PALUBA

Januarska plata profesionalnih pripadnika Vojske Srbije uvećana je u proseku za 17 odsto, dok će ukupno povećanje ove godine biti između 30 i 40 odsto, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

U intervjuu agenciji Beta, on je kazao da je povećanje januarske plate prvo u nizu ovogodišnjih povećanja, koja neće biti linearna već na osnovu platnih grupa.

Biće to najveće povećanje u odnosu na plate u svim drugim državnim organima i do sada nezapamćeno povećanje primanja u Vojsci. Iskreno se nadam da će to biti dobra stimulacija za sve koji rade u sistemu odbrane i da će doprineti da vojni poziv postane atraktivniji", rekao je Šutanovac.

On je dodao da će značajno povećanje dobiti i učenici Vojne gimnazije i studenti Vojne akademije. Nakon usaglašavanja penzija, koje je dovelo do povećanja od osam odsto najvećem broju penzionera, razmatra se i mogućnost uvećanja vojnih penzija za oko četiri odsto, što će činiti ukupno povećanje od preko 12 odsto.

Ministar je rekao da će, nakon januarskog povećanja, najniža plata u Vojsci, koju prima vojnik po ugovoru - razvodnik, biti 21.380 dinara, dok će najviša plata biti oko 100.000 dinara.

Primanja najmlađih podoficira - vodnika Vojske Srbije, biće 24.600, dok će početna oficirska plata, koju će primati potporučnik, biti 35.000 dinara.

Ministar je ponovio da će za tehničko opremanje vojske u 2008. godini biti izdvojeno oko 7,5 milijardi dinara i da će od tih sredstava biti nabavljena sredstva veze, borbena i transportna vozila, puške domaće i strane proizvodnje, bespilotne letelice, balistička oprema i sredstva za noćno osmatranje.

Šutanovac je rekao da međudržavna srpsko-crnogorska komisija za podelu pokretne vojne imovine još nije počela ozbiljno da radi, jer je u toku popis u obe države, kako bi mogla da se utvrde međusobna potraživanja.

Ministar je dodao da u dosadašnjim razgovorima predstavnika dva ministarstva nije bilo reči o vlasništvu nad školskim jedrenjakom "Jadran".

"Postojala je ideja o tome da Srbija zadrži 'Jadran' i to bi bilo lepo za naš imidž, ali nam budžet to ne omogućava, održavanje broda košta mnogo", rekao je Šutanovac.

Školski brod "Jadran" je motorni jedrenjak sagrađen 1933. godine u Hamburgu. Od 1941. do 1943. godine bio je u sastavu italijanske mornarice, a nakon kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu prešao je u ruke nemačke nacističke vojske.

Nakon rata je vraćen Jugoslovenskoj ratnoj mornarici, i od tada se koristi za obuku pitomaca Vojne akademije. Na svetu postoji još samo jedan jedrenjak sličnog tipa - italijanski "Amerigo Vespući".

Nova zanimanja za bivše oficire VS

Niš - Stotinak bivših oficira VS
počela prekvalifikaciju za nova
zanimanja u Centru za obuku
na niškom Mašinskom fakultetu.

Prekvalifikacija se odvija u okviru programa Prizma, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Holandije. Polaznike tromesečne obuke je na prigodnoj svečanosti sinoć pozdravio vojni ataše holandske ambasade u Beogradu pukovnik Jan Van Den Elsen.

Menadžer Centra za obuku na Mašinskom fakultetu Miroslav Trajanović izjavio je da je to četvrta grupa polaznika, a da je u prethodne tri grupe kroz Centar prošlo oko 300 bivših oficira koji su u procesu reforme vojske proglašeni "tehnološim viškom".

Trajanović je rekao da se iz prethodne tri grupe oko 70 odsto prekvalifikovanih zaposlilo, a 90 polaznika je dobilo kredit za pokretanje sopstvenog biznisa.

U Centru za obuku ocenjuju da "bivše oficire karakteriše velika upornost, disciplina i kreativnost u osvajanju novih znanja, kojima su uspeli da prebrode šok doživljen kada im je saopšteno da vojska više ne računa na njih."

Polaznici četvrte grupe osposobljavaće se za poslove u oblasti energetske efikasnosti, upravljanja aspektima životne sredine, računarski podržanog projektovanja, informacionog sistema i industrijskog menadžmenta.

Oni će pohađati više stotina časova teorijske nastave, samostalnog rada, posebne obuke u izradi biznis planova i kurseve engleskog jezika, a posećivaće i sajmove, naučne skupove, institute i kompanije.

Vojna saradnja Srbija – Norveška

Beograd - Ministarstvo odbrane
Srbije potpisalo je danas sporazum
kojim se nastavlja uspešna vojna
saradnja Srbije i Norveške.

Ministarstvo odbrane ocenilo je da je danas potpisanim planom bilateralne vojne saradnje za 2008. omogućen nastavak veoma uspešne saradnje u oblasti odbrane dveju država iz proteklog perioda. Norveška je među najvećim donatorima reformi sistema odbrane Srbije, a u poslednje dve godine vrednost direktnih donacija bila je veća od 2,5 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

Plan bilateralne vojne saradnje potpisali su načelnik Uprave srpskog ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju Milorad Perić i izaslanik odbrane Norveške u Beogradu, pukovnik Terje Haverstad.

18.08.2008. 12.53
Министар одбране у војној бази “Цепотина”

Министар одбране Драган Шутановац изразио је данас задовољство изведеним квалитетом радова на војној бази "Цепотина", крај Бујановца, чији је завршетак планиран до краја јесени. "Задовољан сам квалитетом радова јер се база гради за сто година унапред", рекао је Шутановац новинарима по обиласку тог објекта, око пет километара југоисточно од Бујановца. Он је рекао да је динамика изградње мало успорена, али и изразио очекивање да ће објекат бити завршен до краја јесени.

Министар је навео да је база планирана да прими више стотина професионалних припадника војске а да комплетна вредност објекта износи 1,3 милијарде динара.

Шутановац је додао да ће тиме већ од ове године доћи и до знатних уштеда јер ће усељењем у ту базу војска престати да плаћа закуп за друге објекте које тренутно користи, подсетивши да је уштеда на разним нивоима једна од карактеристика актуелног менаџмента чиме су обезбеђена додатна средства за опремање и набављање оног што је војсци најпотребније. Он је додао и да би било логично да један део базе преузме Жандармерија, али и да то не зависи од њега.

Шутановац је истакао и да је жеља Министарства одбране да професионалним припадницима Војске обезбеди врхунски смештај и стандарде по угледу на најбоље светске.

Ова војна база простире се на 35 хектара површине а због близине административне линије са Косовом и Метохијом, као и коридора 10, има стратешки значај за безбедност овог дела Србије.

Министар Шутановац је изјавио да Србија помно прати ситуацију, не само на Косову него и у региону и оценио као забрињавајуће најављено потписивање споразума између УНМИК и Мисије Европске уније на Косову, јер је то чин којим се још једном крши међународно право и који нема подршку Савета безбедности Уједињених нација.

Он је рекао да војска има добру сарадњу са КФОР-ом и да за сада нема индикатора који би наговештавали могућност неког великог сукоба на Косову, али није искључио могућност појединачних инцидената.

Министар одбране је изразио очекивање и да ће у септембру иницијатива Србије да Генерална скупштина УН затражи мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова и Метохије добити подршку.

Министар Шутановац је поновио и да се криза на Косову и Метохији не може решити војним, већ искључиво дипломатским путем.

У историји српске војске Драган Шутановац најмлађи је министар одбране, у свом менаџменту има најмлађе сараднике и најлепше сараднице. Истовремено, он је тренутно једини министар одбране у Европи који је способан да лети, а летео је недавно, на суперсоничном борбеном авиону миг-29. Гарантује ли то аутоматски и бољу будућност Војске Србије? Док ме са зидова кабинета министра Шутановца гледају његови преци у униформама српске војске на Солунском фронту, а ваздух у кабинету одише скупоценим парфемима сарадница, неки показатељи стања у систему одбране Србије, заправо, су врло егзактни.

Господине министре, некако је наступило „мирно време” у Војсци. Да ли су раније афере биле последица јавашлука, или резултат нечијих намера да се Војсци намерно снизи рејтинг?
- Од почетка рада овог менаџмента највише смо пажње и посветили тим аферама из прошлости као наук да се такве ствари не понове. Дакле, сада немамо ниједну аферу која би уздрмала систем одбране, имали смо мање ванредних догађаја, али то имају све армије у свету.

Да ли је приликом ранијих афера било и нечије намере да се на тај начин снизи углед Војске?
- У неким ранијим ситуацијама, чини ми се, да људи који су водили овај систем и нису имали домаћински однос, постојали су и неки интереси који су били и изван Министарства одбране. Подсећам да је тада било заједничко Министарство одбране Србије и Црне Горе и да се нису сви адекватно понашали према том министарству. Јавашлука је свакако било, уверен сам да је и у друштву од стране неких невладиних организација постојала намера да се велики број проблема из прошлости стави на терет Војсци Србије и да се Војска дезавуише у јавности. Подсећам да је клише био да тајне војне службе крију хашке оптуженике, да је војска испресецана разним аферама, да у војсци регрути страдају без икаквих образложења, цела кампања вођена је у медијима да је војска у расулу. Сада се ситуација драстично променила и можемо да кажемо да смо систем одбране стабилизовали.

Шта сте затекли у моменту ступања на дужност министра одбране? Дугови, плате, војне пензије...
- Затекли смо дуг од 2,8 милијарди динара по разним основама, само за камате плаћало се годишње око 500 милиона динара, новац је напросто цурео кроз систем, правилник о платама није био добар у погледу распона између најнижих и највиших плата у систему одбране, а ту су били и проблеми материјалне и социјалне природе, лоше стање борбене технике и инфраструктуре... Наивно би било очекивати да се све то може решити за годину дана, али, ипак, успели смо да решимо велики део тих проблема. Данас Војска не дугује никоме ни динара, али Војсци дугују. Направили смо добру прерасподелу у буџету, успоставили нови правилник о платама, повећали плате у Војсци у просеку за око 40 одсто. Ускладили смо све војне пензије по истој вредности бода за око 50.000 војних пензионера са децембром 2007. године, али наследили смо проблем тужби војних пензионера против Војске и то не можемо да решимо без помоћи владе, јер је у ранијим периодима дошло до дуговања војним пензионерима. Наставили смо изградњу станова који су започети и пре 16 година, ове године већ смо поделили више од 200 станова, до краја 2008. поделићемо још минимум 110 станова, више од 350 подофицира и официра јавило се за стамбене кредите, више од 1.000 официра и подофицира ће на основу владине уредбе моћи да изврши пренамену од службених станова у станове за откуп. Знате, ми не дајемо решења за станове, ми дајемо кључеве од стана. За следећу годину планирамо акцију „Сваки дан по стан”.

Шта је са становима које је Војска требало да добије у замену за зграду у Немањиној 9?
- По уговору између Савезног министарства одбране и републичке владе, влада је дужна да Министарству одбране стави на располагање 800 станова. Ово министарство није дуго у саставу републичке владе и ја сам после 1918. први министар одбране самосталне државе Србије. Покушаћемо да са Владом решимо проблем тих 800 станова које нам дугују.

Ко је крив што то још није решено?
- Мање је важно ко је крив, битно је да ћемо тај проблем решавати.

Србија сваких неколико година има реформу војног школства. Тако често то не раде нигде у свету.
- Слажем се, желим да се наша Војна академија опет појави на мапи војних академија света, да опет буде најбоља у региону. Опет имамо и стране студенте, из Кине, 20 студената из Алжира, Републике Српске и из Црне Горе. Желим и да на нашим вишим војним школама наши официри, поред стриктно војних знања, добију и дипломатско-политичка знања која треба да им пруже предавачи који нису из система одбране. Више наших министара већ је одржало предавање у Војној академији. Мислимо да наши виши официри морају да имају и глобалан поглед на проблеме безбедности.

Шта је са реформом војног здравства?
- Радимо елаборат за реформу војног здравства. Наша ВМА и санитетска служба један су од најјачих ресурса одбране Србије, желимо да све то подигнемо на још виши ниво како у земљи тако и у иностранству. У фази смо набавки најмодернијих средстава за дијагностику, хоћемо да ВМА која и јесте наш бренд буде заиста најбоља војна здравствена установа у овом делу Европе.

Војна индустрија Србије? Војнотехнички заводи и њихова судбина?
- Војнотехнички завод у Чачку и завод „Мома Станојловић” још ове године се враћају на систем војног буџета а завод у Крагујевцу следеће године.

Шта од нових техничких система купује Војска Србије?
- Купујемо телекомуникациону опрему од „Тадирана” и „Талеса” у вредности од 50 милиона евра. То је и због тога да бисмо изашли из трећег опсега због трећег оператора телефоније. Ту има места и за офсет послове. Иначе, осим већ извршеног ремонта авиона и хеликоптера, до краја године треба да потпишемо уговор за ремонт два хеликоптера Ми-24 и два Ми-17, те да ремонтујемо још три хеликоптера Ми-8. Модернизоваћемо и најмање 14 авиона типа Г-4, у октобру треба да полети нови школски авион „ласта-95”, из Израела је стигло 10 беспилотних летелица које су већ у оперативној употреби, имаћемо ускоро тендер за веће и теже беспилотне летелице, са фабриком „Застава” из Крагујевца потписан је уговор о куповини 1.700 пушака М-21 за војску Србије, набављамо нове специјалне пушке „хеклер кох” и снајпере „сако” за Специјалну бригаду, пиштоље „глок” за „Кобре”, уговорили смо 70 џипова типа „дифендер” и 30 типа „лада нива” за копнену војску, уговарамо нове борбене сетове и ракете ваздух-ваздух за наше „мигове”. Дефинисали смо и потребе за новим борбеним возилом точкашем, ту ће бити офсет послова за домаћу индустрију, студија око куповине новог вишенаменског борбеног авиона у завршној је процедури, но то је како економско тако и политичко питање. Углавном, инвестиције за ново оружје и опрему у овој 2008. години износе колико и инвестиције у те сврхе 2005, 2006. и 2007. године заједно.

Како иде посао војне индустрије око извоза оружја у Ирак?
- Посао иде одлично, а Министарство одбране максимално помаже нашој војној индустрији.

Шта је са враћањем тренажера и авиона Г-4 из Црне Горе, те куповином авиона „орао” и тенкова М-84 у Републици Српској?
- Покренули смо та питања и надамо се да ћемо то све решити на обострано задовољство.

Изградња инфраструктуре, порушене зграде Генералштаба и Министарства одбране, база Цепотина?
- То је по мени државно питање, јер нема доброг имиџа војске са порушеним зградама Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда. Радимо на иницијативи за проналажење локације нове зграде интегрисаног Министарства одбране и Генералштаба под истим кровом. Иначе, очекујем да ће база Цепотина на југу Србије бити у функцији до краја јесени ове године. Биће то врло савремена и велика војна база.

Конверзија војних аеродрома? Батајница и Лађевци?
- Конверзија аеродрома је врхунски војно-економски интерес државе. Да, то би требало да буду цивилно-војни аеродроми, под војном ингеренцијом и да послују тако да издржавају не само аеродроме већ делом и авијацију.

Да ли је, по вама, у прошлости било нерационалног смањивања бројног стања војске и линеарног отпуштања квалитетног кадра?
- Да, било је грешака те врсте, заиста је било тог непотребног линеарног отпуштања врло квалитетног кадра. Али сада је то заустављено.

Како стојите са резервама хране и горива?
- Најбоље од 1991. године.

Јесте ли задовољни стањем борбене готовости Војске?
- Имамо много више вежби и маневара него раније, неке ствари изводимо и по први пут од 1991. године. Но, свака вежба доста и кошта, рецимо само вежба питомаца Војне академије на Пасуљанским ливадама кошта око пола милиона евра. У сваком случају, војска нам је све увежбанија, борбени пилоти ће до краја ове године имати просечан налет од 30 сати, што је у поређењу са ранијим временом, када су просечно летели по пет сати, велики напредак.

У јавности Србије постоји и утисак да Војска Србије води самосталну спољну политику, односно да је војна сарадња са Западом много јача и динамичнија него политичка и економска.
- У години која је за нама трудили смо се да имамо живу међународну сарадњу и она јесте сада на вишем нивоу са земљама Запада, али желимо да имамо добру сарадњу и са земљама Истока, да ниво сарадње буде подједнако добар. Сада нам, по први пут после 24 године, долази у посету начелник Генералштаба оружаних снага Кине, а ја у новембру идем у званичну посету Кини. Иначе, око сарадње мора да постоји обострани интерес. Наравно, ми у прошлим временима нисмо довољно јасно сагледали потребу адекватне војне сарадње са Русима. Када ја нисам био министар одбране у Батајницу су слетели амерички авиони, када сам ја постао министар одбране овде су дошли руски падобранци.

Хоћете ли моћи да испуните планове да до 2012. Војска Србије буде потпуно професионална?
- Проблем професионализације Војске је проблем целог друштва. Сигурно је да је разрушена економија имала приоритет у односу на војску. Уосталом, без јаке привреде нема јаке војске. План потпуне професионализације војске не може да испуни самостално ни Министарство одбране, ни војска, па ни влада. Потребан је општи друштвени консензус, максимална подршка државе, медија, без обзира у чијем власништву били. Дубоко сам убеђен да је већинско расположење грађана да Србија треба да има модерну и професионализовану војску и не видим разлог зашто тај план не би био реализован. Наглашавам да би средства за тај план била незнатно већа од средстава које трошимо сада.

Јесте ли задовољни бројним стањем Војске Србије данас?
- Основна претпоставка бројног стања војске је, пре свега, неопходна количина савременог наоружања и технике која може да одговори савременим ризицима, изазовима и претњама, а онда томе прилагођен број војника, официра и подофицира.

Многи у јавности сматрају да сте по резултатима најбољи министар одбране у последњих 17 година?
- Резултати тако говоре, што је заслуга не само моја, већ и мојих сарадника. Жеља ми је да следећа година буде још успешнија. Имамо велике планове и мислим да овај тим то може успешно да оствари.


Мирослав Лазански

Iz ministovih usta u bozije usi....

Ako je pola od ovoga tačno, mogu samo da kažem: "Uauuu!"

Ја сам сигуран да је тачно, тако је речено да нема сумње да је тачно. А БПЛ су већ неки искуснији припадници АРЈ ПВО приметили у лету изнад централне Србије и чудили се "откуд ово мајку..." :)

Zvuci impozantno ali bojim se da je rec samo o marketinskom potezu Ministarstva odbrane. Imajmo u vidu da je sadasnji ministar hidroinzinjer a da od vojnog obrazovanja ima samo visednevni kurs u SAD-u.
Remont helihoptra i 29-ki je bio ugovoren jos dok se na celu Ministarstva nalazio zoran Stankovic a novac obezbedjen sredsvima iz NIP-a.
Nezaboravimo samo obecanja o povecanju plata pripadnicima VS dato pred drugi krug preednickih izbora krajem januara ove godine. Znam pripadnike VS koji su umesto povecanja primili manju platu jer su im ukinuti trupni dodatak i slicne benificije. Na kraju je ispalo da je umesto povecane plate na racun leglo par hiljada dinara manje.

То што је хидроинжењер је мање битно, у новијој историји је јединио Ојданић имао војно образовање, углавном су били пољопривредни инжењери, лекари, психолог...

Маркетиншких потеза свакако има, а садашњи министар, односно његов тим то вешто ради, међутим ово што је рекао су углавном, сасвим конкретне, уговорене ствари.

Šutanovac: Dobar rad u 100 dana
19. oktobar 2008.
Beograd -- Dragan Šutanovac ocenio da je Ministarstvo odbrane u prvih 100 dana radilo dobro i da bi bio zadovoljan da nije bilo pogibije potpukovnika Ištvana Kanasa.
Avionska nesreća dogodila se na aerodromu Batajnica. Šutanovac je takođe naveo da je veoma razočaran zbog toga što je rebalansom budžeta Ministarstvo odbrane "zakinuto" za oko tri milijarde dinara.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Šutanovac je rekao da ga je avionska nesreća veoma potresla i da će insistirati da komisija za istragu uzroka njegove pogibije pruži što konkretnije podatke o tome šta se dogodilo u danu nesreće 24. septembra.

"Insistiraću, a mislim da je izveštaj gotovo završen, da bude jasan i transparentan, da svima bude jasno šta se desilo", kazao je Šutanovac.

Šutanovac je dodao da Ministarstvo odbrane razmatra mogućnost da porodici poginulog pilota reši stambeno pitanje tako što će da pomogne u otplati kredita.

Ministar je nezadovoljan zbog toga što je rebalansom budžeta od razdela ministarstva oduzeto oko tri milijarde dinara namenjenih za opremanje, ali je ocenio da se to neće odraziti na planove zbog prethodnog dobrog planiranja.

"Imali smo nešto manje od 2,4 odsto BNP, sada je to ispod 2,25 i to je već za nas alarmantno. Na žalost, kažem, oštećeni smo, ali sam ubeđen da će u izradi novog budžeta za sledeću godinu neko drugi biti štedljiv, a da ćemo mi dobiti mogućnost da novac utrošimo onako kako je planirano", rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima, vojska je u prvih 100 dana nabavila 100 terenskih vozila, 1.680 automatskih pušaka M-21, 500 komada streljačkog naoružanja za Specijalnu brigadu i deset bespilotnih letelica.

U toku su radovi na završetku izgradnje vojne baze Cepotina na jugu Srbije, a naredne godine će biti raspisan tender za nabavku još bespilotnih letelica. Trenutno se remontuje pet aviona i deset helikoptera, kao i određen broj tenkova i drugih vozila.

Ponovio je da se sa Crnom Gorom i BiH razmatra mogućnost vraćanja jednog broja aviona i druge borbene tehnike u Srbiju, nakon što je Generalštab procenio da bi ta sredstva bila potrebna Vojsci Srbije.

Šutanovac je kazao da je vojska u potpunosti vratila svoje dugove nasleđene iz prethodnog perioda i da će to imati veoma pozitivne efekte jer je u toku prošle godine na kamate za dugovanja potrošeno 500 miliona dinara.

On je podsetio da je u prvih 100 dana ministarstvo imalo živu aktivnost u izradi nacrta zakona poput onog o vojnoj materijalnoj obavezi i civilnoj službi, ali i u oblasti izrade pravilnika poput novog Pravila službe i Strojevog pravila.

Ministar je dodao da je razmatrana mogućnost integrisanja vojnodohodovnih ustanova kao što su remontni zavodi u Čačku i Batajnici, Vojna štamparija i Vojni projektni biro u sistem Ministarstva odbrane, a da se višak zaposlenih reši kroz odgovarajući socijalni program.

Šutanovac je podsetio da je u ministarstvu ukupno zaposleno 37.000 ljudi, od čega je 29,500 profesionalaca, a ostalo su vojnici na služenju vojnog roka. Dodao je da je otvoren konkurs za 1.358 profesionalnih vojnika, od čega je do sada primljeno njih 706.

On je rekao da je posebno zadovoljan zbog toga što je povećano interesovanje mladića i devojaka za školovanje u vojsci, naročito iz civilstva, kao i zbog toga što je odziv regruta u septembarskom uputnom roku u vojsku bio 92 odsto.
 
Izvor: B92, Beta, Tanjug 

Цео интервју са министром одбране

 Сто дана рада Министарства одбране Србије 


19.10.2008.
Министар одбране Драган Шутановац одржао је данас конференцију за новинаре поводом сто дана рада Владе и изјавио да је задовољан свим што је учињено у том ресору и да би, да није било пада авиона и погибије пилота Иштвана Канаса, "могло да се каже да је био добар рад".

Министар Шутановац је изразио разочарање што је Министарство одбране ребалансом буџета закинуто за три милијарде динара, чиме су издвајања за војску пала са 2,4 одсто на мање од 2,25 одсто бруто домаћег производа, "што је алармантно".

- У ових сто дана урадили смо два нацрта закона - о војној, радној и материјалној обавези као и Закона о цивилној служби. У току је израда Закона о о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији. Донети су и подзаконски акти којима се уређује систем одбране и тренутно је Министарство одбране највећи предлагач аката такве врсте - рекао је министар Шутановац и додао да је урађено и Правило службе, прво након 1996. године, као и Стројево правило.

У поступку је решавање статуса четири војнодоходовне установе – ТРЗ Чачак и Батајница, Војне штампарије о Војнопројектног бироа. Идеја је се они врате у систем одбране, а вишак запослених биће збринут социјалним програмом.

Тренутно је урађена прва верзија пројекта о новој организацији Министaрства одбране, односно систематизацији, рекао је министар Шутановац и додао да ће се на тај начин доћи до модерније организације Министарства. Процентуални однос између броја цивила и старешина у Министарству одбране, који је данас обрнуто пропорционалан, биће попут решења у свим савременим војскама.

У протеклих сто дана, сарадња са Хашким трибуналом одвијала се регуларно као и раније. Поступамо према захтевима надлежних и у том смислу нема примедби Трибунала, истакао је министар одбране.

- Бројно стање Министарства одбране у овом тренутку је оквирно 37.000. Од тог броја има око 29.500 професионалних припадника, док остатак чине војници на служењу војног рока. Отворен је конкурс за пријем 1.358 професионалних војника. До сада је у састав Војске Србије примљено 706 професионалних војника по уговору. За потпуну професионализацију наше војске потребна је подршка свих државних институција, невладиних организација, медија, цркве и интелектуалне елите земље - нагласио је министар Шутановац.

Кренуле су и испоруке уговорених 100 теренских возила, од чега је већ испоручено 30 возила Лада Нива.

У току је ремонт 5 авиона и десет хеликоптера, 36 теренских возила, одређен број тенкова и осталог наоружања.

Шутановац је изјавио да је Војска Србије заинтересована да преузме вишкове наоружања, укључујући и авионе "орао" и "галеб - Г-4" из Црне Горе, Републике Српске и БиХ и да су о томе покренути преговори.


Он је рекао да су српско Министарство одбране и Војска заинтересовани да из Црне Горе преузму уз авионе "Г-4" и тренажер лета и разне делове за хелихоптере "камов", који су остали у тој држави после распада државне заједнице Србија и Црна Гора. Он је на навео да је намера да се са црногорским министарством одбране, које такође има одређених интереса у Србији, договором реше та питања.

Министар одбране је навео и да су покренути разговори са владама Републике Српске и БиХ о преузимању авиона "орао" и "Г-4", оклопних транспортера и самоходних хаубица, који су такође, некада припадали заједничкој држави.

Шутановац је рекао и да се анализира могућност да се врате у употребу хеликоптери "камов", српског војног ваздухопловства који имају велику носивост, а у претходном периоду нису имали много часова налета. Те летилице би се превасходно користиле за трећу мисију војске - помоћ цивилном становништву у случају елементартних непогода и сличних инцидентата.

Набављено је и 10 беспилотних летица, које могу да служе и у војне и цивилне сврхе а до краја године биће расписан тендер за набавку још савременијих типова.

Шутановац је рекао и да је са крагујевачком "Заставом" склопљен уговор о набавци 1.680 комада пушака М-21, које спадају у сам врх савременог наоружања и додао да је "један део њих већ у наоружању јединица".

Уговорена је и куповина више од 500 комада савременог стрељачког наоружања, међу којима су и пушаке "хеклер и кох" и снајпери "сако", за потребе припадника Специјалне бригаде.

За протеклих сто дана јединице Војске Србије извеле су четири вежбе на интервидовском полигону Пасуљанске ливаде. У току су припреми још две вежбе. На том полигону боравило је у току године више од 5.000 припадника Војске.

Како је истакао Драган Шутановац, најважнији инфраструктурни пројекат Министарства одбране – војна база Цепотина на југу Србије биће завршена до краја јесени и она ће бити најсавременији објекат Војске Србије у коју ће се уселити припадници Четврте бригаде.

– Средином октобра, број стамбених интересената Министарства одбране и Војске Србије износио је 21.552. Од тог броја 14.383 припадника система одбране нема никакав стан. Међу њима је око 10.500 активних припадника Министарства одбране и Војске, а 3.875 пензионера. Током сто дана рада нове Владе Републике Србије, Министрство одбране поделило је 100 станова. До краја октобра, бившим и садашњим припадницима система одбране доделиће се још 53 стана. Реализован је 31 стамбени кредит за припаднике Министарства одбране и Војске Србије, који су се определили да на тај начин реше страмбено питање. У станове за откуп преведено је 474 службена војна стана у коме су живели припадници Војске. У току су преговори Министарства одбране и Владе у вези 800 станова које систем одбране треба да добије на основу размене војне зграде у Немањиној 9, у Београду – рекао је Шутановац.

Министар Шутановац истакао је да је међународна војна сарадња у протеклих сто дана била интензивна. Остварено је 140 иностраних посета, од чега је девет било највишег нивао, а 131 експертска у функцији реформе система одбране и војноекономске сарадње, као и у области обуке припадника Министарства одбране и Војске Србије. Нама је у посети било 45 иностраних делегација. Генералштаб и јединице Војске посетиле су делегације из 28 земаља.

– Потписан је и споразум о безбедности информација са Натоом, што је предуслов за нашу међународну сарадњу и активности. Надаље су приоритети у раду Министарства одбране припрема за отварање мисије Србије у Бриселу и школовање наших припадника у иностранству. Такође се ради на интензивирању билатералне сарадње са земљама које су чланице Европске уније, Натоа, Партнерства за мир и са Уједињеним нацијама –истакао је министар.

Према његовим речима, Министарство одбране је током протеклих сто дана добило и две донације – за набавку потребног наоружања и војне опреме 500.000 долара од Народне Републике Кине и 600.000 евра од Републике Италије, који ће бити усмерени на послове деминирања.

Министарство одбране и Војска Србије учествују са 15 представника у три мировне мисије – на Обали слоноваче, у Конгу и Либерији.

– Одзив септембарске генерације регрута на служење војног рока износи више од 92 одсто. У иностранству се школује 55 припадника Министарства одбране и Војске Србије. За школовање на Војној академији пријавило се ове године за 30 места 107 девојака, а за 90 места 320 младића, што је 10 пута више у односу на 2006, а три пута у односу на прошлу годину. На Академији се школује и 18 студената из Републике Црне Горе и 10 из Босне и Херцеговине. У Министарству одбране Републике Србије образује се 1.211 особа – истакао је на конференцији за новинаре министар Шутановац.

Шутановац је навео и да га је недавна погибија једног од најбољих војних пилота Иштава Канаса погодила и професионално и као човека и најавио да ће министарство одбране помоћи његово породици да реши проблем са стамбеним кредитом.
 
   
Сајт министарства одбране

Министар одбране Драган Шутановац одржао је данас предавање студентима Војне академије.

23/10/2008

Министар Шутановац је говорио о геополитичком положају Србије, глобалној и регионалној безбедности, новим изазовима, ризицима и претњама у свету и тежњама Србије да сачува свој територијални интегритет, учини напредак ка европским интеграцијама и допринесе стабилности у региону.

На данашњем предавању министар је нагласио значај међународне војне сарадње и обећао студентима да ће свако од њих бар једном током школовања отпутовати у иностранство. Посебно је указао на повећано интересовање младих људи за војни позив што потврђује број кандидата за упис у Војну гимназију и Војну академију, као и податак да студенткиње чине десет посто укупног броја оних који се школују за официрски позив.

Сајт министарства одбране

27/10/2008

Министар одбране Драган Шутановац обећао је данас подршку крагујевачкој фабрици "Застава оружје", указујући да производи те фабрике немају само економски значај већ их треба посматрати и у политичком контексту.

"Министарство одбране ће бити добар партнер, добар купац и добар заступник фабрике у Влади Србије", рекао је Шутановац на свечаности поводом обележавања 155. годишњице постојања фабрике "Застава оружје". Он је рекао да ће изградња аутопута Крагујевац-Баточина и цивилног и војног аеродрома у Лађевцима допринети да производи крагујевачке фабрике буду ближе купцу.

Министар Шутановац је запосленима у „Застава оружју“ честитао Дан фабрике, и славу, Свету Петку, која је ове године поново установљена.

„Сигуран сам да краљ Александар 1851. године, када је донео одлуку да се отвори Тополивница у Крагујевцу није ни сањао да ће производи крагујевачке Заставе доћи практично на све континенте и добити сертификат чак и од Уједињених нација. Република Србија се, свакако, у свом извозу у великој мери ослања на производе свих оружара у Србији, а посебно Заставе-оружја“, рекао је Шутановац.

Министар Шутановац је изразио очекивања да ће резултати постигнути у овој години, који су значајнији у односу на претходни период, бити још бољи.

Извор:Сајт министарства одбране

28/10/2008

Министар одбране Драган Шутановац примио је данас делегацију Министарства одбране Либије коју је предводио генерал-мајор Џибрил Ал Кадики.

На састанку је разговарано о даљем унапређењу војно-војне и војно-економске сарадње две државе. Представници Либије изразили су интересовање за наставак школовања њихових официра у нашој земљи као и одлазак наших стручњака у Либију где би обучавали њихове кадрове.

Посебно су показали заинтересованост за сарадњу са нашим техничко-ремонтним заводима, који би били ангажовани на ремонту ваздухоплова и оклопних средстава.

Министар Шутановац изразио је захвалност због принципијелног става Либије по питању једнострано проглашене независности Косова.

Извор:Сајт министарства одбране

29.10.2008.
 
 Стање безбедности је стабилно, војници и старешине изводе своје редовне активности и надам се да ће тако бити током целе зиме, оценио је министар одбране Драган Шутановац после данашње посете бази Шушљaк на административној линији према Космету.

„Не очекујем да ће доћи до дестабилизације и угрожавања безбедности у зони одговорности Треће бригаде, рекао је Шутановац и додао да увек постоји могућност за локалне инциденте, „али ми смо ту да адекватно и пре свега превентивно реагујемо“.

Министар Шутановац је нагласио да „нема обавештајних сазнања да се нешто озбиљно спрема“, а присуство Војске Србије у Копненој зони безбедности гарант је стабилности у региону. Он је најавио и усељење у војну базу Цепотина до краја године, „која ће бити важна безбедносна тачка за тај део административне линије“.

Министар одбране је новинарима рекао да „сваке јесени и зиме обилазимо базе у Копненој зони безбедности да старешинама и војницима дамо подршку у њиховом послу који је јако тежак и да се лично уверимо какви су им услови живота и шта им је све потребно“.

База Шушљак, којом командује мајор Грујица Вуковић, налази се на 998 метара надморске висине и њени припадници обезбеђују 16,5 километара администривне линије према Космету. Током данашње посете они су извели показну вежбу у којој су приказали рад патроле, одбрану базе у случају напада и поступак патроле у случају илегалног преласка административне линије.

Боравак у Копненој зони безбедности министар одбране Драган Шутановац започео је јутрос посетом касарани „Топлички устанак“ у Куршумлији, где га је командант Треће бригаде Копнене војске пуковник Чедомир Бранковић упознао са условима живота и рада припадника бригаде, посебно према административној линији са Косовом и Метохијом.

Извор:Сајт министарства одбране

Сви су партнери за професионализацију војске

31/10/2008
* Јављају ли се потешкоће у процесу професионализације Војске Србије?
- Процес професионализације је у току. Покренули смо кампању, она није тренутна, већ је кампања за будућност у систему одбране. План је да тај процес завршимо до краја 2010. године, а могу да обећам да ће Министарство одбране и Војска Србије бити спремни за професионализацију.
* Имате ли политичку подршку у владајућој коалицији за професионализацију?
- Апсолутно. Не само у владајућој коалицији, него и у појединим опозиционим странкама. То је пројекат који је започео председник Тадић у време када је био министар одбране, а мени је запало да га завршим. Али, за професионализацију није довољна само подршка политичких странака, него свих субјеката у друштву.

* Стижу ли предлози на конкурс Министарства за име нове базе на југу Србије?
- Позивам све заинтересоване који желе да кумују новој бази на југу Србије да посете модеран сајт Министарства одбране www.mod.gov.rs и дају своје предлоге. Најбоља три предлагача добиће награде.
 
Извор:Сајт Министарства одбране   

Извод из интрвјуа министра одбране магазину Одбрана.Интрвју је опширан па је сам га редиговао али
мислим да није изгубио ништа од важних детаља.
Заинтересовани могу цео интервју да прочитају на http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=802


01.11.2008.

Са министром одбране Драганом Шутановцем разговарали смо, поводом сто дана рада Владе, више о плановима него о резултатима, о пројекцијама система одбране, Министарства и Војске, који треба да буду део новог одговора Србије на глобалне промене и захтеве регионалне безбедности.

Унутар система занимала су нас решења која могу допринети бољој организацији, ефикаснијем раду, али и бољем стандарду, посебно одлуке које ће скинути бреме прошлости.

Министар Шутановац је уверен у бољу будућност – система и људи у њему, а време још видљивијих резултата у опремању, јачању и партнерству са онима на које се вреди угледати, тек долази.

*Професионализација Војске прво је актуелно и значајно питање које не зависи само од Министарства одбране већ и од других институција друштва које треба да дају подршку том опредељењу? Како видите тај процес на друштвеном плану?

-Идеја потпуне професионалзације Војске апсолутно је у складу са модерном и савременом војском и државом и убеђен сам да друштво даје подршку таквој пројекцији војске. Али нисам убеђен да као држава на прави начин томе приступамо и да имамо одговарајућу јавну подршку, како би заинтересовани да буду професионални војници знали где да се пријаве, које су предности, шта доноси тај позив, какве су бенефиције...

Предстоји нам велики посао. Осим уређења система изнутра, мора да се уради добар ПР и добра комуникација и са медијима, и са невладиним сектором, интелектуалцима... Поред Министарства и Војске, неопходна је подршка Владе, председника, јавног сервиса, медија, невладиног сектора, цркве... Има много субјеката који треба да направе синергију позитивне енергије, да свима буде јасно и због чега то радимо и на који начин се то ради.

*Рок је 2010. година?

-Што се тиче Министарства и Војске оптимиста сам да ћемо испунити рок и бити апсолутно спремни.

*Остаје ли могућност служења војног рока онима који то желе?

-Добро дошли су сви који желе да буду војници и након потпуне професионализације. Убеђен сам да има младих људи који желе да прођу обуку, да се увежбају у појединим војним вештинама, и да ће им то искуство бити корисно у животу. Вероватно би један део њих и остао у Војсци Србије. Таква пракса и у другим земљама постоји.

*На реду је нова организација и систематизација у Министарству одбране. Каква је замисао новог министарства, шта ће се мењати, организационо, кадровски, бројчано…?

-Желим да урадимо организацијске промене које ће нас довести до тога да наше министарство буде у стандарду министарстава оних земаља којима ми тежимо. Чињеница је да сада однос војних лица и цивила у Министарству није какав би требало да буде, а подсећам да је за државу и друштво изузетно скупо упошљавати војна лица на положаје које могу да обављају цивили.

Сваки цивил који ради у Војсци Србије има своју коначну цену коштања, али официри и подофицири немају. Држава је инвестирала и инвестира у ту професију да би били војници, а не да би обављали цивилне послове.

Жеља ми је да се министарство „демилитаризује“, на начин и у мери колико је то логично, до нивоа који је уобичајен у развијеним војскама и министарствима.

*Каква ће бити динамика те активности?

-Овај посао је стратешки важан, и као за сваки други стратешки посао важно је да ли је урађен квалитетно или не, а не да ли је урађен седам или петнаест дана пре или после неког задатог рока.

*Очекујете потешкоће?

-Очекујем отпор унутар система, очекујем отпор оних који су се „ушанчили“ на поједине позиције и деценијама раде послове за које нису школовани. Убеђен сам да ће највећи део система дати подршку. Ако погледамо како то функционише у развијеним земљама, јасно је да досадашњи начин не може да опстане. Морам да нагласим да, уколико желимо да развијамо систем одбране и да повећамо плате, ми морамо да се мењамо, јер овако напросто није финансијски одрживо.

Значи, ми можемо да радимо као деведесетих година и да сви буду незадовољни, али опет ушушкани у неке своје кабинетиће, без секирања да ће поново морати да обују чизме. Или да радимо на начин да свачије радно место буде под знаком питања, па ако га не ради квалитетно – да буде премештен на друго, где ће можда и боље да се покаже.

*Каква је, заправо, порука те промене?

-Нико неће бити заштићен ни на једној позицији зато што је ту дуго, нити зато што у систему он ништа друго не зна да ради, а и тај посао не ради како ваља. Жао ми је свих који су навикли да деценијама долазе у топао „кабинет“, при том имају све бенефиције које имају и они који су данас у Копненој зони безбедности, у неким ситуацијама и веће, а избегавају чак и униформу да обуку.

Сигурно имамо вишак запослених, а не бих желео да буде отпуштања. Идеја је да направимо такав распоред да се официри који су неопходни Војсци врате и наставе да раде свој посао.

*Да ли је и зато најављено бројно повећање Војске?

-Повећање је потребно пре свега зато што су ризици, изазови и претње другачији него у годинама када су прављени планови за смањење. Унилатерална декларација о проглашењу независности Косова, те неулазак Македоније у Нато, свакако утичу на безбедносну слику региона. О томе морамо да размишљамо, а не само о безбедности унутар граница наше земље.

