PALUBA

Moldavija krivi Ruminiju i Srbiju


13. april 2009.
Bukurešt, Kišinjev -- Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin izjavio je da su nasilnim protestima 7.aprila u Kisinjevu rukovodile rumunske bezbednosne službe i devet osoba iz Srbije.

[attachment=1]
Neredi koji su izbili posle izbora (Beta, arhiva)

"Isti scenario kao u Beogradu, Tbilisiju, Biškeku i Kijevu", rekao je Voronjin španskom listu Pais, uz napomenu da ima sliku jednog "Jugoslovena" sa dokumentima jedne američke institucije. Dodao je da su 7. aprila devet osoba iz Srbije i agenti rumunskih bezbednosnih službi "dirigovali" događajima u Kišinjevu.

"Imamo sve snimljeno i možemo da identifikujemo sve zveri koje su napadali policiju. Uhapsićemo ih i sudićemo im", rekao je Voronjin.

Voronjin je optužio i profesore gimnazija i univerziteta, navodeći da su imali destruktivnu uloge, posebno u Kišinjevu, gde su formirali "sledbenike Jona Antoneskua".

Antonesku je bio diktator Rumunije od 1940 do 1944.koji je uvukao zemlju u rat, napravivši savez sa Hitlerom.

Posle rata mu je suđeno, proglašen je krivim za izdaju rumunskog naroda, za zločine protiv mira i za druga teška dela. Osuđen je na smrt i streljan.

Voronjin je naglasio da "Rumunija ne može odustati od svojih ekspansionističkih želja" i da "nije svesna da je članica EU i treba da poštuje utvrđena pravila".

"Mi želimo u Evropu kroz Brisel, ne kroz Bukurešt", naveo je predsednik Moldavije.

Neredi u Moldaviji su izbili posle objavljivnaja izbornih rezultata, prema kojima je Komunistička partija Voronjinova dobila većinu u parlamentu, a demonstranti su tvrdili da su izbori pokradeni.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Moldavije je objavilo listu sa 166 uhapsenih za vreme protesta u Kišinjevu, od kojih veliki broj maloletnika. U protestima su dve osobe poginule.

Većina rumunskih novinara koji su izveštavali o protestima u Kišinjevu je bilo privedeno u policiju i primorano da napusti Moldaviju, a ostali su se sami vratili u Rumuniju, strahujući za svoju bezbednost.

Trenutno se u Kišinjevu nalazi samo akreditovani dopisnik javne televizije TVR.

Izvor: Beta, Tanjug

Kriza u Moldaviji, inače najsiromašnijoj Evropskoj zemlji, će potrajati. Oko trećine bruto društvenog proizvoda te zemlje proizilazi iz deviznih doznaka njihovih radnika u inostranstvu, i Moldaviju je napustila skoro polovina radno sposobnog stanovništva.
Evo i par korisnih linkova:
http://www.azi.md/en
http://www.infotag.md/en/
http://www.photo.md/

Moldavija poziva Moskvu da povuče vojsku iz Pridnjestrovlja


06.08.2014

Ministarstvo inostranih poslova Moldavije pozvalo je juče Rusiju da povuče svoje vojnike i oružje iz Pridnjestrovlja, separatističke proruske enklave na istoku Moldavije.

[attachment=1]

Ministarstvo je apelovalo na Rusiju da, u skladu s obavezama koje je preuzela na samitu OEBS-a 1999. godine, iz Pridnjestrovlja povuče 1.500 vojnika koje je tamo stacionirala uz desetine tona oružja.

Rusija je juče optužila Moldaviju da pokušava da destabilizuje region i da silom otera ruske vojnike.

[attachment=2]

Pridnjestrovlje je 1990. godine proglasilo otcepljenje od Moldavije, zbog bojazni da ta zemlja želi da se ujedini sa Rumunijom. U ratu koji je vođen 1992. godine poginulo je oko 1.500 ljudi.

Rusija negoduje i zato što je Moldavija juna ove godine potpisala sporazum o asocijaciji sa Evropskom unijom, a početkom avgusta je zabranila uvoz voća iz Moldavije.

Beta (http://www.beta.rs)

Svi bivši pokušavaju da se "ogrebu" za nešto, dok je Veliki brat zauzet većim obavezama.

Zabrana uvoza voća iz Moldavije  ozbiljna je mera. To je izuzetan voćarski kraj. A Rusi vojsku povući neće. Pridnjestrovlje i Moldavija važni su zbog delte Dunava. Na istorijskoj karti velike Rumunije(Romania Mare), po autoru,  velikom rumunskom nacionalisti Pavelu Gucu, Pridnjestrovlje nije rumunska zemlja.

Nije, niti je ikada i bila. Međutim, za vreme SSSR je bilo unkorporirano u Moldaviju. Što se ujedinjenja Rumunije i Moldavije tiče, od toga nema ništa. Nema tu preterane ljubavi. Što se Moldavije koja "silom" pokušava da izbaci Rusiju iz Pridnjestrovlja, te optužbe su smešne. Pa Moldavija je užasno slaba. Štaviše, ukrajinski scenario u Moldaviji je sasvim moguć, naročito posle uvođenja ruskog embarga na voće i vino. Grad na koji posebno treba obratiti pažnju je Belci (Bălți). U tom gradu je stacionirana 1. brigada moldavske vojske "Moldova", ali pitanje je u kakvom je stanju. Nedavno je MO Moldavije Vitalij Marinuca podneo ostavku, pod pritiskom Predsednika Nikolaja Timoftija zbog "niskog stepena obučenosti" i discipline, dok je Marinuca izjavio da se u OS Moldavije ništa nije ulagalo od raspada SSSR, i da sa postojećim sredstvima koja se izdvajaju za vojsku nije ustanju ni da u potpunosti profesionalizuje vojsku. Inače, Vitalij Marinuca je ima prilično impresivnu biografiju. Završio je vojnu akademiju Specnaza (VDV) u Rjazanju, kao i komandno-štabnu školu u Fort Leavenworthu (njegova disertacije se upravo bavi Pridnjestrovljem; Link: http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=ADA424634 ), a diplomirao je i međunarodne odnose i pravo u Kišinjevu.   

Parlamentarni izbori
Moldavci danas biraju proevropsku ili prorusku vlast

30. 11. 2014

Moldavci su počeli glasanje u nedjelju u izborima na kojima moraju birati između stranaka koje se žele prbiližiti Evropskoj uniji i onih koje žele biti bliže Rusiji.

Parlamentarni izbori dobili su na dodatnom značaju u svjetlu nemira u susjednoj Ukrajini. Moldavija, poput Ukrajine, ima proruske separatiste u regiji na istoku zemlje, prenio je AP.

Ova bivša članica Sovjetskog Saveza, s manje od četiri miliona stanovnika, "rastrgana" je između glasanja za trenutnu proevropsku koaliciju i stranaka koje žele unaprijediti ekonomske odnose s Moskvom.

Rusija je postavila embargo na uvoz voća iz Moldavije nakon što je zemlja potpisala sporazum o trgovini s Evropskom unijom u junu.

Najmanje 600.000 Moldavaca radi u inostranstvu, od toga polovina radi u Rusiji, a druga polovina u EU.

http://www.avaz.ba/

Па изгледа да како год се определили наје.... су. Најбоље би им било да се неопредељују и раде и са једним и другима, ако се може.

Između Moldavije (Pridnjestrovlja) i Rusije je Ukrajina - znači bitka za moldaviju se bije u Ukrajini.

20.10.2020.

Ruska služba optužuje SAD da žele da podstaknu revoluciju u Moldaviji
AUTOR: Beta

Ruska obaveštajna služba optužila je SAD da žele da podstaknu revoluciju za vreme predsedničkih izbora u Moldaviji 1. novembra, po modelu Belorusije i Kirgizije, koje potresaju narodni protesti.

"SAD nastavljaju bez uzdržavanja da se mešaju u unutrašnje poslove prijatelja Moskve. Danas vidimo da Amerikanci organizuju revolucionarni scenario za Moldaviju u novembru", navodi u saopštenju šef ruske Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.

Na izborima u Moldaviji glavni kandidati su aktuelni predsednik Igor Dodon, koji se smatra proruskim i bivša premijerka Maja Sandu, koja se smatra više proevropskom. Te dve strane smenjivale su se na vlasti poslednjih godina i u prošlosti su se odvijali veliki postizborni protesti.  Nariškin optužuje Stejt department da ohrabruje opoziciju Dodonu da organizuje "masovne protestne akcije" posle izbora, dok smtra da bi američka ambasdada bila kriva ako bi tražila od bezbednosnih snaga da ne intervenišu u slučaju demonstracija. U saopštenju ruska obaveštajna služba navodi da su SAD već pokušale "na grub način da utiču na postizbornu situaciju u Belorusiji i u Kirgiziji" ove godine.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko suočen je sa protestima od izbora 9. avgusta, uz optužbe za izbornu prevaru i nasilnu represiju nad opozicijom. Prema Minsku i Moskvi zapad je iza tih protesta. Demonstracije obeležene nasiljem su primorale proruskog predsednika Kirgizije Sorobaja Ženbekova da podnese ostavku posle parlamentarnih izbora, na kojima se smatralo da su kupovani glasovi. Ženbekov nije optužio strane snage da su iza njegovog pada i ustupio je svoje mesto nacionalističkom političaru sumnjive reputacije Sadiru Žaparovu.

U bivšem sovjetskom prosturu bilo je brojnih pobuna, revolucija ili većih protestnih pokreta posle izbora koji su smatrani nameštenim i da favorizuju autoritane i korumpirane režime. To se desilo u Gruziji (2003), Ukrajini (2004-2005 i 2014), Kirgiziji (2005, 2010, 2020), Moldaviji (2009), Jermeniji (2008,2018), Belorusiji (2020).  Moskva je nazvala te pobune "obojene revolucije", i redovno u njima vidi uplitanje Zapada.

Nariškin je sredinom septembra izjavio za ruske novinske agencije da su SAD finansirale belorusku opoziciju i podstakle proteste. Nariškin je rekao da prema informacijama kojima raspolaže služba "SAD igraju ključnu ulogu u trenutnom razvoju događaja u Belorusiji" i da su izdvojile desetine miliona dolara za finansiranje beloruskih opozicionih grupa.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/hWpnQXNHFYs

https://youtu.be/C-w45C-eGg0

Dodon izgubio u prvom krugu predsedničkih izbora u Moldaviji, čeka ga drugi krug


Bivša premijerka Moldavije Maja Sandu vodi na predsedničkim izborima u Moldaviji sa 36,12 odsto glasova, saopštio je predsednik Centralne izborne komisije Dorin Čimil.

Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon, prema preliminarnim informacijama, osvojio je 32,64 odsto glasova, nakon obrađenih 99,1 odsto biračkih listića. Na trećem mestu se našao kandidat „Naše partije“ Renato Usati sa 16,9 odsto glasova.

Iz Centralne izborne komisije je saopšteno da je na izbore izašlo više od 33,33 odsto upisanih birača što je dovoljno da se prvi krug izbora proglasi validnim.

Pošto ni jedan od kandidata nije sakupio više od 50 odsto glasova, Moldaviju čeka drugi krug izbora koji bi trebalo da se održi 15. novembra.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011021123726323-dodon-izgubio-u-prvom-krugu-predsednickih-izbora-u-moldaviji-ceka-ga-drugi/)

https://youtu.be/cLkAUN9qyqA

Moldavija bira predsednika: Može li Dodon pobediti proevropskog kandidata


U Moldaviji se održava drugi krug predsedničkih izbora na kojima narod bira između aktuelnog predsednika Igora Dodona i predsednice proevropske Partije akcije i solidarnosti Maje Sandu.

U prvom krugu glasanja, pre dve nedelje, Dodon, koji se zalaže za čvršće veze sa Rusijom, osvojio je 32,6 odsto glasova, dok je Maja Sandu 36,1 odsto.

Prema svim anketama, oba kandidata imaju približno iste šanse za pobedu. Razlika između njih je oko 3-4 odsto, s tim što ankete ne uzimaju u obzir glasanje iz inostranstva. U prvom krugu, Maja Sandu je upravo iz inostranstva dobila 20 odsto svojih glasova. Zahvaljujući njima je i pobedila u prvom krugu.

U Moldaviji 1.368.516 građana imaju pravo glasa.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011151123861695-moldavija-bira-predsednika-moze-li-dodon-pobediti-proevropskog-kandidata/)

Moldavci biraju između aktuelnog predsednika i bivše premijerke
Tanjug 15.11.2020.

Građani Moldavije danas izlaze na predsedničke izbore na kojima se nadmeću dosadašnji predsednik Igor Dodon, blizak Moskvi i Maja Sandu, bivša premijerka koja se zalaže za snažnije veze sa EU, a rezultati najnovijih anketa pokazuju da kandidati imaju gotovo jednake izglede za pobedu.

U saopštenju centralne izborne komisije potvrđeno je da je otvoreno preko 2 hiljade glasačkih mesta širom zemlje, preneo je Rojters. Maja Sandu (48) je obećala da će obezbediti veću finansijsku podršku iz EU, a dosadašnji, proruski predsednik Igor Dodon obećao je da će stabilizovati unutrašnjepolitičku situaciju u regionu Transdnjestrija u kojem se govori ruskim jezikom. Ukoliko pobedu odnese Sandu, može se očekivati da će raspisati prevremene parlamentarne izbore kako bi konsolidovala svoju vlast.

Izvor: www.blic.rs

15.11.2020.

Predsednički izbori u Moldaviji: Referendum o dve suprotne vizije budućnosti
AUTOR: Beta

Građani Moldavije u nedelju u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između aktuelnog proruskog šefa države Igora Dodona i prozapadne kandidatkinje Maje Sandu, bivše premijerke.

Sandu, bivša ekonomistkinja Svetske banke, osvojila je 36,2 odsto glasova u prvom krugu pre dve nedelje, dok je Dodona podržalo 32,6 odsto birača. Današnji izbori se smatraju referendumom o dve suprotne vizije budućnosti zemlje koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine. Sandu i Dodon, koga je podržao ruski predsednik Vladimir Putin, rivali su od 2016. godine kada ju je on pobedio tesnom razlikom na predsedničkim izborima.

Moldavija je od sticanja nezavisnosti 1992. godine podeljena na one koji su za bliže odnose sa EU i na pristalice čvršćih veza sa Moskvom. Dok je u zemlji sa 3,5 miliona stanovnika na vlasti bila proevropska koalicija, Moldavija je 2014. godine potpisala sporazum o bližim političkim i ekonomskim vezama sa EU. Međutim, Brisel je od tada sve više kritičan prema napretku Moldavije u reformama. Sandu je obećala da će obezbediti veću finansijsku podršku Brisela ako postane predsednica.

Izvor: www.n1info.com

Dodonu nisu pomogli ni glasovi Pridnjestrovlja: Moldavija dobila predsednicu


Bivša premijerka Moldavije i predsednica opozicione partije „Akcija solidarnosti“ Maja Sandu pobedila je na predsedničkim izborima, pokazuju podaci Centralne izborne komisije.

Nakon prebrojanih 98,69 odsto biračkih listića, Sandu vodi sa 56,28 odsto glasova, dok je aktuelni predsednik Igor Dodon sakupio svega 43,72 odsto glasova. Ostalo je još da se prebroje glasovi iz dijaspore - SAD i Kanade.

Interesantno je da je dijaspora bila vrlo aktivna na ovim izborima. Glasalo je čak 260.000 osoba, od kojih je Maja Sandu dobila više od 80 odsto podrške.

Međutim, Dodon je dobio 85,6 odsto glasova birača iz Pridnjestrovlja, ali to nije uticalo na konačan ishod glasanja.

Maja Sandu je zahvalila svojim biračima na podršci i obećala da će ujediniti podeljenu tokom izbora zemlju i rešavati ekonomske probleme.

Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon za sada nije priznao poraz. On je obećao da će danas održati konferenciju za štampu, nakon sednice višeg rukovodstva zemlje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011161123869533-dodonu-nisu-pomogli-ni-glasovi-pridnjestrovlja-moldavija-dobila-predsednicu/)

Dodon prvo čestitao Maji Sandu pobedu na izborima, a zatim obećao da će je osporiti na sudu


Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon čestitao je predsednici opozicione partije „Akcija solidarnosti“ Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima, ali da će se obratiti sudu zbog velikog broja nepravilnosti tokom izbornog dana.

„Preliminarni rezultati pokazuju da je moja rivalka, gospođa Maja Sandu, pobedila. Govorimo o preliminarnim rezultatima, ali želim da joj unapred čestitam", rekao je Dodon na konferenciji za štampu.

On je istakao da je njegov izborni štab zabeležio mnoge nepravilnosti na izborima i da namerava na sudu da ospori pobedu Maje Sandu.

„Moj izborni štab je registrovao ogroman broj prekršaja tokom izbora. Mi ćemo ih proveriti. Proći ćemo kroz sve sudske instance. Ako oni potvrde da je sve bilo po zakonu, mi ćemo staviti tačku na ovu izbornu kampanju“, rekao je Dodon, objasnivši da je, između ostalog primećeno potkupljivanje birača i sprečavanje ljudi iz Pridnjestrovlja da glasaju.

On je pozvao svoje pristalice da ne izlaze na proteste.

„Želim da se obratim onima koji su me podržali. Dragi sugrađani, skoro polovina birača podržala je moju kandidaturu za predsednika. Pozivam vas da budete mirni, bez protesta ili destabilizacije situacije. Reći ću vam ako bude potrebno da izađemo na ulice", rekao je Dodon.

U nedelju je u Moldaviji održan drugi krug predsedničkih izbora u kojem su se Sandu i Dodon borili za pobedu. Centralna izborna komisija je već obradila 100 procenata glasačkih listića, prema preliminarnim podacima, Maja Sandu je pobedila 57,75 procenata glasova, dok je Dodon osvojio 42,25 procenata.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202011161123870825-dodon-prvo-cestitao-maji-sandu-pobedi-na-izborima-a-zatim-obecao-da-ce-je-osporiti-na-sudu/)

Putin čestitao Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji


Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji.

„Očekujem da će vaš rad na čelu države doprineti konstruktivnom razvoju odnosa između naših država. To bi, nesumnjivo, odgovaralo osnovnim interesima naroda Rusije i Moldavije“, navodi se u čestitci Putina.

Ruski predsednik je poželeo novoj liderki uspeh, dobro zdravlje i napredak.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je ranije da Rusija poštuje rezultate predsedničkih izbora u Moldaviji i da očekuje da će sa novom liderkom uspostaviti uzajamno korisne odnose.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011161123870976-putin-cestitao-maji-sandu-pobedu-na-predsednickim-izborima-u-moldaviji/)

Maja Sandu je izabrana za novog predsednika Moldavije
B. Vlahović 17. 11. 2020.

PREDSEDNICA Moldavije u naredne četiri godine biće bivša premijerka Maja Sandu (48), koja je u nedelju pobedila u drugom krugu predsedničkih izbora. Ona je osvojila 57,75 a dosadašnji predsednik Igor Dodon 42,25 odsto glasova.

Maja Sandu namerava da traži raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora jer u parlamentu većina podržava Dodona (45).

Dosadašnji predsednik je već najavio da će osporiti pobedu Maje Sandu na sudu jer smatra da izbori nisu bili regularni, ali u Centralnoj izbornoj komisiji tvrde da ozbiljnijih neregularnosti nije bilo. Maja Sandu je za potpuno okretanje Evropskoj uniji, dok je Igor Dodon bio za saradnju i sa EU i sa Rusijom, jer voće i vino, koje je glavni izvoz Moldavije, može da se prodaje samo u Ruskoj Federaciji.

Dok je bila premijerka Maja Sandu je ukinula učenje ruskog u školama. Ona smatra da je Dodon napravio veliki greh što je odlučio da Moldavija kupuje ruski gas i njena kampanja je između ostalog bila bazirana i na kritici dosadašnjeg predsednika što se orijentisao na jačanje saradnje sa Rusijom, a ne sa EU. Još jedna stvar na kojoj je udružena opozicija insistirala na ovim izborima je borba protiv korupcije.

Igor Dodon i Maja Sandu su i 2016. bili suparnici, i tada je u drugom krugu pobedio Dodon.

Zanimljivo je da su istraživanja pre izbora pokazivala da 80 odsto građana smatra da veze sa Rusijom treba da budu još jače i da je tek 18 odsto protiv zbližavanja sa Moskvom, ali je i pored toga Maja Sandu pobedila sa znatnom razlikom. U Moskvi su bili svesni da poraz Dodona znači i da će njegov protivkandidat nastojati po svaku cenu da zemlju preorijentiše ka Zapadu.

Izvor: www.novosti.rs

Novoizabrana moldavska predsednica: Uložićemo napore za pozitivne odnose sa Rusijom


Novoizabrana predsednica Moldavije i lider stranke Akcija i solidarnost Maja Sandu sastala se sa ruskim ambasadorom u zemlji Olegom Vasnjecovom kojem je rekla da namerava da uloži napore na uspostavljanju pozitivnih i pragmatičnih odnosa sa Rusijom.

„Moja misija je da zemlju izvučem iz međunarodne izolacije i uspostavim dobre odnose sa Rusijom, što će rešiti važne probleme za građane. Uložiću sve napore da uspostavim pozitivne, pragmatične i predvidljive odnose sa Rusijom. Nadam se da ćemo od sada imati dobru saradnju“, istakla je Sanduova, navodi se na stranici Akcije i solidarnosti na Fejsbuku.

Moldavska predsednica i ambasador Rusije razgovarali i o bilateralnoj saradnji dveju zemalja. Sanduova je zahvalila ambasadoru na prenetim čestitkama ruskog predsednika Vladimira Putina.

Takođe je saopštila da je sa Rusijom postignut preliminarni dogovor o započinjanju rada na produženju oslobađanja od carina na izvoz određenog broja moldavske robe, čiji rok ističe krajem ove godine.

U Moldaviji je 15. novembra održan drugi krug predsedničkih izbora. Kandidati u drugom krugu izbora bili su dosadašnji predsednik Igor Dodon, koji se kandidovao za drugi mandat, i bivša premijerka Maja Sandu. Prema preliminarnim podacima na sajtu Centralne izborne komisije, nakon obrade 100 odsto glasačkih listića, Sanduova je pobedila na predsedničkim izborima sa 57,75 odsto glasova, dok je za Dodona glasalo 42,25 odsto birača.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011181123892120-novoizabrana-moldavska-predsednica-ulozicemo-napore-za-pozitivne-odnose-sa-rusijom/)

Otpuštena je zbog nezadovoljstva Moskve, a sada ima priliku da joj zada veliki udarac
J.R. 19.11.2020.

Opoziciona kandidatkinja Maja Sandu pobedila je u nedelju postala predsednica Moldavije i prva žena na čelu te istočnoevropske zemlje.

[attachment=1]

Sandu je u drugom krugu predsedničkih izbora dotadašnjeg lidera Igora Dodona koji se smatra jednim od najvećih pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina na postsovjetskom prostoru. Nasuprot tome, Sandu se od početka predstavljala kao proevropska kandidatkinja koja će se zalagati za iskoronje korupcije u Moldaviji. Dodon i Sandu su i 2016. bili suparnici, a tada je u drugom krugu pobedio Dodon. Ovog puta Sandu pobedila je u prvoj rundi glasanja pre dve nedelje zahvaljujući velikoj podršci Moldavaca koji žive u inostranstvu, ali nije uspela da obezbedi dovoljno glasova za direktnu pobedu, zbog čega je održan i drugi krug. Poraz Dodona smatra se i porazom Kremlja, jer ga je Putin otvoreno podržao u ovoj trci.

Ko je Maja Sandu?

Bivša ekonomistikinja Svetske banke i premijerka, 48-godišnja Maja Sandu naklonjena je vrednostima Evropske unije i jasno je da će raditi na tome da Moldaviju izvuče iz ruske orbite. Započela je karijeru u vladi 1994. godine, radeći za moldavsko Ministarstvo ekonomije. Četiri godine kasnije otišla je da radi u moldavskom ogranku Svetske banke, a 2005. godine vratila se u Ministarstvo ekonomije, gde je zauzimala razne funkcije, od konsultanta do direktora kancelarije. Po završetku Škole vlade na Univerzitetu Harvard 2010. godine, postala je savetnik izvršnog direktora Svetske banke u Vašingtonu. Posle dve godine boravka u Vašingtonu, Sandu se 2012. godine vraća u Moldaviju i zauzima mesto ministarke obrazovanja. Pod njenim rukovodstvom, ministarstvo je pooštrilo procedure za polaganje ispita i proglasilo je izučavanje ruskog jezika neobaveznim u školama. Iako je proučavanje ruskog jezika bilo obavezno pre ove promene, Sandu je objasnila da je odluka imala za cilj da roditeljima pruži izbor u pogledu toga koje jezike njihova deca uče. Sandu je mesto ministarke obrazovanja napustila 2015. godine, a sledeće godine postala je vođa pro-EU Stranke akcije i solidarnosti.

Ona je 2019. šest meseci bila premijerka Moldavije. Predvodila je kabinet nakon što su njena stranka i njene savezničke političke snage formirale koalicionu vladu sa Dodonovom Socijalističkom partijom (PSRM), u pokušaju da oduzme kontrolu nad politikom zemlje od milijardera oligarha Vladimira Plahotnjuca. Sandu je otpuštena u novembru 2019. nakon što je parlament izglasao nepoverenje njenoj vladi. Zvanični razlog je bilo nezadovoljstvo radom svojih ministara, međutim, izvori su rekli da bi pravi razlog mogao biti ili nezadovoljstvo Moskve "prozapadnom“ premijerkom. Sandu je svoju predsedničku kampanju vodila na obećanjima da će reformisati pravosudni sistem, podržati razvoj poslovanja, podići penzije i približiti Moldaviju Evropskoj uniji. Zemlja trenutno ima sporazum o bezviznom putovanju sa EU. Njen predizborni program fokusirao se na borbu protiv korupcije.

- Suočeni smo sa izborom - prepustiti vladu na milost i nemilost korumpiranom sistemu, a stanovništvo samo sebi ili ga radikalno prepraviti izgradnjom efikasne vlade koja brine o svim građanima. Biću predsednik koji će u zemlji dovesti stvari u red i radiću na tome da osiguram pravdu i dobrobit svakog građanina - rekla je Sandu.

Sandu je dobila najviše podrške u velikim gradovima, a pripadnici moldavske dijaspore su za nju aktivno glasali iz inostranstva. Ona je više puta pozivala na približavanje Moldavije EU i kritikovala je Dodona zbog njegove prevashodne usredsređenosti na odnose sa Rusijom. Ona se zalaže za povlačenje ruskih mirovnjaka sa otcepljene teritorije Pridnjestrovlja i pažljivo bira reči kada je u pitanju tema vlasništva nad anektiranim Кrimom. U nedavnom intervjuu sa ukrajinskim novinarom Dmitrijem Gordonom, Sandu je rekla da poštuje ukrajinski teritorijalni integritet.

- Verujem da su Moldavija i Ukrajina u istom geopolitičkom čamcu - naglasila je ona.

Uskoro se očekuju prevremeni parlamentarni izbori kako bi sandu učvrstila moć jer je parlament trenutno pod kontrolom socijalista. Moldavija, stisnuta između Ukrajine i Rumunije, proteklih decenija obeležena je političkom nestabilnošću. Evropska unija je 2014. sa tom državom potpisala sporazum o bliskijim trgovinskim i političkim odnosima, ali Brisel je često kritičan prema izostanku reformi u Moldaviji.

Izvor: www.blic.rs

Aktuelni šef moldavske države: Izjava nove predsednice o Pridnjestrovlju ozbiljna greška


Izjava novoizabrane predsednice Moldavije Maje Sandu da rešenje za pitanje Pridnjestrovlja treba da podrazumeva potpuno povlačenje ruskih mirovnjaka naišla je na brojne komentare kako u Moldaviji, tako i u Rusiji. Aktuelni predsednik Igor Dodon, inače proruski orijentisan, smatra da je takva izjava ozbiljna greška.

„Kakva je to izjava izabranog predsednika? U zemlji gde je pridnjestrovski problem još nerešen, u zemlji u kojoj postoji 35-40 odsto ruskojezičnog stanovništva“, prokomentarisao je Dodon tokom gostovanja na TV kanalu NTV Moldova.

Uveren je da će se antiruska politika negativno odraziti na Moldaviju i na političara koji je bude sprovodio.

Ruski senator Andrej Klimov smatra da bi povlačenje ruskih mirovnjaka moglo da bude uzrok eskalacije situacije u tom regionu.

„Ruski vojnici se nalaze u Pridnjestrovlju ne zato što mi to toliko želimo. Ako se oni odatle povuku, konflikt bi mogao da uđe u nov, usijani stadijum što nikome neće biti prijatno“, upozorio je on i posavetovao moldavskom rukovodstvu da odustanu od potrebe da ugode američkim partnerima.

Senator Aleksej Puškov podseća da u Pridnjestrovlju živi oko 220.000 ruskih građana, a njihovi interesi i bezbednost važniji su, kako kaže, od bučnih izjava nove predsednice.

Podsetimo, nova predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da Krim smatra teritorijom Ukrajine, a da kada je reč o Pridnjestrovlju rešenje konflikta mora da podrazumeva potpuno povlačenje ruskog mirovnog kontingenta.

„Govorila sam o tome kada sam bila premijer i, uveravam vas, da ću isto to govoriti kad stupim na dužnost predsednika“, rekla je Sandu intervjuu za „Evropsku pravdu“.

Ona je, istovremeno, priznala da su građani Moldavije podeljeni po pitanju Krima i da ima onih koji ne dele njeno mišljenje.


Situacija u Pridnjestrovlju

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.

Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011211123919671-aktuelni-sef-moldavske-drzave-izjava-nove-predsednice-o-pridnjestrovlju-ozbiljna-greska/)

Nova moldavska predsednica: Izvela sam iz kome spoljnu politiku Moldavije


Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da je za dve nedelje nakon izbora „izvela iz kome“ spoljnu politiku zemlje.

„Predlažem vođenje uravnotežene spoljne politike u korist građana, koja će izvesti zemlju iz izolacije. Za dve nedelje sam izvela spoljnu politiku iz kome, kako bi Moldavija adekvatno bila predstavljena na međunarodnom nivou i počela sam da obnavljam odnose sa Rumunijom i Ukrajinom“, izjavila je Sandu.

Prvi telefonski razgovore koje je obavila Sandu, nakon što je izabrana za šeficu države, bili su sa predsednicima Rumunije i Ukrajine, Klausom Johanisom i Vladimirom Zelenskim.

Govoreći o Rusiji, Sandu je u intervjuu za ukrajinski list „Evropska pravda“ rekla da bi za rešenje sukoba u Pridnjestrovlju bilo potrebno da se odatle povuku ruski mirovnjaci. Aktuelni predsednik države Igor Dodon je tu izjavu nazvao ozbiljnom greškom.

Istovremeno, novoizabrana predsednica je istakla da će glavni prioriteti u njenom radu biti borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema.

„Borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema biće prioritet broj jedan u mom radu. Više puta sam govorila da korupcija predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti“, rekla je Sandu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011251123947374-nova-moldavska-predsednica-izvela-sam-iz-kome-spoljnu-politiku-moldavije/)

Nova predsednica Moldavije traži povlačenje ruskih mirotvoraca iz Pridnjistrovlja


Izabrana predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da će tražiti povlačenje Operativne grupe ruskih snaga iz nepriznate republike Prednjistrovje.

„Zalagaću se za povlačenje grupe ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja. To je zvanični stav Moldavije koji se nije menjao i ja ću ga nastaviti. Tu nema ničeg novog. Sve naše vlade su imale takvu tačku gledišta. Ta operativna grupa treba da se povuče, municija da se iznese. Vrlo je važno obnoviti teritorijalnu celovitost i nezavisnost Moldavije“, rekla je Maja Sandu u intervjuu televiziji „Moldova 1“.

Nova predsednica je ranije saopštila da „meki pristup“ na pregovorima o rešenju pridnjestrovskog konflikta nije bio efikasan. Ona smatra da status regiona, nakon reintegracije još uvek treba tražiti. Ona se usprotivila predlogu bivšeg predsednika Igora Dodona o federalizaciji Moldavije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202011261123961101-nova-predsednica-moldavije-trazi-povlacenje-ruskih-mirotvoraca-iz-pridnjistrovlja/)

Nova predsednica Moldavije protiv federalizacije, koja bi zadovoljila stanovnike koji govore ruskim jezikom
B. Vlahović 29. 11. 2020.

NOVOIZABRANA predsednica Moldavije Maja Sandu već je počela da daje zabrinjavajuće izjave koje mogu da budu uvertira za podizanje tenzija u Pridnjestrovlju, a to kasnije može da dovede do rata u tom delu istočne Evrope.

Ratoborna Maja Sandu traži da se povuku svi ruski mirotvorci iz nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike i poziva rukovodstvo u Kijevu da i Ukrajina pravi jači pritisak na susedno Pridnjestrovlje. Dosadašnji predsednik Moldavije Igor Dodon svestan je da to može da dovede do rata. On podseća Maju Sandu da u zemlji ima 35 do 40 odsto rusko-jezičkog stanovništva, dakle onih koji svakodnevno koriste samo ruski. Posle pobede na predsedničkim izborima na kojima je dobila 57,72 odsto glasov, a njen suparnik Dodon 42,28 - Maja Sandu je krenula da raspetljava stari problem ali na krivi način. Teranjem ruskih mirotvoraca koji garantuju mir u tom delu istočne Evrope može samo da se stvore uslovi da se zapuca i rasplamsa rat tamo  gde oružja ima previše.

Jedini mudar put je da se kompromis traži za pregovaračkim stolom jer sve ostalo se može pretvoriti u krvavu avanturu. Maja Sandu je protiv federalizacije zemlje koja bi zadovoljila i stanovnike Pridnjestrovlja. Ona insistira da Rusija što pre povuče svoje mirotvorce. Doduše, u Moldaviji je vlast predsednika ograničena i veću ulogu u donešenju odluka ima parlament. Zato Maja Sandu insistira da se u Moldaviji što pre održe parlamentarni izbori jer se nada da će onda imati većinu poslanika na svojoj strani. U sadašnjem parlamentu je više pristalica doskorašnjeg predsednika Igora Dodona. Nova predsednica ne veruje u efikasnost "mekog prilaza" rešavanju problema iako je to jedini način za mirnu reintegraciju teritorija. Na nedavnoj konferenciji za novinare, Sandu je kazala da Rusija podržava Pridnjestrovlje, daje mu gas i pomaže mu na razne načine. A na pitanje o mirotvorcima rekla je: "Ako već treba da ih bude, neka to budu vojnici iz drugih zemalja, a ne iz Rusije"

Da podsetimo, mirotvorci su u region došli 1992. u skladu sa dogovorom o prestanku oružanog konflikta. Od tada nije bilo ozbiljnijih sukoba, pa se ova misija ocenjivala kao uspešna. Kontingent mirotvoraca u Pridnjestrovlju je sastavljen od ruskih, moldavskih i pridnjestrovskih vojnika. Osim njih tamo su i posmatrači iz Ukrajine. Ne smetaju Maji Sandu samo ruski mirotvorci jer njih je svega 402. Ona bi htela da se reši i onih koji čuvaju velika skladišta oružja koja su Rusi nasledili od SSSR. Osim ruskih mirotvoraca, u Pridnjestrovlju je 355 moldavskih vojnika i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine. Pored mirotvoraca, Rusija ima i Operativnu grupu ruske vojske u Pridnjestrovlju koja je formirana na osnovi nekadašnje 14. armije kojom je komandovao u sovjetsko vreme general Aleksandar Lebed. Taj general je i zaustavio sukob koji je buknuo početkom devedesetih. Sada je broj tih vojnika bitno smanjen pa Rusi imaju zajedno sa svojim mirotvorcima oko 1.700 vojnika i oficira u Pridnjestrovlju. Jedan od glavnih zadataka ruskih vojnika je čuvanje velikih vojnih skladišta u selu Kolbasna. To su ogromne količine municije ostale iz sovjetskog vremena koje objektivno Rusi ne mogu da vrate u zemlju.

Posle zahlađenja odnosa Rusije i Ukrajine, postala je nemoguća rotacija ruskih vojnika u Pridnjestrovlju jer Ukrajina ne dopušta da pređu preko njene teritorije. Na to su u Moskvi odgovorili kontramerama, pa je oko 220.000 građana Pridnjestrovlja dobilo dokumente Ruske Federacije i postali su njeni državljani. Rotacija vojnika više nije ni potrebna jer Rusi regrutuju vojnike od domicilnog stanovništva. Nova situacija je uticala da polovina građana Pridnjestrovlja ima dvojno državljanstvo. Naravno da te ljude Maja Sandu ne može nikako da vrati u Rusiju i oni sigurno neće napustiti svoje domove. Jedino na šta može da računa da mirotvorci postanu zaštitnici svog Pridnjestrovlja.

Nova predsednica, ipak, ima dovoljno političkog iskustva i ostaje nada da neće ponoviti grešku gruzinskog predsednika Mihaila Sakašvilija koji je 2008. godine napao ruske mirotvorce koji su bili na liniji razgraničenja Gruzije i Južne Osetije. Ako Sandu pokuša da upotrebi silu, Rusija će automatski priznati Pridnjestrovlje kao državu. Dobri poznavaoci prilika kažu da će se u Pridnjestrovlju odnositi veoma oprezno prema novoj predsednici jer se ona protivila da građani Moldavije koji žive u Pridnjestrovlju glasaju na predsedničkim izborima. Oni su to doživeli kao diskriminaciju. Pojednostavljeno rečeno ona je bila za to da glasaju samo oni za koje je verovala da su njene pristalice. Osim toga, Sandu ima i državljanstvo susedne Rumunije što se negativno doživljava u Pridnjestrovlju.

Da podsetimo, konflikt u tom regionu devedesetih godina prošlog veka je buknuo zbog rumunizacije jer je većina stanovnika Pridnjestrovlja bila protiv pripajanja ovoj zemlji. Pošto Maja Sandu ne skriva svoju prozapadnu orijentaciju logično je što prorusko stanovništvo u Pridnjestrovlju nema prema njoj političke simpatije. Od onih koji žive i rade izvan granica Moldavije njeni poklonici su većinom gastarbajteri koji su na Zapadu. Od milion i po glasača u Moldaviji čak 250.000 glasalo je u inostranstvu. Većina politikologa se slaže da Maja Sandu nije samostalna politička figura i da je pod velikim uticajem zapadnih ambasadora, pa će u dogovoru sa njima i vući poteze. Ali da bi mogla da bitno utiče na spoljnu politiku Moldavije ona mora da ima većinu u parlamentu a zasad je nema. Premijer u Moldaviji ima važnije ingerencije od predsednika, a sadašnji predsednik vlade Jon Kiku je bivši savetnik odlazećeg predsednika Igora Dodona. Kiku je upravo zamenio Maju Sando.

Uopšte ne treba sumnjati da će nova predsednica Moldavije pokušati da organizuje prevremene parlamentarne izbore, a zatim i da izabere novog premijera.

Tri naroda

Na površini od 4.163 kvadratna kilometara, na levoj obali Dnjestra živi oko 469.000 stanovnika Pridnjestrovlja, koje se često uzima kao primer zamrznutog konflikta! Oko 60 odsto stanovnika su Rusi i Ukrajinci. Službeni jezici su moldavski, ruski i ukrajinski. Glavni grad je Tiraspolj. Imaju svoju valutu - pridnjestrovsku rublju.

Izvor: www.novosti.rs

Predsednica Moldavije opet zatražila da ruski vojnici napuste Pridnjestrovlje


Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu saopštila je da ruski vojnici treba da se povuku iz Pridnjestrovlja i izvezu oružje koje čuvaju tamo.

„U Pridnjestrovlju se nalazi ruska operativna grupa o kojoj nikad nije postignut dogovor sa Moldavijom. Zato je stav države da vojska mora biti povučena, a oružje izvezeno sa teritorije Moldavije“, izjavila je Sandu.

Po njenim rečima, o ovom pitanju namerava da razgovara sa Moskvom. Ona je naglasila da mirovnu misiju u regionu treba transformisati u civilnu.

„U Pridnjestrovlju odavno ne postoji opasnost od rata. Mirovna misija treba da bude civilna, pod okriljem OEBS-a. To je stav Moldavije koji ja naglašavam“, zaključila je ona.

Maja Sandu je i prošle nedelje saopštila da će se zalagati da se ruski mirovnjaci povuku iz Pridnjestrovlja.

Podsetimo, mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti. Pored toga, oni čuvaju skladišta sa 20.000 tona municije u Kolbasnu koje je tu prebačeno nakon povlačenja sovjetskih snaga iz evropskih država.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011301123980593-predsednica-moldavije-opet-zatrazila-da-ruski-vojnici-napuste-pridnjestrovlje/)

Rusija ne pregovara o zameni svojih mirovnjaka u Pridnjestrovlju


Pitanje zamene ruskih mirovnjaka u Pridnjestrovlju na civilne posmatrače nije ni u međunarodnoj niti u bilateralnoj agendi Rusije i Moldavije, saopštio je Sputnjiku dobro informisani neimenovani izvor.

Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu saopštila je na konferenciji za štampu da ruski mirovnjaci treba da napuste Pridnjestrovlje i predložila da ih zamene civilni posmatrači, pod okriljem OEBS-a.

„Ova destruktivna izjava ne pomaže rešavanju krize u Pridnjestrovlju i stabilnosti u regionu. Ruska operativna grupa se nalazi u Moldaviji na zakonitoj osnovi. Ona osigurava rusko učešće u zajedničkim mirovnim snagama, u koje ulaze i mirovnjaci iz Moldavije, Pridnjestrovlja i posmatrači iz Ukrajine, i čuvaju skladište municije“, naglasio je izvor.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011301123981468-sputnjik-saznaje-rusija-protiv-zamene-ruskih-vojnika-u-pridnjestrovlju/)

Nova predsjednica ocigledno nije pogledala sta se dogodilo Gruziji, Ukrajini a i Armeniji kad su isli protiv Ruskog medvjeda!

Nova moldavska predsednica: Nepošten dug Rusiji za gas


Kišinjev neće priznavati dug prema Moskvi za gas koji su koristili potrošači na levoj obali Dnjestra, koja nije pod kontrolom moldavske strane, a na kojoj se nalazi samoproglašena Pridnjestorovska Moldavska Republika, izjavila je novoizabrana predsednica Maja Sandu.

„Na levoj obali nismo platili gas i dug je tamo izuzetno veliki. I naravno, ne treba očekivati od nas na desnoj obali da ćemo moći da platimo. To je nepošteno i nepravedno“, izjavila je političarka u intervjuu za „RBK“.

Ona je istakla da Moldavija na desnoj obali Dnjestra gotovo da nema dugovanja prema „Gaspromu“, jer će moldavska strana „plaćati i plaćala je svih ovih godina“.

Moldavska predsednica je to pitanje nazvala velikim problemom koji treba rešiti. Prema njenim rečima, sada je ukupan iznos duga oko 7,5 milijardi dolara.

Istovremeno, predstavništvo Albanije u OEBS-u saopštilo je da nije dobilo nikakvu ponudu od Moldavije da ruske mirovnjake u Pridnjestrovlju zameni civilnim posmatračima pod pokroviteljstvom te organizacije.

Sandu je ranije u intervjuu za ukrajinski list „Evropska pravda“ rekla da Moldavija nikada neće priznati dug Rusiji za gas.

Prethodno je novoizabrana predsednica saopštila na konferenciji za štampu da ruski mirovnjaci treba da napuste Pridnjestrovlje i predložila da ih zamene civilni posmatrači, pod okriljem OEBS-a. S tim u vezi, dobro informisani neimenovani izvor saopštio je Sputnjiku da pitanje zamene ruskih mirovnjaka u Pridnjestrovlju na civilne posmatrače nije ni u međunarodnoj niti u bilateralnoj agendi Rusije i Moldavije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011301123985932-nova-moldavska-predsednica-neposten-dug-rusiji-za-gas/)

Baš zato i želi da ga se ratosilja. Rusija je uspela da od Gruzije i Ukrajine stvori neprijatelje, a Jermenija je trenutno primorana da ćuti i trpi, samo je pitanje do kada. Što ih se pre Moldavija ratosilja to bolje za nju.

I proći će jednako kao pomenuti subjekti kojima je Sorš birao vladu ...


...


Ruska operativna grupa u Pridnjestrovlju ima jasne ciljeve


Prisustvo ruske vojske u Pridnjestrovlju jasno je definisano u okviru zajedničkih mirovnih snaga. Ono je uslovljeno, između ostalog, i neophodnošću obezbeđivanja vojnih skladišta, rekla je portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

„Prisustvo operativne grupe ruskih snaga u Pridnjestrovlju ima apsolutno jasne, definisane i pravno zasnovane ciljeve. Pre svega ona obezbeđuje ruski kontingent u sastavu zajedničkih mirovnih snaga, a drugo, takođe izuzetno važno je to da se prisustvo ruskih vojnika u Pridnjestrovlju objašnjava neophodnošću obezbeđivanja vojnih skladišta“, rekla je Zaharova za „Rusija 24“.

Izabrana predsednica Moldavije Maja Sandu je nedavno rekla da iz Pridnjestrovlja treba da se povuče operativna grupa ruskih snaga koja obezbeđuje skladišta i da oružje bude izneto, a umesto mirovnjaka da u toj oblasti budu posmatrači pod okriljem OEBS.

Iz Kremlja je potom saopšteno da bi promenom formata mogla da se izazove destabilizacija.

Podsetimo, mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti. Pored toga, oni čuvaju skladišta sa 20.000 tona municije koje je tu prebačeno nakon povlačenja sovjetskih snaga iz evropskih država.

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012011123990061-zaharova-ruska-operativna-grupa-u-pridnjestrovlju-ima-jasne-ciljeve/)

Možda, a možda i ne. Zavisi kako budu vodili zemlju.

Ma da. Pre podne pečene ševe, popodne med i mleko  :P

Moldavija da vodi samostalnu politiku?   ???

Jbt, imam još jedan most u Londonu, jeftino. Može?  ;)

To ako budu obećali mogu da se slikaju.


Samostalnu ne mogu, isuviše su mali i siromašni, ali to ne znači da treba da se predaju.


Odlično, taman imam bakutu koja bi da pazari neku nekretninu.

A deda, ima li neki deda?


[attachment=1]

Ne znam, pitaću bakutu pa javljam. :D

Lavrov: Izjave moldavske predsednice o potrebi povlačenja ruskih mirovnjaka ─ neodgovorne


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nazvao je neodgovornim izjave nove predsednice Moldavije Maje Sandu o tome da je neophodno povlačenje ruskih mirovnjaka iz Pridnjestrovlja i upozorio da bi ukidanje kontrole ruske vojske nad skladištima u tom regionu moglo da izazove ozbiljne incidente.

Prema njegovim rečima, Moskva teško da može da prihvati izjavu nove predsednice Moldavije o povlačenju ruskih mirovnjaka iz Pridnjestrovlja.

„Teško je zaključiti šta je konkretno gospođa Sandu imala na umu kada je saopštila o potrebi za povlačenjem ruskih mirovnih snaga. Činjenica je da je teško da će to pomoći regulisanju situacije i teško da ćemo moći da prihvatimo takav prilično neodgovoran zahtev“, primetio je on.


Upozorenje na posledice povlačenja mirovnjaka

„Tamo postoji druga grupa ruskih vojnika – združena grupa trupa koja čuva skladišta municije u Kolbasnu. I ova skladišta su u takvom stanju da prekid kontrole njihovog stanja može da izazove veoma ozbiljne incidente“, objasnio je Lavrov.

On je istakao da novo rukovodstvo Moldavije po pitanju povlačenja ruskog kontingenta iz Pridnjestrovolja mora da uzme u obzir prethodne dogovore sa Moskvom.

„Naravno, čujemo konceptualne izjave moldavske predsednice Maje Sandu i o prioritetu evropskog pravca u razvoju spoljnih veza Moldavije i o tome da ona želi da održi dobre odnose s Ruskom Federacijom. Mislim da dobri odnosi sa bilo kojom zemljom predviđaju uzimanje u obzir međusobnih interesa i onih dogovora koji se postignuti ranije“, rekao je Lavrov na konferenciji za štampu nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova država članica ODKB, održanog u onlajn-formatu.


Ruski mirovnjaci održavaju stabilnost u regionu

Istovremeno, ministar je istakao da se ruski mirovnjaci nalaze u Pridnjestrovolju u skladu sa odlukom grupe „pet plus dva“ i da održavaju stabilnost u regionu.

„Ruski mirovnjaci, kao i mirovnjaci Moldavije i Ukrajine, borave u zoni sukoba u skladu sa postojećim odlukama grupe 'pet plus dva', koje je odobrio OEBS. I oni, pre svega, rešavaju zadatke održavanja stabilnosti u tom regionu, koji je principijelno važan kako tamo ne bi došlo do nekog novog izbijanja krvavog konflikta“, istakao je Lavrov.

Lavrov je podsetio je da je uklanjanje ruske municije, u trenutku kada se proces rešavanja situacije u Pridnjestorovlju pomerio sa mrtve tačke ─ izvedeno prilično efikasno i brzo i da je oko polovine municije bilo uklonjeno sa te teritorije.

„Ali nakon što je Kišinjev obustavio ispunjavanje sporazuma o rešavanju situacije, pridnjestrovska strana kategorički je odbila da nastavi proces izvoza municije, zato se ona sada nalazi u tim skladištima. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je svojevremeno da smo spremni da uništimo ove opasne predmete, koji uopšte nisu u najboljem stanju, ali da je za to potrebna saradnja strana - Kišinjeva i Tiraspolja“, naglasio je Lavrov.

Izabrana predsednica Moldavije Maja Sandu je nedavno rekla da iz Pridnjestrovlja treba da se povuče operativna grupa ruskih snaga koja obezbeđuje skladišta i da oružje bude izneto, a umesto mirovnjaka da u toj oblasti budu posmatrači pod okriljem OEBS-a. Iz Kremlja je potom saopšteno da bi promenom formata mogla da se izazove destabilizacija.

Podsetimo, mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti. Osim toga, oni čuvaju skladišta sa 20.000 tona municije koje je tu prebačeno nakon povlačenja sovjetskih snaga iz evropskih država.

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom. Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012011123991066-lavrov-izjave-moldavske-predsednice-o-potrebi-povlacenja-ruskih-mirovnjaka--neodgovorne/)

Stoltenberg: Ruski mirovnjaci u Pridnjestrovlju narušavaju suverenitet Moldavije


NATO očekuje kontakte sa novoizabranom predsednicom Moldavije Majom Sandu i smatra da Rusija narušava teritorijalni integritet ove zemlje razmeštanjem mirovnjaka u Pridnjestrovlju, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Želim da čestitam novoj predsednici pobedu na izborima i radujem se prilici da se sastanem sa njom. Izuzetno cenimo saradnju sa Moldavijom kao partnerom Severnoatlantske alijanse“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu nakon prvog dana onlajn sastanka ministara spoljnih poslova država-članica Alijanse.

Stoltenberg je istakao da „Rusija krši želje različitih vlada u blizini Alijanse, raspoređujući trupe, između ostalog, i u određenim delovima Gruzije, na istoku Ukrajine, u Moldaviji (u Pridnjestrovlju). To je narušavanje teritorijalnog integriteta Moldavije i još jedan primer kako Rusija često krši međunarodno pravo“.

U Moldaviji je 15. novembra održan drugi krug predsedničkih izbora. Kandidati u drugom krugu bili su bivša premijerka Maja Sandu i aktuelni predsednik Dodon, koji se kandiduje za drugi mandat. Prema podacima Centralne izborne komisije, Sandu je pobedila sa osvojenih 57,75 odsto glasova, dok je 42,25 odsto birača glasalo za Dodona. Inauguracija novog predsednika Moldavije održaće se 24. decembra.

Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu je na konferenciji za novinare u ponedeljak pozvala da se sa teritorije nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike povuče ruska vojska koja čuva skladišta oružja. Sandu je takođe navela da smatra neophodnim da se mirovne snage zamene civilnim posmatračima pod pokroviteljstvom OEBS-a. Sa svoje strane, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da bi ukidanje kontrole ruske vojske nad skladištima u Pridnjestrovlju nosilo sa sobom pretnje ozbiljnim incidentima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012011123994454-stoltenberg-ruski-mirovnjaci-u-pridnjestrovlju-narusavaju-suverenitet-moldavije/)

Lider Pridnjestrovlja: Ruski mirovnjaci ostaju tu gde jesu


Lider nepriznatog Pridnjestrovlja Vadim Krasnoseljski izjavio je da Kišinjev ponovo pokušava da pokrene veštački problem „povlačenja trupa“ iz regiona.

„Trenutno nema nikakvih pravnih osnova i preduslova za bilo kakvu izmenu aktuelnog formata mirovne operacije“, rekao je lider u intervjuu za „Parlamentsku gazetu“.

Krasnoseljski smatra da se radi o politizovanim izjavama koje su usmerene na skretanje fokusa sa realnih tema u dijalogu između Kišinjeva i prestonice Pridnjestrovlja – Tiraspolja.

Prema njegovim rečima, u Pridnjestrovlju su navikli na gromoglasne izjave moldavskih političara koji se „ne opterećuju pokušajima da se udube u sadržaj ozbiljnih pitanja“. Krasnoseljski je pozvao Kišinjev da pokaže više odgovornosti i promišljenosti prilikom formulisanja svog stava.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012021123994863-lider-pridnjestrovlja-ruski-mirovnjaci-ostaju-tu-gde-jesu/)

среда, 02.12.2020.
Миленко Пешић

Хоће ли руски војници напустити Придњестровље

Формално још није преузела дужност шефа државе, а већ „показује зубе” Москви. Новоизабрана председница Молдавије Маја Санду не само да тражи да се руски војници повуку из Придњестровља и извезу оружје које чувају тамо, већ и поручује да неће да плати дуг за гас у висини од 7,5 милијарди долара, који је направила ова самопроглашена република.

„У Придњестровљу се налази руска оперативна група о којој никад није постигнут договор с Молдавијом. Зато је став државе да војска мора бити повучена, а оружје извезено са територије Молдавије”, изјавила је Маја Санду, која ће 24. децембра преузети управљање државом од 3,5 милиона становника која, после Украјине, има други најнижи БДП у Европи по глави становника.

Проевропска председница предлаже да мировна мисија у региону постане цивилна и најављује да ће о томе разговарати са Москвом. Санду истиче да у Придњестровљу одавно не постоји опасност од рата и зато та мисија треба да буде под окриљем ОЕБС-а. Међутим, из представништва Албаније у ОЕБС-у, државе која у току 2020. председава овом међународном организацијом, изјавили су како још нису добили никакву понуду званичног Кишињева да руски војници буду замењени цивилним посматрачима.

„Постоји споразум о мировним операцијама из 1992. године. Верујемо да на нашој територији не прети поновљена војна операција”, рекао је Санду за руски сајт РБЦ.

Око 1.500 руских мировњака налазе се у самопроглашеној републици која је на три референдума потврдила независност од Кишињева. Осим тога, у овом источном делу Молдавије, у којем живе углавном Руси и Украјинци, руска војска чува складишта са 20.000 тона муниције која је у Придњестровље пребачена после пада „гвоздене завесе” и повлачења совјетских јединица из источноевропских држава. Кишињев такође не намерава да плати дуг за руски гас који су користили потрошачи на левој обали Дњестра, која није под контролом молдавске стране, а на којој се налази самопроглашена Придњестровска Молдавска Република.

„Наравно, не треба очекивати од нас на десној обали да ћемо моћи да платимо тај дуг који је нарастао на 7,5 милијарди долара. То је непоштено и неправедно”, изјавила је Маја Санду додајући како Молдавија на десној страни Дњестра готово да нема дуговања према „Гаспрому”.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија и Молдавија нису разговарале о предлогу за повлачење мировњака из Придњестровља.

„Русија обавља врло важну функцију и, несумњиво, промена неког статуса кво који се заснива на духу и слову међународног права може довести до озбиљне дестабилизације. Зато рачунамо да ће се о томе разговарати и да се неће предузимати неки нагли кораци у том правцу”, нагласио је Песков, а преноси „Спутњик”. Дмитриј Песков каже да је још актуелни председник Игор Додон, с којим Москва води дијалог, био конструктивнији у вези с тим.

„Очекујемо да ће се тај конструктивизам наставити, да ће у том погледу постојати одређени континуитет и да ћемо узети у обзир све могуће негативне последице било каквих наглих корака”, додао је портпарол Кремља, подсећајући да је Владимир Путин честитао Маји Санду победу на председничким изборима. Победа бивше премијерке школоване на Харварду, која је радила као економиста за Светску банку, на председничким изборима 15. новембра означио је нови геополитички смер за  државу стешњену између Румуније и Украјине. Али упркос новим политичким ветровима и жељи Санду да земљу још више приближи ЕУ, у Молдавији остаје снажан руски утицај.

Izvor: www.politika.rs

Novoizabrana predsednica Moldavije optužila aktuelnog predsednika za pokušaj uzurpacije vlasti


Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu optužila je aktuelnog šefa države Igora Dodona da pokušava da uzurpira vlast u zemlji.

„Dodonov režim pokušava da ukrade naše glasove. Danas je u parlamentu registrovan predlog zakona o povlačenju Službe za informacionu bezbednost. To je pritisak na demokratiju i pokušaj uzurpacije vlasti, budući da govorimo o činjenici da će neke od ključnih institucija u borbi protiv korupcije ostati pod tuđom kontrolom“, izjavila je nova predsednica na brifingu.

Ranije je Sandu istakla da će glavni prioriteti u njenom radu biti borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema, kao i da je za dve nedelje nakon izbora „izvela iz kome“ spoljnu politiku zemlje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012021124002023-novoizabrana-predsednica-moldavije-optuzila-aktuelnog-predsednika-za-pokusaj-uzurpacije-vlasti/)

Moldavija: Protest pristalica izabrane predsednice zbog planova parlamenta
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 3.12.2020.

Hiljade pristalica izabrane predsednice Moldavije Maje Sandu protestovalo je danas protiv planova parlamenta da joj oduzme kontrolu nad obaveštajnim službama.

To se dešava samo nekoliko nedelja uoči njenog dolaska na vlast. Sandu, bivši ekonomista Svetske banke koja se zalaže za bliže odnose sa EU, porazila je proruskog predsednika Igora Dodona na izborima prošlog meseca, ali parlamentom i dalje dominiraju poslanici Socijalističke partije, koji podržavaju Dodona. Socijalisti tvrde da bi, pošto je Moldavija parlamentarna republika, kontrola nad obaveštajnim službama trebalo da bude predata parlamentu, prenosi Rojters.

Protesti su održani ispred zgrade parlamenta dok su poslanici imali žestoku debatu o spornim izmenama zakona, navodi AP. Sandu je odluku da joj se uskrati kontrola nad Obaveštajnom i beznednosnom službom nazvala "pokušajem uzurpiranja vlasti" i sputavanjem njenog obavljanja funkcije predsednika.

"Dobili smo glas ljudi na izborima da kaznimo lopove, da vratimo ukradeni novac ljudima, ali su se lopovi uplašili, oni žele da zadrže stare šeme korupcije, oni žele da bace glas naroda na deponiju", rekla je Sandu na protestnom skupu. Pristalice Sandu uzvikivale su "Dole mafija" i "Dole Dodon", a mnogi su nosili zaštitne maske zbog pandemije korona virusa.

Unutar parlamenta, postupci su obustavljeni nakon što su poslanici iz stranke Sandu, uz pomoć drugih, blokrali centralnu govornicu. Glasanje o predloženim amandmanima očekuje se kasnije danas.

Izvor: www.b92.net

Borba za državni budžet u parlamentu Moldavije - i pesnicama


Predstavnici opozicije u parlamentu Moldavije prekinuli su izlaganje ministra finansija Sergeja Puškucija koji je trebao da predstavi zakon o budžetu za 2021. godinu.

Poslanici opozicije se nisu složili sa novim zakonom i saopštili da će u slučaju potrebe sprečiti da se on izglasa, blokirajući centralnu govornicu parlamenta. Nakon toga, Puškuca je pokušao i sa mesta da govori, ali su ga prekinuli uzvicima: „Sramota!“.

U isto vreme, ispred zgrade parlamenta se održavala akcija protesta koju je objavila novoizabrana predsednica Maja Sandu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012031124005284-borba-za-drzavni-budzet-u-parlamentu-moldavije---i-pesnicama-video/)

Zaharova: Rusija ne narušava suverenitet Moldavije


Moskva odbacuje optužbe NATO-a da narušava suverenitet Moldavije i ističe da se ruski vojni kontingent nalazi u Pridnjestorovlju u skladu sa zakonskim osnovama, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

Ona je na taj način prokomentarisala izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga nakon sastanka ministara inostranih poslova Alijanse, koji je rekao da Rusija navodno krši teritorijalni integritet Moldavije činjenicom da se u Pridnjestrovlju nalaze ruske trupe.

„Boravak ruskog vojnog kontingenta u regionu, koji predstavlja sastavni deo zajedničkih mirovnih snaga koje su tamo raspoređene i obezbeđuju zaštitu skladišta u naselju Kolbasna, vrši se na pravnom osnovu. Za 28 godina svog postojanja, mirovnjačka operacija na Dnjestru pokazala je svoju efikasnost, pouzdano osigurava mir i stabilnost u regionu. Mislim da bi NATO mogao da prouči sve dokumente u vezi sa tim“, istakla je portparolka na brifingu.

Ona je dodala da je „Rusija privržena strogom ispunjavanju mandata svog vojnog kontingenta i zadataka mirovne operacije.

„Polazimo od toga da je ova tema u ravni bilateralnih rusko-moldavskih odnosa“, zaključila je Zaharova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012031124007211-zaharova-rusija-ne-narusava-suverenitet-moldavije/)

Moldavija menja status ruskog jezika


Parlament Moldavije odobrio je na prvom čitanju izmene o vraćanju statusa jezika međunacionalne komunikacije ruskom jeziku, prenosi Sputnjik za zemlje u neposrednom susedstvu Rusije.

