PALUBA

Kopnena vojska => Specijalne jedinice => Topic started by: DEMON on March 19, 2009, 10:29:58 pm



Title: Snajperisti
Post by: DEMON on March 19, 2009, 10:29:58 pm
  Сваки снајпериста је добар или одличан стрелац, али сваки одличан стрелац не мора бити и одличан снајпериста. Онај прави мора бити изузетно вешт у камуфлажи, стапању са природом, прикрадању и осматрању... да остане невидљив, а све види и уништи.
[attachment=1]
  Снајпериста има посебне способности, обуку и опрему. Његов посао је да дискриминаторно уклони мету са великом ватреном моћи, која не може бити успешно уклоњена од стране обичних стрелаца из разлога даљине мете, локације, величине, видљивости или разлога друге врсте. Снајпинг захтева развитак основног пешадијског умећа до високог нивоа перфекције. Обука снајпериста уједињује широку разноврсност осмишљену да увећа његову вредност и да осигура његов опстанак на бојном пољу. Уметност снајпинга подразумева учење и непрекидно увежбавање ових вештина до перфекције. Снајпериста мора бити високо обучен за далекометне циљеве и мора поседовати вештину сналажљивости на терену како би осигурао максимално ефектно дејство уз минималан ризик.
  Израз снајпер, у буквалном преводу, значи шљукар, односно “ ловац на шљуке “. Шљука (енглески snajp) је врста мале птице познате по брзом и кривудавом лету, што захтева посебну вештину ловца који жели да је погоди. Поменута кованица је настала половином 18. века, а касније је постала синоним за над просечно квалитетног стрелца.
  Снајпериста, међутим, са војног аспекта, мора да има и друге квалитете. Разлога је више, и не односе се сви на способност снајперисте да кроз оптички нишан види човека кога ће убити а касније због тога ( не )осећати крижу савест или кајање. Прави снајпериста мора бити изузетно вешт у камуфлажи, стапању са природом, прикрадању и осматрању, односно у ономе што су припадници немачког Вермахта звали словенска лукавост, очајни због сталних губитака које су им наносили совјетски снајперисти.
Мисије
  Примарна мисија снајперисте у борби јесте да омогући успешно извршавање мисије тако што ће прецизним далекометним гађањем уклонити унапред одабране мете. Таквим деловањем, снајпериста прави губитке међу непријатељским трупама, успорава непријатељско кретање, уноси страх мељу непријатељске војнике, срозава им морал и уноси конфузију међу непријатељске редове и у њиховим мисијама.
  Секундарна мисија снајперисте је прикупљање података и важних информација на бојном пољу. Добро обучени снајпериста, у комбинацији са нераздвојивом прецизношћу његове пушке и муниције, је продужена рука у служби пешадије. Важност снајперисте се не може мерити са бројем губитака које је нанео непријатељкој војсци. Реализација присутности снајперисте утерује страх у непријатељске трупе и утиче на њихову одлуку о даљем деловању и акцији на бојном пољу. Снајпериста увећава ватрену моћ јединице и додаје потребу за тоталном деструкцијом и уништењем непријатеља. Било да је снајпериста јединка или је додат одређеној јединици он ће јој помоћи са својом пушком у сваком погледу. Улога снајперисте је утолико значајна што је он у стању да уклони мету тамо где обичан стрелац не може ни да приђе. Ова улога је значајнија уколико је мета помешана са цивилима, или ако је у питању нека већа побуна.
Пуцање из аутоматског оружја у таквим ситуацијама може да резултира рањавањем или убијањем невиних цивила. Снајпериста је ангажован на свим нивоима конфликта. Ово подразумева конвенционалне офанзивне и дефанзивне борбе у којима се прецизан  погодак упућује са великих раздаљина.
[attachment=2]
Одабир будућих снајпериста
  Кандидати који се упућују на снајперску обуку се бирају веома пажљиво. Командири морају да оставе податке појединаца доступним за потенцијално способне снајперисте. Ригорозан дрил снајпериста и повећан лични ризик у борби захтевају високу мотивисаност и способност за учење многобројних вештина. Будући снајперисти морају имати беспрекоран досије. Одабир се врши на основу следећих перформанси:
1)Стрељачко умеће: Кандидат за снајперисту мора бити одличан стрелац. Редовне годишње квалификације за експерта су неопходне. Успешно учествовање на годишњим такмичењима и евентуално ловачко умеће такође указују на добре снајперске способности.
2)Психичко стање кандидата: Снајпериста, често укључен у продужене операције са веома мало сна, хране или воде, мора бити изванредних психофизичких способности. Добро здравље значи боље рефлексе, бољу контролу мишића и већу отпорност на спољашње утицаје( заразе, вирусне болести итд ). Самопоуздање  и самоконтрола које проистичу из бављења разним спортовима, поготово тимским, су добар предуслов за сваког кандидата.
3)Вид: Добар вид је главно оруђе сваког снајперисте. Према томе, снајпериста мора имати ништа мање него 5 на очном прегледу, или макар да може операцијом поспешити свој вид до те максималне оцене. Ипак, ношење наочара може бити сметња/ одговорност ако су оне неисправне или оштећене. Не разликовање боја такође може бити сметња/ одговорност снајперисте, због његове немогућности да открије сакривене мете које су се стопиле са околином.
4)Пушење: Снајпериста не би требао да буде пушач или да користи било коју врсту дувана. Пронађени опушак може да открије позицију снајперисте. Иако снајпериста може да не пуши на задатку, његова зависност може да изазове нервозу што може да се одрази на задатак, тачније смањује његову ефикасност.
5)Ментално стање кандидата: Када се бирају кандидати за снајперисту, старешине требају да имају у виду ментално стање сваког појединца и да ли кандидат има праве квалитете да постане снајпериста. Старешина треба да види да ли ће кандидат повући окидач у правом тренутку и на правом месту. Неке особине које треба гледати су поузданост, иницијатива, лојалност, дисциплина и емотивна стабилност. Налаз психолога кандидата може да помогне старешинама у селективном процесу.
6)Интелигенција: Обавезе снајперисте подразумевају широк спектар умећа. Он мора да научи следеће: Балистика. Типови муниције и њихове могућности. Прилагођавање оптичким уређајима. Радио-комуникативне операције и процедуре. Обзервацију и прилагођавање на убојиту и артиљеријску ватру. Навигацију разних терена. Сакупљање војно-обавештајних података. Идентификацију униформи које представљају претњу и њихове опреме. У операцијама које могу да потрају, снајпериста мора да поседује способност самоослањања, мора да расуђује исправно и мора да сачува здрав разум.
Ово подразумева друге две битне особине: емотивни баланс и сналажење у природи.
1)Емотивни баланс: Снајпериста мора бити у стању да смирено и одлучно уклони мету која не мора бити тренутна опасност за њега. Много је лакше убити у самоодбрани или у одбрани других него убити без очигледне провокације. Снајпериста несме бити осетљив на емоције као што су грижа савест или кајање. Кандидати чија је једина мотивација да постану снајперисти чињеница да припадају елити и жеља за престижом не могу бити способни да доносе хладне и рационалне одлуке које су неопходне за успешан посао снајперисте.
2)Сналажење у природи: Снајпериста мора бити упознат са пољем деловања и прилагодљив са његовом околином. Познавање спољашњости и знање природних догађаја ће помоћи снајперисти у многим од његових задатака. Индивидуе са таквим знањем ће често имати веће шансе да постану потенцијални снајперисти.
Одговорности снајперисте и посматрача
Сваки члан снајперског тима има одређене одговорности. Само кроз непрестано вежбање и праксу тим може да функционише како треба. Одговорности чланова тима су следеће:
a.Снајпериста- Изграђује себи мирну, прилагодљиву позицију. Лоцира и идентификује додељену мету. Израчунава даљину до мете. Подешава одговарајућу узвишицу и ветар како би уклонио мету. Извештава посматрача о спремности да пуца. Циља додељену мету. Контролише дисање са природним одлагањем. Извршава одговарајућу контролу окидача. Прати. Испаљује прецизан пуцањ на време. Припрема се да испали резервни метак, ако је потребно.
б.Посматрач- Поставља себе на одговарајућу позицију. Одабира прикладну мету. Асистира у процени даљине. Израчунава ефекте постојећих временских услова на балистику. Рапортира видна подешавања снајперисти. Употребљава строго оцењивање извођења пуцња.
Технике пуцања снајперског тима
Снајперски тим мора бити способан да се креће и да преживи у ратном окружењу. Задатак снајперског тима је да испоручи прецизно деловање по мети. Ово захтева координирано напрезање тима. Заједно, снајпериста и посматрач:
- Одређују ефекте временских услова на балистику;
- Израчунавају раздаљину до мете;
- Праве неопходне измене у видокругу;
- Посматрају удар метка;
- Критикују извођење пуцња пре било каквог насумичног пуцања;
[attachment=3]
Технике у пољу
Примарна мисија снајперског тима је да елиминише непријатељске мете прецизним далекометним пуцњем. Колико ће добро снајпериста извршити његову мисију зависи од знања, схватања и примене разних техника у пољу које му дозвољавају да се креће, сакрије, посматра и открије мету. Ово су технике које сваки снајпериста мора да савлада пре него крене у било какву мисију. Употреба ових вештина код снајперисте ће утицати на његово преживљавање на бојном пољу.
Камуфлажа
Камуфлажа је једна од основних оружја рата. Она може означавати разлику између успешне и неуспешне мисије. За снајперски тим, то може значити разлику између живота и смрти. Камуфлажне мере су веома важне пошто снајперски тим не може себи да дозволи ризик да буде откривен док се креће самостално, као део других јединица, или док оперише са позиције пуцања. Тренинг гађања учи снајперисту како да погоди мету, а знање камуфлаже га учи како да избегне да постане мета. Обраћање пажње на битност камуфлаже су карактеристике добро тренираног снајперисте.
Путоказ ка метама
Да би постали мајстори камуфлаже, снајперски тим прво мора да схвати значење путоказа ка метама. Индикатори мета су све оно што војник уради или не успе да уради што би могло да резултира откривањем истог. Снајперски тим мора да зна и схвати путоказе ка метама не само да би се кретао не опажено, већ и да би открио кретање непријатеља. Путокази ка метама су звук, кретање, неодговарајућа камуфлажа, узнемиравање дивљине и друго.
а.Звук- Најприметљивије је током ноћи. Проузроковано кретањем, лупањем опреме или причањем. Слаби звукови се могу одбацити као природни, али причање никако.
б.Кретање- Најприметљивије током дана. Људско око је намамљено на кретање. Брзи или неконтролисани покрети се брже открију него спори и контролисани.
в.Неодговарајућа камуфлажа- Сунце. Силуета. Контраст са околином.
г.Узнемиравање дивљине- Птице које изненада одлете у неком правцу. Изненадан престанак животињских звукова. Уплашене животиње.
д.Друго- Кување. Пушење. Сапуни или лосиони. Одбијачи инсеката.
Мисије и методе ангажовања снајперских тимова се разликују по многим стварима од пешадијских. Једна од најзапаженијих разлика је сама техника кретања снајперских тимова. Кретање несме бити откривено или чак сумњиво од стране непријатеља. Због тога, снајперски тим мора да доведе до перфекције технике индивидуалног снајперског кретања.
Правила кретања
Када се креће, снајперски тим мора заувек да упамти следећа правила:
а. Увек предпостави да је поље кретања под непријатељском присмотром;
б. Крећи се полако. Снајперско кретање се мери центиметрима;
в. Немој проузроковати померање траве, жбунова или дрвећа трљајући се о њих;
г. Планирај сваки покрет и крећи се у сегменту руте на време;
д. Застани, погледај и ослушкуј често;
ђ. Крећи се током узнемиравајућих звукова као што су јака паљба, експлозије, бомбардовање, ветар или било шта што би могло да одврати пажњу непријатеља или да сакрије кретање тима.
Индивидуалне технике кретања
Индивидуалне технике кретања које користе снајперски тимови су осмишљене тако да им омогуће кретање без да буду откривени. Ове технике су снајперско ниско пужање, средње пужање, високо пужање, рука и колено пужање и ходање. Као што је показано на сликама испод:
[attachment=5]
а.Снајперско ниско пужање: Ова техника се користи када је сакривање веома ограничено, када смо близу непријатеља или када тражимо позицију за деловање.
[attachment=4]
 
б. Средње пужање: Овакво кретање се користи када је кретање ограничено а тим мора да се креће брже од снајперског ниског пужања. Средње пужање је слично ниском пужању код пешадинаца.
[attachment=6]
в. Високо пужање: високо пужање се користи када је скривање ограничено али довољно да дозволи снајперисти да подигне труп са тла. Ово кретање је слично као и код пешадинаца.
[attachment=7]
г. Рука и колено пужање: Ово кретање се користи када су нека скривања доступна а снајперски тим мора да се креће брже него код средњег пужења.
[attachment=8]
д. Кретање: Кретање се користи када је заклон добар, непријатељ није нигде у близини, а брзина је дозвољена.
Кретање и навигација снајперског тима
Због недостатка персонала и ватрене моћи, снајперски тим не може себи дозволити да буде откривен од стране непријатеља нити може успешно да се супротстави непријатељу у блиској борби.
Када је то могуће, снајперски тим би требао да буде прикачен за елементе сигурности ( вод/чета ). Елемент сигурности омогућује тиму да дође до оперативне зоне брже и сигурније него када тим иде сам. Плус, елемент сигурности обезбеђује тиму додатну ватрену подршку у случају да буде откривен. Снајперисти користе следеће инструкције када је прикачен за елемент сигурности:
1) Снајперски тим је под командом лидера елемента сигурности докле год је закачен за њега.
2) Снајперски тим се увек појављује као потпун део тог вода/чете.
3) Снајперски тим носи исте униформе као и елемент са којим путује.
4) Снајперски тим  се држи одговарајућих предпоставки и позиција у свим формацијама.
5) Снајперска пушка се носи у линији и близу тела, скривајући њену спољашност и дужину цеви.
6) Сва опрема која је јединствена за снајперисте се сакрива од других ( оптика, камуфлажна одела, и све што је везано за њихову опрему ).
Једном када уђе у зону у којој врши дејство, снајперски тим се одваја од елемента сигурности и оперише сам. Два примера која следе када се снајперски тим одвоји су следећа:
1) Елемент сигурности обезбеђује сигурност док се тим припрема да крене у деловање.
а. Тим облачи камуфлажно одело и камуфлира себе и опрему ( ако мисија тако налаже ).
б. Тим проверава да ли је сва опрема осигурана и исправна, и сакрива сву непотребну опрему ( ако мисија тако налаже ).
в. Када је тим спреман, наставља ка сакривајућој позицији, а елемент сигурности је одваја и одлази из зоне деловања тима.
г. Када се елемент сигурности одвоји, тим чека на позицији онолико колико треба да се увери да ни они ни елемент сигурности није откривен. Тада, тим се пребацује на позицију са које ће уследити дејство.
2) Елемент сигурности руководи кратким сигурносним застојем на граници раздвајања. Снајперски тим застаје, уверава се да има добру доступну сакривеност и упознаје се са локацијом. Елемент сигурности тада наставља даље остављајући снајперски тим за собом. Снајперски тим остаје на позицији док се елемент сигурности не повуче из области. Тим се тада самоорганизује по задацима мисије и наставља до позиције са које ће извршити задатак.
Када се бира путања кретања, снајперски тим мора да зна погодности и мане те руте. Следеће путоказе треба употребити при одабиру руте:
1) Избећи познате непријатељске позиције и препреке.
2) Потражити терен који нуди најбољи заклон и сакривање.
3) Узети предност тешких терена ( мочваре, густе шуме итд ).
4) Не користити путеве, трагове од возила или места утабана корачањима.
5) Избегавати изграђене или популацијом насељене области.
6) Избегавати области са високом активношћу непријатељских снага.
Када се снајперски тим креће, увек мора да предпостави да је област под присмотром непријатеља. Због овога и збога величине тима и мале ватрене моћи коју има, тим користи искључиво тип формације које је карактеристично за снајперисте. Карактеристике формације су следеће:
1) Посматрач је на челу, снајпер га прати.
2) Посматрачев сектор сигурности је од 3 сата до 9 сати ( са десна на лево ), сектор сигурности снајпера је од 9 сати до 3 сата.
3) Визуални контакт мора да се одржи чак и када се тим налази на земљи, у лежећем положају.
4) Растојање између чланова тима не треба да буде веће од 20 метара.
5) Лидер тима одређује технике кретања и које се руте користе.
6) Лидер тима одређује место окупљања.
Снајперски тим никада не сме отворено да се упушта у борбу са непријатељем. Тим мора да увежбава акције и поступке док им не уђе у рутину и не постане природна и тренутна реакција у случају да дође до неочекиваног контакта са непријатељем. Примери таквих акција су следећи:
1) Визуални контакт. Ако снајперски тим види непријатеља а непријатељ њих не види, моментално се зауставља. Ако тим има времена, урадиће следеће:
а. Наставити ка најбољој позивији за скривање и заклон.
б. Остати на позицији док непријатељ не прође.
Напомена: Тим неће започети борбу.
2) Заседа. У заседи, циљ снајперског тима је да моментално уклони мету. Пример овакве акције укључује извођење следећег:
а. Посматрач отвара константну ватру на непријатеља.
б. Снајпериста баца димну бомбу између посматрача и непријатеља.
в. Снајпериста упућује прецизан погодак на мету која представља највећу претњу док дим покрива област.
г. Тада посматрач баца гранату и повлачи се ка снајперу, осигуравајући му чистину гађања.
д. Тим се помера на локацију где их непријатељ не може надгледати или отварати директну ватру на њих.
ђ. Ако се контакт не може уклонити, снајпериста упућује индиректну/допунску ватру или елемент сигурности ( ако је прикључен ).
ж. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
3) Индиректна/допунска ватра. Када се употребљава индиректна ватра тим мора напустити област што је пре могуће. Ово изненадно кретање може резултирати тиме да локација извлачења тима буде откривена. Због тога, тим не сме само да реагује на индиректну ватру него и да преузме акцију да сакрије своје кретање једном када је изван области удара.
а. Лидер тима извлачи тим из зоне удара користећи најбржу руту дајући смерове и раздаљину ( метод сата ).
б. Чланови тима се извлаче из зоне удара по утврђеним дистанцама и правцима.
в. Лидер тима онда извлачи тим даље из зоне удара користећи најдиректније сакривене руте. Настављају мисију користећи наизменичне руте.
г. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
4) Ваздушни напад
а. Чланови тима настављају ка најбољој доступној позицији за скривање и заклон.
б. Између пауза бомбардовања, чланови тима се померају на позицију која пружа бољи заклон и скривање.
в. Тим се не упушта у борбу.
г. Чланови тима остају на позицији док ваздушни напади не престану.
д. Ако се тим раздвоји, требало би се вратити на следећу последњу означену руту до места састанка.
ђ. Да би помогао себи у навигацији, тим треба да запамти руту проучавањем мапа, ваздушних слика, или скица. Тим нотира карактеристичне особине ( брда, потоке, путеве ) и његову локацију у односу на руту. Планира алтернативну руту у случају да се примарна не може искористити. Планира грањање да би преварио познате препреке за кретање. Тим користи теренско одбројавање, које укључује меморисање теренских карактеристика од почетне тачке до мете, како би се одржао на рути. Током мисије, снајперски тим ментално броји сваку карактеристику терена, како би се осигурао да одржава одговарајућу руту.
[attachment=9]
е. Снајперски тим одржава оријентацију сво време. Док се креће, посматра терен пажљиво и проверава карактеристичне особине нотиране у планирању и проучава руту. Многе помоћи су доступне да осигурају оријентацију. Примери су следећи:
1) Локација и правац којим тече река.
2) Брда, долине, путеви, и друге особености карактеристика терена.
3) Пруге, далеководи, и други објекти које је направио човек.

  


Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on March 21, 2009, 01:39:14 pm
http://www.youtube.com/watch?v=kqkr3Mse7-k
http://www.youtube.com/watch?v=hRd6DfDkIiU
http://www.youtube.com/watch?v=ORC8ftVjWXw
http://www.youtube.com/watch?v=hYBygjxemdo


Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on March 27, 2009, 11:07:23 pm
http://www.youtube.com/watch?v=y2knT8RwxKA

http://www.youtube.com/watch?v=6q76G7F4dV8



Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on April 01, 2009, 10:30:44 pm
@Demon, svaka cast! Samo tako nastavi!


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on April 14, 2009, 12:27:30 am
Svaka cast coveku...

http://www.youtube.com/watch?v=jDSwdZNbaGY


Title: Re: Snajperisti
Post by: maricvta on May 28, 2009, 06:31:56 pm
Naucih nesto novo....


Title: Re: Snajperisti
Post by: nbns on May 28, 2009, 09:52:55 pm
 ;)

[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on June 02, 2009, 01:42:45 am
Ako si ovo ti...kazi mi da nisi mozda oko isterao kad si opalio?! :) Gde nabi ovo cudo ovoliko u oko?! :)
P.S. Onaj iza je jos gori!  :super


Title: Re: Snajperisti
Post by: nbns on June 02, 2009, 07:52:11 am
Нисам ја ово ;) ово је слика колико знам са Пасуљана (Дипломац 09) ...


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on October 10, 2009, 08:25:43 pm
Тек сад сам ово погледао. Не знам зашто Ненад критикује оне стрелце са Пасуљана. Колико видим на оптичким нишанима је гумена шкољка-штитник и да би нишанио мораш око да прислониш на њу. Овај у првом плану гађа са оба отворена ока, што је генерално добро. Друго је питање да ли је та гумена шкољка добро решење.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on October 10, 2009, 09:00:54 pm
A koje bi bile mane gumene školjke?

I ja ne znam da gađam sa oba otvorena oka...mada je svakako korisno naučiti i tako gađati.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on October 10, 2009, 10:44:40 pm
Из више разлога је боље гађати са оба ока. Гледајући само једним оком губиш просторност (тродимезиналност простора). Ко не верује нека проба да увуче конац у иглу жмурећи на једно око. Друго, нишанећи са оба ока пратиш шта се још дешава око тебе, што на бојном пољу нимало није неважно. Вежбом лако постигнеш да пажњу усмериш само на око којим нишаниш, али и друго прима информације.

Гумена шкољка се лако деформише, мораш да "мрдаш" главом да нађеш фокус окулара.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on October 10, 2009, 11:12:13 pm
Da znam da je boolje gađati sa oba otvorena oka, zanimalo me je samo šta ne valja sa gumenom školjkom.
Sada je sve jasno. :)


Title: Re: Snajperisti
Post by: Slavuj on October 11, 2009, 11:34:37 am
Snajperisti....hladnokrvni ubice bez trunke osećaja krivde...bez časti in držanja se Ženevske konvencije....
Na bojištu, stvaraju strah i paniku...  Teorija je jedno a praksa sasvim nešto drugo....

Slavuj, molim te reci mi da li znaš ijednu modernu vojsku koja nema snsjperiste? Toliko.

Samo statistični podatak...u Vietnamu su amerikanci izračunali.....za svaku uništenu živu silu su vojnici ispalili oko 30.000 metaka..a snajperistiu proseku 2...  Velika razlika je snajperista  v službi armije..ili u službi policije....(u borbi protiv kriminalaca, terorista)


Title: Re: Snajperisti
Post by: Rade on October 11, 2009, 01:12:33 pm
Upotreba snajperskih pušaka nije ograničena haškim konvencijama kojima je ograničena upotreba nekih drugih sredstava u oružanim sukobima.Snajperska puška je sasvim legalno sredstvo u borbi. Njenu upotrebu ograničavaju žeenevske konvencije kojima su odredjeni statusi lica u sukobima (borcim ranjeni, zarobljeni, civili....).



Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on October 11, 2009, 04:24:44 pm
Quote
Друго, нишанећи са оба ока пратиш шта се још дешава око тебе, што на бојном пољу нимало није неважно.

  Дали се ово односи на сву војску?


Title: Re: Snajperisti
Post by: Boro Prodanic on October 11, 2009, 06:53:55 pm
Snajperisti....hladnokrvni ubice bez trunke osećaja krivde...bez časti in držanja se Ženevske konvencije....
Na bojištu, stvaraju strah i paniku...  Teorija je jedno a praksa sasvim nešto drugo....

Slavuj, molim te reci mi da li znaš ijednu modernu vojsku koja nema snsjperiste? Toliko.

Samo statistični podatak...u Vietnamu su amerikanci izračunali.....za svaku uništenu živu silu su vojnici ispalili oko 30.000 metaka..a snajperistiu proseku 2...  Velika razlika je snajperista  v službi armije..ili u službi policije....(u borbi protiv kriminalaca, terorista)


Slažem se. Zato ne možemo snajperiste tako nazivati, jer bi onda slično mogli da kažemo i za artiljerce, i većinu drugih rodova. Jedinica dobije zadatak, mora da ga izvrši i bira najracionalniji način. Zašto dolazi do ratova, ko u njima najviše strada itd., to su već druge priče... Nisu za to krivi snajperisti, kao ni drugi vojnici, u suštini, i mi vojnici smo svi skupa žrtve u ratovima, bilo da poginemo ili ostanemo živi... Često kažem da svako od nas koji smo učestvovali u ratu ima u glavi svoj film strave, za Hičkoka...


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on October 11, 2009, 07:48:47 pm
Демон

Нисам разумео питање. Ко може тако нишани, ко не може, како зна име. Већина, ипак, нишани једним оком јер је то једноставније.

Иначе код нишана "класичне" конструкције где је задњи нишан у облику слова V, лакша је почетна обука војника (стрелаца), али ће код нишањења они правити већу грешку (вероватноћа грешке је већа). Нишани који као задњи нишан имају круг (диоптријски) су тежи за обуку војника, али су, када се науче, они (војници-стрелци) много прецизнији. Природа људског ока или психе је таква да прецизније доводи тачку (врх предњег нишана) у центра круга него што може да поравна три тачке (рубове задњег нишана у облику слова V и предњи нишан) при чему је уједно и симетрала стуба предњег нишана поравната са симетралом угла који чине краци задњег нишана у облику V. Много зависи од светла, посебно угла под којим пада на нишане.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on October 12, 2009, 11:42:00 am
Quote
Демон

Нисам разумео питање. Ко може тако нишани, ко не може, како зна име. Већина, ипак, нишани једним оком јер је то једноставније.

  Мислио сам да ли се то односи на сву војску или само на снајперисте, јер по мом неком скромном мишљењу снајпериста не би требало ни да размишља о другим војницима на бојном пољу а камоли да гледа где су и шта раде. Има један циљ, једну мету и све друго је небитно. У већини случајева... Наравно ово подразумева када је добро уклопљен у околину тј. када је камуфлажа беспрекорна.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Slavuj on October 13, 2009, 12:41:59 am
Quote
Демон

Нисам разумео питање. Ко може тако нишани, ко не може, како зна име. Већина, ипак, нишани једним оком јер је то једноставније.

  Мислио сам да ли се то односи на сву војску или само на снајперисте, јер по мом неком скромном мишљењу снајпериста не би требало ни да размишља о другим војницима на бојном пољу а камоли да гледа где су и шта раде. Има један циљ, једну мету и све друго је небитно. У већини случајева... Наравно ово подразумева када је добро уклопљен у околину тј. када је камуфлажа беспрекорна.

Dobar snajperista u vojsci na bojnom polju....je vuk samotnjak....sam izabira položaj....metu...Njegov kapacitet metaka je jedan metak na dan, maximalno dva za popravak....Samo njegovo prisustvo na bojištu uliva strah kod protivnika..da ne kažem neprijatelja...najveći i ravnopravan protivnik svakoga snajperiste su minobacači..
To je barem važilo dvadesetak godina unazad...današnja doba računala..i moderni načini odkrivanja snajperiste pomoću zvuka kojeg sam gledao na Discovery-u...smanjuje snajperisti efikasnost...



Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on October 13, 2009, 01:44:31 am
@Dzumba...ono sto sam reko reko sam iz zezanja...sto se i moglo videti!
Ostali...iskulirajte filmove!
@Slavuj, ne nazivaj vojnike ubicama (bez obzira dal su snajperisti)! Kao sto je receno, snajperisti nisu zabranjeni zenevskom konvencijom tako da su legitimno "oruzije" na bojistu!



Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on October 13, 2009, 08:19:17 am
Quote
Dobar snajperista u vojsci na bojnom polju....je vuk samotnjak....sam izabira položaj....metu...

  Нит' је снајпериста вук самотњак нит' сам бира мету. Раде у пару а мету не одређују они већ неко изнад њих, колико сам ја упознат.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Slavuj on October 13, 2009, 09:57:08 am
Quote
Dobar snajperista u vojsci na bojnom polju....je vuk samotnjak....sam izabira položaj....metu...

  Нит' је снајпериста вук самотњак нит' сам бира мету. Раде у пару а мету не одређују они већ неко изнад њих, колико сам ја упознат.

Sve je odvisno od namene i učinku snajperiste...Nije više kao nekad, kad se dobijala ova značka  :)
[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: DEMON on October 13, 2009, 11:53:05 am
  Свака теби част за значку, ако је твоја, али неко ко је добар стрелац не мора да значи да је добар снајпериста, као што је уосталом и написано у уводном тексту о снајперистима. А то што си рекао да није више као некад кад је живот снајперисте на пољу зависио од његове сналажљивости, интелигенције и спремности то си у праву. Сва ова нова hi-tech *рања су, по мени, уништила уметност снајпинга. Шта ћеш, таква су времена дошла...  ::)


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on October 17, 2009, 08:52:14 pm
Иако сам један од оних који подржава увођење технике где год има ефекта ,ипак је њу направио човек. А човек може да је превари, омете, поквари, смисли контра мере и сл. Према томе снајпериста је био и остао, како рече Демон, нека врста уметника на бојном пољу. Уметника преживљавања у опасном окружењу, уметника маскирања, прикрадања, стрпљења, вештине гађања. Да ли снапериста дејствује у пару или самостално је ствар тактике дејства. Ако би радио само на један начин долази у опасност да му то постане шаблон. А то није добро, посебно код војних снајпериста.  Ипак, у пару је лакше и по мом суду ефикасније.

Војни и полицијски снапериста се разликују. Полицијски дејствује скоро увек у мету коју су му задали. Мета је најчешће лоцирана у ограниченом простору. Мета су криминалци или опасна лица која се на други начин не могу неутралисати. Најчешће дејствује у кординираној акцији са другим члановима тима, јединице. Не сме превише да "солира". Врло често му и време одређују када ће да опали (издају му команду за паљубу). Војни је углавном слободнији. Он најчешће има само оквирни задатак. Циљеве бира по степену важности који су му познати у целој зони видљивости. Ватру отвара углавном самостално. Може се кретати и испред својих снага, као и иза њих.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on October 17, 2009, 09:50:49 pm
Upravo tako i to je velika razlika. Civilni policajci imaju klasičnu zasedu dok recimo vojni policajac snaperista sam traži/otkriva cilj i prema stepenu važnosti cilja dejstvuje na njega. Zato se na bojnom polju i ne nose činovi, jel što viši čin to je veći prioritet.

