PALUBA

Razgovori o nuklearnom oružju

19. maj 2009.
Moskva, Ženeva -- Rusija i SAD počele su danas u Moskvi zvanične razgovore o smanjenju zaliha nuklearnog oružja.

Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medveved dogovorili su se prošlog meseca da zaključe novi sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji bi zamenio postojeći START-1, koji ističe u decembru.

Dve delegacije će razmotriti niz kompleksnih tehničkih pitanja o nuklearnom oružju i izneti konkretne predloge.
Prema tvrdnjama diplomata, atmosfera na razgovorima je pozitivna, preneo je Rojters.

"Želimo konstruktivan dijalog i nadamo se da će optimizam koji su izrazile obe strane i u praksi dati rezultate", rekao je jedan neimenovani funkcioner ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ruski zvaničnici očekuju da SAD predstave nacrt teksta novog sporazuma. Američki tim u Moskvi, koji predvodi pomoćnik državnog sekretara Rouz Gotemeler, zadužena za inspekcije i poštovanje sporazuma o kontroli naoružanja, čine fukcioneri Pentagona i Ministarstva energetike. Na čelu ruske delegacije je direktor Departmana za bezbednost i razoružanje Anatolij Antonov.

START-1, koji ističe 5. decembra 2009, potpisan je 1991. godine, čime su se Moskva i Vašington obavezali da smanje broj nuklearnih bojevih glava na najviše 6.000, a njihovih "nosača" na najviše 1.600.

Rusija i SAD su 1993. potpisale START-2, koji predviđa značajno smanjenje interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnih bojevih glava. Rusija je, međutim, 2002. istupila iz tog sporazuma, kao odgovor na odustajanje SAD od sporazuma iz 1972. godine, kojim je zabranjeno formiranje protivraketnih sistema.

Bilateralni sporazum o smanjenju strateških ofanzivanih potencijala do 1.700-2.200 nuklearnih punjenja do 31. decembra 2012, potpisan je 24. maja 2002. godine.


Ban: Potrebna politička volja

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je danas zemlje da pokažu veću političku volju za započinjanje globalnih pregovora o smanjenju nuklearnog oružja.

Ban je na Konferenciji o razoružanju, pod pokroviteljstvom UN, pozdravio napore da se počnu pregovori o zabrani proizvodnje fisionog materijala koji se koristi za pravljenje nuklearnog oružja.

"Postoji volja kako zemalja sa nuklearnim naoružanjem, tako i zemalja bez njega da zajedno stvore novi momentum za proces razoružavanja", izjavio je on, dodavši da je to nešto što se ne sme propustiti, prenela je britanska agencija Rojters.

Generalni sekretar je rekao da je posebno ohrabren potezom SAD da nastavi sprovođenje Sporazuma o ograničenju proizvodnje nuklearnog oružja, koji će zameniti postojeći START-1.

Izvor: Tanjug

Sastanak Ruske i Američke delegacije o reviziji START-a 1

02.06.2009
Ženeva – Delegacije Rusije i SAD sastale su se u Ženevi, drugi put za manje od dve nedelje, kako bi razmotrile reviziju starog sporazuma o nuklearnom razoružanju START 1, koji ističe krajem godine.

„Pregovori su završeni posle podne u sedištu ruske misije”, izjavio je Frans presu neimenovani izvor blizak ruskoj delegaciji, koji je ocenio da je sastanak bio pozitivan.

Izvor je dodao da će se sastanak nastaviti danas, a da su tema sastanka pregovori o Povelji za smanjenje strateškog naoružanja, sklopljenoj 1991. godine.

Povelja ističe 5. decembra i zahvaljujući njoj Rusija i SAD su do danas za jednu trećinu smanjile svoje nuklearne arsenale.

Izvor: Beta

START u zamenu za odustajanje od PRO

Moskva nudi drastično smanjenje broja raketa s nuklearnim glavama ako SAD odustanu od postavljanja štita u Poljskoj i Češkoj


22.06.2009
Moskva – Vašington nije spreman da komentariše predloge Dmitrija Medvedeva kojima se povezuje radikalno smanjivanje strateškog ofanzivnog naoružanja s odustajanjem Amerike od planova o postavljanju protivraketne odbrane u Istočnoj Evriopi, rekao je danas „Interfaksu” Ijan Keli, pres sekretar u Stejt departmentu

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je juče u razgovoru sa holandskim premijerom Peterom Balkenendeom izjavio da je Rusija spremna na značajno smanjenje naoružanja u slučaju da i Sjedinjene Države naprave ustupke u vezi sa PRO.

„Mi ne možemo da se složimo sa američkim planovima o stvaranju globalne protivraketne odbrane (PRO) i zato moram da naglasim da je smanjenje količine strateškog naoružanja moguće samo ukoliko se SAD potrude da više ne bude razloga za našu zabrinutost. U svakoj situaciji problem uzajamne veze strateškog ofanzivnog i odbrambenog oružja mora biti jasno definisana u sporazumu”, rekao je Medvedev, dodavši da „ozbiljnu zabrinutost izaziva perspektiva ojačavanja strateškog naoružanja neatomskim bojevim glavama. Takvo oružje može da nanese štetu strateškoj stabilnosti”.

Prema mišljenju ruskog predsednika, „vrlo je važno sačuvati odredbe ranijeg sporazuma o Strateškom naoružanju u vezi sa razmeštanjem strateškog ofanzivnog oružja isključivo na nacionalnoj teritoriji”. On je naglasio da je to princip na kome će insitirati Rusija.

Što se tiče nobvog sporazuma, Medvedev nije krio optimizam. Prema njegovim rečima, pregovarači obe strane započeli su izradu dokumenta sa dobrih pozicija. „Oni imaju zadatak da pripreme novi dogovor do kraja ove godine”, rekao je Medvedev, objašnjavajući da stari prestaje da važi 5. decembra 2009. godine.

Na pres konferenciji posle razgovora sa holandskim premijerom predsednik Rusije je ponovio da je „RF spremna da smanji količinu nosača atomskih glava za nekoliko puta u odnosu na količinu koja je bila dozvoljena ugovorom START-1”. Pri tome, rekao je on, količina atomskih glava mora biti manja nego što je bilo predviđeno moskovskim dogovorom iz 2002. godine. „Mi smo za realno, efikasno smanjivanje koje se može proveriti”, dodao je Medvedev.

Ipak, ruski predsednik nije želeo da pred susret sa američkim kolegom Obamom u julu otkrije sve detalje ruskih predloga.

Nešto ranije je Andrej Nesterenko, zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova izjavio da će se od 23-24. jula u Ženevi sastati dve komisije i „uporediti stavove”.

Prethodni dogovor START-1 potpisan je 1991. godine i stupio je na snagu 5. decembra 1994. sa rokom trajanja – 15 godina. On je obavezao Moskvu i Vašington da smanje količinu atomskih snaga od 10 hiljada bojevih glava koliko je imala svaka strana, na po šest hiljada. Nešto kasnije (1993) potpisan je i START-2 koji je predviđeno suštinsko smanjenje broja međukontinentalnih raketa i atomskih bojevih glava, ali je 2002. Rusija izašla iz tog dogovora zbog toga što su SAD izašle iz Dogovora o ograničavanju sistema protivraketne odbrane iz 1972. godine.

Rusija i SAD su 2002. potpisale Dogovor o strateškim ofanzivnim potencijalima koji podrazumeva da se do 2012. atomski potencijal obe strane smanji na po 1700 do 2200 atomskih punjenja.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika Online
 

SAD ne žele da se START veže za antiraketnu odbranu
 
23.06.2009
Vašington – SAD su odbacile poziv Rusije da se povežu razgovori o novom Sporazumu o smanjenju strategijskog naoružanja (START) sa antiraketnom odbranom (ARO), javile su svetske agencije.

Portparol Stejt departmenta Ian Keli je izjavio da bi se o tim pitanjima trebalo raspravljati odvojeno, preneo je Itar- tas.

Keli je rekao da Vašington za sada nije doneo konačnu odluku o raspoređivanju dela svog novog antiraketnog sistema u istočnoj Evropi. On je, međutim, dodao da, ukoliko nestane pretnja koju taj odbrambeni sistem treba da otkloni onda neće ni postojati potreba da se uspostavi u Evropi.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ranije istakao da bi smanjenje strateškog naoružanja trebalo da bude direktno povezano sa rešavanjem problema koji se tiču planova SAD o antiraketnom sistemu u istočnoj Evropi.

On je podsetio da su na tu vezu ukazali predsednici Rujsije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, i to uvrstili u saopštenje iz Londona gde su prvi put razgovarali.

Lavrov je primetio i da su svi prethodni sporazumi dve zemlje o strategijskom ofanzivnom naoružanju uzimali u obzir tu povezanost.

Trenutno ne postoji bilo kakav sporazum SAD i Rusije o antiraketnoj odbrani, dok važnost START-a, potpisanog 1991. godine, ističe 5. decembra ove godine.

Izvor: Tanjug

Nastavljeni pregovori o razoružavanju

24.06.2009
Ženeva – Rusija i SAD nastavili su pregovore o novom sporazumu o smanjenju nauklearnog naoružanja, koji bi trebalo da zameni sporazum START 1.

Kako se saznaje iz američkih diplomatskih izvora, pregovori delegacija SAD i Rusije nastavljeni su u američkoj misiji u Ženevi.

Ruska i američka delegacija juče su imale sastanak u ruskoj misiji u Ženevi.

To je treća runda pregovora o sporazumu koji će zameniti START 1 iz 1991, kojim su SAD i Rusija smanjile svoj nuklearni arsenal za trećinu.

Prethodne runde pregovora, koji se odvijaju u tajnosti, održane su u maju i početkom juna.

Prvi rezultati pregovora trebalo bi da budu spremni za susret predsednika Rusije i SAD, Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame, 6. jula u Rusiji.

Izvor: Beta-AFP

Napredak u razgovorima

01.07.2009
Rusija i SAD su postigle veći napredak u pripremanju novog ugovora o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja nego što se očekivalo – izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjapkov. – To omogućuje potpisivanje dokumenta u decembru o. g. Tema strateškog ofanzivnog naoružanja biće jedna od glavnih na pregovorima predsednika Rusije i SAD Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame koji će se iduće nedelje održati u Moskvi.

Izvor: Glas Rusije

Nastavak pregovora za mesec dana

25/07/2009
Moskva – SAD i Rusija su završile četvrtu rundu pregovora o novom sporazumu o nuklearnom razoružanju i odlučile da pregovore nastave kroz mesec dana u Ženevi, saopštilo je  rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Četvrta runda pregovora u Ženevi, koja je počela u sredu, završena je juče, a američki i ruski pregovarači su razgovorali o sporazumu koji treba da zameni sadašnji sporazum START koji ističe 5. decembra.

START, koji su SAD i Rusija potpisale 1991. godine nekoliko meseci pre raspada Sovjetskog Saveza, doveo je do smanjenja strateškog naoružanja dve zemlje sa 10.000 na manje od 6.000 nuklearnih glava.

„Dve strane su se složile da sledeću rundu pregovore održe krajem avgusta ili početkom septembra u Ženevi”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se ne navode detalji razgovora ali se dodaje da su vođeni na osnovu načelnog dogovora o smanjenju nukelarnog naoružanja koji su postigli predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama početkom jula u Moskvi.

Pregovore o novom sporazumu bi, i pored načelnog dogovora, mogla da otežaju neka sporna pitanja, poput američkog plana za razmeštanje dela antiraketnog štita u istočnoj Evropi, čemu se Rusija oštro protivi.

Izvor: Beta-AFP

Slab start START-a


12.11.2009

Pregovori o novom dogovoru o smanjenju
arsenala strateškog naoružanja zapeli u završnoj fazi
 
Postignut kompromis: američke podmornice za lansiranje krilatih raketa neće se smatrati strateškim oružjem


Moskva – Rusija je odbila najnoviji američki paket predloga za postizanje dogovora o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START). Sjedinjene Države su time „veoma razočarane”, izjavila je, prema pisanju ruskih medija, Elen Tošer, zamenik državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost. Ona je istakla da će dogovor obavezno biti tema predstojećeg sastanka predsednika Obame i Medvedeva koji će prisustvovati iduće subote samitu Azijatsko-tihookeanske saradnje u Singapuru. Da će ta tema biti na dnevnom redu, potvrdila je i pres-služba Kremlja.

Vesti o tome da pregovori idu dosta teško otpočetka, periodično stižu sa obe starne, ali one privlače sve više pažnje zato što vreme za donošenje odluke praktično ističe – postojeći dogovor prestaje da važi 5. decembra i oba predsednika insistiraju da do tog roka bude gotov novi koji bi trebalo da ga zameni. Pripreme su već u završnoj fazi. Juče je u Ženevi započela osma, verovalo se i poslednja, runda razgovora dve strane, ali nije nemoguće da zbog usaglašavanja detalja oko kojih nije postignut dogovor bude organizovana i deveta.

Nikolaj Makarov, načelnik generalštaba ruskih oružanih snaga, tvrdi da su problemi na koje se nailazi „isključivo tehnički” i da će oni sigurno biti rešeni. Elen Tošer ističe da predstoji još dug put do završetka pregovora, ali da SAD ne smatraju Rusiju „strateškom opasnošću“.

