" iz zemalja članica NATO-a, napominjući da će predstaviti elemente mirovnog plana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj ovog vikenda.

Plan će, prema pisanju britanskog lista, podrazumevati ponudu stalne vojne podrške Kijevu u zamenu za pristup ukrajinskim resursima retkim zemnim metalima.
 
Predstavnici evropskih zemalja dobili su uveravanja od Keloga da Vašington želi da ojača ruku Ukrajine u svim budućim pregovorima sa Rusijom, rekli su izvori upoznati sa razgovorima.

Ranije je objavljeno da će Trampov izaslanik za Ukrajinu predstaviti ceo plan na međunarodnom skupu u glavnom gradu Bavarske, što je on kasnije negirao.

Američki predsednik je tvrdio da će okončati rat između Ukrajine i Rusije, koji besni skoro tri godine, 24 sata nakon što je inaugurisan 20. januara, navodi Telegraf.
 
Ali taj ambiciozni raspored je propao kada je general Kelog dobio 100 dana da posreduje u mirovnom sporazumu nakon što je imenovan za Trampovog specijalnog predstavnika za Ukrajinu, podseća Telegraf, napominjući da bi to moglo biti dodatno odloženo jer Kelog zakazuje sastanke sa liderima iz 31 druge zemlje članice NATO-a.

List ukazuje i na "šumove u komunikaciji" između Trampa i njegovog izaslanika, koji nije bio obavešten da je američki predsednik zakazao razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Kelog je priznao da je za to saznao tokom sastanka sa evropskim zvaničnicima, što je, kako ocenjuje list, izazvalo strahove da izaslanik možda neće imati dovoljno uticaja na Trampa, pa čak ni kompetencije za posredovanje u konačnom dogovoru.
 
Očigledno je da do odlaganja mirovnih pregovora dolazi u trenutku kada je Rusija signalizirala da su pregovori sa SAD takođe u zastoju, ocenjuje Telegraf i podseća da je Moskva sugerisala da tek treba da dobije bilo kakvu ponudu koja bi je ubedila da sedne za pregovarački sto.

Izvor (https://www.dnevnik.rs/lat/vesti/svet/trampov-mirovni-plan-za-ukrajinu-na-pauzi-evo-sta-bi-mogao-da-bude-razlog-za-odlaganje-finalizacije-dugo-ocekivanog-plana-za-okoncanje-rata-2025-02-10)

Spremni smo za pregovore

10.02.2025.

Moskva - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da je Moskva spremna za pregovore o Ukrajini, tokom kojih moraju biti obezbeđeni legitimni interesi Rusije, ali ne u interesu drugih.

Kao što je predsednik Vladimir Putin mnogo puta rekao, Rusija je spremna za pregovore, tokom kojih se moraju obezbediti naši legitimni nacionalni interesi, ne na račun interesa drugih, već u kontekstu sporazuma o sveobuhvatnom sistemu bezbednosti, u okviru kojeg niko neće biti ranjiv, rekao je Lavrov, prenosi Tass.

On je istakao da ukrajinska kriza ima duboke uzroke, ali da Rusija više ne želi da troši vreme pričajući o tome, već insistira na njihovom otklanjanju.

Izvor (https://fonet.rs/politika/svet/36616327/spremni-smo-za-pregovore.html)

Tramp: Ukrajina bi jednog dana mogla da bude ruska

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Ukrajina jednog dana mogla da bude ruska i ponovio da su Sjedinjene Države uložile u tu zemlju stotine milijardi dolara kao i da zauzvrat očekuje ukrajinske retke minerale.

“Možda će biti sklopljen dogovor Rusije i Ukrajine, a možda i neće. Ukrajina bi jednog dana mogla da bude i ruska, a možda i ne”, rekao je Tramp u intervjuu za američki Foks njuz.

Prema njegovim rečima, Ukrajina ima neverovatno vrednu zemlju kada je reč o retkim mineralima, nafti i gasu i SAD želi da novac koji je Amerika uložila u Ukrajinu bude siguran, imajući u vidu da je Vašington, kako kaže, potrošio stotine milijardi dolara u Ukrajini.

– Želimo taj novac nazad. Ja sam Ukrajini rekao da želimo ekvivalent za taj uloženi novac i to u vidu retkih minerala vrednih 500 milijardi dolara, na šta je Kijev, u suštini, i pristao – rekao je Tramp. Kako kaže, da nije takvog dogovora, SAD bi ispale glupe.

Izvor (https://www.vesti-online.com/tramp-ukrajina-bi-jednog-dana-mogla-da-bude-ruska/)

Govor novog Trumpovog šefa Pentagona na NATO-UKR samitu....
Nije često neki govor nazvati radikalnim zaokretom od dosadašnje politike no ovaj bi mogao spadati u tu kategoriju.

P.S. Govor je na izvornom engleskom pa će se svatko morat snaći nekako.

 https://youtu.be/kz4inlsZLRw

Najbitniji naglasci iz govora:


- Prioritet USA je prekid rata.
- Taj prekid mora biti uz trajan mir, ne neki novi Minsk 3.0
- Izlazak Ukrajne na granice iz 2014 nije realističan cilj.
- Članstvo UKR u NATO, kao rezultat budućih pregovora s RF, nije realistično za očekivati.
- Sve buduće sigurnosne garancije Ukrajni morat će osigurati Europske države.
- Eventualne mirovne snage zapada i ne zapada neće uopće uključivati američke snage. Niti će te trupe biti pod zaštitom članka 5.
- Evropa mora preuzeti lavaovski dio budućeg finaciranje Ukrajne.
- Sve NATO zemlje moraju doseći 5% izdvajanja za obranu.
- USA se prioritetno okreće zaštiti svojih granica i stvaranju kapaciteta pouzdanog odvraćanja prema Kini na Pacifiku. Obranu Europe, osim nuklearnog kišobrana, prepušta NATO saveznicima.

Договорено да почне преговоре: Трамп потврдио разговор са Путином и открио детаље:

▪️Желимо да зауставимо милионе мртвих у рату између Украјине и Руске Федерације.
▪️Договорили смо се да радимо заједно, веома блиско, укључујући посете једни другима земљама.
▪️Такође смо се договорили да наши тимови одмах почну преговоре.
▪️Трамп ће позвати Зеленског након разговора са Путином
▪️Путин је позвао Трампа у Москву.

ТРУКХА⚡️Украјина | Пошаљите вести

Као што се из вести коју сам поставио (преузету са украјинског ТК "Труха") види Трамп и Путин су лично разговарали. Осим о рату у Украјини разговорали су о Блиском истоку, економији, долару и др...

Мислим да је Трампова позиција, коју је објаснио министар одбране, веома реалистична. За Украјинце и за добар део Европљана ће отрежњење бити болно, али што пре то схвате, то боље.

Такође, неко је својевремено овде говорио о новој Јалти, односно о руско-америчком договору о интересним сферама. Ово што је Пет Хегсет рекао је јасно узмицање Америке из Украјине. Даће део Украјине Русији, Украјина неће у НАТО, а безбедност ће гарантовати нека варијанта плавих шлемова (значи не под заставом НАТО) и европске трупе које би учествовале не би биле покривене колективном одбраном (члан 5). Питање је шта ће Америка добити у замену за ово.

Biti ce priznata ulaganja usa kapitala od strane Rusije

Мислим да ће Америка за узврат добити неке уступке на географској мапи.

SAD i Rusija dogovorile razmenu zatvorenika: Vinik se vraća u Rusiju, Fogel oslobođen i na putu za SAD

12.02.2025.
 
Moskva oslobodila američkog državljanina u zamenu za ruskog pritvorenika u SAD

Bela kuća potvrdila je da su SAD i Rusija postigle sporazum o razmeni zatvorenika, prema kojem je američki državljanin Mark Fogel oslobođen iz ruskog zatvora i vraća se u SAD, dok Rusija ponovo dobija svog državljanina Aleksandra Vinika, bivšeg rukovodioca kriptovalutne berze BTC-e, koji je bio u američkom pritvoru pod optužbama za pranje novca.

“Ovaj čin možemo smatrati pozitivnim signalom u širim diplomatskim razgovorima, uključujući i rešavanje sukoba u Ukrajini,” saopšteno je iz Bele kuće.

Ko su Mark Fogel i Aleksandar Vinik?

Mark Fogel, bivši nastavnik u Anglo-američkoj školi u Moskvi, uhapšen je u avgustu 2021. godine na aerodromu Šeremetjevo, kada su mu ruske vlasti pronašle medicinsku marihuanu koju je koristio za lečenje hroničnih bolova. Iako su američki zvaničnici tvrdili da je koristio kanabis isključivo u medicinske svrhe, ruski sud ga je osudio na 14 godina zatvora zbog krijumčarenja narkotika.

Njegov slučaj izazvao je veliki interes javnosti u SAD, a američki zvaničnici su više puta tražili njegovo oslobađanje. Pregovori su trajali više od godinu dana, a specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof je u Moskvi predvodio pregovore koji su rezultirali oslobađanjem Fogela.

S druge strane, Aleksandar Vinik, poznata figura u svetu kriptovaluta, uhapšen je još 2017. godine u Grčkoj na zahtev FBI-ja. Optužen je za pranje novca u iznosu od nekoliko milijardi dolara preko platforme BTC-e, koja je prema američkim vlastima korišćena za ilegalne finansijske transakcije, uključujući trgovinu narkoticima i krađu podataka. Nakon višegodišnjeg pravnog procesa, Vinik je izručen Francuskoj, a potom i SAD, gde je suočen s dugotrajnim suđenjem.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je Vinik navodno povezan sa digitalnim novčanikom u kojem se nalazi čak 80.000 bitkoina, čija trenutna vrednost dostiže oko 7.5 milijardi dolara. Ovaj podatak bio je predmet rasprave tokom suđenja u SAD, pri čemu je sud nedavno prikazao poverljivi dokument, čiji sadržaj nije bio dostupan javnosti.

Iako je njegova majka izjavila da nije imala nikakve informacije o mogućem oslobađanju, Bela kuća je sada zvanično potvrdila njegov povratak u Rusiju.

Tramp: Pregovori su uspešni, još jedan Amerikanac će uskoro biti oslobođen

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je dogovor sa Rusijom postignut i da će uskoro još jedan američki državljanin biti oslobođen iz ruskog zatvora, ali nije želeo da otkrije identitet te osobe.

“Upravo smo zaključili još jednu uspešnu razmenu. Uskoro će još jedan Amerikanac biti vraćen kući,” izjavio je Tramp.

Ova izjava dolazi svega nekoliko sati nakon što je potvrđeno oslobađanje Marka Fogela. Tramp je dodao da su “pregovori bili fer” i da su rezultati deo šire diplomatske strategije za rešavanje konflikta između Vašingtona i Moskve.

Osim toga, Tramp je nagovestio da bi ovaj dogovor mogao predstavljati početak šireg procesa smanjenja tenzija između SAD i Rusije, u trenutku kada se nastavljaju pregovori o mogućem mirnom rešenju rata u Ukrajini.

Dok američki zvaničnici ističu da je razmena zatvorenika “važan korak ka obnovi diplomatskog dijaloga”, u Moskvi još uvek nije bilo zvaničnih komentara o političkom značaju ovog dogovora.

Ova razmena zatvorenika dolazi u jeku velikih diplomatskih turbulencija između SAD i Rusije, ali i kao deo duge tradicije sporazuma o međusobnom oslobađanju pritvorenika.

Poslednji veliki dogovor između Vašingtona i Moskve desio se u decembru 2022. godine, kada je američka košarkašica Britni Grajner razmenjena za ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, poznatog kao “trgovac smrću”.

Ostaje da se vidi ko će biti sledeći Amerikanac koji će se vratiti kući iz ruskog zatvora, ali analitičari ocenjuju da bi ova razmena mogla signalizirati početak novih pregovora o normalizaciji odnosa između dve zemlje.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/12/sad-i-rusija-dogovorile-razmenu-zatvorenika-vinik-se-vraca-u-rusiju-fogel-osloboden-i-na-putu-za-sad/)

Olaf Šolc: U Ukrajini ne sme biti nametnutog mira, bilo kakvo rešenje mora da uključuje Ameriku

13.02.2025.

Berlin – U Ukrajini ne sme biti nametnutog mira, a bilo kakvo rešenje za tamošnji sukob mora da uključuje SAD, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc u danas objavljenom intervjuu za Politiko.

„Potpuno mi je jasno da ne sme biti rešenja koje ne uključuje SAD. Sledeći zadatak je da se obezbedi da ne bude nametnutog mira”, naveo je Šolc, napominje Rojters.

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je juče telefonom o ratu u Ukrajini sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, a za sada nije jasno da li je intervju sa Šolcom vođen pre ili posle Trampovih razgovora, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/660848/olaf-solc-u-ukrajini-ne-sme-biti-nametnutog-mira-bilo-kakvo-resenje-mora-da-ukljucuje-ameriku)

Novi šef Pentagona: „Ukrajinske granice iz 2014. godine su nerealan cilj. Članstvo u NATO-u nije rešenje“

13.02.2025.
 
Novi američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da je povratak Ukrajine na granice iz 2014. godine nerealan cilj i da administracija Donalda Trampa ne vidi članstvo Kijeva u NATO-u kao deo rešenja za ukrajinski sukob.

Hegset je uputio važan signal o novoj zvaničnoj politici SAD prema ratu u Ukrajini.

Na sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu (Ramštajn format) u Briselu, gde se sastao sa evropskim saveznicima, izneo je stav nove američke administracije.

„Želimo, kao i vi, suverenu i prosperitetnu Ukrajinu, ali moramo biti realni – povratak na granice iz 2014. godine nije ostvariv cilj.“

Takođe je odbacio mogućnost uključivanja Ukrajine u NATO kao rešenja za bezbednost zemlje:

„Sjedinjene Američke Države ne veruju da je pridruživanje Ukrajine NATO-u sada realan ishod pregovora.“

Nova realnost za Ukrajinu i EU

Hegsetova izjava sugeriše da će Ukrajina verovatno morati da odustane od svojih ključnih ratnih ciljeva – povratka svih teritorija pod kontrolom Rusije i članstvo u NATO.

Takođe, upozorio je evropske saveznike da će morati da preuzmu veću odgovornost za bezbednost kontinenta.

„Ako se međunarodne snage budu raspoređivale u Ukrajini kao mirovne snage, to treba da bude deo misije van NATO struktura i ne bi trebalo da potpadaju pod Član 5 Severnoatlantskog ugovora.“

Dodao je da je neophodna međunarodna kontrola linije fronta, ali da „nijedan američki vojnik neće biti raspoređen u Ukrajini u okviru bilo kakvih bezbednosnih garancija“.

SAD, prema njegovim rečima, ne mogu u potpunosti da se fokusiraju na evropsku bezbednost, jer se suočavaju sa sopstvenim pretnjama, posebno iz Kine. Prioritet američke administracije je sprečavanje rata u Indo-pacifičkom regionu.

Pregovori i mirovni plan

Američka administracija je najavila da će specijalni izaslanik predsednika SAD, Kit Kelog, ove nedelje organizovati seriju sastanaka u Evropi kako bi prikupio ideje o mogućem okončanju rata u Ukrajini. Nakon toga, predstaviće Donald Trampu opcije za mirovni plan.

Prema Hegsetovim rečima, budući mirovni sporazum mora da spreči Rusiju da pokrene novu ofanzivu protiv Ukrajine.

Naglasio je da Trampova administracija planira da okonča rat kroz diplomatiju, pregovorima.

„Zaustavićemo ovaj razorni rat i obezbediti trajni mir samo ako spojimo snagu saveznika sa realnom procenom situacije na frontu.“

Ove izjave odražavaju širu promenu u strateškim prioritetima SAD. S tim u vezi, predsednik SAD Donald Tramp objavio je u sredu na svojoj društvenoj mreži Truth Social da je imao “dug i veoma produktivan razgovor” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tokom kojeg su se dogovorili da “odmah” započnu pregovore o Ukrajini.

Reakcija evropskih donosioca odluka nije se dugo čekala. Britanski ministar odbrane Džon Hili obećao je da će pojačati podršku Ukrajini i evropskoj bezbednosti, naglašavajući “važnost zajedničkih napora za postizanje trajnog mira”.

Estonija zahteva mesto za pregovaračkim stolom o Ukrajini

Estonski ministar spoljnih poslova Markus Cakna izjavio je u intervjuu za ERR da Estonija “mora da učestvuje u budućim pregovorima o ukrajinskom sukobu” i da bi njena prisutnost za pregovaračkim stolom bila „neophodna“.

Osim toga, Cakna je izrazio spremnost Estonije da podrži Ukrajinu, ali samo u slučaju ponovnog izbijanja sukoba nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Estonija želi da bude faktor u mirovnim pregovorima

Vredno je napomenuti da estonska vojska broji oko 4.000 vojnika, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži od evropskih saveznika da pošalju 200.000 vojnika kao „mirovni kontingent“ u Ukrajinu nakon završetka borbenih operacija.

Međutim, zapadni mediji dovode u pitanje realnost takvog zahteva. Američki list The New York Post piše da bi Evropi bilo teško da sakupi čak i 40.000 vojnika za mirovnu misiju, a ne 200.000 koliko traži Kijev.

Istovremeno, Rusija je više puta upozorila da bi zapadne trupe bile legitimna vojna meta ukoliko bi bile raspoređene u Ukrajini.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/13/novi-sef-pentagona-ukrajinske-granice-iz-2014-godine-su-nerealan-cilj-clanstvo-u-nato-u-nije-resenje/)

Rusija se vratila u zapadni život i to ne kao zajednički neprijatelj

13.02.2025.

Hoće li se Putin i Tramp sastati u Kremlju

Drugi važan faktor je najavljeni lični susret Putina i Trampa, istakao je Nosevič.

„Čuli smo signal o spremnosti ruskog i američkog lidera da posete jedan drugog. To jest, moguć je susret čak i u Kremlju i u Beloj kući. Ako se to dogodi, to je proboj koji podiže odnose Rusije i SAD-a na principijelno novi nivo i širi sferu razgovora ne samo na probleme Ukrajine, nego i na odnose sa Evropom“, kaže Nosevič.

Ruski predsednik je pozvao predsednika SAD da poseti Moskvu i izrazio spremnost da primi američke zvaničnike u Rusiji u onim oblastima od zajedničkog interesa, uključujući, naravno, temu ukrajinskog rešenja, dok je Tramp rekao da bi prvi sastanak o kraju rata u Ukrajini mogao da se desi u Saudijskoj Arabiji.

„Ali i činjenica da je dozvoljena mogućnost sastanka u Moskvi i Vašingtonu, čak i ako se ti sastanci ne dogode, veoma je važna“, naglasio je Nosevič.

Prvi korak posle razgovora dva predsednika je formiranje pregovaračkog tima za rešavanje situacije u Ukrajini i dogovaranje samita lidera.

Dok se Tramp raduje, Evropa paniči

Ruski eksperti ocenjuju kao veoma važnu činjenicu da je Tramp prvo pozvao Putina, a ne Vladimira Zelenskog. Prema njihovim rečima, Putin i Tramp će biti glavni pregovarači u rešavanju ukrajinskog pitanja, ali i brojnih drugih.

Telefonski poziv naglasio je Trampovu odlučnost da brzo ispuni svoja predizborna obećanja i prekine pristup bivšeg predsednika Džoa Bajdena, koji je izbegavao direktne kontakte između SAD i Rusije.

Moskva ocenjuje da su evropske zemlje odbacile dijalog i diplomatiju kao način komunikacije sa spoljnim svetom i prešle na jezik pretnji, sankcioni pritisak i naoružavanje Kijeva.
Mnoge evropske zemlje sada traže mesto za pregovaračkim stolom, mada ima i evropskih lidera poput Viktora Orbana, koji smatraju da Evropa to mesto ne zaslužuje.

U svakom slučaju, zaključuju eksperti, Rusija samostalno kontroliše svoju pregovaračku poziciju, dok će razne snage sada početi da izvrše pritisak na Trampa i poremete ovaj dijalog.
 
Demokrate su počele da sastavljaju međunarodnu anti-Trampovu koaliciju, u koju su brže bolje pojurili Britanci.

Ipak, stručnjaci ističu da razgovor Putina i Trampa poništava zapadnu formulu „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“.

Ruski zahtevi su jasni i glasni

Lideri su se usaglasili da je potrebno da se sukob u Ukrajini završi, te da Rusija i SAD nameravaju da bez odlaganja počnu pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba.
Ipak, eksperti sreću pažnju na to da ne treba misliti da je sada sve gotovo. Pregovori tek predstoje, biće dugi i teški.

„Taj proces je dugotrajan, nije brz, jer Rusija insistira na nekoliko stvari. Pre svega, da budu uklonjeni uzroci ovog konflikta, koji su povezani sa onim što je Rusija izložila u svojim predlozima, u decembru 2021, a to je međunarodna i evropska bezbednost. To se odnosi na širenje NATO-a na Istok, a postojao je i zahtev za povratak na granice iz 1997. godine. To jest, sve zemlje koje su ušle u NATO 1997. godine trebalo bi da postanu vanblokovske, neutralne. To je veoma značajan zahtev na koji niko neće brzo pristati, to je jasno“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Drugo, Rusija insistira da postignuti dogovori treba da budu nepovredivi, kao što su bili dogovori koji su postignuti na Teheranskoj, Krimskoj i Potsdamskoj konferenciji, i oni treba da traju decenijama.

„A tu je još i obnova ili povratak uloge Ujedinjenih nacija kao glavnog regulatora međunarodnog prava u celom svetu, pošto su SAD i njihovi saveznici praktično diskreditovali rad UN. I to je takođe složen proces...“, istakao je Leonkov.

Rusija se protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, kao i stvaranju tampon zona i uvođenja NATO snaga pod plaštom mirovnjaka, jer to bi značilo širenje NATO-a na Istok. Moskva se zalaže za trajni mir, ali poučena ranijim iskustvima borbena dejstva neće zaustavljati dok budu trajali pregovori, kako tu pauzu Zapad ne bi iskoristio za naoružavanje Ukrajine.

Što se tiče američke pozicije, Tramp ne smatra da su članstvo u NATO i puna obnova teritorije za Ukrajinu izvodljivi, što je već dobar osnov za početak pregovora.

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250213/rusija-se-vratila-u-zapadni-zivot-i-to-ne-kao-zajednicki-neprijatelj-sad-olivera-ikodinovic-1182605656.html)

Добар чланак, али се Трамп и Путин неће састати у Кремљу, него у Саудијској Арабији. Додуше, не зна се колико ће та част коштати саудијског краља  ;D

Цела халабука која се диже у Европи је патетична. Онога тренутка када Америка повуче ручну, односно прекине помоћ Украјини, рат у Украјини стаје јер европске чланице НАТО једноставно не могу да надокнаде оно што стиже из Америке.

Ово што се чује из Вашингтона је хладан туш и за Украјину и за оне из Европе који су је најватреније подржавали:

- Повратак Украјине на претходне границе је нереалан
- Украјина не улази у НАТО
- безбедност Украјине након споразума обезбеђују међународне трупе европских и ван европских држава, чланице НАТО могу да учествују, али не под заставом НАТО
- напад на трупе чланица НАТО у Украјини не би био подложан члану 5. НАТО (колективна одбрана)
- Америка не шаље трупе у Украјину и не гарантује безбедност Украјине

Трамп није стао на томе, него је изразио жаљење што Русија више не учествује у раду групе Г-7 (била је Г-8 са Русијом), те изразио наду да ће се Русија вратити. Русија је истерана из Г-8 још 2014. године. Независно од тога да ли ће се Русија вратити и колико је заиста заинтересована да се врати, ово је психолошки тежак ударац и Украјини и њеним политичким спонзорима у Европи.

Што се тиче опаске да демократе организују анти-Трамп коалицију, мислим да су њихове могућности ограничене. Ако су 2016. могли да кажу ”стрпите се 4 године, а онда ћемо по старом”, данас ствари изгледају другачије у самој Америци. Такође, Америка ће се вероватно активније мешати у европске изборе него раније. Уосталом, видели смо да је Маск био у Немачкој и на ужас немачких политичара подржао АФД. Ако погледамо како се немачке Хришћанске демократе понашају након тога (однос према имигрантима), изгледа да је посета имала неке ефекте.

Interesantno je kako prestanak funkcije ministra inozemnih poslova RH utječe na mišljenje
https://youtu.be/V1qJ0Xmui4M

Na pomolu mir i nove granice u Evropi

Kijevski režim moraće da se oprosti ne samo od dela ukrajinske teritorije već i od sna da uđe u NATO, poručio novi šef Pentagona Pit Hegset.

I pre nego što bude postavljena pozornica za istorijski susret Tramp‒Putin u Saudijskoj Arabiji, ili možda u Emiratima ili čak u Kini, kao što navija Si Đinping, na horizontu se već nazire mir posle tri godine krvavog rata u Ukrajini koji je odneo stotine hiljade života.

Nema sumnje da se rađa nova geopolitička realnost ‒ Rusija iako opterećena sankcijama SAD i EU polako izlazi iz međunarodne izolacije, a na istoku Evrope ukrajinske granice uskoro neće biti iste.

Posle telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika postaje jasno da će kijevski režim morati da se oprosti ne samo od dela ukrajinske teritorije već i od sna da uđe u NATO. To je u prvoj poseti alijansi jasno rekao i novi šef Pentagona. Ministar odbrane Pit Hegset je NATO saveznicima poručio da američki vojnici neće učestvovati u budućoj mirovnoj misiji u Ukrajini. Takođe im je saopštio neprijatnu vest da član 5 NATO ugovora, prema kojoj SAD garantuje da će braniti svaku članicu ako bude napadnuta neće važiti za evropske mirovne snage koje bi trebalo da budu raspoređene u Ukrajini.

Uprkos optužbama pojedinih članova Kongresa i evropskih političara da je Vašington izneverio Kijev, Hegset je u Briselu branio inicijativu Trampa da sa Putinom odmah pokrene pregovore o Ukrajini: „Nema izdaje. Postoji shvatanje da su ceo svet i SAD posvećeni miru do koga će se doći pregovorima.”

Iz Pekinga su poručili da su zadovoljni što vide da je došlo do jačanja saradnje Rusije i SAD kada je reč o važnim aktuelnim međunarodnim pitanjima. Dijalog je jedini put za rešavanje kriza, saopšteno je u Pekingu posle razgovora predsednika Rusije i SAD. Zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun je istakao da Kina podržava sve napore koji vode ka mirnom rešavanju krize i nastaviće da podržava kontakte sa svim zainteresovanim stranama i da igra konstruktivnu ulogu kada je reč o tom političkom procesu.

Ali, Ukrajina i ostatak Evrope su se našli u šoku ovakvim brzim razvojem događaja i pokušavaju da odgovore na poteze Bele kuće. Koliko do juče koliko toliko jedinstven zahtev Zapada da neće biti razgovora s Vladimirom Putinom dok ne povuče svoju vojsku iz Ukrajine sada je stvar prošlosti. Volodomir Zelenski koji se plaši da ga nova američka administracija polako pušta niz vodu pokušao je juče da digne ulog poručivši da Ukrajina neće prihvatiti nikakav sporazum koji bi Moskva i Vašington postigli bez Kijeva. On je zatražio da i Evropa treba da bude za pregovaračkim stolom o okončanju rata između Rusije i Ukrajine.

Ali jedan ukrajinski zvaničnik za „Ekonomist” ipak sumorno konstatuje: „Smatram da će sve biti odlučeno bez Ukrajine. Kijev je u kritičnoj situaciji. Uzgred, Evropa takođe.”

Koliko god evropski lideri bili protiv ovakvog „nametanja mira” za Ukrajinu, Bela kuća i Kremlj će izgleda malo mariti za njihovo mišljenje. Da su gurnuti u stranu dovoljno govori činjenica da glavni američki saveznici u Evropi nisu bili unapred obavešteni o razgovoru Putina i Trampa, kako saznaje Blumberg. Zato su Evropska komisija i vodeći evropske države posle telefonskog razgovora Trampa i Putina potrčale da uhvate voz tražeći da budu uključeni u pregovore.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas izjavila je juče da Evropa nastavlja da podržava Ukrajinu uz upozorenje da bilo kakav dogovor iza leđa Evropske unije neće funkcionisati.

„Svako brzo rešenje predstavlja prljav posao, videli smo to i ranije. To neće zaustaviti ubijanje”, rekla je Kalasova. Ona je zapretila da ako Ukrajina odluči da nastavi da pruža otpor, EU će izaći s novim inicijativama da je podrži.

Ali Moskva ne krije da hoće da marginalizuje uticaj Brisela. Pre svega zato što je EU povlađujući Bajdenovoj administraciji histerično žurila da podigne novu „gvozdenu zavesu” prema Rusiji. Povodom „praznog ultimatuma” Kaje Kalas da Brisel treba da ima centralnu ulogu u svim pregovorima o Ukrajini, zamenik predsednika ruske diplomatske misije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski je na društvenoj mreži „Iks” napisao: „Evropa je izgubila centralnu ulogu, nanoseći štetu svojoj ekonomiji, odbacujući jeftine ruske energetske resurse i ograničavajući svoj politički uticaj postupajući u skladu sa onim kako deluju SAD. Sada je vaša uloga da stojite u uglu i gledate.”

Jedan telefonski poziv neće preko noći zaustaviti rat u Ukrajini, ali kako konstatuje komentator Bi-Bi-Sija ruski predsednik je već postigao izvesnu diplomatsku pobedu samim tim što je došlo do tog razgovora. Putin se poslednji put čuo sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom 2022. godine uoči samog ulaska ruskih trupa u Ukrajinu. U međuvremenu ruski predsednik je u prethodne tri godine za Zapad bio ne samo izopštenik koga je Međunarodni krivični sud u Hagu stavio na poternicu, već i „diktator ubica” kako ga je Bajden nazvao.

Sada se Putin uz pomoć Trampa vraća kao veliki igrač na međunarodnu scenu. I jednom i drugom je stalo da se rat završi. Samo što za razliku od prethodne Bajdenove administracije Tramp sada više mari za Grenland, Panamu i Gazu nego za Ukrajinu, što Kremlju ide u prilog.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/661191/na-pomolu-mir-i-nove-granice-u-evropi)

B.P: Kaji Kalas očigledno savetnici još nisu rekli da ona nije u orkestru koji svira nego na podijumu gde su igrači.

Nisu, jer tada i oni skupa s njom iz orkestra silaze na podijum.

Са једне стране ја разумем челнике ЕУ. Нису најодговорнији са рат у Украјини а сада ће бити остављени "на цедилу". Сви знамо да се ради о сукобу који је испровоцирао НАТО, а знамо ко је "главни баја" у НАТО, односно чија реч се слушала и политика спроводила. Ту су САД. Зато склапање мира и јесте ствар, пре свих САД и Русије. То што ће се показати да ће штету претрпети, осим Украјине и ЕУ је ствар непромишљене (надобудне и препотентне) политике према Русији, која се води већ 20-так година. Наравно, штету ће једним делом трпети и Русије, пре свега као последица рата на економију, али и потребе, да се и после евентуалног склапања мира и даље доста средстава улаже у НВО и војску, а не у економски просперитет. Посредно ће највише профитирати Кина, а за њима САД.

Када већ говоримо о Минхенској безбедносној конференицији треба указати и на покушај склапања уговора између САД и Украјине о коришћењу природних ресусра Украјинске државе. Украјински ТК отприлике кажу да су САД хтеле да се нацрт достављеног уговора прихвати скоро безусловно. То баш и није одушевило Украјинце. Барем тако кажу неслужбени извори из окружења Зеленског. Зато су предлог уговора вратили са својим виђењем и аргументима. Претпостављам да Зеленски покушава да "игра" како би нешто добио за узврат.

Слажем се са твојим коментаром.

Quod licet Iovi, non licet bovi - Што приличи Јупитеру, не приличи волу. Та препотенција ће се европским државама обити о главу. Поједини лидери потпуно небитних држава су се понашали као када мали дечак провоцира јачег од себе и онда позове старијег брата. Сада их Америка препушта саме себи. Одвајајте 5% БДП за одбрану па се сами браните. Ако је одбрана заиста потребна, јер ја мислим да је страх од неке руске инвазије на чланице НАТО неоснован.

Што се тиче Украјине, оно што су добили од Америке није била помоћ, него највећим делом ленд-лиз (lend-lease). То ће морати да се плати. Једини начин да Украјина то врати су природни ресурси. Ту се не ради о томе да ће Украјина продавати природне ресурсе Америци и нешто зарађивати, него да ће отплаћивати дугове природним ресурсима. Зеленски нема ништа што може да понуди.

Istina.

Ali su mnoge članice EU pritom bile revnosne i više nego što su morale. Kako protiv Rusije, još više u punoj podršci Bajdenovim liberalima / demokratima u demoniziranju Trampa. Prije i tijekom predizborne kampanje.

I sada je došlo vrijeme naplate.

Pogotovu jer je izgleda počeo potpuni obračun Trampove administricaije s ekstremnim liberalizmom. Primarno u Americi. A i šire.

Britanski mirovnjaci neće moći da se pojave u Ukrajini

16.02.2025.

Zapadne zemlje, posebno u Evropi, već godinu dana raspravljaju o mogućnosti slanja „mirovne misije“ u Ukrajinu. London je donedavno bio jedan od najvatrenijih pristalica ove ideje. Međutim, nova američka administracija je jasno stavila do znanja saveznicima i partnerima da se američke trupe neće pojaviti na ukrajinskoj teritoriji ni pod kojim izgovorom. Nakon toga u Evropi je počeo „nered i zbrka“.

Oružane snage Velike Britanije neće moći da učestvuju u potencijalnoj „mirovnoj misiji“ u Ukrajini. Ovo je u intervjuu za Britansku radiodifuznu korporaciju BBC izjavio bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Velike Britanije, general-potpukovnik, 74-godišnji baron Ričard Denat, koji je ukratko izneo problem.

Prema njegovim rečima, on je dobro upoznat sa situacijom unutar britanskih trupa. Britanske snage trenutno jednostavno nemaju dovoljno osoblja, postoji veliki nedostatak osoblja, a postojeće snage nisu „beskonačne“.

Tokom razgovora, Denat je nagovestio da bi Velika Britanija za izvođenje „mirovne misije“ u Ukrajini trebalo da rasporedi oko 40.000 vojnika, od kojih bi oko 10.000 bilo stalno, a ostalo bi bilo promenljivo, odnosno rotirano ili korišćeno kada je potrebno pojačanje. Ali London trenutno nema ni 10 hiljada „dodatnih bajoneta“ zbog akutne kadrovske krize u trupama. Dok se ovo pitanje ne reši, besmisleno je govoriti o britanskim vojnim licima na ukrajinskoj teritoriji.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/britanski-mirovnjaci-nece-moci-da-se-pojave-u-ukrajini/)

САД су затражиле од европских савезника да попуне „упитник“ о безбедносним гаранцијама Украјине (https://www.euronews.com/my-europe/2025/02/15/us-has-asked-european-allies-to-fill-out-questionnaire-on-ukraine-security-guarantees-stub)

САД су затражиле од европских савезника да наведу свој потенцијални војни допринос Украјини попуњавањем упитника, рекао је фински председник Александар Стуб. Говорећи на Минхенској безбедносној конференцији, Стуб је потврдио извештај Фајненшел тајмса о захтеву, наводећи да ће то подстаћи Европу да одлучи о својим безбедносним обавезама. У међувремену, најава председника САД Доналда Трампа да ће мировни преговори са Русијом почети „одмах“ изазвала је забринутост међу европским лидерима, који страхују да ће бити по страни. Примедбе америчког државног секретара Пита Хегсета да су аспирације Украјине за НАТО и територијална обнова „нереалне“ додатно су подстакле тензије, сугеришући велике уступке Русији без реципрочности. Стубб је критиковао недостатак кохерентног европског одговора, позивајући лидере да предузму акцију, а не само да изразе незадовољство.

Стуб је изнео трофазни приступ мировним преговорима, почевши од „претходних преговора” чији је циљ максимизирање притиска на Русију уз јачање позиције Украјине. Нагласио је да ће прекид ватре и евентуални преговори захтевати безбедносне гаранције за Украјину, уз подршку ЕУ и САД. Иако је поздравио амерички упитник као знак да савезници имају времена да се припреме, упозорио је да је Европи потребна јасна стратегија како би се осигурала дугорочна безбедност Украјине. Међутим, Трампов специјални изасланик за Украјину и Русију, генерал Кит Келог, довео је у сумњу улогу Европе у преговорима, наводећи да, иако ће САД, Украјина и Русија бити укључене, европско учешће није загарантовано.

Извор и цела вест (https://www.euronews.com/my-europe/2025/02/15/us-has-asked-european-allies-to-fill-out-questionnaire-on-ukraine-security-guarantees-stub)

Rusija se oglasila o fazama rešavanja ukrajinskog konflikta

15.02.2025.

Prekid vatre neće biti prva faza rešavanja sukoba.

Prva faza u rešavanju ukrajinskog sukoba trebalo bi da budu dogovori predsednika Rusije i SAD, rešenje NATO pitanja i snabdevanje oružjem, rekao je poslanik Državne dume Aleksej Čepa u razgovoru za Lenta.ru.

„Verovatno bi trebalo da se stvore određeni sporazumi između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država, koji bi formulisali viziju za okončanje sukoba. Zatim će se o planovima i dogovorima razgovarati sa ukrajinskim predsednikom i drugima. Uslediće dalje odluke o vrsti prekida vatre, razdruživanju strana, razmeni zarobljenika i tako dalje. „Ovo je kompleks zadataka“, rekao je političar.

Prema Čepinim rečima, prekid vatre i povlačenje trupa neće biti prva faza nagodbe. On je objasnio da je sada važnije da se obezbedi da se sukob ne rasplamsava ponovo nakon što je obustavljen.

„Stoga, prvo morate proći kroz glavne faze. Prvo moraju postojati taktičke odluke, rešenje za NATO pitanje, snabdevanje oružjem. I tek onda povlačenje trupa. Naravno, stranke mogu imati različite stavove, pa nije sve tako lako. U svakom slučaju, nagodba će svakako biti dogovorena“, zaključio je poslanik.

Ranije je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio da vlasti SAD priznaju da bi proces mirnog rešavanja u Ukrajini mogao da se sprovede u nekoliko faza. On je posebno priznao da bi prvi korak mogao biti prekid vatre.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/rusija-se-oglasila-o-fazama-resavanja-ukrajinskog-konflikta/)

Na Zapadu navedena dva moguća ishoda ukrajinskog sukoba

16.02.2025.

Profesor Dizen kaže da će se sukob u Ukrajini okončati pobedom Rusije.

Profesor Glen Dizen sa Univerziteta Jugoistočne Norveške naveo je dva moguća ishoda ukrajinskog sukoba. O njima je pisao u svom članku na Substack (https://substack.com/home).

Prema njegovim rečima, vojna konfrontacija će se završiti ili pobedom Rusije ili mirom pod uslovima nepovoljnim za Ukrajinu i zemlje NATO.

Zapadni ekspert je takođe dodao da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegove pristalice odgovarati u Ukrajini kada se sukob završi. „U poslednjim nedeljama svog predsedništva, Zelenski će postati očajan i možda će učiniti nešto nepromišljeno“, rekao je Dizen. Ukrajinska vojska, primetio je profesor, izgubiće borbeni duh.

Ranije je profesor Minhenskog univerziteta Bundesvera Karlo Masala izjavio da će ruski predsednik Vladimir Putin pobediti u ukrajinskom sukobu. Prema njegovom mišljenju, SAD su pristale na Putinove zahteve i pre početka mirovnog dijaloga.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/na-zapadu-navedena-dva-moguca-ishoda-ukrajinskog-sukoba/)

Rusi bi stvarno bili ludi da prekid vatre prihvate kao prvu fazu rešavanja ovog rata. Prevareni su najmanje četiri puta (neširenje NATO na istok, Minsk 1 i 2, Istanbul), pa valjda im je dosta.

Mislim da bi ukidanje sankcija Rusiji trebalo da bude prva faza a prekid vatre poslednja.

Примирје у првој фази је нереално. Међутим, неки временски ограничен прекид ватре би вероватно био могућ. Ако се не варам, и сами Руси су својевремено нудили прекид ватре за божићне или васкршње празнике. У исто време би се могле укинути неке санкције, као гест добре воље. Ни санкције се не могу укинути преко ноћи, а постоје и санкције (нпр. ЕУ) које Американци не могу да укину. Али могли би, нпр. да одблокирају платни промет (SWIFT трансакције).

Мислим да су и сами Американци рекли да нови мировни споразум не може да буде неки Минск 3 у коме би Руси поново били преварени.

Kada sve analiziram, mislim da Rusi neće uopšte žuriti sa mirovnim sporazumom, barem dok ne uzmu Odesu, Herson... tako bi moglo da se dogodi da rat ne završi ove godine.

Učenici nižih razreda dobili test, ispravljeni test i ocjene stižu uskoro, a učitelj strog.

Мислим да Трамп не посматра Украјину изоловано, него као део већег споразума са Русијом. Разговараће се и о Ирану и Северној Кореји.

“Rusija pobedila Ukrajinu”: U SAD potvrđen de fakto kraj sukoba

17.02.2025.

De fakto, sukob u Ukrajini je završen, Rusija je pobedila, piše The National Interest.

Ukrajinski sukob je de fakto završen i neprijateljstva se više ne mogu nastaviti, tvrde novinari američkog magazina The National Interest.

“(Predsednik SAD Donald) Tramp to nije direktno izjavio, ali je zajedničkim naporima američko rukovodstvo došlo do zaključka da borbe više ne mogu da se nastave. Štaviše, Rusi su pobedili Ukrajinu, što znači da je Moskva pobedila NATO“, iz materijala The National Interest.

Ukrajini će biti oduzeto pravo da učestvuje u pregovorima

Autori članka takođe smatraju da će skoro ceo svet na kraju stati na stranu Rusije, slažući se da je Moskva iz sukoba izašla kao pobednik. Finansijski teret, smatraju novinari, biće prebačen na ramena evropskih saveznika Kijeva, jer će se SAD postepeno udaljavati od teme Ukrajine i od cele Evropske unije u celini.

U takvim okolnostima Ukrajina će ostati bez mogućnosti za vođenje vojnih operacija, jer zemlje EU neće imati dovoljno resursa za to bez Amerike. To će pak dovesti do toga da ukrajinska strana neće moći da postane punopravni učesnik u pregovaračkom procesu između Rusije i SAD. Autori ističu da bez vojne pomoći Kijev „uopšte ne bi mogao da se bori protiv Rusije“, te je stoga apsurdno misliti da će Ukrajina dobiti mesto za pregovaračkim stolom. „Na kraju krajeva, (Ukrajina) je u suštini američki zastupnik u borbi protiv Rusije. Ona je više puta poštovala naređenja SAD i NATO na bojnom polju“, navodi se u tekstu.

Zelenski ne planira da prisustvuje diskusijama u Saudijskoj Arabiji

Vlasti Saudijske Arabije, gde šefovi država planiraju da se sastanu, želele su da postanu posrednik u pregovorima o rešavanju sukoba u Ukrajini, na šta je Tramp, pored ruske strane, pozvao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Prema rečima šefa Bele kuće, Zelenski će biti uključen u pregovore, ali sam ukrajinski lider, kao ni šef njegovog kabineta Andrij Jermak, ne planiraju da prisustvuju sastanku u Saudijskoj Arabiji.

Osim toga, Zelenski veruje da Ukrajina može da vrati teritorije diplomatskim putem. „Da, možemo. Ako smo u NATO, onda je jasno zašto se to može uraditi diplomatskim putem“, rekao je on i dodao da isključuje rusko priznanje izgubljenih teritorija. Političar veruje da Kijev može da pobedi Moskvu vojnim putem, ali bez pomoći partnera, rekao je, „trebaće mnogo vremena“.

SAD bi mogle voditi odvojene razgovore sa obe strane

NBC piše da SAD razmatraju mogućnost održavanja dva pregovora – prvo odvojeno sa Kijevom i Moskvom.

„Dva američka zvaničnika su rekla da SAD nameravaju da održe bilateralni sastanak sa Rusijom, zatim bilateralni sastanak sa Ukrajinom, nakon čega će uslediti zajednički razgovori“, navodi se u publikaciji.

Govoreći o sastanku sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, Tramp je rekao da bi to moglo da se dogodi „vrlo brzo“ jer ruski lider traži mir. Poznato je da su prvi ovogodišnji pregovori o Ukrajini u Rijadu zakazani za ovaj utorak, 18. februara. SAD će predstavljati državni sekretar Mark Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i specijalni predsednički izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof.

Izvor (https://tvfront.rs/analize/rusija-pobedila-ukrajinu-u-sad-potvrdjen-de-fakto-kraj-sukoba/)

Objavljen datum pregovora o Ukrajini uz učešće ruske delegacije u Saudijskoj Arabiji

17.02.2025.

Pregovori o Ukrajini u Rijadu će se održati 18. februara, piše Komersant.

Rusija i SAD održaće razgovore o Ukrajini u Rijadu u utorak, 18. februara. Ovaj datum je naveo Komersant.

Napominje se da se sa američke strane očekuje učešće državnog sekretara Marka Rubija, savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Majka Volca i specijalnog izaslanika SAD za Bliski istok Stiva Vitkofa.

Ranije je Politico javio da su visoki američki zvaničnici otputovali u Saudijsku Arabiju kako bi narednih dana započeli dijalog sa pregovaračima iz Rusije i Ukrajine. Ruska delegacija stigla je u UAE 15. februara. Učestvovaće na međunarodnoj konferenciji i izložbi odbrambene industrije IDEX-2025.

Pre toga, Saudijska Arabija je pristala da bude domaćin samita američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/objavljen-datum-pregovora-o-ukrajini-uz-ucesce-ruske-delegacije-u-saudijskoj-arabiji/)

Како преносе руски ТК руску делегацију ће представљати Сергеј Лавров. То значи да је преговрима у старту дат велики значај.

Mislim da će biti još nekoliko ovakvih sastanaka pre pravih pregovora, potrajaće to dugo.

Putine i Trampe, dobrodošli u Srbiju! Poziv Rusiji i SAD na istorijski susret u Beogradu

17.02.2025.

Nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića da je Srbija zainteresovana da bude mesto potencijalnog susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i novog američkog predsednika Donalda Trampa, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon objavio je video u kome se Ruska Federacija i SAD pozivaju na istorijski susret u Beogradu.

U videu objavljenom na mreži X navodi se da je predsednik Vučić uputio smelu ponudu – da bude domaćin samita za okončanje rata u Ukrajini, dovodeći Rusiju i SAD za pregovarački sto u Beogradu.

Video (https://x.com/ArnoGujon/status/1891400876868157796)

Objašnjava se i zašto bi Srbija bila savršena lokacija za tako nešto: i Tramp i Putin su veoma popularni u srpskom narodu, a Srbija je oduvek bila na raskršću Istoka i Zapada.
Takođe se navodi da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom i SAD, pa obe države mogu imati poverenja u neutralnost i dobre namere Srbije.

Dodaje se da Srbija ima istoriju nesvrstanosti koja datira iz jugoslovenskih vremena, i diplomatsko iskustvo u pomaganju kod postizanja pregovaračkih sporazuma globalnih sila.
Amerika i Rusija se pozivaju da svoje razlike razreše i okončaju ukrajinski konflikt, a video se završava porukom: Predsedniče Tramp, predsedniče Putin, Srbija vam želi dobrodošlicu!

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250217/putine-i-trampe-dobrodosli-u-srbiju-poziv-rusiji-i-sad-na-istorijski-susret-u-beogradu-video-1182714191.html)

---

U Srbiji bi mogao da se desi drugi u nizu pregovora o miru.

Počinju pregovori Amerike i Rusije, Sergej Lavrov stigao u kraljevski dvorac u Rijadu

18.02.2025.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov stigao je u kraljevski dvorac Dirija u Rijadu gde će početi pregovori sa američkom stranom koju predvodi šef Stejt departmenta Marko Rubio.

Nakon nekoliko godina odsustva bilo kakvog dijaloga, delegacije Rusije i Sjedinjenih Američkih Država razmotriće danas perspektive rešavanja situacije u Ukrajini, a takođe načine za poboljšanje bilateralnih odnosa Moskve i Vašingtona koji su u ćorsokaku.

Rusku stranu će, prema nalogu predsednika Rusije, Vladimira Putina, predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik šefa države Jurij Ušakov.

Prema informacijama TV Si-En-En, delegaciju Amerike u Rijadu činiće pomoćnim američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Majkl Volc i specijalni izaslanik američkog lidera za Bliski istok Stiven Vitkof, prenosio Sputnjik.

Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, jedna od glavnih tema na pregovorima biće priprema za sastanak lidera Rusije i Amerike.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/661862/pocinju-pregovori-amerike-i-rusije-sergej-lavrov-stigao-u-kraljevski-dvorac-u-rijadu-video)

Završeni pregovori u Rijadu: oglasila se i Rusija i Amerika nakon sastanka

Pregovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Rijadu su završeni, rekao je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

[attachment=1]
Stejt departmant o pregovorima

Američki Stejt department saopštio je da telefonski poziv i sastanak Rusije i SAD nisu bili dovoljni za „trajni mir“, ali je napravljen važan korak napred u pregovorima u Rijadu, javila je novinarka Rojtersa Humejra Pamuk na svojoj stranici na društvenoj mreži Iks.

- Jedan telefonski poziv i jedan sastanak nisu dovoljni za uspostavljanje trajnog mira. Moramo delovati, a danas smo napravili važan korak napred citira novinarka predstavnika Stejt departmenta.

Rubio saopštio uslove za završetak rata u Ukrajini

ZA okončanje rata u Ukrajini biće potrebni ustupci sa svih strana, izjavio je šef Stejt Departmenta Marko Rubio nakon završetka pregovora sa ruskom delegacijom u Saudijskoj Arabiji.

Još sa konferencije Rubija u Rijadu:

EU mora u jednom trenutku biti za pregovaračkim stolom, jer je uvela sankcije Rusiji;
Tramp želi pošteno da okonča sukob, neće da dozvoli da se ponovi za 2-3 godine;+
Sukob se može rešiti samo uz saglasnost svih strana, uslovi moraju biti „prihvatljivi“;
Rad na okončanju sukoba u Ukrajini zahtevaće „složenu i intenzivnu diplomatiju“, tokom dužeg vremenskog perioda.

Putin određuje tim za pregovore o Ukrajini

Odluku o tome ko će biti uključen u tim pregovarača iz Ruske Federacije o Ukrajini doneće predsednik Rusije Vladimir Putin, koji još nije imenovao svoje predstavnike, rekao je pomoćnik predsednika za međunarodne poslove Jurij Ušakov.

- Još nije jasno. Sam predsednik će odlučiti kada dobijemo imena američkih učesnika - rekao je Ušakov na Prvom kanalu.

On je rekao da SAD još nisu imenovale svoje predstavnike.

- Odvojeni timovi ruskih i američkih pregovarača će u dogledno vreme započeti kontakte o Ukrajini - rekao je pomoćnik predsjednika Jurij Ušakov.

- Predstavnici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u saudijskoj prestonici izneli su svoje fundamentalne pristupe Ukrajini - rekao je Ušakov.

Sastanak Putina i Trampa neće biti sledeće nedelje

Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD neće se održati sledeće nedelje. Teško je govoriti o konkretnim datumima.

Ovo je izjavio Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika, a nakon vesti koju je u javnost pustio Blumberg da će sastanak među liderima biti održan sledeće nedelje.

- Moskva i Vašington će raditi na stvaranju uslova za sastanak Putina i trampa - rekao je Ušakov.

Na pitanje kako teku pregovori rekao je:

- Nije loše, po mom mišljenju. Nije loše - rekao je Ušakov , odgovarajući na pitanje kako su protekli pregovori u Rijadu. - Razgovori su bili ozbiljni.
- Pregovori su završeni i mi sada već sprovodimo program na saudijskoj liniji - rekao je Ušakov .

Zaharova: SAD ima ozbiljnu nameru da reše nakupljena bilateralna pitanja

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da Ministarstvo vidi ozbiljnu nameru Vašingtona da ozbiljno razgovara o mnogim problemima koji su se nakupili u bilateralnim odnosima, uključujući situaciju u Ukrajini.

Ona je to rekla nakon završenog prvog dela sastanka o situacijin u Ukrajini delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u Rijadu, prenosi RIA novosti.

Kako je rekla delegacije dve zemlje razgovaraju o čitavom nizu problematičnih pitanja, koja su se nakupila, ali da će detalji biti naknadno objavljeni.

Moskvu na razgovorima predstavljaju ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i  pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, dok Vašington predstavljaju državni sekretar Marko Rubio, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiven Vitkof.

Kako je ranije objavljeno, strane planiraju da razgovaraju o obnavljanju čitavog spektra pitanja  između Moskve i Vašingtona, kao io pripremama za samit lidera Rusije i SAD i mogućim pregovorima o rešenju u Ukrajini.

Sastanak Putina i Trampa sledeće nedelje

Tekući pregovori Rusije i SAD mogli bi utrti put za sastanak Trampa i Putina u Saudijskoj Arabiji „već sledeće nedelje“, izvestio je Blumberg, ne navodeći dalje detalje.

EU bez uloge u pregovorima o Ukrajini

EU neće igrati nikakvu ulogu u budućim pregovorima o Ukrajini, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

On je dodao da ako blok želi mir u regionu, treba da obustavi isporuke oružja Kijevu.

Nema razloga da se veruje da Rusija i EU mogu da dođu do iskoraka u odnosima u bliskoj budućnosti, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško. On je ponovio da je Moskva protiv raspoređivanja evropskih mirovnih snaga u Ukrajini, upozoravajući da bi to dovelo samo do eskalacije.

Ručak ruske i američke delegacije

Ruska i američka delegacija u Rijadu otišle su na ručak nakon 3,5 sata pregovora nakon pauze vratiće se na završnu sednicu sastanka.

Pregovori su počeli oko 10.30 po moskovskom vremenu.

Posle oko dva i po sata, stranke su napravile pauzu od 15 minuta, nakon čega su pregovori nastavljeni do ručka.

MSP: Amerikanci posvećeni razgovorima

Moskva vidi ozbiljan pokušaj američke administracije da rešava set pitanja, pomno praći svoje izjave o ukrajinskim pitanjama.

Ovo je prva izjava MSP Rudije nakon završetka prve sednice rusko-američkih pregovora u Rijadu.

Lavrov na hodniku sa Rubiom

Marija Zaharova je objavila fotografiju razgovora Lavrova i Ušakova sa državnim sekretarom SAD Rubiom.

Završeni razgovori

Završena prva sednica rusko-američkih pregovora u Rijadu, stranke na radnom ručku, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Zaharova: Pauza u pregovorima Rusije i SAD, nakon toga se nastavlja rad
U Rijadu je počela kraća pauza u razgovorima delegacija Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o postizanju mira u Ukrajini, saopštila je portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- Počela je kraća pauza u razgovorima dve delegacije. Nakon toga, nastavljaju se pregovori - rekla je Zaharova, a preneo Interfaks.

Zaharova je rekla i da će se ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov obratiti novinarima nakon pregovora.

Zelenski u Turskoj

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i njegova supruga Olena doputovali su sinoć u zvaničnu posetu Turskoj, gde će se sastati sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u predsedničkom kompleksu u Ankari.

Avion sa Zelenskim i njegovom delegacijom sleteo je na aerodrom Esenboga u Ankari u 21.08 po lokalnom vremenu, prenosi agencija Anadolija.

Poseta dolazi u okviru inicijative o pregovorima za okončanje rata Rusije i Ukrajine.

Razgovori o obnovi finansijskih projekata

Predstavnici Rusije i SAD razgovaraju o oživljavanju saradnje na nizu ekonomskih projekata, rekao je novinarima generalni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFDI) Kiril Dmitrijev, koji učestvuje u rusko-američkim pregovorima.

Prvo oglašavanje Kremlja

Pregovori Rusije i SAD u Rijadu su tek počeli i još je rano davati ocenu, rekao je pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Ko su ruski i američki pregovarači

U pregovorima u Rijadu učestvuju samo ruska i američka delegacija, dok Ukrajinci nisu pozvani.

Putinov tim za pregovore u Rijadu čine:

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova
Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika

U američkom timu za Rijad nalaze se:

Marko Rubio, državni sekretar
Stiv Vitkof, specijalni izaslanik za Bliski istok
Majk Volc, savetnik za nacionalnu bezbednost

Ostatak vesti (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1461530/zavrseni-pregovori-rijadu-oglasila-rusija-amerika-nakon-sastanka)

Ценим да Србија није опција. Не ради се код ових преговора о популарности Путина или Тармпа већ о  завршетку рата у Украјини. Осим тога, у игри су много "јачи" геополитички играчи, посебно они са Блиског истока, где много јаче и важније интересе (него у Србији) имају обе стране. Србија и балканске земље у целини су "монета за поткусуривање".

Слажем се. Додатни проблем Србије је да би, технички, Путин требао да прелети преко земаља које су потписнице Римског статута, а и Србија је потписница. До Саудијске Арабије може да долети у пратњи руских борбених авиона, као што је то урадио и приликом последње посете, у децембру 2023.

од 03:32:01
https://www.youtube.com/live/sL2gvlvJQG8

Da li će šamari iz Minhena i Rijada konačno otrezniti Evropu

19.02.2025.

Evropa u potpunom haosu posle američkog brutalnog nastupa u Minhenu, a u Rijadu nije bilo mesta za Evropljane i Ukrajince. Za njih nema mesta ni na klupi za rezervne igrače

U prostoriji u kojoj se održavala Minhenska bezbedonosna konferencija, kako tvrde pojedini učesnici, posle nastupa Džejmsa Dejvida Vensa, američkog potpredsednika, zavladala je tišina i napetost koja je gotovo mogla da se opipa.

Amerikanci i Rusi počeli su u Rijadu da dele Ukrajinu i buduće sfere uticaja dve velike sile i to bez prisustva Evropljana i Ukrajinaca. Za njih nije bilo mesta ni na klupi za rezervne igrače.

Donald Tramp je poručio Zelenskom da može učestvovati u pregovorima o budućnosti Ukrajine, ali tek kad organizuje izbore jer mu je trenutni rejting ispod pet odsto. Dakle, nikada.

Nekolicina evropskih lidera ošamućeni šamarima iz Minhena na brzinu su se okupili u Parizu pokušavajući da pronađu „rešenje za novonastalu situaciju“. Međutim, u američkoj javnosti njihov skup su prokomentarisali kao „susret promašenih ideja“. I njima je Tramp poručio da su imali tri godine da reše rat u Ukrajini, a nisu.

Šta se desilo u proteklih nekoliko dana sa Evropom? Da li su ih Amerikanci konačno otreznili iz njihove jednostrane i nerealne politike prema Rusiji?