Inače znam za slučaj da je jedan snajperista držao nekih tri-četiri dana jednu mešovito mehanizovanu četu, zapravo nešto između čete i dva voda, u toj četi su imali glavno učešće tri tenka M-84, Praga 30/2, BVP M-80 i još nekoliko borbenih oklopnih vozila u pratnji pešadije. Znači jedan čovek, dobro obučen snajperista (odmah se videlo da nije JNA škola u pitanju), je držao zakucano na jednom mestu više dana i noći jednu mešovito mehanizovanu skupinu koja bi oprilike odgovarala četi. Tenkovima je ispaljeno toliko projektila, o ovim manjim kalibrima i da ne pominjem. Najgore je što se nije znalo da li je neprijateljski snajperista eliminisan posle dejstva cele mehanizovane čete. Da bi se proverilo, na štap namesti jedan pešadinac šlem i podigne ga iznad zaklona, ništa se ne dešava. Potom je izbacio samo nogu, odmah je bio eliminisan od snajperiste, te se opet znalo da je još tu negde. Kako je on kretanje imao to je samo za priču, o njegovoj preciznosti neću da ni pominjem, takođe i njehovo skrivanje vatre je bilo zapanjuće dobro te se nije nikako mogao odrediti pravac odakle dejstvuje, zapravo njegov položaj. Tek posle više dana besomučnog dejstvovanja mehanizovane čete snajperista se učutao. Da li se sklonio ili je bio eliminisan to se verovatno nikada neće znati. Uglavnom je naneo mnogo štete, i što se tiče eliminisanja žive sile i što se tiče eliminisanja tehnike. Moral je odmah primetno pao i još štošta se izdogađalo.
Eto šta je u stanju da uradi jedan dobro obučen snajperista po naoružanju gledajući mnogo jačem i brojnijem protivniku.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on October 17, 2009, 10:16:36 pm
Svaka mu cast!
U borbi dovoljno je da snajperista puca protivniku iznad glave da mu "zvizdi" da bi mu ulio stah u koske, a za ovo sto si ti Brok rekao nemam reci...psihicko maltretiranje! :)


Title: Re: Snajperisti
Post by: Boro Prodanic on October 17, 2009, 10:28:31 pm
Svaka mu cast!
U borbi dovoljno je da snajperista puca protivniku iznad glave da mu "zvizdi" da bi mu ulio stah u koske, a za ovo sto si ti Brok rekao nemam reci...psihicko maltretiranje! :)

Slažem se Nenade, godinama sam sanjao taj zvižduk iznad glave sa ostrva Katarina u pulskoj luci... Čak i sad ponekad, kad se setim, naježi mi se kosa na vratu!


Title: Re: Snajperisti
Post by: Sicilijanac on January 10, 2010, 08:53:12 pm
Da li neko može da napiše nešto o samom korišćenju optike (kako se podešava),računjanju razdaljine i tim stvarima? Za nas koji nismo bili snajperisti a baš nas interesuje. Sve koje sam pitao rekli su da je baš teško i da nisu znali sami da podešavaju dok su služili vojni rok. Može i neki link ili tako nešto ako postoji... hvala unapred...


Title: Re: Snajperisti
Post by: iznogood on February 06, 2010, 10:54:57 pm
na 1km razmak izmedju crtica 2m ako je 2 crtice onda je 4m... e sad zavisi koja je optika....ako si na to mislio...  :komp


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on February 06, 2010, 11:32:24 pm
Čista matematika.
Sve se odnosi na Hiljadit. Hiljadit je kut pod kojim vidimo 1 metar visoko telo na daljini 1 km.
Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.
A ako se ne varam, na optici na snajperu, imaš levo dole sistem za merenje udaljenosti, koji za to upotrebljiva standardnu visinu čoveka od 1,75 m. Tako da samo poklopiš čoveka i dobiješ "odokativno" daljinu.
[attachment=1]

Što se tiče podešavanja daljine gađanja, kad imaš jednom daljinu do cilja, trebaš znati, koliki pad ima metak da tod daljini. Pa opet preračunaš koliko je jedan hiljaditim na tu daljinu, i ondaa onda podesiš optiku na tu daljinu, preko "klikova" sa strane. Mislim da je jedan klik pola hiljadita. da dobiješ odgovarajuče elemente.

Imaš i onda za podešavat levo/desno zbog vjetra, pa ako se cilj nalai ispod /iznad vatrenog položaja.. Uglavnom puno matematike, ali da se. ;)

Malo bolje objasnjeno na engleskom za Dragunov nišan, ali je isti princip i na M76:
[attachment=2]


LPB


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on February 06, 2010, 11:39:18 pm
Tako je Božo, upravo se tako dobija daljina do cilja koja se kasnije namesti sa potenciometrom.
Ovo je Zrakova optika koja se koristi na snajperskoj pušci M76 (https://www.paluba.info/smf/pesadija/poluautomatska-snajperska-puska-7-9-mm-m76/30/).


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on February 06, 2010, 11:49:12 pm
Taj princip se upotrebljiva svuda.
U tenku M84 sve se radi automatski, daljina se učitava laserom, izračun pravi računar, meteo senzor daje podatke o temperaturi, vetru, sistem sam zauzima osnovne elemente.. isti princip samo automatizovano.
u artileriji imaš Izviđače koji daju daljinu do cilja, meteo služba daje podatke o temperaturi i smjeru vetra,računači daju podatke o osnovnim elementima gađanja, posada na oruđu jih podesi na cevi..

Svuda isti princip.

Mada koliko znam, najteže od svega je definirati "odokativno" daljinu do cilja, odnosno tu je mogučnost največe greške.

LPB



Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on February 07, 2010, 12:06:28 am
Uglavnom je princip ono ako ne isti onda sličan, jel moderniji optički nišani poseduju lesersko merenje daljine koje je u mnogome preciznije od ovog prikazanog. Što reče, baš kao u tenku M-84. Ne malo puta smo davali daljinu snajperistima koju izmerimo laserom u tenku, takođe i "zoljašima" smo davali info o daljini cilja.

Potenciometar sa strane za vetar u praksi koriste samo elitni snajperisti.


Mada koliko znam, najteže od svega je definirati "odokativno" daljinu do cilja, odnosno tu je mogučnost največe greške.
To je već individualna sposobnost, osećaj, to se ne uči, sa tim se rodiš ili ne. :)


Title: Re: Snajperisti
Post by: vathra on February 07, 2010, 12:11:14 am
Čista matematika.
Sve se odnosi na Hiljadit. Hiljadit je kut pod kojim vidimo 1 metar visoko telo na daljini 1 km.
Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.
A ako se ne varam, na optici na snajperu, imaš levo dole sistem za merenje udaljenosti, koji za to upotrebljiva standardnu visinu čoveka od 1,75 m. Tako da samo poklopiš čoveka i dobiješ "odokativno" daljinu.

Što se tiče podešavanja daljine gađanja, kad imaš jednom daljinu do cilja, trebaš znati, koliki pad ima metak da tod daljini. Pa opet preračunaš koliko je jedan hiljaditim na tu daljinu, i ondaa onda podesiš optiku na tu daljinu, preko "klikova" sa strane. Mislim da je jedan klik pola hiljadita. da dobiješ odgovarajuče elemente.
Ovde treba malo pojašnjenje:
Za male uglove važi formula:
Visina objekta = (ugao pod kojim ga vidimo (izraženom u radijanima)) puta (Daljina do objekta)

U krugu ima 2Pi radijana, odnosno 6283 hiljaditih radijana.

U artiljeriji se koristi podela na 6000 hiljaditih (bivši VU), odnosno na 6400 (NATO).
Obe mere su napravljene da budu blizu navedenih 6283, ali su zaokružene na približan broj, radi lakšeg računa.

Kad se ovo podeli, ispadne da pri NATO merama 1 hiljaditi na 1000 metara ima visinu od 102cm (1,8% greške na bilo kojoj daljini), dok po VU merama ima 95,5cm (-4,5% greške na svim daljinama)

Ovo se ne čini kao mnogo, ali ako dodamo da ako procenjujemo na odnosu visinu na osnovu osobe, dodaje se greška, te ona vrlo lako može da bude i do 15%.

Ovo za male daljine, gde je brisana putanja zrna, nije toliko bitno.

Primera radi, na daljinama od oko 1km, zrno 12,7 ima pad od oko 1cm na metar daljine, odnosno ako smo pogrešili za 10%, zrno ide metar više/niže od mete.
U istom slučaju, i da smo tačno procenili visinu, pri VU niljaditom promašujemo za 45cm!

Ukratko, ovakav način merenja nije primenjiv za veće daljine.

Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.
Pitagora nema veze sa ovim.
Daljina = visina / ugao (izražen u Radijanima)
Pošto smo izmerili ugao, dovoljno je da znamo visinu ili daljinu, kako bi dobili drugu veličinu.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on February 07, 2010, 08:45:09 am
Mea culpa, i hvala Vathra na ispravci!

LPB


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 07, 2010, 01:14:36 pm
Када сте почели са математиком да и ја мало додам теорије. Објашњење да је један "хиљадити" угао под којим се предмет висок 1м види на даљини 1000м је за "обичне" смртнике. "Хиљадити" је хиљадити део радијана или ти милирадијан. А радијан је у математици, првенствено у тригонометрији, основна јединица за мерење углова (супротно нашем лаичком уверењу да су то "степени"). Он се дефинише као централни угао неког круга који на томе кругу исеца лук чија је дужина једнака његовом полупречнику. Ова дефиниција је преузета из "Математичка - опште енциклопедије" Larousse, стр 85. Да се похвалим, добио сам је 1974.године од команданта Војне академије КоВ за показано "залагање у учењу, савесну војничку дисциплини..." Ето, сад ми баш користи да се правим важан (ха,ха). Хвала генерал-мајору Раду Клајншчеку који ми је уручио. И касније су ми најдражи поклони биле књиге.

Дакле, радијан је угловна мера која одговара дужини лука који исеца. Зато се може директно користити за израчунавање даљина (дужина)  у артиљерији, геодезији и сл.(гледано математички то су полупречници угла). Да се као мера користе степени то не би могло без претварања степена у радијане. Пун угао има 2п (пи) радијана, опружен угао "п" (пи) радијана, прав угао п/2. Један радијан има 57 степени 17 минута и 45 секунди.

Нешто око подешавања  оптичких нишана. Немам правило снајперске пушке М-76 при руци где је то лепо описано, па пишем по сећању. У принципу војничке снајперске пушке се "упуцавају" или ректифицирају ("recitificatio" значи поправљање) на даљинама 300м. Ловачки оптички нишани се обично упуцавају на 100м. Упуцавање значи подесити линију нишањења (односно врх нишана-стрелице на кончаници) тако да се поклапа са поготком на циљу. Може се то радити на више начина, али најбољи је онај описн у правилу сваке снајперске пушке.

Код М-76 гађа се у мету правоугаоног облика приближних димензија као папир формата А4. Мета је црна при чему су белим тачкама означене при дну "нишанска тачка" и при врху "контролна тачка". Мета се поставља на даљину 100м, а заузима се нишан 3 (300м) са којим се гађа. Стрелац нишани у нишанску тачку,а поготке треба да добије у рејону контролне тачке. Испаљује се метак по метак (чиним ми се серија од 5 метака) и сваки обележава како би се утврдио "средњи погодак", односно просечно одступање од контролне тачке.    Средњи погодак се проналази тако (исправите ме ако грешим) што се после прва два поготка њихово међусобно растојање дели на пола. После добијеног трећег поготка међусобно растојање између средине 1. и 2. и сада 3. поготка се дели на три. После добијеног четвртог поготка растојање између њега и њему ближе трећине претходног растојања се спаја и дели на четири. На крају, после добијеног петог поготка, њему ближа четвртина се спаја са њим и дели на пет. Место (тачка) између петог поготка и њему ближе петине је средњи погодак. Сада се измери одступање "средњег поготка" по висини и правцу у односу на контролну тачку и помоћу формуле коју је Vathra лепо објаснио добије угао (у милирадијанима) за колико треба поправити нишан, односно за колико треба померити кончаницу снајперског нишана.Одговарајућом одвртком из прибора нишана одвија се плочица добоша даљинара и прваца а кончаница помера а скала на добишима се ставља на нишан "три", односно "о" по правцу, па понови затежу.

Да напоменем, померање кончанице се обавља само ако је одступање средњег поготка преко дозвољене границе која је утврђена у правилу. Ако се неко сећа оних првих гађања војника када се користио метални обруч за проверу одступања. Обим тог обруча је представљао границу одступања за АП.

Након подешавања опет се испаљује серија од 5 метака по истом методу и провери јесмо ли то добро урадили. У правилу је наведено колико је дозвољено одступање погодака од контролне тачке (неколико сантиметара). На тај начин ћемо подесити оптички нишан да при гађању на 300м добијамо погодак у "пет банки". На ближим растојањима ће одступање бити још мање, а на већим (до 600м), нешто веће, али такво да се сигурно добија погодак у циљ величине главе.

Упуцавање се обавља по времену без ветра, на температурама око 15-20 степени, са истом серијом муниције (из истог паковања). Врхунски снајперисти користе муницију исте лаборације и при дејству и при подешавању нишана, али је то у војним условима тешко обезбедити.

Код самог гађања могућа су два метода. Прво, гађање са тзв. тешког постоља. Наиме, то је справа у коју се учврсти пушка и са које се гађа без утицај стрелца (има амортизере које на минимум смањују утицај одскога и трзаја, као и точкиће којим се пушка помера по правцу и висини) и скоро у потпуности елиминишу грешке стрелца при нишањењу. На тај начин ће пушка бити подешена универзално и једнако добро за све стрелце. Ова справа постоји на стрелишту у Бубањ Потоку и могла се користити. Други, можда бољи начин је гађање са наслона када гађа баш стрелац који дужи пушку. Тада се нишан подеси баш за њега, са све грешкама које стрелац ("природно") прави при нишањењу, уз услов да те грешке не прелазе неке оптималне границе. Са овако упуцаном пушком "власник" ће увек бити прецизан, док други стрелци можда неће (посебно ако праве друге, веће или мање грешке, па чак и када уопште не праве грешке).

Овако описани начин подешавања захтева поприлично времена, али гарантује јако добру прецизност. У пракси многи то раде одокативним методама, посебно код ловачких пушака са оптичким нишанима.

Напомињем да ипак треба увек пратити упутство из правила пушке, односно савете произвођача и балистичара. Ово моје писање је ипак по сећању и има сврху  објашњења.


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on February 18, 2010, 04:24:58 pm
Ovo je koncanica cini mi se na dragunovu
https://www.paluba.info/smf/specijalne-jedinice/snaperisti/?action=dlattach;attach=20388

Slicna je i na SnP M-76 ali ima malih razlika (mislim da su podeoci za merenje daljine do 800 m).
Takodje (tako su mene barem ucili) sirina svake crtice odgovara 0.5 m na toj daljni.

Evo iskopao sam na netu sliku.

[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on February 18, 2010, 04:49:16 pm
0,5 je prosecna sirina coveka u sirini ramena. Sve ove vodoravne crtice su razlicite duzine (kao sto se i vidi na slici) i odgovaraju toj sirini na toj daljini. Ako neki covek sedi ili cuci ne mozes meriti rastojanje u odnosu na visinu nego u odnosu na sirinu...nije savrseno merenje, ali moze da posluzi.


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on February 19, 2010, 08:50:48 am
0,5 je prosecna sirina coveka u sirini ramena. Sve ove vodoravne crtice su razlicite duzine (kao sto se i vidi na slici) i odgovaraju toj sirini na toj daljini. Ako neki covek sedi ili cuci ne mozes meriti rastojanje u odnosu na visinu nego u odnosu na sirinu...nije savrseno merenje, ali moze da posluzi.

Da to sam propustio da napisem, mada na vecim daljinama (preko 500-600m) taj metod nije bas precizan. U principu iskustvo je najbitnije.
Neko je spomenuo merenje daljine laserom ali to u dosta taktickih situacija nije prihvatljivo resenje jer je demaskirajuce pogotovu sada kada je sve vise FLIR tj termoviziske optike dostupno.
Eventualno za pripremu zasede ili zaprecvanja nekog prvca na kome se ocekuje neprijatelj pa se izvrse merenja radi dobijanja poznatih daljina do odredjenih orjentira na terenu.
Jedino za dalekomente snajperske puske a i kod njih se mora biti oprezan sa upotrebom lasera.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 19, 2010, 03:13:25 pm
Очигледно је да добар снајпериста мора сасвим солидно да познају не само оружје (пушку), већ да познаје нишан и шта која ознака или "цртица" представља и како се користи, како се нишан подешава , као и зашто и када се нишан "раздеси" (није упуцан). Такође,  мора да зна,  бар мало, теорију гађања, да разуме како пројектил лети, шта утиче на њега током лета и како се то коригује, како даљина и карактеристике путање утичу на прецизност, утицај ветра и температуре и сл. Чак и када има балистички рачунар. И наравно, најбитнија је пракса, односно искуство у виду знања, сталног гађања и добре тактике гађања. Све то условљава да снајпериста, не само по својој "природи" (стрпљење, психичка стабилност и физичка издржљивост), већ и по знању мора бити далеко изнад просечног, чак и одличног  стрелца.

Дакле, није то само утрапиш војнику снајперску пушку (или је сам узмеш јер то волиш) и тај је снајпериста. То је "наука" која тражи таленат и напоран рад. А таленат се уочава добром селекцијом.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Kuzma® on February 19, 2010, 03:27:27 pm
Nekih pola sata pre mog ranjavanja moja grupa je bila na sastanku sa komandantom jedinice koja je bila u tom reonu KZB. Pomenuo nam je sta se sve desavalo u toj zoni i sa cim mozemo da se susretnemo pa je tako pomenuo i snajperiste ali nam je tom prilikom ispricao da je svojevremeno u JNA bio komandir neke cete za obuku snajperista. Kaze da je tadasnjim planom obuke bilo predvidjeno 24 (ili 26, nisam siguran) selektivnih gadjanja te da je posle svakog gadjanja po neko otpao sa obuke. Poslednje gadjanje je predvidjalo sledecu situaciju:
-vreme pojavljivanja cilja 0-24 casa
-daljina 100-1000 metara (mozda i vise, nisam siguran)
-zona pojavljivanja 45 stepeni levo i desno od zadatog pravca
-vreme pojavljivanja cilja cca.15-ak sekundi
-na raspolaganju 1 metak

Na tom poslednjem gadjanju u jednoj generaciji ostala su samo 2 vojnika,ostali su u medjuvremenu otpali. Jedan od te dvojice je pogodio cilj.


Slucajnost ili ne, 15-ak minuta posle te price krenemo sa pretragom terena radi uklanjanja mina i nadjemo se u situaciji da nas gadja siptarski snajperista. Srecom, nikog nije pogodio. Po informacijama u toku popodneva taj je lociran i eliminisan od strane nasih snaga.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on February 19, 2010, 04:14:57 pm
Po meni je jako bitno i gađanje sa mehaničkim nišanom. Uglavnom svi znamo kako može biti nezgodno u datom trenutku kada se jednostavno ne vodi dovoljno računa o pušci sa optikom. Recimo dok je odložena puška neko je zakači i drosne o zemlju sa sve optikom. Čim nemaš optiku ako ne znaš da gađaš sa mehaničkim nišanom ti nisi nizašta na boištu.

Za to Kumzmar što pričaš mi je poznato ali ja znam za neki drugi kraj, da je više njih završilo obuku. Ustvari ja nisam imao tu čast da stignem do te završne obuke koju si sada pominjao (ako uopšte mislimo na istu stvar), ali smo recimo u toj nekoj selekcionoj obuci gađali mete čak i na 1.000 metara i pogađali ih. Mnogi danas kažu sreća. Pa ako isplaim 10 metaka i šest pogodim to već ne može da bude sreća (reč je naravno o statičkoj meti).
E ovo što Džumba navodi, strpljenje, psihička stabilnost, fizička izdržljivost. Jedan elemnt nisam zadovoljavao i zato i nisam prošao dalje. Pod pojmom psihička stabilnost je toliko veliki spektar da sam se u najmanju ruku zaprepastio kada sam čuo šta sve tu podpada. I dobrim delom sam i ja sam uticao na to da te prođem dalje jel bi to bilo jako loše kako za mene tako i za one oko mene. Vratio sam se na tenk.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Kuzma® on February 19, 2010, 04:20:36 pm
Ova prica o toj dvojici koji su ostali kao poslednji je imala jos jedan deo koji nisam i necu navoditi posto bi se kosio sa pravilnikom. Siguran sam da nije uvek bilo da samo dvojica ostanu na poslednjem gadjanju i da samo jedan uspesno prodje posto je ovo samo jedan slucaj za koji znam iz price.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on February 19, 2010, 05:28:42 pm
Slika snajperiste, verovatno iz vremena JNA. Primecuje se da je u pitanju SPAP M-76 i maskirna navlaka "Pesak", po meni, najbolja sara za sve nase predele (bivsa Jugoslavija).
Nikad mi nije bilo jasno zasto se ova maskirna sara nije uvela u JNA kada se resilo da se ide sa maskirnim uniformama.
Vidjao sam je i na kamenjaru, i u sumovitim predelima i u polju, i mislim da se odlicno stapa sa svim pozadinama.
Da ne duzim evo fotke.

[attachment=1]

Slika preuzeta sa MP foruma.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 19, 2010, 07:35:51 pm
Кузмар ме је подсетио на нека прошла времена.

Нешто мало из историјата обуке снајпериста ЈНА. Не знам за раније, али негде 1982-3. године Управа пешадије је организовала једна курс снајпериста намењен инструкторима (подофицирима) ове обуке. Курс је за то време био јако добро конципиран и трајао је око месец дана са већим бројем гађања. Изведен је у Пазарићу код Сарајева а спровели су га наставници наставе гађања Пешадијског школског центра (ПШЦ). Свршени курсисти су имали обавезу (уствари њихове команде) да сличне курсеве спроведу са другима инструкторима на нивоу армија (војних области). Намера је била да се добије квалификован кадар који би сада на нивоу батаљона, са сваком генерацијом војника изводио курс снајпериста. Тако је и у јединици где сам службовао организован  курс за инструкторе РВ и ПВО. Стицајем околности сам био одређен за руководиоца курса па сам га са подофициром који је био на инструкторском курсу У Пазарићу и реализовао. Бићу нескроман - сасвим добро. Ја сам иначе јако добро знао теорију гађања и то ми је користило (наравно, био сам солидан стрелац). Курс је био практичан, али је имао све оно што сам у ранијим текстовима написао (психологија,теорија + пракса). На почетку се обављало ректифицирање нишана. Посебна пажња се посвећивала припремним радњама а нарочито ставовима за гађање и јачању стрпљења.  На пример: кандидати заузму став за гађање и чекају појављивање циља за који не знају где је осим да је у зони од око 45 степени испред. Први се циљ појави после пар минута. После се време повећавало до око 2-3 сата.На вежби се није гађало бојевим метком већ се само мерило-пратило када ће снајпериста да уочи циљ и да ли је миран (не демаскира се).  (Ова вежба је на курсу који је касније, у време ВЈ конципиран, организована као гађање на сличан начин како описује Кузмар). Гађања су била на крају и било их је доста. Кандидати су добијали оцене на крају курса. Ипак праве селекције пре курса није било. Кандидати су одређени декретом (наредбом). Ипак, спроведена је сасвим солидна обука и они су отишли у јединице са солидним знањем и умењем. Међутим, ако се не кондицира, бар два пута недељно ништа од доброг снајперисте.   Због малог броја адекватних стрелишта и њихове пребукираности у ЈНА су снајперисти (бар у већини јединица) мало гађали (само по пар гађања са СнП за годину дана), поготову не војници.  Међутим, треба рећи да је за ово потребно време и наравно новац и не може се масовно спроводити.

Са војницима своје јединице спроводио сам (заједно са два подофицира) овај курс све док сам био у трупи. Војници су на крају курса били тако добри да су четири године за редом  "побеђивали" на гађањима чак и професионалне припаднике Гардијске бригаде (из противтерористичке чете) са којима смо ишли заједно на терен.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on February 19, 2010, 10:01:56 pm
Više od pola ove priče mi se uklapa ali ne sve. Recimo jeste, obuka je bila organizovana na nivou armijske oblasti. Znam jel je bilo nas iz (najmanje) tri korpusa. Samo nije tu bilo aktivnih vojnika već samo profesionalaca iz gotovo svih rodova koji se nisu javljali naredbom već ne nekoj dobrovoljnoj bazi. Uglavnom se znalo ko je ranije imao bilo kakva iskustva sa snajperskom puškom ili jednostavno ko je bio dobar strelac sa AP on se i javljao. Barem je to moje iskustvo. Ovo moje iskustvo je uz doba VJ, mada sam kao vojnik imao obuku i u doba JNA kao vojni policajac.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 20, 2010, 09:15:10 pm
Брокер, не знам шта ти се не уклапа. Све што сам написао, осим једне реченице у загради, односи се на ЈНА, не ВЈ. И причао сам о наменској обуци у облику курса не редовној обуци  војника.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on February 20, 2010, 11:35:19 pm
Ništa, moja greška, izvini. :angel:
Neke stvari sam očigledno pomešao.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dexy on February 25, 2010, 02:26:06 pm
Na poligonu Naro-Fominsk pored Moskve, ruski vojnici su počeli vežbu i obuku gađanja iz snajpera. U opisu videa stoji da koriste puške Dragunov, za gađanje meta na daljinama od 300 metara. Takođe se navodi da je pored preciznosti, imperativ maskiranje. Nakon završene vežbe, koja će trajati do aprila, instruktori će dati ocenu svakog strelca, i oni koji budu zadovoljili kriterijume, moći će da se prijave u službu kako bi postali profesionalni snajperisti.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Rocker on March 01, 2010, 01:59:55 am
Puška koja se vidi negde na 3:00...jel' ono prigušivač za .50 kalibar? Nisam ni znao da taj kalibar može uopšte da se priguši...a sam prigušivač uopšte ne deluje preterano velik.


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on March 01, 2010, 03:33:25 pm
Puška koja se vidi negde na 3:00...jel' ono prigušivač za .50 kalibar? Nisam ni znao da taj kalibar može uopšte da se priguši...a sam prigušivač uopšte ne deluje preterano velik.

Mislim da je primereniji naziv razbijac pucnja. Zrno iz 12.7mm ima brzinu od 880 do oko 920 m/s sto je oko 3 puta vece od brzine zvuka, tako da ostaje zvuk zrna koje probija zvucni zid. Na osnovu ovog zvuka jako je tesko odretidti polozaj strela sto je jako povoljno za snajeperistu a dodatni dobitak je i eliminisanje bljeska sa usta cevi.
Naravno i sama udaljenost na kojima se koriste ove puske dodatno pomaze da strelac ostane neotkriven.

Jedino me interesuje kolika je prakticna brzina gadjanja prilikom upotrebe razbijaca pucnja na ovom kalibru.

Inace u zandarmeriji su eksperimentisali i sa prigusivacem za puskomitraljez M-84.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Rocker on March 01, 2010, 07:26:18 pm
Da, u pravu si, taj pucanj nikako ne može da bude tih zbog brzine zrna...možda jedino ako se koristi neka sporija municija, mada nisam čuo da postoji podzvučna municija u ovom kalibru...možda donekle smanjene brzine, ali ipak nadzvučne. A pored brzine gađanja, koliko jedan ovakav prigušivač/razbijač pucnja može da izdrži opaljenja? Ne verujem da se radi o nekoj iole većoj cifri.


Title: Re: Snajperisti
Post by: petar on May 04, 2010, 04:07:45 am
Prvo da pozdravim sve kao nov na forumu.
@ kuzmar
E, mladosti! Ne sećam se više plana obuke (jbg. prošlo je skoro 30 godina), ali to poslednje se koristilo na svearmijskom takmičenju '82... Samo što je "...45 stepeni levo i desno od pravca...", bilo od pravca mete, tj. dejstvovalo se iz tog ugla. Lično mislim, da je to bilo više pravilo zbog rasporeda kontrolnih oficira, koji su ocenjivali i prilaz i dejstvovanje, kao i izvlačenje.
I mislim da nije bilo definisana udaljenost kod dejstva, a početna kota je bila oko 6 km od mete. Vreme polaska 00:00, meta se pojavljivala na zadatoj koti ("negde" na obronku brda, sa dosta gustom vegetacijom), i to 2 puta, po 15 sekundi, plus-minus 1 sat u odnosu na podne. Praktično si imao 10 sati za ulazak i prilazak i ostatak do 00:00 za izvlačenje - to je tih 24 sata.
Ja sam imao sreće, pošto sam (po mom planu) stigao pre jutra i oko 6-7 ujutru je kontrolni otišao da proveri metu i rad mehanizma ;D 
Tako da sam je skinuo kod prvog dizanja, odma nakon par sekundi, a usput i malo odspavao, i pre i posle... Bio sam toliko siguran u položaj, da sam tu ostao do mraka i onda bež. Ali, bio sam tek 2. ??? Navodno sam "uočen" u prilasku, tačnije čuo me neki kontrolni iz 1. armije!? Mislim da je lik bio besan, jer sam prepričavao posle naširoko i nadugačko, kako sam ispratio kontrolnog dok proverava metu. Ajd' pogodi ko je taj bio? E, taj što me je navodno čuo... Naša posla. Ali nek mu je.
E, da puška je bila M-76, broj SN-12048A, lepotica, prva i nezaboravljena i teško zrno M-49, daljina oko 200 meteri.

@broker
Osnovna obuka sa M-76, je podrazumevala i gađanje mehaničkim nišanom: npr. mislm da je na broju dva bilo: Glava stojeće na 100, grudna na 200 i kombinovana grudna na 400. Na broju 4 ili 5, stojeća na 200, grudna 450? i kombinovana na 600. Valjda, jbm li ga, ne sećam se više. To je zato što se puška po PS-u, nosila bez nišana, pa ako uztreba, a nema se vremena... Borbena norma za tu pušku je zato (a i iz više drugih razloga) bilo 95% glava na 100 metara i 75% grudi na 200 metara, sa SN 4x30. Mada je mogla, a i radilo se sa njom mnogo bolje, ali se za pravi rad ipak koristila M-69 sa teškom cevi.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on June 16, 2010, 03:16:20 pm
Dobro nam dosao @DVC Virus, znam da ces nam biti korisan. ;)
Zamolio bih te da nam se pretstavis ovde https://www.paluba.info/smf/predstavljanje-clanova-foruma/ , jer to je pravo mesto za pretstavljanje.
Inace imas znanje i iskustvo, pa ce nam biti zadovoljestvo citati tvoje postove. :super


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on June 16, 2010, 04:50:26 pm
Znam @petar da se podrazumevalo prevashodno gađanje sa mehaničkim nišanom.
Samo sam hteo da istaknem da mnogi to nisu voleli i da su gotovo svi jedva čekali optiku.



Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on June 22, 2010, 08:57:22 pm
Ima li ko kakvih informacija o upotrebi SN puske M-69 u JNA i VJ.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on June 22, 2010, 09:36:50 pm
Који тип информација желиш. Ево нешто из праксе. Њен највећи проблем је био оптички нишан. Брзо се губила ректификација (подешеност оптичког нишана). Прво, монтажа је била слаба па се нишан доста лако померао из лежишта после 20-так испаљених метака.Друго, кончаница се такође лако померала, односно приликом ректификације није могла добро да се учврсти.Сама пушка је класични карабин  система маузер (М-48) и била је сасвим солидна.


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on June 23, 2010, 07:27:09 am
Od kad je bila u upotrebi i koje jedinic esu koristile M-69.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on June 23, 2010, 01:38:16 pm
Bas ta vrsta informacija od korisnika plus i to sto kolega pita ko je i kad koristio.
Ako imas i sliku da proverimo da li govorimo o istoj pusci,jer ovo sto si napisao mnogo mi lici na naredni model
M-93.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on June 23, 2010, 03:16:23 pm
Не знам од када је била у употреби. Вероватно негде од почетка 70-тих година 20.века. Коришћена је у војној полицији,  код извиђача и диверзаната. Вероватно и у јединицама пешадије. То није било тако масовно тада је свака чета имала двојицу снајпериста. Тек са увођењем М-76 снајпериста се појављује и у формацији одељења.

Оно што сам написао као проблем у коришћењу М-69 је сигурно јер је из личног искуства. Проблем померања оптичког нишана код опаљења је резултат лоше изабраних монтажа (и носача).Оптика се постављала "клизањем" (навлачењем) у правцу осе цеви. Утврђивачи су били слаби.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on June 23, 2010, 03:40:44 pm
Verujem da ih i dan danas se koristi makedonska policija, ali ne u velikom broju. Mi smo u PS za BPS (policiska stanica za bezbednost putnog saobracaja) imali jednu takvu koju je duzio jedan pripadnik PEP-a (posebne jedinice policije) iz nase stanice.
Inace imali smo jednu fotografiju na kojoj se lepo vidi ova puska u rukama pripadnika JNA na kursu u Pancevu.

Evo fotke, M-69 nosi drugi vojnik sa leve strane koji stoji.

[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on June 23, 2010, 05:12:55 pm
Ова слика је са курса подофицира ВП, негде 1983. године. Сликано је на полигону касарне у Панчеву. Трпе,мислим да си је већ једном постављао. Ту је онај "мој" водник Алексовски Томислав.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on June 23, 2010, 06:01:36 pm
Jeste, ista fotka, znao sam da je na njoj M-69 i zato sam je postovao, a usput tu su i dve M-76, pa se fotka jos bolje uklapa u temu. ;)


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on June 24, 2010, 08:24:07 pm
Ako je ko raspolozen da da malo vise detalja o tim kursevima u JNA bilo bi interesantno.
Plan i program,trajanje vreme odrzavanja i slicne stvari.Ne spada vise u vojne tajne,jbg ta vojska vise ne postoji.
Ja sam bio snajperista u 63 PB ali se sve radilo u okviru cete,pa sam radoznao kako je to bilo na visem nivou.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on June 24, 2010, 09:25:22 pm
Те војске нема и много шта није тајна, али је обука снајпериста и данас иста или врло слична. И данас је то "варијација на исту тему". Како се то програмира (план и програм) и изводи (методика обуке) је знање, а то је најскупље и на оваквим форумима га имаш у фрагментима. Зато, упишеш се у војску као професионалац, прођеш основну обуку, упуте те на курс за снајперисте и све сазнаш (научиш).А онда ти дајеш одговоре на овом форуму.

Мислим да је овде доста детаљно описана та обука.Ипак ево неких одговора:

Такви курсеви начелно трају око месец дана, зависи са ким то изводиш и шта је циљ (учење почетника, кондицирање постојећих снајпериста или уважбавање неких специфичних ситуација). Можеш га организовати и као летњи (у време трајања вегетације) и као  зимски.

План и програм обуке (са програмом гађања) се ради једно месец дана  и ради га неко (обично пар људи) ко зна ту работу. Осим тога, програм гађања се опитује (пробаш реалност тога како се не би десило да су задаци немогући), па припремају инструктори (некад се организује инструкторски курс, односно оспособљавају инструктори, пре свега у методичком смислу (како пренети знање). И наравно најтеже је ускладити долазак људи, смештај исхрану и посебно стрелиште. Главни проблем је адекватно стрелиште због даљина на којима се гађа (од 50 до око 800м) и времена које ти је потребно да изведеш гађања.

И није све у гађању. Врло је важна физичка, а још више психофизичка кондиција.



Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on June 25, 2010, 08:32:11 am
Hvala na odgovoru ali na zalost savet o prijavljivanju u vojsku ne mogu da ispostujem vec sam to casno obavio 1981 a sad sam prestar za aktiviranje.(ma da bi i sad mogo nesto da ih naucim)
Tek sam se pojavio na forumu pa ne bi bilo lepo da odmah dajem odgovore,vise volim da nesto naucim i da pitam,a postoji velika opasnost da se moji odgovori ne svide siroj populaciji.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on August 06, 2010, 09:19:53 am
Streljacki klub Prvi Partizan organizuje takmicenje 28.08.2010. u pucanju  puskama sa optickim nisanima na 500m i 1000m na Slobodinom opitnom poligonu Miokovci kod Cacka.
Da li ima zainteresovanih posetioca foruma da se prikljuce druzenju.
Ako ima zainteresovanih prosledicu kompletnu informaciju.
 :super


Title: Re: Snajperisti
Post by: Rocker on August 06, 2010, 11:13:52 am
A uslovi za učešće koji su?


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on August 06, 2010, 03:57:46 pm
Dobra volja,jedna puska sa optikom i 1000 dinara kotizacije.


Title: Re: Snajperisti
Post by: barbakan on August 06, 2010, 04:14:07 pm
Nemam pusku , a za 1000 din bih se snasao i taman bih posetio tetku i tecu u Miokovcima .  Neki drugi put . . . ima dana


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on August 06, 2010, 05:32:54 pm
Ko ne trenira barem jednom sedmično ovde u najbukvalnijem smlislu nema šta da traži, jedino ako neko ima želju da se bruka. :)
Ja mislim da ni puška neće biti problem, iznajmi se puška na samom strelištu.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on August 07, 2010, 08:35:48 am
Molba za Trpeta Groznog,treba mi kontakt sa Makedonski Tigrici da im posaljem poziv,ako nije problem. :help
Puske nema na iznajmljivanje na zalost.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on August 07, 2010, 11:53:29 am
Probacu da nadjem nekog ko ima kontakt.
Pretpostavljam da Igor Bozinovski ima kontakte. Javljam rezultate kada mi se neko javi.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on August 08, 2010, 10:50:08 pm
Poziv za takmicenje

Miokovci kod Cacka 28.08.2010.

Pozivamo vas da uzmete ucesce na takmicenju koje organizuje

 Streljacki klub “Prvi partizan”

 iz Uzica u pucanju iz puske sa optickim nisanom
F-class TR
Dozvoljeni kalibri sredisnjeg paljenja od
5,6mm do 9mm.
Maksimalna tezina oruzija sa svime sto je pricvrsceno na njega
18.15lbs (8.250kg)

Puca se sedeci ca naslona,prednji cvrsti i zadnji meki naslon.
Puca se za krugove 20 metaka na metu 500mm x500mm za 30min.
Proba na metu 1000mm x1000mm za 10min neogranicen broj metaka.

Diplome i pehari za prva tri mesta.

Match Name:   PPU Izazov
Level:   Međunarodni
Region:   Srbija
City:   Cacak-Miokovci
Club:   PPU
Match Date:   28.08.2010.
Discipline:   Puška 500m
Minimum Rounds:   Proba+30
Number of shooting places:   10
Entry Fee (Local):   1000 RSD
Entry Fee (EUR):   10E
Registration Deadline:   9h 28.08.2010.
Contact Name:   Topalović Mihailo
Contact E-mail:   mihailo.topalovic@prvipartizan.co
Web Site:   
Comments:   mihailo.topalovic@prvipartizan.co
   

Super finale

Prvih desetoplasiranih takmicara na 500m pucaju super finale na 1000m.
Proba 10min neogranicen broj metaka i 10 metaka za krugove za 15 min.
Meta 1000mm x 1000mm.

Svi taakmicari kojima treba overen poziv zbog prelaska drzavne granice moraju da podnesu prijavu do16.08.2010 na E-mail mihailo.topalovic@prvipartizan.co


Title: Re: Snajperisti
Post by: petar on September 07, 2010, 03:07:19 am
@DVC Virus
@pvanja

Kasnim sa odgovorom, nije me bilo na netu, ali vidim da je sve manje više i rečeno o M-69: Tačno je da je to puška sa "Mannlicher" zabravljivanjem, koji među nama rečeno i dalje nema premca. Većina modernih karabina i dalje koristi taj sistem sa kraja 19. veka (1888), uz minimalne modifikacije. "Mauser"-ova modifikacija iz 1898. je uzrok zabune, pa se taj tip zabravljivanja nadalje zove "Mauser"-ovim, a ne "Mannlicher"-ovim  ;)

Šta još reći o M-69? Pre nje je pre svega korišćena stara dobra M-48 sa optikom, koja je radila svoj posao, ali je razvoj streljačkog oružja i pojedina rešenja kundaka i navlake doveo do M-69 u kalibru 7,9mm (7,92x57 IS). Osim toga, to je bila sada NAŠA puška, a ne kopija ili nemačka trofejna iz II svetskog rata!
Viđao sam više verzija i znam da su one koje su se dodeljivale formacijski jedinicama nivoa čete, da su imale i mehanički nišan, skoro identičan kao onaj kod M-48/63. Postojala je i verzija bez mehaničkog nišana, to jest sa "teškom" cevi i optikom za posebne namene. Ona se kod nas kasnije pojavila i komercijalno, u programu "Zastave" kao lovački karabin M70, a i dalje im je u ponudi koliko vidim.

U vreme kada sam počeo da "radim", već je bilo u ponudi mnogo varijanti civilne-lovačke verzije, tako da sam ja moju "unapređivao" više puta tako da više i nije ni blizu "standardne" ;D
Između ostalog: Dokopao sam se tada "Leuopold"-vog "Tactical 8-12x40" sa končanicom "dot-mil" (prekopao sam Net, ali nisam našao tu staru varijantu - liči na sadašnji "4-12x40 Mark 2"), plus dvostruka obarača - završno 150gr na obarači ;D (to je otprilike sila potrebna da se pomeri polu-prazna pakla cigara na stolu...), plus "moja" laboracija (7x64 Brenneke), plus rupica na braniku za "žičanu komandu" (kao sa starih foto-aparata kao rešenje za "ostarele" ruke)...  I po koja litra domaće za vredne puškare ;) Ako je neko iz RS naišao na moju zaboravljenu miljenicu, neka popije jednu u moje zdravlje i nek je ne da dušmanima, prosto mu bilo.

Sad malo sma(t)ranja:

7x64 je inače, laboracija čuvenog Brenekea (vrlo sličan .275 Holand & Holand Magnumu, namenjen za "dalekometni lov na jelene i antilope") i za koju je Wermaht mislio da je idelan za snajper, ali su zbog potrebe homologizacije ipak zadržali 7,92x57 IS. Kada sam to "dočuo", probao sam i ja tu laboraciju i to je to. Šta reći... Od onda se kunem u taj metak: 10 grama zrno, 920 metara u sekundi, praktično položena putanja do 300m, minimalan uticaj vetra  ;D
I taj metak 7x64 i cev, tj. karabin su i dalje u ponudi "Zastave" i lično mislim da je taj metak daleko bolji za rad sa "mauser"-kama na "srednjim" daljinama od 200 do 500 metara, a ne kao ta budalaština od M-07 sa 7,62x51N. Da me neko ne shvati pogrešno: Nije to loša puška ili metak, ali kad već imamo na milione 7,9mm ili 7,62x54 municije? Upotreba tog metka 7,62x51N kod NATO-zemalja imala je isto opravdanje kao ranije 7,9mm kod nas u JNA. Homologizacija i standardizacija u jedinicama.
To je razumljivo i sa druge strane imamo za rad u urbanoj sredini M-76. I ta puška se tu pokazala nezamenljivom - pogotovo u radu sa ukoso trčećim metama i uz visinsku razliku. O upotrebi u nižim taktičkim jedinicama, npr kao oružje 1. strelca po odeljenjima pešadije, ne treba ni obrazlagati. Tu ići na 7,62x54 (M-91) još i ima smisla po pitanju standardizacije, ali isto tako je potrebno imati i odeljenje u okviru bataljona sa kvaliteniim oružjem, optikom i odgovarajućom obukom. Bilo samostalno ili kao deo izviđačke komponente pešadijskog bataljona, to bi na nivou VS bilo oko 200 do 300 posebno obučenih ljudi za posao, plus delovi specijalnih jedinica. Za tih 500+ pušaka treba koristiti proverena i posebna, a ne "standardna" rešenja. I metak 7,9mm i 7,62x54 su balistički daleko bolji od 7,62x51N, a da ne govorim o 7x64...

(Izvinjavam se, malo sam se zaneo, a i nisam više u poslu, pa možda i nemam prava da popujem, pogotovo ne VS. Sva moja kritika se više odnosila na političare i njihove eksponente u VS)


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on September 22, 2010, 04:16:13 pm
Tesko je dokazati sta je bolje i upotrebljivije kod metaka iste ili priblizne kategorije.
Verovatno je neki malo bolji a neki malo losiji,tek ozbiljna uporedna ispitivanja mogu da donesu pravi odgovor.
Vojska(bilo koja) ima samo jedno pravo resenje,a to je standardizacija kalibra i unifikacija oruzija.Sve ostalo je teska budalastina koja se skupo placa kada dodje vreme.
M-07 je nesto jako interesantno i nije vezano za kalibar,trenutno pucketamo sa dva kalibra.308 i 7.62x54R i jako dobro se ponasaju.
Steranci ih dobro placaju,a nasi kupuju neke strane prangije.
7x64 je dobar lovacki kalibar,ali nije niukom slucaju za poredjenje sa 7.62x54R.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 03:28:11 pm
19.09 na strelistu Kamnik je odrzan Grand Pri turnir u streljastvu.
Ucestvovali su pripadnici policije iz EBR i ESZ jedinice, kao i pripadnici granicne policije, pripadnici armije iz PSO-a i iz nekih drugih jedinica, kao i civili koji su zainteresovani za ovaj sport.
Gadjalo se iz snajperskih, poluautomatskih i automatskih puski, repetirki, kao i iz pistolja.
Na zalost, nas covek tamo je uspeo da napravi dobre fotke samo iz dela gde se pucalo iz snajperskih, poluautomatskih i repetirajucih puski, za snimke ostatka gadjanja nije imao povoljnu poziciju. :(
Evo nekih fotki koje je naprvio.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 03:29:05 pm
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 03:30:17 pm
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 03:31:15 pm
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 03:32:12 pm
[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on September 28, 2010, 04:09:25 pm
Kao i obicno odlicne slike Trpe.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on September 28, 2010, 04:17:45 pm
Dobro izgleda,steta sto se nije znalo,dosao bi neko iz Srbije.
Gde se tacno nalazi to streliste.
Mozda ne bi bilo lose da se pokrene nova tema sa naslovom:
Takmicenja u okruzenju.
Pa ko kad sazna za koje ili ga organizuje,da ima gde da objavi.
Sigurno ima zainteresovanih za pucanje i druzenje.


Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on September 28, 2010, 04:45:27 pm
Kamnik je streliste u blizini Skoplja, na zalost i ja sm kasno saznao za ovo.
Potrudicu se da u buducnosti saznam ranije.


Title: Re: Snajperisti
Post by: kilezr on September 28, 2010, 08:09:12 pm
 DC u Zrenjaninu je tradicionalno pucanje na zatvaranju i otvaranju sezone.Mogu da učestvuju i građani.Ako te interesuje raspitaću se malo.


Title: Re: Snajperisti
Post by: DVC virus on September 30, 2010, 09:48:52 am
Evo objava za jedno,pa izvolte

I ZVANIČNO OBAVJEŠTENJE!



ПОЗИВ
За учешће на такмичењу у гађању прецизном пушком на велике даљине

Стрељачки клуб „СОКО“ Приједор организује такмичење на стрелишту Мањача поред Бања Луке у дисциплини „гађање прецизном пушком на велике даљине“, (тзв. „long range“).
Такмичење ће се одржати у недељу 17. октобра са почетком у 09:00 сати.
- Гађање дозвољено пушкама са оптичким нишаном, дозвољени калибри средишњег паљења калибра од 5,6 мм до 8,61 мм. Максимална дозвољена тежина оружја 8.250 кг (Ф-класа оружја).
- Даљина 300 м, кружна мета 50 x 50 цм
- Проба 10 минута, неограничен број метака
- Меч 20 минута, 20 метака
- Став лежећи, дозвољен предњи „чврсти“ и задњи „меки“ наслон.
- Такмиче се екипе и појединци, екипу чине три члана.
Најбоље пласираних 10 појединаца иде у „суперфинале“ на 500 м, правила иста као и код гађања на 300 м.
Награде предвиђене за: - Најбоље екипе на 300 м
- Најбоље појединце на 300 м
-Најбоље појединце на 500 м
Након званичног дијела такмичења биће одржан и незванични дио тзв. „shoot off“, а све у циљу дружења и ширења спортског духа.
Храна и пиће обезбјеђени
Котизација: 20 ЕУР-а по такмичару
Све додатне информације на е-мaил ipredojevic@yahoo.com


Title: Re: Snajperisti
Post by: leut on April 30, 2011, 05:49:52 pm
BOJNA ZA SPECIJALNA DJELOVANJA

Obuka snajperista

U Udbini je započela petotjedna obuka taktičkih snajperista. Provode je instruktori iz desetine za obuku Bojne za specijalna djelovanja, a sadrži temelje snajperističkih vještina. Postoji i drugostupanjska, koja se provodi u simuliranim uvjetima urbanog područja, a prva je uvjet za drugu. Polaznici dolaze iz raznih postrojbi, uglavnom je riječ o izvidnicima. Kandidata uvijek ima više, no dvanaest po skupini je limit...

[attachment=1]
Kroz noviju vojnu povijest, teško je ijedna vojna specijalnost, kao što je to uporaba snajpera, toliko razmatrana i raspravljana. No jedno svakako stoji, a to je da su vojnici, snajperisti, iznimno precizni strijelci te da uz to moraju posjedovati i niz drugih vojničkih vrlina.

Među njima će uskoro vjerojatno biti i dvanaestorica momaka, pripadnika OSRH-a koji su 28. veljače u vojarni u Udbini započeli petotjednu Obuku taktičkih snajperista. Provode je instruktori iz desetine za obuku Bojne za specijalna djelovanja.

Obuka o kojoj govorimo sadrži temelje snajperističkih vještina. Postoji i drugostupanjska, koja se provodi u simuliranim uvjetima urbanog područja, a prva je uvjet za drugu. Polaznici dolaze iz raznih postrojbi, uglavnom je riječ o izvidnicima. Kandidata uvijek ima više, no dvanaest po skupini je limit. Neki moraju otpasti. Naime, zaista nije lako udovoljiti svim zahtjevima po kojima se zaslužuje snajperistička značka. Već klišeizirani "oštro oko i mirna ruka", odlike dobrih strijelaca, prvi su od traženih preduvjeta. No, za osposobljenog snajperista potrebno je iskustvo, fizička sprema natprosječna i za vojnike-profesionalce, poznavanje balistike, topografije, znanja o maskiranju, prikradanju, preživljavanju... a to je tek dio onoga što je potrebno da bi se uspješno slijedio ritam zahtjevne obuke.

[attachment=2]
Instruktor upozorava na činjenicu koja laicima i nije previše poznata. Naime, snajperisti danas gotovo jedino djeluju u binomu (paru) i na tome se temelji i obuka koja se provodi. Iako obojica pripadnika binoma trebaju biti obučeni snajperisti, tijekom zadaće jedan je zadužen za snajper, a drugi za teleskop. Potonji je i naoružan automatskom puškom za blisku obranu. Uloge se nakon nekog vremena izmjenjuju. U obuci se nastoji pratiti što se događa u svijetu snajperista, trendove u doktrini, obuci i tehnologiji, koje se potom primjenjuju u obuci.

U Udbini je bio drugi dio obuke. Prvi, dvotjedni, je sadržavao teorijska predavanja u Delnicama, u vojarni BSD-a, kao i vježbanje streljačke tehnike, okidanja, disanja, stava, ispraćanja pogodaka..."Neki dolaze već kao gotovi vrhunski strijelci, a neki pokazuju visok potencijal koji treba izbrusiti". Inače, instruktori naglašavaju da sve više postrojbi šalje svoje pripadnike u BSD na posebne obuke poput ove. Ima sve više mladih koji pokazuju veliku volju za učenjem i dogradnjom vojnih vještina.

[attachment=3]Snajperisti svih vojski svijeta su prije svega vrhunski osposobljeni, kompletni vojnici, odabrani među najboljima. Iznimno su precizni strijelci te uz to moraju posjedovati i niz drugih vojničkih vrlina

Dok smo se pripremali otići na strelište gdje su polaznici vježbali gađanje na udaljenosti od 400 metara, saznajemo da je upravo to "udaljenost na kojoj se javljaju problemi". Počevši od nje pa nadalje, do izražaja dolaze sposobnosti obučenih snajperista da dobro procijene daljinu, prepoznaju i uoče sve prirodne i tehničke čimbenike koji utječu na putanju metka te u skladu s tim postižu precizne izračune tijekom gađanja. Udaljenost s koje se gađa povećava se postupno za sto metara svakoga dana. Inače, osim odokativno i laserskim ciljnikom, snajperisti određuju udaljenost i optičkim ciljnicima s magičnom Mil-Dot končanicom. Kad smo stigli na strelište, zadovoljstvo na licima instruktora i polaznika odavalo je ono što smo nazirali: uvjeti za gađanje su izvrsni. Vrijeme sunčano, vidljivost maksimalna. Neki od dvanaestorice su gađali, dok su drugi uvježbavali tehnike maskiranja i prikradanja. Sve što smo toga dana čuli i vidjeli dovodi do sljedećeg zaključka: snajperisti svih vojski svijeta su prije svega vrhunski osposobljeni, kompletni vojnici, odabrani među najboljima.

[attachment=4]Za osposobljenog snajperista potrebno je iskustvo, fizička sprema natprosječna i za vojnike-profesionalce, poznavanje balistike, topografije, znanja o maskiranju, prikradanju, preživljavanju... a to je tek dio onoga što je potrebno da bi se uspješno slijedio ritam zahtjevne obuke

Autor: Domagoj Vlahović
Snimio: Davor Kirin
Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on May 03, 2011, 08:12:53 pm
Добре фотографије.

Мало изван тема. Једно језичко питање. Да ли се даљина одређује "одока" или "одокативно". Ја сам до малопре веровао да је израз "одокативно" жаргонски, коришћен често у војсци и негативном контексту као замена  за још "тежи" жаргонски израз "офрље", а све уместо израза "по слободној процени". Овде новинар то корисити у озбиљном (предпостављам лекторисаном) тексту.


Title: Re: Snajperisti
Post by: leut on June 05, 2011, 09:05:02 pm
Jedna zanimljiva slika - klasifikacija končanica (Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/))

[attachment=1]
Brojevi ispod končanica označavaju pojedini model i standardizirani su za europske proizvođače (pod tim brojevima su končanice klasificirane i na europskom komercijalnom tržištu). Končanica br. 1 jedna je od najstarijih široko primjenjivanih, zbog jednostavnosti i pouzdanosti, a osim toga ima određene prednosti pri ciljanju u sumrak, međutim sve više ju potiskuje končanica br. 4, koja je idealna za precizno ciljanje u sitan cilj, a omogućava i uspješno gađanje ciljeva koji se kreću manjom brzinom (npr. normalnim korakom). Osim toga, dovoljno je učinkovita za gađanja u sumrak, jer se jaka okomita i dvije bočne ciljničke crte vrlo dobro uočavaju. Slične osobine ima i končanica br. 8, dok je npr. končanica br. 9 specijalizirana za optičke ciljnike koji se ugrađuju na sačmarice


Title: Re: Snajperisti
Post by: Gazda on June 06, 2011, 07:48:05 am
Džumba,koliko ja znam hrvatski "odokativno"je žargonski izraz.povirio sam sad u riječnik,tamo ima samo "odoka".Pozdrav.


Title: Re: Snajperisti
Post by: leut on November 09, 2011, 05:02:02 pm
ORUŽANE SNAGE REPUBLIKE HRVATSKE

Obuka "SNAJPERSKO DJELOVANJE U URBANOM OKRUŽJU"

U vojarni „Drgomalj“ u Delnicama, strelištu „Kovačevo“ na Grobniku i u vojarni „Josip Jović“ u Udbini, instruktori Odjela Bojne za specijalna djelovanja od 24. listopada do 10. studenoga 2011. godine provode obuku „Snajpersko djelovanje u urbanom okružju“.
Program obuke utemeljen je na Doktrini obuke OS RH i doktrini snaga za specijalne operacije drugih zemalja koje imaju iskustva u borbenim misijama i u urbanom okružju, odnosno uporabi snajperskih timova - binoma.

[attachment=1]         
Cilj obuke je osvježiti postojeća znanja i vještine koja su se stekla na Temeljnoj snajperskoj obuci te ih nadograditi vještinama, radnjama i postupcima specifičnim za snajpersko djelovanje na malim i velikim udaljenostima urbanog okružja. Kroz dvadesetodnevnu obuku instruktori snajperizma iz sastava BSD-a u suradnji s Eskadrilom helikoptera (tipa BELL-206B) 93. zrakoplovne baze Zemunik Donji obučit će polaznike i proširiti znanja o unutarnjoj i terminalnoj balistici cilja, gađanju u uvjetima smanjene vidljivosti, gađanju pokretnih ciljeva, gađanju ciljeva iz helikoptera, adekvatnom maskiranju, odabiru vatrenog položaja i sinkroniziranom gađanju.
Obuka je drugostupanjska i provodi se u simuliranim uvjetima urbanog područja. Polaznici dolaze iz raznih postrojba Oružanih snaga RH, a mogu joj pristupiti pripadnici OS RH koji su uspješno završili Temeljnu snajpersku obuku.

[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
Izvor: OSRH web (http://www.osrh.hr/)


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on November 09, 2011, 05:13:18 pm
Zanimljiva slika

Kalibar/domet/preciznost/cena

[attachment=1]



Title: Re: Snajperisti
Post by: hms on November 10, 2011, 03:01:57 pm
evo jedne jako ljepe slike


Title: Re: Snajperisti
Post by: Titan on August 08, 2012, 01:29:32 am
@џумба

моје скромно мишљење је да и "одока" и "одокативно" нису изрази у негативном контексту, већ нешто чему је најближи израз: хеуристика, односно: "методе и технике решавања проблема, учења и откривања који су базирани на искуству". Или, да се тако изразим, хеуристички начин одређивања даљине. (на цаку што би рекли) Дакле, није нужно "офрље", него онако како нема у неком уџбенику, правилу или већ нечем, али је ефективно.

Мене више занима појам: "magičnom Mil-Dot končanicom". Нисам упућен, па ме занима у чему је "магија"?

Баретови снајпери М82А1 и М107, у чему је разлика, тј. која су побољшања?



Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on August 08, 2012, 01:53:54 am
Ako se ne varam, generalno je razlika u tome, da je M107 je vojnički naziv, dok je M82A1 civilni naziv puške.

Dok se još malo razlikuju u nožicama, M107 ima  “spike feet” dok 82A1 ima “smooth feet” nožice. M107 je tvornički opremmljena nožicom (monopod) pod kundakom, dok je kod M82A1 to opcija.

[attachment=3]
[attachment=1]
[attachment=2]

LPB


Title: Re: Snajperisti
Post by: madmitch on August 08, 2012, 08:54:44 am
Ako se ne varam, generalno je razlika u tome, da je M107 je vojnički naziv, dok je M82A1 civilni naziv puške.

Civilni naziv? Dal se tu posrazumijeva upotreba u policiji i sličnim službama ili je to za snajperiste samostalne poduzetnike?


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on August 08, 2012, 08:59:34 am
:)

Civilni naziv je ime, pod kojim je mogu kupiti fizične osobe. A nismo ni daleko od toga, da budu i snajperisti s.p.



Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on August 08, 2012, 09:15:12 am
M107 je dalji razvoj M82. Obe se korise u vojsci SAD-a.

Evo podataka sa Wikipedije

U.S. designation summary

M82: 12.7×99mm Barrett M82 semi-automatic rifle.
M82A1: 12.7×99mm Barrett M82A1 semi-automatic rifle. Improved variant including redesigned muzzle brake.
M82A1A: 12.7×99mm Barrett M82A1 semi-automatic rifle variant. Optimized for use with the Mk 211 Mod 0 .50 caliber round.
M82A1M: 12.7×99mm Barrett M82A1 semi-automatic rifle variant. Improved variant including lengthened accessory rail. Includes rear grip and monopod socket.
M82A2: 12.7×99mm Barrett M82A2 semi-automatic rifle. Shoulder-mounted.
M82A3: 12.7×99mm Barrett M82A3 semi-automatic rifle. New production rifles built to M82A1M specifications, featuring lengthened accessory rail which is usually, but not always, raised higher up than the M82A1M/M107. Unlike the M82A1M/M107, it does not include rear grip and monopod socket.
XM107/M107: Initially used to designate 12.7×99mm Barrett M95 bolt-action rifle. Designation changed to apply to a product improved M82A1M variant. Includes lengthened accessory rail, rear grip, and monopod socket.
M107A1: 12.7×99mm Barrett M107A1 semi-automatic rifle. Improved variant of M107/M82. Features stronger construction with a 4lb reduction in overall weight. Includes a retractable monopod, redesigned stock, thermal-guard cheek-piece, and a four-port muzzle brake designed for use with a sound/flash suppressor.