U ovom trenutku evidentne su razlike u nekoliko oblasti – Rusija insistira da se u dogovoru povežu strateško i odbrambeno naoružanje. Taj zahtev se ranije odnosio na START i PRO (američka protivraketna odbrana) i bio je veliki kamen spoticanja u pregovorima. Septembarska odluka Baraka Obame da odustane od planova da postavi treći pozicioni rejon protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj delimično je olakšala pregovore, ali vesti o novim, za Rusiju takođe nepovoljnim, planovima navele su Moskvu da traži da se veza između START-a i PRO fiksira i u novom dokumentu. Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, izjavio je da je „čvrsto uveren” da će Rusija uspeti da se izbori za svoje stavove.

Drugi problem se tiče američkih nosača raketa bez atomskog punjenja. U Moskvi smatraju da je to takođe strateško oružje i traže da se broj nosača smanji, dok Amerikanci nosače smatraju konvencionalnim naoružanjem i sve donedavno su odbijali da to učine. Ipak, kompromis je napravljen, broj nosača raketa će biti smanjen, a ruska strana je učinila ustupak, pa četiri američke podmornice opremljene za lansiranje krilatih raketa neće smatrati strateškim.

Zbog činjenice da su obe strane u cajtnotu, i da predsednici i dalje insistiraju da se posao obavi u roku, politikolozi su uvereni da je izjava Elen Tošer (Rusija nije komentarisala probleme u pregovorima) zapravo pritisak na Rusiju da bude kooperativnija i požuri sa donošenjem odluka.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je ovih dana da će novi START biti potpisan pre nego što istekne važnost starog, dakle – pre 5. decembra.

Prvi dogovor o smanjenju arsenala strateškog naoružanja potpisan je 1991. godine, stupio je na snagu 5. decembra 1994. i važio je 15 godina.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika online

Predsednici RF i SAD dogovorili se o formiranju jednostavnijeg mehanizma kontrole smanjenja starteških ofanzivnih naoružanja


16.11.2009

Predsednici RF i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama
dogovorili su se o formiranju jednostavnijeg i jeftinijeg
mehanizma kontrole smanjenja starteških ofanzivnih naoružanja

— saopštio je novinarima šef MIP RF Sergej Lavrov posle susreta lidera dve zemlje u Singapuru, gde je održan samit ATES. Pored ugovora o SON, koji Rusija i SAD planiraju da zaključe do kraja ove godine, strane su razmotrile iranski problem. Dmitrij Medvedev je izjavio da će RF i SAD tražiti od Irana ispunjavanje obaveza o nuklearnom programu. Ako on to ne učini, oni će iskoristiti druga sredstva.


Izvor: Glas Rusije

Nastavlja se rad na Dogovoru u strateškom naoružanju


02.12.2009

Rusija i SAD razrađuju verifikacione mehanizme koji će delovati u periodu posle okončanja roka Dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja i do usvajanja novog dokumenta, saopštio je u utorak na brifingu u Vašingtonu predstavnik stejtdepartmenta Ien Keli. Po njegovim rečiam, SAD računaju da će razaraditi nacrt novog sporazuma do kraja ovog meseca, ali nije isključena mogućnost da se dokument pripremi do 5. decembra, kada ističe rok važenja Ugovora o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

Dogovori se bliže kraju


04.12.2009

Moskva – Američko-ruski pregovori o novom sporazumu koji će zameniti sporazum o smanjenju strateškog naoružnaja (START) „privode se kraju” , saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.


„Intenzivni napori s ciljem potpisivanja, pravno obavezujućeg, bilateralnog sporazuma o novom smanjenju i ograničenju strateškog oružja, privode se kraju”, navodi se u sopštenju.

Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama zadužili su svoje delegacije koje već šest meseci vode pregovore u Ženevi da zaključe novi strateški sporazum do 5. decembra, kada sadašnji sporazum START ističe.

START je potpisan 1991. godine.


Izvor: Beta-AFP

Nuklearne igrarije


12.12.2009

Samo u Nemačkoj američki atomski arsenal je 13
puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu


_{Američka nuklearna bomba u skladištu u Nemačkoj}
[attachment=1]

Prošlo je već osam dana od isteka važenja rusko-američkog nuklearnog dogovora START 1. Uprkos katastrofičnim teorijama, neiscrpnom izvoru za scenarija visokobudžetnih filmova, svetska kataklizma se nije desila, a po svemu sudeći i neće uskoro. „Igranje” nuklearnim arsenalima odavno je preraslo u ozbiljan posao.

Doba „hladnog rata” i emocija je skoro dve decenije iza nas, a broj potencijalnih kandidata za neki budući nuklearni sukob je vremenom u znatnoj meri narastao. A i dalje raste. To ceo problem donekle relativizuje.

Podsetimo, START 1 je dogovor o kontroli i smanjenju nuklearnog naoružanja koji su 31. jula 1991. potpisali tadašnji Sovjetski Savez i SAD. Na snagu je stupio 5. decembra 1994. Ovim dogovorom ograničen je broj nuklearnih bojevih glava na 6.000 sa obe strane, ustanovljena je kontrola...

Ali, geopolitička situacija u svetu, a posebno u Evropi je od 1991. promenjena iz temelja. Sovjetski Savez je usahnuo, dezintegrisao se, umesto njega, kao naslednica, pojavila se novoprobuđena Rusija, ne manje sklona imperijalnim ambicijama. Na drugoj strani, SAD su stavile pod svoju šapu, a preko evropske vojne ispostave – NATO – skoro sve bivše socijalističke (a i poneke sovjetske) države sa Starog kontinenta, i ušančile se na samom ruskom pragu.

Ono što je i posle 18 godina ostalo isto jeste zebnja običnih ljudi da bi stvari mogle da krenu i lošijim, nekontrolisanim tokom. U tom smislu START 1, kakav god da je bio, ulivao je barem trunku optimizma. Upravo stoga, produženje njegovog dejstva nije puka formalnost. Nema, dakle, sumnje da će Vašington i Moskva naći zajednički jezik za oživljavanje START-a. Popustiće malo jedni, malo drugi... Uostalom, to je pitanje koje zadire i u unutrašnjepolitičku sferu u obe zemlje, i samim tim tera njihove lidere da se čuvaju ishitrenih odluka.

Pored produženja važnosti dogovora START 1, pregovarači dve velike sile će morati da se dotaknu još jedne teme: tajnih skladišta atomskih bojevih glava u Evropi. Nije reč o skladištima u Francuskoj ili Velikoj Britaniji kao već uspostavljenim nuklearnim silama. Ovde se radi o projektilima koji se čuvaju u vazduhoplovnim bazama u – Italiji, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Dakle, zemljama koje ne spadaju u vojne nuklearne sile.

Kako piše Eben Harel, novinar američkog časopisa „Tajm”, čuvanje ovog oružja „više je nego anahronizam ili istorijska nastranost” i predstavlja otvoreno kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja koji je, od dana kada je usaglašen (1. jul 1968) do danas, potpisalo 189 država, uključujući i pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska). Samo u Nemačkoj, navodi Harel, nuklearni arsenal je 13 puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu. U opticaju je i podatak da se radi o čak 200 ovakvih bojevih glava.

Broj zemalja koje ovako „ispod žita” postaju nuklearne sile verovatno je veći i sigurno se proteže na američke saveznike i na drugim kontinentima. Prema sporazumu NATO pomenute bombe tehnički pripadaju Amerikancima. Ali u slučaju oružanih konflikta mogu biti stavljene pod kontrolu vazduhoplovnih snaga države u kojoj su uskladištene.

Pitanje je da li su te države ovakvu „blagodet” na sebe preuzele sopstvenom voljom, ili su im ubistveni arsenali nametnuti samom činjenicom da pripadaju vojnom savezništvu sa SAD. Svojevremeno je i Grčka bila u krugu ovakvih „nuklearnih sila” ali je opasnog tereta uspela da se otrese kupovinom borbenih aviona koji nisu modifikovani da nose nuklearne bombe. Danas, broj žitelja Italije, Belgije, Holandije i Nemačke koji se protive „čuvanju” američkog ubojitog arsenala odavno premašuje 70 procenata.


S. Samardžija
Izvor: Politika online

"Samo u Nemačkoj, navodi Harel, nuklearni arsenal je 13 puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu. U opticaju je i podatak da se radi o čak 200 ovakvih bojevih glava."
Kakve su ovo gluposti?
Jedna ICBM može da ima desetak BG od kojih je svaka "13 puta moćnija od bombe bačene na Hirošimu"

Može i jedna glava da bude 130x jača od Hirošime, nije problem, ali mislim da se radi od taktičkim nuklearkama relativno male snage do 5Kt. Sve jače od toga je besmisleno držati kao naoružanje koje se koristi na malim bombarderima/višenamenskim avionima.

Najverovatnije se u navedenim bazama koriste ove bombe
http://en.wikipedia.org/wiki/B61_nuclear_bomb
One imaju varijabilnu snagu, od 0,7 do 170 kilotona.
Pa sad zavisi kako su okrenuli brojčanik.
Slabije bombe su uglavnom povučene posle hladnog rata.

Računica "13 Hirošima i 200 bombi" se nikako ne slaže.

Produžetak razgovora o novom paktu

13.12.2009.

Moskva - Predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama
složili su se da produže razgovore o novom paktu o nuklearnom
oružju, saopštio je Kremlj.


"Predsedniči država složili su se da daju naređenje da se nastavi sa aktivnim radom i da se ne smanji visoki nivo i tempo saradnje, sa ciljem da se obezbede presudni sporazumi o svim pitanjima", navodi se u saopštenju. Medvedev i Obama razgovorali su telefonom.

Dogovor o sporazumu koji bi zamenio Sporazum o smanjenju strategijskog naoružanja iz 1991. godine (START-1), koji je predviđao najveće smanjenje nuklearnog oružja u istoriji, bio bi od velike pomoći u "resetovanju" odnosa SAD i Moskve, ocenjuje se u te dve zemlje.

Na dosadašnjim pregovorima nije došlo da saglasnosti, uprkos činjenici da START-1 ističe ovog meseca. Ovaj sporazum će ostati na snazi dok se ne postigne novi dogovor.

Novi pakt bi trebalo da odredi smanjenje broja raspoređenog nuklearnog oružja i podmornica, bombardera i raketa koje mogu da ponesu nuklearne bojeve glave.


Izvor: Beta

Visoki bezbednosni zvaničnici SAD putuju u Rusiju


21.01.2010.

Vašington – U naznakama da će biti postignut novi dogovor o razoružanju SAD i Rusije, američki predsednik Barak Obama je poslao dva visoka bezbednosna zvaničnika u Moskvu da reše preostala sporna pitanja.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejms Džons je krenuo za Moskvu, a pored njega će u rusku prestonicu doći i načelnik združenog Generalštaba američke vojske Majk Malen, rekao je portparol Bele kuće Majk Hamer.

Cilj puta je „prevashodno da se rasprave preostala pitanja za zaključivanje novog sporazuma START”, rekao je Hamer.

Prethodni sporazum iz 1991. godine istekao je prošlog meseca, a Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev su se u julu dogovorili da se novim sporazumom broj bojevih glava u svakoj zemlji smanji na između 1.500 i 1.675.

Pregovori SAD i Rusije u Ženevi u decembru su propali zbog neslaganja oko procedure provere i raketne odbrane. Pregovori bi trebalo da da budu nastavljeni u ponedeljak.

Američka podsekretarka za kontrolu naoružanja Elen Taušer rekla je prošle nedelje da su dve strane „zaista blizu sporazuma”.

Američki pregovrači odbijali su zahtev Rusije da se u sporazum uključi plan za nadziranje američkih raketnih presretača koji bi se razmestili u Evropi, ali se istovremeno Moskva protivi da stručnjacima iz SAD odobri pristup podacima o svojim novim raketnim probama.


Izvor: Beta-AP

Medvedev: Novi sporazum o naoružanju spreman 95 odsto


24.01.2010.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je danas da je novi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja "95 odsto spreman" i dodao da se bliži kraju debata o tom pitanju.


Medvedev je istakao da je "krajnje optimističan da će sporazum između SAD i Rusije uskoro biti postignut".

Ruski zvaničnici su naveli da je dogovoreno da pregovori o novom sporazumu o ogranicavanju strateškog nuklearnog naoružanja, koji treba da nasledi postojeći START iz 1991. biti nastavljeni sledećeg meseca u Ženevi. START-u je važnost istekla 5. decembra 2009, i mada su se SAD i Rusija nadale da će do kraja godine postići novi sporazum, do toga nije došlo.

Medvedev i američki predsednik Barak Obama saglasili su se u julu prošle godine da po novom sporazumu njihove zemlje smanje broj nuklearnih bojevih glava između 1.500 i 1.675.

Izvor: Beta

Ugovor o strateškom naoružanju treba da bude ratifikovan sinhrono


03.02.2010.

Budući rusko-američki dogovor o strateškom naoružanju
treba da bude ratifikovan sinhrono u obe zemlje.


Ovaj zahtev je postavio na samitu inicijative Globalna nula u Parizu predsednik komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Mihail Margelov. On je istakao da rusko rukovodstvo vidi u tome glavni sulov uz koji će rpoces smanjenja strateških nuklearnih snaga uspeti. Ruska strana, primetio je senator, ima bojazni da će se ponoviti iskustvo prethodnih rusko-američkih dogovora, kada kongres SAD nije ratifikovao važna dokumenta.