U nacrtu zakona je navedeno da je ruski jezik priznat kao jezik međunacionalne komunikacije u Moldaviji. Zajedno sa usvojenim izmenama u zakon audiovizuelnih medijskih usluga, on stvara mogućnost da ruski televizijski kanali i radio-stanice rade u zemlji bez ograničenja.

Kako je navedeno, nacrt o statusu ruskog jezika inicirala je Partija komunista Republike Moldavije predsednika Igora Dodona koji je izgubio na nedavnio održanim izborima.

Ranije je moldavski portal „Nokta“ pisao o izmenama koje će omogućiti slobodno emitovanje ruskih kanala u Moldaviji.

U Moldaviji je 2018. godine usvojen član kojim je dozvoljeno emitovanje programa nastalih u zemljama EU, SAD i Kanadi, ali ne i emitovanje programa iz Rusije, jer ona nije ratifikovala dokument.

Istovremeno, Ustavni sud Moldavije je te godine proglasio zastarelim Zakon o funkcionisanju jezika na teritoriji Moldavske Sovjetske Socijalističke Republike, kojim je ruskom jeziku dodeljen poseban status u zemlji u kojoj ga koristi više od trećine stanovništva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012031124013204-moldavija-menja-status-ruskog-jezika/)

Nova predsednica traži ostavku vlade


Pristalice novoizabrane predsednice Moldavije Maje Sandu izašle su na antivladin protest u centru Kišinjeva sa ciljem da izdejstvuju ostavku vlade i zahtevaju održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, prenosi dopisnik Sputnjika.

„Možemo da zaustavimo izrugivanje naroda samo na jedan način – održavanjem prevremenih parlamentatnih izbora, a za to je neophodna ostavka vlade. Vlada mora momentalno da podnese ostavku i pokrene proceduru za raspuštanje parlamenta“, izjavila je Sandu.

Pristalice Maje Sandu počele su da se okupljaju sa zastavama Moldavije na trgu ispred zgrade vlade od 10 časova po lokalnom vremenu (devet po srednjeevropskom). Saobraćaj u centru Kišinjeva je blokiran. Demonstranti su stigli u Kišinjev iz različitih delova zemlje.

Policija je blokirala sve prilaze zgradi vlade.

„Došli smo ovde da bismo rekli da lopovi treba da sede u zatvoru, da vlada treba da podnese ostavku i da smo spremni da branimo glasove date 15. novembra predsednici Sandu“, saopštili su organizatori.

Ranije je liderka pozvala stanovnike Moldavije da izađu na antivladin protest jer, prema njenim rečima, ne izlazi na kraj sa sanitarnom i ekonomskom krizom. Lideri mnogih opozicionih stranaka saopštili su da su spremni da učestvuju u protestu.

Podsetimo, parlament Moldavije je ove nedelje smanjio ovlašćenja predsednice, uklonivši Službu za informacije i bezbednost iz njenih ovlašćenja. Sandu je te postupke nazvala „pokušajem uzurpacije vlasti“ od strane aktuelnog predsednika Igora Dodona.

Pored toga, opozicione partije su osudile usvajanje državnog budžeta na prvom čitanju, ukidanje zabrane emitovanja ruskih televizijskih kanala, kao i vraćanje ruskom jeziku posebnog statusa. Sve ove odluke su osporene na Ustavnom sudu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012061124026786-prestonica-moldavije-na-nogama-nova-predsednica-trazi-ostavku-vlade-video-foto/)

Protesti u Moldaviji — traži se momentalna ostavka vlade


U Kišinjevu su održani antivladini protesti koji su završeni usvajanjem rezolucije u kojoj se zahteva od premijera Jona Kikua da podnese ostavku, javlja dopisnik Sputnjika.

„Mi, građani Moldavije, zahtevamo na protestnom skupu momentalnu ostavku vlade Jona Kikua, kao i održavanje prevremenih parlamentarnih izbora jer je to telo u potpunosti izgubilo legitimitet i više ne predstavlja interese moldavskih građana. Ukoliko vlasti budu ignorisale naše zakonske zahteve, ostavljamo za sobom pravo da upotrebimo sve zakonske metode kako bismo se suprotstavili zauzimanju vlasti“, navedeno je u rezoluciji.

Pored toga, učesnici mitinga su zahtevali da parlament stavi van snage zakone koji su usvojeni ove nedelje.

Ranije je novoizrabana predsednica Moldavije Maja Sandu pozvala stanovnike te zemlje da izađu na antivladin protest jer, prema njenim rečima, ne izlazi na kraj sa sanitarnom i ekonomskom krizom.

Kako je preneo dopisnik Sputnjika, na mitingu su se okupile mnogobrojne pristalice novoizabrane predsednice Maje Sandu, kao i predstavnici drugih političkih snaga. Pristalice Sandu počele su da se okupljaju sa zastavama Moldavije na trgu ispred zgrade vlade od 10 časova po lokalnom vremenu (devet po srednjeevropskom). Policija je blokirala sve prilaze zgradi vlade, a saobraćaj u centru Kišinjeva je blokiran. Demonstranti su stigli u Kišinjev iz različitih delova zemlje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012061124028170-zavrsen-protest-u-kisinjevu-trazi-se-momentalna-ostavka-vlade-video/)


https://youtu.be/BXYStOL8eMQ

07.12.2020.

Ustavni sud Moldavije suspendovao zakon o smanjenju predsedničkih ovlašćenja
AUTOR: Beta

Ustavni sud Moldavije saopštio je da je suspendovao zakon o smanjenju predsedničkih ovlašćenja, koji je prošle nedelje usvojio parlament uprkos protestima u zemlji.

"Ustavni sud danas je naložio suspendovanje zakona usvojenog 3. decembra", navodi se u saopštenju.

Moldavski poslanici usvojili su zakon o smanjenju predsedničkih ovlašćenja, uprkos demonstracijama koje su okupile 5.000 ljudi ispred parlamenta u znak podrške novoj proevropskoj predsednici Maji Sandu. Sandu treba da preuzme dužnost krajem decembra, posle predsedničkih izbora na kojima je pobedila proruskog kandidata, dosadašnjeg predsednika Igora Dodona. Novi zakon prenosi kontrolu nad službama bezbednosti na poslanike. Maja Sandu i njene pristalice veruju da je to način smanjenja uloge predsedništva u korist Parlamenta, koji kontroliše Dodon.

Moldavija je najsiromašnija evropska zemlja i podeljena je između onih koji podržavaju veze sa Rusijom i onih koji zagovaraju saradnju sa Evropskom unijom, i posebno, susednom Rumunijom.

Maja Sandu je od juna do novembra 2019. bila premijerka Moldavije, dok je Dodon nije istisnuo nakon što se neuspešno odupirala njegovim naporima da Kancelariju glavnog tužioca stavi pod predsedničku kontrolu. Dodon je na izborima 2016. godine pobedio Maju Sandu u drugom krugu sa manje od pet odsto.

Izvor: www.n1info.com

Nova sezona "ulične politike" u Moldaviji - izabrana predsednica traži smenu vlade


U Moldaviji je održan antivladin miting koji je predvodila izabrana predsednica republike Maja Sandu. Njene pristalice su zatražile raspuštanje vlade, vanredne parlamentarne izbore i obećale nove akcije. Partija socijalista, iz koje je aktuelni šef države Igor Dodon, začudo, nije protiv prevremenog glasanja.

Da li u Moldaviji počinje još jedna sezona ulične politike i unutrašnje nestabilnosti?

Moldavski poljoprivrednici, ogorčeni planovima za povećanje poreza, krenuli su 6. decembra u glavni grad poljoprivrednom tehnikom. Dok su se raspravljali da li da idu u centar ili da sačekaju, za to vreme razišla se masa sa Velikog trga Nacionalne skupštine: tamo je završen miting na kojem je govorila izabrana predsednica Maja Sandu.

Ljudi su tražili ostavku aktuelne vlade Jona Kikua i prevremene izbore, kao i ukidanje zakona koje je parlament nedavno doneo. Sandu je održala reč: tražila je „pomoć od naroda“. Dan ranije odobren je nacrt dokumenta prema kojem Informativno-bezbednosna služba — obaveštajna i kontraobaveštajna, nije potčinjena šefu države, već zakonodavnom telu.


Sezona mitinga

Sandu je iskoristila uobičajenu retoriku: „Svi koji zarađuju na građanima Moldavije ujedinili su se protiv neizbežnih promena. Nameravaju da nas zadrže u prošlosti. Mi želimo da zemlja samouvereno zakorači u budućnost, da postane snažna država u kojoj lopovi i korumpirani zvaničnici dobijaju ono što zaslužuju.“

Događaju su prisustvovale vatrene pristalice izabrane liderke. Izvikivali su: „Maja Sandu je naša predsednica“, „Maja Sandu i narod“, nosili su zastave Rumunije i Evropske unije. Neko je razvio plakat „Hoćemo glavu Dodona“, izvestili su mediji. Ali čak i da se ovaj slogan nije čuo na trgu, letos su pokušaji opozicije na TV da ukloni predsednika opisani kao želja da se dokopaju njegove glave.

Aleksandar Slusar, jedan od lidera partije Platforma dostojanstva i istine koja je deo „proevropskog“ bloka ACUM, najavio je još jedan miting. „U četvrtak, 10. decembra, Ustavni sud će odobriti mandat gospođi Sandu. Posle toga ljudi moraju zahtevati ostavku vlade. Tada će biti otvoren put do vanrednih izbora“, uveravao je političar.

Iz Partije socijalista, iz koje se kandidovao Dodon, prokomentarisali su ulične aktivnosti protivnika. Složili su se da je neophodno boriti se protiv korupcije, ali su podsetili da parole „Dole mafija“ izvikuju oni pod čijom vlašću se dogodila takozvana prevara veka — prebacivanje milijarde dolara u inostranstvo.

„Građani ne razumeju zašto su se Pavel Filip, Andrian Kandu, Dorin Kirtoake i drugi, koji su zauzeli državu 2010. godine, „preobukli“ u takozvane borce protiv mafije“, istakli su ironično iz stranke.
Što se tiče prevremenih izbora, socijalisti su na njima insistirali mnogo pre nego što je to postalo mejnstrim.


Nek pogledaju svoje dvorište

Još jedna politička kriza u Moldaviji izbila je u vezi sa predsedničkim izborima. U drugom krugu pobedila je Sandu, osvojivši skoro 58 odsto glasova protiv Dodonovih 42 odsto. I trka, i glasanje i kasniji događaji bili su puni drame.

Sandu je podržao lider nadnacionalne Evropske narodne partije, bivši šef EU i bivši premijer Poljske Donald Tusk tako što je snimio video zapis na rumunskom sa direktnom agitacijom. „Na pitanje ko će dovesti Moldaviju do uspeha, odmah odgovaram: Maja Sandu“, rekao je on.

Renato Usati, bivši Dodonov saveznik, prešao je na stranu Sandu. Zajedno sa njom i drugim političarima sastavio je otvoreno pismo Briselu: visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju, generalnom sekretaru Saveta Evrope Mariji Pejčinović Burić i  direktorki Kancelarije za ljudska prava OEBS-a Inhibjerg Solrun Gisladotir. Međutim, dokument se nije odnosio na odnose sa Evropskom unijom, već na nadležnost moldavske Centralne izborne komisije: CIK je tada odlučivao koliko će biračkih mesta otvoriti van republike i gde tačno.

„Ovo je borba protiv prevare i onoga ko je vodi — Dodona. Dužni smo da zaustavimo proces i osiguramo reprezentativni glas građana“, navodi se u kolektivnom saopštenju.
Protesti u Kišnjevu, Moldavija.

Demonstranti su tražili ostavku aktuelne vlade Jona Kikua i prevremene izbore, kao i ukidanje zakona koje je parlament nedavno doneo.

Dok su „proevropski“ političari bili zabrinuti da će građani koji žive u Rusiji i Pridnjestrovlju uticati na ishod izbora, Dodon je optužio protivnike za organizovanje masovnog glasanja imigranata u zapadnim zemljama.

„Sve je više signala da je tamo postojao prevoz, to jest, autobusi koji su ljude dovodili na biračka mesta. Svako ko priiča o falsifikatima u Pridnjestrovlju, neka pogleda svoje dvorište“, rekao je Dodon između dve predsednička kruga.

On je zatražiio od Generalnog tužilaštva da krivično procesuira one koji su sprečili stanovnike nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike da dođu na biračka mesta koja su bila otvorena za njih na desnoj obali Dnjestra. Zaista, tokom drugog kruga u selu Varnica, na primer, došlo je do sukoba između policije i aktivista koji su blokirali put stanovnicima Pridnjestrovske Moldavske Republike.

Posle pobede, Sandu je rekla da ruske mirovnjake treba povući iz regiona i na njihovo mesto dovesti civilnu misiju sa mandatom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Lider nepriznatog Pridnjestrovlja Vadim Krasnoseljski smatra da na ovaj način ona skreće pažnju sa pitanja koja su zaista važna za Kišinjev i Tiraspolj.

Partija komunista (PKRM), na čijem je čelu bivši predsednik države Vladimir Voronjin, bukvalno se povukla iz događaja. Ali nije se uzdržala od kritika: „Skandali i haos u parlamentu, mitinzi velikih razmera tokom karantina — sve je to posledica velike neodgovornosti koju demonstriraju zaprepašćenom moldavskom društvu oba učesnika neustavnog takmičenja pod nazivom „predsednički izbori“.“


Hronična nestabilnost

Sandu je razumljiv i prepoznatljiv populista, smatra zamenik generalnog direktora Instituta za nacionalnu strategiju Aleksandar Kostin. „Ona sada „pumpa“ svoje ime i imidž političkim kapitalom, uključujući i upečatljive izjave. Međutim, zasad ne postoje preduslovi za tešku krizu koja bi mogla da se završi Majdanom. To nikom ne bi bilo od koristi“, istakao je on.

Sistem u Moldaviji se reformiše, ali političari ne govore ništa novo i uverljivo o budućnosti zemlje. S tim u vezi, prema mišljenju eksperta, Moldavija je slična Ukrajini, pa čak i Jermeniji: u uslovima ideološkog vakuuma pobeđuju populisti poput Vladimira Zelenskog i Nikola Pašinjana.

„Dodon je takođe poražen jer nije mogao da objasni koje su koristi od proruskog kursa. Ali mora se uzeti u obzir da Moldavija nije od posebne vrednosti za EU, već je dugo povezana sa Evropskom unijom. Nema se za šta boriti“, ističe Kostin. „Sa druge strane, Rusija ima jake pozicije u Moldaviji i Prednjestrovlju. Tamo se nalaze mirovne snage sa legalnim i legitimnim statusom koje su svi potvrdili, uključujući i evropske sile. Zbog toga su provokacije malo verovatne. Svi se sećaju događaja iz 2008. godine — kako se završavaju napadi na ruske mirovnjake“, navodi ekspert, imajući na umu događaje iz Gruzije iz 2008.godine.

Šef analitičkog biroa projekta SONAR-2050 Ivan Lizan ističe da Moldavija od 2009. godine proživljava stalne političke i ekonomske turbulencije. „Ovo je hronična nestabilnost, a sada dolazi nova runda krize. Po svemu sudeći, stvari idu ka prevremenim izborima na kojima će pobediti onaj koji uspe da mobiliše biračko telo. Socijalisti se upravo time i bave, dok istovremeno ispunjavaju plan za nedelju dana za usvajanje narodnih zakona“, objašnjava stručnjak.

Protiv „proevropskog“ novoizabranog predsednika igra nasleđe saveznika, dodaje Lizan. Ranije su pokušavali da umanje Dodonova ovlašćenja. Situacija se promenila, ali ako se trend ograničavanja prava lidera nastavi, onda će Sandu postati ceremonijalna figura, smatra politikolog.

Što se tiče pridnjestrovskog sukoba, Tiraspolj i Kišinjev imaju zajedničke ekonomske interese. Rat nikome nije potreban, a Sandu će ga moći započeti samo pod direktnim pritiskom koordinatora sa Zapada.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202012081124040680-nova-sezona-ulicne-politike-u-moldaviji---izabrana-predsednica-trazi-smenu-vlade/)

Parlament Moldavije vratio ruskom jeziku status međunarodne komunikacije


Parlament Moldavije odobrio je na današnjoj sednici zakon o funkcionisanju jezika u zemlji i vratio ruskom jeziku status jezika međunacionalne komunikacije, izjavila je predsednica parlamenta Zinaida Grečanij.

„Nacrt zakona o funkcionisanju jezika odobren je u završnom čitanju glasovima 55 poslanika“, saopštila je Grečanij.

Ovim zakonom ruskom jeziku je vraćen status jezika međunacionalne komunikacije. Štaviše, državni organi će biti u obavezi da pružaju građanima informacije i na ruskom jeziku.

Takođe, nacrt zakona obezbeđuje poštovanje prava građana da uče i koriste svoj maternji jezik, a takođe će doprineti razvoju nacionalnih kultura. Istovremeno, vlada treba da izdvoji sredstva za besplatne kurseve državnog jezika za predstavnike drugih nacionalnosti.

Ustavni sud Moldavije proglasio je 4. juna 2018. za zastareo zakon o funkcionisanju jezika, koji je bio na snazi iz vremena SSSR-a. U ovom dokumentu se navodilo da je ruski jezik na teritoriji Moldavije sredstvo međuetničke komunikacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202012161124119029-parlament-moldavije-vratio-ruskom-jeziku-status-medjunarodne-komunikacije/)

Putin o situaciji u Moldaviji i Pridnjestrovlju


Predsednik se osvrnuo na situaciju u Moldaviji i Pridnjestrovlju. Tamo novoizabrana predsednica Maja Sandu poziva da se ruski mirovnjaci povuku iz Pridnjestrovlja. Po njegovim rečima, u tome nema ništa novo, dodavši da je Maja Sandu državljanka Rumunije.

On je obećao da će se ruski mirovnjaci povući, čim za to "sazre uslovi".


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012171124125534-uzivo-putinova-godisnja-konferencija-video-foto/)

Premijer Moldavije podneo ostavku
Tanjug 23. 12. 2020.

PREMIJER Moldavije Jon Kiku saopštio je danas da je podneo ostavku na tu funkciju.

Kiku, nekadašnji ministar finansija, nije obrazložio zbog čega je doneo takvu odluku, prenosi Rojters. Parlament Moldavije izglasao ga je za premijera u novembru 2019. godine, zajedno sa vladom sastavljenom mahom od ministara koji podržavaju predsednika Igora Dodona, kojeg podržava Moskva.

Izvor: www.novosti.rs

23.12.2020.

Pad Vlade Moldavije dan pre inauguracije predsednice
AUTOR: Beta

Premijer Moldavije Jon Čiku danas je najavio svoju ostavku čime je otvoren put ka prevremenim parlamentarnim izborima.

Njegova odluka dolazi dan uoči inauguracije nove predsednice Moldavije Maje Sande, a ostavkom premijera, odlazi i sadašnja vlada. Ostavka je saopštena nekoliko sati pre sastanka parlamenta u kojem je predloženo glasanje o poverenju vladi.

"Vlada podnosi ostavku", izjavio je Čiku novinarima zajedno sa odlazećim proruskim predsednikom Igorom Dodonom, koji je sa svoje strane pozdravio odluku premijera.

Maja Sandu sutra treba da preuzme dužnost posle predsedničkih izbora na kojima je pobedila proruskog kandidata Dodona. Moldavija je najsiromašnija evropska zemlja i podeljena je između onih koji podržavaju veze sa Rusijom i onih koji zagovaraju saradnju sa Evropskom unijom, i posebno, susednom Rumunijom. Maja Sandu je od juna do novembra 2019. bila premijerka Moldavije, dok je Dodon nije istisnuo nakon što se neuspešno odupirala njegovim naporima da Kancelariju glavnog tužioca stavi pod predsedničku kontrolu. Dodon je na izborima 2016. godine pobedio Maju Sandu u drugom krugu sa manje od pet odsto.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/H_YzOHb_E28

"Neprihvatljivo"


Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg pozvao je danas Moldaviju da pokaže odgovornost.

"Prošle nedelje su snage u parlamentu izglasale smenu predsednika Ustavnog suda. To je neprihvatljivo", poručio je Šalenberg nakon sastanka sa moldavskim premijerom Aurelium Čiokojem u Beču.

Naglasio je da se nezavisne odluke najviše sudske instance moraju poštovati, nebitno da li se nekom sviđaju.

"Takve odluka dovode u sumnju vladavinu prava", naveo je Šalenberg u izjavi agenciji APA.

On je kazao da su "demokratska drama" u Belorusiji i ponovno odmrznuti sukob oko Nagorno Karabaha pokazao koliko brzo mogu da se ponovo otvore krize.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=1849327)

Moldavija se sprema za vanredne parlamentarne izbore


Predsednica Moldavije Maja Sandu potpisala je ukaz o raspuštanju parlamenta.

„Vanredni parlamentarni izbori će biti održani 11. jula“, saopštila je Sandu na konferenciji za štampu.

Krajem marta, predsednica se obratila Ustavnom sudu za potvrdu prava da raspusti parlament i zakaže vanredne izbore, pošto poslanici dva puta u tri meseca nisu uspeli da formiraju Vladu. Sredinom aprila, Sud je saopštio da predsednik može to da uradi, i da treba da odredi datum izbora.

Odluka o raspuštanju parlamenta nije mogla biti doneta zbog vanredne situacije koja je na snazi u Moldaviji do 30. maja zbog virusa korona. Ustavni sud je na inicijativu partije „Akcije i solidarnosti“, predsednice Sandu, proglasio nezakonitim uvođenje vanrednog stanja u zemlji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202104281125218170-moldavija-se-sprema-za-vanredne-parlamentarne-izbore/)

Premijerka pobedila predsednika na izborima u Moldaviji


Na vanrednim parlamentarnim izborima u Moldaviji vodi partija "Akcija i solidarnost", predsednice Maje Sandu.

Kako je saopštila Centralna izborna komisija, nakon prebrojanih 50 odsto biračkih listića, "Akcija i solidarnost" vodi sa 45,31 odsto glasova, dok je blok "Komunisti i socijalisti", predsednika Igora Dodona osvojio 31,78 odsto glasova. Za partiju "Šor" glasalo je 8,13 odsto izašlih birača.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Moldaviji izašlo je 48 odsto upisanih birača. S obzirom da je potrebno da izađe više od 33,30 odsto, izbori su proglašeni važećim.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202107111125895906-premijerka-pobedila-predsednika-na-izborima-u-moldaviji/)

Rusija o saradnji sa Moldavijom: Spremni smo ako je korist obostrana


Rusija je spremna da pomogne Moldaviji na uzajamno korisnoj osnovi, izjavio je zamenik šefa administracije ruskog predsednika Dmitrij Kozak.

„Rusija je spremna da pomaže Moldaviji na uzajamno korisnoj osnovi, ali ne na štetu interesima Rusije. Kada je formirana nova vlada Moldavije i nastupila stabilnost, mi smo se dogovorili da razgovaramo o bilateralnim pitanjima. Razgovor je bio veoma konstruktivan i dobronameran. Rusija uvažava izbor naroda Moldavije i spremna je da sarađuje sa novom vlasti“, izjavio je Kozak.

Prema njegovim rečima „očekuje se početak dijaloga na međuvladinom nivou po svim pitanjima koja brinu Moldaviju i Rusiju“.

„Mi smo se dotakli širokog spektra problema, kao što su: rešavanje problema Pridnjestrovlja, odlaganje municije i saradnja na isporukama moldavske robe na rusko tržište bez carina. Dogovorili smo se da sarađujemo u trgovini i da ukinemo ograničenja. Takođe smo se dogovorili i o isporukama moldavskih poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište na osnovu reciprociteta“, rekao je Kozak.

On je naveo i da su razgovarali o potpisivanju novog ugovora o snabdevanju ruskim gasom, s obzirom da je ugovor „Gasproma“ i „Moldavija gasa“ ističe na jesen.

„Problem koji postoji je problem sa gasom. Potreban je dijalog kako bi se donele odluke koje odgovaraju i jednoj i drugoj strani. Nema potrebe da neko nešto poklanja, ali nema potrebe i da neko krši dogovore“, podvukao je Kozak.

Odgovarajući na pitanje o mogućem sastanku predsednika država, Kozak je rekao da „u slučaju da se po svim pitanjima postignu preliminarni dogovori, onda će se sastanak sigurno i održati“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210811/rusija-o-saradnji-sa-moldavijom-spremni-smo-ako-je-korist-obostrana-1128383439.html)

Moldavija nezadovoljna velikodušnom ponudom Rusije – moguća potpuna obustava isporuka ruskog gasa


Rusija je tokom dvodnevnih pregovora o novom gasnom sporazumu ponudila Moldaviji poštenu tržišnu cenu gasa sa dodatnim popustom od 25 odsto uz uslov da Kišinjev vrati dug u iznosu od oko 700 miliona dolara. Međutim, Moldavija je insistirala da cena bude dva puta niža od tržišne, saopštio je izvor upućen u pregovore.

„Jedini uslov za dobijanje popusta bila je isplata duga koji se nagomilavao tokom prethodnih godina za isporučeni gas u iznosu od otprilike 700 miliona dolara (bez Pridnjestrovlja)“, izjavio je neimenovani izvor, dodajući da je Kišinjevu ponuđen rok od tri godine za vraćanje duga.

Međutim, moldavska delegacija je, izgovarajući se odsustvom neophodnih novčanih sredstava, insistirala da cena gasa bude dvostruko niža od tržišne, napomenuo je on.

Prema rečima izvora, dogovor između Rusije i Moldavije nije postignut.


Moguća obustava isporuka ruskog gasa Moldaviji

Kako kaže taj izvor, sumnja se da će biti moguće zaključenje novog dugoročnog ugovora između „Gasproma“ i Moldavije pre 1. novembra, a postoje i rizici potpunog prestanka isporuka ruskog gasa Moldaviji nakon tog datuma.

S tim u vezi, moldavska premijerka Natalija Gavrilica izjavila je da Kišinjev ne priznaje istorijski dug za gas, zbog čega ne bi trebalo da bude deo pregovora sa „Gaspromom“ u vezi sa isporukama Moldaviji. Kako kaže, to je tema za poseban razgovor o kojem bi trebalo diskutovati u drugom kontekstu.

Premijerka je dodala da moldavska strana pokušava pragmatično da pregovara sa Rusijom i da se nada potpisivanju dugoročnog ugovora.

Pregovori su se odvijali kod zamenika šefa administracije ruskog predsednika Dmitrija Kozaka uz učešće članova vlade i predstavnika „Gasproma“. Na pregovorima su sa moldavske strane prisustvovali potpredsednici vlade Vladislav Kulminski i Andrej Spinu.

Podsetimo, Kišinjev trenutno od „Gasproma“ kupuje gas prema ugovoru koji je potpisan pre 13 godina. Prema tom ugovoru cene su vezane za cenu nafte.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211022/moldavija-nezadovoljna-velikodusnom-ponudom-rusije--moguca-potpuna-obustava-isporuka-ruskog-gasa-1130912012.html)

Kišinjev ne priznaje dug prema „Gaspromu“ i rizikuje obustavu isporuka gasa


Komplikovana situacija u vezi sa isporukama gasa Moldaviji nastala je zbog krivice tamošnjih vlasti jer nisu izmirili nagomilani dug i ne priznaju ga, ali bez toga nema novog ugovora a to bi posledično dovelo do obustave isporuka gasa, rekao je zvanični predstavnik „Gasproma“ Sergej Kuprijanov.

„U ovom trenutku komplikovana je situacija sa isporukama gasa Moldaviji. Krivica u potpunosti pada na moldavske vlasti. Radi se o tome da Moldavija nije platila već isporučeni gas“, naveo je on i dodao da se dug nagomilao.

Dug iznosi 433 miliona dolara a sa kamatama to iznosi 709 miliona dolara, naveo je Kuprijanov.

„Pri tome predstavnici Moldavije iz nekog razloga ne žele da priznaju nagomilani dug. Takođe, njima se ne sviđa cena gasa iako je potpuno jasno i transparentno kako se ta cena formira“, istakao je predstavnik ruskog gasnog giganta.

„Gasprom“ je spreman da produži ugovor o daljim isporukama uz potpuno izmirenje duga, navode u kompaniji.

„Bez obzira na nagomilani dug moldavska strana se obratila s molbom za produženje ugovora za isporuke gasa za oktobar i novembar ove godine. ‘Gasprom’ izlazi u susret i zaključuje ugovor za oktobar i spreman je da ga produži za novembar u slučaju da moldavska strana u potpunosti plati isporuke za septembar i oktobar ove godine“, objašnjava Kuprijanov.

Ukoliko ne bude u potpunosti plaćen isporučen gas i „ukoliko, kao posledica toga, ne bude potpisan novi ugovor od 1. decembra ove godine, onda će ‘Gasprom’ obustaviti isporuke gasa u Moldaviju“, navodi Kuprijanov.

„Tu nema nikakve politike, ‘Gasprom’ je akcionarsko društvo i ne može da posluje s gubicima, ne može da rizikuje gubitke na ime poreskih obaveza u budžetu RF. Postoje granice strpljivosti. Moldavija sam izaziva krizu“, upozorava Kuprijanov.

Prema njegovim rečima, u ruskoj kompaniji ne razumeju informacije o tome da vlasti Moldavije nameravaju da ugase preduzeće „Moldova-gas“ zbog kojeg Kišinjev duguje „Gaspromu“.

„Isporučenu robu treba platiti na vreme“, zaključio je Kuprijanov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211023/kisinjev-ne-priznaje-dug-prema-gaspromu-i-rizikuje-obustavu-isporuka-gasa-1130929639.html)

Brrrrrrrrrrrrr  ;D



[attachment=1]

Izgleda da će tako i da bude na kraju! ;D

Rusija računa na nastavak dijaloga sa Moldavijom o gasu


Kremlj se nada nastavku dijaloga sa Moldavijom po pitanju gasa; stav „Gasproma“ po ovom pitanju je krajnje jasan i jednostavan, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Tokom razgovora sa novinarima, portparola Kremlja su pitali da li Vladimir Putin planira da kontaktira sa rukovodstvom Moldavije nakon razgovora Moskve i Kišinjeva o produženju ugovora o gasu, koji je u petak završen bez rezultata.

„Ne, predsednik za sada to ne planira, ali, s druge strane, potrebno je nekako nastaviti dijalog“, odgovorio je Peskov.

On je, pri tome, primetio da su sve pozicije veoma razumljive.
 
„Stav ruske strane, ‘Gasproma’ je krajnje jasan, krajnje jednostavan – to je komercijalni stav koji uključuje poznate popuste“, objasnio je Peskov.

Portparol je dodao da se Rusija nada da će se razgovor nastaviti na ovaj ili onaj način.

Podsetimo, Kišinjev trenutno od „Gasproma“ kupuje gas prema ugovoru koji je potpisan pre 13 godina. Prema tom ugovoru cene su vezane za cenu nafte.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211025/rusija-racuna-na-nastavak-dijaloga-sa-moldavijom-o-gasu-1130964150.html)

Moldavija prvi put kupuje gas koji nije ruski: Iz Poljske danas stiže milion kubnih metara gasa


Moldaviji će prvi put biti isporučen gas koji nije iz ruskog izvora. Kišinjev je zaključio ugovor sa poljskom kompanijom za naftu i gas „PGNiG“ za probnu isporuku milion kubnih metara gasa, saopštila je pres-služba moldavske vlade.