Specifications

M82A1
Caliber: .50 BMG (12.7×99mm) and .416 Barrett (10.6×83mm)[22]
Operation: short recoil, semi-automatic
Overall length: 57 inches (145 cm) w/ 29 inch (73.7 cm) barrel or 48 inches (122 cm) w/ 20 inch (50.8 cm) barrel
Barrel length: 508 millimetres (20.0 in) or 737 mm (29.0 in)
Feed device: 10-round detachable box magazine
Sights: Flip up, optics vary by user preference
Weight: 30.9 lb (14.0 kg) w/ 29 inch (73.7 cm) barrel or 29.7 lb (13.5 kg) w/ 20 inch (50.8 cm) barrel
Muzzle velocity with 660 grain, 42.8 g projectile: 853 m/s (2,800 ft/s) with 400 grain, 26.0 g solid brass projectile: 990 m/s (3,200 ft/s)
Effective range: 1,800 m (5,900 ft)
Maximum Range: 6,812 m (7,450 yd)[23]
Expected accuracy: Sub-MOA with match ammo
Unit replacement cost: $8,900 US


M82A2
Caliber: .50 BMG (12.7×99mm)
Length: 1,409 mm (55.5 in)
Barrel length: 737 mm (29.0 in)
Weight (unloaded): 14.75 kg (32.5 lb)
Effective range on equipment-sized targets: 2,000 m (6,600 ft)
Muzzle velocity: 900 m/s (3,000 ft/s)
Magazine capacity: 10 rounds
Unit replacement cost: $6,000
Status: Prototype seeing combat in Iraq


M107
Caliber: .50 BMG (12.7x99 mm)
Length: 1,448 mm (57.0 in)
Barrel length: 737 mm (29.0 in)
Weight (unloaded w/ scope): 12.9 kg (28.4 lb)
Magazine capacity: 10 rounds
Weight of magazine: 1.87 kg (4.1 lb)
Accuracy: 3 Minutes of Angle (MOA)
Muzzle velocity: 853 m/s (2,800 ft/s)
Effective Range: 1,829 m (2,000 yd)[23]
Maximum Range: 6,812 m (7,450 yd)[23]


XM500
Main article: Barrett XM500
Caliber: .50 BMG (12.7×99mm)
Length: 1,168 millimetres (46.0 in)
Operation: gas operated, semi-automatic
Barrel: 447 millimetres (17.6 in)
Weight: 11.8 kg (26.0 lb)
Feed device: 10-round detachable box magazine


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on August 08, 2012, 10:44:31 am
@Titan

Нисам ја то написао указујући на функционалну (практичну) страну тог израза (шта значи оценити даљину "одока", или било шта друго), него у граматичком. Имаш службени "књижевни" језик (који се не мора "поклапати" са "живим" говором) којим се обично пише у јавним и службеним гласилима (штампаним). Текстови у таквим гласилима, као што су војне новине, требало би да се лекторишу (исправљају). Ја сам само исказао чуђење да  је у хрватској варијанти истог нам језика израз "одокативно" део књижевног изражавања (ако уопште јесте). Не тврдим да је израз нетачан или да се губи смисао онога што је аутор хтео да каже, него да је "прави књижевни" израз "одока" (на пример: "оценио је даљину одока").


Title: Re: Snajperisti
Post by: madmitch on August 08, 2012, 11:32:45 am
:)

Civilni naziv je ime, pod kojim je mogu kupiti fizične osobe. A nismo ni daleko od toga, da budu i snajperisti s.p.



Čekaj malo, fizična lica sa snajperskom puškom. Šta ja tu ne razumijem?


Title: Re: Snajperisti
Post by: ORIĆAREB on August 08, 2012, 11:32:52 am
Добре фотографије.

Мало изван тема. Једно језичко питање. Да ли се даљина одређује "одока" или "одокативно". Ја сам до малопре веровао да је израз "одокативно" жаргонски, коришћен често у војсци и негативном контексту као замена  за још "тежи" жаргонски израз "офрље", а све уместо израза "по слободној процени". Овде новинар то корисити у озбиљном (предпостављам лекторисаном) тексту.

Riječ "odokativno" je kovanica, nastala od dviju riječi "od oka". Preneseno bi značilo izmjeriti ili ocjeniti nešto okom, tj, od oka.
Još konkretnije bi bilo u ovom slučaju ocijeniti uzmimo daljinu "otprilike" koristeći se očnim vidom. Suštinski bi značilo i "ofrlje",
jer je tu nemoguće biti precizan. Da je to moguće nebi ljudi izmislili kojekakve naprave za preciznost.

Svako drugo tumačenje mislim da je pogrešno.  


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on August 08, 2012, 11:37:08 am
MItch ne kod nas, nažalost, nego u USA.

http://www.knesekguns.com/commercial/Barrett-4
http://www.impactguns.com/barrett-82a1-50bmg-semi-auto-rifle-29in-barrel-black-finish-82a1.aspx


Title: Re: Snajperisti
Post by: ORIĆAREB on August 08, 2012, 11:44:51 am
MItch ne kod nas, nažalost, nego u USA.

http://www.knesekguns.com/commercial/Barrett-4
http://www.impactguns.com/barrett-82a1-50bmg-semi-auto-rifle-29in-barrel-black-finish-82a1.aspx

Zašto "Boža...", nažalost. Nerazumijem te i u najboljem nastojanju. Taman posla da i pojedinci dolaze
olako do toga. Ja sam žestoki protivnik bilo kakvog oružja da se vuče po državi, tipa Amerika.
Pa vidiš li šta se tamo dešava. Bar mi koji smo čitav život bili pod oružjem znamo šta je to.... :-\


Title: Re: Snajperisti
Post by: madmitch on August 08, 2012, 02:53:06 pm
Ja nisam bio tako reči nikada pod oružjem ali se nekako uvijek vrtjelo oko mene kroz RSUP i slične "plave" službe i slažem se sa Ćirom. Ima kojekakvih budala koje i sada sve prelako dolaze do oružja, kamoli, da ga kupiš "kod kruha". Ne tražim po crnom tržištu pa znam da mi za pristojan NOV pištolj ili pušku treba maksimalno tjedan dana, da jih dobijem. Da mi je to "alat od zanata", ko zna, dan možda?!

Baš me zanima, koliko bi trebalo na crnjaku za takav snajper? Dva tijedna, tri?

Božo, ovo su civili sa oružjem.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13912.msg233654#msg233654


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:02:31 pm


Na Palubi je vec postavljena tema Snajper, ali sam se odlucio za nesto drugaciji prikaz, odnosno da teziste dam na rukovanje snajperom i to prikazom kroz osnovne pojmove snajperskih dejstava, razvojem i upotrebom najpoznatijih snajperskih pusaka II svetskog rata, neke osnovne stvari obuke (mada je toga vec dosta receno) i prikazem najpoznatije snajperiste iz II svetskog rata, sa posebnim tezistem na zenama-snajperistima.

Temu cu prikazati samo na osnovu dostupne dokumentacije koju sam proucio i pripremio da je ovde prezentujem.

S obzirom da ja nisam strucnjak za snajperska dejstva, bilo bi veoma drago da clanovi, koji daleko bolje poznaju ovu tematiku i imaju licnog iskustva, dopune ova moja izlaganja.

Izvinjavam se sto sam negde mesao cirilicu i latinicu. U toku obrade materijala mesao sam oba pisma, pa me posle mrzelo da to prepravljam.Nemojte mi na tome zameriti!



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:05:25 pm
Istorija snajperskih dejstava

Od pojave vatrenog oružja, komandanti su tokom borbenih aktivnosti imali potrebu izdavanja posebnih zadataka najboljim strelcima - gađanje posebno važnih ciljeva - protivničkih oficira, barjaktara, kurira, trubača, dobošara i sl. Zbog toga su odabrani strelci imali i posebno mjesto u borbenom rasporedu jedinice, najčešće u neposrednoj blizini komandanta, kako bi mogli biti brzo uporabljeni i kako bi im zadatke izdavao neposredno komandant. Iako je to daleko od savremenih snajperskih dejstava, termin "snajper" i dolazi od engleske reči "sniper", koja u prevodu označava odličnog strelca, borca koji dobro vlada veštinom gađanja, prikrivanja i osmatranja. Praktično od I. svetskog rata taj se termin upotrebljava za označavanje strelca naoružanog posebno izrađenom i opremljenom puškom (iako nema tačnih podataka o vremenu pojave snajpera, pouzdano je utvrđeno da su se puškama s optičkim nišanima prve koristile britanske oružane snage u I. svetskom ratu).

Pozicijski rat koji se vodio na zapadnom ratištu, a posle i na svim ostalim ratištima tokom I. svetskog rata, pružao je relativno dobre uslove za razvoj snajperske borbe, koja je na mnogim delovima postala
jedini uspešan oblik upotrebe pešadije u zatišju borbenih dejstava većih operacija. U tim okolnostima vrlo brzo su došle do izražaja karakteristike snajperske borbe, kao što su:
vrlo uspešno  uništavanje odabranih živih ciljeva; redovno postizanje iznenađenja; veliki uticaj na slabljenje borbenog morala protivnika; pronalaženje najadekvatnijeg manevra po cilju, prostoru i vremenu; relativno mali utrošak municije potreban za uništenje cilja i sl.

Britanska armija je u Prvom svetskom ratu uvela u operativnu upotrebu to vrlo efikasno vatreno oružje- poluautomatsku pušku sa optičkim nišanom, nišanskom spravom koja znatno povećava vidljivost ciljeva i time i preciznost gadjanja .U pitanju su nišanske sprave „ durbini“, koji deset i više puta povećavaju vidljivost cilja ,odnosno mete.


Zbog tih specifičnosti snajperske borbe vrlo brzo i druge zaraćene strane uvode snajperiste u svoje jedinice, a isto tako počinju i s proizvodnjom snajperskih pušaka (u načelu, na malo probranije standardne puške u naoružanju pojedinih oružanih snaga, ugrađivani su optički nišani, to načelo zadržano je i u II. svetskom ratu).




Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:08:16 pm

Tokom II. svetskog rata gotovo sve zaraćene strane vode masovna, vrlo uspešna snajperska dejstva. Iskustva iz tih dejstava pokazala su najveću uspešnost snajperista u uslovima koji inače ograničavaju manevar i smanjuju udarnu moć teške ratne tehnike, kao što su npr. ulične borbe (naročito većih urbanih sredina), pošumljena područja (naročito tropske prašume i područja visoke šikare), brdsko-planinsko zemljište i sl. Posebno važne snajperske borbe vođene su na istočnom ratištu i u borbama za tihookeanska ostrva, a snajperiste je najmasovnije koristila sovjetska armija (posebno su se istakli u bitkama za Staljingrad, gdje su bili naročito uspešni u uličnim borbama). Procjenjuje se da su samo sovjetski snajperisti tokom rata likvidirali više od 40 000 protivničkih vojnika. Oni su delovali samostalno u sklopu streljačkih vodova, a po potrebi su formirane grupe snajperista na nivou voda ili čete, za uništavanje naročito važnih ciljeva. Takva taktika dovela je do sticanja važnih iskustava u snajperizmu, kao specifičnoj borbenoj delatnosti, pa nije nimalo čudno da je od 80 najuspešnijih snajperista II. svetskog rata njih 56-oro bilo iz redova sovjetske armije, pri čemu je na prvom mestu Ivan Sidorenko s potvrđenih 500 likvidiranih protivnika (ujedno i drugi najuspješniji snajperist svih vremena, iza Finca Simo Hayha). Proslavljeni heroj Staljingrada Vasilij Zajcev tek je na 14. mjestu s oko 400 potvrđeno likvidiranih protivnika, a najuspješnija žena-snajperka je Ljudmila Pavličenko sa 309 pogodaka.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:08:52 pm
U II. svetskom ratu znatno više su korišćeni snajperisti za uništavanje protivničke žive sile, nego u I. svetskom ratu, a naročito intenzivne snajperske borbe vođene su na istočnom ratištu i u borbama za tihookeanska ostrva. Snajperistima se najviše koristila Crvena armija u bitkama za Staljingrad i Moskvu, gdje su bili izuzetno uspešni u uličnim borbama.
Kroz relativno kratko razdoblje od završetka I. svetskog rata, u kojem Rusija nije imala snajperiste, do izbijanja II. svetskog rata, Sovjetski Savez prošao je trnovit period permanentnih ratova i revolucija (socijalistička revolucija, građanski rat, sovjetsko-poljski rat, sukobi s Japancima u Mongoliji, sovjetsko-finski rat, sukobi na Zakavkazju i sl.) u kojima je Crvena armija itekako dobro shvatila važnost snajperista i počela ih masovno koristiti, osmislivši i posebnu taktiku njihove upotrebe - ad hoc formiranje veće ili manje grupe snajperista za uništavanje važnih ciljeva, odnosno zatvaranje pojedinih taktičkih pravaca ili kontrolu određenog prostora. Zadatke takvim grupama definisali su po pravilu komandanti viših taktičkih jedinica (pukova i brigada, a ponekad čak i komande divizija).
Crvena armija je izbijanjem rata uvela i jednu novinu koja u drugim oružanim snagama nije bila izražena u većoj mjeri - žene snajperisti. Radilo se načelno o ženama i djevojkama koje su se pre rata u većoj ili manjoj meri bavile streljačkim sportom ili nekom drugom sličnom aktivnošću, a po izbijanju rata uključile su se u jedinice Crvene armije ili partizanske odrede isključivo na dobrovoljnoj osnovi (po nekim podacima angažirano je više od 2000 žena-snajperista u jedinicama Crvene armije). One su podjednako podnosile teret rata kao i njihove muške kolege, nekad sa znatno većom uspešnošću (najuspješnijim snajperistom smatra se Ljudmila Pavličenko s potvrđenih 309 likvidiranih protivnika). Ljudmila Pavličenko je pre rata bila student istorije i radnica u Kijevu, a intenzivno se bavila streljaštvom u kojem je postizala odlične rezultate. Lično se istakla tokom uličnih borbi u bitki za Odesu, i kasnije prilikom odbrane Sevastopolja, a najviše uspeha postigla je standardnom sovjetskom snajperskom puškom Mosin-Nagant opremljenom nišanom PU uvećanja 3,5X (poluautomatsku pušku SVT-40 dobila je znatno kasnije, sa kojom se isto tako dobro pokazala.)

Tokom II. svetskog rata razvijaju se taktike koje omogućavaju još uspešniku upotrebu snajperista. Tako npr. američki snajperisti uglavnom djeluju u paru, pokrivajući se međusobno vatrom i pokretom. Sovjetski snajperisti djeluju samostalno u okviru streljačkih vodova, a po potrebi se formiraju grupe snajperista za uništavanje posebno značajnih ciljeva Britanska vojska snajperiste uporablja uglavnom kao individualne strelce kojima se najčešće izdaje načelan zadatak, a konkretizacija se prepušta njihovoj ličnoj inicijativi. Nemci su u principu formirali snajperske grupe od 3-5 snajperista, dok su samostalni strelci bili retkost i u tom slučaju se uglavnom radilo o vrlo iskusnim snajperistima.


Osim sto nanosi gubitke u zivoj sili, ovo oruzje ima i jak psiholoski efekat na protivnika, izaziva strah i paniku, jer je tesko uocljivo, iznenadno i visokoprecizno. Zbog toga je taktika upotrebe ovog oruzja posebno razvijena u specijalnim vojnim i policijskim jedinicama.Snajperi su se pokazali efikasnim ne samo na frontu vec i u urbanim sredinama, posebno u akcijama antiteroristickih jedinica prilikom oslobadjanja talaca. Osnovna namena snajperskih pusaka - precizno gadjanje pojedinacnih ciljeva na relativno velikim daljinama i u zatvorenim objektima sto uslovljava posebnu konstrukciju. Funkcionisu ili poluautomatski, ili se posle svakog ispaljenog metka vrsi rucno repetiranje zatvaraca.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:11:37 pm


E, sad nesto o snajperskoj puski:

Снајперска пушка је намењена за уништавање циљева на великим раздаљинама, прецизном ватром и уз што мањи утрошак муниције. У већини случајева под циљевима се подразумева човек (непријатељски војник, терориста, наоружани криминалац, председник или неки други високи државни званичник и др.), док се под „што мањим утрошком муниције“ обично мисли на „један хитац“. Раздаљине на којима снајперска пушка дејствује крећу се од 100 m и мање (полицијске и антитерористичке акције) па до 1 km и више (војне и специјалне операције). Неке снајперске пушке, углавном великог калибра могу се користити и за уништавање и онеспособљавање материјалних циљева као што су радарске кабине, авиони на стајанци, џипови и др.

Историја прецизног гађања ватреним оружјем вуче своје корене још из 18 и 19. века. Увидевши значај прецизног гађања армије многих земаља формирале су посебне јединице састављене од одличних стрелаца, углавном наоружаних стандардним армијским пушкама.

Током Првог и Другог светског рата такође су коришћене снајперске пушке. У Првом светском рату који је био позиционог карактера и у којем је доминирала рововска борба, улога снајперске пушке није дошла до изражаја. Разлог за то је што није било борби у урбаним подручјима у којима ово оружје има посебан значај. Такође, линија фронта која је била испресецана рововима и преорана експлозијама артиљеријских граната није пружала довољно природно заклоњених положаја (вегетација је у овим подручјима била потпуно уништена) и узвишења са којих би снајпериста могао да дејствује због чега је улога снајперске пушке у овом сукобу била незнатна.

У Другом светском рату, који су одликовале жестоке битке које су се водиле у великим градовима као што су Стаљинград, Лењинград, Харков, Берлин и др. као и у Нормандији у Француској, снајперска пушка стекла је мрачну репутацију. У вештим рукама претворила се у ефикасно смртоносно оружје.
После Другог светског рата снајперска пушка коришћена је у многим локалним сукобима широм света.

Модернe снајперскe пушкe
Модерна снајперска пушка може бити или стандардна армијска пушка, одабрана због његе прецизности и опремљена оптичким нишаном са увећањем или пушка посебно израђена за ту намену. Чест је случај да се као стандардна снајперска пушка у многим армијама света користе ловачки карабини познати по својој прецизности, који су у свом основном облику доступни цивилним лицима. Наравно, овакве пушке се такође опремају оптичким нишаном и на њима се врше одређене мање модификације како би се прилагодиле војној употреби.
Све модерне снајперске пушке могу се поделити у три главне категорије:
•   војне снајперске пушке
•   полицијске снајперске пушке
•   снајперске пушке специјалне намене

Војна снајперска пушка
Војна снајперска пушка, поред основног захева за прецизношћу мора да испуњава и неке друге услове који произлазе из овакве њене употребе. Прво, не сме бити превише тешка како би војник могао поред ње да носи довољно резервне муниције и остале опреме. Друго, мора бити изузетно отпорна на различите климатске услове као што су изузетно високе и ниске температуре, влага и др. Треће, мора да буде лака за одржавање и поправку у теренским условима.
Један од свакако најважнијих услова које војна снајперска пушка мора да испуни тиче се муниције. Наиме, ова пушка мора да користи стандардну муницију која се користи у армији у чијем наоружању се налази. Повећање домета војне снајперске пушке обично се постиже тако што се модификује стандардна муниција.

Полицијска снајперска пушка
Улога полицијске најперске пушке се знатно разликује од улоге војне снајперске пушке па отуда и разлике у конструкцији. Полицијска снајперска пушка намењена је за дејства на раздаљинама до 300 m, а у појединим случајевима и на раздаљинама мањим од 100 m. У рату, рањени непријатељ се исто као и убијени непријатељ сматра избаченим из строја. Међутим, код полицијских и антитерористичких ацкија, у којима је главни циљ спасавање талаца, рањени терориста или криминалац није избачен из строја. Иако рањен, он може започети ликвидацију талаца пре него што буде неутралисан. Због тога је код полицијске снајперске пушке акценат на прецизности, а не на домету.
Полицијска снајперска пушка није подвргнута ограничењима које трпи војна снајперска пушка због чега је има у најразличитијим калибрима и користи најразличитију муницију. Њене нишанске справе су компликоване и имају разна подешавања. С обзиром да се користи за борбу са малих одстојања и у урбаној средини произвођачи савремене полицијске снајперске пушке се труде да је учине компактном и функционалном како би се олакшала њена употреба.

Снајперска пушка специјалне намене
Снајперске пушке специјлане намене могу се поделити у две категорије:
Снајперска пушка великог калибра, најчешће 12.7 mm која углавном користи муницију коју користе тешки митраљези. Ефективни домет ове пушке је преко 1.500 m. Могу се користити не само за уништавање живих циљева већ и непријатељских возила, хеликоптера, авиона и др.
Пригушена снајперска пушка користи специјалну подзвучну муницију и опремљена је измењивим или уграђеним пригушивачем пуцња. Подзвучна муниција ограничава домет пушке на 300-500 m али се правилном применом у урбаној средини у којој је стално присутан одређен ниво буке може постићи то да се пуцањ не чује са раздањине од 30-50 m.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:12:38 pm


U zemljama clanicama NATO, i uopste na Zapadu, snajperske puske se najvise rade za metak kalibra 7,62 x 51 mm, osim francuske puske FR-F1 koja koristi specifican metak 7,5 x 54 mm. Takodje, pretezno americki proizvodjaci rade veoma kvalitetne snajperske puske u kalibrima .300 i .338 Winchester Magnum. U zemljama koje su nekada pripadale SSSR - u i Varsavskom paktu, uglavnom se koristi snajperska puska "Dragunov" u kalibru 7,62 x 54R. Za gadjanje ciljeva na daljinama vecim od 1000 metara (helikopteri, borbena vozila, utvrdjeni objekti) koriste se "teski" snajperi u kalibru .50 (12,7 mm).

Od poluautomatskih pusaka uglavnom se koriste americke M-21, nemacke "Heckler-Koch" PSG-1 i G3SG/1 koje imaju i specijalni sistem za zatvaranje koji omogucava priguseno kretanje zatvaraca i umeksano okidanje i podesavanje obaraca, zatim "Walther" WA 2000, izraelski "Galil", sve u kalibru 7,62 mm NATO. Naravno, ovoj grupi treba dodati i odlicni ruski SVD "Dragunov".

U grupu snajperskih pusaka sa rucnim repetiranjem treba, svakako, spomenuti americke "Mac millan" M-86 SR, "Remington" M-700, M40A1, austrijski "Steyr" SSG-69, svajcarski "Sig - Sauer" SSG-3000, francusku FR-F2, britanske "Parker - Hale" M-85 i L96A1, finski "Valmet" M-86, koje se takodje, rade za standardni metak 7,62 NATO i druge.

Uspesna upotreba snajperske puske prvenstveno zavisi od kvaliteta opticke nisanske sprave, takodje odredjivanja daljine do cilje i, naravno, uvezbanosti strelca. Osnovna karakteristika nisanske sprave (optickog nisana) je uvecanje. Najnoviji opticki nisani su realizovani sa promenljivim uvecanjem, koje se krece i do 10 x, a od proizvodjaca kvalitetnih i najcesce koriscenih optickih nisana se izdvajaju "Tasco", "Zeiss", "Redfield", "Leupold", "Bausch - Lomb", "Schmidt & Bender" i drugi.

Problem tacnog odredjivanja daljine do cilja konstruktori pokusavaju da rese upotrebom laserskih meraca daljine malih dimenzija, koji se montiraju na pusku ili se koriste odvojeno, kao posebna sprava. Ovaj drugi nacin je povezan sa taktikom koju primenjuju timovi snajperista sastavljeni od dvojice ljudi (snajperski par), od kojih je jedan :na pusci" i gadja, a drugi osmatra, otkriva i identifikuje cilj, odredjuje daljinu i prikuplja druge vazne podatke (sto je ubedljivo docarano u uvodnim scenama filma "Snajperista").

Bolji kvalitet i vece mogucnosti u primeni snajpera omogucila je savremena tehnologija, koja je podarila nove modele pasivnih, termovizijskih i laserskih nisana i time olaksala upotrebu snajpera i u nocnim uslovima.

Njegovoj "nevidljivosti" doprinosi i koriscenje kvalitetnih prigusivaca, manjih dimenzija i visokog stepena prigusenja pucnja, koji se mogu po potrebi montirati, ili se fabricki proizvode snajperske puske sa integralnim prigusivacem. Iz te kategorije posebno se izdvajaju finske puske "Vaime" i "Valmet" radjene za metak 7,62 mm NATO i specificna ruska snajperska puska VSS u kalibru 9 mm. Za ove vrste snajperskih pusaka proizvodi se i specijalna snajperska podzvucna municija."Snajper" ili na nemackom "sarfsucengever" (otuda skracenica SSG) zahteva i posebno uvezbanog strelca. Ali, ako je neko dobar strelac to ne podrazumeva da ce biti i dobar snajperista, jer je preciznost samo jedna od njegovih odlika. Posebna psihicka priprema, dobra i vesta pokretljivost, umesnost kamuflaze i fizicka kondicija i izdrzljivost (jer treba nositi pusku, municiju, dodatnu opremu, prelaziti prepreke), jos su neki od zahteva koji se postavljaju pred snajperistu. On treba da poseduje dobru sposobnost osmatranja, da nauci da brzo i tacno otkrije i pogodi metu na distancama vecim od 500 metara, cesto i delimicno vidljivu.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:14:14 pm

Razvoj ruskih snajperskih pušaka

Vodeći se iskustvima iz I. svjetskog rata, sovjetska vojna industrija je snajperske puške u prvo vreme proizvodila opremajući probrane primerke standardne vojničke puške Mosin-Nagant M-91/30 kal. 7,62 mm optičkim nišanom (u prvo vreme je to bio nišan "PU" s uvećanjem 3,5x, koji je kasnije zamijenjen nišanom "PE" uvećanja 4x). Puška Mosin-Nagant M-91/30 opremljena jednim od navedenih nišana smatra se najuuspešnijom i najmasovnije upotrebljenom snajperskom puškom II. svetskog rata, a ostala je u naoružanju niza zemalja još relativno dugo nakon rata, kada je i prestala njena proizvodnja (npr. u velikim količinama su se njom koristile sjevernokorejske i kineske snage u Korejskom ratu 1950. - 1953., a isto tako i u Vijetnamskom ratu boraci Vietkonga).

Sredinom II. svetskog rata nemačka, sovjetska i američka vojna industrija počele su svoje pešadijske jedinice opremati poluautomatskim puškama, kojima su se uglavnom koristili snajperisti (sa izuzetkom američke puške "Garand" M-1 koja se dovoljno masovno proizvodila da je do kraja rata postala osnovno oružje američke vojske). Naime, poluautomatski rad oružja omogućavao je snajperisti da odmah opali i drugi metak ne skidajući končanicu nišana sa cilja, što je velika prednost pri gađanju optičkim nišanom, zbog neminovnog sužavanja vidnog polja. Ta prednost je naročito dolazila do izražaja u slučajevima prenosa vatre, što u borbenim situacijama nije retkost.

Prva sovjetska poluautomatska snajperska puška bila je AVS-36 (Avtomatičeskaja vintovka Simonova, obrazec 1936. goda). "Simonovka" je bila vrlo komplikovana zbog složene konstrukcije zabravljivanja, a ujedno je "bolovala" od nedovoljne čvrstoće pojedinih delova koji su se često lomili. To je bilo više nego dovoljno da puška bude povučena iz jedinica samo godinu dana nakon uvođenja u upotrebu. Zamijenjena je poluatomatskom puškom konstruktora Tokareva SVT M-40 (Samozarjadnaja vintovka Tokareva, obrazec 1940. goda) u standardnom sovjetskom puščanom kalibru 7,62x54R . Puška je bila zanatski kvalitetnije izrađena od "simonovke", a snajperski nišani  bili su standardni PU 3,5x, a kasnije PE 4x, koji su montirani na levoj strani sanduka jednostavnim nosačem. Iako je gotovo sva proizvodnja poluautomatskih pušaka "Tokarev" M-40 bila izvedena kao snajperska verzija, njihova količina je bila premala da bi imala veći uticaj na tok borbenih dejstava, ali, koncepcija uporabe poluautomatskih pušaka za snajperska dejstva ostala je dominantna u sovjetskoj vojnoj teoriji i praksi dugo vremena nakon rata i u velikoj je meri uticala na daljnji razvoj njihovih snajperskih pušaka.

Proizvodnja SVT M-40 završila se još 1944. godine, pre svega zbog proizvodnih problema, odnosno zbog nedovoljne količine specijalnih alatnih mašina, što je onemogućilo širenje proizvodnje, ali je još duže vreme ostala u naoružanju sovjetske armije i posle završetka rata. Neposredno pre završetka rata, konstruktorski biro Simonova je početkom 1945. godine (poučen negativnim iskustvima svog poluautomatskog prvenca AVS-36) razvio novu poluautomatsku pušku za novu vrstu municije - 7,62x39 mm, pod nazivom SKS (Samozarjadnij karabin Simonova), a nekoliko primeraka tog oružja je korišteno u završnim ratnim operacijama. Oružje se pokazalo uspešnim i trebalo je postati osnovno streljačko naoružanje sovjetskih snaga. Istisnulo je već odavno zastarelu repetirku Mosin-Nagant, ali i SVT M-40, ipak sovjetska armija se odlučila za poznatu automatsku pušku Kalašnjikova AK-47, konstruisani za istu municiju. Ipak, SKS je u priličnoj količini uveden u naoružanje sovjetskih snaga, od kojih je jedan deo opremljen optičkim nišanima i namenjen za snajperska dejstva. S druge strane, puška je imala veliki komercijalni uspeh, jer je usvojena u naoružanje određenog broja socijalističkih zemalja, od kojih su je neke proizvodile po licenci (među njima Jugoslavija i Kina - kod nas vrlo dobro poznata kao PAP M-59/66, u žargonu "papovka"). U zemljama koje su je uvele u naoružanje isto tako je jedan deo tih pušaka opremljen optičkim nišanima za snajperska dejstva no puška se mogla koristiti uz velika ograničenja (posebno na većim udaljenostima), zbog balističkih osobina municije 7,62x39 mm, koje je uglavnom namijenjeno za borbu na kraćim odstojanjima.




Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:18:14 pm
Snajperska puška Dragunova

Nakon II. svjetskog rata započela je intenzivna potraga za naslednikom snajperske puške Mosina-Naganta i SVT M-40, pogotovo što se brzo uočilo kako SKS ne može ispuniti trazena očekivanja. Rešenje je ponudio konstruktorski tim predvođen Jevgenijem Fjodorovićem Dragunovim, koji je 1958. godine razvio polu
automatsku snajpersku pušku, na prvi pogled sličnu automatskoj pušci Kalašnjikova, ali za puščani metak 7,62x54R mm i pobiedio na konkursu za novu sovjetsku snajpersku pušku. Nova puška se pod nazivom SVD (Snajperskaja vintovka Dragunova) počela uvoditi u operativnu upotrebu Sovjetske armije od 1963. godine, a vrlo brzo je uvedena kao standardno snajpersko naoružanje i u oružane snage drugih zemalja članica Varšavskog ugovora, od kojih su je neke počele proizvoditi po licenci. Iako je bila izrađena u standardnom i vrlo raširenom ruskom kalibru, praktično se mogla koristiti svakom municijom 7,62x54R mm, za SVD je razvijena posebna, mnogo kvalitetnija municija pod oznakom 7N14. S obzirom na to da je ta municija proizvedena u relativno malim količinama, SSSR ga nikada nije izvozio (čak ni svojim saveznicama u Varšavskom paktu), a osim jedinica SPECNAZ-a, GRU-a i KGB-a, redovne jedinice oružanih snaga nisu je koristile (niti je imale na raspolaganju).
U vrijeme kada je nastala, SVD je svakako bila kvalitetna vojnička snajperska puška, sa standardnim optičkim nišanom PSO-1, koji je bio opremljen baterijski osvijetljenom končanicom i infracrvenim filterom. Povećanje optičkog nišanom PSO-1 bilo je nedovoljno po sadašnjim merilima snajperskog oružja (4x), a vidno polje dosta suženo zbog malog objektiva (24 mm), ipak, u skladu s tadašnjom doktrinom snajperske borbe to se smatralo dovoljnim za siguran pogodak u ljudsku figuru na udaljenosti 600-800 m. Najkvalitetniji strelci postizali su pogotke i na udaljenostima većim od 1000 m. Osim toga, optički nišan mogao se relativno jednostavno promeniti ukoliko je imao montiran standardni nosač kojim se pričvršćivao za levu stranu sanduka, a tokom vremena razvijen je niz optičkih nišan (uključujući i pasivne noćne IC i termovizijske U svom dugom veku operativne uporabe (još uvijek je osnovna snajperska puška u naoružanju ruskih oružanih snaga), SVD se upotrebljavala praktično u svim ratovima i sukobima u svetu posle Korejskog rata, a naročito u sovjetsko-afganistanskom ratu (podjednako uspešno koristile su je obe strane). Tokom toliko dugog životnog razdoblja doživela je nekoliko modernizacija, ali ne naročito radikalnih. Jedina donekle obimnija modifikacija izvedena je u osamdesetim godinama prošlog veka kada je razvijena SVDS - puška je dobila kraću, ali težu cev, preklopni kundak i bila je namenjena padobranskim jedinicama. Ta puška je dobila oznaku SVU (Snajperskaja vintovka ukoročennaja) i pre svega je namenjena za policijske snajperske zadatke na manjim razdaljinama, ali koji zahtevaju precizniji pogodak, zbog čega je opremljena sklopivim nožicama U Čečeniji je standardno snajpersko naoružanje vojnih jedinica ruskog MUP-a (tzv. "Unutarnja vojska"), jer se u praksi pokazalo kako SVU nije pogodna za specijalne policijske snajperske zadatke, gde se traži visoka preciznost na relativno malim udaljenostima gađanja. Kod SVU-A osim pojedinačne, moguća je i rafalna paljba.