*Мења се и глобални однос моћи и непосредно безбедносно окружење?

-Чини ми се да се сада коцкице постављају стратешки, на глобалном плану, и да ми врло брзо морамо да нађемо начин да на то утичемо и да се прилагодимо. Чињеница је да не постоји вечна љубав на глобалном плану између било којих земаља света – постоји само вечни интерес. Уколико не будемо умели да свој интерес уградимо у интересе земаља које су данас глобални играчи, бојим се да ћемо остати „слепо црево“ за које нико неће имати разумевања и неће имати жељу да са нама на било који начин сарађује.

*Поновна поларизација два света, Истока и Запада, актуелизује нашу недоумицу о припадању и опредељивању, стару вековима. Куда и како даље?

-Наша стратешка оријентација, потврђена на изборима, јесте Европска унија. Јачање Русије, Америке и Кине, али и других земаља у свету, свакако је важно, али Србија се определила за пуноправно чланство у ЕУ и то је правац од кога нећемо одустати.


*Недавно сте потписали Безбедносни споразум са Северноатлантским савезом. Имајући у виду укупну активност током боравка у Бриселу, сусрете и разговоре, како видите наше место у Партнерству за мир убудуће, колико ћемо искористити могућност пуне сарадње која нам се сада отвара?

-Мислим да ћемо ми још годину, годину и по дана, имати један слободан простор у коме ће према нама, и нашој Војсци пре свега, један број земаља изражавати одређене симпатије, уз жељу да са нама сарађују, вежбају, размењују информације.

Након тог времена доћи једно логично питање – да ли смо ми партнери или нисмо? Да ли смо ми партнери само приликом вежбања и у билатералним односима, или смо партнери и кад дође до потребе очувања глобалног мира у свету? И да ли ћемо ми, заједно са нашим партнерима, учествовати у операцијама које треба да омогуће да се безбедност у свету одржи, односно да се спречава дестабилизација.

Наиме, идентично су реаговали и председник Буш, после 11. септембра у Њујорку, и председник Русије Путин, после терористичког напада у Беслану, када су рекли да ће штитити своје интересе и безбедност својих грађана ма где они били угрожени.

Безбедносно, свет постаје „глобално село“. Не можете безбедносно изоловати ниједну земљу на свету, ма колико она била јака, моћна и стабилна. Безбедносна угрожавања постала су транснационална и прекогранична, и уколико тамо где настаје не сасечете опасност у корену, онда кад нарасте и дође до ваших главних градова, онда то постаје тешко решиви проблем.

Зато ће питање јесмо ли заиста партнери бити круцијално. Мислим да ће тада већ бити кристално јасно свима да је управо то још педесетих и шездесетих година Јосип Броз врло добро знао. У време када смо били најутицајнији међу несврстаним, имали смо веома јаку и важну спољну политику, а тадашња ЈНА била је важан чинилац мира и безбедности у свету, где год да се појавила.

*Како гледате на војну неутралност?

-Постоје земље у свету које су веома утицајне, а војно су неутралне. И Аустрија и Шведска су веома утицајне, а војно неутралне. С друге стране, Норвешка је чланица Натоа, али није чланица Евроспке уније. Не постоји један универзални систем у коме или напредујете или назадујете.

Ми у овом тренутку имамо одлуку парламента, која нас не спречава да у оквиру Партнерства за мир и у оквиру Уједињених нација налазимо своју улогу на глобалном плану. Нетачно је да ми, ако смо сада неутрални, не можемо да сарађујемо ни са Истоком ни са Западом. Напротив.

*Да ли би било политички боље да смо у Натоу?

-Будимо искрени. Ми смо „острво“ у Натоу. Врло брзо ће наша земља бити апсолутно окружена снагама Натоа са свих страна. То је неминовност и реалност, јер све земље у окружењу теже да се учлане у Нато, и то ће се пре или касније десити.

Ми можда не желимо да прихватимо ту реалност, али ћемо бити у ситуацији да нас или заобилазе или да сарађујемо. Било која врста заобилажења води нас у ситуацију изолованости, коју смо имали деведесетих година, што никако не може да допринесе квалитету и бољем стандарду грађана.

Међутим, не мислим да је то питање на дневном реду. Ми сада треба да кажемо да смо једна савремена, модерна земља, па ако Аустрија може да буде војно неутрална, што не би могла да буде и Србија.

*Војна сарадња отвара нове могућности за проширење односа са појединим земљама. Где смо остварили посебне успехе и које су нове шансе?

-Резултати већ нису само на војно-војном плану. Поруке коју пошаљу велике силе, када њихови начелници генералштаба посете Србију, није само порука нашој војсци већ је порука много озбиљнијег и ширег контекста.

После 24 године у Србији су били начелник Генералштаба Кинеске ослободилачке армије, потом и начелник Здруженог генералштаба оружаних снага САД, после 57 година. Јасне су поруке тих земаља да желе да сарађују са нама. И ако знамо да ће начелник Здруженог ГШ ОС САД практично бити једини човек који ће и даље остати на тој позицији, а очекујемо нову администрацију, онда је јасно да се жели један континуитет у сарадњи, али не само на војном плану.

У овом тренутку, захваљујући у великој мери, да не кажем и пресудно, тим односима које су наша војска и Министарство одбране изградили, ми смо неке проблеме успели да превазиђемо, да не дође до ширих сукоба и на територији Косова и уже Србије. И то је једна од највећих предности те војно-војне сарадње.

Тренутак у коме наш начелник Генералштаба може да се телефоном чује са главнокомандујућим Натоа, од Брисела до Напуља и Кфора, јако је важан за стабилност у региону и улива поверење много више него да смо с њима у сукобу и да немамо координацију и сарадњу.


*Шта даље са вишком војне имовине?

-Нећу допустити да се наша имовина распродаје, као што нећу допустити ни да нас варају разни „бизнисмени“ или локални лидери, не желим да ико узме нашу имовину, а да заузврат не добијемо одговарајућу надокнаду.


*Оцењујете да је решавање стамбених потреба припадника Министарства одбране и Војске Србије субвенционисањем кредитирањем пројекат за 21. век. То је, дакле, основни начин решавања тог питања, с обзиром на то да заиста велики број припадника нема стан? Колико сте оптимиста у предвиђању да ли ће менаџмент Министарства одбране успевати да услове кредитирања одржи повољним у дужем периоду?

-Реализација целокупног Мастер-плана омогућила би нам да купимо једну ескадрилу вишенаменских борбених авиона. Дакле, фама о војној имовини као о нечему што је непроцењиве вредности показује да нисмо свесни времена у коме живимо. Идеја да можемо да продамо све и да решимо 22.000 стамбених проблема довела би до тога да ја не будем министар одбране него министар за решавање стамбених питања у Министарству одбране.

Пројекат стамбеног кредитирања је најздравији пројекат за младе људе у систему, а такви пројекти постоје у развијеним земљама. Не можемо рећи да то није добро, јер је то осмислио и користио успешно неко пре нас.

За првих сто дана рада решили смо 650 стамбених питања. Да је тако решавано раније, ми не бисмо били у ситуацији у којој смо данас.

*Како ће ићи преговори са Црном Гором, БиХ и Републиком Српском око набавке наоружања и опреме који су нам потребни?

-Биће то резултат преговора, али верујем и очекујем да ћемо направити адекватан договор и да ћемо обрадовати нашу Војску оним што они сматрају да им је неопходно.

*У шта ћемо уложити највише пара када је реч о инвестицијама?

-Велики новац се троши у систему, а да се практично то и не види. Набавка оклопних точкаша биће нешто видљиво, а дефинитивно је то било неопходно. Такође, и нове савремене беспилотне летелице које ће бити могуће и наоружати, увођење нове пушке, опремање Специјалне бригаде, затим опремање ВМА савременом медицинском техником, па опремање Војне академије, где сваки студент мора имати приступ Интернету, јер је то неопходно за официра 21. века, а ту су и униформе са новом дигиталном шаром, које ће дати савременији изглед нашим војницима...

*Како иде велики извозни посао са Ираком? Опоравља ли се наша наменска индустрија?

-Очекујем да ће тај посао бити завршен како је уговорен и планиран. У неким фабрикама наменске индустрије које су инсистирале да им држава омогући послове и пласмане, нису схватили да се на стари начин не могу радити нови послови. Напросто, уколико фабрика ради зарад социјале и радника који не обављају посао, а само један део њих ради, онда не можемо бити курентни на тржишту. А новац добијен од великих послова треба искористити за нове и још веће, а не да се потроши за социјална давања.

Још се нисмо озбиљно суочили са проблемом одбрамбене индустрије, а она изискује озбиљну реформу. Без промена, међутим, не можемо да пратимо савремене трендове на тржишту.

*Велики проблем система јесу војнодоходовне установе. Без прејудицирања појединачне судбине, шта се ту може очекивати?

-Ових дана на седници Владе биће донете одлуке којима се решава питање четири војнодоходовне установе. Техничко-ремонтни заводи су неопходни и они ће остати у систему. Али потпуно ми је нелогично да постоје војнодоходовне установе које нас коштају и на крају године узимају новац из буџета. Такође, нелогично је да постоји велика површина земље у Војводини која не доприноси систему, већ ствара губитке. Ту очито неко не функционише домаћински. У најмању руку догађа се нешто што би полиција требало да истражи.

Поновићу, не постоји коначна цена коштања официра, јер ми данас, поред онога што је држава издвајала за школовање, за стипендирање, лечимо из нашег буџета целу породицу сваког официра.

Оно што смо урадили и започели у прошлој години, што ћемо завршити у овој и оно што планирамо, као што је завршетак базе Цепотина, ремонт авиона и други велики пројекти, станови које завршавамо, а који су започети пре две деценије, све то обећава још боље резултате и убудуће.

*И на крају, обећали сте студентима Војне академије да ће путовати у иностранство? Хоћете ли испунити обећање?

-Сигурно. То је стратешки интерес система одбране. Уколико студенти наше Војне академије не буду могли да путују у свет, да упознају своје колеге и нешто науче, онда ћемо бити у ситуацији у којој смо сада, а то је анксиозност у односу према Европи, коју је изазвала и сама Европа.

Очекујем да се Европа отвори према нама, да можемо да путујемо. Заиста је феноменално када сретнете некога у иностранству ко се школовао, рецимо, у Београду или у бившој Југославији, па говори српски, ко вас цени, воли, уважава...

На путовањима би наши студенти упознали колеге. Можда ће баш неко од тих младих људи бити за двадесет или више година начелник генералштаба. Нема бољег начина за сарадњу, од такве врсте личног контакта какав бисмо успоставили.

За ту идеју имам подршку и од страних амбасадора. Приликом недавне посете Бриселу о томе сам говорио амбасадорима Северноатлантског савета. Та прича их је, чини ми се, највише тргнула, да кажу да можда и не разумеју најбоље Србију! Рекао сам им – како можете да очекујете да вас неко воли, поштује, уважава, ако му не дате да дође код вас!


Извор:Сајт министарства одбране

01/11/2008

БУЏЕТ

Министарство одбране је ребалансом буџета закинуто за око три милијарде динара, чиме су издвајања за Војску пала са 2,4 одсто на мање од 2,25 одсто бруто домаћег производа.

ЗАКОНИ
У ових сто дана рада Владе урађени су нацрти два закона – Закона о војној, радној и материјалној обавези и Закона о цивилној служби. У току је израда Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији. Донети су и подзаконски акти којима се уређује систем одбране и тренутно је Министарство одбране највећи предлагач аката такве врсте.

СТАНОВИ

Број стамбених интересената Министарства одбране и Војске Србије је 21.552. Од тога 14.383 припадника система одбране немају никакав стан. Међу њима је око 10.500 активних припадника Министарства одбране и Војске, а 3.875 пензионера.

ВОЈНЕ ВЕЖБЕ

За протеклих сто дана јединице Војске Србије извеле су четири вежбе, у току су припреме за још две. На полигону Пасуљанске ливаде боравило је у току године више од 5.000 припадника Војске.

БРОЈНОСТ

Бројно стање Министарства одбране у овом тренутку је оквирно 37.000. Од тог броја има око 29.500 професионалних припадника, док остатак чине војници на служењу војног рока. По конкурсу за пријем 1.358 професионалних војника, до сада је у састав Војске Србије примљено 706 професионалаца по уговору, а у процедури су 283. Отворен је конкурс за још 1.060 професионалних војника.

НАОРУЖАЊЕ И ОПРЕМА

Србија је заинтересована да купи вишкове наоружања из Црне Горе, Републике Српске и БиХ, укључујући и авионе „орао“ и „галеб Г-4“, тренажер лета, оклопне транспортере, самоходне хаубице и разне делове за хеликоптере „камов“, који би могли да се врате у употребу, јер имају велику носивост, а првенствено би се користили за трећу мисију Војске – помоћ цивилном становништву у случају елементарних непогода и сличних инцидената.

БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

Набављено је 10 беспилотних летица, које могу да служе и за војне и за цивилне сврхе, а до краја године биће расписан тендер за набавку још савременијих типова.

ПУШКА М-21

Са крагујевачком „Заставом" склопљен је уговор о набавци 1.680 пушака М-21, које спадају у сам врх савременог наоружања, а један број њих већ је у наоружању јединица.

СТРЕЉАЧКО НАОРУЖАЊЕ

Уговорена је куповина више од 500 комада савременог стрељачког наоружања, између осталих и пушака „хеклер и кох" и снајпера „сако", за потребе припадника Специјалне бригаде.

ТЕРЕНСКА ВОЗИЛА

Кренуле су испоруке уговорених 100 теренских возила, од чега је већ испоручено 30 возила „лада нива“.

РЕМОНТ

У току је ремонт пет авиона и десет хеликоптера, 36 теренских возила, одређеног броја тенкова и осталог наоружања.

ЦЕПОТИНА

Најважнији инфраструктурни пројекат Министарства одбране – војна база Цепотина на југу Србије биће завршена до краја јесени и она ће бити најсавременији објекат Војске у који ће се уселити припадници Четврте бригаде.

ВОЈНА САРАДЊА

У оквиру међународне војне сарадње, у сто дана рада Владе, остварено је 140 иностраних посета, од чега је девет било највишег нивао, а 131 експертска у функцији реформе система одбране и војноекономске сарадње, као и у области обуке. Нама је у посети било 45 иностраних делегација. Генералштаб и јединице Војске посетиле су делегације из 28 земаља.

БЕЗБЕДНОСНИ СПОРАЗУМ

Потписан је Споразум о безбедности информација са Северноатланским савезом, што је предуслов за нашу пуну сарадњу у оквиру Програма Партнерство за мир. У плану је отварање мисије Србије у Бриселу.

ДОНАЦИЈЕ

Министарство одбране добило је донације – за набавку потребног наоружања и војне опреме 500.000 долара од Народне Републике Кине и 600.000 евра од Републике Италије, а та средства ће бити усмерена на послове деминирања.

МИРОВНЕ МИСИЈЕ

Министарство одбране и Војска Србије учествују са 15 представника у три мировне мисије – на Обали Слоноваче, у Конгу и Либерији.

РЕГРУТИ

Одзив септембарске генерације регрута за служење војног рока виши је од 92 одсто.

ШКОЛОВАЊЕ

За школовање на Војној академији пријавило се ове године 107 девојака за 30 места, а 320 младића за 90 места, што је десет пута више у односу на 2006, а три пута у односу на прошлу годину. На Академији се школује и 18 студената из Републике Црне Горе и 10 из Босне и Херцеговине. У Министарству одбране Републике Србије образује се 1.211 особа.

ПОМОЋ ПОРОДИЦИ КАНАС

После недавне погибије једног од најбољих војних пилота Иштван Канаса, Министарство одбране помоћи ће његовој породици да реши проблем са стамбеним кредитом.

Извор:Сајт Министарства одбране

03/11/2008

С а о п ш т е њ е 

Уредбом Владе Републике Србије од 5. јуна 2008. године о трансформацији војнодоходовних установа које обављају производну и услужну делатност, предвиђено је да се Технички ремонтни завод Чачак, Ваздухопловни завод "Мома Станојловић" из Батајнице, Војнопројектни биро и Војна штампарија из Београда трансформишу у војне установе, које ће организационо и функционално бити везане за Министарство одбране и финансиране из буџета.

Управа за одбрамбене технологије Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране сачинила је Програм трансформације ТРЗ Чачак, који предвиђа отпуштање 361 радника те установе.

Формирана је комисија за одређивање лица која ће бити прихваћена у нову установу-завод, као и она која ће бити у вишку, односно отпуштена. Критеријуми којима се руководила комисија су били оцена дотадашњег рада, квалификациона структура, самосталност у раду, однос према средставима рада, оспособљеност за обављање послова другог радног места, уштеде и иновације и социјални статус тих лица.

Трансформацијом војнодоходовних установа предвиђено је отпуштање 326 радника завода "Мома Станојловић", шест радника Војнопројектног бироа и 11 радника Војне штампарије.
 
   
Извор:Сајт министарства одбране

 
               
 
 
   
   
 
05.11.2008.
Министар одбране Србије Драган Шутановац рекао је данас, после разговора са кинеским потпредседником Си Ђинпингом, да Пекинг апсолутно има разумевање за ставове Београда о Косову, као и за европски пут Србије.

Министар Шутановац је изјавио ФоНету да је Си пренео жељу Пекинга да Србија буде развијена земља у оквиру Европе, али и сарадник Кине.

"Политике Кине и Србије по питању међународног права се апсолутно поклапају. Ми подржавамо Кину у настојању да обезбеди свој суверенитет над Тајваном", изјавио је Шутановац.

Он је додао да ће Србија и даље имати пуну подршку Кине у настојањима да, путем резолуције Уједињених нација, обезбеди свој интегритет над јужном покрајином.

Према речима Шутановца, Кина према Србији гаји квалитетан и пријатељски однос заснован на квалитетној прошлости, а данас је разговарано о будућности, јер Пекинг има велики утицај не само у Азији, већ и у свету.

"Чињеница је да, уколико имате Кину за савезника, много је лакше да освојите овај простор и добијете више савезника", констатовао је Шутановац.

Шутановац предводи делегацију Министарства одбране Србије у вишедневној званичној посети Кини. Током посете чланови делегације треба да са многим кинеским званичницима
разговарају о билатералној војној сарадњи, која је до сада била добра
 
Извор:Сајт Министарства одбране

           
06.11.2008.
Министри одбране Србије и Кине потписали споразум о сарадњи у области одбране 

Министар одбране Републике Србије Драган Шутановац изјавио је данас ФоНету да споразум о сарадњи у области одбране са Кином, који је потписао у Пекингу, представља легалну основу за све видове заједничких активности, укључујући и школовање, курсеве, заједничке вежбе, као и разматрање могућности о војно-економској и војно-техничкој сарадњи.

Министар Шутановац је споразум потписао са кинеским министром одбране генерал-пуковником Лиангом Гуанглијем, с којим је, пре тога имао састанак, на коме је разговарано о школовању српских официра у Кини и кинеских у Србији, а посебно је било речи о помоћи становништву у ванредним ситуацијама.

"Кина је заинтересована да заједно развијамо тај сектор и имамо будуће вежбе", рекао је он, подсећајући да је Србија помогла Кини давањем шатора за становништво пострадало у земљотресу у Сечуану, у коме је погинуло 80.000 људи.

 Шутановац је истакао да је, када је реч о војној сарадњи, српска страна убеђена да може много тога да размењује са Кином, а да ће веома битан сегмент тога бити војна медицина, јер Србија има добар здравствени кадар који може да понуди, а, с друге стране, Војномедицинска академија је изузетно добра за едукацију њихових војних лекара.

"Кина има у више земаља у мировним операцијама своје припаднике који се баве медицином. То је јако добар вид сарадње у коме можемо да вежбамо наше медицинаре у војсци", оценио је он.

Када је реч о војном школству, Шутановац је навео да је данас у Србији један официр из Кинеске ослободилачке армије на школовању на Војној академији, а да је у припреми више официра Војске Србије који ће доћи на усавршавање у Кину.

Он је рекао и да су у протеклом периоду високи официри Војске Србије присуствовали вежбама у Кини и добијени су позиви да то раде и убудуће, а да је лично упутио позив кинеској војсци да њени припадници специјалних јединица учествују у вежбама падобранаца које ће бити у Србији.

Шутановац је додао да је разговарано и о могућностима да авиони кинеске војске учествују на великом аеро-митингу који би требало да се следеће године организује у Србији.

Министар одбране Србије састао се и са началником Генералштаба кинеске војске генералом Ченг Бингдеом, који је изразио задовољство својом посетом Србији у септембру и оним што је видео.

Према мишљењу Шутановца, срдачан пријем на који је наишла делагација Министарства одбране Србије у Кини и сусрети на највишем нивоу резултат су те посете, а кинеска страна је јасно нагласила да жели да сарађује са Србијом, као земљом која ће бити партнер и пријетељ њихове армије
 
Извор:Сајт министарсвтва одбране

Uf, jedva cekam, mogli bi da posalju J-10 i j-11, ova najava velikog aeromitinga me poprilicno raduje  :super

Ако дођу Кинези, биће то чиста ексклузива и егзотика.  ;D

То би стварно било сјајно.Видим да је министар употребио придев "велики".Да ли би могли да се надамо још неким гостимa са освртом на то да их одавно нисмо имали?

Pa cini mi se da je zazivela ideja da Beograd dospe na mapu medjunarodnih aeromitinga, a uz to, kada znamo da se Srbija sprema polako za kupovinu novog borbenog aviona, jasno je da ce biti dosta zainteresovanih da dodju i pokazu sta imaju. Ovo je sve po meni najava boljih vremena koja ce doci za nase vazduhoplovstvo i cvrsto drzim palceve da se moje prognoze ispune.

Uhhh, J-10 i J-11 na Bataji, koja bi to poslastica bila :)

Подршка Кине Србији
 
08.11.2008.
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је данас да су највиши кинески званичници, са којима је протеклих дана разговарао током посете тој земљи, дали апсолутну подршку Србији у настојањима да дипломатским и мирним путем иде ка решавању проблема Косова.

Према његовој оцени, главни разлог због којег је делегација Србије боравила у Кини - потписивање споразума о сарадњи у области одбране, потврђује тежњу да се и убудуће сарађује са Народном ослободилачком армијом Кине, што је обострани интерес.

Шутановац је одржао предавање и постдипломцима Војне академије у Пекингу, на коме је предочио ситуацију у региону, с посебним освртом на стање на Косову, а говорио је и о реформама у систему одбране Србије.

Како је истакао, кинески официри су исказали велико интересовање за све теме и постављали су питања која су указивала да се веома интересују и да познају регион, чак и проблеме који се тичу самог система одбране у Србији.

"То ме је у једном тренутку изненадило, али и обрадовало, јер очигледно је да се они интересују за цео регион, а посебно за Војску Србије", констатовао је Шутановац.

Министар одбране Србије је, током посете Пекингу, обишао и кинески космички центар, а у петак је боравио у Шангају, где се сусрео са командантом тамошњег гарнизона кинеске армије.
 
   
Извор:Сајт министарства одбране

Ministar Šutanovac u Francuskoj


10.11.2008.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je u Parizu položio vence na grob Neznanog junaka, u okviru obeležavanja 90. godišnjice okončanja Prvog svetskog rata.

“Posle više decenija je ispred Trijumfalne kapije svirana srpska himna 'Bože pravde'. Srbija je na ovogodišnjoj svečanosti bila počasni gost i imala je tretman velikih prijatelja”, rekao je ministar Šutanovac.

Ministar odbrane je ocenio da Srbiju “to obavezuje da još više učvrstimo vojnu saradnju sa Francuskom, koja je i na ovaj način pokazala da podržava evropski put Srbije”.

Delegacija ministarstva odbrane Srbije će na poziv predsednika Francuske Republike Nikole Sarkozija sutra u Verdenu prisustvovati velikoj ceremoniji na mestu koje je bilo poprište jedne od najslavnijih bitaka Velikog rata (1914-1918).

Na marginama komemorativnih svečanosti povodom 90 godina od završetka Prvog svetskog rata, delegacija iz Srbije ima i nekoliko bilateralnih sastanaka.

“Razgovarali smo o potencijalnim rizicima za region, pa i čitavu Evropsku uniju, ali i o evropskom putu Srbije i bilateralnoj vojnoj saradnji Srbije i Francuske“, rekao je Spasojević.

Državni sekretar Spasojević je vojnu saradnju izmedju dve države ocenio kao dobru.

Srpska delegacija je sa predstavnicima Ke d'Orseja razgovarala i o učešću na aeromitinzima i u programima obuke za oficire.

“Postoji zajednički interes da školujemo naše oficire. Jedan srpski oficir se trenutno nalazi u francuskom generalštabu, a jedan francuski oficir u našem”, rekao je Spasojević.
 
Izvor: Tanjug

Ovaj deo vesti je interesantan.Možda i bude nešto od onog velikog mitinga što ga najavljuju za iduću godinu :pilot

Iskren da budem, prvo sam u ovoj vesti potrazio rec aeromiting, obzirom na prethodnu posetu Kini  :)
Izgleda da nam predstoji jedan spektakl sledece godine  :pilot :super

I, daj boze, Rafale za RV...  :P :pilot

Шутановац у Вердену


12/11/2008

Европски лидери обележили су јуче 90. годишњицу завршетка Првог светског рата. Церемонији у Вердену, попришту једне од најкрвавијих битака Великог рата од 1914. до 1918. године, присуствовала је и делегација Србије с министром одбране Драганом Шутановцем на челу.

Делегација Србије присуствује церемонији на позив француског председника Николе Саркозија. Саркози је стигао у Дуомон са супругом Карлом Бруни, а церемонију је отворио у присуству британског принца Чарлса и његове супруге Камиле.

Више стотина људи, укључујући ветеране из других ратова, окупило се данас испред костурнице у Дуомону, где су положени остаци погинулих незнаних војника. Ове године се први пут обележава годишњица Верденске битке без присуства француских војника из Првог светског рата, пошто је последњи преживели Лазаре Потичели преминуо 12. марта ове године у 111. години.


Извор: Политика

Француска жели европску будућност са Србијом

 
11.11.2008.

Министар одбране Драган Шутановац, који је данас у Вердену присуствовао церемонијама обележавања 90. годишњице завршетка Првог светског рата, изјавио је да Француска жели да са Србијом гради заједничку европску будућност. "Веже нас заједничка славна прошлост, а мој утисак је да француски политичари желе да градимо и заједничку европску будућност", рекао је министар Шутановац, након свечаности на којој се француски председник Никола Саркози захвалио Србији и другим земљама савезницама у Првом светском рату.

"Данас сам овде био поносан што сам Србин", рекао је министар одбране, који је свечаности у Вердену присуствовао на позив француског председника. Саркози "није говорио о победи, већ о завршетку рата", рекао је Шутановац Танјугу.

"То је историја која је одавно за нама, слави се мир, а не победа и то је порука и за нас који живимо на Балкану", истакао је министар одбране.

Учешће српске делегације у обележавању завршетка Првог светског рата "није само ствар протокола, већ је то и порука Француске да Србију види у породици европских народа", оценио је он.

Извор: Сајт министарства одбране

12/11/2008
BEOGRAD - Zvaničnik Ministarstva odbrane Srbije Milorad Perić i zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Todor Čurkov konstatovali su danas da je bilateralna vojna saradnja na zadovoljavajućem nivou i da postoji prostor za njeno unapređenje. Perić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju, i Čurkov razmenili su iskustva iz reforme sistema odbrane, a razgovaralo se i o konkretnim vidovima unapređenja saradnje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.  

Izvor:Tanjug

12/11/2008
Државни секретар Душан Спасојевић предводи делегацију Министарства одбране која борави у званичној посети Краљевини Шведској, 12. и 13. новембра. Првог дана посете државни секретар Спасојевић састао се са државним секретаром Министарства одбране краљевине Шведске Хаканом Јервелом. Разматрана су питања из области билатералне војне сарадње која је оцењена задовољавајућом, али је заједнички констатовано да постоји велики простор за њено унапређење.

Разговарало се о конкретним активностима у том правцу и констатовано да постоји интерес за сарадњу у многим областима. Општа оцена је да ће овај разговор иницирати почетак интезивне сарадње у области одбране.

Разговарало се о политичко-безбедносној ситуацији у региону и о европским интеграцијама Републике Србије.

На крају првог дана посете, државни секретар Спасојевић ће посетити Шведски национални колеџ одбране, где ће се упознати са организацијом и активностима ове установе и одржати предавање припадницима Оружаних снага Шведске.

Другог дана посете, делегација Министарства одбране Републике Србије обићиће Центар за мировне операције ''SWEDINT'', где ће присуствовати вежби и презентацији Центра.
 
Извор:Сајт министарства одбране   

14/11/2008
BEOGRAD - Načelnik Uprave Ministarstva odbrane Srbije za međunarodnu vojnu saradnju Milorad Perić i načelnik Verifikaciong centra Nemačke general Vinfred Mertens danas su dogovorili više aktivnosti u cilju unapređenje saradnja verifikacionih centara dve države, koji se odnose na kontrolu naoružanja. Saradnja dva verifikaciona centra uspešno se odvija od 2002. godine i obuhvata niz bilateralnih aktivnosti po Bečkom dokumentu, sporazumu "Otvoreno nebo", učenje nemačkog jezika i kurseve u kontroli naoružanja u Nemačkoj, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. 

Izvor:Tanjug

Министар Шутановац у Копненој зони безбедности и општини Нови Пазар

18/11/2008
Посету јединицама Друге бригаде у Копненој зони безбедности и општини Нови Пазар, министар одбране Драган Шутановац започео је јутрос на бази „Источни Мојстир“, на административној линији према Косову и Метохији.

После обиласка базе министар Шутановац је изјавио да је задовољан организацијом рада и извршавања задатака, посебно ако се има у виду да на територији коју контролишу припадници базе није било озбиљнијих инцидената.

„Ту смо пре свега превентивно на својим базама и мислим да наше присуство спречава могуће инциденте. То је квалитет нашег присуства у КЗБ. Али наша спремност је потпуна да одговоримо на сваку врсту претњи“, истакао је Шутановац и посебно похвалио сарадњу са шпанским, данским и грчким контигентом мултинационалних снага КФОР-а који са друге стране контгролишу административну линију. „Са шпанским контигентом имамо посебно добру сарадњу. То је јако добар пут и на тај начин успевамо да спречимо пре свега криминалне активности - крађу шуме и повремени шверц, који је овде присутан у много мањој мери него на другим местима", казао је Шутановац.

На питање новинара да ли очекује да ће Војска, због претеће економске кризе, стезати каиш у наредној години, министар Шутановац је одговорио „да је у протеклих деценију и по највише стезања каиша у држави било баш у Војсци. Сада и други треба да погледају на који начин они могу да уштеде новац, као што смо ми то урадили у прошлој години“, истакао је министар и додао да су велике уштеде направљене адекватном расподелом средстава у војном буџету.

„Сада се налазимо у процесу професионализације Војске и мислим да ћемо степен попуњености дићи на виши ниво. Ми свакодневно примамо младе професионалне војнике, што је нови квалитет, и ја сам потпуно убеђен да ћемо успети да Војску професионализујемо до краја 2010. године“, нагласио је министар Шутановац у изјави новинарима.

Завршавајући посету бази „Источни Мојстир“ он је посебно истакао да је у разговору са локалним становништвом чуо само речи хвале за њихову сарадњу са војницима на бази. „Сагледаћемо и могућности за сређивање пута до базе и села, јер је заиста у јако лошем стању“, рекао је министар Шутановац.

Припадници базе „Источни Мојстир“, којом командује поручник Предраг Ружић, извели су показну вежбу са акцијама предвиђеним за ефикасну контролу административне линије. Са ове базе обезбеђује се 22 километра административне линије, од Жабарске клисуре код Рибарића до врха Поглед на Мокрој Гори. У овој години припадници базе су уз свакодневне активности извели и 61 једновремену патролу са припадницима мултинационалних снага КФОР-а.

После посете бази „Источни Мојстир“ министар Шутановац ће разговарати са представницима локалне самоуправе Новог Пазара, а затим ће посетити касарну „Рифат Бурџевић Тршо“ у том граду.

У пратњи министра Шутановца су заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Младен Ћирковић и командант Друге бригаде бригадни генерал Видоје Живковић.

Извор:Сајт министарства одбране

18/11/2008
НОВИ ПАЗАР – Војска Србије биће потпуно професионализована до 2011. године, што ће отворити заначајан простор за нова упошљавања младих војника по уговору, рекао је у Новом Пазару министар одбране Драган Шутановац.

После разговора с представницима локалних самоуправа Новог Пазара, Сјенице, Тутина и Рашке, Шутановац је рекао новинарима да се кампања за професионализацију војске заснива најпре на запошљавању војника по уговору, али да подразумева и школовање стручног војног кадра.

„Интересовање за Војну академију је виша него икада и та висока школа се враћа на мапу најелитнијих светских војно- образовних установа, у којој се школују и постдипломци других земаља”, нагласио је Шутановац.

Министар одбране је навео да је с представницима локалних власти четири општине разговарао и о размени војне имовине за станове, додавши да ће реализација „мастер-пројекта” бити најбржа у Новом Пазару.

Извор:Танјуг

19/11/2008
Делегација Министарства одбране Републике Србије коју предводи државни секретар Душан Спасојевић завршава данас дводневну посету Министарству одбране Краљевине Данске.

На састанку са замеником сталног секретара за међународне послове одбране Кристијаном Фишером разматрана су питања из домена билатералне војне сарадње и политичко-безбедносна ситуација у региону.

Билатерална војна сарадња оцењена је задовољавајућом. Разматране су активности везане за сарадњу у наредном периоду, а простор за унапређење је препознат у области цивилно-војних односа, сарадњи везаној за ванредне ситуације, мировне мисије и војно-образовној делатности.

На Институту за војне студије Оружаних снага Краљевине Данске, државни секретар Спасојевић је одржао предавање на тему реформе система одбране, представницима Министарства одбране и Министарства спољних послова Краљевине Данске, дипломатског и војно-дипломатског кора.

Извор:Сајт Министарства одбране

20/11/2008
Државни секретар Душан Спасојевић примио је данас генералног директора за политику националне одбране Републике Португал, Паула Визеу Пињеира.

Разматрана су питања везана за билатералну војну сарадњу и политичко-безбедносну ситуацију у региону. Констатовано је задовољство растом нивоа билатералне сарадње у области одбране и договорени су конкретни видови сарадње у следећој години.

На састанку радних група усаглашен је текст Споразума о сарадњи у области одбране између Републике Србије и Републике Португалa, који треба да потпишу министри одбране.

Извор:Сајт Министарства одбране

21/11/2008
На столу српског министра одбране, од пре неколико дана стоји поклон скулптура
Кинеског зида. Донео ју је из Пекинга, где је прошле недеље био на позив својих
кинеских колега, како би потписао Споразум о сарадњи у области одбране. Иако је реч о нарастајућој не само економској већ и војној сили, министар Шутановац нас уверава да је наша оперативна сарадња „усложена због географске условљености“.
Ипак, додаје он, сасвим је сигурно да кинеска војска у овом делу Европе нема никог ближег од нас.

* Да ли сада у Пентагону или седишту НАТО, имају разлога за узнемиреност због тога што Србија прави војни аранжман са Кином?
- Не. Дефинитивно не. Ми смо и у Пекингу чули апсолутну подршку за европски пут Србије као и за наш статус у оквиру Партнерства за мир. Мислим да војска Србије и Министарство одбране тренутно има најпозитивнију могућу дипломатију и ка истоку и ка западу.

* Претходна влада и скупштина поставиле су темеље војне неутралности Србије. То је, претпостављам, политика и ове владе?
- У овом тренутку нема ни разлога за промену. Ако једна Аустрија није припадник војне алијансе, не видим зашто Србија не може да буде у истом таквом статусу. Оно што је битно рећи, тема учлањења у НАТО је сада фиктивно наметнута.

* Чињеница је да су све земље бившег источног блока које су ушле у ЕУ, пре тога постале чланице НАТО. Из тога се извлачи закључак да би то могао бити услов и за Србију?
- Не. Из разговора које сам водио у Бриселу, моје дубоко уверење је да од нас нико неће тражити да ми морамо прво да приступимо НАТО, па онда ЕУ. Напротив.

* У војсци се примети раст стандарда, плате расту. Поменута је та цифра од око 30.000 војника колико ће војска Србије да броји убудуће. Да ли ћемо ми све то моћи да исфинансирамо?
- Са предвиђених 2,4 одсто бруто домаћег производа, ми можемо да финансирамо нашу професионалну војску. Проблем у прошлости је био што тај новац није на адекватан начин распоређиван. Овога пута смо ми са повећањем од неких 16-17 одсто буџета у односу на прошлу годину повећали 40 одсто плате..

Извор:Сајт министарсрва одбране

23.11.2008.
Интервју министра Шутановца листу „Прес“

Војска Србије и Министарство одбране не очекују да у следећој години из буџета добију мање новца јер су показали да умеју да се домаћински опходе према сваком динару пореских обвезника, каже за Пресс министар одбране Драган Шутановац.
Он додаје да су у његовом ресору постигнуте велике уштеде и најављује могућност да плате у Војсци Србије буду још веће! Као потпредсеник ДС-а, Шутавановац говори и о свом односу с Борисом Тадићем.

- Министарство одбране је показало да уме да штеди. Од момента када смо преузели одговорност за вођење министарства, почели смо с уштедама. Ребалансом буџета у овој години, умањен нам је буџет за више од три милијарде, али и поред тога, великим уштедама успевамо да извршимо планове. Велики проблем су нам судске пресуде из ранијих година и на то смо ове године издвојили око 600 милиона динара. Само породици некадашњег премијера Милана Недића треба да платимо око 150 милиона динара на име судске пресуде јер јој је шездесетих година одузета зграда. Терет нам је 1,1 милијарда губитка војно-доходовних установа, где припадају и техничко-ремонтни заводи, због чега морамо да извршимо њихову реорганизацију.

* Зар се не плашите да ће вам закинути у буџету за следећу годину када су вам већ узели три милијарде?
- Општи став подржан и од председника Тадића је да буџет Војске треба да буде 2,4 одсто БДП-а.

* "Штедња" се тренутно у Србији пропагира смањењем плата, отказима...
- У односу на потребе, ми смо већ отпустили одређен број људи у Војсци и Министарству. Али не можемо да смањујемо плате јер плате у Војсци нису пратиле раст плата у другим државним органима. По примањима Војска и даље заостаје за полицијом. Ако хоћемо професионализацију Војске, а смањујемо плате, тај пројекат не може да успе.

* Да ли је могуће да чак повећате плате у Војсци Србије?
- Уколико направимо добру расподелу у оквиру истог буџета, плате сигурно неће бити мање.

* Значи, ако буџет буде мањи, професионализација Војске неће бити завршена до краја 2010. године, како је планирано?
- То је апсолутно могуће. Уколико се то догоди, то не би била штета само по Министарство већ по целокупно друштво.

* Да ли мање пара за Војску може да угрози и безбедност земље?
- Наравно, јер ако неко мисли да Србија може да буде озбиљна, стабилна, безбедна земља с међународним угледом а да урушава систем одбране, то није могуће. Исто мислим и за полицију, БИА и за безбедносне службе у Војсци. Све земље одвајају велики новац за своје систем одбране, чак и Швајцарска која никада није ратовала.

* Да ли ваше упозорење о буџету може да се схвати као претња, ипак имате силу иза себе?
- Нема никаквих претњи и верујем да имамо обострано разумевање. Али не очекујте од мене да прећутим да је оно што тренутно постоји од технике у Војсци доста застарело и да у опремање Војске морамо да улажемо.

* Зашто би грађани издвајали за Војску када Војска није реаговала када је Косово прогласило независност? Зар не мислите да је то била једна од ретких ситуација када је Војска требало да реагује?
- У свим дешавањима око Косова, митинзима, нередима нико из Војске није учествовао и то је јако важно. Убеђен сам да је Војска дала потпуно поверење државном руководству у решавању проблема Косова, као и да је Војска Србије била апсолутно спремна да, у складу с наредбом коју би добила, изврши задатке. Нико одговоран више не размишља да Косово можемо вратити у окриље Србије "пушком". Дипломатска активност је једини начин да заштитимо грађане.

* Бринете о Војсци, а отпустили сте 700 радника наменске индустрије.
- То је тешка, али нужна одлука. Откази у техничко-ремонтним заводима морали су да буду додељени јер су заводи основани да служе систему одбране. У протеклом периоду у њима је запошљаван велики број радника из социјалних разлога, било је више радника у режији него оних који раде на ремонту авиона и друге војне технике. Да се такво стање продужило, неки заводи би нас толико коштали да би дефинитивно угрозили одбрамбену моћ Србије.

* И шта ће бити с тим људима?
- Велики број њих има обезбеђену егзистенцију на неки други начин, чак су највећу буку у јавности правили они који су или тражили раније да оду јер имају приватне радње, земљу. Нико из Чачка није отпуштен ко није био стамбено збринут.

