PALUBA

     Potapanjem "Tirpitza" u novembru 1944. njemačka Okeanska flota je izgubila poslednju i najznačajniju jedinicu flote bojnih brodova. Taj događaj je označio kraj njemačkog pomorskog ratovanja u sjevernim vodama, mada je pad borbene vrijednosti flote počeo još bitkom u Barencovom moru 1942. godine.

     Sve dok "Tirpitz" nije potopljen, strateški uticaj flote širio se na sjever do Arktika. Nakon što je taj bojni brod potopljen, taj uticaj se ograničio na Baltik, vratio se na drugorazrednu, defanzivnu ulogu koju je nekada proširio Alfred von Tirpitz posvetivši tome čitavu svoju karijeru. Ništa to nije moglo bolje pokazati od savezničkog iskrcavanja u Normandiji u junu 1944., kada je ogromna flota brodova iskrcala i snabdjevala invazione trupe neometana od strane preostalih krstarica i razarača njemačke flote. Sve te jedinice, osim "Tirpitza" dok je postojao u Tromsou, bile su sastavni dio jedinice poznate pod nazivom Eskadra za obuku baltičke flote. U jesen 1944. vječita nestašica goriva je sprečavala svaku plovidbu, a situacija je postala još gora kada se 15. oktobra "Prinz Eugen" sudario s lakom krstaricom "Leipzig" udarivši u njen bok između dimnjaka i komandnog mosta. Teški "Prinz Eugen" je maltene raspolutio laku krstaricu rasjekavši je sve do kobilice. To je bio kraj "Leipzigove" aktivne službe, otegljen je u brodogradilište radi popravke ali je kraj rata dočekao kao ploveća baterija.

     S Novom 1945. godinom flota je ušla u poslednjih pet mjeseci postojanja u ograničenoj ulozi podrške kopnenoj vojsci. Munjevita sovjetska ofanziva kroz istočnu Njemačku koja je izbila na Baltik i odsjekla Istočnu Prusiju počela je 12. januara. Jedan od najsimboličnijih zadataka koji je flota izvršila za vrijeme te ofanzive bio je kada je laka krstarica "Emden" evakuisala sanduk sa posmrtnim ostacima feldmaršala von Hindenburga iz Kenigsberga.

     Tako su počeli poslednji mjeseci, mjeseci evakuisanja trupa i izbjeglica iz istočnih djelova Njemačke, mjeseci u kojima je savezničko bombardovanje dostiglo kulminaciju obrušavajući se na teške brodove s posebnom žestinom. Kako je pritisak rastao, veze u sve manjem području koje su još držali Njemci postale su tako otežane i haotične da su onemogućavale svaki transport goriva za flotu iz preostalih skladišta. Pa ipak je flota u tom periodu imala uspjeha, u januaru su evakuisali 62000 izbjeglica sa istoka, a od januara do maja broj evakuisanih se popeo na 2000000.

     Veliki admiral Denic borio se sa sve većim haosom u sjevernoj Njemačkoj. Bio je odgovoran za rukovođenje evakuacijom, morao je preuzeti posao distribucije zaliha goriva, a morao je i osigurati da sve veći odredi pomorksog osoblja prihvate borbu rame uz rame s kopnenim snagama. Pokušao je i da organizuje novu ofanzivu podmornica jer su se počele pojavljivati nove savršenije podmornice tipa XXI koje su odmah odlazile u akciju. Da bi ostvario planove o podmorničkoj ofanzivi, u koju je polagao mnogo nade, Denic je naredio da se za podmornice izuzme gorivo od "Admirala Sheera" i "Lutzowa" tako da su i ova dva kapitalna broda ispala iz stroja.