U saopštenju se navodi da je ugovor o probnoj nabavci prirodnog gasa između državne kompanije „Energokom“ i poljske kompanije „PGNiG“ potpisan u ponedeljak 25. oktobra.

Prema navodima vlade, Moldavija je prvi put kupila gas od alternativnog izvora ─ Poljske.

Odluka je doneta kako bi se procenila mogućnost uvoza gasa od alternativnih izvora, kao i da bi se izbalansirao nizak pritisak u sistemu snabdevanja prirodnim gasom, precizirala je moldavska vlada i dodala da kupovina gasa od poljske kompanije neće uticati na tarife za potrošače.

S tim u vezi, poljska kompanija saopštila je da će danas isporučiti Moldaviji milion kubnih metara gasa.

„'PGNiG Supply & Trading' je u saradnji sa američko-ukrajinskom grupom 'ERU' pobedila na tenderu za isporuku prirodnog gasa Moldaviji“, navodi se u saopštenju i ističe da će to biti prva isporuka gasa toj zemlji koja nije iz ruskog izvora.

Takođe se navodi da je tender organizovan po hitnom postupku u vezi sa smanjenjem isporuka gasa od „Gasproma“.

Podsetimo, na nedavnim pregovorima Moskve i Kišinjeva o gasnom pitanju nije postignut rezultat. Kako je tada saopšteno, moguća je potpuna obustava isporuka ruskog gasa Moldaviji.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211026/moldavija-prvi-put-kupuje-gas-koji-nije-ruski-iz-poljske-danas-stize-milion-kubnih-metara-gasa--1130986142.html)

Kremlj: Dali smo dobru ponudu Moldaviji, gas iz druge zemlje koštaće više od ruskog


Kupovina gasa od trećih zemlja koštaće Moldaviju više od cene za isporuke gasa koju je ponudila Rusija, izjavio je portparol ruskog predsednik Dmitrij Peskov.

Prema njegovim rečima, kupovina gasa od drugih zemalja je „stvar moldavske strane“.

„Pitanje je, međutim, retoričko. Očigledno je da bi ti ugovori mogli da budu samo po ceni većoj od one o kojima se razgovaralo sa ruskom stranom“, ocenio je Peskov.


Rusija ponudila veoma povoljnu cenu

Portparol Kremlja je dodao da će se nastaviti rusko-moldavski kontakti u vezi sa isporukom gasa i istakao da je cena koju je „Gasprom“ ponudio vrlo povoljna za Kišinjev.

Kako je rekao, stav Rusije u pregovorima sa Moldavijom je poznat, utemeljen i sa stanovišta cenovnih parametara veoma povoljan za moldavsku stranu“.

Istovremeno, portparol nije davao ocenu razloga zbog kojih pregovori Kišinjeva sa „Gaspromom“ još uvek nisu dali rezultat.

„Sada su u toku kontakti i potrebno je manje davati neke ocene. U toku je rad na usaglašavanju uslova ugovora ili neslaganju. Ovde treba shvatiti da će to ipak odlučiti moldavska strana“, dodao je portparol.

Ranije je poljska kompanija za naftu i gas „PGNiG“ saopštila da će Moldaviji će prvi put biti isporučen gas koji nije iz ruskog izvora. Prema saopštenju pres-službe moldavske vlade, Kišinjev je zaključio ugovor sa „PGNiG“ za probnu isporuku milion kubnih metara gasa. Očekuje se da će gas biti danas isporučen Moldaviji.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211026/kremlj-dali-smo-dobru-ponudu-moldaviji-gas-iz-druge-zemlje-kostace-vise-od-ruskog-1130993563.html)

Poljski gas koji je “dovoljan samo za punjenje upaljača” skupo će koštati Moldaviju


Moldavija je u složenoj situaciji sa snabdevanjem gasom. Razlog je što je istekao njen ugovor sa Gaspromom a nije potpisala novi jer nije izmirila dug za već potrošeni ruski gas i još ga osporava. U međuvremenu, deficit gasa premostila je nabavkom ovog energenta iz Poljske.

Kupljena količina je mala, maltene dovoljna samo za punjenje upaljača a skupo će koštati Moldaviju, kažu ruski eksperti.

Ugovor o probnoj nabavci prirodnog gasa između moldavske državne kompanije “Energokom” i poljske kompanije “PGNiG” potpisan je 25.oktobra. Moldaviji će prvi put biti isporučen gas koji nije iz ruskog izvora. Plavo gorivo će se isporučivati preko kontrolnog punkta na moldavsko-ukrajinskoj granici.


Poljski gas za Moldaviju

Prema navodima vlade, Moldaviji će biti isporučen gas iz „alternativnog izvora”, a kupovina gasa od poljske kompanije neće uticati na tarife za potrošače.

„PGNiG Supply & Trading” je u saradnji sa američko ukrajinskom grupom „Eru” pobedio na tenderu za jednokratnu isporuku prirodnog gasa Moldaviji, koji je hitno organizovan u vezi sa smanjenjem uvoza iz Rusije, a Parlament Moldavije proglasio je vanredno stanje u zemlji zbog posledica energetske krize.

Podsetimo, dugoročni sporazum o gasu između Moldavije i „Gasproma” koji je vlada obnavljala svake godine, istekao je 30.septembra.

„Gasprom” je ranije pozvao Kišinjev da radi na njegovom obnavljanju, ali aktuelna vlada Moldavije nije na vreme pregovarala sa Rusijom o novom sporazumu. Komplikovana situacija nastala je zbog krivice tamošnjih vlasti jer nisu izmirili dug koji se nagomilavao od 1994.godine.

Rusija je spremna da produži sadašnji sporazumom o gasu sa Moldavijom. Štaviše, zbog naglog skoka cena, „Gasprom” je Kišinjevu ponudio popust od 25 odsto od tržišne vrednosti. Jedini uslov je da se isplati nagomilani dug u iznosu od 709 miliona dolara (ne računajući Prednjestrovlje).

Moldavija je čak dobila privilegiju da svoj dug plaća na rate, ali je ni to nije zaustavilo da počne da se „cenjka” i insistira da cena bude dvostruko niža od tržišne. Ali, Kišinjev osporava dug prema “Gaspromu” i tako rizikuje obustavu gasa.


Jasna pozicija Gasproma

Kremlj se nada nastavku dijaloga s Moldavijom o gasu, a kako je rekao portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, pozicija Gasproma je krajnje jasna i jednostavna – to je komercijalni stav koji podrazumeva i poznate popuste.

Stanislav Mitrahovič, ekonomista i stručnjak na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije i Fondacije za nacionalnu energetsku sigurnost, za Sputnjik ocenjuje da Moldavija odugovlači sa isplatom duga da bi i pregovori po tom pitanju trajali duže.

“Kada jedna strana u komercijalnom sporazumu ne želi da plati dug, navodi bilo koji razlog. Baš zbog toga su oni i izmislili priču sa revizijom. Ovo je samo pokušaj kupovine vremena. Ne postoje neki "čudni" dugovi koji se moraju posebno proučavati. Ali ako Moldavija želi, slobodno neka izvrši reviziju o svom trošku. U svakom slučaju, pretvarati se da nemaju nikakav dug, to im neće uspeti. Postoji dug Pridnjestrovlja, koji je zaista veoma veliki, ali to je posebna priča”, navodi Mitrahovič.


Moldavija se cenjka

On je ipak optimista da će Gasprom i Moldavija pronaći neki kompromis.

“Verujem da će ipak neki ugovor biti zaključen i da će biti kompromisno rešenje. Ono će podrazumevati, na primer, da Moldavija plati dug u roku od nekoliko godina, a biće dogovoren raspored oko plaćanja ovog duga. Možda Moldavija dobije i popust. Moldavija se već uveliko cenjka. Već im je ponuđen popust od 25 odsto na tržišnu cenu gasa, ali oni žele 50 odsto. Možda će krajnji rezultati biti negde između... Mislim da će biti moguće dogovoriti se o novim isporukama gasa. Ako se to ne dogodi, neka Moldavija traži gas gde god želi ili nek joj dug plati Nemačka ili Evropska komisija, ili pak nek joj Ukrajina da gas ili Rumunija, bez obzira što je rumunski gas možda malo skuplji i možda ga ne bude dovoljno. Ali ovo su samo neke od varijanti“, objašnjava ovaj stručnjak.

O daljem snabdevanju Moldavije ruskim gasom 23. oktobra pregovorali su zamenik šefa administracije ruskog predsednika Dmitrij Kozak i gradonačelnik Kišinjeva Jon Čeban, ali nisu pronašli rešenje.Moldavska vlada je izjavila da je predlog ugovora neprofitabilan i da oni trenutno traže alternativne dobavljače koji bi obezbedili zemlju i diversifikovali izvore.

U potrazi za novim snabdevačem gasa, Kišinjev je čak raspisao tender po ceni manjoj od hiljadu dolara za hiljadu kubnih metara. Prijavile su se Ukrajina, Poljska, Rumunija i Slovačka. Kijev se prijavio prvi. Međutim, Ukrajinci ruski gas dobijaju tranzitom, pa su upozorili da cena „njihovog” gasa neće biti niža od „Gaspromove”. Iste uslove je postavio i Bukurešt.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov izjavio je da će kupovina gasa od trećih zemalja koštati Moldaviju više. Takođe, on je istakao da je cena koju je ponudio Gasprom je vrlo povoljna za Kišenjev.

„Pitanje je, međutim, retoričko. Očigledno je da bi ti ugovori mogli da budu samo po ceni većoj od one o kojima se razgovaralo sa ruskom stranom“, rekao je Peskov.

Takođe se navodi da Moldavija trenutno plaća gas pet puta više od prošlogodišnje cene - 790 dolara za hiljadu kubnih metara.

Moldavska premijerka, Natalija Gavrilica u intervjuu za “Sputnjik” izjavila je da je ovo prvo iskustvo kupovine određene količine prirodnog gasa na međunarodnom tržištu. Cena na tržištu iznosi oko 1000 dolara za 1000 kubnih metara, ali da, kako je rekla, zbog poslovne tajne ne može da otkrije po kojoj ceni kupuje poljski gas.


Cena poljskog gasa „poslovna tajna“

Bivši vicepremijer i nekadašnji ministar privrede Moldavije Aleksandar Muravski kaže za Sputnjik da mediji naduvavaju priču o pomenutom ugovoru Moldavije i Poljske, akcentujući da je reč o prvoj kupovini iz „alternativnog izvora“. A milion kubika će biti dovoljno samo za četiri sata, maltene je dovoljno samo da se napune upaljači, kaže Muravski.

“Moldavska premijerka izbegava odgovor na prirodno pitanje: koja je cena tog ugovora. Jer svima je savršeno jasno da je problem gasa danas problem cena. A odgovor premijerke glasi da je to poslovna tajna, iako ugovor koji podrazumeva trošenje državnog novca ne može biti poslovna tajna”, primećuje bivši ministar.

Prema dosadašnjem ugovoru Moldavije i Gasproma, cene gasa su se delimično formirale na osnovu berzanskih vrednosti, a delimično na bazi cena nafte. Ali Moldavija više ne želi da se vezuje za berzanske cene zbog jakih kolebanja na svetskom tržištu gde je u septembru hiljadu kubika po toj formuli koštalo 550 dolara, a u oktobru 800. Ako se strane ne dogovore, u novembru bi hiljadu kubika Moldavija morala da plati 1100 dolara. Muravski se slaže da su pregovori o novom ugovoru veoma složeni, ali i postavlja pitanje vezano za nabavku gasa iz Poljske.

“U ovom trenutku, kada vodimo teške pregovore o tome koja bi cena trebalo da bude sa „Gaspromom“, a iznet je i predlog da bi moglo da bude popusta od 25 odsto, što bi podrazumevalo cenu od 600 dolara za tonu, premijerka pominje da cena gasa iznosi oko hiljadu dolara za hiljadu kubika. Po mojim procenama, to je možda i 1200 dolara za hiljadu kubnih metara. Pa recite kako možete da pregovarate sa drugim prodavcem i pitate ga za cenu od 300 dolara kada ste danas voljni da platite 1200”, kaže bivši moldavski ministar.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211026/poljski-gas-koji-je-dovoljan-samo-za-punjenje-upaljaca-skupo-ce-kostati-moldaviju-1131007545.html)

Mediji: „Gasprom“ vodi pregovore s Moldavijom o gasu isključivo na komercijalnoj bazi


Ruska gasna kompanija „Gasprom“ vodi pregovore o produženju ugovora o isporukama gasa Moldaviji strogo na komercijalnoj bazi, piše londonski „Fajnenšel tajms“.

U članku britanskog dnevnika, koji se poziva na svoje izvore upoznate sa pregovorima Rusije i Moldavije, navodi se da je „Gasprom“ voljan da spusti cenu gasa ako Kišinjev pristane da unese korekcije u Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i odloži primenu pravila EU koja se tiču liberalizacije gasnog tržišta.

„ ‘Gasprom’ vodi pregovore o nastavku ugovora o isporukama gasa u Moldaviju isključivo na komercijalnoj bazi. Smatramo da je nekorektno komentarisati sporazume Moldavije sa drugim snabdevačima“, rekli su za „FT“ u ruskoj kompaniji.

Podsetimo, Moldavija je nabavljala gas od „Gasproma“ po ugovoru iz 2008. godine koji je istekao 30. septembra. Strane nisu uspele da se dogovore o novim uslovima i ugovor je produžen samo na mesec dana, pri čemu je cena gasa na tržištu porasla na 790 dolara za hiljadu kubnih metara.
 
Prema izvorima britanskog lista, Rusija je formulisala uslove za novi dugoročni ugovor tako da on treba da se postigne na bazi tržišnih evropskih cena za gas, ali je ruska strana spremna na popust do 25 odsto ako moldavska strana izmiri nagomilani dug za isporučeni gas ali ne momentalno nego na odloženo. Pregovori dve strane se nastavljaju.

U međuvremenu, Moldavija je postigla dogovor o kupovini milion kubnih metara gasa od holandske kompanije „Vitol“ i isto toliko od poljske PGNiG. Cena po kojoj je nabavljen gas nije obelodanjena.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211027/mediji-gasprom-vodi-pregovore-s-moldavijom-o-gasu-iskljucivo-na-komercijalnoj-bazi-1131020092.html)

Kremlj: Nema nikakvih političkih uslova za Moldaviju po pitanju gasa


Nikakvih političkih uslova u pregovorima Rusije i Moldavije o isporukama gasa nema i ne može biti, radi se isključivo o komercijalnom pitanju, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Peskov je tako reagovao na pisanje britanskog „Fajnenešel tajmsa“ o tome da je „Gasprom“ navodno zvaničnicima Moldavije saopštio da će sniziti cene za gas ako zemlja bude spremna da unese korekcije u Sporazum o slobodnoj trgovini koji ima sa EU i ako odloži primenu pravila Brisela koja se tiču liberalizacije gasnih tržišta i omogućavaju veću konkurenciju.

„Ne, nikakvih političkih momenata tu nema i ne može biti, to je isključivo komercijalno pitanje. Postoji potražnja za gasom, postoji komercijalna ponuda, postoji predloženi popust, a postoji takođe i problem nagomilanog duga. Sve to ima samo komercijalni karakter. Nema ni govora o bilo kakvoj politizaciji“, rekao je portparol Kremlja.

Podsetimo, Moldavija je nabavljala gas od „Gasproma“ po ugovoru iz 2008. godine koji je istekao 30. septembra. Strane nisu uspele da se dogovore o novim uslovima i ugovor je produžen samo na mesec dana, pri čemu je cena gasa na tržištu porasla na 790 dolara za hiljadu kubnih metara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211027/kremlj-nema-nikakvih-politickih-uslova-za-moldaviju-po-pitanju-gasa-1131023781.html)

Ruski zvaničnici o gasnom sporazumu sa Moldavijom: Niko ne namerava da radi na njihovu štetu


Ruska strana nema nameru da vodi pregovore o isporukama gasa Moldaviji na štetu te države, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Pankin.

„Pregovori se odvijaju, ili će biti postignut dogovor i dogovor će biti realizovan, ili neće biti dogovora i tada su mogući svakakvi scenariji, ali niko nema nameru da radi na štetu Moldavije“, rekao je Pankin za Sputnjik na marginama ekonomskog foruma u Veroni.

On je dodao i da Rusija ne može da primorava partnere da zaključuju dugoročne ugovore, ali da oni sami treba da shvate korist od takvih ugovora.

„Najveći deo ugovora ima dugoročni karakter, mnogi su tržišnog tipa, a kupci sami treba da odluče šta im je povoljnije, na šta stavljaju akcenat – na rast tržišta, na pad, na interese. Sve zavisi od različitih komercijalnih i političkih interesa“, zaključio je on.

Podsetimo, direktor „Gasproma“ Aleksej Miler sastao se juče sa potpredsednikom moldavske vlade i predstavnicima „Moldovagasa“ kako bi razmotrili novi ugovor o gasu.
Prethodni ugovor o gasu istekao je 30. septembra a „Gasprom“ je 1. oktobra produžio ugovor na mesec dana.

Kompanija „Moldovagas“ je 6. oktobra saopštila da potražnja za gasom u Moldaviji premašuje isporuke iz Rusije i da zbog toga može da dođe do problema u isporukama struje.

Parlament je 22. oktobra uveo vanrednu situaciju zbog energetske krize.

Ruski gasni gigant je prošle godine isporučio Moldaviji 3,05 milijardi kubnih metara gasa. Za kompaniju to predstavlja oko 1,7 odsto ukupnog izvoza u inostranstvo.

Dve strane nisu mogle da se dogovore o novim uslovima, a Moldavija je u međuvremenu zaključila ugovore o nabavci gasa sa holandskom i poljskom kompanijom.

Do sada je Kišinjev nabavljao gas samo iz Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211028/ruski-zvanicnici-o-gasnom-sporazumu-sa-moldavijom-niko-ne-namerava-da-radi-na-njihovu-stetu-1131051230.html)

Moldavija: Ne želimo da biramo između jeftinijeg gasa i bliskih odnosa sa EU


Kišinjev ne želi da bira između jeftinijeg gasa i bliskih odnosa sa Evropskom unijom, izjavila je premijerka Moldavije Natalija Gavrilica povodom pisanja „Fajnenšel tajmsa“ da je „Gasprom“ ponudio Kišinjevu nižu cenu gasa ako koriguje politiku prema EU.

U nedavno objavljenom članku britanskog dnevnika, koji se poziva na svoje izvore upoznate sa pregovorima Rusije i Moldavije, navodi se da je „Gasprom“ voljan da spusti cenu gasa ako Kišinjev pristane da unese korekcije u Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i odloži primenu pravila EU koja se tiču liberalizacije gasnog tržišta.

Premijerka je u intervjuu za londonski dnevnik istakla da bi zemlja više volela da ne bude u takvom položaju.

U isto vreme, Gavrilica je odbila da komentariše da li je Moldavija dobijala predloge od evropskih kompanija o kupovini gasa po ceni nižoj od tržišne kao alternativu predloga „Gasproma“. Kako je rekla, nema jednostavnih rešenja.
„Tražimo dugoročni ugovor i takvu cenu koja će nam pomoći da prevaziđemo trenutne cenovne nesuglasice. Razgovaramo o različitim opcijama sa evropskim partnerima“, objasnila je ona.

Ona je takođe odbila da komentariše predlog „Gasproma“. Međutim, kaže da će se pregovori sa kompanijom nastaviti i da je Kišinjev uvek otvoren za partnerstvo sa „Gaspromom“, kao i za normalne, ekonomske i transparentne odnose.


Šta ako Moldavija ne postigne dogovor sa „Gaspromom“?

Moldavska premijerka je konstatovala je da će, ukoliko ne bude postignut sporazum sa „Gaspromom“, zemlja u narednih pet meseci morati da potroši oko 800 miliona evra na uvoz energenata od drugih dobavljača kako bi izašla na kraj sa zimskom potražnjom. Kako kaže, Moldaviji bi za to možda bila potrebna pomoć EU.

Dodala je da naredne dve do tri nedelje igraju ključnu ulogu.

„U narednih nekoliko nedelja bi trebalo da prijatelji Moldavije donesu mere. U suprotnom će zemlji biti teško na političkom, socijalnom i ekonomskom planu“, zaključila je Gavrilica.


Kišinjev i „Gasprom“ traže „zajednički jezik“

Istovremeno, ministar infrastrukture i regionalnog razvoja Moldavije, vicepremijer Andrej Spinu izjavio je da će vladina delegacija nastaviti danas pregovore o uslovima novog ugovora u vezi sa isporukom ruskog gasa. S tim u vezi, šef moldavske delegacije je podsetio da su pregovori počeli pre dva dana u Sankt Peterburgu.

Kako je rekao, Moldavija i „Gasprom“ treći dan zaredom traže „zajednički jezik“.

„Diskusije su konstruktivne prirode, ulažemo intenzivne napore kako bismo našli dodirnu tačku kada je reč o interesima obe strane“, napisao je Spinu na svojoj Fejsbuk stranici.

Potpredsednik vlade je istakao da je Moldavija iznela „Gaspromu“ svoj stav, a to je da moldavska strana hoće da potpiše ugovor sličan onom koji je primenjivan poslednjih godina. Kišinjev takođe smatra da isplata istorijskog duga prema toj ruskoj kompaniji može da bude razmotrena nakon njegove revizije, dodao je.

Podsetimo, Moldavija je nabavljala gas od „Gasproma“ po ugovoru iz 2008. godine koji je istekao 30. septembra. Strane nisu uspele da se dogovore o novim uslovima i ugovor je produžen samo na mesec dana, pri čemu je cena gasa na tržištu porasla na 790 dolara za hiljadu kubnih metara.

U „Gaspromu" su poručili da pregovore o isporukama gasa u Moldaviju vode isključivo na komercijalnoj bazi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211029/moldavija-gaspromu-ne-zelimo-da-biramo-izmedju-jeftinijeg-gasa-i-bliskih-odnosa-sa-eu-1131077250.html)

Prkos Rusiji; Ukrajina pobedila na tenderu


Ukrajina je prodala danas svoju prvu komercijalnu pošiljku gasa susednoj Moldaviji.

Tako se pridružila grupi dobavljača koji nude pomoć toj zemlji, koja kaže da je dovedena u bezizlaznu situaciju zbog odluke Moskve da utrostruči cenu svog gasa.

Rusija je zapretila prekidom isporuka gasa Moldaviji zbog neplaćenih računa i spora oko budućih cena, što Evropska unija i saveznici prozapadno orijentisane moldavske vlade tumače kao "političku ucenu", prenosi Rojters.

Moldavija je saopštila ove nedelje da Rusija traži 790 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, u odnosu na 250 dolara iz ranijeg ugovora koji je istekao u septembru, što ova zemlja ne može da plati. Industrije u Moldaviji su već prisiljene da ograniče proizvodnju kako bi se sačuvao gas za domaćinstva, navodi britanska agencija.

Saveznici prozapadne moldavske predsednice Maje Sandu tvrde da je ovo povećanje cene kazna za moldavske glasače koji na izborima prošlog novembra nisu podržali predsedničkog kandidata koga je preferirala Rusija, dok iz Moskve poručuju da je nova cena isključivo komercijalna i da odražava situaciju na globalnom tržištu.

Ukrajinska državna energetska kompanija Naftogaz saopštila je danas da je pobedila na tenderu za isporuku 500.000 kubnih metara gasa moldavskoj državnoj kompaniji Energokom, ne iznoseći podatak o ceni koja je ugovorena. Dodala je da će učestvovati i na budućim tenderima.

Energokom je ove nedelje objavio da je kupio takođe 1,5 miliona kubnih metara gasa od kompanija DXT Komoditis i PGNiG. Vlada Moldavije je najavila da planira kupovine oko pet miliona kubnih metara gasa do kraja oktobra.

Premijerka Moldavije Natalija Gavrilita je izjavila za Rojters tokom posete Briselu, da je povećana cena gasa koju je predložila Moskva "nerealna", te da taj trošak zemlja ne može da podnese ni sa političkog niti ekonomskog i socijalnog aspekta.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=10&dd=29&nav_id=2047543)

Moldavija i „Gasprom“ postigli dogovor: Ugovor o gasu produžen na pet godina


Moldavija i ruska kompanija „Gasprom“ produžile su sporazum o isporuci gasa na pet godina, saopštila je pres-služba Ministarstva infrastrukture i regionalnog razvoja Moldavije.

Pregovori između moldavske delegacije i „Gasproma“ održani su u Sankt Peterburgu. Isporuke gasa po novom ugovoru započeće 1. novembra.

„U okviru sporazuma ugovor između 'Gasproma' i 'Moldovagasa' biće produžen na pet godina, koristeći formulu koju je predložila moldavska strana“, navodi se u saopštenju, objavljenom na stranici Ministarstva na „Fejsbuku“. To znači da će se cena formirati na kvartalnom nivou, u skladu sa cenama nafte i gasa u poslednjih devet meseci.

Strane su se takođe dogovorile da izvrše reviziju istorijskog duga kompanije „Moldovagas“.
 
„Moldavija i 'Gasprom' postigli su načelan sporazum o formuli za obračun cena, reviziji duga kompanije 'Moldovagas' i potrebi za naknadnim pregovorima radi utvrđivanja plana obračuna“, saopštila je moldavska strana.
„Gasprom“ je potvrdio da je sporazum potpisan pod uslovima, povoljnim za obe strane.

Podsetimo, prethodni ugovor o gasu istekao je 30. septembra a „Gasprom“ je 1. oktobra produžio ugovor na mesec dana. Kompanija „Moldovagas“ je 6. oktobra saopštila da potražnja za gasom u Moldaviji premašuje isporuke iz Rusije i da zbog toga može da dođe do problema u isporukama struje. Parlament je 22. oktobra uveo vanrednu situaciju zbog energetske krize.

Ruski gasni gigant je prošle godine isporučio Moldaviji 3,05 milijardi kubnih metara gasa. Dve strane nisu mogle da se dogovore o novim uslovima, a Moldavija je u međuvremenu zaključila ugovore o nabavci gasa sa holandskom i poljskom kompanijom.

Do sada je Kišinjev nabavljao gas samo iz Rusije.


izvorl (https://rs-lat.sputniknews.com/20211029/moldavija-i-gasprom-postigli-dogovor-ugovor-o-gasu-produzen-na-pet-godina-1131113328.html)

Moldavija će kupovati ruski gas po duplo nižoj ceni od tržišne, nema političkih uslova


Moldavija će u novembru kupovati gas od ruske kompanije „Gasprom“ po ceni od 450 dolara za hiljadu kubnih metara, saopštio je potpredsednik Vlade Moldavije Andrej Spinu.

„U aktuelnim uslovima imaćemo duplo nižu cenu od tržišne i nižu od one koju smo platili u oktobru (790 dolara)“, napisao je Spinu na Fejsbuku.

Takođe je dodao da ugovor koji su sklopili Moldavija i „Gasprom“ o isporuci gasa ne predviđa nikakve političke uslove i ni na koji način se ne tiče Pridnjestrovlja.

Što se tiče duga koji ima kompanija „Moldovagas“, vicepremijer je saopštio da je dogovoreno da se nezavisna revizija duga izvrši 2022. godine.

„Na osnovu te revizije biće utvrđena suma i imaćemo nove pregovore kako bi odredili načine i rokove za otplatu duga koji ima 'Moldovagas'“, precizirao je Spinu.

Podsetimo, Moldavija i ruska kompanija „Gasprom“ produžile su sporazum o isporuci gasa na pet godina. Isporuke gasa po novom ugovoru započeće 1. novembra.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211030/moldavija-ce-kupovati-ruski-gas-po-duplo-nizoj-ceni-od-trzisne-nema-politickih-uslova-1131122116.html)

Rusija dokazala da je pravi prijatelj Moldaviji: Zahvaljujući „Gaspromu“ Kišinjev dobija grejanje


Nakon što je Moldavija potpisala ugovor sa „Gaspromom“ i isporuke gasa zemlji nastavljene, grejanje je dobilo 90 odsto stambenih zgrada i institucija Kišinjeva, saopštilo je preduzeće „Termoelektrika“ koje zaduženo za grejanje i električnu energiju u prestonici.

S tim u vezi, bivši moldavski predsednik Igor Dodon izjavio je da je Rusija na pregovorima sa Moldavijom pokazala razumevanje i dokazala da je pravi prijatelj zemlje time što je produžila ugovor o snabdevanju gasom.

„Smatram da su Rusija i Moldavija pronašle kompromis i izašle jedna drugoj u susret produživanjem ugovora o isporukama gasa. Moskva je još jednom pokazala razumevanje i uprkos negativnim komentarima iz Kišinjeva dokazala da je pravi prijatelj Moldaviji“, rekao je Dodon u ponedeljak za lokalnu televiziju „Prajm“.

Moldavija isplatila deo duga „Gaspromu“
Istovremeno, portparol kompanije „Moldovagas“ Aleksandar Barbov izjavio je da je Moldavija isplatila dug „Gaspromu“ za gorivo koje je zemlji isporučeno u septembru.

Moldavski vicepremijer Andrej Spinu ranije je rekao da Kišinjev ne želi da povećava dug prema „Gaspromu“ i da namerava da u potpunosti isplati dobijeni gas.

Podsetimo, Moldavija i ruska kompanija „Gasprom“ produžile su sporazum o isporuci gasa na pet godina. Isporuke gasa po novom ugovoru započele su 1. novembra.

Prethodni ugovor o gasu istekao je 30. septembra a „Gasprom“ je 1. oktobra produžio ugovor na mesec dana. Kompanija „Moldovagas“ je 6. oktobra saopštila da potražnja za gasom u Moldaviji premašuje isporuke iz Rusije i da zbog toga može da dođe do problema u isporukama struje. Parlament je 22. oktobra uveo vanrednu situaciju zbog energetske krize.

Ruski gasni gigant je prošle godine isporučio Moldaviji 3,05 milijardi kubnih metara gasa. Dve strane nisu mogle da se dogovore o novim uslovima, a Moldavija je u međuvremenu zaključila ugovore o nabavci gasa sa holandskom, poljskom i ukrajinskom kompanijom.

Do sada je Kišinjev nabavljao gas samo iz Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211102/rusija-dokazala-da-je-pravi-prijatelj-moldaviji-zahvaljujuci-gaspromu-kisinjev-dobija-grejanje-1131206282.html)

„Gasprom“ upozorio Moldaviju: Ako ne platite, prekinućemo dovod gasa u roku od 48 sati


Kompanija „Gasprom“ obavestila je Moldaviju da može prekinuti isporuke gasa u roku od 48 sati zbog neplaćanja po važećem ugovoru, saopštio je zvanični predstavnik kompanije Sergej Kuprijanov televiziji NTV.