* Хоће ли бити још отказа?
- Радимо на решавању питања војно-доходовних установа. Неприхватљиво је да имамо 4.000 хектара земље у Војводини којом газдује Карађорђево, а да на нам прави губитак! Од те земље способни људи могли би да направе велики профит. У систему одбране постоји један број установа које праве велике губитке и које морају да буду санкционисане због тога. За нераднике нема места у Министарству и Војсци, као што нема места ни за оне који су нас у такву ситуацију довели.

* Да ли је угрожен уговор Србије и Ирака?
- Не! Неколико бродова с производима је већ отишло и мислим да је то заиста један пример како треба да се ради. То јесте велики посао и ради се под тешким условима, али сам уверен да ће бити одрађен на обострано задовољство.

* Ипак сте повратили део поноса Војсци Србије. Повећали сте плате, добија нову опрему, станове... Шта је следеће?
- Морамо да урадимо озбиљну кампању за повратак угледа војске у грађанству, и то ћемо да урадимо кроз професионализацију. Када говоримо о платама, морам да кажем да још нису адекватне. Војска мора да одговори на три мисије: одбрану земље, учешће у мировним операцијама широм света и помоћ становништву у ситуацијама елементарних непогода. Кад је у питању враћања угледа, поверења, важно је што су промењене ознаке припадника Војске, што сада носе ознаку садржану у грбу Србије! Добар показатељ је у томе што је велики број пријављених за Војну академију у овој години, више од 45 одсто пријављених су одлични ученици, а 10 одсто су вуковци. То се годинама није дешавало.

* Има ли криминала у Војсци?
- Криминала има и увелико се боримо против тога. Недавно су била хапшења у вези с илегалном продајом наоружања.Један од разлога због кога сам био нападан у медијима је то што нисам допустио да војни лиферанти праве план опремања и набавке у Војсци. Али, знајте да ниједан бизнисмен није крочио у овај кабинет откада сам ја министар, нити ће крочити

Извор:Прес

26/11/2008
Делегација Министарства одбране Републике Србије коју предводи државни секретар Душан Спасојевић завршава данас тродневну посету Сједињеним Америчким Државама.

Државни секретар Спасојевић разговарао је са високим званичницима Пентагона о унапређењу билатералне сарадње у области одбране.

У разговору са вицеадмиралом Џејмсом Винефелдом, директором за планирање и политику одбране Здруженог штаба, оцењено је да је војно-војна сарадња најбољи део укупних билатералних односа између Србије и Сједињених Америчких Држава. Констатовано је да постоји простор за унапређење сарадње и договорени су конкретни кораци у том правцу. Од изузетне је важности да се наставе разговори на високом нивоу успостављени током недавне посете начелника Здруженог штаба оружаних снага САД адмирала Мајкла Малена.

У сусрету са директором Здруженог штаба бироа Националне гарде, генералом Питером Ајлвардом, сарадња између НГ Охаја и Војске Србије у оквиру Програма државног партнерства, оцењена је као једна од најбољих које Национална гарда има у преко педесет земаља широм света. Разматрајући могућности даље сарадње, констатовано је да треба интензивирати сарадњу у оквиру мисије војске везане за спречавање последица природних катастрофа и ванредне ситуације. Предстојећи долазак команданта Националне гарде, генерала Крега Мекинлија у Београд, поред потврде одличних билатералних војних односа представљаће прилику за конкретизовање даље сарадње.

Државни секретар Спасојевић обишао је Ратни колеџ, који представља најпрестижнију војну школу у САД. Том приликом сусрео се са официрима Војске Србије, пуковником Предрагом Бандићем и потпуковником Сашом Стефановићем који похађају наставу на тој војној високој школи. У разговору са командантом Ратног колеџа, генералом Робертом Стилом, Спасојевић се упознао са историјатом, организацијом и радом ове престижне установе. На крају посете Ратном колеџу, одржан је округли сто на којем је расправљано о питањима везаним за билатералне српско-америчке односе, нашу војну сарадњу са САД и ситуацију у региону.

Спасојевић је изразио посебно задовољство чињеницом да се у овом тренутку 12 официра Војске Србије налази на школовању у најбољим војно-образовним установама САД и да је Србија добила за следећу годину три места на Ратном колеџу копнене војске и Командно-штабном усавршању на Академији копнене војске Форт Левенворт.

У Атлантском савету САД одржан је округли сто на коме је после излагања секретара Спасојевића о реформи система одбране и безбедносној ситуацији у региону одржана дискусија.

У сусретима са представницима Стејт департмента и Беле куће разматрана је актуелна политичко-безбедносна ситуација у региону.

Разговарајући са замеником помоћника државног секретара САД Стјуартом Џонсом, Спасојевић је у вези ситуације на Косову и Метохији изнео принципијелан и чврст став Србије о неопходности поштовања темељних принципа мећународног права и резолуције СБ УН 1244.

- Иако су наше позиције по том питању различите сматрам да позитиван тренд који имамо у војно-војној сарадњи може да се прелије на политичко поље, истакао је Спасојевић и изразио очекивање да ће нова администрација препознати Србију као кључни фактор стабилности у региону и да то треба да буде основ за окретање нове странице у српско-америчким односима.

Извор:Сајт Министарства одбране

Интервју државног секретара Душана Спасојевића за „Политику
 
27.11.2008. 
Америка треба да препозна и уважи Србију као земљу која је одмакла у демократизацији, која испуњава међународне обавезе и представља конструктиван фактор стабилности у региону– рекао је државни секретар Министарства одбране саговорницима у Вашингтону

„У тренутку кад се овде формира нова власт, јасно смо, у директном конструктивном дијалогу, поручили где смо, шта хоћемо, и како видимо начин да се то постигне”.

 На питање како види перспективу односа, војних и укупних, с обзиром на специфичне околности, прецизирао је: „Желим да будем оптимиста, да ћемо успети да нову администрацију убедимо у то да је Србија партнер и да заслужује много бољи третман него у претходном периоду. Ми смо очекивања испуњавали, испуњавамо и испуњаваћемо, и очекујемо да будемо третирани као равноправан партнер, као земља која је кључна за стабилност у региону, као земља која поново треба да буде оно што је некад и била – партнер, савезник, који дели исте или сличне вредности са САД”.

- Какве утиске носите о посети Америци у њеном транзиционом периоду?

Уследио је подробан одговор: – Основни је утисак да са обе стране постоји свест да су војни односи најбољи део билатералних односа Србије и Америке. Та чињеница изазива две различите врсте осећања: задовољство што су успостављени поверење и врло плодна сарадња (као што су програм партнерства са Охајом и школовања официра), а с друге стране – зебњу да ипак није природно да војни односи буду нешто што је најбоље у односима између две земље. Међусобна је жеља да политички, економски, културни и други односи достигну бар ниво војне сарадње. Војничка логика каже– кад један простор освојите војнички, та ситуација није одржива ако цивилне структуре не попуне празан простор.

Ми војници смо са обе стране попунили један празан простор и ако се он не буде попунио политичким, економским, културним и другим садржајима, наш пионирски подухват можда може и да буде узалудан. Обострана је жеља да се успоставе нормални политички односи. С наше стране постоји велико очекивање да ће с новом администрацијом да се створе услови да се такви односи и остваре. Са српске тачке гледишта, потребно је да Америка препозна и уважи Србију као земљу која је далеко одмакла на путу демократизације, која у потпуности испуњава своје међународне обавезе, која је конструктиван фактор стабилности у региону и југоисточној Европи.

- Шта је то војну сарадњу довело на виши ниво него остале области?

Традиција и способност српске војске нешто је што је апсолутно признато и уважено. Високи професионализам, добар морал, посвећеност послу. Такође, Србија је и највећа земља у региону, централна у географском смислу, и без наше војске и њене праве улоге, нема стабилности у нашем делу света.

- Да ли је то потврђено у Вашим разговорима овде?

То се у потпуности потврдило и овога пута. И ова посета је наставила да ствари помера напред, корак по корак. Имамо размене посета на високом нивоу. Наравно да су све високе посете биле обустављене, у тренутку кад су САД признале једнострано проглашену независност Косова, али је сарадња на техничком нивоу била настављена. Пре месец дана смо имали посету, прву после 57 година, начелника америчког Генералштаба адмирала Мајкла Малена, што је такође доказ уважавања које америчка војска има према нашој војсци и Министарству одбране. Нови командант Националне гарде Крејг Мекинли ће крајем децембра посетити Србију– што ће бити, вероватно, његова прва посета иностранству после недавног ступања на ту дужност. Начелник Генералштаба му је поручиода ’обрати пажњу на Србију где је најбољи програм сарадње који имамо’. То је и добар услов да сарадњу с војно-војног плана прелијемо на општи план. Као са Охајом, где је почела као војно-војна, па као војно- цивилна, с недавном посетом делегације привредне коморе Охаја Србији, и надамо се развоју цивилно-цивилне сарадње.„

Уместо некадашњег (прошле деценије) непријатељства, две војске се сада међусобно уважавају–наставио је Спасојевић. „То је чињеница коју сви заједно треба да искористимо”, каже и напомиње „да смо током ове посете добили још три места на најпрестижнијим установама за школовање наших официра”…

- Били сте, међутим, разочарани аранжманом Кфора, мимо партнерства са Србијом?

Ту постоји неколико нивоа нашег противљења и незадовољства. У првом реду– формирање косовских снага безбедности, нелегално са аспекта међународног права и Резолуције 1244. Друга ствар је улога Кфора у обучавању таквих снага, што је нама било потпуно неприхватљиво, јер излази изван оквира Резолуције 1244. И с треће стране – однос између партнера се не показује на такав начин.

- Да ли сте разговарали и сада о томе?

Апсолутно. Изнели смо врло јасан став. Ако је Србија партнер, онда више не смеју да важе правила која су важила за нека претходна времена кад није била партнер, ни чланица Партнерства за мир, и у коме смо били третирани на начин који не одговара садашњости.

- Да ли је направљен некакав модел будућих односа?

Радићемо заједно на изградњи новог модела да бисмо превазишли неке ствари које нас ограничавају у успостављању даљег поверења и даље сарадње.

Разговор је приведен крају, погледима на светска збивања.

- Како видите изградњу позиције Србије у сада ванредно ускомешаним укупним међународним односима?

За малу земљу као што је Србија веома је важно да постоје општеприхваћена правила, а то су међународно право и систем УН. Дефинитивно живимо у мултиполарном свету, а дубоко сам уверен да ће Америка и Русија, и остале силе у Савету безбедности, у потпуности уважити принцип мултиполарности и придржавати се међународног права. То је веома важно. Ако не постоје правила, онда имамо друштво у коме је човек човеку вук. То је кључно, и у томе ће систем УН играти пресудну улогу. Србија се принципијелно држала свих тих начела, чак и у косовској кризи, примењујући искључиво политичка, дипломатска и правна средства – закључио је Душан Спасојевић.

Током боравка овде, он је разговарао с функционерима Пентагона, Стејт департмента, Савета за националну безбедност, Националног универзитета одбране, Атлантског савета… У делегацији је био и генерал Милорад Перић, начелник Управе за међународну војну сарадњу… Данас завршавају посету Америци.
 
Извор:Сајт Минисрарства одбране

28/11/2008
Помоћник министра за материјалне ресурсе Илија Пилиповић примио је делегацију Генералне дирекције за наоружање Министарства одбране Републике Француске (DGA) која је посетила Сектор за материјалне ресурсе МО и Генералштаб Војске Србије. Истакнута је обострана жеља да дође до успостављања сарадње у пуном обиму, што би отворило врата нашој одбрамбеној индустрији за наступ на тржиштима западних земаља.

Наглашена је могућност развоја научно-истраживачких и одбрамбених капацитета, школовање и стручно усавршавање нашег техничког кадра у Француској, оживљавање сарадње између француских компанија са Ваздухопловним заводом "Мома Станојловић" и Техничким ремонтним заводом из Чачка и развој вођених ракетних система и беспилотних летелица на Војнотехничком институту.

Посета је настављена обиласком Ваздухопловног завода "Mома Станојловић", Војнотехничког института и Техничког опитног центра.

Извор;Сајз Министарства одбране
     

06/12/2008
Војни буџет за 2009. годину биће око 2,1 одсто бруто националног производа, односно око 70 милијарди динара, уместо како је предвиђено Меморандумом Владе Србије 2,4 одсто, односно око 76 милијарди динара.

Такав буџет не може бити развојни, не може да гарантује и нове инвестиције и улагање у опрему, каже у разговору за “Данас” министар одбране у Влади Србије Драган Шутановац.

* Одговарајући на питање како ће тај буџет утицати на процес професионализације, министар Шутановац каже:
- Овај буџет ће успорити процес професионализације, односно пројекат који је зацртан још пре шест година и за који сам био убеђен да има подршку, не само Владе, већи целокупног друштва. Наравно, морамо бити реални и сагледати нови буџет у контексту утицаја светске економске кризе.

* Када ће бити завршена професионализација Војске Србије?
- Процес професионализације требало је да буде завршен до краја 2010. године. Сада смо у таквој позицији да не можемо да знамо шта ће бити 2010, колики ће тада бити буџет Министарства одбране. Војска Србије и војни буџети не могу да зависе од дневнополитичког планирања. У свету се војска везује за друштвени бруто производ (БДП), тако да раст БДП утиче сразмерно и на раст војног буџета. У том случају, не може да се деси да у новембру правимо планове војске за наредну годину, а да не знамо колики ће бити буџет.

* Који ће бити приоритети приликом модернизације?
- У току је набавка телекомуникационе опреме, возила, наставићемо са ремонтима... Планирали смо да наредне године започнемо набавку нових оклопних возила - точкаша, али бојим се да нови буџет неће моћи то да изнесе. Што се тиче једног броја авиона и друге борбене технике које Србија жели да преузме од Црне Горе и Босне и Херцеговине, верујем да ће те летелице бити ускоро на нашим аеродромима. Морам да напоменем да постоји позитивно расположење да се тај процес настави и заврши, али изгледа да је бирократија толико моћна те може да успори да се реализују одлуке министара.

* Колико ће професионалних војника бити у Војсци Србије?
- Разматрамо број од око 30.000 припадника, тај број је повећан у односу на пројектованих 27.000, имајући у виду генералну ситуацију у окружењу, посебно формирање косовских снага безбедности.

* Да ли ће Србија остати војно неутрална?
- То питање није на дневном реду. Постоји низ ствари које морају да се ураде како би Србија у потпуности искористила могућности Партнерства за мир. Подсетићу, Србија још није отворила канцеларију у оквиру Партнерства за мир, одредила делегацију... Можда је питање о неутралности питање за наредну деценију.

* Недавно је расписан конкурс за пријем професионалних војника? Да ли можете да нам кажете детаље тог конкурса?
- Расписали смо конкурс за пријем 1.500 припадника Војске по уговору, за различита места широм Србије. До сада је пријављено преко 1.700 младих људи, од којих више од 250 жена. Након усвајања новог буџета видећемо колико професионалаца можемо да примимо наредне године.

* Да ли се може очекивати смањење плата у наредној години?
- Упркос мањем војном буџету, не планирамо смањење плата имајући у виду и да још није завршена хармонизација плата припадника војске и запослених у другим безбедносним секторима.

* Где ће бити уложен новац од продаје војне имовине?
- У куповину станова, наоружања и опреме.

* Да ли ће база Цепотина бити завршена у предвиђеном року?
- Најавили смо да ће база Цепотина бити отворена до краја ове године. Постоје одређени проблеми приликом њене изградње. Мој став је познат, онај ко је одговоран за евенутулно непоштовање рокова, мораће да мења позицију или посао. Нелогично је да приватне фирме изграде шопинг центар у предвиђеном року, а да држава не може да заврши базу.

* Да ли се планира изградња неке нове базе налик Цепотини?
- Немамо у плану изградњу нових база налик Цепотини. Војсци су неопходна складишта за убојна средства, тако да планирамо њихову изградњу. Постоји велика потреба за складиштима, хангарима, надстрешницама, јер је већина уништена током бомбардовања 1999. године.

Izvor:Сајт Министарства одбране

10/12/2008
Протокол о донацији Министарства одбране Републике Италије Министарству одбране Републике Србије потписали су данас начелник Управе за ванредне ситуације Милан Попадић и изасланик одбране Републике Италије у Београду пуковник Мауро де Винћентис.

Министарство одбране Републике Италије донирало је опрему за тимове за разминирање Управе за ванредне ситуације Министарства одбране и Војске Србије, у вредности од око 600.000 евра. Специфична средства за детекцију и уништавање неексплодираних убојних средстава користиће се за чишћење површина загађених касетним и авио-бомбама, најпре на војном делу аеродрома у Нишу, а потом и у осталим крајевима Србије, на војним и цивилним локацијама.

Начелник Управе за ванредне ситуације Милан Попадић истакао је да ће опремање тимова за разминирање Министарства одбране и Војске Србије побољшати њихову ефикасност. Такође је нагласио да ће сарадња са Италијом бити двосмерна, јер ће српски пиротехничари пренети искуства иностраним колегама у тој области.

Пуковник де Винћентис изразио је задовољство што је планиран пројекат донације Италије Србији реализован и што отвара простор за будућу сарадњу два министарства одбране, посебно у међународним мисијама. Италија је прва земља Натоа, рекао је изасланик, која је учинила такав гест, а очекујем да ће и остале чланице Алијансе следити такав пример.
 
Извор:Сајт Министарства одбране    

19.12.2008
Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио начелник Управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Милорад Перић, боравила је у посети Министарству одбране Републике Мађарске, током које је потписан План билатералне војне сарадње за 2009. годину.

Приоритетне области сарадње у 2009. години су заједничке вежбовне активности, размена искустава из реформе система одбране, учешћа у међународним мисијама, као и сарадња у области војног школства.

Током посете Мађарској, начелник Управе за међународну војну сарадњу МО Србије сусрео се са државним секретаром Министарства одбране Мађарске Јожефом Балијем. Обострано је оцењено да је досадашња сарадња два министарства добра, као и да постоји простор за њено даље унапређење.

Извор:Сајт Министарства одбране

21/12/2008
Овогодишњи буџет Министарства одбране већи је 12,7 посто у односу на прошлогодишњи, а плате су у овој години увећане за 30 посто у просеку, трошкови одвојеног живота 10, а примања студената Војне академије више од 150 одсто, рекао је на почетку данашње конференције за новинаре министар одбране Драган Шутановац.

Шутановац је изнео податак да је у 2007. години, са платом од око 100.000 динара, био најбоље плаћен у систему одбране, а да је данас по висини плате на 129. месту. Највећа плата са додацима, у Министарству одбране и Војсци Србије, тренутно износи 143.082 динара.

Министар је истакао да је у овој години решено 1.247 стамбених питања. Додељена су 183 стана, а субвенционисаним стамбеним кредититима решена су 163 захтева. У наредној години планира се решавање око 1.000 стамбених захтева. Са 53.500 квадратних метара у објектима високоградње Министарство одбране је један од највећих инвеститора високоградње у земљи.

На дан 18. децембра било је 21.133 интересената за станове, од чега 14.357 нема стамбено решење, а у том броју је и 3.901 пензионисано лице. Шутановац је додао да су сви подаци у вези стамбеног збрињавања доступни јавности на web сајту Министарства одбране.

Осврнувши се на капитална улагања министар је истакао да од 2005. године до почетка ове године није изграђен ни један војни објекат, а да је током ове године у изградњи било 53.500 квадратних метара високоградње, од чега је завршена половина.

Међутим, база Цепотина није завршена у планираном року до 22. децембра, из објективних и субјективних разлога, због чега је покренут поступак за промену на једном радном месту. У области инфраструкуре до сада су четири лица смењена због пропуста у раду.

Министар је рекао и да је током 2008. у домену капиталног одржавања рађено на 251 објекту од чега је завршено 152.

Према његовим речима и поред ребаланса буџета, инвестиције су веће него за три претходне године укупно, те да је реализовано и трезору на плаћање упућено 99 посто тих потраживања. У оквиру тога набављено је 10 беспилотних летелица, 247 неборбених моторних возила, од чега су 102 теренска. Старост возила је и даље велика - 26 година.

Доста је уложено у опремање Специјалне бригаде, као и за набавке телекомуникационе и информатичке опреме.

Током 2008. ремонтовано је 10 авиона, а у току је ремонт још два. Такође се у ремонтним заводима налази седам хеликоптера, док су током године ремонтована четири. Тежиште је било на ремонту и модернизацији пет авиона МиГ 29, а ремонт још једног приводи се крају.

Министар Шутановац је истакао и резултате Ваздухопловно-техничког завода «Мома Станојловић» у чијим је хангарима ремонтовано – по један авион Орао, Г-4, два авиона Утва, те по два хеликоптера Газела и Ми-8. У току је ремонт три хеликолптера Газела и два Ми-17. Министар је додао и да су 74 теренска возила изашла са ремонта као и 15 оклопних борбених возила.

Нагласивши чињеницу да је популарност војног позива далеко повећана, Шутановац је рекао да се за 30 слободних места за школовање девојака на Војној Академији пријавило њих 107, док је број кандидаткиња прошле године био 65. За 98 места за студенте ВА, пријавило се 320 младића, што је у односу на 2006. годину 10 пута више, а у односу на 2007. три пута више. Близу 50 посто примљених у ВА је са одличним успехом, а сваки десети је вуковац.

Министар је изнео податак да се на Војној академији школује 18 студената из Црне Горе и 10 из БиХ, што потврђује квалитет нашег војнообразовног система. На школовању и усавршавању у нашој земљи налази се 1.187 лица, од чега је 30 из иностранства – 20 из Алжира, шест из БиХ, три из Црне Горе и по један из Либије, Сирије, Индонезије и Кине. Двојица Алжираца усавршавају се на Војномедицинској академији.

Говорећи о војним здравственим установама, министар Шутановац је нагласио да се од 1. јануара Војномедицинска академија налази у мрежи здравствених установа Србије чиме је добила равноправан статус као клинички центри. У току је набавка најсавременије медицинске опреме за потребе ВМА у вредности од око 800 милиона динара. Ту су систем визуелизације магнетном резонанцом, баро коморе, дигитални мамограф, уређај за мониторинг виталних функција за ургентну и интерну медицину, апарати за анестезију, а зановљено је и око 80 одсто хируршких инструмената.

Шутановац је нагласио и да је Војна болница у Нишу опремљена новом ултразвучном опремом и апаратима за анестезију. Ове године договорена је испорука 19 санитетских аутомобила што је око половине укупно потребног броја. Од тога седам возила је већ у функцији, а осталих 12 ће бити додељени ВМА, ВА, Војној болници Ниш, док ће осам бити распоређено по гарнизонима у Србији.

Одбрамбена индустрија Србије, истакао је министар Шутановац, у 2008. години уговорила је извоз наоружања и војне опреме у вредности од 400 милиона долара. Предузеће "Крушик" добило је признање Министарства економије и регионалног развоја за највећи број запослених лица у том периоду – 70 на неодређено и 390 на одређено време.

Како је нагласио министар одбране, од 14 војнодоходовних установа трансформисане су четири у војнодоходовне установе на буџету, за које је постојао интерес система одбране. Реализован је социјални програм за око 700 лица која су вишак запослених, а део кадра распоређен је на одговарајућа радна места у установама и јединицама Министарства одбране и Војске.

Пре трансформације установе су имале губитке у висини од пола милијарде динара. "Мома Станојловић" је, на пример, имао губитак више од 350 милиона, док је ТРЗ Чачак пословао са губитком од 150 милиона динара. Оба завода су стабилизована у 2008. години, што је значајно за систем одбране, посебно због чињенице да су они носиоци највишег степена ремонта. Наредне године наставиће се трансформација и осталих војнодоходовних установа.

– У процесу професионализације Војске Србије, у другој половини године организована је кампања за пријем у професионалну војну службу. Од 15. окробра до 11. децембра на конкурс за 2.300 професионалних војника пријавило се више од 2.100 кандидата, од чега су 292 жене – рекао је Шутановац.

Министар Шутановац истакао је да је међународна војна сарадња у 2008. година била интензивна и да Министарство одбране сарађује са 44 земље. Реализовано је седам министарских посета и 34 посете државних секретара и помоћника министра одбране. Према његовим речима, значајно је издвојити потписивање Безбедносног споразума у Бриселу, посету начелника Генералштаба Оружаних снага САД, која је прва посета после 57 година, као и начелника Генералштаба Кине после 25 година.

Систем одбране Републике Србије добио је у овој години две донације – опрему у вредности од 500.000 долара од Народне Републике Кине и 600.000 евра од Републике Италије за деминирање.

У три мировне мисије, у Либерији, Обали Слоноваче и Конгу, ангажовано је 15 припадника Министарства одбране и Војске Србије.

Према речима министра, одзив регрута у 2008. години износио је око 86 одсто, а највећи је у децембру – 98,7 одсто. Војну обавезу укупно је регулисало 34.550 регрута.

– На школовању и усавршавању у иностранству тренутно се налази 64 припадника Министарства одбране и Војске Србије. На војним академијама у Грчкој, Италији и САД је 17 наших студената. На генералштабном усавршавању у САД, Великој Британији, Француској, Руској Федерацији, Италији, Естонији и Турској је девет припадника система одбране, док је 11 на командноштабном усавршавању. На осталим облицима усавршавања и школовања налази се још 27 припадника. У току ове године 228 припадника Министарства одбране и Војске Србије завршило је неки вид школовања и усавршавања у иностранству – навео је министар Шутановац.

Када је реч о новој законској регулативи, министар одбране истакао је да су током године припремљена три нацрта закона – о војној, радној и материјалној обавези, о цивилној служби и о употреби Војске и других снага у мултинационалним операцијама. У завршној фази су још четири закона. Припремљена су и три стратегијско-планска докумената. Урађено је 35 општих аката, а донети су и подзаконски акти којима се уређује систем одбране и Војске.

– Влада Републике Црне Горе обавестила нас је 17. децембра да је одлучила да се Министарству одбране Републике Србије уступи симулатор летења, који смо одраније потраживали. Овом приликом желим да на томе захвалим Влади Црне Горе.

Извор:Сајт Министарства одбране

27.12.2008.
Министар одбране упутио је захтев за продужетак јавне расправе о Стратегији одбране и Стратегији националне безбедности, до 31. јануара 2009. године.

Планирано је било да јавна расправа траје од 15. до 30. децембра 2008. године, а у предходном периоду исказано је велико интересовање јавности.

Јавна расправа се спроводи у поступку припреме стратегијских докумената којима се уређује систем националне безбедности и одбране.

Подсећамо да ће у оквиру јавне расправе, бити одржан и округли сто о поменутим документима.

Извор:Сајт Министарства одбране

30.12.2008.
Округли сто о нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране Републике Србије

У организацији Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране Министарства одбране одржан је други део округлог стола у оквиру јавне расправе о нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране Републике Србије.

Учесницима округлог стола обратио се начелник Управе за стратегијско планирање, бригадни генерал Митар Ковач који је представио нацрте стратешких докумената.

Округлом столу присуствовали су представници OEБС-a, више факултета Универзитета у Београду и невладиних организација.

Извор:Сајт Војске Србије

Kompletiranje sistema odbrane

9. januar 2009.

Vlada i Ministarstvo odbrane završiće do kraja marta osam predloga zakona,
čime će biti kompletirana zakonska regulativa u oblasti odbrane, piše Politika.

Kako je za Politiku izjavio sekretar Ministarstva odbrane Dragan Radulović, od osam zakona koji se pripremaju, šest su u nadležnosti Ministarstva obrane koje taj posao privodi kraju. Prema njegovim rečima, zakon o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi i zakon o civilnoj službi su završeni i tokom januara trebalo bi da budu usvojeni u Vladi Srbije.

Radulović je rekao da su zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga obrane van granica Srbije i zakon o civilnoj zaštiti prošli proceduru u Ministarstvu odbrane i do kraja januara bi trebalo da budu upućeni na razmatranje drugim ministarstvima.

Kako se očekuje, zakon o vojnim službama bezbednosti će u februaru biti prosleđen na razmatranje drugim ministarstvima, a zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme krajem februara ili početkom marta, piše Politika.

Dva ključna zakona o vojsci i odbani Skupština Srbije usvojila je 2007. godine, a do kraja januara bi trebalo da bude završena javna rasprava o strategiji nacionalne bezbednosti i strategiji odbrane.

U saradnji sa drugim ministarstvima treba da budu usvojena još dva zakona - o zaštiti tajnih podatka i o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama.

Kako je naveo Radulović, trenutno se razmatra mogućnost da se odustane od donošenja posebnih zakona i da se ta materija reguliše izmenama i dopunama zakona koji regulišu obrazovanje, nauku i zaštitu tajnih podataka.

"Mi smo u proteklih godinu dan radili zaista danonoćno. Zakoni koji su u proceduri nisu, dakle, plod kratkoročne kampanje nego planskog nastojanja da se kompletira zakonska regulativa u sektoru odbrane", rekao je Radulović.

Prema njegovim rečima, pored zakona i strategija, predviđeno je da Vlada donese 35 uredbi i odluka koje se odnose na sistem odbrane.

Izvor: Beta, Politika

14.01.2009.
Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио начелник Управе за међународну војну сарадњу Милорад Перић, боравила је у посети Министарству националне одбране Румуније, 12. и 13. јануара 2009. године.

Током сусрета са државним секретаром Министарства националне одбране Румуније, Добрицоју Корнелијем, обострано је оцењено да је сарадња у области одбране међу највишим приоритетима, као и да постоји простор за њено даље унапређење.

Током боравка потписан је План билатералне војне сарадње за 2009. годину и Програм обуке и школовања наших припадника у војно-образовним институцијама Румуније за академску годину 2008-2009. У сарадњи са Румунијом доминирају заједничке вежбе и подршка Србији у реформи система одбране и активностима из Програма ПзМ.

Извор:Сајт Министарства одбране

16.01.2009.
Начелник Управе за међународну војну сарадњу Милорад Перић и заменик директора Дирекције за безбедносну и одбрамбену политику Министарства одбране Бугарске Јордан Божилов, потписали су данас План билатералне војне сарадње за 2009. годину.

Војна сарадња између министарстава одбране и војске Србије и Бугарске успешна је у континуитету. Један од приоритета су заједничке вежбе, а тежишта су размена искуства на експертском нивоу у области војне медицине и логистике.

Извор:Сајт Министарства одбране

22. januar 2009.
Bagdad -- Irački premijer Nuri Al-Maliki i ministar odbrane Srbije istakli su danas da dve zemlje treba dalje da razvijaju međusobne odnose, saopštila je iračka vlada.

"Nalazimo se na početku procesa rekonstrukcije", izjavio je Al-Maliki nakon razgovora sa ministrom Draganom Šutanovcom i dodao bi dve zemlje trebalo da prošire saradnju. Šutanovac je ocenio da su odnosi Srbije i Iraka prijateljski i izrazio spremnost Srbije da obučava iračke vojne kadrove i medicinsko osoblje.

Sadašnja saradnja između dve države je na nivou snabdevanja iračke vojske i policije najneophodnijim naoružanjem.

Al-Maliki je zvanično pozvan da poseti Srbiju i obećao je da će uskoro odgovoriti na taj poziv, stoji na kraju saopštenja.

Izvor: FoNet

Министар Шутановац у званичној посети Ираку

23/01/2009
Министар одбране Србије Драган Шутановац најавио је у Багдаду наставак војне сарадње Београда и Багдада, повећање извоза из Србије војне опреме и наоружања у Ирак и нагласио да су Ирачани фасцинирани новим оклопним возилом "Лазар", компаније Југоимпорт СДПР.

"Количина која је њима неопходна била би довољна да наша наменска индустрија више година ради без проблема и да има стабилно финансирање", изјавио је Шутановац, који је у Багдаду разговарао са званичницима ирачке владе.

Шутановац је подсетио да је прошле године државна компанија Југоимпорт СДПР са Министарством одбране Ирака потписала уговор о извозу војне опреме и наоружања у висини од 234 милиона долара.

"Прошле године смо направили огроман уговор са Ираком. Уколико се оно за шта су сада показали интересовање само једним делом реализује као уговор, биће боље него прошле године", рекао је Шутановац.

"Идемо у правцу стварања озбиљне одбрамбене индустрије коју би држава требало да поспешује", истакао је Шутановац и поручио да мали број компанија у Србији може да се похвали извозом какав има српска одбрамбена индустрија.

Према речима Шутановца, ирачки премијер Нури ал-Малики и министар одбране Абдул Кадир задовољни су квалитетом робе и брзином испоруке, што је основ да се сарадња у тој области прошири.

"Наша одбрамбена индустрија је извозно оријентисана и на овај начин учинићемо напоре да смањимо спољно-трговински дефицит и ублажимо финањиску кризу", нагласио је Шутановац.

Шутановац је ирачком колеги понудио могућност да се студенти из Ирака школују на Војној академији у Београду.

Он је рекао и да постоји велико интересовање за обуку припадника специјалних јединица и копнене војске у Србији.

Одбрамбени систем Србије може да одговори тим изазовима како бисмо, напокон, направили дугорочну везу са Ираком, поручио је Шутановац.

Према његовим речима, Ирачани су заинтересовани за обуку у области ваздухопловства и куповином српског авиона "Ласта" постају дуготрајни купци у Србији.

Шутановац је рекао да је са ирачким званичницима разговарано и о повратку грађевинских компанија из Србије у Ирак.

Он је рекао да је, у име премијера Србије Мирка Цветковића, Марукија позвао да посети Србију, како би два председника владе разговарали о унапређењу сарадње у области грађевинства, али и у другим областима.

Шутановац се премијеру Маликују захвалио на принципијелном ставу Багдада по питању статуса Косова.

Он је додао и да је ирачком министру унутрашњих послова Џеваду ал-Буланију уручио позив да посети Србију и са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем разговара о могућностима сарадње, јер Ирак тек развија своју полицију

"Убеђен сам да наша полицијска академија може да пружи њима неопходну обуку и трениниг у Србији", рекао је Шутановац.

На почетку посете Багдаду, министри Шутановац и Кадир су положили венце на Споменик незнаном јунаку.

Извор: ФоНет

26.01.2009
BEOGRAD - Ministar odbrane Dragan Šutanovac boraviće u ponedeljak u zvaničnoj poseti Velikoj Britaniji, gde će sa ministrom odbrane Džonom Hatonom potpisati Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Dvojica ministara razgovaraće o unapređenju odnosa dveju zemalja, bilateralnoj vojnoj saradnji, kao i o bezbednosnoj situaciji u svetu.

Tokom posete, ministar Šutanovac održaće i predavanje u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, navodi se u saopštenju.

Izvor:Tanjug

26.01.2009.
Министар Шутановац у Великој Британији

Министар одбране Србије Драган Шутановац и британски министар оружаних снага Боб Ејнсворт потписали су данас у Лондону споразум који предвиђа сарадњу у области одбране и школовање припадника Војске Србије у Великој Британији.

"Поред проблема у прошлости које смо размотрили и проблема који данас постоје везано за Косово и Метохију, желимо да тражимо и решења. Убеђени смо да сарадња може да буде на много вишем нивоу и да је то стратешки интерес и Србије и Велике Британије", рекао је Шутановац након потписивања споразума у британском Министарству одбране.

Шутановац је подсетио да постоји велика традиција сарадње Србије и Велике Британије и рекао да је на састанку изражена обострана жеља да се та сарадња настави.

"Оно што је нама најважније јесте могућност школовања наших официра на краљевским колеџима у Великој Британији и да радимо на промоцији наших односа јер мислимо да је то неопходно", рекао је Шутановац.

Он је додао да је упутио позив свом британском колеги да у септембру посети Србију и изразио очекивање да ће представници војске те земље учествовати у, како је рекао, "активностима које за циљ имају промоцију ваздухопловства".

Британски министар оружаних снага Боб Ејнсворт рекао је да ће споразум омогућити али и охрабрити војске две државе да "заједно раде, обучавају се и уче једни од других".

"Србија је направила велики напредак и убрзано постаје члан европске породице народа", оценио је Ејнсворт.

Министар Шутановац је пре потписивања споразума посетио Вестминстерску опатију у Лондону где је положио венац на спомен плочу Незнаном јунаку и присуствовао молитви за краљицу Елизабету II, председника Србије Бориса Тадића, оружане снаге и народе две земље.

Извор:Бета, Сајт Министарства одбране



*
Надам се да кад је оно што пише црвеним словима изговорао, мислио на учешће РАФ-а на аеромитингу код нас.....Било би лепо видети их овде....

27/01/2009
Јуче је у Нишу почео стручни скуп о систему планирања, програмирања, буџетирања и извршења (ППБИ). Представници Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране Министарства одбране упознаће током стручног скупа старешине Копнене војске који се баве увођењем система ППБИ са елементима који ће им бити потребни током израде Главног програма Копнене војске за период 2010-2015. године.  Стручном скупу присуствују начелник Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране МО бригадни генерал проф др Митар Ковач, начелник штаба Копнене војске бригадни генерал Војин Јондић и старешине које ће се бавити пословима ППБИ. У команди Копнене војске недавно је формиран и одсек ППБИ на чијем челу је потпуковник Ранко Младеновић.

“У протеклом периоду - рекао је бригадни генерал Митар Ковач - није постојао уређен систем за дугорочно и средњорочно планирање. Након уставног уређења Републике Србије и законског уређења система одбране створени су услови и за нормативно регулисање функције планирања одбране. До сада су урађене све неопходне студије, програми, правилници и смернице за увођење новог система. У току је фаза израде Главних програма и средњорочних планова. Главни програм КоВ је по обиму и значају један од најважнијих и он ће садржати кључне активности и развој Копнене војске до 2015. године”.

Извор:Сајт Војске Србије

Profesionalizacija VS prioritet
 
27/01/2009   
Potpuna profesionalizacija VS je u opštem društvenom interesu i u interesu sistema odbrane, kaže za BBC ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac boravio je 26. januara u Londonu gde je sa britanskim ministrom oružanih snaga Bobom Ejsvortom potpisao sporazum koji predviđa saradnju u oblasti odbrane i školovanje pripadnika Vojske Srbije u Velikoj Britaniji.

Predstavnici obe zemlje kažu da je saradnja u oblasti odbrane od obostranog značaja a u ekskluzivnom intervjuu za BBC ministar Šutanovac, uz podsećanje na višedecenijsku saradnju Srbije i Velike Britanije koja je, na visokom nivou, postojala još pre Drugog svetskog rata, kaže da će se, u skladu sa postignutim dogovorima, oficiri Vojske Srbije školovati na Ratnom koledžu u Londonu.

Bilo je, kaže Šutanovac, reči i o mogućnosti gostovanja britanskih profesora na Vojnoj akademiji u Beogradu a po rečima srpskog ministra odbrane, budućnost vojne saradnje dve zemlje pre svega leži kako u obrazovanju i obuci tako i u razmeni studenata i iskustava.

Na pitanje kako se kao ministar odbrane oseća kada posećuje zemlju koja je priznala nezavisnost Kosova, Dragan Šutanovac kaže da se, bez obzira na činjenicu da dolazak u Slovačku, Španiju ili Grčku nosi utisak boravka kod, uslovno rečeno, većih prijatelja, sarađivati mora:

"Moje duboko ubeđenje je da je saradnja Srbije sa NATO i KFOR-om u dubokom interesu Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Najlakše bi bilo učiniti pogrešnu stvar i prekinuti svu saradnju, zatvoriti granice i reči, eto, mi smo sada ljuti na ceo svet i nećemo ni sa kim da sarađujemo. I kome bi to donelo dobro? Siguran sam i da će neko u Srbiji reagovati u stilu da sam kao ministar odbrane otišao u Veliku Britaniju. Oni su priznali Kosovo i Metohiju pa je moja poseta možda i neki čin izdaje ili tome slično. U London sam došao ubeđen da strateški interes Srbije leži u dobrim odnosima sa svim zemljama. Mi smo, prvi put, na jedan diplomatski način izašli pred Ujedinjene nacije i Međunarodni sud pravde sa željom da rešimo problem koji imamo oko Kosova. To je nešto potpuno novo i takav pristup poštuju i u Londonu. Sarađivaćemo, dakle, dokle god nam to politika bude dozvoljavala i dokle god se ne bude odlučilo da to prestane".

Povodom formiranja Kosovskih bezbednosnih snaga, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže da je NATO, po njemu, napravio veliku grešku i da je za Srbiju neshvatljivo da se te snage formiraju posebno u situaciji u kojoj Kosovo, kako kaže, predstavlja crnu rupu organizovanog kriminala u Evropi:"Posebno je neshvatljivo da tu brigadu koja broji 2.500 ljudi vodi general-potpukovnik To ukazuje da iza svega postoje neke skrivene namere. Ali, bez obzira na to i na sve naše nezadovoljstvo, KFOR je na Kosovu i Metohiji u cilju zaštite svih građana koji žive tamo, i albanskog i nealbanskog stanovništva".

BBC je Dragana Šutanovca pitao i oko čega je u suštini izbio spor između njega i sada već bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Zdravka Ponoša:"Mislim da je to najbolje rekao sam general Ponoš odnosno da nije reč o ličnom sukobu već o sukobu koncepcija. Ja sam izabran od strane parlamenta da sprovodim politiku a samim tim i koncepciju ministarstva odbrane. I naprosto je nepojmljivo da u Ministarstvu odbrane postoje dve koncepcije. Kao što je nepojmljivo da direktor policije iznese svoju koncepciju ministru i da mu kaže: Ja ću da radim po mojoj koncepciji. To je dakle suština. O svemu drugom smo pričali na Savetu za nacionalnu bezbednost, predsednik republike je nakon toga doneo odluku i mislim da više nema prostora za spekulacije".