     Ratni brodovi su dočekali kraj u aprilu i on je uglavnom došao iz vazduha. "Admiral Sheer", najuspješniji brod flote, prevrnule su britanske bombe na doku u Kilu, bio je zatrpan pod stotinama tona olupina i otpada kad je dok poslije rata bio napunjen. "Lutzow" je onesposobljen bombama 16. aprila u Svenemindeu, tamo je 4. maja dignut u vazduh i pretvoren u staro gvožđe. Američko vazduhoplovstvo je potopilo 30. aprila laku krstaricu "Keln" u Vilhelmshafenu. Bombe su uništile i "Emden" u Kilu, takođe u aprilu, pa je i on pretvoren u staro gvožđe. Isto se dogodilo "Hipperu" u Kilu, "Seydlitzu" u Kenigsbergu i "Graf Zeppelinu" u Štetinu.

     Kad je završio rat, na površini su još bili laka krstarica "Nirnberg", nepokretni "Leipzig", neoštećena teška krstarica "Prinz Eugen" i još petnaest razarača. Razarače su saveznici međusobno podjelili, "Leipzig" su natovarili otrovnim gasom i toksičnim materijalima, oteglili u Sjeverno more i potopili, "Nirnberg" je dobio Sovjetski Savez i on je služio pod imenom "Admiral Makarov" do 1959. godine kada je otišao u rezalište. Za "Prinza Eugena" bila je rezervisana tragičnija sudbina, Britanci su ga predali Amerikancima koji su ga upotrebili u atomskim probama kod atola Bikini 1946. godine. Naredne godine je ugljenisani trup nekadašnjeg ponosa njemačke mornarice potonuo kod ostrva Kvadžalejn.

     I tako je, do trenutka potpisivanja kapitulacije, njemačka površinska flota, (kao i njena prethodnica carska mornarica 1918.), prestala da postoji. Ali za razliku od 1918. kada je flota okončala svoje postojanje pobunom koja je ubrzala kapitulaciju Carstva, 1945. je njemačka mornarica ostala lojalna do samog kraja, bez pogovora izvršavajući svoju dužnost prema Njemačkoj. Za privrženost mornarice bio je najzaslužniji admiral Reeder. Uvjek je nastojao uliti mornarici osjećaj dužnosti izvan politike koristeći režim kao instrument za prikupljanje sredstava za gradnju ratnih brodova. Želio je izgraditi moćnu flotu koja bi Njemačku pretvorila u svjetsku velesilu. Zbog toga je i osuđen na doživotnu robiju kao jedan od odgovornih za Drugi svjetski rat, dok je Denic dobio samo deset godina robije za svoje, čisto vojničke "grijehe".

     Napraviću malu digresiju na kraju i osvrnuti se na sudbinu još jednog broda njemačke površinske flote, jednog od najslavnijih i najčuvenijih brodova Drugog sjetskog rata, bojni krstaš "Gneisenau". Brod sa ubjedljivo najtužnijom i najsramotnijom sudbinom. Njegova poslednja akcija bila je operacija "Munja-Kerber", proboj u Njemačku kroz LaManš i Doverska vrata. Zbog oštećenja u toj akciji je završio na doku radi remonta, gdje ga 26.02.1942. pogađaju dvije teške bombe. "Gneisenau" je otpisan u julu 1942., a svaki rad na njemu je obustavljen u januaru 1943. U martu 1945. slavni brod je doživio najveću moguću sramotu, zarđao i razoružan potopljen je u Gdinji kao barikada protiv sovjetskih brodova.

Dobar tekst Rašo :klap



Nisam neki mornar, ali zar se Šarnhorst klasa ne vodi kao bojni brod?

"Šarnhorst" i "Gnajzenau" su klasifikovani kao bojni krstaši pa sam ih i ja tako nazvao. Naime, njihov deklarisani deplasman je iznosio 26000 tona pa su zbog toga dospjeli u tu klasu brodova. Mada im je stvarni deplasman iznosio po 32000 tona, malo laganja radi izvrdavanja odredaba Versajskog mirovnog sporazuma. Oni zaista jesu bili nešto lakši od "pravih" bojnih brodova ali je razlika između klase "Šarnhorst" i bojnih brodova čisto terminološka.

Da dodamo da je Scharnhorst potopljen u decembru 1943. u akciji protiv Arktičkih konvoja, od strane britanskih površinskih brodova.