Izvor: Glas Rusije

RF i SAD nameravaju da razmotre Ugovor o raketama srednjeg i malog dometa


18.02.2010.

Rusija i SAD nakon potpisivanja sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju nameravaju da se vrate pitanju o perspektivama za zadržavanje Ugovora o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa

– izjavio je vojno-diplomatski izvor u Moskvi. Prema njegovim rečima, zadržavanje dotičnog ugovora u uslovima u kojima mnoge zemlje razvijaju i povećavaju ovu vrstu naoružanja postaje necelishodno. U slučaju nepristupanja drugih zemalja Ugovoru njegovo važenje može da se prekine. Ugovor o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa stupio je na snagu 1. jula 1998. godine.


Izvor: Glas Rusije

Bajden: Nuklearno oružje SAD uvek mora biti spremno


19.02.2010.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da je povećanje troškova za održavanje američkih nukleranih kapaciteta neophodno da bi oni u svakom trenutku bili spremni za upotrebu, bez prethodnih testiranja.


Veće ulaganje u održavanje nuklearnog oružja, takođe, treba da osigura da SAD kao nuklearna sila zadrže kredibilitet u trenutku kada Vašington i Moskva pregovaraju o sporazumu o smanjenju nuklearnog oružja, izjavio je sinoć Bajden na Univerzitetu za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu.

Novi dogovor treba da zameni sporazum START iz 1991. godine, koji je istekao u decembru, a američki i ruski predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev složili su se u julu da novim sporazumom broj nuklearnih glava za svaku zemlju bude smanjen na između 1.500 i 1.675.

Iako se Obama zalaže za svet bez nuklearnog oružja, njegova administracija je predložila budžet za 2010/2011. godinu kojim je predviđeno povećanje troškova za održavanje nuklearnog arsenala za 13,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Za održavanje odbrambenih nuklearnih kapaciteta SAD treba da izdvoje sedam milijardi dolara i jos pet milijardi za održavanje nuklearnog arsenala i laboratorija za atomska istraživanja u narednih pet godina, prenela je agencija AP.

Bajden veruje da će plan potrošnje Obamine administracije ublažiti prigovore u Kongresu, koji je blokirao ratifikaciju Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih proba 1996. godine, koji je potpisao tadašnji predsednik Bil Klinton.

Bajden je rekao da bi zamena sporazuma START i novi svet u skladu sa Sporazumom o neširenju nuklearnog naoružanja pružili SAD još jaču moralnu podršku za uvođenje novih sankcija Iranu, zbog njegovog odbijanja da obustavi svoj nuklearni program.

Angažovanje Obamine administracije na potpisivanju novog sporazuma sa Moskvom i zalaganje za svet bez nuklearnog oružja može uticati na Rusiju i Kinu da se pridruže ostalim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa pravom veta i da pristanu na uvođenje oštrijih sankcija Iranu, istakao je AP.


Izvor: Tanjug

Što brže do novog START-a


26.02.2010.

Dmitrij Medvedev i Barak Obama saglasili se da bi trebalo da se ubrza rad na novom sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja. Dokument ključan za globalnu, stratešku bezbednost i stabilnost, rekao Medvedev.

Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, u telefonskom razgovoru dogovorili su se da se ubrza rad na novom sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja, saopšteno je iz Kremlja.

Medvedev je ponovio da Kremlj vidi taj dokument kao ključan za globalnu, stratešku bezbednost i stabilnost.

Pre dva dana o tome su razgovarali i šefovi diplomatija dveju zemalja, Hilari Klinton i Sergej Lavrov. Američka strana smatra da bi sporazum mogao biti potpisan narednih nedelja.

On bi trebalo da zameni Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja START iz 1991. godine, koji je istekao krajem 2009. godine.


Izvor: RTS

Obamina strategija za značajno smanjenje atomskog arsenala


01.03.2010.

Američki predsednik Barak Obama priprema strategiju nuklearnog naoružanja koja će podrazumevati "značajno smanjenje" atomskog arsenala SAD, saznaje sedanas iz američkih zvaničnih izvora.


Strategija će imati za cilj "značajno smanjenje zaliha (nuklearnog naoružanja)", rekao je američki zvaničnik koji je zatražio da ostane anoniman.

Kako se navodi, ova strategija, prva od 2002. godine, "ići će dalje od prethodnih u dostizanju ciljeva neširenja nuklearnog naoružanja". Američki zvaničnik je rekao da se u dokumentu, koji bi trebalo da bude predstavljen američkom Kongresu iza zatvorenih vrata, ukazuje na veću ulogu konvencionalnog naoružanja u okviru odbrambenih snaga".

Izvor: Beta

Nastavljeni pregovori


09.03.2010.

Ženeva – Američki i ruski pregovarači obnovili su pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja, rekao je danas portparol američke vojne misije Majkl Parmli (Michael Parmly) i dodao da će se dve delegacije sastati danas u Ženevi.

Poslednja runda pregovora američkih i ruskih delegacija završena je prošle sedmice bez rezultata.

Dve države pokušavaju da postignu dogovor o novom sporazumu, koji će zameniti stari Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START1) iz 1991. godine koji je istekao 5. decembra prošle godine. Tim sporazumom bilo je precizirano koliki broj nuklearnih bojevih glava može da ima svaka od tih država.

Jedan ruski zvaničnik izjavio je prošle sedmice da je glavni kamen spoticanja u pregovorima namera SAD da izgradi antiraketni štit u istočnoj Evropi.

Parmli nije danas mogao da precizira kada bi moglo da dođe do usaglašavanja stavova i pristupanju izradi novog strateškog dokumenta u oblasti nuklearnog naoružanja.

On je, međutim, podvukao da je Vašington odlučan „da se pregovori završe”.


Izvor: Beta

Rusija i SAD će potpisati novi ugovor


10.03.2010

Rusija i SAD će potpisati novi ugovor o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja u naredne 3 nedelje. Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov izneo je ovo mišljenje na konferenciji za štampu u Moskvi.


Odgovarajući na pitanje da li će redovna runda pregovora u Ženevi biti poslednja, ministar je rekao da će sve zavisiti od  toga u kojoj će meri pregovarači moći da ispune sve što im je stavljeno u zadatak. Pri tome, Lavrov je naglasio da strane ne teže da završe rad do nekog konkretnog datuma. Ukoliko se svi budu pridržavali glavnog principa, principa paritetnosti, sva pitanja mogu vrlo brzo da se reše – dodao je on.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, u novom dokumentu će, nesumnjivo, biti odražena problematika protivraketne odbrane. Veza između ofanzivnog i defanzivnog strateškog naoružanja će, svakako, biti potvrđena – izjavio je ministar. Rok trajanja prethodnog Sporazuma o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja istekao je u decembru 2009.


Izvor: Glas Rusije

Medvedev odložio potpisivanje START-a


12.03.2010.

Usporavanjem pregovora Rusija izražava nezadovoljstvo činjenicom da SAD
pokušavaju da instaliraju svoje rakete u Evropi bez dogovora sa Rusijom
 

Moskva – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev obavestio je, preko telefona, svog američkog kolegu Baraka Obamu da neće žuriti s potpisivanjem novog ugovora o smanjenju arsenala strateškog naoružanja koji treba da zameni START-1 čiji je „rok trajanja” istekao 5. decembra prošle godine.

Iako su tokom pregovora obe strane u više navrata izjavljivale da se njihovi stavovi sve više približavaju, pa je u jednom trenutu čak izračunato da je 97 procenata dogovora usaglašeno, očigledno je da se u preostala tri posto nalaze najspornije teme. Situacija se dodatno pogoršala kada su objavljeni američki planovi o postavljanju raketa u Rumuniji, a možda i u Bugarskoj koja se, za sada, sama kandidovala za poligon američke vojske.

Detalje telefonskog razgovora dva predsednika (najverovatnije od 24. februara) objavio je Vašington ističući razočaranje Obame koji je „kada je spustio slušalicu shvatio da stavovi nisu tako bliski i ponovo poslao pregovarače u Ženevu”. Prema tekstu objavljenom u „Njujork tajmsu”, Medvedev je pokrenuo pitanja koja zahtevaju dodatnu analizu.

Sudeći po izjavama ruskih vojnih stručnjaka, Amerikancima je predloženo da se obavežu da neće delovati bez dogovora sa Rusijom, tj. da će zajedno sa Moskvom procenjivati opasnost, saslušati izveštaje koje će pripremiti stručnjaci obe zemlje u okviru mehanizma zajedničke ocene opasnosti, i tek na osnovu toga donositi odluke o postavljanju protivraketne odbrane. Moskva takođe insistira da se se o pitanjima američke PRO razgovara tek posle potpisivanja novog dogovora o smanjenju arsenala strateškog naoružanja.

Usporavanjem pregovora Rusija izražava nezadovoljstvo činjenicom da SAD pokušavaju da instaliraju svoje rakete u Evropi bez dogovora sa Rusijom, iako su se dva predsednika ranije već dogovorila o zajedničkoj proceni opasnosti i zajedničkom delovanju. Pregovori sa Rumunijom, a možda i sa Bugarskom, vođeni su bez znanja Moskve. Dmitrij Rogozin, predstavnik RF u NATO, izjavio je u više navrata da njegova zemlja smatra da će američke rakete biti uperene protiv nje i da će adekvatno odgovoriti.

Tako osnovni problem, koji će očigledno biti teško prevazići, ostaje insistiranje Rusije da se odbrambeno oružje veže za ofanzivno. Iako su se nedavno počele pojavljivati informacije da će Rusija možda pristati da potiše ugovor u kome neće biti istaknuta ta veza, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je ovih dana ponovio da će u novom dogovoru „u pravnoj, obavezujućoj formi biti istaknuta veza između odbrambenog i ofanzivnog strateškog naoružanja”. Prevedeno na „običan” jezik to znači da će, ako SAD budu postavljale svoje odbrambene rakete bilo gde u Evropi, Rusija na njih odgovoriti svojim iskanderima.

Uprkos tome, obe strane se nadaju da će dogovor biti potpisan do 12. aprila, kada se u Vašingtonu održava godišnja konferencija o atomskoj bezbednosti na kojoj se sumiraju rezultati rada prethodne godine. Zato je na devetu rundu pregovora, započetu pre dva dana u Ženevi, Obama poslao pojačanu delegaciju sa Elen Tošer na čelu, zamenikom državnog sekretara, kojoj će „logističku podršku” dati Hilari Klinton na sastanku sa Sergejem Lavrovom u Moskvi.

Za obe strane je važno da se novi START potpiše pre aprilskog samita jer će mu prisustvovati Obama i Medvedev, pa bi neuspeh pregovora značio i za njih potpuni fijasko, tvrde analitičari. Novi START je zapravo samo „dorada” sporazuma koji su 2002. godine potpisali Putin i Buš. Tada dve strane nisu uspele da se dogovore o pravilima brojanja bojevih glava, sistemu kontrole, ograničavanju broja nosača raketa… Postavlja se pitanje o kakvom se „resetovanju” odnosa između dve zemlje govori ako ni posle osam godina ta pitanja ne mogu biti rešena.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika

ИНТЕРВЈУ: Владимир Белоус, професор на Академији војних наука

Зашто Америка држи 400 атомских бомби у Европи


Војно, ракете у Румунији и Бугарској не представљају никакву опасност за Русију. Али оне дестабилизују ситуацију на Балкану

Од нашег дописника

Москва, 15. марта – На међународном самиту о резултатима смањења количине атомског оружја у свету, 12. априла у Вашингтону, председници Медведев и Обама мораће да одговарају на питање других својих колега, учесника самита, о томе шта је и колико урађено за пет година, па и о томе докле се дошло са потписивањем споразума о смањењу арсенала стратешког наоружања (СТАРТ), и зато верујем да ће они учинити све да се нови договор, упркос проблемима, потпише до 12. априла – каже генерал-мајор Владимир Белоус, професор на Академији војних наука и водећи научни сарадник на Институту светске економије и међународних односа Руске академије наука.

Ових дана најављено је да је највећи део споразума усаглашен, остало је само 2-3 процента...

–– Да, али ђаво се обично крије у ситницама. Увек је то тако, најлакше је усагласити општа места, пароле, а кад се дође до детаља, онда почињу проблеми. У конкретној ситуацији проблем је и то што САД немају баш јасну позицију у вези са противракетном одбраном. Најпре су хтели да поставе трећи позициони прстен у Пољској и Чешкој, потом су одустали, а онда одлучили да се преселе у Румунију и Бугарску. Ко зна шта ће даље смислити. Зато је тешко предвидети развој догађаја. Искрено, ја мислим да ако се и потпише, у новом уговору неће бити јасно дефинисана веза између противракетне одбране са једне стране и офанзивног наоружања, с друге. Ако председници одлуче да пред своје колеге изађу са већ потписаним уговором, то ће значити да су главне проблеме оставили за ратификацију. Не треба заборавити да је потписивање споразума само први корак. Ратификација је следећи, и он није нимало лак. Посебно у америчком Конгресу.

Аутор сте књиге „Америчка противракетна одбрана – машта и реалност”, која сеодносила на ПРО у Пољској и Чешкој. Како оцењујете чињеницу да су САД, пошто су одустале од трећег позиционог прстена, одлучиле да своје ракете ипак поставе у јужној Европи?