Šutanovac kaže i da nema utisak da je zbog spora sa generalom Ponošem izgubio autoritet:"Naprotiv. Mislim da je saradnja u okviru ministarstva harmoničnija i u nekim segmentima i bolja. Ubeđen sam da radim ispravno i nemam problem da proverim svoj autoritet među ljudima koji sarađuju sa mnom. Moram da kažem da trenutna atmosfera u Ministarstvu ukazuje da sam ja možda čak i povećao autoritet u odnosu na prošlo vreme ali mi nisu bili ni želja ni namera da se na taj način cela stvar završi".

Na opasku da je urađena revizija trošenja novca o čemu je svojevremeno pričao general Ponoš, Dragan Šutanovac naglašava da je Ministarstvo odbrane prošle godine bilo jedno od najštedljivijih ministarstava:"Paušalne kritike o tome da smo izgubili novac na nekim kursnim razlikama i tome slično su naprosto neprihvatljive jer da je bilo ko od nas znao da će takva situacija biti onda bi se Savet verovanto bavio nekim drugim poslom a ja ne bih radio za ovaj novac već bih bio na berzi. Važno je izneti i ono što nije rečeno u javnosti a to je da smo mi, prošle godine, svesni mogućnosti skoka vrednosti evra, u više navrata od Narodne banke Srbije tražili da kupimo devize. Nije nam odobreno General Ponoš to nije znao ali ni njegova pozicija nije bila da to zna i nije morao da tako nešto zna. Mogao je da pita i dobio bi informaciju".

Na pitanje kada će biti izvršena poptuna profesionalizacija Vojske Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je za okončanje te vrste posla neophodan budžet koji je bio garantovan a to je 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda:"Nažalost, mi smo dobili 2,1 odsto i to je razlika zbog koje smo se najviše žalili zato što će biti ugrožen proces profesionalizacije. Neodustajemo od tog procesa ali biće jako teško. Ja nisam obećavao da će profesionalizacija vojske biti okonćana do 2010. godine, ja sam te obaveze preuzeo ali mi je to i dalje prioritet nad prioritetima.

Mislim da je to opšti društveni interes, interes sistema odbrane i bilo bi jako važno da, ko god da bude ministar odbrane, političari u Srbiji napokon shvate da jedan sistem, kao što je odbrana, ne može da svakog novembra zavisi od trenutne odluke o budžetu za narednu godinu. Naprosto, ovi sistemi se u svim državama u svetu projektuju i planiraju, pet, deset ili petnaest godina unapred. Da li je moguće zamisliti da nekome u Americi ili Rusiji ili u Velikoj Britaniji u novembru skrešu deset odsto budžeta? Verovatno bi im pola vlade podnelo ostavku", rekao je u ekskluzivnom intervjuu za BBC ministar odbrane u vladi Srbije Dragan Šutanovac tokom zvanične posete Velikoj Britaniji.
 
Izvor: BBC serbian

  03.02.2009.

  Под планом билатералне војне сарадње између Србије и Турске у 2009. години, биће одржана заједничка вежба специјалних јединица ове две земље, стоји у саопштењу Министарства Одбране Србије.

  План је био потписан током посете делегације Министарства Одбране Србије турским оружаним снагама, док су едукација и заједничке вежбе подвучени као главне области сарадње.

  Обе стране су се сагласиле да је билатерална војна сарадња до сада била веома добра, што је такође потврђено са високом оценом реализованих активности у 2008.

  " О могућностима ширења сарадње на друге области, поготово унутар размене посета високо-ранкираних официра и сарадње између одбрамбених индустрија, је такође разматрано ", каже се у изјави.

  Делегација Министарства Одбране Србије је предвођена шефом за интернационалну војну сарадњу и администрацију Милорадом Перићем, који је потписао план о билатералној сарадњи заједно са турским главнокомандујућим за стране односе и послове за интернационалну сигурност Мајор-Генералом Махметом Четиним.

  Извор: Тањуг

8. februar 2009.
Beograd, London -- Srbija verovatno neće zatražiti članstvo u NATO, ali namerava da jača partnerstvo sa Alijansom kroz učešće u medunarodnim operacijama, kaže Dragan Šutanovac.

Ministar odbrane Srbije je u intervjuu za nedeljnik "Džejns difens vikli" rekao da će cilj Beograda biti da uradi ono što su neke evropske zemlje već učinile - kao što su Švedska i Austrija - stavljajući članstvo u EU ispred dalje integracije u NATO.

Srpski ministar, koji je boravio u Londonu 26. januara, kazao je da postoji niz oblasti u kojima može jačati saradnja NATO-a i Srbije i da se to naročito odnosi na mirovne misije UN, navodi taj nedeljnik, specijalizovan za bezbednosna pitanja, u internet izdanju.

"Ja mislim da bi Srbija trebalo da jača saradnju sa NATO-om, a najbolji način za to je partnerstvo u operacijama UN, na primer. To će biti veoma važno za nas u budućnosti", izjavio je srpski ministar.

Šutanovac je priznao da bi svaki pokušaj povećanja broja srpskih pripadnika mirovnih operacija u inostranstvu mogao naići na protivljenje javnosti u Srbiji.

On je kazao da, takođe, postoji mogućnost da Srbija članicama NATO-a i partnerima omogući pristup Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, kao i centru za obuku u nuklearnoj, biološkoj i hemijskoj odbrani u Kruševcu, koji je već organizovao kurseve za Organizcaiju za zabranu hemijskog oružja.

Srbija je primljena u Partnerstvo za mir u decembru 2006. i nalazi se u procesu pravljenja svog prvog individualnog programa, u kome će detaljno biti razradene oblasti saradnje u periodu od dve godine, podseća nedeljenik.

Izvor: Blic

Косово је најважније питање безбедности за Србију

08.02.2009.
У НАТО улази или не улази држава Србија, а не само наша војска. Народна скупштина је прогласила неутралност и ми као Министарство одбране само следимо државну политику, каже државни секретар Министарства одбране

Србија би коначно требало да добије стратегију националне безбедности, о којој се расправљало око два месеца. Критике су се сливале у Министарство одбране. Део тих критика објавила је и „Политика” а у којима се ауторима стратегије замера „искуствено непознавање савремених трендова безбедности, као и пракса спознаје параметара на основу којих се пишу кључни безбедносни папири”.
Како читаоци „Политике” желе да знају да ли смо безбедни, одговоре смо потражили од државног секретара Министарства одбране Србије Душана Спасојевића.

Јавна расправа донела је и критике дела невладиних организација на рачун Нацрта стратегије националне безбедности.

- Прво, безбедност је национални интерес државе Србије, а стратегија националне безбедности кровни документ у тој области, у чијој су изради још од 2006. године учествовали сви релевантни ресори. Ми смо демократско друштво и јавном расправом о стратегијама хтели смо да и српско друштво заинтересујемо за безбедност и одбрану. Јер, држава и Војска не могу све саме и ова јавна расправа била је нека врста апела у стилу „дозволите да се обратимо”. Познато је с каквим смо се стањем суочили у Војсци, од недовољне бројности до проблема у обуци. Председник Републике Борис Тадић је рекао да Србија треба да има јаку Војску и ми све чинимо да у оквиру датих могућности то и остваримо.

На огромну већину скупова организованих поводом Нацрта стратегије националне безбедности, од стране невладиног сектора, представници Министарства одбране су ишли и учествовали у раду. Очекујемо да ће стратегија националне безбедности бити усвојена на седници владе до краја фебруара и да ће одмах затим бити упућена на процедуру у парламент.

Који су изазови, ризици и претње за Србију по Нацрту стратегије националне безбедности?

- Највећа претња безбедности је противправно и једнострано проглашена независност Косова и Метохије. Наметање једностраног решења може да учини да то подручје постане дуготрајни фактор нестабилности у региону. С друге стране, ми сматрамо да се проевропска политичка оријентација Србије позитивно одражава на њену безбедност и да је у том контексту смањена могућност директне претње или агресије на Србију.

Национални интереси Србије?

- То су очување суверенитета, независности и територијалне целовитости Србије, очување унутрашње стабилности, владавина права и развој демократије, интеграција у ЕУ, заштита живота и имовине грађана, економски развој...

Које су главне стручне примедбе на Нацрт стратегије националне безбедности?

- На пример, једна врста примедаба односи се на улогу мањинских заједница у систему безбедности, а друга на однос према НАТО-у.

Око мањинских заједница, да ли је реч о томе хоће ли Албанци на југу централне Србије служити војску или неће?

- Да, реч је и о томе. Ми настојимо да сви грађани Републике Србије, а самим тим и мањинске заједнице, у складу са Уставом и законом, буду укључени у систем националне безбедности.

Питање чланства у НАТО-у?

- Ту нам појединци замерају да се нисмо довољно јасно изјаснили, као да је питање чланства у неком војно-политичком савезу само питање војске. У војно-политички савез или ако хоћете у политичко-војни савез какав је Организација северноатлантског пакта, улази или не улази држава Србија, а не само наша војска. Дакле, то је пре свега политичко питање. Народна скупштина је прогласила неутралност и ми као Министарство одбране само следимо државну политику, која у овом тренутку каже да је учешће Србије у програму Партнерство за мир права мера наше сарадње с НАТО.

Које су уопште могуће опције Србије када су безбедност и одбрана у питању?

- Теоретски, па донекле и практично, постоји пет опција: ослонац на сопствену војску и систем безбедности под окриљем УН, статус оружане или неоружане неутралности, одбрамбени споразуми с другим државама, укључивање у НАТО или само у војне формације ЕУ. Напослетку, могућа је и комбинација неколико претходних опција.

Стратегија одбране треба да се усвоји после Стратегије националне безбедности. Како су ту дефинисани задаци Војске?

- Мисије и задатке Војске дефинише Народна скупштина Републике Србије, а по реду то би ишло овако: одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља, учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету и подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

Нацрту стратегије националне безбедности замера се и непознавање савремених трендова безбедности?

- Јасно смо навели да се на глобалном плану безбедност из искључиво војне сфере проширила и на друге области, првенствено на економску, енергетску, социјалну и еколошку, ту су проблеми тероризма, етничког и верског екстремизма, организованог криминала, пролиферације оружја за масовно уништавање. Међународна заједница се суочава и са изазовима које намеће пракса превентивног напада и интервенционизма у унутрашње ствари суверених држава. Знате, свет се толико брзо мења, мењају се и умножавају проблеми безбедности, тако да ниједна појединачна стратегија или доктрина не може све то временски и потпуно да „покрије”. Све се то може и мора дограђивати. Још је Наполеон рекао да се стратегија мора мењати или дограђивати на сваких пет година.

Мирослав Лазански
Извор: Политика

У наше три бригаде размештене око Косова и Метохије има више стотина официра и подофицира који су са Косова и многима фамилије и данас тамо живе. Нико од њих није издао погрешну команду или направио неки лош гест. Створили смо поверење у коме ти људи професионално чекају адекватну команду надлежних, мада је било напетих ситуација. Овога тренутка имамо 38 активних генерала, а плаћамо 750 генералских пензија. То је оптерећење из старих времена


19.02.2009.
На дан писања овог интервјуа, Војска Србије добила је новог начелника Генералштаба и његовог заменика. Тако је окончана транзиција однедавно смењеног НГШ ген. Здравка Поноша ка садашњем трајнијем решењу. Досадашњи заступник (нова реч за вршиоца дужности), ген. Милоје Милетић, постао је указом председника Тадића нови начелник Генералштаба. Његов заменик постао је ген. Младен Ћирковић, досадашњи командант копнене војске, што је корак у оном правцу на који је министар Шутановац указао у разговору за "Време": "Копнена војска је стуб одбране и нормално ће бити да њени официри убудуће заузимају кључна командна места."

Војска Србије понела је своје старо име по први пут после 1918. године, што је – треба се надати – симболички прелом са оним што се догађало у међувремену. Сврха војске, како каже др Миодраг Зец са Филозофског факултета у Београду, јесте да нешто одбрани или да нешто отме – кад се сведе на суштину ствари. Војска Краљевине Југославије није одбранила земљу; ЈНА је из Другог светског рата изашла као победничка сила, али 1991. није одбранила своју државу, изнутра разорена сопственим системски уграђеним противречностима. Војска Југославије нити је успела нешто да отме, а још мање да одбрани. Дошао је час да коначно самостална Србија промисли и дефинише своју стратегију и доктрину одбране и да своју војску прилагоди захтевима који из тога произлазе. Реформа Војске траје од 2001. са великим мукама и тешкоћама и огромним баластом: идеолошким, политичким и кадровским, али и финансијским и техничким.

"ВРЕМЕ": Почнимо од стратегије одбране Србије, онакве каква је дефинисана спољном политиком с обзиром на перцепцију претњи, процену будућих збивања и међународне обавезе земље.

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ: Стратегија одбране дефинисана је Уставом и Стратегијом националне безбедности, кључним стратешким документом који идентификује изазове, ризике и претње. У складу с тим ту се утврђују одбрамбени интереси и политика одбране, конципира систем одбране и – у функцији тих закључака – планирају се и конкретни детаљи и финансирање.

Стратегијом одбране утврђени су интереси Републике Србије: очување суверености, независности и територијалног интегритета Републике Србије и безбедности грађана; изградња поверења, унапређење безбедности и стабилности у региону и сарадња и партнерство са међународним безбедносним организацијама и институцијама демократских држава. Република Србија ниједну државу нити савез не сматра непријатељским и опредељена је да заједно са другим државама доприноси јачању глобалне, регионалне и националне безбедности.

Али, Република Србија одлучна је у намери да заштити своју сувереност, територијалну целовитост и безбедност и да доследно поштује уставно опредељење да је Аутономна покрајина Косово и Метохија њен неотуђиви део. У том смислу залаже се за јачање улоге УН-а и стварање сигурних механизама колективне безбедности. Србија је спремна да својим ангажовањем у безбедносној и одбрамбеној политици Европе и учешћем у програму НАТО-а Партнерство за мир јача сопствену безбедност.
На основу тих опредељења и циљева политике одбране, процена ризика и претњи, Србија дефинише свој концепт одбране. По том концепту, Србија своје интересе штити одвраћањем путем јединственог и ефикасног система одбране. Осим тога, ту су и поуздано партнерство и сарадња у окружењу, учешће у мултинационалним операцијама у складу са економским могућностима, али и пружање подршке цивилним властима Србије у заштити унутрашње безбедности.

Одатле би требало да произађу и доктрина одбране и пратеће тактике.

Тако је. Доктрина је скуп утврђених ставова о организовању, припремању, употреби и обезбеђењу Војске. Ставови у Доктрини формулисани су на основу процене развоја геополитичких, друштвених, војно-безбедносних, научно-технолошких и других процеса који одређују војну делатност, као што су: физиономија оружаних сукоба, научна и техничка достигнућа и њихова војна употреба, савремене војне доктрине, међународни уговори и споразуми, стање Војске итд.

На основу Доктрине разрађују се даље доктрине видова, правила и упутства, планови обуке и опремања итд. Из тога следе борбена правила и упутства за тактичку употребу јединица.
Зна се, дакле, шта из чега и зашто следи. Зато сада имамо нове уредбе и о војном школству и о чиновима и све друго.

У јавности је било речи о формацијском распореду чинова и наслеђеној несразмери с обзиром на садашње бројно стање.

Министарство одбране као јединствена целина има свој управни део у коме има око 700 људи. Када кажемо министарство, то је то. Има своје потчињене саставе од којих је највећи Генералштаб, али и друге: Војномедицинска академија, Војна академија, Војнотехнички институт, Војнообавештајна агенција, Војнобезбедносна агенција, Инспекторат итд. Наша реформа почела је од Генералштаба са жељом да се прво направи бригадни принцип функционисања. Тако се видело да имамо вишак пуковника и да та пирамида чинова не одговара. Током деведесетих чинови су се делили без критеријума, па смо добили вишак. Део њих прешао је у министарство, а део у пензију. Овога тренутка та кадровска пирамида, што се тиче Генералштаба, уређена је како треба, а кадровска пирамида остатка министарства има проблем који ћемо решити новом организацијом министарства. То се сада полако решава: у 2005. години било је 1080 пуковника; данас их има 647; 2005. их је пензионисано 620, а у чин пуковника унапређено 150. Унапређења су ишла и линијом напредовања, али и линијом следовања: напуни човек неке године живота и службе... Е, сад: 2007. године промовисано је 77 пуковника, 2008. њих 63, а ове године само 14 кандидата за пуковнике прошло је кадровску комисију. Значи да су задовољили нове услове владе, да су обавили и генералштабно усавршавање, поред осталих захтева. Убудуће ће сваки пуковник имати највише могуће школе у нашем систему.
Сада радимо на новој систематизацији којом уводимо конкурентност и у којој ће сваки пуковник или други официр морати да заслужи чин, а не да га "следује" због пуког протока времена, аутоматски. Тачно ће се знати колико којих формацијских места за који чин има и најбољи ће их попунити.

То би значило да ће бити спремни за генералски чин без посебних захтева?

Апсолутно. С тим да уводимо курс безбедности и одбране који је некада постојао у систему војног школства. Тај курс често су похађали и државни службеници и високи официри. То је врста високе геополитичке школе, као амерички Wаr College или британски Краљевски одбрамбени колеџ. Тај курс ће бити врх војног школовања код нас, место где се добија глобално сагледавање сектора безбедности и из политичког угла, али без икакве намере да се они после баве политиком.

Намера је, дакле, да још смањимо број пуковничких места, али ту имамо проблем са Војномедицинском академијом, где постоји још 120 пуковничких места. ВМА још није акредитована као универзитетска установа и њихова звања нису препозната у цивилству. На пример, сада је немогуће да неко на ВМА буде професор и доктор, а у чину капетана.

Имамо, кад смо код тога, видљив раст страних полазника у нашем војном школству, што нешто значи. Од 2005. до 2008. број припадника страних оружаних снага који се школују код нас расте: од 5, па преко 11, па 34 до 141 у 2008. На то смо посебно поносни, јер смо се сигурно вратили на регионалну мапу војних академија, с идејом да се то подигне на још виши ниво. Војна академија је такође у фази акредитације за универзитетску установу.

А техничка оспособљеност?

Ту је ситуација тешка, јер наша земља дуги низ година није била у могућности да инвестира у опремање Војске. Прошла година је у том сегменту била боља од претходних. На пример, ремонт ваздухоплова: у 2006. само три, у 2007. десет, а 2008. години 15 апарата. Ове године планирамо још 20. Осим тога, купили смо и савремену телекомуникациону опрему, а после више деценија и ракете ваздух-ваздух, нову пушку кал. 5,56 мм наше производње. Специјалну бригаду опремамо најсавременијим наоружањем по њиховој спецификацији: пушке Heckler und Koch и Colt, пиштољи Glock, снајперске пушке Sako и Herstal итд.
Најалармантније стање смо имали са неборбеним моторним возилима. Просечна старост: нешто више од седам одсто тих возила млађе је од 18 година. Сва остала возила памте СФРЈ. Више од половине возила старије је од 25 година. Прошле године купили смо 245 неборбених моторних возила, али је то мало у односу на потребе. С обзиром на цену поправки, израчунали смо да нам се више исплати да купимо нова. Притом, буџет није одговарајуће растао, него смо направили уштеде смањујући број гарнизона и општом рационализацијом у свим сегментима.

А логистика?

Ту је тек стање било алармантно. У 2006. смо имали око 20 одсто резерви хране, трупних и вантрупних, а данас смо на 198 (98 одсто плус 100 одсто), што је рекорд у протеклих више деценија. Уговорена набавка погонских горива већа је него неколико година уназад, наши пилоти лете много више него раније, мада још недовољно по модерним стандардима.

Докле се дошло са професионализацијом?

Процес професионализације почео је 2003. и одвијао се полако, у складу с могућностима. Прошле године расписали смо конкурс за 2418 професионалаца, а јавило се много више него што смо очекивали: скоро 4000 кандидата. Постоји проблем јер ми још не знамо како збринути људе који напуне 40 година и морају да напусте Војску, јер по закону не могу више да остану. Припремили смо предлоге измена Закона о војсци, а с друге стране имамо разговоре с Министарством правде да те људе ангажују као затворске чуваре, судску стражу итд. Или да оду у МУП за граничаре.

Намеће ли данашње време нужност приближавања војних и полицијских послова, управо због природе мировних операција?

То јесте сложено питање на које још нема јасног одговора. Још не постоји коначан облик комбинације тих послова. Ми у копненој зони безбедности на југу Србије веома добро радимо са Жандармеријом, али то је отворен терен, а не урбан. Али, да се вратим: ако се буџетска динамика финансирања Војске буде одвијала по плану, за три-четири године могли бисмо професионализацију да приведемо крају. Нажалост, закинути смо. А нама је то иначе приоритет. Плате расту, стање је боље у односу на стратегијски план, али још недовољно.

Деполитизација Војске честа је тема у јавности.

Протеклих година имали смо ризичне безбедносне ситуације које су могле довести до мешања политике у војне ствари и обрнуто. Морам да кажем да смо ми веома поносни јер приликом проглашења једностране независности Косова и када смо имали митинге са великим бројем инцидената, нико од припадника Војске Србије у униформи није учествовао на митинзима, а полиција није привела ниједног припадника Војске. То је ново и охрабрујуће, показује да су официри и војници апсолутно схватили тежину свог задатка и озбиљност свог положаја. У наше три бригаде размештене око Косова и Метохије има више стотина официра и подофицира који су са Косова и многима фамилије и данас тамо живе. Нико од њих није издао погрешну команду или направио неки лош гест. Створили смо поверење у коме ти људи професионално чекају адекватну команду надлежних, мада је било напетих ситуација. Уосталом, извештај Европске комисије по први пут је прошле године јасно рекао да је остварена пуна демократска и цивилна контрола војске у Србији. Ми смо поносни на тај резултат.

Имали смо и неке афере, Давинић, ВМА, станови?

Један од основних задатака које смо имали од самог доласка у Министарство одбране био је да спречимо све изворе могућих афера и да рашчистимо постојеће. Ова последња привођења била су од почетка под обрадом ВБА и добро је да смо то обавили по закону. Војни бескућници и пензионери пишу ми писма подршке.

Углед Војске тако расте. Због афера углед је био најнижи 2006. године, а то се најбоље види по занимању за упис на Војну академију: 2006. имали смо само 21 пријављеног кандидата! Док 2008. преко 300 њих, а десет одсто су вуковци. Те афере су подриле углед Војске и споља и изнутра и угрозиле систем одбране. Сада су на суду и не могу да их коментаришем. Раније афере тицале су се углавном набавки, јер није постојао закон. Сада се за сву робу прописује тендер по закону. Не набављамо више оно што не треба да бисмо испразнили нечије магацине, као што се радило.

У овом тренутку у систему одбране имамо више од 14.000 лица која немају никакво решење стамбеног питања. Онда, има их много с неадекватним становима. Међу њима је 4000 пензионера, али је више од десет и по хиљада активних војних лица. То је запрепашћујућ број, али смо до сада решили 1409 стамбених проблема; за тај исти период пре нас је решено око 200 случајева. У систем одбране годишње улази око 350 нових људи. Када путем кредита буде решавано 350 стамбених питања годишње, онда смо направили одрживи систем. Увели смо стамбене кредите које министарство субвенционише. Прошле године, по први пут, припадници Војске подигли су 193 стамбена кредита; ове године биће их око 220-250. Наша замисао је да убудуће припадници Војске не добијају, него купују станове под повољним кредитним условима.
Овога тренутка имамо 38 активних генерала, а плаћамо 750 генералских пензија. То је оптерећење из старих времена.

Какво је стање у обе агенције – Војнобезбедносној и Војнообавештајној? Јесу ли се свеле у своје законске оквире – с обзиром на искуства из прошлости?

Убеђен сам да обе агенције раде у својим законским оквирима. Нисам имао ниједну притужбу, ни државног органа ни појединца, ни из невладиног сектора. Ми припремамо предлоге закона о те две агенције и желимо увођење инспектората у обе, органа који би вршио унутрашњу контролу законитости рада и поступао по могућим жалбама. Уосталом, људи који тамо раде вапију за тим. На почетку смо имали проблема због хипотеке Ратка Младића, али данас нам више нико не ставља то на терет.

У оквиру промена које смо спровели, Војна полиција сада има и КИГ, Криминалистичку истражну групу која се бави криминалистичким пословима који су и најчешћи проблем, док се Војнобезбедносна агенција бави борбом против организованог криминала у Војсци и пословима контраобавештајне и безбедносне заштите Војске и штићених личности. Ту је направљена потребна разлика у пословима.

Да закључимо: каква је сада перцепција нашег положаја у свету код Војске?

Морам да кажем да су ставови официра, по анкетама које смо радили, сада далеко авангарднији од укупног друштва. Очекивало би се да људи који су били у директном конфликту са НАТО-ом осећају мржњу; напротив, они су, као људи у струци, свесни да не могу да буду пусто острво у мору око нас које се зове НАТО. А и времена се мењају. Систем размишљања у Војсци полако се помера ка евроатлантским вредностима, рекао бих брже него у јавности. Ми, наравно, имамо везе и са свим другим армијама и развијаћемо их и даље. Ми и даље баштинимо, после толиких година, јако добре односе са низом земаља још из Титовог времена и то се данас види.

Пише: Милош Васић
Извор:Сајт Министарства одбране

20.02.2009.
Начелник Управе за међународну војну сарадњу Милорад Перић и изасланик одбране Босне и Херцеговине у Београду, пуковник Иван Тањић потписали су данас у Министарству одбране Републике Србије, План билатералне војне сарадње за 2009. годину.

Република Србија и Босна и Херцеговина имају развијену билатералну војну сарадњу, у којој доминира војнообразовна, војноекономска и сарадња у области војног здравства.

Извор:Сајт Министарства одбране

  23.02.2009.

  Министар одбране Драган Шутановац састао се данас у Дому гарде у Топчидеру, са слушаоцима програма обуке високих официра Оружаних снага САД - CAPSTONE, који се налазе у посети Републици Србији.

  У двадесеточланој америчкој делегацији, коју предводи адмирал у пензији Херолд Геман, налазе се и 16 новопоромовисаних бригадних генерала различитих видова, родова и служби и високи цивилни службеници, који се усавршавају на Националном универзитету одбране САД.

  Министар одбране Србије укратко је упознао генерале и високе државне службенике, који ће у будућности заузимати највише положаје у Министарству одбране и ОС САД, са безбедносном ситуацијом у региону. Он се посебно осврнуо на ситуацију на Косову и Метохији, насталу после самопроглашења независности те покрајине, као и на професионалну сарадњу са КФОР-ом. Министар Шутановац је указао и на будуће правце реформе система одбране.

  Америчке високе официре примио је и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић. Он је том приликом рекао да и мале војске могу бити добро обучене, ефикасне и професионалне, да успешно спроводе реформе и трансформацију, прилагођавајући се светским стандардима, односно Нато стандардима, и да могу бити поуздан партнер у борби против свих безбедносних изазова и претњи. Генерал Милетић је истакао добру билатералну војну сарадњу са земљама региона и шире, посебно са ОС САД.

  У оквиру посете, амерички официри су са званичницима Министарства одбране Србије учествовали у раду округлог стола посвећеног политици одбране и стратегији.

  Извор: Сајт Војске Србије

 

25/02/2009
Министар одбране Драган Шутановац данас је на Трећој годишњој конференцији изасланика одбране Републике Србије, одржаној у Дому гарде у Топчидеру, исцрпно информисао изасланике одбране о актуелној ситуацији у систему одбране по најважнијим питањима. Он је према сегментима и организационим целинама Министарства представио најважнија достигнућа и резултате у протеклих годину и по дана, као и планове и пројекте за наредни период.

Министар се посебно осврнуо на успешно успостављен систем цивилне контроле оружаних снага, процедуру доношења нових закона и подзаконских аката, реорганизацију Министарства одбране, опремање и инфраструктурне пројекте, као и питања са поља међународне војне сарадње.

У свом обраћању начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић представио је достигнути ниво реформи у Војсци Србије са акцентом на постепеној професионализацији. Он је том приликом истакао да војска данас, у односу на само пре две године, изгледа значајно другачије, али да постоји доста простора за напредак и модернизацију.

Циљ данашње конференције јесте анализа рада наших војних изасланстава у протеклој години, размена искустава међу војним аташеима, информисање изасланика одбране о питањима која су значајна за обављање њихове делатности као и давање смерница за рад у овој години. Изасланици одбране Републике Србије током петодневног боравка у земљи одржаће низ пленарних и појединачних састанака и консултација.

Извор:Сајт Министарства одбране

04.03.2009.
Начелник Управе за међународну војну сарадњу Милорад Перић и шеф Одсека за међународну одбрамбену сарадњу МО Црне Горе пуковник Зоран Бошковић, потписали су Уговор о школовању и План билатералне војне сарадње за 2009. годину.

Сарадња у области одбране између Републике Србије и Црне Горе је у узлазној линији. Приоритети сарадње су војно-економска, војно-научна, војно-образовна као и сарадња у области војног здравства.

На Војној академији се већ неколико година успешно школују припадници Војске Црне Горе на свим нивоима школовања.

Извор:Сајт Министарства одбране

04.03.2009.
Министар одбране Драган Шутановац и амбасадор Алжира Његова екселенција Абделкадер Месдуа посетили су данас Војнотехнички институт где се на мастер студијама налазе официри из Алжира. Том приликом министар Шутановац је рекао да је школовање алжирских официра у нашој земљи пројекат од стратешког значаја.

- Двадесет младих људи који ће завршити школовање у Србији биће најбољи амбасадори наше земље у Алжиру. Планирамо да од маја угостимо нове студенте и ту сарадњу проширимо – рекао је министар Шутановац. Он је нагласио да је током прошле године у нашим војним школама било око 140 полазника из иностранства и да се планира проширивање тог вида сарадње. Шутановац очекује да се Војна академија, Војнотехнички институт и остале војне образовне институције поново нађу на светској мапи школа које пружају адекватно војно образовање.

Амбасадор Алжира Његова екселенција Абделкадер Месдуа захвалио је на прилици да се лично увери у „изванредне услове школовања слушалаца из страних земаља“. Он је нагласио да је имао прилику да се увери и у потпуну стручност људи који раде у Институту. Амбасадор сматра да је ВТИ у технолошком смислу веома напредан те да ни у чему не мора да завиди сличним институцијама широм света. Он је подвукао да има велико поверење у начин како се ти односи развијају и да ће међусобна сарадња у наредном периоду доживети процват.

Одговарајући на питање новинара о евентуалној куповини производа српске наменске индустрије, амбасадор Медсуа је рекао да је уверен да ће његова посета бити праћена посетама стручњака у тој области.

Министар Шутановац је додао да постоји интересовање за заједничко улагање са алжирском страном нагласивши да је присутна обострана жеља за сарадњом. Министарство одбране, како је рекао, има жељу да унапређује међународну војну сарадњу и афирмише одбрамбену индустрију, а планирана је и посета делегације Владе Србије Алжиру која ће, између осталог, разматрати и могућности сарадње и у тој области.

Он је искористио прилику да позове све заинтересоване за упис у Војну академију да се што пре пријаве на конкурс јер очекује да ће конкуренција ове године бити веома јака.

Током посете министра одбране и алжирског амбасадора Војнотехничком институту, пуковник проф. др Младен Пантић, директор те установе, упознао је госте са потенцијалима и развојно-истраживачким резултатима ВТИ-ја. Он је истакао да је у ВТИ развијено више од 1.300 средства НВО за сва три вида војске и да је, од укупног наоружања које је данас заступљено у нашој војсци, 75 посто развијено у ВТИ. Гости су посетили просторије у којима се изводи настава на мастер студијама, трисонични авио тунел и Лабораторију за статичка и динамичка испитивања материјала.

Настава је организована у дванаест усмерења. До сада су инострани студенти имали прилику да се упознају са свим лабораторијама у Војнотехничком институту, да обиђу погоне предузећа одбрамбене индустрије и техничке ремонтне заводе. После завршеног првог семестра, уз показано одлично знање српског језика, остварили су и изузетан успех у настави са просечном оценом 9,53. Школовање студената траје две године и у нашој земљи ће остати до израде мастер радова.

На крају посете, пуковник проф. др Младен Пантић уручио је поклон министру одбране Драгану Шутановцу, а монографију Института и знак ВТИ амбасадору Демократске Народне Републике Алжира.

Извор:Сајт Министарства одбране

Државни секретар Спасојевић на састанку министара одбране ЈИЕ

06.03.2009.
Државни секретар Душан Спасојевић предводи делегацију Министарства одбране која учествује на дводневном скупу министара одбране земаља југоистoчне Европе у Загребу. На овом скупу, на ком учествује 15 министара одбране, разговара се о најважнијим питањима из области безбедности у региону ЈИЕ.

Основне теме скупа су регионална стабилност, унапређење сарадње министара, реформа система одбране у земљама ЈИЕ, регионалне иницијативе и интегративни процеси у региону.

Државни секреатар Спасојевић имао је билатералне састанаке са министром одбране Турске Мехметом Веџдијем Гонулом, министром одбране Мађарске Имреом Секерешом, државним секретаром Министарства одбране Словеније Урошем Креком и замеником министра одбране Бугарске Спасом Панчевим током којих су разматране теме из домена билатералне војне сарадње и безбедносно-политичка ситуација у региону.

Спасојевић је у свим разговорима изнео основне ставове државне политике Србије према највећем безбедносном проблему у региону југоисточне Европе, ситуацији на Косову и Метохији. У том смислу, од велике важности је да улога КФОР-а као највећег гаранта безбедности, нарочито српског и неалбанског становништва на КиМ и даље буде статусно неутрална.

Он је нагласио посвећеност Министарства одбране учешћу у регионалним безбедносним иницијативама и изградњи добросуседских односа, регионалне сарадње и стабилности, што је један од три приоритета наше спољне политике.
Спасојевић је посебно истакао значај интеграције свих земаља региона у ЕУ и у том смислу од свих саговорника добијена је пуна подршка европским интеграцијама Србије.

Данас је потписан и План билатералне војне сарадње за 2009. годину са Министарством одбране Републике Хрватске. Споразум је у име Управе за међународну војну сарадњу потписао капетан бојног брода Никола Лунић.

Извор:Сајт Министарства одбране

Изводи из интервјуа са министром одбране

06.03.2009.

* Јесте ли задовољни извештајем о вашем раду који сте поднели премијеру Цветковићу и председнику Тадићу?

- Задовољан сам зато што се у сваком сегменту рада Министарства осећа видан напредак и позитивна енергија која струји целим системом до последњег припадника Министарства. Постоје ствари које нисмо успели да урадимо у планираном периоду, пре свега мислим на базу Цепотина, али за мене је важнији квалитет од испуњења рока. Нисмо успели да отуђимо неке непокретности за које има интересовања, али то није наша кривица. Послао сам председнику извештај од 15. маја 2007. са упоредном анализом, где се види и статистички да су резултати Министарства много бољи у том периоду, него ранијих година.

* Да ли је то довољно за прелазну оцену?

- Апсолутно, мој тим заслужује прелазну оцену. Имам само дилему да ли ћемо успети да испунимо све што смо амбициозно поставили као циљеве у овој години, као и да приведемо крају велики део реформи које се спроводе у Министарству. Нажалост, нико не може да предвиди какве ће коначно бити последице светске економске кризе.

* Који су приоритети Министарства одбране у 2009?

- Наставак процеса професионализације војске, завршетак базе Цепотина, коначно усвајање стратегијских докумената, припреме за учешће у мировним операцијама УН, побољшање материјалног положаја припадника Министарства, наставак реформе војног школства, здравства, решавање питања војних установа...

* Хоће ли доћи до професионализације Војске до 2010. године?

- Нажалост, не могу да кажем да ће професионализација моћи да се заврши до краја 2010. За разлику од прошле године, када смо враћали углед војске и пољуљано поверење, сада имамо то поверење, али немамо новчана средства неопходна за завршетак професионализације. Министарство наставља тај процес и у овој години имамо у плану да више од 2.000 војника примимо у професионалну војну службу.

* Јесте ли са новим начелником на истој таласној дужини када је реч о наставку реформе војске и система одбране?

- Нови начелник је одговоран официр који разуме време у којем живимо, зна шта је цивилна контрола војске. Министар одбране, као најодговорнији, одлучује о политици и концепцији, а запослени је спроводе. А, ако се неко не слаже са том концепцијом, онда би требало часно да се повуче са функције.

* Има ли амбиција у владајућој коалицији да се крене у процес приступања НАТО?

- Нисмо ту тему покретали. Расположење Владе је да останемо чланица „Партнерства за мир“, што је довољан оквир за сарадњу са алијансом.


Са Милетићем је све

* Како сарађујете са новим начелником Генералштаба?

- Имамо добру и коректну сарадњу. Генерал Милетић је човек великог искуства и модерних схватања. Целокупна атмосфера у систему одбране сада је много квалитетнија и искренија.

* Да ли је после доласка генерала Милетића повраћен углед Војсци, пошто сте тврдили да је био угрожен иступањима бившег начелника Поноша и оптужбама на ваш рачун?

- На дневној бази испитујем стање у Војсци и нисам наишао на људе који су незадовољни именовањима у војном врху. Овог пута изабрани су официри који имају пуни ауторитет и углед.


Нема правде у трибуналу

* Како сте доживели пресуде бившем војном врху у Хагу?

- Апсолутно је непримерено да тако драстичне казне добију представници војске и полиције, а да истовремено Рамуш Харадинај и Насер Орић буду слободни грађани и да им је, чак, дозвољено да се баве политиком. Тешко да ико у Србији може да има поверење у Трибунал да ради по праву и правди.

Извор: Сајт Министарства одбране

11.03.2009.
 
Министри одбране Србије и Шпаније Драган Шутановац и Карме Шакон потписали су у Мадриду Меморандум о сарадњи у области одбране који има за циљ успостављање општих принципа и процедуре у сарадњи у области одбране у обостраном интересу.

Меморандумом је предвиђена размена званичних посета на министарском нивоу, као и размена посета других личности из цивилног и војног сектора, заједничке консултације и размена информација и искустава, оснивање програма за обуку и образовање, заједничко учешће у вежбама, на конференцијама и семинарима и учешће у остварењу истраживачких пројеката од узајамног интереса.

Током сусрета министара Шутановца и Шакон указано је на одличне односе који последњих година постоје између Србије и Шпаније. Разговарано је о унапређењу односа двеју земаља, билатералној војној сарадњи, као и о безбедносној ситуацији у региону и договорено да војне академије Србије и Шпаније размењују официре.

У саопштењу шпанског министарства издатог тим поводом, каже се да је Карме Шакон пружила подршку српском колеги на путу Србије ка интеграцији у Европску унију и НАТО.

Потписивању Меморандума о сарадњи присуствовали су председник Србије Борис Тадић и шпански премијер Хозе Луис Родригес Сапатеро, после чега је председник Тадић изјавио да Меморандум отвара "нову страницу у нашој сарадњи у безбедности".

"Србија има сарадњу са многим чланицама НАТО-а, желимо такву сарадњу и са Шпанијом. То може бити у разним областима: у тренингу, модернизацији, новој организацији нашег Министарства одбране, коришћењу искуства у мировним мисијама", рекао је председник Србије.

"Некада је наша земља била веома значајан учесник мировних мисија. Надам се да ће опет доћи време када ћемо моћи да опет заједно успостављамо мир другде у свету", додао је Тадић.

Он је, истовремено, захвалио шпанској влади што је послала своје војнике на Косово и Метохију "да чувају наше сународнике који су данас најугроженија етничка група у Европи
 
Извор: Сајт Министарства одране

19.03.2009
Ministarstvo odbrane planira da od Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije formira vojni univerzitet, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac na jučerašnjoj svečanosti povodom Dana vojnog školstva i 159. godina Vojne akademije.

 - Vojni univerzitet će predstavljati osnovu za razvoj modernog, kvalitetnog i trajnog sistema vojnog obrazovanja i postati regionalni centar za školovanje i usavršavanje vojnog i vojno-medicinskog kadra - rekao je Šutanovac.
On je ocenio da ulazak Srbije u uniju evropskih naroda nije moguć bez moderne vojske koja je jedan od stubova svih razvijenih zemalja, a da se moderna vojska može formirati samo uz savremeno vojno školstvo.

Izvor:Beta

19/03/2009
БЕОГРАД – Влада Србије усвојила је на данашњој седници Стратегијски преглед одбране Републике Србије, који представља институционални оквир за спровођење реформе система одбране, саопштено је из Владе.

У саопштењу се наводи да се ради о програмском документу којим се дефинише средњорочно планирање одбране, ефикасно управљање ресурсима, транспарентност послова и изградња претпоставки за демократску и цивилну контролу, професионализацију и ефикасност Војске Србије у извршавању мисија и задатака.