Artiljerija sa Gneisenaua je nadživela svoj brod:

Sovjeti su izvadili iz mora potopljeni " Lutzow " 1947. Oteglili su ga u Kalinjingrad , gde je 1948. modernizovan , i od tada je sluzio kao skolski brod Sovjetske Balticke flote .

Da, Scharnhorst je potopljen u Bici kod Sjevernog rta 26.12.1943. godine. Krenuo je na konvoj JW-55B ali je upao u zamku dva engleska bojna broda i tri krstarice, progonjen je i na kraju potopljen.

Inače, njemačka površinska flota je napadajući konvoje u više navrata pokazala toliku neefikasnost da joj je to zamalo došlo glave, ali ne od strane Britanaca. Naime, nakon bitke u Barencovom moru, Hitler se toliko zgranuo i rasrdio da je smjenio Reedera i naredio raspremu čitave flote, do razarača. Brodove je trebalo izrezati, a posade, topove i oklop upotrebiti na odbrambenim linijama na "Zapadnom zidu". Donitz, koji je naslijedio Reedera, ga je odgovoruo od toga.

To je tačno, ali, ako se uzme u obzir broj brodova sa kojima je Nemačka RM raspolagala, kao i snagu protivnika, daleko od toga da su bili neefikasni. Od potapanja Scharnhorsta, uglavnom su se usredsredili na podmornička dejstva, a poslednja akcija Kriegsmarine je bilo potapanje američkog broda za prevoz uglja SS Black Point od strane podmornice U-853. Nedugo zatim je ta podmornica i potopljena. Još jedna od poslednjih akcija je bio i neuspešan napad podmornice U-869 na nepoznat cilj, ali je torpedo "skrenuo" i pogodio samu podmornicu. O tome je napravljen i odličan dokumentarac na National Geographic. Video: http://video.google.com/videosearch?hl=en&q=U-869&um=1&ie=UTF-8&sa=N&tab=wv#

Zar u potapanju Scharnhorsta nije ucestvovao samo bojni brod Duke of York ??? Nije mi poznato da je
ucestvovao i drugi bojni brod ...

Scharnhorst je bio bojni brod, a u potapanju je učestvovao bb "Duke of York", uz krstarice i razarače...

Izvinjavam se prijateljima forumašima zbog pogrešnih navoda vezanih za potapanje Scharnhorsta. Pad koncentracije... Uz izvinjenje evo i imena brodova koji su učestvovali u toj akciji- bojni brod Duke of York i krstarice Sheffield, Jamaica, Norfolk i Belfast. I, naravno, više britanskih i jedan norveški razarač.

Nisam prejudicirao da su Scharnhorst i Gneisenau bili bojni krstaši, i sami Njemci su ih označavali kao "schlachtshiff", što će reći "bojni brod". To sam napisao na osnovu relevantnih istorijskih radova i enciklopedija, jer je i među samim istoričarima dugo vođena polemika o njihovoj klasifikaciji.

Negde se spominje da su S. i G. bili bojni krstaši zbog slabije glavne artiljerije, što donekle i ima smisla - sa takvom glavnom baterijom nisu mogli da se bore sa BB, ali su mogli da izbegnu borbu jer su bili brži. Mogli su da se uspešno bore sa manjim ratnim brodovima, kao i da napadaju konvoje.
Da su im postavili planirane kupole sa 15" topovima, nema sumnje da bi to bio "čisti" BB.
Deplasman nema puno veze sa razlikom između BB i BK, već namena broda.

Mada, mislim da bi DD imao šta da kaže na ovu temu :)

Mozda cu otici u off topic , ali ...gledacu da se drzim vec pominjanih brodova . Da li se neko seca pomorske bitke kada je Britanski bojni krstas RENOWN napao , progonio i ostetio SCHARNHORST , i GNEISENAU ?? Nemacki brodovi su bili u teskom polozaju , i spasla ih je samo veca brzina , jer su pobegli ! Ako uzmemo da su ova dva Nemacka kapitalna broda bojni brodovi ispada sledece ... Jedan bojni krstas je napao dva bojna broda , i oni su losije prosli u artiljerijskom dvoboju , pa nemajuci kud ovi bojni brodovi su upotrebili svoju vecu brzinu od bojnog krstasa , i pobegli ... Svaka cast zvanicnoj klasifikaciji , svako ima pravo da misli sta hoce . Po takticko - tehnickim karakteristikama za mene su SCHARNHORSTI i GNEISENAU bojni krstasi . Naveo sam primer konkretne bitke , suve cinjenice ; nemam nameru da omalovazavam clanove  :jok