Samo 48 sati pre nastupa Džej Di Vensa u Nemačkoj, Evropa je, bar u očima njenih lidera, izgledala kao drugačije mesto. Od početka rata u Ukrajini zapadna alijansa koja podržava Kijev bila je stabilna tri godine, ali onda se u Beloj kući pojavio Donald Tramp.

Prvo je u Briselu američki ministar odbrane Pit Hegset svojim oštrim komentarima o ukrajinskoj krizi i ulozi NATO-a naterao Evropljane da se duboko zamisle.

Lideri EU bili su potpuno zatečeni kad su shvatili posle razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina iz kojih se moglo naslutiti da Evropa neće biti uključena u pregovarački proces o okončanju rata u Ukrajini.

Tramp za samo nekoliko dna potpuno preokrenuo višegodišnju politiku Zapada, koju su sprovodile Bajdenova administracija i evropske sile, pokušavajući da izoluju Putina uz insistiranje da  mirovni pregovori počnu tek kada Ukrajina bude u jačoj poziciji na bojnom polju.

Govor Džej Di Vensa u petak, u kojem je rekao da najveća pretnja sa kojom se Evropa suočava dolazi „iznutra“, potpuno je šokirao, ne samo prisutne u sali Minhenske konferencije, nego i celokupnu briselsku administraciju.

Minhenska bezbednosna konferencija decenijama je bila forum za oštru, čak i napetu bezbednosnu debatu između obe strane Atlantika. Ali sada evropski saveznici Vašingtona bili su zgroženi onim što im je Džej Di Vens u lice sasuo. 

Pre nego što je otišao u Minhen, Vens je rekao za „Volstrit džurnal“ da će SAD imati „ekonomske i vojne alate uticaja“ ako Rusija ne pristane na zadovoljavajući mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Vens se sastao sa liderima desničarske Alternative za Nemačku koju glavne nemačke stranke izbegavaju, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 23. februar.

„Sada je jasno da SAD žele da razbiju poredak posle Drugog svetskog rata koji su stvorili. A to uključuje i uništavanje EU. Moraćemo da budemo spremni na to i da promenimo svoj stav u potpunosti“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Slušajući taj govor, oni pokušavaju da se svađaju sa nama, a mi ne želimo da se svađamo sa našim prijateljima“, rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata EU nakon Vensovog govora.

„Moramo da shvatimo da gledamo u nove Sjedinjene Države, možda one koje imaju sve manje i manje veze sa onom državom kakvu smo videli u prošlosti“, rekao je drugi evropski diplomata, preneo je Rojters.

Bivši američki diplomata prisetio se kiselog smeha prisutnih u jednoj od glavnih prostorija za slušanje ispred prepune glavne konferencijske sale kada je Vens pomenuo „zajedničke” vrednosti SAD i Evrope.

„Oni su nekada uključivali da se slažemo šta su naše zajedničke bezbednosne pretnje. Senator (Džon) Mekejn mora da se okreće u grobu“, rekao je ovaj sagovornik.

Sastanak američke delegacije, koju je predvodio Vens, i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je održan na marginama u Minhenu nije razjasnio poziciju ni Kijeva ni Evrope, prenesi „Juroaktiv“.

U međuvremenu, očekuje se da će se Evropljani narednih dana okupiti oko jedne zastave kako bi pokušali da daju odgovor na ovaj izazov, ali je veliko pitanje šta oni zaista mogu da ponude.

Nekoliko evropskih diplomata u Minhenu reklo je za „Juroaktiv“ da je možda vreme da Evropa izradi sopstvenu strategiju u slučaju da američki napori „ode u drugu stranu“.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/662123/da-li-ce-samari-iz-minhena-i-rijada-konacno-otrezniti-evropu)

Rusija traži od SAD da ponište odluke samita NATO pakta u Bukureštu iz 2008. godine o ulasku Ukrajine u alijansu

20.02.2025.

Rusija je na pregovorima u Rijadu (Saudijska Arabija), gde je sa SAD vodila prve direktne razgovore od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine, insistirala da NATO mora da poništi svoje uveravanje Ukrajini iz 2008. godine da će postati članica NATO pakta, zbog čega je i izveden bio puč u Kijevu februara 2014. godine kako bi se ta država na silu uvukla u EU, a pre svega u NATO pakt.

Samit NATO u Bukureštu 2008. godine obećao je ulazak Ukrajine i Gruzije bez mape puta, što je odluka koju je Rusija smatrala pretnjom po svoju bezbednost, što se i obistinilo sa operacijom Čisto polje koju je izvela Gruzija napadom na Chinvali prestonicu Južne Abhazije zbog čega je intervenisala ruska vojska u avgustu 2008. godine.

U obnovljenom diplomatskom sastanku, Rusija je izvršila pritisak na NATO da poništi svoje obećanje iz 2008. godine u vezi sa eventualnim članstvom Ukrajine u alijansi. Zahtev je artikulisala portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je učvrstila stav Rusije da je jednostavno odbijanje kandidature Kijeva za NATO neadekvatan.

Zaharova je naglasila neophodnost da se NATO formalno odrekne svoje obaveze iz 2008. godine sa samita u Bukureštu. NATO je tada obećao da će se i Ukrajina i Gruzija pridružiti odbrambenom savezu, iako bez konkretnog plana pridruživanja.

Deklaracija NATO iz 2008. godine ostaje sporno pitanje za Rusiju, koja tu deklaraciju posmatra kao direktan izazov za svoju nacionalnu bezbednost. Ova diplomatska trvenja naglašavaju tekuću napetost između Rusije i zapadnog vojnog bloka oko geopolitičkog poretka Ukrajine.

Bukurešt glavni grad Rumunije dva puta je bio domaćin samita NATO. Ovaj poslednji iz novembra 2022. godine okupio je diplomatski vrh alijanse za razliku od onog 2008. godine koji je bio prekretnica i uvod u ono što imamo danas na tlu istoka Evrope, a to je RAT.

Te 2008. godine, svi ruski političari u Rusiji su izrazili svoje neslaganje u odnosu na proširenje NATO ka istoku.

„Demonizacija Vladimira Putina nije politika“, sasvim ispravno upozorio je bivši ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer.

„Zapad mora razumeti da Ukrajina za Rusiju nikad neće biti tek neka strana država“, strepnje Rusa moraju da se shvate vrlo ozbiljno, a Ukrajina nikad ne sme da uđe u NATO, naglasio je Kisindžer.

Izvor (https://tvfront.rs/analize/2008/)

Tramp dao Evropi tri nedelje da usaglasi uslove kapitulacije Ukrajine

Američki predsednik Donald Tramp dao je Evropskoj uniji (EU) tri nedelje kako bi usaglasila uslove kapitulacije Ukrajine, napisao je evroposlanik Mika Altola na društvenoj mreži „Iks“.

„Amerika nam je dala tri nedelje da usaglasimo uslove kapitulacije Ukrajine. Ukoliko ne, SAD će napustiti Evropu“, napisao je on.

Altola je ocenio da je Tramp posvetio ogromnu pažnju problemima bezbednosti Rusije, kao i da je Evropi sada preostalo tri nedelje da „odraste“.

Podsetimo, Tramp je pre nekoliko dana nazvao ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog diktatorom jer je odbio da sprovede predsedničke izbore u Ukrajini, prenosi Sputnjik.

Istovremeno, Tramp je podržao potrebu da se u Ukrajini održe sveopšti izbori jer građani te zemlje u izuzetno malom broju podržavaju aktuelnog lidera.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/662577/tramp-dao-evropi-tri-nedelje-da-usaglasi-uslove-kapitulacije-ukrajine)

Ultimatum Trampa Fon der Lajenovoj o kapitulaciji Ukrajine šokirao briselsku elitu

21.02.2025.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas u intervjuu da prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na pregovorima o okončanju rata između Rusije i Ukrajine „nije od velikog značaja“, dok se paralelno u evropi evropska elita žali na “ultimatum” koji im je postavio.

„On već tri godine učestvuje na sastancima i ništa se nije promenilo“, rekao je Tramp za Fox Radio.

„Ne mislim da je njegovo prisustvo na pregovorima previše važno.“

„Ukrajina nema više nikakve pregovaračke adute“

Tramp je dodao da Ukrajina više nema nikakve pregovaračke karte u potencijalnim pregovorima s Moskvom.

„Imao sam veoma dobre razgovore sa Putinom, ali ne i sa Ukrajinom. Oni nemaju nikakve pregovaračke adute, ali se i dalje ponašaju kao da ih imaju“, rekao je američki predsednik iz Bele kuće.

„Nećemo dozvoliti da se ovo nastavi.“

Sastanak Trampa i Putina do kraja meseca?

Kremlj je danas saopštio da postoji uzajamno razumevanje između Vašingtona i Moskve o potrebi za direktnim sastankom između predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da detalji takvog susreta još nisu razmotreni.

Portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov precizirao je da su se dve strane složile tokom razgovora u Rijadu ove nedelje – prvih zvaničnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini – da je neophodan sastanak lidera, ali da „još nema konkretnih detalja“.

„Obojica predsednika su izrazila želju da se sastanu i dali su instrukcije da se ovaj sastanak pripremi kako bi bio što produktivniji“, dodao je Peskov.

Nakon sastanka u Saudijskoj Arabiji u utorak, Tramp je izjavio da će se verovatno sresti sa Putinom pre kraja meseca, dok je Putin u sredu istakao da je za uspešan sastanak neophodna pažljiva priprema.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će potencijalni samit Trampa i Putina zavisiti od napretka u pregovorima o prekidu rata u Ukrajini, dodajući da Tramp želi da vidi koliko je Putin ozbiljan u vezi sa tim pitanjem.

Peskov je ponovio da je Moskva otvorena za mirovne pregovore, ali pod svojim uslovima.

„Imamo svoje ciljeve, koji su povezani s nacionalnom bezbednošću i interesima Rusije, i spremni smo da ih ostvarimo putem mirovnih pregovora“, dodao je portparol Kremlja.

Takođe, Peskov je demantovao izveštaje Financial Times-a da je Rusija u razgovorima u Saudijskoj Arabiji tražila povlačenje NATO snaga iz istočne Evrope.

Na pitanje da li Kremlj sumira rezultate vojne operacije u Ukrajini, Peskov je odgovorio:

„Specijalna vojna operacija se nastavlja. Svi ciljevi koje je postavio predsednik i vrhovni komandant moraju biti ostvareni.“

Ultimatum Trampa Fon der Lajenovoj o kapitulaciji Ukrajine šokiralo briselsku elitu

Zelenski u teškoj poziciji traži međunarodnu pomoć, ali dobija samo neodređena obećanja

Američki predsednik Donald Tramp navodno je pritisnuo Evropsku uniju, izazvavši šok i paniku među elitom u Briselu, dok nastavlja svoju ofanzivu ka brzom okončanju rata u Ukrajini.

„Predsednik SAD Donald Tramp dao je rok od tri nedelje Evropskoj uniji da se usaglasi oko uslova kapitulacije Ukrajine“, zakukao je evropski poslanik Mika Aaltola na društvenoj mreži X.

„Sjedinjene Države su nam dale tri nedelje da se dogovorimo o uslovima predaje Ukrajine. Ako ne, SAD će napustiti Evropu“, dodao je Aaltola.

Prema njegovim rečima, Tramp stavlja bezbednosne interese Rusije iznad interesa Evrope, jasno signalizirajući novu geopolitičku realnost.

„Imamo samo tri nedelje da odlučimo.“

Ova poruka dolazi u trenutku kada je Tramp nazvao Zelenskog diktatorom, optužujući ga da namerno odlaže održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini, uprkos tome što je na vlasti od 2019. godine bez novog izbornog ciklusa.

Američki lider istakao je da „prošlo je previše vremena“ od poslednjih izbora u Ukrajini i naglasio da se pitanje demokratskog legitimiteta ne postavlja samo od strane Rusije, već i od mnogih drugih zemalja.

Zelenski očajnički traži međunarodnu podršku, ali bez konkretnih rezultata

Dok Trampova administracija smanjuje podršku Kijevu, Zelenski traži političku i vojnu pomoć širom sveta, ali od stranih lidera dobija samo nejasna obećanja.

Prema saopštenju ukrajinske predsedničke kancelarije, Zelenski je imao telefonske razgovore sa liderima Južne Afrike, Finske, Francuske, Danske, Kanade i Norveške, zahvalivši im na podršci.

    • Sa premijerkom Danske, Mete Frederiksen, razgovarao je o nastavku isporuka oružja i municije, kao i o investicijama u domaću proizvodnju ukrajinskih raketa i dronova.
    • Sa predsednikom Južne Afrike, Kirolom Ramafosom, istakao je da Ukrajina želi „pravedan i trajan mir tokom ove godine“, uz podršku južnoafričkih vlasti.
    • Sa finskim predsednikom Aleksandrom Stabom, razgovarao je o bezbednosnim garancijama, snabdevanju oružjem i zajedničkim naporima Ukrajine, SAD i Evrope na pregovorima o miru.
    • Sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, raspravljao je o novim sankcijama Rusiji, energetskim pitanjima i zamrzavanju ruskih sredstava.
    • Norveški premijer Jonas Gar Støre podržao je Ukrajinu u očuvanju energetske stabilnosti.
    • Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je da je zajednički cilj Pariza i Kijeva postizanje trajnog mira, ali nije dao konkretna obećanja u vezi sa budućom vojnom podrškom.

Međutim, uprkos intenzivnoj diplomatskoj kampanji, Zelenski nije dobio nikakve konkretne garancije, jer SAD više ne podržavaju Ukrajinu na način kao ranije.

Dok London daje instrukcije Zelenskom da ide do kraja, Brisel mora da donese ključnu odluku, iskrca se sa broda koji tone jer se vreme ističe, a Trampova administracija jasno stavlja do znanja da SAD neće beskrajno finansirati rat u Ukrajini.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/02/21/ultimatum-trampa-fon-der-lajenovoj-o-kapitulaciji-ukrajine-sokirao-briselsku-elitu/)

U svetlu dolaska na vlast Donalda Trampa i njegovih poruka i dela koje idu u pravcu postizanja mira u Ukrajini, što načelno pozdravljam sa pre svega ljudskog stanovišta, napisao bih malo šire neko svoje viđenje onoga čemu svedočimo i što je tek pred nama.

Napisaću dakle svoje viđenje situacije i šta bih ja uradio da sam Ukrajinac ili da sam Rus.

Trenutno se vode pripreme za početak konkretnih pregovora između SAD i Rusije, a o sudbini Ukrajine. Da, baš tako mislim. Ono što sada kruži u medijima i što možemo pročitati i čuti od glavnih učesnika Trampa, Vensa i Rubija, odnosno Putina i Lavrova sa druge strane, znači faktički početak pregovora o Ukrajini, a bez Ukrajine. Šta to drugo može da znači?

Buduća "država" Ukrajina će izgubiti barem 25% teritorije (možda i više), koje će ili morati da prizna da više nisu njene ili će morati da potpiše nekakav "obavezujući" sporazum da te teritorije neće i nema pravo da vraća silom. Ostatak teritorije će pasti u dužničko ropstvo prvenstveno od strane SAD-a, a i od zemalja EU. SAD (Tramp) već forsiraju Ukrajinu da potpiše sporazum o faktičkom pretvaranju Ukrajine u ekonomsku koloniju SAD-a, a tu će i EU biti jer i oni će tražiti da se njihova potraživanja plate. Za sada se Zelenski "koprca", pa vidimo da je odmah postao "diktator" u očima SAD-a. Do sada je valjda bio "demokrata". Ovo sve stavljam pod navodnike jer smatram da je ovakav stav SAD-a ciničan. Tramp se ponaša kao malo dete kad mu ne daš igračku. Samo što je ovo "dete" veoma opasno, radi se o najjačoj konvencionalnoj vojnoj sili na svetu i drugoj nuklearnoj sili.

Dakle, potpisivanje i primena sporazuma Tramp-Putin, pod uslovom da ga Ukrajina prihvati, i onako kako sada deluje da će taj sporazum izgledati, znači kapitulaciju cele Ukrajine i njen samo "formalni" ostanak kao "suverene" države. Radi se o okupaciji cele zemlje, i to realnoj vojnoj na istoku i jugu i ekonomskoj u ostatku teritorije.

Bilo koji lider, ne samo Ukrajine, nego bilo koje države, koji bi ovo potpisao, bio bi proglašen izdajnikom države i nacionalnih interesa. Zna to Zelenski veoma dobro i pitanje je kako će se ovo završiti.

Pritom, SAD se sada ponašaju kao da su Zelenski i EU jedini krivci za rat što je uopšte počeo i što još uvek traje, dok su SAD "nevine kao Majka Tereza", dok će pre biti da su nevine kao "goblen".

Dakle, svi znamo da su za Majdan, kao inicijalni starter svega ovoga i za rat 2014/15, pa onda i za rat 2022. godine podjednako (ali verovatno i više) krive SAD, a onda i EU, UK i naravno Ukrajina. Sećamo se svi Viktorije Nuland i "čuvene" izjave "Fuck EU".
Sada se SAD pokušavaju izvući i za sve okriviti druge, a problem rešiti "preko kolena" na način da se jedna država "žrtvuje".

Dakle, za Ukrajinu je najbolje rešenje da pokažu Trampu srednji prst i pošalju ga u "ku.ac" krasni i nastave rat, koji oni nazivaju "odbrambeni". To je jedini izlaz iz ovoga koji, iz njihove vizure, može biti iole "častan". Sve ostalo je teška izdaja zemlje i nacionalnih interesa.

Šta se dešava ako se rat nastavi? Pa u nekom realnom scenariju, Ukrajina će bez podrške SAD i uz verovatno smanjenu podršku EU, pasti u nekom doglednom vremenu (možda čak i dogovorom vojno-državnog vrha Ukrajine). Veći deo zemlje će biti zauzet od strane Rusije, dok će manji deo zemlje (krajnji zapad) biti ostavljen jer je ionako u svakom smislu nebitan. Takav scenario će ostaviti nekakav utisak da se zemlja "grčevito" branila, a moći će se reći i to sa punim pravom, da je rat izgubljen jer je Ukrajina izdana od strane onih koji su je uvukli u rat i govorili joj da su joj saveznici "do kraja" i da neće dozvoliti njen poraz. Takođe, obzirom da će veći deo Ukrajine biti pod Rusijom, neće se platiti nikakve ratne reparacije Zapadu, a Rusija će pomoći razvoju tih teritorija i njihovom uključenju u svoj ustavno-pravni poredak.

Što se tiče Rusije, treba pažljivo pregovarati sa Trampom. Ideja da se prekine rat i "da svi prestanu da ginu" je naravno pozitivna i "osvežavajuća" u odnosu na ono što su "do juče" govorili iz SAD-a. Međutim, da li treba prihvatiti rešenje po kome se uzimaju samo teritorije 4 oblasti, a SAD-u faktički dopušta "meka" okupacija ostatka Ukrajine? Uključujući i "osetljiva" područje poput Odese i Dnjeprovpetrovska, Harkova i sl. Da li je to u interesu Rusije? Ako SAD tu ostvare svoj "vitalni" ekononski interes da "izvuku" 500 milijardi dolara u sirovimama, retkim metalima i šta već, oni će biti spremni i vojno da brane svoj ekonomski interes, što su više puta pokazali do sada. Dakle, SAD su uvek spremne da brane "svoj novac" ma gde god on bio, da li na Bliskom Istoku, Pacifiku ili sada možda u Ukrajini.
Rusija mora ovo nekako doterati do kraja. Dakle što više teritorija uključiti u sastav RF, u ostatku Ukrajine ne dozvoliti stvaranje bilo kakve sopstvene "vojne sile" kao ni razmeštanje EU ili SAD vojnih snaga u vidu "mirotvoraca", kao ni ulazak SAD-a i ekonomsku okupaciju ostatka Ukrajine i pretvaranja Ukrajine u "kolonijalnu zemlju nalik na pojedine afričke" za izvlačenje sirovina. Ukrajina toliko mnogo duguje novca i dugovaće i u budućnosti jer je ekonomija te zemlje "slomljena" i moraće da se iz istih izvora zadužuju i nakon rata, da nikada neće izaći iz dužničkog ropstva i prisustvo SAD-a i EU će tu biti stalno u vidu "kolonijalnih namesnika".

Mnogo toga je pred nama. Ništa ovde još nije gotovo. Polako se situacija okreće u pozitivnom pravcu, u pravcu mira, što je pozitivno, ali mnogo ovde potencijalnih zamki ima i za Ukrajinu, ali i pre svega za Rusiju, za koju nas sve ovo pre svega i interesuje.


PS. Lični stav @Kubovac

Odlična analiza, i ubodena poenta, sve ovo se radi isključivo zbog interesa a ne nekih viših ciljeva. Nažalost tako je u 99% vojnih sukoba, na kraju se vidi prava slika pozadine sukoba.

Ovo što sam citirao, me je baš začudilo, ne od tebe Kubovac, već od ponašanja SAD. Ako pogledamo interaktivnu mapu koju sam uradio (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=22753.msg682350#msg682350) pre neki dan "Napredovanja ruskih trupa u Ukrajini" i namerno ostavio datume, jasno se može videti da su Rusi ostvarili najveći progres u vreme kada SAD zbog u to vreme nadolazećih izbora nisu slali pomoć u oružju Ukrajini već je to sve palo na evropske države.
Nazivati sada Zelenskog dikatatorom, i svakakvim pogrdnim imenima koje ne prilikuju ni predsedniku kućnog saveta a kamoli predsedniku jedne države poput SAD-a je više nego skandalozno.

Više puta sam kritikovao Evropu da se ne brine za svoje interese, i na kraju uz veliki "pomoć" SAD-a ispali su grbaviji nego što su bili u pomaganju Ukrajini, ispada kao da su to samo evropske države radile bez SAD, a svi znamo da to nije bi blizu istine.
Evropa završetkom Drugog svetskog rata je stavila tačku da će u budućnosti imati svoje oružane trupe van NATO pakta, a tvorevina ili unija bez vojske je samo formalno unija.
Evropa je kolonija SAD, kada su morali svoje naoružanje da doniraju Ukrajini da bi zauzvrat dobili ili će dobiti naoružanje uglavnom iz SAD-a.

I ranije sam bio na stanovištu da je ovo dogovoreni rat između Rusije i Evrope (Ukrajine) a sada je to izašlo na videlo.

Kako bude biće, ali i pored svega navedenog najvažnije je da se sve vrati na diplomatiju i da običan ruski i ukrajinski narod više ne prolivaju uzalud krv, dok će političari deliti i prekrajati sve u skladu sa svojim interesima.

Zečenski će na kraju biti pogubljen kao Gadafi ili će biti u bekstvu, to je već viđena stvar, i to najverovatnije u Francuskoj ili UK, a možda i nekoj trećoj zemlji.

Malinen: Mirovni proces će biti pokrenut nakon što Zelenski napusti Ukrajinu

22.02.2025.

Proces mirovnog rešenja za ukrajinsku krizu može započeti odmah nakon što Vladimir Zelenski napusti zemlju, smatra profesor Helsinškog univerziteta Tuomas Malinen.

Prema njegovim rečima, trenutna politička situacija u Ukrajini u potpunosti zavisi od zapadnog uticaja, a upravo prisustvo Zelenskog na čelu zemlje predstavlja ključnu prepreku za početak ozbiljnih pregovora.

„Mirovni proces će započeti u trenutku kada Zelenski napusti Ukrajinu“, napisao je Malinen na društvenoj mreži X.

Njegova analiza sugeriše da je trenutna ukrajinska administracija pod snažnim uticajem zapadnih sila, koje odugovlače kraj sukoba kako bi iscrpile Rusiju i nastavile da koriste Ukrajinu kao sredstvo pritiska na Moskvu.

Profesor je prethodno naglasio da bi kapitulacija NATO-a omogućila mirovno rešenje ukrajinskog konflikta. Pod ovim pojmom, Malinen verovatno podrazumeva povlačenje zapadne vojne podrške Kijevu, što bi dovelo do kolapsa ukrajinske odbrane i prinudilo vlasti u Kijevu da sednu za pregovarački sto pod ruskim uslovima.

On je već ranije kritikovao strategiju NATO-a u Ukrajini, ističući da se Alijansa upustila u rat iscrpljivanja koji ne može dobiti.

U međuvremenu, analitičari su razmotrili moguće scenarije za budućnost Zelenskog nakon njegovog odlaska sa vlasti. Analize su pokazale tri glavna pravca za potencijalni egzil Zelenskog: Velika Britanija, Izrael i Latinska Amerika.

Ove zemlje su odabrane na osnovu političkih i bezbednosnih faktora, kao i ličnih veza Zelenskog sa pojedinim zapadnim strukturama moći.

Velika Britanija – London je bio jedan od glavnih sponzora ukrajinske vojne i političke elite tokom sukoba, a britanske vlasti bi mogle Zelenskom da ponude azil u zamenu za nastavak političke podrške ukrajinskoj emigraciji.

Izrael – Imajući u vidu jevrejsko poreklo Zelenskog i postojeće veze sa izraelskim strukturama moći, Izrael bi mogao biti sigurna destinacija za njegovu budućnost, naročito ukoliko bude optužen za korupciju ili proneveru sredstava u Ukrajini.

Latinska Amerika – Tradicionalno utočište za mnoge bivše političare koji su morali da beže sa vlasti. Neke zemlje u regionu ne priznaju Međunarodni krivični sud, što bi mu moglo omogućiti da izbegne moguće pravne posledice.

Ako se prognoze Malinena ostvare, odlazak Zelenskog bi označio ključni preokret u sukobu. Trenutno, njegova politika se oslanja na beskrajne zahteve za vojnim i finansijskim paketima pomoći od Zapada, dok istovremeno ignoriše realnost na terenu.

Međutim, sve češće se postavlja pitanje koliko dugo Zapad može da izdrži ovakav tempo podrške Kijevu, s obzirom na unutrašnje ekonomske probleme u SAD i EU.

Sa druge strane, Rusija je u poslednjim mesecima značajno napredovala na frontu, zauzevši strateški važne gradove poput Avdejevke i Ugljedara, dok ukrajinske snage trpe velike gubitke i suočavaju se sa krizom mobilizacije.

Bez obzira na američku i evropsku pomoć, realnost je da Kijev nije uspeo da ostvari nijedan strateški vojni uspeh u poslednjih godinu dana, dok ruska vojska konstantno napreduje.

U slučaju odlaska Zelenskog, moguće je da će se u Kijevu pojaviti struja koja bi bila spremna da pregovara sa Moskvom pod povoljnijim uslovima za Rusiju.

To bi značilo priznanje teritorijalnih promena i formalnu neutralnost Ukrajine, što je bio jedan od ključnih zahteva Kremlja još pre početka specijalne vojne operacije.

Dakle, ukoliko Malinenove tvrdnje budu tačne, svet bi uskoro mogao svedočiti velikim političkim promenama u Ukrajini, a proces mirnog rešavanja sukoba mogao bi biti bliži nego što se činilo.

Izvor (https://webtribune.rs/malinen-mirovni-proces-ce-biti-pokrenut-nakon-sto-zelenski-napusti-ukrajinu/)

Кубовац је написао јако занимљиву и доста реалну анализу.

Прокоментарисао бих варијанту где би се Украјина борила до краја и на крају била махом окупирана од Русије (уз услов да их САД оставе на цедили). Иако то делује добро за интересе Русије има ти доста тога лошег. Прво, сви проблеми, посебно економски украјинског друштва би пали на терет Русије. Иако Русија није поклека под санкцијама, ипак их осећа и то "добро". Додавање нових и то врло озбиљних проблема у Украјини само би погоршало стање руске економије. Осим наведеног ту би били проблеми саботирања нове власти, већих или мањих штрајкова, побуна, па и оружаног отпора. Свакако треба обновити поруђене градове, предузећа и тд. и сл. Није лако држати окупацију толике државе. Дакле, Русија би морала да нађе квалитетне домаће, украјинске, али проруске снаге које ће да се баве са тим. На страну што је пало доста крви и има доста оних који су спремни на сваки вид отпора. како год било, остало да би Русија, посебно првих година мора да даје паре. 

Друго, не мање битно питање и проблем јесте како би у том случају изгледао мировни споразум "Запада" (САД) и Русије? Да ли би уопште био постигнут? Трамп жели да поврати паре које су САД уложиле у Украјину. Како ће то извести у овој верзији развоја догађаја? Једино ако му Русија да неке концесије. Или да се можда одрекне Кине као савезника и пређе, макар прећутно на страну Трампа. За ово задње ценим да би био пуцањ себи у ногу.

Треће, такође важно питање је како се Кина поставља око ових преговора. Примећујем да се нико (у свету) не бави тим питањем. Као да њу то не занима. А занима је и те како. Мислим да она примећује да САД покушавају да кроз ове преговоре угурају клин између ње и Русије. И готово сам сигуран да ће се Путин саветовати и са кинеским лидером око преговора и коначног споразума.

Оно са чим би се сложио је да је Зеленски ”потрошен”. И Трамп и Путин сматрају да је Украјини потребан нови лидер. Од тога колико буде био ”кооперативан” према америчким захтевима, зависиће његова лична судбина. 

Треба погледати оптужбе против Зеленског код Тукера Карслона: https://x.com/WallStreetApes/status/1893202527627173965 - где се, између осталог, оптужује за прогон Украјинске православне цркве (Руске патријаршије). Америку су створили они који су ради верских рогона побегли из Европе и веома је осетљива по том питању. Маск је оптужио Зеленског да је крив за смрт америчког новинара Гонзала Лира (https://en.wikipedia.org/wiki/Gonzalo_Lira), који је умро у украјинском затвору. Отац убијеног новинара је својевремено тужио Зеленског у Америци, али је захтев одбијен. Међутим, може се поновити, а ово што је Маск урадио мирише на то.

Што се тиче његових опција за азил, ја бих на листу могућих дестинација додао Канаду, где постоји велика украјинска заједница и лоби. У Канади би се лакше и ”изгубио”. Азил у Француској и Великој Британији би био скуп и он би практично морао бити под озбиљном полицијском заштитом. Нико не жели посету руских ”туриста”.

Уколико би био кооперативан, онда би могле да се добију и руске гаранције да ће га оставити на миру.

То што је Зеленски Јевреј не значи ништа, и Сорош је Јевреј па у Израелу не могу да га виде. Он јесте покушавао да кокетира са Израелом и чинио је неке уступке, али Украјина није добила ништа од израелског наоружања. Израел није желео да буде угуран у руско-украјински сукоб и изгледа да је добро одиграо. (Баш као што је и Србија добро одиграла!) Не постоје никакве израелске санкције против Русије.

Да се осврнем и на ово што су написали Кубовац и Џумба.

Зеленски може да покаже средњи прст Доналду Трампу, али је питање колико дуго би био у стању да га држи усправно. Зеленски сигурно има далеко већу подршку од 4%, колико Трамп тврди да има. Међутим, шта ће се догодити ако Америка покрене озбиљан пропагандни рат против њега. Роберт Кенеди је својевремено изјавио да је Мајдан коштао 5 милијарди долара. Да ли неко мисли да у овој ситуацији није могуће извести неки нови Мајдан, можда и јефтиније?

Већ је поменута претња Илона Маска да ће Украјини угасити интернет. То би за Украјину било катастрофално, јер Старлинк користе за све комуникације, укључујући и оне војне. Али још горе би било да им Старлинк филтерише доступне информације. Да им од интернета остане Fox, Truth Social и слични медији, уз додатак програма "Ukrainian Freedom Fighters" или неких сличних опозициониг медија.

Друга претња је могућност да се у Америци отвори судски поступак против Зеленског, за убиство америчког новинара.

Наравно, уз све ово би ишао и прекид америчке војне помоћи, која укључује и информације сателита и авакса.

Ја не бих постављао питање шта Зеленски може да уради, него шта Америка и Русија желе да се деси. Американци хоће своје паре, оно што је Украјина добијала је углавном био lend-lease, а не бесповратна помоћ. Ево мапе распореда украјинских минералних резерви: https://www.enseccoe.org/wp-content/uploads/2024/11/F2.jpg па процените да ли би Американци и Руси могли да повуку неку линију која би Америци осигурала приступ минералима у вредности од 500 или 600 милијарди долара - а да ни Руси не остану кратких рукава.

Да ли је интерес Русије да окупира целу Украјину? Ја мислим да није, јер би цело то подручје требало пацифицирати и обновити. Било би пуно лакше анексирати источну обалу Дњепра, а мислим да би то био максимум који би Русија могла да добије од Америке. Остатак Украјине би био демилитаризован, не би никада постао део НАТО.

Да ли би Украјина пристала на то? Војнички би била присиљена да изгуби тај простор који би био америчко-руским договором препуштен Русији. Руси би онда на тој линији стали. Зеленског би заменио неки лидер који уважава реалност на терену и то би било то.

Прича о наставку украјинског отпора уз европску помоћ је бајка за малу децу. Уосталом, Украјина на западној граници има државе које би пре подржале Трампа, него Европску комисију.

Мислим да је грешка посматрати Украјину изоловано, она ће бити само једна од тема за разговоре и договоре Америке и Русије.

Биће веома интересанто пратити како ће се одвијати ситуација око резолуције о рату у Украјини у УН.

Švajcarske trupe bi mogle da učestvuju u eventualnoj mirovnoj misiji u Ukrajini

23.02.2025.

Bern – Švajcarska bi mogla da doprinese eventualnoj budućoj mirovnoj misiji u Ukrajini slanjem svojih trupa, ukoliko to bude zatraženo i ako švajcarska vlada i parlament to odobre, izjavio je načelnik Generalštaba švajcarskih oružanih snaga Tomas Zisli.

On je rekao u intervjuu za „Zontags blik“ da bi Švajcarska mogla da pošalje oko 200 vojnika za devet do 12 meseci.

Zisli je ukazao da je razgovor o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu za sada čisto hipotetički jer još nije poznato pod kojim će uslovima biti postignut mirovni sporazum između Moskve i Kijeva, preneo je Rojters.

„Još nema mira, a nije bilo ni zahteva Ujedinjenih nacija (za slanje trupa)“, naveo je Zisli, javlja Tanjug.

Neutralna Švajcarska učestvuje u nekoliko mirovnih misija širom sveta, a najveća je u AP Kosovo i Metohija gde ima vojnike raspoređene u okviru Kfor-a.

Evropske zemlje su razgovarale o mogućnosti slanja svojih vojnika u Ukrajinu u okviru eventualne buduće mirovne misije usred diplomatskih napora da se okonča sukob Ukrajine i Rusije.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/663038/svajcarske-trupe-bi-mogle-da-ucestvuju-u-eventualnoj-mirovnoj-misiji-u-ukrajini)

Tramp dao pakleni predlog: Zelenski, izvoli

Administracija Donalda Trampa je u novom predlogu pozvala Ukrajinu da prepusti SAD polovinu prihoda od prirodnih resursa, uključujući minerale, gas i naftu, kao i zarade od luka i druge infrastrukture, preneo je Njujork tajms, nakon uvida u predlog.

Istovremeno, u sporazumu se ne navode bezbednosne garancije i obaveze SAD prema Ukrajini, ali je istaknuta namera Vašingtona da priži dugoročnu finansijsku pomoć Kijevu.

U novom dokumentu se navodi da će prihodi od ukrajinskih resursa biti usmereni u fond u kojem SAD imaju 100 odsto finansijskih udela i da Ukrajina treba da doprinosi fondu dok se ne dostigne 500 milijardi dolara, što je Tramp od Kijeva zahtevao u zamenu za američku pomoć.

Njujork tajms navodi da ta suma daleko premašuje stvarne prihode koje Ukrajina ostvaruje od resursa, a koji su prošle godine iznosili 1,1 milijardu dolara, što je više od četiri puta veće od vrednosti američke pomoći Ukrajini.

Suma od 500 milijardi dolara nije pomenuta u prethodnoj verziji sporazuma, koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio da potpiše, a nije poznato da li Tramp zahteva ovaj novac u zamenu za prethodnu pomoć SAD ili se to odnositi i na buduću podršku.

U dokumentu se takođe navodi da bi SAD mogle da pošalju dodatnu pomoć Ukrajini u budućnosti, ali da bi Kijev morao da uloži u fond sumu jednaku dvostrukom iznosu koji bi Sjedinjene Države eventualno dale Ukrajini nakon potpisivanja sporazuma.

U revidiranom predlogu se navodi da bi Sjedinjene Države mogle da reinvestiraju deo prihoda u posleratnu obnovu Ukrajine, uključujući ulaganje u razvoj podzemnih sredstava i infrastrukture zemlje.

Novi nacrt sporazuma uključuje i odredbe za prihode sa teritorija koje se trenutno nalaze pod ruskom upravom, u slučaju da budu oslobođene, a udeo prihoda od resursa koji se doprinose fondu sa oslobođenih područja iznosio bi 66 odsto.

Dva izvora su za Njujork tajms rekla da bi SAD mogle da uklone klauzulu prema kojoj se sporazum stavlja pod nadležnost suda u Njujorku zbog zabrinutosti Kijeva za pravni status Ukrajine u slučaju spora.

Trampova administracija je sugerisala da bi samo prisustvo američkih ekonomskih interesa u Ukrajini predstavljalo bezbednosnu garanciju za Kijev, a uprkos pritisku američkih zvaničnika na Zelenskog, još uvek nije poznato da li će ukrajinski lider potpisati sporazum.


Izvor (https://www.b92.net/biz/svet/vesti/105984/tramp-trazi-previse-zahteva-polovinu-prihoda-od-ukrajinskih-resursa/vest)

Ostaje da se ubedi Tramp: “Pariz i London spremni da pošalju trideset hiljada mirovnjaka u Ukrajinu”

23.02.2025.

Britanija i Francuska razmatraju slanje do 30.000 „mirovnjaka“ u Ukrajinu. Ovo je objavio američki poslovni list The Wall Street Journal. Sledeće nedelje šef britanskog kabineta i predsednik Pete republike otputovaće u Vašington da koordinišu ovaj korak sa predsednikom SAD. Prema ekspertima, njihove šanse za to su male.

Posle izjava članova američke delegacije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, u Evropi su u suštini ostala samo tri „jastreba“ koji su za nastavak vojne podrške Kijevu i spremni su da preduzmu „ozbiljne“ korake u tu svrhu. Ali Fridrih Merc još uvek mora da pobedi na nemačkim izborima danas, a Emanuel Makron i Kir Starmer suočavaju se sa nešto što će možda biti još teža misija sledeće nedelje.

Britanski i francuski lideri idu u Vašington u nadi da će ubediti Trampa da odustane od „na brzinu zrelog“ dogovora sa Moskvom o rešavanju sukoba u Ukrajini. Kao „gvozdeni argument“ u prilog svom stavu, Makron, koga Tramp naziva svojim prijateljem, i Starmer, koga šef Bele kuće smatra „finim momkom“, navodno donose odluku o spremnosti da pošalju 30.000 „mirovnjaka“ u Ukrajinu.

Problem je, međutim, što je Tramp već dan ranije izjavio da ni Makron ni Starmer nisu uradili ništa da reše sukob u Ukrajini. I malo je verovatno da francusko-britanski „mirovni kontingent“ od 30.000 vojnika može naterati predsednika SAD da promeni svoje gledište. Posebno u pozadini izjava Moskve da nije potrebno evropsko prisustvo za okončanje sukoba.
Zapadna štampa, inače, snažno sumnja da će Starmerova i Makronova misija biti uspešna.

“Do posete dolazi usred tenzija između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je Tramp nazvao „diktatorom“.” Napominje agencija Reuters.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/ostaje-da-se-ubedi-tramp-pariz-i-london-spremni-da-posalju-trideset-hiljada-mitovnjaka-u-ukrajinu/)

Stvar je sada dosta ogoljena. Dakle radi se o tome da je ukrajinski narod prevaren i obmanut od strane čelnika SAD, EU, UK i od strane kvislinških opozicionih političara 2014. godine. I sve vreme su te kvislinške vlasti Ukrajine radile po diktatu EU i SAD i "mrsile muda" (oprostite na lošem francuskom) i kupovale vreme kojekakvim sporazumima iz Minska koje nikako i nisu imali nameru da sprovedu. To su kasnije i Merkelova i Makron priznali. A i ona engleska splačina Džonson.

Takođe, pobeda Zelenskog je opet jedna obmana ukrajinskog naroda. On je bio predstavljen kao "čovek mira i dogovora", tako se ponašao i tako je i govorio u kampanji. Najviše je glasova upravo i dobio na teritorijama istočno od Dnjepra i zato je i pobedio. Ali onda sledi "klasična prevara naroda" i njegov obrt od 180 stepeni. Mnogi će reći, pa zašto se sada ukrajinci ne pobune? U trenucima rata, pogotovo kada je država napadnuta, nacionalni instinkt ti kaže da se "budeš uz svoje" jer je država napadnuta. Setimo se rata 99-te kod nas. Nikome nije padalo na pamet da "ruši Slobu" tokom rata. Posle je traženo da se "polože određeni računi". Dakle, prevara birača i građana je nešto sasvim "normalno" danas na Zapadu i u svetu rekao bih. Setite se onih prevaranata iz Sirize u Grčkoj, setite se prevarantkinje Meloni iz Italije (koja se sada dolaskom Trampa na vlast, ponovo "prevrće" na "fabrička podešavanja"), a da ne pominjem kakve smo sve prevare imali mi ovde na Balkanu, gde je demokratija još u "začetku". A tu spada i Ukrajina.

Dakle, ovde ukrajinski narod gleda u čudu kako im državu prekrajaju i sa istoka i sa zapada i to je po meni takođe tragedija.

Rekao sam u prethodnom opširnijem postu, a i sada ću. Putin ne sme da dozvoli da Tramp faktički ekonomski preuzme Ukrajinu. Predlog (danas čitam) da Ukrajina daje SAD-u 50% od ostvarenih prihoda od prodaje minerala, sirovina, gasa, nafte i sl. je skandalozna. Putin to ne sme dozvoliti.

Zamislite da uzmete kredit od banke i ona vam kaže: "Može, ali da nam 50% od ostvarenih prihoda uplaćujte na ime rate kredita". Mislim da bi možda pre otišli kod "klasičnih" zelenaša.

Podsetimo se i na mudru izreku koja govori o tome da je Rusija bez Ukrajine regionalna sila, a sa Ukrajinom globalna velesila.

Pravi krivci su u Vašingtonu i Briselu i duša me boli što gledam krvoproliće naše slovenske krvi sa obe strane linije fronta, dok ovi na Zapadu trljaju ruke od pomisli na buduće profite koje će izvlačiti odatle.

PS. lični stav @Kubovac

Zelenski: Spreman sam da odem ako bi to značilo mir u Ukrajini

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je spreman da se odrekne svoje pozicije ako bi to značilo mir u Ukrajini, navodeći da bi svoj odlazak sa funkcije mogao da "trampi" i za članstvo Ukrajine u NATO, prenosi Rojters.

Zelenski je, na konferenciji za novinare u Kijevu, rekao da bi želeo da američkog predsednika Donalda Trampa vidi više kao partneta Ukrajini, a ne samo kao posrednika između Kijeva i Moskve.

„Ako je potrebno da ja napustim ovu stolicu, spreman sam da to učinim i naravno, mogu je zameniti za članstvo Ukrajine u NATO“, poručio je on.

Zelenski je rekao da je fokusiran na bezbednost Ukrajine sada, a ne za 20 godina, navodeći da mu nije san da bude predsednik decenijama.

On je odbio da kaže da li je tačno da Ukrajina duguje SAD 500 milijardi dolara, za pomoć tokom rata.

Prema rečima Zelenskog, Kijev je spreman da sa Vašingtonom razgovara o sporazumu o retkim mineralima, navodeći da je Ukrajina „spremna da deli, ali SAD mora naterati Putina na okonča rat“.

Ukrajini su potrebna bezbednosne garancije, a nacrt sporazuma koji im je ponuđen to ne donosi, rekao je Zelenski, dodavši da pregovori, ipak, napreduju.

Zelenski je rekao da će sutra u Kijevu razgovarati sa evropskim liderima, koje predvodi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, uveren da će to biti prekretnica.

Ovo nije igračka, ovo je rat. Potrebna su nam partnerstva, potrebna nam je pomoć, ali ne smemo izgubiti svoju nezavisnost i dostojanstvo, kazao je Zelenski.

Sutra se navršavaju tri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu, 24. februara 2022. godine.


Izvor (https://n1info.rs/svet/zelenski-spreman-sam-da-odem-ako-bi-to-znacilo-mir-u-ukrajini/)

Током интервјуа са Такером Карслоном, нови амерички министар здравства Роберт Кенеди Млађи (Robert Kennedy Jr.) је изјавио да је USAID финансирао украјинске протесте 2014. године са 5 милијарди долара. Наравно, европски и украјински медији су то прогласили дезинформацијом (https://euvsdisinfo.eu/report/usaid-financed-ukraines-2014-maidan-protests-with-a-5-billion-investment/).

По мени (лични став), уопште нема дилеме да ли је то догађање народа било организовано или није. Сва догађања народа, од Октобарске револуције (да не идем даље) су била организована. Моја дилема је шта је било прво, кокошка или јаје? Да ли су страни актери били подстакнути од домаћих да подрже обојену револуцију? Или су страни актери иницирали целу ствар и подстакли домаће?

Да ли је Бајден посало свог сина да буде у борду директора у украјинској компанији? Или су Украјинци ангажовали сина Џоа Бајдена да преко њега оствере утицај на оца. У време када је Хантер Бајден ушао у борд директора компаније која је правила 400 милиона долара годишње - његов отац је био подпредседник САД. Хантер Бајден није био једини који је ангажован, али је био врх леденог брега. Да ли се помоћ коју је добијао од оца сводила на плаћање руских проститутки (70 хиљада долара  ;D) или је ту било још нешто, нећемо сазнати. Бајден је унапред помиловао сина, за сваки случај.

У целој причи, Украјинци нису баш невина јагњад. Није ово ни први ни последњи сукоб у коме су се словенски народи међусобно убијали и за такве сукобе најчешће није било потребно да их неко са стране подстакне. Они са стране су се укључивали и помагали, у зависности од својих интереса.

Šok za Zelenskog: Vrhovna rada otkazala poslušnost (https://www.b92.net/info/svet/106374/sok-za-zelenskog-vrhovna-rada-otkazala-poslusnost/vest)

Ukrajinski poslanici nisu izglasali rezoluciju kojom bi se zvanično potvrdilo da predsednik Volodimir Zelenski ostaje na funkciji do okončanja ratnog stanja.

Prema informacijama koje su objavili poslanici Jaroslav Železnjak i Aleksej Gončarenko, za ovu odluku glasalo je 218 parlamentaraca, dok je za njeno usvajanje bilo potrebno najmanje 226 glasova.

Poslanica Irina Geraščenko istakla je da je na današnjoj sednici prisustvovalo samo 244 poslanika, što je dodatno otežalo usvajanje dokumenta.

Zvanični naziv dokumenta o kojem se glasalo bio je "Izjava Vrhovne rade Ukrajine o podršci demokratiji u Ukrajini u uslovima agresije Ruske Federacije".

Rezolucija Vrhovne rade o produženju ovlašćenja Vladimira Zelenskog do stupanja na dužnost novoizabranog predsednika Ukrajine nije prošla na glasanju, javio je poslanik Jaroslav Železnjak na Telegram kanalu.

"Skupština Ukrajine ističe potrebu da se poštuje princip institucionalnog kontinuiteta vlasti predviđen zakonima Ukrajine, posebno u kontekstu pravnog režima vanrednog stanja, i napominje da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski mora da vrši svoja ovlašćenja sve dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne stupi na dužnost u skladu sa prvim delom Ustava", naveo je.

Takođe, u dokumentu je stajalo da Zelenski „mora obavljati svoju funkciju sve dok novoizabrani predsednik ne stupi na dužnost, u skladu sa članom 108 Ustava Ukrajine".

Ova odluka dolazi u trenutku kada raste međunarodni pritisak na Zelenskog zbog njegovog odbijanja da raspiše izbore.

Kako navodi Železnjak, rezolucija je trebalo da naglasi "potrebu poštovanja principa institucionalnog kontinuiteta vlasti, posebno u uslovima ratnog stanja".

Izvor (https://www.b92.net/info/svet/106374/sok-za-zelenskog-vrhovna-rada-otkazala-poslusnost/vest)

Komentar: Sa porastom američkog pritiska, protivnici Zelenskog će biti sve glasniji.

@Fazan

To je samo, kako si i naveo u svom komentaru vesti, nastavak pritiska na Zelenskog da potpiše "sporazum o otimanju prirodnih bogatstva, sirovina i minerala" za budzašto, od strane SAD-a.

Ustav Ukrajine jasno zabranjuje održavanje izbora tokom ratnog stanja.

Neka Vrhovna Rada privremeno ukine vanredno stanje, Zelenskom prestaje mandat, pa neka idu na izbore ili postave vd predsednika.

Moje mišljenje je da uprkos tome kako trenutno izgleda, mir neće biti brzo postignut, verovatno tek pred kraj ove kalendarske godine. Zašto?

- Evropska Unije još nije svesna da će je politika Donalda Trampa dovesti na nivo ispod regionalne sile a u
  političkom smislu veoma je ugrožen i opstanak EU kao zajednice;
- Ukrajina još nije "dovoljno" iscrpljena za kapitulaciju što bi bilo jedino brzo rešenje;
- Ukrajina još nema konsenzus u društvu o predaji teritorija koje drži Rusija (i više od toga!) Rusiji;
- Rusija nije još postigla ciljeve u teritorijalnom smislu. Za to je potrebno da SAD smanje ili potpuno
  prestanu snabdevanje Ukrajine oružjem i novcem, da Rusija nakon prestanka "rasputice" angažuje veći
  deo svojih rezervi koje po nekim izvorima iznose 200 000 vojnika na zauzimanju Odeske oblasti i delova
  teritorije na desnoj obali Dnjepra (EU teško da ima još resursa, osim novca, koje bi dala Ukrajini);
- Proklamovane ciljeve kao što su "denacifikacija" i "demilitarizacija" Ukrajine Rusija može da realizuje samo
  u slučaju potpune okupacije Ukrajine što se sigurno neće dogoditi niti Rusija to planira. Dakle, ova dva cilja
  će biti predmet pregovora o miru.

Ima još nekih faktora koji utiču na mišljenje koje sam formirao ali su manje bitni.

Mislim da u razgovorima u Rijadu Ukrajina nije bila na prvom mestu a neće biti ni na još nekoliko narednih sastanaka, i Rusija i SAD imaju mnogo važnijih stvari da dogovore nego što je mir u Ukrajini u globalnom "resetovanju" koje je u toku. Naravno, važnije za njih, ne za one koji ratuju ili su direktno ugroženi ratom i pate zbog toga.

Ovo je samo moje mišljenje, spreman sam da svaku tezu obrazložim detaljnije ako je potrebno.

Današnje glasanje u UN-u, od bivših Jugoslavenskih republika Makedonija je bila u suzdržana, Amerika se pak našla u društvu sa Izraelom, Mađarskom, Eritrejom, Haitijem itd.

[attachment=1]

Rezolucija je prošla (to se piše i pamti) - svaka članica ima jedan glas, Haiti kao i Kina recimo.

Прошле су две резолуције, поред ове је прошла и америчка резолуција, и то са бољим резултатима (93 за, 8 против, 73 суздржана). Међутим, чланице ЕУ су амандманима измениле резолуцију до мере да САД није хтела да гласа за њу, него је била суздржана.

И једна и друга су необавезујуће. Осим тога што показују расположење у генералној скупштини, не значе пуно.

Да се осврнем на ово што су написали Кубовац и Боро.

Одлагање избора у Украјини је и законски утемељено и логично. Ни Америка није имала изборе током 2. светског рата. Не траже се избори у Украјини ради бриге за демократски развој државе. Тражи се неко ко ће бити кооперативан.

Углавном бих се сложио са Бориним запажањима. Међутим, не знамо који су територијални циљеви Русије. Анексирана су 4 региона (и Крим). Да ли је то оно што Русија жели, или жели више од тога? У Украјини не постоји друштвени концензус о предаји територија Русији и вероватно никада неће бити ни постигнут. Међутим, ситуација са неуспешном мобилизацијом говори о томе да је дошло до замора. То ће се додатно погоршати у наредном периоду, током вербаних сукоба између Трампа и Зеленског. Ништа тако добро не убија морал као приче о продаји или предаји територија. При томе, украјински наратив је да они бране западне вредности и цео Запад стоји иза њих. Дистанцирање Америке је, између осталог, и страшан морални ударац.

Са друге стране, заузимање Одесе ми делује онолико вероватно колико и заузимање Кијева. У Украјини би требало да дође до општег расула, да би се то десило. Друга битна ствар је да је Американцима, уколико мисле да извозе минерале из Украјине, потребна лука.
Што се тиче ”денацификације” и ”демилитаризације”, Русија то може добити преговорима са Америком.

Vučić o glasanju za rezoluciju o Ukrajini: Trebalo je da budemo uzdržani, izvinjavam se građanima (https://www.b92.net/info/politika/106517/vucic-o-glasanju-za-rezoluciju-o-ukrajini-trebalo-je-da-budemo-uzdrzani-izvinjavam-se-gradjanima/vest)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija danas napravila grešku glasajući za evropsku rezoluciju UN o Ukrajini.

"Mislim da je Sbrija danas napravila grešku, izvinjavam se građanima Srbije zbog, toga i sam snosim krivicu zvog toga. Umoran sam opterećen, ne mogu da stignem sve. I kada dobijem nešto u materijalima, da se bavim amandmanima, nisam stigao. Glasali smo za evropsku rezoluciju, za američku rezoluciju smo glasali baš kako treba, a za evropsku rezoluciju trebali smo biti uzdržani. Izvinjavam se građanima Srbije. Objašnjenje koje sam čuo da smo mi time potvrdili stavove o teritorijalnom integritetu, mislim da ne bi te stavove menjali i da smo bili uzdržani. Nažalost to se nije dogodilo, mnogi mislie da je donelo ovo korist, a ka kao predsednik imam pravo da iznesem svoj sud, mislim da je to greška i trebali smo da budemo uzdržani. Biće da sam preumoran, i da ne mogu da postignem sve što inače mogu, žao mi je i krivo mi je zbog toga", rekao je na početku, a povodom glasanja Srbije o rezoluciji o Ukrajini u UN.

Izvor (https://www.b92.net/info/politika/106517/vucic-o-glasanju-za-rezoluciju-o-ukrajini-trebalo-je-da-budemo-uzdrzani-izvinjavam-se-gradjanima/vest)

Ruska delegacija doputovala u Istanbul na sastanak s predstavnicima Amerike

27.02.2025.

Istanbul – Ruska delegacija doputovala je danas u rezidenciju generalnog konzula Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Istanbulu, na razgovor sa američkom delegacijom u cilju rešavanja sporova oko rada ambasada dveju zemalja u Vašingtonu i Moskvi, preneo je Rojters.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov juče je izjavio da će na sastanku u Istanbulu dve delegacije ispitati ''sve sistemske probleme koji su se nagomilali kao rezultat nezakonitih aktivnosti prethodne administracije na stvaranju veštačkih prepreka za rad ruske ambasade''.

Iz američkog Stejt departmenta saopšteno je da tokom razgovora na visokom nivou neće biti reči o Ukrajini i političkim ili bezbednosnim pitanjima.

''Da budemo jasni, nema političkih ili bezbednosnih pitanja na dnevnom redu. Ukrajina nije na dnevnom redu. Konstruktivnost ovih razgovora će postati očigledna veoma brzo; ili će se pitanja rešiti ili neće.

Uskoro ćemo znati da li je Rusija zaista ima dobre namere da se angažuje'', rekao je portparol Stejt departmenta, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/663804/ruska-delegacija-doputovala-u-istanbul-na-sastanak-s-predstavnicima-amerike)

Evropa ne može sama

28.02.2025.

Za Trampovu administraciju bi moglo biti previše da očekuje da će Evropa garantovati ukrajinsko mirovno rešenje u čijem stvaranju nisu učestvovali.

Uspaničen odlukom predsednika Trampa da ne pozove Evropu za sto dok njegov tim razgovara o miru između Rusije i Ukrajine sa najvišim ruskim zvaničnicima, francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je nedavno sastanak u Parizu sa britanskim, nemačkim i drugim evropskim liderima kako bi odlučio kako da odgovori.

Međutim, dok su evropski lideri razgovarali u Jelisejskoj palati, rascepi koji muče Evropu kada traži ujedinjeni front u vojnim, diplomatskim ili ekonomskim pitanjima već su bili očigledni. S jedne strane, britanski premijer Keir Starmer rekao je da će razmotriti slanje trupa u Ukrajinu kako bi garantovao njenu bezbednost nakon mirovnog sporazuma. S druge strane, bivši nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je tu ideju „preuranjenom“ i „veoma neprikladnom“. Poljski zvaničnici su takođe odbacili ideju o poljskoj vojnoj ulozi u Ukrajini.

Razlike između evropskih lidera oko zajedničkog vojnog prisustva u Ukrajini i širih stvari u vezi sa Trampovim diplomatskim uvertirama Rusiji naglašavaju opasnosti pretpostavke da Evropa ima političko sredstvo da, kako je pre neki dan pozvao ministar odbrane Pit Hegset, „vodi sa fronta“.

Može li to Evropa? A šta se dešava ako ne može?

Američki pozivi na više evropskog liderstva i manje američkog učešća na kontinentu – i rizik od evropske paralize (dok se zemlje članice bore sa sopstvenim biračkim jedinicama kod kuće i izazovima u inostranstvu) – mogli bi da podstaknu više ruske agresije, destabilizuju Evropu i ostave Sjedinjene Države da se suoče sa ohrabrenim protivnicima u Moskvi, Pekingu i drugde.

Globalni lideri imaju tendenciju da govore o Evropi na isti način na koji govore o Rusiji, Kini i drugim nacijama. Međutim, da kažem očigledno, Evropa nije nacija. To je kolektiv koji po multinacionalnim pitanjima radi kroz multilateralne institucije, pre svega NATO i Evropsku uniju. Te institucije zahtevaju konsenzus pre delovanja i, što nije iznenađujuće, često se bore da ga pronađu.

Ono što je težilo da forsira konsenzus i održi evropsko jedinstvo, posebno u ključnim trenucima međunarodne krize, jeste američko vođstvo. To je istina od najranijih dana posleratne ere, a tako je i danas.

NATO, proizvod Severnoatlantskog sporazuma iz 1949. godine, nije bio prvi posleratni evropski odbrambeni savez. Umesto toga, NATO je sledio Briselski pakt, koji su Britanija, Francuska, Belgija, Luksemburg i Holandija potpisale u martu 1948. godine. Znakovito je da je Evropa znala da ovaj sporazum neće sprečiti Sovjete da preuzmu kontinent jer nije uključivao Sjedinjene Države.