„Imajući u vidu tešku, veoma tešku ekonomsku i finansijsku situaciju u Moldaviji, rukovodeći se željom da Moldavija zadrži mogućnost da izmiri svoja dugovanja ‘Gaspromu’, kao i poziciju predsednika Rusije kome se moldavska strana više puta obraćala za pomoć, ‘Gasprom’ je odlučio da potpiše ugovor, praktično, u skladu sa uslovima Moldavije, ali sa suštinskom i važnom klauzulom – Moldavija mora na vreme da izmiri sve tekuće obaveze za gas. Termin za plaćanje je danas, 22. novembra. Zato je ‘Gasprom’ danas, u skladu sa ugovorom, obavestio moldavsku stranu da će za 48 sati isporuka gasa Moldaviji biti zaustavljena“, rekao je Kuprijanov.

On je dodao da je „Gasprom“ „izuzetno razočaran što Moldavija nije ispunila obaveze iz ugovora“.

Kuprijanov je podsetio da je predlog „Gasproma“ za cenu gasa za Moldaviju bio apsolutno tržišni i formirao se na bazi berzanskih akcija, a moldavska strana je insistirala na povoljnijim cenama.

Direktor kompanije "Moldovagaz" Vadim Čeban saopštio je da je zatražio od vlade zajam za otplatu duga "Gaspromu" u visini od 74 miliona dolara.

U oktobru su „Gasprom“ i „Moldovagas“ produžili ugovor za isporuku gasa na pet godina. Nakon pregovora vicepremijer i ministar infrastrukture Moldavije Andrej Spinu je izjavio da će nova cena gasa u republici u novembru biti 450 dolara za hiljadu kubnih metara i da će se menjati u zavisnosti od situacije na tržištu.


O dugu Moldavije za gas

Dugovi moldavskih potrošača su se akumulirali na stanju „Moldovagasa“. Ranije je zvanični predstavnik „Gasproma“ Sergej Kuprijanov rekao da trenutno moldavski potrošači sa desne obale Dnjestra duguju oko 433 miliona dolara, a s obzirom na kašnjenja plaćanja ukupan iznos duga dostigao je 709 miliona dolara. Strane su se dogovorile da se ova cifra razjasni u ovoj godini tokom revizije.

Pored tog duga „Gaspromu“ su potrošači nepriznatog Pridnjestrovlja dužni nešto više od sedam milijardi dolara. Kako je pojasnio predsednik odbora „Moldovagasa“ Vadim Čeban ovaj deo duga je formiran usled sistematskih neplaćanja potrošača sa leve obale Dnjestra. Vlada Moldavije taj dug ne priznaje, jer ne kontroliše situaciju u Pridnjestrovskom regionu.

Podsetimo, Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211122/gasprom-upozorio-moldaviju-ako-ne-platite-prekinucemo-dovod-gasa-u-roku-od-48-sati---1131813927.html)

https://youtu.be/yd0B1BSz9Ls

Rok ističe danas, a Kišinjev nije izmirio dugovanja: Da li će „Gasprom“ zavrnuti gas Moldaviji


Moldavija još uvek nije platila dug za isporuke gasa „Gaspromu“, iako je upozorena da dovod gasa biti prekinut u roku od dva dana ukoliko ne izmiri svoja dugovanja, saopštila je ruska kompanija.

„Tekuća uplata za gas nije stigla iz Moldavije. Rok od 48 sati nakon obaveštenja o prekidu isporuke zbog neplaćanja ističe danas“, izjavio je predstavnik „Gasproma“ Sergej Kuprijanov.

Prema njegovim rečima, isporuke ruskog gasa Moldaviji zaista bi mogle da budu obustavljene u sredu.

S tim u vezi, moldavska premijerka Natalija Gavrilica uputila je parlamentu molbu da po hitnom postupku razmotri izmene zakona o državnom budžetu za 2021. godinu kako bi se izdvojila sredstva za otplatu duga ruskoj kompaniji u iznosu od 74 miliona dolara.

Njena molba biće razmotrena danas u četiri sata po moskovskom vremenu (dva sata po srednjoevropskom). Ukoliko Stalni biro parlamenta odobri molbu, parlament će u četvrtak odlučiti o izdvajanju sredstava za otplatu duga „Gaspromu“.

Kompanija „Gasprom“ obavestila je Moldaviju da može prekinuti isporuke gasa u roku od 48 sati zbog neplaćanja po važećem ugovoru, saopštio je u ponedeljak portparol kompanije Sergej Kuprijanov.
Sa svoje strane, direktor kompanije „Moldovagaz“ Vadim Čeban saopštio je da je zatražio od vlade zajam za otplatu duga „Gaspromu“ u visini od 74 miliona dolara.


O dugu Moldavije za gas

Dugovi moldavskih potrošača su se akumulirali na stanju „Moldovagasa“. Ranije je zvanični predstavnik „Gasproma“ Sergej Kuprijanov rekao da trenutno moldavski potrošači sa desne obale Dnjestra duguju oko 433 miliona dolara, a s obzirom na kašnjenja u plaćanju, ukupan iznos duga dostigao je 709 miliona dolara. Strane su se dogovorile da se ova cifra razjasni u ovoj godini tokom revizije.

Pored tog duga „Gaspromu“ potrošači nepriznatog Pridnjestrovlja dužni su nešto više od sedam milijardi dolara. Kako je pojasnio predsednik odbora „Moldovagasa“ Vadim Čeban ovaj deo duga je formiran usled sistematskih neplaćanja potrošača sa leve obale Dnjestra. Vlada Moldavije taj dug ne priznaje, jer ne kontroliše situaciju u Pridnjestrovskom regionu.

Podsetimo, Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti sa Rumunijom.
Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211124/rok-istice-danas-a-kisinjev-nije-izmirio-dugovanja-da-li-ce-gasprom-zavrnuti-gas-moldaviji-1131864063.html)

Moldavija dobila još 48 sati da plati "Gaspromu" za gas


Vlada Moldavije se obavezala da u petak isplatiti dug za gas (isplata je trebala da bude još u ponedeljak), "Gasprom" je kao izuzetak pristao na ovaj zahtev, saopštio je zvanični predstavnik koncerna Sergej Kuprijanov.

"Vlada Moldavije je zatražila od "Gasproma" da od danas ne prekida isporuke gasa. Istovremeno, moldavska strana je u potpunosti priznala da je "Gasprom" u pravu i obavezala se da u potpunosti izmiri dug 26. novembra", rekao je on.

"Gasprom je kao izuzetak, pokazujući dobru volju i razumevanje za tešku situaciju u kojoj se mogu naći građani Moldavije, pristao na ovu molbu. Pri tom, Gasprom očekuje da Moldavija u budućnosti u potpunosti izmiruje svoje obaveze i plaća u roku tekuće obaveze. Ugovorene obaveze moraju biti izmirene", dodao je Kuprijanov.

Kompanija „Gasprom“ obavestila je u ponedeljak Moldaviju da može prekinuti isporuke gasa u roku od 48 sati zbog neplaćanja po važećem ugovoru. Sa svoje strane, direktor kompanije „Moldovagaz“ Vadim Čeban saopštio je da je zatražio od vlade zajam za otplatu duga „Gaspromu“ u visini od 74 miliona dolara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211124/moldavija-dobila-jos-48-sati-da-plati-gaspromu-za-gas-1131872864.html)

Moldavski parlament odobrio izdvajanje sredstava za vraćanje duga „Gaspromu“


Moldavski parlament odobrio je transfer od 74 miliona dolara „Gaspromu“ za otplatu duga za potrošnju gasa u oktobru i novembru, izjavio je predsednik parlamenta Igor Grosu.

Odluka je doneta na sednici po hitnom postupku zbog upozorenja „Gasroma“ da će obustaviti isporuke gasa ukoliko Kišinjev ne izmiri svoja dugovanja.

„Nacrt odluke o izmenama zakona o državnom budžetu za 2021. godinu usvojen je sa 60 glasova od 101“, saopštio je Grosu.

S tim u vezi, precizirao je da „nacrt predviđa izdvajanje sredstava za otplatu duga 'Gaspromu'“.

Podsetimo, u sredu je „Gasprom“ saopštio da Moldavija još uvek nije platila dug za isporuke gasa ruskoj kompaniji, iako je upozorena da će dovod gasa biti prekinut u roku od dva dana ukoliko ne izmiri svoja dugovanja.

Nakon toga, moldavska premijerka Natalija Gavrilica uputila je parlamentu molbu da po hitnom postupku razmotri izmene zakona o državnom budžetu za ovu godinu kako bi se izdvojila sredstva za otplatu duga ruskoj kompaniji za gas isporučen u oktobru i novembru, u iznosu od 74 miliona dolara.

S obzirom da se vlada Moldavije obavezala da će u petak isplatiti dug za gas (isplata je trebalo da bude još u ponedeljak), „Gasprom“ je, prema rečima predstavnika koncerna Sergeja Kuprijanova, napravio izuzetak i pristao na ovaj zahtev.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211125/moldavski-parlament-odobrio-izdvajanje-sredstava-za-vracanje-duga-gaspromu-1131900280.html)


 ;D


[attachment=1]

 (https://www.cheesebuerger.de/images/midi/froehlich/a045.gif)

Moldavija platila dug „Gaspromu“


Moldavija je platila dug ruskoj gasnoj kompaniji „Gasprom“.

Kako je saopštila kompanija „Moldavijagas“, „Gaspromu“ je plaćen dug od 74 miliona dolara za gas.

Vlada Moldavije je prethodno zatražila od ruskog gasnog giganta da ne prekida isporuke gasa i obavezala se da u potpunosti izmiri dug 26. novembra.

"Gasprom je kao izuzetak, pokazujući dobru volju i razumevanje za tešku situaciju u kojoj se mogu naći građani Moldavije, pristao na ovu molbu. Pri tom, Gasprom očekuje da Moldavija u budućnosti u potpunosti izmiruje svoje obaveze i plaća u roku tekuće obaveze. Ugovorene obaveze moraju biti izmirene", rekao je zvanični predstavnik koncerna Sergej Kuprijanov.

Kompanija „Gasprom“ obavestila je u ponedeljak Moldaviju da može prekinuti isporuke gasa u roku od 48 sati zbog neplaćanja po važećem ugovoru.

Sa svoje strane, direktor kompanije „Moldovagaz“ Vadim Čeban saopštio je da je zatražio od vlade zajam za otplatu duga „Gaspromu“ u visini od 74 miliona dolara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211126/moldavija-platila-dug-gaspromu-1131945988.html)

Poznati ruski politikolog Naročnicka nije puštena u Moldaviju; Zaharova: Praktično je deportovana


Poznatu rusku istoričarku i politikologa Nataliju Naročnicku nisu pustili u Moldaviju, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da je ona faktički deportovana.

„Rusku naučnicu, politikologa Nataliju Naročnicku, koja je letela u Moldaviju, migraciona služba te države je de-fakto deportovala. Ona je dva sata tokom noći stajala ispred pogranične službe, ne shvatajući šta se događa. Zatim su je bez objašnjenja ponovo vratili u avion kojim je doletela“, napisala je Zaharova na Telegram kanalu.

Ona je poručila svojim kolegama u Kišinjevu: „Izabrali ste demokratiju, a ne kameno doba. I to vas obavezuje“

Naročnicka smatra da su predstojeći izbori u Pridnjestrovlju razlog za ovakvu odluku moldavskih vlasti.

„Ništa mi nisu objasnili, odveli su me pod pratnjom, vratili u avion kao da sam terorista“, navela je ona i dodala da je imala i neprijatan susret sa osobom koja nije iz pogranične službe, već "iz neke službe".

Nisam ni ministar ni zvaničnik i od mog stava po pitanju izbora Pridnjestrovlje neće steći nezavisnost, rekla je ona i podsetila je mnogo puta bez problema boravila u Moldaviji.
U Pridnjestrovlju će 12. decembra biti održani predsednički izbori na kojima će učestovati dva kandidata - aktueleni lider Vadim Krasnoselski i Sergej Pinzar.

Podsetimo, Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

Generalna skupština UN je juna 2018. godine pozvala Rusiju da povuče snage iz Pridnjestrovlja. Rezoluciju su podržale 64 države, protiv je bilo 14, a 83 zemlje su bile uzdržane.

Moskva odbacuje optužbe NATO-a da narušava suverenitet Moldavije i ističe da se ruski vojni kontingent nalazi u Pridnjestorovlju u skladu sa zakonskim osnovama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211210/poznati-ruski-politikolog-narocnicka-nije-pustena-u-moldaviju-zaharova-prakticno-je-deportovana--1132354858.html)

Sandu potvrdila da Moldavija želi u EU
Tanjug 14.12.2021.

Predsednica Moldavije Maja Sandu potvrdila je da njena zemlja teži da se pridruži Evropskoj uniji, i da je o svojim namerama obavestila Rusiju.

„Moldavija jednog dana želi da postane članica EU. Želeli bismo da stignemo tamo, što pre to bolje" rekla je Sandu, koja je do sada izbegavala jasno opredeljivanje o orijentaciji zemlje, od kada je stupila na dužnost, krajem 2020., s obzirom na zavisnost Moldavije od ruskog gasa, prenosi Rojters.

Na pitanje da li bi Rusija dozvolila Moldaviji, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, da se pridruži Evropskoj uniji, Sandu je rekla da je sa ruskim zvaničnicima razgovarala o opredeljenju zemlje za članstvo u Uniji. Njeni komentari u razgovoru za Rojters bile su najjasnije javne izjave o prozapadnom kursu Moldavije, u kojoj se od proglašenja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine, na vlasti smenjuju oni koji podržavaju veze sa Rusijom i onih koji zagovaraju saradnju sa Evropskom unijom, i posebno, susednom Rumunijom.

Maja Sandu je prošlog novembra pobedila na predsedničkim izborima bivšeg proruskog predsednika Igora Dodona, a njena reformistička partija odnela je ubedljivu pobedu u parlamentu u julu. Uoči samita sa liderima EU i drugih istočnoevropskih zemalja, uključujući Ukrajinu, Sandu je poručila da Rusija otežava život Moldavije višim cenama prirodnog gasa, kao i da je na Zapadu da pomogne u hvatanju kriminalaca koji su naneli finansijsku štetu državi i koji su na slobodi u Evropi. Visoki diplomata EU optužio je Moskvu u oktobru da koristi prirodni gas za ucenjivanje Moldavije, što su optužbe koje Kremlj negira, a Sandu je opisala novi petogodišnji gasni ugovor Moldavije sa ruskim Gaspromom kao „razuman“, ali je rekla i da je Moskva dala „preferencijalne cene“ svojim bliskim saveznicima. Ona je rekla i da će njena vlada osporiti Gaspromov zahtev od 30. oktobra za dug moldavskog gasa u iznosu od 709 miliona dolara.

„Kada su cene gasa toliko porasle, Gasprom je počeo da priča o nekim dugovima za koje tvrde da su tu od 1994. godine. Naravno, ovo je korišćeno u pregovorima. Verujemo da bi taj dug trebalo da bude mnogo manji“, izjavila je moldavska predsednica. Sandu je poručila i da je zabrinuta zbog jačanja ruske vojske na granici Ukrajine, ali i da nema znakova povećane ruske aktivnosti u Pridnjestrovlju, otcepljenoj pokrajini, na istoku Moldavije.

„Nažalost, mi još imamo ruske trupe na našoj teritoriji“, rekla je ona, pozivajući na njihovo povlačenje iz Pridnjestrovlja, koje Ujedinjene nacije smatraju delom Moldavije.

Moldavija je zatražila od Interpola poternicu za dvojicu najbogatijih ljudi u zemlji, optuženih za proneveru državnog novca, a jedan od njih, Vladimir Plahotnjuk, optužen je za umešanost u krađu milijarde dolara iz moldavskih banaka u periodu 2014-2015.

Izvor: www.blic.rs

Nema drugog - vanredno stanje


Moldavija je primorana da uvede vanredno stanje u energetski sektor.

Do toga je došlo nakon što je ruski Gasprom odbio zahtev Kišinjeva za odlaganje roka plaćanja gasa u januaru, saopštila je moldavska vlada danas.

Zamenik premijera Moldavije Andrej Spinu rekao je da je zemlja u stanju da plati 38 miliona dolara od ukupnog računa za gas od 63 miliona dolara, prenosi Rojters.

Vlada u Kišinjevu je navela da će sutra zatražiti od parlamenta da uvede vanredno stanje.

Moldavija i Gasprom su postigli petogodišnji sporazum o snabdevanju gasom koji je počeo da se primenjuje 1. novembra, i kojim se, pored ostalog, predviđa avansno plaćanje svakog 20-og dana u mesecu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je povodom energetske situacije u Moldaviji rekao danas da je prodaja ruskog gasa toj zemlji komercijalna stvar između Gasproma i te bivše sovjetske republike, te da je gas isporučivan i da treba da se plati, dodaje britanska agencija.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nema-drugog-vanredno-stanje-2091316)

"Platićemo Gaspromu na vreme"


Premijerka Moldavije Natalija Gavrilita izjavila je sinoć da će januarski avans za gas biti plaćem ruskom Gaspromu na vreme i u celosti.

"Vlada je našla način da plati Gaspromu avans za januar u iznosu od 63 miliona dolara na vreme", rekla je Gavrilita posle sednice vlade, prenosi Rojters.

Ranije juče, vlada u Kišnjevu je saopštila da je Gasprom odbio zahtev Moldavije da se odloži januarski rok za plaćanje gasa, što tu zemlju primorava da uvede vanredno stanje u energetski sektor, a zamenik premijerke Andrej Spinu je rekao da je zemlja u stanju da plati 38 miliona dolara od ukupnog računa od 63 miliona dolara.

Predsednica vlade Natalija Gavrilita je, međutim, nakon sastanka kabineta saopštila da će Moldavija povući budžetska sredstva da bi platila pun iznos.

Dodala je da će vlada odložiti nacionalnom gasnom preduzeću Moldovagaz obavezu uplate PDV-a i transferisati u budžet te kompanije sredstva koja su ranije bila namenjena za kompenzovanje visokih računa stanovništva.

U prethodnom saopštenju izvršne vlasti Moldavije je bilo najavljeno da će vlada sutra zatažiti od parlamenta da uvede vanredno stanje, čime bi ona dobila široka ovlašćenja za upravljanje energetskim sektorom, poput preusmeravanja isporuka gasa sa industrije na domaćinstva i korišćenja budžetskih sredstava za plaćanje goriva.

Moldavija i Gasprom su postigli petogodišnji sporazum o snabdevanju gasom koji je počeo da se primenjuje 1. novembra, i kojim se, pored ostalog, predviđa avansno plaćanje svakog 20-og u mesecu.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/platicemo-gaspromu-na-vreme-2091693)

Uplaćen avans Gaspromu za gas u januaru
Tanjug 20. 01. 2022.

MOLDAVSKA kompanija "Moldovagas" saopštila je danas da je izvršila avansnu uplatu ruskom "Gaspromu", za isporuke gasa u januaru, dan pošto je ruska kompanija odbila zahtev moldavske vlade za odlaganje plaćanja.
Moldavski parlament je danas odobrio zahtev vlade za uvođenje vanrednog stanja u energetskom sektoru zbog poteškoća sa plaćanjem gasa "Gaspromu".

- Uvođenje vanrednog stanja je neophodno za energetsku bezbednost države, i kako bi svi građani Moldavije bez problema mogli da provedu zimu i imaju gas - izjavila je premijerka Moldavije Natalija Gavrilita, a prenosi agencija Rojters. Novi režim će trajati 60 dana, i on će, kako naglašava Gavrilita, omogućiti vladi da odloži plaćanje PDV-a za kompaniju "Moldovagaz" i da iz državnog budžeta unapred plati gas za domaćinstva.

Moldavska vlada je saopštila juče da je ruski "Gasprom" odbio zahtev Moldavije za odlaganje roka plaćanja gasa u januaru i da ta mala bivša sovjetska republika mora da pronađe 63 miliona dolara za snabdevanje gasom. Moldavija i Gasprom su postigli petogodišnji sporazum o snabdevanju gasom koji je počeo da se primenjuje 1. novembra, i kojim se, pored ostalog, predviđa avansno plaćanje svakog 20-og dana u mesecu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je povodom energetske situacije u Moldaviji juče izjavio da je prodaja ruskog gasa toj zemlji komercijalna stvar između Gasproma i te bivše sovjetske republike, te da je gas isporučivan i da treba da se plati, dodaje britanska agencija.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/ML2zvn_O6oU

Moldavija se sprema za uvođenje vanrednog stanja


Predsednica Moldavije Maja Sandu objavila je da ta zemlja planira da uvede vanredno stanje, kao i da je spremna da prihvati izbeglice iz Ukrajine ako bude trebalo.


izvor (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4715402/rat-ukrajina-rusija-sad-.html)

Moldavija blokira sajt agencije Sputnjik


Redakcija agencije Sputnjik Moldavija saopštila je da je dobila obaveštenje od vlasti iz Kišinjeva da će sajt agencije biti blokiran od 26. februara, dok se radio-emitovanje ukida od 7. marta.

„Dobili smo obaveštenje o blokiranju sajtova. Tri verzije će biti blokirane - na ruskom, moldavskom i rumunskom jeziku“, saopštila je redakcija Sputnjika Moldavija.

Kako je saopštila pres-služba redakcije, „blokiranje sajtova Sputnjik Moldavija i prekid emitovanja radija Sputnjik je čin cenzure i nedopustivo kršenje vrednosti slobode govora od strane vlasti Moldavije.

Ranije je moldavska Služba za informisanje i bezbednost objavila da je izdat nalog da se blokiraju dva resursa, uključujući Sputnjik Moldavija.

„Direktor Službe za informisanje i bezbednost izdala nalog koji predviđa blokira dva izvora onlajn sadržaja koji šire informacije koje podstiču mržnju i rat u uslovima vanrednog stanja. Prema tome, blokiraju se portali www.sputnik.md i www.gagauznews.md“, navodi se u saopštenju na sajtu Službe.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220226/moldavija-blokira-sajt-agencije-sputnjik-1134801097.html)

https://youtu.be/AJ2GVc7eyOU

Недеља, 06.03.2022.

Блинкен у посети Молдавији: Америка је уз вас

САД имале увид у извештаје о нападима на цивиле у Украјини, изјавио је амерички државни секретар

ВАШИНГТОН - Амерички државни секретар Ентони Блинкен пренео је данас лидерима Молдавије уверавања да ће, како је рекао, ''САД окупити међународну опозицију руској агресији када год и где год то буде потребно”, преноси Ројтерс.

Блинкен је, говорећи поред председнице Молдавије Маје Санду, рекао да Америка подржава тежње Кишињева да се прикључи Европској унији, али да о том процесу одлучује ЕУ.

Молдавија је саопштила да је више од 230.000 украјинских избеглица ушло у ту земљу откако је рат почео 24. фебруара, а да је од тог броја, 120.000 остало у Молдавији. САД нису у обавези да бране Молдавију, пошто као и Украјина, није чланица НАТО, наводи Ројтерс а пренео Танјуг. Молдавија је у четвртак званично затражила да се прикључи Европској унији.

Блинкен: САД имале увид у известаје о нападима на цивиле

САД су имале увид у, како наводе, веома веродостојне извештаје о намерним нападима на цивиле, изјавио је данас Ентони Блинкен. Он је додао да Вашингтон документује ове извештаје како би подржао одговарајуће организације у њиховој потенцијалној истрази о ратним злочинима.

„Видели смо веома веродостојне извештаје о намерним нападима на цивиле који би представљали ратни злочин”, рекао је Блинкен за Си-Ен-Ен, пренео је Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs

Premijerka: "Moldavija neće ući u NATO"


Moldavija neće ući u NATO, kaže premijerka te zemlje Natalija Gavrilica.

"Princip neutralnosti je sadržan u našem ustavu. Tražićemo da se pridružimo EU, ali nećemo tražiti članstvo u NATO", rekao je Gavrilica.

Iako Moldavija nema planove da postane članica NATO ona je pre pet dana zvanično podnela zahtev za brzi prijem u EU, u nastojanju da ojača svoje veze sa Zapadom.

Podsetimo, predsednica Moldavije Maja Sandu potpisala je 3. marta zvaničan zahtev za pridruživanje ove zemlje Evropskoj uniji. Sandu, premijer i predsednica parlamenta Moldavije potpisali su ovaj dokument tokom sastanka u glavnom gradu Kišinjevu.

„Bilo je potrebno 30 godina da Moldavija dostigne zrelost, ali danas je zemlja spremna da preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost,” saopštila je Sandu, pre nego što je pokazala potpisani dokument televizijskim kamerama, prenosi Rojters.

Potez Moldavije usledio je nekoliko dana nakon što je predsednik susedne Ukrajine Volodimir Zelenski, potpisao zahtev za hitno članstvo u EU, u trenutku kada se bori protiv invazije ruskih snaga.

Rusija se žestoko protivi istočnom širenju EU, a posebno NATO-a, koje vidi kao direktnu pretnju sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti, navodi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=09&nav_category=78&nav_id=2118781)

Ukoliko rusi zauzmu Ukrajinu, ovi su sledeći na spisku.

Rusija zapretila: "Završićete na smetlištu istorije"


Ruski čelnici oštro su reagovali na zabranu proruskih ratnih oznaka u bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji, javlja dpa.

Početkom sedmice moldovske vlasti su zabranile simbole “Z” i “V”, koji predstavljaju podršku ruskim trupama u ratu u Ukrajini.

Zabranili su i lentu Svetog Jurja, oznaku pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina i proruskih snaga u Ukrajini.

Ruski predstavnik u Gornjem domu parlamenta Aleksej Puškov zapretio je predsednici Moldavije Maji Sandu da će njena zemlja završiti na “smetlištu istorije”, nakon što je taj termin Sandu iskoristila obrazlažući odluku o zabrani spomenutih simbola.

Kazala je da ti simboli pridonose podeljenosti u zemlji te da je njima mesto na “smetlištu istorije".

“Sandu bi trebalo da bude malo pažljivija kada su u pitanju Rusija i njeni simboli, posebno imajući u vidu da Kišinjev ne može da plati ruski plin”, rekao je Puškov.

Moldavija je uvelike ovisna o ruskom plinu.


Moldavija zatražila članstvo u EU-u

Moldavija, smeštena između Ukrajine i Rumunije, traži članstvo u EU-u, ali je 9. marta objavila da ne želi članstvo u NATO savezu, navodeći da je načelo neutralnosti sadržano u ustavu zemlje.

Vlasti u Kišinjevu su Ukrajini uputile humanitarnu pomoć, ali su se suzdržale od slanja vojne opreme i naoružanja. S obzirom na neutralni status zemlje, Moldavija se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=20&nav_category=78&nav_id=2142704)

"Duboka zabrinutost"


Moldavsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ruskog ambasadora kako bi mu prenelo "duboku zabrinutost" zbog izjave visokog ruskog vojnog komandanta.

On je rekao da je ugnjetavano stanovništvo u Moldaviji koje govori ruski jezik.

"Te izjave su neosnovane", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije na svom sajtu.

Ističe se da je Moldavija neutralna zemlja i da taj princip moraju poštovati svi međunarodni akteri, uključujući i Rusku Federaciju, prenosi Rojters.

Vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev izjavio je juče da Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, u okviru druge faze vojne operacije u Ukrajini.

Minekajev je, na godišnjem sastanku Saveza preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti, rekao da će kontrola ruske vojske nad jugom Ukrajine pružiti mogućnost pristupa Pridnjestrovlju, prenela je agencija Interfaks.

"Kontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde je takođe zabeleženo ugnjetavanje stanovništva koje govori ruski", rekao je Minekajev.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=23&nav_category=78&nav_id=2144118)

https://youtu.be/YgdXg-gtLqQ

https://youtu.be/tVHyO10y1v8

Moldavija proglasila "crveni" alarm uzbune


Moldavija je danas uvela "crveni" alarm zbog opasnosti od terorizma, čime je ta zemlja i zvanično pokazala strah da se sukob prelije na njenu teritoriju.

Predsednica Moldavije Maja Sandu sazvala je sednicu Vrhovnog saveta za bezbednost zbog eksplozija u Pridnjestrovlju, saopštila je pres-služba administracije predsednika.

"Predsednik Moldavije Maja Sandu sazvala je sednicu vrhovnog Saveta za bezbednost zbog incidenata u pridnjestrovskom regionu. Sednica će početi u 13 časova po lokalnom vremenu“, navodi se u saopštenju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145525)

"Mogu sa sigurnošću da kažem – trenutno nema ozbiljnih pretnji za građane"


Trenutno nema ozbiljnih pretnji po bezbednost Moldavije, izjavila je danas predsednica te zemlje Maja Sandu.

To je izjavila komentarišući izjavu Alekseja Arestoviča, savetnika šefa kabineta ukrajinskog predsednika da bi Ukrajina i Rumunija mogle da pruže vojnu pomoć Moldaviji u slučaju ugrožavanja njene bezbednosti.

"Mogu sa sigurnošću da kažem da trenutno nema ozbiljnih pretnji za građane Moldavije, posebno one koji žive na desnoj obali reke Dnjestar. Održavamo kontakte sa našim partnerima koje diplomatskim kanalima obaveštavamo o rizicima", rekla je Sandu i naglasila da su vlasti Moldavije angažovane na sprečavanju akcija koje bi mogle da predstavljaju pretnju po bezbednost zemlje, prenosi TAS S.

Ona je rekla da Moladvija ima spremne planove za primenu mera u slučaju nepredviđenih, kriznih situacija.

U ponedeljak se zgrada ministarstva državne bezbednosti u nepriznatoj Republici Pridnjestrovlje našla na udaru granata, kao i vojna baza u blizini naselja Parkani, a juče su pogođene dve radio antene u Majaku, naselju u Pridnjestrovlju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=2146525)

Moldavija treba da razmisli o svojoj budućnosti


Šef ruske diplomatije je, odgovarajući na pitanje da li bi Moldavija trebalo da bude zabrinuta zbog specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, rekao da ta zemlja treba da se zabrine zbog pokušaja da je uvuku u sastav NATO.

„Oni moraju da budu zabrinuti po pitanju sopstvene budućnosti jer ih uguravaju u NATO, a ja ne mislim da će to pomoći bezbednosti Moldavije. Ciljevi vojne operacije u Ukrajini su već saopšteni. Oni podrazumevaju zaštitu građana istoka Ukrajine od pretnji Ukrajine upućenih njima i Rusiji. To je to“, naglasio je on.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220429/lavrov-mi-se-ne-igramo-pojmom-nuklearni-rat-obuzdajte-te-ukrajinske-i-poljske-cinovnike-1136941817.html)

NATO očekuje pokušaje destabilizacije situacije u Moldaviji


NATO smatra da trenutno ne postoji vojni rizici za Moldaviju, ali da se mogu nastaviti provokacije u cilju destabilizacije situacije, izjavio je zamenik generalnog sekretara Alijanse Mirča Džoana.

„Ne vidimo da postoje neizbežni vojni rizici kada je reč o Moldaviji. Umesto toga očekujemo provokacije, akcije pod tuđom zastavom. Može se reći da se nastavljaju pokušaji destabilizacije situacije“, rekao je Džoana za televiziju „Digi 24“.

On smatra da cilj tih akcija neće biti pritisak na Moldaviju, nego stvaranje poteškoća ukrajinskim snagama na zapadu Ukrajine, u području Odese.