Zukov,
Mislim da se niko ne seća te bitke jer se nije desila.
A Šarnhorst i Najzenau su odustajali od napada na konvoja zbog prisustva BB, i to Ramilies (verovatno si njega pobrkao sa Renown), Malaya i Rodney, svi naoružani sa teškom glavnom artiljerijom. U sva tri slučaja nije došlo do pogodaka, a verovatno ni do razmene vatre jer su na vreme prepoznali protivnika.
Nisu bili u teškom položaju, jer su uvek mogli da se povuku, a da su prihatili bitku mogli su da budu oštećeni i da dođu u težak položaj (kao što se desilo i Bizmarku).

Što se tiče tvoje primedbe, i da su sreli Renown, verovatno bi se povukli iz istog razloga.
U to vreme su Englezi mogli da priušte potapanje jednog svog kapitalnog broda za jedan nemački, i da posle toga odnos snaga bude pozitivniji za njih.

Nema tog ko se seća ovog događaja .... Što kaže vathra, nikad se nije desila .... Ne pod tim uslovima ...



Opet, konkretnog primera nema ..... nije se dogodilo nikad. Opet, ne pod uslovima kako si ti opisao ...



Ovo mi zvuči poznato .... mislim da smo ovu raspravu već vodili.



 

@Zukov

Za sve tvrdnje moraš izneti i relevante izvore, to mogu biti ozbiljne knjige, ozbiljni net izvori i sl. Nedavno smo imali problema sa jednim nastano-narcisoidnim tipom mislim da mu je korisničko ime bilo Dylan ili tako nešto, koji je bez ikakvih izvora navodio sve i svašta što će verovatno završiti u "Smehoteci".
Samo proverene iznformacije, ništa rekla kazala, ništa pričao mi ženin brat i sl. samo relevantni izvori.

Nadam se da to nije teško, zar ne.

Nema problema . Predstavicu celu bitku koju sam spomenuo , ali na temi gde treba . Postavicu novu temu na grupi tema " Sukobi " . Mada me cudi da niko za tu bitku nije cuo , a itekako se dogodila ...

Evo i ovde da iznesem . Unapred se izvinjavam ako je off topik .