U godinama koje su usledile, bilo zvanično kroz NATO ili nezvanično kroz improvizovane zapadne koalicije, Zapad nije delovao nasilno po vojnim pitanjima u odsustvu rukovodstva SAD.

Na primer, tek kada je Vašington odlučio da preduzme odlučnu akciju 1995. godine da zaustavi rat u BiH, NATO je pokrenuo kampanju koja je postavila temelje za Dejtonski sporazum uz posredovanje SAD, koji je doneo mir u BiH kasnije te godine.

Da neko ne sumnja u važnost rukovodstva SAD, uporedite odgovor Zapada na na rusku aneksiju Krima 2014. godine sa odgovorom Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Što se tiče prvog, predsednik Obama je odlučio da ne šalje oružje u Kijev, uveo je samo manje sankcije ruskim pojedincima i privatnim institucijama i uglavnom je izbegavao diplomatske napore da okonča rat. Uprkos zabrinutosti zbogruske aneksije, Evropa se nije okupila da sama preduzme hrabriju akciju. Na kraju, Zapad je prihvatio rusko zauzimanje Krima (iako ne zvanično).

Za ovo drugo, predsednik Bajden je odlučio da se snažno suprotstavi Putinovoj invaziji, stvorio je široku koaliciju zapadnih nacija da koordiniše sveobuhvatnu strategiju i blisko je sarađivao sa tim nacijama kako bi Kijevu obezbedio sve smrtonosnije oružje i uveo sve strože sankcije Moskvi. Samo zbog tih akcija koje predvode SAD Ukrajina je do danas odbila pokušaj osvajanja Rusije.

Sada Tramp i njegov tim pozivaju na mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, prihvatanje Krima kao dela Rusije, bez članstva Ukrajine u NATO i bezbednosne garancije za Ukrajinu koje podržavaju evropske i neevropske — ali ne i američke — trupe.

„Očuvanje evropske bezbednosti mora biti imperativ za evropske članice NATO“, izjavio je Hegset, objašnjavajući da bezbednost Evrope neće biti najviši prioritet Vašingtona. „Kao deo ove, Evropa mora da obezbedi ogroman deo buduće smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini”.

Da bi se to dogodilo, Tramp poziva članice NATO da povećaju svoju potrošnju na odbranu na pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda, iako je standard NATO dva odsto, a sam Vašington troši samo oko tri odsto.

Da li će Evropa, delujući sama nakon mirovnog sporazuma u ​​čijem oblikovanju nije igrala nikakvu ulogu, pojačati dovoljno snažno da odvrati Rusiju od nastavka rata protiv Ukrajine i odlaska u istočnu Evropu?

Sve u svemu, ovo izgleda kao strašno rizična opklada za novi tim u Vašingtonu.

Izvor (https://tvfront.rs/analize/evropa-ne-moze-sama/)

Zelenski: Ne želimo sporazum kojim Rusija uzima naše teritorije

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je danas predloge da za mirovni sporazum koji će Rusiji ustupiti okupirane ukrajinske teritorije, rekavši da ''nasilno odvajanje naše teritorije rizikuje dalje napade u budućnosti''.

''Mislim da one zemlje koje nam pružaju podršku ili možda žele da budu posrednici, razumeju da ako se rat završi nepošteno, biće samo pitanje vremena kada će ljudi zatražiti pravdu'', rekao je Zelenski novinarima u Londonu, prenosi Gardijan.

On je dodao da Ukrajina ''ne želi ništa što joj ne pripada''. Govoreći o žestokoj raspravi u Ovalnoj sobi Bele kuće sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Džej Di Vensom u petak, on je rekao da je najbolje ''sve ostaviti istoriji''.

Odbio je da kaže šta se dogodilo nakon samog sastanka, a pre nego što je iznenada napustio Belu kuću pre ručka sa Trampovim timom i potpisivanja sporazuma o retkim temnim metalima. Mediji su preneli da je Trampov tim zamolio Zelenskog da ode.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/664599/zelenski-ne-zelimo-sporazum-kojim-rusija-uzima-nase-teritorije)

SAD najavile nastavak pomoći Ukrajini, Kijev spreman da prihvati predlog o prekidu vatre: Lopta sada u Moskvi

12.03.2025.

Vašington / Kijev / Moskva, 12. mart 2025. godine — Sjedinjene Američke Države objavile su da će obnoviti vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, dok je zvanični Kijev iskazao spremnost da razmotri i prihvati najnoviji predlog o prekidu vatre, uz posredovanje Vašingtona. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će SAD predočiti ovu ponudu Ruskoj Federaciji, naglašavajući da je dalji tok događaja sada „u rukama Moskve“.

„Ukrajina je jasno signalizirala da je spremna na pregovore. Predlog prekida vatre zasniva se na principima međunarodnog prava, poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Sada je odgovornost na ruskoj strani da odluči da li želi mir ili nastavak sukoba“, rekao je Rubio na vanrednoj konferenciji za medije održanoj u Stejt departmentu.

Detalji predloga prekida vatre

Prema informacijama koje su preneli diplomatski izvori, predlog o prekidu vatre uključuje sledeće ključne tačke:

Potpuna obustava neprijateljstava na svim linijama fronta, uključujući kopnene i vazdušne operacije, kao i delovanje artiljerije i dronova.

Usaglašavanje i povlačenje teškog naoružanja na dogovorene razdaljine, pod nadzorom međunarodnih posmatrača, najverovatnije iz sastava OEBS-a i UN.

Otvaranje humanitarnih koridora za evakuaciju civila i dostavu pomoći ugroženim područjima.

Početak političkih pregovora o trajnom rešenju sukoba, uključujući status spornog teritorija, uz garancije velikih sila i učešće međunarodnih posrednika.

Obnavljanje ekonomske saradnje i rekonstrukcija pogođenih područja, uz finansijsku pomoć međunarodnih institucija.

Reakcije Ukrajine

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozdravio je predlog kao „istorijsku priliku za okončanje rata“. U obraćanju naciji, Zelenski je poručio:
„Ukrajina nikada neće pristati na predaju svojih teritorija, ali smo spremni na pravedan mir koji će garantovati sigurnost našim građanima. Ovaj prekid vatre može biti prvi korak.“

Reakcije iz Rusije

Za sada, Kremlj se zvanično nije oglasio, ali nezvanični izvori iz ruskih diplomatskih krugova poručuju da Moskva „proučava predlog“ i da će odluka zavisiti od „konkretnih uslova na terenu“. Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kratko je izjavila:
„Rusija ostaje posvećena miru, ali neće prihvatiti ultimatume.“

Međunarodna zajednica pozdravlja inicijativu

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je predlog i pozvao obe strane na suzdržanost i odgovornost:
„Svet više ne može priuštiti produžetak ovog razornog sukoba. Ohrabrujem sve strane da odmah iskoriste ovu priliku za trajni mir.“

Lideri Evropske unije i NATO-a takođe su izrazili podršku inicijativi, dok su u Pekingu i Ankari pozvali na balansiran pristup i uzimanje u obzir „legitimnih interesa svih strana“.

Obnova američke pomoći Ukrajini

Najava obnove pomoći Kijevu uključuje novi paket vojne podrške vredan 10 milijardi dolara, koji obuhvata modernizaciju PVO sistema, isporuku municije i obaveštajnu podršku. Ova odluka usledila je nakon višemesečne blokade u američkom Kongresu, koju su sada prevazišli sporazumom između republikanske i demokratske većine.

Vest sačinjena na osnovu izvora (https://www.reuters.com/world/us-ukraine-meet-saudi-arabia-after-disastrous-white-house-talks-2025-03-11/)

Rojters: Rusija predstavila SAD listu zahteva za sporazum o primirju sa Ukrajinom

Rusija je predstavila Sjedinjenim Američkim Državama listu zahteva za sporazum o okončanju rata sa Ukrajinom i resetovanju odnosa sa Vašingtonom, potvrdila su dvojica zvaničnika upoznatih sa ovim pitanjem.

Nije jasno šta je tačno Moskva uvrstila na svoju listu, niti da li je spremna da se uključi u mirovne pregovore sa Kijevom pre njihovog prihvatanja, a ruski i američki zvaničnici su razgovarali o uslovima pregovora tokom neposrednih i virtuelnih razgovora u poslednje tri nedelje, potvrdila su dva izvora za Rojters.

Oni su opisali uslove Kremlja kao široke i slične zahtevima koje je Rusija ranije postavljala Ukrajini, SAD i NATO-u.

Ti raniji uslovi uključivali su zahtev da Ukrajina ne bude članica NATO, da se ne razmeštaju strane trupe u Ukrajini, kao i da bude međunarodno priznato da Krim i četiri ukrajinske pokrajine pripadaju Rusiji.

Rusija je poslednjih godina takođe zahtevala od SAD i NATO-a da se pozabave, kako je nazvala, “osnovnim uzrocima” rata, uključujući širenje NATO-a na istok.

Nakon pregovora predstavnika SAD i Ukrajine u Saudijskog Arabiji, američki predsednik Donald Tramp čeka da ruski predsednik Vladimir Putin kaže da li će pristati na 30-dnevno primirje, za koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da će ga prihvatiti kao prvi korak ka mirovnim pregovorima.

Putinova posvećenost potencijalnom sporazumu o prekidu vatre i dalje je neizvesna, a detalji tek treba da budu finalizovani.

Ruska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar, a i Kremlj je danas odbio da komentariše da li je Rusija dostavila SAD spisak njenih zahteva za okončanje rata u Ukrajini.

– Ne mogu ni da potvrdim ni da komentarišem to pitanje – rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

Izvor (https://www.vesti-online.com/rojters-rusija-predstavila-sad-listu-zahteva-za-sporazum-o-primirju-sa-ukrajinom/)

Putin saglasan sa predlogom o 30-dnevnom prekidu vatre sa Ukrajinom

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je danas da je saglasan sa predlogom usvojenim na sastanku delegacija SAD i Ukrajine na nedavnom sastanku u Džedi u Saudijskoj Arabiji o 30-dnevnom prekidu vatre sa Ukrajinom.

"Rusija se zalaže za 30-dnevni prekid vatre sa Ukrajinom, ako će to dovesti do dugoročnog mira", rekao je Putin na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, prenosi RIA Novosti.

Ruski lider je naglasio da Ukrajina mora insistirati da od Sjedinjenih Američkih Država zahteva prekid vatre na osnovu situacije na terenu.

On je naveo da je sa beloruskim kolegom razgovarao o pitanjima formiranja zajedničkog odbrambenog prostora dve zemlje.

On je rekao da su zapadne granice Savezne države (Rusije i Belorusije)  i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pouzdano pokrivene.

"Na teritoriji Belorusije raspoređena je zajednička regionalna grupa trupa, savremeni ruski odbrambeni sistemi i taktičko nuklearno oružje. Sve to pouzdano pokriva zapadne granice Savezne države i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti", istakao je ruski predsednik, prenosi Tanjug.

Komentar B.P: još treba sačekati da se objavi pod kojim uslovima Rusija pristaje... Sigurno ne da se nastavi naoružavanje Ukrajine

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/666711/putin-saglasan-sa-predlogom-o-30-dnevnom-prekidu-vatre-sa-ukrajinom)

Putin podržao ideju o prekidu vatre sa Ukrajinom

14.03.2025.

Putin je pristao na predlog o prekidu vatre sa Ukrajinom, ali uz rezerve.

Rusija se slaže sa predlogom SAD da se okončaju borbe u Ukrajini, ali postoje neka pitanja. To je izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći posle pregovora sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.

“Slažemo se sa predlozima za prekid borbi. Ali polazimo od toga da taj prekid mora biti takav da bi doveo do dugoročnog mira i otklonio prvobitne uzroke ove krize”, Vladimir Putin, predsednik Rusije.

On je dodao da je spreman da telefonom razgovara sa američkim liderom Donaldom Trampom na temu okončanja sukoba i prekida vatre sa Ukrajinom. Političar je pojasnio da, generalno, „Rusija podržava ideju da se ovaj sukob okonča mirnim putem“.

Putin je izneo nijanse u pitanju mogućeg primirja sa Ukrajinom

Rusija će pristati na moguće primirje sa ukrajinskom stranom, međutim, po ovom pitanju postoje neke nijanse, a jedna od njih je Kurska oblast i situacija na liniji kontakta u slučaju primirja. Predsednik Putin je to saopštio na konferenciji za novinare.

“Mi smo za to, ali postoje neke nijanse“, Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Prema rečima političara, 30-dnevni prekid vatre bio bi izuzetno koristan korak za Kijev, jer su trenutno sve grupe Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti blokirane. Šef države nije isključio da će Kijev pokušati da iskoristi ovaj predah za nabavku dodatnog naoružanja.

On je takođe podsetio da ruska vojska ima Kursku oblast pod potpunom vatrenom kontrolom, tako da je Oružanim snagama Ukrajine jednostavno nemoguće da se izvuku iz okruženja. Putin je istovremeno izjavio da će ukrajinski borci imati izbor: da se predaju ili budu uništeni.

Predsednik je ocenio spremnost Ukrajine za prekid vatre

S obzirom na strašnu situaciju ukrajinskih trupa, Kijev je trebalo mnogo ranije da zatraži od SAD prekid vatre. Političar je naveo da se odluka Kijeva da privremeno obustavi vojne operacije sada čini neiskrenom i donetom pod pritiskom Vašingtona.

Putin je dodao da inicijativa za prekid vatre i dalje ostavlja otvorenim pitanje praćenja i provere poštovanja režima prekida vatre u zoni fronta.

“Kako će se koristiti ovih 30 dana (primirja)? Pa da se u Ukrajini nastavi prinudna mobilizacija? Znači da se oružje može tamo snabdevati? Da bi novomobilisane jedinice mogle da prođu obuku? Ili se ništa od ovoga neće uraditi?” Predsednik Rusije Vladimir Putin.

Pored toga, šef države je ukazao na poteškoće u uspostavljanju primirja zbog prevelike dužine fronta između Rusije i Ukrajine, a takođe je pozvao na strogu kontrolu nad akcijama Kijeva tokom određenog perioda od 30 dana.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/putin-podrzao-ideju-o-prekidu-vatre-sa-ukrajinom/)

Ovo gore je vrhunsko trolanje.

Fraza "Ali postoje neke nijanse..." prema ruskom "Но eсть один нюанс..." u slengu znači "Mi smo za to, ali NISMO za to..."

I ja mislim da od toga nema ništa. Ukrajina neće pristati na ruske uslove, a ni Zapad (prestanak snabdevanja oružjem i municijom ukrajinske vojske i pružanje obaveštajnih podataka), tako da je to prazna priča.

Čak ni EU ne odgovara prestanak rata jer tek mora da opravda veliko povećanje izdataka za odbranu.

Jedino bi to odgovaralo ukrajinskom narodu, ali, ko njih pita?

Daleko najbitnije pitanje je... što će napraviti Trump ako od primirja ne bude ništa?

Business je to.. Trump pokusava spasiti sto se spasiti da..

Наставиће да подржава Украјину. У том случају ће појачати неке санкције Русији у енергетском сектору, односно само појачати контролу кршења санкција. Међутим, то ће му отежати "економски рат" са Кином па ће на Украјинце стално вршити неку врсту притиска да склопе мир.

A pred vratima je i vrlo vjerojatni "ekonomski rat" USA i EU (i Kanada).

Sve u isto vrijeme. Bit će zanimljivo.

Данас после подне председници Путин и Трамп су телефоном разговарали о могућем споразуму о прекиду рата у Украјини. Пренећу информације из руских извора о томе шата руска страна саопштава о тим разговорима (за сада) а шта америчка:

Руска страна (према ТК "Два мајора"):


ТАСС:

▪️Врховни командант је подржао Трампову идеју о међусобном 30-дневном одрицању од удара Русије и Украјине од удара на енергетску инфраструктуру и дао такву команду војсци;
▪️Врховни командант је изнео „ неки број значајних тачака “ у вези са 30-дневним прекидом ватре у вези са неспособношћу Кијева да преговара;
▪️Врховни командант потврдио је Трампу да Руска Федерација гарантује животе и достојанствен третман украјинских војника у случају њихове предаје у региону Курск;
▪️Врховни командант је обавестио Трампа да ће 19. марта бити извршена размена заробљеника 175 за 175 људи између руске и украјинске стране;
▪️Русија и Сједињене Државе ће створити експертске групе за украјинско решење ;
▪️Као гест добре воље, Руска Федерација ће пребацити 23 тешко рањена украјинска војника у Кијев;
▪️Председници су се сложили да почну преговоре за развој иницијативе која се тиче безбедности пловидбе Црним морем;
▪️Врховни командант рекао је Трампу о његовој спремности да заједнички разраде начине за решавање ситуације у Украјини, која би требало да буде одржива ;
▪️Странке су се залагале за нормализацију билатералних односа у светлу њихове заједничке одговорности за стабилност у свету;
▪️Врховни лидер и Трамп разговарали су о Ирану , говорили против Техерана који прети да ће уништити Израел;
▪️Председници Руске Федерације и Сједињених Држава разговарали су о „широком спектру области“ у којима би се могла успоставити сарадња;
▪️Председник САД је подржао идеју руског лидера да организује НХЛ и КХЛ утакмице.

Америчка страна (према преводу руских ТК):

 Цео текст саопштења Беле куће о разговору Трампа и Путина

▪️„Данас су председник Трамп и председник Путин разговарали о потреби мира и прекида ватре у рату у Украјини. Оба лидера су се сложила да се овај сукоб мора окончати трајним миром. Они су такође истакли потребу за унапређењем билатералних односа између Сједињених Држава и Русије. Крв и ресурси које Украјина и Русија троше на овај рат боље би се потрошили на потребе свог народа.
▪️Овај сукоб никада није требао започети и требао је давно заустављен искреним и добронамјерним мировним напорима. Лидери су се сагласили да ће кретање ка миру почети споразумом о прекиду ватре у енергетском и инфраструктурном сектору, као и техничким преговорима о примени поморског примирја у Црном мору, потпуном прекиду ватре и успостављању трајног мира. Ови преговори ће одмах почети на Блиском истоку.
▪️Лидери су такође разговарали о Блиском истоку као региону потенцијалне сарадње за спречавање будућих сукоба. Они су даље покренули питање потребе да се заустави ширење стратешког наоружања и намеравају да раде са другим странама на обезбеђивању најшире могуће примене ових мера. Оба лидера су изразила заједнички став да Ирану никада не треба дати прилику да уништи Израел.
▪️Обојица лидера су се сложила да будућност са побољшаним билатералним односима између Сједињених Држава и Русије има велики потенцијал. То укључује велике економске послове и геополитичку стабилност након постизања мира“.
т.ме/РВвоенкор

Све у свему обе стране су изгледа доста опрезне тако да ми овај разговор више личи на опипавање пулса него праве, пуне разговоре. Нико није одбио ништа, али ни прихватио све оно што друга страна предлаже.

Čvrsto sam ubeđen da će Ukrajina prva prekršiti tačku sporazuma o nenapadanju energetskih objekata i objekata infrastrukture jer im je to jedini način da sopstvenoj javnosti prikažu kao "čine štetu Rusiji".

Ако се такав споразум заиста и постигне, сумњам да ће се Украјина усудити да његовим кршењем провоцира САД. Овај споразум су постигле САД а не Украјина. Па и сами Украјинци су још на почетку године предлагали прекид бомбардовања енергетских објеката. Наравно, не искључујем да се деси оно што је Боро написао, јер "лудих глава" у виду екстремиста свих боја у Украјини не недостаје.

Ako Ukrajinska vojska funkcionira kao disciplinirani subordinacijski sustav, nikakav napad u dubinu Rusije nije moguć bez odobrenja.
Eventualno kršenje primirja i napad na Rusiju dronovima s Ukrajinske strane bi bio direktni prkos i prst u oko Americi.
 
To može dovesti ili do daljnje i potpune eskalacije sukoba (što bi Ukrajina možda time priželjkivala) ili do potpunog dizanja ruku USA od Ukrajine, što bi bila katastrofa za Nju (i EU). Dakle, to bi bila vrlo opasna kocka sa sudbinom Ukrajine.

Ukrajinsko rukovodstvo, da jeste racionalno, nikada ne bi povuklo poteze koji su pridoneli početku rata. Dakle, može se očekivati "neočekivano".

Nece USA odustati od Ukrajine.. pitanje je cijene

Они су се ослонили на обећања САД и НАТО. А заборавили су да велики имају своје интерсе, па буде оно као у војсци: "ситуација се мења и гласи..."

Zelenski nije ispunio ocekivanja, ulagano je u njega a gubi teritorije (pod mineralima i najplodniju zemlju), zato se USA obraca onome cija je cizma na tlu, spremni su trgovati..

Upravo sam to i rekao: racionalan vođa nikada se ne bi oslonio uglavnom na stranu pomoć u ratu protiv mnogostruko jače velesile.

Мислим да је ово почетак неке Јалте 2.0, где ће Украјина бити само једна од тема за разговоре. Не спомиње се у америчком саопштењу Иран без разлога.

Za takve “misije”  podrška se daje voďi koji je ili koruptivan i/ili su mu ambicije dek eko iznad sposobnosti.

Primirje za energetske objekte nije "izdržalo" ni jedan dan:

Ukrajinske snage tvrde da je Rusija tokom noći lansirala preko 40 bespilotnih letelica na različite ciljeve širom zemlje, uključujući i nekoliko ključnih infrastrukturnih objekata.

Sa druge strane, ruske vlasti tvrde da Ukrajina takođe nije poštovala dogovor o primirju. Prema informacijama ruskog operativnog štaba, ukrajinske snage su izvele napad bespilotnim letelicama na skladište nafte u Krasnodarskoj oblasti, usled čega je izbio požar.

U saopštenju ruskih vlasti navodi se da je požar zahvatio površinu od 20 kvadratnih metara, da je oštećen cevovod između rezervoara i da je aktiviran automatski sistem za gašenje požara. Požaru je dodeljen četvrti stepen složenosti, a na licu mesta angažovano je 105 ljudi i 45 jedinica tehnike.

Iz ruskog operativnog štaba je saopšteno da je u napadu evakuisano 30 radnika fabrike i da nije bilo ljudskih žrtava, ali da je rad postrojenja obustavljen. Moskva tvrdi da ovakav napad jasno pokazuje da Kijev ne planira da poštuje dogovoreno primirje i da nastavlja sa vojnim operacijama protiv ruskih ciljeva.

Ostatak vesti  (https://webtribune.rs/kijev-i-moskva-u-novoj-rundi-sukoba-samo-nekoliko-sati-nakon-primirja/)

Bela kuća najavljuje pregovore Rusije i SAD o prekidu vatre u Ukrajini

19.03.2025.

Trampov savetnik Valc: Ruska i američka tehnička grupa će se sastati u Rijadu.

Ruski i američki tehnički timovi sastaće se narednih dana u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu kako bi razgovarali o primeni delimičnog prekida vatre. Ovo je izvestio savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Majkl Valc nakon telefonskog razgovora sa pomoćnikom ruskog lidera za međunarodne poslove Jurijem Ušakovim na njegovom nalogu na društvenoj mreži.

„Razgovarao sam danas sa svojim ruskim kolegom Jurijem Ušakovom i dogovorili smo se da će se naši tehnički timovi sastati u Rijadu narednih dana kako bi se fokusirali na sprovođenje i proširenje delimičnog prekida vatre o kojem je predsednik Tramp pregovarao sa Rusijom“, rekao je portparol Bele kuće.

Kremlj je ranije saopštio da Putin podržava Trampovu ideju o međusobnom tridesetodnevnom odricanju od napada na energetsku infrastrukturu Rusije i Ukrajine. Napominje se da je Putin odmah dao ruskoj vojsci odgovarajuću komandu.

Međutim, nakon razgovora predsednika Rusije i Sjedinjenih Država, Oružane snage Ukrajine napale su Krasnodarski kraj u noći na sredu, 19. marta. Kao rezultat toga, skladište nafte u gradu Kropotkin se zapalilo zbog padavina dronova. Rad fabrike je zaustavljen, a zaposleni su evakuisani. Nema izveštaja o žrtvama.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/bela-kuca-najavljuje-pregovore-rusije-i-sad-o-prekidu-vatre-u-ukrajini/)

Postoji mogućnost da Kina uputi mirovne snage u Ukrajinu

22.03.2025.

Kina navodno razgovara sa EU o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu, piše Welt am Sonntag.

Kina navodno razgovara o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu sa zemljama Evropske unije (EU). O tome piše Welt am Sonntag pozivajući se na evropske diplomate.„Kineske diplomate u Briselu ispituju da li bi takav potez bio zamisliv, a možda čak i poželjan iz evropske perspektive“, rekli su izvori.

Izvori Die Welt objavili su uoči samita „koalicije voljnih” o slanju trupa u Ukrajinu u Parizu da bi kineske mirovne snage navodno mogle da budu poslate u Ukrajinu. Evropske diplomate su sugerisale da bi takva akcija Pekinga mogla da utiče na pristanak Rusije na raspoređivanje stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji. Istovremeno, EU to pitanje ocenjuje kao „delikatno“.

Ranije je EU pronašla zamenu za slanje trupa u Ukrajinu. Jedan od ključnih protivnika te ideje bio je italijanski premijer Đorđa Meloni, koji se protivi slanju trupa u Ukrajinu.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/postoji-mogucnost-da-kina-uputi-mirovne-snage-u-ukrajinu/)

Dok američki mediji pišu da bi primirje u Ukrajini moglo početi 20. aprila, nemački pominju prisustvo kineskih mirovnjaka

23.03.2025.

Kina bi mogla da učestvuje u mirovnoj misiji u Ukrajini nakon završetka trenutnog sukoba, piše nemački list Welt am Sonntag pozivajući se na izvore iz diplomatskih krugova Evropske unije.

Prema pisanju lista, kineski predstavnici održali su niz neformalnih konsultacija u Briselu, tokom kojih su ispitali stavove evropskih zemalja u vezi s potencijalnim angažovanjem Kine u jednoj takvoj inicijativi.

Diplomate iz Brisela navode da je tema još uvek u fazi razmatranja, ali da već sada izaziva veliko interesovanje u kontekstu traženja rešenja za sukob u Istočnoj Evropi.

Izvori lista ističu da bi kinesko učešće u mirovnoj misiji moglo da igra ključnu ulogu u promeni ruskog stava kada je reč o raspoređivanju međunarodnih snaga na teritoriji Ukrajine.

Evropske diplomate veruju da bi prisustvo Kine u tzv. „koaliciji voljnih“ – neformalnoj grupi zemalja odjednom spremnih da podrže mirovnu operaciju – moglo da poveća šanse da Moskva pristane na takvu formu misije.

Ipak, tema izuzetno osetljiva, a da li će elita iz Brisela uspeti da preko Kineza provuče svoje trupe na ukrajinsko tlo ostaje da se vidi. Svaki korak u tom pravcu zahteva pažljivo razmatranje i zavisi od dogovora svih strana u sukobu, uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i od stava međunarodnih organizacija poput UN.

Ideja o raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini nije nova – još od 2024. godine, nekoliko zapadnih lidera, uključujući francuskog predsednika Makrona, forsiraju ideju slanja svojih trupa na ukrajinsko tlo po svaku cenu.

Američki predsednik Donald Tramp je govorio o potrebi nekog oblika mirovne misije u Ukrajini, ali taj oblik mora odgovarati svim stranama u sukobu.

Ranije se spekulisalo da bi britanski premijer Kir Starmer mogao da predstavi predsedniku SAD zajednički plan sa Francuskom za raspoređivanje evropskih „mirotvoraca“ u Ukrajini, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Sa ruske tačke gledišta, verovatno je da se ne protive uključivanju Kine u rešavanju ukrajinskog konflikta, dok učešće Britanaca, Nemaca i Francuza u budućim bezbednosnim rešenjima ostaje nemoguća opcija iz svima dobro znanih razloga.

Primirje između Rusije i Ukrajine trebalo bi da počne 20. aprila – Bloomberg

Paralelno sa ovim, američki Bloomberg, pozivajući se na izvore piše da je Bela kuća navodno odredila 20. april kao datum početka režima prekida vatre između Rusije i Ukrajine. Ipak, ističe se da između Rusije i SAD još uvek postoje nerazrešena osetljiva pitanja.

Bela kuća još nije pristala na ograničenje isporuka oružja Kijevu u okviru rada na sporazumu o primirju, konstatuje agencija.

Treba napomenuti da je obustava isporuka oružja Ukrajini za vreme trajanja prekida vatre – na čemu insistiraju Sjedinjene Američke Države – jedan od ključnih zahteva Moskve.

Osim toga, Rusija insistira na uspostavljanju efikasnog mehanizma za kontrolu poštovanja režima prekida vatre. Međutim, odgovarajuće predloge iz Vašingtona još nije dobila. Stručnjaci, uzgred, izražavaju sumnju da je moguće razviti takve mehanizme nadzora u aktuelnim uslovima.

Razlog je što linija fronta, odnosno linija borbenog kontakta, iznosi gotovo dve hiljade kilometara – i teško je zamisliti efikasnu kontrolu nad tako dugim sektorom.

Dodajmo i da su Moskva i Vašington do sada uspeli da se dogovore o prekidu napada na objekte energetske infrastrukture. Međutim, Kijev demonstrativno ignoriše te dogovore, nastavljajući da izvodi napade na teritoriju Rusije.

Šta će se dogoditi sa ukrajinskim oružjem nakon završetka sukoba?

Nakon završetka sukoba, oružje koje se nalazi na teritoriji Ukrajine moglo bi u ogromnim količinama da preplavi zemlje Zapadne Evrope. Takvu prognozu dao je stručnjak za trgovinu oružjem Brajan Li. Prema njegovim rečima, čak i ako se mali broj ukrajinskih veterana uključi u organizovani kriminal, to može imati ozbiljne posledice po javni red i bezbednost u Evropi.

„Ne postoji zakon koji reguliše oružje. Ukrajina nema politiku demobilizacije, razoružanja ili reintegracije veterana u društvo,“ istakao je Li.

On je dodao da na obližnjim Balkanu postoje lako dostupne tranzitne rute za krijumčarenje oružja ka Zapadnoj Evropi, koje bi mogle da iskoriste pripadnici kriminalnih grupa.

Podsetimo, nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini, kijevski režim je u panici organizovao masovnu podelu oružja stanovništvu. Prema procenama ukrajinske policije, trenutno se u rukama građana nalazi oko pet miliona komada vatrenog oružja.

„Potrebno je učiniti sve da to oružje i municija budu uskladišteni radi bezbednosti građana,“ upozoravao je još prošle godine ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.

Međutim, do danas ukrajinske vlasti nisu preduzele nijedan konkretan korak u tom pravcu.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/03/23/dok-americki-mediji-pisu-da-primirje-u-ukrajini-moglo-poceti-20-aprila-nemacki-pominju-prisustvo-kineskih-mirovnjaka/)

И САД и Русија су објавиле детаље постигнутог споразума након преговора воћених у Сауди Арабији током 24.03.2025.. Суштина је (препричаћу најважније детаље) да се омогући несметана цивилна пловидба Црним морем, да се омогући слободно кретање трговачких бродова и извоз прехрамбених производа ђубрива и сл., укључујући и руске. У вези са тим једној од руских банака ће бити укинуте санкције а САД ће се потррудити да руска роба несметано пролази, односно дође до тржишта. Треће земље могу надгледати (контролисати) поштовање споразума. Ово отприлике значи да ће руској страни бити суспедоване снакције које се односе на извиз-увоз пољопривредних производа, као и алата и опреме у вези са тим.

Такође, прецизиран је споразум у вези ненападња на енергетске објекте (руске и укрјинске) у смислу који су то објекти обухваћени споразумом. Овај споразум наводно важи од 18. марта (колико сам разумео Зеленски каже да важи од данас). Постигнути споразуми су на 30 дана али се могу продужити. Обе стране (руска и украјинска), ако она друга крши споразум могу иступити из њега.

Испод је цитат преузет са руског ТК са списком енергетских објеката који ће бити обухваћени постигнутим споразумом.

Русија и Сједињене Државе договориле су листу руских и украјинских објеката на које се примењује привремени мораторијум на штрајкове

▪️Мораторијум важи 30 дана од 18. марта и може се споразумно продужити. Листа објеката укључује:
▪️ Рафинерије нафте.
▪️ Нафтоводи и гасоводи и складишта, укључујући пумпне станице.
▪️Инфраструктура за производњу и пренос електричне енергије, укључујући електране, трафостанице, трансформаторе и дистрибутере.
▪️Нуклеарне електране.
▪️Хидроелектране.

У случају кршења мораторијума од стране једне од страна, друга страна има право да се сматра слободном од обавеза да га се придржава.
т.ме/РВвоенкор

Manje više ono što je već preneo Jevđa u postu iznad

---

Dogovor SAD i Rusije: Crnomorska inicijativa, bezbednost energenata, povratak dece

25.03.2025.

Delegacije Rusije i SAD su se na višečasovnom sastanku u ponedeljak u Saudijskoj Arabiji dogovrile o donošenju mera za sprovođenje sporazuma o zabrani udara na energetske objekte na period od 30 dana, navodi se u saopštenju o glavnim rezultatima sastanka ekspertskih grupa Moskve i Vašingtona.

Delegacije dveju zemalja završile su sinoć, nakon 12 sati, razgovore u Saudijskoj Arabiji i usaglasile tekst zajedničkog saopštenja.

„Rusija i SAD su se saglasile da donesu mere za sprovođenje sporazuma predsednika dve zemlje o zabrani udara na energetske objekte u Rusiji i Ukrajini na period od 30 dana, počev od 18. marta 2025. godine, uz mogućnost produženja i povlačenja iz sporazuma u slučaju nepoštovanja jedne od strana”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Kremlja.

Kako se navodi, ta lista uključuje naftne rafinerije, naftovode, gasovode, skladišta energenata i pumpne stanice, infrastrukturne objekte za proizvodnju i prenos električne energije, ulkjučujući elektrane, trafostanice, transformatore i dsitributere, kao i nuklearne elektrane i hidroelektrane.

U saopštenju se napominje da „Rusija i SAD pozdravljaju dobre usluge trećih zemalja usmerene na podršku primeni sporazuma u „energetskoj i pomorskoj sferi”.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je primirje koje uključuje plovidbu na Crnom moru, kao i energetsku infrastrukturu stupilo na snagu danas i da će tražiti od SAD više oružja i više sankcija Rusiji ako Moskva prekrši dogovore.

Portparol Kremlja Dmitirij Peskov saopštio je da su Moskva i Vašington dogovorili sprovođenje Crnomorske inicijative, što uključuje bezbednu plovidbu i sprečavanje upotrebe komercijalnih plovila u vojne svrhe.

''SAD će pomoći da se povrati pristup ruskom izvozu poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetsko tržište, da se smanje troškovi transportnog osiguranja i proširi pristup lukama i platnim sistemima za obavljanje takvih transakcija'', saopštio je Peskov.

On je dodao da će sporazum o crnomorskoj inicijativi stupiti na snagu nakon ukidanja sankcija ruskim proizvođačima i izvoznicima, uključujući riblje proizvode i đubriva, kao i nakon ukidanja ograničenja za rad osiguravajućih društava za prehrambene terete i ukidanja sankcija protiv Roselhoz banke (Ruske poljoprivredne banke).

To, kako je rekao, takođe uključuje i druge finansijske organizacije uključene u obezbeđivanje poslovanja međunarodne trgovine hranom i đubrivima, njihovo povezivanje sa SVIFT-om (Društva za međunarodne mđubankarske finansijske telekomunikacije) i otvaranje potrebnih računa.

Dodao je da dogovor uključuje ukidanje ograničenja za lučne usluge brodovima pod ruskom zastavom koji se bave trgovinom hranom i ukidanje ograničenja na isporuku poljoprivredne mehanizacije i druge robe koja se koristi u proizvodnji hrane u Rusiju.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ne može da veruje Kijevu na reč po pitanju Crnomorske inicijative.

Kako je istakao, tržište žitarica i đubriva mora biti predvidivo, jer Rusija ne samo da želi da ostvari legitiman profit, već je zabrinuta i za bezbednost hrane u Africi.

Zelenski je napomenuo da se peta tačka dogovora u Rijadu razlikuje između Rusa i Ukrajinaca, prema čemu se peta tačka ukrajinsko-američkog saopštenja odnosi na povratak dece, vojnih i civilnih zatvorenika, a u ruskom saopštenju pitanja luka i transporta poljoprivrednih proizvoda.

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je da su Ukrajina i SAD taokđe dogovorili oslobađanje i povratak ukrajinskih zatvorenika i dece.

Ocenio je sastanak kao logičan nastavak ''uspešnih konsultacija sa SAD u Džedi'', dodajući da su se ''sve strane saglasile da obezbede bezbednu plovidbu, prekinu upotrebu sile i spreče upotrebu komercijalnih plovila u vojne svrhe u Crnom moru”.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će nuklearna elektrana u Zaporožju ostati pod ruskom kontrolom, navodeći da bi ustupanje kontrole Ukrajini ili nekoj drugoj zemlji, kao i zajedničko upravljanje elektranom, dovelo do zabrinutosti u vezi sa fizičkiom i nukelarnom bezbednošću.

Američka delegacija u nedelju je održala prvu rundu sastanka s ukrajinskim predstavnicima, nakon čega je u ponedeljak održan sastanak američke i ruske delegacije.

Ranije danas, američka delegacija održala je drugu rundu sastanka s ukrajinskom delegacijom.

Na sastancima u Rijadu, američku stranu predstavljali su direktor za planiranje politike Stejt departmenta Majkl Enton, pomoćnici specijalnog izaslanika američkog predsednika za Ukrajinu i Rusiju Kita Keloga i predstavnici savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca.

Rusku delegaciju, pored ostalih, činili su šef Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Grigorij Karasin i savetnik direktora FSB Sergej Beseda.

Delegaciju Ukrajine na sastancima u Rijadu predvodio je ministar odbrane Rustem Umerov, a činili su je i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Oleksandar Karasevič, zamenici šefa kabineta predsednika Pavlo Palisa i Igor Žovkva i zamenik ministra energetike Nikola Kolišnik.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/669072/dogovor-sad-i-rusije-crnomorska-inicijativa-bezbednost-energenata-povratak-dece)

Sergej Lavrov: Evropski lideri koji su bili protiv prekida vatre promenili su mišljenje

26.03.2025.

Moskva – Evropski lideri koji su bili protiv prekida vatre u Ukrajini promenili su mišljenje, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, javlja agencija RIA. On je rekao da se Ukrajina u martu saglasila za 30-dnevni prekid vatre i da je odmah zatražila saglasnost Rusije. ''Svakakvi Makroni, Starmeri, Fon der Lajeni, odmah počeše da viču da je sada lopta u dvorištu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Iako su tri dana pre toga svi govorili da nema primirja, da treba da 'napumpaju' Ukrajinu pre nego što sednu za pregovarački sto kako bi ona delovala sa pozicije snage. Odmah su promenili stav, čim je vetar promenio stranu s koje duva'', rekao je Lavrov.

On je naveo da je Kijev istog dana kada je dogovoren sporazum o prekidu vatre lansirao rekordan broj dronova u centralne regione Rusije, a da Zapad to nije osudio. Lavrov je istakao da je dijalog između Rusije i SAD neophodan i da predstavlja povratak u normalnost.

''Ono što su odnosi tih zemalja doživeli pod bivšim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom je anomalija. To ne služi na čast političarima, pogotovo onima sa iskustvom poput Bajdenovog.

Činjenica da smo sada, uprkos ozbiljnim neslaganjima, nastavili dijalog je povratak u normalnost. Takav dijalog je neophodan. Tim pre što se ne razgovara samo o Ukrajini'', smatra Lavrov.

On je ocenio da je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Rusiju i Ukrajinu Stiv Vitkof razumeo suštinu sukoba u Ukrajini ali da u pogledu prekida vatre precenjuje evropske elite, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/669084/sergej-lavrov-evropski-lideri-koji-su-bili-protiv-prekida-vatre-promenili-su-misljenje))

Данашња изјава Зеленског, преузета са украјинског ТК "Фаст Медиа". Како мени изгледа мир се неће још прилично дуго успоставити. Обе стране из различитих разлога одуговлаче или не прихватају ставове друге. Посебно ће бити радикалне, тј. нереални захтеви Зеленског.

Украјина неће признати америчку војну помоћ као дуг

⚡️ У Кијеву ће у року од недељу дана бити одржан хитан састанак у уском кругу представника генералштабова главних земаља. Француска, Британија ће сигурно бити тамо;
⚡️ Умеров ће Америци предати доказе о руском нарушавању примирја;
⚡️ Добили смо нацрт новог из САД споразум о минералима, који је потпуно другачији документ од претходног оквирног споразума;
⚡️ Кијев би могао да преговара са неким од Руса ако имају визију како да окончају рат, али не и са Путином;
⚡️ Смањићемо гомилање руских трупа мало испод Курске области да спречимо напад на Сумску област;
⚡️ Украјини је дат проширен приступ обавештајним и војним складиштима и дозволе за противваздушну одбрану;
⚡️ Путин се плаши разговора са мном.

Извор: председник Зеленски.

ФАСТ Медиа

Ovo ću posebno pratiti, interesuje me kako će Ukrajina to da izvede. ;D

Тачно је да је Украјина добила 66,5 милијарди долара од Бајденове администрације као неповратну помоћ. Међутим, Украјина је до сада од САД добила укупно око 83,5 милијарди. У америчким буџетима је за Украјину одвојено 175 милијарди, то значи да би требала да добије још преко 85 милијади, нешто од тога је већ у производњи.

Међутим, став који Зеленски заузима може га довести до тога да Американци промене одлуку и да остане без те помоћи која још увек није потрошена. Такође, може му се догодити да Русија буде расположена да отплати тих 60,5 милијарди извозом минерала са подручја данашње Украјине.

И тако од САД откупи дуг Украјине... :angel:

Stub predložio Uskršnje primirje u Ukrajini Trampu, Tramp ljut na Putina

31.03.2025.

Finski predsednik Aleksandar Stub predložio je “Uskršnje primirje” – bezuslovan prekid vatre u Ukrajini od 20. aprila, kada pravoslavni hrišćani obeležavaju Uskrs. Sastao se sa Trampom i igrao golf, pa došao na ovu ideju. Stub je jedan od najvećih zastupnika tvrde linije prema Rusiji, ali je očigledno svestan da bi Ukrajini dobro došao predah.

Finski predsednik je došao na ideju da se predloži primirje u Ukrajini za vreme Uskrsa. Ideja je nastala nakon njegovog sastanka sa Donaldom Trampom na Floridi. Stub ističe da bi Uskrs, kao “simbol obnove i mira, bio idealan trenutak za pauzu u borbama”.

Iako je predlog simboličan, njegova realizacija izgleda manje verovatno. Rusija trenutno vodi ofanzivu na frontu i ne pokazuje spremnost na prekid vatre bez ostvarivanja svojih ciljeva. Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da bi dogovor sa ukrajinskom stranom bio ništav, iz razloga što je Ukrajina pre svega zabranila bilo kakve pregovor sa Rusijom. Treba reći da u Ukrajini nisu sprovedeni ni izbori zbog ratnog stanja. Putin je pre nekoliko dana izjavio da Rusija ne može da pregovara sa garniturom koja već sutra može biti prošlost, a pregovori odbačeni. Rusija je poučena neuspehom pregovora u Minsku.

Stub je rekao i da je Tramp “ljut” zbog ovakvog Putinovog držanja. Naročito zbog kritika ukrajinskom rukovodstvu. Amerikanci su izgleda zaista zamislili da u najkraćem roku da okončaju ovako dug sukob koji je ostavio teške žrtve i uništenje. I to naročito u momentu kada ruske snage imaju inicijativu na celom frontu. I sam Stub je do dolaska Trampa u Belu kuću zastupao sasvim drugačiji pristup u odnosu prema Rusiji i samom ratu u Ukrajini.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/stub-predlozio-uskrsnje-primirje-u-ukrajini-trampu-tramp-ljut-na-putina/)

Baltik se sprema za rat: Putin nas neće pustiti, možda je već prekasno

07.04.2025.

Kremlj je izneo planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO-a ako Donald Tramp postigne primirje

Oko 1.000 betonskih bunkera sa rovovima, protivtenkovskim rovovima, skladištima municije i skloništima za snabdevanje deo je zajedničkog plana za utvrđivanje istočnih granica baltičkih država u dužini od 965 kilometara, ali desetogodišnji projekat za jačanje odbrane od Rusije mogao bi da dođe prekasno, kažu zvaničnici u regionu.

Oni strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao brzo da skrene pažnju Moskve na najizloženiji deo istočnog krila NATO-a, preneo je britanski Telegraf.

Vladimir Putin nas neće pustiti da čekamo tih 10 godina - rekao je Gabrijelijus Landsbergis, koji je bio ministar spoljnih poslova Litvanije do novembra.

Prema njegovim rečima, najopasnije vreme za Baltik biće neposredno nakon prekida vatre u Ukrajini. Njegovi komentari usledili su nakon sličnih upozorenja lidera baltičkih država da bi prekid vatre mogao da ima neželjene posledice.

Kremlj je već́ izneo planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO-a ako Donald Tramp postigne primirje.

Da bi ojačale svoje "aktivacione snage", baltičke države, Poljska i Finska nedavno su objavile da će se povući iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina. Litvanija je, takođe, nedavno izašla iz sporazuma o kasetnim bombama.

Regionalni lideri navode da žele slobodu izbora da koriste nove sisteme naoružanja zbog ruske pretnje.

"Strateška poruka", prema Dovileu Sakalieneu, litvanskom ministru odbrane, je da smo "spremni da iskoristimo apsolutno sve" za odbranu od "invazije".

U nedavnom izveštaju danske obaveštajne službe navodi se da će Rusija, kada rat u Ukrajini prestane ili se zamrzne, moći brzo da se ponovo naoruža, pregrupiše i vodi rat protiv NATO-a. Procenjuje se da bi za šest meseci Moskva mogla "da vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom".  Za dve godine će "biti spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora". Za pet će moći da vodi "rat velikih razmera" u Evropi bez učešća SAD, navodi se u izveštaju.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/671547/baltik-se-sprema-za-rat-putin-nas-nece-pustiti-mozda-je-vec-prekasno)

Dmitrij Peskov: Kremlj podržava ideju o prekidu vatre, ali potrebno je razjasniti nedoumice

07.04.2025.

Moskva – Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin podržava ideju o prekidu vatre sa Ukrajinom, ali smatra da je potrebno razjasniti sve nedoumice u vezi sa zvaničnim stavovima Kijeva, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Predsednik Putin zaista podržava ideju o potrebi prekida vatre, ali pre toga bi trebalo odgovoriti na čitav niz pitanja koja još uvek lebde vazduhu jer niko na njih nije dao odgovor.

To je povezano sa nepredvidivošću kijevskog režima i sa njihovom nemogućnošću da kontrolišu delovanje čitavog niza ekstremističkih i nacionalističkih jedinica koje se jednostavno ne pokoravaju odlukama ukrajinskog režima”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanja novinara, prenosi agencija RIA Novosti.

Prema rečima portparola Kremlja, ovo pitanje je takođe povezano sa planovima za dalju militarizaciju Ukrajine, što znači da su sve ove nedoumice još uvek na dnevnom redu. „Ruska vojska vrši udare isključivo na vojne i poluvojne ciljeve u Ukrajini.

Ne izvode se nikakvi napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu”, naglasio je Peskov, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/671494/dmitrij-peskov-kremlj-podrzava-ideju-o-prekidu-vatre-ali-potrebno-je-razjasniti-nedoumice)

Контест овог текста (барем га ја тако схватам) указује на то да Русија планира да нападне једну суседну земљу и да води рат са више земаља у Балтику (касније, кад наводно ојача). По мом суду то није тачно, нити је могуће. Русија не планира да води рат нити да нападне и једну суседну земљу јер су све, осим Украјине чланице НАТО. Русија сигурно неће улазити у ратни сукоб са НАТО. Друго, када би и хтела, Русија нема капацитета да води офанзивне операције класичног типа (без употребе нуклеарог наоружања). Једноставно нема довољни људи ни опреме за то. Дакле, евентуални рат би могао бити само нуклеарни. А сумњам да је икоме разумном стало до тога.

Tramp tvrdi da je sve bliži sporazumima o Ukrajini

08.04.2025.

Tramp kaže da se Rusija, SAD i Ukrajina približavaju sporazumu.

Američki predsednik Donald Tramp smatra da su Rusija, SAD i Ukrajina blizu dogovora u vezi sa ukrajinskim sukobom. On je to izjavio u Beloj kući tokom sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a prenosi TASS.

“Sastajemo se sa Rusijom, sastajemo se sa Ukrajinom. I izgleda da smo sve bliže [sporazumima]”, rekao je američki lider.

On je istakao da se situacija nešto pogoršala u protekloj sedmici, jer su bombardovanja učestala, što ga zabrinjava.

Tramp je ranije osudio „bombardovanje” Ukrajine. Vašington želi da se ovo zaustavi, primetio je američki lider.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/tramp-tvrdi-da-sve-blizi-sporazumima-o-ukrajini/)

Rusija objavila detalje pregovora sa SAD u Istanbulu

10.04.2025.

Još jedna runda pregovora o normalizaciji rada diplomatskih predstavništava Rusije i Sjedinjenim Američkim Državama u Istanbulu prošla je u pozitivnoj atmosferi, izjavio je predstavnik Moskve u pregovorima i ruski ambasador u SAD Aleksandar Darčijev.

Prema njegovim rečima, šefovi delegacija istakli su postojanje ozbiljnih ometajućih faktora iz prethodne američke administracije koje je potrebno otkloniti.

„Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovorili su dalje mere za olakšavanje režima kretanja diplomata i dobijanje viza“, istakao je Darčijev.

Ambasador je naglasio da je Moskva naglasila da je prioritet što skoriji povratak konfiskovane ruske diplomatske imovine u SAD.

On je još kazao da su diplomate razmenile note o evidentiranju dogovora o garancijama neometanih bankarskih usluga za diplomatske misije.

Darčijev je dodao da je u toku preciziranje nove runde konsultacija Rusije i SAD koja treba ukoro da se održi.

Prethodno, Stejt department je objavio da su konsultacije Rusije i SAD u Istanbulu prošle u konstruktivnom duhu, strane su razmotrile mogućnost novog kontakta u skorijem vremenu.

Ranije danas, u Istanbulu je završena druga runda konsultacija delegacija Rusije i SAD. Sastanak je trajao skoro šest sati i protekao je u konstruktivnoj atmosferi.

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250410/rusija-objavila-detalje-pregovora-sa-sad-u-istanbulu-1184578009.html)

Ukrajina bi mogla da bude podeljena kao Berlin posle Drugog svetskog rata

12.04.2025.

Kelog je predložio da britanske i francuske trupe preuzmu zone kontrole na zapadu Ukrajine

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog izjavio je da bi Ukrajina mogla da bude podeljena "gotovo kao Berlin nakon Drugog svetskog rata" u okviru mirovnog dogovora.

Kelog je predložio da britanske i francuske trupe preuzmu zone kontrole na zapadu Ukrajine, dok bi ruska vojska ostala na istoku zemlje, a između tih zona bile bi ukrajinske snage i demilitarizovana zona, piše "Tajms".

Kelog, koji ima 80 godina, rekao je da anglo-francuske snage na zapadnoj strani reke Dnjepar, koja deli Ukrajinu od severa prema jugu i protiče kroz Kijev, ne bi delovale kao "provokacija" Moskve.

On je dodao da je Ukrajina dovoljno velika da omogući prisustvo nekoliko vojnih armija koje bi usklađivale primirje.

"Gotovo bi to moglo da izgleda kao Berlin nakon Drugog svetskog rata, kada je postojao ruski, francuski, britanski i američki sektor. Dnjepar je velika prepreka", dodao je Kelog, objašnjavajući da Amerika ne bi slala kopnene trupe, ali je predložio uspostavljanje demilitarizovane zone širine 28 kilometara uz postojeće linije kontrole na istoku Ukrajine.

Kelogov plan podrazumeva i implicitno priznavanje "de fakto kontrole Rusije" nad teritorijama koje trenutno okupira.

On je priznao da predsednik Rusije Vladimir Putin možda neće prihvatiti predloženu podelu na zone kontrole, ali je istakao potrebu za uspostavljanjem tampon zone između ukrajinskih i ruskih linija kako bi se sprečili incidenti.

Takođe je rekao da bi Ukrajina trebalo da održi nove izbore nakon što se bude postignuto primirje.

Ocenio je da je predsednik Ukrajine Volodmir Zelenski otvoren za održavanje izbora, ali da je to odluka koju će doneti ukrajinski narod, a ne SAD.

Kelog je naglasio da su odnosi između Vašingtona i Kijeva "ponovo na pravom putu", uz napomenu da su ponovo započeti pregovori o mogućem sporazumu o ukrajinskim mineralima.

Rekao je da je njegov tim spreman za ponovnu interakciju sa Kremljom i da se trenutno čeka na ruske uslove za nastavak pregovora.

"Mislim da ćemo uskoro saznati njihove zahteve", kazao je Kelog.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/672422/ukrajina-bi-mogla-da-bude-podeljena-kao-berlin-posle-drugog-svetskog-rata)

Još samo jedna sitnica: da se i Rusi slože sa ovim planom. :(

Келог је демантовао да је говорио о подели већ о "зонама интереса". Ако сам ја добро разумео његово објашњење на истоку, где би били као Украјинци (подразумева се да ће Руси задржати у потпуности оно што сада контролишу), била би и руска интересна зона. По мом суду то се може тумачити и као постојање неке украјинске, али проруске владе (под руском контролом) или локалне администрације, док би на западу била такође украјинска влада (или локална власт) али под утицајем ЕУ.

[attachment=1]
Ово је крата која је ишла уз сличан текст из претходног поста на једном Телеграм каналу

Tramp: Pregovori o rešenju sukoba u Ukrajini „možda idu dobro"

13.04.2025.

Vašington - Američki predsednik Donald Tramp rekao je da pregovori o rešenju sukoba u Ukrajini „možda idu dobro”. Tramp je to rekao noćas novinarima u predsedničkom avionu, preneo je Rojters.

Tramp je sinoć produžio za još godinu dana sankcije prema Rusiji. Američki državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je početkom aprila da je Kongres SAD već počeo da radi na predlogu zakona o sankcijama prema Rusiji koji bi bio uveden ukoliko Moskva odluči da nastavi rat protiv Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof razgovarali su u petak u Sankt Peterburgu o uslovima za postizanje mira u Ukrajini, saopštio je Kremlj.

U saopštenju se navodi da je sastanak Putina i Vitkofa u zgradi Predsedničke biblioteke u Sankt Peterburgu trajao oko 4,5 sati, prenele su RIA Novosti.

Bela kuća je saopštila da je Vitkofova poseta Rusiji još jedan korak ka prekidu vatre u Ukrajini koji treba da dovede do postizanja mirovnog sporazuma.

Istovremeno, Rojters je objavio, pozivajući se na američke zvaničnike, da je Vitkof rekao američkom predsedniku Donaldu Trampu posle sastanka sa generalnim direktorom Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFIF) Kirilom Dmitrijevim prošle sedmice da bi najbrži način za prekid vatre u Ukrajini bio priznavanje kontrole Rusije nad četiri nova regiona, prenosi Tanjug.

Zvaničnici su naveli da se na sastanku protiv Vitkofove teze izjasnio specijalni izaslanik predsednika SAD Kit Kelog.

Kelog je nagovestio da Ukrajina neće odustati od pretenzija na svoje teritorije nad kojima je Rusija preuzela kontrolu, rekli su američki zvaničnici, navodeći da je sastanak završen, a da Tramp nije doneo odluku o promeni američke strategije.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/672601/tramp-pregovori-o-resenju-sukoba-u-ukrajini-mozda-idu-dobro)

Sastaju se Rusi i Ukrajinci: sudbina Crnog mora se kuje u Ankari

Predstavnici Rusije i Ukrajine održaće naredne nedelje u Ankari direktne pregovore o bezbednosti na Crnom moru, javio je CNN Turk, pozivajući se na neimenovane izvore u turskom Ministarstvu odbrane.

Iz turskog Ministarstva odbrane saopšteno je da će sastanci o bezbednosti Crnog mora, nakon dogovora o mogućem prekidu vatre između Ukrajine i Rusije, biti održani 15. i 16. aprila u štabu mornaričkih snaga.

Sastanci će biti održani u sedištu turskih mornaričkih snaga u Ankari.

Tokom razgovora ruskih i američkih eksperata u Rijadu krajem marta dogovoreno je da se krene u pravcu oživljavanja Crnomorske inicijative za žito, koja bi, prema Kremlju, trebala da uključi ukidanje zapadnih ograničenja protiv Ruske poljoprivredne banke i drugih finansijskih institucija uključenih u međunarodnu prodaju hrane i đubriva.

Moskva i Vašington vide pomorski prekid vatre kao korak ka diplomatskom rešenju ukrajinskog sukoba.

Crnomorska inicijativa za žito, u kojoj su prvobitno posredovale UN i Turska u julu 2022, predviđala je bezbedan prolaz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u zamenu da SAD i EU ukinu svoja ograničenja na izvoz ruskog žita i đubriva.

Moskva se povukla iz sporazuma godinu dana kasnije, navodeći da Zapad nije ispunio svoje obaveze.

Izvor (https://www.vesti-online.com/sastaju-se-rusi-i-ukrajinci-sudbina-crnog-mora-se-kuje-u-ankari/)

Peskov: Tramp obavešten o razgovoru Putina i Vitkofa

17.04.2025.

Američki predsednik Donald Tramp obavešten je o nedavnom razgovoru ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naš predsednik je dugo razgovarao sa gospodinom Vitkofom. Znamo da je o sadržaju razgovora obavešten predsednik Tramp", rekao je Peskov, prenosi RIA.

On je istakao da SAD nastavljaju da rade sa Evropljanima i Ukrajincima na pitanju rata u ukrajini, ali i dodao da Rusija vidi da su evropske sile sada usmere na nastavak rata.

Naveo je da je pitanje "novih regiona" odnosno teritorija Ukrajine koje je Rusija zauzela tokom rata, "suštinski pogrešno".