Преглед обухвата и анализу безбеднсног окружења уз процену изазова, ризика и претњи, затим мисије и задатке Војске Србије, визију развоја до 2015. године, опис тренутног стања система одбране и способности војске, као и опис потребних способности система одбране до 2010. године и приоритете развоја.

„Преглед произилази из основних стратегијских опредељења, као и из опредељења Републике Србије да се прилагоди актуелним променама у свету и прихвати стандарде одбрамбеног организовања демократских друштава”, наводи се у саопштењу.

Влада је саопштила да је на дужину процеса усвајања тог документа, чија је израда почела 2005. године, утицао распад државне заједнице СЦГ, формирање Министарства одбране на републичком нивоу, промењено безбедносно окружење, ступање на снагу Закона о одбрани, усвајање Резолуције о војној неутралности, одржавање председничких и ванредних избора, као и конститусање Владе Србије.

Влада Србије усвојила је Стратегијски преглед одбране Републике Србије након што је председник Борис Тадић дао сагласност на нацрт тог документа.

Извор: Бета

20. mart 2009.
Beograd -- Srbija očekuje da će ove godine nastaviti da izvozi oružje rekordnim tempom, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

On je, međutim, naveo da će se smanjiti broj radnih mesta u državnim firmama koje se bave proizvodnjom oružja. "U 2008. godini smo proizveli rekordnu količinu oružja i opreme u vrednosti 621milion dolara i obezbedili prodaju oružja u vrednosti oko 400 miliona", rekao je Šutanovac.

On je dodao da je industrija oružja u Srbiji "samo u januaru ove godine već obezbedila prodaju oružja vrednog 50 miliona dolara".

"Ove godine očekujemo još bolje rezultate", rekao je ministar odbrane. Šutanovac je kazao i da će "industrija odbrane" morati da smanji broj radnih mesta, kako bi sačuvala profit zbog globalne ekonomske krize.

Šutanovac je dodao da će Vojska Srbije, koja broji 37.000 pripadnika, proći kroz smanjenja budžeta u ovoj godini.

Izvor: Tanjug 

Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а, тврди министар одбране

22/03/2009
Вршимо озбиљне анализе могућих последица економске кризе на функционисање система одбране. Какве год оне биле, сигурно је да систем неће трпети, али тешко да ће моћи да дође до „освежавања” савременим средствима. Неће доћи до застоја летења наших авиона, до застоја у извођењу вежби, као што је било у ранијем периоду. Имамо довољне резерве да функционишемо нормално, чак и у случају да година буде веома кризна, каже у интервјуу за „Политику” министар одбране Драган Шутановац.

У четвртак је усвојен први Стратегијски преглед одбране. Докле се стигло у усвајању кључних аката?

- Дешава се управо оно што смо и најавили – прво тромесечје ове године обележиће завршетак радова на стратешким документима и појединим законима. На седници Владе је усвојен Стратегијски преглед одбране, први у историји Југославије и Србије, а рађен по стандардима НАТО. Тренутно се у Влади налази и закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије. Очекујем да ће се у току следеће недеље пред Владом наћи и Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, које су коначно формулисане са свим примедбама које су биле прихватљиве. Тиме ће се заокружити највећи део законодавних реформи Министарства одбране које су биле проблематичне практично од распада бивше Југославије. Радимо и на законима о цивилној заштити, о службама безбедности и о производњи и промету наоружања и друге опреме. Ово је велики реформски искорак који треба да уобличи правну регулативу за дугорочно функционисање система одбране, а посебно Војске Србије.

Шта је с професионализацијом Војске?

- Недостатак финансијских средства нас онемогућава да завршимо пуну професионализацију до краја 2010. године, али нећемо престати да улажемо подједнаку количину позитивне енергије ни ове ни следеће године, настављамо фазну професионализацију. Процес ће се успорити, али неће стати. Битно је рећи да се ранијих година на конкурсе за професионалце по правилу пријављивало мање људи од потребног броја, а сада имамо више од два кандидата на једно упражњено место, што указује да смо успели да вратимо углед Војсци и војничкој професији.

Најављују се промене у војном школству, нарочито када је реч о медицинским наукама.

- Уколико желимо да имамо савремен и модеран систем одбране, који је аутономан и пружа могућност образовања војног кадра у сваком смислу, морамо да знамо да је управо војна медицина један од наших највећих ресурса. Сматрамо да је војни универзитет неопходан како бисмо заокружили систем образовања за потребе нашег система одбране. Тренутно постоји велико интересовање страних војски за школовање како на ВА, тако и на ВМА. Планирамо да на Војној академији уведемо висококвалитетни курс безбедности и одбране по угледу на Велику Британију и стандарде НАТО.

Медији су објављивали да више авиона и хеликоптера чека ремонт него што их је у исправном стању. Да ли је то тачно?

- Ако кажем да их је прошле године ремонтовано пет пута више него 2006, то сигурно значи да је направљен велики помак. Ипак, чињеница је да су најновији авиони стари више од 20 година. Више од 80 одсто возила у целом систему одбране „памти” СФРЈ. Годишње бисмо морали да купимо више хиљада возила да бисмо смањили просечну старост возног парка. Прошле године је купљено више возила него током целе претходне деценије. Најлакше је опремити војску уколико располажете новцем и ту нема никакве велике мудрости. Међутим, ми реформу спроводимо у датим околностима, које су подједнако тешке и за просвету и за правду, пољопривреду, унутрашње послове... и одбрану.

Шта је с реформом војних служби безбедности?

- Врло брзо ће бити завршен предлог закона о ВБА и ВОА. Планирамо да закон буде усвојен у току ове године, да направимо савремен акт за модерне службе, да имплементирамо унутрашњу контролу и да те службе коначно добију законски оквир неопходан за рад у 21. веку и инспекторе. Поред законске, ту је и организациона реформа ових служби и војне полиције. Управо разматрамо неопходне капацитете како би ова тела била у максималној функцији, да имају одређен број људи, а да не коштају више него што морају. То је мукотрпан посао, поједине земље које су се од нас брже развијале нису га завршиле дуги низ година.

Да ли ће Војска бити укључена у решавање ванредних ситуација?

- На седници Владе смо донели одлуку да се убудуће МУП бави пословима ванредних ситуација и цивилне заштите, чиме ће се тај сегмент фузионисати и бити у оквиру МУП-а, који има капацитете да то прихвати. Знаће се ко је одговоран и како се поступа у случају акцидената и других врста елементарних непогода. Министарство одбране пружаће подршку кад год то буде неопходно. Идеја о формирању посебне агенције за ове послове је и даље актуелна, а то решење потенцијално примењиво.

Скупштина Србије прогласила је војну неутралност, а све околне земље улазе у НАТО. Како треба да се поставимо у односу на то питање?

- Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а. Не мислим да је то страшна ствар, мислим да је најважније да Србија иде крупним корацима ка европским интеграцијама. Моје лично убеђење је, а и добили смо таква уверавања, да нас нико у томе неће успорити због тога што претходно нисмо ушли у НАТО.

Да ли је за Србију повољније да се снажније ангажује на том плану?

- Подсећам да је бивша Југославија имала највећи спољнополитички капацитет у време када је тадашња ЈНА имала највећи контингент припадника у иностранству у разним мировним операцијама. Нисам наишао на официра у Војсци који нема потпуно разумевање за потребу ангажовања Србије ван граница наше земље и испуњења све три њене мисије које су предвиђене законом. То ће сигурно помоћи у заштити наших интереса, како у иностранству, тако и у земљи.

Да ли се о овој теми воде и политички разговори унутар владајућег блока?

- Могу да кажем да, поред три мировне операције у којима тренутно учествујемо, имамо спремљен тим и за учешће у мировној операцији УН у Чаду. Оно што охрабрује јесте и изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића у Бриселу да је спреман да полицијске снаге стави у функцију одбране наших интереса у иностранству. То је заиста велики искорак. Да смо ми учествовали у некој мировној операцији 17. марта ситуација на Косову и Метохији би била таква да се не би десио погром. А да смо крајем осамдесетих ушли у НАТО, не би се никада десило ни отцепљење. Стабилност целог региона би била таква да бисмо ми данас већ увелико били у ЕУ и диктирали темпо са ових простора.

Учестале су оптужбе да, због понашања државе, неки важни послови у трговини оружјем и војном опремом неће бити завршени.

- Било је много спекулација, али мало истине. Мислим, ипак, да ће она врло брзо испливати на површину и да су све пласиране информације далеко од онога што се заиста дешава на терену. Чињеница је да је у прошлој години српска одбрамбена индустрија знатно повећала извоз, да је то била најбоља година после много година. Такође, чињеница је да држава треба да помогне тим фабрикама јер су оне преко 90 одсто извозно оријентисане и смањују спољнотрговински дефицит.

Значи, Србија није дефинитивно изгубила неке важне послове?

- Недавно смо добили потврду уговора вредног више од педесет милиона долара за ову годину и мој пут у Ирак и Алжир, и моја жеља да одем и у Либију, били су пре свега мотивисани сарадњом у области одбране и војне индустрије. Буквално сваке недеље имамо састанке о томе како да се помогне одбрамбеној индустрији и како да наша роба стигне на инострано тржиште. А без сумње има квалитет.

Какав је стандард Војске?

- Прошла година је била рекордно добра. Решено је нешто више од 1.400 стамбених питања. Годишње примамо око 350 нових људи у систем одбране. Дакле, решили смо више од три и по пута стамбених проблема него што смо људи примили. Имамо план да наставимо и ове године и решимо око 1.000 стамбених проблема. Плате су најзад на пристојном нивоу, мада би требало да буду и веће. Прошле године урадили смо темељну реформу платног система, али подсећам да се сусрећемо с наслеђеним, вишедеценијским проблемима.

У склопу реформе војног здравства склопили смо уговор с Републичким заводом за заштиту здравља и промовисали ВМА у Републици Српској и Црној Гори. Приход ВМА се вишеструко повећао прошле године. У систем војног здравства уложили смо око десет милиона евра, што одговара суми уложеној за четири претходне године. Настављамо даље опремање.

Д. Јањић – Т. Бојковић


Уводимо унутрашњу контролу

– У оквиру реформе која се спроводи у целом Министарству, у војну полицију и војне службе безбедности уводимо унутрашњу контролу. Постављаће их министар одбране. Тиме заокружујемо цивилну контролу, што је веома важно јер раније није постојало – каже Драган Шутановац.

Све више официра се школује у иностранству

– На школовању и усавршавању у иностранству прошле године је било 46 припадника Министарства одбране, 20 више него 2007. Прошле године, код нас се усавршавао 141 странац, а 34 годину дана раније. Желимо да се војни систем инкорпорира у цивилни, да се на исти начин рангирају статус факултета и научна и предавачка звања. Очекујемо да ће то бити завршено до краја ове године – каже министар одбране.

Канцеларија у седишту НАТО до краја године

– Ми још нисмо испунили сав капацитет ни према програму Партнерство за мир. Током ове године ћемо коначно отворити канцеларију у седишту НАТО-а, као и све земље које су у Партнерству за мир. Тада ћемо кренути да сарађујемо у пуном капацитету – наглашава министар одбране.

Извор: Сајт Министарства одбране
    

  25.03.2009.

  Министар одбране Драган Шутановац изјавио је данас у Сарајеву да добри односи министарстава одбране Србије и Босне и Херцеговине треба да буду стуб добрих односа две земље.
 
  На конференцији за новинаре он је рекао да је са министром одбране БиХ Селмом Цикотићем разговарао о могућности сарадње у области војне индустрије, школовања, учешћа у мировним мисијама, а да је грађанима Федерације БиХ понуђено да користе услуге Војномедицинске академије по истим условима као грађанима Републике Српске.

  Шутановац је подсетио да је у току реформа војног здравственог система и формирање Војног универзитета, у оквиру које ће ВМА постати Медицински факултет, због чега нема разлога да грађани БиХ медицинске потребе задовољавају на неком другом месту.

  Цикотић је рекао да је српска страна изразила интересовање за куповину одређеног броја авиона, тенкова, борбених возила и артиљерије, и да постоји спремност да се тај посао заврши на обострано задовољство, али да је пре тога потребно да Председништво БиХ одобри листу вишкова наоружања.

  Министри су нагласили да ће сви послови око евентуалне купопродаје вишка војне имовине БиХ бити транспарентни и у складу са законом, како би се избегле негативне конотације које ти послови обично изазивају.

  Шутановац је рекао да постоје многе области у којима има простора за унапређење сарадње и додао да је колегу Цикотића позвао да ове године посети Београд, а да је прихватио позив Министарства БиХ да припадници Војске Србије учествују на војној вежби у Бањалуци у септембру.

  Он је као посебно велику прилику за сарадњу навео могућност ближе сарадње војних индустрија две земље и подсетио на веома добре резултате које у области извоза наоружања и војне опреме Србија постиже у последње време.

  На питање о хапшењу Ратка Младића, Шутановац је рекао да су све војне и цивилне службе безбедности ангажоване на том послу, али да би давање рока у којем ће ратни командант Војске Републике Српске бити ухапшен подразумевало да постоји сазнање где се он налази.

  Министри Шутановац и Цикотић су се сложили да две земље деле тешку и неугодну прошлост, која не треба да буде заборављена, али да она не треба да буде препрека за даљу сарадњу од које ће и Србија и БиХ имати користи.

  У току дана, Шутановац ће се састати и са председавајућим Савета министара БиХ Николом Шпирићем и с председавајућим Председништва БиХ Небојшом Радмановићем.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

  30.03.2009.

  Делегација Министарства одбране Републике Италије, коју предводи подсекретар за одбрану Ђузепе Косига почела је данас дводневну званичну посету Министарству одбране Репубике Србије на позив државног секретара Душана Спасојевића.

  Током сусрета констатовано је задовољство нивоом сарадње у области одбране између две земље. Приоритетне области сарадње, које произилазе из Плана билатералне војне сарадње, у наредном периоду су наставак заједничке обуке припадника специјалних јединица, сарадња у области војног образовања и војно економска сарадња. Ове године реализоваће се и активности у оквиру донације Италије у виду опреме за разминирање аеродрома «Цар Константин» у Нишу, као и обуке наших тимова за отклањање неексплодираних убојних средстава.
 
  Државни секретар Спасојевић изразио је задовољство што је имао прилику да се у срдачном и пријатељском разговору са подсекретаром Косигом још једном увери у спремност за наставак изузетно успешне сарадње у области одбране која је покретач укупних билатералних односа две земље који трају већ 130 година.

  Овакав степен сарадње у области одбране између наших земаља представља значајан допринос регионалној стабилности, рекао је Спасојевић агенцији Танјуг, и нагласио да Министарство одбране и Војска Србије учествују у свим важним регионалним иницијативама и у оквиру њих имају изузетну сарадњу са Министарством одбране и Оружаним снагама Италије.

  Разматрајући питања везана за политичко-безбедносну ситуацију у региону, Спасојевић је изнео основе државне политике према највећем безбеносном проблему, ситуацији у јужној српској покрајини Косово и Метохија. Подсекретар Косига је нагласио да ће италијански контигент у оквиру КФОР-а остати на КиМ у циљу очувања безбедности српског и осталог неалбанског становништва и српских светиња у њиховој зони одговорности.

  Заједнички је констатована непходност интегрисања земаља западног Балкана у ЕУ. Косига је поновио више пута изречену подршку Италије нашој земљи на њеном путу европских интеграција.

  Другог дана посете, подсекретар Косига одржаће предавање у организацији Института за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране и предвиђен је сусрет са начелником Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковником Милојем Милетићем.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

02.04.2009.
Делегација Министарства одбране на челу са државним секретаром Душаном Спасојевићем налази се у званичној посети Министарству одбране Републике Турске.

На састанку са државним секретаром Министарства одбране Турске, генерал-потпуковником Ахметом Турмушем разговарано је о модалитетима унапређења сарадње у области одбране између две земље. Констатовано је да постоји простор за унапрећење сарадње у областима војног школства, усавршавања и обуке и војно-економској области. Уговорен је скори састанак на нивоу министара одбране, што је најбољи показатељ намере оба министарства за успостављањем што бољих односа.

Посебно је било речи о значају што блискије сарадње у оквиру регионалних иницијатива, у циљу јачања регионалне безбедности и стварања регионалне стабилности, где Србија и Турска дају изузетан допринос.

- Констатовали смо да је неопходно да Србија и Турска кроз свеобухватну сарадњу остварују заједничке интересе у решававању бројних проблема који тиште наш регион, изјавио је Спасојевић агенцији Танјуг.

Спасојевић је нагласио је да је ситуација на Косову и Метохији највећи безбедносни изазов, ризик и претња са стабилност у региону и изнео ставове државне политике према том проблему.

Обострано је оцењено да је процес европских интеграција земаља Западног Балкана најбољи начин за постизање трајног решења за мир и стабилност у региону и у том смислу са турске стране је изражена пуна подршка Србији на њеном путу ка чланству у ЕУ.

Спасојевић се састао и са генерал –потпуковником Нусретом Ташделером, начелником Главне Управе за планове Генералштаба Оружаних снага Турске. Оцењено је да војно-војни односи имају узлазни тренд и да је у обостраном интересу да се сарадња настави у том правцу.

Извор: Сајт Министарства одбране

  03.04.2009.

  Тензије због кризе утичу на безбедност целе државе

  Министарство одбране нема сазнања да може доћи до сукоба на југу Србије или на Косову, иако према процени војних служби највећи ризици долазе из тог правца. Највише смо ангажовани у Копненој зони безбедности, као фактор стабилности и одвраћања од могућих инцидената. Нажалост, глобална економска криза утиче и на безбедност. Тензија која се ствара у грађанству, која није војна претња, али долази уз кризу, рефлектоваће се и на Косову и Метохији, а видећемо на који начин, каже у интервјуу за „Блиц“ Драган Шутановац, министар одбране.

  Да ли су и на који начин Косовске снаге безбедности претња по Србију?
- Свакако јесу нови изазов за систем одбране. Не мислимо да на било који начин у ширем контексту 2.500 припадника Косовских снага безбедности и 800 у резерви може да угрози безбедност. Али било какво угрожавање Срба на Косову угрожавање је Србије. Косово је црна рупа организованог криминала. Ситуација у којој се формирају снаге безбедности које треба да личе на неку паравојну формацију, а да при том немају могућност привођења криминалаца, јесте нелогична.

  Хрватска и Албанија су ушле у НАТО. Србија ће остати усамљена са статусом војне неутралности окружена чланицама НАТО. Шта то за нас значи?
- Није ту само Србија, већ и БиХ, Македонија, Црна Гора. Не мислим да ће по питању безбедности то утицати на нашу земљу. С друге стране, чињеница јесте да Хрватска већ има бенефите о приступању НАТО. Несумњиво су ЕУ и НАТО гарант стабилности коју инвеститори траже. Нажалост, ми нисмо остварили ни све могућности од „Партнерства за мир“.

  Зашто?
   - У прошлој влади премијер је имао став да не треба потписивати безбедносни споразум, а без њега ми не можемо да радимо у оквиру Партнерства за мир. Ова влада га је потписала и после тога смо остварили техничке предуслове за отварање канцеларије у НАТО. Очекујем да ће на лето Министарство спољних послова, у чијој је то надлежности, тај посао завршити.

  Да ли је парламент разматрао могућност укидања резолуције о војној неутралности?
  - Војна неутралност јесте реалност. Не мислим да би се покретање тих питања и променом става у парламенту било шта променило у овом тренутку у односу на Србију.

  Ви и председник Тадић при потписивању „Партнерства за мир“ рекли сте да је то само корак ка НАТО, а да је то изузетно важно јер је НАТО пречица ка ЕУ? Да ли је НАТО још пречица за ЕУ?
  - НАТО остварује велики политички утицај у свету. Није спорно да би нас тај пут убрзао ка ЕУ, али не можемо да заобиђемо чињенично стање да је НАТО присутан на нашој територији, да смо 1999. године бомбардовани. А вештачки створена прича око уласка у НАТО, само нас удаљава од суштине - како да будемо партнери.

  Каква је сада комуникација са НАТО?
  - Од формирања Косовских снага безбедности нема састанака команданта Кфора и начелника ГШ. Имамо професионалне односе на нижем нивоу.

  Председник Тадић је најавио да сви у државној управи морају да смање трошкове. Како ћете ви то одрадити у вашем ресору?
  - Министарка финансија прошле године пре ребаланса буџета рекла је да је најштедљивије било Министарство одбране. У току прошле године социјално смо „отпремили“ око 1.000 људи. У складу са наступајућом кризом добили смо налог да још смањимо буџет и то ћемо учинити као и остала министарства. Наглашавам да систем безбедности и одбране не може да има исти третман као нека друга министарства - не можемо их се сетити само када дође до инцидентних ситуација или када су угрожени људски животи, па да тражимо помоћ.

  Где видите простор за уштеде?
  - Управо радимо анализу. Мораћемо да редукујемо школовања у иностранству, путовања, награде, да смањимо трошкове енергената, одрекнемо се неке опреме, зауставимо поједине радове које смо започели.
  Да ли ће бити отказа, смањења плата и пензија?
  - Ради се нова систематизација после које ћемо знати који је број запослених неопходан за функционисање система. Уколико буде вишка запослених, један део ће ићи у пензију, а други ћемо социјално опремити.

  Рекли сте да војска неће бити професионализована до краја 2010. године, али не и када ће то бити?
  - Професионализација је најважнији приоритет. Задатак завршетка професионализације био је предвиђен са 2,4 одсто учешћа нашег буџета у бруто друштвеном производу. За ову годину добили смо 2,1, а сада ће и то бити смањено. То ће успорити професионализацију. Процес се наставља фазно. Тренутно имамо отворен конкурс за око 2.500 припадника професионалних војника. У ранијем периоду није било довољно пријављених, а сада их је по двоје за једно место.

  Да ли војска и њене тајне службе поседују осим документа у Војном архиву било какав папир везан за генерала Краљевске војске Дражу Михаиловића?
  - Све што поседујемо, биће стављено на увид јавности.

  Тања Николић-Ђаковић

  Нисам надлежан за Поноша
  Зашто генерал Понош још није распоређен на ново радно место?
  - Одлука није у мојој надлежности.

  Влада не тумара, већ зна како да заштити грађане од економских проблема
Влада тумара када је реч о економским мерама за ублажавање последица економске кризе. Има ли уопште контролу над ситуацијом или је изгубила компас?
  - Више европских влада је пало услед последица економске кризе, што указује на озбиљност ситуације. Влада Србије има јасан план ублажавања последица светске кризе и свакодневно трагамо за начинима који ће што је могуће више заштитити грађане!

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Србија ће бити у НАТО и ако не буде чланица

04.04.2009.
Чланство Хрватске и Албаније неће утицати на безбедносну ситуацију у Србији; НАТО није услов за европске интеграције Србије; Разлог неотварања канцеларије у Бриселу техничке је природе

Србија ће у кратком року бити у оквиру НАТО-а, чак иако не буде чланица те Алијансе, оцењује за Данас министар одбране Србије Драган Шутановац.

Он истиче да ће на свим границама Србије убрзо бити припадници НАТО војске, као и да „ту реалност морамо да прихватимо“. Према његовим речима, неопходно је учествовати у регионалним, али и ширим иницијативама које омогућују заштиту заједничких интереса у систему одбране. Говорећи о сарадњи са Кфором на југу Србије министар одбране оцењује да је речо доброј сарадњи, али на оперативном нивоу. На директно питање треба ли Србија да постане чланица НАТО-а, министар Шутановац каже:

- Србија, нажалост, има искуство са НАТО-ом из 1999. године које нема ниједна земља која је приступала Алијанси. Србија се налази у специфичној ситуацији коју је јако тешко дефинисати и објаснити земљама које нису имале то искуство. С друге стране, наш приоритет је Европска унија. Добили смо уверавања да чланство у оквиру НАТО-а неће бити сметња на путу Србије ка европским интеграцијама. Србија има добру билатералну сарадњу са свим круцијалним чланицама НАТО-а. Војна сарадња са појединим земљама које су чланице Алијансе темељ су сарадње између наше две земље, као у случају САД и Норвешке.

Како ће чланство Хрватске и Албаније утицати на безбедносну ситуацију у Србији?

- Не верујем да ће њихово чланство негативно утицати на безбедност Србије. Интересантан је податак да се хрватски кредитни рејтинг повећао за један степен када су добили позив за придруживање Алијанси. Уједно, повећане су и иностране инвестиције. Нажалост, Србија на чланство не гледа на такав начин. Премијер Хрватске Иво Санадер је приликом посете Београду рекао да ће Хрватска пружити сву потребну помоћи подршку Србији на њеном европском путу, што је јако позитиван сигнал.

Када ће бити отворена канцеларија у Бриселу?

- Србија је изгубила годину дана када је у претходној Влади Војислав Коштуница блокирао потписивање Безбедносног споразума. Након потписивања споразума у октобру месецу прошле године, разлози неотварања канцеларије су превасходно техничке природе - треба пронаћи просторије у којима ће бити смештена канцеларија, именовати и амбасадора, што је у надлежности Министарства спољних послова. Све земље које су у Партнерству за мир, између осталог и Русија, имају канцеларије у Бриселу. У том смислу, односи Србије и НАТО су на недопустиво ниском нивоу. Србија би могла да у Бриселу црпи бројне погодности, али нажалост каснимо.

Шта је досад Србија искористила од Безбедносног споразума?

- Тиме што још немамо канцеларију у Бриселу, имамо проблем у комуникацији и размени информација. Наше присуство би омогућило остваривање чвршће сарадње у области војног школства, здравства, припремама за учешће у заједничким операцијама, организовању заједничких вежби... Такође, боље бисмо промовисали не само наш систем одбране, већи кроз поједине пројекте имали користи и у науци, екологији, енергетици...

Када је реч о европским интеграцијама заборавља се да ће Србија када постане чланица ЕУ бити део европских снага безбедности.

- Србија треба да одреди у ком облику и где може да учествује у мултинационалним операцијама, а уједно да штити и свој интерес. Аустрија и Шведска нису чланице НАТО, а имају изузетно снажну улогу у оквиру Партнерства за мир и значајан утицај на Алијансу. Мислим да би Србија требало да, по угледу на њих, тражи своје могућности. Учешће Србије у мировним операцијама могло би да буде један од најснажнијих адута наше спољне политике. На крају, Војска и јесте елемент спољне политике.


Кумановски споразум

Било је најава о ревизији Кумановског споразума. Докле се стигло?

- Иницијатива се разматра на техничком нивоу. Евидентни су помаци, али коначне промене су на дугачком штапу.

Извор: Сајт Министарства одбране

7. april 2009.
Beograd -- Ministarstvo odbrane napravilo je plan smanjenja troškova, u skladu sa ekonomskom situacijom, koji će predstaviti Vladi, izjavio je ministar Dragan Šutanovac.

Gostujući u emisiji "Kažiprst" na RTV B92, on je kazao da nema ništa protiv smanjenja plata u ministarstvima, ali se prema njegovom mišljenju na taj način neće mnogo postići.

Na jugu Srbije i u kopnenoj zoni bezbednosti Ministarstvo odbrane svakodnevno ima oko 1.000 putovanja i to mnogo košta.

Ministar Šutanovac smatra da bi bilo rizično štedeti na tome i tvrdi da će ministarstvo naći alternativne načine da nadomesti ta sredstva.

"Moraćemo da štedimo na energentima, na nagradama koje smo do sada delili, na putovanjima, školovanjima i na dnevnicama svakako. Pravimo jedan opsežan plan štednje s tim što moram da podsetim da je ministarka prošle godine, kad je bio rebalans, rekla da je naše ministarstvo najštedljivije", objašnjava Šutanovac.

Komentarišući prošlonedeljni samit NATO-a, ministar je rekao da u Srbiji postoji problem, zato što ljudi NATO izjednačavaju sa bombardovanjem.

On je poručio da takav stav mora da se promeni i dodao da Srbija još ne crpi pogodnosti iz saradnje sa NATO-om.

"Nisu to samo odbrambeno-vojni, već i u oblasti zdravstva, ekologije, čak i ekonomije. Stav o tome treba da definišu i nevladine organizacije i mediji, da se napravi opšta kampanja da li ćemo ići u pravcu integrcija ili ne. Međutim, mi još nismo dobili poziv", kaže Šutanovac.

On navodi da pre poziva Srbija treba da otvori kancelariju, da počne multilateralnu saradnju, da razvija odnose, da donese svih osam zakona i da reformiše sistem odbrane.

Izvor: B92

11.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је данас да је војна и безбедносна сарадња са државама региона и ЕУ предуслов, не само безбедносне, већ и економске стабилности Србије. Шутановац је агенцији Танјуг, након недавне посете Словенији, рекао да је одбрана важан инструмент спољне политике, и да је јачање регионалне сарадње у свим доменима, укључујући и одбрану, један од спољнополитичких приоритета Србије.

Та сарадња је, према његовим речима, нарочито важна у области борбе против организованог криминала и других безбедносних изазова.

"Ниједна земља више се не може у безбедносном смислу посматрати изоловано. Криминалци немају потребу за билатералним споразумима и ефикасно сарађују без обзира на верске и етничке разлике. Док смо ми и даље уроњени у историјске проблеме, криминал се шири по Балкану и уколико се врло брзо не удружимо у борби против организованог криминала и свих изазова и ризика на нашим просторима, поготово верског фундаментализма, бојим се да ћемо сви бити поражени", рекао је Шутановац.

"Постоји низ изазова који превазилазе државне границе и морамо на време да се укључимо у спречавање тих претњи. То је једини пут развоја Србије, како у безбедносном, тако и у економском смислу. Ако, на пример, немате сарадњу у оквиру Партнерства за мир у коме су све земље северне хемисвере, онда имате проблеме и на другим пољима. Надам да ће у најкраћем могућем року то бити јасно свима који се баве политиком у Србији", казао је Шутановац.

Шутановац, који је од почетка године потписао четири споразума у области одбране са представницима држава ЕУ, истакао је да је веома важно ефикасно сарађивати са земљама које партиципирају у Кфору, будући да су те снаге у овом тренутку најчвршћа гаранција стабилности на Косову и Метохији.

"Без обзира што постоји анимозитет дела јавности према Кфору морамо да схватимо да су то људи који су у мисији мира и који троше средства својих буџетских корисника да би обезбедили стабилност. То треба да поштујемо", рекао је Шутановац.

Извор: Сајт Министарства одбране

14/04/2009
Beograd – Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je večeras da će ekonomska kriza pogoditi i sistem odbrane, ali je naveo da ona ipak neće u ovoj godini zaustaviti reformu vojske.

„Reforme mogu da se sprovode i bez novca u određenim segmentima, jedino je naoružanje teško kupiti bez novca. Kriza reformu u nekim segmentima neće zaustaviti, možda će je usporiti, ali planove koji se tiču reforme i profesionalizacije vojske u ovoj godini ćemo verujem ispoštovati”, rekao je Šutanovac za Radio-televiziju Srbije.

On je naveo da bi profesionalizacija vojske trebalo da bude završena do 2011. godine i napomenuo da će samo u prvoj godini za profesionalizaciju biti potrebno više novca, a da će kasnije biti potrebno manje novca nego za vojni sistem koji sad ima Srbija.

Prema njegovim rečima, odobren je prijem za 2.418 pripadnika profesionalaca, a do juče se prijavilo 2,5 više od neophodnog broja tako da će ponuda biti proširena.

Govoreći o vojnim nekretninama, Šutanovac je rekao da ova godina neće biti pogodna za prodaju tih nekrenita jer će doći do pada cena, što će, kako je naveo, „odgovarati većini građana, ali ne nama koji raspolažemo sa viškom nekretnina, a ja ne želim da budem upamćen kao ministar koji je rasprodao vojnu imovinu”.

Ministar odbrane kazao je da Srbija ne mora da uđe prvo u NATO pa zatim u EU, ali je osvrćući se na bombardovanje Srbije 1999. godine dodao da „ne bi smeli da teret prošlosti nosimo i da ga vezujemo za budućnost”.

On je istakao da je je 1999. godine počinjen zločin i da je međunarodna zajednica učinila ogromnu grešku, ali da teret prošlosti ne bi smeo da bude smetnja na putu u budućnost.

Izvor: Beta

Размена и заштита поверљивих информација у области одбране са Бугарском

14/04/2009

Државни секретар Душан Спасојевић и председник Државне комисије за заштиту информација Републике Бугарске Цвета Маркова потписали су данас Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Бугарске о размени и узајамној заштити поверљивих информација у области одбране.

Потписивањем овог међудржавног споразума, поред регулисања сарадње у области размене и заштите поверљивих информација, стварају се услови за реализацију будућих активности у циљу интезивирања билатералне сарадње у области одбране.

Извор: Сајт Министарства одбране

15.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић примили су данас команданта НАТО Здружених снага Напуљ, адмирала Марка Фицџералда.

Током разговора министри Шутановац и Богдановић изразили су принципијелне ставове Србије по питању формирања Косовских снага безбедности и указали на негативне последице по очување стабилности на КиМ и у региону.

На састанцима је изражен висок степен спремности за даљу сарадњу са снагама КФОР-а, у складу са важећом Резолуциом 1244, а све у циљу стварања што бољег безбедносног окружења за Србе и друге неалбанце на простору КиМ.

Током боравка у Београду, адмирал Фицџералд сусрео се и са начелником Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковником Милојем Милетићем.

Извор: Сајт Министарства одбране

Криза прети безбедности

16.04.2009.
Криза ће се негативно одразити на целокупан систем одбране и безбедности, тврди у разговору за "Новости" Драган Шутановац, министар одбране.

- У свакој кризи долази до повећања ризика и претњи. Не очекујем да ће бити повећања војних претњи, али је готово извесно да ће доћи до такозваних асиметричних претњи. Свака криза носи и повећање стопе криминала! Пре неколико дана имали смо прилику да видимо како је момак од 19 година пуцао у полицајца на дужности. То је показатељ да морамо што пре да реагујемо и озбиљно се супротставимо таквим опасностима. Сваки напад на институције државног система, а посебно на полицију је претња безбедности, а самим тим и Војсци.

* Хоће ли функционисање војске, а самим тим и безбедност земље, бити угрожени?

- Војска функционише на најбољи могући начин. Али, неће бити испуњене пројекције које смо имали, а које се односе на набавке новог наоружања, опреме, борбених возила.


* У којој мери ће се недостатак новца одразити на развој система одбране?

- Систем одбране изискује велика новчана средства да би функционисало квалитетно. Од почетка смо инсистирали на томе да никако не смемо доћи у ситуацију да припадници војске, полиције и других државних органа буду такозвана "социјална бомба" у нашем друштву.


* Од којих пројеката нећете одустати упркос кризи?

- Пројекат целокупне реформе система одбране рађен је на основу Владиног меморандума, по коме за систем одбране треба да се издваја 2,4 одсто БДП, а свако умањење буџета смањује или успорава реформе. Пројекте на којима се ради више година и који су неопходни за систем одбране, не смемо зауставити. То су процес потпуне професионализације Војске Србије и завршетак војне базе "Цепотина". Наставићемо и са изградњом станова, али у мањем обиму.


* Чега ћете сигурно морати да се одрекнете?

- Мораћемо да смањимо број школовања у иностранству, путовања, као и одређене активности у оквиру Војске. Још се надамо да криза неће бити таква да ће угрозити функционисање Војске.


* Колико ће на то утицати смањење буџета за 26 одсто?

- Систем одбране је такав да не можемо, као у неким другим ресорима, да се одрекнемо четвртине посла. Апсолутно је немогуће одрећи се четвртине припадника ВС који су у Копненој зони безбедности и обезбеђују југ Србије!


* Јесу ли смањене амбиције у опремању војске?

- Ситуација ће се највише одразити на опремање ВС, пошто савремена и модерна технологија изискује већа финансијска издвајања. Међутим, морам да нагласим да је опремање најједноставнији део реформе, уколико имате новца, немате проблема да купите савремена средства.


* Има и бојазни да ће реформа ВС бити успорена?

- Потрудићемо се да до краја године све планиране активности око законодавства, реформе војног школства, систематизације и реорганизације у оквиру Министарства, реформе у оквиру војних установа и војних агенција буду завршене. Очекујем да се у овој години заокружи коначна реформа система одбране и да на крају остане као проблем тај најједноставнији део опремања који најмање зависи од нас који радимо на реформи, а много више од економске ситуације у земљи.


* Каква ће бити динамика у вашем најважнијем пројекту - професионализацији?

- План нам је да у овој години испунимо процес професионализације ВС у мери у којој то буде могуће, а трудићемо се да тај најважнији задатак до краја реализујемо.


* Да ли је криза утицала на смањење интересовања за професионализацију?

- У току је конкурс за пријем око 2.500 професионалних припадника Војске. Имамо велики број заинтересованих, скоро 2,5 пута више од понуђених места, а у ранијем периоду их је одувек било мање. Такође, имамо највиши, одавно незабележен број кандидата за студирање на Војној академији, практично 45 пута више кандидата у односу на 2006. годину. Поред тога, и преко 650 кандидата за Војну гимназију дефинитивно показује да се поверење у ВС вратило.



Немамо мниго вишка

* Планирате ли да отпустите 10 одсто запослених, што је једна од мера Владе Србије?

- Број припадника администрације у оквиру Министарства одбране, мањи је у односу на друга министарства. Не мислим да имамо капацитет за смањивање на линеаран начин. Свакако ћемо кроз нову организацију Министарства наћи одређене вишкове, али они морају да буду реални и у односу на потребе.


Извор: Сајт Министарства одбране

  22.04.2009.

  Изасланици одбране акредитовани у Републици Србији обишли су данас команду 4. бригаде Војске Србије у Врању и базу ''Добросин'' у Копненој зови безбедности.

  У врањској касарни ''1300 каплара'', изасланике одбране дочекали су државни секретар Душан Спасојевић, који се данас налазио у обиласку Копнене зоне безбедности и комадант 4. бригаде бригадни генерал Милосав Симовић.

  Током посете бази ''Добросин'' информисање изасланицима одбране одржао је генерал Симовић и том приликом изведена је показна вежба.

  Државни секретар Спасојевић оценио је безбедносну ситуацију у Копненој зони безбедности стабилном и нагласио да је Војска Србије, захваљујући високом степену професионализма у извршавању задатака, гарант стабилности у овом делу региона. Спасојевић је посебно истакао добру сарадњу Војске Србије са осталим безбедносним структурама и цивилним властима.

  Током обиласка кацеларије за цивилно-војну сарадњу изасланицима одбране је одржана презентација о активностима канцеларије, док је посебну пажњу изасланика одбране привукла Спомен соба 4. бригаде Копнене војске.

  У команди Копнене војске у Нишу изасланике одбране примио је начелник штаба КоВ бригадни генерал Војин Јондић, који их је упознао са организацијом, мисијама и задацима Копнене војске.

  Извор: Сајт Војске Србије

28.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац предводи делегацију Министарства одбране Србије која борави у Истанбулу, Турска, на 9. међународном сајму одбрамбене технологије (9th International Defence Industry Fair - IDEF 09).

[attachment=1]
IDEF 09

„Евроазијски састанак“, како је незванично названа ова велика сајамска манифестација, одржава се од 27. до 30. априла и на њој учествује више стотина излагача из 45 земаља света. Организатор је Турска фондација војних снага, под покровитељством Министарства националне одбране Турске. Поред излагача, гости сајма су министри и делегације из 73 државе.

Сајам је јуче отворио турски премијер Реџеп Тајип Ердоган, а у поздравној речи на отварању министар одбране Векди Гонул, који је и председник IDEF-а 09, истакао је да је сајам постао важна платформа за регионалну сарадњу, праћење технолошког развоја и имплементацију програма снабдевања.

Делегација Министарства одбране, предвођена министром Шутановцем имала је сусрет са министром одбране Турске, господином Гонулом, а одржала је и низ састанака са делегацијама више држава – Пакистана, Египта, Чешке, Алжира и Кеније. Разговарали су о билатерално-војној сарадњи са посебним нагласком на војно-економску сарадњу. Постоји велики интерес за производе наше одбрамбене интустрије и очекујемо да ова година буде подједнако добра како и предходна, без обзира на светску економску кризу.

Извор: Сајт Министарства одбране
    

Nema prave kontrole VBA

30.04.2009.

Uveli ste unutrašnju kontrolu i u VBA?

- Uvodimo inspektorate u okviru Vojne policije, VBA i VOA, koji do sada nisu postojali a deo su sistema u demokratski uređenim društvima. Mnogo je lakše kada u okviru sistema postoje tri stepena kontrole.


Da li to znači da sumnjate da je bilo zloupotreba VBA?

- U ovom trenutku ne postoji efikasan mehanizam kontrole tih službi. Verujem ljudima koji ih vode, ali je moguće da se zloupotrebe metode i mere tih službi i da se uradi nešto mimo zakona. Potpuno svesni toga, želimo da postavimo generalnog inspektora i demistifikujemo njihov rad i da ministar odbrane, predsednik i Vlada mogu da dobiju informaciju ukoliko je prekršen zakon. Ne sumnjam da ove službe rade po zakonu, ali će svima biti lakše kada se ustanovi i generalni inspektor, jer tada više niko neće moći da paušalno optužuje vojne službe.


Srbija ne šalje vojnike na vežbu NATO u Gruziji. Bilo je prepirke ko je o tome trebalo da odluči?