Dok su Nemacki razaraci napadali Narvik nalazila se na pucini Atlantika , nedaleko od Lofotskih ostrva , Britanska eskadra admirala Whitwortha s bojnim krstasem RENOWN i 9 razaraca . Oni su krstarili radi zastite Britanskih razaraca koji su pred Narvikom polagali mine . Oko 50 milja severozapadno od ulaza u Vestfjord , gde je 10 Nemackih razaraca zauzimalo Narvik , plovila je eskadra u kojoj su bili Nemacki bojni krstasi SCHARNHORST i GNEISENAU . Bilo je 3 : 37 h kada su sa Britanskih brodova spazili Nemacku eskadru . Admiral Whithworth je odlucio da napadne . Britanci su bili u povoljnijem polozaju , jer su bili na tamnom delu horizonta , pa ih Nemci nisu opazili . Nemacki brodovi su se jasno isticali na svetlom istocnom horizontu praskozorja . Oko 30 minuta Britanci su plovili neprimeceni zauzimajuci povoljan polozaj za napad . Whithworth je hteo prici sto blize da bi povecao preciznost . Kada je udaljenost bila 16 km teski topovi s RENOWNA su otvorili vatru . Nemci su bili iznenadjeni , pa je trebalo nekoliko minuta da odgovore vatrom . Britansko gadjanje je bilo preciznije , jer je bilo polagano pripremano . Teske granate s RENOWNA padale su za kratko vreme pogodile GNEISENAU . Nemacka vatra je bila bez uspeha . Novi pogodak na GNEISENAU je razorio uredjaj za centralno upravljanje paljbom tzv. artiljerijski direktor . To je bio odlucujuci pogodak , jer je sada svaka topovska kula morala gadjati zasebno , koristeci se vlastitim nisanskim spravama , pa je paljba postala jos nepreciznija . RENOWN je sada prebacio vatru teskih topova na SCHARNHORST . Polozaj za Nemce je postajao ozbiljan , pa su oni krenuli punom brzinom nastojeci da prekinu bitku . RENOWN nastavlja gadjanje povecavajuci i on brzinu . Vremenske prilike su se naglo pogorsavale , a vetar se i pojacavao , i talasi su bili tako veliki da je bilo tesko odrzavati punu brzinu . Tesko nevreme je otezalo i gadjanje . U 4 : 34 h jos jedan pogodak na GNEISENAU je unistio prednju topovsku kulu . Malo kasnije novi pogodak mu je unistio krmenu kulu . Time je 6 teskih Nemackih topova izbaceno iz borbe . Preostalih 12 teskih topova je neprekidno pucalo , i uspelo postici dva pogotka na RENOWN , ali nisu naneli nikakvu ozbiljnu stetu . Nemacki su brodovi nastojali po svaku cenu povecaati brzinu . To im je postepeno i uspelo , i u 5 h izgubili su se iz vida , u gustoj kisi i magli u pravcu severa . Kada je oluja presla u sneznu vejavicu Nemacki brodovi su skroz nestali iz vidokruga Britanaca . Britanski razaraci su davno zaostali , jer pri teskom nevremenu nisu mogli odrzati brzinu . Britanci su nastojali izvuci sve sto su mogli iz pogonskih motora RENOWNA , ploveci povremeno cak i brzinom od 29 cvorova . Ali motori Nemackih brodova su pokazali svoju vrednost . RENOWN je u 6 ; 30 h prekinuo dalje gonjenje Nemackih brodova . Nemci su imali srece . Brzina njihovih brodova je kasnije zbog velikih talasa pala na 23 cvora . To je moglo biti kobno , ali ih je nevreme vec sakrivalo , a RENOWN se okrenuo prema jugu prekinuvsi progon .

Boris Prikril " Nevidljivi neprijatelj na Atlantiku " drugi deo knjige

Sve bi to stajalo da Nemački viceadmiral Gunther Lujtens (Koji je privremeno vršio dužnost komandanta flote) nije imao naređenje da odmami Britanske bojne brodove i flotu od Norveške obale ....

Zbog toga je i počeo povlačenje, kako kažeš beg ..... Posle kratke art. razmene, zahvaljijući nevremenu, brzini nemci su uskoro nestali sa vidika .... Nemačka strateguja je trijumfovala nad Britanskom taktikom ....

Uz cenu jednog oštečenog broda, Nemci su sprečili "Renown" da blokira Norvešku obalu i zada udarac Nemačkim invazionim snagama ....To je bio prvi dan operacije "Weserubung" ....

Dakle prave bitke nije ni bilo .... Nemci su odvukli Britansku flotu od Norveške obale što im je i bio cilj a Nemci su se uspešno iskrcali na Norvešku obalu ....

Izvor: "Nemačka Ratna Mornarica" - Richard Humble

Evo interesantnog sajta o ovoj klasi brodova.
http://www.scharnhorst-class.dk/scharnhorst/history/scharnweserubung.html
Ovde je prikaz njihove kampanje u Norveškoj.

Slike oštećenja posle bitke
http://www.scharnhorst-class.dk/gneisenau/gallery/gallgneiseweserubung.html

Na mapi operacija se jasno vidi da su Nemački brodovi posle sukoba krenuli ka severu, čime su odvukli Home fleet od Norveške.