„Zbog toga smo izuzetno oprezni po pitanju naše podrške i u odnosu prema zemljama koje su pod takvim pritiskom, ali, ponavljam, u ovom trenutku ne vidimo neizbežne vojne rizike za Moldaviju“, zaključio je zamenik generalnog sekretara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220430/nato-ocekuje-pokusaje-destabilizacije-situacije-u-moldaviji-1136952346.html)

"Pokušaće da napadnu 9. maja"


Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u ovoj državi.

Ukrajinski vojni izvori navode kako je Ruska Federacija donela odluku o napadu na Moldaviju pod opravdanjem zaštite ruskog stanovništva u separatističkoj regiji Pridnjestrovlje, piše Slobodna Dalmacija.

Tvrde kako brojne informacije iz obaveštajnih izvora upućuju na to da bi Rusija vrlo brzo mogla započeti aktivnosti ponovnog ujedinjenja delova južne Ukrajine pod kontrolom Rusije i Pridnjestrovske oblasti u Moldaviji.

U vazdušnoj luci u Tiraspolju, glavnom gradu nepriznate moldavske paradržave Pridnjestrovlja, primećuju se pojačane aktivnosti. Ukrajinci očekuju da bi Rusi deo svojih trupa mogli prebaciti avionima i helikopterima koji bi poleteli s Krima, a paralelno s time, u glavnom gradu Moldavije Kišnjevu, organizovali bi jogurt proteste i nerede.

Napetosti već rastu u Pridnjestrovlju nakon niza tajanstvenih eksplozija za koje su krivi "teroristi".

Zapadni analitičari vjeruju da bi cilj Kremlja mogao biti stvaranje kopnenog mosta od Rusije duž ukrajinske obale do Pridnjestrovlja, odsecajući Ukrajinu od Crnog mora.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, bori se s velikim prilivom izbeglica i ekonomskim posledicama rata koji su zaustavili dobar deo njenih izvoza. Nije članica NATO, a graniči s Rumunijom koja jeste.

Britanski "Tajms", koji je potanko analizirao mogućnosti ruskog napada na Moldaviju napominje pak kako većina obaveštajnih informacija ipak sugeriše da Rusija u ovom trenutku nije sposobna za taj napad.

Smatraju kako nisu u stanju da osiguraju adekvatnu rutu za svoje avione, a da ne rizikuju da ih sruši PVO u blizini Odese. Veruje se da se oko 1.500 ruskih vojnika već nalazi u Pridnjestrovlju, a sve nove trupe koje bi doletele u vazdušnu luku morale bi da pređu ukrajinski vazdušni prostor, što je veliki rizik.


Scenario kao u Donbasu

"Kako bi prebacila municiju i trupe, Rusija bi morala da izgradi kopneni koridor od Hersona kroz deo Mikolajeva i Odese. Tamo bi se suočili s žestokim otporom ukrajinskih snaga", analizira "Tajms" te spekuliše kako bi Rusija mogla da pokuša da napadne Moldaviju oko 9. maja.

Tog bi datum ruski predsednik Vladimir Putin mogao da objavi priznanje nezavisnosti Pridnjestrovlja, što bi dovelo do scenarija nalik onome u Donbasu i predstavljalo bi direktnu pretnju teritorijalnom integritetu Moldavije.


Tri cilja Rusije

Prema britanskim vojnim analitičarima, vojna operacija ruskih snaga mogla bi poslužiti Rusiji za tri cilja.

Izveštaj Džeka Votlinga i Nika Renlodsa (The Roayal United Services Institute), sugeriše da Federalna bezbednosna služba (FSB), glavna ruska špijunska agencija, raspravlja o pokušaju destabilizacije Moldavije kako bi vezala ukrajinske snage na južnoj granici. Drugi cilj je suprotstavljanje rastućem proevropskom raspoloženju u zemlji i treći – Zapadu pokazati da pomaganjem Ukrajini rizikuju šire posledice, uključujući i one na Balkanu.

"Tajms" podseća kako je moldavska vlada zabranila 7. aprila isticanje ruskih vojnih simbola, što je u Moskvi protumačeno kao jasan znak suprotstavljanja ruskom uticaju u toj zemlji. U spomenutom izveštaju se navodi da ukrajinska obaveštajna služba ima saznanja da je general-major Dmitrij Miljutin, iz Pete službe FSB-a, razgovarao o organizaciji protesta u Moldaviji.

Na demonstracijama bi se namerno masovno koristili zabranjeni simboli, čime bi izazvali vlast da kazni veliki broj protestanata i time otvorili širom vrata ruskim optužbama da suzbijaju političko izražavanje i slobodu govora.

"Ako Rusija prizna nzavisnost Pridnjestrovlja, to bi direktno ugrozilo teritorijalni integritet Moldavije. Bio bi to scenario Donbasa. To znači da bi pružili vojnu pomoć i priznali je kao deo Rusije, rekao je za britanski list ukrajinski izvor, piše "Tajms", a prenosi Slobodna Dalmacija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=02&nav_category=78&nav_id=2148458)

EU razmatra dodatnu vojnu podršku Moldaviji


Evropska unija razmatra dodatnu vojnu podršku Moldaviji, rekao je predsednik Saveta EU Šarl Mišel tokom posete Kišinjevu.

Blok od 27 zemalja istražuje kako može da pruži veću vojnu podršku Moldaviji, uključujući veću pomoć u izgradnji snaga zemlje, rekao je Mišel na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Moldavije Majom Sandu.

Rojters prenosi da je rekao da će to biti uz pomoć u oblastima logistike i sajber odbrane koju je EU već dogovorila.

Mišel je odbio da iznese bilo kakve detalje, ali je rekao da je izuzetno važno da se izbegne bilo kakva eskalacija.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/eu-razmatra-dodatnu-vojnu-pordrsku-moldaviji/c4p6n6t)

Priprema za moguće vanredne situacije


Uprkos provokacijama proruskih separatista poslednjih dana Moldavija ne vidi neposrednu pretnju od prelivanja nemira iz Ukrajine.

Ipak, ta zemlja pravi planove za vanredne situacije i pesimistične scenarije, izjavila je danas predsednica te zemlje Maja Sandu.

Prošlonedeljne optužbe koje su na račun Kijeva uputili proruski separatisti iz samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike, a u kojima se tvrdi da su ukrajinske snage odgovorne za brojne napade i eksplozije izazvale su strahovanje da bi i Moldavija mogla biti uvučena u ukrajinski sukob, prenosi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=04&nav_category=78&nav_id=2149168)

Modlavija: Vojna pomoć EU ne podrazumeva smrtonosno oružje


Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije izdalo je danas saopštenje u kojem se navodi da vojna pomoć EU koju je najavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ne podrazumeva isporuke smrtonosnog oružja.

"Moldavija dobija vojnu pomoć od Evropske unije preko Evropske fondacije za mir. Ova pomoć ne uključuje smrtonosno oružje", navodi se u saopštenju koje je objavljeno na kanalu Telegram, prenosi TAS S.

Nakon današnjeg susreta sa predsednicom Moldavije Majom Sandu Mišel je rekao da EU razmatra kako da se Moldaviji pruži veća vojna podrška i pomoć u formiranju oružanih snaga, preneo je ranije Rojters.

On je rekao da će to biti dodatni paket pomoći izvan već dogovorene podrške EU u sferi logistike i sajber odbrane, ali odbio je da iznese detalje naglasivši samo da je izuzetno važno da se izbegnu bilo kakve eskalacije.

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije kaže se da Moldavija i EU sarađuju na modernizaciji odbrambenog sektora Modlavije i u još šest oblasti od interesa za blisku budućnost: u sferi vojne logistike, mobilnosti, komande i kontrole, sajber odbrane, praćenja situacije i taktičkog komuniciranja.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=04&nav_category=78&nav_id=2148978)

Plaše se za Moldaviju, EU bi da pomogne


Evropski poslanici pozvali su Evropsku komisiju da Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo u EU, uz zabrinutost zbog situacije u Pridnjestrovlju.

Evropski parlament odobrio je rezoluciju kojom se Moldavija poziva na davanje statusa kandidata za članstvo u EU, izjavio je predsednik parlamentarnog odbora za pridruživanje EU-Moldavija, evropski poslanik Zigfrid Murešan.

U dokumentu se navodi da EU i Moldavija treba da "nastave da rade na integraciji zemlje u jedinstveno tržište EU".

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja evropskog kontinenta koja je primila najveći broj ukrajinskih izbjeglica u odnosu na broj stanovnika.

Zbog toga su evroposlanici istakli da je zemlji potrebna ekonomska pomoć kako bi se oslobodila zavisnosti od ruskog gasa i zatražili od Komisije da Moldaviji dodeli status zemlje kandidata za članstvo u EU.


"I EU snosi deo odgovornosti"

Poslanik Evropske narodne partije Andrijus ​​Kubilijus smatra da i EU snosi deo odgovornosti za stanje u Moldaviji jer nije dovoljno ozbiljno shvatila stratešku odgovornost za stabilizaciju Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana.

"Znamo sa čime se Moldavija suočila u poslednjih 30 godina, okupacijom, pranjem novca itd. Danas ima proevropsku vladu i predsednika, a Kremlj ugrožava suverenitet Moldavije", rekao je Kubilijus i dodao da ceo kontinent zaslužuje pomoć EU.

Dragoš Tudorače iz Liberalnog kluba takođe želi da vidi Moldaviju u Evropskoj uniji. Smatra da ta zemlja zaslužuje finansijsku pomoć s obzirom na to da je primila veliki broj ukrajinskih izbeglica.

"Treba im omogućiti pristup stranom tržištu jer njihova energetska zavisnost od ruskog gasa vrši pritisak na stabilnost i ekonomiju", rekao je on.


Dodon: Tenzije u zemlji izaziva vlast svojim postupcima

Tenzije u Moldaviji nisu izazvane spoljnim silama, već neodgovornim delovanjem moldavskih vlasti, izjavio je danas bivši predsednik Igor Dodon, komentarišući seriju terorističkih napada koji su se dogodili u samoproglašenoj republici Pridnjestrovlje prošle nedelje.

"Nema rizika da nas neko napadne. I siguran sam da mi nikoga nećemo napasti. Situacija može postati opasna samo zbog postupanja državnih vlasti. Ako neko provocira svojim postupcima, izjavama onda bi moglo biti problema", rekao je Dodon u izjavi za televiziju, prenosi TAS S.

On smatra da ne bi trebalo da bude problema ukoliko moldavske vlasti zadrže neutralnost, ne opredele se ni za jednu stranu i ne dozvole transport oružja preko teritorije države.

Prošle nedelje u Pridnjestrovlju, samoproglašenoj republici na teritoriji Moldavije, dogodio se niz terorističkih napada, a predsednik te nepriznate republike Vadim Krasnoselski izjavio je da tragovi sabotaže vode u Ukrajinu i proglasio je najviši stepen terorističke pretnje, navodi TAS S.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=05&nav_category=78&nav_id=2149816)

Moldavija nije dobila zvaničnu potvrdu od Gasproma da će u junu dobiti gas


Moldavija za sada nije dobila zvaničnu potvrdu od Gasproma da će u junu dobiti gas. Vlasti republike pripremaju rezervne varijante, a ako izostanu isporuke gasa iz Rusije, zemlja ima zalihe za tri do četiri sedmice, izjavio je vicepremijer Moldavije Andrej Spinu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220506/uzivo-ukrajinska-vojska-od-jutros-granatira-jasinovatu-1137102023.html)

Predsednica Moldavije: Zemlja nije u opasnosti


Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da u ovom trenutku ta zemlja nije u opasnosti, ali da su vlasti budne kako ne bi dozvolile da se situacija destabilizuje.

„Pažljivo pratimo razvoj događaja i činimo sve da ne dozvolimo destabilizaciju situacije u našoj zemlji. U stalnom smo kontaktu sa spoljnim partnerima i prijateljima, a naše analize i analize naših partnera pokazuju da Moldaviji danas ništa ne preti, ali ostajemo budni“, rekla je Maja Sandu novinarima, komentarišući mogućnost zaoštravanja situacije u Moldaviji usled događaja u Ukrajini.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220507/uzivo-ukrajinske-snage-ispalile-sto-granata-na-naselje-u-dnr-1137133362.html)

"Rat bi mogao da se proširi"


Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je zabrinutost oko rizika širenja ukrajinskog rata na okolne zemlje.

"Širenje sukoba na susedne zemlje ne može biti isključeno", rekao je danas Makron ukazujući na "nedavne incidente" u moldavskom regionu Pridnestrovlju gde su već stacionirane ruske trupe i gde su bile eksplozije, prenosi agencija AP.

"Francuska ostaje posebno budna prema bezbednosnoj situaciji u regionu", rekao je francuski predsednik prilikom prijema predsednice Moldavije, suseda Ukrajine.

On je pohvalio pomoć koju Moldavija pruža izbeglicama iz Ukrajine.

Ta mala prozapadna bivša sovjestska republika suočena je sa prilivom izbeglica iz Ukrajine. Makron je pozvao evropske vođe da daju brzi prvi odgovor na podnet zahtrev Moldavije za članstvo u EU. Moldavska predsednica Maja Sandu pozdravila je Makronovu "inicijativu" o formiranju evropske političke zajednice, koja bi prema njoj dozvolila Moldaviji da "ubrza" pristup Evropskoj uniji, prenosi Frans pres.

"Pozdravljam inicijativu predsednika Makrona o formiranju evropske političke zajednice koja će podržati i ubrzati naš proces pristupanja EU", rekla je ona u izjavi sa svojim francuskim kolegom ispred Jelisejske palate.

Ona je rekla da je Moldavija zemlja koja ima evropsku istoriju i koja će bez sumnje imati evropsku budućnost, izrazivši "rešenost" Kišinjeva da postane zemlja članica EU.

Rekla je da razume da je to dug i kompleksan proces, koji zahteva mnogo napora i rada, da Moldavija ne traži da skrati taj put, da je spremna da uloži napor.

Moldavija je 3. marta podnela zahtev za članstvo u EU, što je istog dana uradila i Gruzija, dok je Ukrajina podnela zahtev 28. februara. Oko 450.000 ukrajinskih izbgeglica ušlo je u Moldaviju a desetine hiljada njih, od kojih su polovina deca je ostalo, rekla je Sandu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=19&nav_category=78&nav_id=2157333)

Bivši predsednik Moldavije zadržan u pritvoru


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon zadržan je u pritvoru nakon što je njegova rezidencija pretražena danas.

Portparolka moldavskog generalnog tužioca je navela da je Dodonu određen pritvor u trajanju od 72 sata zbog sumnji na korupciju, prenosi TAS S. Ranije danas zamenik predsednika Dodonove Socijalističke partije Vlad Batrinčea rekao je za Rojters da su moldavski istražitelji pretresli kuću Dodona, u njegovom prisustvu, u okviru istrage o korupciji i izdaji, preneo je Rojters.

Batrinčea je rekao da veruje da su akcije istrazitelja politički motivisan potez vlasti lojalnih prozapadnoj predsednici Maji Sandu, koja je nasledila Dodona na čelu države 2020. godine.

Dodon je bio predsednik od 2016. do 2020.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=24&nav_category=78&nav_id=2160087)

"To će najviše naljutiti Moskvu"


Šef moldavske proruske opozicione partije, bivši predsednik Igor Dodon izjavio je danas da su ga moldavske vlasti pritvorile zbog korupcije.

On smatra da će to najverovatnije najviše naljutiti Moskvu, preneo je Rojters. Dodon je rekao da je nevin i okrivio prozapadnu predsednicu Maju Sandu, za koju je rekao da je želela da skrene pažnju naroda sa ekonomskih poteškoća, dodaje britanska novinska agencija.

Državni kanal Moldavija 1 i ruska novinska agencija RIA su još ranije objavile o pritvaranju, citirajući visokog antikorupcijskog tužioca Elenu Kazakov. Moldavski istražitelji su izvršili pretres Dodonovog doma. Pretres je urađen sa istragom o korupciji i izdaji, prenele su ruske agencije Interfaks i RIA izjavu tužilaštva.

"Dragi građani, želim da vas uverim da za svaki detalj za koji se interesuje tužilaštvo, imam adekvatno objašnenje koja uklanja svaku sumnju o korupciji ili kršenju zakona. Ovo je politički motivisan slučaj, izmišljen je", rekao je Dodon.

Njegovo pritvaranje došlo je u vreme kada su odnosi između Moskve i Kišinjega postali zategnuti. Kremlj je ranije saopštio da je zabrinut zbog izveštaja da je Dodon pritvoren, a portparol Kremlja Dmitri Peskov je pozvao moldavske vlasti da poštuju prava pritvorenog.

Dodon je potvrdio da je bio "ispitan i pritvoren", pritom optužujući Sandu, koja je dosla na njegovo mesto 2020. godine da je bila "potpuno nesposobna da upravlja ekonomskom i socijalnom situacijom u zemlji".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=25&nav_category=78&nav_id=2160237)

"Politički progon"


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon, koji je optužen po četiri tačke optužnice, rekao je da je slučaj protiv njega politički progon.

Kako je naveo, slučaj je inscenirala aktuelna predsednica Maja Sandu.

"Smatram ovo suđenje kao izmišljen izgovor gospođe Sandu da izvrši politički progon jer želi da se reši njenog glavnog političkog protivnika", naveo je on, prenosi TAS S.

Dodon kaže da su ga pre nekoliko meseci upozorili da ne kritikuje vladu i predsednicu.

"Štaviše, oni su mi snažno savetovali da napustim Moldaviju. Međutim, nisam, iako sam imao tu mogućnost. Optužbe protiv mene su površne, lažne i neutemeljene. Nemam nekretnine, imovinu, prihode, osim onih koji su ranije objavljeni u javnosti. Optužbe o korupciji i izdaji su neutemeljene, jer se baziraju na ilegalnim video snimcima, koji se ne mogu koristiti kao dokaz na sudu", naglasio je on.

Rekao je i da su mu policajci zaplenili nekoliko hiljada evra, a da ih je skupljao od plate i ima dokaz.

"Osim toga, novac koji su našli kod moje majke i brata su dobijeni nakon prodaje imovine i potpuno je legalan", istakao je Dodon.

Moldavsko tužilaštvo ga je u sredu optužilo po četiri tačke optužnice - pasivnu korupciju, finansiranje političke partije kriminalne organizacije, izdaju i nelegalno stečeno bogatstvo.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=2160961)

Dodon u kućnom pritvoru na 30 dana


Bivšem predsedniku Moldavije Igoru Dodonu je određen kućni pritvor na 30 dana. Sud je odbio zahtev tužioca da se Dodon uhapsi.

Sud je doneo odluku i da brat Dodonove žene Petar Merinjanu u narednih 30 dana bude uhapšen.

Odluka suda se može osporiti u roku od tri dana u apelacionom sudu Kišinjova. Tužilac Petar Jarmaluk je izjavio da će se žaliti na odluku suda.

Bivši predsednik Moldavije je osumnjičen za pasivnu korupciju, nezakonito bogaćenje i veleizdaju, saopštilo je Generalno tužilaštvo Moldavije. Tužioci su ga ranije optužili da političku stranku finansira kriminalna organizacija, zbog čega mu preti najmanje tri godine zatvora, za izdaju zemlje može dobiti najmanje 12 godina zatvora i za ilegalno bogaćenje do sedam godina zatvora.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220526/dodon-u-kucnom-pritvoru-na-30-dana-1137730663.html)

Demonstranti u Moldaviji traže ostavku vlade


Na hiljade ljudi okupilo se u blizini zgrade moldavskog parlamenta u Kišinjevu.

Okupljeni su tražili ostavku vlade Natalije Gavrilite koju je formirala proevropska Partija akcije i solidarnosti.

Proteste je organizovala opoziciona Partija socijalista Republike Moldavije, nakon što su moldavske vlasti uhapsile njenog bivšeg lidera, nekadašnjeg predsednika Igora Dodona, preneo je TAS.

Demonstranti su nosili transparente "Hoćemo vladavinu prava", "Hoćemo korektno pravosuđe", "Dole vlada!".

U protestima je učestvovao i zamenik predsednika moldavskog parlamenta, izvršni sekretar Partije socijalista Republike Moldavije Vlad Batrinčea.

Opozicioni aktivisti su nosili moldavske zastave i zastave autonomnog regiona Gagauzije.

Na protestu su učestvovali i građani Kišinjeva i drugih moldavskih gradova.

Protesti su protekli mirno, a policija nije intervenisala.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=29&nav_category=78&nav_id=2162835)

"Prerano govoriti o izlasku Moldavije iz ZND"


Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je danas da je još prerano govoriti o povlačenju te zemlje iz Zajednice nezavisnih država (ZND).

"Hajde da govorimo objektivno: ZND nije samo Rusija, već i druge zemlje. Kišinjev dobija trgovinske i ekonomske koristi ne samo u odnosima sa Rusijom, već i u saradnji sa drugim zemljama“, rekla je Sandu na PRO TV Kišinjev.

Na pitanje šta bi vlasti uradile da se ođednom, po dobijanju statusa kandidata za EU, otvori pitanje istupanja Moldavije iz ZND, Sandu je odgovorila da je još prerano govoriti o tome, prenose RIA Novosti.

''Hajde da dođemo do toga i razgovaramo. Hajde da idemo postepeno'', rekla je ona.

ZND je savez koji čini devet bivših sovjetskih republika: Rusija, Azerbejdžan, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Formiran je nakon raspada S S SR, 1991. godine da bi podstakao saradnju zemalja članica u oblasti ekonomije, odbrane i spoljne politike.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=30&nav_category=78&nav_id=2163605)

Ukrajinski poslanik uhapšen u Moldaviji po zahtevu Minska


Ukrajinski poslanik Jevhen Jakovenko pritvoren je na moldavskoj granici na zahtev Interpola, saopštila je danas moldavska pogranična policija. Jakovenko je smešten u istražni pritvor, rekao je predstavnik pogranične policije, prenosi Rojters.

Šef Interpola za Moldaviju Viorel Tentiju rekao je danas da je Jakovenko stavljen na listu traženih osoba, nakon optužbi iz Belorusije za mito i korupciju.

Jakovenko je izabran u ukrajinski parlament kao predstavnik regiona Donjeck, prema informacijama na sajtu ukrajinskog parlamenta.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=05&nav_category=78&nav_id=2166554)

Bivši predsednik: Moldavija bi mogla da se pridruži Rumuniji i NATO-u


Nadolazeća ekonomska kriza, sa kojom će se Moldavija suočiti zbog rasta cena gasa, samo je korak na putu da Kišinjev izgubi svoj suverenitet, izjavio je u sredu bivši predsednik zemlje Igor Dodon. Pro-EU vlada njegovog naslednika Maje Sandu planira da preda Moldaviju Rumuniji, upozorio je on.

Vlada „nije u stanju da pronađe izlaz“ iz trenutne krize, rekao je Dodon, koji je bio predsednik Moldavije između 2016. i 2020. godine, u postu Telegrama. Umesto toga, vlasti navodno vode naciju ka „ekonomskoj, moralnoj i političkoj likvidaciji“, tvrdi političar, dodajući da bi rast cena gasa neizbežno doveo do masovnih poskupljenja, kao i do energetske i prehrambene krize.

Prema Dodonu, to je sve neophodno za „vojno i političko spajanje“ sa Rumunijom. Ujedinjenje Moldavije i Rumunije – koje imaju bliske kulturne veze i dele jezik – je koncept koji se ponavlja u moldavskoj politici od kasnih 1980-ih. Međutim, anketa sprovedena u martu 2022. godine pokazala je da samo 11% Moldavaca podržava ovu ideju, dok joj se jedna trećina stanovništva otvoreno protivi, a 42% veruje da jednostavno nije pravi trenutak za taj potez.

Dodon, međutim, veruje da bi sadašnja vlada mogla da povuče potez bez održavanja referenduma o tom pitanju, a zatim da ga „učini legalnim kroz parlamentarnu većinu“ i Ustavni sud. Bivši predsednik nije naveo konkretne datume kada bi to moglo da se dogodi.

Umesto toga, on je takođe optužio vladu da planira da dovede strane – ili bolje rečeno NATO – trupe na tlo Moldavije i da stavi tačku na višedecenijskom politikom neutralnosti nacije.

Ovakvu ljutu reakciju bivšeg predsednika izazvale su izmene zakona o nacionalnoj graničnoj bezbednosti koje je predložila vlada. Predlog zakona izazvao je burne debate u parlamentu Moldavije prošle nedelje.

Glavna tačka spora bio je predlog koji je sponzorisala vlada da se stvori pravni okvir koji bi omogućio da se granična policija EU – Frontek – rasporedi na granice Moldavije sa Rumunijom i Ukrajinom. Vlada je tvrdila da je to bilo potrebno za upravljanje krizom izazvanom sukobom u susednoj Ukrajini.

Predlogu zakona su se oštro protivile obe opozicione stranke u parlamentu. Glasanjem o ovom projektu dozvoljavamo vojnom kontingentu da uđe na teritoriju Republike Moldavije u bilo kom trenutku“, rekao je poslanik Vadim Fotesku, član evroskeptične partije Sor.

Vladimir Voronjin, još jedan bivši predsednik Moldavije i visoki član opozicionog socijalističkog i komunističkog bloka, nazvao je predlog „opasnim putem“ koji bi mogao da dovede do toga da nacija „prepusti svoj suverenitet“ u oblasti kontrole granica i da na kraju izgubi svoj glas o pitanjima kao što su evropske integracije ili razgraničenje granice sa Rumunijom.

Šef moldavskog parlamenta Igor Grosu tvrdi da je Fronteks „civilna“ policija koja ne bi predstavljala pretnju po naciju. To je „civilni kontingent koji želi da nam pomogne u ovoj komplikovanoj situaciji na granici“. Visoki zvaničnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sergej Dijakonu, takođe je rekao da potencijalni dolazak stručnjaka Fronteksa „nema nikakve veze sa vojnim kontingentom“ i da teško da bi ugrozio neutralnost Moldavije.

Dodonove reči dolaze usred akutne energetske krize u Moldaviji. Nacija – koja gas dobija iz Rusije – nagomilala je ogroman dug za ranije isporuke gasa. Prema ruskom državnom energetskom gigantu Gazpromu, Moldovagaz mu duguje oko 709 miliona dolara.

Kišinjev je trebalo da završi reviziju svog duga pre nego što je produžio ugovor sa Gaspromom u maju, ali još uvek nije, uz obrazloženje da ga je sukob u Ukrajini sprečio da angažuje stranog revizora da obavi posao. Gasprom i dalje nastavlja da ga snabdeva gasom uprkos kašnjenju u produžetku ugovora.

Sam Dodon se suočava sa optužbama za „pasivnu korupciju, nezakonito finansiranje političkih partija i nedozvoljeno bogaćenje“ kod kuće. Državne antikorupcijske vlasti i agencije za sprovođenje zakona optužile su ga za korupciju i izdaju krajem maja. Političar je odbacio optužbe kao „lažne“ optužbe koje imaju za cilj uništenje opozicije.

izvor (https://okvir.net/svet/moldavija-bi-mogla-da-se-pridruzi-rumuniji-i-nato-u-bivsi-predsednik/)

Da, da. Nije Frontex NATO nego instrumenat EU. A EU nije ništa drugo nego ekonomska zajednica, koja je politićki podređena SAD. Pa sad... znam, nigdje to ne piše, ali to su tvrde ćinjenice. E kako će se Frontex i ljudi  u njemu ponašati-pošto su i policijske i vojne snage podložne političkim uputama..., zbrojite 1+1...

"Ako NATO ovde uđe, biće rata"


Moldavski političar Bogdan Cirdja kaže, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji, da to neće proći.

Cirdja je za Sputnjik naveo da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u. “Stoga im planovi za uništenje, slabljenje i rasparčavanje Rusije ne idu na ruku“, istakao je.

Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.

"Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni", smatra Cirdja.

On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.

"S obzirom na to da Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima 'Kalibar', raketnim sistemima – 'Oniks' i hipersoničnim raketama 'Kinžal' niko ne sme da se igra sa Rusijom... Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to", rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao "svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje", te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.

Cirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje "postoji samo na papiru".

On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.

"Imamo građane sa rumunskim pasošima i državljanstvom na svim najvišim državnim funkcijama - u Vladi, Ustavnom sudu i tužilaštvu. Stigli smo dotle da i šef Tužilaštva za borbu protiv korupcije, koji je tek imenovan, ima američko državljanstvo. Čak je i šef Informaciono-bezbednosne službe (SIB), koja je pandan ruskog FSB-a, državljanin Rumunije. Dakle, specijalne, obaveštajne službe kontrolišu i vode državljani Rumunije, pa o kakvom onda suverenitetu i nezavisnosti države možemo govoriti?!", ističe Cirdja.

Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.

"Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina - ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom", dodao je ekspert.

Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.

"Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije", kaže moldavski političar.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=13&nav_category=78&nav_id=2170248)

"Savršeno legitimno"


Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Kišinjevu da je nastojanje Moldavije za pridruživanje Evropskoj uniji "savršeno legitimno".

"Francuska će pomoći da se postigne konsenzus među članicama EU po pitanju molbe Moldavije za pridruživanje bloku na ključnom sastanku Saveta sledeće nedelje", poručio je Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Moldavije Majom Sandu, prenosi Rojters.

Moldavija, koja se graniči sa Ukrajinom na istoku i Rumunijom na zapadu, nastavlja sa naporima da se pridruži EU zbog straha da bi mogla da bude uvučena u sukob između Rusije i Ukrajine, navodi britanska agencija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=15&nav_category=78&nav_id=2171614)

"Pozdravljamo"


Moldavija pozdravlja preporuku Evropske komisije (EK) da joj se dodeli status kandidata za članstvo u EU, izjavila je danas predsednica te zemlje Maja Sandu.

"Preporuka je zasnovana na shvatanju da će naša zemlja uložiti više napora u ključnim oblastima kao što su reforma pravosudja, borba protiv korupcije, javna uprava i ljudska prava", istakla je Sandu, prenosi Rojters.

Ona je dodala da očekuje da će lideri EU Moldaviji odobriti status kandidata za članstvo sledeće nedelje, navodi britanska agencija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=2172414)

Moldavija zabranila emitovanje vesti iz Rusije


Predsednica Moldavije Maja Sandu potpisala je zakon kojim se zabranjuje emitovanje vesti iz Rusije, izjavila je šefica Saveta za televiziju i radio Liliana Vicu na internet kanalu „Rlajv“.

Ona je navela da će zakon biti objavljen 24. juna u „Zvaničnom glasniku“, nakon čega će stupiti na snagu.

„Utvrđuje se pojam dezinformacija, što podrazumeva i mnogo strožije sankcije. Ako se činjenice o plasiranju dezinformacija dokažu onda će kompaniji biti oduzeta licenca na sedam godina. Obilje dezinformacija uočavamo i u predizbornom periodu“, rekla je Vicu.

Prema njenim rečima, situacija u Ukrajini je prinudila Kišinjev da preduzme stroge sankcije.