''Ti regioni sastavni su deo Ruske Federacije'', naveo je Peskov, odgovarajući na pitanje novinara da li je odstupanje Rusije od samoproglašene Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti uslov za prekid rata u Ukrajini.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/673319/peskov-tamp-obavesten-o-razgovoru-putina-i-vitkofa)

Колико сам разумео најновије изјаве америчких званичника они најављују и могућност да одустану од рада на постизању мира у Украјини, ако не наиђу на искрено разумевање и жељу зараћених страна да се мир и постигне. Мало је нејасно шта тачно значи изјава да би се потом посветили другим важним питањима. Да ли то значи да би оставили Украјину европљанима и рату са Русијом (а они се окренули економском рату са Кином), или би додатним санкцијама Русији (ако уопште има нечега што би се могло "додати") и испорукама оружја, наставили подршку Украјини и помогли европљанима у подршци Украјини. Лично не верујем и да би се и поред све досадашње реторике одрекли подршке Украјини.

Predlog mirovnog sporazuma SAD o Ukrajini: Rusija zadržava teritorije nad kojima je preuzela kontrolu

Sjedinjene Američke Države predstavile su saveznicima na sastanku u Parizu predlog rešavanja ukrajinske krize, koji podrazumeva da Rusija zadrži teritorije koje su prešle pod kontrolu Moskve, objavila je agencija Blumberg, pozivajući se na evropske zvaničnike.

Pored toga, list ističe da predlog podrazumeva ublažavanje nekih antiruskih sankcija, kao i odbijanje razmatranja članstva Ukrajine u NATO.

„Planovi koje je potrebno dodatno razmotriti sa Kijevom, neće dovesti do konačnog rešavanja, a evropski saveznici neće priznati teritorije ruskim“, naglašava agencija, pozivajući se na jednog od zvaničnika.

Prema objavi, američki zvaničnici su na sastanku u Parizu izjavili da žele da se potpuni prekid vatre u Ukrajini dostigne za nekoliko nedelja.

Prethodno, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je nakon sastanka u Parizu da su Sjedinjene Američke Države nakon tri godine podrške Ukrajini i trošenja milijardi dolara došle do tačke kada je potrebno da se fokusiraju na druge zadatke.

On je dodao da SAD „žele da pomognu u okončanju sukoba ako je moguće“, ali ako se konflikt ne može rešiti mirnim putem, „SAD to treba da shvate sada da bi krenule napred“.

On je dodao da je u toku narednih nekoliko dana potrebno da se shvati da li je rešavanje sukoba moguće u skorije vreme.

Juče su u Parizu održani pregovori predstavnika SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine. Američki državni sekretar Marko Rubio informisao je ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova o njihovim rezultatima.

Izvor (https://www.vesti-online.com/predlog-mirovnog-sporazuma-sad-o-ukrajini-rusija-zadrzava-teritorije-nad-kojima-je-preuzela-kontrolu/)

Nadamo se da će Rusija i Ukrajina sklopiti dogovor ove nedelje

21.04.2025.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je sinoć da se nada da će Rusija i Ukrajina ove nedelje postići dogovor.

"Nadamo se da će Rusija i Ukrajina sklopiti dogovor ove nedelje. Obe zemlje će tada početi da sklapaju velike poslove sa Sjedinjenim Američkim Državama i zaradiće bogatstvo", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut Sošal.

Tramp je nedavno razgovarao o prekidu vatre sa najvišim zvaničnicima svoje administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija i izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa, tokom kojih je izrazio frustraciju, navodeći da "pregovori ne vode nikuda", prenosi portal Aksios.

Tramp je, takođe, naveo da bi, ako se dogovor uskoro ne postigne, ''mogao jednostavno da pređe na druga spoljnopolitička pitanja''.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/673928/nadamo-se-da-ce-rusija-i-ukrajina-sklopiti-dogovor-ove-nedelje)

‚Ja sam neumereni optimista, ali Teamp je mnogo veći optimista od mene:

Problem za USA je taj što je za njih bilo dosad bezbolno podržavat Ukrajnu u ratu protiv Rusije, dok oni sami nisu s nekom drugom državom u ratu.

Ako pak misle napasti Iran ili se sukobiti s Kinom oko Tajvana, Rusi bi im lako mogli (sa zadovoljstvom) uzvratiti istom mjerom.

Rusija vidi put ka mirovnom sporazumu sa Ukrajinom

22.04.2025.

Oslobođenje Kurske oblasti otvoriće put mirovnim sporazumima.

Oslobođenje Kurske oblasti od Oružanih snaga Ukrajine (OSU) otvoriće put mirovnim sporazumima između Moskve i Kijeva. Ruski politikolog Sergej Markov video je ovakav mogući razvoj događaja na Telegramu.

Prema mišljenju politikologa, prilika za sklapanje sporazuma pojavljuje se sa zatvaranjem problema okupacije ruskih teritorija. Markov je predvideo da bi do 9. maja moglo doći do potpunog oslobođenja Kurske oblasti.

Ekspert nije precizirao da li će se pregovori voditi nečijim posredovanjem ili će strane moći direktno da se dogovore.

Ranije se saznalo da su se borbe u ruskoj pograničnoj oblasti pojačale.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/rusija-vidi-put-ka-mirovnom-sporazumu-sa-ukrajinom/)

Pristaće? Ukrajina gubi...

22.04.2025.

Prema pisanju Njujork posta, koji se poziva na neimenovanog visokog zvaničnika američke administracije, Ukrajina je navodno pokazala spremnost da prihvati gubitak do 20 odsto svoje teritorije.

Kako se navodi, zvanični Kijev bi na tu opciju pristao pod uslovom da se to priznavanje tretira kao "de fakto", a ne "de jure".

"Ukrajina je, izgleda, spremna da se odrekne 20 odsto... teritorije, sve dok se to ne smatra zvaničnim, pravnim priznanjem", navodi taj izvor.

Isti zvaničnik je dodao da su predstavnici Kijeva tokom prošlonedeljnih pregovora sa američkom delegacijom bili posebno zabrinuti zbog dela potencijalnog mirovnog sporazuma koji se odnosi na teritorije – misleći na nove regione koji su, po referendumima, priključeni Ruskoj Federaciji.

Pitanje teritorija ključna tema u razgovorima SAD – Rusije

Prema Volstrit džurnalu, specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiv Vitkof, razgovarao je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o "pitanju teritorija" u kontekstu mirovnog procesa u Ukrajini.

Vitkof je, navodno, rekao da se to pitanje "delimično može rešiti".

Prema navodima Blumberga, SAD su u okviru mirovne inicijative razmotrili mogućnost zvaničnog priznanja Krima kao dela Rusije, iako konačna odluka po tom pitanju još uvek nije doneta.

Putin se 11. aprila sastao sa Vitkofom u Predsedničkoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Razgovori su trajali oko četiri i po sata.

Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, Moskva očekuje nastavak ovakvih diplomatskih kontakata.

Pomoćnik predsednika Rusije za međunarodna pitanja, Jurij Ušakov, izjavio je da je Vašington već razmatrao signale koje je Moskva prenela preko Vitkofa.

Izvor (https://www.b92.net/info/svet/123009/pristace-ukrajina-gubi/vest)

Ukrajina na ivici ambisa, Zelenski razbesneo Amerikance, otkazani pregovori u Londonu

Američki državni sekretar Marko Rubio otkazao je put u London gde je bio planiran sastanak o regulisanju sukoba u Ukrajini, nakon izjave Volodimira Zelenskog o Krimu, piše Njujork tajms.

Takođe, britanski Skaj njuz objavio je jutros da ni najviše diplomate koje su bile na listi učesnika sastanka, neće danas biti u britanskoj prestonici zbog otkazivanja američkog šefa diplomatije.

Podsetimo, jedan od ključnih predloga SAD za rešavanje ukrajinske krize, koji bi trebalo da bude predstavljen na sastanku u Londonu, jeste da Kijev prizna Krim kao rusku teritoriju.

Međutim, nakon što ukrajinski predsednik u utorak novinarima rekao da ne prihvata tu opciju, putovanje Rubija u britansku prestonicu je istog dana otkazano, navode Njujork tajms i Skaj njuz.

Prema poslednjim informacijama, ni specijalni izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof neće otputovati na sastanak u Londonu.

Britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su odloženi mirovni pregovori o Ukrajini sa američkim i evropskim kolegama na ministarskom nivou, koji su bili zakazani sa danas u Londonu.

U kratkom saopštenju britanskog Forin ofisa se navodi da će umesto zakazanog ministarsrkog sastanka biti održan sastanak iza zatvorenih vrata, bez prisustva medija.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/674256/ukrajina-na-ivici-ambisa-zelenski-razbesneo-amerikance-otkazani-pregovori-u-londonu)

Poslednja "opomena" Vašingtona: Uzmite ili ostavite, inače...

23.04.2025.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens rekao je da su SAD ponudile ''veoma eksplicitan predlog'' Rusiji i Ukrajini na putu ka mirovnom sporazumu, i istakao da je "vreme ili da kažu 'da' ili da se SAD povuku iz tog procesa".

''Mislim da će se nove linije konflikta povući tamo gde su i trenutne, ili u neposrednoj blizini'', rekao je Vens tokom obraćanja novinarima u Indiji, nakon što je završio obilazak Tadž Mahala, preneo je Blumberg.

On je dodao da to znači da bi i Ukrajina i Rusija morale da se odreknu neke od teritorija koje trenutno jedna od strana kontroliše.

''Moraće da dođe do razmene teritorija'', rekao je Vens i dodao da obe strane moraju da ''odlože oružje, zamrznu konflikt, i nastave sa izgradnjom bolje Rusije i bolje Ukrajine''.

Istakao je da je optimista u pogledu pregovora, dodajući da vidi da su sve strane do sada pregovarale ''u dobroj veri''.

Blumberg navodi da bi zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta bio daleko veći gubitak za Ukrajinu, čija je namera bila da povrati sve teritorije na istoku i jugu zemlje koje je Rusija zauzela u periodu od 201, uključujući Krim.

Prethodno su američki zvaničnici rekli da su SAD spremne da priznaju rusku kontrolu nad Krimom i da ublaže sankcije Moskvi, kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelensik rekao da njegova zemlja ne može de jure priznati Krim, jer se to protivi ukrajinskom Ustavu.

Razgovori planirani za danas u Londonu između najviših zvaničnika SAD, Ukrajine i velikih evropskih sila svedeni su na sastanke na tehničkom nivou nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio odložio posetu.

Izvor (https://www.b92.net/info/svet/123370/poslednja-opomena-vasingtona-uzmite-ili-ostavite-inace/vest)

Kremlj odgovorio na pretnje SAD o izlasku iz pregovora

Moskva ne doživljava reči američkog potpredsednika Džej Di Vensa o mogućem izlasku SAD iz pregovaračkog procesa o Ukrajini kao ultimatum Vašingtona, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Prethodno je američka agencija “Blumberg” objavila Vensovu izjavu da će SAD, ukoliko se SAD ne slože sa mirovnim inicijativama o prekidu sukoba koje predlaže Vašington, izaći iz pregovaračkog procesa.

– SAD nastavljaju posredničke napore i mi ih naravno pozdravljamo. Nastavljamo naše kontakte, ali ističem da ima mnogo nijansi koje treba razmotriti i gde je potrebno zbližavati stavove. Rad se nastavlja – rekao je Peskov na brifingu za novinare.

Istovremeno, Peskov je prokomentarisao to što je sastanak o Ukrajini u Londonu spušten sa ministarskog na niži nivo, ističući da predstavnici SAD, Evrope i Ukrajine nisu uspeli da se sastanu jer nisu mogli da približe stavove u vezi sa određenim pitanjima.

– Koliko shvatamo, za sada nema približavanja stavova po nekim pitanjima i zato do tog susreta nije došlo – rekao je on.

Portparol Kremlja je pozvao da se svi pažljivo odnose prema najrazličitijim informacijama o rešavanju ukrajinske krize koji se pojavljuju.

– Rad na rešavanju ukrajinske krize se odvija diskretno i tako i treba da bude, u tišini. Mi polazimo od toga i pozivamo sve da se veoma pažljivo odnose prema medijskim dezinformacijama – rekao je Peskov na pitanje da li je Rusija spremna da zamrzne sukob na liniji razdvajanja i priključi oslobođene teritorije.

Bilo kakvi nacrti opcija rešenja za Ukrajinu ne mogu biti javni, jer tako gube na efikasnosti, naveo je on.

Izvor (https://www.vesti-online.com/kremlj-odgovorio-na-pretnje-sad-o-izlasku-iz-pregovora/)

Покушавам да пратим различите информације у вези постизања мира у рату између Украјине и Русије. То је доста тешко јер се информације о стварном току преговора дају на качичицу, што је узгред буди речено, нормално код оваквих преговора. Колико сам схватио САД покушавају да наговоре Украјину да прихвати апсолутни губитак Крима (да то и признају правно) и de facto (не морају га правно признати) губитак територија које сада држи Руска војска при чему би Русија вратила Украјини територије у Харковској и Сумској области које сада контролише. Накнадно је дато појашњење да би за САД признале de jure (правно) суверенитет Русије над Кримом, али се то не захтева од Кијева, већ да то прихвати de facto. Дакле, нешто слично као што је садржано у тзв. Охридском споразуму када је у питању однос Србије према Косову и Метохији (не очекује се de jure признање, али се очекује потпуно прихватање тренутног стања, тј. de facto стања, укључујући и право да КиМ буду чланица УН).

Такође, колико сам разумео, углавном са руских и украјинских ТК, безбедносне гаранције Украјини би дале ЕУ и Велика Британија, без директног учешћа САД (није баш најјасније како би се то извело). Исто тако, у наводном нацрту споразуме се помиње да би се део сада замрзнутих руских средстава у западним банкама користио за обнову Украјине (али и дела која сада контролише Русија).

Оно што примећујем у том наводном нацрту споразума се не помињу и гарнације Русији да њу неће напасти НАТО или Украјина уз подршку НАТО некада у будућности.

Генерално, ако је један од кључних узрока овог рата ширење НАТО према Истоку, онда би требало очекивати (барем као кључни руски захтев) да нема Украјине у НАТО, нема НАТО војних јединица у Украјини (подразумева се да се то односи и на сваку чланицу понаособ), нема војног јачања Украјине , војних вежби са чланицама НАТО и право Русије да то контролише. Такође, верујем да ће Русија тражити да се Украјина одрекне неких међународнох војних и безбедносних споразума који би евнтуално угрожавале Русију, односно да се НАТО (и све чланице појединачно) обавеже да те споразуме неће склапати ни јавно ни тајно.

Tramp: Mislim da imam dogovor sa Putinom i Zelenskim za rešavanje rata u Ukrajini

24.04.2025.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da misli da ima dogovor i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim za rešavanje rata u Ukrajini.

Tramp je rekao novinarima u Beloj kući da je, međutim, dogovor sa Zelenskim "ostao da visi u vazduhu", navodeći da je sa Zelenskim "teže izaći na kraj" nego sa Putinom, preneo je Rojters.

Američki predsednik je rekao da će se možda uskoro sastati sa Putinom nakon puta u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.

Na pitanje da li bi mogao da se sa Putinom sastane u Saudijskoj Arabiji, Tramp je rekao da je to moguće, ali malo verovatno i da će se najverovatnije sa ruskim kolegom sastati nedugo nakon tog putovanja.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/674410/tramp-mislim-da-imam-dogovor-sa-putinom-i-zelenskim-za-resavanje-rata-u-ukrajini)

Tramp optužio Zelenskog da zapaljivim izjavama ugrožava mirovne pregovore

24.04.2025.

Američki predsednik Donald Tramp optužio je ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog da ugrožava mirovne pregovore s  Rusijom, i kako je rekao, ''skori mirovni sporazum za okončanje rata'', ističući da je Ukrajina u jako lošoj pregovaračkoj poziciji.

 Tramp je na svom nalogu na društvenoj mreži ''Truth Social'' kritikovao Zelenskog zbog izjave Volstrit Džornalu kako ''Ukrajina neće pravno priznati okupaciju Krima'', ocenivši izjavu kao veoma štetnu za pregovore.

''Krim je godinama unazad pod pokroviteljstvom (bivšeg američkog) predsednika Baraka Huseina Obame, pa čak nije ni tema za diskusiju. Niko ne traži od Zelenskog da prizna Krim kao rusku teritoriju, ali ako on želi Krim, zašto se nisu borili za njega pre 11 godina kada je predat Rusiji bez ispaljenog metka?'', napisao je Tramp, dodajući da ''zapaljive'' izjave poput onih koje navodno daje Zelenski otežavaju put do okončanja rata.

Tramp je ocenio da je Ukrajina u ''strašnoj'' situaciji.

'Mogu imati mir ili se boriti još tri godine pre nego što ostanu bez cele zemlje'', napisao je Tramp i dodao da i dalje želi da spase ''u proseku pet hiljada ruskih i ukrajinskih vojnika nedeljeno, koji umiru bez ikakvog razloga''.

Američki predsednik je naveo da izjava Zelenskog može samo da produži stradanja.

''Današnja izjava Zelenskog neće učiniti ništa osim produžiti „polje ubijanja“, a to niko ne želi! Veoma smo blizu dogovora, ali čovek koji ''nema karte da ih odigra'' sada bi trebalo da to sve okonča. Radujem se što ću moći da pomognem Ukrajini i Rusiji da izađu iz ovog potpunog i totalnog nereda, koji nikada ne bi počeo da sam ja predsednik'', istakao je on.

Obraćajući se novinarima iz Bele kuće u sredu, Tramp je ipak izjavio da mislim da ima dogovor i sa Zelenskim i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini.

On je istakao da mu je saradnja sa ukrajinskim liderom teža nego što je očekivao, iako smatra da je postignut napredak sa obe strane.

Na pitanje o američkom predlogu koji bi uključivao priznanje Krima kao "de jure" teritorije Rusije, Tramp nije dao konkretan odgovor, navodeći da "nema favorita" između Ukrajine i Rusije i da mu je cilj da se rat završi.

Nekoliko sati ranije, portparolka Bele kuće Kerolajn Levit rekla je da je Tramp "frustriran" sporim napretkom pregovora i da Zelenski "deluje kao da ide u pogrešnom pravcu".

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/674401/tramp-optuzio-zelenskog-da-zapaljivim-izjavama-ugrozava-mirovne-pregovore)

Američki predlog za mirovni sporazum

Pregled: Ovi uslovi predstavljaju konačnu ponudu Sjedinjenih Država obema stranama.


Prekid vatre:
- Trajni prekid vatre
- Obe strane odmah započinju pregovore o tehničkoj implementaciji Garancija bezbednosti Ukrajine

Bezbednosne garancije za Ukrajinu:
- Ukrajina dobija čvrstu garanciju bezbednosti
- Države garanti biće ad hok grupa evropskih država plus voljnih neevropskih država
- Ukrajina neće težiti pridruživanju NATO-u
- Ukrajina bi mogla da teži članstvu u EU

Teritorija:
- SAD de jure priznaju rusku kontrolu nad Krimom
- SAD de fakto priznaju rusku kontrolu nad Luganskom
- SAD de fakto priznaju delove Zaporožja, Donjecka i Hersona pod ruskom kontrolom
- Ukrajina vraća pod svoju kontrolu teritoriju u Harkovskoj oblasti
- Ukrajina vraća pod svoju kontrolu nad Zaporožkom nuklearnom elektranom kroz američku kontrolu i upravljanje elektranom, sa električnom energijom distribuiranom obema stranama, kao i nad Kahovskom branom
-Ukrajina uživa neometan prolaz rekom Dnjepar i kontrolu nad Kinburnskom kosom

Ekonomija:
- Sjedinjene Države i Ukrajina će sprovesti sporazum o ekonomskoj saradnji/mineralima
- Ukrajina će biti potpuno obnovljena i finansijski nadoknađena
- Sankcije Rusiji koje su rezultat ovog sukoba od 2014. godine biće ukinute
- Ekonomska saradnja SAD i Rusije u oblasti energetike i drugih industrijskih sektora


Izvor (https://www.reuters.com/world/ukraine-peace-deal-proposals-set-out-by-us-talks-paris-2025-04-25/)

Ukrajinski i evropski kontra predlozi za mirovni sporazum SAD na razgovorima u Londonu 25. aprila

Okvir sporazuma Rusija-Ukrajina

Prekid vatre:
- Obavezati se na potpun i bezuslovan prekid vatre u vazduhu, na kopnu i na moru.
- Obe strane odmah započinju pregovore o tehničkoj implementaciji uz učešće SAD i evropskih zemalja. Ovo je paralelno sa pripremom agende i modaliteta za potpuni mirovni sporazum.
- Praćenje prekida vatre, koje predvode SAD i koje podržavaju treće zemlje.
- Rusija mora bezuslovno vratiti svu deportovanu i ilegalno raseljenu ukrajinsku decu. Razmena svih ratnih zarobljenika (princip „svi za sve“). Rusija mora osloboditi sve civilne zatvorenike.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu:
- Ukrajina dobija snažne bezbednosne garancije, uključujući i od SAD (sporazum sličan Članu 5), dok ne postoji konsenzus među saveznicima o članstvu u NATO-u.
- Nema ograničenja za ukrajinske odbrambene snage.
- Države garanti biće ad hok grupa evropskih zemalja i voljnih neevropskih zemalja. Nema ograničenja u pogledu prisustva, naoružanja i operacija prijateljskih stranih snaga na teritoriji Ukrajine.
- Ukrajina teži pristupanju EU.

Teritorija:
- Teritorijalna pitanja biće razmatrana i rešena nakon potpunog i bezuslovnog primirja.
- Teritorijalni pregovori počinju od osnove linije kontrole.
- Ukrajina vraća kontrolu nad Zaporoškoj nuklearnom elektranom uz učešće SAD, kao i nad Kahovskom branom.
- Ukrajina uživa u nesmetanim prolazima na reci Dnjepar i kontroli nad Kinburnskom kosom.

Ekonomija:
- SAD i Ukrajina sprovode sporazum o ekonomskoj saradnji/mineralima.
- Ukrajina će biti u potpunosti obnovljena i finansijski nadoknađena, uključujući i kroz rusku suverenu imovinu koja će ostati zamrznuta dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini.
- Sankcije SAD nametnute Rusiji od 2014. godine mogu biti postepeno ublažene nakon što se postigne održivi mir i podložne su obnavljanju u slučaju kršenja mirovnog sporazuma


Izvor (https://www.reuters.com/world/ukrainian-european-peace-deal-counterproposals-us-talks-london-2025-04-25/)

EU i Ukrajina svojim "kontra-predlogom" sporazuma o miru pokušavaju da Rusiju uvuku u neki novi Minsk-3. Siguran sam da Rusija neće pristati ni na jednu stavku tog predloga, po cenu da se rat nastavi još godinama. Prema tom predlogu, Ukrajina bi dobila sve što joj u ovom trenutku treba, Rusija ništa. Nema reči o ruskom jeziku u Ukrajini, o Ruskoj pravoslavnoj crkvi, o rusofobiji, o neonacizmu, o obavezi razoružanja Ukrajine, udaljavanju NATO trupa i ljudstva iz Ukrajine, ni o čemu što je za Rusiju uslov "sine qua non" bilo kakvih mirovnih dogovora.

Realnost na terenu dodatno daje Rusiji snagu da insistira na svom modelu mirovnog sporazuma, koji je Putin proklamovao na početku rata.

Dakle, ili po ruskom predlogu, ili nikako.

“Bild”: Ukrajina se sprema za najgore

Ukrajina se priprema za najgori scenario, a to je prekid podrške od strane SAD, preneo je nemački list “Bild”, pozivajući se na izvor iz ukrajinske vlade. “Pripremamo se za najgori scenario, odnosno za prekid američke podrške”, rekao je izvor.

On je takođe izrazio razočaranje mirovnim planom koji je predstavio predsednik SAD Donald Tramp.

“Nadamo se da je to bila samo pregovaračka taktika Trampa, ali on ne vrši pritisak na (predsednika Ruske Federacije Vladimira) Putina, ne uvodi nikakve sankcije”, navodi se u izjavi izvora.

Osim toga, jedan neimenovani ukrajinski diplomata izjavio je za “Bild” da su uslovi koje je Tramp izneo neprihvatljivi za Kijev.

“Ono što je napisano na papiru i ono što nam se signalizira tokom pregovora – neprihvatljivo je… Nećemo se predati tek tako. Čak i da vlada bude za, a nije, stanovništvo bi bilo protiv”, rekao je diplomata.

Izvor (https://www.vesti-online.com/bild-ukrajina-se-sprema-za-najgore/)

Postignut dogovor o većini glavnih tačaka sporazuma o okončanju rata u Ukrajini

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je, nakon sastanaka, postignut dogovor o većini glavnih tačaka sporazuma o okončanju rata u Ukrajini.

''Veoma su blizu sporazuma i dve strane bi sada trebalo da se sastanu na veoma visokom nivou kako bi ga završile“, poručio je on u objavi na mreži Trut Sošal.

On jejuče rekao da će ''Krim ostati u Rusiji'' i pozvao je Ukrajinu da što pre potpiše sporazum o mineralima sa SAD.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/674832/postignut-dogovor-o-vecini-glavnih-tacaka-sporazuma-o-okoncanju-rata-u-ukrajini)

Trampova iluzija o vremenskom okviru završetka rusko-ukrajinskog sukoba je srušena

27.04.2025.

Politikolog Blohin: Tramp je doživeo krah iluzija o vremenskom okviru za rešavanje krize u Ukrajini.

Američki predsednik Donald Tramp doživeo je krah iluzija o vremenskom okviru za rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba. Ovo je za RIA Novosti izjavio vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, politikolog i amerikanista Konstantin Blohin.

Prema rečima stručnjaka, Trampov pogled na krizu se promenio u prvih 100 dana njegovog mandata. Počeo je da shvata da naselje ometa ne samo položaj Kijeva, već i evropski donatori, primetio je istraživač.

Blohin je podsetio da je Tramp tokom izbora obećao da će okončati sukob između Rusije i Ukrajine u roku od 24 časa. Sada američki predsednik pokušava da povuče svoju zemlju iz sukoba, spasavajući obraz i izbegavajući povezivanje sa povlačenjem trupa iz Avganistana pod bivšim američkim liderom Bajdenom.

Ranije je američki politikolog dozvolio zbližavanje između Evrope i Kine zbog Trampovog stava.

Izvor (https://tvfront.rs/analize/trampova-iluzija-o-vremenskom-okviru-zavrsetka-rusko-ukrajinskog-sukoba-je-srusena/)

Prema Trampovom planu Ukrajina bi ovako izgledala posle rata

28.04.2025.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa predložila je mirovni plan za Ukrajinu koji uključuje promenu statusa Krima i „zamrzavanje teritorijalnih granica" na trenutnim linijama fronta.

[attachment=1]
Iako detalji plana još nisu potpuno jasni, komentari američkog potpredsednika Džej Di Vensa o zamrzavanju trenutnih linija razdvajanja upućuju na mogućnost da bi značajan deo ukrajinskih teritorija mogao biti formalno prepušten Rusiji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglasio je da ukrajinski ustav jasno definisan i da je Krim sastavni deo Ukrajine. Međutim, Tramp je odgovorio Zelenskom kritikama tvrdeći da on otežava postizanje mira.

Trampova administracija upozorila je da će se povući iz pregovora ako Moskva i Kijev uskoro ne postignu dogovor. SAD predlaže  sporazum koji se prema svemu sudeći sviđa Moskvi, ali ga Kijev za sada odbacuje.

Plan predviđa da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u, ublažavanje sankcija Rusiji i prihvatanje da je Krim pod ruskom kontrolom. Tramp tvrdi da Ukrajina formalno ne bi morala da menja  svoj ustav kako bi priznala gubitak Krima, međutim ostaje nejasno da li će i Rusija na to da pristane.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/675196/prema-trampovom-planu-ukrajina-bi-ovako-izgledala-posle-rata)

EU pokusava pokupiti mrvice sa stola. Igrali su samo na jednu kartu, veoma plitko.

Мислим да је јасно свима да без решавања узрока настанка овог ратног сукоба нема речи о постизању правог мира. Све друго би водило настваку рата, можда не одмах, али за пар година сигурно. Зависно од тога како би се ко осећао довољно јакимда га настави. Наравно, и те узроке обе стране виде различито. Ако постоји воља да се сукоб реши, нашли би се негде "на средини". Лично, нисам сигуран да та воља постоји.

SAD se delimično slažu sa teritorijalnim zahtevima Rusije u Ukrajini

30.04.2025.

Sjedinjene Američke Države su spremne da se u okviru procesa rešavanja ukrajinske krize delimično saglase sa teritorijalnim zahtevima Rusije, izjavio je specijalni izaslanik američkog predsednika Kit Kelog.

"Delimično – da. Jer, ono što radite – to su pregovori", rekao je on za „Foks njuz”, na pitanje da li će SAD prihvatiti teritorijalne zahteve Rusije.

Kelog je odbacio tvrdnje da SAD sada izlaze iz pregovora o Ukrajini, istakavši da on tako ne misli.

Prema njegovim rečima, Kijev je spreman na teritorijalne ustupke u cilju rešavanja sukoba.

"Ukrajinci su spremni da ustupe teritorije koje Rusija praktično zauzima, mada ne i da to pravno priznaju zauvek. Slažu se sa tom opcijom. Jasno im je da će prilikom uspostavljanja prekida vatre svaka od strana ostati na svojim položajima koje zauzima. Za to su spremni. Prošle nedelje su mi rekli da su već razmatrali taj sporazum. Prekid vatre uz sadašnje stanje na terenu – za to su spremni", rekao je Kelog.

On je još dodao da su SAD, posle pregovora u Londonu, dobile 22 konkretna uslova sa kojima su se složili predstavnici Kijeva i evropski saveznici.

"Samo što sam se vratio iz Londona, gde smo seli za sto sa ukrajinskim timom i sa Evropljanima. Imali smo 22 konkretna uslova koje su oni prihvatili", rekao je Kelog.

Prethodno, američki lider Donald Tramp je nakon sastanka sa šefom ukrajinskog režima u Vatikanu izjavio da je Zelenski spreman da se odrekne svojih pretenzija na Krim.

Tramp je takođe pre toga napao Zelenskog, rekavši da njegovi komentari o Krimu štete pregovorima sa Rusijom. Prema rečima američkog lidera, situacija u Ukrajini je užasna, a šef kijevskog režima mora ili da sklopi mir ili da izgubi celu zemlju za tri godine, prenosi Sputnjik.

Moskva je više puta ukazivala na nesposobnost postsovjetske republike da pregovara. Kako je naglasila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, zbog Zelenskog je doživeo krah sastanak o Ukrajini u Londonu, uskršnje primirje i moratorijum na udare na energetske objekte.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/675516/sad-se-delimicno-slazu-sa-teritorijalnim-zahtevima-rusije-u-ukrajini)

Šta ako Tramp napusti pregovore o Ukrajini

01.05.2025.

Evropska unija priprema plan B o tome kako da zadrži ekonomske sankcije protiv Rusije ukoliko administracija američkog predsednika Donalda Trampa napusti mirovne pregovore o Ukrajini i pređe na zbližavanje sa Moskvom, izjavila je u sredu za "Fajnenšel tajms" visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

“Mi vidimo znake da oni razmišljaju da napuste Ukrajinu i da ne pokušaju da postignu sporazum sa Rusima jer je to teško”, rekla je Kalas govoreći o SAD.

Ona je dodala da postoji i plan B, ali da moraju da rade najpre na tome da se ostvari plan A.

Kalas je kazala i da su u toku razgovori sa Vašingtonom i drugim međunarodnim partnerima kako bi se obezbedilo da režim zapadnih sankcija Rusiji ostane na snazi, preneo je Rojters.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/675526/sta-ako-tramp-napusti-pregovore-o-ukrajini)

Dakle, od mirovnog sporazuma nema ništa dok Rusi ne priteraju Ukrajince baš uza zid:

Ukrajina povukla crvene linije: na ovo ne pristajemo

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je da se u okviru mirovnog sporazuma Rusiji ne sme dati mogućnost da stavi veto na članstvo Ukrajine u NATO.

Sibiha je napomenuo da Ukrajina neće prihvatiti mir ni po koju cenu i predstavio je crvene linije u mirovnim pregovorima, opisavši ih kao “jasne i nepromenjene”.

– Pre svega, nećemo pristati da priznamo bilo koju privremeno okupiranu teritoriju Ukrajine kao rusku – rekao je on.

Sibiha je dodao da Ukrajina neće pristati na bilo kakva ograničenja strukture ili veličine svojih oružanih snaga, smanjenje odbrambene industrije ili ograničenja savezničke vojne pomoći i prisustva savezničkih trupa.

– Treće, nećemo prihvatiti nikakva ograničenja suvereniteta Ukrajine, naše unutrašnje ili spoljne politike, uključujući izbor saveza i blokova kojima želimo da se pridružimo –  naglasio je on.

Kazao je da trenutno ne postoji konsenzus među saveznicima u vezi s članstvom Ukrajine u NATO-u, ali je izjavio da će Kijev nastaviti aktivno raditi na njegovom postizanju.

– Međutim, Rusija ili bilo koja druga zemlja nemaju i neće imati pravo veta na naš izbor –  dodao je.

Danas je potpredsednik SAD-a Džej Di Vens rekao za Foks Njuz da rat u Ukrajini neće završiti “uskoro”, dok je američki šef diplomatije Marco Rubio ocenio da su Rusija i Ukrajina sada “bliže, ali još daleko” od dogovora o miru.

Izvor (https://www.vesti-online.com/ukrajina-povukla-crvene-linije-na-ovo-ne-pristajemo/)

Amerika se povlači iz mirovnih pregovora

03.05.2025.

Državni sekretar Marko Rubio kaže da će Donald Tramp uskoro odlučiti o tome koliko će pažnje posvetiti pitanju završetka rata u Ukrajini

Sjedinjene Američke Države više neće posredovati u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije budući da je Vladimir Putin odbio pristati na prekid vatre, objavilo je američko ministarstvo spoljnih poslova.

Stejt department je poručio da menja „metodologiju svog doprinosa” pregovorima i da više neće „leteti širom sveta na prvi poziv” zbog sastanaka.

„Naravno, i dalje smo posvećeni cilju da pomognemo i učinićemo šta možemo. Ali promenilo se to da mi više nećemo ići na drugi kraj sveta čim nas neko pozove da posredujemo na sastancima; to je sad stvar između dve strane. I sad je vreme da oni iznesu i razrade konkretne ideje o tome kako će se ovaj sukob završiti. Lopta je u njihovom dvorištu”, rekla je novinarima portparolka Stejt departmenta Temi Brus.

Odluka Stejt departmenta dolazi dan nakon što su Sjedinjene Američke Države i Ukrajina potpisale sveobuhvatan ekonomski sporazum kojim se osniva investicioni fond za obnovu Ukrajine. Volodimir Zelenski nazvao je ovaj sporazum „istorijskim”, a Vašington se njime obavezao da će nastaviti da podržava Kijev u odbrani od ruske invazije. Zauzvrat, Ukrajina će Sjedinjenim Državama omogućiti pristup vrednim prirodnim resursima.

Sjedinjene Države su u početku predložile sporazum o primirju u trajanju od 30 dana, koji je Kijev prihvatio.

Međutim, ne samo da je Moskva odbila taj predlog primirja i druge planove za okončanje krvavog rata, već su ruske snage dodatno pojačale napade u Ukrajini.

Stejt department je u utorak saopštio da će odustati od uloge posrednika ako ne vidi „konkretne predloge” iz Moskve i Kijeva o okončanju sukoba.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da ne postoji vojno rešenje za rat između Rusije i Ukrajine i da će američki predsednik Donald Tramp uskoro odlučiti o tome koliko će pažnje njegova administracija posvetiti tom pitanju.

„Podsetimo sve da ovo nije naš rat. Ovo je rat koji je počeo pod (bivšim predsednikom) Džozefom Bajdenom. Trajao je tri godine. Nisu se potrudili da ga nekako završe”, rekao je Rubio u intervjuu za Foks njuz.

On je istakao da za sukob u Ukrajini ne postoji vojno rešenje i da ruski predsednik Vladimir Putin „u suštini ne može da osvoji celu Ukrajinu, a Ukrajina ne može da potisne Ruse sve do mesta gde su bili 2014. godine”.

„I zato je predsednik Tramp pokušao. Blizu smo. Prvi put nekako možemo da vidimo šta bi bilo potrebno da Ukrajina stane. Možemo da vidimo šta bi bilo potrebno da Rusi stanu. Problem je što su ta dva stava još uvek malo udaljena”, rekao je on.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/675926/amerika-se-povlaci-iz-mirovnih-pregovora)

---

Čim su ostvarili svoje interse odmah dužu ruke.

Možda je to razlog, a možda i dogovor sa Putinom - da mu da vremena da zauzme ono što planira, tako će Ukrajina lakše "progutati" gubitak teritorije...

Mislim da u ovom trenutku niti jedna strana nije ostvarila što je htjela.
Ni približno.

Tramp: Učešće Rusije na Svetskom prvenstvu u fudbalu moglo bi da okonča rat u Ukrajini

07.05.2025.

Prema trenutnim pravilima, Rusija neće učestvovati na Svetskom prvenstvu 2026. godine, čiji su domaćini SAD, Kanada i Meksiko

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi prilika da Rusija učestvuje na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2026. godine mogla da bude "podsticaj" za okončanje rata u Ukrajini.

Ruskoj fudbalskoj reprezentaciji je zabranjeno da se takmiči na međunarodnim turnirima nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, prenosi Bi-Bi-Si.

Prema trenutnim pravilima, Rusija neće učestvovati na Svetskom prvenstvu 2026. godine, čiji su domaćini SAD, Kanada i Meksiko.

Kvalifikacije su počele u septembru 2023. godine, sa 45 mesta koja su na raspolaganju, pored tri mesta za zemlje domaćine.

Govoreći na prvom sastanku radne grupe njegove administracije za Svetsko prvenstvo 2026. godine, Tramp je rekao da bi povratak Rusije na turnir mogao da okonča rat u Ukrajini.

Sedeći pored predsednika Fife Đanija Infantina, Tramp je rekao da nije znao da je Rusiji zabranjeno učešće na turniru.

"Trenutno im je zabranjeno učešće, ali se nadamo da će se nešto desiti i da će mir nastupiti, kako bi Rusija mogla ponovo da bude primljena", kazao je Infantino.

Tramp je na to rekao da bi to mogao da bude dobar podsticaj.

Američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je sedeo sa druge strane, rekao je da SAD jedva čekaju da ugoste navijače iz celog sveta na turniru, ali da će navijači morati "da odu kući" nakon toga.

SAD će biti domaćin 78 od 104 utakmice, uključujući finale.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676507/tramp-ucesce-rusije-na-svetskom-prvenstvu-u-fudbalu-moglo-bi-da-okonca-rat-u-ukrajini)

Stupio na snagu trodnevni prekid vatre povodom Dana pobede po nalogu Putina

07.05.2025.

Prekid vatre povodom 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu koji je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin stupio je na snagu u ponoć po moskovskom vremenu, saopšteno je iz Kremlja.

„Rusija, iz humanitarnih razloga, proglašava prekid vatre u dane 80. godišnjice Pobede od ponoći između 7. i 8. maja do ponoći između 10. i 11. maja'', navodi se u saopštenju, prenose RIA Novosti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov prethodno je izjavio da je svrha ovog prekida vatre, kao i onog u vreme uskršnjih praznika, testiranje spremnosti Kijeva da da pronađe načine za dugoročni održivi mir između Rusije i Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije danas je poručio da Ukrajina ostaje pri svojom predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre sa Rusijom iako zvanična Moskva na tu ponudu nije odgovorila.

On je dodao da je "apsolutno pravedno to što rusko nebo, nebo agresora, danas nije mirno", čime je priznao da Ukrajina izvodi napade dronovima na ciljeve unutar teritorije Ruske Federacije.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676610/stupio-na-snagu-trodnevni-prekid-vatre-povodom-dana-pobede-po-nalogu-putina)

Začarani krug rata Kijeva i Moskve

08.05.2025.

Rat u Ukrajini traje već 1169 dana.

Vladimir Putin je proglasio trodnevni prekid vatre povodom 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu, saopšteno je iz Kremlja.

Volodimir Zelenski je poručio da Ukrajina ostaje pri svojom predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre sa Rusijom iako zvanična Moskva na tu ponudu nije odgovorila..

Ali je rukovodstvo Ruske Federacije komentarisalo predlog predstavnika predsednika SAD Donalda Trampa, Kita Keloga, o razdvajanju trupa u Ukrajini tampon zonom u širini od 30 km.

Prema rečima Dmitrija Peskova, Moskva „još nije čula nikakve izjave iz Kijeva o želji da se uspostavi demilitarizovana zona duž linije borbenog kontakta“.

Na taj način je odgovorio na pitanje da li je Rusija spremna da razmotri odgovarajući predlog sa ukrajinske strane.

Kit Kelog je izjavio da je Ukrajina izrazila spremnost da odmah zaključi primirje sa Ruskom Federacijom i povuče trupe 15 kilometara od linije kontakta sa ruskim snagama.

Nedavno su Donald Tramp i njegovi saradnici izjavili da očekuju da će se rat u Ukrajini završiti do kraja aprila ili početka maja.

 Sada, iako i dalje govore o dobrim izgledima za mirovni proces, pomeraju rokove za dve nedelje, zatim za mesec dana, pa za 100 dana. Istovremeno, Vašington stalno nagoveštava da bi se SAD mogle povući iz pregovaračkog procesa .

Istovremeno, ništa se nije čulo o napretku pregovaračkog procesa skoro dve nedelje – otkako se Stiven Vitkof sastao sa Vladimirom Putinom u Moskvi, a Tramp sa Vladimirom Zelenskim u Vatikanu.

Izuzev Putinovog proglasa o trodnevnom prekidu vatre, koji je Kijev već jasno stavio do znanja da će Ukrajina ignorisati.

Istovremeno, borbe na frontu i napadi u pozadini su se intenzivirali. Kijev nagoveštava napade na paradu 9. maja na Crvenom trgu, a Moskva, kao odgovor, prete udarom raketa “orešnik”.

Oba se mogu posmatrati kao elementi informacionog ratovanja. Ukrajinske vlasti nastoje da navedu strane lidere da odbiju učešće u paradi, dok Ruska Federacija želi da Kijev odustane od napada na Moskvu 9. maja, a najviše da pristane na trodnevno primirje.

Donald Tramp u  svom stilu izjavio je da bi „dobar podsticaj“ za Rusiju da okonča rat u Ukrajini mogla biti prilika da učestvuje na Svetskom fudbalskom prvenstvu 2026. godine gde će biti domaćini tri zemlje, SAD, Kanada i Meksiko.

Pre toga, Tramp je rekao da planira da uvede sankcije velikih razmera proti Rusije „dok se ne postigne prekid vatre i konačni mirovni sporazum”.

U masi izjava, tumačenja i povlačenja poteza, zbunjenost raste, logika pada na ispitu, a sve je manje onih koji smeju da tvrde da će nešto biti – jer sve češće to ne bude, nego baš obrnuto.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676611/zacarani-krug-rata-kijeva-i-moskve))

Rute: NATO nije obećao da će članstvo Ukrajine biti garantovano sporazumom sa Rusijom

09.05.2025.

Brisel – Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas da Alijansa nije obećala da će članstvo Ukrajine u toj organizaciji biti garantovano mirovnim sporazumom sa Rusijom.

''Svi u NATO su se složili da će put Ukrajine ka NATO biti nepovratan. Ali nikada se nismo složili da će članstvo Ukrajine u NATO-u biti garantovano u okviru mirovnog sporazuma. Ali, dugoročno gledano, NATO savez je rekao da će postojati ova perspektiva članstva u NATO-u. Ovo je na duži rok, a ne za mirovne pregovore koji su trenutno u toku“, naglasio je Rute.

Prethodno je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da Ukrajina treba da bude suverena država kada je u pitanju donošenje odluka o političkim i vojnim savezima, kao i da bi ta država trebalo da se pridruži EU, prenosi Unian.

On je ocenio da će se pristupanje Ukrajine EU dogoditi pre nego članstvo u NATO, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676876/rute-nato-nije-obecao-da-ce-clanstvo-ukrajine-biti-garantovano-sporazumom-sa-rusijom))

A i to neće baš brzo, osim ako u EU stvarno polude.

Dmitrij Peskov: Rusija podržava predlog o 30-dnevnom primirju, neophodno razmotriti nijanse

10.05.2025.

Moskva – Rusija je odmah podržala predlog o 30-dnevnom primirju u Ukrajini, ali je neophodno da se razmotre nijanse, rekao je sinoć portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je dodao da ruska vojska analizira situaciju u vezi sa napadima ukrajinskih oružanih snaga u kontekstu primirja, koje je Rusija jednostrano proglasila povodom Dana pobede, prenosi agencija RIA Novosti.

Peskov je rekao da je neophodno da se razume na šta je nemački kancelar Fridrih Merc mislio kada je rekao da bi primirje moglo da se postigne ovog vikenda.

Portparol Kremlja je, takođe, pozdravio napore svih zemalja za okončanje sukoba u Ukrajini.

Američki predsednik Donald Tramp je u četvrtak pozvao na 30-dnevni bezuslovni prekid vatre između Rusije i Ukrajine, upozoravajući da će Vašington i njegovi partneri uvesti dalje sankcije Moskvi ako se prekid vatre ne poštuje.

Ukrajina je izrazila spremnost da prihvati predlog SAD, ali su i Moskva i Kijev nastavili borbe, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676925/dmitrij-peskov-rusija-podrzava-predlog-o-30-dnevnom-primirju-neophodno-razmotriti-nijanse)

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov: Isporuka oružja Kijevu mora da se obustavi pre privremenog primirja

10.05.2025.

Vašington – Isporuke oružja Ukrajini trebalo bi da prestanu pre dogovora o privremenom primirju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz (ABC News), ocenivši da Kijev nije spreman za trenutni početak pregovora.

"Nisu spremni za neposredne pregovore", rekao je Peskov, negirajući da je predsednik Rusije Vladimir Putin taj koji odugovlači.

Prema njegovim rečima, predsednik Putin čini sve što može kako bi rešio problem i postigao rešenje mirnim i diplomatskim sredstvima.

"Ali, nemajući mirna i demokratska sredstva nadohvat ruke, moramo nastaviti vojnu operaciju", rekao je on. Takođe je kazao da se Kremlj nada da će američki predsednik Donald Tramp moći da pomogne Moskvi da "stav Kijeva učini malo fleksibilnijim i da će Kijevu doneti više političke volje".

Peskov je istakao da Putin mora da vidi "određenu dinamiku" na bojnom polju pre nego što pristane na produženo primirje."Ako govorimo o prekidu vatre, šta ćemo onda da uradimo sa snabdevanjem oružjem koje svakodnevno dolazi iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja", rekao je Peskov.

On je naglasio da će, u suprotnom, Kijev biti u prednosti."Ukrajina će nastaviti potpunu mobilizaciju, prebacivanje novih trupa na front. Ukrajina će iskoristiti ovaj period za obuku novog vojnog osoblja i odmor onih koji su već u redovima. Pa zašto bismo Ukrajini dali takvu prednost", rekao je Peskov.

On je ovo izjavio u trenutku kada Ukrajina i Trampova administracija pozivaju na 30-dnevno primirje. Kako je ranije izvestila agencija RBC-Ukrajina, Kijev je potpisao sporazume sa Kopenhagenom, Parizom i Rimom o kupovini oružja u vrednosti od jedne milijarde evra.

Evropska unija je najavila nameru da izdvoji skoro 1.9 milijardi evra za vojnu podršku Ukrajini, od čega će jedna milijarda biti iskorišćena za kupovinu oružja po takozvanom danskom modelu - direktno od ukrajinskih proizvođača.

Više od 600 miliona evra biće izdvojeno za kupovinu artiljerije i municije, a više od 200 miliona za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/676929/portparol-kremlja-dmitrij-peskov-isporuka-oruzja-kijevu-mora-da-se-obustavi-pre-privremenog-primirja)

У условима када је Украјина у војном "нокдауну" тешко да ће Русија прихватити безусловно 30-то дневно примирје, које је још интонирано у ултимативном смислу, односно са претњом новим санкцијама ако се не прихвати. То је дилетантски потез "Коалиције вољних". Руски одговор је дипломатски "размотрићемо, али има нијаси". А те "нијансе" значе, шта ми тиме добијамо? Одговор би био ништа, само што дајете време противнику да се поврати и спреми за нову рунду борби. Ево, ја бих питао велике државнике из "Коалиције вољних" да ли би они то прихватили да су на месту Русије ?

По мом суду примирје би "ишло" само ако се раније договори оквирни споразум који би елиминисао узроке рата и обезбедио (гарантовао) сигурностт спровођења, односно безбедност и једне и друге стране након прекида рата. А то ће овде ићи поприлично тешко.

Jevđo, ovde te je Putin demantovao. :D

---

Putin: “Rat traje, ali mir je moguć – predlog za prekid vatre stoji na stolu”

11.05.2025.

Obraćanje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina novinarima posle ponoći izazvalo je pažnju celog sveta. Dok se čekala konferencija u Kremlju, svi su nagađali o čemu je reč i zašto se Putin prvi put od 2015. obraća ovako kasno.

Putin: Rusija odaje počast svima koji su doprineli pobedi nad nacizmom, spremni smo za mir u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin na početku obraćanja novinarima istakao je da Rusija odaje počast svima koji su doprineli zajedničkoj pobedi nad nacizmom. Zahvalio se i stranim partnerima koji su učestvovali u proslavama Dana pobede u Moskvi, naglasivši da su njegovi razgovori tokom proslave bili bogati i značajni.

Tokom proslave održane su tri zvanične posete i 20 bilateralnih sastanaka. Putin je posebno istakao saradnju sa Severnom Korejom, pohvalivši severnokorejsko vojno osoblje koje je, prema njegovim rečima, delovalo u Kurskoj oblasti na “veoma profesionalan način”.

Obnavljanje odnosa sa Evropom

Putin je izrazio razumevanje za pritiske pod kojima su evropski lideri bili zbog odluke da prisustvuju proslavama 9. maja, posebno se odnoseći na Srbiju, Slovačku i Republiku Srpsku. Istakao je da Rusija ima nadu da će se odnosi sa evropskim zemljama vremenom oporaviti:

„Pre ili kasnije, oslanjajući se na lekcije istorije i mišljenja naših naroda, počećemo da se krećemo ka obnavljanju odnosa sa državama Evrope.“

Međutim, kritikovao je evropske zemlje zbog „grubog“ komuniciranja i ultimatuma.

Situacija u Ukrajini i poziv na pregovore

Putin je optužio Kijev za višestruko kršenje primirja, uključujući uskršnji prekid vatre i napade na energetske objekte. Naveo je da su ukrajinske snage prekršile primirje čak 5.000 puta, a da su od 8. do 10. marta pet puta pokušale da napadnu rusku granicu.

Iako je Moskva proglasila trodnevno primirje povodom Dana pobede, ukrajinske vlasti, prema Putinu, nisu odgovorile na predlog za prekid vatre.

Poziv na nastavak pregovora

Rusija je spremna da nastavi pregovore bez preduslova, a Putin je predložio sastanak u Istanbulu već 15. maja.

„Nije Rusija prekinula pregovore 2022. Bio je to Kijev. Ipak, Moskva nudi Kijevu da nastavi direktne pregovore.“

Najavio je i razgovore sa turskim predsednikom Erdoganom kako bi se pronašao put ka miru.

Potreba za dugoročnim rešenjem

Putin je istakao da nikome nije potreban ,,mir grozničavim kopanjem rovova”, već dugoročno stabilno rešenje. Iako nije isključio mogućnost prekida vatre, naglasio je da je rat trenutno u toku i da odluka o miru sada zavisi od Kijeva i njegovih zapadnih saveznika.

„Naš predlog za primirje je na stolu, odluka je sada na ukrajinskim vlastima i njihovim nalogodavcima.“

Zahvalio se i posrednicima, uključujući Trampovu administraciju, na prethodnim naporima za mirno rešenje.

Zaključak

Putin je ovim govorom odbio ultimativnu ponudu od strane kolektivnog Zapada koji je iz Kijeva poručio da čak i ako Rusija pristane na prekid vatre od 30 dana to neće značiti da će oni prestati da naoružavaju Ukrajinu. Ovim govorom su ponuđeni direktni pregovori između Moskve i Kijeva po ruskim uslovima uz spreman papir na stolu. Ako Kijev odbije pregovore ili ne dođe do prekida vatre ili primirja, možemo očekivati dalju eskalaciju rata i jači pritisak na kijevski režim, ovaj put ne samo vojno od Moskve nego i diplomatski i ekonomski od Vašingtona.

Izvor (https://tvfront.rs/naslovna-1/putin-rat-traje-ali-mir-je-moguc-predlog-za-prekid-vatre-stoji-na-stolu/)

Tramp o Putinovom pozivu na pregovore: Potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu

11.05.2025.

Vašington – Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas, povodom predloga ruskog predsednika Vladimira Putina o direktnim pregovorima Moskve i Kijeva, da bi to bio „potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu”.

„Pomislite na stotine hiljada života koji će biti spašeni ako se ovo beskrajno 'krvoproliće', nadamo se završi. Biće to potpuno novi i mnogo bolji svet. Nastaviću da radim sa obema stranama kako bih obezbedio da se to desi. SAD žele da se umesto toga (rata) fokusiraju na obnovu i trgovinu.

Pred nama je velika nedelja”, rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Trut Soušl.

Ruski predsednik Vladimir Putin je predložio da Rusija i Ukrajina održe direktne pregovore, „bez ikakvih preduslova” 15. maja u Istanbulu, preneli su ruski mediji. Kako je rekao, on će se lično obratiti predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da organizuje pregovore.

Ruski lider je dodao da je Rusija usmerena na to da sa Ukrajinom sprovede ozbiljne pregovore kako bi se otklonili osnovni uzroci sukoba.

Ukrajina još nije odgovorila na ovaj predlog, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677060/tramp-o-putinovom-pozivu-na-pregovore-potencijalno-veliki-dan-za-rusiju-i-ukrajinu)

Pa rekao bih da je ustvari Putin potvrdio Dzumbino mišljenje.

Kraj rata u Ukrajini? Putin želi u Istanbul već u četvrtak! Tramp poručio Kijevu da im je bolje da prihvate ponudu

11.05.2025.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da se sastane u Istanbulu radi pregovora o mogućem okončanju rata u Ukrajini — ali ne uz momentalni prekid vatre, već u formi političkog dogovora.

Pre nego što je Zelenski objavio da je Ukrajina pristala da obnovi pregovore sa Rusijom u Istanbulu, Tramp je napisao na društvenoj mreži Truth Social da Putin „ne želi sporazum o prekidu vatre sa Ukrajinom, već želi da se sastane u četvrtak u Turskoj kako bi se pregovaralo o mogućem okončanju krvavog rata.” Tramp je upozorio da bi „Ukrajina trebalo da se saglasi sa ovim — ODMAH. Bar će moći da utvrdi da li je sporazum moguć, a ako nije, evropski lideri i SAD će znati na čemu su i moći će da postupe u skladu s tim!“

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski napisao je na mreži X da Ukrajina prihvata predlog Rusije da se obnove mirovni pregovori u Istanbulu. Zelenski je takođe naveo da očekuje da Rusija proglasi prekid vatre počev od ponedeljka.

„Očekujemo potpun i trajan prekid vatre, počev od sutra, kako bismo obezbedili neophodnu osnovu za diplomatiju. Nema smisla produžavati ubijanja. I čekaću Putina u Turskoj u četvrtak. Lično. Nadam se da ovog puta Rusi neće tražiti izgovore“, rekao je on.

Novi vetrovi promena i očekivanja su nas poneli ovog vikenda. Pitanje je u kakvom formatu i dinamici se može govoriti o prestanku neprijateljstava. Bili smo svedoci u proteklih 2 meseca da, bez obzira na kršenja, primirje može da se implementira. Ipak, ne treba zaboraviti da je Evropa sprečila mir, pre više od 3 godine, ako ne računamo Minsk 1 i Minsk 2.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/kraj-rata-u-ukrajini-putin-zeli-u-istanbul-vec-u-cetvrtak-tramp-porucio-kijevu-da-im-je-bolje-da-prihvate-pounudu/)

Izvinjavam se kolegi Bristovi što sam svoj komentar (ovaj ispod) greškom upisao u njegov post. 


Можа Путин прати Палубу... ;) Шалим се наравно. Хвала Бристова на овом комплименту, али ценим да је тренутна ситуација на фронту (као и искуство из ранијих преговора са колективним Западом и САД) таква да даје за право Руској страни да се понаша уздржано, када је у питању неко дуготрајно примирје. Иза таквих предлога (о дужем примирју)  нико не даје гаранцију да ће уопште неки руски захтеви бити прихваћени, а са друге стране даје време Украјини и њеним савезницима да се опораве, консолидују у војном и политичком смислу. Друго, прихватање примирја под тренутним условима изазвало би отпор и прилично незадовољство међу руским војницима али и добром делу цивила. То Путину, иако неприкосновено држи власт, сигурно не би одговарало.

Јасно је да су преговори надмудривање, али прави преговори се на воде саопштењима и јавним ултиматумима. Прави преговори треба да се воде иза кулиса, без излажења у јавност док се нешто битно не постигне. Овде имамо преговоре који се претварају у ПР кампању и Трампа и водећих лидера ЕУ. Ту резултата неће бити, а њихов рејтинг ће на крају пасти а Украјина и Русија ће и даље имати хиљде изгубљених живота..

Tramp: Očekujem dobre vesti o Ukrajini narednih dana

14.05.2025.

U narednim danima mogle bi se pojaviti pozitivne informacije po pitanju rešavanja ukrajinskog sukoba, izjavio je američki predsednik Donald Tramp.

„Smatram da ćemo imati prilično dobre vesti o Ukrajini danas, moguće i sutra, a, iskreno govoreći, i u petak. Ali, videćemo“, rekao je on tokom sastanka sa emirom Katara u Dohi.

Američki lider zahvalio je Kataru za podršku diplomatskih napora SAD, uključujući pomoć po pitanju Rusije i Ukrajine.

Prethodno, Tramp je izjavio da nije isključeno da će se sastati sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Turskoj ukoliko će to „spasiti živote“.

Donald Tramp se trenutno nalazi u Saudijskoj Arabiji, u okviru svoje zvanične posete Bliskom istoku.

Pregovori u Istanbulu

Prethodno, zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov izjavio je da će tema mogućeg sastanka u Istanbulu 15. maja o Ukrajini biti pitanje kako obezbediti pouzdano i održivo rešenje sukoba.

On je naglasio da je Rusija spremna za ozbiljan dijalog.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa Kit Kelog rekao je da se Sjedinjene Države se nadaju da će predsednik Rusije Vladimir Putin doći na pregovore u Istanbul, onda će doći i američki predsednik Donald Tramp.

Zelenski je juče izjavio da se dekret o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi na njega lično. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.