–– Војно, ракете у Румунији и Бугарској не представљају никакву опасност за Русију. Али оне дестабилизују ситуацију на Балкану. Свако појављивање оружја на некој територији доводи до питања – против кога је оно усмерено. Чим НАТО јача инфраструктуру по Европи, значи да је заинтересован за ту територију. Русији, наравно, није свеједно што тамо стижу велике количине оружја. Тако се ремети однос снага не само на Балкану него и у свету. Треба имати у виду да није реч само о САД него и о НАТО у коме главну улогу игра управо Америка.

Како бисте данас оценили односе између Русије и НАТО – прошло је више од годину дана од замрзавања контаката због рата на Кавказу? Може ли се рећи да се ушло у фазу нормалне, добре сарадње?

– НАТО се после распада СССР-а и краја хладног рата трансформисао и војно, и политички, и стратешки. Појавила се могућност боље сарадње са Русијом. Али, односе са алијансом, као што сам рекао, диктира у великој мери Америка. С једне стране имамо наизглед све боље и боље односе, а с друге, поступци НАТО стално изазивају забринутост. Трансформација алијансе дала је могућност за побољшање доноса. Али та побољшања су далеко мања од компликација које изазива ширење НАТО. Тренутно је у алијанси 26 земаља са 843 милиона становника. НАТО се све време шири на исток и у три таласа се примакао Русији – најпре за 500 километара, а у другом таласу за још 500.
Владимир Белоус

Кад су балтичке земље постале чланице алијансе добили смо заједничку границу са НАТО дужине 400 километара. То наравно не може да остави Русију равнодушном, поготову кад се има у виду њихова жеља да у своје редове приме и Украјину и Грузију. Тада би нас делило 2.000 километара заједничке границе. Русија не може да се не запита зашто се то ради. И зашто Америка у авиобазама шест европских земаља држи 400 атомских тактичких авионских бомби. Против кога ће се оне употребити? Јасно је да нису намењене за борбу против тероризма, јер се са том опасношћу мора борити на сасвим други начин.

Кад је борба против тероризма у питању, можемо рећи да се интереси Русије и НАТО подударају. Има ли још ситуација у којима алијанса и Русија могу да делују заједно?

– Има. На пример, Авганистан. То је земља са којом се ми граничимо и веома нам је стало да у њој влада мир. Зато смо и дозволили да преко наше територије иде „мирно снабдевање” савезничке војске. Заједнички интерес би требало да буде и потписивање договора о обичним оружаним снагама у Европи, али НАТО нешто не жури да га потпише. Места за сарадњу има много, али основни проблем је чињеница да НАТО упорно у близини руских граница ствара инфраструктуру у жељи да стекне преимућство у региону.

А како се на међусобне односе одражава формирање разних других савеза – Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), Шангајска организација...?

– НАТО се труди да их не региструје. А у ОДКБ је 18 земаља. Ако би НАТО признао постојање организације и успоставио сарадњу с њом, многи проблеми би се лакше решили. Сарадња два моћна савеза дала би позитивне резултате, али алијанса је према томе за сада равнодушна.

Америка и њени савезници данас ратују у Ираку, у Авганистану, прети се Ирану, Пакистан има атомску бомбу... да ли заиста све претње свету долазе из Азије?

– Па познато је да је рат у Ираку почео због непостојеће атомске бомбе. Ни Иран данас нема атомску бомбу, ни могућност да је направи. Нема ни ракете носаче који би могли да „добаце” даље од 2.000 километара. Наравно треба пратити њихова истраживања у атомској области, то не може да се сакрије. Пакистанска спољна политика је оријентисана на Индију... Одлучите сами.

НАТО је опасност за Русију

 

Хилари Клинтон је недавно рекла да НАТО није непријатељ Русије, и да не доживљава Русију као непријатеља. Какав је Ваш став о томе?

– Ја мислим другачије. НАТО јесте претња Русији. Његов циљ је да спречи повезивање постсовјетских земаља јер се боји препорода руске империје. Циљ им је, такође, да спрече да Русија постане лидер чак и у земљама бившег Совјетског Савеза, а поготову не у Европи.

Могу ли они то да спрече?

– Као војни савез, не могу. Али узмите у обзир ко су све чланови алијансе. Погледајте како се спречава сваки економски продор Русије у Европу, а поготову у Америку. Али мислим да им је циљ погрешан. Опасност, ако се то зове опасношћу, не прети од Русије, којој треба још много да достигне њихов степен економског развоја, него од Кине, па и Индије. Занимљиво је посматрати како ће се одвијати њихови међусобни односи, поготову односи између Кине и САД, где су несугласице већ почеле.

Љубинка Милинчић
[објављено: 17/03/2010.]

Извор:Политика: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zashto-Amerika-drzi-400-atomskih-bombi-u-Evropi.sr.html

Rusija i SAD blizu završetka rada na nacrtu novog sporazuma


19.03.2010.

Moskva – Rusija i SAD su blizu završetka pregovora o novom sporazumu o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, saopšteno je danas u Moskvi posle susreta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i američkog državnog sekretara Hilari Klinton.


Za sada se, međutim, ne saopštava kada i gde će ga lideri dve zemlje potpisati, navodi agencija Itar-Tas s.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je posle susreta Medvedeva i Klintonove da Moskva očekuje da pregovori o budućem sporazumu budu završeni uskoro.

Prema njegovim rečima, predsednik Rusije je na susretu izrazio zadovoljstvo načinom na koji pregovarači u Ženevi ispunjavaju naloge lidera dve zemlje.


Izvor: Tanjug

Kako do START-a
 

19.03.2010.

Za manje od mesec dana predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama treba da prisustvuju međunarodnom skupu o smanjenju arsenala nuklearnog oružja. Svet očekuje da upravo tom prilikom ruski i američki predsednik potpišu i novi sporazum iz serije ugovora START, sporazum o novoj fazi redukcije strateškog nuklearnog naoružanja. Stari sporazum START-1 prestao je da važi 5. decembra 2009. godine. Iako i iz Vašingtona i iz Moskve dolaze najave da je skoro 95 odsto sporazuma usaglašeno, neke „sitnice” očito još nisu. O čemu je reč?

Ruski radarski sistem
[attachment=1]

Pre svega problem je proces koji se u žargonu zove nuklearno „rasterećenje”. Odnosno „rasterećenje” je kada se atomske bojeve glave uklanjaju iz određenih projektila: na primer, umesto da nosi deset bojevih glava projektil bi mogao da ih ima samo dve. No, to je u praksi uvek teško proveriti, jer je do sada postojala klauzula sporazuma START-1 koja je dozvoljavala novi tip rakete, pa se na staroj raketi sa velikim brojem bojevih glava izvrši neznatna izmena i onda se ona proglasi za novi projektil sa manjim brojem glava. Radi izbegavanja takvih „suptilnosti” i zbog bolje kontrole Vašington već godinama insistira da se svaki novi projektil tretira kao potpuno drugačiji od prethodnog.

Osim toga, tu je i problem preciznosti pogađanja raketa, jednih i drugih, i zbog toga su Rusi kod proračuna za teoretsko uništenje američkih raketnih silosa sa zaštitom od natpritiska od 300psi, odnosno 21,09 atmosfera, i pri verovatnoći pogađanja kruga, CEP „circular error probability”, s poluprečnikom od jedne milje i još sve to na interkontinentalnim daljinama, što je sve vredelo za generaciju raketa SS-9, SS-11 i SS-13, morali da „koriste” megatonske bojeve glave. Sledeća generacija ruskih interkontinentalnih raketa tipa MIRV, koje imaju CEP od 0,1 do 0,2 milje, nosi bojeve glave s ekvivalentom od 100 kilotona i pri tome bi američkim raketnim silosima sa zaštitnim faktorom 300psi pretila potpuno ista opasnost.Najnovija generacija ruskih projektila „topolj-M” ima SER od samo 30 metara, što užasava Amerikance.

Ipak, najveći problem u završnici pregovora o novom sporazumu START jesu planovi za američki antiraketni štit u Rumuniji i eventualno u Bugarskoj, kao i nastojanja Vašingtona da se neke strateške nuklearne podmornice klase „ohajo”, koje nose interkontinentalne rakete „trajdent”, prenaoružaju istim tim raketama sa konvencionalnim punjenjem. Naime, vrlo je teško odvojiti sporazume START od američkog antiraketnog štita, jer u svakom ratnom scenariju postojanje jake odbrane provocira prvi udar kao mnogo atraktivniju opciju. Moskva je više puta upozoravala da će američki izlazak iz ugovora ABM iz 1972. godine dovesti do kraha sporazuma i START-1 i START-2, jer to narušava nuklearni paritet. I to se i dogodilo. Dok su Amerikanci bili nadmoćni u atomskom oružju njihova je diplomatija to koristila i u berlinskoj, pa i u kubanskoj krizi. Druga strana je bila svesna „problema” i potrudila se da stvori paritet. No, sada, eventualno raspoređivanje američkog antiraketnog štita u Rumuniji narušava tu nuklearnu ravnotežu. Kako će Rusija eventualno odgovoriti?

Prvo, mesta baziranja američkih raketa u Rumuniji biće „pokrivena” ruskim raketama povećanog srednjeg dometa. I drugo, ako postoji antiraketni štit s efikasnošću od, recimo, 99 odsto, on ne bi zaštitio 99 odsto američkog stanovništva, već bi, recimo, omogućio obaranje 99 odsto lansiranih postojećih ruskih bojevih glava. Dakle, ako postoji takav „štit”, Rusi bi mogli da odgovore povećanjem broja svojih ofanzivnih interkontinentalnih raketa i da na svaki veći američki grad ispaljuju po 100 bojevih glava, pa da budu sigurni da će sve gradove uništiti. Jer, ako je odbrana „štita” 99 odsto teoretski sigurna, jedna će atomska bojeva glava teoretski i da prođe. „Štit” samo pospešuje proizvodnju novih raketa i bojevih glava.

Ako sve to dobro znaju i u Pentagonu, a sigurno da znaju, čemu onda taj „štit” u Rumuniji, posebno u kontekstu problema oko ugovora START i celokupnih odnosa s Moskvom? Da li to znači da je američka strategija u Evropi i dalje bazirana na atomskom oružju?

Protiv koga?

Miroslav Lazanski
Izvor: Politika

Dogovor o strateškom naoružanju može biti potpisan u Pragu


24.03.2010.

Svi dokumenti za potpisivanje novog dogovora o strateškom naoružanju između Rusije i SAD su usaglašeni, a sam dogovor može biti postpisan u Pragu, saopštio je za RIA Novosti izvor u Kremlju.

Konačno vreme i mesto potpisivanja će odrediti predsednici Rusije i SAD, rekao je izvor. Novi dogovor predviđa radikalno smanjenje nosača u granicama od 500 do 1100 jedinica sa obe strane, a bojevih glava na 1500 do 1675 jedinica.


Izvor: Glas Rusije

Potisivanje sporazuma START


26.03.2010.

Sporazum START-1 8. aprila u Pragu
 

Moskva – Predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dimitrij Medvedev, dogovorili su se danas u telefonskom razgovoru da 8. aprila u Pragu potpišu novi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja (START).

To je novinarima prenela portparol Kremlja Natalija Timakova. Ona je prenela ocenu Medvedeva da novi sporazum „odražava balans interesa obe strane”.

„Usaglašavanje (sporazuma) nije bilo jednostavno, ali je konstruktivnost pregovarača omogućila da se u kratkom roku obavi ogroman posao i da se dođe do potpisivanja”, prenela je Timakova reči Medvedeva.

Ona je dodala da Medvedev i Obama smatraju da je „glavni zadatak posle potpisivanja dokumenta njegova ratifikacija”.

Timakova je saopštila da su se predsednici dogovorili da u Pragu razmotre pitanja bilateralne saradnje i najaktuelnije probleme međunarodne politike.

Prethodni sporazum START potpisan je 1991. godine i istekao je u decembru 2009. godine. To je bio prvi rusko-američki dokument o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.

Novim sporazumom predviđeno je smanjivanje arsenala za 25 odsto, izjavio je danas u Vašingtonu neimenovani američki zvaničnik.

Kako je u izjavi za agenciju AP rekao taj zvaničnik, sporazumom će obe strane svesti svoj arsenal na ukupno 700 raketa, podmornica i bombardera i moći će da imaju po najviše 1.550 nuklearnih bojevih glava.

Zvaničnik SAD rekao je da je Vašington uspeo da ograničenja u vezi sa odbrambenim raketnim sistemom te zemlje ne budu uneta u sporazum START.

Itar-Tas navodi da je jedno od najtežih pitanja bilo povezivanje ofanzivnog naoružanja sa odbrambenim, odnosno sistemom protivraketne odbrane koju stvara SAD.

Agencija podseća da je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov prošle nedelje potvrdio da se o tom problemu „zahvaljujući upornim naporima došlo do izbalansiranog rešenja”.


Izvor: Beta

Novi dogovor o strateškom naoružanju naišao na odobravanje ruskih i američkih političara


27.03.2010.

Novi dogovor o strateškom naoružanju, čiji je završetak razrade bio objavljen juče, naišao je na odobravanje i podršku od strane ruskih i američkih političara.
 