Razlog zašto su bežali, pored naredbe, je i u tome što su imali topove od 11' za razliku od 15' koje je imao Renown. Inače ako se pogleda konstrukcija Heer klase ona je jača od mnogih BB iz ww2 i zato i spada u BB. Dakle on nema osiromašenu konstrukciju, kao klasični bojni krstaši nego se išlo sa manjim topovima da bi se dobilo na brzini jel je to odgovaralo nemačkoj doktrini tada.

Njemačka mornarica je u norveškoj kampanji izvela fantastičnu desantnu operaciju u uslovima kada je gotovo sva prednost bila na strani britanske flote. Njemci su na svojoj strani imali samo iznenađenje, što se pokazalo kao presudno. Izbjegavali su otvorene sukobe na moru i cilj im je bio odvratiti Britance od mostobrana. Istina je da su ipak pretrpjeli teške gubitke ali su na kraju ipak mogli reći "kako sam se nadala, dobro sam se udala". Uspjeh u Norveškoj je bio vrijedan svake žrtve jer ni u kom slučaju nisu smjeli sebi dozvoliti da se nađu u istoj situaciji kao 1914. godine, odsječeni od pomorskih komunikacija i blokirani u svom dijelu Sjevernog mora. Norveška je bila njihov izlaz iz eventualne blokade.