Putin je 11. maja predložio vlastima u Kijevu da bez preduslova nastave direktne pregovore koji su prekinuti 2022. godine. Nakon toga, turski predsednik je podržao Putinovu inicijativu, ističući svoju spremnost da obezbedi platformu u Istanbulu. Američki predsednik Donald Tramp, nakon Putinovog predloga rekao da je to potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu i obećao da će nastaviti saradnju sa obema stranama. Zelenski je, sa svoje strane, zatražio da ruska strana potvrdi potpuni prekid vatre od 12. maja.

Tramp pozvao Vladimira Zelenskog da pristane na pregovore. Šef kijevskog režima je, reagujući na ovaj poziv, na društvenoj mreži Iks napisao da će u četvrtak u Turskoj lično čekati ruskog predsednika, iako je prethodno kategorično odbio da preduzme takav korak dok se ne uspostavi dugoročni prekid vatre.

Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20250514/tramp-ocekujem-dobre-vesti-o-ukrajini-narednih-dana-1185741515.html)

Rusija je spremna za ozbiljan dijalog od 2004, problem je što EU i Ukrajina nisu.

Kao što kažu Jevđa, Bristova pa i Putin (čije službe prate i čitaju Palubu), nije u ovom momentu Rusiji baš bitno po svaku cenu da se potpiše primirje zbog stanja na frontu koje ide u prilog Rusiji.
Sve ove vesti su samo pritisci.

Ratovi se uglavnom završavaju primirjem u kasnu jesen pred samu zimu, dok u ovo vreme ratovi zapravo počinju.
Videćemo i kako kaže Kubovac pratićemo...

Tramp: Još razmatram da li ću da prisustvujem pregovorima o Ukrajini u Turskoj

14.05.2025.

Doha - Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da još razmatra da li će prisustvovati razgovorima o prekidu vatre u Ukrajini, planiranim za sutra u Turskoj, ali da ne zna da li će u njima učestvovati i ruski predsednik Vladimir Putin.

„On bi želeo da budem tamo, i to je mogućnost... Ne znam da li bi bio tamo ako ja nisam tamo. Saznaćemo”, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu na putu ka Kataru, preneo je Rojters.

Tramp je kazao da bi mogao da poseti Tursku radi razgovora, u okviru boravka na Bliskom istoku ove nedelje, iako mu je raspored poseta i razgovora popunjen, a sutra treba da bude u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„To ne znači da ne bih to uradio da bih spasao mnoge živote i vratio se”, rekao je Tramp, prema izveštaju „Vašington posta”.

Tramp je potvrdio da će američki državni sekretar Marko Rubio biti na razgovorima između predstavnika Rusije i Ukrajine u Istanbulu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je juče rekao da će on prisustvovati pregovorima u Istanbulu, samo ako i Putin bude prisutan, prenosi Tanjug.

Kremlj je danas saopštio da će poslati delegaciju u Istanbul, ne navodeći ko će predstavljati Moskvu.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677560/tramp-jos-razmatram-da-li-cu-da-prisustvujem-pregovorima-o-ukrajini-u-turskoj)

То да ће Зеленски доћи и разговарати са Путином лично, да ли ће доћи Путин, као и дали ће им се придружити и Трамп, је у овом тренутку само ствар ЕПП-а тих лидера. Праве преговоре, оне где се договарају принципи и решавају кључна питања, воде посебне екипе дипломата и војних стручњака, најчешће ван домашаја јавности. Председници само на крају аминују тај договор. Дакле, чак и да ови лидери дођу и сусретну се то ће бити само почетак правих преговора. Ништа се ти неће одлучити.

Putin objavio sastav pregovaračke delegacije

Ruski predsednik Vladimir Putin večeras je saopštio da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom, čiji je početak najavljen za sutra u Istanbulu, predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski.

Medinski je takođe predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa Kijevom u Istanbulu 2022. godine.

Tokom pregovora, rusku stranu predstavljaće i

zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin,
načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i
zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, prenosi Tas.

Na listi stručnjaka koje je Putin ovlastio za pregovore nalaze se prvi zamenik načelnika za informisanje Generalštaba Oružanih snaga Rusije Aleksandar Zorin, zamenica načelnika Predsedničkog direktorata za državnu politiku u humanitarnoj sferi Elena Podobrevskaja, direktor Drugog departmana za zemlje ZND Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Poliščuk i zamenik načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije Viktor Ševcov.

(Tanjug/Tas)

 ... sa sajta RTS-a (https://www.rts.rs/lat/vesti/ratu-u-ukrajini/5710855/u-iscekivanju-pocetka-pregovora-u-istanbulu--putin-objavio-sastav-ruske-delegacije-ceka-se-zelenski.html)

Ukrajinski mediji spekulišu da bi sastav ukrajinske delegacije za pregovore u Istanbulu (pored Zelenskog koje te ide, te ne ide, te otišao, te se "ispalio" pa će u Ankaru na sastanak sa Erdoganom jer ne dolazi ni Putin ni Tramp ... igrarije za široke narodne mase bi bio ovaj deo sa Zelenskim ):

- šef kabineta predsednika Andrij Jermak;
- ministar odbrane Rustem Umerov;
- ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga ;
- savetnik predsednika Igor Žovkva .

"Наредили" су Зеленском да мора да иде на преговоре.

Rojters: Tramp neće prisustvovati rusko-ukrajinskim pregovorima u Istanbulu

14.05.2025.

Američki predsednik Donald Tramp neće otići u Tursku na pregovore između Rusije i Ukrajine, preneo je večeras Rojters, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.

Tramp je ranije danas izjavio da još uvek razmišlja da li će otići u Istanbul, iako mu je raspored poseta i razgovora popunjen, u okviru tekuće turneje po Bliskom istoku, a sutra treba da bude u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Američki predsednik je dodao da smatra da bi ruski predsednik Vladimir Putin želeo da on prisustvuje pregovorima u Turskoj.

"On bi želeo da budem tamo, i to je mogućnost... Ne znam da li bi bio tamo ako ja nisam tamo. Saznaćemo", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu na putu ka Kataru.

Putin neće prisustvovati razgovorima u Turskoj, a večeras je saopštio da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom, čiji je početak najavljen za sutra u Istanbulu, predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski.

Prema izvorima Rojtersa, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nalazi se na putu ka Turskoj, a prethodno je izrazio želju da tamo sretne i Trampa.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677636/rojters-tramp-nece-prisustvovati-rusko-ukrajinskim-pregovorima-u-istanbulu))

Putin i Tramp neće prisustvovati mirovnim pregovorima o Ukrajini koje je predložio ruski lider

15.05.2025.

Predsednici SAD Donald Tramp i Rusije Vladimir Putin dali su do znanja da neće prisustvovati potencijalno prvim direktnim mirovnim pregovorima između Moskve i Kijeva u poslednje tri godine, koji bi trebalo da se održe u četvrtak. Kremlj je umesto Putina poslao grupu iskusnih tehnokrata.

Putin je u nedelju predložio direktne pregovore sa Ukrajinom u Istanbulu u četvrtak „bez ikakvih preduslova“. Kasno u sredu, Kremlj je objavio da će delegaciju činiti predsednički savetnik Vladimir Medinski i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin – ali Putinovo ime nije bilo na spisku.

Nakon objave ruske delegacije, jedan američki zvaničnik rekao je da Tramp, koji je na turneji po tri zemlje Bliskog istoka, neće prisustvovati. Američki predsednik je ranije rekao da razmatra opciju da učestvuje.

Iako Putin nikada nije zvanično potvrdio da će prisustvovati lično, izostanak ruskog i američkog predsednika umanjuje očekivanja od značajnijeg proboja u ratu koji je Rusija započela u februaru 2022.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izazvao je Putina da prisustvuje pregovorima „ako se ne plaši“, očigledno pokušavajući da pokaže Trampu ko više želi mir – Ukrajina ili Rusija.

Dok je lider Kijeva kasno u sredu putovao za Tursku, jedan ukrajinski zvaničnik je rekao da će Zelenski učestvovati u pregovorima samo ako i Putin bude prisutan.

U svom večernjem video obraćanju u sredu, Zelenski je rekao da će Ukrajina odlučiti o svojim koracima u vezi sa mirovnim pregovorima u Turskoj kada bude jasno da li će Putin učestvovati.

„Odgovori na sva pitanja o ovom ratu – zašto je počeo, zašto se nastavlja – svi se nalaze u Moskvi“, rekao je Zelenski. „Kako će rat završiti – to zavisi od sveta.“

Tramp želi da dve strane potpišu 30-dnevno primirje kako bi se pauzirao najveći kopneni rat u Evropi još od Drugog svetskog rata, a jedan ruski poslanik je u sredu rekao da bi moglo biti govora i o velikoj razmeni ratnih zarobljenika.

Zelenski podržava trenutno 30-dnevno primirje, ali Putin kaže da prvo želi da se započnu pregovori na kojima bi se detalji takvog primirja razmatrali.

Izvor (https://www.reuters.com/world/europe/putin-trump-skip-ukraines-peace-talks-that-russian-leader-proposed-2025-05-14/)

Avion sa članovima ruske delegacije sleteo rano jutros na aerodrom „Ataturk“

15.05.2025.

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je sinoć sastanak radi pripreme predstojećih pregovora sa ukrajinskom stranom u Istanbulu, rekao je jutros novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Uoči odlaska naše delegacije u Istanbul, predsednik Putin je sinoć održao sastanak kako bi se pripremio za predstojeće pregovore sa ukrajinskom stranom“, rekao je Peskov, prenosi TASS.

Peskov je napomenuo da su, pored članova ruske pregovaračke grupe, sastanku prisustvovali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ministar odbrane Andrej Belousov, načelnik ruske Nacionalne garde Viktor Zolotov, sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov i šef FSB-a Aleksandar Bortnjikov.

Avion sa članovima ruske delegacije sleteo je rano jutros na aerodrom "Ataturk" u Istanbulu, gde su planirani pregovori sa ukrajinskom delegacijom, potvrđeno je jutros Interfaksu iz ruske vazduhoplovne službe.

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je sinoć da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom u Istanbulu predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski.

Medinski je takođe predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa Kijevom u Istanbulu 2022. godine.

Tokom pregovora, rusku stranu predstavljaće i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

Ruski mediji su ranije, pozivajući se na izvore, preneli da će ukrajinsku delegaciju činiti predsednik te zemlje Volodimir Zelenski, šef njegovog kabineta Andrij Jermak, zamenik šefa kabineta Igor Žovkva, ministar odbrane Rustem Umerov i ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.

Ukrinform javlja da će Zelenski danas boraviti u poseti Turskoj, gde će razgovarati o mirovnim inicijativama i mogućim načinima da se okonča rat, a da su, počev od jutros, predviđeni njegovi bilateralni razgovori u Ankari sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i zajednička konferencija za medije na kojoj će sumirati rezultate posete.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677646/avion-sa-clanovima-ruske-delegacije-sleteo-rano-jutros-na-aerodrom-ataturk)

Počinju pregovori Ukrajine i Rusije u Istanbulu

15.05.2025.

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je sinoć da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom u Istanbulu predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski

Početak rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu o prekidu vatre u Ukrajini zakazan je za danas oko 9.00 sati, a razgovori će se održati u palati Dolmabahče, preneo je TASS, pozivajući se na izvor upoznat sa organizacijom sastanka.

Sastanak će se održati iza zatvorenih vrata, bez prisustva medija.

Avion sa članovima ruske delegacije sleteo je na aerodrom "Ataturk" u Istanbulu, gde su planirani pregovori sa ukrajinskom delegacijom, potvrđeno je jutros Interfaksu iz ruske vazduhoplovne službe.

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je sinoć da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom u Istanbulu predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski.

Medinski je takođe predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa Kijevom u Istanbulu 2022. godine.

Tokom pregovora, rusku stranu predstavljaće i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

Ruski mediji su ranije, pozivajući se na izvore, preneli da će ukrajinsku delegaciju činiti predsednik te zemlje Volodimir Zelenski, šef njegovog kabineta Andrij Jermak, zamenik šefa kabineta Igor Žovkva, ministar odbrane Rustem Umerov i ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.

Ukrinform javlja da će Zelenski danas boraviti u poseti Turskoj, gde će razgovarati o mirovnim inicijativama i mogućim načinima da se okonča rat, a da su, počev od jutros, predviđeni njegovi bilateralni razgovori u Ankari sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i zajednička konferencija za medije na kojoj će sumirati rezultate posete.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677642/pocinju-pregovori-ukrajine-i-rusije-u-istanbulu)

---

Zapravo ako je sastanak počeo u 09 ili oko 09 kako je preneto, po vremenu u Instambulu sastanak je već počeo, pošto je sada u Instambulu 09:50 h.

„Vašington post”: zapadni zvaničnici sprečili Zelenskog da odustane od pregovora u Istanbulu

KIJEV – Američki i evropski zvaničnici sprečili su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da odustane od pregovora sa Rusijom, rekavši da je neophodno da u Istanbul pošalje makar delegaciju visokih zvaničnika, ukoliko odbije da ode lično, preneo je danas „Vašington post” (WP), pozivajući se na izvore.

Kako se navodi, Zelenski je izrazio nezadovoljstvo razvojem situacije i nagovestio da neće ovlastiti zvaničnike da odu u Tursku na pregovore sa ruskom stranom.

Američki i evropski zvaničnici su naglasili da je ključno da Zelenski pošalje barem delegaciju visokih pomoćnika, uključujući njegovog šefa kabineta, Andrija Jermaka, i ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu, ali su se suočili sa otporom ukrajinskog lidera.

''Zelenski nije video svrhu u odlasku uopšte“, rekao je jedan od diplomata.

Američki izaslanik Stiv Vitkof je zatim rekao da, ukoliko Ukrajina pošalje delegaciju, a Rusija ne, Moskva bi izgledala loše i snosila posledice.

Istovremeno, ako se pojave i Ukrajina i Rusija, postoji mogućnost napretka u postizanju prekida vatre, rekle su diplomate.

Post navodi da Zelenski i dalje insistira na sastanku sa ruskim predsednikom Putinom u Turskoj i očekuje se da će kasno večeras stići u Ankaro kako bi se sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

''Zašto lično sa njim (Putinom)? Zato što bi ozbiljan razgovor o okončanju ubijanja i okončanju rata trebalo da se vodi sa onim ko na kraju donosi odluke u Rusiji“, rekao je ukrajinski zvaničnik.

On je dodao da sve zavisi od toga da li se ''Putin plaši dolaska u Tursku ili ne'', a da će na osnovu toga, ukrajinsko rukovodstvo odlučiti o sledećim koracima.“

Ruski predsednik Vladimir Putin večeras je saopštio da će rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom, čiji je početak najavljen za sutra u Istanbulu, predvoditi njegov pomoćnik Vladimir Medinski, a sastav ukrajinske delegacije još uvek nije poznat, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677630/vasington-post-zapadni-zvanicnici-sprecili-zelenskog-da-odustane-od-pregovora-u-istanbulu)

B.P: ako je Zelenski stvarno očekivao da će Putin doći na prvi razgovor o miru nakon više od tri godine, na žalost, ostao je na nivou "sviranja klavira", ili kao što sam napisao u drugoj temi i dalje ima zablude o svojoj veličini i značaju.

Si-En-En: pregovori idu tačno onako kako Moskva želi

Kremlj se ne boji novih sankcija, ni evropskog pritiska, niti oseća obavezu da reaguje na Trampove predloge.

Odluka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pošalje ministra odbrane Rustema Umerova na sastanak ruskom delegacijom u Istanbul bila je teška, ali neizbežna i nužna.

Taj potez usmeren je samo na jednu osobu - američkog predsednika Donalda Trampa, navodi američka televizija Si-En-En u pregovora Ukrajine i Rusije.

Kijev mora da pokaže da je spreman da učini korak prema miru, ma koliko bio simboličan, kako ne bi rizikovao da Tramp postepeno počne da sluša proruske glasove oko sebe, izgubi interes za celi proces ili ograniči pomoć Ukrajini.

Mirovni proces zapravo se odvija tačno onako kako Rusija želi - polako, prema rasporedu koji diktira Kremlj.

U nedelji kada su Francuska, Britanija, Nemačka i Poljska stale uz Ukrajinu i zatražile 30-dnevni prekid vatre, postalo je jasno šta Vladimir Putin i Donald Tramp stvarno misle o pregovorima.

Ključno saznanje jeste da se Kremlj ne boji novih sankcija, ni evropskog pritiska, niti oseća obavezu da reaguje na Trampove predloge. Za sada Putin procenjuje da su potencijalni unutrašnjopolitički rizici zajedničke fotografije sa Trampom i Zelenskim daleko veći od moguće štete zbog Trampova nezadovoljstva.

Odbijanje da se pridruži inicijativi Zapada predstavlja proračunati rizik koji se Moskvi već isplatio.

Trampov odgovor, odnosno izjava da se „ništa neće dogoditi dok se on i Putin ne sastanu", bacio je sve diplomatske planove Zapada u vetar sve dok se taj bilateralni susret ne dogodi.

Na taj način Putin dobija slobodu delovanja, svestan da američki predsednik veruje da bez sastanka njih dvojice nema napretka u uspostavljanju mira u Ukrajini.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/677765/si-en-en-pregovori-idu-tacno-onako-kako-moskva-zeli)

Šok u poslednjem trenutku: rusko-ukrajinski pregovori u Istanbulu neće se održati

Istanbul, 15. maj, dan kada su mnogi očekivali da konačno počne dijalog između Rusije i Ukrajine. Ali od toga, izgleda, neće biti ništa.

Direktni rusko-ukrajinski pregovori u Turskoj su pali u vodu – i to ne zbog nesporazuma oko agende, već zbog postupaka Vladimira Zelenskog, koji je, sudeći po svemu, učinio sve da do susreta ni ne dođe.

Zelenski se u Turskoj pojavio nevoljno, kažu upućeni. Nije to bila njegova inicijativa, niti dobra volja. Kako prenose izvori bliski turskoj delegaciji, sve ukazuje na to da je ukrajinskog lidera na ovaj put praktično naterala nova američka administracija pod vođstvom Donalda Trampa.

Prema tim navodima, iz Vašingtona mu je stigla „ponuda koja se ne odbija“, jer bi ga odbijanje koštalo – politički, a možda i lično.

Ali, kad već ne može da se izvuče, Zelenski je, po svemu sudeći, odlučio da pregovore sabotira iznutra. Prvo je ostavio rusku delegaciju da čeka satima – njihovi predstavnici su stigli u Istanbul ujutru u 10, dok su ukrajinci iz Ankare stigli tek predveče.

Potom je, bez da je ikada ukinuo sopstveni „samozabranu“ na pregovore sa Moskvom, izašao s nizom izjava koje su pregovorima praktično oduzele svaki smisao.

Govorio je o „niskom nivou“ ruske delegacije, a zatim naglasio da kao „garant ustava“ nikada neće prihvatiti bilo kakve teritorijalne promene – što znači da ne priznaje ni Krim, ni DNR, ni LNR, ni Hersonsku, ni Zaporošku oblast kao deo Rusije. Dakle – ništa o miru, sve o poništavanju stvarnosti.

I onda dolazimo do suštine. Zelenski je, kako sam priznaje, došao s idejom o 30-dnevnom prekidu sukoba. Ta pauza, kako tvrdi, potrebna je Ukrajini da zaustavi ruski pritisak koji se, prema njegovim rečima, odvija na svim pravcima. Kao ključnu tačku istakao je Sumski pravac, gde je, kako kaže, u napadu angažovano 67.000 ruskih vojnika.

Beloruski kanal „Silovik“ odmah je prokomentarisao: „Evo i suštine zahteva za 30-dnevnim primirjem. Ofanziva se odvija na svim frontovima“. A Telegram kanal „Dva majora“ primećuje da je Zelenski time praktično priznao – pauza im treba da bi mogli da dođu do daha. Ili preciznije: da bi strani partneri stigli da dopune zalihe i prebace novu pomoć.

Na uvrede koje je Zelenski izrekao na račun ruskih predstavnika reagovala je politička analitičarka Julija Vitjazjeva, uporedivši ukrajinskog lidera sa likom iz gangsterskih filmova. „Zamišlja sebe kao Dona Karleonea koji zahteva poštovanje, a zapravo više liči na tifusnu vaš“, sarkastično je primetila.

U međuvremenu, šef ruske delegacije Vladimir Medinski podsetio je javnost da Moskva pregovore vidi kao nastavak onih koji su prekinuti u proleće 2022. godine, i da ruska strana ima sva potrebna ovlašćenja i kapacitete za njihovo sprovođenje.

I dok se čeka da li će se pregovori možda ipak desiti dan kasnije, 16. maja – izvesno je jedno: sa Zelenskim koji je odavno izgubio i politički legitimitet i unutrašnju podršku, teško je govoriti o ozbiljnom mirovnom procesu.

Pogotovo jer su oko njega ljudi koji mir ne žele. Ne samo da bi ga sprečili – već bi mu, u najgorem slučaju, i fizički presudili. Nije tajna da se Zelenski okružio ultranacionalistima i ekstremistima koji ne tolerišu nikakvu pomisao na kompromis s Moskvom.

Ali to nije sve. Ceo sistem oko njega je pretvoren u mašinu za profit – na oružju, na ljudskim životima, na bespovratno izgubljenim Ukrajincima. Taj rat je unosan posao. Ne samo za ljude u Kijevu, već i za one u Londonu, Parizu i Berlinu. Uprkos svakodnevnim gubicima, ti centri moći i dalje guraju ideju da se Rusija može oslabiti – makar i do poslednjeg ukrajinskog vojnika.

Ironično, upravo ta strategija se ruši pred njihovim očima. Jer dok ukrajinska vojska traži predah, Rusija ide napred – i vojno i ekonomski. I to više nije tema koja može da se ignoriše. Pitanje je samo – koliko još ljudi treba da izgine da bi neko rekao: dosta?

A možda sledeći put neće biti ni potrebe da se pita da li „klavirista“ treba da sedi za stolom. Možda će ga tada neko zameniti – ili će ga jednostavno ukloniti. Jer, kada politika postane opasna igra, klaviristi retko ostanu do kraja koncerta.

Izvor (https://webtribune.rs/sok-u-poslednjem-trenutku-rusko-ukrajinski-pregovori-u-istanbulu-nece-se-odrzati/)

Momentalno povlačenje ukrajinskih vojnika iz 4 ruske oblasti su uslov za primirje, inače će Rusija oduzeti i Dnjepropetrovsk

16.05.2025.

Grčki list Axios (https://www.axios.com/2025/05/16/russia-ukraine-ceasefire-talks-turkey) prenosi da su pregovori u Turskoj između ruske i ukrajinske delegacije odmah udarili u zid, jer je doveden u pitanje suverenitet nad 4 oblasti. Ipak, delegacije izjavile da su imale razgovor koji je rezultirao dogovorom razmene zarobljenika po ključu “1000 za 1000”. Ovakav razvoj događaja otvara prostor za skori novi susret.

Grčki list, pozivajući se na svoje izvore, navodi da je ruska delegacija zahtevala potpuno povlačenje Oružanih snaga Ukrajine iz 4 regiona, a kada su Ukrajinci to odbili, ruska strana je ustala i izjavila da će sledeći put tražiti povlačenje iz 5 regiona. Ipak, treba reći da su Rusi i Ukrajinci imali uspeh u današnjim pregovorima. Šef ukrajinske delegacije Umerov je izjavio da je uskoro moguća razmen zarobljenika po ključu „1000 za 1000“.

Što se tiče spornih oblasti, jasno je da Rusija ne želi da odustane od republika i oblasti koje su već sada subjekti Federacije, ali teško da su delegacije odmah potegle teritorijalna pitanja. Na kraju krajeva, za veći deo sveta i za Kijev, čak je i Krim sporno pitanje. Naše je mišljenje da delegacije nisu odustale već posle prvog kamena spoticanja, pa je tako rezultat razmena zarobljenika.

„Datum je već poznat, ali se za sada ne objavljuje“, izjavio je Umerov. Takođe je naveo da se priprema mogući sastanak na nivou predsednika država. Međutim, ovaj plan je više želja Ukrajinaca, nego relanost. Prema navodima medija, nakon prvog kruga pregovora, predsednik Zelenski i lideri EU kontaktirali su Donalda Trampa.

U pogledu samih oblasti, treba biti iskren i reći da je priča i o 5. oblasti vrlo izvesna. Kao što smo konstatovali, Ukrajina će svakim narednim susretom imati sve teže ponude na stolu. To ne znači da dve strane ne mogu da se dogovore oko niza humanitarnih pitanja.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/4-8/)

Marko Rubio: Rusija priprema dokument sa zahtevima za prekid vatre u Ukrajini

18.05.2025.

Vašington – Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je nakon telefonskog razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom da Rusija priprema dokument u kojem će biti navedeni zahtevi za prekid vatre u Ukrajini koji bi vodio pregovorima za trajni mir.

Rubio je naveo u intervjuu za Si-Bi-Es da će ukrajinska strana raditi na sopstvenom predlogu i izrazio očekivanje da će predlozi brzo biti sačinjeni da bi se nastavili pregovori.

Rubio je istakao da će biti dobro ukoliko obe strane u narednih nekoliko dana sačine predloge i ukoliko budu realne i racionalne u svom pristupu.

Ocenio je da bi direktan razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim povoljno uticao na napredak pregovora i izrazio očekivanje da će se to uskoro dogoditi.

"Ako te liste imaju ideje koje su realne i racionalne, onda mislim da smo napredovali. Ako ti papiri, pak, imaju zahteve za koje znamo da su nerealni, onda ćemo imati drugačiju procenu". naveo je Rubio.

Istakao je da to ne sme da bude proces samo beskrajnih razgovora, već mora da postoji neki napredak.

Rubio je rekao da je sa Lavrovom razgovarao u pregovorima ruske i ukrajinske delegacije u Istanbulu 16. maja.

Ocenio je da razgovori u Istanbulu nisu bili gubljenje vremena jer je postignut dogovor za razmenu 1.000 za 1.000 ratnih zarobljenika.

Na pitanje da li Rusija nastoji pregovorima da kupi vreme, Rubio je rekao da će se to sada pokazati, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/678115/marko-rubio-rusija-priprema-dokument-sa-zahtevima-za-prekid-vatre-u-ukrajini)

Dmitrij Peskov potvrdio da se priprema razgovor Putina i Trampa

18.05.2025.

Moskva – Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da se priprema telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

„Razgovor se priprema”, rekao je Peskov za Interfaks. Tramp je prethodno najavio da će sutra telefonom razgovarati sa ruskim predsednikom.

„U ponedeljak, u 10.00 časova, razgovaraću telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom”, rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Trut Soušl.

Tramp je dodao da sa Putinom planira da razgovara o načinima za okončanje sukoba u Ukrajini, kao i o trgovinskim pitanjima.

Američki predsednik najavio je da će nakon Putina, razgovarati i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i drugim zvaničnicima, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/678107/dmitrij-peskov-potvrdio-da-se-priprema-razgovor-putina-i-trampa)

Vitkof: Trampu osećaj „govori” da mora da razgovara sa Putinom

18.05.2025.

Nadam se da će telefonski razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina biti uspešan i „ukloniti zastoj“ u pregovorima o Ukrajini, rekao je specijalni izaslanik američkog lidera Stiven Vitkof.

„Njegov (Trampov) osećaj mu „govori” da treba da razgovara telefonom sa predsednikom Putinom, a to će otkloniti određene prepreke i dovesti nas do onoga čemu stremimo. Mislim da će to biti veoma uspešan poziv“, izjavio je Vitkof za televiziju Ej-Bi-Si.

Vitkof je ocenio da su SAD uspele da u nekoj meri umanje razlike u stavovima Rusije i Ukrajine i približi ih.

Tramp je prethodno na društvenoj mreži "Istina" objavio da u ponedeljak, 19. maja namerava da razgovora telefonom sa ruskim liderom. U međuvremenu i Kremlj je potvrdio da je u toku priprema telefonskog razgovora dvojice predsednika.

U Istanbulu su u petak održani direktni pregovori Rusije i Ukrajine tokom kojih je dogovorena razmena zarobljenika, kao i da dve strane iznesu svoje viđenje neophodnih uslova za prekid vatre.

O tome su tokom dana, na inicijativu Vašingtona, razgovarali Rubio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi Sputnjik.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/678191/vitkof-trampu-osecaj-govori-da-mora-da-razgovara-sa-putinom)

Lavrov o Ukrajini: Rusiju više nećete prevariti primirjem

Pristup „primirje, pa ćemo videti” u procesu rešavanja ukrajinskog sukoba više neće proći, bez obzira na to kako se lider Francuske Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer histerično trude da nateraju SAD da pojačaju antiruske sankcije, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, u svom govoru na Rusko-jermenskom univerzitetu.

Lavrov je podsetio na situaciju sa ruskim i ukrajinskim pregovorima u Istanbulu 2022. godine, kada su strane „parafirale principe rešavanja koje je predložila ukrajinska delegacija”.

– Složili smo se sa njima. Parafirali smo ih – i mi i Ukrajinci. A onda je Zapad zabranio potpisivanje sporazuma na osnovu tih istih principa. Zato sada, kada nam kažu: ‘Hajde da se sklopi primirje, a onda ćemo videti’, – ne, ljudi. Mi smo već bili u tim pričama, ne želimo više tako, a Makroni, Starmeri, fon der Lajeni i ostali akteri Evrope koji sada histerično traže od Sjedinjenih Država da se priključe antiruskim akcijama i povećaju sankcije, samo odaju njihove istinske namere – naglasio je ministar.

Prethodno je šef evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila da je Brisel razočaran odsustvom pritiska na Rusiju.

U petak 16. maja su u Istanbulu održani pregovori između Rusije i Ukrajine. Oni su trajali skoro dva sata. Pomoćnik ruskog predsednika, Vladimir Medinski, koji je predvodio rusku delegaciju, najavio je veliku razmenu zarobljenika sa Kijevom, po formuli 1.000 za 1.000. Prema njegovim rečima, strane su se složile da predstave svoje viđenje mogućnosti za budući prekid vatre.

Kremlj je ranije saopštavao da je vršenje pritiska na Rusiju po pitanju rešavanja ukrajinskog sukoba beskorisno.

Šef ruske diplomatije boravi u radnoj poseti Jermeniji. Za četvrtak je planiran njegov sastanak sa jermenskim predsednikom Vagnom Hačaturjanom i premijerom Nikolom Pašinjanom.

Izvor (https://www.vesti-online.com/lavrov-o-ukrajini-rusiju-vise-necete-prevariti-primirjem/)

Neće se nažalost ovaj rat završiti skoro, a baš smo se svi ponadali u Trampova predizborna obećanja, bar sam ja video neku nadu da se postigne kakvo takvo primirje.
 

Ja nisam, znao sam da je za Trampa politika šou+biznis+samoreklamiranje... Dok Rusi ne postignu ciljeve, nema kraja rata. Primirja više ne prolaze.

Ако Русија за ове преко 3 године није постигла циљеве, тешко ће их постићи и у наредне три године. Посебно не политиком "нисмо у рату, већ изводимо СВО". Дакле, Русија мора бити спремна и на попуштање у неким зацртаним циљевима. А ценим и да јесте тако. Ипак, слажем се да се примирје може прихватити када се склопи мировни споразум уз гаранције и једне и друге стране (шта год биле те гаранције) да ће он бити и поштован. Уосталом, скоро сваки рат се завршавао тако: преговори док рат траје, потписан мировни споразум, рат стаје. Пример за то су и преговори СРЈ и НАТО 1999. Док су трајали преговори ваздушни удари НАТО-а су били најинтензивнији. Све док није потписан споразум ("Кумановски"), односно док није ступио на снагу теккло је бомбардовање.

Тако ће говото сигурно бити и у овом случају. Тим пре што су се Руси "опекли" у ранијим "примирјима" са Западом и НАТО. Зато се ови преговори могу и морају водити по "НАТО стандарду" - примирје так када потписани споразум, после преговора, ступи на снагу.

I moje mišljenje je slično, ovaj rat će potrajati najmanje još dve do tri godine. Baš žalosno sa ljudske strane posmatrano. :-\

---

Umerov predao Rusima dokument sa stavom Ukrajine o prekidu vatre

28.05.2025.

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov predao je šefu ruske delegacije Vladimiru Medinskom dokument koji odražava stav Ukrajine u vezi sa prekidom vatre, javlja Ukrinform.

Prema njegovim rečima, nakon pregovora između Ukrajine i Rusije u Turskoj 16. maja, "svet je očekivao da ruska strana formuliše i dostavi Ukrajini i partnerima 'memorandum' sa svojim viđenjem koraka ka prekidu vatre", naveo je on na Fejsbuku.

"Nažalost, ruska strana je pokušavala da odugovlači taj proces. Ali pritisak je urodio plodom. Nakon oštrih izjava predsednika (SAD Donalda) Trampa, evropskih lidera i predsednika (Ukrajine Volodimira) Zelenskog, koji su pokazali da je svet ujedinjen oko postizanja mira za Ukrajinu, Rusi su konačno saopštili da su završili svoj 'memorandum'", istakao je Umerov.

Kako je rekao, oni ipak, odugovlače sa predajom dokumenta.

"Ja sam šefu ruske delegacije predao naš dokument, koji odražava ukrajinski stav. Oni su taj dokument primili", naveo je ukrajinski ministar odbrane.

Umerov je potvrdio spremnost Ukrajine na "potpuni i bezuslovni prekid vatre i nastavak diplomatskog rada".

"Nemamo ništa protiv susreta sa Rusima i očekujemo njihov ‘memorandum’, kako bi sastanak imao smisla i zaista mogao da doprinese okončanju rata. Ruska strana ima još najmanje četiri dana do odlaska kako bi nam predala dokument na razmatranje", napomenuo je on.

Umerov je, takođe, istakao da je "Ukrajina uvek bila i uvek će biti maksimalno konstruktivna" i da "sastanci strana moraju davati rezultate zbog čega svaki sastanak mora biti adekvatno pripremljen".

Prema njegovim rečima, Rusi su obećali da će predati svoj "memorandum" odmah nakon razmene, prenosi Tanjug.

"Pozivamo rusku stranu da odmah ispuni to obećanje i prestane sq pokušajima da sastanak učini destruktivnim. Diplomatija mora da ima sadržaj, a novi sastanak mora da donese rezultat", naglasio je Umerov.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/679786/umerov-predao-rusima-dokument-sa-stavom-ukrajine-o-prekidu-vatre)

Sastanci, memorandumi, predlozi, sve to nema smisla dok se ne zađe u suštinu problema: otklanjanje uzroka sukoba. Pretpostavimo da se danas potpiše i primeni mirovni ugovor (a ni jedan od uzroka koji su prisilili Rusiju na rat nije otklonjen), vrlo brzo bi imali novi rat, čim se Ukrajina malo stabilizuje i mnogo naoruža. Suštinski, privremeni porekid vatre bi mnogo koristio Ukrajini i mnogo naštetio Rusiji.

Zapad pokušava ponovo da "kupi" vreme za Ukrajinu kao što je uradio sporazumimima iz Minska 2014, ali mislim da ovaj put to neće proći jer su se "Vlasi dosetili".

Negde sam uhvatio, čuo a možda i pročitao, da bi Rusija možda i prihvatila primirje pod uslovom da se NATO ne širi prema Rusiji, drugim rečima da ostatak Ukrajine ne može da uđe u NATO jednog dana.

B.P: evo jedne crtice o ozbiljnosti ukrajinske strane u pregovorima o miru:

Ukrajinski nacisti prete porodici Medinskog, a Kijev tvrdi da nema uticaja na njih

Ukrajinski nacisti prete porodici Vladimira Medinskog koji predvodi rusku delegaciju na pregovorima sa Ukrajinom, objavio je TV voditelj Vladimir Solovjov.

„Stvar je u tome što poslednjih dana porodici Medinskog, i to i porodici i drugim bliskim ljudima, i odraslim članovima porodice i deci, stižu konkretne pretnje u kojima je navedeno da „znaju gde su mu deca” i da imaju dosta trotineta sa eksplozivom, čime se aludira na niz terorističkih akata koji su izvedeni upravo na taj način“, naveo je Solovjov.

Kijev tvrdi da nema uticaja na ukrajinske naciste koji prete porodici Medinskog, rekao je on.

Kada je Medinski direktno pitao Rustema Umerova za to, on je, kako je naveo Solovjov, odgovorio:

"Objasnio sam da to nismo mi. To su najverovatnije naši nacisti, na njih nemamo uticaja," prenosi Sputnjik.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/679781/ukrajinski-nacisti-prete-porodici-medinskog-a-kijev-tvrdi-da-nema-uticaja-na-njih)

B.P: isto tako Hitler nije imao uticaja na SA odrede... Zar ne može ukrajinska policija da otkrije ko preti i da ga uhapsi? Naravno može, ali neće.

Ne verujem, kao što rekoh "Vlasi su se dosetili". Vrlo brzo bi počeo novi rat zbog provokacija Ukrajine jer cilj sa Zapadne strane nije ni blizu postignut: Rusija nije na kolenima. Već sam ovde negde napisao, ako sam ja koji nemam ni 1 % informacija koje ima Putin svestan toga, siguran sam da je i on svestan.

I Rusija ovim pregovorima "kupuje" vreme da što više oslabi ukrajinske odbrambene kapacitete a izgleda kao da se pregovara o miru.

Mislim da Zapad nikada neće pristati na ruske uslove za kraj rata, niti će Rusija pristati na njihove latinske (prevarantske) predloge - dakle, jedini realan završetak ovog rata je ukrajinska kapitulacija.

Prelomni trenutak u ratu?

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov tvrdi da je Kijev predao Rusiji svoj nacrt memoranduma za rešavanje sukoba.

- Predao sam šefu ruske delegacije naš dokument koji održava ukrajinski stav... Potvrđujemo spremnost Ukrajine za potpuni i bezuslovni prekid vatre i dalji diplomatski rad - napisao je on na društvenim mrežama.

Prethodno je Vladimir Medinski, koji predvodi ruski tim u direktnim pregovorima Rusije i Ukrajine, saopštio je da je pozvao ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova i predložio tačan datum i mesto sastanka radi razmene memoranduma o budućem prekidu vatre i da ruska strana čeka odgovor.

- Pročitao sam vest koju su objavile svetske agencije da me je navodno pozvao Umerov u vezi sa memorandumom koji navodno mi do sada još nismo pripremili. Kao, Rusi ne žure. Prokomentarisaću. Sve je bilo skoro tako. Samo obrnuto. Umerova sam pozvao danas ja i predložio tačno mesto i vreme za razmenu memoranduma.

Tamo, odmah na licu mesta, spremni smo da počnemo suštinsko razmatranje svake od tačaka paleta za budući prekida vatre. Ukrajinska strana je otišla na savetovanje. Očigledno je savetovanje potrajalo.

Čekamo da od njih što pre dobijemo potvrdu i spremi smo da tog datuma koji smo označili, u narednim danima, da se lično sretnemo i počnemo da radimo. U interesu dugoročnog mira i spasavanja ljudskih života - naveo je Medinski.

Podsetimo, prethodna runda pregovora Rusije i Ukrajine održana je 16. maja u Istanbulu kada su dve strane postigle dogovor da se izvrši razmena zarobljenika po formuli "1.000 za 1.000" i da dve strane iznesu svoje viđenje uslova za prekid vatre.
Umerov je predvodio ukrajinsku delegaciju.

Nova runda pregovora zakazana je za 2. jun u Istanbulu.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1494921/tajni-memorandum-rukama-moskve-prelomni-trenutak-ratu)

Ruska delegacija primila ukrajinski nacrt memoranduma o potencijalnom prekidu vatre

02.06.2025.

Istambul- Ruska delegacija primila je ukrajinski nacrt memoranduma o potencijalnom prekidu vatre, izjavio je danas pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina i glavni pregovarač ruske delegacije na predstojećim pregovimra u Istanbulu Vladimir Medinski.

„Ruska delegacija primilja od Ukrajine njihovu verziju memoranduma o mirnom razrešenju sukoba'', rekao je on, a prenosi TAS.

Medinski je u nedelju uveče stigao u Istanbul na novu rundu pregovora sa Ukrajinom koja je zakazana za podne, odnosno u 13 časova po lokalnom vremenu u palati Čiragan.

Kako je najavljeno, ukrajinsku delegaciju će ponovo predvoditi ministar odbrane te zemlje Rustem Umerov, prenosi Tanjug.

Ukrajinska verzija memoranduma, prema nadovima medija, verovatno se odnosi na odsustvo ograničenja naoružanja ukrajinskih oružanih snaga, odsustvo međunarodnog priznanja teritorija koje je zauzela Rusija kao dela te zemlje i zahtevaju isplatu reparacija.

Prvi sastanak predstavnika Moskve i Kijeva u poslednje tri godine održan je 16. maja u Istanbulu, a dve strane su se tada složile da sprovedu razmenu zarobljenika po principu „1.000 za 1.000”, što je već sprovedeno i da predstave viziju mogućnosti budućeg primirja kroz memorandume. Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin, koji je član delegacije za pregovore sa Ukrajinom, izjavio je da će se pregovori delegacije dve zemlje u Istanbulu održati sutra, kako je planirano.

„Pregovori će biti vođeni”, rekao je Fomin novinarima u Istanbulu, odgovarajući na pitanje da li će ukrajinski napadi na rusku teritoriju uticati na održavanje sastanka delegacije dve zemlje.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je Ukrajina izvršila napad FPV dronovima na aerodrome u Murmanskom, Irkutskom, Ivanovskom, Rjazanjskom i Amurskom regionu, kao i da su svi napadi Kijeva na aerodrome u Ivanovskoj, Rjazanjskoj i Amurskoj oblasti odbijeni, a da su požari koji su nastali usled napada Ukrajine na aerodrome u Murmanskoj i Irkutskoj oblasti ugašeni, dok u napadu nije bilo žrtava.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/680382/ruska-delegacija-primila-ukrajinski-nacrt-memoranduma-o-potencijalnom-prekidu-vatre)

Danas drugi krug pregovora Rusije i Ukrajine o potencijalnom prekidu vatre

02.06.2025.

Istambul - Drugi krug pregovora ruske i ukrajinske delegacije sa ciljem otvaranja puta o postizanju potencijalnog prekida vatre trebalo bi da bude održan danas u palati Čiragan u Istanbulu. Pregovori bi trebalo da počnu u 13 časova po lokalnom, odnosno u 12 po srednjeevropskom vremenu.

Sastav ruske delegacije biće isti kao i u prethodnom krugu - pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski, zamenik načelnika Ministarstva spoljnih poslova Mihail Galuzin, načelnik Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, dok će ukrajinsku delegaciju i ovog puta predvditi ministar odbrane te zemlje Rustem Umerov.

Kako je prenela RIA, Moskva će predstaviti memorandum o potencijalnom mirovnom sporazumu, koji uključuje sve aspekte rešavanja uzroka sukoba.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da nema jasnih informacija o tome s čime će ruska strana izaći na najavljenim pregovorima, i zahtevao je da Rusija preda svoj nacrt memoranduma pre samog sastanka, zbog zabrinutosti da se u njemu nalaze uslovi neprihvatljivi za Kijev.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je ruska delegacija spremna da ukrajinskoj strani predstavi memorandum tokom pregovora u Istanbulu. Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin, koji je član delegacije za pregovore sa Ukrajinom, izjavio je da će razgovori biti održani kako je planirano, uprkos tome što je Ukrajina u nedelju izvela napade dronovima na ruske vojne aerodrome. Ukrajina je izvršila napad FPV dronovima na aerodrome u Murmanskom, Irkutskom, Ivanovskom, Rjazanjskom i Amurskom regionu, pri čemu je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su svi napadi Kijeva na aerodrome u Ivanovskoj, Rjazanjskoj i Amurskoj oblasti odbijeni.

U napadima je pogođeno 40 ruskih vojnih bombardera, a rusko Ministarstvo saopštilo je da nije bilo žrtava. Napad dronovima na Rusiju se dogodio nakon što je Kijev objavio da je u ruskom vojnom udaru poginulo najmanje 12 vojnika na vojnom poligonu za obuku, prenosi Tanjug.

Pregovori u Istanbulu biće održani i nakon što je tokom vikenda u Rusiji došlo do rušenja dva mosta - u Brjanskoj i Kurskoj oblasi - i iskliznuća iz šina dva voza, što je dovelo do pogibije sedmoro ljudi i povreda na desetine njih. Ruski zvaničnici su saopštili da je do tih incidenata došlo zbog napada ukrajinskih dronova.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/680378/danas-drugi-krug-pregovora-rusije-i-ukrajine-o-potencijalnom-prekidu-vatre)

Колико сам схватио обе стране ће разменити меморандуме о томе како виде услове за завршетак рата. Украјински предлози су се појављивали по медијима, док се за руске само нагажало. Међутим, руски захтеву су вероватно слични онима које су и раније износили. Дакле, обе стране ће дати своја виђења која су дијаметрално супротна. Ако обе стране заиста желе мир онда ће морати да се "сретну" (по питању захтева) негде на средини. А то ће бити врло, врло тешко. И ићи ће врло споро. Томе ће доприносити и реална ситуација на фрунту, односно оно што обе стране (укључујући на украјинској страни и НАТО) чине. По мом суду обе стране цене да на фронту , тј. ратом могу више да остваре него миром.

Slažem se sa ovim stavom. Koliko su realni u tim razmišljanjima i jedni i drugi to je druga stvar.

Izgleda da mirovne pregovore obe strane koriste samo kao masku "dobrih momaka" dok u stvari žele i dalje da ratuju jer su im stavovi o miru prosto dijametralno suprotni.

Završena druga runda pregovora Rusije i Ukrajine u Istanbulu

MOSKVA – Okončana je druga runda pregovora Rusije i Ukrajine u Istanbulu, preneo je TAŠ pozivajući se na neimenovani izvor, ne navodeći sadržaj razgovora.

Sastanak delegacija Moskve i Kijeva počeo je pre nešto manje od sat vremena u palati Čiragan u Istanbulu.

Šef turske diplomatije Hakan Fidan rekao je da su na dnevnom redu sastanka bili zahtevi dve strane za postizanje mira, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/680444/zavrsena-druga-runda-pregovora-rusije-i-ukrajine-u-istanbulu)

Postignut dogovor Moskve i Kijeva u Istanbulu: Umerov se oglasio posle pregovora

Ukrajina veruje da svi ključni problemi na pregovorima o potencijalnom prekidu vatre s Rusijom mogu da budu rešeni na nivou lidera zemalja i predlaže da takav sastanak bude održan do kraja ovog meseca, izjavio je danas ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov.

On je dodao da je na današnjim pregovorima dve delegacije u Istanbulu postignut dogovor o razmeni svih ozbiljno bolesnih ratnih zarobljenika, kao i onih mlađih od 25 godina, prenosi Rojters.

Nakon današnjeg sastanka, iz ukrajinskog Minsitarstva spoljnih poslova saopšteno je da će Ukrajina biti spremna da donese odluku o daljim koracima nakon što prouči memorandum o potencijalnom prekidu vatre koji joj je na sastanku u Istanbulu uručila ruska delegacija.

U saopštenju se dodaje da "Ukrajina nije mogla da odmah reaguje na ruski predlog, obzirom da joj je tek danas uručen", prenosi Rojters.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1496390/postignut-dogovor-moskve-kijeva-istanbulu-umerov-oglasio-posle-pregovora)

Nema više mesta za pregovore između Rusije i Ukrajine. “Kijevski režim je teroristički, razmotrićemo ukrajinsko pitanje” – Putin

05.06.2025.

Putin optužuje Kijev za terorizam, zbog napada na vozove u Brjanskoj i Kurskoj oblasti. Postavio pitanje da li sa Kijevom uopšte treba pregovarati i dati im 30 ili 60 dana primirja za konsolidaciju. Ruski predsednik rekao da OSU trpe “ogormne i besmislene gubitke” na frontu i da su u povlačenju. Na narednom sastanku Saveta bezbednosti RF obećao da će se razmotriti “ukrajinsko rešenje”.

Na vanrednom sastanku sa ruskom vladom, predsednik Vladimir Putin izneo je oštre optužbe protiv ukrajinskog rukovodstva, označivši ga kao “nelegitimni režim koji se transformisao u terorističku organizaciju”. Napad na vozove u Brjanskoj i Kurskoj oblasti nazvano je “ciljanim terorističkim aktom“. “Odluke o ovim napadima donete su na najvišem nivou u Ukrajini”, tvrdi. On smatra da sa takvom ukrajinskom vlašću ne vredi dogovarati prekid vatre, jer bi to ona “iskoristila za mobilizaciju”.

Putin je dao i ocenu situacije na frontu. Rekao je da su Ukrajinske snage pretrpele “ogromne i besmislene gubitke” u Kurskoj oblasti, uz reči da se “povlače duž celog fronta, pa to kompenzuju terorističkim napadima”. Smatra da se posle svih događaja ne može govoriti o sastanku na najvišem nivou, ponovivši da Zelenski nema legitimitet. Apostrofirao je i odbacivanje predloga da se uvede novo trodnevno primirje kako bi se sakupili posmtrni ostaci boraca sa bojnog polja.

Ipak, ono što izaziva najveću pažnju jeste izjava predsednika RF da će naredni sastanak Saveta bezbednosti RF razmotriti “ukrajinsko rešenje”. To znači da Ministarstvo spoljnih poslova i bezbednosne službe pripremaju nove mere. Šta to treba da znači, kakav će odgovor biti i hoće li do njega uopšte doći – preostaje da se vidi.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/nema-vise-mesta-za-pregovore-izmedju-rusije-i-ukrajine-kijevski-rezim-je-teroristicki-razmotricemo-ukrajinsko-pitanje-putin/)

Диверзије на железници, ако се утврди да иза њих стоје Украјинци, јесу терористички акт јер су мета били цивили (путнички возови). Напад на руске аеродорме апсолутно нису териристички напад јер су то војне мете, легитимни војни циљеви.

Gotovo sam siguran da nema mirovnog sporazuma najmanje još godinu dana. Možda malo pre, pod uslovom da Tramp potpuno obustavi podršku Ukrajini.

Zadnji najduži konvencionalni rat onaj između Irana i Iraka je trajao deset godina, u njemu su svi fino profitirali i zaradili (pa čak i Jugoslavija i to grdne pare) hoću reći da u ovim trenucima svi "ispod žita" Rusiji prodaju preko trećih strana važne komponente za ključne sisteme šta u civilnom šta vojnom sektoru, cijelo ovo vrijeme Rusija prodaje naftu SADu "za siću", Ukrajini se također prodaje masu toga u zamjenu za ko zna šta sve ne, šta trenutno šta u budućnosti, jer rat je nažalost najbolji biznis. Prodaju naravno i zemlje ex yu od početka ali to je sve "sića" jer ono krupno i mi uvozimo, i da Rusija neće i ne može odustati nakon ovoliko vremena sve i da hoće, jedna je samo opcija po meni a to je kao i do sada unutarnji raspad u samoj Rusiji odnosno smjena Putina. I dakako najveći gubitnik u ovom svemu je ispala direktno naivna Ukrajina i još naivnija odnosno licemjerna Evropa.

Mislim da bi bilo vrlo loše za sve da dođe do smene Putina - ako na primer, na vlast dođe Medvedev - rat bi ubrzao i proširio se do neslućenih razmera.

O odustajanju Rusije - ta mogućnost sa ruske strane uopšte ne postoji. Ako odustane, NATO će joj ući u "meki trbuh" i Rusija kao država će nestati, države naslednice biće opljačkane od strane Zapada kao što je Zapad vekovima pljačkao kolonije i na tome izgradio današnju moć i snagu.

Dakle, do prestanka rata može da dođe samo na dva načina: mirom pod ruskim uslovima ili kapitulacijom Ukrajine. Treću mogućnost, eskalaciju rata u nuklearnom smislu ne smem ni da zamislim.

Mali off-topic: interesantno kako Greta Tunberg i svetski "čuvari prirode" ne reaguju na hiljade tona ugljen dioksida i još opasnijijih i otrovnijih gasova koji se sa ratišta svakodnevno emituju u atmosferu nakon eksplozija? :(

Peskov: Razgovor Putina i Makrona održan je na inicijativu Francuske

02.07.2025.

Telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona održan je na inicijativu francuske strane, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

"Inicijativa je došla sa francuske strane", rekao je on, napominjući da je Putin "više puta govorio o svojoj spremnosti da se uključi u dijalog", prenosi Tas.

Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u utorak telefonom prvi put posle skoro tri godine.

I Kremlj i Jelisejska palata su razgovor opisali kao značajan.

Lideri dve zemlje bili su u stalnom kontaktu do septembra 2022. godine, ali je niz telefonskih razgovora potom prekinut zbog Makronovog kršenja poverljivosti razgovora, navodi ruska agencija, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/685022/peskov-razgovor-putina-i-makrona-odrzan-je-na-inicijativu-francuske)

До распада Русје тешко да ће доћи без лошег исхода овог рата против Украјине. За сада Русија "води", акос тако могу изразити, али још увек не побеђује. Противник јесте тешко али се бори и не посустаје.

Доналд Трапм је колико прекјуче говорио о лошем исходу разговора са Путином, али је зато похвалио Зеленског. А Зелнески му је тражио помоћ првенствено у ПВО системима. И, гле чуда, јуче му је Трамп обећао издашну помоћ у оружју, али, како је Трамп рекао само ону потребну за одбрану. А то значи све сем нуклеарног оружја.

Трамп покушава да игра игру са Русијом као да је она та која треба да мили САД за милост. Чак и да је тако, Русија то неће никад урадити. Наставак снабдевања Украјине оружјем (које, узгред никад није ни претајало) неће помоћи да се рат смири. Супротно.

Русија је поновила своје захтеве да будући мировни споразум мора садржати клаузуле које решавају, по мишљењу Русије, узроке овог рата. А то су ширење НАТО-а на Украјину , њена "денацификација и демилитаризација" уз признавање одрицања од четри региона које је Русија анектирала 2022. По мом суду и то је, ако Украјина у наредних пар месеци успе да одржи стабилну одбрану, нереално. Дакле, и Русија мора пристати на неки компромис. Наравно, као и Украјина. До компромиса може доћи само у преговорима са САД. Политика САД оличена у експанзији НАТО је и узроковала овај рат.

Rubio i Lavrov imali drugi razgovor pre početka samita ASEAN-a

11.07.2025.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio imali su danas još jedan razgovor na marginama sastanka ministara spoljnih poslova ASEAN-a u Maleziji, prenose ruski mediji.

Lavrov i Rubio su imali kratak neformalni razgovor prema video-snimku koji je objavilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, na kojem se vidi kako diskutuju o nečemu pre početka ministarskog sastanka, nakon čega se rukuju i odlaze na svoja mesta, prenosi Interfaks.

Novi razgovor je usledio nakon 50-minutnog sastanka dvojice diplomata u Kuala Lumpuru u četvrtak.

Rubio je juče izjavio da je sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom razgovarao o novom pristupu mirovnim pregovorima u Ukrajini, prenosi Tanjug.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su dvojica diplomata na marginama Regionalnog foruma Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) razgovarala o Ukrajini, normalizaciji funkcionisanja diplomatskih misija, ali i o Iranu i Siriji, kao i o bilateralnim odnosima, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/686558/rubio-i-lavrov-imali-drugi-razgovor-pre-pocetka-samita-asean-a)

Rubio: „Lavrov mi je predstavio novu ideju o mogućem prekidu vatre u Ukrajini“

11.07.2025.

Tete-a-tete u Maleziji danas su imali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov američki kolega Marko Rubio, na marginama Samita Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN).

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Lavrov i Rubio razgovarali su o mogućnosti postizanja mirovnog sporazuma za Ukrajinu, kao i o situaciji u Iranu i Siriji.

„Održana je suštinska i iskrena razmena mišljenja o rešavanju situacije u Ukrajini, stanju u vezi s Iranom i Sirijom, kao i o nizu drugih međunarodnih pitanja“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Lavrov i Rubio „potvrdili su zajedničku nameru da se pronađu mirna rešenja za sukobe, obnove rusko-američka ekonomska i humanitarna saradnja i olakšaju nesmetani kontakti između društava dveju zemalja“.

U saopštenju se ističe da će se konstruktivan dijalog Moskve i Vašingtona nastaviti, što je ranije danas potvrdio i Kremlj.

Nova ideja Moskve

Marko Rubio rekao je novinarima da mu je Sergej Lavrov predstavio „novu ideju“ u vezi sa Ukrajinom.

„Ne radi se o novom pristupu. To je nova ideja ili nova misao, koju ću preneti predsedniku (Donaldu Trampu) da o tome razgovaramo“, izjavio je Rubio.

On je pojasnio da to nije inicijativa koja će „automatski doneti mir“, ali „mogla bi potencijalno otvoriti vrata“ za mogući prekid vatre.

Rubio je razgovor sa Lavrovom o Ukrajini nazvao „iskrenim i značajnim“, ali je dodao da je Lavrovu preneo „razočaranje“ američkog predsednika zbog „nedostatka napretka“ i nedostatka fleksibilnosti sa ruske strane.

„Neophodno je da vidimo mapu puta kako bi se ovaj sukob okončao“, rekao je Rubio nakon 50-minutnog sastanka sa Lavrovom na marginama samita ASEAN.

Govoreći i o situaciji u Gazi, Rubio je rekao da se SAD nadaju skorom postizanju sporazuma o prekidu vatre.

„Mislim da smo blizu, možda bliže nego što smo bili već dugo vremena“, poručio je Rubio.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/07/11/rubio-lavrov-mi-je-predstavio-novu-ideju-o-mogucem-prekidu-vatre-u-ukrajini/)

Sastanak u sredu u Turskoj

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio je novi krug mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije za sredu u Turskoj, javlja Ukrinform nakon večerašnjeg obraćanja Zelenskog.

– Danas sam sa (sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu) Rustemom Umerovim razgovarao o pripremi za razmenu zarobljenika i još jednom sastanku u Turskoj sa ruskom stranom. Umerov je izvestio da je sastanak planiran za sredu. Više detalja sledi sutra – rekao je Zelenski.

Kako je Ukrinform ranije objavio, Zelenski je 19. jula izjavio da je sekretar SNBO Rustem Umerov predložio ruskoj strani da se sledeće nedelje održi sastanak.

Umerov, koji je sada sekretar ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost, predvodio je prva dva kruga pregovora s Rusijom, tada kao ministar odbrane.

Izvor (https://www.vesti-online.com/sastanak-u-sredu-u-turskoj/)

Da li je Vrhovna Rada suspendirala ili stavila van snage yakon o zabrani pregovora sa agresorom (Rusija)? Ili je bezakonje u pitanju?