Novi Dogovor o strateškom naoružanju, koji će Dmitrij Medvedev i Barak Obama potpisati 8. aprila u Pragu, daje doprinos nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov u direktnom programu televizijskog kanala Rusija 24. On smatra da je pošlo za rukom da se reši glavni zadatak - da se dogovori o realnom smanjenju strateškog naoružanja na paritetnoj osnovi, uz poštovanje principa jednake i nedeljive bezbednosti.

Visoku ocenu  novog Dogovora, koji predviđa smanjenje strateškog ofanzivnog naoružanja Rusije i SAD za preko 30%, dao je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Nikolaj Makarov. On smatra da Dogovor ukida zabrinutost Rusije i u potpunosti odgovara interesima njene bezbednosti.

Reči odobravanja izrekle su i američke vlasti. Državni sekretar SAD Hilari Klinton je izrazila uverenje da novi dogovor jača liderstvo SAD i Rusije u sferi nerasprostiranja i očigledno potvrđuje to da je hladni rat zaista ostao stvar prošlosti.

Šef Pentagona Robert Gejts na specijalnom brifingu koji je Bela kuća ortanizovala posle telefonskog razgovora predsednika Obame i Medvedeva, istakao je da novi sporazum jača nuklearnu stabilnost. Pri tome ministar odbrane je smatrao neophodnim nekoliko puta da ponovi da sporazum nikako ne subija dalje stvaranje i postavljanje američkog sistema PRO, između ostalog u Evropi. Na tome su insistirali zakonodavci republikanci koji su upozorili Obamu da će se u protivnom dokument suočiti sa velikim teškoćama u procesu ratifikacije u senatu Kongresa.

U toku brifinga državni sekretar SAD izrazila je uverenje u dobre perspektive ratifikacije novog rusko-američkog dogovora o strateškom naoružanju u SAD. Hilari Klinton je istakla da će proces konsultacija obuhvatiti sve američke senatore bez izuzetka. Mislim da će se konačno većina u Senatu uveriti da je to u interesima Amerike i da izlazi daleko van granica političke kuhinje, izjavila je ona.

O neophodnosti da se ratifikuje novi dogovor o strateškom naoružanju bez odugovlačenja govorio je i predsednik senatskog komiteta za inostrane poslove Džon Keri. On je izrazio uverenje da će predstavnici demokratske i republikanske frakcije ispoljiti solidarnost i odobriti dokument, čim on stigne na Kapitol.

Niz američkih političara poziva vlade Rusije i SAD da se ne zaustavljaju po poslu smanjenja nuklearnog naoružanja. Već sada vlade dve zemlje treba da počnu da misle o dubljim smanjenjima nuklearnih sanga, između ostalog taktičkog naoružanja, stoji u zajedničkoj izjavi bivših generalnih sekretara SAD Henrija Kisindžera Džordža Šulca, bivše gministra odbrane Vilijama Perija i bivšeg senatora Sema Nana. Oni su pozdravili sporazum postignut između SAD i Rusije o novom Dogovoru o strateškom naoružanju i izrazili nadu u skoru ratifikaciju dokumenta.

Međutim slična optimistička raspoloženja ne dele svi američki činovnici. Tako je Džon Bolton, bivši ambasador SAD u UN za vreme Buša Mlađeg upozorio na prevremena ushićenja povodom potpisivanja novog dogovora. Neću se složiti sa optimističkim predviđanjima u pogledu novog dogovora i ne mislim da on ima smisla za SAD, rekao je Bolton, komentarišući izjavu Bele kuće o predstojećem potpisivanju dogovora sa Rusijom.

Po njegovom mišljenju ni uspostavljeni nivo bojevih glava, ni nivo nosača nije pogodan za SAD. Međutim Bolton je istakao da se njegova razmišljanja zasnivaju na tačkama pres-reliza, koji je dala Bela kuća, pošto pun tekst dogovora još nije dostpupan za široku publiku.


Izvor: Glas Rusije

Novi dogovor o strateškom naoružanju postavlja gornju granicu kako za nuklearne,
tako i za nenuklearne nosače


27.03.2010.

Novi dogovor o strateškom naoružanju, pripremljen za potpisivanje prvi put uspostavlja gornje granice ne samo za nuklearne, već i za nenuklearne nosače.

Ovu činjenicu posebno je podvukao minnistar inostranih poslova RF Serej Lavrov u subotnjem intervjuu za moskovski kanal TV Centar. Po njegovim rečima, mogućnost uključivanja u rusko-američki dogovor tačaka o ograničenju nosača sa nenuklearnim bojevim glavama objašnjava se time što se u SAD radi na njihovoj masovnoj proizvodnji.

Lavrov je skrenuo pažnju na to da novi dogovor ne sadrži jednostrane prednosti ni za SAD, ni za Rusiju. Pri tome Dogovor utvrđuje neviđeno nizak nivo strateškog ofanzivnog naoružanja, što povećava stepen stabilnosti u čitavom svetu, podvukao je Lavrov. Novi Dogovor o strateškom naoružanju će potpisati 8. aprila u Pragu predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama.


Izvor: Glas Rusije

U Ugovoru o strateškom ofanzivnom naoružanju nema njegovog povezivanja sa protivraketnom odbranom


30.03.2010.

 
Tekst novog rusko-američkog Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju ne povezuje ofanzivne i defanzivne sisteme, uključujući i one  protivraketne - izjavila je zamenik državnog sekretara SAD   za kontrolu naoružanja i međunarodne bezbednosti Elen Tošer. Ona je pri tome istakla da izrada Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju od strane Rusije i SAD povećava transparentnost i predvidljivost odnosa ovih zemalja i u sferi strateške stabilnosti kao celine, te doprinosi „pretovaru" američko-ruskih veza.


Amano: novi Dogovor o strateškom naoružanju je pravilan korak

Generalni direktor MAGATE Jukija Amano nazvao je novi rusko-američki dogovor o strateškom naoružanju ispravnim korakom u istravnom pravcu. Dogovor, rekao je on u intervjuu za nemačku agenciju DPA, dovešće do smanjenja strateškog ofanzivnog nuklearnog naoružanja, a to će približiti svet nuklearnom razoružanju. MAGATE, rekao je Generalni direktor, ima sredstva i mogućnosti da igra određenu ulogu u kontroli nuklearnog razoružanja. Ipak po tom pitanjeu treba voditi pregovore, istakao je Jukija Amano.


Izvor: Glas Rusije

Rogozin: Evropski sistem PRO može da se stvori u saradnji sa SAD


01.04.2010.

Opšteevropski sistem protivraketne odbrane ima sve šanse da se stvori u saradnji sa SAD, ali realizacija takvog zamašnog projekta nije moguća bez međusobnog poverenja

- stoji  u komentaru ambasadora RF u NATO-u Dmitrija Rogozina objavljenom u dnevniku „Handelsblat". Prema njegovim rečima, izaziva zabrinutost činjenica da Vašington nameće svojim saveznicima i partnerima sopstveni pogled na postojeće opasnosti, dok samo opšta ocena opasnosti vodi prihvatanju zajedničke odgovornosti.

Izvor: Glas Rusije

Trenutno stanje dve sile i predviđeno smanjenje zaliha bojevih glava i raketa prema još nepotpisanom sporazumu:

[attachment=1]

Rusija umiruje ZND uoči potpisivanja novog START-a


06.04.2010.

Moskva – Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov umirio je predstavnike zemalja članica Zajednice Nezavisnih Država (ZND) da novi sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START), koji treba da potpišu SAD i Rusija 8. aprila u Pragu, neće ugroziti države koje predstavljaju.


Rjabkov je ovo izjavio na sastanku sa ambasadorima i diplomatama iz Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Tadžikistana, Turkmenistana, Ukrajine i Uzbekistana, posvećenom skorašnjem potpisivanju novog START-a, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Itar- Tas.

Ruska strana je, kako se navodi u saopštenju, potvrdila stav iz zajedničkog saopštenja predsednika Rusije i SAD od decembra 2009. godine o „nenarušavanju garancija iznetih u Memorandumima iz Budimpešte iz 1994. godine”.


Izvor: Tanjug

Ratifikacija do kraja godine


06.04.2010.

Moskva – Novi sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji će prekosutra biti potpisan u Pragu, mogao bi biti ratifikovan u ruskom i američkom parlamentu do kraja ove godine, izjavio je danas predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume (donjeg doma parlamenta) Konstantin Kosačov.


Kosačov je, kako prenosi Itar-Tas, rekao da će interparlamentarne konsultacije Rusije i SAD o sinhronizaciji ratifikacije sporazuma početi odmah pošto ga predsednici dve zemlje Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpišu 8. aprila u glavnom gradu Češke.

Prema njegovim rečima, u sastavu delegacija koje će pratiti lidere dve zemlje, biće američki i ruski poslanici, između ostalog, čelnici spoljnopolitičkih odbora i odbora za odbranu u Dumi i Savetu federacije (gornjem domu parlamenta).

Kosačov je objasnio da se procedura ratifikacije u Rusiji sprovodi u tri faze - razmatranja u Dumi i Savetu federacije i potom predsedničkog potpisivanja sporazuma, dok u SAD sporazum razmatraju Senat i šef države, zbog čega je nemoguće govoriti o stoprocentnoj sinhronizaciji procedura.

Pres služba Kremlja saopštila je da sporazum podleže ratifikaciji i da će stupiti na snagu od momenta razmene ratifikacionih instrumenata.

Rok važenja je deset godina, pri čemu je predviđena mogućnost njegovog produženja po odluci stran na rok do pet godina, ukoliko ne bude zamenjen naknadnim sporazumom.

Administracija ruskog predsednika je, takođe, navela da novi sporazum obezbeđuje strogi paritet na osnovu uzajamnih ustupaka i pokazuje spremnost ka obimnom smanjenju strateškog ofanzivnog oružja, pri čemu se kao najvažnije ocenjuje očuvanje ravnoteže interesa.

Kremlj polazi od toga da je novi sporazum pravno povezan sa sistemima protivraketne odbrane, iako se o njoj razgovara u drugom formatu rusko-američkog dijaloga.


Izvor: Tanjug

Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju odgovara interesima nacionalne bezbednosti RF


06.04.2010.

Novi Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju, koji će predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpisati 8. aprila u Pragu, označava prelazak na viši nivo saradnje 2 zemlje na polju razoružanja i neširenja nuklearnog oružja

– izjavio je predstavnik službe Kremlja za štampu. Prema njegovim rečima, novi Ugovor je izbalansiran dokument koji u punoj meri odgovara interesima nacionalne bezbednosti RF. On ne stvara prednosti za bilo koju stranu i zato nema razloga za razgovore da je, zahvaljujući Ugovoru, neko dobio, a neko izgubio.


Rusija ima pravo da istupi iz Dogovora o strateškom naoružanju

Moskva zadržava sebi pravo da istupi iz novog Dogovora o strateškom naoružanju ako američki sistem PRO bude uticao na ruske strateške nuklearne snage, izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. On je podvukao da Rusija namerava samostalno da odredi stepen takvog uticaja i to će biti rečeno u izjavi koja će biti deo paketa o strateškom naoružanju. Za sada planovi SAD o PRO predstavljaju opasnost za Rusiju, mada će Moskva pažljivo pratiti kako oni ne bi stvarali rizike, rekao je Lavrov.


Obama se nada napredovanju procesa neširenja nuklearnog oružja

Predsednik SAD Barak Obama računa da će njegov susret sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevom 8. aprila u Pragu doprineti rešenju ključnih zadataka u sferi neširenja nuklearnog oružja. To stoji u pismenoj izjavi američkog lidera u vezi sa objavljivanjem nove strateške doktrine SAD. Zaključujući novi Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju, Rusija i SAD preuzimaju obaveze oko bitnog smanjenja svojih nuklearnih arsenala - konstatovao je Obama. On je obećao da SAD neće obnoviti probe nuklearnog oružja, niti razrađivati nove nuklearne bojne glave.


Izvor: Glas Rusije

Sergej Lavrov: - Glavni princip novog Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju
– jednaka i nedeljiva bezbednost


07.04.2010.

Glavni princip rusko-američkih pregovora koji su prethodili potpisivanju novog Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju je jednaka i nedeljiva bezbednost strana. Kao rezultat, postignuti kompromis je odredio balans strateške stabilnosti kojoj su svi težili – izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za štampu u Moskvi.

Odluka o početku pregovora o izradi novog svestranog Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju bila je doneta pre godinu dana, na sastanku predsednika Rusije i SAD u Lonodnu. Pregovori su počeli već u maju. Na „neutralnoj“ teritoriji, u Ženevi, ruska i američka delegacija su održale oko 10 sastanaka svojski radeći na svakoj tački dokumenta. Dmitrij Medvedev i Barak Obama lično su kontrolisali tok pregovora, redovno održavajući međusobnu telefonsku vezu, a ponekad se i neposredno angažujući u rešavanju najzamršenijih pitanja. To je rezultiralo formiranjem svih postavki dokumenta na paritetnom osnovu – naglasio je Sergej Lavrov.
                                                  
Svaki sporazum u oblasti razoružanja, a kamoli kao što je novi svestrani Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju, gradi se na bazi izuzetno složenih kompleksa međusobno povezanih kompromisa koje delegacije izrađuju tokom pregovora. Pri tome, najglavnije je da se obezbedi ravnoteža interesa koja, zapravo, i određuje pojam „strateška stabilnost“. Smatramo da smo uspeli u tome i da će od ove predvidljivosti svi biti u dobitku.