- Svaka tvrdnja koja nije potkrepljena dokumentima jeste želja da se ili skine odgovornost ili da se zadrži neki nivo popularnosti.


Iz Ministarstva spoljnih poslova poručivali su da su oni hteli da ukinu vežbu u Gruziji, ali da vi to niste hteli?

- Sve što radi Ministarstvo odbrane, postoji u papirima. Način na koji neko nekog optužuje a ne pozove se na odluku, zaključak ne govori o dobroj nameri. Ministarstvo odbrane vodi principijelnu politiku u odnosu na Istok i Zapad. U skladu sa tim je i odluka o neučestvovanju na vežbi u Gruziji.


Da li je važnija Rusija ili NATO?

Obavezuje nas rezolucija o vojnoj neutralnosti. Moramo da nađemo načine za saradnju, a ne najgore moguće razloge za izbegavanje saradnje. U okviru Partnerstva za mir na godišnjem planu nam se nude različite vrste vežbi, seminara... Vojska analizira gde bi trebalo ići, nakon toga ni MO ni Vojska se ne pitaju da li je to spoljnopolitički dobro ili ne. Ministarstvo spoljnih poslova po tom pitanju daje procenu i predlog odluke upućuje Vladi Srbije.

Izvor: Blic online

08.05.2009.

Министар одбране Републике Србије Драган Шутановац сусрео се данас у Дому Гарде на Топчидеру са министром одбране Републике Бугарске Николајем Цоневим. Двојица званичника разговарала су о унапређењу билатералне војне сарадње, ситуацији у региону и заједничким вежбовним активностима Србије и Бугарске.

– У посети нашем министарству данас је делегација Министарства одбране Републике Бугарске, коју предводи министар Цонев. Као што знате, са бугарском војском имамо јако добру сарадњу и висок степен разумевања. Пре свега, изражавам задовољство због тога што бугарска влада подржава европски пут Србије. Данас смо добили и снажна уверавања да ће подржати и стављање Србије на белу шенген листу, чиме би се практично скинуле санкције са грађана Србије – рекао је министар одбране Драган Шутановац.

Министар одбране нагласио је да је са бугарским колегом разговарао о више видова сарадње у области одбране, као и у области борбе против тероризма и организованог криминала.

– Са великим задовољством саопштавам да ће током године наши припадници ПВО састава учествовати на вежби у Бугарској, где ће после дуже времена старешине 250. ракетне бригаде Војске Србије имати могућност да гађају. Бугарска војска ће угостити једну од најпознатијих ПВО бригада која је оборила F-117. Током ове године планирана је и трилатерална вежба, на којој ће учествовати Србијa, Бугарска и Румунија – истакао је министар Шутановац.

Министри Шутановац и Цонев исказали су и висок степен заинтересованости за сарадњу у области војног здравства.

– Бугарско министарство одбране такође подржава сарадњу Републике Србије у оквиру Партнерства за мир. Данас смо добили уверавања да ће нам помоћи у области образовања, како бисмо успешно окончали професионализацију Војске Србије, што представља један од приоритета нашег система одбране, али и у тренинзима и едукацији за учешће у мировним операцијама – нагласио је Шутановац.

Министар одбране Републике Бугарске Николај Цонев захвалио је српском колеги што је омогућио да делегација његове земље посети Србију.

– Данашњом посетом – истакао је он – интензивирали смо већ добру сарадњу која постоји између наших влада и министарстава. Сарадња јесте битна међу земљама региона и у Европи. Преносим подршку коју Бугарска даје Србији за улазак у Европску унију, али и у активностима Партнерства за мир и мировним операцијама.

Министар Цонев изразио је задовољство због учешћа српских војника у заједничким војним вежбама и позвао министра Шутановца да у току јесени присуствује гађањима на војном полигону у Бугарској. Прихватио је и позив да представници Бугарске учествују са српским ваздухопловцима на овогодишњем аеромитингу у Београду.

Одговарајући на новинарско питање о учешћу припадника Војске Србије у мировној мисији у Чаду, министар Шутановац рекао је – Влада Републике Србије је на јучерашњој седници донела одлуку о учествовању нашег санитетског тима у мировној операцији у Чаду. Тим ће бројати седам медицинских стручњака, а биће упућен у мисију после одлуке Парламента. Желим да нагласим да се ради о мировној мисији Уједињених нација, у којој се, у војном делу, ангажује 36 земаља, а у цивилном, односно полицијском делу 20 земаља, међу којима су и Русија и САД, Аустрија, Француска, али и многе земље Европе и Африке.

Сматрамо да је неопходно да Војска Србије учествује у таквој мировној операцији, имајући у виду да је то једна од њених дефинисаних мисија. Подсећам да је Влада, у време премијера Војислава Коштунице 2006. године, донела одлуку и о учешћу нашег медицинског тима од 28 чланова у мисији у Авганистану, у саставу норвешког контигента. Таква одлука није реализована због промене политике Владе у то време.

Овога пута ће припадници наше војске такође бити у саставу норвешких снага, што јесте наша морална обавеза, јер смо заједнички извели многобројне тренинге и припреме, а од Норвежана смо добили и болницу, која вреди око милион долара. Многе војске света исказале су интересовање да припадници Војске Србије учествују у мировним мисијама, посебно њени санитетски тимови, што говори о поверењу које нам указују. Уверен сам да ћемо акредитацијом Војномедицинске академије и формирањем Војног универзитета развити посебну струку лекара који ће се бавити војним здравством и који ће имати и знања и могућности да учествују у мировним операцијама, што у будућности може бити бренд Србије ван њених граница.

Војска Србије је још увек недовољно искоришћен спољнополитички потенцијал наше земље. Морамо више учествовати у мировним операцијама уколико желимо да подигнемо углед Србије у иностранству. Један од садржаја управо може бити наш војни санитет. У протеклим ратовима на простору бивше Југославије потврдили смо да имамо веома стручне људе, који задатке могу изводити у најтежим околностима. Наше учешће свакако зависи од потреба, а у свету данас постоји више дестинација где се наш систем одбране може ангажовати и допринети миру и стабилности у свету – закључио је министар Шутановац
 
Извор: Сајт Министарства одбране

  12.05.2009.

  Министар одбране Србије Драган Шутановац и његов турски колега Мехмед Веџди Гонул потписали су данас у Анкари Споразум о заштити поверљивих информација и мaтеријала у области војне индустрије.

  Након свечаности потписивања споразума у Министарству одбране Турске, Шутановац је изјавио да очекује да ће сарадња две земље у области војне индустрије бити подигнута на виши ниво и да ће односи две војске и два министарства бити "стуб" добрих односа Србије и Турске.

  Према његовој оцени, постоји простор за унапређење сарадње министарстава одбране Србије и Турске у војном школству и здравству што би требало да омогући и стратешко партнерство и институционално јачање сарадње две земље.

  "Колико год да Србија и Турска имају своје специфичности, те земље имају исте проблеме. Убеђен сам да их можемо решавати кроз сарадњу, а са наше стране постоји спремност за такву сарадњу", рекао је Шутановац и оценио да ће се први резултати данас потписаног споразума видети већ следеће године.

  Министар одбране Турске је оценио да ће потписивањем споразума бити омогућена заштита поверљивих информација војно-индустријске сарадње две земље.

  Гонул је оценио да Србија и Турска, осим историјских веза, имају и јаке економске и културне односе.

  "Иако Турска нема заједничку границу са Србијом, ми на ту земљу гледамо као на суседа, и оберучке прихватамо сарадњу. Залажемо се да та сарадња, осим на билатералном нивоу, буде унапређена и у међународним институцијама", рекао је Гонул.

  Министар одбране Драган Шутановац позвао је, на крају свечаности, свог турског колегу да посети Србију у септембру.

  Шутановац ће данас разговарати са председником Турске Абдулахом Гулом и начелником Генералштаба оружаних снага Турске генерал-потпуковником Илкером Башбугом. Министар ће сутра посетити Команду специјалних снага турске војске након чега ће завршити посету Анкари

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

  13.05.2009.

  Шутановац: Добро је што Турска није поднела поднесак

  Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да је признање једнострано проглашене независности Косова и Метохије један од највећих проблема који утиче на односе између Турске и Србије.

  "С друге стране, Турска није поднела поднесак Међународном суду правде чиме је показала добру намеру да даље не угрожава интересе Србије, односно да не утиче на рад суда", рекао је Шутановац агенцији Бета након састанка са председником Турске Абдулахом Гулом и оценио да се ради "о добром сигналу" из те земље.

  Он је оценио да је питање Косова проблем који две земље тренутно не могу да реше, али да то не значи да званичници не треба да решавају друге проблеме на добробит грађана две земље.

  Након разговора са начелником Генералштаба турске војске Илкером Башбугом, Шутановац је оценио да постоји обострано разумевање за повезивање две државе у области одбране и као могуће заједничке пројекте поменуо конверзију аеродрома Лађевци.

  "То би било више него добро јер велики број грађана Србије, пореклом из Санџака, путује свакодневно из Приштине у Истанбул и Анкару", рекао је Шутановац и додао да постоји снажно интересовање за сарадњу у области одбрамбене индустрије.

  Министар је рекао да постоји интересовање Турске за пројекте развијане у Војно-техничком институту у Београду попут тенковских мотора, авиона за обуку или барута који се производи у Лучанима.

  "Убеђени смо да ће се неки од тих планова реализовати и да ћемо већ следеће године имати конкретне резултате", рекао је он.

  Шутановац је подсетио да ће ове године председник Турске Гул посетити Србију, а да ће и начелник Генералштаба Башбуг учествовати на састанку 12 начелника генералштабова који ће бити одржан у Београду.

  Министар одбране Србије почео је јуче дводневну посету Анкари разговором са министром одбране Турске Мехметом Веџдијем Гонулом, након којег је положио венац на маузолеј Кемал паше Ататурка и обишао Војну академију.

  Посету ће завршити данас обиласком Команде специјалних снага Турске.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

  17.05.2009.

  ВОЈСКА ЈЕ ЈАК СПОЉНО-ПОЛИТИЧКИ АДУТ СРБИЈЕ

  Нема сумње да је Србија најважнији фактор стабилности на Балкану, као што нема сумње да је српска војска најозбиљнија и најјача армија на овим просторима. То је признао и НАТО, а признају и други званичници.

  После више десетина година, Војска Србије поново се појављује као један од главних адута наше спољне политике. После година ратовања, странчарења и политиканства, Војска постаје један од најјачих стубова добрих односа које Србија гради са осталим земљама.

  То се и те како видело у Турској, где су министар одбране Драган Шутановац и његов колега Мехмед Веџди Гонул истакли да ће односи две војске бити стуб добрих односа две земље. Улога Војске тек ће се видети у редефинисању односа Србије и САД, нарочито током посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Београду. Према најавама из САД, управо војна сарадња дојучерашњих непријатеља истиче се као једна од важних карика нових односа Србије и САД.

  - Нема никакве сумње да је Србија један од најважнијих фактора стабилности на Балкану, као што нема сумње да је српска војска најозбиљнија и најјача армија на овим просторима. То признање Војска Србије добила је и од НАТО-а, а такве потврде добијам и од свих земаља са чијим сам званичницима имао сусрете. Подсећам да сам приликом свих посета у иностранству заједно са делегацијом министарства увек био приман од највиших представника државе домаћина, од председника, потпредседника, преко премијера и министара. Све то указује да је Војска Србије повратила међународни углед и да се на нас више не гледа са предрасудама из ‘90-их, већ се на нашу војску са правом рачуна као са најозбиљнијим фактором стабилности Балкана! Тако је било и током недавне посете Турској.

  У Турској сте, поред министра одбране и начелника Генералштаба, разговарали и са председником Абдулахом Гулом. Пре вас у Турску је ишао и министар спољних послова Вук Јеремић. Откуд толико интересовање за Турску?

  - Србију и Турску везује много тога, од економских и безбедносних до рођачких веза наших и турских грађана, преко бројних пријатељских веза које имамо са овом земљом. Турска је велика и моћна сила, како економска, тако и војна. По питању одбране, она је у самом врху војних снага НАТО-а, а турске оружане снаге су међу најозбиљнијим и најцењенијим на свету, а одбрамбена индустрија је у експанзији. Наша војна индустрија жели да са Турском оствари сарадњу у одређеним програмима и то је била једна од тема наших разговора.

  Као један од могућих заједничких пројеката са Турском ви сте навели аеродром „Лађевци" код Краљева?

  - „Лађевци" су један од великих пројеката Министарства одбране и Владе. Жеља нам је да тај аеродром постане цивилно-војни и да грађани целог региона имају могућност коришћења овог аеродрома. Посебно интересантно је да грађани Санџака, који свакодневно путују за Турску, више не лете из Приштине, већ са „Лађеваца". Реализација тог пројекта читавом региону дала би један нови економски импулс. Ка овом аеродрому гравитира око два милиона грађана, а у његовој близини је и велики број туристичких дестинација.

  Турска је највећа земља у овом делу Европе, која још много година неће постати чланица ЕУ. Да ли ови интензивни односи са Анкаром показују да Србија тражи своје место у сарадњи са оним земљама које неће бити чланице Уније?

  - Односи Србије и Турске немају директне везе са плановима Србије у вези са европским интеграцијама. Једноставно, верујем да је свима јасно да нико висе неће моћи да се прикључи ЕУ уколико није остварио висок ниво стабилности у оквиру своје земље, а Турска свакако може да има одређени позитиван утицај на то стање. Такође, Турска је дала пуну подршку нашем европском путу. Они су врло свесни да је питање уласка у ЕУ веома важно за све грађане који живе на просторима бивше Југославије.

  Али откуд Србија и Турска? Зар није природно да сарадник Турске буде Босна, па и чак Косово? Анкара је признала самопроглашено Косово.

  - Какве год појединачне симпатије неко има на Балкану, нико не може да заобиђе Србију. Једноставно, Србија је тако постављена. Свима је јасно да ако желе да граде добре односе са земљама на Балкану морају да имају добре односе са Србијом. Министар одбране Турске Мехмед Веџди Гонул на конференцији за новинаре истакао је да без обзира на то што Турска нема заједничку границу са Србијом, они нас сматрају својим суседом. Председник Турске Гул послао је јасну поруку, рекавши да сви грађани који живе у Србији треба да сматрају Србију својом домовином и да се у складу са тим и понашају.

  Било би лепо да потпредседник САД Џозеф Бајден пренесе такву поруку када стигне у Београд, али то је тешко очекивати. Шта очекујете од Бајденове посете, јер је најављено да ће војни односи САД и Србије бити једна од тема?

  - Не очекујем да потпредседник Америке Џозеф Бајден дође у Београд и поставља услове Србији, напротив. Очекујем да посета буде пре свега пријатељска. Верујем да он жели да ослушне на који начин политичари и јавност у Србији размишљају, пре свега о српско-америчким односима, да ли има простора за сарадњу и поред неслагања око питања Косова. Дубоко сам убеђен да је ово на неки начин пружање руке са жељом да се односи подигну на виши ниво, што је свакако интерес обе стране!

  Очекујете ли притисак на Србију у вези са уласком у НАТО и критику наше одлуке о војној неутралности. Какав ћете став заузети, уколико се отворе ова питања?

  - Не очекујем никакву критику. Наивно је веровати да би у Србију дошла овако важна личност како би нас критиковала! Грађани морају знати да нама у одређеном броју земаља завиде што је Србија на списку земаља које посећује потпредседник САД у првој години свог мандата. Нити могу, нити хоћу да заузмем било какав другачији став од онога који представља државну политику Србије. Нема никакве дилеме да ће ставови свих саговорника бити јединствени. Што се тиче сарадње са НАТО-ом, то је готово увек спољнополитичка тема.

  Како је Војска постала инструмент спољне политике Србије? Да ли се консултујете са министром Вуком Јеремићем?

  - Наравно. Сектор за политику одбране Министарства одбране пред сваки пут у иностранство или посету страног званичника прикупља ставове министарстава који су везани за земљу. Уколико постоје неке специфичности, као што постоје за поједине земље, чујем се са министром Јеремићем. Дешава се да и он мене зове са путовања. Али, уверен сам да то интелектуална елита у Србији мора много озбиљније да ради. Нама недостају озбиљни истраживачки институти какви постоје у великим земљама, где стручни људи, растерећени дневнополитичких дешавања, разматрају стратегију и предлажу решења. Такве институције, такве невладине организације у Србији, нажалост, најчешће представљају само неку политичку странку.

  Значи, нема свађе између вас и Вука Јеремића?

  - Никада није било свађе између мене и Јеремића.


  НИКО НЕ СМЕ ДА БИЈЕ НАШЕ ГЕНЕРАЛЕ

  Недавно је нападнут генерал Радивоје Вукобратовић, а Војна полиција, иако на то нема право, била је принуђена да ухапси човека који га је напао. Како оцењујете овај инцидент?

  - Стање у држави је јако лоше уколико се убијају полицајци, газе саобраћајци, туку генерали. Тиме се шаље порука грађанима да држава нема контролу над ситуацијом, а убеђен сам да у Србији није тако. У случају генерала Вукобратовића Министарство одбране, односно Војна полиција, није прекршило закон, јер је ова акција урађена заједно са МУП-ом Србије. Лично морам да изразим незадовољство због благе казе коју је добио насилник, односно два дана затвора за напад на генерала, али ни то више није ништа ново. Питам чему у таквој ситуацији може да се нада обичан грађанин.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

С А О П Ш Т Е Њ Е

20/05/2009
Министар одбране Драган Шутановац разговарао је данас у Дому гарде са потпредседником САД Џозефом Бајденом. Министар Шутановац упознао је саговорника са реформама система одбране, даљим плановима и нашим ставовима по питању евроатлантских интеграција, као и глобалне борбе против тероризма.

Потпредседник Бајден је истакао да САД пружа подршку реализацији реформе система одбране у циљу достизања највиших стандарда.

Саговорници су се сагласнили да Војска Србије у сарадњи са САД и њеним савезницима може представљати кључни фактор стабилности на Балкану и разговарали о значају њеног будућег ангажовања у одржавању глобалног мира у свету.

Иако постоје неслагања по одређеним питањима између две земље, неопходно је успоставити боље односе и квалитетнију војно-економску сарадњу пре свега кроз заједничке пројекте образовања, обуке, тренинга, програма за модернизацију војске и унапређења одличне сарадње коју Војска Србије већ има са Националном гардом Охајо.

Министар Шутановац се захвалио потпредседнику САД Бајдену на средствима која америчка администрација издваја за школовање припадника Војске Србије, уз сагласност да постоји обострани интерес за наставак контаката на највишем нивоу између представника Србије и САД.

    

Сусрет министра Шутановца са потпредседником САД Бајденом

Министар одбране Србије Драган Шутановац и потпредседник САД Џозеф Бајден састали су се данас у Дому гарде на Топчидеру.

Током разговора било је речи о сарадњи Министарства одбране и Војске Србије са оружаним снагама САД, европском путу Србије и проширењу сарадње у оквиру Партнерства за мир, регионалној сарадњи на Балкану, глобалној безбедности и мировним мисијама.

У изјави после састанка министар Шутановац је оценио "да је посета потпредседника САД господина Бајдена Министарству одбране и Војсци Србије свакако израз великог поштовања према Војсци Србије и свим реформским потезима које је Министарство одбране учинило у протеклом периоду".

“Сложили смо се да је војно-војна сарадња једна од основних и најбољих сарадњи између две државе и да у будућности треба да радимо на јачању билатералне војне сарадње као и јачању сарадње у оквиру Партнерства за мир”, истакао је Шутановац и додао да је потпредседник САД изразио жељу да сарадња са Војском Србије убудуће буде на још вишем нивоу и да се искаже у још већем броју заједничких вежби.

Током посете било је речи о регионалној стабилности, уз заједничку констатацију да је Министарство одбране изградило добре односе са министарствима и војскама земаља у окружењу.

Потпредседник Бајден је позитивно оценио чињеницу да се велики број официра и кадета из земаља у окружењу школује на Војној академији у Србији, истичући то као једну од важних стратешких ствари у будућој сарадњи, јер се на тај начин људи боље упознају и везују чвршћим пријатељствима.

Министар Шутановац је истакао да је на данашњем састанку било речи и о глобалној безбедности и ономе што САД раде у свету у жељи да обезбеде мир и стабилност. “Посебно смо истакли наше припреме и будуће ангажовање у мировној мисији у Чаду и том приликом је потпредседник САД исказао поштовање припадницима Војске Србије и медицинским тимовима који ће учествовати у тој мировној операцији”, рекао је Шутановац.

Министар Шутановац је нагласио да је потпредседник Бајден изразио потпуну подршку настојањима Србије да се укључи у европске интеграције. “Он је притом потпуно одвојио питање Косова и Метохије од европског питања Србије, инстистирајући да Србија треба да иде у правцу интеграција као и цео западни Балкан”.

Шутановац је истакао да је изражено обострано задовољство сарадњом у оквиру Партнерства за мир, уз констатацију да та сарадња треба да се прошири. “Господин Бајден је подршку сарадњи дао без икакве намере да врши притисак на доношење било које одлуке Србије везане за наше будуће интеграције”, истакао је Шутановац.

Данашњим разговорима у Топчидеру присуствовао је и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић.

Извор: сајт М.О.
 

  22.05.2009.

  У НАТО кад ми будемо желели

  ДЕФИНИТИВНО може да се потврди да је потпредседник САД Џозеф Бајден дошао у пријатељску посету са жељом да Србија и САД започну нову еру позитивних односа, што је он током посете на свим састанцима више пута поновио - изјавио је за "Новости" Драган Шутановац, министар одбране који је америчког званичника угостио у Дому гарде на Топчидеру. - Бајден је констатовао да су наше две земље током историје готово увек биле савезници и да би желео да тако буде и у будућности.

  * Да ли сте отворено причали о односима НАТО и Србије? Да ли је било захтева за улазак наше земље у НАТО?

  - Потпредседник САД Бајден је јасно нагласио да САД од Србије неће тражити да донесе било коју одлуку у корист своје штете. Он разуме разлоге због чега се нисмо сложили око Косова. Рекао је да су врата НАТО отворена за нас и да је њихова искрена жеља да приступимо Алијанси када се за то испуне услови у Србији, пошто је реч о организацији која повезује САД са Европом и гарантује стабилност са обе стране Атлантика.

  * Наше две војске сарађују одраније, како потпредседник САД оцењује ту сарадњу?

  - Задовољан је и сарадњом између две војске и два министарства. Пожелео је такве односе и на другим плановима. Рекао сам му у шали: "Уступићемо лиценцу бесплатно". Интересовао се и за школовање наших официра и кадета у САД, као и за даље европске и евроатлантске интеграције. За жеље које Србија буде исказивала у оквиру Партнерства за мир, имаћемо њихову подршку.

  * Шта је била ваша порука госту?

  - Разговарали смо о сарадњи, посебно у региону. Одбрана је несумњиво један од значајних стубова повезивања држава. Због тога и инсистирамо на вежбама и заједничким тренинзима, као и разним другим видовима билатералне војне сарадње. Тако се враћа поверење у Војску Србије и у међудржавне односе. Пренео сам му одлуку Владе да наш санитетски тим учествује у мисији у Чаду са норвешким контингентом. Потпуно смо убеђени да наша војска мора да испуњава све три законски дефинисане мисије, да поред одбране земље и помоћи цивилном становништву у случају елементарних непогода, треба да учествује и у очувању глобалног мира у оквиру мировних операција.

  ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА ВОЈСЦИ И РЕФОРМАМА

  * ОД наших министара, Бајден се издвојено састао једино са вама. Шта вам то казује?

  - Долазак у Министарство одбране показује висок степен поштовања како према Војсци Србије, тако и према реформама које спроводимо у оквиру министарства. Посебно се поштује то што је у моментима тешким за Србију, Војска показала да је под демократском и цивилном контролом.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

  25.05.2009.

  Ако се људи иселе, беспредметна је борба за Косово

  Ни на који начин не смемо да дозволимо да због дипломатске борбе грађани на Космету трпе санкције

  На који начин посета потпредседника САД Џозефа Бајдена може да помогне Србији када је реч о Косову и Метохији, будући да САД инсистирају на подршци самопроглашеној независности?

  Потпредседник САД господин Бајден нагласио је да се њихов став по питању независности Косова неће мењати, али је исто тако у говору у Приштини рекао да ће инсистирати да се на Косову изгради цивилно демократско друштво уз максимално поштовање људских и етничких права. Слажемо се да се не залажемо по питању независности. Међутим, сматрам да је неопходно да се КиМ као део Србије развија тако да се успостави владавина права, омогући економски напредак и спречи ширење организованог криминала који по правилу финансира тероризам.

  Али они,ипак,признају самопроглашену независност.

  У школи ђаке уче да, уколико на писменом не могу да реше први задатак, не губе време, већ да решавају остале, па да се касније врате на оно што нису решили и покушају да нађу решење. Сваки одговоран политичар на крају дана треба да сумира колико је задатака решио, у супротном следи: „Седи, пао си!”

  Да ли је могуће одвојити дипломатску борбу за очување КиМ и питања у вези са безбедношћу неалбанског становништва?

  Апсолутно сматрам да је то могуће и неопходно. Ни на који начин не смемо да дозволимо да због дипломатске борбе грађани на КиМ трпе санкције. Косово је Србија онолико колико су грађани који живе на Космету у стању да то спроводе. Ако се иселе, дипломатска борба ће бити беспредметна. Желим да нагласим да, поред дипломатске борбе, ми паралелно морамо да водимо и борбу за бољи живот свих грађана на КиМ, а посебно оних који су најугроженији, односно неалбанаца. На основу онога што је потпредседник САД Бајден рекао, једноставно се долази до закључка да је могућа сарадња по питању бољег живота.

  Да ли сте Ви спремни да преузмете одговорност за решења за која се залажете

  На крају мандата сви ћемо имати проверу од стране грађана шта смо урадили. И као што хирург коме пацијент повери свој живот не може у сваком тренутку да пита пацијента како он мисли да треба да тече операција, тако и политичари морају да преузму свој део одговорности да би на крају та „операција успела”. Ми који смо преузели одговорност, морамо имати јасну визију и сложити се око коначног циља, а грађани указују поверење онима којима верују.

  Плашите ли се да Вас неко опет прогласи за издајника после одвојеног сусрета са Бајденом?

  Све што радим, радим у потпуном убеђењу да, уколико проблеме не буде решавала ова генерација политичара, оптеретићемо нашу децу и децу наше деце. Подсећам да је фраза издајник током деведесетих толико коришћена да је тотално „излизана” и да су сви који су је узимали као аргумент у пукој дневно-политичкој борби за освајање власти на исти начин завршавали – грађани им нису поверовали.

  Да ли сматрате да Вас одвојени сусрет са Бајденом на неки начин издваја у односу на друге људе из политичког врха земље?

  Посета Министарству одбране и састанак са челним људима потврда је да САД уважавају како Војску Србије, тако и све оно што чинимо по питању спровођења реформи и подизању стандарда. Свакако да је ова посета за нас историјска јер се до сада није десило да потпредседник САД посети Министарство одбране. Подсећам да је било доста сусрета представника МО са високим званичницима других земаља, да је премијер Норвешке одржао прес-конференцију приликом посете Србији у МО, као ида су делегације које предводим у иностранству по правилу примане на највишем нивоу. Крајем ове недеље бићемо у посети Аустрији, а први састанак ћемо имати са председником те земље. Одбрана је,пре свега,аргумент спољне политике и логично је да има и посебну пажњу у иностранству, питање је зашто тако није било и раније!

  Да ли постоји одговарајућа координација са другим државним органима?

  Ниједног момента као министар одбране нисам себи дао за право да спроводим неку своју политику. У задатим оквирима, које су дефинисали парламент и влада, настојимо да у координацији са другим државним институцијама на најбољи могући начин промовишемо пре свега нашу земљу, систем одбране али и нашу привреду, културу...
Расправа о стратегији и војној неутралности своди се на дневно-политичке препирке о томе да ли се превише приближавамо НАТО или не.

  Да ли то ствара проблеме у дефинисању испровођењу стратегије?

  Партнерство подразумева заштиту како сопствених, тако и интереса својих партнера. У политичком пријатељству свакопре свега води рачуна о сопственим интересима, ту нема љубави. Министарство одбране инсистира на партнерским односима и због тога смо потписали у протекле две године више споразума о сарадњи у области одбране који омогућавају да на једном партнерском принципу дефинишемо нашу војну сарадњу и остваримо конкретну корист.

  Шта, заправо, значи војна неутралност за Србију која остаје окружена чланицама НАТО?

  Немогуће је изоловано посматрати безбедност било које земље света. Утолико морамо наћи нашу улогу у борби за очување глобалне безбедности. Не можемо да као ној забијемо главу у песак како би нас претње заобишле. Војно неутрална Аустрија нема оптерећење тим питањем у јавности, а у исто време кроз Партнерство за мир остварује пун утицај и штити своје интересе. Свет је постао глобално село, гледано из безбедносног угла и што пре то схватимо то ће нам бити лакше да доносимо одлуке.Да ли је коришћење свих капацитета Партнерства за мир, укључујући и слање војника у међународне мировне мисије, нарушавање војне неутралности?

  Напротив. Учествовањем у програму Партнерство за мир и у мисијама очувања мира у свету наша Војска добија на значају, а Србија показује да жели да буде партнер у тражењу решења за глобалне изазове, ризике и претње што нас сврстава у ред одговорних држава. Ниједна земља у региону не може самостално да се бори против било које врсте организованог криминала, религиозног фундаментализма... Појава екстремно настројених фундаменталиста од којих су неки чак и терористички организовани на простору Србије, не може да се посматра изоловано већу контексту савремених дешавања у свету. Уколико не желимо такву врсту претњи да имамо на нашој територији, морамо да имамо потпуно разумевање за идентичне реченице којесу својевремено изговорили бивши руски и амерички председници Путин иБуш, нагласивши да ће штитити безбедносне интересе својих земаља ма где они били угрожени у свету, како би спречили да те претње дођу унутар граница њихових земаља. Не видим ко то данас у Србији може да оспори,а да при том има осећај одговорности како за грађане тако и за будућност државе.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

25.05.2009.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić posetili su danas vojnike martovske generacije u Centru za obuku Kopnene vojske u Požarevcu.

Sa radom Centra za obuku ministra Šutanovca i generala Miletića upoznao je komandant pukovnik Vinko Markovski. Potom su gosti obišli objekte za smeštaj podoficira i vojnika, Centar za samostalno učenje engleskog jezika i kabinete naoružanja i opreme.

Ministar Šutanovac i general Miletić prisustvovali su i evaluaciji i sertifikaciji obuke i pratili gađanja vojnika iz malokalibarskog oružja.

Tokom posete izveden je prikaz osposobljenosti vojnika u posedanju položaja mitraljezom, minobacačima i artiljerijskim sredstvima, u upotrebi ognja 128 mm, kao i sadejstvu jedinica u napadu.

„Moto ove kasarne da samo obučen vojnik može da pobedi, u potpunosti podržavamo. Ubeđeni smo da ako je vojska dobro osposobljena i ima dovoljno novčanih sredstava u budžetu, vrlo je lako možemo organizovati prema najvišim standardima. Danas smo se uverili da je sve ono što se odnosi na obuku u Centru na visokom nivou“, rekao je ministar Šutanovac posle obilaska vojnika najmlađe generacije na obuci u Požarevcu.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o profesionalizaciji Vojske ministar je rekao da se profesionalizacija nastavlja i to jeste prioritet Ministarstva odbrane, kako u ovoj kasarni tako i širom Srbije. „Visok je stepen interesovanja za profesionalnu vojnu službu, ali i za služenje vojnog roka u jedinicama Vojske. Obaramo rekorde i po broju onih koje nakon prijema otpuštamo iz srpske vojske. Za martovsku klasu, na primer, taj broj je ispod pet odsto, što je višestruko manje nego prethodnih godina“, rekao je Šutanovac i dodao da se čine maksimalni napori kako bi se planirani rokovi kada je reč o profesionalizaciji ispoštovali.

„Ali, moram istaći, nažalost, da memorandum Vlade Republike Srbije o 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda koji treba da se izdvoji za sistem odbrane ove godine nije ispoštovan. Zato, ukoliko prekoračimo planirano vreme za profesionalizaciju Vojske, najmanje će za to biti krivo Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije“, istakao je ministar odbrane i ponovio da veliko interesovanje za profesionalnu vojnu službu i služenje vojnog roka u jedinicama govori o poverenju koje građani Srbije imaju u Vojsku.

Na pitanje da li se može podići i održati standard pripadnika Vojske ukoliko su izdvajanja za vojni budžet manja, ministar Šutanovac je najpre napomenuo da u sistemu odbrane postoje određeni gubici zbog nasleđenih problema iz prethodnog vremena. „U toku 2009. godine nastojaćemo da rešimo pitanje vojnih ustanova, koje nam troše velika finansijska sredstva. Ono što na taj način uštedimo moći ćemo da usmerimo na poboljšanje standarda pripadnika Vojske. Nažalost, sve to zavisi od visine vojnog budžeta. Pogrešno je ukoliko neko misli da Vojska može sama sebe da izdržava. Ipak, nastavićemo započetu profesionalizaciju i učiniti sve da ove godine makar očuvamo standard pripadnika, koji nije loš onako kako je nekada bio“, rekao je ministar Šutanovac.

General Miletić je istakao da je Vojska Srbije i prošlu i 2009. godinu proglasila za godinu obuke, odnosno da je težište na osposobljavanju pripadnika Vojske za izvršavanje definisanih misija i zadataka. „Obuka jeste oblast koju je Vojska u proteklom vremenu najviše razvijala, posebno tokom transformacije. Način na koji se starešine i vojnici osposobljavaju i uvežbavaju, što se danas videlo, potvrđuje da smo na dobrom putu. Promene u oblasti obučavanja ne odnose se samo na vojničku obuku, već podrazumevaju drugačiji pristup osposobljavanju nego do sada i kada je reč o vojnicima, a ponajviše starešinama Vojske“, rekao je general Miletić uz napomenu da cilj jeste da vojnici u centrima za osnovnu i specijalističku obuku budu dobro pripremljeni za zadatke koje će izvršavati u jedinicama Vojske.

Obuci vojnika na redovnom služenju vojnog roka u požarevačkoj kasarni Centra za obuku KoV i prikazu njihove osposobljenosti prisustvovali su i general-majori Aleksandar Živković, komandant Komande za obuku, Petar Ćornakov, načelnik Uprave za doktrinu i razvoj i Ljubomir Samardžić, načelnik Uprave za logistiku Generalštaba Vojske Srbije.

Danas su se ministar Šutanovac i general Miletić susreli i sa predstavnicima lokalne vlasti – načelnikom Braničevskog upravnog okruga Goranom Petrovićem, gradonačelnikom Požarevca Miodragom Milosavljevićem i predsednikom Skupštine grada Miomirom Ilićem, sa kojima su razgovarali o saradnji Centra za obuku Kopnene vojske i lokalnih vlasti.

Izvor: MO RS

02.06.2009
Beograd– Ministar odbrane Dragan Šutanovac je izjavio da se ministarstvo na čijem je čelu pridržava odluke Skupštine o vojnoj neutralnosti, ali i podsetio da je Srbija od novembra 2006. član Partnerstva za mir.

Šutanovac je u Skupštini rekao da je vežba u Gruziji, održana od 9. maja do 1. juna, bila organizovana u okviru programa Partnerstvo za mir, a ne NATO-a.

Na pitanje poslanika, ko je doneo odluku o učešću Srbije u NATO vežbi u Gruziji i zašto se ta odluka, koja je povučena, krila od javnosti, Šutanovac je naveo da se u trenutku kada je iz Brisela stigla ponuda za učešće Srbije u vežbi nije znalo gde će ona biti održana.

Šutanovac je naveo da je Srbija najpre prihvatila poziv za učešće, ali da je kasnije zbog političkih razloga i smanjenja budžeta odlučeno da dva oficira ne učestvuju u vežbi u Gruziji.

Ministar odbrane je rekao da je normalno da Srbija ima koristi od učešća u programu Partnerstvo za mir.

Na pitanje poslanika, zašto je Srbija slala oružje u Gruziju, odnosno državu koja se suprotstavila Rusiji, Šutanovac je rekao da niko nije pomagao ničiji režim.

Izvor: Beta

03.06.2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da je ideja o otkupu služenja vojnog roka "uvek zanimljiva", ali i neostvariva zbog ustavnih ograničenja.

Šutanovac je u Skupštini Srbije rekao da bi oni koji imaju novca platili da ne služe vojsku, ali da bi to bilo neizvodljivo jer ustav svim građanima garantuje jednakost.
 
On je ponovio da se proses profesionalizacije Vojske Srbije, koji je započet 2003. godine, sprovodi i u uslovima ekonomske krize, dodajući da očekuje da će biti završen do kraja 2010. godine ili nekoliko meseci kasnije. Šutanovac je dodao da ne može da obeća da će profesionalizacija vojske biti završena do kraja 2010. godine jer to sada, kako je objasnio, ne zavisi od sistema odbrane već od finansijskih sredstava.
Ministar je istakao da se na konkurs za prijem 2.500 profesionalnih vojnika prijavilo između 6.500 i 7.000 kandidata, izražavajući zadovoljstvo velikim odzivom. Prema njegovim rečima, i to pokazuje pozitivan trend u povećanju ugleda Vojske Srbije, kao i povećan odziv kandidata za upis na Vojnu akademiju i u Vojnu gimnaziju.

Izvor: Blic Online

E pazi da nije...
Nego bi nadležni ostali bez novaca, a ovako bi bar svi znali koje su cene, i javno se znalo ko se provukao.

Kako odrediti cenu služenja vojnog roka... odnosno, izvlačenja, tj. izbegavanja služenja vojnog roka.. Ili kako da već to nazovemo?
(Tek sam se probudio... radim na leru :))

To bi bila jeftina karta za bogate ... Oni bi lako isplatili to a sirotinja bi gulila vojni rok ...

Ili bi se udarila jedna tarifa za sirotinju a druga za dobrostojeće  :D
 

Pitajte nadležne iz moje jedinice koji su pustili tatinog sina 20. marta iz vojske. (tri dana pred rat).

Opšta je pojava da se izbegava služenje. Ako svi to rade i ubiraju se pare na crno i nikoga ne bole briga za to (čak možeš da budeš i ministar policije iako nisi služio vojsku), onda je krajnje vreme da se to nekako reši - ili da pohapse pola države zbog korupcije.

Činjenica je da postoji "brisanje iz vojne evidencije" za odredjenu sumu novca (lično sam luo u čekaonici doma zdravlja kako se prijatelj hvali drugom prijatelju kako je sinu "odslužio" vojsku), ali legalizacija, odnosno uspostava institucije otkupa vojnog roka?
Da li će sirotan, pošto ne bude imao para da plati školarinu u budućnosti morati da ide da služi vojni rok iz istog razloga, dok će klinci sa kešom ići u škole, legalno izbei vojsku...?

A danas je situacija da klinci sa kešom nelegalno izbegavaju vojsku, i da posle toga bez problema napreduju u državnoj službi i na političkoj sceni. I šta je lošije u predlogu u odnosu na sadašnju situaciju?

Mislim da bi trebalo dodati neke stvari, npr ko otkupi vojni rok ima ograničenje za radna mesta u državnoj službi, a ko služi legalno može da ima plaćeno školovanje (fakultet), zdravstveno osiguranje u nekom periodu i sl.

Mislim, da sam več jednom napisao, da ne treba previše žurit sa profesionalnom vojskom. To je dobra stvar, ali i puno košta. Svi koji misle da je jeftinije griješe.
Kada je vojska profesionalna, onda nema vremena za čiščenje kruga, seljenje namještaja iz kancelarija, dežurati na kapiji, stražariti itd. Profesionalac se mora obučavati i usavršavati, a ne kupiti pikavce i skupljati lišče u kasarni. Na takve probleme smo naišli mi u SV. Može govorit ko šta hoče, ali tako je bilo. Kako je sada neznam.
A to, da bi neko plati, da ne služi vojni rok (dok je sistem obaveznog služenja),nije dobro. Koliko platit? Svi isto ili u odnosu na VED koji mu je određen?!
Neznam, odlučit čete sami, neka vam je sa srćom.
Pozdrav
Duje

Ako će te pare ići direktno vojsci i to sve, ja sam za. Bar će profesionalni vojnici imati bolje uslove za rad, a i mi koji hoćemo regularno da odslužimo, bar da ne blejimo po kasarnama, nego da naučimo nešto korisno.

Министар Шутановац разговарао са делегацијом Министарства одбрамбене производње Пакистана

04/06/2009
Министар одбране Драган Шутановац разговарао је данас са делегацијом Министарства одбрамбене производње Исламске Републике Пакистана, коју је предводио државни министар Sardar Saleem Haider Khan.

На састанку је било речи о унапређењу билатералних односа Србије и Пакистана, сарадњи у области војног школства, као и могућностима да одбрамбене индустрије успоставе сарадњу и размотре могућност заједничких пројеката на пољу развоја наоружања и војне опреме.

Извор: Сајт М.О.