Uprkos  manjim poboljšanjima, na SVD nisu uspeli ukloniti ograničenja koja definitivno nisu poželjna na kvalitetnim snajperskim puškama. Konkretnije, puška ima prilično mali i neudobni kundak, zbog čega je okular nišana neugodno blizu oka. Težište puške je izrazito pomaknuto u prednji deo zbog čega praktično zahteva gađanje s naslona, ili natezanje remnika preko lakta. Okidanje je tvrdo i ne može se podešavati, što nije svojstveno savremenim snajperskim puškama. Kolena nema i hod okidača je kratak, a pritisak okidanja prevelik, što zahteva dugotrajnu vežbu strelca, što daje dosta nepouzdane pogotke na većim daljinama. Trzaj je očekivano jak zbog jakog metka i duge cevi, a pri opaljenju može skliznuti kundak s ramena, zbog čega dolazi do jačeg izdizanja puške.

Iskustva u zadnjim borbenim dejstvima u Čečeniji, te nekoliko protivterorističkih akcija koje su izvele ruske snage, pokazali su zastarelost koncepcije na kojoj je bila utemeljena SVD i njenu te njezinu neušpesnost u savremenim snajperskim akcijama. Po svemu sudeći, presudni događaj koji je uticao na odluku o radikalnim promenama u snajperskoj taktici i metodologiji upotrebe snajperista u borbenim dejstvima, i usvajanju nove snajperske puške u naoružanje, bilo je rešavanje talačke krize u moskovskom pozorištu na Dubrovki, jer je ruska industrija naoružanja već odavno usvojila proizvodnju savremenih tipova snajperskih pušaka, među kojima se kao najvjerojatnija naslednica SVD izdvaja repetirka SV-98 (osim navedene SV-98, od ostalih savremenih konstrukcija mogu se nabrojiti OC-48K; MC-116 i dr.).





Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:20:52 pm
Najčešće snajperske puške II. svjetskog rata

Snajperske puške su u prvo vrijeme rađene uglavnom po iskustvima iz I. svjetskog rata (tj. odabrani primerci standardnih vojničkih pušaka opremani su optičkim nišanima), a kod većine zaraćenih strana nije se bitno ni mijenjala konstrukcija snajperskih pušaka. Osnovna snajperska puška njemačkih oružanih snaga u početnom periodu rata bila je standardna puška M98k opremljena optičkim nišanom ZF41. Odmah se primećuje kako ZF41 nije bio optički nišan za snajpersku pušku u tradicionalnom smislu, nego svojevrsna "ispomoć" prosečnom strielcu za kvalitetniji pogodak. Osnovna zamisao uvođenja ovog nišana prilično malih dimenzija (dužine svega 13,3 cm) i slabog povećanja (1,5x) bila je potpuno u skladu s manevarskom taktikom Blitzkriega, u kojem je primarnu ulogu imao pokret visokopokretnih jedinica u kombinaciji s iznenadnim i snažnim vatrenim udarom. U takvim uslovima ratovanja uloga snajperista bila je u velikoj mjeri marginalizirana i smatralo se kako je dovoljno određeni broj ljudi u pesadijskim jedinicama opremiti malim i laganim optičkim nišanima, koji se u slučaju potrebe brzo i jednostavno mogu postaviti na pušku i pomoći u gađanju, a nakon obavljenog zadatka još jednostavnije skinuti. Shodno tome ZF41 sa svojim malim uvećanjem više je trebao poslužiti kao svojevrsni kolimatorski nišan nego kao klasični snajperski.
Logističari Wehrmachta planirali su opremanje 6% od svih ukupno proizvedenih pušaka Mauser M-98K s nišanom ZF41, što bi bilo i više nego dovoljno za zadatke koji su im bili namenjeni, međutim vrlo brzo se situacija promienila i učinila ZF41 neadekvatnim rešenjem. Naime, tok rata na istočnom ratištu vrlo brzo je stvorio potrebu za klasičnim snajperskim dejstvima, za koje ZF41 nije imao odgovarajuća svojstva (prvenstveno zbog premalog uvećanja i slabih optičkih svojstava), pa su nemačke snage počele opremati svoje snajperske puške raznim vrstama optičkih nišana (uglavnom marke Zeiss i Ajack), dok kao standard nije usvojen nišan ZF-4. ZF-4 je bio klasični optički nišan za snajpersku pušku, uvećanja 4x što je u ono vrijeme bilo potpuno zadovoljavajuće za zadatke koje su davane snajperistima i klasične montaže na sanduku oružja. O njegovoj vrednosti dovoljno govori činjenica da su vodeći njemački snajperisti najviše uspjeha postigli upravo s klasičnom puškom Mauser M-98 opremljenom ZF-4 (npr. Matthias Hetzenauer s potvrđenih 345 pogodaka, Josef "Sepp" Allerberg s potvrđenih 257 likvidacija, ili Bruno Sutkus s 209 pogodaka.
O čuvenom njemačkom snajperistu majoru Erwinu Konigu koji je navodno poginuo u snajperskom dvoboju s Vasilijem Zajcevim u Staljingradu, postoji sumnja da je uopšte  postojao, već se smatra izmišljotinom sovjetske propagandne mašinerije.

Britanci su koristili svoje standardne vojničke puške Lee-Enfield opremljenu optičkim nišanom No.32 povećanja 3,5x dok je Crvena armija u početku koristila najmasovnije proizvedenu snajpersku pušku II. svjetskog rata "Mosin-Nagant". 

Japanci su relativno kasno uveli snajperiste u svoje jedinice, a isto tako su relativno kasno razvili i svoju snajpersku pušku (po dostupnim podacima, prva japanska snajperska puška Arisaka 97 opremljena optičkim nišanom 2,5x, bila je razvijena tek 1937. godine). Njihova obuka nije se razlikovala od obuke ostalih pešaka, osim u rukovanju i održavanju snajperske puške i pojačane obuke u gađanju, a u sastavu svakog streljačkog voda bio je i jedan snajperist. Borbena dejstva u azijskim prašumama i bujnom vegetacijom prekrivenim pacifičkim ostrvima u punoj meri su istaknuli prednosti snajperista, zbog čega postaju jedna od najvažnijih pešadijskih specijalnosti, kako kod Japanaca, tako i kod američkih jedinica. U takvim uslovima snajperska borba je uglavnom vođena na relativno malim udaljenostima, zbog čega malo povećanje japanskih optičkih nišana (2,5x) nije predstavljalo veći problem. Drugim rečima, snajperska borba na pacifičkom ratištu bila je više zasnovana na veštini prikrivanja i uspešnosti zasede, nego na samoj veštini gađanja.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:22:02 pm

Upravo te okolnosti bile su od presudnog značaja za razvoj američke snajperske puške koja je trebala biti prilagođena uslovima borbenih dejstava na pacifičkom ratištu. Proizvod je bio adaptirana repetirka Springfield M 1903A4 opremljena optičkim nišanom  Weaver M 330C razvijenim iz lovačkog nišana. Taktičko-tehničke osobine optičkog nišana Weaver M 330C vrlo malo su se razlikovale od Arisakinog i omogućavale su uspešno gađanje do 600 m, što je u prašumskim uslovima bilo i više nego dovoljno. Uprkos tome, američki snajperisti nisu ga smatrali pouzdanim i kvalitetnim, pa je relativno brzo zamenjen kvalitetnijim optičkim nišanima (ponajprije s daleko boljim M84).

Interesantno je da se razvoj američke snajperske puške upravo pod specifičnim okolnostima pacifičkog ratišta usmerio prema zastareloj koncepciji puške repetirke (mora se naglasiti kako je u to vreme standardna puška u naoružanju američkih snaga bila poluautomatska Garand M 1, koja je potpuno potisnula stare repetirke), dok su na europskom ratištu tek razvijani modeli poluautomatskih pušaka (nemačke G41 i G43, sovjetske AVS-36 i SVT-40), koji su gotovo u celokupnoj produkciji bili pretvoreni u snajpersko oružje. Naime, poluautomatski rad oružja omogućavao je snajperistu brzo opaljenje drugog metka ne skidajući končanicu nišana sa cilja, što je velika prednost pri gađanju optičkim nišanom zbog neizbežnog sužavanja vidnog polja. Ta prednost je posebno dolazila do izražaja u slučajevima prenosa vatre, što u borbenim situacijama kakvi su vladali na evropskom ratištu nije bila retkost.
Američka iskustva na pacifičkom ratištu očigledno su išla u drugačijem smeru, pa iako je postojala snajperska puška Garanda, repetirka Springfield pokazala se vrlo pouzdanom i nezaobilaznom u snajperskim dejstvima na Pacifiku. U poredjenju sa njenom "protivnicom", japanskom Arisakom, puška Springfield je imala jedan nedostatak - vrlo jaku municiju. Naime, standardni američki vojnički metak kalibra 30-06 je bio nepotrebno jak za prašumske uslove u kojima se borbena dejstva obično izvode na malim udaljenostima, što je redovno demaskiralo snajperistu zvukom pucnja, bljeskom i dimom. S druge strane, slabi metak Arisake je na bliskim odstojanjima bio dovoljno uspešan, a pri tom jačina pucnja i vrlo mala količina barutnog dima nisu u većoj meri demaskirali japanskog strelca, zbog čega njihovi snajperisti gotovo i nisu imali potrebu mijenjati položaj posle  svakog opaljenja, kao američki.

Jedina strana u sukobu koja nije niti u početku, niti tokom celog rata posvetila potrebitu pažnju snajperskim dejstvima, niti je imala ikakvu doktrinu upotrebe snajperista bila je Italija. To je u potpunosti razumljivo, ako se uzme u obzir činjenica kako je Italija bila jedna od zemalja čije oružane snage su krajnje nepripremljene ušle u rat, bez obzira na Mussolinijevu ekspanzionističku politiku od samog početka, posle dolaska na vlast. Naime, u Italiji je oduvek nedostajalo proizvodnih kapaciteta za opremanje savremenih oružanih snaga, a osim toga raspolagali su ograničenim razvojnim mogućnostima. Glavno streljačko naoružanje talijanskih oružanih snaga, puška Mannlicher-Carcano M. 91 verovatno nije bila ništa lošija od ostalih pušaka proizvedenih krajem XIX. veka, ali pre II. svjetskog rata tražila je opsežniju modernizaciju, što niko nije učinio. Posebno veliki problem bila je municija za tu pušku, koja ne samo da je bila previše slaba za vojničku upotrebu (kalibar je bio 6,5x52 mm), nego je zadržala i zaobljeni vrh inače neprimereno teškog zrna (10,5 g) za tako slabo barutno punjenje .To zrno je nakon ispaljenja brzo gubilo brzinu, a time i snagu nakon izlaska iz cevi, pa je njegov uspešni domet bio znatno manji od dometa drugih metaka.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:26:41 pm



Osim toga, balističke osobine tog metka bile su izrazito loše, što u kombinaciji s puškama prosečno slabog kvaliteta kakve su bile Carcanovke ne predstavlja pravu kombinaciju za bilo kakvu snajpersku pušku. Ni pokušaj uvođenja novog metka kal. 7,35x52 mm nije doneo nikakva poboljšanja, iako se radilo o savremenijoj konstrukciji sa šiljatim zrnom, jer se njegova težina pokušala smanjiti konstrukcijom aluminijskog vrha. Rezultat je bio metak krajnje nepredvidivih balističkih osobina, sa potpuno nestabilnim zrnom, pa je taj eksperiment završio povratkom na pouzdano loši metak 6,5x52 mm. S druge strane, ekonomska kriza je u velikoj mjeri oslabila italijansku privredu, a oporavak je trajao znatno duže nego u drugim evropskim zemljama. Mussolinijeve megalomanske težnje za stvaranjem novog Rimskog Carstva i kolonizacijom severne Afrike rezultirale su ratom u Etiopiji i trošenjem ionako malo raspoloživih sredstava, zbog čega talijanska vojska nikada nije bila u potpunosti opremljena oružjem i municijom u dovoljnoj meri (npr. italijanske snage koje su angažovane na istočnoevropskom ratištu u streljačkim vodovima imale su po jedan puškomitraljez umesto 3 kako je bilo predviđeno formacijom, automatskih pušaka je bilo samo po jedna na vod, a mitraljeza je bilo toliko malo da u pojedinim cetama nije bila ni jedna), što se najviše odrazilo upravo na individualnoj obuci. Drugim rečima, prosečan italijanski vojnik nije imao niti upola toliko gađanja i obuke u rukovanju streljačkim oružjem kao vojnici drugih evropskih zemalja. U takvim okolnostima, potpuno je razumljivo kako se nije mogla razviti niti snajperska doktrina, jer snajperisti su tokom svoje obuke izvodili znatno veći broj gađanja i trošili znatno više municije od drugih strelaca.
Uprkos tome, postoje vrlo konkretni dokazi da je i talijanska vojna industrija eksperimentisala sa proizvodnjom sopstvene snajperske puške, odnosno prilagođavanjem svoje standardne vojničke puške za snajperske zadatke. Pokusali su sa  Mannlicher-Carcano tako što su je preradili u snajpersko oružje, što je vrlo neuobičajeno, jer je ta puška bila još lošijih balističkih i drugih taktičko-tehničkih osobina od ionako loše standardne vojničke puške. Optički nišan je Berretine proizvodnje, uvećanja 3,5x i u to vreme retke bočne montaže. Koliko je ta puška bila uspešna u snajperskim dejstvima, može se samo nagađati, jer ne postoje konkretni dokumenti i drugi dokazi o njenoj upotrebi u borbi. Isto tako, nema podataka da se ta puška nalazila u talijanskim jedinicama, pa ako se ne radi samo o eksperimentalnom oružju, verovatno je napravljena u ograničenom broju primeraka za specijalnu namenu, odnosno za specijalne jedinice.


Tokom II. svetskog rata do punog izražaja došla je veština prikrivanja snajperista, njihovo stapanje sa okolinom i zasedna dejstva.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:32:25 pm

Kratak osvrt na odnos prema obuci snajperista

Primena odlicnih strelaca (snajperista) u americkoj vojnoj istoriji seze sve do Revolucionarnog rata. Za vreme americkog gradjanskog rata, general Hajram Berdan je zagovarao ovu vestinu i pomogao je da se usavrse metode koje koriste snajperisti.

Već u početku Britanci su znali da to oružje nije za svakog borca, pa su snajperima naoružavali samo precizne, prirodno sigurne strijelce,hladnokrvne prije svega , lukave, strpljive i izuzetno hrabre borce.

Borbe u Koreji u kojima su ucestvovale jedinice KoV-a i marinci SAD,su jos jednom pokazale da komandovanje nedovoljno ceni metode primene i mogucnosti snajperista.Americke jedinice,opremljene novom snajperskom puskom (MLD sa teleskopskim nisanom M84) su se retko oslanjale na snajperiste iako su se u nekim situacijama primenjivale za borbu protiv neprijeteljskih snajperista i osmatranje. Preporuke koje su proistekle iz rezultata rata u Koreji obuhvatale su sledece: potrebu da postoje centralizovane skole za snajperiste, fleksibilnu snajpersku organizaciju, primenu sposobnog osoblja, kao i  potrebu da se obuce komandanti kako da ispravno koriste snajperske mogucnosti. Kao rezultat svega toga, Skola KoV-a Sjedinjenih Americkih Drzava dobila je zadatak da organizuje skolu za snajperiste.Ovaj zadatak poceo je da se ostvaruje u saradnji sa jedinicom KoV-a za obuku najboljih strelaca SAD,u toku 1955 i 1956. God.

Ovaj program bio je kratkog veka jer u KoV-u nije postojalo pravilno razumevanje i ocena vrednosti snajperista.Kada je u sluzbu kao formacijska bila uvedena puska ML4, nisu bile obavljene nikakve pripreme za uvodjenje snajperske puske ML. Snajperista vise nije bio deo streljackog voda.Program za obuku snajperista vise nije bio obavezan.

Sukob u Vijetnamu oziveo je potrebu da se koriste snajperisti.Neprijateljskesnage su u tom sukobu pokazale kolko moze da bude uspesna primena snajperskih metoda u razlicitim borbenim uslovima.Armija SAD je drzala kurseve za obuku snajperista na nivou divizije,i obucavala komandni kadar na svim nivoima o tome kako koristiti snajperiste.

U toku operacije “urgent fury” 1983.god. rendzeri KoV-a SAD su koristili snajperiste u Grenadi. Eliminaciju neprijatljskih minobacackih polozaja na razdaljini do 800 metara izvrsili su snajperisti, sto je bilo od vitalnog znacaja za uspesno izvrsenje zadatka i ilustruje stalan znacaj angazovanja snajperista



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:35:22 pm

Termin “snajperista” potekao je u 19.veku od britanskih vojnika u Indiji, gde je sljuka bila omiljena divlja ptica za lov (snipe-sljuka). Sljuka je mala i brza, i predstavlja jedan od najtezih ciljeva. Uspesan lovac na sljuke bio je sjajan strelac i vrlo dobar u ostalim lovackim vestinama. Tako je rec snajperista, pocela da se upotrebljava za sve one koji su posedovali osobine uspesnog lovca na sljuke. Tokom vremena je usavrsavanjem naoruzanja, opreme i metoda, vestina vojnih snajperista prerasla u “umetnost”.

Već u početku Britanci su znali da to oružje nije za svakog borca, pa su snajperima naoružavali samo precizne, prirodno sigurne strelce, hladnokrvne pre svega , lukave , strpljive i izuzetno hrabre borce.

Predstavicu napoznatije "muske snajperiste iz II sv.rata:


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:37:58 pm

Da pocnem od najpoznatijeg finskog snajperiste!

Simo Hayha
 

Tokom sovjetsko-finskog rata stvorena je prava snajperska legenda, ujedno i najuspešniji snajperist svih vremena - Simo Hayha s potvrđenih 542 likvidirana protivnika, koje je ostvario od 30. novembra 1939. do 6. aprila 1940. kada je bio teško ranjen, dakle za samo 97 dana. Još pre rata mali Finac (Simo Hayha je bio visok 158 cm) isticao se izuzetnom streljačkom vještinom, kojom se služio u lovu i farmerskom životu, a nakon sovjetske agresije odmah je uključen u borbu kao snajperist. Koristio se uglavnom finskim primerkom sovjetske puške Mosin-Nagant (tzv. Pystykorva M28), a povremeno i kratkom mašinkom Suomi KP-31, pri čemu je izbegavao uporabu optičkog nišana, smatrajući kako strelac koji se njime koristi mora više podići glavu i time se jače izložiti protivničkoj paljbi. Osim toga, na taj način je izbegavao demaskirajući odbljesak sunčevih zraka s nišanskog objektiva, kojim je često otkrivao sovjetske snajperiste (poznat je njegov dvoboj s jednim sovjetskim snajperistom kojeg je čekao celi dan nepomično ležeći u snijegu i tek kada su zraci zalazećeg sunca, odbivši se od objektiva sovjetskog snajperiste demaskirale njegov položaj, Simo Hayha se odlučio na hitac, pogodivši zaklonjenog protivnika na udaljenosti od oko 450 m). Teško je ranjen štiteći odstupnicu svoje jedinice (zrno mu je raznelo donju vilicu i obraz), ali uprkos tome preživeo je rat i umro mirno u dubokoj starosti. U svakom slučaju, Simo Hayha je znatno doprineo neočekivano velikim gubicima Crvene armije u zimskoj kampanji na poluotoku Kola.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:41:45 pm

Nemacki snajperisti iz II sv.rata!

Josef "Sepp" Allerberger

Kaplar Josef "Sepp" Allerberger, rodjen 1924.g. u Austriji. Bio je jedan od snajperista u II sv.ratu, sa 257 potvrdjenih likvidiranih  protivnika. Odlikovan Viteskim krstom.
U decembru 1942.g. poslat na Istocni front kao mitraljezac, ali biva ranjen. Dok se oporavljao eksperimentisao je sa sovjetskom puskom Mosin Nagan 91/30. Na kraju je napravio 27 pogodaka, sto je uticalo da se nakon oporavka posalje na snajpersku obuku


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:43:07 pm
Matthäus Hetzenauer

Matthäus Hetzenauer, rodjen 23.12.1924.g. u Tirolu, Bio austrijski snajperista u 3.brdskoj diviziji na istocnom frontu u II sv.ratu. sa 345 potvrdjenih likvidiranih  protivnika.Pogodio je uspesno metu sa 1100 metara. Odlikovan Viteskim krstom. Hetzenauer je bio zarobljen od strane sovjetskih trupa 1945.g. i proveo je 5 godina u sovjetskim logorima. Umro umro 03.10.2004.g. nakon nekoliko godina pogorsavanja zdravstvenog stanja.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:44:26 pm

Friedrich Pein

Friedrich Pein (20. 10.1915 - 14. 02. 1975) bio je poznati austrijski snajperista nemacke vojske u II sv.ratu. Njegov prvi snajperski zadatak je izvrsio u 12.ceti Gebirgsjägerregiment 143, sluzeci u SSSR. Povodom 200 pogotka  1945.godine nagradjen je Gvozdenim krstom. Tokom rata je bio tri puta ranjen, pre nego sto je zarobljen i drzan u SSSR kao ratni zarobljenik.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:45:29 pm
Bruno Sutkus

Bruno Sutkus (lith. Bronius Sutkus,14. 05. 1924 - 29. 08. 2003) bio je litvansko-nemacki snajperista u 68.pesadijskoj diviziji nemacke vojske na Istocnom frontu u II sv.ratu sa 209 potvrdjenih likvidiranih  protivnika. Rodjen je u Kenisbergu, Istocna Pruska. Njegov otac je bio Litvanac, sto je znacilo da Sutkus nije imao automatski nemacko drzavljanstvo, vec je smatran naturalizovanim Nemcem. Obuku za snajperistu savladao je 1943.g. na snajperskoj skoli u Viljnusu, a zatim je dodeljen 196.grenadirskom puku 68.pes.divizije. U januaru 1945.g. postaje instructor u snajperskoj skoli. Krajem rata bio je zarobljen od strane sovjetskih vlasti sa falsifikovanim dokumentima i navodno surovo mucen od KGB-a, jer su sumnjali da je nemacki snajperista. Deportovan je na prisilni rad u Sibir.Nakon raspada SSSR, prihvata litvansko drzavljanstvo, ali 1994.g. dobija sertifikat nemackog i 1997. se seli u Nemacku.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:46:41 pm

Helmut Wirnsberger

Helmut Wirnsberger je nemacki snajperista 3.brdske divizije na Istocnom frontu II sv.ratu, i zaduzen 64 za ubistva. Wirnsberger je poslat na Istocnom frontu u septembru 1942.g., nakon snajperske obuke  u Seetaler Alpen-u. Sa sobom je uvek nosio Mauzer K-98 i Walther G43.
Posle ranjavanja prekomandovan je da obucava snajperiste.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:50:22 pm

Erwin König

Erwin König i Heinz Thorvald su imana nemackih snajperista koje je “navodno” likvidirao sovjetski snajperista Vasilij Zajcev, tokom bitke za Staljingrad. Zajcev u svojim memoarima tvrdi da je nadmetanje trajalo tri dana u rusevinama Staljingrada, I da ga je pogodio nakon odsjaja puske Königa. Navodno je po dokumentima pronadjenim kod njega identifikovan kao vodja snajperske skole u Berlinu. U Centralnom muzeju oruzanih snaga u Moskvi postoji puska koja je navodno pripadala nemackom snajperisti koji se zvao Ervin Konig, ali u nemackoj kadrovskoj evidenciji negiraju da je postojao snajperista pod imenom Konig ili König.

Americki pisac Dejvid L.Robins koristi ime Hajnca Torvalda u svom romanu iz 1999.g. „Rat pacova“. Ova prica odslikava Torvalda (Konig) kao SS-Standartenführer  koji je prvobitno instruktor Wermahta na podzemnom komandnom mestu u Zossenu. Medjutim osim nekoliko SS oficira divizije koja se borila u Staljingradu, negira se postojanje snajperiste tako velikog cina.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:54:26 pm

Sad da predstavim i najpoznatije ruske muske snajperiste!

Василиј Зајцев
 
Василиј Григорјевич Зајцев (рус. Василий Григорьевич Зайцев; 1915 — 1991) совјетски снајпериста који је током Великог отаџбинског рата за време Стаљинградске битке, у периоду од 10. новембра до 17. децембра 1942. године убио 225 немачких војника и официра и њихових савезника (укључујући и 11 непријатељских снајпериста). Херој Совјетског Савеза и почасни грађанин града-хероја Волгограда.

Рођен је 23. марта 1915. године у селу Јеленинскоје које се налази на уралским планинама. Одрастао је у сеоској породици у којој је и научио вештину стрељаштва. Иако многи мисле да је Зајцева обучавао његов деда он је подучаван од оца, ловећи дивљач на Уралима. Користећи пушку Мосин-Нагант модел 1891 стекао је знања у области гађања далеких и покретних мета без оптичког нишана.
Основну школу је завршио у родном месту, а средњу школу у Чељбанску. Године 1930. је завршио Грађевински факултет у граду Магнитогорску. Од 1937. године служио је војску у Тихоокеанској флоти, где је радио као писар у артиљеријском одељењу. Након студија на Војно-пословној школи постављен је за шефа финансијског дела Тихоокеанске флоте у заливу Преображења. На овој функцији га је и затекао почетак Великог отаџбинског рата, јуна 1941. године.

У лето 1942. године, после пет молби, коначно је био одобрен захтев подофицира Василија Зајцева да буде упућен на фронт. Септембра 1942. године, заједно са осталим војницима из Тихоокеанске флоте, Зајцев је дошао у Стаљинград где је распоређен у 1047. пешадијски пук 284. пешадијске дивизије 62. совјетске армије. Пошто се налазио на дужности курира и везисте на источној обали Волге, мало је фалило да уопште не учествује у директним борбама за Стаљинград.
Када су војници 13. гардијске дивизије генерала Александра Родимчева 14. септембра 1942. године кренули у крвави прелазак Волге на западну обалу исте међу њима се нашао и Зајцев. По приспећу елиминисао је неколико немачких митраљезаца и био уочен од старане једног политичког комесара. Због исказаног умећа и прецизности додељена му је снајперска пушка. Родицевљеви војници су отишли да бране Мамајев Курган, а Зајцев је остао у порушеном граду. До 10. новембра убио је 32 непријатељска војника и постао „пропагандна бомба“ која је немачки морал још више урушила. Занимљивост је да је код већине својих мета Зајцев сакупио плочицу војника и тиме доказао број погодака. За само два месеца убио је преко 200 немачких војника (по неким проценама укупно током битке за Стаљинград је убио преко 300 немачких војника и официра). Следећи његов пример повећавао се број снајпериста. Он лично је охрабривао и подучавао снајперисте и основао школу за исте. По неким проценама његови ученици су елиминисали преко 3.000 немачких војника у Стаљинграду. Јануара 1943. године повредио је очи активирањем против-пешадијске мине. Професор Владимир Филатов је успео тешком и дугом операцијом да отклони последице и Зајцев се вратио у строј.
Поред Стаљинградске битке, Зајцев је учествовао и у борбама у региону донбаса, у бици код Дњепра, борбама у близини Одесе и Дњестра. Крај рата маја 1945. године дочекао је са чином капетана у болници у Кијеву.

Непосредно по завршетку рата био је инструктор за снајперисте у Минску, али је убрзо после тога демобилисан и преселио се у Кијев. Био је командант Печерског округа. Завршио је дописне курсеве на Свесавезном институту за текстилну и светслосну индустрију и постао инжењер. Радио је као директор инжењеријског постројења и директор фабрике одеће „Украјина“. Објавио је књигу, својеврстан дневник, „Белешке снајперисте“ у којој је забележио своја кретања и акције. Акције и снајперске технике се и дан данас изучавају на Руској војној академији, па чак и на Вест Поинт-у.

Василиј Зајцев умро је 15. децембра 1991. гоидне (десет дана пре званичног распада Совјетског Савеза). Иако је његова лична жеља била да буде сахрањен у меморијалном комплексу на Мамајев Кургану у Волгограду, првобитно је сахрањен на Војном спомен гробљу у Кијеву. Године 2005. поводом 60-годишњице Победе над фашизмом, супруга Вислија Зајцева - Зинаида се обратила руководству града Волгограда са молбом да испоштују последњу жељу њеног супруга и његове посмртне остатке пребаце на Мамајев Курган. Ова молба је испуњена и 31. јануара 2006. године посмртни остаци Василија Зајцева су пренети и са највишим војним почастима сахрањени у меморијалном комлексу на Мамјев Кургану. Сахрањен је у близини гробова пилота и двоструког Хероја Совјетског Савеза Василија Јефремова и председника Комитета за одбрану Стаљинграда Алексеја Чуианова. Гроб Василија Зајцева налази се у близини споменика на којем се налази знаменита фраза самог Зајцева - „Иза Волге за нас није било земље“ (рус. За Волгой для нас земли нет).


Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од 22. фебруара 1943. године млађи поручник Василиј Зајцев је „за своју храброст у борби против нацистичких окупатора“ добио звање Хероја Совјетског Савеза. Поред овог највишег почасног звања у СССР-у, Зајцев је одликован и са Орденом Лењина, два Ордена црвене заставе другог степена и Орденом Отаџбинског рата првог степена.
Такође је и носилац великог борја совјетских медаља, међу којима су: Медаља за одбрану Стаљинграда, Медаља за борбеност, Медаља за победу над Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-1945.
Указом Градског совјета народних депутата Вологограда од 7. маја 1980. године за посебне заслуге приликом одбране града и разбијањаа немачко-фашистичке војске током Стаљинградске битке Василију Зајцеву додељено је звање „почасног грађанина града-хероја Волгограда“.

Василиј Зајцев је био познат по томе што је у акцији најчешће учествовао сам. Развијао је специјалне и детаљне планове распореда снајпериста које је обучавао да би могли да покрију што већа пространства. Саветовао је снајперисте да пуцају прецизно један метак-смртоносни погодак. То је допринело томе да се не зна где Зајцев дејствује тако да ниједан немачки војник није био сигуран. Крајем октобра му се придружује и Куликов, још један одличан совјетски снајпериста. Овај тандем је задавао муке командној структури немачке 6. армије пуна два месеца.

За разлику од осталих совјетских снајпериста, Зајцев је практиковао дубоки продор у непријатељску позадину. Користећи се канализацијом, рушевинама а често и мраком, залазио је и по три километра у непријатељску позадину и вребао мете. Укопавши се у рушевине, крш и лом који је прекривао Стаљинград могао је да чека сатима да му се на нишану појави немачки официр. Имао је обичај и да не мења положај после паљбе тако да немачки војници нису могли да га открију по покретима и повлачењу. Највише убистава је постизао у рану зору када је Сунце заклањало чист видик немачким војницима.
Иако је био инструктор многим снајперистима често је командовао целом четом истих и добијао наређења која места да брани. Када би се појавила 2 до 5 снајпериста цела немачка чета би била заустављена. Када би се појавио са комплетним саставом комплетан немачки напад би стао. Лично је заслужан за одбрану фабрике „Црвени Октобар“ где је провео неколико дана на највишем месту у том делу града, на димњаку фабрике.

Око Зајцева круже многе приче и дан данас, многе непотврђене. Једна од њих је елиминација немачког инструктора сјапериста из Зосена мајора Хајнца Торвалда. По тим причама он је лично послат да би убио Зајцева али га је Зајцев после вишедневног надмудривања елиминисао. По речима Зајцева, после вишедневног маневрисања и избегавања његов колега Куликов је успео да намами Торвалда уз помоћ чувене технике штап-шлем: на штап је ставио шлем, подигао га док је Зајцев осматрао и када је шлем добио погодак Куликов је завриштао као да је погођен. Зајцев је тада уочио Торвалдову главу који се придигао испод гомиле лима да осмотри погодак и убио га. Биле приче тачне или не Зајцев је предао у музеј оптички нишан снајперисте кога је елиминисао. Торвалдов оптички нишан, наводно најомиљенији Зајцевљев ратни трофеј, изложен је у Музеју оружаних снага у Москви. Овај наводни двобој двојце чувених снајпериста приказан је у холивудском филму „Непријатељ пред вратима“. Постоји још једна контроверза која је брзо разбијена, по којој је Зајцев само плод пропаганде и по којој он нема више од 20 погодака током целе битке. Међутим то је побијено тако што су показана плочице убијених немачких војника којих има преко 150. Током битке за Стаљинград истакао се још један руски снајпериста по надимку Зикан који је убио 224 немачка војника и чији идентитет није познат.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:55:18 pm
Mikhail Ilyich Surkov

Mikhail Ilyich Surkov (Russian: Михаил Ильич Сурков) bio je sovjetski snajperista tokom II svetskog rata. Prema sovjetskim izvorima, Surkov je sa 702 potvrdjena pogotka bio najefikasniji snajperista II sv.rata, na evropskim prostorima. O njemu se malo zna. Spekulise se da je toliki broj potvrdjenih pogodaka samo plod sovjetske propaganda. Navedeni podatak nije ni potvrdjen a ni demantovan.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 10:57:20 pm
Ivan Sidorenko

Ivan Mikhaylovich Sidorenko (руски: Иван Михаилович Сидоренко) rodjen 12.09.1919.g. bio je oficir Crvene armije za vreme II sv.rata. Bio je jedan od najboljih snajperista u rat, sa preko 500 potvrdjenih likvidiranih  protivnika. Iako je bilo snajperista medju Crvenom armijom koji su imali isto ili vise pogodaka, Sidorenko je bio posebno cenjen od svojih nadredjenih po svojoj vestini u obuci snajperista. Kao i kod mnogih drugih snajpesrista, Sidarenkovo omiljeno oruzje je bila Mosin Nagan puska sa optickim nisanom.
Rodjen je kao seljak u mestu Chantsovo. Zavrsio je deset razreda skole, a kasnije je studirao na Penza umetnickoj akademiji. Godine 1939. Napustio je studiranje i odmah bio regrutovan u Crvenu armiju i upucen na obuku u pesadijsku skolu na Krimu. 1941.g. ucestvovao je u borbama za Moskvu, kao mladji porucnik u minobacackoj ceti. Tokom bitke, dosta vremena je proveo u izvidajanju, a njegov lov na neprijateljske vojnike toliko uspesan da su naveli njegovog komandanta dag a rasporedi na obuku strelaca. Sidarenko ih je prvo ucio teoriji taktike,a nakon toga ih je licno vodio u borbene misije. U medjuvremenu je postao pomocnik komandanta 1122.pesadisjkog puka na Baltickom frontu. Iako je njegova primarna uloga bila obuka snajperista, povremeno je licno ucestvovao u borbi kako bi svojim vojnicima podizao moral i borbeno iskustvo. U jednoj misiji sam je unistio tenk i tri teska motorna vozila, koristeci zapaljivu municiju. Ovi “izleti” na prvu borbenu liniju doveli su do toga da je Sidarenko 1944.g. u Estoniji tesko ranjen. Oporavak je trajao do kraja rata. Dana 04.06.1944. proglasen je herojem SSSR. Nakon toga Sidarenku je zabranjeno angazovanje u borbama, prevashodno zbog njegove sposobnosti nastavnika. Krajem rata Sidarenko je s”skupio” skoro 500 potvrdjenih pogodaka. Uspesno je obucio oko 250 snajperista. Dobio je cin majora i uvazavanje da je najuspesniji sovjetski snajperista II sv.rata.
Nakon zavrsetka rata, Sidarenko se povukao iz vojske, nastanio u Celjabinskoj oblasti na Uralu, gde je radio kao poslovodja u rudniku uglja.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:03:09 pm
Predstavicu najpoznatije "zenske" snajperiste iz II svetskog rata!

Najvise ih je bilo sa prostora SSSR (o cemu ce biti reci u narednim postovima), ali prvu cu predstaviti cehoslovakinju Mariu Lastovecku (po dostupnoj mi literaturi jedinu iz ondasnje Cehoslovacke)!

Marie Ljalková-Lastovecká

Marie Ljalkova Lastovecka rodjena je 03.12.1920.g. u Horodenki, u Ukrajini u porodici ceskog porekla. Studirala je na Industrijskoj skoli u Stanislavovu, a zatim radila kao traktorista u kolhozu. U martu 1942.godine, nakon zavrsenog medicinskog kursa  regrutovana je u 1.cehoslovacki bataljon u SSSR. Nakon otkrivanja streljackih karakteristika poslata je u skolu za snajperiste. Bila je prva cehoslovakinja koja je kao snajperista ucestvovala u borbama za Sokolov i kasnijim borbama u Ukrajini. Sa potvrdjenih 35 pogodaka vracena je u medicinsku jedinicu u leto 1944.g. gde je sa 1.cehoslovackim bataljonom ucestvovala u borbama za oslobodjenje Cehoslovacke. 1945.g.bila je na celu saniteta 1.tenkovske brigade. Kasnije 1947.g. zavrsava vojno medicinske skole i biva unapredjena u oficirski cin. Nakon pada komunizma biva unapredjena u cin pukovnika. Sada kao pensioner zivi u Brnu.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:07:58 pm

Najpoznatije "zenske" snajperiste iz II svetskog rata su bile sa prostora SSSR-a !




Kada je poceo rat, mnoge zene su pokusale da pristupe regularnoj vojsci, ali su odmah odbijene i poslate u civilnu odbranu. Velika vecina nije bila zadovoljna ovim statusom. Zelele su da aktivno sluze u odbrani svoje otadzbine. Kopale su protivtenkovske rovove ili pomagale da se dovuku namirnice do Moskve u pocetku rata, da bi kasnije pocele da se prijavljuju za medicinske sestre koje sluze u aktivnim borbenim jedinicama. Ranjenike bi odvukle sa vatrene linije u obliznje skloniste i pruzile im prvu pomoc. Zvali su ih Milostivim Adjelima.

Veliki broj je sluzio i u avijaciji. Najcesce bi dobijale jurisne avione i napadale nocu. Nemci su ih zvali Nocne Vestice i one su sa zadovoljstvom primile taj nadimak. Bile su vrlo uspesne u izvodjenju svojih zadataka, ali je mali broj uspeo da udje u lovacke odrede. Sveukupno, bilo je 21 Herojine Sovjetskog Saveza, samo iz avijacije. Ukupno ih je sluzilo preko 800 000 tokom celog rata.

Rusi su u Crvenoj armiji pocetkom 1943 samo zena snajperista imali preko 2000, 500 ih je na kraju prezivelo rat.

Rusi su naime prvi praktikovali snajperistu u sastavu pesadijskog voda (svaki vod je imao svog snajperistu) dok su druge zemlje u to vrijeme imale jednog formacijskog snajperistu tek u sastavu bataljona....

Osim ovih snajperista koji su bili deo osnovnih jedinica poznate su i iskljucivo snajperske brigade kao deo strateske rezerve "Glavne komande" (RVGK - Rezerv Verkhovnogo Glavnokomandovaniya)... sa njima je raspolagala iskljucivo "Glavna komanda" i po potrebi je u borbu na kriticnim mjestima ubacivala vodove, cete pa cak i cele bataljone sastavljene iskljucivo od snajperista...

Tokom II sv.rata zvanje istaknutog snajperiste dodeljeno je 261 crvenoarmejcu sa preko 50 potvrdjenih pogodaka. Po dostupnim podacima 438.335 lica Crvene armije je proslo snajpersku obuku. U proseku je najmanje jedan snajperista bio u pesadisjkom vodu i jedan u izvidjackom vodu ukljucujuci i rezervu, pa cak i artiljerijske jedinice.

Posle rata, vrlo mali broj je ostao u vojsci. Okolina ih je, jednostavno, smatrala nepozeljnim. Ipak, mora se odati najveca pocast ovim zenama.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:10:06 pm
Lyudmila Pavlichenko

Ljudmila Mihailovna Pavlicenko (Людмила Михайловна Павличенко) 12.07.1916.-10.10.1974.g., je bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata kojoj se pripisuje 309 potvrdjenih meta. Smatra se najuspesnijim zenskim snajperistom u istoriji.

Rodjena je u mestu Bila Tserkva, ali se u 14-toj godini sa porodicom seli u Kijev. Tamo se pridruzuje lokalnom streljackom klubu i trenira dok istovremeno radi u Kijevskoj vojnoj fabrici.Kada je Nemacka zapocela napad na SSSR, Pavlicenkova je bila na cetvrtoj godini istorije na Univerzitetu u Kijevu. Bila je medju prvim dobrovoljcima koji su se javili regrutnim kancelarijama i trazila da ide u odbranu otadzbine, prevashodno u jedinicama pesadije. Dodeljena je 25.pesadijskoj diviziji, gde joj je ponudjena duznost medicinske sestre, sto je odlucno odbila. Uporna, s obzirom da je trenirala streljastvo postaje snajperista. Njene prve dve potvrdjene mete su u blizini mesta Beliaievka, realizovane poluautomatskom puskom Tokarev SVT-40 sa 3,5 incnim optickim nisanom.
Ljudmila Pavlicenko se borila oko dva i po meseca u blizini Odese, gde eliminisala 187 neprijateljskih vojnika. Kada su Nemci ostvarili kontrolu nad Odesom, njena jedinica se povlaci ka Sevastopolju na Krimsko poluostrvo, gde se bori vise od osam meseci. Dobija cin porucnika. U maju 1942.godine, vec ima potvrdjnih 257 ubistava nemackih vojnika.
Zvanicno je potvrdjeno da je tokom II sv.rata imala 309 elininisanih neprijateljskih vojnika, od cega 36 neprijateljskih snajperista. U junu 1942.g. Ljudmila Pavlicenko je ranjena minobacakom vatrom, izvucena je iz borbe i za manje od mesec dana se oporavila od zadobijenih rana.

Radi propaganda Ljudmila Pavlicenko je nakon toga poslata u Kanadu i SAD, postajuci prvi sovjetski gradjanin koji je primljen u od strane americkog predsednika Frenklina Ruzvelta u Beloj kuci. Sa Eleonorom Ruzvelt nastupala je po SAD drzeci govore i prenoseci svoja iskustva. Na jednom sastanku sa novinarima i reporterima u Vasingtonu, bila je zgranuta pitanjima koja su joj postavljali. “Jedan reporter kritikovao je duzinu suknje moje uniforme, rekavsi da u Americi zene nose krace suknje i da ja u svojoj izgledam mnogo debelo”. Od SAD je dobila na poklon automatski pistolj a od Kanade Winchester pusku (nalazi se u Centralnom muzeju oruzanih snaga u Moskvi). Tokom posete Kanadi, zajedno sa Vladimirom Pcelincevom (snajperista) i Nikolajem Krasavcenkom (komesarom), pozdravilo ih je nekoliko hiljada ljudi na UNION stadionu u Torontu. Novembra 1942.godine, Pavlicenkova je posetila Koventri u Velikoj Britaniji, gde je pruzela donaciju od radnika Koventrija za nabavku tri rendgen aparata za Crvenu armiju.

Nakon dobijanja cina majora, Pavlicenkova se nije vratila u borbu, vec je postala instructor i obucavala je sovjetske snajperiste do kraja rata. 1943.godine dobila je Zlatnu zvezdu kao heroj SSSR.

Posle rata, zavrsila je skolovanje na Univerzitetu Kijava I zapocela karijeru kao istoricar. U period od 1945-53.g. bila je asistent u glavnom stabu sovjetske mornarice. Kasnije je bila aktivna u Sovjetskom komitetu veteran rata. Umrla je 10.10.1974.g. u 58-oj godini i sahvanjena na groblju Novodevichye u Moskvi.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:13:56 pm

Jedna jako interesantna licnost!

Roza Shanina

Roza Georgiievna Shanina je bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata kojoj se pripisuje 54 potvrdjenih meta, ukljucujuci 12 snajperista tokom bitke u Viljnusu. Dobrovoljno je sluzila kao strelac na liniji fronta. Saveznicke novine opisale su Shaninu kao „nevidljivi teror Istocne Pruske“. Postala je prva sovjetka zena snajperista kojoj je dodeljen Orden Slave. Shanina je poginula tokom rata u Istocnoj Pruskoj stiteci teso ranjenog komandanta artiljerijske jedinice.

Roza Shanina je rodjena u ruskom selu Jedma u Arhangelovskoj oblasti, od majke mlekarice i oca lugara, koji je od zadobijene rane u I sv. ratu ostao invalid. Roza je navodno dobila ime po Rozi Luksemburg i imala je petoro brace i jednu sestru. Osnovnu skolu (cetiri razreda) je zavrsila u Jedmi, dalje skolovanje je nastavila u selu Bereznik pesaceci dnevno 13 kilometara. Sa cetrnaest godina, protiv volje svojih roditelja nastavila je skolovanje u 200 km udaljenom Arhangelovsku. 1938.godine postaje clan Komsomola. Od 1940.godine pocinje da prima skolarinu i finansijsku pomoc od roditelja a i pocinje da radi u decjem vrticu. U toku nemacke invazije na SSSR, Shanina stiti i brani vrtic od pozara. Zbog ratne situacije Shanina toko 1941-1942.g. zavrsava skolovanje.

Nakon nemacke invazije, Shanina se sa dvojicom brace prijavljuje u vojsku. U decembru 1941.g. gine joj jedan od brace tokom opsade Lenjingrada, ona trazi od vojnih vlasti da je posalju na front, ali je odbijena. U februaru 1942.g. sovjetske zene uzrasta 16-45 godine stekle su pravo na vojnu sluzbu. U junu 1943.g. Shanina je primljena u Centralnu zensku snajpersku akademiju koju uspesno zavrsava i 02.aprila 1944.g. upucuju se u poseban zenski snajperski vod 184.pesadijske divizije. 05.aprila 1944.g., jugoistocno od Vitebska ispalila je svoj prvi metak, pri cemu je dozivela veliki sok govoreci panicno „ja sam ubila coveka“, dok je posle sedam meseci zapisala da joj je to posao i da je to njen trenutni smisao zivota.

Za svoje akcije u toku 1944.g. Roza Shanina dobija Orden Slave 3. Klase. Prema izvestaju komandanta 1138.pesadijske divizije, Shanina je u period 06.-11.04. 1944.g. eliminisala 13 neprijateljskih vojnika, a u maju jos 17, cime se potvrdila kao hrabar vojnik i precizan strelac. Nakon toga ona postaje komandir zenskog snajperskog voda. 22.juna 1944. Sovjeti su zapoceli veliku operaciju “Bargation” u Vitebsk region, snajperisti su imali zadatak da se ubacuju u pozadinu neprijatelja, ali su podrzavali i napredovanje pesadije. Shanina, uprkos zabrani, zeli jako da bude u prvoj borbenoj liniji i krsi to naredjenje zbog cega je bila sankcionisana po komandnoj liniji (oduzimanjem puske) bez izvodjenja pred vojni sud. Medjutim ona zeli da bude u stroju prvih bataljona ili u izvidjackoj ceti, pa je navodno dva puta pisala Staljinu trazeci vracanje puske. Na kraju je joj je dozvoljeno da sluzi na frontu. U periodu od 08.-13.07. Shanina i njen zenski vod ucestvuju u borbama za Vilnjus (koji je bio pod nemackom okupacijom od 1941.g.) a od 26.-28.07. ucestvuje u borbama kod Vitebska. U avgustu 1944.g. zarobljava tri nemacka vojnika…

Do 31.avgusta 1944.g. kada su sovjetske trupe dostigle do granica Istocne Pruske, broj potvrdjenih Shaninih meta narastao je na 42. U jednom danu uspela je da eliminise pet neprijateljskih vojnika!! Ipak, 12.decembra 1944.g. Shanina je od strane nemackog snajperiste pogodjena u desno rame. U svom dnevniku je napisala da nije osetila bol “rame mi je oparilo nesto vruce” a povrede nazvala “dve male rupice”, operacija je bila neophodna i ona je bila onesposobljena za borbu nekoliko dana. U svom dnevniku je navela da je dan pre u sanjala d ace biti ranjena bas na istom mestu! Krajem decembra 1944.g. dobija medju prvim zenama snajperistima Medalju za hrabrost. Dana 13.01.1945.g. sovjetske snage zapocinju Istocnoprusku ofanzivu, Shanina stize do grada Cernisevskoje, gde je prvi put videla dejstvo ruskih Kacusa, sto je i opisala u svom dnevniku. Nakon pocetka sovjetske istocnopruske ofanzive, Nemci su konsolidovali odbranu i zapocele su teske borbe. U pismu od 17.01.1945.g. Shanina istice da bi mogla uskoro umreti, jer je njen bataljon izgubio 72 od 78 boraca. U njenom poslednjem dnevnickom zapisu navodi da je nemacka vatra toliko jaka, das u sovjetski boric, pa i ona, primorani da se sklone u unutrasnjost samohodnih topova. U toku tih dejstava ranjena je u grudi stiteci teso ranjenog komandanta artiljerijske jedinice. Uprkos medicinskim naporima umire. Sahranjena je u naselju Znamensk, Kalinjingradska oblast.

Shanina je bila jedna od najboljih snajperista u svojoj jedinici, da su cak i daleko stariji i iskusniji vojnici prema njoj iskazivali veliko postovanje i uvazavanje. Njene uspehe je posebno opisao Ilja Erenburg u novinama “Krasnaja Zvezda”, a i saveznicka stampa je pisala o njoj narocito americke novine 1944-45. Ipak, ona nije obracala nikakvu paznju na svoju popularnost, cak je smatrala da je ona precenjena!

Roza Shanina je volela da pise i cesto je slala pisma roditeljima i prijateljima u rodno selo Jedmu i Arhangelsk. Tako je pocela da vodi svoj ratni dnevnik, i ako je pisanje dnevnika u tom periodu bilo strogo zabranjeno u Sovjetskoj vojci. Da bi ocuvala vojnu tajnu, ona u svom dnevniku ubijene i ranjene naziva „crni“ i „crveni“. U dnevniku je napisala da bi nakon rata volela da ide na fakultet, ili ako to nije moguce da se bavi podizanjem sirocadi. Poslednji dnevnicki zapis je od 24.01.1945.g., cetiri dana pre njene smrti. Navodi da je naisla na jak nemacki otpor i nemogucnost da puca zbog teske vatre neprijatelja. Deset dana pre svoje smrti napisala je u svom ratnom dnevniku: „ Sustina moje srece je boriti se za srecu drugih. To je cudno... Zasto je u gramatici, rec „sreca“ moze da bude u jednini? To je u suprotnosti sa njenim znacenjem, posle svega... Ako se ispostavi da treba umreti za zajednicku srecu, onda sam spremna za to“.
Posle smrti Shanine, dnevnik koji se sastojao od tri debele sveske bio je kod ratnog dopisnika Petra Molchanova, koi ga je dvadeset godina cuvao u Kijevu. Posle objavljivanja skracenog oblika u casopisu „Yunost” 1965.godine i nekih njenih pisama, on je predate Regionalnom muzeju Arhangelske oblasti.

Nakon objavljivanja njenog dnevnika, tokom 1964-65.g. u sovjetskoj javnosti je poraslo interesovanje za Rozu Georgiievnu Shaninu. Ulice u Arhangelovskoj oblasti su nazvane po njoj, u njenom rodnom selu Jedmi otvorena je kuca-muzej posvecen njoj, a lokalna skola gde se skolovala ima spomen plocu.

Godine 1985. ruski autor N. Zhuravlyov objavio je knjigu o njoj pod naslovom “Posle boya vernulas” (Povratak posle bitke). Naslov se odnosi na izgovorene reci Shanine komandantu bataljona, koji joj je rekao da se kao kurir, nakon izvrsenog zadatka odmah vrati nazad, odgovorila je “ja cu se vratiti posle bitke”.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:16:35 pm
Maria Semyonovna Polivanova

Maria Semyonovna Polivanova (Rus: Мария Семёновна Поливанова), rodjena 14.10.1922.g. u selu Nariskino, Alekseevski okrug (Tula), bila je sovjetski snajperista za vreme II sv.rata.

Zavrsila je srednju skolu i radila u istrazivackom institutu u Moskvi. Kad je poceo Veliki otadzbinski rat u oktobru 1941. borila se u borbama za Moskvu, nakon cega se prijaviljuje na kurs za snajperiste. Nakon zavrene obuke rasporedjuje se u 528.pesadijski puk, 130.pesadijske divizije. Sa svojom nerazdvojnom drugaricom Natalijom Kovshovom odgovorna je za smrt vise od 300 neprijateljskih vojnika i oficira izmedju 1941-42.godine. 

Tokom zestokih borbi u region Novgoroda, 14.08.1942.g., ostavsi bez municije, sa ostalim borcima, naoruzani samo rucnim bombama i granatama upadajuci u neprijateljske redove gine. Imala je samo 19.godina.

Maria Polivanova i Natalija Kovshova sahranjene su zajedno u obliznjem selu Korovitkino.

Posthumno je priznata kao heroj SSSR i odlikovana Zlatnom zvezdom, 14.februara 1943.g.

Ulice u gradovima Surgut i Moskva nose njeno ime.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 12, 2012, 11:19:13 pm

Umorio sam se. Sledi jos predstavljanje vrlo interesantnih zena snajperista!


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 05:53:54 am
Nina Lobkovskaya


Nina Alexejevna Lobkovskaja (Russian: Ни́на Алексе́евна Лобко́вская) rodjena 1925.g. sluzila je kao snajperista Crvene armiju za vreme II sv.rata i dobila cin porucnika.

Rodjena je kao najstarije od petoro dece u Sibiru. Njena porodica se preselila u Tadzikstan, nakon pogibije njenog oca Alekseja oktobra 1942.g. u bici za Voronjez.

Bila je jedna u grupi od 300 zena koje su poslate na kurs za snajperiste.
Od februara 1945.g. do kraja rata Nina Lobkovskaja je komandovala cetom zenskih snajperista koji su ucestvovali u bici kod Berlina.





Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 05:57:19 am
Tanya Baramzina
Tatiana Nikolaevna Baramzina (Russian: Татья́на Никола́евна Барамзина́) (12.12.1919, - 5.07.1944) je bila sovjetski snajperista u Velikom otadzbinskom ratu. Posthumno joj je dodeljena Srebrna Zvezda, a 1945.g. je proglasena herojem SSSR.

Rodjena je u gradu Glazov u Udmutriji. Nakon zavrsetka Pedagoskog fakulteta u Glazovu, dve godine radi kao nastavnik u skoli. 1940.g. upisuje se na Univerzitet u Permu, a kada Nemacka napada SSSR, pocinje da pohadja kurs za obuku snajperista.

U junu 1943.g. Centralna zenska snajperska skola se izmesta van Moskve, ali ona diplomira aprila 1944.g. i rasporedjuju je u 3.Beloruski front. U toku svoja prva tri meseca borbe imala je 16 potvrdjenih pogodaka. Dana 05.jula 1944.g. Baramzina sa padobranskim bataljonom biva poslata iza neprijateljskih linija, kao deo sireg pokusaja da se preuzme raskrsnica u selu Smalyavichy, radi blokiranja povlacenja nemackih snaga. Borbe su pocele pre nego se stiglo do raskrsnice, a bataljon je pretrpeo teske gubitke. Baramzina, iako povredjena, herojski se ponela ubivsi tada 20 neprijeteljskih vojnika. Nakon toga, zbog zdravstvenog stanja, joj je dodeljena briga za obuku kadrova.

Skola gde je izvodila obuku je napadnuta od strane nemackih snaga jakom artiljerijskom vatrom, pa su neki sovjetski vojnici bili zarobljeni, medju nima i Baramzina. Podvrgnuta je zverskom mucenju, u pokusaju da otkriju informacije. Nemci su joj iskopali oci i na kraju ubili iz anti-tenkovske puske.

Podignut joj je spomenik u centralnom parku Glazova, a ulica u Minsku nosi njeno ima.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 05:58:16 am
Ziba Ganiyeva

Ziba Pasha qizi Ganiyeva (Azerbi: Ziba Paşa qızı Qəniyeva), rodjena 20.08.1923.g. u mestu Shamakhi u Azerbejdzanu, je bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata kojoj se pripisuje 21 potvrdjeni pogodak.

1937.g. nakon skolovanja pocinje da radi u novoformiranoj uzbekistanskoj filharmoniji, ali 1940.g. seli se za Moskvu sa zeljim da postane clan Ruske akademije dramskih umetnosti. Medjutim, nakon otvaranja istocnog fronta, 07.novembra 1941.g. dobrovoljno se javlja u jedinice Crvene armije. U borbi je ucestvovala sa svojom drugaricom Nina Soloveyevom, takodje snajperistom. Pored toga, tokom rata Ganiyeva je kao radio-operater I spijun prelazila liniju fronta 16 puta.Ucestvovala je u borbama za Moskvu, gde je tesko ranjena tokom izvidjanja predgradja Moskve 1942.g. Izvucena je van borbe, a zatim je u bolnici provela 11 meseci na lecenju.

Posle rata nastavila je skolovanje, da bi 1965.godine dobila fakultetsku diploma iz oblasti filologije.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 05:59:08 am
Tatyana Kostyrina

Tatyana Kostyrina rodjena 1924.godine, bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata pripisuje joj se 125 potvrdjenih pogodaka.

U 1943.godini, posle pogibije komandanta preuzela je komandovanje bataljonom, ali je i ona u toj istoj borbi poginula.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:00:08 am
Olga Bordashevskaya


Olga Bordashevskaya bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata pripisuje joj se 108 potvrdjenih pogodaka. Za svoje zasluge u ratu odlikovana ordenom Glori (Order of Glory). 1945.g. bila je tesko ranjena. Nakon dugog lecenja nije mogla da prihvati cinjenicu da je ona sa 26 godina tezak invalid, pa se nakon godinu dana prikljucila ekipi ljudi koja je organizovala ekspediciju na Antartik.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:01:03 am
Natalia Sapyan, Vera Petrovskaya

Natalia Sapyan i Vera Petrovskaya bile sovjetski snajperisti za vreme II sv.rata. Natalia Sapyan rodjena je u Lenjingradu. Dobrovoljno se prijavila za vojnu sluzbu u Velikom otadzbinskom ratu i sluzila je kao medicinski instruktor. Pripisuje joj se 102 potvrdjena pogodka, mada stoji da je spasla zivote 109 sovjetskih vojnika tokom rata.
Vera Petrovskaya, sovjetski snajperista sa 100 potvrdjenih pogodaka.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:02:08 am

Taisia Maximova

Taisia Maximova sovjetski snajperista za vreme II sv.rata pripisuje joj se 76 potvrdjenih pogodaka.

Bila je devojcica kada je nemacka vojska usla u Lenjingrad. Gledala je borbe za Lenjingrad i stradanje sovjetskog naroda. Pokusala je vise puta da se pridruzi vojsci, ali su je uvek odbijali jer je imala samo 15 godina. Na kraju, je pobegla iz fabrike gde je radila i prikljucila se snajperistima.

Sa svojom jedinicom stigla je na kraju II sv.rata do Berlina, ali se po zavrsetku vratila u Lenjingrad.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:03:15 am
Polina Krestyaninova

Polina Krestyaninova bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata, pripisuje joj se 65 potvrdjenih pogodaka. Kako je zbog godina nisu hteli primiti u vojnu sluzbu, slagala je podatak o svojoj starosti i uspesno zavrsila obuku 1943.godine.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:05:07 am
Sergeant Nina P. Petrova 

(1893 - 1945)

Rodjena u Kronstadu 1893.g. Pre rata je zavrsila snajperski kurs I radila je kao instructor fizickog vaspitanja I sporta u Lenjingradu. Pocekom 1940.godine javlja se kao dobrovoljac u Crvenu armiju u kojoj se bori tokom rusko-finskog rata, gde gubi sina i sestru.

Na pocetku Velikog otadzbinskog rata kao medicinska sestra ucestvuje u odbrani Lenjingrada, gde ostaje tokom cele blokade. Nakon razbijanja blokade u januaru 1944.g. ponovo se javlja u jedinice Crvene armije.U martu 1944.g. pocinje obuka mladih snaperista i ona se prijavljuje medju nih stotinu. Ucestvuje u borbama za grad Elbigen u februaru 1945.g. sa ucenicima svoje skole, i vec do tada je imala oko 100 potvrdjenih pogodataka. 02.maja 1945. Godine gine u borbama za grad Scecin. Posthumno je odlikovana ordenom slave 1.stepena.





Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:34:20 am
Alexandra Shlyakhova,Anna Nikitichna Morozova,Klavdiya Kalugina



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:35:45 am
Lida Vdovina,Lidia Gudovantseva,Maria Zubchenko



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:37:09 am
Nina Obukhovskaya,Razumova and Dolgopalova,Sasha Ekimova



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:38:28 am
Tatyana Chernova,Yevdokia Motina,Aliya Moldagulova



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:39:35 am
Antonina Boltayeva,Inna Semyonovna Mudretsova,Jagudina Dina Mihaylovna



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 06:40:51 am
Julia Belousova,Lidia Onyanova,Lyubov Makarova



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 03:11:09 pm



Od kolege Dumbe sam dobio "kritiku"  da sam u postu 146, koji se odnosi na Tatyanu Kostyrinu prikazao fotografiju osobe sa rolkom koja je po njemu iz 60-tih godina, a u tekstu sam napisao da je ista poginula u borbi 1943.g.

Fotografije snajperiste Tatyane Kostyrine sam nasao na Internetu, i to dve. Jedna je koju sam postavio a drugu prilazem u ovom postu. Smatrao sam da je ova prikladnija. Ako je greska u fotografiji na sajtu gde sam skinuo i preveo podatke za Kostyrinu, onda sam i ja pogresio.

Kolegi Dzumbi nista ne zameram, i meni je bila sumljiva fotografija zbog rolke iz 1943.g., ali sta ga znam... svasta je moguce. Ruski borci su se realtivno cesto slikali u toku II sv.rata, nailazio sam i na fotografije u boji, da li je u tim ratnim godinama bilo kolor fotografije ili je u pitanju retus, neznam. Mozda je i ovo retusirana fotografija (ili fotomontaza)!

Evo jos jedne fotografije Tatyane Kostyrine na koju sam naisao:



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 16, 2012, 03:19:42 pm


Vec sam pisao o snajperisti Rozi Shanini, koja je po meni jako interesantna licnost. Evo prilazem fotografije njenog dnevnika i nagradnih listi (koliko sam ja razumeo ruski-a nisam, mislim da su to predlozi za odlikovanja)!



Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on October 16, 2012, 03:33:52 pm
Odlično Vitez, samo tako dalje, sa veseljem pratim tu temu.

LPB


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on October 17, 2012, 12:16:49 am
Female Russian sniper in Leningrad ww2



Title: Re: Snajperisti
Post by: KPoV on October 21, 2012, 02:12:01 am
Tatyana Kostyrina

Tatyana Kostyrina rodjena 1924.godine, bila sovjetski snajperista za vreme II sv.rata pripisuje joj se 125 potvrdjenih pogodaka.

U 1943.godini, posle pogibije komandanta preuzela je komandovanje bataljonom, ali je i ona u toj istoj borbi poginula.


Kojo, svaka cast na pregledu.

Medjutim, ovdje ti se nesto ne uklapa, ili je ovo pogresna fotografija, ili doticna nije poginula sa 19. godina.

EDIT; sad vidim i da je Dzumba vec isto primjetio.


Title: Re: Snajperisti
Post by: r.i.s.t.a. on December 16, 2012, 10:57:45 am

Lepo kojo.

Ako može da se priloži i neki ključ za dešifrovanje ovih angliciziranih ruskih imena i toponima.


 


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 12:55:23 pm

Lidiya Gudovantseva killed 76 german soldiers in world war two and won the Lenin Order Medal.

Lidiya Gudovantseva-u II sv.ratu i posle.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 02:30:32 pm

Jos par fotografija ruskih "snajperistica" iz II sv.rata.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 04:17:33 pm
Proucavajuci ovu problematiku snajperista, naisao sam na puno interesantnih podataka! U postovima sam se uglavnom bavio licnostima i desavanjima u toku II sv. rata iz domena snajperskih destava. Ali tih dejstava je bilo i nakon II svetskog rata. Nastojacu da nadjem vremena i da sredim materijale pa da i to prezentujuem u ovoj temi. Interesantnih stvari ima...

Evo samo par interesantnih...

Frank Kviatek - U.S. Army sniper WWII - 56 confirmed kills

Frank Kviatek, Amerikanac, poljskog porekla, po profesiji profesionalni bokser, rodjen 1898.g. vec je bio veteran kad je poceo II sv.rat. Medjutim, kada su njegova dva brata 1943.godine poginula na Siciliji od strane nemackih snajperista, prijavio se u vojsku i dao zakletvu da ce ubiti po 25 nacista za svakog brata. Sto se tice oruzja njegov izbor je bio Springfield 1903A4, iako mu je nudjena Garand M1. Kviatek je iskrcan na “Omaha” plazu i samo tokom ratovanja u Francuskoj imao je 26 potvrdjenih pogodaka. Do bitke kod Bulge-a kada je bio zarobljen od strane Nemaca na kudaku njegove snajperske puske Springfield 1903A4 bilo je 56 ureza! Ostatak rata je prveo u zarobjenickom logoru. Kada je oslobodjen odlikovan je sa srebrnom zvezdom (Silver star), umro je 1960.godine.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 04:22:48 pm

Zhang Tao fang - snajperista Korejskog rata!

Zhang Tao-fang, (1931.g. – 29. April 2007.g.) bio je kineski snajperista tokom Korejskog rata. Postao je poznat po tome sto je imao 214 potvrdjenih pogodaka za 32 dana, i to bez koriscenja bilo kakve optike!

Kao oruzje je koristio stari klasican Mosin-Nagant. Kada je posle 18 dana cekanja na polozaju uocio neprijatelja, ispalio je na njih 12 metaka, ali bez nekog efekta. Naprotiv neprijatelj je otvorio vatru na njega pa je jedva ostao ziv! Nakon toga, pazljivo je analizirao zasto je taj njegov pokusaj propao i osmislio svoju tehniku osmatranja svojim vidom, ocima, bez koriscenja bilo kakvih optickih pomagala i sredstava. Sutradan je tehniku prakticno isprobao, sto je rezultiralo da je oborio jednog neprijatelja.

Nekoliko dana kasnije, koristeci svoju tehniku, sa 9 metaka izbacio je iz stroja 7 neprijateljskih vojnika! Time je procenat uspesnosti premasio u odnosu na mnogo iskusnije snajperiste. Ukupno je imao 214 potvrdjenih pogodaka kod UN trupa, uglavnom americkih, za 32 dana, zasta je utrosio 442 metka. Tako je njegov dnevni prosek (6,08) pogodaka ocigledno najvise zabelezen u svetu.

Kineski izvori, inace, navode da se to dogodilo u februaru mesecu, za vreme zime, kada su neprijateljske snage u braon uniformama bile jasno uocljive (ostar kontrast u odnosu na zimsku pozadinu) sa predvidljivim obrascima kretanja pojedinca u razvijenom streljackom stroju.



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 04:26:50 pm
Vijetnamski rat

Adelbert Waldron III, "Bert" bio je vodeci snajperista SAD za vreme Vijetnamskog rata. Adelbert je prvo bio u americkoj mornarici od 1953.-1965.g. kada je napusta, ali se 1968.g. ponovo vraca i kao vodnik odlazi u Vijetnam u sastavu 9.pesadijske divizije. Kao vec kvalifikovan i obucen strelac, uz licnu podrsku I preporuku komandanta 9.pes.divizije generala  Julian Ewella, poslat je na snajpersku obuku. Nakon zavrsene obuke ponovo se vraca mornarici i salju ga kao snajperistu u Deltu Mekonga.

Na kraju svoje karijere (1969.g.) i 36 godina zivota, narednik Adelbert Waldron je imao 109 potvrdjenih pogodaka, najvise medju svim americkim vojnicima  tokom Vijetnamskog rata. Narednik Waldron prvenstveno je koristio M-21 SWS opremljen sa nisanima za nocno osmatranje M-14 i M-21. Nakon zavrsetka ratovanja u Vijetnamu Adelbert Waldron biva odlikovan i nagradjen sa srebrnom i bronzanom zvezdom (Silver Star and Bronze Star), Presidential Unit Citation, i dva Distinguished Service Crosses. (neznam kako bih ovo zadnje preveo!)

Adelbert Waldron je umro 1995.g. u Kaliforniji u 62.godini. Nije mnogo poznatog ostalo iz njega o vojnickoj karijeri. Nije objavljivao nikakve knjige, nije drzao predavanja, izbegavao je publicitet, odbijao je brojne zahteva za intervjue. Jednostavno, nije zeleo da bude poznat po onome sto je radio dok je ratovao u Vijetnamu. Nesporno, sto mu svi priznaju u US Army bio je odlican snajperista.


Napomena: Njegova fotografija je iz mladjih dana!



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 16, 2012, 04:40:07 pm
Vijetnamski rat

Carlos Hathcock, (May 20, 1942 – February 23, 1999) je takodje, interesantna licnost Vijetnamskog “snajperskog” ratovanja.

Bio je pripadnik United States Marine Corps, snajperista sa potvrdjenih 93 pogodaka iz Vijetnamskog rata. Njegov record i detalji njegovog delovanja u akcijama, stvorili su od njega legendu medju marincima. Njegova slava kao snajperiste i njegova posvecenost dugom osmatranju i snimanju dogadjanja na bojistu i nakon toga detaljno studiranje daljine i precizno zakljucivanje, ga je navelo da postane glavni projektant United States Marine Corps Sniper training programa.

Njemu u cast varijanta snajperske puske M21 nazvana je Springfield Armory M25 White Feather (belo pero). Puska nosi izgraviran njegov potpis i logo White Feather kao znak svoje robne marke.

Carlos Hathcock je inace drzao record u duzini hica sa 2500 jardi (1,4 milje) = 1.609,344 m x 1,4 = 2253,0816 metara. (najduzi hitac od strane vojnog snajperiste je sada 2.707 metara, od strane britanskog snajperiste u Avganistanu iz 2009.godine).





Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on December 17, 2012, 07:43:44 pm
Којо, ја бих ти препоручио да и сам критички прегледаш и текст и слике које преизимаш, Бог те пита одакле. Не знам колико су подаци које постављаш тачни, али слика на којој је Аделберт Валдрон указује на то да није био у маринцима (Маринском корпусу САД) након другог повратка у војску, већ и Копнејој војсци. На слици, ако је то он, носи ознаке 101. ваздушнодесантне дивизије. Друго, слика која приказује "ноћни нишан М-21" то сигурно није. То је савремени колиматорски нишан.

Онако на брзину сам погледао неке текстове где се каже да је био додељен јединицама Речен разне флотиле у делти Меконга, што аутоматско не значи да је био "маринац".

Можда и ја сам грешим, али у сваком случају, када преносиш (не само ти, већ и сви ми) туђе текстове имаш(мо) обавезу да добро прегледамо текстове и приказујемо сам тачне и проверене ствари. Ако има двојби, онда то треба и написати.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on December 18, 2012, 02:27:34 pm
Quote
...najduzi hitac od strane vojnog snajperiste je sada 2.707 metara, od strane britanskog snajperiste u Avganistanu iz 2009.godine...
Citao sam o ovome, ali ne moze to da bude priiznat rekord.
Znam, odnosno video sam kako jedan kapetan JNA sa TT-ejcem pogadja cilj na 200 metara. Reko covek u sta ce gadja, naciljao i pogodio, jos je meta bila pokretna. Pa jel se to moze priznati kao rekord?
Po mom misljenju nikako.

Rekord drzi jedna devojka/zena koja na 1000 metara (ili mozda i 1.600) nisam potpuno siguran, ima od 10 hitaca 7 pogodaka u metu jako malih dimenzija. Ne mogu da se setim imena, isto je mislim pripadnica USA armade. Pisao je Kalibar o tome pre jedno godinu dve. Ako nadjem taj broj bas su da postavim tacno te podatke.
Takodje se pominje i u tom broju ovaj snajperista iz Avganistana.
Ne kazem ja da je on los, nego da je to mogao da pogodi i slucajno i kao drzi rekord.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Trifko on December 18, 2012, 04:37:00 pm
Quote
...najduzi hitac od strane vojnog snajperiste je sada 2.707 metara, od strane britanskog snajperiste u Avganistanu iz 2009.godine...

Ovde neću da kritikujem daljinu nego mi je nešto drugo zapelo za oko, a to je Britanski snajperista isto ovo se pripisuje i Kanadskom snajperisti i Američkom snajperisti sve zavisi od izvora vijesti.... Konkretno sam gledao na Discovery-ju emisiju o ovom oni su ima li interviju sa, dotičnim Kanađaninom, dok sam ne nekom forumu ili u novinama pročitao da je to Amerikanac, a sad ovde vidim da je Britanac... A kod svih je daljina 2707 Jardi 2430m


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on December 18, 2012, 05:36:37 pm
Propaganda, evo ovde prikazuju i vecu razdaljinu.

http://www.youtube.com/watch?v=kkYvCSy0zg8



Title: Re: Snajperisti
Post by: Solaris on December 18, 2012, 06:25:52 pm
Bajke.  Na tima udaljenostima se ništa ne može pogoditi iz ruke, osim slučajno.

poz.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on December 19, 2012, 11:09:36 am
Baš bih voleo da vidim tog koji temelji ceo zadatak, ili kako se to sada kaže misiju, da će snajperista eleminisati neprijatelja ne preko 2.000 metara.
To može da planira samo neznalica ili kompletan idiot.

Verovatno on i jeste eliminisao neprijatelja na toj razdaljini od oko 2.000 metara, ali to je bilo, naciljaj, okini, pa šta bude.
Kao što pomenuh, onda možemo i kapetana iz JNA da prijavimo kao rekordera iz M57, 7.62 mm TT-a,  na razdaljini od 200 metara.
Inače to se dogodilo na strelištu u Danilovgradu. Nije baš za diku i ponos, naciljao je i usmrtio kuče koje se našlo na strelištu.


Title: Re: Snajperisti
Post by: kumbor on December 19, 2012, 12:33:37 pm
Ako se cilja npr iz modifikovanog mitraljeza KPV 14,5mm, iz Hispanca 20mm, ili sličnog oružja, onda se može nešto i pogoditi na 2000metara. Inače, naravno da to nisu normalne daljine gađanja bilo kojim streljačkim oružjem, osim ako strelac nije James Bond u filmu.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 01:43:45 pm
Којо, ја бих ти препоручио да и сам критички прегледаш и текст и слике које преизимаш, Бог те пита одакле. Не знам колико су подаци које постављаш тачни, али слика на којој је Аделберт Валдрон указује на то да није био у маринцима (Маринском корпусу САД) након другог повратка у војску, већ и Копнејој војсци. На слици, ако је то он, носи ознаке 101. ваздушнодесантне дивизије. Друго, слика која приказује "ноћни нишан М-21" то сигурно није. То је савремени колиматорски нишан.

Онако на брзину сам погледао неке текстове где се каже да је био додељен јединицама Речен разне флотиле у делти Меконга, што аутоматско не значи да је био "маринац".

Можда и ја сам грешим, али у сваком случају, када преносиш (не само ти, већ и сви ми) туђе текстове имаш(мо) обавезу да добро прегледамо текстове и приказујемо сам тачне и проверене ствари. Ако има двојби, онда то треба и написати.


 :jok :rtfm :nervoza :c


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 04:56:07 pm

Vidim da se rasprava vodi o daljinama na kojima su snajperistima priznati pogodci. Juce i danas sam "listao" dokumentaciju i trazio podatke po Internetu, pa sam dosao do ovih podataka. Koliko su verodostojni neznam, ja cu ih izneti u skracenoj verziji, da mozda posluze za diskusiju.

Kako me je kolega "Dzumba" u ovoj temi prozvao dva puta da iznosim "nekriticke i neproverene stvari" pored teksta navescu i izvore odakle sam dosao do podataka. (Pa ako su tamo lagali mene, lazem i ja vas).

 

Informacije o pogocima snajperista na velikoj daljini i njihovom identitetu poceli su u siroj javnosti da se predstavljaju od 1967.godine. U danasnje vreme biti obucen snajperista podrazumeva intenzivnu obuku i praksu. Snajperista mora biti sposoban da precizno proceni sve faktore koji uticu na putanju metka do mete, kao sto su pravac i brzina vetra, gustina vazduha, nadmorska visina… Greske u proceni dovode do toga da opaljenje metka izazove povredjivanje ili promasaj cilja-neprijatelja. Savremeni uredjaji kao sto su laserski daljinomeri, rucna meteoroloska merna oprema, rucni racunari sa  odgovarajucim softverom mogu da doprinesu povecanju tacnosti.


Sto se tice najvece udaljenosti sa koje je snajperista imao pogodak, Amerikanac Carlos Hathcock je drzao rekord od 1967.g. do 2002.godine sa 2286.metara. Kanadski master kaplar Arron Perry obara Hathcockov  rekord u martu 2002.godine pogotkom cilja udaljenosti od 2310 metara. Vec za par dana i taj rekord biva oboren od strane  americkog kaplara Roba Furlonga u toku operacije “Anaconda” u ratu u Avganistanu, kada pogadja talibanskog borca na 2430 metara.

Britanski kaplar Craig Harrison, je u novembru 2009.godine, takodje tokom rata u Avganistanu imao pogodak na 2475 metara, navodno su dvojica snajperista otvorili vatru, ali je pogodak pripisan njemu.

Po podacima do kojih sam ja dosao, trenutni rekord drzi nepoznati australijski vojnik iz Delta Company, 2nd Commando Regiment sa daljinom od 2815 metara. Navodno je do toga je doslo ove godine (2012) tokom operacije “Slipper” u ratu u Avganistanu. Ime strelca nije poznato, jer je vise strelaca ucestvovalo u operaciji, ali se zna da su dvojica snajperista otvorili vatru na jednog talibanskog komandanta, da je jedan bio uspesan, ali nije bilo moguce utvrditi koji.

Izvor:

http://www.mercenarysniper.com
http://www.gunsandammo.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Longest_recorded_sniper_kills


Potvrdjeni pogodci od 1250 metara i vise:


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 04:59:13 pm
Arron Perry

Arron Perry, kaplar kanadskih oruzanih snaga, je u martu 2002.godine, kratko drzao record najvece daljine sa koje je snajperista imao potvrdjen pogodak od 2310 metara. Ovaj pogodak je premasio predhodni record od 2286metara koji je drzao Carlos Hathcock od 1968.godine. Pogodak je postignut iz puske McMillan Tac-50.

Glasine o novom rekordu su pocele da kruze, sto je izazvalo spekulacije  i  tvrdnje da pogodak nije napravio Arron Perry. Magazin Maclean's Magazine je 2006.g. izneo tvrdnju da cak Perry nije ni pucao. Sumnju je izazivalo i to sto i sam Perry nije javno pobijao te navode. No, bez obzira na sve
Arron Perry-u je priznat pogodak na 2310.metara. Godine 2005.godine, Arron Perry napusta vojsku i otpocinjenje privatan posao.

Izvor:
http://listverse.com/2009/11/13/top-10-snipers-in-history/
http://en.wikipedia.org/wiki/Arron_Perry



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 05:02:50 pm

Rob Furlong

Bivsi kaplar, kanadskih oruzanih snaga, snajperista, Rob Furlong, drzi rekord sa potvrdjenim pogotkom na 2430.metara. To je duzina od oko 26 fudbalskih terena!
To se dogodilo Shah-i-Kot dolini, tokom operacije “Anaconda” u Avganistanu 2002.godine. Njegov tim se sastojao od 5 strelaca, kada su uocili tri pripadnika Al-Qaeda. Furlong je bio naoruzan sa .50-caliber McMillan Brothers Tac-50 Rifle a koristio je A-MAX municiju. Furlongov prvi hitac je promasio cilj, Drugim hicem pogodio je ranac na ledjima neprijateljskog vojnika. Iako su neprijateljski vojnici vec znali da su pod vatrom, Furlong ispaljuje i treci hitac (zbog ogromne udaljenosti, metku je potrebno 3 sekunde leta da pogodi cilj), a iznenadjen neprijateljski vojnik shvata da je on meta u vreme kada ga treci metak pogadja u grudi.

Izvor:
http://listverse.com/2009/11/13/top-10-snipers-in-history/
http://www.gandermountain.com/modperl/product
http://en.wikipedia.org/wiki/Rob_Furlong



Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 05:06:45 pm

Craig Harrison

U novembru 2009.godine, dotadasnji rekord pogodak na daljini od 2430 metara Roba Furlonga, rusi kaplar Craig Harrison, pripadnik britanske vojske. To se desilo juzno od Musa Qala u Helmand provinciji u Avganistanu.

Harrison je koristio snajpersku pusku L115A3 Long Range Rifle sa teleskopskim nisanom Schmidt & Bender 5-25x56 PM II LP. Harrison je izjavio kako je vreme bilo savrseno za dalekometno gadjanje, bez vetra, jasna vidljivost, blaga klima. Pogotku je doprinela i gustina vazduha u dolini Musa Qala, cija je nadmorska visina ispod nivoa mora.

Tom Irwin, direktor Accuracy International, britanskog proizvodjaca puske L115A3 je izjavio: “ To je prilicno precizan pogodak iznad 1500 metara (nis.daljina), ali na tom rastojanju sreca igra ulogu koliko i svi ostali faktori”. Priznao je on srecu u pogotku, ali se mora priznati i vestina Harrison, jer je kasnije imao jos potvrdjenih pogodataka.

Izvor:

http://en.wikipedia.org/wiki/Craig_Harrison_(sniper)
http://www.thesun.co.uk/sol/homepage/news
http://www.badassoftheweek.com/harrison.html
http://www.gizmag.com/worlds-longest-sniper-kill-247km


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on December 20, 2012, 05:08:59 pm

Longest recorded sniper kills

Najveca daljina potvrdjenog snajperskog pogotka za sada iznosi 2815 metara a drzi je nepoznati australijski vojnik iz Delta Company, 2nd Commando Regiment. Do istog je doslo ove godine (2012) tokom operacije “Slipper” u ratu u Avganistanu. Snajperista je koristio snajpersku pusku Barrett M82A1 chambered in .50 BMG.

Kada se analizira ovaj pogodak, dolazi se do zakljucka da se metak na toj daljini kretao skoro 6 sekundi, izgubivsi pri tom 93 % svoje kineticke energije, te da je njegova pocetna brzina sa 936 m/s pala na 121,39 m/s. Zbog ekstremnog rastojanja i vremena leta zrna, ako bi se uzeo u obzir vetar-blagi povetarac brzine 2,7 m/s, metak bi u odnosu na metu skrenuo za cak 9,2 metra!

Uzimajuci sve ove faktore u obzir, gore navedeno meni deluje pomalo nestvarno. Ali..

Izvor:

http://www.militaryphotos.net/forums
http://en.wikipedia.org/wiki/Longest_recorded_sniper_kills






Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on February 04, 2013, 07:33:30 am
03. feb 2013, 12:29
 
UBIJEN NAJPOZNATIJI AMERICKI SNAJPERISTA

Kris Kajl, bivši snajperista vojske SAD i autor knjige "Američki snajper", ubijen sa još jednim čovekom na strelištu u Teksasu. Napadač pucao na njih dvojicu pa pobegao.

Bivši američki specijalac Kris Kajl, koji se proslavio napisavši knjigu "Američki snajper", o svojim iskustvima kao snajperiste u ratovima, ubijen je zajedno sa još jednim čovekom na strelištu u Teksasu

Kako danas pišu teksaški listovi Star telegram i Empajer tribjun, Kris Kajl (38) i drugi muškarac pronađeni su u subotu mrtvi na strelištu u mestu Glen Rouz.

Očevici su rekli šerifovim istražiteljima da je naoružani čovek otvorio vatru na njih dvojicu, a zatim pobegao sa mesta zločina u pik-apu koji je pripadao jednoj od žrtava, piše Star telegram, koji izlazi u teksaškom gradu Fort Vort.

U međuvremenu, u vezi sa dvostrukim ubistvom, jedan 25-godišnjak je priveden u mestu Lankaster, jugoistočno od Dalasa, i očekuje se da će protiv njega biti podignute optužnice.

Ime druge žrtve za sada nije objavljeno. Mesto Glen Rouz nalazi se na 128 kilometara jugoistočno od Dalasa, najvećeg grada u Teksasu.

Kris Kajl je u svojim bestseler memoarima "Američki snajper: Autobiografija najsmrtonosnijeg snajperiste u vojnoj istoriji SAD", opisao kako je odstrelio više od 150 ljudi u ratovima od 1999. do 2009. godine.



Izvor:
http://www.rts.rs/





Title: Re: Snajperisti
Post by: trpe grozni on March 18, 2013, 12:48:43 pm
Evo jedne M-69 u rukama pipadnika makedonske policije, tacnije jedinice ESZ Tigar.

[attachment=1]

Fotka je iz promotivnog spota "Bidi Tigar" (Budi Tigar) iz 2001 godine.
http://www.youtube.com/watch?v=-5Qp7K0LkrU
Jedino su se tada primali pripadnici u ovoj jedinici iz civilstva.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on July 14, 2013, 12:58:52 pm
Po meni je jako bitno i gađanje sa mehaničkim nišanom. Uglavnom svi znamo kako može biti nezgodno u datom trenutku kada se jednostavno ne vodi dovoljno računa o pušci sa optikom. Recimo dok je odložena puška neko je zakači i drosne o zemlju sa sve optikom. Čim nemaš optiku ako ne znaš da gađaš sa mehaničkim nišanom ti nisi nizašta na boištu.

Za to Kumzmar što pričaš mi je poznato ali ja znam za neki drugi kraj, da je više njih završilo obuku. Ustvari ja nisam imao tu čast da stignem do te završne obuke koju si sada pominjao (ako uopšte mislimo na istu stvar), ali smo recimo u toj nekoj selekcionoj obuci gađali mete čak i na 1.000 metara i pogađali ih. Mnogi danas kažu sreća. Pa ako isplaim 10 metaka i šest pogodim to već ne može da bude sreća (reč je naravno o statičkoj meti).
E ovo što Džumba navodi, strpljenje, psihička stabilnost, fizička izdržljivost. Jedan elemnt nisam zadovoljavao i zato i nisam prošao dalje. Pod pojmom psihička stabilnost je toliko veliki spektar da sam se u najmanju ruku zaprepastio kada sam čuo šta sve tu podpada. I dobrim delom sam i ja sam uticao na to da te prođem dalje jel bi to bilo jako loše kako za mene tako i za one oko mene. Vratio sam se na tenk.
Ovo što sam naveo pre tri i kusur godina u ovom citiranom postu uopšte nije tačno.
Nije reč o 1.000 već o 500 metara. Zašto mi je ostala u glavi 1.000 metara, ne znam. Moguće je da sam permutovao jer sam u to vreme tražio najpreciznijeg snajperistu na svetu i to je bila jedna žena koja je na 1.000 metara imala odlične ocene.
Tražio ovaj post da sam sebe demantujem, i to najviše u temi "Poluautomatska snajperska puška 7.9 mm M76 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8.0.html)", ali sada ga nađoh ovde.
Pre dve nedelje sam pričao sa drugom na ovu temu. Evocirali smo zbivanja i uspomene, i tu ja uporno pominjem 1.000 metara a on mi kaže, da to čak ni teoretski nije moguće jer strelište gde smo izvodili praktičnu obuku, tj. gde smo gađali je u najboljem slučaju imalo oko 495 metara (znači čak nije ni punih 500 metara).
Ovo mi je pre neki dan potvrdio još jedan drug, tako da nije bilo u pitanju bilo 1.000 metara, kako to ja navodim već 500 (bar je tako zvanično bilo), odnosno blizu 500 metara.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on July 14, 2013, 08:08:31 pm
Ако си гађао у Сомбиру, онда сигурно не може више од 500м.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on July 14, 2013, 09:35:09 pm
Ne, u Somboru sam gađao sa različitim naoružanjima ali sa snajperskom puškom nisam, to je tek kasnije usledilo na Fruškoj Gori pa u Danilovgradu... itd... sa snajperskom puškom M-76 i lovačkim karabinom u vojnoj verziji sa optikom.
Kako god, uglavnom to svakako nije bilo 1000 metara, to sam to hteo da istaknem i sebe demantujem.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on February 17, 2014, 12:02:15 am
Propaganda, evo ovde prikazuju i vecu razdaljinu.

http://www.youtube.com/watch?v=kkYvCSy0zg8



I ja kad bacim kamen i gadjam flasu ili sta vec na 20m desi se da pogodim. Uglavnom se to ne desi. Taj dan je trebao da uplati bingo ili tombolu, verovatnoca za pogodak je ista. Nebi mu rekao "svaka cast na znanju", nego "svaka cast na sreci".


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 17, 2014, 02:28:06 pm
 Да би се разумела прецизност снајперског и било код другог стрељачког оружја потребно је знати балистику пројектила. Када се пројектил испали из идеалне позиције (нема утицаја стрелца, атмосферски услови идеални) опет остаје оно што се зове растурање пројектила на циљу. Зрна ника не погађају исту тачку, она се "природно" растурају. Што је веће одстојање до циља то ће растурање бити веће. Зато се оптички уређаји подешавају на тзв. средњи погодак али и то на оптималну даљину (никако на максималну даљину). Дакле, погодци, макар и снајперским пушкама са квалитетним оптичким нишанима на даљинама које прелазе 50% домета пројектила спадају апсолутно у срећу. Заправо, све што прелази 50% нишанске даљине (даљине коју омогућава нишан) је више срећа него вештина.


Title: Re: Snajperisti
Post by: duje on January 21, 2015, 06:31:05 am
Vir: "Vojna povijest" Večernji list
http://www.vecernji.hr/


10 najubojitijih snajperista Drugoga svjetskog rata

Nedugo nakon što su se on i brat prijavili u Crvenu armiju, brat mu je poginuo. Nakon tog događaja Fyodor je obećao da će osvetiti smrt svoga brata. Sa svojim je snajperom ubio 429 neprijatelja, a sa strojnicom još i više. Iako zvuči neuvjerljivo, njegov zapovjednik ga je često znao poslati samog sa strojnicama da odbije neprijateljske napade, a ovaj mladi Jakut nemilosrdno je ubijao sve pred sobom.