Nisam nigde pročitao da je taj zakon suspendovan, znači - haos. Kako bi Vrhovna Rada prihvatila da se nekim čudom nešto ozbiljno dogovori? Da li bi rekli "To ne važi jer su pregovori sa Rusijom zakonom zabranjeni?"

У систему власти у Украјини Врховна Рада , односно парламент (скупштина), нема никакву фактичку моћ. Сва власт је у рукама председника. Као уосталом и у Русији.

Znam to, ali valjda i predsednik mora da poštuje zakon...

Па он је закон... ;D

SAD žele mir u Ukrajini do 8. avgusta – inače teško Rusiji

03.08.2025.

Sjedinjene Američke Države obavestile su Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da je potrebno postići sporazum o okončanju rata u Ukrajini najkasnije do 8. avgusta. Vašington je spreman da preduzme “dodatne mere” kako bi se obezbedio mir.

Ovaj ton, međutim, praćen je sve učestalijim i protivrečnim izjavama samog Trampa. Pre samo desetak dana on je postavio rok od 50 dana, da bi zatim, tokom zajedničkog nastupa sa britanskim premijerom Starmerom, rekao da je novi rok „10 ili 12 dana“. Nagle promene u tako važnim pitanjima je obrazlagao svojom „velikodušnošću“, a onda je istakao da više nema razloga za čekanje. Ovakva inkonzistentnost u izjavama predsednika SAD, u najmanju ruku, svedoči o velikim unutrašnjim pritiscima pod kojima se Tramp nalazi. Još opasnije, ona postavlja pitanje ozbiljnosti i stabilnosti same američke pozicije i diplomatije. Naročito u tako kritičnim bezbednosnim krizama. Rusija je svesna da sa ništa ne menja u američkom odnosu prema celoj stvari.

Uprkos diplomatskim inicijativama, poput tri runde pregovora u Istanbulu i ekonomskim pritiscima u vidu sankcija, Rusija ostaje nepokolebljiva u odbijanju zapadnih uslova mira — posebno ukoliko oni ne garantuju dugoročan bezbednosni okvir koji Moskva traži.

Postavlja se i ključno pitanje: ako SAD tvrde da mogu obezbediti mir — da li će se ponovo osloniti na silu? I nije li upravo agresivna američka politika, i u Ukrajini doprinosila eskalaciji, umesto deeskalaciji? SAD su značajno pomogle Ukrajini da se rat oduži, šta bi to novo mogle da učine kako bi primorale Moskvu na mir po svojim uslovima?

Sjedinjene Države su, snažnim udarom u junu donele mir između Irana i Izraela. Da li SAD imaju drugačiju formulu da postignu isti rezultat u slučaju Rusije? Možda i imaju, ali postavlja se pitanje po kakvu cenu i sa kakvim posledicama po Evropu, Ukrajinu i sam globalni poredak. Sa druge strane, moguće da onaj ko o tome odlučuje i ne mari za ta pitanja.

Izvor (https://tvfront.rs/naslovna-1/8-5/)

Šuplja priča, Rusija nikada neće pristati na "primirje", samo konačni mir pod uslovima koji su povoljni za Ruse.

Zapad ne shvata da je ovaj rat za Rusiju pitanje života ili smrti, opstanka naroda i države. Sve dok to ne shvati ništa od prekida sukoba.

Turska razmatra mogućnost sastanka lidera Rusije, Ukrajine i SAD

04.08.2025.

Moskva - Turska strana očekuje da će se sastanak lidera Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine u Turskoj uskoro održati, ali nema konkretnih vremenskih okvira ili datuma, saopštila je administracija predsednika Erdogana za RIA novosti.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije je izjavio da planira da razgovara sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom i ruskim liderom Vladimirom Putinom o njihovom mogućem sastanku u Istanbulu.

Ne postoje konkretni planovi za organizovanje sastanka predsednika u Turskoj, rekao je portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov, govoreći o Erdoganovoj inicijativi.

„Nema konkretnih vremenskih okvira, očekujemo da će to biti uskoro. Ali nema konkretnih datuma”, rekao je izvor agencije, odgovarajući na pitanje o verovatnoći održavanja takvog samita pre kraja godine, prenosi Tanjug.

Rusija i Ukrajina su održale tri runde direktnih pregovora, a sastanci su se održali u Istanbulu. Njihov rezultat je bila razmena zarobljenika. Rusija je, takođe, predala tela poginulih vojnika Ukrajini. Pored toga, strane su razmenile nacrte memoranduma o rešavanju sukoba.

Putin je ranije izjavio da ruski uslovi po ukrajinskom pitanju, objavljeni u leto 2024. godine, ostaju nepromenjeni. Precizirao je da, ako Kijev smatra da za sada nema potrebe za saradnjom sa Moskvom, Rusija može da sačeka. Putin je, takođe, naglasio potrebu za uspostavljanjem dugoročnog mira u Ukrajini - bez ikakvih vremenskih ograničenja.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/690529/turska-razmatra-mogucnost-sastanka-lidera-rusije-ukrajine-i-sad))

Сукоб се може завршити само споразумом САД и Русије. Украјина је само колатерална штета.

Završen sastanak Putina i Vitkofa u Kremlju, bez izjava za novinare

06.08.2025.

Moskva - U Kremlju je danas završen sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog izaslanika predsednika Sjedinjenih Američkih Država Stivena Vitkofa, saopštila je Pres-služba ruskog predsednika.

Razgovor je trajao oko tri sata, prenosi agencija RIA Novosti.

Specijalni izaslanik američkog predsednika stigao je u Moskvu rano jutros, a dočekao ga je generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFDIF) Kiril Dmitrijev, nakon čega su posetili park Zarjadje u Moskvi.

Dvojica zvaničnika provela su oko sat i po u restoranu, nakon čega su prošetali parkom, obišli vidikovac i razgledali panoramu Moskve.

Prema izveštaju, razgovarali su u "prijateljskoj atmosferi", uz prisustvo obezbeđenja.

Posle sastanka sa Dmitrijevim, Vitkof nije odgovarao na pitanja novinara o predstojećim pregovorima, niti o planiranim sastancima.

Portparolka Stejt departmenta Tami Brus potvrdila je prethodno da će Vitkof posetiti Rusiju, ali nije komentarisala konkretne detalje posete.

Ovo je peta poseta Vitkofa Rusiji od početka godine.

Ušakov: Putin i Vitkof su razgovarali o Ukrajini i razvoju odnosa SAD i Rusije

Moskva - Ruski predsednik Vladimir Putin i specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Stiven Vitkof razgovarali su danas na sastanku u Moskvi o ukrajinskoj krizi i izgledima za mogući razvoj strateške saradnje između SAD i Rusije, rekao je novinarima pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Sastanak je, kako je naveo Ušakov, bio veoma koristan i konstruktivan, prenela je agencija TASS.

"Ako navedemo teme, onda je pre svega, naravno, to ukrajinska kriza. A druga tema su perspektive mogućeg razvoja strateške saradnje između SAD i Rusije", rekao je Ušakov novinarima, prenosi agencija RIA Novosti.

Ušakov je rekao i da Putin ima "potpune informacije o ukrajinskom pitanju", dodavši da je Vitkof dobio neke signale o situaciji s Ukrajinom i da su odgovarajući signali dobijeni od predsednika SAD Donalda Trampa.

"Situacija je sada takva da naš predsednik ima potpune informacije, odnosno naše signale i signale od predsednika Trampa. Ali Tramp još nije obavešten o rezultatima ovog sastanka. Stoga bih se uzdržao od detaljnijih komentara. Da vidimo kada Vitkof može da izvesti Trampa o razgovoru koji je danas održan. Nakon toga, očigledno, moći ćemo da dopunimo moje komentare nečim suštinskijim", rekao je Ušakov.

Ušakov i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev bili su prisutni na pregovorima.

Prethodno je iz Kremlja saopšteno da je sastanak Putina i Vitkofa završen i da je trajao oko tri sata.

Specijalni izaslanik američkog predsednika stigao je u Moskvu rano jutros, a dočekao ga je Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, nakon čega su posetili park Zarjadje u Moskvi.

Dvojica zvaničnika provela su oko sat i po u restoranu, nakon čega su prošetali parkom, obišli vidikovac i razgledali panoramu Moskve.

Prema izveštaju, razgovarali su u "prijateljskoj atmosferi", uz prisustvo obezbeđenja.

Posle sastanka sa Dmitrijevim, Vitkof nije odgovarao na pitanja novinara o predstojećim pregovorima, niti o planiranim sastancima.

Ovo je peta poseta Vitkofa Rusiji od početka godine.

Poslednje dve posete bile su 11. i 25. aprila, kada se sastao sa ruskim predsednikom.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/690912/zavrsen-sastanak-putina-i-vitkofa-u-kremlju-bez-izjava-za-novinare)

Tramp najavio istorijski samit sa Putinom i Zelenskim: EU isključena, a pregovori već u toku!

07.08.2025.

Prema ekskluzivnim informacijama The New York Times, predsednik SAD Donald Tramp planira da se naredne nedelje lično sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a nedugo zatim da organizuje i trilateralni samit sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Ovo bi mogao biti najozbiljniji diplomatski pokušaj okončanja rata u Ukrajini od njegovog početka.

Pozivajući se na dva izvora bliska planiranju sastanaka, američki list navodi da je Tramp najavio svoje namere tokom telefonskog razgovora sa evropskim liderima 6. avgusta 2025. godine. Na sastancima će, prema Trampovom planu, učestvovati isključivo trojica lidera, bez prisustva predstavnika EU ili NATO-a.

Za mnoge je iznenađenje što Tramp namerno isključuje evropske lidere, među kojima su britanski premijer i nemački kancelar Fridrih Merc, koji su takođe učestvovali u pomenutom telefonskom pozivu. Prema izveštaju, Evropa je „s razumevanjem“ prihvatila Trampovu odluku, što dodatno ukazuje na promenu dinamike međunarodnih pregovora.

Na istom pozivu učestvovali su i generalni sekretar NATO-a, potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za mirovne misije Stiven Vitkof.

Tramp: Sastanak Putina i Vitkofa bio „veoma produktivan“

U izjavi objavljenoj 6. avgusta, Tramp je potvrdio da je susret Putina i njegovog specijalnog izaslanika Vitkofa bio „veoma produktivan“, navodeći da je postignut „veliki napredak“ u cilju okončanja sukoba.

„Informisao sam naše evropske saveznike. Svi se slažu da rat mora da se zaustavi i da ćemo raditi na tome u narednim danima i nedeljama. Hvala vam na pažnji!“, poručio je Tramp u saopštenju.

Pregovori napreduju iza zatvorenih vrata

Iako su detalji razgovora između Vitkofa i Putina i dalje nedostupni javnosti, nemački list Bild prenosi da je Tramp u razgovoru s nemačkim kancelarom Mercem rekao da je susret prevazišao očekivanja. Takva izjava dodatno potvrđuje da su američko-ruski kanali komunikacije trenutno izuzetno aktivni, i da se priprema teren za odlučujuće poteze na diplomatskom frontu.

Za sada, nijedna strana nije iznela zvanične detalje dogovora, ali izvori bliski pregovorima tvrde da će trilateralni susret Trampa, Putina i Zelenskog biti ključan trenutak za dalji tok rata — i moguće njegovo zaustavljanje.

Pregovori bez EU — Tramp preuzima kontrolu nad ratom u Ukrajini

Isključivanjem evropskih lidera i pokretanjem direktnog dijaloga s Putinom i Zelenskim, Tramp jasno stavlja do znanja da želi da bude lice mira, ali po svojim pravilima. Ako pregovori uspeju, to će biti najveći diplomatski trijumf njegove nove administracije — ali ako propadnu, rizik od eskalacije ostaje veći nego ikad.

Prognoza: Šanse za mir — ako ga Tramp sam vodi — su realne, ali pod visokim rizikom sabotaže

Ukoliko se Tramp zaista potrudi da dovede Putina i Zelenskog za sto bez prisustva Brisela, Londona i NATO birokratije, to bi značilo:

    • kraj monopola EU i Velike Britanije nad „evropskim bezbednosnim rešenjima“,
    • izbacivanje tzv. duboke diplomatije iz igre (koja često pregovore koristi za odugovlačenje i dodatno naoružavanje),
    • Trampov lični „mirovni pečat“, koji bi ga politički ojačao pred domaćom i svetskom javnošću.

Šta bi mogao da uradi „kolektivni Zapad“?

Ako Tramp krene da „ide sam“ ka mirovnom rešenju, možemo očekivati sledeće opstruktivne scenarije:

    1. Medijski spin i kompromitacija:
Zapadni mediji (posebno u UK, Nemačkoj i Francuskoj) mogu pokušati da predstave Trampove napore kao „popuštanje Putinu“ ili „izdaju Ukrajine“. Cilj je da delegitimizuju bilo kakav mirovni sporazum koji nije njihov.

    2. Nove provokacije na frontu:
U Ukrajini može doći do iznenadnog pogoršanja situacije baš u trenutku kada pregovori dobiju zamah — inscenirane diverzije, napadi pod „lažnom zastavom“, ili tvrdnje o ruskim „zločinima“ — sve sa ciljem da se pregovori odmah zaustave.

    3. Eksterni diplomatski pritisak:
Brisel i London mogu nezvanično „pritiskati“ Zelenskog da ne pristane ni na kakve dogovore koji ne uključuju „kolektivni Zapad“, pod pretnjom obustavljanja pomoći.

    4. Unutrašnje miniranje u Vašingtonu:
Kongresni lobiji, think-tank strukture, CIA ili State Department mogu paralelno raditi protiv Trampovih inicijativa — kao što su to činili i tokom njegovog prvog mandata, posebno u vezi sa Rusijom i Severnom Korejom.

Ako Tramp uspe da izoluje pregovore od EU i britanskog uticaja, dogovor je moguć, posebno zato što Tramp želi rezultat koji može politički naplatiti. Međutim, ako dođe do:

    • nove ofanzive,
    • medijske spinove i histerije,
    • diplomatskih „curenja informacija“,
    • „spontanih“ sabotaža…

…onda je jasno da neko igra da mira ne bude, jer rat stvara zavisnost — a mir ukida kontrolu.

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/08/07/tramp-najavio-istorijski-samit-sa-putinom-i-zelenskim-eu-iskljucena-a-pregovori-vec-u-toku/)

Rubio: Vašington dobio jasnije signale Moskve o okončanju rata u Ukrajini

07.08.2025.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Sjedinjene Američke Države sada raspolažu najkonkretnijim informacijama do sada o uslovima pod kojima bi Rusija bila spremna da okonča rat u Ukrajini. Ova ocena usledila je nakon sastanka specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.

„Prvi put od početka rada ove administracije imamo konkretne signale o tome šta bi Rusija tražila kako bi okončala rat. Ključni elementi okončanja su teritorije“, naveo je Rubio, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin razgovaraju telefonom u naredna dva dana, ali potencijalni direktni sastanak naredne nedelje zavisiće od stepena napretka u komunikaciji obe strane.

„Danas je bio dobar dan, ali nas čeka još mnogo posla i brojne prepreke“, istakao je Rubio.

Upitan o novim sankcijama Rusiji, on je kazao da će Tramp u narednom danu ili dva doneti odluku o potencijalnom novom paketu mera, ali da za sada „još nismo u toj fazi“.

Prema pisanju agencije Rojters, jedan neimenovani zvaničnik Bele kuće otkrio je da bi do sastanka između Putina i Trampa moglo doći već naredne nedelje, iako lokacija još nije određena. Isti izvor je potvrdio da je ruska strana pokazala interesovanje za direktne razgovore, dok je Tramp navodno otvoren i prema ideji trilateralnog sastanka sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

List Njujork tajms preneo je da bi susret Trampa i Putina mogao biti održan početkom naredne sedmice, nakon čega bi usledio sastanak Trampa sa Zelenskim. O ovim planovima, prema izvorima lista, obavešteni su i pojedini evropski lideri koji su učestvovali u telefonskom razgovoru Trampa i ukrajinskog predsednika.

Podsetimo, američki predsednik je nedavno izjavio da je njegov izaslanik Stiv Vitkof postigao „veliki napredak“ u razgovorima sa ruskim rukovodstvom, što je podgrejalo spekulacije o mogućem diplomatskom proboju u vezi sa okončanjem sukoba u Ukrajini.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691013/rubio-vasington-dobio-jasnije-signale-moskve-o-okoncanju-rata-u-ukrajini)

Ušakov: Dogovoren susret Putina i Trampa, ali se još ne zna datum ni mesto sastanka

07.08.2025.

Moskva - Rusija i Sjedinjene Američke Države postigle su dogovor o održavanju susreta predsednika dve zemlje, Vladimira Putina i Donalda Trampa, u narednim danima, izjavio je danas novinarima pomoćnik predsednika Rusije, Jurij Ušakov.

On je dodao da je dogovorena osnova za dvostrani sastanak na visokom nivou, koji će biti organizovan na predlog američke strane, prenosi novinska agencija TASS.

Lokacija susreta takođe je dogovorena, ali će biti naknadno objavljena, naveo je ruski diplomata.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp izjavio da postoji "vrlo dobra perspektiva" za održavanje samita uskoro sa Rusijom koji bi mogao dovesti do okončanja rata u Ukrajini, a u telefonskom razgovoru rekao je evropskim liderima da bi nakon tog susreta usledili trilateralni razgovori sa ruskim liderom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691028/usakov-dogovoren-susret-putina-i-trampa-ali-se-jos-ne-zna-datum-ni-mesto-sastanka))

Према писању неко пољског портала "Onet", а преноси ТК "Военный Осведомитель" (https://t.me/milinfolive)  Уткоф је пренео Владимиру Путину  амерички предлог који би садржао следеће: стране закључују прекид ватре по тренутној линији фронта, питање признавања руских територијалних достигнућа биће одложено на најмање 49 година без икаквих гаранција да Украјина неће ући у НАТО, али уз укидање санкција и обнову трговине енергентима.

Наводни руски предлог у вези са територијама је "размена територија", односно да Украјина препусти Русији делове Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области које сада контролише у замену за делове Сумске, Харковске и Дњепротеровске области које сада држе Руси.

Наравно, питање је колико је све ово тачно, али је мој утисак да су обе стране (Русија и САД) спремне на неке уступке. Сада је ствар вештине и упорности преговарача да се прецизније договоре. Зеленски ће се ту мало питати, али може правити озбиљне проблеме главном преговарачу, тј. САД. На крају крајева он је у најнезавиднијем положају.

Oglasili se Rusi o susretu Putina i Trampa
   
Pomoćni ruskog predsednika Jurij Ušakov potvrdio je danas da će predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimir Putin i Donald Tramp, održati sastanak u petak 15. avgusta na Aljasci.

- Postignut je dogovor o organizovanju sastanka predsednika Ruske Federacije i SAD 15. avgusta na Aljasci. Rusija i SAD su bliski susedi, graniče se. Čini se sasvim logičnim da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz, a da se tako važan i očekivani samit održi tamo - rekao je Ušakov, preneo je TASS.

Glavna tema razgovora biće mogućnosti za dugoročno mirno rešenje ukrajinskog sukoba, prenela je agencija. Pored toga, lideri će razmotriti ekonomske projekte na Aljasci i Arktiku, za koje Moskva i Vašington vide "velike i obostrano korisne perspektive".

Prema rečima Ušakova, naredni dani biće posvećeni intenzivnim pripremama političkih i praktičnih parametara samita, iako proces "neće biti lak".

Kremlj očekuje da će sledeći sastanak Putina i Trampa nakon Aljaske biti održan u Rusiji, a zvaničan poziv je već uručen američkom predsedniku.

Prethodno je Tramp najavio da će se 15. avgusta na Aljasci sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi razgovora o okončanju rata u Ukrajini.

Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1516508/potvrdjena-lokacija-mesto-sastanka-oglasili-rusi-susretu-putina-trampa)

Može da se desi da uhapse Putina. :) Šalim se, nema od toga ništa, ali mislim ni da mir neće biti postignut, daj Bože da grešim.

Makron: Budućnost Ukrajine će odlučiti Kijev i EU

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je ponovo razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, kao i sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i britanskim premijerom Kirom Starmerom, u cilju nastavka koordinacije podrške Ukrajini.

"Ostajemo odlučni u podršci Ukrajini, delujući u duhu jedinstva i nadovezujući se na rad koji je obavljen u okviru 'Koalicije voljnih'", naveo je Makron u objavi na društvenoj mreži Iks.

On je istakao da se budućnost Ukrajine ne može odlučivati bez samih Ukrajinaca, koji već više od tri godine vode borbu za svoju slobodu i bezbednost.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/153455/rat-u-ukrajini-uzivo/vest)

Zelenski razgovarao sa Starmerom o trajnijem miru i opasnosti ruskog plana

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je danas da je razgovarao sa britanskim premijerom Kirom Starmerom o neophodnosti postizanja održivog mira za Ukrajinu i "opasnosti koju predstavlja ruski plan, koji bi mogao da sve svede na razgovore o nemogućem".

"Potrebni su nam jasni koraci, maksimalna koordinacija sa našim partnerima. Cenimo angažman Britanije, Sjedinjenih Država i svih naših saveznika u nastojanju da se okonča rat“, naveo je Zelenski na mreži X.
Prema njegovim rečima, Ukrajina aktivno radi na konstruktivnoj diplomatiji i nastojanju da se postignu konkretna rešenja koja mogu doneti mir.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi i američki potpredsednik Džej Di Vens sastaće se danas u Velikoj Britaniji sa ukrajinskim i evropskim saveznicima kako bi razgovarali o mirovnim inicijativama koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, saopštio je portparol britanske vlade.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/153455/rat-u-ukrajini-uzivo/vest)

Radi se o američko-ruskom planu o eksploataciji minerala, gdje je rat prepreka business,  EU se sklanja kao investicioni konkurent, a Ukrajina je kolateral

Zelenski: Sviđa mi se ideja o granicama

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Kijev ceni i u potpunosti podržava zajedničku izjavu evropskih lidera o postizanju mira u Ukrajini, pri čemu se, kako je naveo, moraju zaštititi i interesi Ukrajine i Evrope.

"Kraj rata mora biti pravedan i zahvalan sam svima koji su danas uz Ukrajinu i naš narod u ime mira u Ukrajini, koji brani vitalne bezbednosne interese naših evropskih nacija“, napisao je Zelenski na platformi X.

On je naveo da Ukrajina podržava izjavu koju su dali francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni, nemački kancelar Fridrih Merc, premijeri Poljske i Velike Britanije Donald Tusk i Kir Starmer, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Finske Aleksander Stab.

Evropski lideri su prethodno naglasili u zajedničkom saopštenju u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize, da ostaju privrženi principu da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom, a da trenutna linija razdvajanja treba da predstavlja polaznu tačku za pregovore.

Lideri su poručili da se "put ka miru" u Ukrajini ne može određivati bez učešća Kijeva, te da se pregovori mogu voditi isključivo u uslovima prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/153654/zelenski-svidja-mi-se-ideja-o-granicama/vest)

Veleobrt: Stiže i Zelenski?

Bela kuća razmatra da pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Aljasku, gde bi predsednik SAD Donald Tramp trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 15. avgusta, objavio je NBC.

Pozivajući se na izjavu visokog američkog zvaničnika i tri osobe koje su  obaveštene o internim diskusijama, američka televizija navodi da se "o tome  razgovara".

U izveštaju se dodaje da poseta Zelenskog nije finalizovana i da nije jasno da li će ukrajinski lider na kraju biti na Aljasci na sastancima, ali da to ostaje kao mogućnost.

Nešto kasnije iz Bele kuće saopšteno je da je američki predsednik Donald Tramp otvoren za održavanje trilateralnog samita na Aljasci 15. avgusta, izjavio je zvaničnik Bele kuće, dodajući da je trenutno u planu samo bilateralni sastanak Trampa i Putina.

"Bela kuća trenutno planira bilateralni sastanak sa Putinom na njegov zahtev", rekao je zvaničnik, prenosi Rojters.

Visoki zvaničnik administracije izjavio je da je takav razvoj događaja „apsolutno“ moguć, prenosi En Bi Si Njuz.

Diplomatske aktivnosti s ciljem okončanja rata u Ukrajini intenzivirane su nakon što se Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof sastao sa Putinom u Moskvi, uoči roka koji je američki predsednik postavio za postizanje dogovora o prekidu vatre, pod pretnjom uvođenja novih sankcija.

Tramp je, najavljujući sastanka sa Putinom izjavio da će između Rusije i Ukrajine, doći do "razmene teritorija na dobrobit obe strane", što je Zelenski kategorički odbio.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/153620/veleobrt-stize-i-zelenski/vest)

Zašto je izabrana Aljaska: Rusija i Sjedinjene Države same rešavaju Ukrajinu

09.08.2025.

Samit predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa biće održan u petak, 15. avgusta, na Aljasci. Izbor ove lokacije objašnjava se praktičnim pravnim razlozima, simbolikom u rusko-američkim odnosima i pogodnostima u pogledu bezbednosti i logistike.

Navodi se da je Aljaska izabrana i zato što Sjedinjene Države ne priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, koji je 2023. izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika, kao i ruske poverenice za prava dece, uz optužbe koje je Moskva više puta odbacila. Ovim se izbegavaju potencijalne pravne komplikacije za održavanje susreta na teritoriji SAD.

Sastanak je najavljen kao bilateralni, sa fokusom na razgovorima o okončanju sukoba u Ukrajini. Potvrđeno je da se kao logistička prednost ističe činjenica da delegacije mogu preko Beringovog moreuza stići do mesta održavanja, dok se istovremeno očekuje da nakon ovog usledi i sledeći samit u Rusiji, za koji je poziv već upućen američkoj strani.

Državne vlasti na Aljasci saopštile su da su spremne da ugoste delegacije i da preuzmu ulogu „kapije" za diplomatiju, trgovinu i bezbednost u strateški važnom regionu. Ukoliko se realizuje prema planu, ovo bi bila prva poseta jednog ruskog lidera Aljasci.

Ističu se i simbolički aspekti izbora, Aljaska je geografski najbliža Rusiji, nekadašnja ruska teritorija prodata Sjedinjenim Državama 1867. godine. Podseća se da su je ruski istraživači otkrili 1732, da je detaljnije istražena 1741, da je prvo naselje podignuto 1784, te da je do prodaje bila pod upravom Rusko-američke kompanije. Ova istorijska povezanost i udaljenost od Evrope navode se kao faktori koji olakšavaju organizaciju i bezbednost susreta.

Paralelno sa pripremama, ukazuje se na moguće pokušaje da se samit poremeti, uključujući provokacije i kampanje dezinformacija. Posebno se očekuju otpori iz evropskih i ukrajinskih političkih krugova prema dogovorima koji bi podrazumevali povlačenje linija fronta i širi okvir bezbednosnih aranžmana. Navodi se i da su već započeti medijski napadi usmereni na lica povezana sa organizacijom sastanka.

U pojedinim ocenama ističe se da je Vašington imao ključnu ulogu u početku ukrajinske krize 2014. godine i da sada snosi odgovornost da doprinese njenom okončanju. Iz Moskve se poručuje da izbor Aljaske šalje poruku da će ključna pitanja ukrajinskog naselja biti rešavana direktno između Rusije i Sjedinjenih Država.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691413/zasto-je-izabrana-aljaska-rusija-i-sjedinjene-drzave-same-resavaju-ukrajinu)

Kličko: Zelenski će morati da donese teške odluke

10.08.2025.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je danas da je prerano govoriti o ruskim zahtevima za teritorijalnim ustupcima, ali da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „morati da donese teške odluke“ i ocenio da pregovori sa Rusijom čak i po cenu teritorije, mogu da budu jedini put ka miru.

On je u intervjuu za nemački „Bild“ naglasio da u pregovorima mnogo toga zavisi od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je „ključna figura u svetu“, ali je ukazao na to da je ruski predsednik Vladimir Putin „započeo ovaj rat“ i da samo on može da ga zaustavi.

„Putin trenutno ne želi da se sastane sa Zelenskim, rekavši da za to nema razloga niti tema za razgovor. Naša snaga je jedinstvo Ukrajine sa Evropskom unijom i američkim predsednikom; to nas čini mnogo jačima“, naveo je Kličko.

Dodao je da pitanje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti nije tajna.

„Putin ne prihvata Ukrajinu kao nezavisnu zemlju. On želi da okupira celu Ukrajinu dok ne postane deo ‘Velike Rusije’, kako Putin kaže. Mi se borimo za našu evropsku budućnost. Pitanje je kakve će uslove Ukrajina imati u ovim razgovorima“, kazao je on.

Kličko je istakao i da su svi u Ukrajini umorni od rata i da je neophodno pronaći diplomatsko rešenje.

„Svi u našoj državi, u našoj zemlji, umorni su od ovog rata. Na žalost, platili smo ogromnu cenu za ovaj rat – živote naših patriota, naših vojnika, naših građana. Stotine gradova su uništene. Veliki deo Ukrajine je okupirala Rusija“, naveo je on.

Tramp i Putin trebalo bi da se sastanu u petak na Aljasci.

Tramp je, najavljujući sastanak sa Putinom, izjavio da će između Rusije i Ukrajine „doći do razmene teritorija na dobrobit obe strane“, što je Zelenski kategorički odbio.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691493/klicko-zelenski-ce-morati-da-donese-teske-odluke)

Istorijski susret Trampa i Putina u petak na Aljasci

10.08.2025.

Mirovni sporazum Rusije i Ukrajine obuhvatao bi i „izvesnu razmenu teritorija na dobrobit obe strane”, najavio je šef Bele kuće. – Kremlj pozvao 47. predsednika SAD u posetu Moskvi. – Volodimir Zelenski: „Nema sporazuma o Ukrajini bez Ukrajine”

Dugo očekivani sastanak između mene, kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i predsednika Rusije Vladimira Putina održaće se sledećeg petka, 15. avgusta 2025. godine, u velikoj državi Aljasci, objavio je američki predsednik Donald Tramp u petak veče na društvenim mrežama, uz zagonetnu najavu „više detalja (sledi) uskoro”, preneli su juče svetski mediji. Uoči objave istorijskog susreta na Aljasci, istovremeno i prvog poziva lideru Rusije na tlo SAD posle skoro jedne decenije, 47. predsednik SAD istakao je da veruje „da se veoma približavamo” mirovnom sporazumu Rusije i Ukrajine, koji bi, prema Trampovim rečima, podrazumevao i „izvesnu razmenu teritorija na dobrobit obe strane”.

„Gledate teritoriju za koju borbe traju već tri i po godine, mnogo Rusa je poginulo. Mnogo Ukrajinaca je poginulo”, rekao je Tramp u Beloj kući u petak.

„Veoma je komplikovano. Nešto ćemo dobiti nazad, nešto ćemo razmeniti. Biće razmene teritorija na dobrobit obe strane”, istakao je američki lider.

Posmatrači istovremeno uočavaju da Tramp pred najavu „Aljaske” nije otkrio dodatne sankcije Rusiji ili tarife za njene kupce energije, uprkos tome što je proglasio petak rokom da Kremlj pristane na prekid vatre.

Nakon objave datuma samita na Aljasci, Kremlj je pozvao Trampa da poseti Rusiju.

„Prirodno je ciljati da se sledeći sastanak predsednika održi na ruskoj teritoriji”, rekao je Putinov pomoćnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov, prema saopštenju koje je Kremlj objavio na „Telegramu”. „Poziv je već upućen predsedniku Sjedinjenih Država.”

Inače, zamah ka sastanku između Trampa i Putina izgleda da je naročito ubrzan nakon trosatnog sastanka koji je ruski predsednik održao sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom u Kremlju ranije ove nedelje. Ruski predsednik Vladimir Putin je o toku i ishodu razgovora sa Vitkofom obavestio lidere Indije, Kine, Belorusije, Južnoafričke Republike i niza drugih zemalja, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov o istoj temi razgovarao sa Hakanom Fidanom, ministrom inostranih poslova Turske – inače članice NATO-a, naveo je „Volstrit džornal”.

U međuvremenu, portparolka Bele kuće Karolina Levit rekla je da Tramp i njegov tim za nacionalnu bezbednost razgovaraju o „potencijalnim putevima ka miru” sa svojim ukrajinskim i evropskim kolegama nakon sastanka Putina i Vitkofa. „Iz poštovanja prema našim osetljivim diplomatskim razgovorima sa Rusijom, Ukrajinom i našim evropskim saveznicima, Bela kuća neće komentarisati navodne detalje u medijima”, rekla je ona.

Nezvanično, pregovarači koji su učestvovali u pripremi najavljenog susreta Trampa i Putina ističu da se „intenzivno kružilo” oko sporazuma kojim bi se osigurala ruska kontrola teritorija Ukrajine zauzetih tokom „specijalne vojne operacije” Moskve.

To navodno uključuje Putinov zahtev da Ukrajina ustupi Rusiji celokupno područje istočnog Donbasa, kao i Krim, koji su ruske snage anektirale 2014. godine. Ako je to slučaj, onda bi to zahtevalo od ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da naredi povlačenje trupa iz delova Luganske i Donjecke oblasti koje još uvek drži Kijev, dajući Rusiji pobedu koju njena vojska nije mogla vojno da postigne od početka invazije velikih razmera u februaru 2022. godine.

Takav ishod bi predstavljao veliku pobedu za Putina, koji već dugo traži direktne pregovore sa SAD o uslovima za okončanje rata koji je on započeo, stavljajući Ukrajinu i njene evropske saveznike na stranu, navodi londonski „ Fajnenšel tajms”.

Inače, američki predsednik Donald Tramp takođe je u petak ocenio da je Zelenski spreman da radi na zaključivanju sporazuma. „Predsednik Zelenski mora da dobije sve što mu je potrebno, jer će morati da se spremi da nešto potpiše i mislim da vredno radi na tome”, rekao je Tramp.

Među spekulacijama o čemu su sve Putin i Vitkof nedavno razgovarali je navodno i predlog Kremlja da vlada u Moskvi usvoji zakon kojim se obavezuje da neće napasti Ukrajinu ili Evropu, tvrdnja koju su evropski zvaničnici primili sa dubokim skepticizmom. Ruski lider je navodno predložio i zamrzavanje linije fronta na jugoistoku Ukrajine u zamenu za to da Kijev ustupi svoje istočne Donjecke i Luganske oblasti, uključujući teritoriju koju trenutno ne kontrolišu snage Moskve, rekli su zvaničnici. Putin je, prema evropskim posmatračima, navodno takođe zahtevao da se članstvo Ukrajine u NATO-u skine sa dnevnog reda, iako bi članstvo u EU i dalje bilo dozvoljeno, rekli su zvaničnici. Ukrajinska vojska bi bila ograničene veličine, a Rusija bi zahtevala od zapadnih saveznika da ne snabdevaju Kijev oružjem dugog dometa.

Koliko juče Volodimir Zelenski je odbacio sugestiju Donalda Trampa da bi mirovni sporazum sa Rusijom mogao da uključi „izvesnu razmenu teritorija”, insistirajući da Ukrajinci „neće pokloniti svoju zemlju okupatoru”. „Odgovor na ukrajinsko teritorijalno pitanje je već u ustavu Ukrajine. Niko neće odstupiti od ovoga – i niko neće moći”, poručio je juče Zelenski.

Zelenski je takođe upozorio da svaki sastanak između Trampa i Putina koji bi zaobišao Kijev rizikuje da potkopa dugogodišnji diplomatski princip Kijeva „ništa o Ukrajini bez Ukrajine”.

„Bilo kakve odluke koje su protiv nas, bilo koje odluke koje su protiv Ukrajine, istovremeno su i odluke protiv mira. One neće ništa postići”, rekao je Zelenski.

Sve ovo liči na „Minhen 1938, kada velike sile odlučuju o sudbini žrtve agresije”, rekao je Oleksandr Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta i poslanik u vladajućoj stranci Zelenskog. On je ocenio da ono što Putin nudi za okončanje rata jeste „izuzetno zabrinjavajuće” i da bi pristajanje Zelenskog na takve predloge „moglo da izazove socijalnu eksploziju u Ukrajini”.

Nedavna anketa agencije Gallup pokazala je da je podrška Ukrajinaca borbi do pobede dostigla novi minimum, sa 69 odsto, favorizujući pregovarački kraj rata što je pre moguće – gotovo potpuni preokret u odnosu na javno mnjenje iz 2022. godine. Ankete takođe pokazuju da većina Ukrajinaca nije spremna da formalno preda teritoriju u zamenu za mir.

Bilo kako bilo, pripreme za susret Trampa i Putina na Aljasci ulaze u intenzivnu fazu. Tako je Jurij Ušakov već najavio da će se Moskva i Vašington „u narednim danima, posvetiti intenzivnom razvoju praktičnih i političkih parametara samita na Aljasci”. Ovo će biti „zahtevan proces”, ocenio je Ušakov.

Inače, najava američkog predsednika Trampa da bi moglo doći do „izvesne razmene teritorija” između Ukrajine i Rusije, usledila je pre planiranog sastanka u Velikoj Britaniji na kojem će učestvovati britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami i potpredsednik SAD Džej-Di Vens kako bi razgovarali o Ukrajini. Prema najavama, tom sastanku mogli bi prisustvovati i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof kao i Andrij Jermak, šef kabineta Volodimira Zelenskog.

 Putin prvi ruski lider koji će posetiti Aljasku
 
Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin biće prvi lider Rusije koji će posetiti Aljasku, piše Sputnjik, a prenosi Tanjug.

U SAD su tokom sovjetske ere boravili Nikita Hruščov, Aleksej Kosigin, Leonid Brežnjev. Mihail Gorbačov je u Americi bio tri puta, a Boris Jeljcin pet. U SAD su takođe boravili bivši premijeri Viktor Černomirdin, Sergej Stepašin i Mihail Kasjanov. Dmitrij Medvedev je kao predsednik Rusije posetio Havaje, Njujork i Pitsburg, dok je Putin posetio Njujork, Teksas, Merilend, Džordžiju i Mejn.

Poslednja poseta ruskog predsednika SAD dogodila se pre 10 godina, u septembru 2015. godine.

Aljaska je, inače, najsevernija i najveća američka država. Otkrila ju je ruska ekspedicija 1732. godine, a rusko carstvo ju je prodalo Sjedinjenim Državama 1867. godine.

 
Guverner Aljaske spreman je da bude domaćin sastanka Trampa i Putina
 
Džuno – Guverner Aljaske Majk Danlivi izjavio je juče da je ta država spremna da bude domaćin sastanka predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, uz ocenu da je logično da se razgovori o pitanjima od globalnog značaja vode na toj, kako je naveo, najvažnijoj strateškoj lokaciji na svetu.

„Samo dve milje dele Rusiju od Aljaske, tako da nijedno drugo mesto ne igra važniju ulogu u našoj nacionalnoj odbrani, energetskoj bezbednosti i liderstvu na Arktiku”, napisao je guverner. „Vekovima je Aljaska bila most između naroda, a danas ostajemo kapija za diplomatiju, trgovinu i bezbednost u jednom od najvažnijih regiona na svetu. Svet će posmatrati, a Aljaska je spremna da bude domaćin ovog istorijskog sastanka”, dodao je.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691449/istorijski-susret-trampa-i-putina-u-petak-na-aljasci)

Dakle, ovaj scenario je sasvim moguć, ali pitanje je koliko će Ukrajina biti spremna da prihvati ovu razmenu teritorija, posebno zbog snažne podrške vodećih evropskih zemalja. Zbog toga će ratna dejstva verovatno potrajati još neko vreme.

Šta vi mislite?

По мом мишљењу, било какви руски уступци неће водити завршетку рата, већ почетку стратегије "КРЕНИ -СТАНИ", за коју знамо како се завршила у нама блиско време, на нама познати начин.

Meni je načelno ta diplomatska izjava tipa "razmena teritorija", pomalo "bljutava". Ukrajinci ovde treba da razmene "svoje za svoje". Podsećam sve da je, bez obzira na to da li shvatamo i razumemo razloge vođenja ruske SVO u Ukrajini, ona međunarodno priznata država u svojim ustavnim granicama, koje priznaju i sve države bivše Jugoslavije, iz kojih nam dolazi 99% članstva ovog našeg foruma.

Dakle, Ukrajinci će možda i morati na kraju da nešto slično potpišu, ali nazovimo stvari pravim imenom. Okupacija dela teritorije. Termin "okupacija" je neutralan vojni termin i ne prejudicira odnos prema suverenosti na toj teritoriji. Ali kada se na to doda i termin "aneksija", onda poprima sasvim novo značenje.

Neće Zelenski "da posustane u ratnim naporima", pošto su još uvek desetine miljardi EURa na vidiku. Sad se zavisi od Trampa... Kako će se odvijati stvari u SAD. Ako mu uspije, da održi kakav-takav standard u Americi (pošto toga neće biti više u EU), možemo se nadati američkom izolacionizmu u pogledu Ukrajine. Ako ne, opet neki Đo. A u EU lideri poput vonder iliti del ladro, spremni su zbog svoje propasti potopiti sve, koji su njima blizu pa ćak i protiv njih-jer su u istom ćamcu.

Zelenski: sviđa mi se ideja o granicama

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je danas da Kijev ceni i u potpunosti podržava zajedničku izjavu evropskih lidera o postizanju mira u Ukrajini, pri čemu se, kako je naveo, moraju zaštititi i interesi Ukrajine i Evrope.

“Kraj rata mora biti pravedan i zahvalan sam svima koji su danas uz Ukrajinu i naš narod u ime mira u Ukrajini, koji brani vitalne bezbednosne interese naših evropskih nacija”, napisao je Zelenski na platformi “X”..

On je naveo da Ukrajina podržava izjavu koju su dali francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni, nemački kancelar Fridrih Merc, premijeri Poljske i Velike Britanije Donald Tusk i Kir Starmer, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Finske Aleksander Stab.

Evropski lideri su prethodno naglasili u zajedničkom saopštenju u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize, da ostaju privrženi principu da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom (B.P: Sic! A 2008. su se međunarodno priznate granice mogle menjati silom?), a da trenutna linija razdvajanja treba da predstavlja polaznu tačku za pregovore.

Lideri su poručili da se “put ka miru” u Ukrajini ne može određivati bez učešća Kijeva, i da se pregovori mogu voditi isključivo u uslovima prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava.

Izvor (https://www.vesti-online.com/zelenski-svida-mi-se-ideja-o-granicama/)

Dobiti ce i oni neku Badinterovu komisiju..pa ce im to sve lijepo objasniti napismeno

Мислим да је за постизање неког мира или примирја кључно одрицање НАТО за даље ширење, као и неки обавезујући, узајамни споразум САД (НАТО) и Русије о стратешком партнерству, ненападању, немешању у унутрашње ствари и економској сарадњи. Узрок рата је управо у томе и чињеници да се у бившим совјетским републикама, као и Украјини, после "демократизације" славе као борци за слободу пронацистичке и колаборантске јединице и идеологије из ДСР, а да то ником у ЕУ и САД (НАТО) то није засметало, јер је првенствено било уперено против Русије и Руса. Европске демократије су почивале и баштиниле борбу против нацизма и фашизма. У Балтичким републикама а сада и у Украјини то није тако.   

Narativ nacizma brzo ce biti sveden na prihvatljivu mjeru, ukoliko se dva velika igraca dogovore. Ugasiti ce Trump "banana" partnere oduzimanjem medijskog prostora i ucjenama u amjenu za resurse.

Nemam običaj na forumu bavit se čistom politikom ali...

EU se po pitanju fašizma-nacizma nekako vratila na "tvorničke postavke".
On je izvorno na zapadu i zamišljen za borbu protiv boljševizma, odnosno Rusije.
Zato ga sad u toj funkciji i toleliraju.

Hitler nije ni imao namjeru ići na Zapad, već na Istok.
Kad je krenuo na Poljsku, rat su mu objavile Engleska i Francuska, ne on njima.

„Tajms“: Evropa nema snage da Kijevu obezbedi povoljan mir ni garancije prekida vatre

Evropa nema kapacitet da podrži Ukrajinu ni u pregovorima o povoljnim uslovima mira ni u obezbeđivanju održivog prekida neprijateljstava, piše londonski „Tajms“. Kako navodi list, čak i uz nepokolebljiv diplomatski stav, evropske sile nemaju dovoljno vojne i institucionalne moći da nametnu ili sprovedu dogovor na terenu.

Ova ocena dolazi uoči najavljenog susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa na Aljasci, čiji je zvanični fokus prekid rata u Ukrajini. Lideri više evropskih zemalja prethodno su poručili da podržavaju diplomatske napore Vašingtona, ali istovremeno insistiraju da se mir ne može dogovarati bez učešća Kijeva.

U zajedničkim stavovima evropskih prestonica navodi se da će nastaviti političku i ekonomsku pomoć Ukrajini, uz pojačan pritisak na Rusiju kroz restriktivne mere. Istovremeno, ideja o široj „koaliciji voljnih“ koja bi praktično garantovala prekid vatre i nadgledala njegovo poštovanje ostaje nedovoljno artikulisana i bez jasnih kapaciteta na terenu, ukazuje „Tajms“.

Prema procenama zapadnih izvora, evropska podrška će u narednom periodu biti usmerena na diplomatski front i finansijsku pomoć, dok ključni bezbednosni aršini i dalje zavise od američkih odluka i odnosa Moskve i Vašingtona. Zvanični Kijev naglašava da bez njegovog direktnog učešća ne može biti održivog rešenja.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691594/tajms-evropa-nema-snage-da-kijevu-obezbedi-povoljan-mir-ni-garancije-prekida-vatre)

Ama, ovim u EU nije jasno, da je reć o Jalti II. Pošto više nema kolonialne imperije, nema je kod stola. A svi su ostali bilo u američkoj ili ruskoj zoni utjecaja.

Одлично изведен закључак из историјског контекста. То је више историја, мање политика.

Pre će biti da je to geopolitika, koja je poželjna na Palubi. :) Kako god ga zvali to je baš tako.

---

Dok stručnjaci i mediji vrte reč „mir“ pred susret Putina i Trampa, malo ko razume šta ona zapravo znači.

13.08.2025.

Predstojeći pregovori na Aljasci bukvalno znače da su dve najveće sile organizovale mogućnost da same rasporede kartu uticaja, bez tuđeg mišljenja. To je trebalo uraditi davno, ali to ne znači da su namere američke strane čiste.

Rusija će u svakom formatu pregovora ponoviti ono što je govorila još pre 2022: nikakav NATO u Ukrajini. Ili se ti uslovi prihvataju, ili rat ide dalje, a ako bude potrebno — prelazi u oštriju fazu. Niko neće trpeti dok mu na pragu kuće sipaju benzin.

Za SAD je sada idealan trenutak da se pomire sa Rusijom. Ne da ponovo lažu i varaju, već da se pomire.

Ako ne zauvek (što u principu i ne može biti), onda bar na neko duži period po istorijskim merilima. Takav scenario je bolji i pogodniji od rata.

Ali sve će to funkcionisati samo ako SAD zaista žele mir. Ako je američki plan da prevarom preko pregovora sa Rusijom nameste besplatan rat u Evropi za svoj račun i pređu na model zarađivanja novca, istovremeno gurajući Evropu u vatru, onda pregovori neće doneti nikakav rezultat.

Sve će zavisiti od toga koju igru SAD zapravo igraju:

Da li zaista nameravaju da izađu iz konflikta ili samo menjaju taktiku prebacujući troškove i rizike na Evropu.

Naredno pitanje

Međutim, postoji i drugo pitanje — da li će Rusija moći da pogodi i jasno izračuna okvire te igre kako se ne bi uvukla u još jednu pauzu poput prepakovanih „minskih sporazuma“, iza koje će ponovo uslediti novo naoružavanje Ukrajine.

U ovoj partiji nije važan sam čin susreta, već ko će posle njega imati stratešku inicijativu. Na frontu je ona na strani Rusije, i to već dugo, a sada sve više.

I baš u tom trenutku, kada protivnik gubi i trpi gubitke, iznenada nastaje aktivna faza pregovora. Previše je to zgodna slučajnost da bi se smatrala slučajnom.

Zbog toga reč „mir“ u zapadnoj interpretaciji deluje kao samo pokušaj da se Rusiji iz ruku izvuće vojna prednost i fiksira front dok je još manje-više pogodan za Zapad.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/dok-strucnjaci-i-mediji-vrte-rec-mir-pred-susret-putina-i-trampa-malo-ko-razume-sta-ona-zapravo-znaci/)

U Kijevu otkriven najgori scenario za Ukrajinu od sastanka Putina i Trampa

13.08.2025.

Najgori mogući ishod predstojećih razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa bio bi prekid podrške Sjedinjenih Država Ukrajini, izjavila je poslanica Vrhovne rade Lesja Zaburanja u intervjuu za američki list The Hill.

„Smrtonosni udarac Kijevu bi bilo Trampovo odbijanje da podrži Sjedinjene Države, posebno u oblasti razmene obaveštajnih podataka na bojnom polju i vojne pomoći“, naglasila je ona.

Zaburanja je istakla da Ukrajina visoko ceni finansijsku i vojnu podršku Vašingtona, kao i da bi jedan od najtežih scenarija bio razgovor o teritorijalnim ustupcima bez učešća Kijeva.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691918/u-kijevu-otkriven-najgori-scenario-za-ukrajinu-od-sastanka-putina-i-trampa)

Dolazak Zelenskog u Berlin „najgori mogući scenario”

13.08.2025.

Zelenskog u Berlinu prate opsežne mere bezbednosti - snajperske jedinice postavljene su na krovove u vladinom okrugu

Policijski sindikat Berlina ocenio je iznenadnu posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Berlinu kao bezbednosni "najgori mogući scenario", zbog kratkog vremena za pripremu i visokog nivoa pretnje, piše list Špigel.

Kako se navodi, berlinska policija obaveštena je o poseti "u poslednjem trenutku", što je izazvalo logistički i bezbednosni pritisak.

"Svi koji su dostupni sada su pozvani na posao", rekao je predsednik sindikata policije Berlina (GdP), Štefan Veh i dodao da takva poseta u tako kratkom roku može da se nazove "velikom katastrofom" u smislu pripreme.

Zelenskog u Berlinu prate opsežne mere bezbednosti - snajperske jedinice postavljene su na krovove u vladinom okrugu, uključujući Federalnu kancelariju, policijski čamci i skuteri patroliraju rekom Špreja, a više stotina policajaca raspoređeno je širom grada.

Očekuju se zatvaranja saobraćajnica i kašnjenja u gradskom i metro prevozu.

Stanica "Bundestag" linije U5 je zatvorena, a vozovi tu ne staju.

Vlasti su takođe pozvale građane da izbegavaju širi centar Berlina.

Zelenski je u Berlin sleteo danas u podne.

Planirano je da se sastane s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU), sa kojim će održati kratak radni ručak i dati izjave za medije.

Ukrajinski predsednik takođe će virtuelno da učestvuje na samitu o budućnosti Ukrajine koji se održava na Aljasci.

Kako su preneli mediji, Zelenski neće učestvovati u tim direktnim razgovorima, ali traži podršku kako bi se izbegao "loš dogovor" o njegovoj zemlji.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/691943/dolazak-zelenskog-u-berlin-najgori-moguci-scenario))

Merc i Zelenski na „tajnom spratu”, ekstremni protokoli zbog straha od ruskog špijuniranja

13.08.2025.

Prevodioci nisu dozvoljeni - svi učesnici moraju da govore engleski (prim.aut. uprkos sankcijama mislim da su Rusi uspeli da kupe enence (https://enence.com/?l=sr) :laugh: )

Samit o budućnosti Ukrajine, koji se danas održava putem video-konferencije prate najstrože mere bezbednosti u sedištu kancelara Nemačke, Fridriha Merca, zbog straha od ruskog špijuniranja, piše "Bild".

Konferenciju, u kojoj učestvuje predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zajedno sa evropskim liderima, Merc i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prate na takozvanom "tajnom spratu" - četvrtom spratu zgrade kabineta kancelara, poznatom po prostoru otpornom na prisluškivanje i bez prozora.

Zbog, kako piše "Bild", "ekstremnih" bezbednosnih protokola, prevodioci nisu dozvoljeni - svi učesnici moraju da govore engleski.

Mobilni telefoni su zabranjeni i ostavljaju se van prostorije, u posebnoj "kutiji za šum", koja emituje pozadinski zvuk s ciljem neutralizacije potencijalnog prisluškivanja čak i iz isključenih uređaja.

U prostoriji se nalaze samo najbliži savetnici Merca i Zelenskog, dok ostali učesnici video-konferencije prisustvuju iz bezbednih soba u svojim matičnim kancelarijama.

Izvor

Tramp podržava Evropu po jednom pitanju pre sastanka sa Putinom

14.08.2025.

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je saglasnost sa evropskim liderima o neophodnosti uspostavljanja prekida vatre u Ukrajini kao preduslova za početak mirovnih pregovora, preneo je televizijski kanal NBC, pozivajući se na izvore upoznate sa sadržajem razgovora.

Prema navodima medija, Tramp je u telefonskom razgovoru poručio da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi obezbedio prekid neprijateljstava. Dodaje se da su se svi sagovornici složili da Ukrajina mora biti ravnopravni učesnik u procesu i sama odlučiti o eventualnim teritorijalnim ustupcima.

NBC ističe da su evropski lideri bili impresionirani stavom Trampa da će, u slučaju odbijanja Moskve da prihvati prekid vatre, Sjedinjene Države uvesti dodatne sankcije Rusiji.

Sastanak Trampa i Putina zakazan je za 15. avgust na Aljasci, a glavna tema razgovora biće postizanje mira u Ukrajini. Među mogućim predlozima, kako navodi NBC, razmatraju se razmena teritorija i odustajanje Kijeva od ulaska u NATO.

Kremlj je potvrdio datum i mesto susreta. Predsednički pomoćnik Jurij Ušakov objasnio je izbor Aljaske njenom geografskom blizinom Rusiji i najavio „aktivnu i intenzivnu razradu“ detalja sastanka u narednim danima.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692022/tramp-podrzava-evropu-po-jednom-pitanju-pre-sastanka-sa-putinom)

---

Tramp se saglasio sa Briselom i Londonom samo po jednom pitanju, da treba uspostaviti prekid ratnih dejstava. Baš me zanima (mada otprilike i znam) u čemu se sve nisu saglasili Tramp/Brisel-London.

Pored ulaska Ukrajine u NATO i razmene teritorija, verujem da će, ako mirovni proces uspe, Ukrajina jednog dana postati članica EU, slično mojoj rodnoj Austriji, koja je punopravna članica EU, ali ostaje neutralna i van NATO-a (jedna od tačaka na kojoj će Rusija gotovo sigurno insistirati u vezi Ukrajine). Što se Austrije tiče, povremeno se u javnosti vodi debata o pridruživanju NATO-u, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali većina građana i dalje podržava neutralnost.

Ukrajina iznela uslove za kraj rata: Članstvo u NATO više nije na stolu?!

14.08.2025.

Iako nije pozvana na sastanak Trampa i Putina na Aljasci, Ukrajina je formulisala pet ključnih zahteva koje namerava da brani u svakom budućem diplomatskom formatu. Neki od njih su za Moskvu apsolutno neprihvatljivi, ali Kijev smatra da su od vitalnog značaja za opstanak države. Pitanje članstva u NATO Kijev prvi put dovodi u pitanje!

Iako Ukrajina nije pozvana na sastanak u Aljasci, Kijev je jasno izneo pet ključnih zahteva za prekid neprijateljstava, prenosi Politiko. Pojedini zahtevi su apsolutno neprihvatljivi, pa se maksimalistički zahtevi mogu posmatrati kao polazna tačka za naknadnu “trgovinu”. Prvi i suštinski uslov je uspostavljanje trajnog prekida vatre pre bilo kakvih razgovora o teritorijalnim pitanjima. Ukrajina naglašava da neće prihvatiti ustupanje Donbasa ili bilo kog drugog dela svoje teritorije, jer bi to predstavljalo stratešku prednost za Rusiju i omogućilo joj da u budućnosti pokrene nove ofanzive. Kijev upozorava da bi povlačenje iz utvrđenih položaja značilo otvaranje puta ka Zaporožju, Dnjepropetrovsku i Harkovu, što bi direktno ugrozilo opstanak države. Rusija traži 4 sporne oblasti, koje su već deo njenog ustava. Prema tome, po ovoj tački nema slaganja Kijeva i Moskve.

Drugi zahtev odnosi se na obavezu Moskve da plati ratnu odštetu za uništenje i štetu prouzrokovanu tokom rata, koja se procenjuje na između 500 milijardi i jednog biliona dolara. Ukrajina insistira da zamrznuta ruska sredstva u Evropi, uključujući skoro 200 milijardi evra u Belgiji, moraju ostati blokirana sve dok se ova odšteta ne isplati. Dakle, ova tačka je neprihvatljiva za Moskvu. Ona sebe može da vidi jedino kao pobednicu rata, koja obnavlja nove zauzete oblasti.

Treći zahtev je povratak svih deportovanih ukrajinskih civila, a posebno, kako Kijev tvrdi, gotovo 20.000 dece odvedene u Rusiju, kao i razmena svih zarobljenika. Iako je do sada vraćen veliki broj ukrajinskih zarobljenika, Kijev je odbio da prihvati poslednju grupu od 1000 zarobljenika, pa ovaj zahtev iznenađuje. Naravno, humanitarno pitanje je nešto u čemu su makar i Kijevi i Moskva uspevali da se saglase, pa bi ova tačka mogla da se smatra rešivom.

Članstvo Ukrajine u NATO

Četvrti zahtev odnosi se na obezbeđivanje trajnih bezbednosnih garancija. Iako se članstvo u NATO-u smatralo povodom za rat, sada dolazi do obrta. Kijev pvi put javno navodi da je sada spreman da razmatra i druge oblike zaštite, što se može tumačiti kao popuštanje u odnosu na ranije stavove. Ovo je daleko najvažniji zahtev, odustajanje Ukrajine od NATO bi zaista bio korak ka miru.

Peti zahtev je odbacivanje svakog pokušaja da se Rusija ekonomski i politički rehabilituje pre nego što ispuni prethodne obaveze. Kijev upozorava da bi ukidanje sankcija ili obnova trgovine Moskvi dalo priliku da se vojno i ekonomski oporavi, što bi u budućnosti omogućilo novu agresiju. Ruska ekonomija se fleksibilno prilagodila novim uslovima, ali bi skidanje dela sankcija značilo ruskoj privredi. Gotovo 10 godina Moskva uspešno odoleva nezabeleženim sankcijama, pa ovo pitanje ne mora biti ključno.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/ukrajina-iznela-uslove-za-kraj-rata-clanstvo-u-nato-vise-nije-na-stolu/)

Makron tvrdi da je Tramp obećao Evropljanima garancije za Ukrajinu

14.08.2025.