Parlament Moldavije je 2. juna usvojio Zakon o zaštiti informativnog prostora kojim se zabranjuje reemitovanje informativnih i analitičkih programa i vojnih filmova iz Rusije. Zabrana koja je usmerena na borbu protiv „strane propagande“ je bila usvojena i 2017.godine, ali je u decembru 2020. godine ukinuta na inicijativu Socijalističke partije.

Trenutno su u Moldaviji političke ili vojne vesti i prenosi iz zemalja koje nisu ratifikovale Konvenciju o televizijama van granica Moldavije, uključujući i vesti iz Rusije, zabranjene odlukom Komisije za vanredne situacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220619/moldavija-zabranila-emitovanje-vesti-iz-rusije-1138775484.html)

„Ljudi više ne mogu da plate račune“: Nekoliko hiljada ljudi protestuje u Moldaviji zbog poskupljenja


Nekoliko hiljada ljudi protestuje u centru Kišinjeva zbog poskupljenja u zemlji, javlja dopisnik Sputnjika.

Na centralnom trgu u Kišinjevu okupilo se oko 3.000 ljudi koji zahtevaju ostavke i vanredne parlamentarne izbore. Nezadovoljni su zbog rasta cena hrane i visokih cena energenata. Demonstranti skandiraju „Dugoročni izbori“, „Dole vlast“, „Ostavka“, „Dole Maja Sandu“.

Protest je organizovala opoziciona stranka „Šor“ čiji predstavnici od maja održavaju antivladine skupove u prestonici Moldavije i drugim naseljenim mestima. Na protest su izašli radnici, nastavnici, lekari, penzioneri i drugi stanovnici zemlje. Mnogi su doputovali iz drugih regiona.

„Ljudi više ne mogu da plate račune za gas, struja je poskupela, gorivo je postalo tako skupo da poludiš, ljudi više ne mogu da sipaju gorivo u automobile“, izjavila je poslanica parlamenta, zamenica predsednika stranke „Šor“ Marina Tauber.

Moldavija se krajem proleća suočila sa neviđenim rastom cena. Prema procenama Državnog zavoda za statistiku, prosečna godišnja inflacija u maju iznosila je 29,05 odsto. Cene prehrambenih proizvoda porasle su za 32,5 odsto, a ostalih za 21,45 odsto. Opozicija je za ekonomsku krizu u zemlji okrivila vladu i vladajuću stranku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220619/ljudi-vise-ne-mogu-da-plate-racune-nekoliko-hiljada-ljudi-protestuje-u-moldaviji-zbog-poskupljenja--1138802650.html)

"Postoji jedna predivna reč – mahinacija"


Proces davanja statusa Moldaviji i Ukrajini za ulazak u EU liči na mahinaciju, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

"Postoji jedna predivna reč – mahinacija. To je kada mnoge odluke koje zapadna društva donose više liče ne na promišljene korake, već na kombinaciju rušilačko-provokativnog karaktera", rekla je Zaharova za Sputnjik.

Ranije je Evropska komisija zvanično saopštila da je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Odluku će doneti lideri Evropske unije 23-24. juna.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=22&nav_category=78&nav_id=2174290)

Moldavija produžila vanredno stanje zbog rata u Ukrajini


Moldavski parlament odobrio je produženje vanrednog stanja za 45 dana zbog situacije u Ukrajini, saopštio je predsednik parlamenta Igor Grosu.

Moldavske vlasti su vanredno stanje uvele 24. februara, a Komisija za vanredne situacije predložila je produženje tog režima za još 45 dana počev od 24. juna, što je podržala i Vlada.

„Nacrt odluke o produženju vanrednog stanja za 45 dana odobren je glasovima 59 poslanika“, rekao je Grosu, prenose RIA Novosti.


izvor (https://okvir.net/svet/moldavija-produzila-vanredno-stanje-zbog-rata-u-ukrajini/)

"Nemamo informacije da Rusija planira da napadne Moldaviju"


Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je danas da ne vidi nikakve vojne pretnje iz Rusije.

"Nemamo informacije da Rusija planira da napadne Moldaviju", rekla je ona u intervjuu za moldavsku televiziju Prajm, preneo je TAS S.

Prema njenim rečima, informacije koje danas imaju daju im određeni osećaj sigurnosti, ali ne znaju šta će biti, recimo, za šest meseci.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=24&nav_category=78&nav_id=2175168)

Medvedev: Moldavija gubi državnost po ukrajinskom scenariju


Moldavija gubi državnost po ukrajinskom scenariju, stavljajući iznad svega mržnju prema Rusiji, ocenio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev na svom Telegram kanalu.

„Ubrzana devalvacija moldavske državnosti ide po ukrajinskim šablonima: mržnja prema našoj zemlji postaje glavni prioritet“, naveo je Medvedev, prenosi Tas.

Dodaje i da je, kako kaže, Moldavija usvojila „jezivi zakon“ o zabrani Georgijevske lente, koja je postala simbol pobede nad nacizmom, i naglasio da se u toj zemlji ruski mediji „iskorenjuju“, a da se, kako tvrdi, „nepoželjni opozicioni lideri zatvaraju pod izmišljenim optužbama“.


izvor (https://okvir.net/svet/medvedev-moldavija-gubi-drzavnost-po-ukrajinskom-scenariju/)

Grosu: Moldavija će se pridružiti sankcijama EU protiv Rusije


Predsednik parlamenta Moldavije Igor Grosu izjavio je da će Moldavija biti solidarna sa Evropskom unijom.

„Bićemo solidarni sa EU. Naš status i naše evropske aspiracije to zahtevaju“, rekao je Grosu u intervjuu za NevsMaker.

Upitan da li to znači da će se Moldavija pridružiti novim sankcijama Rusiji, on je rekao: „Da, naravno. Zato što je svrha ovih sankcija da se zaustavi rat“.

Prema njegovim rečima, prva faza je zaustavljanje neprijateljstava da ljudi više ne ginu. Nakon toga, diplomate treba da sednu za pregovarački sto i pronađu odluku o zaustavljanju ovog rata. Grosu je istakao da se sve može obnoviti i popraviti, ali da se, nažalost, ljudski životi ne mogu vratiti.

izvor (https://okvir.net/svet/moldavija-ce-se-pridruziti-sankcijama-eu-protiv-rusije-predsednik-parlamenta/)

Dodon: Moldavija bi mogla da izgubi deo teritorije zbog nametnute konfrontacije sa Rusijom


Moldavija bi mogla da izgubi deo svoje teritorije zbog konfrontacije sa Rusijom koju nameće Zapad, izjavio je bivši predsednik zemlje Igor Dodon.

Po njegovom mišljenju, Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u EU ne zbog ekonomske podrške, nego „kako bi je uvukli u geopolitičke igre Zapada protiv Rusije“.

„U stvari, postali smo kandidati za nove političke i vojne eksperimente po tužnom primeru Ukrajine. A žurba kojom su nas primili u kandidate zajedno sa Ukrajinom bez neophodnih reformi i sa političkim režimom (vladajuće) Stranke akcije i solidarnosti, koji postaje diktatorski i koji grubo krši temelje pravne države i osnovne slobode građana, potvrđuje da će Moldaviji biti dodeljena uloga piona na geopolitičkoj tabli Zapada“, napisao je Dodon na Telegramu.

Po njegovim rečima, posledice po republiku mogle bi da budu tragične.

„Zbog rusofobične politike koju vodimo zajedno sa Zapadom ne samo što ćemo da izgubimo profitabilne ekonomske odnose sa partnerima na Istoku, nego rizikujemo i da ostanemo bez dela naših teritorija. Kao rezultat toga, Moldavija može nestati kao nezavisna država“, ocenio je Dodon.

Kako je konstatovao, Moldavija neće ući u EU u narednim decenijama, a možda i nikad, ali će pretrpeti štetu ako se pridruži sankcijama protiv Rusije.

Dodon je istakao da su saopštenja vlasti zemlje da status kandidata za članstvo u EU obavezuje Moldaviju da se pridruži antiruskim sankcijama – laži.

„Na primer Turska, članica NATO-a, koja je dobila status kandidata pre nekoliko decenija, odbila je da podrži sankcije Zapada protiv Rusije, jer protivreče nacionalnim interesima“, podsetio je bivši predsednik.

Dodon je poručio da „rat Zapada protiv Rusije nije naš rat, te da moldavska politika treba da se zasniva na principima suvereniteta i neutralnosti, na pogodnim odnosima sa Istokom i Zapadom, uzimajući u obzir nacionalne interese“.

Šefovi država i vlada Evropske Unije na samitu u Briselu odobrili su davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji. Nakon toga je predsednik parlamenta Moldavije Igor Grosu izjavio da status kandidata za članstvo u EU obavezuje Moldaviju da podrži nove antiruske sankcije. Pritom je naglasio da republika ima dobre odnose sa Rusijom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220627/dodon-moldavija-bi-mogla-da-izgubi-deo-teritorije-zbog-nametnute-konfrontacije-sa-rusijom-1139155619.html)

Nova krivična prijava protiv bivšeg predsednika Moldavije


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon suočava se sa novom krivičnom prijavom i optužen je za zloupotrebu službenog položaja „u interesu organizovane kriminalne grupe“, saopštila je u ponedeljak Kancelarija glavnog tužioca te zemlje.

Kako se navodi u saopštenju, prijave su podnete u vezi sa krivičnim predmetom „Energokom“ i odnose se na period 2008-2009, kada je Dodon obavljao funkcije prvog potpredsednika vlade i ministra privrede i trgovine.

Tužilaštvo tvrdi da je Dodon potpisao dokument kojim se dozvoljava generalnom direktoru kompanije Energokom da potpiše ugovor sa jednom mađarskom kompanijom za kupovinu struje za Moldaviju. Kao rezultat toga, tužioci kažu da je cena struje za period od maja do septembra 2008. bila 0,053 dolara po kilovatu po satu i 0,058 dolara od oktobra 2008. do juna 2009. godine. To je, nastavljaju tužioci, uprkos činjenici da je Energokom već pregovarao i zaključila dva ugovora o snabdevanju električnom energijom po ceni nižoj za 29%.

Naknadna finansijska šteta za državu iznosila je skoro 12 miliona dolara, koja je, kako se navodi u saopštenju, prebačena na račune pojedinih ofšor kompanija.

„Ove radnje su dovele i do povećanja tarifa električne energije, što je uticalo na krajnje potrošače – građane Moldavije“, saopštilo je tužilaštvo.

Dodaje se da se bivši predsednik izjasnio da nije kriv.

Nakon podizanja optužnice, Dodon je otišao na Telegram da podeli svoje gledište o ovom pitanju.

„Očigledno, tužioci ne nalaze dokaze za ostale optužbe, pa su odlučili da se fokusiraju na ovaj slučaj“, tvrdi on.

Dodon je rekao da je pre 14 godina Moldavija kupovala struju „po nižoj ceni od mnogih zemalja u regionu“, dok aktuelna vlada „kupuje energente pod strogo poverljivim uslovima“.

„U ovom slučaju, sadašnje rukovodstvo zemlje i ministar infrastrukture treba da se naplaćuju svakodnevno“, rekao je bivši šef države.

Još u maju, Dodon se suočio sa još četiri optužbe: pasivna korupcija, nezakonito finansiranje političkih partija, nedozvoljeno bogaćenje i izdaja. Ove optužbe su povezane sa takozvanim „slučajem vreća“. Video snimak iz 2019. godine iz kancelarije Demokratske partije Moldavije prikazuje sada prognanog biznismena Vladimira Plahotnjuka, koji je bio na čelu stranke, kako Dodonu daje torbu, verovatno sa novcem. Predsednik nije uzeo torbu, već je rekao Plahotnjuku da je preda drugoj osobi. Razgovor dvojice muškaraca otkrio je da su sredstva namenjena finansiranju Dodonove partije socijalista.

Dodon je negirao sve optužbe, rekavši da nije prvi put da je postao „meta orkestrirane i politički kontrolisane pravde“. Takođe je tvrdio da ima „potrebna objašnjenja koja otklanjaju svaku sumnju na korupciju i kršenje zakona“.

izvor (https://okvir.net/svet/proevropska-vlada-juri-bivseg-predsednika/)

Vlada Moldavije navela je moguće datume za otvaranje pregovora o članstvu u EU


Prema rečima premijerke Moldavije Natali Havrilice, pristupni pregovori Moldavije sa EU mogu da počnu najranije u jesen 2023. godine.

Kako prenosi Njuzmejker, piše „Evropska istina“, ona je to rekla u intervjuu za Nordnjuz.

Premijer je napomenuo da su za otvaranje pregovora potrebne reforme i vreme.

„Sve zavisi od napretka koji ćemo postići u oblastima koje je ukazala Evropska komisija – borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, ocenjivanje sudija koji su članovi Visokog saveta sudija i tužilaca iz Visokog saveta tužilaca… sasvim je moguće da će ova odluka biti doneta najkasnije do kraja sledeće godine. Opet, zavisiće od napretka u reformama.

Ugrubo, EU će sledeće jeseni izvršiti procenu dostignuća“, napomenula je Natalija Havrilicija.

Podsetimo, lideri EU su 23. juna na samitu u Briselu odobrili odluku da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata za pristupanje.


izvor (https://okvir.net/svet/vlada-moldavije-navela-je-moguce-datume-za-otvaranje-pregovora-o-clanstvu-u-eu/)

Moldavija održava kontakt sa ruskom vojskom zbog Pridnjestrovlja


Moldavija ima kanale komunikacije sa ruskim Ministarstvom odbrane preko Zajedničke kontrolne komisije za razmenu informacija o situaciji u nepriznatom Pridnjestrovlju, izjavio državni sekretar Ministarstva odbrane Moldavije Valeriju Miza u intervjuu za Njuzmejker.

„Što se tiče Ukrajine, pažljivo pratimo oblast naših interesa, razvoj situacije u Odesi. Ovo je veoma važan granični sektor za Moldaviju. Takođe podržavamo dijalog sa partnerima. Takođe imamo otvoren kanal komunikacije. sa vojnim predstavnicima Ruske Federacije. U toku su razgovori da se izbegnu provokacije i situacije kada neko nešto pogrešno protumači“, rekao je on.

Mija je odbio da otkrije detalje kontakata, ali je dodao: „Sudeći po tome što imamo povratni kanal, povratnu informaciju, vidimo da pridnjestrovska strana, kao i ruska i ukrajinska, imaju razumevanja da izbegnu bilo kakve sukobe u bezbednost zone“.

Komentarišući moguću vojnu pretnju iz Pridnjestrovlja, državni sekretar Ministarstva odbrane Moldavije je rekao da Kišinjev ima situaciju u vezi sa stanjem ruskog i pridnjestrovskog vojnog kontingenta i „za sada ne vidimo velike rizike ovde“.

Podsetimo, od kraja aprila u Pridnjestrovlju deluje najveći stepen terorističke pretnje zbog serije terorističkih napada bez žrtava, za koje su u regionu okrivljene Ukrajina ili Moldavija. Konačno, krajem maja nivo je spušten na „žuti”.

izvor (https://okvir.net/svet/moldavija-odrzava-kontakt-sa-ruskom-vojskom-zbog-situacije-u-pridnjestrovlju/)

EU od Moldavije ne traži da uvodi sankcije Rusiji


Evropska unija ne zahteva od Moldavije da se pridruži sankcijama protiv Rusije, ali smatra da je važno da se republika razvija u tom pravcu, izjavio je šef delegacije EU i Kišinjevu Janis Mažejks.

„Preciznog zahteva nema, ali će nam biti drago ako vidimo da je Moldavija uspela da se pridruži ovim ili onim sankcijama. Predsednica Moldacije je spominjala, na primer, da se u sferi finansija te sankcije poštuju“, rekao je Mažejks za televizijski kanal „Rlive“.

Prema njegovim rečima, od zemalja-kandidata za članstvo u EU se očekuje da postepeno približavaju svoju spoljnu politiku zajedničkoj spoljnoj politici EU.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220709/uzivo-nastavlja-se-granatiranje-donbasa-amerika-salje-kijevu-sisteme-himars-1139670284.html)

Predsednica Moldavije: Šta ćemo ako nas Rusija napadne?


Predsednica Moldavije Maja Sandu istakla je važnost jačanja oružanih snaga zemlje, obrazlažući to posebno mogućnošću agresivnog delovanja Rusije, izjavila je u intervjuu za TV kanal Moldova 1, prenosi „Evropska istina“.

„Ako Rusija jednog dana pokuša da nas napadne, šta ćemo da radimo? Poslaćemo vojsku sa motikama na avione da se branimo. Ne želimo nikoga da napadamo, ne želimo da bilo koga vučemo. nas u rat, ali to je realnost za koju moramo da se pripremimo“, rekla je ona.

Predsednica Moldavije je istakla da će učiniti sve da obezbedi mir u zemlji.

„Održimo mir u zemlji. U tome smo uspeli do sada i nadam se da ćemo uspeti u budućnosti. Tačno je da to ne zavisi od nas. Zavisi od otpora Ukrajine i moramo da kažemo da Ukrajina je veoma hrabra“, rekla je Sandu.

Ranije je, na pozadini invazije Ruske Federacije na Ukrajinu u punom obimu, predsednica Maja Sandu rekla da vlasti Moldavije nisu posvetile dovoljno pažnje razvoju odbrambenog sektora i da sada zemlja nema neophodnu vojnu zaštitu.

Šef države je naglasio da Moldavija treba da uloži sve napore da stvori profesionalnu i modernu vojsku.

Istovremeno, ministar odbrane Moldavije Anatolij Nosatij ima drugačiji stav od predsednice Maje Sandu u pogledu borbene sposobnosti moldavske vojske.

Savet EU je krajem juna odobrio paket pomoći u okviru Evropskog fonda za mir u iznosu od 40 miliona evra za Oružane snage Republike Moldavije.


izvor (https://okvir.net/svet/predsednik-moldavije-o-jacanju-vojske-sta-cemo-ako-nas-rusija-napadne/)

Moldavija se sprema za borbu protiv Rusije?; "Zapad šalje oružje"


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon smatra da Zapad snabdeva oružjem njegovu zemlju kako bi se borila protiv Rusije, prenela je agencija TAS S.

"Zašto bi nam bilo potrebno oružje danas? Ako ćete da kupujete oružje, znači da ćete u nekom trenutku negde i da pucate. Očigledno, zapadno oružje u Moldaviji nije namenjeno da se puca ka Zapadu, već ka Istoku", rekao je Dodon za televizijski kanal Rosija 24.

Ranije, Evropska unija je odobrila finansijsku pomoć Kišinjevu u iznosu od 47 miliona evra, što će Moldaviji omogućiti da udvostruči godišnji budžet za odbranu, ocenjuje ruska novinska agencija.

Prema Dodonu, Zapad gleda na Moldaviju samo kao deo geopolitičkog fronta protiv Rusije.

"Moldavske prozapadne vlasti pokušavaju da budu ljubazne i da ih potapšu po ramenu naši takozvani zapadni partneri, Evropska unija i SAD. Sve i da je predsednica Maja Sandu želela da ode u Moskvu da postigne dogovor o gasu, ne bi joj dozvolili. Zapad želi da Moldavija bude deo združenog geopolitičkog fronta", poručio je Dodon.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=15&nav_category=78&nav_id=2185685)

Nemačka želi da Moldaviji dá 60 miliona evra pomoći


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok objavila je u petak nameru Berlina da Moldaviji pruži pomoć od 60 miliona evra za prevazilaženje posledica rata u Ukrajini, prenosi „Evropska istina“.

Rečeno je da će 40 miliona evra pomoći ići na kompenzaciju troškova električne energije i grejanja za domaćinstva, a još 20 miliona će ići na programe energetske efikasnosti i poboljšane granične provere.

Kako napominje Njuzmejker, Nemačka takođe planira da pruži dodatnu finansijsku podršku porodicama izbeglica iz Ukrajine.

„Pružamo i dodatnu finansijsku podršku izbeglicama i njihovim porodicama. Izuzetno je važno brinuti o deci izbeglicama i integrisati ih u moldavske obrazovne institucije“, rekao je Burbok na konferenciji šefova spoljnopolitičkih resora u Bukureštu.

Od početka potpune invazije Rusije na Ukrajinu, Moldavija, sa populacijom od 2,6 miliona ljudi, primila je stotine hiljada ukrajinskih izbeglica. Istovremeno, više od 7.000 ukrajinskih državljana zatražilo je politički azil u Moldaviji.

Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da Moldavija ove zime treba da se pripremi za režim štednje energetskih resursa i objasnila situaciju činjenicom da „neće da proda deo zemlje” za jeftiniji gas iz Rusije.


izvor (https://okvir.net/svet/nemacka-zeli-da-moldaviji-da-60-miliona-evra-pomoci-zbog-rata-u-ukrajini/)

"Zapad zainteresovan za otvaranje „drugog fronta“ u Moldaviji"


Šef Komiteta Državne dume Rusije za odbranu Andrej Kartapolov je izjavio da je Zapad zainteresovan za otvaranje „drugog fronta“ u Moldaviji.

Na okruglom stolu o Pridnjestrovlju u Savetu Federacije Rusije on je podsetio na to da je ministarka inostranih poslova Velike Britanije Liz Tras, koja bi mogla da postane i premijer te zemlje, ranije govorila o isporukama savremenog naoružanja Kišinjevu, pri čemu je neutralni status Moldavije garantovan njenim ustavom.


Rusija zabrinuta zbog težnje Moldavije da se udalji od neutralnosti

Rusija je zabrinuta zbog težnje Moldavije da se udalji od neutralnosti i da se zbliži s NATO-om, izjavio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksej Poliščuk.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220721/uzivo-peskov-rusija-nije-zatvarala-vrata-za-pregovore-ukrajinci-nastavljaju-da-granatiraju-dnr-1140155293.html)

"Mi smo moguća nova meta Rusije"


Premijerka Moldavije Natalija Gavrilitsa je u razgovoru za CNN izrazila zabrinutost da bi ta zemlja mogla da bude sledeća meta ruske invazije.

"Zabrinuti smo, naravno. Rizik postoji. To je zasad još uvijek hipotetski scenarij, ali ako ruske snage krenu prema jugozapadu i prema Odesi, tada ćemo, naravno, biti itekako zabrinuti", rekla je premijerka Moldavije.

"To je jako teška situacija, ne samo za Moldaviju nego za svaku malu zemlju, svaku državu koja se oslanja na međunarodni poredak utemeljen u pravilima. Ako neka država može da pokrene rat aneksije bez obaziranja na međunarodno pravo, tada niko nije siguran i mislim da bi mnoge države trebalo da budu zabrinute", dodala je.

Premijerka navodi i da Moldavija ima "tešku istoriju u komplikovanom regionu" sveta, dodajući da je rat u Ukrajini naneo štetu moldavskoj ekonomiji.

"Nakon Ukrajine, Moldavija je pretrpela najteže ekonomske posledice rata. Već beležimo jako visoku inflaciju, u junu je iznosila 32%", zaključila je premijerka.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=26&nav_category=78&nav_id=2189801)

Moldavija traži pomoć


Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je danas na konferenciji za novinare u Bukureštu da će zatražiti pomoć od saveznika u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom.

Sandu boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji na poziv kolege Klausa Johanisa.

"Razmatramo sve opcije, uključujući i one najpesimističnije, pa ako Rusija napadne Moldaviju, onda ćemo tražiti pomoć", rekla je Sandu, odgovarajući na pitanje rumunskog novinara da prokomentariše takav scenario, ali nije objasnila zašto bi Rusija rešila da započne vojnu akciju, prenela je agencija RIA Novosti.

Sandu je istovremeno rekla da Moldavija oseća pretnju po svoju bezbednost, pošto se "rusko-ukrajinski front" približava granici te zemlje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=29&nav_category=78&nav_id=2191409)

Predsednica Moldavije: "Izabrali su da se otarase ove vlasti"


Predsednica Moldavije Maia Sandu je izjavila kako proruske snage u ovoj bivšoj sovjetskog republici žele srušiti državnu Vladu, prenosi agencija Tanjug.

"Proruske snage, kao i sve ove kriminalne i korumpirane grupe koje su delovale kao jedinstven front sa proruskim snagama, izabrale su da se otarase ove vlasti, zaustave reformske procese, a posebno da zaustave reformu pravosuđa“, rekla je Sandu u intervjuu za rumunski portal Hotnews.


Komunisti i socijalisti

Proruske stranke u Moldaviji se tradicionalno nazivaju opozicionim ljevičarskim partijama, posebno blok komunista i socijalista, kao i partija Šor.

Ove političke formacije se zalažu za održavanje partnerstva sa Rusijom, kao i za zaštitu interesa stanovništva koje govori ruski, prenose agencije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=30&nav_category=78&nav_id=2191971)

Moldavija potpisala ugovor o reviziji duga „Gaspromu“


Moldavija je potpisala ugovor o sprovođenju nezavisne revizije duga „Moldovagaza“ prema „Gaspromu“ sa norveškom i britanskom kompanijom, revizija će biti završena do 30. januara 2023. godine, saopštio je zamenik moldavskog premijera Andrej Spinu.

„Agencija za javnu imovinu potpisala je ugovor o nabavci usluga za nezavisnu finansijsku i pravnu reviziju duga ‘Moldovagaza’ prema ‘Gaspromu’ i ‘Faktoring fajnans’ sa kompanijama ‘Vikborg Rein advokatfirma AS’ iz Norveške i ‘Forenzik risk alajans end ko’ iz Velike Britanije“, napisao je Spinu na svom kanalu na Telegramu.

Potpredsednik Vlade je napomenuo da je sporazum zaključen na osnovu direktnih pregovora sa kompanijama.

Ranije je „Gasprom“ saopštio da istorijski dug moldavske kompanije iznosi 440 miliona dolara, a zajedno sa kaznama, ovaj iznos je porastao na 700 miliona dolara. Kišinjev se ne slaže sa ovim iznosom.

Moldavske vlasti su se u oktobru dogovorile sa „Gaspromom“ da produže ugovor o isporuci gasa, uz reviziju duga „Moldovagaza“ 2022. godine.


izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20220811/moldavija-potpisala-ugovor-o-reviziji-duga-gaspromu-1140949558.html)

EU je Moldaviji izdvojila 75 miliona evra za budžetsku podršku


Evropska komisija je u utorak objavila da će Moldaviji dodeliti 75 miliona evra budžetske podrške u pozadini teške energetske situacije u zemlji.

Ovo je rekla Katarina Maternova, zamenica generalnog direktora Generalnog direktorata za susedske poslove i pregovore o proširenju EK, prenosi „Evropska istina“.

„Evropska komisija nastavlja da podržava Moldaviju u teškoj energetskoj situaciji, sa poskupljenjem gasa za najugroženije i potrebom da se poboljša energetska efikasnost. Generalni direktorat Evropske komisije za susedske poslove i pregovore o proširenju izdvojio je danas 75 miliona evra za budžetsku podršku, kao i da je potrebno da se poboljša energetska efikasnost. “, napisala je Maternova na svom Tviteru.

Evropska komisija je 1. avgusta dodelila Moldaviji prvu tranšu od 50 miliona evra makrofinansijske pomoći u okviru programa podrške za prevazilaženje brojnih kriza.

35 miliona evra obezbeđeno je u vidu dugoročnih kredita po povlašćenim uslovima, a još 15 miliona evra – u vidu grantova. Ukupan iznos makrofinansiranja biće 150 miliona evra.


izvor (https://okvir.net/svet/eu-je-moldaviji-izdvojila-75-miliona-evra-za-budzetsku-podrsku/)

„Gasprom” je pristao da Moldaviji odloži plaćanje gasa


Ruska gasna kompanija „Gasprom” u ponedeljak je odobrila odlaganje plaćanja za isporuku gasa akcionarskom društvu „Moldovagaz” u avgustu 2022. godine.

Ovo prenosi „Evropska pravda“ pozivajući se na poruku „Gasproma“.

AD „Moldovagaz“ nije ispunio svoje ugovorne obaveze prema PJSC „Gasprom“ u vezi sa plaćanjem avansa za isporuku gasa u avgustu 2022. godine. S tim u vezi „Moldovagaz“ je apelovao na „Gasprom“ sa zahtevom da se odloži rok za plaćanje avansa do 1. septembra 2022. godine“, navodi se u poruci.

„Gasprom“ je odlučio da na izuzetan način pristane na ovaj zahtev“, dodala je ruska kompanija.

Sredinom avgusta, šef moldavske kompanije „Moldovagaz”, koju zapravo kontroliše ruski „Gasprom”, Vadim Čeban, rekao je da neće moći da plati ruski gas potrošen u avgustu – nema dovoljno. novac.

On je objasnio da je razlog tome odlična metodologija za obračun tarife gasa Nacionalne regulatorne agencije za energetiku Moldavije, koja je nije podigla na onoliko koliko je Moldovagaz tražio.

Nakon toga, kompanija se obratila Gaspromu sa zahtevom da odloži plaćanje gasa u avgustu.

Ranije se saznalo da će dve revizorske kuće iz Norveške i Velike Britanije sprovesti reviziju dugogodišnjih dugova kompanije Moldovagaz prema Gaspromu.

Kišinjev i Moskva dogovorili su reviziju duga prošlog oktobra, kada je Moldavija bila pod vanrednim stanjem zbog nedovoljnih isporuka gasa iz Gasproma.


izvor (https://okvir.net/svet/gasprom-je-pristao-da-moldaviji-odlozi-placanje-gasa/)

"Moldavija je krhka demokratija bez snažne odbrane"


Ruska agresija na Ukrajinu glavna je tema Evropskog foruma Alpbah, koji se održava ove godine pod motom "Nova Evropa".

Gost otvaranja bila je predsednica Moldavije Maja Sandu, koja je poručila da cela Evropa mora pomoći Ukrajini, jer Ukrajinci brane celu Evropu.

Na pitanje da li postoji opasnost da Rusija napadne Moldaviju, Sandu je istakla da su "rizici veliki", da se "niko ne može osećati bezbednim" a da je "Moldavija krhka demokratija bez snažne odbrane".

Sandu je apelovala na EU da i njenoj zemlji, kao i Ukrajini, da iskrenu pristupnu perspektivu.

Zatražila je od EU veće napore protiv dezinformacija, rekavši da su one postale sve veća pretnja. Takođe je Sandu kazala da je neophodno da Evropa brže uspostavi energetsku bezbednost.

Prethodno je predsednik Foruma Alpbah Andreas Trajhl istakao da je neophodna snažna evropska odbrambena arhitektura. "Cenim NATO, ali Evropa mora biti samostalno u mogućnosti da štiti svoje granice", istakao je on.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=23&nav_category=78&nav_id=2201245)

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije komentarisalo je planove EU da isporuči dronove Moldaviji

TSAMTO, 6. septembar. Planovi Evropske unije da isporuči Moldaviji bespilotne letelice izazivaju pitanja u Rusiji o pravim ciljevima takve politike, posebno u kontekstu otvoreno neprijateljske linije Brisela prema Moskvi, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko u intervjuu za RIA Novosti.

On je podsetio da je ruska strana više puta „izrazila zabrinutost zbog aktivnog uključivanja Moldavije u blisku saradnju sa evroatlantskim strukturama u vojnoj i vojno-tehničkoj sferi“.