10 najubojitijih snajperista Drugoga svjetskog rata
 
Riječ "snajperist" (Sniper) počela se koristiti među postrojbama u Britanskoj Indiji jer je bilo jako teško pogoditi pticu "Gallinago gallinago" (engl. Snipe bird). Ptica je imala vrlo dobra maskirna svojstva i kompliciran način leta. Uz savršenu kamuflažu, snajperisti su pripremljeni za izviđanje i promatranje, ubacivanje unutar neprijateljskih linija, osnovno preživljavanje i još mnogo smrtonosnih tehnika što ih čini jednim od najstrašnijih grana u svakoj vojsci, a pogotovo za vrijeme ratova. Tijekom Drugoga svjetskog rata, sovjetski su snajperisti odigrali vrlo važnu ulogu na Istočnom bojištu. Ruski snajperisti su većinom koristili "Mosin-Nagant 1891" puške s optičkim PU ciljnikom. Koristili su različita 7.62 x 54 mmR, protuoklopna B-30, svjetleća "tracer" i zapaljiva "P3" streljiva. Za razliku od drugih zemalja, Sovjetski Savez je prihvaćao i žene kao snajperiste te je 1943. godine u službi bili preko 2 000 žena. Sovjetski Savez je bila jedina zemlja na svijetu koja je imala posebnu vrstu obuke za snajperiste do Drugoga svjetskog rata. U ovom popisu čak devet od deset snajperista je iz Sovjetskog Saveza, piše WHO.
 
10. - Stepan Vasilievich Petrenko (1922. - 1984.) - 422 ubijena

Stepan Vasilievich Petrenko bio je jedan od najbolje utreniranih snajperista koje je "proizveo" Sovjetski Savez. 422 ubijena neprijatelja potvrda su njegove kvalitete. 24. ožujka nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza, najvećeg ordena Sovjetskog Saveza za junačka djela.

9. Vasilij Ivanovich Golosov (1911. - 1943.) - 422 ubijena

Tijekom Drugoga svjetskog rata 261 snajperist Sovjetskog Saveza bio je nagrađen titulom "Istaknuti Snajperist". Sa svoja 422 ubijena neprijatelja također je nosio tu titulu. Poginuo je u s ostalih 70 snajperista koje je Sovjetski Savez izgubio tijekom Drugoga svjetskog rata. Posthumno je odlikovan medaljom Heroja Sovjetskog Saveza poslije smrti 26. listopada 1943.

8. Fyodor Trofimovich Dyachenko (1917. -  ) - 425 ubijenih

"Pokret preciznih strijelaca" počeo je 1932. godine u Sovjetskom Savezu, a idejni pokretač bio je Kliment Voroshilov, po kojem su i neki tenkovi dobili ime (KV). Kako bi lakše neutralizirali neprijateljske vođe i ostale mete sa sigurne udaljenosti, sovjetski vojni vrhovnici su odlučili trenirati stotine tisuća strijelaca tijekom Drugoga svjetskog rata. Fyodor Trofimovich Dyachenko je bio jedan od njih te je postao jedan od najboljih u povijesti. Ukrajinski heroj sa svojih 425 potvrđenih pogodaka, primio je medalju Heroja Sovjetskog Saveza 21. veljače 1944. godine.

7. Fyodor Matveyevich Okhlopkov (1908. - 1968.) - 429 ubijenih

Fyodor Matveyevich Okhlopkov bio je poznati sovjetski snajperist s 249 potvrđenih pogodaka u Drugome svjetskom ratu. Nedugo nakon što su se on i brat prijavili u Crvenu armiju, brat mu je poginuo. Nakon tog događaja Fyodor je obećao da će osvetiti smrt svoga brata. Sa svojim je snajperom ubio 429 neprijatelja, a sa strojnicom još i više. Iako zvuči neuvjerljivo, njegov zapovjednik ga je često znao poslati samog sa strojnicama da odbije neprijateljske napade, a ovaj mladi Jakut nemilosrdno je ubijao sve pred sobom. Okhlopkov ima čak preko 1 000 potvrđenih pogodaka s različitim modelima oružja. Dana 23. lipnja 1944. Okhlopkov je pogođen u prsa tijekom napada na Vitebsk u Bjelorusiji te je zamalo poginuo. Ovo je bilo njegovo 12. teško ranjavanje te je morao ostati mjesecima u bolnici. U početku je bio ignoriran od strane SSSR-a vjerojatno zbog svog etničkog podrijetla. Međutim, 5. lipnja 1965. odlikovan je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza. Također je dobio Orden Lenjina, a 1974. godine teretni je brod dobio naziv po njemu.

6. Mikhail Ivanovich Budenkov (1919. -  ) - 437 ubijenih

Snajperisti su igrali veoma važnu ulogu u Crvenoj armiji tijekom Drugoga svjetskog rata. U svakoj postrojbi mogao se pronaći barem jedan snajperist. Budenkov je bio vrlo uspješan sa svojih 437 potvrđenih pogodaka. Također je eliminirao mnogo neprijatelja sa strojnicama. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 24. ožujka 1945. za svoje hrabra djela u ulozi sovjetskog snajperista.

5. Vladimir Nikolaevich Pchelintsev - 456 ubijenih

Vladimir Nikolaevich Pchelintsev bio je jedan od najboljih snajperista Sovjetskog Saveza. Nikada nije dobio najviši orden svoje zemlje. Pogotke snajperista je u ratu obično mogao potvrditi njegov motritelj. Općenito su bila dva vojnika u snajperskom timu - snajperist i motritelj. Neki snajperisti nisu dobili medalju Heroja Sovjetskog Saveza baš zato što nisu imali motritelja koji će brojati pogotke.

4. Ivan Nikolayevich Kulbertinov - 489 ubijenih

Sovjetski snajperist Ivan Nikolayevich Kulbertinov je još jedan od manje poznatih snajperista kao što je i Vladimir Nikolaevich Pchelintsev. Sa svojih 489 pogodaka dolazi na listu najboljih snajperista Drugoga svjetskog rata.

3. Nikolay Yakovlevich Ilyin - 494 ubijenih

Hollywoodski film iz 2001 godine "Neprijatelj pred vratima" koji se temelji na knjizi Williama Craiga "Neprijatelj pred vratima - Bitka za Staljingrad" priča o Vasilyu Zaytsevu, poznatom ruskom snajperistu i nositelju medalje Heroja Sovjetskog Saveza tijekom Drugoga svjetskog rata. Film opisuje bitku za Staljingrad između 1942. i 1943. godine.  Iako Zaytsev nije bio jedan od "najboljih" sovjetskih snajperista, postigao je 225 potvrđenih pogodaka uz 11 ubijenih neprijateljskih snajperista u samo 2 mjeseca borbe za Staljingrad između 1942. i 1943. godine.

Iako nikada nije napravljen film o ubojitom strijelcu Nikolayu Yakovlevichu Ilyinu, njegova 494 pogotka su ga dovela na sam vrh Crvene armije. Ilyin je bio snajperist u 50. gardijskoj diviziji te se borio u Staljingradu. Bio je bravar prije početka rata. Postigao je 216 potvrđenih pogodaka u Staljingradu te je nagrađen medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 8. veljače 1943. godine. Ovaj veliki strijelac poginuo je 4. kolovoza 1943. godine.

2. Ivan Mikhailovich Sidorenko (1919. - 1987.) - 500 ubijenih

Sovjetski prvi snajperist Ivan Mikhailovich Sidorenko rođen je u seljačkoj obitelji 12. rujna 1919. godine u okrugu Smolensk u Rusiji. Napustio je školu nakon 10. razreda te se prijavio na umjetnički studij. Kasnije je napustio studij te se priključio Crvenoj armiji. Borio se u bitki za Moskvu te se sam naučio snajperskom zanatu. Njegovi zapovjednici molili su ga da nauči druge kako biti što efikasniji strijelac. Borio se za 1. Baltički "Front" te je ubio čak 500 neprijateljskih vojnika. Također je zapalio tri traktora i tenk koristeći zapaljive metke. Ranjen je tri puta. Tijekom svojih ranjavanja nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 4. lipnja 1944.

1. Simo Häyhä (1905. - 2002.) - 505 ubijenih

Finski strijelac Simo Häyhä poznat je po najviše potvrđenih pogodaka svih vremena. Finska je bila država saveznica Sila Osovine tijekom Drugoga svjetskog rata. Svih 505 vojnika koje je Simo Häyhä pogubio bili su pripadnici Crvene armije. Crvena armija dala mu je nadimak "Bijela Smrt".

Uvijek je bio odjeven u zimsku maskirnu uniformu te je masovno ubijao sovjetske vojnike tijekom Zimskog rata od 1939. - 1940. godine. Simo Häyhä je većinu svojih pogodaka postigao u manje od 100 dana; prosječno 5 ubijenih dnevno s jako malo svjetlosti. Koristio je finsku verziju ruske puške "Mosin-Nagant".

Simo je najviše ubijao bez optičkog ciljnika te je tako imao nekoliko prednosti; a) predstavljao je manju metu za neprijatelja jer koristeći optički ciljnik snajperist mora više dignuti svoju glavu; b) bio je precizniji tijekom zime jer se optički ciljnik zna često zamagliti; c) sunce se odbijalo o leću optičkog ciljnika te tako otkrivalo njegovu poziciju.

Često je znao stavljati snijeg u usta kako bi prikrio vodenu paru koja ga je mogla otkriti. Napori Crvene armije da ga ubiju bili su uspješni nakon što ga je sovjetski vojnik 6. ožujka pogodio u lijevu donju čeljust. Pola obraza mu je otkinuo metak. Vratio se svijesti nakon 6 dana, a tada su Sovjetski Savez i Finska već potpisali primirje. Nagrađen je križem Slobode, križem Bitke za Kollaau i Medaljom Slobode za svoje napore u obrani Finske. Godine 1998. pitali su ga kako je postao tako dobar strijelac, odgovorio je: "vježbom". Umro je u jugozapadnoj Finskoj 2002. godine.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vathra on January 23, 2015, 11:10:22 am
Овакве листе су врло дискутабилне јер број убијених углавном није потврђен.
Први са листе, Симо Хајха, је по финским изворима око половине наведених погодака имао са аутоматом, а како није користио оптички нишан питање је зашто се уопште налази на овој листи.


Title: Re: Snajperisti
Post by: wermez on January 23, 2015, 12:28:52 pm
Izgleda da se izgovara "Hejhe".


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on February 03, 2015, 07:33:21 am
Britanski snajperista likvidirao 90 ljudi samo u jednom danu


Najsmrtonosniji snajperista na svetu je neimenovani član britanskih marinaca, koji je bio član NATO trupa na ratištu u Avganistanu tokom 2006. godine.

Prema podacima koja je dostavila upravo britanska vojska, a koje prenosi "Deji mejl", ovaj snajperista ima čak 173 potvrđena ubistva, od čega je 90 počinio u jednom danu, tokom sukoba sa talibanima.

Ovaj Britanac je bio član elitne jedinice marinaca punih deset godina, a prema podacima koje prenose tamošnji mediji, zahtevao je da ostane anoniman jer "nimalo nije ponosan na ono što je uradio za vreme rata." "On je otac dvoje dece, običan čovek koji vodi miran život sa svojom porodicom u južnoj Engleskoj", piše britanski "Dejli mejl."

Prema podacima koje prenosi "San", marinac iz Engleske je u jednom danu likvidirao čak 90 talibanskih terorista, a smatra se da je cifra ubistava koje je počinio za vreme rata "mnogo veća od predstavljenih 173."

Njega ne zanimaju brojke. On nimalo nije uživao u svom poslu, štaviše uopšte se ne ponosi njime - naveo je jedan od izvora blizak pomenutom vojniku.

Mediji navode da je većina od potvrđenih 173 ubistva počinjeno u Avganistanu tokom 2006-2007. godine, u operaciji "Henrik V."


Izvor: Blic (http://www.blic.rs)



Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on February 03, 2015, 07:51:32 am
Rekla-kazala. Dokumentaciju o tome nikada necemo videti, tako da mogu da napumpaju taj broj dokle hoce. Svako pravi svoje "legende".


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on February 03, 2015, 08:12:13 am
Rekla-kazala. Dokumentaciju o tome nikada necemo videti, tako da mogu da napumpaju taj broj dokle hoce. Svako pravi svoje "legende".

Slazem se sa tobom. Meni je prosto neverovatno, u fizickom smislu, da je mogao u toku jednog dana likvidirati 90 ljudi!!! Ispada da je na svakih 16 minuta likvidirao po jednog neprijatelja!!!! (24x60/90=16). Ispada da je snajperista bio na polozaju neprekidno, a ovih 90 ljudi kao na pokretnoj traci  "defilovali" ispred njega...  

Ovo mi jednostavno lici na "bacanje udice" pa ko se upeca...


Title: Re: Snajperisti
Post by: Kuzma® on February 03, 2015, 09:44:37 am
A niste uzeli u obzir da ima visestruke pogotke jednim metkom?  ;D


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on February 03, 2015, 11:33:13 am
...i to barem po 4-5 pogotka jednim metkom... Ko zna mozda su samo njih i racunali :P


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on February 03, 2015, 06:58:03 pm
Мени једино нормално у тој причи то што се не поноси тиме шта је урадио. Колико год то исправно и праведно било (убити противника у рату) то оставља траг на нормалном човеку.


Title: Re: Snajperisti
Post by: vitez koja on February 03, 2015, 07:41:32 pm
Мени једино нормално у тој причи то што се не поноси тиме шта је урадио. Колико год то исправно и праведно било (убити противника у рату) то оставља траг на нормалном човеку.

To stoji... Ali podatak je  dostavila  britanska vojska, a  prenosi "Deji mejl"...  (pa sad ko se tu "ponosi"...????)


Title: Re: Snajperisti
Post by: Kuzma® on February 25, 2015, 09:11:53 am
03. feb 2013, 12:29
 
UBIJEN NAJPOZNATIJI AMERICKI SNAJPERISTA

Kris Kajl, bivši snajperista vojske SAD i autor knjige "Američki snajper", ubijen sa još jednim čovekom na strelištu u Teksasu. Napadač pucao na njih dvojicu pa pobegao.

Bivši američki specijalac Kris Kajl, koji se proslavio napisavši knjigu "Američki snajper", o svojim iskustvima kao snajperiste u ratovima, ubijen je zajedno sa još jednim čovekom na strelištu u Teksasu

Kako danas pišu teksaški listovi Star telegram i Empajer tribjun, Kris Kajl (38) i drugi muškarac pronađeni su u subotu mrtvi na strelištu u mestu Glen Rouz.

Očevici su rekli šerifovim istražiteljima da je naoružani čovek otvorio vatru na njih dvojicu, a zatim pobegao sa mesta zločina u pik-apu koji je pripadao jednoj od žrtava, piše Star telegram, koji izlazi u teksaškom gradu Fort Vort.

U međuvremenu, u vezi sa dvostrukim ubistvom, jedan 25-godišnjak je priveden u mestu Lankaster, jugoistočno od Dalasa, i očekuje se da će protiv njega biti podignute optužnice.

Ime druge žrtve za sada nije objavljeno. Mesto Glen Rouz nalazi se na 128 kilometara jugoistočno od Dalasa, najvećeg grada u Teksasu.

Kris Kajl je u svojim bestseler memoarima "Američki snajper: Autobiografija najsmrtonosnijeg snajperiste u vojnoj istoriji SAD", opisao kako je odstrelio više od 150 ljudi u ratovima od 1999. do 2009. godine.

Izvor:
http://www.rts.rs/


Epilog:

Quote
Doživotna za ubistvo snajperiste
IZVOR: TANJUG
Hjuston -- Sud u Teksas osudio je na doživotnu kaznu zatvora bivšeg marinca Edi Reja Ruta zbog ubistva najuspešnijeg snajperiste u američkoj vojnoj istoriji Krisa Kajla.

 
Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP
Kris Kajl bio je inspiracija za hit film "Američki snajper".

Porota je nakon manje od tri sata jednoglasno odbacila tvrdnju Ruta (27) da nije kriv za ubistvo Kajla i njegovog prijatelja Čeda Litlfilda u februaru 2013. godine u streljani u severnom Teksasu, prenela je agencija AFP.

Suđenje Rutu, koje je trajalo dve nedelje, privuklo je veliku pažnju američke javnosti budući da se desilo istovremeno kad se u bioskopima pojavio kontroverzni film Klinta Istvuda o Kajlovim iskustvima kao snajperiste u Iraku.

Porota sastavljena od dva muškarca i deset žena je zaključila da je Rut, koji se pozivao na neuračunljivost, kriv za smrt Krisa Kajla i njegovog prijatelja.

Ubica je osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez prava na uslovni otpust, a iako takav zločin predviđa i smrtnu kaznu, tužilaštvo je od toga odustalo još pre početka suđenja.

Kajl i Litlfild su ubijeni pošto je Rutova majka zatražila od bivšeg američkog snajperiste da pomogne njenom sinu, koji je oboleo od post-traumatskog stresnog poremećaja, piše "Vašington post".

Kajl, za kojeg se zvanično smatra da je tokom svoje vojne službe ubio 160 ljudi, ovekovečen je u hit filmu "Američki snajper|, gde ga je glumio Bredli Kuper.

Izvor: b92


Title: Re: Snajperisti
Post by: Kuzma® on May 15, 2015, 08:31:15 am
Pripadnik 72.idb Specijalne brigade VS

[attachment=1]

Fotografija preuzeta sa FB stranice MO i VS


Title: Re: Snajperisti
Post by: MOTORISTA on September 26, 2015, 09:04:06 am
https://www.youtube.com/watch?v=kJxkbBr2Wvo


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on October 06, 2015, 03:56:23 pm
Slovenski "civilni/amaterski" tim , u sastavu  Matjaž Svetek i Kristian Hajnšek, več po drugi put udeležio se Finnsniper 2015, i osvojio 16 mesto.
Bravo fantje!

Detaili na ovom (https://www.facebook.com/Pohjanmaan-tarkka-ampujat-525045660883711/timeline/?ref=ts) linku, a i u Reviji Obramba sa opisom svih detaila.


Title: Re: Snajperisti
Post by: pvanja on February 01, 2016, 11:11:03 am
Snajperisti kineske armije

https://www.rt.com/news/330825-chinese-sniper-training-video/

https://youtu.be/l8JqwvN7XEI



Title: Re: Snajperisti
Post by: lovac on February 28, 2016, 01:39:51 pm
Ovaj teksta sam malopre iskopao na netu.
Zajcev zaslužuje da ga spomenemo. Umro je 15.12.1991. godine

Василиј Зајцев – најбољи снајпериста у историји Чувени руски снајпериста Василиј Зајцев умро је на данашњи дан 1991. године. Ево неколико историјских чињеница о човеку чије ратничке вештине су и данас предмет војно-тактичких изучавања у свету. Зајцев је титулу најуспешнијег снајперисте стекао током Другог светског рата, за време Стаљинградске битке, пошто је од 10. новембра до 17. децембра 1942. год. у б и о 225 непријатељских војника и официра (укључујући и 11 непријатељских снајпериста). Пре 10. новембра у био је 32 непријатељска војника користећи обичну совјетску пушку типа Мосин. Процењено је да је 28 снајпериста које је он обучавао избацило из строја преко 3.000 непријатељских војника. Зајцев је одрастао у Уралским планинама, снајперске вештине му је преносио деда, а усавршио се ловећи јелене. Зајцев на руском значи зец. Снајперисти које је обучио током рата били су познати под именом „зајчата“ (зечићи). Познато је да је током рата тражио склониште на разноразним локацијама, испод рушевина, на високим локацијама и у водоводним цевима. Након неколико у бистава он би променио локацију. Заједно са својим партнером Николајом Куликовим, Зајцев је уносио страх медју високо рангиране ф а ш и с т и ч к е официре. Његова тактика је била да прекрије велико подручје са још два војника, са снајперистом и посматрачем. Ова тактика је још увек у употреби. Његови подвизи су дизали морал совјетским војницима и он се сматра одлучујућим фактором у поразу Немачке војске у Стаљинграду (данашњи Волгоград). Пушка којом се Василиј служио је била стандардна војничка пушка Мосин-Нагант М-91/30 калибра 7.62 милиметара са оптичким нишаном. У то време је то био „ПУ“ нишан са увећањем x3,5, који је касније замењен са нишаном „ПЕ“ увећања x4. Ова пушка се сматра најефикаснијом и најмасовније употребљеном пушком Другог светског рата, а остала је у употреби на многим бојним пољима и дуго након рата. Зајцев је учествовао у борбама све до јануара 1943. год. када је доживео повреду очију. Међутим, професор Филатов је успешном операцијом отклонио последице повреде тако да се Зајцев по опоравку поново придружио својој јединици. Крај рата је дочекао на реци Дњестар у чину капетана. Одликован је највећим ратним признањем Црвене армије „Орденом хероја Совјетског савеза“, такодје је добио и два ордена „Лењин“ и два ордена „Црвене заставе“ и многобројна одликовања. Према Ентони Бевору, аутору књиге „Стаљинград“, неки совјетски извори тврде да су Немци, током битке довели команданта снајперске школе, мајора Хајнца Торвалда у Стаљинград како би ликвидирао Зајцева. После неколико дана потраге, Зајцев је опазио свог противника скривеног иза парчета изгужваног лима и у био га. Овај наводни двобој двојце чувених снајпериста приказан је у Холивудском филму „Непријатељ пред вратима“ (Enemy at the Gates). Торвалдов оптички нишан,најомиљенији Зајцевљев ратни трофеј, изложен је у Музеју оружаних снага у Москви. По завршетку рата Зајцев је посетио Берлин, где је срео своје пријатеље који су служили са њим. Они су му поклонили његов снајпер са посветом: „Хероју Совјетског савеза Василију Зајцеву, који је сахранио у Стаљинграду више од 300 ф а ш иста“. Снајпер је сачуван и још увек стоји у Вологоградском музеју „Стаљинградска Битка“. Умро је 15. Децембра 1991. у 76. години. Иако је његова лична жеља била да буде сахрањен у меморијалном комплексу на Мамајев Кургану у Волгограду, првобитно је сахрањен на Војном спомен гробљу у Кијеву. Године 2005. поводом 60. годишњице Победе над ф а ш и змом, супруга Василија Зајцева, Зинаида, обратила се руководству града Волгограда са молбом да услише последњу жељу њеног супруга и његове посмртне остатке пребаце на Мамајев Курган. Ова молба је испуњена и 31. јануара 2006. године посмртни остаци Василија Зајцева су пренети и са највишим војним почастима сахрањени у меморијалном комплексу на Мамајевом Кургану. Његов ковчег је смештен одмах поред споменика где је написан његов познати цитат: „Нема места за нас иза Волге“.


Izvor:
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/539641/Najgori-scenario-za-2016-godinu-Putin-vrti-Obamu-oko-malog-prsta


Title: Re: Snajperisti
Post by: stojan1974 on May 06, 2017, 09:42:50 am
Biti snajperista jeste "zanimljivo".....ali nikad ne bih smeo da tumaram sumom u pozadini neprijatelja, ne zbog straha od smrti, vec zarobljavanja. Na svakom koraku moze da te ceka zaseda.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on May 06, 2017, 10:37:21 am
Стојане, па нема непријатеља на сваком кораку и на сваком месту. Чак и када се ради о фронталном сукобу, када су војске једна спрам друге у рововима који се протеже у недоглед, има места где нема никога. Ако погледаш линију фронта у Сирији видећеш да је она врло, врло дугачка. На тој линији сукоба постоје десетине километара празног простора где нема никога, нема војске. Што се више одмичеш од предњег краја то је мања вероватноћа да ћеш набасати на противничког војника. Међутим, снајпериста иде управо тамо где има непријатеља, он примарно гађа непријатељске војнике. Али, он им прилази користећи те "рупе" и "празнине". Уосталом, снајперисти углавном дејствују са сопствене стране линије додира. где се с леђа најачешће чувају твоји.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Milan (longtrip) on May 06, 2017, 12:01:00 pm
@stojan , ako nisi već do sada , onda obavezno pogledaj film ruski film Bitka za Sevastopolj i biće ti neke stvari jasnije. Imaš ga po netu sa prevodom.


Title: Re: Snajperisti
Post by: stojan1974 on May 06, 2017, 06:38:44 pm
Kako se zove opticki nisan crvene armije koji je zamenio PE nisan sa uvecanjem od 4 puta? Taj drugi je, cini mi se duplo duzi. Koje je njemu uvecanje i sluzbena oznaka?


Title: Re: Snajperisti
Post by: HrcAk47 on May 06, 2017, 08:13:30 pm
Kako se zove opticki nisan crvene armije koji je zamenio PE nisan sa uvecanjem od 4 puta? Taj drugi je, cini mi se duplo duzi. Koje je njemu uvecanje i sluzbena oznaka?

PU 3.5x

PE 4x

Kasnije je došao PSO-1 4x. Namenjen je SVDu, ali se može kačiti i na druge puške, čak i na PKM puškomitraljez.


Title: Re: Snajperisti
Post by: stojan1974 on May 06, 2017, 08:21:58 pm
Ma ovaj koji sam ja video nije kao PSO-1 sa "Dragunova". Vidi se po obliku. Slika je inace iz drugog svetskog rata.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Solaris on May 06, 2017, 09:39:11 pm
Snajperisti kineske armije

Tek sad pogledao, ovo nema veze sa snajperistikom.

poz.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Solaris on June 23, 2017, 02:58:11 pm
Odmah cu prokomentirati, ovo je za mene glupost.
Na toj udaljenosti niti ne vidi cilj, laki shoot ili kako vec.

---------------------------------

METAK PUTOVAO DESET SEKUNDI
HICEM S REKORDNE UDALJENOSTI LIKVIDIRAO DŽIHADISTA
Kanadski snajperist ubio borca ISIS-a pogotkom s udaljenosti od 3540 metara!

23.06.2017. 

Snajperist kanadskih specijalnih postrojbi je pogodio i ubio borca Islamske države s udaljenosti od 3540 metara, piše BBC. Ultra-precizni hitac dogodio se prošlog mjeseca u Iraku, a do svoje je žrtve putovao gotovo 10 sekundi, kažu vojni izvori za list Globe and Mail iz Toronta.

Prema pisanju Kanađana, vojnik koji je ubio džihadista član je kanadske specijalne jedinice Joint Task Force 2, a smrtonosni metak je ispalio s jedne visoke zgrade. Kanadska vojska je potvrdila vijest, a pogodak je navodno snimljen i kamerom.

Nikad u povijesti nije zabilježeno da je snajperist pogubio nekog s tako velike udaljenosti, navodi BBC. Precizni specijalac radio je u tandemu s promatračem koji je locirao metu, a pucao je iz puške McMillan TAC-50.

 - Hitac u pitanju je zapravo prekinuo napad Daeša (derogativni naziv za IS) na iračke sigurnosne snage. Umjesto da bacanjem bombe potencijalno ubijemo i neke civile, ovako smo vrlo preciznom upotrebom sile osujetili neprijatelja. Loši dečki nisu imali pojma što se događa - rekao je vojni izvor za Globe and Mail.

Vojni stručnjaci vjeruju da je najduži hitac u povijesti, a da bi pogodio metu snajperist je morao uzeti u obzir utjecaj vjetra, balistiku te čak i zakrivljenost Zemljine površine.

Prijašnji rekordni hitac držao je britanski snajperist Craig Harrison koji je 2009. godine ubio talibanskog borca s 2475 metara udaljenosti, koristeći pušku dalekog dometa L115A3.

Podsjetimo, kanadski premijer Justin Trudeau još je prošle godine povukao zračne snage iz napada na Islamsku državu, ali je zato ovlasti vojsku da pojača angažman specijalnih postrojbi na terenu.

http://www.jutarnji.hr/

https://youtu.be/Ez5payykwE4



Title: Re: Snajperisti
Post by: MOTORISTA on June 23, 2017, 03:03:42 pm
3,5 km...jedino ako ga je gađao s Pragom. :krsta


Title: Re: Snajperisti
Post by: kumbor on June 23, 2017, 03:13:55 pm
3,5 km...jedino ako ga je gađao s Pragom. :krsta

Iskreno rečeno, na preko dve milje ne može gađati ni .50cal, pa ni snajperom na osnovi KPV. Ako je i tako, reč je o slučajnom pogotku.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Рашо on June 23, 2017, 03:16:04 pm
Ја у ову вијест уопште не вјерујем...


Title: Re: Snajperisti
Post by: Bozo13 on June 23, 2017, 04:22:09 pm
Kombinacija srečnog pogotka i znanja po mome.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Milan (longtrip) on June 23, 2017, 04:51:11 pm
Evo ovde (https://www.theglobeandmail.com/news/politics/canadian-snipers-record-breaking-kill-shot-an-incredible-achievement/article35441728/) pročitajte vest u originalu iz kanadskih medija sa drugim detaljima.

I drugi tekst (https://www.theglobeandmail.com/news/politics/canadian-elite-special-forces-sniper-sets-record-breaking-kill-shot-in-iraq/article35415651/) iz istih novina u kom se kaže da je sve zabeleženo video kamerom i sredstvima nadgledanja sa druge lokacije :

Quote
The kill was independently verified by video camera and other data, The Globe and Mail has learned.

“Hard data on this. It isn’t an opinion. It isn’t an approximation. There is a second location with eyes on with all the right equipment to capture exactly what the shot was,” another military source said.

[attachment=1]


Title: Re: Snajperisti
Post by: tihi on June 23, 2017, 05:27:09 pm
Prosto je fascinantno da neko vodi statistiku o ovakvim "rekordima".


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on June 23, 2017, 08:51:08 pm
Kombinacija srečnog pogotka i znanja po mome.

То је увек тако код снајперских гађања, посебно на већим даљинама. Важно је и искуство и процена стрелца. Вероватно је имао неки балистички рачунар уграђен у оптику. Ипак, даљина ми је мало необична. Који је то нишан имао и коју је муницију користио за овакав погодак.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Nenad on June 24, 2017, 12:57:18 pm
Da se nije taj terorista slucajno u tom trenutku sapleo a ovi pomislili da su ga pogodili?! :)


Title: Re: Snajperisti
Post by: wermez on June 24, 2017, 02:10:20 pm
Ово ме подсећа на ону причу о америчком снајперисти у Вијетнаму што је као погодио вијетнамског снајперисту у око кроз оптику... ;)


Title: Re: Snajperisti
Post by: milena braco on June 24, 2017, 04:05:57 pm
 Vijest je u rangu onih koje javljaju da je neko ranjen pistoljskim zrnom ispaljenim na svadbi udaljenoj dva kilometra ili da je nekog pogodio grom. Cista slucajnost.


Title: Re: Snajperisti
Post by: Milan (longtrip) on June 24, 2017, 06:41:38 pm
Ruski vojni dokumentarni film "Snajper protiv snajpera"


https://www.youtube.com/watch?v=yybO2dRnWD8


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on November 01, 2022, 08:04:38 pm
https://www.youtube.com/shorts/E0uXfmKbrs4


Title: Re: Snajperisti
Post by: kukimiro on November 02, 2022, 02:18:01 pm
Na youtube imate civilno takmičenje sa vojnim snajperima King of 2 miles. Dosta zanimljivo za pogledati, naročito koliko ih je pogodilo metu i veličinu mete.


Title: Re: Snajperisti
Post by: dzumba on November 02, 2022, 09:30:15 pm
Занимљиво је видети колико дуго путује зрно до циља...прође неколико секунди...


Title: Re: Snajperisti
Post by: Brok on November 03, 2022, 12:28:29 pm
Занимљиво је видети колико дуго путује зрно до циља...прође неколико секунди...
Ima sekundara na prvom prozoru, preko šest sekundi leti zrno do cilja.