Pariz - Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je američki predsednik Donald Tramp u sredu poručio evropskim liderima da su Sjedinjene Američke Države i drugi saveznici spremni da učestvuju u davanju bezbednosnih garancija Ukrajini, kako bi se okončao rat Rusije protiv Ukrajine.

Makron je rekao da je Tramp, tokom razgovora sa evropskim liderima i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, jasno isključio mogućnost da Kijev postane član NATO saveza, što je jedna od glavnih prepreka svakom mirovnom sporazumu sa Rusijom, prenosi Rojters.

Makron, koji je na odmoru na jugu Francuske, rekao je to u sredu novinarima u svojoj letnjoj rezidenciji.

Evropski lideri i Zelenski, održali su juče video konferenciju sa predsednikom SAD.

Tokom sastanka oni su pokušali da utiču na američkog predsednika uoči susreta sa Putinom, koji će biti održan u petak u Enkoridžu na Aljasci, navela je agencija.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692063/makron-tvrdi-da-je-tramp-obecao-evropljanima-garancije-za-ukrajinu)

Još kao klinca me nerviralo u SF seriji Zvezdane staze kada se sa broda Enterprise na neobičnu i potencijalno opasnu planetu ili svemirski brod teleportuju istovremeno kapetan broda Enterprise James Kirk, prvi oficir i glavni naučni oficir Spock i glavni lekar Leonard McCoy. Pitao sam se često, ko je u stvari ostao na brodu od "bitnih" članova posade?

Tako i sada na pregovorima SAD-Rusija na Aljasci u Enkoridžu.

Delegaciju Rusije čine:

Vladimir Putin
Sergej Lavrov
Andrej Belousov
Jurij Ušakov
Anton Siluanov
Kiril Dmitrijev

Vjačeslav Volodin tog dana leti za Pjongjang. Teško se može zapamtiti kada se ovako "ispraznila" Moskva od najviših funkcionera države makar na pola dana. Ja baš nešto ne pamtim. A ko ostaje u Moskvi?
Ispada da pored V. Gerasimova samo još jedan aktivni državni savetnik Ruske Federacije 1. klase ostaje. Da stvar bude malo jasnija, pročitati pažljivo sledeće: ukazom predsednika Ruske Federacije od 1. februara 2005. godine br. 113, klasni čin aktivnog državnog savetnika Ruske Federacije, 1. klase, odgovara vojnom činu generala armije (admirala flote).

Dakle, pored Gerasimova, ko ostaje:

[attachment=1]

[attachment=2]

 ;) ;D

Moje mišljenje je da Ukrajina neće prihvatiti (pod pritiskom Nemaca i Engleza, ponovo) rezultate dogovora Trampa i Putina, tako da će se rat nastaviti. Možda će doći do pameti kada Rusi napreduju još oko 100 km na zapad, dakle za godinu - dve.

Posebno zbog toga što ništa u tom dogovoru prosto ne može da ide "na ruku" Ukrajini.

 :laugh: :laugh: :laugh: (Односи се на Кубовчев пост)

Вероватно ће бити тако ако ЕУ убеди Зеленског да стоји "до последњег" у његовој одбрани. Вероватно би рачунали да ће САД тада бити доведене пред свршен чин и да ће морати, хтели-не хтели да наставе да помажу Украјину. Колико је то објективно добро за све, тешко је рећи. Моје мишљење је да је бољи "лош" мир него "добар" рат...

@Kubovac

Pa idu na Aljasku ne bi da idu van države  ;D

Počeo sastanak Trampa i Putina FOTO/VIDEO

Sastanak predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina je i zvanično počeo.

Američki i ruski predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin stigli su u vojnu bazu Elmendorf-Ričardson na Aljasci gde je počeo sastanak dvojice lidera o situaciji u Ukrajini.

Tramp i Putin se rukovali; Počinje istorijski samit

Predsednik Sjedinjenih Američkih Sržava Donald Tramp i predsednik Ruske federacije Vladimir Putin doputovali su danas na Aljasku gde bi trebalo da održe sastanak o sukobu u Ukrajini, ali i ekonomskim odnosima dve zemlje.

Prvi je iz aviona izašao Tramp koji je na crvenom tepihu dočekao Putina, a zatim, su nakon kratkog i naizgled srdačnog razgovora stali na platformu kako bi pozirali prisutnim medijima.

Tokom poziranja Tramp je nekoliko puta tapšao rukama.

Zatim su se uputili ka vozilima koji ih prevoze do baze Elmendorf-Ričardson gde se održava sastanak.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/155124/sastanak-trampa-i-putina-najnovije-vesti/vest)

Putin i Tramp na Aljasci: značajan napredak, ali bez dogovora

Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp sastali su se danas na Aljasci. Glavne teme pregovora - pitanje Ukrajine i normalizacija odnosa Moskve i Vašingtona.

„Razgovori Putina i Trampa mogli bi da traju najmanje 6-7 sati“, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kako je najavljeno, prvo će Putin i Tramp razgovarati u četiri oka, zatim će se sastanak nastaviti u okviru radnog doručka na kojem će učestvovati i delegacije Rusije i SAD.

U sastavu ruske delegacije su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, ministar odbrane Andrej Belousov, ministar finansija Anton Siluanov i specijalni predstavnik predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev.

Posle sastanaka je predviđena zajednička konferencija za novinare, a ruska delegacija planira da odmah potom napusti Aljasku. Inače, kako bi uopšte bio omogućen sastanak na teritoriji SAD, Vašington je suspendovao niz anti-ruskih sankcija.

U potrazi za mirom

Natpis "U potrazi za mirom" nalazi se na transparentu na mestu gde će Putin i Tramp održati razgovore, prenose RIA Novosti. Slogan je bele boje na tamnoplavoj pozadini.

Vens: Molim se za mir uoči susreta Trampa i Putina

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dž. D. Vens poručio je da će se „moliti za mir“ uoči sastanka predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina na Aljasci.

Vens je u objavi na društvenoj mreži X izrazio zahvalnost Trampu na, kako je naveo, vođstvu u procesu dijaloga sa Moskvom.

– Zahvalan sam predsedniku Trampu na vođstvu danas, dok je otputovao na Aljasku da se sastane sa ruskim predsednikom Putinom. Molim se za mir u narednim danima – naveo je potpredsednik SAD.

Tramp sleteo u 20.15

Avion američkog predsednika Donalda Trampa sleteo je danas na Aljasku gde bi on trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

On je sleteo malo posle 20.15 časova po srednjeevropskom vremenu, ali još nije izašao iz aviona jer čeka da sleti avion sa predednikom Ruske federacije Vladimirom Putinom, piše Skaj njuz.

Na pisti je postavljen crveni tepih na kome bi dvojica predsednika trebalo da se pozdrave.

20.54 - Sleteo i Putin

Avion Tu-214 u kom je predsednik Rusije Vladimir Putin sleteo je na Aljasku gde se uskoro održava istorijski rusko-američki samit.

Rukovali se Putin i Tramp

Prvi je iz aviona izašao Tramp koji je na crvenom tepihu dočekao Putina, a zatim, su nakon kratkog i naizgled srdačnog razgovora stali na platformu kako bi pozirali prisutnim medijima.

Tokom poziranja Tramp je nekoliko puta tapšao rukama.

Zatim su se uputili ka vozilima koji ih prevoze do baze Elmendorf-Ričardson gde se održava sastanak.

"Zapadni mediji nalaze se u stanju koje se može opisati pometnjom, na ivici potpunog ludila: tri godine su govorili o izolaciji Rusije, a danas su videli crveni tepih kojim je ruski predsednik dočekan u SAD", prokomentarisala je Zaharova susret lidera dve države na Aljasci.
 

21.28 - Počeo sastanak

Američki i ruski predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin stigli su u vojnu bazu Elmendorf-Ričardson na Aljasci gde je počeo sastanak dvojice lidera o situaciji u Ukrajini.

Sastanak je prvobitno trebalo da se održi u formatu tet-a-tet uz prevodioce, ali je promenjeno i na njemu će biti i američki državni sekretar Mark Rubio, specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof, a sa druge strane ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i savetnik za spoljnu politiku Kremlja Jurij Ušakov.

Prema pisanju ruskih medija, sastanak je počeo i pre, tokom razgovora dvojice predsednika u Trampovoj limuzini "Zver" kojom su preveženi od aerodroma do baze.

Buketi za poginule sovjetske vojnike

Delegacija Rusije, koja je danas došla na razgovore sa američkom delegacijom na Aljasku, ponela je sa  bukete crvenih ruža, a pretpostavlja se da će ih ruski lider Vladimir Putin nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom položiti na grob sovjetskih pilota.

Pre nego što su članovi ruske delegacije ušli u svoja vozila, cveće je doneto u automobile, a ukupno je bilo oko deset buketa, javljaju RIA Novosti.

Agencija podseća da je pomoćnik ruskog predsednika za međunarodne poslove Jurij Ušakov rekao da se pored vojne baze Elmendorf-Ričardson, gde se održavaju pregovori, nalazi spomen-groblje gde je sahranjeno devet sovjetskih pilota, dva vojnika i dva civila koji su poginuli između 1942. i 1945. godine prevozeći avione iz SAD u Sovjetski Savez.

Sastanak protiče uspešno

Zapadni mediji vide znake da sastanak Putina i Trampa protiče uspešno.

„Pregovori traju već više od sat i po, i to može imati značaja. Ranije ove nedelje Tramp je izjavio novinarima da će za nekoliko minuta saznati da li je Putin zaista zainteresovan za postizanje mira. Takođe je rekao da će ‘otići’ ako sve krene naopako“, piše Sky News.

Sadržaj razgovora

Pregovori su počeli u 11:26 i održani u formatu „tri na tri“. Pored Putina, rusku delegaciju činili su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i savetnik Jurij Ušakov. Uz Trampa su bili državni sekretar Marko Rubio i specijalni predsednički izaslanik Stiv Vitkof.

Sastanak je trajao dva sata i 45 minuta. Iako je bio predviđen radni doručak delegacija, on je otkazan, što je izazvalo dodatno interesovanje za ishod susreta. Prema izvorima, pored ukrajinskog pitanja, značajna pažnja posvećena je i budućnosti sporazuma o kontroli naoružanja, uključujući Novi START.

Poruke Putina i Trampa

Putin je izjavio da je sa američkim kolegom uspostavio „veoma dobar poslovni i odnos poverenja“, naglasivši da Rusija želi sigurnost za Ukrajinu i da se tragedija mora okončati. „Imam sve razloge da verujem da krenuvši ovim putem možemo postići – i što pre to bolje – kraj sukoba u Ukrajini“, poručio je ruski lider.

On je podsetio da su odnosi Moskve i Vašingtona pali na najniži nivo od Hladnog rata, ali istakao da je „neophodno okrenuti novi list“. Na kraju konferencije za novinare, Putin je, na engleskom jeziku, predložio da se sledeći sastanak održi u Moskvi. „Sledeći put u Moskvi?“, upitao je, na šta je Tramp odgovorio da je to moguće, ali je priznao da bi takav potez izazvao kritike u SAD.

Tramp je razgovore opisao kao „izuzetno produktivne“, istakavši da je postignut značajan napredak, ali da sporazuma još nema. „Zaista smo postigli veliki napredak. Nismo se sasvim složili oko nekoliko važnih stvari, ali smo postigli izvesan pomak. Dakle, nema dogovora, još nema dogovora“, rekao je Tramp.

U intervjuu za „Foks njuz“, američki predsednik susret je ocenio sa „10 od 10“ i najavio da će rezultate razgovora izložiti ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i evropskim saveznicima, uz obećanje da će o procesu informisati i NATO partnere.

Istorijski kontekst

Poslednji veliki samit Putina i Trampa održan je u julu 2018. u Helsinkiju. Kasnije su imali samo kratke susrete na samitima G20 u Argentini i Osaki. U junu 2021. Putin se sastao sa tadašnjim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Ženevi. Stoga je sastanak u Ankoridžu prvi veliki bilateralni susret lidera Rusije i Sjedinjenih Država u poslednjih šest godina, ali i prvi od početka ukrajinskog sukoba.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692282/putin-i-tramp-na-aljasci-znacajan-napredak-ali-bez-dogovora)

Samit na Aljasci: nema prekida vatre, nema dogovora

Američki predsednik Donald Tramp i njegov ruski kolega Vladimir Putin napustili su Aljasku bez postizanja dogovora o prekidu vatre u Ukrajini.

Posle gotovo trosatnog sastanka, lideri su dali zajedničku izjavu medijima pre nego što su otišli bez odgovaranja na pitanja.

Tri dopisnika BBC-a koji su u Enkoridžu na samitu procenjuju šta to znači za američke i ruske lidere, kao i šta će se sledeće dogoditi u ratu u Ukrajini.

Sastanak narušava Trampovu reputaciju kao postizača dogovora

“Nema dogovora dok ga nema”, rekao je Donald Tramp na početku svojih govora nakon samita u Enkoridžu.

Bio je to zaobilazan način priznanja da posle nekoliko sati razgovora nema dogovora. Nema prekida vatre. Ništa opipljivo za izvestiti.

Predsednik je rekao da su on i Vladimir Putin postigli “neki veliki napredak”, ali s malo detalja o tome šta bi to moglo biti, to je prepušteno mašti sveta.

“Nismo stigli tamo”, rekao je kasnije, pre nego što je izašao iz sobe bez odgovaranja na pitanja stotina okupljenih novinara.

Tramp je prešao dug put samo da bi proizveo takve hirove, čak i ako američki evropski saveznici i ukrajinski zvaničnici mogu biti smireni što nije ponudio jednostrane ustupke ili sporazume koji bi mogli da potkopaju buduće pregovore.

Za čoveka koji voli da se predstavlja kao mirotvorac i postizač dogovora, čini se da Tramp neće napustiti Aljasku ni sa jednim.

Takođe nema naznaka da će se uskoro održati budući samit na kojem će učestvovati ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, uprkos Putinovoj šali o njihovom sledećem sastanku u stilu “sledeći put u Moskvi”.

Iako je Tramp imao manji ulog tokom ovih pregovora od Ukrajine ili Rusije, to će ipak narušiti njegov domaći i međunarodni ugled nakon ranijih obećanja da ovaj sastanak ima samo 25 odsto šanse za neuspeh.

Štaviše, predsednik je morao da pretrpi očito poniženje ćuteći dok je Putin započeo konferenciju za novinare koja to nije bila s opsežnim uvodnim govorima. Bila je to značajna razlika od uobičajene rutine u Ovalnoj kancelariji, kada američki predsednik obično drži sud dok njegove strane kolege posmatraju bez komentara.

Iako je Aljaska američka teritorija, Putin se činio više kod kuće u onome što njegovi zvaničnici vole da napomenu da je nekada bila “Ruska Amerika” pre njene prodaje SAD-u u 19. veku. To bi moglo da iritira američkog predsednika u nadolazećim danima, kao i medijsko izveštavanje koje će ovaj samit predstaviti kao neuspeh.

Veliko pitanje sada – jedan novinar nije mogao da ga postavi u petak – jeste: hoće li se Tramp odlučiti da nametne svoje toliko “reklamirane” nove sankcije Rusiji kao kaznu?

Predsednik je to delimično objasnio u prijateljskom intervjuu za “Foks njuz” pre odlaska, rekavši da će razmotriti takav potez “možda za dve, tri sedmice”. Ali, s obzirom na to da je predsednik obećao “teške posledice” ako Rusija ne krene prema prekidu vatre, takav neodređen odgovor mogao bi da izazove više pitanja nego što će dati odgovora.

Putin dobio svoj trenutak u centru pažnje sveta

Kada “konferencija za novinare” nije konferencija za novinare? Kada nema pitanja.

U dvorani je bilo opipljivo iznenađenje kada su predsednici Putin i Tramp napustili govornicu čim su dali svoje izjave – bez ikakvih pitanja.

Članovi ruske delegacije takođe su brzo napustili dvoranu bez odgovora na bilo koje pitanje koje su im novinari dovikivali.

Jasni znaci da kada je reč o ratu u Ukrajini, Putin i Tramp i dalje imaju veliku razliku u mišljenjima.

Donald Tramp insistira na prekidu vatre sa Rusijom. Vladimir Putin mu ga nije dao.

Ranije tokom dana vladala je sasvim drugačija atmosfera. Predsednik Tramp je prostro crveni tepih za Vladimira Putina, tretirajući vođu Kremlja kao počasnog gosta.

Danas je ruski predsednik dobio svoj trenutak u centru pažnje geopolitičkih događaja, deleći binu sa vođom najmoćnije zemlje sveta.

Ali, kako će Tramp reagovati na ono što se dogodilo? Još uvek nije uspeo da uveri Putina da okonča sukob u Ukrajini.

Ranije je pretio oštrijim pristupom Rusiji, sa ultimatumima, rokovima i upozorenjima o dodatnim sankcijama ako Moskva ignoriše pozive na prekid vatre.

Nije ih ispunio.

Hoće li?

Uzdah olakšanja zbog Ukrajine, ali strah za ono što sledi

Ono što se upravo dogodilo u Enkoridžu mnogima može delovati antiklimaktično, ali u Kijevu će se čuti uzdasi olakšanja što nije objavljen nikakav “sporazum” koji bi Ukrajinu koštao teritorija.

Ukrajinski narod će takođe znati da su svi njihovi ključni sporazumi s Rusijom na kraju prekršeni, pa čak i da je jedan objavljen ovde u Enkoridžu.

Ukrajince će, međutim, uznemiriti činjenica da je Putin na zajedničkom pojavljivanju pred medijima ponovo govorio o “korenskim uzrocima” sukoba i rekao da će samo njihovo uklanjanje dovesti do trajnog mira.

Prevedeno sa političkog jezika, to znači da je i dalje odlučan da sledi izvorni cilj svoje “specijalne vojne operacije” a to je demontiranje Ukrajine kao nezavisne države. Tri i po godine zapadnih napora nisu uspele da ga nateraju da promeni mišljenje, a to sada uključuje i samit na Aljasci.

Neizvesnost koja traje nakon sastanka takođe je zabrinjavajuća. Šta će se sledeće dogoditi? Hoće li se ruski napadi nastaviti nesmanjenom žestinom?

Poslednjih nekoliko meseci svedočili smo nizu zapadnih rokova koji su dolazili i prolazili bez posedica, kao i pretnji koje nikad nisu ispunjene. Ukrajinci to vide kao poziv Putinu da nastavi sa napadima. Moguće je da će na isti način videti i očiti nedostatak napretka postignutog u Enkoridžu, navodi “BBC“.

Izvor (https://www.vesti-online.com/samit-na-aljasci-nema-prekida-vatre-nema-dogovora/)

Američki lovci F-22 ispratili Putina nakon poletanja sa Aljaske

Američki borbeni avioni ispratili su avion predsednika Rusije Vladimira Putina nakon sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, saopštila je pres-služba Kremlja.

„Lovci F-22 pratili su avion ruskog predsednika na putu od Aljaske do Rusije“, navodi se u saopštenju.

Video možete pogledati OVDE (https://lat.sputnikportal.rs/20250816/americki-lovci-f-22-ispratili-putina-nakon-poletanja-sa-aljaske-video-1189005234.html).

Na Aljasci je 15. avgusta održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa. Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu.

Razgovori u užem formatu „tri sa tri“ trajali su dva sata i 45 minuta. Sa ruske strane sastanku su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. SAD su predstavljali državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik američkog predsednika Stiven Vitkof.

Izvor (https://www.vesti-online.com/americki-lovci-f-22-ispratili-putina-nakon-poletanja-sa-aljaske-video/)

Novi pokret? MRAGA (Make Russia and America Great Again)!  :super :super

[attachment=1]

Sastanak na Aljasci - pogled iz pera Dmitrija Medvedeva

Prvi rezultati:

1. Vraćen je punopravni mehanizam za sastanke između Rusije i SAD na najvišem nivou. Mirno, bez ultimatuma i pretnji.

2. Predsednik Rusije je lično i detaljno predstavio predsedniku SAD naše uslove za okončanje sukoba u Ukrajini.

3. Kao rezultat skoro tročasovnog razgovora, šef Bele kuće je odbio da eskalira pritisak na Rusiju. Barem za sada.

4. Važno: sastanak je dokazao da su pregovori mogući bez preduslova i istovremeno sa nastavkom specijalne vojne operacije.

5. Glavno: obe strane su direktno prebacile odgovornost za postizanje budućih rezultata u pregovorima o okončanju neprijateljstava na Kijev i Evropu.


Izvor (https://x.com/BDooher/status/1956757894885470549)

Zapadni mediji: Zelenski odbio ponudu Trampa da ustupi celu teritoriju DNR Rusiji

Vladimir Zelenski je u razgovoru sa američkim liderom Donaldom Trampom odbio ponudu da ustupi celu teritoriju DNR u zamenu za zamrzavanje neprijateljstava duž linije fronta, prenosi “Rojters”, pozivajući se na obavešteni izvor.

Prema objavi, Tramp je rekao Zelenskom da je ruski lider navodno ponudio da zamrzne veći deo linije fronta ako Kijev ustupi celu teritoriju DNR, ali je Zelenski odbio taj zahtev.

Prethodno, Njujork tajms je objavio da je Tramp nakon jučerašnjeg sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom rekao liderima EU da bi priznanje Donbasa kao ruskog od strane Kijeva moglo pomoći brzom postizanju mirovnog sporazuma.

Ranije je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, objavio da su evropski lideri pozvani da prisustvuju sastanku između Vladimira Zelenskog i predsednika SAD Donalda Trampa u Beloj kući u ponedeljak.

Na Aljasci je 15. avgusta održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa. Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu. Razgovori u užem formatu “tri sa tri” trajali su dva sata i 45 minuta. Sa ruske strane sastanku su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. SAD su predstavljali državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik američkog predsednika Stiven Vitkof.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u martu rekao da vlasti u Kijevu ne predstavljaju interese ogromnog dela ukrajinskog stanovništva i da su Krim, Donbas i Novorusija davno zatvorena pitanja, a rezultati referenduma tamo su već odraženi u Ustavu Rusije.

Izvor (https://www.vesti-online.com/zapadni-mediji-zelenski-odbio-ponudu-trampa-da-ustupi-celu-teritoriju-dnr-rusiji/)

Preokret: Putin prihvatio

Ruski predsednik Vladimir Putin složio se u petak tokom sastanka sa američkim liderom Donaldom Trampom na Aljasci da SAD daju Ukrajini “snažne bezbednosne garancije” u okviru potencijalnog mirovnog sporazuma, izjavio je visoki američki izaslanik Stiv Vitkof.

On je za Si-En-En izjavio da je to veliki preokret i opisao bezbednosne garancije kao zaštitu od dalje ruske invazije, nalik članu 5 Ugovora o NATO prema kojem je napad na jednu članicu Alijanse napad na sve. Vitkof je dodao da je ta klauzula način da se zaobiđe insistiranje Rusije da Ukrajina nikada neće moći da bude primljena u NATO.

"Postigli smo sporazum da SAD i druge evropske zemlje mogu da ponude bezbednosne garancije nalik onima koje pruža član 5", istakao je zvaničnik, dodajući da je to prvi put da je ruski predsednik pristao na tako nešto.

On je ukazao da je Putin rekao da je crvena linija prijem Ukrajine u NATO, tako da je o tome razgovarano pod pretpostavkom da Ukrajinci mogu to da prihvate i žive sa tim, pa je onda postignut ustupak prema kojem bi SAD pružile bezbednosne garancije. Vitkof je dodao da je Putin u sklopu potencijalnog mirovnog sporazuma takođe pristao na pravni okvir prema kojem Rusija neće ići na bilo koju drugu teritoriju u Ukrajini ili bilo gde u Evropi.

Prema rečima Vitkofa, Putin je tokom samita sa Trampom na Aljasci učinio i ustupke u vezi sa ruskim zahtevom o razmeni ukrajinskih teritorija. Američki zvaničnik nije želeo da navede detalje, ali je sugerisao da Kremlj sada smatra da do "razmene teritorija" treba da dođe duž aktuelnih linija fronta, a ne duž administrativnih granica bar nekih od pet regiona na koje Putin već dugo ima pretenzije.

"Rusi su načinili neke ustupke za pregovaračkim stolom u vezi sa svih pet tih regiona", kazao je Vitkof, dodajući da će to pitanje biti razmatrano sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom njegove sutrašnje posete Ovalnom kabinetu Bele kuće. Vitkof je izrazio nadu da će tada biti donete neke odluke. On je dodao da ruski stav predstavlja promenu u odnosu na ranije razgovore, ali da to još nije dovoljno za puni mirovni sporazum.

"To jeste značajno, ali nije dovoljno. Poenta je u tome da smo počeli da vidimo izvesnu umerenost u načinu njihovog načina razmišljanja o postizanju konačnog mirovnog dogovora", istakao je Vitkof. On je ukazao da je tokom samita u petak načinjen značajan napredak koji je naveo predsednika Trampa da napusti zalaganje za trenutno primirje i umesto toga radi na unapređenju šireg mirovnog sporazuma.

Vitkof je dodao da je na tom sastanku postignut veliki napredak u vezi i sa ostalim elementima neophodnim za mirovni dogovor.

"Nastojimo da izdejstvujemo mirovni sporazum kojim bi borbe trajno bile zaustavljene veoma brzo, a to bilo brže nego primirje", ukazao je zvaničnik. Prema rečima Vitkofa, ruska strana je otišla dalje u ublažavanju svojih stavova nego prilikom ranijih pregovora.

"Prvi put vidimo veće prilagođavanje nego ranije, svakako više nego tokom prethodne američke administracije", ukazao je Vitkov, zaključivši da je to ohrabrujuće i da sada mora da se pođe od toga kako bi se postigao sporazum za Ukrajinu.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/155691/putin-prihvatio-da-sad-daju-ukrajini-snazne-bezbednosne-garancije/vest)

Velika Britanija SAD: Ukrajina mora imati čvrste bezbednosne garancije

18.08.2025.

Velika Britanija pozdravlja spremnost SAD da ponude bezbednosne garancije Ukrajini kako bi se omogućio kraj sukoba u toj zemlji.

“Pozdravljamo izjavu SAD o bezbednosnim garancijama u stilu Člana pet, koje pružaju značajnu bezbednost Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma”, rekao je portparol Dauning strita, prenosi Si-En-En.

Član 5 povelje NATO-a propisuje da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve i predviđa kolektivni odgovor.

“Ukrajina mora imati čvrste bezbednosne garancije i mi smo uvek bili jasni u vezi sa važnošću podrške SAD tim bezbednosnim garancijama”, rekao je portparol.

Prema njegovim rečima, sastanak američkog lidera Donalda Trampa sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom "podvukao je odlučnost predsednika Trampa da se okonča ovaj rat, da se otvori put ka vitalnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu".

Kako je ocenio, današnji sastanak u Vašingtonu će "unaprediti te izglede".

“Predsednik Putin nikada nije bio ozbiljan po pitanju mira. Dok ne prestane sa svojim varvarskim napadom, mi ćemo nastaviti da zatežemo šrafove na njegovoj ratnoj mašineriji”, istakao je portparol britanske vlade.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692662/velika-britanija-sad-ukrajina-mora-imati-cvrste-bezbednosne-garancije)

O čemu će pregovarati evropski lideri u Vašingtonu

18.08.2025.

Berlin - Evropski lideri, koji će danas u Vašingtonu učestvovati u razgovorima o Ukrajini, pokušaće da razgovaraju o ulozi koju Sjedinjene Američke Države mogu da imaju u davanju bezbednosnih garancija za zaštitu Ukrajine nakon bilo kakvog sporazuma sa Rusijom, saopštio je portparol nemačke vlade.

"Takođe smo videli signale iz Sjedinjenih Američkih Država da je možda bilo ustupaka ili obećanja sa američke strane (…) Naravno, to najpre mora da se konkretizuje i proveri na današnjim razgovorima", rekao je portparol na redovnoj konferenciji za novinare nemačke vlade, prenosi Rojters.

Evropski lideri - nemački kancelar Fridrih Merc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik Finske Aleksandar Stub, kao i generalni sekretar NATO Mark Rute, pridružiće se predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom na sastanku sa Donaldom Trampom u Vašingtonu nastojeći da ojačaju Zelenskog dok Tramp bude vršio pritisak na Ukrajinu da prihvati brz mirovni sporazum sa Rusijom, navodi agencija, a prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692640/o-cemu-ce-pregovarati-evropski-lideri-u-vasingtonu)

Читајући информације и припремама за данашњи састанка Трампа са Зеленским и лидерима европских земаља из тзв. Колаиције вољних стекао сам утисак да Зеленски и европљани уствар не знају шта хоће, шта могу, а шта неће. Очугледно је да све зависи од става САД. Узрок рата је политика НАТО, а то значи САД, усмерена на проширење, укључујући и Украјину. Иницијална каписла за овај рат је била одлука САД да подрђе државни удар у Украјини 2014. године.

Iz onog šta Merc govori, se može ustanoviti, da je:
1. Tramp samo pijun odnosno zvućnik, koji dostiže Putina,
2. "poseta" EU/Zelenske delegacije u stvari očitavanje lekcije Trampu,
3. ova delegacija ona, koja će Trampa "resetovati" i staviti ga na oćekivana podešenja.

E ako je tako, onda je Tramp uistinu puslica od pudle a ne predsednik države, sa najvećim utjecajem na svetu (hteli to ili ne).

Ја бих, на пример, изјаву немачког министра иностраних послова тумачио другачије. Тумачио бих као мало попуштање према Трампу..

Ево те изјаве:"Трамп је фокусиран на постизање „општег споразума“ о Украјини, то је прилика коју треба подржати, — шеф немачког Министарства спољних послова Јохан Вадефул."

Gledam na posjetu lidera EU, tj. odlazak na noge Trump-u kao koaliciju očajnih, grebu se za ostatke resursa, pokušavajući glumiti autoritet, a u toj političkoj zalagaonici zalažu Zelenskog ucjenama da mora nastaviti rat, vršeći pritisak na USA da i oni nešto dobiju poslije USA-Rusija deal-a. Instalirani poslušnici, tvz. lideri EU sve su radili da smanje neovisnost EU kroz konkurentnost proizvoda u kojima, kako znamo, troškovi energije imaju značajni utjecaj. Sama Ursula Van Der Lajen, predstavlja ostale zemlje EU, npr. Litvu, Cipar, .. odnosno ne predstavlja nikoga, već je tamo da popuni broj, odnosno popravi utisak kojeg pred USA i nema. Od ozbiljne snage, EU se konvertirala u glumatanje. Od svih investicija koje može ponuditi na svom teritoriju, EU će biti konkurentna u rasprodaji svoje tradicije i nekretnina istočnim investitorima.

Ukrajina napala na ruske objekte

Teroristički napad na naftovod „Družba“ i pokušaji udara na atomsku elektranu u Smoljensku i Krimski most jasna su poruka Ukrajine i njenih evropskih saveznika da ne žele kolosek pregovora koji su ponudili Putin i Tramp, ali je i činjenica da neće lako uspeti da taj kolosek suspenduju, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

Dok su sve oči uprte u Vašington u iščekivanju susreta Donalda Trampa sa liderima Evropske unije i šefom režima u Ukrajini Vladimirom Zelenskim, nakon susreta Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina, vojni napadi Ukrajine se pojačavaju.

Dela govore više od reči

Osujećen je pokušaj napada Krimski most, presečen je naftovod „Družba“ zbog čega je Mađarska ostala bez gasa a pokušan je i napad dronom na smoljensku atomsku elektrana.

Na pitanje da li je ovo poruka iz Ukrajine i kakva i kome sagovornici Sputnjika profesor dr Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Milan Jolović Legenda, bivši komandant elitne jedinice Vojske Republike Srpske, kažu da je jasno da nije slučajno izbrano da se ovi ukrajinski napadi izvrše baš danas, ali da dijalog Rusije i Amerike zbog ovog neće stati.

Petrović ocenjuje da Ukrajina sa svojim evropskim saveznicima želi na ovaj način da poruči da im pregovori ne odgovaraju, bar ne format koji je postavljen.

„Mi smo daleko od bilo kakvog dogovora što set tiče Ukrajine i Rusije ali Ukrajina želi da pošalje poruku da kolosek pregovora između Trampa i Putina njima ne odgovara,“ smatra on.

Petrović dodaje da je ovo samoubilačka poruka koja je stigla iz Ukrajine i koja znači nastavak sukoba u kome Rusija ima velike šanse da dobije mnogo više.

„EU i Ukrajini smetaju temelji pregovora koje su udarili Tramp i Putin i oni žele da zaoštravanjem sukoba radikalizuju Zelenskog. Inače, nevezano od svega toga Ukrajina je osuđena na poraz i ovo su očajnički pokušaji radikalizacija sukoba,“ ističe Petrović.

Jolović podseća da je i pre dolaska Trampa na vlast i kasnije i pre istorijskog sastanka na Aljasci govorio da od mira neće biti ništa zato što su neoliberalni deo sveta, posebno Brisel, ovaj sukob projektovali da traje na duge staze.

Opstrukcija neće uspeti

„Mi vidimo da je ovo projekat sada velike Britanije, Nemačke i Francuske da Zelenski ni po koju cenu ne sme da pristane ni na kakav mir, kako oni kažu, nametnut od strane Rusije, što znači da će mnogo vremena proći dok ne dođe do nekog mira ili primirja,“ veruje naš sagovornik.

On strahuje da će pritisak duboke države i evropskih zagovornika rata vremenom imati uticaj na Trampa.

„Ovaj sukob na žalost neće stati skoro jer ovo je nešto što je deo Zapada projektovao do 2030. godine kada bi NATO pakt ali i Nemačka trebalo da se naoružaju, kako bi Nemačka bila najjača vojska u Evropi. EU i dalje naoružava i podstiče Ukrajinu da brani njihove istočne granice,“ primećuje Jolović.

Međutim, kako kaže, nezavisno od rešavanja ukrajinske krize Amerika i Rusija treba da grade svoje odnose a veruje da će tako i biti.

Izvor (https://www.vesti-online.com/ukrajina-napala-na-ruske-objekte/)

Tramp: na pomolu sporazum o Ukrajini, sledi trilateralni sastanak sa Rusijom

Vašington – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarao je u Vašingtonu sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim i vodećim evropskim zvaničnicima o mogućim putevima ka okončanju rata u Ukrajini. Otvoreni deo sastanka trajao je manje od pola sata, a u diskusijama su učestvovali generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, finski predsednik Aleksandar Štub i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Tramp je u uvodnim rečima ocenio da je „dan bio veoma uspešan" i da su vođene „važne diskusije dok svi radimo na zajedničkom cilju – zaustavljanju ubistava i okončanju rata u Ukrajini". On je najavio da nakon konsultacija sa evropskim liderima i Zelenskim očekuje postizanje sporazuma koji će otvoriti put za trilateralni sastanak sa Rusijom.

„Čini mi se da će Putin i Zelenski moći da se dogovore oko nečega u vezi sa mirnim rešenjem. Na stolu je i mogućnost 'razmene teritorija', uzimajući u obzir trenutnu liniju kontakta", istakao je Tramp, dodajući da su izgledi za rešenje konflikta realni u roku od „nedelju ili dve", ali da postoji i mogućnost da dogovor ne bude postignut.

Američki predsednik naglasio je da će u okviru razgovora biti razmatrana i pitanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu, na čemu insistiraju i evropski partneri.

Zelenski: „Pregovori veoma dobri"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je pregovore sa Trampom „veoma dobrim" i potvrdio da će se o teritorijalnim pitanjima razgovarati na predstojećem trilateralnom sastanku. On je istakao da Sjedinjene Države šalju signale spremnosti da pruže bezbednosne garancije Ukrajini.

Evropski zvaničnici: Podrška miru i garancijama
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da je „u poslednje dve nedelje postignut veći napredak nego u prethodne tri godine", dok je nemački kancelar Fridrih Merc naglasio da predstoje „teški pregovori" i da je neophodno nastaviti sa pritiskom na Moskvu.

Britanski premijer Kir Starmer naglasio je da bezbednost Ukrajine mora biti osigurana na način sličan članu 5 Povelje NATO-a, jer se „sukob tiče ne samo Kijeva, već i Brisela i Londona". Sličan stav izneo je i francuski predsednik Emanuel Makron, ističući da je trilateralni sastanak ključan, ali i da bi Evropa trebalo da bude direktno uključena u dalje razgovore.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će „Brisel raditi sa Vašingtonom kako bi se postigao pravedan i trajan mir", dok je italijanska premijerka Đorđa Meloni naglasila da je jedinstvo evropskih partnera ključno i da se zemlje mogu osloniti na Italiju.

Sledeći koraci

Tramp je najavio da će nakon završetka zvaničnih konsultacija održati „manju diskusiju" u Ovalnom kabinetu, što ranije nije bilo planirano. Na javnom delu sastanka nije odgovarao na pitanja novinara.

Prema očekivanjima, sledeći korak u procesu biće trilateralni sastanak SAD, Ukrajine i Rusije, koji bi mogao da odredi dalji tok mirovnog procesa.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692709/tramp-na-pomolu-sporazum-o-ukrajini-sledi-trilateralni-sastanak-sa-rusijom)

Tramp zvao Putina

Telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa održan je u ponedeljak uveče, saopštio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov.

„Pre pola sata, na inicijativu američkog predsednika, održan je telefonski razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina“, rekao je Ušakov novinarima.

Ušakov je istakao da je razgovor dvojice predsednika bio otvoren i konstruktivan.
Prema njegovim rečima, ruski predsednik zahvalio je američkom kolegi na napretku postignutom tokom samita na Aljasci o rešavanju ukrajinskog sukoba.

„Naš predsednik je toplo zahvalio svom američkom kolegi na gostoprimstvu, dobroj organizaciji samita na Aljasci i napretku postignutom tokom sastanka ka mirovnom rešavanju ukrajinske krize“, rekao je Ušakov.

On je dodao da je predsednik SAD, sa svoje strane, obavestio ruskog lidera o pregovorima koji su upravo završeni u Beloj kući sa Vladimirom Zelenskim i liderima niza evropskih zemalja.

Ušakov je napomenuo da je Putin istakao važnost napora koje je preduzeo lično Donald Tramp u pronalaženju dugoročnog rešenje u Ukrajini.

On je dodao da su Putin i Tramp podržali nastavak direktnih pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine.

„U vezi sa tim, posebno je razmatrana ideja da bi trebalo proučiti mogućnost podizanja nivoa predstavnika ukrajinske i ruske strane, odnosno onih predstavnika koji učestvuju u pomenutim direktnim pregovorima“, naglasio je Ušakov.

Predsednici su se složili da nastave da kontaktiraju po ukrajinskom i drugim međunarodnim i bilateralnim pitanjima, rekao je diplomata.

„Razgovor je trajao oko 40 minuta“, dodao je diplomata.

U Vašingtonu je u ponedeljak održan sastanak američkog predsednika Donalda Trampa sa evropskim liderima, generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i Vladimirom Zelenskim. Tramp je tokom pregovora više puta ponovio da će nakon završetka sastanka pozvati telefonom predsednika Rusije Vladimira Putina.

Izvor (https://www.vesti-online.com/tramp-zvao-putina/)

Blumberg: Prvo garancije za Ukrajinu, pa tek onda sastanak Putina i Zelenskog

19.08.2025.

Vašington - Američki i evropski zvaničnici će odmah raditi na pružanju čvrstih bezbednosnih garancija Ukrajini kako bi utrli put ka važnom sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, rekli su ljudi upoznati sa ovom temom, preneo je danas Blumberg.

Kako se navodi, garancije će se fokusirati na jačanje vojnih snaga i kapaciteta Ukrajine bez ikakvih ograničenja, poput broja trupa, rekli su izvori koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.

Cilj je da se izbegne da Rusija zahteva ograničenja veličine kijevske vojske kao deo budućeg sporazuma o okončanju rata, piše Blumberg i dodaje da je samit u Beloj kući između predsednika SAD Donalda Trampa, Zelenskog i evropskih lidera u ponedeljak pokazao jasniju posvećenost američke administracije da pomogne u garantovanju bezbednosti Ukrajine.

Paket bezbednosnih garancija bi se takođe nadovezao na rad takozvane "koalicije voljnih", evropske grupe koju predvode Velika Britanija i Francuska, i očekuje se da će u budućnosti uključivati multinacionalne snage, rekli su izvori, navevši da njegov format tek treba da bude definisan, prenosi Tanjug.

Lideri su na sastanku u ponedeljak pokazali široku podršku garancijama sličnim Članu 5, referenci na klauzulu o međusobnoj odbrani NATO-a i formuli koju je prvobitno predložila italijanska premijerka Đorđa Meloni, rekli su izvori, ali su upozorili da će njihove tačne detalje i ulogu SAD prvo morati da razrade zvaničnici.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/692769/blumberg-prvo-garancije-za-ukrajinu-pa-tek-onda-sastanak-putina-i-zelenskog)

Ukrajina bi trebala da pita Koaliciju voljnih čime će garantovati suverenitet Ukrajine jer vojnom silom to ne mogu - prosto, nemaju je u poređenju sa Rusijom. Šuplja priča!

Putin pozvao Zelenskog u Moskvu

Tokom telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom, ruski lider Vladimir Putin predložio je sastanak sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Moskvi, preneo je francuski BFMTV pozivajući se na AFP, koji se pozvao na dobro obaveštene anonimne izvore.

– Putin je pomenuo Moskvu” tokom ovog poziva u ponedeljak, javio je jedan izvor agenciji AFP. Ukrajinski predsednik, koji je u to vreme bio u Beloj kući zajedno s evropskim liderima, “odgovorio je ‘ne’ – prema istom izvoru.

Zelenski je juče posetio Belu kuću, gde se, zajedno s drugim evropskim liderima, sastao s američkim predsednikom Donaldom Trampom.

U Vašingtonu su takođe bili francuski predsednik Emanuel Makron, finski predsednik Aleksandar Stub, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, britanski premijer Kir Starmer, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kako nezvanično saznaju mediji, kao potencijalnu lokaciju sastanka Putina i Zelenskog Makron je predložio Ženevu, dok je Đorđa Meloni spomenula Rim. Zelenski i Tramp preferiraju Rim, posebno Vatikan, dok Putin naginje ka Ženevi.

Izvor (https://www.vesti-online.com/putin-pozvao-zelenskog-u-moskvu/)

Трампове кључне изјаве:

▪️Надам се да ће све успети са Путином, ако не, ситуација ће бити тешка;

▪️Надам се да ће Зеленски урадити оно што мора и показати флексибилност;

▪️Учлањење Украјине у НАТО је увек био табу за Русе;

▪️Украјина се није придружила НАТО-у, али ће добити безбедносне гаранције од Европе уз подршку Сједињених Држава;

▪️Француска, Немачка и Велика Британија желе да распореде трупе у Украјини као део безбедносних гаранција за Украјину - то неће створити проблеме са Русијом;

▪️Неће бити америчких трупа у Украјини, али Сједињене Државе могу да пруже ваздушну подршку;

▪️Европски лидери на састанку у Белој кући имали су разумевања за потребу територијалних уступака Украјини;

▪️Продаћемо оружје НАТО-у, које ће потом бити испоручено Украјини;

▪️Украјина ће добити много земље;

▪️Враћање Крима Украјини је немогуће.

Извор: ТК Военный Осведомитель

Mir koji samo što nije — Šta stoji iza Trampove mirovne kampanje?

20.08.2025.

Jedan od događaja koji su obeležili prethodni period na međunarodnoj sceni nesumnjivo je bio sastanak lidera Rusije i SAD na Aljasci koji je, po svemu sudeći, doveo do početka priprema za direktan susret Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, prvi kontakt ove vrste od početka rata.

Izuzetna medijska pažnja koju su ovi događaji privukli osigurala je eksploziju novih predviđanja i nepogrešivih insajderskih informacija o skorom završetku sukoba — samo što se ovi navodi ne pojavljuju u javnosti prvi put, daleko od toga. Stoga, pitanje koje se nameće jeste — da li će sve ovog puta biti drugačije?

Ekonomska osnova Trampove pozicije

Susret u Enkoridžu organizovan je u svetlu niza agresivnih koraka Vašingtona usmerenih na najveće uvoznike ruskih energenata i najznačajnije partnere Moskve na platformi bloka BRIKS — svega nekoliko dana pre susreta, Donald Tramp je još uvek pretio sekundarnim sankcijama, a situacija u Brazilu do 3. avgusta je eskalirala u masovne proameričke proteste usmerene protiv aktuelnih vlasti.

Uprkos tome, Trampova ekonomska ofanziva okončala se neuspehom — i Indija, i Kina, i Brazil oštro su osudili nove pritiske, poručujući da nemaju nameru da se povinuju zahtevima Vašingtona i na bilo koji način ograniče saradnju sa Rusijom.

Štaviše, Luiz Inasio Lula da Silva i Si Đinping su tokom razgovora održanog 12. avgusta dogovorili produbljivanje bilateralne saradnje sa ciljem “izgradnje pravednijeg svetskog poretka” oslobođenog jednopolarnosti i protekcionizma, a čak su i strateški rivali Indija i Kina za kraj meseca najavili pregovore o novim trgovinskim sporazumima, prvi put u poslednjih pet godina.

Implikacije

Zaokret od ekonomskog rata ka iznenadnom napretku ka miru za Donalda Trampa bi tako rešio nekoliko gorućih problema — na prvom mestu, omogućio bi mu da obustavi kampanju pritiska koja je do sada postigla efekat isključivo suprotan onome čemu se Vašington nadao. A, tu je i Nobelova nagrada za mir koju je američki lider odavno odlučio da dobije.

No, što se tiče stvarnih perspektiva okončanja sukoba, situacija na terenu ne pokazuje naznake skorih promena — nedavna saopštenja kako iz Evrope, tako i iz Vašingtona o budućoj mirovnoj misiji Zapada u Ukrajini, kao i NATO bezbednosnim garancijama za Kijev ukazuju na to da ključne interese Moskve niko i dalje ne planira da uzme u obzir.

I mada je vrlo verovatno da su u Enkoridžu zaista postignuti određeni dogovori, posebno u svetlu strateškog interesa Vašingtona da smanji stepen direktne uključenosti u sukob na teritoriji bivše Ukrajine, svi su izgledi da se oni tiču primarno bilateralnih odnosa Rusije i SAD, bez stvarnih perspektiva da doprinesu okončanju sukoba.

Izvor (https://tvfront.rs/naslovna-1/mir-koji-samo-sto-nije-sta-stoji-iza-trampove-mirovne-kampanje/)

Stub u Beloj kući nagovestio model “finlandizacije” za Ukrajinu

20.08.2025.

Na susretu u Beloj kući, gde su se okupili Donald Tramp, Vladimir Zelenski i vodeći evropski zvaničnici, jedan od, naizgled, sporednih učesnika ipak je privukao pažnju – finski predsednik Aleksandar Stub. Finac povukao istorijsku paralelu Ukrajine i Finske i možda upravo predvideo ono što čeka Ukrajinu, ukoliko očuva svoju državnost.

Iako se u prvom planu govorilo o američkim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i pripremi budućeg sastanka Putina i Zelenskog, u Finskoj se pojavilo tumačenje da je samo prisustvo njihovog predsednika u Vašingtonu znak mogućeg traženja kompromisa kroz model takozvane „finlandizacije“. To bi podrazumevalo da Ukrajina formalno ostane neutralna, da se odrekne članstva u vojnim blokovima, ali da zauzvrat dobije dugoročnu stabilnost i garancije opstanka kao države.

Sam Stub je svojim rečima otvorio kontroverzu. On je podsetio na istorijski primer iz 1944. godine, kada je Finska, posle neuspele avanture u savezništvu sa nacističkom Nemačkom i učešća u blokadi Lenjingrada, ostala bez podrške i bila primorana da zaključi separatni mir sa Sovjetskim Savezom. Usled toga je izgubila značajne teritorije, ali je stekla status neutralne zemlje, koji je trajao gotovo osam decenija. Tokom tog perioda Finska je, uprkos stalnoj blizini i vojnoj nadmoći Moskve, živela u miru i razvila jedan od najstabilnijih modela društva u Evropi. „Mi znamo kako to izgleda“, rekao je Stub, nagovestivši da bi i Ukrajina mogla krenuti sličnim putem – prihvatajući realnost na terenu, ali obezbeđujući budućnost svojih građana.

Rusija do 2021. nije ni tražila ništa više od Bajdena tokom neuspelog sastanak u Švajcarskoj. U međuvremenu, Finska je ušla u NATO, pa ne treba zaboraviti u šta će se Rusi upustiti ako se ne pronađe adekvatan mehanizam.

Slučajno ili ne – neutralnost je model koji funkcioniše

Stubove reči izazvale su oštre reakcije, jer su protumačene kao poziv Kijevu da se pomiri sa gubitkom dela teritorija. Iako je Stub kasnije ublažavao stavove, tvrdeći da je „pogrešno shvaćen“, ostaje činjenica da upravo Finska nosi jedinstveno iskustvo kako izgleda prihvatiti težak kompromis i dugoročno profitirati iz njega. Zato je njegovo prisustvo u Beloj kući, ma koliko izgledalo sporedno, u medijima prepoznato kao signal da se u zapadnim krugovima sve više razmišlja o neutralnoj Ukrajini kao jednom od mogućih ishoda mirovnih pregovora.

Makar da je i stav finskog predsednika pogrešno interpretiran, ostaje da je možda i nesvesno izneo model koji je praktično funkcionisao do 2014. godine. Uz pogodnosti koje je imala ruska armija na Krimu.

Izvor (https://tvfront.rs/vojne-vesti/stub-u-beloj-kuci-nagovestio-model-finlandizacije-za-ukrajinu/)

“Gardijan”: Tramp odustaje od mirovnih pregovora

Američki predsednik Donald Tramp trenutno ne planira da učestvuje u organizovanju bilateralnog sastanka između lidera Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, potvrdili su izvori u njegovoj administraciji.

Visoki zvaničnik Trampove administracije ocenio je za Gardijan da je situacija Trampov stav da sačeka i vidi da li bi mogao da bude zakazan sastanak Putina i Zelenskog.

Američki predsednik je rekao visokim savetnicima da će se trilateralni sastanak, na kome će i on učestvovati, održati nakon što se prvo sastanu lideri Rusije i Ukrajine, čime se povlači iz pregovora o okončanju rata u Ukrajini.

Trampov nedostatak volje da natera Putina i Zelenskog na sastanak dolazi nakon što je poslednjih dana priznao da je okončanje rata u Ukrajini teže nego što je očekivao.

Tramp je tokom predizborne kampanje prošle godine izjavljivao da može da okonča rat za 24 sata.

Izvor (https://www.vesti-online.com/gardijan-tramp-odustaje-od-mirovnih-pregovora/)

Lavrov: prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju

Prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon razgovora sa indijskim ministrom spoljnih poslova Subrahmanjamom Džajšankarom.

"Kao što pokazuju razgovori Zapada sa ukrajinskom stranom, svi ovi planovi su povezani, u suštini, sa pružanjem garancija kroz stranu vojnu intervenciju na nekom delu ukrajinske teritorije. I ja se iskreno nadam da oni koji smišljaju takve planove, ili jednostavno pokušavaju da privuku pažnju na sebe, ili se nadam da shvataju da će to biti apsolutno neprihvatljivo za Rusku Federaciju i za sve razumne političke snage u Evropi", naglasio je Lavrov, prenosi TASS.

On je dodao i da Moskva očekuje da će, kada i ako dođe do potpisivanja sporazuma o Ukrajini, biti rešeno pitanje legitimnosti potpisnika sa ukrajinske strane.

"Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta rekao da je spreman da se sastane, uključujući i sa (predsednikom Ukrajine Volodimirom) Zelenskim", rekao je Lavrov i dodao da sva pitanja ključna za pregovore moraju biti prethodno obrađena na nivou eksperata i ministara, čime bi se, kako je naveo "obezbedio čvrst oslonac za bilo kakav formalni susret između lidera ili potpisivanje sporazuma".

Prema njegovim rečima, legitimnost Zelenskog kao potpisnika skupa sporazuma je sporna, budući da mu je mandat, po službenoj proceduri, istekao u maju 2024. godine, a izbori nisu održani zbog ratnog stanja.

Lavrov je podsetio da Zelenski "još uvek nije ukinuo dekret od pre tri godine, kojim direktno zabranjuje pregovore" sa ruskim predsednikom.

Kako je naveo, navodna otvorenost Zelenskog za sastanak sa Putinom služi pre svega da izgleda konstruktivan, "dok zapravo maskira izbegavanje ozbiljnog i odgovornog rada na trajnom rešenju krize".

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/693161/lavrov-prisustvo-stranih-vojnih-snaga-na-ukrajinskoj-teritoriji-je-neprihvatljivo-za-rusiju)

Laičko pitanje: zna li Lavrov da na Ruskoj strani, u trenutnom napadu na teritorij druge države aktivno učestvuju oružane snage trećih država?

Još jedno laičko pitanje:
Činjenica je da je Medvedev, od početka napada na Ukrajinu crtač crvenih linija, zapravo drećom po cijeli svijet brzo brisivom bojom tako da njegove izjave i potezi imaju relativan značaj.

S druge strane Sergej Lavrov je jedan od najdugovječnijih ruskih međunarodnih ličnosti.
Klasični pregovarač, diplomatski čovijek, koliko znam od njega nikad ni službeno ali niti ono off rekord nisu dolazile neodmjerene izjave, medvedovkog tipa.
Zbog toga doživljavam da nije slučajno njegovo pojavljivanje u majici sa natpisom CCCP vezano za susret na Aljasci.
E sad kako sigurno nije tu majicu stavio jer nije imao ništa drugo, nekakva poruka je iza toga.
Možda laički interpretiram da to znaći da je krajnja intencija obnova vlasti i utjecaja iz doba SSSR-a ?
Znaći li to da je Ukrajina samo početak i da sve države koje su u to doba bile pod SSSRom trebaju očekivati slični scenario.
Na kraju krajeva nisu li nedavno u Ruskom parlamentu pokrenuli postupak proglašenja ništavnosti razdruživanja i time dati legalnost pretenzija nad bivšim državama?

Lavrov tvrdi da je Zelenski Trampu rekao "NE"

Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski na sastanku u Vašingtonu rekao je “ne” svim predlozima američkog kolege Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini, koje SAD smatraju neophodnim, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu TV kanalu NBSC.

Ruski diplomata je, pored toga, govoreći o rezultatima samita Rusija-SAD na Aljasci i povodom rešavanja ukrajinskog sukoba, istakao da je Rusija pristala da pokaže fleksibilnost po nizu pitanja koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.

– Predsednik Tramp je predložio nekoliko tačaka posle Enkoridža, u vezi kojih delimo isto mišljenje, a povodom nekih od njih smo se složili da pokažemo izvesnu fleksibilnost – rekao je Lavrov.

Ruski ministar je kazao i da sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog nije planiran, ali je ruski lider spreman da se sastane sa njim kada bude spremna agenda samita. Trenutno ona nije pripremljena.

Na Aljasci je 15. avgusta održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu. Razgovori u užem formatu “tri sa tri” trajali su dva sata i 45 minuta.

Sa ruske strane sastanku su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. SAD su predstavljali državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik američkog predsednika Stiven Vitkof.

Izvor (https://www.vesti-online.com/lavrov-tvrdi-da-je-zelenski-trampu-rekao-ne/)

Kinezi šalju vojnike u Ukrajinu?

Peking razmatra slanje svojih trupa u Ukrajinu kao deo mirovne misije, ali plan izaziva pomešane reakcije u Evropi zbog rizika od kineskog špijuniranja i mogućeg proruski nastrojenog stava.

Peking je spreman da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo mirovne misije, izveštava Velt am Zontag, pozivajući se na izvore, uz napomenu da je ova vest naišla na pomešane reakcije u Evropi, budući da će Kina to učiniti samo pod određenim uslovima.

U Briselu je plan Pekinga, kako se navodi, naišao na različite reakcije. S jedne strane, kaže se da bi uključivanje zemalja Globalnog Juga, poput Kine, moglo olakšati usvajanje raspoređivanja stranih trupa za nadgledanje mira. S druge strane, “postoji i rizik da će Kina prvenstveno želeti da špijunira u Ukrajini i da će, u slučaju sukoba, zauzeti jasno proruski stav umesto neutralnog”, rekao je visoko pozicionirani diplomata EU upoznat sa aktuelnim raspravama.

Pored toga, većina zemalja EU nije voljna da unapred da mandat UN-a potencijalnim mirovnim snagama iz različitih razloga. Italija, međutim, već nekoliko meseci energično insistira na tome, piše publikacija.

Zelenski odbacio pozive

Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbacio pozive ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za učešće Kine.

– Trebaće nam bezbednosne garancije samo od onih zemalja koje su spremne da nam pomognu – rekao je.

Peking, kako navodi publikacija, podržava Moskvu od početka rata u Ukrajini, kupujući naftu u vrednosti od milijardi dolara i isporučujući elektronske komponente za proizvodnju visokopreciznog oružja. Osim toga, dve zemlje održavaju partnerstvo koje opisuju kao “bezgranično”.

Prema Zapadu, bezbednosne garancije za Ukrajinu obuhvataju širok spektar, ne samo vojnu podršku u slučaju napada na zemlju, slično obavezi pružanja pomoći prema članu 5. NATO ugovora. To je vidljivo iz deklaracije G7 iz jula 2023. i “Zajedničkih bezbednosnih obaveza između EU i Ukrajine” iz jula 2024. godine.

Shodno tome, bezbednosne garancije uključuju i obuku ukrajinskih oružanih snaga, snabdevanje oružjem, pomoć u razvoju odbrambene industrije, obaveštajne podatke, sankcije, ekonomsku saradnju i postepeno pristupanje Ukrajine EU, piše publikacija.

“Više od dugoročnih vojnih garancija u slučaju napada – gde Ukrajina čini prvu pouzdanu liniju odbrane, evropske i, ako je potrebno, neevropske zemlje čine drugu liniju odbrane, a Sjedinjene Države, ukoliko je potrebno, pružaju vazdušnu podršku kao treću liniju odbrane – Evropljani su trenutno više zainteresovani za obezbeđivanje mogućeg prekida vatre ili mirovnog sporazuma”, navodi se u publikaciji.

Visoke diplomate EU rekle su da bi se, za razliku od prošlosti, dronovi mogli prvenstveno koristiti za nadgledanje poštovanja prekida vatre na prvoj liniji fronta.

Šta se događa ako se prekid vatre prekrši, trebalo bi definisati u mandatu. Sasvim je moguće da će se – kao u slučaju Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), koja je pratila sprovođenje Minskih sporazuma nakon aneksije Krima 2014. – kršenja prekida vatre samo evidentirati i prijavljivati. Međutim, mogao bi se razviti i mandat koji bi vojnicima omogućio intervenciju u slučaju sukoba, napominje publikacija.