                    Ulazak nemacke u rat desio se u momentu koji najmanje odgovarao kriegsmarine-u, koji se u tom trenutku nalazio u fazi naoruzavanja, sa gomilom zapocetih projekata. Ipak okolnosti su bile takve da se moralo nastupati sa postojecim snagama, koje su sasvim sigurno bile u mnogo cemu inferiorne u odnosu na glavnog takmaca Royal navy. Glupo bi bilo trositi previse reci o tome da je royal navy raspolagao sa vise kapitalnih brodova i kada je mornaricko ratovanje u pitanju sa vecim raspolozivim ljudskim resursom, mislim pre svega na broj obucenih mornara i naravno njihovo iskustvo u ovakvim operacijama, cime se ljudstvo kriegsmarine-a sasvim sigurno nije moglo pohvaliti. Narocito ako se uzme u obzir odredjeni prekid, koji je pogodio nemacku mornaricu nakon prvog svetskog rata, a naravno i brojna ogranicenja sa kojima se mornarica suocavala. To se pre svega odnosi na prekid u izradi i konstruisanju kapitalnih brodova sa jedne strane, dok se sa druge strane ljudstvo suocavalo sa manjkom operacija sto je za rezultat imalo manjak iskustva nemackih posada na pocetku drugog svetkog rata. U tome naravno treba traziti razloge za odredjenu kako je neko vec u diskusiji ranije  pomenuo dozu neefikasnosti, sa cime se mozemo samo do nekle sloziti. Jer ako uzmemo sa cime su sve nemacka mornarica raspolagala u drugom svetskom ratu i koliku je stetu nacinila saveznicima, celu bi smo stvar mogli posmatrati i iz drugog ugla.
                  Da je kojim slucajem nemacka usla u rat 1945.godine odnos snaga na terenu bi svakako bio dosta povoljniji za kriegsmarine. Do tada bi sasvim sigurno bio zavrsen Graf Zeppelin ali i jos nekoliko nosaca aviona, zatim klasa BB koja je trebala biti veca od klase Bizmark, klasa bizmark ali i klasa BB Schanhorst trebale su biti prenaoruzane topovima veceg kalibra, uz to bi verovatno dobili i radare, sasvim sigurno bi se dosta odmaklo i u razvoju podmornica. Medjutim sve bi se ovo moglo podvesti pod ono staro : ''sta bi bilo kad bi bilo''. Konkretno mogla su se do sad cuti misljenja kako je drugi svetski rat otpoceo u najgorem mogucem trenutku za saveznike, ja bih se licno slozio sa ovom konstatacijom, ali bih svakako dodao i to da pocetak  drugog svetskog rata sasvim sigurno nije odgovarao ni samim nemcima u datom trenutku.
                  Zasto ne reci i to da je Kriegsmarine bila nista drugo do zadnja rupa na svirali za Adolfa Hitlera, koja mu je sluzila isljucivo u marketinske svrhe, znacajna u najvecoj meri za njegovu nazi propagandnu masineriju usmerenu ka podizanju morala kod nemackog naroda. U prilog toga nam najbolje govori nacin na koji su se u nemackoj tada gradili narocito brodovi, bez nekog preteranog plana i programa, koliko je samo bilo zapocetih projekata koji nisu nikada zavrseni. Najbolji prilog tome je graf Zeppelin koji nikada nije usao u operativnu upotrebu, a svakako da je bio preko potreban mornarici. Admiral Reader je nesporno bio caovek sa vizijom , covek koji je znao sta i kada treba ciniti, ali nisam bas siguran da je u samom Berlinu nailazio na razumevanje, za svoje planove. Imajuci to u vidu dosta lakse cemo razumeti sve ono sto se desavalo u samom kriegsmarine-u, ali i oko njega. Odlazak Readera moze se smatrati krajem nemacke povrsinske flote u drugom svetskom ratu, jer je mornarica u tom trenutku izgubila coveka koji se u berlinu zestoko borio za njene interese, ali i coveka koji je najbolje razumeo njenu problematiku. To se sasvim sigurno nemoze reci za samog Hitlera koji je vec nakon bitke u barencovom moru okrenuo ledja mornarici, ali i njenim projektima. Dolaskom Denica na celo kriegsmarine-a profitirali su samo podmornicari, koji su dobili svog coveka na celu mornarice, sto je konkretno znacilo da ce svi resursi biti usmereni u razvoj podmornica, sto je naravno u datom trenutku bilo i najsvrsishodnije. Podmornice su takodje u jednom momentu pokazale svoju ranjivost, tako da su vrlo brzo postale pokretne mete saveznickim snagama, postavsi tako rod sa najvecim ljudskim i materijalnim gubitcima u istoriji. Ne mogu se setiti tacnog podatka ali cini mi se da su izgubili negde oko 80% svijih snaga. Ispravite me ako sam pogresio.
                   Dve stvari mozemo staviti na teret kriegsmarine-u, a to su: nemogucnost da se omuguci invazija nemackih trupa na veliku britaniju, sto je u velikoj meri doprinelo da se sto pre krene na rusiju, sto ce se na kraju pokazati fatalno za nemacku, druga stvar bi naravno bila ta sto nisu uspeli da sprece iskrcavanje u normandiji. Romel je ispravno primetio kako zapadnu obalu nije bilo moguce odbraniti sa kopna, tu se naravno od pocetka znalo da ce saveznici proci, samo je bilo pitanje uz kolike ljudske zrtve. Da je Kriegsmarine bio u boljem stanju i na visini zadatka pitanje je da li bi do iskrcavanja i doslo. Ovako mozemo samo da svedocimo o tuznom kraju kriegsmarinea, koji je nekako od samog pocetka bio predodredjen za to. Za svaku pohvalu je naravno hrabrost koju su iskazali nemacki mornari i njihova komanda u celom drugom svetskom ratu.   

Pa ne bih se baš složio da nije bilo nikakvog plana i programa. Postojao je ambiciozni "plan Z" razvoja flote, ali su se u međuvremenu promjenili prioriteti. Čelik je bio potrebniji da se popune rupe u stepama na Istoku.

                        Slazem se sa tobom u vezi ''plana z'' razvoja flote, koji je u pocetku sasvim sigurno postojao. Na celu kriegsmarine-a je tada bio admiral Reader koji je imao u planu razvoj velike i snazne flote povrsinskih brodova, koja bi bez problema parirala royal navy-u. Ali kao sto to obicno u zivotu biva planovi su jedno a realnost nesto sasvim drugo, tako da je sve manje vise i ostalo u domenu planova sa tek nesto realizovanih projekata, dok je jedan broj bio u fazi izrade pri cemu iz te faze nikada nije ni izasao, a veliki broj projekata nije otisao dalje od papira. Za ne ulazak graf Zeppelina u aktivnu sluzbu mozda je najvise kriv sukob koji se vodio izmedju admirala Readera i Hermana Goeringa zapovednika luftvafea.