Shodno Ugovoru, Rusija i SAD smanjuju svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da 7 godina posle njegovog stupanja na snaga svaka strana ima najviše 700 jedinica aktivnih nosača, uključujući interkontinentalne balističke rakete, balističke rakete podmornica i teške bombardere. A broj nuklearnih bojnih glava na njima ne treba da bude veći od po 1500.

Na insistiranje ruske strane, u novom Ugovoru tačno je opisana međusobna veza strateškog ofanzivnog defanzivnog naoružanja. Samim tim, ova veza je pravno potvrđena. Ali sadašnji planovi razmeštanja američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi ne mogu a da ne izazivaju negativan odnos Moskve. Ona za sada pažljivo prati korake koje Vašington čini u oblasti stvaranja jednostranog sistema protivraketne odbrane. I ukoliko se pokaže da ovaj sistem ugrožava bezbednost Rusije, Moskva će raskinuti Ugovor – ukazao je Lavrov.
                                                
Ugovor se zaključuje u uslovima nivoa strateških odbrambenih sistema kojima strane raspolažu. Procena ovih nivoa pruža svakoj strani pravo da rešava pitanje o svom daljem učešću u procesu ograničavanja strateškog ofanzivnog naoružanja. Rusija će, na primer, imati pravo da raskine Ugovor ukoliko kvantitativno i kvalitativno povećavanje potencijala strateške protivraketne odbrane SAD bude bitno uticalo na efikasnost ruskih strateških nuklearnih snaga. Razume da ćemo mi u Rusiji određivati stepen takvog uticaja.

8. aprila u Pragu lideri Rusije i SAD će potpisati novi  Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju koji je prvi dokument ove vrste u pogledu apsolutne ravnopravnosti u svim komponentama i koji odražava novi nivo poverenja između Moskve i Vašingtona. Kao što je pretpostavio šef ruske diplomatije, dokument treba da se nađe u Državnoj dumi i Kongresu, radi njegove ratifikacije, već do kraja aprila.

Izvor: Glas Rusije

Konačno se obe strane mogu riješiti starih bojevih glava i raketa te ih zamijeniti novim, efikasnijim i ubojitijim.

08.04.2010.
    
Obama i Medvedev potpisali sporazum

[attachment=1]
Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama potpisali su u Pragu Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju stateškog naoružanja, tzv. "novi START“.

Novi sporazum, potpisan u zamku Hradčani, važiće 10 godina, ukoliko do isteka tog roka ne bude zamenjen naknadnim dokumentom.

Sastanku sa ruske strane prisustvovali su šef diplomatije Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Sergej Prihotko i zamenik Lavrova Sergej Rjabkov.

Medvedev je u Prag doputovao sinoć, za razliku od američkog kolege koji je u češku prestonicu stigao jutros i odmah se sa aerodroma uputio na sastanak sa češkim predsednikom Vlaclavom Klausom, a potom i Medvedevim.

Vašingtonu i Moskvi "novi START" daje sedam godina da smanje za trećinu strateški arsenal a broj nuklearnih glava sa sadašnjih 2.200 na 1.500, dok će nosače glava - avione, rakete i podmornice svesti na 700.

Broj nuklearnih glava je za 74 odsto manji nego što je definisao prvobitni ugovor START 1991. godine a za 30 odsto je manji od limita koji daje moskovski sporazum SORT iz 2002. godine.

Strukturu svog strateškog nuklearnog oružja svaka strana određuje sama ali u okviru limita predviđenih sporazumom.

Kada ovaj novi sporazum stupi na snage prestaće da važi Sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog oružja SORT.

SAD i Rusija u praškom sporazumu razradile su vrlo precizne mehanizme kontrole kako se poštuje - uzajamne inspekcije, razmenu podataka i obaveza obaveštavanja o strateškom ofanzivnom naoružanju.

Obama i Medvedev potpisuju danas sporazum iz tri dela - sam tekst sporazuma, protokol o dodatnim pravima i obavezama ugovornih strana i tehničke dodatke protokolu.

Sporazum moraju da ratifikuju parlamenti obe zemlje.

Uz sporazum i Obama i Medvedev objaviće u Pragu propratne jednostrane deklaracije.

Američka treba da istakne da sporazum neće uticati na planove SAD i NATO za novu protivraketnu odbrani, zamenu za stari projekt antiraketnog štita prethodne administracije američkog predsednika Džordža Buša.

Rusija, kako je najavio njen šef diplomatije Sergej Lavrov, ostavlja sebi pravo da od novog START-a odstupi, ukoliko proceni da američka protivraketna odbrana vitalno ugrožava ruske nuklearne snage.

Sa nuklearnim oružjem koji im i novi sporazum ostavlja i Rusija i SAD imaju dovoljno nuklearne snage da unište jedna drugu čak 13 puta.

Sporazum treba da predstavlja novi jak impuls za dalje nuklearno razoružavanje u svetu, podsticaj i za druge zemlje, veruju i Obama i Medvedev.

Do ovog su došli mukotrpno u 14 susreta, razgovora i telefonskih konsultacija.

Obama i Medvedev su se preliminarno dogovorili još prošlog jula da će taj novi sporazum zameniti stari START ali tekst je usaglašen tek 26. marta u telefonskom razgovoru.

Dmitrij Medvedev izjavio je sinoć po dolasku u Prag da je sporazum izuzetno značajan ne samo za SAD i Rusiju, već i Evropu i ceo svet pošto će u narednim godinama određivati tok procesa razoružanja u svetu.

"Uticaće na procese razoružanja na neširenje oružja masovnog uništenja u svetu", rekao je Medvedev i zahvalio češkom predsedniku Vaclavu Klausu što je predložio da sporazum bude potpisan u Pragu.


Izvor: B92

Upravo to,a narociti kada su u pitanju amerikanci koji ne gube vreme i vec ove godine planiraju potrositi 5 milijardi $ na modernizaciju nuklernog naoruzanja.

Sinhrono ne uspeva


04.05.2010.

Ratifikacija dogovora između Rusije i SAD o strateškom naoružanju može da se zaglavi u američkom senatu do naredne godine. Ovo je saopštila zamenik državnog sekretara SAD Elen Tošer, pozivajući se na izvesnu tehničku neophodnost i osobenosti političke klime u zemlji.

[attachment=1]

Američki predstavnik je rekla da će dogovor i prateći papiri biti predati u gornji dom američkog parlamenta maksimalno za deset dana. A proces ratifiakcije može da traje od nekoliko meseci do godinu dana - on se sastoji od čitavog niza rasprava i proceduralnih pitanja. Očigledno da će parlamentarci iz redova protivnika dogovora o strateškom naoružanju aktivno braniti svoje pozicije i pokušati maksimalno da prikoče proces ratifikacije.

Uporedo sa tim Rusija kao partner SAD iz dogovora spremna je da ga odobri u Federalnom Saboru u roku od dve-tri naredne nedelje. Sličnu tačku gledišta izrekao je rukovodilac Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Mihail Margelov. Političar je podvukao: ratifikacija dokumenta će doprinositi jačanju bezbednosti u svetu, koji se sada ne može nazvati bezbednim.

Oko dogovora o strateškom naoružanju u američkom senatu mogu da se razbuktaju ozbiljne strasti, smatra izvršni direktor fonda Ruski svet Vjačeslav Nikonov.

U gornjem domu parlamenta raspored snaga sada je u korist Demokratske partije, kojoj pripada i predsednik Barak Obama. Ona ima 59 mandata od sto. Ali za ratifikaciju sporazuma ili međunarodnog dogovora potrebni su glasovi dve trećine senatora. Tačnije Demokratska stranka i Obamina administracija treba da dobiju podršku još najmanje 7-8 senatora republikanaca.

Poslednjih meseci konfrontacija republikanaca i demokrata u kongresu imala je žestok karakter, pre svega po pitanjima unutrašnje politike. Nije tajna da spoljna politika Obame takođe predstavlja objekat kritike za republikance. Zato nije isključeno da će se oko ratifikacije razbuktati ozbiljne političke strasti. Ali pretpostavke za to da će dogovor biti ratifikovan ipak postoje. Uticajni republikanac Ričard Lugar, koji može da utiče na mišljenje kolega iz stranke, obećao je Obami podršku.

U čitavnoj istoriji rusko-američkih odnosa nije bilo slučaja da parlamentarci dve zemlje istovremeno odobre neki sporazum. Očigledno to se neće desiti ni sada. Između ostalog, glavno je drugo: da američki politički establišment ne promeni svoju tačku gledišta po čitavom kompleksu pitanja, vezanih za restartovanje odnosa dve velike zemlje, u mnogome koncentrisanih u samoj činjenici potpisivanja dogovora o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

Ugovor o strateškom naoružanju može se ratifikovati u SAD do avgusta


11.05.2010.

Novi rusko-američki Ugovor o daljem ograničenju strateškog ofanzivnog
naoružanja može se ratifikovati u Kongresu SAD još do avgusta.

Takvog mišljenja pridržava se vodeći saradnik Brukings-instituta, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD  za Evropu i Evzroaziju Stiven Pajfer. Administracija Baraka Obame je 7. maja predala u Senat na ratifikaciju ovaj dokument koji su predsednici RF  i SAD potpisali 8. aprila u Pragu.

Izvor: Glas Rusije

Rusija može da otkrije podatke o svom nuklearnom arsenalu


13.05.2010.

Rusija može da obelodani podatke o svojim nuklearnim arsenalima
posle stupanja na snagu Ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju

– izjavio je zvanični predstavnik MIP RF Andrej Nesterenko. Komentarišući činjenicu dea su u SAD ovi podaci objavljeni, diplomata je rekao – Ovaj korak Vašingtona će, po našoj oceni, povećati transparentnost i poslužiti jačanju poverenja između nuklearnih i nenuklearnih država. Prošle nedelje Ministarstvo odbrane SAD obelodanilo je dokument u kojem su navedeni podeaci o nuklearnom arsenalu zemlje od 5113 bojnih glava. Posle ograničenja strateškog ofanzivnog naoružanja u svakoj ze3mlji će ostati 1150 bojnih glava.

Izvor: Glas Rusije

Medvedev i Obama o razoružanju

22.06.2010.

[attachment=1]

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev boraviće od večeras do 24. juna u prvoj poseti SAD, gde će u četvrtak sa američkim kolegom Barakom Obamom razgovarati o širokom spektru pitanja, od kontrole naoružanja do unapredjenja trgovinske i investicione saradnje dve zemlje.
Kako se najavljuje u Moskvi, predsednici planiraju da razmotre tok procesa ratifikacije Sporazuma o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji su potpisali 8. aprila u Pragu.

Na dnevnom redu razgovora biće ključni medjunarodni i regionalni problemi, uključujući iransko nuklearno pitanje, stanje na Korejskom poluostrvu, Bliskom istoku, u Kirgiziji i Avganistanu.

Pomoćnik ruskog predsednika Sergej Prihodko najavio je mogućnost da Medvedev i Obama izdaju zajednička saopštenja o stanju u Kirgiziji i drugim regionalnim problemima, o saradnji u borbi protiv terorizma i o strateškom partnerstvu u obalsti inovacija, preneo je Itar-Tas s.

Iz Kremlja je najavljeno da će prioritetnu pažnju predsednici posvetiti razvoju bilateralnih veza.

Očekuje se razgovor o pristupanju Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i mogućem unapredjenju rusko-američkih trgovinsko-investicionih veza, s obzirom na postojanje tzv. Džekson-Venkovog amandmana, koji otežava uspostavljanje normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom.

Predsednici dve zemlje će posetiti Privrednu komoru SAD i susresti se sa predstavnicima poslovnih krugova, gde će glavna pažnja biti posvećena oblasti inovacija i visoke tehnologije.

Predvidjeno je da po završetku zvaničnih razgovora Obama i Medvedev konsultacije nastave i u jednom od restorana u Vašigntonu, dok će završna stanica posete ruskog predsednika biti poseta Kongresu i susret sa rukovodstvom oba doma parlamenta.

Posetu SAD Medvedev počinje u Kaliforniji, gde će se sresti sa guvernerom te američke države Arnoldom Švarcenegerom.

Posle susreta zajedno će prisustvovati na ceremoniji potpisivanja memoranduma o saradnji kompanije "Renova" sa kalifornijskim vlastima, kojim se omogućuje očuvanje jedinstvenog spomenika ruskom učešću u osvajanju Amerike, Fort-Ros, 80 kilometara severno od San Franciska.

Švarceneger će, takodje, prirediti za ruskog predsednika večeru, na kojoj će prisustvovati bivši američki državni sekretar Džordž Šulc, a Medvedev će u sredu, kako je najavljeno, obići Silikonsku dolinu i Univerzitet Stenford.

Planirano je da u tom centru visoke tehnologije ruski predsednik poseti, i kompanije "Tviter", "Sisko sistems", "Epl" i "Jandeks labs", i sretne se ruskim sunarodnicima koji rade u kompanijama u Silikonskoj dolini.

Za ruskog predsednika je ta poseta važna jer želi da se upozna sa američkim iskustvom inovativnog razvoja privrede i formiranjem i delatnošću visokotehnoloških kompanija, budući da je u Rusiji u toku proces stvaranja sličnog visokotehnološkog centra u Skolkovu.

U pratnji Medvedeva tokom posete biće čelnici vodećih ruskih kompanija koje razvijaju poslovne kontakte sa američkim partnerima, ili su zainteresovane za njihovo uspostavljanje.