Izvor (https://www.vesti-online.com/kinezi-salju-vojnike-u-ukrajinu/)

Имам утисак читајући изјаве неких лидера земаља ЕУ и НАТО да они "праве рачун без крчмара" у смислу варијанти којима ће гарантовати безбедност Украјини. Украјина је као један од темељних услова поставила захтев да Украјина не може ући у НАТО и да на њеној територије не може бити снага земаља НАТО. Рат је и почео, односно узрок рата је у ширењу НАТО. Дакле, или ће се наћи нека солуција за безбедносне гаранције Украјини без њеног чланства у НАТО и без снага НАТО на њеној територији или ће се рат наставити.

Dugin: zašto Tramp neće uspeti da zaustavi rat u Ukrajini

Ruski filozof i politički analitičar Aleksandar Dugin otvoreno je poručio da su aktuelni pokušaji Donalda Trampa da izdejstvuje prekid vatre u Ukrajini osuđeni na neuspeh, jer iza Kijeva stoji jedinstveni blok moćnih aktera koje Tramp ne može da razbije.

Po njemu, „Zapad“ danas nije samo Evropska unija i administracija Vladimira Zelenskog, već i polovina američkog političkog establišmenta – Demokratska partija, ali i dominantna neokonzervativna frakcija unutar same Republikanske partije. Ta struktura, tvrdi Dugin, ne ostavlja ni najmanji prostor za kompromisne inicijative koje bi mogle zadovoljiti Moskvu.

“Zapad” je jedinstveni blok

Ruski filozof Aleksandar Dugin otvoreno tvrdi da je pojam “Zapad” danas kohezivna sila sastavljena od:

- Evropske unije (EU),
- Vladimira Zelenskog,
- Demokratske partije SAD, uz poseban uticaj neokonzervativaca iz Republikanske partije, i
- značajnog dela američke javnosti.

Dugin naglašava da Trampova ideja o „zamrzavanju sukoba“ na Zapadu zvuči kao prihvatljivo rešenje, ali da se u ruskoj perspektivi takav scenario tumači kao poraz. On objašnjava da, dok se u zapadnim medijima priča o zastoju i slabostima ruske vojske, u realnosti Moskva sve sigurnije vodi operacije, pa čak i preuzima stratešku inicijativu na terenu. Upravo zbog tog sve izraženijeg samopouzdanja, ruski stav o pregovorima ostaje čvrst – kompromis dolazi samo pod uslovima koje definiše Kremlj.

Američki list blizak upravo onima koje Dugin pomnje, The Wall Street Journal, juče je pisao da su Trampovi napori da pokrene direktne pregovore Putina i Zelenskog praktično propali u roku od samo nekoliko dana. Ni pokušaj da se dogovori susret dvojice lidera uz posredovanje Vašingtona nije uspeo, a dodatno komplikovana situacija oko stare odjednom oživljene ideje o slanju zapadnih mirovnih snaga na ukrajinsku teritoriju samo je učvrstila stav Moskve da su takvi potezi neprihvatljivi. Na to je pre nekoliko dana ponovo ukazao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, poručivši da „strane trupe na teritoriji Ukrajine neće biti tolerisane ni u kom obliku“.

Dugin takođe podseća da se unutar SAD vodi svojevrsni „hladni rat“ između Trampove populističke baze (MAGA) i establišmenta koji još uvek kontroliše ključne poluge moći. Ta borba je, kako navodi, već izgubljena u nekoliko ključnih tačaka – od krize na Bliskom istoku do medijskih afera poput „Epštajnovog spiska“.

U praksi, to znači da su politički veterani poput Lindsija Grema i drugih neokonzervativaca i dalje ti koji diktiraju kurs Vašingtona prema Moskvi i Kijevu. Zahtevi za dodatnih 58 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, kao i predlozi da se Rusija proglasi „državom sponzorom terorizma“, potvrđuju da američki establišment ne pokazuje spremnost za deeskalaciju.

Evropa, sa svoje strane i u koordinaciji sa pomenutima, ne zaostaje u zaoštravanju pozicije. Više članica EU aktivno razvija mehanizme za dugoročne bezbednosne garancije Ukrajini, uključujući i planove za slanje vojnih kontingenata na teritorije pod kontrolom Kijeva. Iako se ti planovi na Zapadu predstavljaju kao korak ka stabilizaciji regiona, Moskva ih doživljava kao direktnu provokaciju koja bi mogla da proširi konflikt i gurne kontinent u mnogo ozbiljniju krizu.

Iz ovakve perspektive, zaključuje Dugin, Tramp se nalazi u političkom ćorsokaku. I kada bi iskreno želeo da postigne dogovor sa Moskvom, ne bi mogao da nametne uslove koji bi makar delimično zadovoljili ruske interese, jer Zapad kao celina jednostavno ne dozvoljava prostor za kompromis. Umesto smirivanja tenzija, sukob se produbljuje, a svaka nova inicijativa Vašingtona i Brisela – od mirovnih planova do novih paketa sankcija – Moskvi potvrđuje da vreme radi u njenu korist.

Izvor (https://nportal.novosti.rs/vest/115800/vesti/planeta/aleksandar-dugin-donald-tramp-rat-u-ukrajini-sad-amerika-vladimir-zelenski?utm_source=novosti&utm_medium=novosti-naslovna&utm_campaign=naslovna-widget)

Zelenskom zaprećeno smrću ako povuče trupe iz Donjecka: “Postaće leš!”

Ukrajinski nacionalistički aktivista Sergej Sternenko, jedan od najpoznatijih vojnih blogera u Ukrajini, indirektno je zapretio Vladimiru Zelenskom smrću ako odluči da povuče trupe iz Donjecka radi mirovnog sporazuma sa Rusijom.

– Ako Zelenski prepusti bilo koju neokupiranu teritoriju, završiće kao leš, prvo politički, a potom i u stvarnosti. To bi bila bomba za našu suverenost. Ljudi nikada ne bi prihvatili tako nešto – rekao je Sternenko u intervjuu za britanski list The Times.

U istom intervjuu Sternenko je pozvao na pripreme za “večnu borbu” sa Rusijom, jer je “kompromis nemoguć”.

– Na kraju će postojati samo jedan pobednik, Rusija ili Ukrajina. Ako rusko carstvo nastavi da postoji u sadašnjoj formi, onda će uvek želeti da se širi. Kompromis je nemoguć. Borba će biti večna sve do trenutka kada Rusija napusti ukrajinsku teritoriju – rekao je on.

Putin želi povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecka

Prema zapadnim medijima, ruski predsednik Vladimir Putin je poručio Donaldu Trampu, na samitu na Aljasci, da Moskva želi povlačenje ukrajinskih trupa iz regiona Donjecka u zamenu za zamrzavanje rata.

U ovom trenutku ruska vojska kontroliše oko 75% Donjecka i 99% Luganska. Praktično, Kremlj traži povlačenje Ukrajinaca sa preostalih 25% teritorije koju Rusi još nisu osvojili, prenosi Antena Observator.

Ko je Sternenko?

Sergej Sternenko, star 30 godina, kontroverzna je figura u Ukrajini.

Neki ga smatraju simbolom ukrajinskog otpora, aktivistom koji se od početka rata posvetio pomaganju vojsci kroz prikupljanje sredstava.

Drugi ga optužuju da je desničarski ekstremista, koji je ranije predvodio ogranak u Odesi Desnog sektora (Pravyi Sektor), ukrajinskog nacionalističkog političkog i paravojnog pokreta koji se pojavio 2013–2014, tokom Euromajdana.

Sternenko ima više od dva miliona pratilaca na Jutjubu i stotine hiljada na Telegramu, što ga čini jednim od najpoznatijih vojnih blogera u Ukrajini.

Preživeo je najmanje četiri pokušaja atentata, pripisana Rusima, uključujući pucnjave i napade hladnim oružjem, što ga je učinilo još poznatijim.

Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko, takođe iz Odese, optužio ga je da promoviše ultranacionalističku i radikalnu liniju koja šteti imidžu Ukrajine na međunarodnom planu.

U maju 2018, Sternenko je nožem usmrtio Ivana Kuznjecova u Odesi. Tvrdio je da je reč o samoodbrani, nakon što su ga napala dvojica muškaraca naoružanih noževima dok se noću vraćao kući iz kupovine. U borbi prsa u prsa usmrtio je jednog od napadača, dok je drugi pobegao.

Tužilaštvo u Odesi pokušalo je da ga optuži za ubistvo s predumišljajem, ali je u decembru 2023. slučaj zatvoren, jer je priznata legitimna odbrana.

Gončarenko ga optužuje i za nasilje u Odesi 2. maja 2014, kada je 42 proruskih aktivista poginulo u požaru u Domu sindikata. Sternenko je negirao direktno učešće, navodeći da je naređivao da budu spaseni oni koji su ostali zarobljeni u zgradi.

Gončarenko ga je na Telegramu optužio i za netransparentno upravljanje novcem prikupljenim donacijama kroz kampanje za nabavku dronova za vojsku, implicirajući da je proneverio sredstva.

Izvor (https://www.vesti-online.com/zelenskom-zapreceno-smrcu-ako-povuce-trupe-iz-donjecka-postace-les/)

Mercu stiglo upozorenje iz Rusije: “Prestani…”

Nemački kancelar Fridrih Merc trebalo bi da prestane sa pretnjama Rusiji, jer bi u suprotnom mogao da potpuno uništi sopstveni autoritet, ali i ekonomiju Nemačke, izjavio je za RIA Novosti poslanik ruske Dume iz Krima, penzionisani general-major Leonid Ivlev.

Merc je ranije rekao da, ukoliko se ne održi direktan susret Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, “lopta će ponovo biti na strani Evropljana i Amerikanaca”, najavljujući mogućnost novih sankcija protiv Rusije.

Ivlev je na to reagovao oštro:

– Merc, koji se jedva oporavio od šoka sastanka Putina i Trampa na Aljasci, izgleda da je pomešao politiku sa fudbalom, zapetljao se u loptu i počeo da igra sudiju. Katastrofalno gubi podršku u Nemačkoj, a sada pokušava da se predstavi kao lider – pretnjama novim sankcijama Rusiji. Time ne potkopava samo sopstveni ugled, već i nemačku ekonomiju, rekao je Ivlev.

Izvor (https://www.vesti-online.com/mercu-stiglo-upozorenje-iz-rusije-prestani/)

B.P: još jedan račun bez krčmara:

Evropski lideri razmatraju formiranje tampon zone u Ukrajini

Dubine oko 40 kilometara između položaja ukrajinskih i ruskih snaga.

Evropski lideri razmatraju inicijativu o uspostavljanju tampon zone dubine oko 40 kilometara između položaja ukrajinskih i ruskih snaga, objavio je „Politiko“. Ideja je predstavljena kao jedna od opcija u okviru budućeg mirovnog sporazuma ili mogućeg prekida vatre, ali je već izazvala ozbiljne podele unutar NATO-a i među evropskim saveznicima.

Moskva je istovremeno najavila sopstvene planove za stvaranje sličnih bezbednosnih zona duž granice, dok u Kijevu ovu inicijativu doživljavaju kao pokušaj učvršćivanja ruske kontrole nad okupiranim teritorijama. Ukrajinske vlasti odbacuju mogućnost pristanka na takve predloge, smatrajući ih teritorijalnim ustupkom.

Prema izvorima „Politika“, za patroliranje bi bilo potrebno između 4.000 i 60.000 vojnika, pri čemu Velika Britanija i Francuska najaktivnije promovišu inicijativu. Poljska i Nemačka su odbile učešće, strahujući da bi njihovo angažovanje oslabilo istočni bok alijanse, dok je Estonija izrazila spremnost da izdvoji deo svojih snaga. Unutar NATO-a otvoreno je pitanje da li bi kontingenti imali isključivo ulogu patroliranja ili bi bili uključeni i u obuku ukrajinskih trupa.

Sjedinjene Države zauzimaju oprezan stav. Pentagon je već obavestio evropske saveznike da američke trupe neće biti upućene u Ukrajinu i da je Vašington spreman da se ograniči na pružanje satelitskog nadzora i obaveštajne podrške.

Više stručnjaka upozorava da bi ovakav potez mogao imati suprotan efekat. Bivši zamenik pomoćnika sekretara odbrane SAD za Evropu i NATO Džim Taunsend ocenio je da je reč o „hvatanju za slamku“, naglašavajući da nekoliko evropskih posmatrača ne može predstavljati ozbiljno sredstvo odvraćanja za Moskvu. Poljski zvaničnici dodatno strahuju da bi povlačenje trupa u tampon zonu ugrozilo bezbednost njihove teritorije.

Inicijativa je za sada predmet neformalnih razgovora i nije se našla na zvaničnim dnevnim redovima sastanaka NATO-a. Pitanja veličine, sastava i pravila angažovanja kontingenta ostaju otvorena, a saveznici čekaju da Vašington jasnije definiše obim svog učešća.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/694568/evropski-lideri-razmatraju-formiranje-tampon-zone-u-ukrajini)

Boro, preneo sam tu vest, ali je u temi vesti iz EU. Nema veze.
Baš sam i postovao vest u temi o EU jer ovako nešto nikako ne može biti deo mirovnog sporazuma te kasnije mirovnog plana sprovedenog u delo. Niti ih je neko zvao, niti im je neko dao mandad za tako nešto.

---

Moskva odustala od zahteva za četiri regiona, spremna na kompromisna rešenja

29.08.2025.

Da ostanu na liniji kontakta, sa izuzetkom jedne oblasti

Ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan izjavio je da je Moskva promenila svoje početne uslove za pregovore sa Kijevom oko rešavanja ukrajinske krize.

– U početku su zahtevali da im se prepuste teritorije četiri regiona unutar njihovih administrativnih granica. Sada su odustali od tog zahteva i slažu se da ostanu na liniji kontakta, sa izuzetkom jedne oblasti - kao što znate, Donbas je podeljen na dva dela – Lugansk i Donjeck. Trenutno postoji preliminarni sporazum o prepuštanju preostalih 25–30 odsto Donjecka njima i očuvanju Zaporožja i Hersona – rekao je Fidan, prenosi list „Haberler“.

Ruske vlasti za sada nisu dale zvanične komentare povodom ove informacije.

Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp je, prema pisanju medija, izrazio nezadovoljstvo zbog, kako je ocenio, nerealnih zahteva ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog i Evropske unije u vezi sa pregovorima. Portparolka Bele kuće Karolina Levit smatra da ni ruski predsednik Vladimir Putin, ni Zelenski nisu spremni da sami okončaju sukob, te da će Tramp uskoro dati dodatnu izjavu po ovom pitanju.

Podsetimo, specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof izjavio je 26. avgusta da Vašington planira da reši ukrajinsku krizu do kraja 2025. godine, ističući da je Donald Tramp „najbolji kandidat za Nobelovu nagradu za mir u istoriji“.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/694596/moskva-odustala-od-zahteva-za-cetiri-regiona-spremna-na-kompromisna-resenja)

Zelenski spreman za direktan dijalog sa Putinom, uz posredovanje Turske

29.08.2025.

Poručio da Kijev mora nastaviti „aktivne operacije“ protiv Rusije

On je naglasio da je upravo taj format jedini efikasan način.

Uprkos nastavku vojnih operacija i udarima na Ukrajinu, predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman za pregovore sa Moskvom u formatu direktnog susreta lidera dveju zemalja.

Tokom razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, Zelenski je naglasio da je upravo taj format jedini efikasan način da se razgovara o budućim rešenjima. „Razmenili smo mišljenja o trenutnoj situaciji i razgovarali o sledećim diplomatskim koracima. Ukrajina je spremna da razgovara u formatu lidera, jer je to jedini efikasan format“, rekao je on.

Kako je dodao, jedna od tema razgovora bila je i pitanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Istovremeno, Zelenski je nedavno poručio da Kijev mora nastaviti „aktivne operacije“ protiv Rusije, tvrdeći da Moskva „ne ostavlja druge opcije“.

Sa druge strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da sastanak Zelenskog i Vladimira Putina nije zakazan, ali da je ruski predsednik spreman da učestvuje ako bude unapred definisan dnevni red i ako sva pitanja koja zahtevaju razgovor na najvišem nivou budu dobro razrađena.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/694589/zelenski-spreman-za-direktan-dijalog-sa-putinom-uz-posredovanje-turske)

“Fajnenšel tajms”: Tramp predložio da Kina učestvuje u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp ponudio je da se angažuju kineske snage kako bi se osigurala bezbednost Ukrajine, objavio je “Fajnenšel tajms”, pozivajući se na izvore, dok Bela kuća negira ove izjave.

„Tramp je tokom sastanaka sa evropskim liderima i (Vladimirom Zelenskim) ponudio da se pozove Kina da obezbedi mirovnjake za praćenje neutralne zone kao deo mirovnog sporazuma sa Rusijom“, navodi se u objavi.

List napominje da su evropske zemlje protiv ove ideje, a Zelenski je ranije odbacio sličan projekat.

Istovremeno, neimenovani zvaničnik iz Trampove administracije negira informacije o razgovorima u vezi sa kineskim mirovnim snagama.

Prema članku, evropski zvaničnici bi smatrali prihvatljivim da Turska pošalje mirovne snage u Ukrajinu.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun rekao je na brifingu 25. avgusta da medijski izveštaji o navodnoj spremnosti Kine da pošalje mirovne snage u Ukrajinu nisu istiniti.

Tramp je primio Zelenskog i evropske lidere u Beloj kući 18. avgusta. Tokom sastanka, Tramp je rekao da neće upoređivati bezbednosne garancije koje Kijev može dobiti sa onima koje postoje u NATO-u.

Tramp je takođe rekao da tokom njegovog mandata neće biti američkih snaga u Ukrajini. Blumberg je izvestio da će američke i evropske bezbednosne garancije za Kijev biti zasnovane na radu „koalicije voljnih“, koja bi mogla da uključi multinacionalne snage.

Izvor (https://www.vesti-online.com/fajnensel-tajms-tramp-predlozio-da-kina-ucestvuje-u-bezbednosnim-garancijama-za-ukrajinu/)

Више пута је Русија саопштила да су, хипотетички, кинеске снаге "прихватљиве". За сада није одређено, чак ни у назнаци, где би такве снаге биле, са каквим мандатом/овлашћењима и шта би радиле.
Рачун без Драже конобара!

Величина простора Доњецке области под контролом Украјине се смањио на нешто више од 19%. Како стоје ствар на фронту, до потписивања мировног споразума (ако га буде), Украјина ће изгубити још најмање 10% па ће им остати око 9-10%. А можда ће што намерно, што под борбом изгубити свих 19%. Верујем да ће се намирити тако што ће Руси вратити делове Харковске, Дњепропетровске и Сумске области, а Украјина ће Русима уступити делове Доњецке које Руси нису заузели.

Могуће је да Руси прихвате Кинезе као мировне снаге, али је велико питање да ли ће се то допасти Зелернском и овима из ЕУ. Заправо, "допашће им се" готово сигурно, ако Трамп каже да ће тако бити. такоже, не знамо ништа шта Кина мисли о теквој варијанти.

Otkriven američki plan za Ukrajinu: ne šaljemo vojnike, ali…

Američki predsednik Donald Tramp isključio je mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu, ali je nagovestio da bi bezbednosne garancije za Kijev mogle da uključe vazdušne patrole američkih i evropskih borbenih aviona.

– Nećemo imati čizme na terenu niti bilo šta drugo – rekao je Tramp veb sajtu “Dejli koler”.

Američki predsjednik je dodao da bez bezbednosnih garancija “neke vrste” kriza neće biti rešena.

– SAD su spremne da pruže pomoć u vazduhu, ali se tu većim delom očekuje prisustvo Evropljana – dodao je Tramp.

On je rekao da veruje u mogućnost održavanja trilateralnog sastanka SAD sa Rusijom i Ukrajinom, ali je priznao da je manje verovatno da će biti održan samit između Rusije i Ukrajine.

Danas ranije britanski mediji su objavili da američke privatne vojne firme mogle bi biti raspoređene u Ukrajini u okviru dugoročnog mirovnog plana, preneli su danas britanski mediji.

Predsednik SAD Donald Tramp vodi razgovore sa evropskim saveznicima o mogućnosti da se dozvoli naoružanim privatnim organizacijama da pomognu u izgradnji utvrđenja za zaštitu američkih interesa u Ukrajini, prenosi londonski Telegraf.

Američke privatne vojne firme bi mogle biti raspoređene kao pomoć u obnovi ukrajinskih odbrambenih linija, izgradnji novih baza i zaštiti američkih kompanija.

Tramp je izjavio da veruje u mogućnost trilateralnog susreta sa Rusijom i Ukrajinom.

– Trilaterala će se dogoditi. Što se tiče bilaterale – ne znam, ali trilaterale će biti. Ali znate, ponekad ljudi nisu spremni za to – rekao je Tramp u intervjuu portalu Dejli koler.

Prema njegovim rečima, on bi želeo da vidi rešavanje ukrajinskog konflikta.

Izvor (https://www.vesti-online.com/otkriven-americki-plan-za-ukrajinu-ne-saljemo-vojnike-ali/)

Putin pozvao Zelenskog u Moskvu: „Vrata su otvorena, ali smisao pregovora je pod znakom pitanja“

03.09.2025.

Tokom konferencije za medije 3. septembra 2025. godine, po povratku iz Kine, predsednik Rusije Vladimir Putin dao je niz izjava o ukrajinskom sukobu i političkoj situaciji u Kijevu. On je prvi put otvoreno izjavio da ne isključuje mogućnost sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, ali je istakao da je pitanje „smisla i rezultata takvih razgovora i dalje otvoreno“.

„Ako je Zelenski spreman, neka dođe u Moskvu – sastanak će se održati“, rekao je Putin, dodajući da za dijalog mora da postoji jasna osnova i spremnost za kompromis.

Kritika legitimiteta ukrajinske vlasti

Putin je posebno naglasio pitanje legitimiteta ukrajinskog predsednika. Prema njegovim rečima, ukrajinski ustav ne predviđa produženje predsedničkog mandata u vanrednim uslovima vojnog stanja, a pet godina Zelenskog mandata je već isteklo.

„Izabran je na pet godina. Pet godina je prošlo. Mandat je završen. Vlast u tom slučaju treba da pređe na predsednika parlamenta“, rekao je ruski predsednik, dodajući da bi ponovno uspostavljanje političke legitimnosti zahtevalo ukidanje vojnog stanja i organizaciju referenduma, što trenutno nije moguće.

Putin je ponovio da Rusija ne vodi rat za teritorije, već za prava ljudi u regionima koji su se „na referendumima jasno izjasnili za prisajedinjenje Rusiji“, nazivajući to „izrazom demokratske volje“.

Obećanje: EU nije problem, NATO jeste

Ruski lider je naglasio da Moskva nikada nije imala ništa protiv evropskih integracija Ukrajine, ali da članstvo u NATO-u smatra neprihvatljivim.

„Nismo se protivili Evropskoj uniji, ali protivimo se NATO-u. To je crvena linija“, rekao je Putin, dodajući da je ulazak Ukrajine u NATO direktna pretnja bezbednosti Rusije.

Sećanje na 2022. godinu i „gest dobre volje“

U svom obraćanju Putin se osvrnuo i na početne faze sukoba u 2022. godini, tvrdeći da je povlačenje ruskih snaga iz Kijevske oblasti bilo „gest dobre volje“ kako bi se otvorio prostor za pregovore.

„Povukli smo se iz predgrađa Kijeva da bismo stvorili uslove za mirne pregovore. Umesto toga, ukrajinsko rukovodstvo je odlučilo da nastavi rat, računajući da će vojna pomoć sa Zapada promeniti situaciju na frontu“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, upravo tada je doneta odluka u Kijevu da se sukob eskalira, što je, kako tvrdi, dovelo do sadašnje situacije i dugotrajnog rata iscrpljivanja.

Odgovor nemačkom kancelaru: „Zapad beži od odgovornosti“

Putin je odgovorio i na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji ga je nazvao „jednim od najvećih ratnih zločinaca našeg vremena“. Ruski predsednik je te reči odbacio kao „neuspešan pokušaj da se odgovornost prebaci na Rusiju“.

„To je pokušaj da se prikrije uloga Zapada u tragediji koja se dešava u Ukrajini“, naglasio je Putin, podsećajući na događaje iz 2014. godine.

On je podsetio da su ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske potpisali sporazum između tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i opozicije, koji je predviđao mirno rešenje krize, ali da je „već sledećeg dana izvršen državni udar, koji Zapad nije osudio – naprotiv, podržao ga je“.

Krim, Donbas i „propuštena šansa za mir“

Putin je naglasio da su svi kasniji događaji, uključujući prisajedinjenje Krima Rusiji i oružane sukobe na Donbasu, posledica toga što su „sve šanse za mirno rešenje bile propuštene“.

„Niko od zapadnih garanata nije preduzeo ništa. Nijedna od strana koja je potpisala sporazume nije ispunila svoje obaveze. Pokušali smo kroz Minske sporazume, ali Zapad nije imao iskrenu nameru da ih sprovede“, rekao je Putin.

Dodao je i da je Rusija bila primorana da odgovori kako bi zaštitila „svoj narod i svoje granice“ i da optužbe za ratne zločine vidi kao deo propagandne kampanje čiji je cilj da se Moskva predstavi kao jedini krivac za sukob.

Poruka Zapadu i Ukrajini

Putinove izjave nose jasnu poruku i Kijevu i Zapadu: pregovori su mogući, ali samo ako se promene osnovni pristupi i prestanu pokušaji vojnog pritiska na Rusiju.

„Ako neko misli da može da ignoriše interese ruskog naroda i bezbednost naših granica, greši. Takve stvari nećemo dozvoliti“, zaključio je Putin.

Ponuda za sastanak sa Zelenskim u Moskvi dolazi u trenutku kada su borbe na frontu intenzivne, a diplomatski kanali praktično zamrznuti. Ova poruka se može tumačiti i kao pokušaj Rusije da prikaže spremnost za dijalog, ali pod sopstvenim uslovima.

Putinove kritike Zapada i podsećanje na događaje iz 2014. godine jasno ukazuju na to da Moskva i dalje smatra da se ključ rešenja sukoba nalazi u prekidu podrške Kijevu i prihvatanju novih realnosti na terenu.

Putinov predlog za sastanak u Moskvi je neprihvatljiv – Zelenski spreman za dijalog u trećim zemljama

Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Moskvi je neprihvatljiv, saopštila je ukrajinska vlada u utorak.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je najmanje sedam zemalja, uključujući Austriju, Vatikan, Švajcarsku i tri države Persijskog zaliva, spremno da bude domaćin takvog sastanka.

„Ovo su ozbiljni predlozi i predsednik Zelenski je spreman za takve sastanke u bilo kom trenutku“, napisao je u objavi na X. „Međutim, Putin nastavlja da se petlja sa svima svesno dajući neprihvatljive predloge.“

Izvor (https://oruzjeonline.com/2025/09/03/putin-pozvao-zelenskog-u-moskvu-vrata-su-otvorena-ali-smisao-pregovora-je-pod-znakom-pitanja/)

Kao što je navedeno u prethodnom postu, Zelenski je spreman da pregovara sa Putinom, ali ne u Rusiji. Sedam zemalja je izrazilo spremnost da budu domaćini mirovnih pregovora.

[attachment=1]
Izvor (https://x.com/andrii_sybiha/status/1963258428559655032)

Zaharova: Rusija neće prihvatiti strane mirovnjake u Ukrajini

04.09.2025.

Moskva - Rusija neće prihvatiti raspoređivanje stranih mirovnjaka u Ukrajini, koje je zahtevao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u okviru bezbednosnih garanija za njegovu zemlju, izjavila je danas potparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je istakla da su bezbednosne garancije koje zahteva Zelenski „neprihvatljive” jer su to, kako je rekla, zapravo „garancije opasnosti” za evropski kontinent, prenosi RIA Novosti.

„Sve ove ideje kijevskog lidera, koje su, u suštini, kopija inicijativa evropskih sponzora, čak ne ni sponzora, već evropske ratne stranke, kao što smo već više puta rekli, i apsolutno su neprihvatljive”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, ove garancije imaju za cilj očuvanje Ukrajine kao odskočne daske za „teror i provokacije” protiv Rusije, dodavši da svaka pomoć Ukrajini „samo produžava agoniju kijevskog režima'' i nosi ozbiljne rizike od eskalacije sukoba.

Komentarišući izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o postojanju jasnog plana za slanje mirovnjaka u Ukrajinu nakon primirja, Zaharova je istakla da je važno da Evropa shvati ruski stav po ovom pitanju, piše Tas.

„Sudeći po gubicima Ukrajine, Evropska komisija je jednostavno nadmašila samu sebe. (Fon der Lajen) je takođe ratoborno dodala da će telo koje ona predvodi proučavati nove izvore finansiranja ukrajinskih oružanih snaga i naglasila da je prva linija odbrane u Ukrajini jaka ukrajinska vojska, a druga multinacionalna koaliciona grupa voljnih uz podršku Amerikanaca”, napomenula je Zaharova, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/695672/zaharova-rusija-nece-prihvatiti-strane-mirovnjake-u-ukrajini)

Zelenski: Teritorijalni ustupci bi Putinu bili odskočna daska za dalje ofanzive

04.09.2025.

Pariz - Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da će teritorijalni ustupci Ukrajine samo dovesti do toga da ruski predsednik Vladimir Putin koristi osvojene teritorije kao odskočnu dasku za dalje ofanzive.

„Neki mediji tvrde da bi, ako bi ukrajinski vojnici napustili istočne regione naše zemlje, mir bio vraćen. To nije istina. Putin je izvršio invaziju na Krim da bi ga iskoristio kao odskočnu dasku i opkolio jug naše zemlje. To jest, da bi se pripremio za još jednu ofanzivu”, rekao je Zelenski.

Prema njegovim rečima, Rusija je izvršila invaziju na jedan deo istoka Ukrajine 2014. kako bi ga „iskoristila za potpunu okupaciju ovih regiona”, prenosi francuski Point.

„Ako bismo sutra nekako napustili Donbas, što se neće desiti, otvorili bismo Putinu nezaštićeni prostor, blizu grada sa milion i po stanovnika – Harkova. On bi takođe zauzeo industrijski centar Dnjepra. To bi mu otvorilo mogućnosti”, naveo je Zelenski i dodao da, ako bi Putin uspeo da osvoji celu Ukrajinu, „iskoristio bi je kao odskočnu dasku na isti način”.

Da li će to učiniti ili ne, dodao je ukrajinski lider, zavisi od čvrstine Evrope.

„Ako je Evropa jaka, verovatno neće ništa učiniti, ali ako je slaba, biće podložna ruskim akcijama. Između Moskve i Pariza je manje od 3.000 kilometara. Danas, rakete koje Rusija koristi protiv Ukrajine imaju domet od 2.500 kilometara. Mi sami imamo rakete dometa od 3.000 kilometara”, naglasio je Zelenski, prenosi Tanjug.

On je dodao da sa ovim tehnološkim razvojem, više nema ratova dugog dometa.

„Verujte mi, za dve godine, Rusi će imati mnogo raketa, imaćemo ih i mi, sa dometom od 5.000 kilometara. More neće nikoga da zaštiti. Okean neće nikoga da zaštiti. Rakete mogu jednog dana da imaju domet čak i od 10.000 kilometara”, zaključio je Zelenski.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/695718/zelenski-teritorijalni-ustupci-bi-putinu-bili-odskocna-daska-za-dalje-ofanzive)

Najveće čvorište odgovorno za logistiku - Poljska neće slati trupe u Ukrajinu, ni posle rata

04.09.2025.

Varšava – Poljski premijer Donald Tusk izjavio je danas, nakon sastanka „Koalicije voljnih” u Parizu, da Poljska ne planira da šalje trupe u Ukrajinu, čak ni nakon završetka rata.

„Već sam mnogo puta naglasio da ne predviđam slanje trupa u Ukrajinu, čak ni nakon završetka rata”, istakao je on, prenosi agencija PAP. Kako je naveo, Poljska, kao najveće čvorište gde se organizuje pomoć za Ukrajinu, odgovorna je za logistiku.

„To je zadatak od dovoljnog, a da ne kažemo izuzetnog, značaja”, naglasio je Tusk i dodao da ovaj oblik poljskog prisustva „svi prihvataju”.

Tusk je rekao da su tokom drugog dela sastanka u Parizu evropski lideri razgovarali telefonom sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o tome „kako da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina da započne razgovor” jer, kako je dodao, „niko nije krio da su svi razočarani nedostatkom rezultata” mirovnih pregovora.

„Uprkos naporima evropskih zemalja i predsednika Sjedinjenih Američkih Država, uprkos sastanku na Aljasci, a kasnije i sastanku u Vašingtonu, sve ovo pokazuje da je Evropa odlučna i istinski ujedinjena i jedinstvena, i da predsednik Tramp želi da okonča rat, što dokazuju njegove brojne deklaracije”, naglasio je premijer Poljske.

Dodao je da je „duboko impresioniran” solidarnošću, odlučnošću i dobrom saradnjom na evropskom nivou, napominjući da su se na današnjem sastanku lideri „Koalicije voljnih” fokusirali na to kako da učine bezbednosne garancije za Ukrajinu „konkretnim”.

Tusk je rekao da je više od preko 30 zemalja, ne samo iz Evrope, spremno da se pridruži takozvanoj koaliciji.

„Razgovarali smo o tome kako da ove bezbednosne garancije za Ukrajinu učinimo materijalnim i praktičnim, kako bi bilo vidljivo da Evropa ispunjava svoja obećanja” rekao je Tusk.

Tusk je rekao da se razgovor odvijao u okviru malog tima, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i premijere Belgije, Holandije i Danske Barta de Vevera, Dika Shofa i Mete Frederiksen. Međutim, dodao je, lideri svih ostalih zemalja „Koalicije voljnih” pridružili su se sastanku putem video-konferencije, prenosi Tanjug.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/695788/poljska-nece-slati-trupe-u-ukrajinu-ni-posle-rata)

---

Mudro vođenje spoljne politike i zaštita građana Poljske jesu i treba da ostanu prioritet. Nije toliko važno da li su spremni da učestvuju u (mirovnim) trupama na razgraničenju Rusije i Ukrajine, već je ključno pitanje da li te dve zemlje žele mirovnjake iz određene države. Rusija je istakla da neće prihvatiti strane mirovnjake u Ukrajini, ali ako bi mirovnjaci bili kineska ili severnokorejska vojska, verujem da tu ne bi trebalo da bude problema oko prihvatanja.

Nemačka odlaže odluku o vojnom angažmanu u vezi sa Ukrajinom

Nemačka je spremna da pojača finansiranje i obuku ukrajinskih snaga, ali će odlučiti o daljim obavezama u vezi sa svojim vojnim angažmanom u Ukrajini nakon što svi uslovi postanu poznati, izjavio je danas portparol nemačke vlade posle sastanka “Koalicije voljnih” u Parizu.

Portparol je naveo da će Nemačka doneti odluku o svom vojnom angažmanu kada okvir za to bude jasan.

– Ovo se odnosi na vrstu i obim angažmana SAD, kao i na rezultat pregovaračkog procesa, između ostalih faktora – istakao je on.

U Parizu je danas održan sastanak “Koalicije voljnih” o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Predsednik Francuske Emanuel Makron saopštio je po završetku sastanka da se 26 zemalja formalno obavezalo da razmeste svoje snage u Ukrajini “bilo na kopnu, moru ili u vazduhu”, kao deo međunarodnih bezbednosnih garancija.

Izvor (https://www.vesti-online.com/nemacka-odlaze-odluku-o-vojnom-angazmanu-u-vezi-sa-ukrajinom/)

Hm ..kako mirovnjaci mogu biti sjevernokorski vojnici kada njihove jedinice službeno učestvuju u ratu?

Učestvuju ali samo na teritoriji Rusije, sa kojom Severna Koreja ima vojni sporazum koji to reguliše. Pretpostavka je da bi mirovne snage bile raspoređene u Ukrajini, ne u Rusiji.

Slažem se da vojsku Severne Koreje ne bi prihvatili Ukrajina i Zapad. Sa druge strane, Rusi su mnogo puta izjavili da nikakve mirovne snage sa Zapada nisu dobrodošle, da će biti smatrane neprijateljem što znači da će se po njima dejstvovati.

Sve navodi na mišljenje da se ratu još ne vidi kraj...

Ako ćemo biti formalni, vojska Severne Koreje nije učestvovala u sukobu u Ukrajini, već je, u sklopu razvoja odnosa na najvišem nivou između Severne Koreje i Rusije, jedno vreme boravila na teritoriji Rusije (staroruskoj teritoriji Kurs) gde su sprovodili obuku u borbenim uslovima. Upravo u tom području Ukrajina je napala Rusiju. Koliko je poznato, vojnici Severne Koreje nisu bili prisutni na Krimu, Donjecku, Lugansku, Zaporožju, Hersonu ili bilo kom delu Ukrajine gde se odvija SVO, nisu napuštali teritoriju Rusije. Za razliku od toga, Zapadni akteri su prisutni u Ukrajini, i to ne samo plaćenici i strane legije, već i NATO komandni kadar. Takođe, u zoni SVO su se beležila lansiranja ICBM-a sa britanskim i verovatno američkim posadama, a možda je čak i francuska regularna vojska još uvek tamo, ako nije stradala, jer su sigurno bili prisutni.

Poljska je, indirektno, više učestvovala u ratu u Ukrajini (ne računajući plaćenike) nego što su to činili vojnici Severne Koreje, koji su se striktno držali ruske teritorije.

---

Prestigao me je Boro sa odgovorom. :)

 8) nisam znao da su sjevernokorejski vojnici  učestvovali odnosno učestvuju u "obuci u borbenim uvjetima".
Što im ga dođu onda ukrajinski vojnici sa kojim su se sukobili?
Ono indtruktori, kao "agresor" zrakoplovi u obuci navy pilota?

Deo vojnika iz Severne Koreje je u Rusiji bio na borbenoj obucu, kada to kažem najviše mislim na dron operatore. Oni praktično i nisu u borbi, već samo navode dronove, ali se tretira kao borbena obuka.
Bilo je i deo vojnika iz SK u oslobađanju Kurska kao pešadijske jedinice, ali to je i dalje Rusija, nisu ušli u Ukrajinu ili u zonu SVO.
A šta reći za Francuze, ušli su u otvorenu borbu na ukrajinskoj strani protiv Rusa i sutra treba oni da čine neku mirovnu misiju, možda i budu, ali će na liniji razgraničenja biti preko puta kineska vojske. :)
Ko zna, možda i Iranci apliciraju za učešće u mirovnoj misiji. :)

Ček a gdje su se borili Francuzi, na teritoriju Rusije ili Ukrajine?
Pa 95% sadašnjeg rata je na teritoriju Ukrajine

Upravo o tome i pišem, sada ti što su potpajivali vatru (i još to uveliko rade), nemilice slali oružje i municiju hoće da budu u sastavu mirovnih snaga.
Pa to nikako ne ide. Još ako Rusija bude pobenik u ovom sukobu, uvek je bilo da pobednik diktira nešto više uslova od druge strane, pa bar može da ne dozvoli da na vrata Rusije dođu upravi ti koji su sve ovo i napravili.

Русија ће на овај или онај начин, свакако бити победник у сукобу. "Победа" ће бити "мршава", а губици неочекивано велики, како људски, тако и материјални. КОВРФ очекује велика реорганизација према искуствима рата и преоружавање ускладу са искуствима. РМРФ очекује велико кадровско чишћење, јер то је вид ОСРФ који је, по мом мишљењу,  потпуно подбацио у овом сукобу. Ракета тзв. "Нептун", укрокопија Х-35 Уран, са елементима РГМ-84- "Харпун" је морала бити потпуно позната Русима, па остаје нејасно како је нанела толике губитке, да не рачунамо мине, безпосадне експлозивне чамце и сличну "свемирску технологију" познату већ око 100 година.

Tramp: Još se radi na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države još rade na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, koje će pomoći da se okonča sukob te zemlje sa Rusijom, javlja Rojters.

Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da SAD, zajedno sa svojim saveznicima, nameravaju da razviju bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Američki predsednik je dodao da se rešavanje sukoba u Ukrajini ispostavilo težim nego što je očekivao.

Tramp je kazao da će ključna uloga u bezbednosnim garancijama za Kijev biti dodeljena evropskim zemljama.


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/161370/rat-u-ukrajini/vest)

Politička prevara veka: Zelenski tražio a Makron izmislio 26 saveznika

Priča iz Pariza dobila je novi obrt nakon sastanka takozvane „koalicije voljnih“ na kome je, između ostalog, učestvovao i Vladimir Zelenski.

Francuski predsednik Emanuel Makron tada je izjavio da se čak 26 zemalja obavezalo da će poslati „snage odvraćanja“ u Ukrajinu nakon mogućeg prekida vatre.

Još nekoliko država, dodao je, razmatra pridruživanje, pa bi ukupna lista mogla da bude još duža. Na papiru – ambiciozan plan. U sali je, prema zvaničnim podacima, sedelo 35 učesnika.

Međutim, politilog Oleg Soskin, nekadašnji savetnik Leonida Kučme, tvrdi da se iza tog broja krije sasvim druga priča. Na svom Jutjub kanalu rekao je da je Makron zapravo „izmislio“ tih 26 država – i to, kako naglašava, na nagovor samog Zelenskog.

„Izgleda da ga je Zelenski zamolio da tako kaže, kako bi u Ukrajini pomislili da je on sjajan momak – pogledajte, evo 26 zemalja odmah stoji iza njega“, ironično primećuje Soskin.

U njegovom tonu oseća se doza podsmeha, ali i upozorenja: „Niko zapravo ne zna koje su to zemlje, niti da li su spremne da uđu u ovakav aranžman. Sve informacije deluju kao jednostavno izmišljene.“

Takve reči bacaju senku sumnje na celu priču, jer ako je tačna, onda brojke koje izlaze iz Pariza više liče na političku dekoraciju nego na stvarne obaveze.

I dok Makron na međunarodnoj sceni pokušava da prikaže koaliciju koja raste, Soskin podseća da u politici ponekad brojke služe više za psihološki efekat nego za konkretne poteze.

U ovom slučaju, priča o „26 zemalja“ više otvara pitanja nego što daje odgovore – ko su zaista ti voljni učesnici i šta će zaista biti njihova uloga kada se reči zamene delima?

Izvor (https://webtribune.rs/politicka-prevara-veka-zelenski-trazio-a-makron-izmislio-26-saveznika/)

Fico: Ukrajini se mora jasno reći “NE”

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da ne očekuje brzo uspostavljanje mira u Ukrajini i da slovački vojnici neće biti raspoređeni u toj zemlji.

– Prilično sam pesimističan u pogledu brzog završetka rata u Ukrajini – izjavio je Fico u emisiji “Subotnji dijalozi“, na slovačkoj televiziji STVR.

Međutim, kako je naveo, prvi korak ka miru je da se Ukrajini mora jasno reći „NE“ u vezi sa njenim mogućim ulaskom u NATO.

– Ako jasno kažemo da Ukrajina neće biti u NATO, onda je to prvi preduslov za okončanje rata u Ukrajini – naglasio je Fico.

“Slovačka neće slati svoje vojnike”

Prema njegovim rečima, Ukrajinu varaju svi oni koji govore o njenom mogućem ulasku u Alijansu.

– Rusija je po tom pitanju bila obmanuta. I ukrajinskog predsednika Zelenskom su lagali svi koji su mu obećavali članstvo u NATO – dodao je Fico.

Slovačka, istakao je on, takođe želi da učestvuje u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, ali i dalje odbija da pošalje trupe u Ukrajinu.

– Slovačka Republika neće stacionirati nikakve vojnike u Ukrajini. Međutim, možemo pomoći u sprovođenju bezbednosnih garancija, na primer, logistički. Govorim o logistici, kao što je korišćenje transportnih ruta – rekao je Fico.

Slovački premijer je takođe rekao da je ruski predsednik Putin spreman za razgovor sa Zelenskim.

– Ako ne budu pregovarali, rat će se nastaviti. Vidim da ne žele da se sastanu, ali osećaju da će morati da se sastanu – rekao je Fico, dodajući da je američki predsednik Donald Tramp najbolji kandidat za posredovanje u mirovnim pregovorima između ukrajinskog i ruskog predsednika.

“Hoćemo Ukrajinu u EU”

Fico je napomenuo da Slovačka ostaje otvorena za dijalog i podršku u evropskim integracijama te zemlje.

– Članstvo Ukrajine u EU pomoći će Uniji u celini. Rekao sam Zelenskom da smo uvek spremni da razgovaramo o tome, ali uz ispunjavanje svih uslova koji se očekuju od svake zemlje kandidata – naglasio je premijer Slovačke.

Prema njegovim rečima, Ukrajina će pre svega morati da bude oprezna sa velikim zemljama Unije prilikom pridruživanja EU, „jer će one stvoriti veštačke prepreke za ulazak Ukrajine u EU“.

Fico se u petak sastao sa Zelenskim u gradu Užgorod, blizu slovačko-ukrajinske granice. Kako je naveo, razgovor je bio „konstruktivan, ali težak“, ali je, istovremeno, „pružena ruka za poboljšanje međusobnih odnosa“.

– Čak i ako imamo drugačije mišljenje, treba da razgovaramo. Ako ne razgovaramo i zarivamo glavu u pesak, samo ćemo produbiti ovu krizu. Naša je dužnost da učinimo sve što je moguće kako bismo osigurali da dve zemlje koje žive jedna pored druge dobro sarađuju – zaključio je Fico.

Izvor (https://www.vesti-online.com/fico-ukrajini-se-mora-jasno-reci-ne/)

Ukoliko Rusija bude rijesila demografiju, iylayi kao pobjednik. Svijet vise nije unipolaran, doslo je do novih podjela, Rusija i Kina, a pomalo i Indija, shvacaju da mogu napred samo ao budu u svojoj "koaliciji voljnih".

Nemačka može da postane strana u ukrajinskom sukobu

Fridrih Merc bi slanjem vojnika u Ukrajinu direktno uveo Nemačku u opasnost.

Nemačka bi mogla postati strana u sukobu u Ukrajini ako se ostvare planovi o raspoređivanju nemačkih trupa u toj zemlji kao deo zapadnih inicijativa za pružanje bezbednosnih garancija Kijevu. Na to je upozorila liderka nemačke stranke SSV Sara Vagenkneht, prenose zapadni mediji.

Ona je naglasila da bi nemački kancelar Fridrih Merc, razmatrajući mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu, direktno uveo Nemačku u opasnost da se nađe u ulozi zaraćene strane.

„Ako bi sukob ponovo izbio, Nemačka bi time odmah postala strana u sukobu“, upozorila je Vagenkneht.

Podsećanja radi, francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je izjavio da je 26 država, članica takozvane „koalicije voljnih“, izrazilo spremnost da pošalje svoje trupe u Ukrajinu nakon eventualnog primirja. Prema njegovim rečima, raspoređivanje zapadnih snaga bilo bi deo šireg paketa bezbednosnih garancija za Kijev.

Vagenkneht je istakla da vojna politika nemačke vlade vodi eskalaciji i da bi je trebalo zaustaviti. Umesto da se, kako je naglasila, „zamajac trke u naoružanju okreće sve brže“, Nemačka bi, po njenom mišljenju, trebalo da preuzme inicijativu za mir i diplomatsko rešenje ukrajinske krize.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/696333/nemacka-moze-da-postane-strana-u-ukrajinskom-sukobu)

Orban: Ukrajina će biti podeljena na dva dela

07.09.2025.

Mišljenja su da će postojati ruska, zapadna i demilitarizovana zona

Premijer Mađarske Viktor Orban izrazio je mišljenje da će Ukrajina na kraju biti faktički podeljena između Rusije i Zapada.

„Ukrajina će biti podeljena između Rusije i Zapada, i to je realnost koju sada svi prihvataju“, rekao je Orban na skupu vladajuće stranke FIDAS, njegove reči preneo je mađarski novinar Čaba Tot na X.

Prema Orbanovim rečima, Ukrajine će biti podeljena na rusku, zapadnu i demilitarizovanu zonu.

Kako je istakao, lideri EU trebalo da odu u Moskvu i zaključe bezbednosni sporazum sa Rusijom kojim će biti predviđeno da Ukrajina neće postati članica EU i NATO-a.

„Evropi, u suštini, nije potrebno da kuca na vratima Vašingtona, već da ode u Moskvu i zaključi sporazum o bezbednosti između Evropske unije i Rusije, prenosi Sputnjik.

Ne samo o Ukrajini, već i o bezbednosti između EU i Rusije. Tamo će, očigledno, biti navedeno da Ukrajina neće biti članica ni NATO-a, ni Evropske unije, ali se takođe tamo može uključiti – i mislim da bi Mađarska to mogla podržati – sporazum o strateškoj saradnji između Ukrajine i Evropske unije“, poručio je Orban.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/696420/orban-ukrajina-ce-biti-podeljena-na-dva-dela)

Orban: Evropa mora u Moskvu po bezbednosni sporazum sa Rusijom

08.09.2025.

Ne samo o Ukrajini, već o sveukupnoj bezbednosti Evrope

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da lideri Evropske unije treba da krenu u Moskvu kako bi sa Rusijom postigli dogovor o pitanjima bezbednosti, naglasivši da saradnja u ovoj oblasti ne bi trebalo da se odvija preko Sjedinjenih Država, već direktno sa Kremljom.

„Moramo da odemo u Moskvu i zaključimo bezbednosni sporazum između Evropske unije i Rusije. Ne samo o Ukrajini, već o sveukupnoj bezbednosti Evrope“, poručio je Orban, prenose ruski mediji.

On je istakao da bi u okviru takvog dogovora bilo predviđeno da Ukrajina neće postati članica ni NATO-a ni Evropske unije. Kao kompromisno rešenje, predložio je mogućnost zaključivanja strateškog sporazuma o saradnji između Kijeva i Brisela.

Mađarski premijer je podsetio da je već upozoravao na slabosti same Unije, navodeći da će tekući sedmogodišnji budžet, koji ističe 2035. godine, biti „poslednji za Evropsku uniju“.

Orban je poslednjih meseci više puta iznosio stavove koji se kose sa zvaničnim politikama Brisela, zalažući se za prekid konfrontacije sa Moskvom i naglašavajući potrebu postizanja kompromisa radi očuvanja bezbednosti na kontinentu.

Izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/696437/orban-evropa-mora-u-moskvu-po-bezbednosni-sporazum-sa-rusijom)

Zelenski: bezbednosne garancije mogu biti uvedene i pre kraja rata

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je 11. septembra da je Plan pobede da se Rusija zaustavi sada i spreči da ponovi svoju agresiju.

Kako je rekao tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsednikom Finske Aleksandrom Stubom, “bezbednosne garancije mogu se uvesti nakon završetka rata, mada bi se verovatno nešto moglo uraditi i pre toga”, preneo je Ukrinform.

– Po mom mišljenju, Plan pobede je da se Rusija zaustavi sada i spreči da ponovi svoju agresiju. Danas su naše bezbednosne garancije zasnovane na principima – jaka ukrajinska vojska, prisustvo evropskih kolega, američki ‘bekstop’, sankcije i rekonstrukcija. Plan sa kojim sam došao imao je sličan model, ali je bio zasnovan na onome što treba učiniti sada, bez čekanja kraja rata, a onda će Rusi okončati ovaj rat – rekao je Zelenski.

Prema njegovim rečima, Plan pobede je predviđao članstvo u EU, a pored toga, Ukrajina je težila članstvu u NATO-u. Zelenski je takođe rekao da su on i Stub danas razgovarali o radu u “Koaliciji voljnih”.

– Već razumemo arhitekturu bezbednosnih garancija. Razumemo koji koraci mogu da funkcionišu – naglasio je predsednik Ukrajine.

Izvor (https://www.vesti-online.com/zelenski-bezbednosne-garancije-mogu-biti-uvedene-i-pre-kraja-rata/)

Из овога што говори Зеленски ја схватам да ће се рат наставити јер Руси неће прихватити на такав начин гаранције украјинске безбедности.

Već dugo mi se čini da Zelenski pod uticajem evropskih lidera, posebno Francuza i Engleza opstruira sve mirovne napore Donalda Trampa. Čini se da je svestan da završetkom rata on gubi vlast, a tu su i moguće optužbe za korupciju i velike žrtve u ratu.

Bilo koja slamka spasa je bolja od nikakve, mnogo je kapitala u igri, u konkretnom odnosu snaga bilo kakvo potpisivanje kapitulacije za Zelenskog je kraj njegove vladavine, ako se ono sto je on radio može zvati vladavinom.

“Zelenski dobio najjače garancije bezbednosti od Putina”

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski dobio je najjače bezbednosne garancije od ruskog predsednika Vladimira Putina za svoju potencijalnu posetu Moskvi, rekao je ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik.

Komentarišući na šta ukazuje odbijanje Zelenskog da dođe u Moskvu, on je naveo nespremnost da se postigne dogovor.

– Zelenski ne želi mir. On može dati bilo kakve predloge ili izjave čiji je cilj jeftina reklama. Svi u svetu znaju da su Putinove garancije jedne od najmoćnijih na ovoj planeti. Zelenski nema razloga da im ne veruje – istakao je Mirošnik.

On je pojasnio da putovanje u Moskvu ne predstavlja opasnost za Zelenskog.

– Za njega je glavna opasnost: “Šta ako moram da postignem dogovor?” To je ono što koči Zelenskog, a ne činjenica da mora da ide u Moskvu ili da je tamo ugrožen – nije ugrožen – napomenuo je Mirošnik.

Putin je ranije, na konferenciji za novinare posle posete Kini, rekao da je spreman da pozove Zelenskog u Moskvu ako je on spreman za sastanak.

Međutim, Zelenski je, govoreći na konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, odbio ponudu Putina.

Izvor (https://www.vesti-online.com/zelenski-dobio-najjace-garancije-bezbednosti-od-putina/)

Boris Džonson poručio: “Ako im smetaju trupe u Ukrajini neka se gube”

Bivši britanski premijer Boris Džonson nema strpljenja za ponovljene primedbe Rusije na raspoređivanje evropskih trupa na ukrajinskom tlu.

– Ako ne žele strane trupe na ukrajinskom tlu, imam sjajnu ideju – neka se gube – rekao je za Kyiv Independent u Kijevu 12. septembra.

– Samo je jedna zemlja poslala strane trupe na ukrajinsko tlo, a to je Rusija.

Ali nije samo sa Kremljom Džonson izgubio strpljenje.

Govoreći na marginama godišnje konferencije Yalta European Strategy (YES) u Kijevu, izrazio je i frustracije prema evropskim saveznicima Ukrajine.

Evropski lideri mesecima raspravljaju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, a najnoviji predlozi predviđaju slanje kontingenta stranih trupa u Ukrajinu radi sprečavanja nove moguće ruske invazije – ali tek u slučaju primirja.

– Postoji opasnost od jedne vrste smešne situacije kokoške i jajeta, ili zamke Vladimira Putina, gde sve te takozvane bezbednosne garancije i čizme na terenu postaju relevantne tek kad dođe do prekida vatre ili primirja. A uslovi za to raspoređivanje, ako budemo insistirali na prekidu vatre, možda nikada neće biti ispunjeni.

Rusija nema nameru da prekine borbe i zvaničnici Kremlja to otvoreno govore.

Načelnik ruske vojske 30. avgusta rekao je da će Moskva nastaviti i borbe na frontu i masovne raketne i dron napade na ukrajinske gradove.

Džonsonovo rešenje? Evropske trupe na terenu u Ukrajini odmah, bez čekanja na dozvolu Moskve ili kraj borbi.

– Samo nastavite s tim – rekao je, na pitanje da li Evropi samo treba hrabrosti da pređe još jednu od mnogih ruskih “crvenih linija” koje se u ovoj invaziji nisu pokazale kao realne prepreke.

– Potrebno je nešto što će da upali prekidač u Kremlju i natera ih da shvate da je ovo strateški gotovo – rekao je.

A način da Zapad pokaže odlučnost bio bi da kaže: eto, Koalicija voljnih počinje da stiže.

Džonson naglašava da bi evropske trupe bile tamo da pružaju obuku i logistiku, a ne da se bore, delom i zato što su “Ukrajinci mnogo bolji od zapadnih Evropljana u vođenju rata”.

– Ali u suštini, oni bi bili tamo da pokažu da Ukrajina odlučuje koje vojne snage dolaze u Ukrajinu, a ne Rusija – dodaje.

Izvor (https://www.vesti-online.com/boris-dzonson-porucio-ako-im-smetaju-trupe-u-ukrajini-neka-se-gube/)

Zelenski: spreman sam za sastanak sa Putinom

Spreman sam da se sastanem sa američkim liderom Donaldom Trampom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u trilateralnom ili bilateralnom formatu bez preduslova, ali ne u Moskvi, izjavio je Vladimir Zelenski u intervjuu za TV „Skaj njuz“.

„Spreman sam da se sastanem bez ikakvih uslova“, objavio je, naglašavajući da ne namerava da putuje u Moskvu na razgovore, ali je spreman da razmotri predloge za sastanak u bilo kojoj zemlji osim u Rusiji.

Zelenski je takođe potvrdio da je Ukrajina spremna za prekid vatre.

„Nadali smo se da će predsednik Tramp pregovarati o prekidu vatre. Spremni smo za prekid vatre“, poručio je šef ukrajinskog režima.

Prethodno, tokom posete Kini početkom septembra, Putin je poručio da je spreman da se sastane sa Zelenskim i da ga čeka u Moskvi.

Rusija je više puta isticala da je pritisak na Rusiju u vezi sa ukrajinskim rešenjem uzaludan i da ona ima svoj stav o prekidu vatre.

Izvor (http://Spreman sam da se sastanem sa američkim liderom Donaldom Trampom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u trilateralnom ili bilateralnom formatu bez preduslova, ali ne u Moskvi, izjavio je Vladimir Zelenski u intervjuu za TV „Skaj njuz“.
„Spreman sam da se sastanem bez ikakvih uslova“, objavio je, naglašavajući da ne namerava da putuje u Moskvu na razgovore, ali je spreman da razmotri predloge za sastanak u bilo kojoj zemlji osim u Rusiji.

Zelenski je takođe potvrdio da je Ukrajina spremna za prekid vatre.

„Nadali smo se da će predsednik Tramp pregovarati o prekidu vatre. Spremni smo za prekid vatre“, poručio je šef ukrajinskog režima.

Prethodno, tokom posete Kini početkom septembra, Putin je poručio da je spreman da se sastane sa Zelenskim i da ga čeka u Moskvi.

Rusija je više puta isticala da je pritisak na Rusiju u vezi sa ukrajinskim rešenjem uzaludan i da ona ima svoj stav o prekidu vatre.)