06.06.2009
Заменик начелника Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Младен Ћирковић, примио је јуче генералног секретара за политику одбране МО Краљевине Шпаније Луис Мануел Куеста Сивиса са сарадницима. Пријему је присуствовао и амбасадор Краљевине Шпаније у Србији његова екселенција Иниго де Паласио Еспања.

Генерал Ћирковић је госте из Шпаније упознао са тренутним стањем у процесу трансформације и реорганизације Војске Србије. У разговору са генералним секретаром Сивисом, генерал Ћирковић је изразио и захвалност због принципијелног става Шпаније у вези са једнострано проглашеном независношћу „Косова“. Током разговора је закључено да је предстојећа посета шпанског начелника Генералштаба Београду потврда да су међусобни војни односи у узлазној путањи.

Генерални секретар Сивис је затим одржао предавање на тему „Улога Шпаније у мировној мисији на Косову и Метохији“ које је организовао Институт за стратегијска истраживања. 

Извор: Сајт В.С.

Izvor http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=109837

Kratka sadrzina :
Ministar Sutanovac dosao u poseti ministra Konjanovski i potpisali su sporazum o saradnji u odbrani. Isto tako ministar Sutanovac je izrazio zelju da dodje do saradnje u oblasti vojne industrije izmedju Makedonije i Srbije.
Takodjer ministar Sutanovac je ponudio i akademiju u Srbiji za skolovanje makedonskih oficira.
Srpski ministar je primljen od precednika Makedonije Ivanova i premijera Gruevskov.

  23.06.2009.

  Mинистар одбране Драган Шутановац, са сарадницима, посетио је данас Војну академију, Војномедицинску академију и Универзитетско село у новобеоградком блогу 67. како би сагледао достигнути степен припремљености ресурса из система одбране за 25. летњу универзијаду. У изјави за медије, министар Шутановац констатовао је да је систем одбране испунио свој задатак и да је велики део посла везан за Универзијаду завршен квалитетно и на време. Шутановац је рекао да са становишта Министарства одбране и Војске Србије Универзијада може да почне.

  Министар је изразио наду да нова поликлиника коју је ВМА опремила у Универзитетском селу неће имати пуно посла током Универзијаде. Он је оценио да поликлиника испуњава стандарде какви су поштовани током Олимпијаде у Пекингу и додао да је неопходан велики труд и стручност да би се такав посао квалитетно урадио. Шутановац је подсетио да се више од 1.500 припадника МО и ВС ангажује на пословима везаним за Универзијаду, те да ће око 900 припадника МУП-а бити смештено у објектима Војне академије и Војне гимназије. То, према речима министра одбране, говори да је систем одбране један од најзначајнијих партнера и суорганизатора Универзијаде.

  Шутановац је рекао да ће медицинска опрема и возила коју су новинари имали прилику да виде остати у власништву Војномедицинске академије и осталих војномедицинских центара. Он је нагласио да је стадион Војне академије опремљен најсавременијом атлетском стазом за потребе Универзијаде и да је у том смислу јединствен међу сличним војним спортским објектима у Европи.

  Небојша Илић, председник Извршног комитета Универзијаде захвалио се министру Шутановцу и Министарству одбране због помоћи у организацији тог великог такмичења и на чињеници да су у делу посла који је поверен систему одбране не само поштовани, него и премашени стандарди.

  Војномедицинској академији поверена је здравствена заштита учесника Универзијаде. У том циљу, у Универзитетском селу, опремљена је поликлиника размештена у 15 просторија централног објекта, а лекарски тимови ВМА налазиће се и на 44 позиције где ће се одржавати такмичења и тренинзи (Београд 33, Вршац 1, Нови Сад 1, Инђија 2, Стара Пазова 1, Зрењанин 1, Смедерево 2, Лазаревац 2, Обреновац 1). Поликлиника и лекарске екипе које ће на теренима бринути о здрављу спортиста опремљене су најсавременијом медициском опремом. У поликлиници има осам специјалистичких служби са лабораторијом, дневном болницом и изолатором. Поред наменских средстава у износу од 192 миниона динара Војномедицинска академија уложила је 126 милона динара из сопствених прихода док је из буџета додато још 37 милиона.

  На атлетском стадиону Војне академије одржаваће се тренинзи атлетичара, а у Спортском центру ВА такмичара у џудоу. У том циљу потпуно је реконструисан стадион на коме је постављена тартан стаза (трећа у Београду после стадиона Ц.Звезде и Партизана), а у Спортском центру постављен је нови систем климатизације. Реконструкцију атлетског стадиона финансирала је ПД «Универзијада Београд 2009» у износу од 129 милиона динара. Војна академија из сопствених средстава издвојила је 3 милиона за уређење трибина.За радове у спортском центру издвојено је 8 милиона динара.

  У кругу касарне Војне академије у току су завршни радови изградње терена за стреличарство на коме ће се одржавати и тренинзи и званична такмичења. Процењена вредност радова износи 50 милиона динара.

  Систем одбране пружаће и логистичку подршку Универзијади. Уговорено је услужно прање и достављање 22.000 комплета постељине и 99.000 компета пешкира. Универзијади ће бити уступљено 60 шатора за спортске објекте у Београду. У Војној академији и Војној гимназији биће смештено 900 припадника Министарства унутрашњих послова који ће се ангажовати на Универзијади. Војска Србије ставиће на располагање систем веза између санитетских, спортских и пратећих објеката за Универзијаду где год то буде технички могуће.

  Министарство одбране и Војска Србије за припрему и одржавање Универзијаде ангажује 1.592 припадника (официра, подофицира, војних службеника и намештеника, студената Војне академије, професионалних војника војника на редовном и цивилмом служењу војног рока и слушалаца школе резервних официра). За протоколарне активности ангажује се Репрезентативни оркестар Гарде и студенти Војне академије.

  Извор: Сајт Војске Србије

 

01.07.2009
Министар одбране Драган Шутановац, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милоја Милетића, посетио је данас Технички опитни центар, јединствену интервидовску научноистраживачку установу у Војсци.

Током посете, министра су са организацијом, делатностима, начином рада и постигнутим резултатима те установе, упознали начелник Управе за развој ГШ ВС генерал-мајор Божидар Форца, и директор Техничког опитног центра пуковник Горан Стојановић.

Министар Шутановац обишао је лабораторије за електронику, метрологију и за мототехничка и средства речних јединица у три сектора те установе.

Данашња установа настала је пре три године обједињавањем опитних центара Војске Србије, тако што су у састав Техничког опитног центра КоВ интегрисани Ваздухопловноопитни и Морнарички опитни центар. То је модерна научно стручна институција у области испитивања и оцењивања квалитета средстава НВО, метролошког обезбеђења система одбране, која је својим радом потврдила оправданост формирања и стекла репутацију у Министарству одбране, наменској индустрији, деловима цивилне индустрије, научним и стручним институцијама и организацијама у земљи.

Готово сва техничка средства која се налазе у оперативној употреби ВС прошла су кроз испитивања и верификацију у ТОЦ-у. Резултати завршних и верификационих испитивања и оцењивања средстава НВО, верификације секундарних еталона и научноистраживачког рада преточени су у више од 7.000 докумената које је израдио ТОЦ у виду елабората, извештаја, пројеката, метода испитивања, стандарда одбране, атеста и разних научних и стручних радова. Просечно се годишње у ТОЦ-у еталонира више од 1.200 еталона и мерила Војске Србије, а на полигону Никинци изведе око 200 опита и изда више хиљада протокола.

Компетентност ТОЦ-а потврђена je стеченим сертификатима о акредитацији код Акредитационог тела Србије и добијеним овлашћењима код надлежних институција Републике Србије.

У првој половини ове године у тој установи спроведена су фабричка и развојна испитивања авиона ласта-95, завршна испитивања комплета војничке маскирне униформе М03, противавионског топа 40 мм Л/70 бофорс, и верификационо испитивање оптоелектронских средстава за опремање војне полиције.

Извор: Сајт Војске Србије

2. jul 2009.
Beograd -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da je 63 odsto bivših pripadnika vojske, koji su učestvovali u programu pomoći višku kadra, našlo novi posao.

Na prezentaciji Projekta poverilačkog fonda za pomoć višku vojnog kadra u Domu garde u Topčideru, Šutanovac je rekao da je veliki broj bivših pripadnika sistema odbrane, zahvaljujući tom fondu, uspeo da se reintegriše u civilni život i to bez troškova angažovanja državnih organa.

"Da je to tačno, govori podatak da je u periodu od 2006. do 2009. godine u okviru projekta potrošeno nešto više od šest miliona evra pomoći. Od toga je 72 odsto uloženo kao direktna pomoć korisnicima a ukupan procenat zapošljavanja polaznika projekta je oko 63 odsto", rekao je Šutanovac.

Ministar je naglasio da je, posredno, i budžet Srbije imao koristi od tih investicija jer se u tom periodu na ime poreza prikupljenog od novozaposlenih bivših pripadnika vojske u državnu kasu slilo takođe oko šest miliona evra.

On je zahvalio donatorima, naročito Norveškoj, na pomoći koju su pružili i ocenio da je rešavanje pitanja viška vojnog kadra veoma značajno u širem procesu reforme sistema odbrane.
 
Izvor: Beta 

Презентација о утицају Пројекта Поверилачког фонда за помоћ вишку војног кадра

02.07.2009.
У Дому гарде у Топчидеру данас је одржана презентација о утицају Пројекта Поверилачког фонда НАТО-ПзМ за помоћ вишку војног кадра у Републици Србији (NTF). Презентацији су присуствовали министар одбране Драган Шутановац, државни секретари у Министарству одбране Игор Јовичић и Зоран Јефтић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Младен Ћирковић, представници дипломатског и војнодипломатког кора земаља донатора и Мисије Међународне организације за миграције - IOM за Србију као извршног агента у поменутом пројекту.

Министар одбране Драган Шутановац том приликом рекао је да поред значаја који Пројекат има у погледу регионалне стабилизације и подршке реформи система одбране не треба заборавити и његову социјалну и економску димензију у подршци реинтеграције лица којима је престала служба у оружаним снагама.

„Да је то тачно говори податак да је у периоду од 2006 до 2009. године у оквиру Пројекта утрошено око 6 милиона евра донаторске помоћи од чега је 72% уложено као директна помоћ корисницима као и да је укупан проценат запошљавања корисника Пројекта «ПРИСМА» око 63%“ – рекао је министар Шутановац.

Министар је рекао да се такво мишљење јавности свакодневно потврђује угледом Војске у друштву, али и настојањем менаџмента Министарства одбране да достигне високе стандарде у целокупном систему одбране. Шутановац је додао да проблем реинтеграције оних којима је престала служба у оружаним снагама, а посебно професионалних војника, свакако представља важан део реформског процеса и планиране професионализације Војске.

„Захваљујући Поверилачком фонду, значајан број бивших припадника система одбране успешно је реинтегрисан у цивилни живот, наглашавам, без трошкова ангажовања државних органа надлежних за ту проблематику“, истакао је министар одбране.

Амбасадор Краљевине Норвешке Хакон Бланкенборг нагласио је да је Програм преквалификације вишка војног кадара успостављен као помоћ Поверилачког фонда Нато и Партнерствва за мир систему одбране Републике Србије. Амбасадор је нагласио да поменута помоћ није имала за сврху било какав утицај на правац и ток реформи већ да је она базирана на основу потреба и интереса система одбране Србије. Бланкенборг је истакао да је одређен број земаља донатора имао искуства са сличним транзиционим процесом и да је отуд свест о потребама да се из једног, како је рекао хладноратовског система, успостави нови ефикасан систем одбране способан да одговори савременим изазовима и претњама безбедности. Он је даодао да овакви пројекти могу значајно оптерећивати национални буџет, те да је значајно да та средства буду употребљена у друге, ургентније сврхе.

Заменик шефа Мисије Међународне организације за миграције за Србију и руководилац НТФ Пројекта Ђанлука Роко одржао је презентацију у којој је детаљно објаснио аспекте четворогодишњег рада. Премa његовом речима, Програм који се примењује у Србији веома је добар и примењив и у другим државама региона. Роко је нагласио да се од сваког евра који је уложен кроз разне видове помоћи лицима која су напустила војну службу или започела самосталан посао 1,83 евра враћа у државну касу што представља значајну корист за буџет. Он је подвукао да међу корисницима средстава Поверилачког фонда постоји веома изражен позитиван став о Пројекту НТФ, који надопуњује национални Програм подршке у промени каријере професионалних припадника Војске Србије (PRISMA). Програм финансира шеснаест земаља које предводи Краљевина Норвешка, из заједнички креираног Поверилачког фонда у коме су Италија, Данска, Холандија, Шпанија, Аустрија, Велика Британија, Чешка, Луксембург, Словачка, Словенија, Финска, Исланд, Пољска, Бугарска, Мађарска.

До сада, више од 4.650 бивших официра, подофицира и цивилних лица на служби у МО, односно ВС, користило је услуге индивидуалног саветовања и регистровало се за помоћ у регионалним канцеларијама IOM-а у Београду, Нишу, Новом Саду и Краљеву. Њих 2.977 добило је бесповратну финансијску помоћ за започињање или проширење сопствене делатности, помоћ за финансирање краћих специјалистичких курсева, или пак помоћ у форми субвенције на зараду код познатог послодавца. У склопу ових активности отворено је 2.247 нових микро и малих предузећа, а 382 бивша припадника система одбране запослило се у већ постојећим фирмама у Србији. Од недавно, могућност коришћења помоћи имају и бивши професионални војници односно војници по уговору.

Извор: Сајт М.О.

06.07.2009
Koju ocenu biste sebi dali za prvih godinu dana?

- Ne želim da se samoocenjujem, ali mislim da ceo tim Ministarstva odbrane dobro radi svoj posao. Rejting Vojske Srbije raste u svim istraživanjima, odbrambena industrija uspela je da izbaci novi proizvod poput „laste", radili smo na povećanju ugleda Vojske i jačanju poverenja.

Pripremili smo sedam zakona i dve strategije iz naše oblasti, interesovanje za vojne škole je veoma veliko, a ove godine kreće i prva grupa studenata na Medicinskom fakultetu VMA. Dosta ulažemo u diplomatsku ulogu Ministarstva i Vojske, svuda nas primaju na najvišem nivou, dolaze nam najveći svetski zvaničnici, i potpredsednik SAD je posetio naše ministarstvo.

Šta je, po vama, najbolji rezultat Vlade u prvih godinu dana?

- I da je neko drugi ministar odbrane, rekao bih da je to ekspanzija odbrambene industrije. Namenska industrija je uspela da ostvari izvoz od 400 miliona dolara, što je u uslovima krize i opšteg pada izvoza i prodaje ogroman uspeh. A uspeh je utoliko veći što je to uradila industrija koja je pre 10 godina bila uništena.

Izvor: Press

06.07.2009.
Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa rumunskim ministrom odbrane Mihajom Stanišoarom, Šutanovac je rekao da Srbija ima najbolje bilateralne odnose u regionu sa Rumunijom, koji su naročito snažni zbog principijelnog stava te zemlje prema problemu Kosova.

"Moderan svet počiva na međunarodnom pravu i mi smo ubeđeni da svojim principijelnim stavom to samo štitimo", rekao je Šutanovac i dodao da Srbija izuzetno ceni i podršku Rumunije za viznu liberalizaciju jer zna da je ta podrška iskrena.

On je rekao da je svom kolegi preneo nezadovoljstvo zbog najavljenog smanjenja broja vojnika u Kforu i ocenio da u pokrajini ne treba smanjivati strano vojno prisustvo već da treba povećati prisustvo policije zbog izuzetno razvijenog organizovanog kriminala.

"Kfor garantuje bezbednost i stabilnost na Kosovu i Metohiji, ali ono što je podjednako važno a nije prepoznato od međunarodne zajednice je borba protiv organizovanog kriminala", rekao je Šutanovac i dodao da Kosovo nije ugroženo vojno već zbog kriminala, korupcije, trgovine narkoticima, naoružanjem i ljudima, kao i zbog ilegalnih migracija.

Šutanovac je rekao da je bilateralna vojna saradnja dve zemlje na izuzetnom nivou, ali da postoji mogućnost da se unapredi u oblasti vojnog školstva, obuke i razmene iskustava koje Rumunija ima u oblasti učešća u međunarodnim mirovnim misijama.

Odgovarajući na pitanja rumunskih novinara, Šutanovac je rekao da je svetska ekonomska kriza pogodila i srpsko ministarstvo odbrane, zbog čega je vojska morala da se odrekne programa modernizacije i nekih infrastrukturnih projekata.

Poverenje u Vojsku Srbije, dodao je on, ipak je svake godine sve veće što pokazuje i podatak da su ove godine na jedno slobodno mesto u Vojnoj akademiji konkurisala četiri kandidata iz civilstva, dok je 2006. godine na 10 mesta konkurisao samo jedan kandidat koji je srednju školu završio u civilstvu.

Rumunski ministar je rekao da će njegova zemlja vrlo rado sa Srbijom podeliti svoja iskustva iz oblasti pridruživanje EU, Partnerstva za mir i iz oblasti učešća u mirovnim misijama i ponovio da Rumunija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

On je rekao da će rumunski vojnici ostati u sastavu Kfora i da će Rumunija nastaviti da se zalaže za poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kao i za to da Misija Euleks ostane statusno neutralna.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac će danas razgovarati u Bukureštu i sa ministrom spoljnih poslova Rumunije Kristijanom Djakoneskuom.

Izvor: Beta

9. jul 2009.
Beograd -- Američki zvaničnik Tomas Kantrimen kaže za B92 da je dobra saradnja oružanih snaga SAD i Srbije važna za dobre odnose između dve države.

Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika Sekretara za vojno-politička pitanja u Stejt departmentu i dobar poznavalac Srbije, razgovarao je u Beogradu sa ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova, Ivicom Dačićem i Vukom Jeremićem, i sa državnim sekretarom u ministarstvu odbrane Dušanom Spasojevićem.

U intervjuu za B92, Kantrimen kaže da je dobra saradnja uspostavljena između oružanih snaga SAD i Srbije, važna za ukupne dobre odnose između dve države.

On dodaje da uprkos činjenici da u Srbiji ne postoji spremnost za ulazak u NATO, saradnja sa američkom vojskom može i dalje biti dobra.

Izvor: B92

Šutanovac: Kriza usporila i Vojsku

12. jul 2009.
Beograd -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je pripremljen set zakona za reformu sistema odbrane, ali da je ekonomska kriza usporila proces modernizacije Vojske.

"Ekonomska kriza ugrožava sistem odbrane i ceo sistem bezbednosti, jer ne možete raditi modernizaciju i reforme sistema ukoliko nemate adekvatna sredstva. Mi smo, pri tom, jedina vojska na prostoru Evrope koja je imala tu nesreću da se 1999. sukobi sa NATO-om i da se, praktično, od tada još nismo 'oporavili' u meri u kojoj je to neophodno", ocenio je on.

"Ne krijemo da smo u problemima", rekao je ministar, ali je naveo da nijedan dinar za odbranu iz budžeta "ne odlazi negde uzalud", već se planski troši u nastojanju da se sistem rehabilituje sredstvima koja su na raspolaganju.

Prema njegovim rečima, za modernizaciju sistema odbrane u svakoj zemlji neophodna su velika ulaganja.

"Ukoliko neko misli da modernizacija sistema odbrane može da se uradi tako što bi samo došao neki moderniji ministar na ovu poziciju, a sistem imao manje para nego sada, odmah ću da vam kažem da to nije način. Niko, pa ni prijatelji, neće besplatno dati naoružanje i vojnu opremu", rekao je Šutanovac.

On ocenjuje da uprkos takvoj situaciji borbena gotovost vojske nije ugrožena.

"Naša operativna sposobnost je na visokom nivou, ali nije zavidna", ukazao je ministar odbrane.

Šutanovac je objasnio da ona "nije zavidna iz prostog razloga što imamo probleme sa naoruzanjem i vojnom opremom koja se dugi niz godina nije zanavljala, što su nam vozila prosečno veoma stara, što je oprema za vojno zdravstvo, ”a sve zbog decenijskih neinvestiranja u opremanje i modernizaciju".

"I, kao što građani Srbije znaju, praktično poslednji, još uvek moderni avioni, kupljeni su 1988. godine, što je zaista daleka prošlost", rekao je on.

Šutanovac smatra da je i u uslovima krize njegov resor uradio veliki posao u oblasti zakonodavnih i strateških dokumenata, da je pripremio nove zakone neophodne za reformu sistema, uključujući novi zakon o Vojnoobaveštajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji, čijim će se konačnim usvajanjem u skupštini zaokružiti zakonodavna reforma.

Srbija će po prvi put imati usvijene Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane što pored već usvojenog Strategiskog pregleda odbrane predstavlja veliki iskorak.

Zakonom o VOA i VBA predviđeno je i formiranje Generalnog inspektorata, sa ciljem pune demokratske kontrole rada tih službi.

"U ovom trenutku ne postoji adekvatna kontrola rada VOA i VBA. Praktično, radimo po sistemu poverenja. To poverenje je nekada na višem, nekada na nižem nivuo, ali trenutno ne postoji nijedan način, nijedan instrument koji bi ministar mogao da upotrebi kako bi došao do saznanja šta se zaista dešava u tim službama", rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima, prva reagovanja na predloge zakona o radu VOA i VBA ukazuju da su oni "više nego dobri".

"Kritike su uglavnom bile političke prirode i nisu se odnosile na suštinu problema koji postoje trenutno u tim sistemima. Novim zakonom dobićemo osnovu za bolji i lakši rad pripadnika tih agencija, kao i svih onih koji treba da kontrolišu rad tih službi", ocenio je ministar odbrane.

On je ukazao da su najveći broj kritika izneli bivši pripadnici vojske koji su se tek sada, kao aktivisti nevladinih organizacija, civilnog društva, osmelili da kažu kako treba ostvariti civilnu kontrolu rada vojske, umesto da su sa predlozima u tom pravcu izašli dok su bili aktivni u sistemu odbrane.

Ministar je naveo da je nastavljen proces stanogradnje i da je dodeljeno više stotina stanova pripadnicima vojske, što je bio veliki problem dugi niz godina.

"Nastavili smo sa opremanjem Vojske Srbije savremenom opremom, u meri u kojoj nam sredstva data budžetom to dozvoljavaju. Nastavili smo sa reformama u oblasti vojnog školstva i vojnog zdravstva", kazao je Šutanovac i podsetio da se na VMA od ove godine po prvi put školuju studenti medicine, a profesori sa VMA će napokon imati priznata nastavno naučna zvanja.

U jednogodišnji značajan "učinak" ministrarstva, Šutanovac je uvrstio i "rekordno povećanje" izvoza naoružanja i vojne opreme u proteklih godinu dana.

Prema njegovim rečima, izvoz od 400 miliona dolara je rekordan, u odnosu na proteklih 18 godina.

Kad je reč o otvaranju naše kancelarije u Briselu, on je rekao da je Ministarstvo odbrane ispunilo sve zahteve i da je preostalo da Ministarstvo spoljnih poslova predloži ambasadora koji će biti naš predstavnik.

"Mi već imamo spremne ljude koji će raditi u okviru vojnog dela kancelarije. Očekujem da već u avgustu dobijemo i ambasadora, tako da do kraja godine, praktično, uspostavimo kancelariju, kao i sve zemlje članice Partnerstva za mir", kazao je Šutanovac.

Na pitanje o tome šta je u "negativnom bilansu" rada njegovog resora u protekloj godini, Šutanovac je rekao da je to nezavršetak vojne baze na jugu Srbije.

"Nama se desio peh da je izvođač koji je na tome radio zapao u dugove, pa smo pre izvesnog vremena morali da promenimo izvođača i pokrenemo novi postupak, kako bismo uspeli da u toku ove godine završimo bazu", rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima, vojna baza na jugu Srbije biće najmodernija i najsavremenija vojna baza u celom regionu, rađena po najvišim standardima, a tako nešto nije postojalo ni u bivšoj Jugoslaviji.

"Očekujem da ova baza ima međunarodni karakter imajući u vidu da želimo da je proširimo i da napravimo poligone za terensku pripremu naših vojnika koji će se upućivati u mirovne misije", kazao je ministar odbrane.

Prema njegovim rečima, "ideja je da do kraja sledeće godine, ukoliko ekonomska kriza ne bude veća, a očekujemo da neće biti, privedemo kraju proces profesionalizacije. U ovoj bazi, kao i u ostalim, biće smeštena profesionalna vojska".

Šutanovac je veoma značajnim ocenio prisustvo Vojske Srbije na tom prostoru.

"Država mora da bude prisutna na kriznim područjima, a svi koji učestvuju u tome moraju da imaju odgovarajuće uslove za rad. Želja nam je da pripadnici naše vojske ne spavaju u iznajmljenim objektima, već da imaju smeštaj kakav je neophodan za jednu savremenu i modernu vojsku", ocenio je Šutanovac.

Na pitanje o tome šta se dešava sa vojnom imovinom, Šutanovac kaže da nije nikakva tajna da Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane, raspolaže velikim brojem nekretnina koje nisu potrebne Vojsci Srbije.

Ukazujući da je vrednost nekretnina u svetu, pa i u Srbiji, u proteklih godinu dana dramatično pala, Šutanovac je rekao da ovo nije trenutak za prodaju imovine.

"Ukoliko bi ove godine pokušali da forsiramo prodaju nekretnina, bojim se da bi izgubili dosta novca", naveo je ministar odbrane i poručio da nikome ništa besplatno neće biti dato.

Rešenje leži u adekvatnoj zameni imovine pre svega sa lokalnom samoupravom, kazao je ministar odbrane.

Šutanovac je naveo da je reč o imovini države Srbije i Vojske Srbije, a ne njegovoj ličnoj, i da će insistirati na tome da svako ko želi da raspolaže tom imovinom mora da plati adekvatnu nadoknadu.

"Zbog toga sam, inače, ušao u sukob sa velikim brojem predsednika opština u Srbiji koji svoje ideje razvoja gradova baziraju pre svega na zemlji koja pripada vojsci, a koju bi oni želeli da dobiju besplatno", zaključio je Šutanovac.

Izvor: Tanjug

17.07.2009
BEOGRAD –Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Dušan Spasojević izjavio je danas da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo ukupnih odnosa između Srbije i SAD.

Nakon bilateralnih odbrambenih konsultacija između Srbije i SAD koje su danas održane u Beogradu, Spasojević je agenciji Beta rekao da je cilj tih konsulatacija analiza sadašnje saradnje u oblasti odbrane, definisanje buduće saradnje i prioriteta u narednom periodu kako bi se postignuti rezultati unapredili.

„Konstatovali smo još jednom da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo ukupnih odnosa između Srbije i SAD, što je bila i ocena potpredsednika SAD Džozefa Bajdena prilikom posete Beogradu”, kazao je Spasojević.

On je naveo da je šefu američke delegacije Džou Mekmilanu, koji je ujedno i prvi zamenik pomoćnika američkog ministra odbrane, rekao da je „Srbija spremna da preuzme vodeću ulogu u rešavanju regionalnih bezbednosnih izazova i da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije daju pun doprinos regionalnoj bezbednosti i stabilnosti”.

„Preneo sam im, takođe, i da je nedavni teroristički akt na jugu Srbije još jedan dokaz da je u ovom trenutku neophodna jača saradnja naših bezbednosnih snaga i Kfor-a koji ima mandat UN na teritoriji Kosova”, kazao je državni sekretar i dodao da je neophodno na „ozbiljan i pažljiv način razmatrati svaku odluku o smanjivanju trupa Kfor-a na Kosovu”.

Izvor: Beta

Novi sistem vrednosti

16.07.2009
Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice. Ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.

U intervjuu povodom godinu dana rada Vlade Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je ovo jedna od uspešnijih reformskih godina, iako je odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto znatno korigovala planove.

Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da bolje opremimo Vojsku. Zato se država mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva predviđena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda, kako bi planovi jačanja sistema odbrane i operativnih sposobnosti Vojske bili ostvarivani.

Povodom godinu dana rada Vlade, koje su njene odluke posebno uticale na rad i funkcionisanje sistema odbrane?

– Svakako da je na sistem odbrane, velikim delom uticala odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto. Pre svega odrazila se na ulaganje u opremanje, na investicije i stanogradnju.

Bez obzira na tu činjenicu, smatram da je ova godina bila jedna od uspešnijih reformskih godina za sistem odbrane. Vlada je usvojila Strategijski pregled odbrane, zatim Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, završili smo rad na velikom broju zakona, a njihovim usvajanjem u parlamentu, koje sledi na jesen, završavamo zakonodavnu reformu sistema odbrane.

Istakao bih odluku parlamenta da podrži predlog vlade za slanje našeg medicinskog tima u mirovnu misiju u Čad. To je možda i najveći spoljnopolitički poduhvat koji je uradilo Ministarstvo odbrane u dugom nizu godina koje su za nama.

Šta još obeležava rad Ministarstva u proteklih godinu dana?

– Sprovodimo reformu Vojske Srbije radi jačanja operativnih sposobnosti. U tom smislu Vojska znatno doprinosi stabilnosti stanja na jugu Srbije i u KZB. Intenzivno smo radili na završetku baze na jugu Srbije, nastavili još aktivnije proces profesionalizacije, nastavili smo reformu školstva i vojnog zdravstva, privodimo kraju sistematizaciju i racionalizaciju u okviru samog Ministarstva, čime ćemo napraviti uštede i poboljšati kvalitet rada, završen je školski avion lasta, u okviru raspoloživih sredstava opremili smo Vojsku vozilima i drugom neophodnom opremom, nastavili sa opremanjem VMA najsavremenijom medicinskom opremom i sanitetskim vozilima, organizovali 42. svetsko vojno prvenstvo u maratonu, učestvovali u organizaciji Univerzijade, pomagali lokalnom stanovništvu u izgradnji puteva, mostova, pomogli organizaciju Egzita...
Želim da naglasim rekordan uspeh namenske industrije na izvoznom planu, u čemu je, svakako, veliki doprionos imao sistem odbrane. U tom smislu veliki značaj imali su sajam Partner i nastavak saradnje u izvozu NVO. Takođe, rezultat izuzetne spoljnopolitičke aktivnosi jeste veliki broj poseta u zemlji i inostranstvu, saradnja sa svim zemljama regiona, organizovanje konferencije načelnika GŠ balkanskih zemalja u Beogradu i poseta potpredsednika SAD, čime je potvrđeno da naš rad zavređuje pažnju u čitavom svetu.

S obzirom na smanjenje budžeta, važan je podatak da li je povećan prihod od usluga?

– Prihod koji je sistem odbrane ostvario u protekloj godini znatno je veći nego što je bio ranije. Prednjači vojno zdravstvo, koje je ostvarilo znatna sredstva i predstavlja ozbiljan resurs sistema odbrane. Želimo da investicijama do kraja godine obezbedimo da vojni zdravstveni sistem bude finansijski autonoman, da može sam sebe da izdržava. Nažalost, i dalje imamo kapacitete, koji umesto da donose dobit, odnose sredstva iz budžeta.

Napominjem da su ulazak u sistem odbrane Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“ u Batajnici i Tehničkog remontnog zavoda u Čačku učinjeni veoma kvalitetni reformski potezi, čime smo zaustavili propadanje te dve institucije. One imaju perspektivu i moći će da pružaju usluge korisnicima u zemlji i u inostranstvu.

Tehničko-remontni zavod Kragujevac treba da preraste u značajan regionalni centar za uništavanje ubojnih sredstava i o tome već razgovaramo sa zainteresovanim partnerima iz inostranstva radi zajedničkih investicija u taj projekat.

A koliko ste zadovoljni uslugama koje sistem dobija?

– Ubeđen sam da treba ozbiljno da razmišljamo o autsorsovanju određenih usluga koje trenutno obavljamo sami u sistemu odbrane. Neprirodno je da određene vojne ustanove, iako imaju monopolistički položaj u sistemu, nemaju profit. Angažovanjem kompanija koje bi nam pružale usluge, sigurno bismo postigli uštede.
Upravo smo u fazi završetka projekta sanacije vojne ustanove Karađorđevo. To je prioritetno, jer nas je ta ustanova u prošloj godini koštala gotovo šesto miliona dinara, što ukazuje da se sa njom ne gazduje kako treba.

Finansijska kriza je korigovala planove. Profesionalizacija je ostala na listi prioriteta. Od čega se još nije odustalo, uprkos smanjenju sredstava?

– Drago mi je što su ljudi u Generalštabu, sa generalom Miletićem na čelu, na pravi način razumeli važnost sprovođenja procesa profesionalizacije, kao prioritet ne samo reforme u sistemu odbrane već i celokupnog društva. Ulažemo najviše napore da sa sredstvima koja su nam data taj posao završimo do planiranog roka, a to je kraj 2010. godine. Ako uspemo biće to veliki poduhvat, a ako se i produži za neko kraće vreme, to će biti prihvatljivo, imajući u vidu da sve zavisi od finansijskih sredstava, koja su u ovoj godini umanjena.
U obuku, školovanje u zemlji i inostranstvu, izbor kadra, uvodimo novi sistem vrednosti, u kome će svako moći da odredi gde su mu granice i gde je njegovo mesto u odnosu na ono što pruža sistemu.

Želim da istaknem i važnost formiranja Vojnomedicinskog fakulteta. Ponosan sam što će, i pored određenih osporavanja, Vojska Srbije za šest godina imati prvu generaciju oficira koji će biti osposobljeni da budu lekari. To će biti jedan od glavnih „brendova“ Vojske u našim međunarodnim aktivnostima.

Završetak vojne baze na jugu Srbije svakako je prioritet po pitanju infrastrukture. Bez obzira na smanjenje finansijskih sredstava i na sve probleme s kojima smo se susreli tokom gradnje, ubeđen sam da ćemo tokom jeseni otvoriti jednu od najmodernijih baza u celom regionu.

Smanjeno je i opremanje Vojske. Šta je nabavljeno, a šta Vam je najžalije što nije moglo biti kupljeno?

– Žao mi je što konačno nismo ušli u nabavku novih borbenih oklopnih sredstava, pre svega točkaša, jer smatram da je to nasušna potreba sistema odbrane. U toku ove godine u okviru saradnje sa Jugimportom – SDPR planiramo da u naš sastav uvedemo domaće oklopno vozilo Lazar.

Među nabavljenim, sredstva za telekomunikaciju su najveća investicija, zatim neborbena vozila, džipovi difender, nova putnička vozila koja nisu kupovana dugi niz godina, bespilotne letilice, oprema za vojnu policiju, puške i druga oprema za Specijalnu brigadu.

Koliko je realno očekivati realizaciju projekta objedinjavanja Ministarstva i Generalštaba na Banjici ili na drugoj lokaciji?

– Republička administracija vapi za reorganizacijom i racionalizacijom koja će omogućiti da se vlada koncentiše na manjem broju lokacija, a da Vojska Srbije dobije odgovarajući prostor gde bi bili smešteni svi segmenti Ministarstva, uključujući i Generalštab.

Mislim da je to vizija koju će sadašnji ili drugi menadžment morati da sprovede. Što se lokacije tiče, najbolje bi bilo da bude na našem zemljištu, koje ima sve potrebne uslove, smatramo da je to na Banjici, blizu VMA.

Skupština Srbije usvojila je odluku o slanju pripadnika Ministarstva odbrane u mirovnu misiju u Čad? Takva odluka je značajan pomak u našim partnerskim odnosima sa onima koji učestvuju u očuvanju globalnog mira. Medicinski tim već imamo u Kongu, a posmatrače u Liberiji i na Obali Slonovače. Šta se dalje planira?

– Svako ko misli da se politika zasniva samo na prijateljstvu, greši. Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, te da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva.

Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje. U ovom trenutku mi nemamo kapacitete za ozbiljnije učešće u nekoj misiji u svetu. Želimo da stvorimo te kapacitete, s jedne strane, infrastrukturno u našoj novoj bazi na jugu Srbije, a s druge strane da na političkom planu, u državnom vrhu, razmotrimo veće učešće pripadnika Vojske Srbije u očuvanju globalnog mira u svetu.

Rekli ste da nismo dovoljno iskoristili mogućnosti saradnje u okviru Partnerstva za mir. Kada očekujete otvaranje naše kancelarije u Briselu?

– Očekujem da se taj problem reši do jeseni i da napokon imamo mnogo konkretniju saradnju sa svima koji učestvuju u Partnerstvu.

S obzirom na to da članstvo u Alijansi nije na dnevnom redu, kako vidite našu bezbednosnu poziciju kao vojno neutralne zemlje.

– Moja aktivnost u prvih šest meseci ove godine bila je usredsređena na saradnju u regionu, od Ankare do Beča... Imao sam priliku da razgovaram sa gotovo svim ministrima odbrane iz regiona, sa velikim brojem predsednika i premijera, kako bi saradnju učvrstili i podigli na viši nivo. Bez obzira na to da li će Srbija ostati neutralna ili ne, ona mora da gradi dobre odnose sa svojim susedima. U veoma kratkom roku graničićemo se samo sa zemljama članicama Natoa i, ukoliko ne razvijamo kvalitetnu bilateralnu saradnju, bićemo i praktično izolovani. To bi bilo loše ne samo za sistem odbrane!

Većina građana i partija smatra da Srbija, što je pre moguće, treba da se priključi Evropskoj uniji i sistemu bezbednosti koji postoji u okviru EU. Ubeđen sam da se o tome ne dvoumi niko ko razmišlja o budućnosti Srbije.

Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju, vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini.

Naglašavam, ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.

Velike civilizacije su propadale baš zato što njihove vođe nisu razumele vreme u kome su živeli. Danas u svetu zemlje koje su najmodernije najbolje čuvaju svoju tradiciju, a u isto vreme grade jasne pretpostavke za dalji napredak društva. Smatram da treba da se ugledamo na njih. Dovoljno je pogledati da od istoka do zapada svi pokušavaju da uhvate korak modernizacije i iskažu svoje posebnosti u zajedničkim integracijama. Tu mislim na svaku vrstu vrstu integracija, pa i bezbednosne, jer to donosi boljitak našim građanima.
Severnoatlantska alijansa je političko-vojni savez u kome se donose značajne odluke za budućnost sveta i ekonomski napredak. Na primer, ukoliko tražimo šansu za našu odbrambenu industriju, ne treba da zatvaramo vrata za naš dalji razvoj.

Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.

Imali ste više susreta sa najvišim zvaničnicima, od Kine do SAD. Kao i u zemljama u okruženju. Kakav ste utisak stekli o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije?

– Da se izrazim inženjerski, naša potencijalna energija je mnogo veća nego što većina građana to vidi, ali nam kinetička energija nije adekvatna u odnosu na taj potencijal. Ako bismo malo ubrzali sebe, naša spoljna politika i spoljnopolitička pozicija bile bi mnogo bolje. Svi političari iz inostranstva govore da je Srbija „kičma“ ovog dela Evrope i da bez Srbije ne može da se uspostavi konačni bezbednosni okvir na prostoru jugoistočne Evrope.

Ono što je loše, a što među političarima i građanima postoji, jeste čuveni srpski pesimizam, po kome smo mi vrlo često slobodni da svaku ideju o modernizaciji i integracijama, svaku ideju koja ubrazava neki proces, osudimo na samom početku na propast, jer se sami plašimo šta taj proces može da nam donose i kako ćemo se snaći u svemu tome. Ali ako se snalaze zemlje u okruženju i idu brzim koracima, kako po pitanju svojih ekonomija tako i životnog standarda, ne vidim zašto bismo mi imali strah.

Podsećam da je svojevremeno u Srbiji vođena debata da li treba da se dozvoli da kroz zemlju prođe pruga. I tada su neki političari bili skeptični, verujući da će njome doći „sve zlo” sveta u Srbiju, bez vizije šta Srbija dobija tom istom prugom. Ukoliko sada nastavimo izgradnju te figurativne pruge siguran sam da pobeđujemo. U suprotnom, ostaćemo samo slepi kolosek lepih želja.

Jedini ste srpski ministar sa kojim se potpredsednik SAD Bajden sastao odvojeno, a sa predsednikom Austrije ostali ste dvostruko duže mimo protokola? Sastali ste se i sa potpredsednikom Kine? Kako ste to lično doživeli?

– Najiskrenije, tek kad događaj prođe, shvatim težinu toga i na ličnom planu. Apsolutno sam svestan da su to veoma pozitivni signali upućeni celokupnom sistemu odbrane. Drago mi je što se te pozitivne stvari dešavaju, ubeđen sam da radimo kvalitetno, ali mi je stalo da i onima u sistemu koji ponekad iskazuju pesimizam ulivamo pozitivnu energiju.

Naglašavam da je prisustvo visokih oficira Vojske Srbije na sastanku sa potpredsednikom SAD izraz poverenja prema sistemu odbrane. Očekujemo ubrzo nove posete iz inostranstva, ministra odbrane Kine, Turske...

Na kojoj viziji sistema odbrane gradite motivaciju i pozitivnu energiju koju prenosite na saradnike?

– Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice.
Smatram da je sve to moguće, a veoma važna pretpostavka je da nema nepotizma, da svako u skladu sa svojim mogućnostima dobija šansu od sistema. Smatram da moramo mnogo toga da uradimo kako bismo razvili transparentan sistem vođenja kadra kroz službu i da time uvedemo konačno jasan sistem vrednovanja i nagrade.