Očekuje se postizanje dogovora državne korporacije "Rostehnologija", KAMAZ-a i metalurškog holdinga AVISMA sa američkim partnerima, a Moskva i Vašington usaglasili su desetak dokumenata i zajedničkih izjava koji će biti usvojeni tokom posete Medvedeva.

Švarceneger je za ruski TV kanalu "Rusija 24" izjavio da će saradnja Rusije i SAD u izgradnji "ruske Silikonske doline" u Skolkovu doneti korist obema stranama i da američke kompanije mogu da pomognu ruskim partnerima.

"Rusija treba da zauzme jedno od vodećih mesta na spisku tehnološki razvijenih zemalja", smatra Švarceneger, koji je za ruskog predsednika rekao da je izuzetan i veoma obrazovan, i da uspešno sprovodi modernizaciju i stimulisanje ruske privrede.

Pored San Franciska i Vašingtona, Medvedev će tokom skoro jednonedeljne američke turneje posetiti i kanadske gradove Hantsvil i Toronto, gde će od 25. do 27. juna učestvovati u radu samita Grupe osam i Grupe 20.

Iako je Medvedevu ovo prva poseta SAD, on je kao šef države već dolazio u Vašington i Pitsburg radi učešća na samit G-20 i u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN.


Izvor: Tanjug

Rusija uvozi Silicijumsku dolinu

23.06.2010.

Od posete Baraka Obame Moskvi, odnosi SAD i Rusije idu uzlaznom putanjom.
Njegov kolega Dmitrij Medvedev sada je u uzvrtanoj poseti SAD, ali njegov cilj
nije samo Vašington, već i „Silicijumska dolina“…

[attachment=1]

Medvedev i Obama su našli zajednički stav i o problematičnim temama kao što su Iran i Severna Koreja. Pa ipak, ruski predsednik je u razgovoru za list „Volstrit žurnal“ izjavio da još ima mnogo toga da se uradi. „Uspeli smo, doduše, da ojačamo partnerstvo na području bezbednosti, ali nismo uspeli da poboljšamo i naše privredne veze. One naravno postoje: ima investicija, trgovinska razmena iznosi više desetina milijardi dolara . Ali, to nije dovoljno visok nivo za Rusiju i SAD“, smatra Medvedev.

Predsednik Rusije zato namerava da se u prvom redu zauzme za bolje privredne odnose. U njegovoj delegaciji su brojni ruski top-menadžeri iz oblasti energetike, poljoprivrede, svemirskih letova i informatičko-komunikacione tehnologije. Zato je poseta „Silicijumskoj dolini“ jedan od prioriteta.

 
Projekat „Skolkovo“

[attachment=2]

Medvedev je pristalica digitalne tehnologije, zalaže se za modernizaciju digitalne tehnike u Rusiji. Istovremeno, Rusija bi trebalo da postane značajno mesto za proizvodnju i razvoj novih tehnologija.

„Moj zadatak je istovremeno jednostavan i složen. Hoću da vidim kako funkcioniše ’Silicijumska dolina’. Želeli bismo da stvorimo nešto slično. Reč je o našem projektu ’Skolkovo’. Nameravamo da u blizini Moskve izgradimo grad inovacija i da privučemo privatne investitore, kako ruske, tako i strane“, kaže Medvedev.

Pored investicija, ruska strana očekuje i veću saradnju u oblasti tehnologija. Prvi zajednički projekat mogao bi biti zajednički transportni avion, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Osim toga Aeroflot namerava da od Boinga kupi 50 aviona.

Medvedev namerava i da se intenzivnije založi za prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Dva predsednika baviće se i čisto političkim temama, u prvom redu krvavim nacionalnim sukobima u Kirgiziji jer i Rusija i SAD imaju vojne baze u toj zemlji.

 
Autorke: Kristina Nagel, Vašington / Mirjana Kine Veljković
Izvor: http://www.dw-world.de/

Ugovor o strateškom naoružanju biće rafitikovan i u Rusiji i u SAD


13.07.2010.

Predsednik komiteta za međunarodne poslove Državne dume Konstantin Kosačov ne sumnja da će dogovor o strateškom naoružanju biti ratifikovan i u Rusiji, i u SAD. Odgovarajući na pitanja novinara, on je podvukao da dogovor u jednakoj meri odgovara i ruskim, i američkim intresima. Što se tiče suprostavljanja njegovoj ratifikaciji u SAD, to je po mišljenju poslanika vezano za prestojeće izbore za senat, zakazane za 3. novembar.


Izvor: Glas Rusije

Senаt SAD je preneo glаsаnje zа START-3 nа jesen


04.08.2010.

Glаsаnje zа rusko-аmerički ugovor o smаnjivаnju strаteškog ofаnzivnog nаoružаnjа 
u komitetu senаtа SAD zа međunаrodne odnose je odloženo zа septembаr.

Rаnije su pаrlаmentаrci plаnirаli dа dаju svoju ocenu ovom dokumentu 3.аvgustа. Rаzlog odlаgаnjа je izjаvа senаtorа republikаnаcа dа im trebа još vremenа dа izuče ovаj dokument. Kаko su se sporаzumelа dvа predsednikа Dmitrij Medvedev i Bаrаk Obаmа, rаtifikаcijа ugovorа u dve zemlje trebа dа se izvrši sinhrono.

Izvor: Glas Rusije

Rusija optužila SAD za nepoštovanje kontrole naoružanja

07.08.2010.

MOSKVA - Rusija je optužila danas Sjedinjene Američke Države da su prekršile obaveze o neširenju oružja za masovno uništenje, kao i druge sporazume o naoružanju, što je znak zatezanja odnosa između dve velesile.

Ove optužbe su stigle pošto je komitet za spoljne odnose američkog Senata ove sedmice odložio glasanje o ratifikaciji sporazuma o kontroli naoružanja između SAD i Rusije do polovine septembra, prenosi Rojters.

Rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je na svom vebsajtu da su SAD prekršile nekoliko sporazuma vezanih za naoružanje među kojima i Sporazum o strateškom smanjenju oružja START 1, kao i sporazum o konvencionalnom naoružanju.

"Za vreme START-a 1, SAD nisu raspršile brige Rusije oko toga kako se taj sporazum ispunjava", navodi ministarstvo citirajući dugačak niz neregularnosti među kojima i propust SAD da informiše o probama balističkih raketa.

Rusija je takođe optužila SAD da sprečavaju međunarodno nadziranje američkog poštovanja Konvencije o biološkom i toksičnom oružju.

Rusko ministarstvo je još navelo da su tajne informacije iz američke nuklearne laboratorije u Los Alamosu završile 2006. godine u rukama narkodilera.

Izvor: Tanjug

Pitanje je da li će kongres SAD ratifikovati novi ugovor o strateškom ofanzivnom oružju


12.08.2010.

Ratifikacija ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju je pod znakom pitanja. Državni sekretar SAD Hilari Klinton je rekla da će se to dogoditi već sredinom septembra, međutim očigledne su ozbiljne prepreke na tom putu.

Govor Hilari Klinton o razmatranju novog ugovora START-3 u senatu SAD zvuči smirujuće. Pre izbora za kongres u novembru njoj je bilo važno da pokaže snagu demokrata. Oni tobože ne sumnjaju u svoje sposobnosti da se dogovore sa republikancima o lakom prolasku tog dokumenta kroz oba doma.  Klintonova je čak pokušala da manipuliše nacionalnim osećanjima Amerikanaca. Eto, kao, taj će nam ugovor omogućiti da vršimo inspekcije atomskog potencijala Rusije, koje su u nekom drugom slučaju nemoguće.

Hilari Klinton nije zaboravila da podseti da su demokrate izašle u susret republikancima i čak su prenele glasanje za dokument sa avgusta na septembar, kako bi oponentima dali više vremena da razjasne preostala pitanja. Zbog toga Klintonova je čak spremna da se za vreme parlamentarnog odmora lično sastane sa onima koji sumnjaju, kako bi ih nagovorila da podrže dokument.

Očigledno je da novi dogovor o strateškom ofanzivnom naoružanju i demokrate i republikanci koriste kao magični palicu u međupartijskoj borbi. A to znači da osnovni dokument o razoružanju i kontroli nad oružjem postaje talac te borbe. I to se ne dešava prvi put u političkoj praksi. Slično se dogodilo i sa ugovorom START-1. Zbog istog razloga nekoliko rusko-američkih projekata u oblasti razoružanja je odloženo i izgubilo svoju aktuelnost. Poslednji primer je sporazum o saradnji SAD i Rusije u oblasti atomske energije, koji nije ratifikovan. I otvoreno priznanje Hilari Klinton da je ugovor START-3 talac unutarpolitičke konfrontacije jeste signal da se može naneti velika šteta procesu „resetovanja" odnosa. Da čujemo mišljenje člana ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodora Lukjanova:

Do izbora za kongres je ostalo sasvim malo vremena. Oni će, najverovatnije, doneti uspeh republikancima. Demokrate mogu da izgube većinu u najgorem slučaju u oba doma, ali kao minimum u senatu. To znači da će ratifikacija ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju biti otežana - moraće se dogovarati sa oponentima kojih je više. Međutim ugovor je veoma važan ne samo za američku politiku , već i za situaciju u celom svetu. To je jedini simbol toga, da se nešto preduzima u oblasti smanjenja atomskog oružja i neširenja.

U vezi sa tim Fjodor Lukjanov je obratio pažnju na stav Kremlja povodom sinhronizovane ratifikacije novog ugovora o strateškom ofanzivnom naoružanju:

Sinhronizacija zavisi od američke strane. Ako postoji šansa ili manje-više jasna verovatnoća da će senat podržati tu stvar, odnosno, da je spreman za ratifikaciju, ja mislim, da će Državna Duma odmah skupiti sve deputate, čak i ako su svi na godišnjem odmoru, i ratifikovati ugovor. Ja ne vidim nikakve teškoće za ratifikaciju kod nas, u Rusiji.

Danas se i Moskva i Vašington uče da brane svoje nacionalne interese kroz prizmu zajedničkih odluka globalnih problema. I nije valjda da će međupartijska borba u SAD i ovog puta biti smetnja da strane podignu nivo političkog i vojnog poverenja?

Izvor: Glas Rusije

Moskva poštuje dogovore o preradi uranijuma za naoružanje


25.08.2010.

Delgacija SAD se uverila da se u Sibirskom hemijskom kombinatu kod Tomska strogo poštuju međunarodni dogovori o preradi uranijuma za naoružanje, saopštila je predstavnik kombinata Jevgenija Suslova. Rukovodilac američke delegacije Viki Bruk istakla je preziran rad ruskih stručnjaka. 2008. kombinat je zaustavio tri atomska reaktora koji su proizvodili plutonijum za naoružanje. Sada se tamo obogaćuje uranijum isključivo za atomske centrale, između ostalog strane.


Izvor: Glas Rusije

Dogovor o strateškom naoružanju može biti ratifikovan ove godine


07.09.2010.

Dogovor o strateškom naoružanju može biti ratifikovan do kraja ove godine, smatra predsednik Državne dume Boris Grizlov.

Otvarajući jesenje zasedanje donjeg doma parlamenta, on je istakao da stuapnje dogovora na snagu može da postane važan faktor osiguranja svetske bezbednosti. Pri tome Grizlov je precizirao da američki senat deluje u uslovima predizborne kampanje, što može da utiče na proceduru ratifikacije. Trećina gornjeg doma Kongresa se ponovo bira u novembru. Ranije su se strane dogovorile da ratifikuju dokument sinhrono.

Izvor: Glas Rusije

Obama poručio Medvedevu: START ostaje glavni prioritet


14.11.2010.

Američki predsednik Barak Obama poručio je danas ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu da ratifikacija Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji su Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale u aprilu, u američkom Senatu, ostaje glavni prioritet njegove administracije.
 
"Ponovio sam svoju posvećenost da START bude ratifikovan tokom specijalne sednice", rekao je Obama i dodao da Kongres naredne sedmice u postojećem sastavu nastavlja rad.

Posle nedavno održanih izbora, republikanci su osvojili većinu u Predstavničkom domu Kongresa, dok su demokrate zadržale tesnu kontrolu nad Senatom.

U razgovorima sa Medvedevim na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), Obama je takođe ponovio podršku ulasku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), nazivajući je "odličnim partnerom", preneo je AP.

Obama je pozdravio nameru ruskog predsednika da učestvuje na predstojećem samitu Rusija-NATO u Lisabonu. Učešće Medvedeva na samitu u Lisabonu omogućiće dvema stranama da obnove rad Saveta NATO-Rusija, kako bi ublažile tenzije i unapredile saradnju u pogledu niza pitanja na evropskoj pozornici, rekao je Obama, a preneo Itar-Tas.

Medvedev je istakao da je sa Obamom razgovarao o nizu pitanja koja se tiču rešavanja međunarodnih izazova. "Složili smo se da koordinišemo delovanja u ovoj sferi. Mi ćemo, takođe, raditi aktivno i blisko, kao i ranije", rekao je on.

Američki predsednik je razgovarao sa Medvedevim poslednjeg dana svoje 10. dnevne turneje po Aziji tokom koje je posetio Indiju, Indoneziju, Južnu Koreju i Japan.