„Izdvajanje iznosa pomoći od strane EU gotovo jednakog godišnjem vojnom budžetu zemlje za pokrivanje troškova povezanih sa obezbeđivanjem nesmrtonosne vojne opreme, uključujući mobilne platforme i dronove, postavlja ozbiljna pitanja o pravim ciljevima takve politike, posebno u kontekstu otvoreno neprijateljske linije Brisela prema Rusiji“, rekao je A. Rudenko.

On je naglasio da je „naravno da je obezbeđenje sopstvene bezbednosti unutrašnja stvar svake države“.

„Međutim, čini se sumnjivim da će oštro napumpavanje vojnog potencijala republike, koja zvanično proglašava neutralni status, doprineti njenom jačanju“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije za RIA Novosti.

Izvor (https://armstrade.org/includes/periodics/news/2022/0906/094069368/detail.shtml)

Kako javljaju društvene mreže i internet portali, tokom današnjeg dana američka vojska je ušla u Moldaviju.
Meštani graničnog sela Skuleni, preprečili su im put svojim telima i vozilima. Intervenisala je i Moldavska policija.

Pratimo dalje....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Ukrajinci se pitaju....

Zašto Moldavci ne obaraju ruske rakete koje preleću njihovu teritoriju na svom putu ka Ukrajini?

Ruski raketni udari na infrastrukturu Ukrajine 31. oktobra 2022. godine bili su „neobični“, posebno zato što se jedna od ruskih krstarećih raketa srušila na teritoriju Moldavije, zemlje koja nije uključena u sukob.

Do ovog trenutka je bilo izveštaja da su Rusi namerno usmeravali svoje krstareće rakete na jug Ukrajine preletom teritorije Moldavije. A zvanični Kišinjev već poručuje da „ruski generali planiraju putanje za svoje rakete kao da Moldavija uopšte ne postoji“.

Ovde je sasvim logično postaviti pitanje: zašto Moldavija ne obara ruske rakete koje lete na njenu teritoriju. Štaviše, neutralni status nikako nije prepreka da se vazdušni prostor zaštiti svim raspoloživim metodama. Čini se da će odgovor biti prozaičan – Moldavija nema nikakvih sredstava da obori ruske rakete ili druge vazdušne ciljeve na svom nebu.

The Military Balance pokazuje da su Oružane snage Moldavije na kraju 2021. godine imale prilično mali set opreme protivvazduhoplovne odbrane: jedinice od 28 protivavionskih autotopova ZU-23-2, 11 jedinica protivvazdušnih autotopova S-60 57 mm i samo tri raketna kompleksa PVO S-125 Neva. Čak i takva lista izgleda „optimistično“, zato što se u otvorenim izvorima pominje da je Moldavija htela da proda sva tri S-125 još 2016. godine, u okviru „optimizacije zastarelog naoružanja“.

Moldavija ima i šest borbenih aviona MiG-29, koji se, međutim, nisu dizali u vazduh od 1997. A za 25 godina stajanja na zemlji mogli su da se pretvore u staro gvožđe. Kišinjev od 2010. godine pokušava da pronađe kupce za ove avione, ali bezuspešno. Prema nekim izveštajima, Ukrajina je očigledno želela da kupi moldavske MiG-29 u martu 2022. godine kao „donatore rezervnih delova“. Ali ovo je Moldavija odbila, jer je želela da „spreči eskalaciju sukoba”.

Ministarstvo odbrane Moldavije je krajem oktobra 2022. saopštilo da želi da kupi savremene zapadne PVO sisteme za zaštitu neba. Ali u isto vreme, zemlja je priznala da im je sada potreban „kišobran protivvazduhoplovne odbrane“ od strane EU ili NATO-a, jer može potrajati najmanje 3 do 7 godina za samostalnu kupovinu sistema protivvazduhoplovne odbrane.

S-125 Neva u sastavu oružanih snaga Moldavije:

[attachment=1]

ZU-23/2 mm u oružanim snagama Moldavije:

[attachment=2]

S-60 u oružanim snagama Moldavije:

[attachment=3]

MiG-29 u oružanim snagama Moldavije:

[attachment=4]


Izvor (https://en.defence-ua.com/analysis/why_moldova_doesnt_shoot_down_missiles_that_fly_over_its_territory_towards_ukraine-4713.html)

Da se čovek prekrsti i rukama i nogama....  :krsta :krsta :krsta

"Srbi i Rusi su među onima koji pripremaju državni udar u Moldaviji „uz učešće vojno obučenih profesionalaca u civilnoj odeći, spremnih za nasilje, napade na državne zgrade i uzimanje talaca“, kaže predsednica Moldavije

https://twitter.com/i/status/1625138246345756672

U govoru inače pominje i Belorusiju i Crnu Goru, takođe....

Ko zna na koji način učestvuje Srbija.
Primera radi, Srbi su učestvovali, kao savetodavci, u "Narandžastoj revoluciji" 2004. godine, koja se smatra kao početak krize u Ukrajini.
Zašto baš pojedinci iz Srbije su bili u Ukrajini, zbog iskustva u puču 5. oktobra 2000. godine u Srbiji.
I kada pominju Srbiju, iza toga sasvim sigurno ne stoji država Srbija, već verovatno pojedine persone iz Srbije.

У питању је покрет "Отпор", обучаван у Мађарској и другим земљама ЕУ и обилно финансиран.

Ne znam kakve veze ima "Otpor" kao ispostava Zapada, sa potencijalnim "pro-ruskim" državnim udarom u Moldaviji?  :o

Verovatno "Otpor" više i ne postoji, ali su bili debelo umešani u revoluciju 5. oktobra u Srbiji i u zbivanja u Ukrajini 2004. U Moldaviji su verovatno na delu neke druge NVO, ali Otpor je jedina grupacija koju ja znam, pa nju i pominjem.

Moldavija zatvorila vazdušni prostor

Vlasti Moldavije privremeno su zatvorile svoj vazdušni prostor iz bezbednosnih razloga, saopštila je kompanija "Air Moldova".

Razlozi za zatvaranje nisu saopšteni.

"Trenutno je vazdušni prostor Moldavije zatvoren, čekamo obnavljanje letova. Današnji red letenja će biti izmenjen", saopštila je kompanija na svojoj Fejsbuk stranici.

Pres služba Međunarodnog aerodroma Kišinjev potvrdila je za Sputnjik da su letovi otkazani, ali su odbili da daju dodatne informacije.

Vlasti zemlje još nisu komentarisale situaciju.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=02&dd=14&nav_category=78&nav_id=2289179)

Upravo sam na to mislio, hvala Kumbore na dopuni.

Колико пратим вести председник Вучић се чуо телефоном са молдавском председницом. како се каже, разменили су ставове о актуелним дешавањима и изгледа "разбистрили" ситуацију око учешћа Срба у евентуалном преврату у Молдавији. Мој утисак је да се молдавска председница залетела и најблаже речено неспретно изразила.

Ако је су 15-ак српских навијача, колико их је  враћени са аеродрома у Кишињеву (кренули на неку утакмицу) и 10 црногорских припадника боксерске екипе (иначе уредно позване на турнир у Молдавију) таква опасност по Молдавију и њен уставни поредак да могу заиста оборити власт, онда је Молдавија нека "банана" држава. Мени се чини да актуелна власт, суочена са проблемима изнутра, не зна како да се избори па тражи неке спољне актере као оправдање.

Иначе, према изјави молдавске председнице податке о могућем учешћу Срба, Црногораца, Белоруса и Руса и покушају рушења власти у Молдавији добили су од украјинских служби безбедности.

Evo, Putin nagovijestio, da ipak gde ima dima ima i vatre. Očekivano, poduzeo je potez koji predstavlja opasnost za širenje sukoba izvan granica Ukrajine (ali zato uz samu granicu, prema Moldaviji), odustajući od izjave kojom se priznaje Moldavska neovisnost iz godine 2012. Dakle Rusija bez svake sumnje ima nameru započeti ratna dejstva u Moldaviji.

Otkud to? Kako se taj zaključak Da Rusija "bez svake sumnje" ima nameru započeti ratna dejstva u Moldaviji može izvući?

Na osnovu javno dostupnih informacija, na osnovu poznavanja načina delovanja Rusije u sadašnjim okolnostima, na osnovu iskustva poučen događajima zadnjih godina, te na osnovu verovatnoće, da se predviđeni scenarij stvarno i desi. Vrlo verovatno će doći do nekakve provokacije, da li na teritoriju Moldavije ili teritoriju tzv. Pridnjestrske republike, svejedno.

Znači, to je tvoje privatno mišljenje, stav i analiza, a ne nekakva "nepobitna činjenica", "bez svake sumnje". Tako to treba i reći.

Jučerašnja izjave Premjera Moldavije o eventualnim ruskim namerama apsolutno nigde ne nagovešta današnji sud. Navodno, ( neko im saopštio) da ruska armija ima nameru zauzeti aerodrom u glavnom gradu .

To što @darko...nije pročitao stenogram obraćanja VVP koji sam namerno objavio , upravo iz ovih ovakvih razloga. Nije više tema za diskusiju o tome.

Svi znaju da Rusija želi otvoriti drugi front. Samo je pitanje dana.

Objavi izvore ovde i sada na osnovu kojih gradiš mišljenje....ili je ponovo u pitanju tvoja "mozgarija" o kojoj je zaista  (po dosadašnjem iskustvu) suvišno bilo šta polemisati.

A sto bi Rusi zeleli da otvore drugi front, jos sa drugom drzavom? Hoces reci da im ide toliko dobro na prvom pa mislis da imaju snage za jos jedan? Zaista veliko priznanje Rusima, jos kad dolazi od tebe. Ja sam dosad mislio da Ukrajinci samo sto nisu stigli do Moskve, sudeci po tvojim komentarima, ali eto pogresio sam.

Koji to "svi"?

То да ће Руси заузети аеродром у Кишињеву је дошло са украјинских ТК (или медијског простора). И изречено је у контексту "ако Молдавија и/или Украјина нападну Приднестровље, Руси ће као одговор заузети аеродром у Кишињеву".

Моје мишљење је да Русима тренутно не одговара нека ескалације ситуацију у Молдавији. Само би им одвукла ресурсе. То више одговара Молдавији (да реши проблем који постоји 35 година) и посебно Украјини (јер не би морала да на тој страни држи никакве војне снаге, преко потребне другде. Русији би одговарао неки сукоб другде у Европи који би одвукао пажњу и ресурсе НАТО-а.

@džumba... pravi si partibrejker ;D

 Samo pitao @darko...odakle mu info .Tažio da predoči izvore i dao šlagvort ( ko čita, zna o čemu je reč )

Rusiji bi leglo "kao kec na jedanaest da se ponovi april 1941-e ili mart 1999-e.Pridnjestrovlje je poslednje mesto na kojem trenutno želi sukob.Prvo,jer nema šanse ni da u njemu neposredno učestvuje osim raketiranja sa distance a kamoli pobedi i drugo jer tamo živi njen narod koji će biti žrtva Dnjestarske oluje.Da je uzela Odesu stvari bi stajale drugačije,verovatno bi sama isprovocirala neku kavgu,ovako nema šanse da varnica krene iz Moskve.Ja sam uveren da će Ukrajinci udariti.Rumune je malo pokolebalo podrhtavanje tla što ne znači da ih neće biti u tuđim dresovima kao i do sada.OTAN takođe čezne da vidi poražene Ruse pa makar u Pridnjestrovlju.Dobra uvertira(sa njihove tačke gledišta) da malo pritisnu Moskvu za neke ustupke u predstojećim pregovorima.

Takve , nazovimo ruske enklave, kao što su Kalinjigrad i Pridnjestrovlje, dogovorene posle II.sv.rata između saveznika . Imaju sasvim dublju geostratešku konotaciju jedne i druge strane .
Postoje pitanja koja za sobom povlače kolosalne posledice koje bi prilično poremetile i ovako krhke odnose u neželjenom pravcu.

Придњестровље није никаква енклава настала након 2. св. рата. То је подручје које је између 2 рата припадало СССР-у, било је у саставу Украјине. Након победе над Турском, почетком 19. века, Русија је анексирала источни део аутономне кнежевине Молдавије, која је била турски вазал. Остатак се у другој половини 19. века прикључио Румунији. Након 1. светског рата, Румунија је анексирала целу Молдавију западно од реке Дњестар. СССР је од остатка формирао аутономну молдавску републику у саставу Украјине. Пред сам 2. св. рат, Румунија је под претњом рата била принуђена да преда Бесарабију и северну Буковину СССР-у. Тада је формирана Молдавска ССР, а део подручја прикључен Украјинској ССР. Након 2. св. рата, СССР је преузео оно Змијско острво о коме смо читали и још неколико острва у делти Дунава, али је граница остала као 1940.

   Svaka priča ima iza sebe pozadinu. Povlačenje priznanja Moldavije od strane Rusije je diplomatski korak koji, možda, prethodi vojnom delovanju. Ovime se osim najave pravi i međunarodno-pravni alibi kao i opravdavanje eventualnog proširenja obima vojne intervencije pred sopstvenom javnošću.

   Teoretski gledano, Ruska Crnomorska flota osim lansiranja raketa srednjeg dometa nije imala u zadnje vreme neke akcije. Verovatno ne bez razloga. Ako pogledamo kartu primetićemo da između Pridnjestrovlja i Crnog Mora stoji tzv. Budžak, uski pojas oivičen Dunavskom deltom na zapadu i estuarima Dnjestra na istoku. Veoma nepovoljan za odbranu Ukrajinskoj strani. A sve to u zaleđu Odese poslednjeg uporišta Ukrajine na Crnom Moru.

   Mornaričko-vazdušnim desantom snage RF bi jako brzo mogle zauzeti ovaj relativno uski pojas, spojiti se sa snagama u Pridnjestrovlju i zaći za leđa Odesi. Pri tom bi dramatično skratile put projektilima, kojima bi tada mogle mnogo lakše i za kraće vreme da dejstvuju po saobraćajnicama i infrastrukturi na zapadu Ukrajine i ometaju linije snabdevanja. Uski pojas od 50-tak kilometara bi se vremenom proširivao osvajanjem jugo-zapada Ukrajine, a od strane Rusije nepriznata Moldavija bi se sada  smatrala teritorijom Ukrajine (pošto je tako bilo u vreme SSSR-a) na kojoj se inače vrše borbena dejstva, pa bi prema tome i ova teritorija mogla biti napadnuta u cilju obezbeđenja zapadnog boka snaga uklinjenih u Pridnjestrovlju. O prebacivanju težišta sa Donbasa i istočne Ukrajine da i ne govorimo, čime bi se ubrzo mogao nazirati raspad snaga OSU rastrgnutih između dva fronta.

O могућности руског напада на Буџак смо дискутовали са Џумбом пре извесног времена, у време када је било објављено да су Руси са десантним бродовима изашли из луке. Једина веза између Буџака и остатка Украјине је Pidyomnyy Mist, који су Руси бомбардовали пре десетак дана. Овај видео објашњава ситуацију:


Уколико се тај мост елиминише, онда би морало да се путује кроз Молдавију, кроз место Palanca. (Према неким изворима, Молдавија је дала тај пут Украјини пре десетак година, али на картама се не види.) Међутим, не постоји копнена веза између Буџака и Придњестровља. Између је подрује које контролише Молдавија.

Русија није повукла признање Молдавије! Повукли су признање да је Придњестровље део Молдавије. То им отвара могућност да евентуално признају Придњестровље као самосталну државу.

Искрено, не мислим да је Русима добра идеја да чачкају Молдавију.

Ovog momenta sam razgovarao sa prijateljem (rođeni Moldovan, bivši državljanin Ukraine, Rusije i sad ponovo Moldovan, Vitalij Tabarča)
koji živi u Kišinjevu. Po njegovim rečima oni žive i rade normalno.Šta će biti u buduće niko nije spreman da predviđa, u principu
niko ih i ne pita za mišljenje, a narod kao narod, čeka da se nešto dogodi i da im bude bolje. ??? ??? ??? ???

I meni se čini da Rusiji nije u interesu da počne sukob u Pridnjestrovlju.
Mada nisam siguran ni da li je to pametno za Ukrajinu. Šta ako seperatisti jednostavno sakriju oružje i municiju i ostanu kućama? Ukrajina bi morala stalno da drži okupacione trupe i podi protivgerilski rat.

Ako bude napada na Pridnjestrovlje(ja verujem da hoće) onda će to biti "vojno-redarstvena" akcija u kojoj će civili biti meta.Nikakve gerile nema kada oteraju civilno stanovništvo.To za tzv zapad uopšte nije tabu,naprotiv,američki vojni istoričar i predavač na njihovoj vazduhoplovnoj akademiji pukovnik Džon Grenijer(skoro sa ponosom) je pisao da je uništavanje civila njihov(američki ali ja dodajem i engleski pa proširujem anglosaksonski)"First way of war".Tako mu se zove i knjiga.Pazi sad ovo:"Over the last three decades, however, military historians have developed a more sophisticated understanding of the American way of war that pays less attention to technology and focuses instead on the means, personnel, objectives, and strategies that the United States has used to fight its wars and the cultural, social, and military experiences and perceptions that have informed them. The seminal work on the subject was Russell Weigley's The American Way of War (1973). Weigley argued that during the War of Independence, the United States lacked military resources and thus pursued a strategy of attrition designed to exhaust its opponents. As the nation's industrial and military might expanded, however, so did its war aims. During the Civil War, Weigley claimed, a strategy of annihilation designed to overthrow the enemy by destroying its armed force became the characteristic American way of war.

In The First Way of War, John Grenier, an air force officer and professor at the U.S. Air Force Academy, offers an important addition to the literature on the American way of war by tracing the development of a distinctively American method of warfare back to the frontier conflicts with Indians during the colonial era. He argues that early Americans combined irregular methods with unlimited objectives to create "a military tradition that accepted, legitimized, and encouraged attacks upon and the destruction of noncombatants, villages and agricultural resources" (p. 10). From 1607 to 1814, they employed this first way of war in a series of shockingly violent but devastatingly successful campaigns that ensured the subjugation of the Indians and secured the conquest of the trans-Appalachian West."Uništavanje civilnog stanovništva je deo njihovog vojnog nasleđa "Although the first way of war lost its central place in American military thought after 1814, Grenier suggests that it remains part of the nation's military heritage." Pa malo i Englezima kaže Džon Grenijer " Others were familiar with the British use of the feedfight, the destruction of an opponent's fields and villages, to suppress rebellion in Ireland." Ja dodajem i u Indiji gde su veštački izazvali najmanje tri velike gladi sa genocidnim posledicama.Poslednju 1943 koja je delimično zabeležena i na kamerama oholih zlikovaca link https://www.youtube.com/watch?v=-0M7ISjJcE0 Anglosasi su bagra neopevana,kada čujem našeg poznatog istoričara,anglofila, koji glumata Srbendu bude mi muka.Ne znam kako je u paklu ali zvaničan jezik treba da bude engleski.

Украјина би могла да нападне Придњестровље само уз сагласност Молдавије. У супротном, то би по међународном праву био напад на Молдавију. Та сагласност би морала да буде јавна, а не прећутна.

Руске снаге у Придњестровљу су слабе да би могле угрозити Украјину. Једино што тамо вреди су магацини муниције из времена СССР који би сигурно одлетели у ваздух. Украјина би на крају опет морала да се повуче, јер то подручје није њихова територија.

Познати, али сада "пензионисани" украјински пропагандиста Арестович, се после дужег времена огласио и рекао да би Украјина за 2-3 дана заузела Приднестровље, ако буде потребно и ако би то затражила влада у Кишињеву. Како више није саветник Председника Украјине Арестович може да прича шта жели, али га треба чути јер је до сада доста добро "предвиђао" догађаје са украјинске стране. А можда и није више у "пензији" па његове рече треба узети са још више пажње.

Vlasti Pridnjestrovlja zabranile su ulazak u region državljanima Ukrajine koji među lokalnim stanovništvom nemaju rođake.

To je to. Ukrajina vojno neće ulaziti u Pridnestovlje ako prije toga ne sklopi stabilan dogovor sa Moldavijom. Međutim, takav dogovor je malo verovatan, jer vlast u Moldaviji nije ni u kom slučaju tako stabilna i jaka, jer je proruske snage ustrajno pokušavaju srušiti. Dogovor o vojnoj saradnji sa Ukrajinom ne može niti biti sklopljen, a da vojska Moldavije (kakva god ona bila) tek stoji po strani. Možebitni ulazak Ukrajine na teritorij Moldavije a bez vojnih snaga Moldavije koje bi aktivno sarađivale u takvoj operaciji je nemoguć događaj.

Sve navodi na zaključak, da takvog posredovanja neće biti, jer to objektivno znači rat na teritoriju Moldavije, koji, bez obzira što u konačnici to može značiti uništenje Pridnestovlja kao (opštenepriznatog) političkog entiteta, predstavlja šansu za Rusiju, da Ukrajina okrene svoju pozornost podalje od istoka države.

Zato treba gledati na tu situaciju kao na rusku šansu, te će tako svako intenzivnije događanje na tom području započeti vojne vlasti Pridnestovlja u saradnji sa Rusijom, sa željom da izazovu gore pomenuti scenarij koji ima za cilj ili rušenje vlasti u Moldaviji ili zatezanje odnosa na relaciji Moldavija - Ukrajina ili čak oboje, tj. u slučaju pada moldavske vlade i nameštanje proruskog režima otvoreni rat između Moldavije i Ukrajine, dakle otvaranje "drugog fronta", gde bi Moldavija zahtevala napuštanje trupa Ukrajine sa njenog teritorija nakon uništenja Pridnestovlja.

Moldavske vesti :

Situacija u zoni bezbednosti je mirna, nepromenjena u odnosu na prethodni period, saopštava delegacija Moldavije u Zajedničkoj kontrolnoj komisiji (ZKO):

„Protok ljudi i vozila kroz interne carinske ispostave ove nedelje ostaje konstantan, broj punktova se ne menja, na punktovi nije primećeno naouruzano vojno osoblje., nije evidentirano kretanje trupa i vojne opreme“, saopšteno je iz ZSO. Moldavije .

 Nije bilo kršenja discipline među mirovnjacima. Delegacija Moldavije u ZSO nastavlja da prati razvoj situacije u zoni bezbednosti.

Saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova u vezi sa pripremanjem kijevskog režima na vojne provokacije protiv Pridnjestrovlja

U vezi sa značajnim gomilanjem ljudstva i vojne opreme ukrajinskih jedinica u blizini ukrajinsko-pridnestrovske granice, razmeštanjem artiljerije na vatrene položaje, kao i neviđenim porastom  aktivnosti bespilotnih letelica Oružanih snaga Ukrajine iznad teritorije Pridnjestrovlja , upozoravamo Sjedinjene Države, zemlje članice NATO-a i njihove ukrajinske štićenike od budućih avanturističkih koraka .

Dosledno podržavamo rešavanje svih pitanja političkim i diplomatskim putem. Istovremeno, niko ne bi trebalo da sumnja da će Oružane snage Ruske Federacije adekvatno odgovoriti na provokacije kijevskog režima , ako ih bude.

Iz tih razloga proističe da ćemo obezbediti zaštitu naših sunarodnika, ruskog mirovnog kontingenta, vojnih lica Operativne grupe ruskih snaga i vojnih skladišta u naselju Kolbasa  u Pridnjestrovlju.

Sve radnje koje predstavljaju pretnju njihovoj bezbednosti smatraće se u skladu sa međunarodnim pravom napadom na Rusku Federaciju

Не мислим да је овај сценарио могућ. Реално, Украјини из Придњестровља не прети никаква опасност, те руске снаге тамо су премале да ураде било шта, а предалеко да помогну неки руски напад на обали, или на северу Украјине. Међутим, верујем да у Кијеву постоје усијане главе које би нападале Русе и на улицама западних градова, само зато што причају руски.

То је врло озбиљно упозорење, не само Украјини, већ свима који делују (тајно) у правцу стварања конфликта у  Приднестровљу. Читајући мишљења више руских "војних коресподената" (за које сам сигуран да су врло блиски обавештајно-безбедносним круговима) једна од опција, за случај упада Украјине у Приднестровље јесте употреба тактичког нуклеарног наоружања (наводно на слабије насељеном простору, више као упозорење на евентуално  следећи удар).

Mislim da će Rusija upravo to uraditi ako dođe do širenja rata na Pridnjestrovlje. Razlozi za to su što sigurno nema efektiva da se bori na još jednom frontu, i drugi što ovo za Rusiju već traje previše dugo. Taktička nuklearna eksplozija na zapadu Ukrajine (na primer u nekom od centara za obuku poljskih "dobrovoljaca") bila bi više nego ozbiljno upozorenje a istovremeno i eskalacija sukoba do poslednje crvene linije ili čak preko nje.

U Pridnjestrovlju se od 1.marta održavaju tromesečne vežbe rezervista , saopštilo MO Pridnjestrovlja.

Iz Moldavije pristižu raznolike vesti. Air Moldavia otkazala sve letove do daljnjeg bez obrazloženja. Od 14. marta lowcost kompanije obustavljaju saobraćaj za Kišinjev. Danas u Parlamentu haos . Moldavska opozicija blokirala  govornicu u parlamentu, protestujući zbog preimenovanja državnog jezika u rumunski. Imaju video snimci

Јутрошње вести које објављују руски , али у неки украјински ТК јесте да је служба безбедности Приднестровља ухапсила једно лице које је имало задатак да изврши атентат (напад возилом са 9 кг експлозивом) на председника Приднестровља Вадима Красноселског. Према тим наводима напад је припремила и организовала Служба безбедности Украјине. Ухапшени је иначе родом из Приднестровља али је још раније емигрирао у Украјину како би избегао кривично гоњење за неко кривично дело. Живео је у Одеси под лажним презименом. Са почетком рата у Украјини приступио је територијалној одбрани одакле га је врбовала СБУ.

Ili to, ili je bio dvostruki agent... :)

Напади на Русе су постали честа појава на Западу. Полиција обично не реагује, јер, наравно, Руси су криви за фашистичку агресију Путина на Украјину и заслужују да их нападају, пребијају, избацују децу из школе, разбијају аута, блокирају рачуне у банци, конфискују новац, итд. :jok :zid :udri :komp Толико о демократским вредностима и владавини права у ЕУ.

Haos u Moldaviji VIDEO

Kišinjev -- U centru glavnog grada Moldavije Kišinjeva su izbili sukobi policije i učesnika opozicionog protesta koji pokušavaju da probiju policijsku blokadu.

U koloni je više hiljada ljudi, koje vode poslanici iz opozicione partije Šor zahtevajući od vlade da plati račune za grejanje i struju, kao i ostavku predsednice Sandu i kabineta ministara, prenosi RIA Novosti.

Kako navodi agencija, demonstranti su uzvikivali ''Dole diktatura'', kao i "Dole predsednica Maja Sandu''.

U Moldaviji se od prošlog leta održavaju masovni protesti. Demonstranti optužuju vlasti za nesposobnost da obuzda nagli rast cena i rekordnu inflaciju od 30 odsto.

Prošle godine su takvi skupovi u Kišinjevu okončani sukobima sa policijom koja nije dozvolila demonstrantima ulazak u centar Kišinjeva.

U oktobru je policija rasterala šatorski kamp koji su organizovali demonstranti između zgrade parlamenta i Predsedništva. Moldavska premijerka Natalija Gavrilica podnela je 10. februara ostavku, samo godinu i po dana od imenovanja.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=03&dd=12&nav_category=78&nav_id=2301720)

"Ovo je naš ultimatum. Dajemo vladi 24 sata..."

Protestni skup pod nazivom ''Pokret za narod'' u Kišinjevu završen je tako što su se demonstranti usaglasili oko teksta rezolucije.

Rezolucijom se od moldavske vlade zahteva da plati račune za grejanje i struju, prenela je danas novinska agencija RIA.

"Zahtevamo da vlasti plate sve račune za gas, struju i toplotu za sve građane zemlje za tri zimska meseca. Ovo je naš ultimatum. Dajemo vladi 24 sata da sprovede naše zahteve", rekla je potpredsednica opozicione stranke Šor, Marina Tauber.

Ranije danas tokom protesta uhapšena su 54 demonstranta, uključujući 21 maloletnika, saopšteno je iz Generalnog policijskoj inspektorata te zemlje. Tauber rekla je na mitingu da je među privedenima i počasni predsednik stranke Valerij Klimenko.

Policija je optužila demonstrante za kršenje zakona o okupljanjima i za agresivnost prema policajcima. Kako se navodi, demonstranti su tokom protesta uzvikivali ''Dole diktatura'', kao i "Dole predsednica Maja Sandu''.

U Moldaviji je poslednjih godinu dana na snazi vanredna situacija, koja je uvedena nakon početka sukoba u Ukrajini, što podrazumeva zabranu masovnih okupljanja. TASS navodi da uprkos tome, moldavska opozicija od prošlog leta gotovo svake nedelje organizuje protestne akcije.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=03&dd=12&nav_category=78&nav_id=2301919)

Тешко да ће им то и једна влада прихватити...

Rumunska vojska dovlači PVO sisteme odbrane ka granici sa Moldavijom

На аеродрому у Кишињеву се чују пуцњи, путници су евакуисани из зграде - ТАСС

Полицајац убијен сопственим пиштољем на аеродрому у Кишињеву - Спутњик Молдавија

Ваздушни саобраћај на аеродрому у Кишињеву обустављен након извештаја о пуцњави

Пуцњаву на аеродрому у Кишињеву организовао странац коме није дозвољен улазак у Молдавију - Министарство унутрашњих послова

Специјалне службе спремају се да упадну у просторије аеродрома у Кишињеву, у којима се стрелац забарикадирао - Министарство унутрашњих послова Молдавије

------------

Према писању молдавских медија, човек који је пуцао на кишињевском аеродрому је Рус и он је из ЧВК Вагнер.

Докази нису саопштени али су опет успели да окриве Русе

Медији јављају да је човек који је отворио ватру на аеродрому у Кишињеву и убио две особе можда члан Вагнеровог ЧВК

Ухапшен је...

Други кажу да је то путник који је стигао летом из Турске и био му је забрањен улазак у Молдавију. Отео је оружје полицајцу и упуцао га, као и још једног службеника.

Нападач на аеродрому у Молдавији држављанин Таџикистана

КИШИЊЕВ – Молдавска полиција идентификовала је ухапшеног нападача који је отворио ватру на аеродрому у Кишињеву као 43-годишњег држављанина Таџикистана, изјавио је данас премијер Молдавије Дорин Речеан.

Поред двојице полицајаца који су погинули у инциденту, рањен је и један цивил, написао је Речеан на Фејсбуку, пренео је Ројтерс.

Нападач је отворио ватру на терминалу на аеродрому и како је пренео Тас, потом је рањен у акцији полиције и приведен, а тренутно се налази на лечењу.

АП наводи да је нападачу, који је на аеродром дошао летом из Турске, одбијен улазак у земљу и да је, док је био у пратњи граничних службеника, отео пиштољ једном од њих и отворио ватру, усмртивши две особе, преноси Танјуг.

Након тога полиција га је савладала и успела да му стави лисице на руке, успут га ранивши.

Сви летови са аеродрома су отказани, али се очекује да ће се касније у току дана наставити.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/559854/moldavija-napad-aerodron)