Izvor: Tanjug

Bаrаk Obаmа će trаžiti rаtifikаciju Sporаzumа o strаteškom nаoružаnju do krаjа godine


18.11.2010.
            
Predsednik SAD Bаrаk Obаmа će trаžiti rаtifikаciju Sporаzumа o strаteškom nаoružаnju u senаtu do krаjа godine, izjаvilа je Belа kućа. Dokument će biti iznet nа rаzmаtrаnje senаtorа ovog mesecа. Zа rаtifikаciju će biti potrebni glаsovi nаjmаnje 67 senаtorа od 100. Nа nedаvnim preliminаrnim izborimа demokrаte su izgubile većinu u predstаvničkom domu, аli su očuvаle kontrolu nаd senаtom.


Izvor: Glas Rusije

Obama i Medvedev kritikovali republikance zbog START-a


21.11.2010.

Američki predsednik Barak Obama nastavio je da kritikuje republikance u Senatu zbog odugovlačenja sa glasanjem o ratifikaciji sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja sa Rusijom (START). Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je, u međuvremenu, poslanike u američkom Senatu da što pre usvoje taj sporazum.

U svom redovnom obraćanju naciji subotom, Obama je rekao da republikanci ignorišu lekciju pokojnog predsednika Ronalda Regana koja se tiče nuklearne diplomatije, a glasi: "Veruj, ali se uveri".

Obama je dodao da ukoliko Senat ne usvoji obnovljeni sporazum START do kraja godine, američki inspektori neće moći da potvrde da li je Rusija ispoštovala dogovor da svoj nuklearni arsenal smanji za 30 odsto.

Američki predsednik je takođe naglasio da bi Senat neusvajanjem sporazuma mogao da ugrozi podršku Rusije koju Vašington ima kada je reč o nekim drugim pitanjima, kao što su nuklearne ambicije Irana, prenosi Glas Amerike.

 
Medvedev: Senat da ratifikuje START

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je poslanike u američkom Senatu da što pre usvoje Sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije, dok je šest evropskih šefova diplomatija ponovilo ovaj zahtev na samitu NATO u Lisabonu.

Medvedev je u subotu naglasio da bi pretnja republikanaca u američkom Kongresu da će zaustaviti ratifikaciju START-a predstavljala novu smetnju u oživljavanju odnosa između Vašingtona i Moskve.

"To bi bilo veoma neprijatno. Ukoliko po ovom pitanju ne budemo napredovali, svet neće postati bezbedniji", rekao je ruski predsednik i dodao da su mu evropski saveznici rekli da će ometanje ovog sporazuma ugroziti bezbednost i SAD i Evrope.

Izvor: Tanjug

Ekskluzivno: o ratifikaciji sporazuma za SNO i o drugim problemima


24.11.2010.

"Evropski saveznici SAD su zabrinuti zbog kraha novog sporazuma o SON" - naslov je članka u američkim novinama "The Washington Post".

[attachment=1]

U njemu se, između ostalog, kaže da ako senat SAD ne ratifikuje novi Sporazum s Rusijom o smanjenju strateškog napadačkog oružja, do Božićnog odmora, to će biti udarac za Obamu i njegovu politiku "restartovanja" odnosa između SAD i Rusije, i osim toga, vrlo negativno će uticati na planove za smanjenje hiljada raketa u čijoj zoni dejstva se nalaze zemlje Centralne i Istočne Evrope.

- Dakle, šta će biti s novim Sporazumom o SON? Da li ima šansi za njegovo potpisivanje do kraja 2010. godine? – pitanja su za predsednika Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF, profesora Sergeja Karaganova.

- Mislim da SAD najverovatnije neće ratifikovati sporazum, to je prva stvar. Druga: naravno, to će predstavljati ogroman udarac, pre svega za SAD, ali i za Evropu i Rusiju, zato što će biti osujećena važna politička komponenta Sporazuma i diskreditovan njegov primer za zemlje, koje još uvek razmišljaju: da li da se opskrbe nuklearnim oružjem ili ne, - smatra Sergej Karaganov. – Ipak, ne bih dramatizovao situaciju, jer novi Sporazum o SNO može postati važeći i bez ratifikacije, ako se Obama i Medvedev dogovore o takozvanom «Izvršnom sporazumu». To je vrlo moguće.

- Kako ste vi doživeli novu koncepciju NATO?

- U celini pozitivno. Ona je mnogo manje ambiciozna od prethodne koncepcije, i vrlo je razumna, - kaže Sergej Karaganov. – Osim toga, jednu od njenih glavnih komponenata predstavljaju odnosi između Alijanse i Rusije (...). Ovo odgovara interesima obe zemlje i realijama vremena, kad se postepeno uništavaju virusi "hladnog rata". O tome je bilo reči na Samitu Rusija-NATO u Lisabonu. Na njemu je Dmitrij Medvedev predložio Alijansi da zajedno s Rusijom brani evroatlantski prostor, slikovito govoreći, "rame uz rame", kao partneri, koji imaju potpuno međusobno poverenje. Čekamo odgovor iz Brisela.

- A da li je bilo odjeka na raniju inicijativu predsednika Rusije o stvaranju novog sistema evropske bezbednosti? Ili se na nju zaboravilo?

- Ona je već odigrala ogromnu ulogu iniciravši mehanizam ponovnog razmatranja sistema evropske bezbednosti. Ono što se dešava unutar NATO, ono što se dešava između Rusije i Alijanse, ono što se dešava između RF i Evropske Unije – u mnogome je rezultat impulsa inicijative Dmitrija Medvedeva.

Vidimo da se bez obzira na objektivne poteškoće procesi ipak odvijaju u pozitivnom ključu. Rusija i NATO dobro sarađuju u borbi protiv terorizma i sprečavanju širenja nuklearnog oružja, što je od velikog značaja za sve.

Nastupaju velike promene. Možda će Rusija jednom u budućnosti biti pridruženi član Alijanse. Ali, moguće je da do toga neće doći. I nema nikakve drame! Za 20 godina ovo pitanje će biti mnogo jasnije, - rekao je predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF Sergej Karaganov.

Izvor: Glas Rusije

Bajden: Imamo dovoljno glasova za ratifikaciju START-a


19.12.2010.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden ocenio je danas da u Senatu ima dovoljno podrške za ratifikaciju Sporazuma sa Rusijom o ograničenju ofanzivnog strateškog naoružanja START.

"Verujem da imamo dovoljno glasova senatora za ratifikaciju sporazuma, koji su u aprilu potpisali predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev", rekao je Bajden.

On je dodao da će se SAD pridržavati svoje obaveze da u potpunosti razviju odbrambeni raketni sistem u Evropi, što predstavlja uveravanje republikancima koji misle da taj sporazum ograničava SAD.

Za ratifikaciju međunarodnih sporazuma potrebno je dve trećine glasova u Senatu, odnosno 67 od ukupno 100 senatora.

Potpredsednik SAD je rekao da ministarstvo pravde razmatra na koji način bi se mogao sprečiti veb sajt "Vikiliks" da objavi još poverljivih dokumenata.

Bajden je rekao da ne želi da komentariše taj proces, ali je za osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža rekao da je deo zavere da se preko pripadnika američke vojske dođe do tajnih dokumenata, što je fundamentalno drugačije od situacije u kojoj novinaru njegov izvor da poverljive materijale.

Prema rečima Bajdena, to je bliže nečemu što bi se moglo nazvati "terorizmom visoke tehnologije", nego situaciji iz 1971. godine, kada su takozvani "Papiri Pentagona", vladina studija o ratu u Vijetnamu, došli do štampe.

Izvor: Tanjug

Američki Senat ratifikovao Novi START


22.12.2010.

Senat Sjedinjenih Američkih Država ratifikovao je danas sporazum o
smanjenju strateškog naoružanja sa Rusijom – poznat kao Novi START

[attachment=1]

Trinaest senatora iz redova republikanaca glasalo je zajedno sa 56 demokrata i dva nezavisna senatora za novi sporazum, koji su u aprilu potpisali predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Za sporazum je bio 71 senator, dok je 26 glasalo protiv.

Sporazum, koji još uvek treba da ratifikuje Rusija, predviđa maksimum od 1.550 bojevih glava za svaku zemlju, odnosno smanjenje od 30 odsto nuklearnog arsenala u odnosu na stanje iz 2002. godine.

Njime će biti smanjen za polovinu i broj interkontinentalnih projektila i strateških bombardera na obe strane - na po 700.

 
Za START je glasao 71 senator

Novi START ponovo uspostavlja sistem u kojem svaka strana sprovodi inspekcije nuklearnog arsenala druge strane, što je bilo predviđeno starim START-om, kome je važnost istekla krajem 2009.
 
Potpredsednik Džo Bajden je predsedavao današnjom sednicom Senata i zajedno sa državnom sekretarkom Hilari Klinton sa velikim odobravanjem dočekao rezultat glasanja.
 
Američki mediji ocenjuju da je to jedna od glavnih pobeda Obame na polju spoljne politike. Obama je snažno zagovarao ratifikaciju Novog STARTA u ovom sazivu Senata, jer 1. januara stupa na dužnost novi saziv, posle novembarskih kongresnih izbora, na kojima su pobedu osvojili republikanci.

Ratifikacija Novog STARTA bila je neizvesna jer je po američkom zakonu za usvajanje međunarodnih sporazuma potrebna dvotrećinska većina, odnosno 67 glasova od 100 mesta u Senatu.

Demokrate u gornjem domu Kongresa SAD imaju većinu od 58 mesta, što je značilo da im je nedostajala podrška još najmanje devet republikanaca.

Izvor: Beta

Rusija pozdravila ratifikaciju novog START-a u Senatu SAD


23.12.2010. 

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozdravio je danas odluku američkog Senata da ratifikuje Sporazum o ograničenju ofanzivnog stateškog naoružanja ("novi START"), koji su SAD i Rusija potpisale u aprilu, i izrazio je nadu da će to uskoro učiniti i ruski parlament.
 
Predstavnica za medije ruskog predsednika Natalija Timakova podsetila je da su se Medvedev i američki predsednik Barak Obama, prilikom potpisivanja sporazuma 8. aprila u Pragu, složili da ratifikacija treba da bude sprovedena istovremeno.
 
Ruski parlamentarci su, uoči jučerašnje ratifikacije sporazuma u SAD, poručili da će Duma to učiniti brzo posle Senata, podsetio je AP.

Timakova je, međutim, danas rekla da ruski parlament pre glasanja mora da prouči odluku Senata o ratifikaciji.
Naredna sednica Dume zakazana je za sutra.

"Novi START" obavezuje dve zemlje na smanjenje nuklearnih bojevih glava za približno trećinu, sa 2.200 na po 1.550, a uvode se nove procedure inspekcije arsenala.

Sporazum zamenjuje "stari" START, koji je istekao u decembru 2009. godine.

Obama: Novi START najvažniji sporazum za 20 godina

Predsednik SAD Barak Obama pozdravio je ratifikaciju Sporazuma o ograničenju ofanzivnog stateškog naoružanja ("novi START") u američkom Senatu i ocenio da je to najvažniji sporazum te vrste u proteklih 20 godina.

"Ovo je najznačajniji sporazum o kontroli naoružanja u protekle dve decenije, zahvaljujući kojem ćemo biti bezbedniji pošto ćemo, zajedno sa Rusijom, smanjiti nuklearni arsenal", rekao je Obama na konferenciji za novinare, preneo je Bi-Bi-Si.

Američki predsednik je podsetio da će, pored smanjenja broja nuklearnih glava i lansera, sporazum omogućiti i povratak američkih inspekcija u Rusiju, koje su obustavljene po isteku "starog" START-a 2009. godine.

Izvor: Tanjug

Ruska Duma sutra ratifikuje START


23.12.2010.

Predsednik donjeg doma ruskog parlamenta Boris Grizlov danas nije isključio mogućnost da bi novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja START mogao biti ratifikovan na sutrašnjoj sednici Državne Dume.
 
Grizlov je novinarima rekao da su poslanici Dume spremni da pristupe ratifikaciji, ali je ukazao da raspolažu informacijom kako američka rezolucija o ratifikaciji sadrži niz uslova.

Po njegovim rečima, kompetentni organi u Rusiji još nemaju zvaničan tekst te rezolucije.

- Tekst rezolucije do sada nije objavljen ni u Sjedinjenjim Američkim Državama - rekao je Grizlov i dodao da bi mogao da se pojavi vrlo uskoro.

- Ako se uslovi koji su naknadno ušli u rezoluciju ne dotiču teksta samog sporazuma, možemo da ratifikujemo sporazum već sutra - kazao je on.

Grizlov je rekao da će poslanici Dume morati da rade na tekstu, ukoliko su u njega uneti različiti uslovi i dopune.

Zato nije isključio da bi sporazum mogao biti usvojen najpre u prvom čitanju.

Izvor: www.blic.rs

Obama će danas potpisati novi sporazum START-3


02.02.2011.
            
Predsednik SAD Barak Obama će danas potpisati novi rusko-američki sporazum START-3.

Dokument predviđa smanjenje atomskih bojevih punjenja svake strane do 1550 jedinica. Osim toga strane su se dogovorile da se ograniče na 700 strateških nosača atomskog oružja. Razmena ratifikacionih dokumenata o novom sporazumu će se održati 5.februara u Minhenu. Od tog momenta sporazum stupa na snagu.

Izvor: Glas Rusije