Podsećam da se u prošlosti neretko dešavalo da se ljudi unapređuju samo zato što su se našli u pravom trenutku na pravom mestu. Toga više ne sme biti, jer to sistemski urušava naše društvo. Podsetiću, poslali smo više vojnih izaslanika van zemlje, veliki broj oficira na školovanje u inostranstvo, a nisam dobio gotovo nijednu pritužbu na način izbora kandidata.

Činjenica da smo uspeli da vratimo poverenje i ugled vojne profesije i da danas imamo rekordno velik broj mladih koji žele da se školuju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, da ovoga puta na osnovu kvantiteta možemo da podižemo i kvalitet, dovoljan je pokazatelj da se sistem odbrane kreće u pravom smeru, da građani Srbije veruju da je Vojska deo naroda i da radi za dobrobit države.

Šta Vas posebno ispunjava zadovoljstvom kada radite ovaj posao?

– Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.

Svakako da je za uspeh neophodan dobar i uigran tim, a moje ubeđenje je da mi imamo najbolji i da se zato rezultati našeg rada vide i van granica naše zemlje!

O tim rezultatima mi obaveštavamo javnost i treba da se zna da smo i u odnosima s javnošću napravili velike iskorake. Nisam siguran da je od samog početka postojalo razumevanje u sistemu, pa i u samoj Upravi za odnose sa javnošću za ovo što radimo. Ali danas naša uprava može da se ponosi što je naš veb sajt najbolji od svih sajtova sektora državne uprave, sa najvećim brojem poseta, što se „Odbrana“ čita i van sistema, što imamo živu komunikaciju sa građanstvom i što postoji sve bolje razumevanje.
Problem je što ne nailazimo na adekvatnu podršku javnog servisa, na šta ne možemo da utičemo. Podsećam da, na primer, u Bugarskoj postoji jedan televizijski kanal koji se bavi samo sistemom odbrane i vojskom, na kome se promovišu tradicionalne i nove vrednosti i građani upoznaju sa najnovijim događajima u sistemu odbrane i u zemlji, i u svetu!

Šta, ipak, obeshrabruje, ali od čega se ne odustaje?

– Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.

Svaka mogućnost izlaska iz klišea srpskog vojnika koji ne govori strani jezik, koji nema pasoš, koji nikada nije bio u inostranstvu, koji ne koristi savremena informatična i telekomunikaciona sredstva, menja način razmišljanja. Danas smo mi Srbiji ponosni na naše vojvode iz Prvog svetskog rata, a ne želimo da kažemo da su se oni školovali i u inostranstvu. Oni koji za sebe kažu da su najveći nacionalisti i kritikuju sistem odbrane što školuje svoje oficire u inostranstvu, ne žele da priznaju da su se i ti prepoznati srpski heroji školovali van granica naše zemlje. Mislim da ta dvoličnost mora da se promeni, a ljudi koji rade u sistemu shvataju da svet ide dalje i da se moramo ubaciti u taj voz koji juri pokraj nas.

Za mene je iznenađenje kada, u masi svojih aktivnosti, čujem rečenicu „Vi ste prvi ministar koji je to uradio“

– obratio se studentima Vojne akademije, bio u poseti centrima VBA, leteo na migu 29, bio na proslavi čuvene 250. raketne brigade koja je oborila F-117, naložio formiranje kadetskog hora, pomogao formiranju vojnog medicinskog fakulteta, dobio podršku Vlade za usvajanje strategija... insistirao na tome da studenti tokom školovanja putuju van granica naše zemlje, da promovišu naše vrednosti ali i da usvajaju vrednosti savremenog društva i upoznaju se sa veštinama koje imaju njihove kolege...

Da li ste zadovoljni time dokle se stiglo u reformi?

– Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da opremimo Vojsku kako smo planirali. Mi moramo biti spremni za taj momenat i ono što sada radimo jeste da se Vojska obuči i bude spremnija za taj trenutak. Stvari se kreću u dobrom smeru, sistem smo stabilizovali, nemamo nijednu aferu koja nije rešena, prvi smo u državi u okviru svog sistema krenuli u obračun sa korupcijom i zloupotrebama, insistiraćemo na tome i dalje i doprinositi stabilizaciji odnosa kako u državi tako i u regionu.
Da bismo bili respektabilna oružana sila, nažalost, više nije dovoljno, kao u Njegoševo vreme, biti samo junak, neophodno je i „svijetlo oružje“, a država se mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva opredeljena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda.

Moramo pomenuti stambenu problematiku?

– Prošle godine rešili smo oko 1.400 stambenih pitanja, ove godine imali smo želju da rešimo jedan veliki broj, ali nije bilo dovoljno sredstava.

Na javnoj raspravi su predlozi zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajoj agenciji, koji će modernizovati njihov rad i još više implementirati spoljnu, demokratsku javnu kontrolu, ali i unutrašnju, uvođenjem inspektora.

– Konačno taj segment našeg rada mora biti zakonski uređen, da svima u Srbiji bude jasno šta te agencije rade, koja je njihova svrha i na koji način se one kontrolišu. Uvođenje generalnog inspektorata u agencije i vojnu policiju jesu procesi koje je trebalo uraditi još ranije. To će naići na određena neslaganja onih koji misle da te službe treba da imaju autonomiju. Ali rukovodstva agencija i vojne policije shvataju čemu zajednički težimo radi boljeg rada. Kada imate dobru kontrolu, onda će vam neko ukazati šta nije dobro. Konačno tako funkcioniše sav demokratski svet.

Kako se odvija reorganizacija Ministarstva odbrane?

– Nova sistematizacija i organizacija Ministarstva jeste najozbiljniji interni poduhvat koji ove godine treba da završimo. Nisamo zadovoljani brzinom kojom to radimo, ali bi još gore bilo da uradimo brzo a loše, pa da budemo još nezadovoljniji. Cilj nam je da uradimo najkvalitetnije moguće, a to iziskuje vreme.

Radenko MUTAVDžIĆ


Partnerstvo

Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, odnosno da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva. Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje.


Integracije

Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini. Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.


Kosovo

Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Srbi napuštaju ili ako nemaju bolji život. Tu borbu je lako voditi u Beogradu, ali je mnogo teško u Gračanici. Dok vodimo tu borbu na međunarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca koji živi u nekoj enklavi, radeći da njemu bude bolje i da se oseća bezbedno.

Motivacija

Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.

Vrednosti

Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.

Izvor: Sajt M.O.

Šutanovac ponudio obuku iračkih vojnika u Srbiji


1. avgust 2009.    



Ministri odbrane Srbije i Iraka Dragan Šutanovac i Abdul Kader Džasim
potpisali u Bagdadu Sporazumom o saradnji u oblasti odbrane. Tim
sporazumom je predviđena i obuka pripadnika iračke vojske u Srbiji.


Šutanovac, koji je na čelu srpske vojno-privredne delegacije boravio u dvodnevnoj poseti Iraku, rekao je specijalnom izveštaču agencije Beta Milenku Obradoviću, da je taj sporazum dobra osnova za dalju saradnju, kao i da ima uslova da Srbija, pored naoružanja i vojne opreme, ponudi Iraku i druge usluge.

"Irak ulaže velike napore u izgradnju svojih bezbednosnih struktura, uključujući vojsku i policiju", rekao je Šutanovac posle susreta sa iračkim ministrom odbrane u Bagdadu i dodao da "naš sistem odbrane može da pruži obuku i eventualne vežbe iračkim snagama bezbednosti".

Ministar odbrane Srbije je rekao i da je Spoazum je potpisan prvog dana posete u četvrtak.

Srpska odbrambena industrija prošle godine sklopila je sa Irakom izvozni posao vredan 235 miliona dolara. Ugovor je predviđao prodaju pešadijskog naoruđanja, oko 17.000 pištolja, zatim minobacača i veću količinu različite municije.

Osim toga, domaće fabrike za Irak su proizvele i uniforme, šlemove kao i zaštitnu balističku opremu.

Pančevačka fabrika Utva sklopila je posao koji predviđa izradu 20 školskih aviona za osnovnu obuku Lasta 95 za potrebe vazduhoplovstva Vojske Iraka.

Šutanovac je ocenio da je saradnja Srbije i Iraka u oblasti odbrane "na najvišem nivou", ali je naveo da ju je potrebno proširiti i na oblast privrede.

Ministar je rekao da je iračkoj strani ponuđena saradnja u oblasti poljoprivrede, pre svega prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda u Iraku, i obnove infrastrukture u toj zemlji.

"Irak čeka velika rekonstrukcija. Postoji veliki broj preduzeća iz Srbije koja su učestvovala u izgradnji infrastrukture u Iraku i koja i dan danas imaju projekte sa kojima mogu mnogo brže da obnove oštećene objekte", rekao je Šutanovac.

Šutanovac je rekao da je iračka strana pokazala veliko interesovanje za proširenje saradnje, kao i da je ubeđen da će srpska privreda naći mesto na tržištu Iraka.

"Pored Ministarstva odbrane imali smo razgovore i sa premijerom Iraka Nurijem Al Malikijem i predstavnicima ministarstava trgovine i energetike", rekao je Šutanovac, koji je o saradnji u oblasti bezbednosti razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova Iraka Džavadom Al Bolanijem.

Šutanovac je iračkom premijeru i ministrima odbrane i policije poklonio oficirske sablje Vojske Srbije.

Pored Šutanovca u srpskoj-vojno privrednoj delegaciji bili su i generalni direktor Jugoimport SDPR-a Stevan Nikčević i privrednici Zoran Drakulić i Slavenko Slavić.



Izvor: Beta

01.08.2009.
Споразумом о сарадњи у области одбране који су министри одбране Србије и Ирака Драган Шутановац и Абдул Кадер Џасим потписали у Багдаду предвиђена је и обука припадника ирачке војске у Србији.

Шутановац, који је на челу српске војно-привредне делегације боравио у дводневној посети Ираку, рекао је специјалном извештачу агенције Бета Миленку Обрадовићу, да је тај споразум добра основа за даљу сарадњу, као и да има услова да Србија, поред наоружања и војне опреме, понуди Ираку и друге услуге.

[attachment=1]

"Ирак улаже велике напоре у изградњу својих безбедносних структура, укључујући војску и полицију", рекао је Шутановац после сусрета са ирачким министром одбране у Багдаду и додао да "наш систем одбране може да пружи обуку и евентуалне вежбе ирачким снагама безбедности".

Министар одбране Србије је рекао и да је ирачком министру одбране понудио да се ирачки питомци школују на Војној академији у Београду. Споразум је потписан првог дана посете у четвртак.

Српска одбрамбена индустрија прошле године склопила је са Ираком извозни посао вредан 235 милиона долара. Уговор је предвиђао продају пешадијског наоружања, око 17.000 пиштоља, затим минобацача и већу количину различите муниције.

Осим тога, домаће фабрике за Ирак су произвеле и униформе, шлемове као и заштитну балистичку опрему.


Панчевачка фабрика Утва склопила је посао који предвидја израду 20 школских авиона за основну обуку Ласта 95 за потребе ваздухопловства Војске Ирака.

Шутановац је оценио да је сарадња Србије и Ирака у области одбране "на највишем нивоу", али је навео да ју је потребно проширити и на област привреде.

Министар је рекао да је ирачкој страни понуђена сарадња у области пољопривреде, пре свега продаје српских пољопривредних производа у Ираку, и обнове инфраструктуре у тој земљи.

"Ирак чека велика реконструкција. Постоји велики број предузећа из Србије која су учествовала у изградњи инфраструктуре у Ираку и која и дан данас имају пројекте са којима могу много брже да обнове оштећене објекте", рекао је Шутановац.

[attachment=2]

Шутановац је рекао да је ирачка страна показала велико интересовање за проширење сарадње, као и да је убеђен да ће српска привреда наћи место на тржишту Ирака.

"Поред Министарства одбране имали смо разговоре и са премијером Ирака Нуријем Ал Маликијем и представницима министарстава трговине и енергетике", рекао је Шутановац, који је о сарадњи у области безбедности разговарао и са министром унутрашњих послова Ирака Џавадом Ал Боланијем.

Министар одбране Ирака Абдул Кадер Џасим изјавио је у Багдаду после сусрета са српским министром одбране Драганом Шутановцем да је највећи део војне опреме и наоружања, који је Србија продала Ираку, предат на кориссцхење ирачким јединицама.

Кадер Џасим је рекао да ирачке јединице имају "крајње позитивна искуства" у коришћењу те војне опреме и наоружања из Србије.

"Највећи део опреме која је по основу уговора са Србијом дошао у Ирак у употреби је и искуства су крајње позитивна", рекао је Кадер Џасим и подсетио да је потписано пет уговора са Србијом о продаји војне опреме и наоружања.

Ирачки министар је рекао да се са Шутановцем договорио да наставе сарадњу министарстава одбране две земље, као и да ће се сарађивати "на више великих пројеката".

"Очекујемо да ће врло брзо једна велика делегација Ирака доћи у Србију да договори детаље тих послова", рекао је Кадер Џасим.

Говорећи о споразуму о сарадњи у области одбране, који су он и Шутановац потписали у Багдаду, Кадер Џасим је рекао да је њиме регулисана продаја наоружања и војне опреме из Србије Ираку и обука ирачких војника у Србији.

Шутановац је ирачком премијеру и министрима одбране и полиције поклонио официрске сабље Војске Србије.

Поред Шутановца у српској-војно привредној делегацији били су и генерални директор Југоимпорт СДПР-а Стеван Никчевић и привредници Зоран Дракулић и Славенко Славић.

Извор: Бета, Сајт М.О.

04.08.2009.

Недавно сте били у Ираку, у који наша земља извози доста оружја. Колико Србија зарађује од тог посла?

- Имамо уговор од 236 милиона долара који се током ове године завршава. Прошла година је била рекордна, имали смо целокупни извоз од око 400 милиона долара, што је рекордно од 1991.

Ко све извози оружје?

- Постоји стотинак фирми које су регистроване за извоз наоружања и војне опреме. Сви они се такмиче, јер је тржиште у свету јако захтевно. СДПР, као јавно предузеће, нема монопол приликом извоза, можда има само лакши приступ купцу. Иначе, наша наменска индустрија извози од Америке до Далеког истока.

Због чега је председник Тадић недавно сменио један број официра?

- Не бих то назвао сменом. Већи део њих су отишли у пензију јер су испунили услове. Дошла је нова гарнитура младих официра који ће имати прилике да покажу шта знају. До сада нисам добио ниједну примедбу на људе које је поставио председник.

Да ли ће ускоро бити нових постављења?

- Да, у току године. Увели смо систем у коме нема непотизма и у коме свако може да зна шта га очекује, где је његово место у систему у односу на залагања.

Недавно су се појавиле и инфомације да је угрожена безбедност председника Србије. Да ли је то тачно?

- Нажалост, време које је за нама оптерећујуће и пуно тешких искустава. Али, безбедношћу председника баве се надлежне службе, које свој посао раде добро.

Извор: Сајт М.О.

Doprinos globalnom miru


17.08.2009.
Gostujući u Dnevniku Jutarnjeg programa Radio Televizije Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac govorio je o učešću pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija. Istakao je značaj angažovanja starešina i civilnih lica iz sistema odbrane izvan granica naše zemlje, naglašavajući da to posebno povećava ugled Srbije i srpske vojske, te predstavlja njen značajan spoljnopolitički interes. Takođe je objasnio da Srbija, na taj način, čini krupne korake ka evropskim integracijama, ali i doprinosi globalnoj bezbednosti i miru. Ministar je govorio i o poseti Iraku, aktivnostima koje očekuju sistem odbrane u narednom vremenu. Najavio je i najveći aeromitong na Batajnici za 13. septembar.


Voditelj:
Tema Dnevnika Jutarnjeg programa je učešće pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u mirovnim misijama. Krajem avgusta, 21 pripadnik Vojske Srbije i Ministarstva odbrane otputovaće u Norvešku gde će nastaviti pripreme za mirovnu misiju UN u Čadu. Oni će biti u sastavu norveškog kontigenta. Koliko ovakvo angažovanje naših vojnika može da doprinese ugledu Vojske Srbije i koliko ovakvo učešće može da ubrza profesionalizaciju Vojske, neka su od pitanja koja ćemo postaviti Draganu Šutanovcu, ministru odbrane u Vladi Republike Srbije.

Rekli ste da ovakvo angažovanje u misiji u Čadu je istorijski iskorak?

Dragan Šutanovac:
Svakako je istorijski iskorak imajući u vidu da je prvi put u istoriji Srbije Parlament doneo odluku na osnovu koje se upućuju pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnu operaciju u Čad. Do sada je to bilo na saveznom nivou i donošene su odluke na drugačiji način, i ovo je, znači, prva misija koju je Parlament verifikovao po novom zakonu, i to je nešto što je veoma važno, imajući u vidu da do sada nije bilo najjasnije na koji način se taj posao radi.


Voditelj:
I šta to za ugled Srbije znači?

Dragan Šutanovac:
Pa moram da kažem da to puno znači za Vojsku Srbije i za naš ugled.

Za Vojsku Srbije, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i za celokupno Ministarstvo odbrane, međutim, ono što je bitno reći, mi se sada svrstavamo u red zemalja koje shvataju vreme, izazove i pretnje u kojima živimo, i želimo da učestvujemo u nečemu što se zove globalni mir. Ono što mi je jako drago, to je da od samog početka svog ministrovanja, apsolutno svi ministri odbrane koji su dolazili u Srbiju i prilikom naših poseta su iskazali želju da imaju pripadnike naše vojske u svojim kontigentima, i da sa nama sarađuju na tom planu. A ono što je još draže to je kada vas neko traži da radite kao lekari u njihovom kontigentu. To ukazuje da poštuje ne samo vaše vojničke standarde, već i etičke i medicinske. To je nešto što je za nas veoma važno, imajući u vidu da mi želimo da promovišemo jedan brend i to je vojno zdravstvo, i to je nešto što, čini mi se, jako dobro radimo poslednje dve godine. Podsetiću samo da smo u toku ove godine upisali prve studente koji će studirati na VMA, da budu sutra vojni lekari i to je jedan novi brend Vojske Srbije za koju želimo da se probije u svetu, da budemo poznati ne samo po tome što umemo da nosimo pušku i da ratujemo, već da umemo da radimo neke stvari koje su, da kazžem, visokosofisticirane na ratištima.


Voditelj:
Pripadnici Vojske i Ministarstva koji će biti u Čadu u norveškom kontigentu biće sa obeležjima Srbije.

Dragan Šutanovac:
Naravno.


Voditelj:
Do sada, da li su naši vojnici učestvovali pod nekim drugim obeležjima?

Dragan Šutanovac:
Ne, nikada nismo učestvovali pod nekim drugim obeležjima. Trenutno imamo u još tri misije svoje predstavnike. U Kongu imamo lekarski tim, posmatrače u Liberiji i Obali Slonovačce. Uvek učestvujemo, naravno, sa našim oznakama. Srpska zastava se već u Čadu vijori pored zastave UN i Norveške i jako mi je drago da je naše prisustvo tamo primećeno.

Ono što je, kažem, bitno reći, prva rotacija koja završava se vraća, uspešno je završila zadatak, spasavala živote kako pripadnika kontigenta međunarodnih snaga, tako i civilnog stanovništva, i, ono što je takođe važno reći da je to misija koja ima i humani karakter, imajući u vidu da lekari koji učestvuju u takvim misijama imaju obavezu da pomažu pre svega kontigentima sa kojima su u sastavu, ali i civilnom stanovništvu.


Voditelj:
Koliko je naših ljudi ukupno angažovano u Kongu, Liberiji?

Dragan Šutanovac:
Trenutno, rotacija druga koja se sprema, za koju ste rekli da će biti 21 lice, imamo još nekih trinaest ili četnaest, znači ukupno će biti nešto manje od četrdeset. To je još uvek dosta skromno za naše potencijale. Smatramo da imamo potencijal da nas bude više, ali nam je važno da radimo korak po korak i da utemeljimo to naše iskustvo. Ono što je bitno reći, ponovo da kažem, to je da je prvi put na osnovu odluke Parlamenta odlazi mirovni tim i to je nešto što je veliki iskorak, i da kažem istorijska stvar. Nekada ćemo se u budućnosti pitati kada smo prvi put počeli, pa evo, to je taj momenat.


Voditelj:
Da li imate konkretne podatke, kakve su njihove uloge na terenu, koliko su oni ugroženi životno. Imali smo onaj primer gde je naš čovek, koji je bio angažovan preko UNHCR-a, nastradao?

Dragan Šutanovac:
To je sasvim druga stvar. Preko UNHCR-a je apsolutno druga stvar, a preko Vojske je druga stvar. Čovek koji je radio u UNHCR-u je imao svoj sopstveni aranžman sa UN i nema nikakve veze sa državom. Ovo je aktivnost, koju da kažem, sprovodi država. Postoji, naravno, jedan stepen ugrožavanja, i, naravno, pre svega, ako kažemo da je tamo preko pedeset stepeni preko leta, da su vrućine, da postoje razni insekti koji mogu da vam ugrožavaju zdravlje, i da vam narušavaju zdravlje, ali, sa druge strane, to je i jako dobro organizovano, i ono što mi je važno da kažem, to je da je norveška vojska dosta ozbiljna i jaka vojska, i ima veoma veliko iskustvo po pitanju vojnih operacija. Nama je bilo važno da imamo partnera koji će biti dobar partner, od koga ćemo nešto moći da učimo. Svi ljudi koji odlaze u mirovnu operaciju svesni su rizika koji tamo postoji i moram da kažem da niko nije primoran kao što znate i...


Voditelj:
Po kom principu se biraju pripadnici koji će biti u mirovnim misijama?

Dragan Šutanovac:
Kao što dobar deo javnosti zna, da ponovim, pored toga što moraju da budu stručni i da znaju svoj posao u odnosu na ono što se raspiše kao konkurs za mirovne misije, oni se svi, znači, javljaju dobrovoljno, niko ne ide pod komandom apsolutno. Znači, postoje vojske u svetu koje čim stupite u vojsku odmah ste dužni da učestvujete u mirovnim operacijama širom sveta. Kod nas takav slučaj nije. Znači, ovoga puta imali smo čak na pripremama kada sam razgovarao sa njima, urgencije pojedinaca koji učestvuju u pripremama, ali nema mesta za njih još uvek, oni su kao rezerve, oni su urgirali ako mogu da idu i oni u prvoj rotaciji odnosno u ovoj drugoj rotaciji.

Ono što je bitno reći to je, znači, niti ja, niti Parlament, niti načelnik Generalštaba, niti Vojska niti Parlament, možemo bilo koga da nateramo da učestvuje u mirovnoj operaciji, ukoliko, znači, Parlament odobri, onda imamo situaciju da se oni prijavljuju i moram da kažem, da zaista veoma visok stepen interesovanja postoji i mislim da je to jako dobro. Rekao sam tom prilikom, kada smo razgovarali sa mirovnjacima, da smatram da će proces profesionalizacije u stvari imati svoju težinu u situaciji u kojoj naš pripadnik profesionalne Vojske se vrati iz neke mirovne misije i od novca koji je zaradio u inostranstvu sagradi neku kuću ili kućicu ili ne znam već šta u mestu odakle je on. Tada se pokazuje, tada se vidi kakva je suština i zbog čega veliki broj građana u inostranstvu učestvuje i služi vojsku, iako, recimo, po njihovim zakonodavstvima nije dužan i ne mora.


Voditelj:
Nedavno ste bili u Iraku. Šta je bio cilj posete i kakvi su utisci?

Dragan Šutanovac:
U Iraku smo potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, jednu važnu osnovu za buduću saradnju među dva ministarstva i dve vojske, a svakako i dve države. Ono što je utisak, glavni, to je da Iračani žele da sarađuju sa Srbijom, da su zainteresovani, pamte kvalitet robe koju smo isporučivali iz oblasti odbrambene industrije, ali pamte i nešto što je u ovom trenutku možda važnije, a to su kvalitet građevinskih radova koje smo mi izvodili širom Iraka. Bivša Jugoslavia je u jednom momentu imala oko šezdeset hiljada svojih radnika koji su bili u Iraku i verujte mi, utiske koje su oni ostavili tamo mi još uvek baštinimo, i mislim da je to jedna dobra mogućnost za saradnju u budućnosti.

Irak u narednim godinama planira da investira u svoju infrastrukturu i bezbednost oko sedamdeset milijardi dolara. Jedan ili dva posto su veliki novci za Srbiju i mislim da ukoliko napravimo jedan strateški pristup i organizujemo se na strateškom nivou, nastup u Iraku napravimo takav da dobijemo te poslove, da će to biti zaista veliki iskorak i dobra vest za srpsku privredu. Ono što je bitno reći je angažovanje naše građevinske operative i angažovanje naše odbrambene industrije, je u stvari angažovanje onih koji su bili najugroženiji u ovim godinama. Odbrambena industrija je 1999. godine porušena, građevinska operativa u ovim godinama je u jako teškom stanju, jer generalno je taj posao real estate, izgradnje, u problemu.

Znači, postoji veliko interesovanje i moram da kažem da veći deo razgovora koje smo vodili tamo, vodili smo pre svega iz razloga angažovanja naših kompanija. Ono što je bitno reći, takođe, Irak veoma veliku količinu hrane troši koju uvoze, zainteresovani su za hranu koja se proizvodi u Srbiji i danas uvoze određenu robu iz Srbije preko nekih drugih zemalja i smatramo da će i naš agrar imati mogućnost da se nađe adekvatno na tržistu Iraka. Svojevremeno su naše fabrike, odnosno naše kompanije iz bivše Jugoslavije i Srbije radile i elektrodistributivnu mrežu u Iraku.

Ono što je interesantno, jedan deo te mreže je porušen, jedan deo može da se popravi, zameni. Danas imamo mogućnosti da to uradimo veoma brzo, mnogo brže nego bilo koja druga zemlja i mislim da je to naša prednost, i kažem opet, ukoliko napravimo adekvatnu i dobru strategiju i dobar plan nastupa da ćemo zaista imati puno posla, pre svega za naše građevinare, a onda i za sve ostale, a mislim da je to jedan dobar zamajac za našu ukupnu privredu.


Voditelj:
A da li to sve što se radilo u Iraku, da li je to plaćeno?

Dragan Šutanovac:
Nažalost nije sve plaćeno, to je, da kažem, nivelisano pre par godina na osnovu međunarodnih ugovora, naplaćen je jedan deo, drugi deo je, da kažem, praktično oprošten. Međutim, ono što je bitno rećo, mi smo imali prošle godine ugovor koji se realizuje i ove godine u vrednosti od 236 miliona dolara, koji je apsolutno ceo naplaćen i koji se naplaćuje sukcesivno, u skladu sa ugovorom i isporukom robe. Imamo u najavi i nove ugovore iz odbrambene industrije i mislim da ne treba niko da se nervira, odnosno sekira vezano za tu vrstu naplate.

Ono što je bitno reći, nisam malopre pomenuo, tiče se i saradnje u oblasti odbrane, u oblasti vojnog zdravstva. Znači, Iračani su zainteresovani da rekonstruišu jednu veliku bolnicu i, kako su mi rekli, želeli bi da imaju svoju VMA u Iraku, zainteresovani su da im pomognemo u celokupnoj postavci te bolnice, i mislim da tu postoji velika šansa, znači, da pokažemo šta znamo i umemo u oblasti vojnog zdravstva, i zaista bila bi velika šteta ukoliko ne bi iskoristili sve mogućnosti, jer kažem, sedamdeset milijardi dolara, neka bude posao za Srbiju samo dva, tri posto, to je već dve, tri milijarde.


Voditelj:
Da li neka misija postoji u vidu kada je Irak u pitanju?

Dragan Šutanovac:
Ne, vojna misija kao takva ne. Svakako postoji mogućnost edukacije, treninga, školovanja njihovih pripadnika, njihove vojske i policije. Razgovarali smo i sa policijom i mislim da je to takođe jedna važna stvar, imajući u vidu da ta zemlja ima pred sobom bezbednosne izazove koji su jako visoki i ima želju da organizuje državu, da organizuje bezbednost građana i mislim da tu treba da nastupimo, ne samo kao ljudi koji trguju sa Irakom, već i da pomognemo, jer ono što je rađeno osamdesetih godina, bez obzira što je to, da kažemo, naplaćivano, oni to smatraju kao pomoć u razvoju Iraka, i mislim da sada svaku vrstu pomoći bi shvatili na jedan prijateljski način i praktično bi jedan strateški odnos napravili između dve države, Srbije i Iraka.


Voditelj:
Šta očekuje nas, odnosno koje su aktivnosti Ministarstva odbrane početkom septembra?

Dragan Šutanovac:
Septembar će biti zaista veoma ispunjen aktivnostima koje će imati Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Posle 25 godina očekujemo posetu ministra odbrane iz Kine, imaćemo veliku međunarodnu vojnu vežbu kod Niša, vojnomedicinsku vežbu gde će biti gotovo pet stotina učesnika, preko 250 učesnika iz inostranstva i ja mislim da je to najveća na svetu medicinska vojna vežba u ovoj godini.

Očekujemo posetu ministra odbrane Turske, našu veliku promociju potporučcnika, nakon toga ćemo imati promociju našeg zakona u Parlamentu Srbije, novih pet zakona i dve strategije i nakon toga, početkom oktobra, najveću vojnu vežbu koja se održava na Pešteru i koja od devedesetih praktično nije održana i na kojoj će učestvovati pored snaga vojske i žandarmerija. Očekujemo posete iz inostranstva, ministre koji će doći da prisustvuju toj vojnoj vežbi i mislim da zaista aktivnosti koje imamo u septembru i oktobru mesecu će biti sa velikom dinamikom i velikim nabojem.

Ono što, takođe, do kraja godine očekujemo, to je otvaranje baze na jugu Srbije i jedna stvar koju moram da kažem onima koji su ljubitelji Vojske Srbije, imali smo načelan dogovor da učestvujemo, odnosno da izvršimo gađanja protivvazduhoplovnim sredstvima u Bugarskoj u jednom njihovom čuvenom centru za te aktivnosti koji se zove Šabli. Nažalost, finansijska sredstva nam to onemogućavaju da uradimo ove godine, pa ćemo morati to da prebacimo za sledeću godinu. Želeo sam i lično da prisustvujem gađanju 250. da kazem istorijske, kako god hoćete istorijske brigade koja je oborila F117, međutim nemamo mogućnosti da to uradimo, imajući u vidu da to zaista iziskuje enormno velika sredstva koja mi trenutno nemamo.


Voditelj:
Pomenuli ste nekoliko puta vojne vežbe, koje će biti do kraja ove godine. Malopre smo zajedno posmatrali Suhoi i pad aviona, dvostruki pad aviona juče.

Dragan Šutanovac:
Da, malopre nisam pomenuo, imamo i mi aeromiting koji će biti 13. septembra. To će biti najveći aeromiting koji je ikad održan na Batajnici, to će praktično biti najveći aeromiting ikada održan u Beogradu. Ljubitelji vojne avijacije imaće mogućnost da vide pored migova koje mi imamo i naših aviona, i gripene i tajfune i F-ove i mnoge druge avione koji će doći u Srbiju. Očekujem da otprilike nekih milijardu dolara bude na našoj stajanci, kako kažu piloti, i to će biti zaista nešto što do sada nije viđeno u Beogradu.

Nažalost, situacija koja se desila sa sudarom Suhoja u Rusiji, situacija koja se desila sa našim pilotom, da kažem, pre mesec dana, na neki način, ponekad dovedu u pitanje, pogotovo one koji ne prate i ne žele da sagledavaju probleme koji postoje....


Voditelj:
Postavlja se pitanje zašto se organizuju onda aviomitinzi?

Dragan Šutanovac:
Pa naprosto kada padne Air-bus negde u svetu niko ne postavlja pitanje zbog čega se leti avionima ili kada neki autobus negde izleti i desi se neki sudar niko ne zaustavi saobraćaj i kaže mi sada više nećemo leteti. Ljudi koji lete na avionima, verujte mi da bi najveća kazna bila da se zabrani letenje. Ja sam prilikom posete porodici poginulog pilota, u razgovoru sa suprugom, rekao jedino što mogu da uradim je da zabranim letenje skroz dok se ne kupe novi aparati i nove letelice i ona mi je rekla, ali bukvalno mi je rekla, onda ćete ih sve ubiti. Znači, time bih praktično sve njih kaznili, ali to nije ideja i to nije cilj.

Ono što je bitno reći to je da ne postoji mogućnost da bilo koji avion uzleti ukoliko nije apsolutno ispravan, znači sto posto ispravan. Nažalost, greške pilota su moguće, greške i otkazivanje u okviru aparata koji lete su mogući, ali tako vam je to, to je u životu teška stvar, i ono što je bitno reći za aeromiting, jedini koji su mi bili merodavni da mi kažu da li treba da otkažemo ili ne su, u stvari, pripadnici vazduhoplovstva vojnog.

Razgovarao sam sa čelnim ljudima, pitao sam da li smatrate da to možemo da radimo, da li je, verujte mi, svi su mi rekli da je to neophodno da se radi, jer naprosto, na taj način se promoviše i njihov zanat, a na neki način se i ljudi koji su izgubili živote u, što u ratnim dešavanjima, što mirnodopski, uzdižu i stavljaju na pijedestal na koji zaslužuju da imaju.


Voditelj:
Onda svi očekujemo 13. septembar, Batajnica, najveći aeromiting kod nas ikada održan.

Dragan Šutanovac:
Ja očekujem podršku naše televizije, javnog servisa, i mislim da zaslužujemo i zaista sve aktivnosti koje će biti u septembru će biti jako interesantne medijski, i očekujem da ćemo da imamo kod vas određene tajminge i da nam omogućite da prezentujemo šta se sprema.
 
Izvor: Sajt M.O.   

19.08.2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da Vojska Srbije nije bogata, već je, naprotiv, dosta siromašna i moraće da se izdvaja novac da se opremi vojska, "i to ne zarad nje već zarad svih građana Srbije".
[attachment=1]
Foto:FoNet

"Često se špekuliše kako je vojska vlasnik velike imovine, kako vojska ima ogromne pare u nekretninama. Jedan borbeni avion kakav bi nama bio potreban može da košta od 40 miliona evra, pa do 100 miliona sa pratećom opremom, a teško da toliko vredi nešto u Beogradu što vidite i kažete da je vojno", istakao je on u intervju televiziji Galaksija 32 iz Čačka.

Šutanovac je rekao da je planirana modernizacija u vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, ali da to iziskuje velika materijalna sredstva i u ovom mandatu Vlade najverovatnije neće biti urađeno.

On je, podsećajući da srpska odbrambena industrija ima najbolje rezultate za poslednjih 19 godina, apelovao na zaposlene u vojnim fabrikama i one koji ih vode da budu jako ozbiljni, jer ukoliko se u prvim koracima povratka na svetsko tržište napravi neka greška, neće biti prilike za ponovno pojavljivanje na njima.

Šutanovac je rekao i da su do sada vođeni pregovori sa vojskom Turske oko mogućnosti zajedničkog ulaganja u aerodrom Lađevci između Čačka i Kraljeva, koji bi trebalo da se koristi i u civilne svrhe.

Izvor: FoNet

О томе да Војска располаже милијардама евра у некретнинама и вишку војне опреме причају само неупућени  и незналице. Сигуран сам да ће се наћи они који ће на ову изјаву Шутановца тврдити супротно. И неће бити у праву.

Највреднија војна имовина су локације у центру Београда , Новог Сада, Ниша и можда још неког већег града. Све остало вреди мало. Локална самоуправа у сваком граду жели да ту имовину добије џаба на коришћење (што је логично), а МО би да је прода. Међутим коме? Коме на пример, треба касарна у Књажевцу?Ако је и хоће по којој цени? Коме требају карауле? Никоме. Нешто преузела гранична полиција а остало су локални грађани девастирали.

Половно оружје, осим неких врста, не вреди много. Тенкова типа Т-55/54 има на тржишту колико хоћеш. Мала им цена, а и купца је тешко наћи. Чак и њихово уништавање кошта. Тенк не може у комаду у железару. Зато свако ко га купи као старо гвожђе рачуна и трошак сечења, превоза, радне снаге и сл.. Тако цена по кг испадне мала.

30.08.2009
Problem sa modernizacijom naoružanja i opreme, pre svega za Vazduhoplovstvo i PVO, uslovljen ekonomskom krizom i manjim vojnim budžetom, rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac. Ubeđen sam da će Vlada funkcionisati duže nego što se u medijima spekuliše i imati rezultate vredne respekta, naglasio je ministar.

Zbog ekonomske krize i 26 odsto manjeg vojnog budžeta, postoji problem sa modernizacijom naoružanja i opreme i nabavkom novih sredstava, pre svega za Vazduhoplovstvo i PVO, izjavio je u intervjuu Fonetu ministar odbrane Dragan Šutanovac.

"Kriza utiče na bezbednost u svim državama sveta, jer dovodi do rasta organizovanog kriminala, što u Srbiji, kroz finansijski kriminal, nepovoljno utiče i na budžet, a onda i na sistem odbrane", napomenuo je Šutanovac, ali je istakao da Srbija nije vojno ugrožena.

"Objektivna okolnost je da u uslovima krize raste potražnja za naoružanjem i vojnom opremom, što nam otvara mogućnosti da povećamo izvoz, ali je problem što od tog novca Vojska nema nikakve beneficije", rekao je Šutanovac.

Upitan o bezbednosnim rizicima, Šutanovac je ukazao da oni i dalje postoje na jugu Srbije, "ma koliko mi govorili da je stabilizovano stanje u odnosu na prošlo vreme", i da je Ministartsvo odbrane svesno da u svakom trenutku na tom području može doći do terorističkih akata nižeg intenziteta.

"S druge strane, ceo region zapadne Makedonije, istočnog Kosova i jugozapadne Srbije je povezan i mi nemamo potpunu kontrolu nad svim tim prostorima, što otvara mogućnost da se kriminalci i teroristi veoma lako premeštaju s jednog područja na drugo", naveo je Šutanovac.

Šutanovac je dodao da još nije imao kontakte sa novim generalnim sekretarom NATO Andresom Frogom Rasmusenom, ali je najavio da ih očekuje "s jeseni". Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je, međutim, nedavnom odlukom da imenuje Branka Milinkovića za ambasadora u NATO ostvarila veliki iskorak i otvorila vrata za produbljivanje saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir.


Urgencije za brži odlazak u vojsku

Šutanovac je istakao veliki porast odziva na redovno služenje vojnog roka, koji sada višestruko premašuje broj onih koji se odlučuju za civilno služenje i naglasio da su, za razliku od nekih ranijih vremena, u Ministarstvo čak počela da stižu pisma sa molbama regruta i urgencijama njihovih roditelja da im deca što pre odu u vojsku.

Prema njegovim rečima, znatno je uvećan i broj kandidata za sve vrste vojnih škola, što sve govori o velikom rastu interesovanja mladih za vojne pozive.

Šutanovac je ukazao da će se Vojska Srbije naći u velikom problemu ukoliko se ne bude odvojio novac za modernizaciju, ali je, s druge strane, svestan da je to najlakši deo reforme sistema odbrane, jer "ukoliko imate novac, nije problem da se kupe sredstva koja će adekvatno da štite zemlju".


Nedostatak finansija zakočio u jednom segmentu

Prema njegovoj oceni, da nije došlo do smanjenja vojnog budžeta i izostanka nabavki naoružanja, opreme i investicija u infrastrukturu, moglo bi se reći da je Ministarstvo odbrane u potpunosti ispunilo plan reformi, a ovako je nedostatak finansijskih sredstava to zakočio u jednom segmentu.

"Bitno je da nismo žalili i kukali nad svojom sudbinom. Mi smo u ovom vremenu praktično završili celokupnu zakonodavnu aktivnost u procesu reforme celog sistema odbrane", istakao je Šutanovac i dodao da se usvajanje tih akata u parlamentu Srbije očekuje u septembru. Za Ministarstvo odbrane, kako je rekao, prioritet će i dalje biti završetak procesa profesionalizacije vojske do kraja 2010. godine.

Šutanovac je, komentarišući novi ugovor o izvozu naoružanja i vojne opreme Iraku, vredan više od 100 miliona dolara, kao najveći izvozni posao Srbije u ovoj godini, izrazio očekivanje da će fabrike namenske industrije i tehničko-remontni zavodi sve završiti u roku.

Izvor: RTS

  31.08.2009.

  Делегација Министарства одбране, на челу са министром Драганом Шутановцем присуствоваће обележавању 40 година либијске револуције, која ће се сутра одржати у Триполију.

  У делегацији министарства одбране биће државни секретар Душан Спасојевић, генерал-потпуковник Младен Ћирковић и генерални директор Југоимпорт СДПР Стеван Никчевић. У паради поводом обележавања 40 година либијске револуције, учествоваће 26 припадника Војске Србије.

  Током посете делегација Министарства одбране имаће разговоре о сарадњи у области одбране, посебно о војно-економској сарадњи. 

  Извор: Сајт Војске Србије

Na proslavi 40 godina libijske revolucije predsednik Boris
Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac
 
01.09.2009
Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće danas u Tripoliju proslavi 40 godina libijske revolucije na poziv libijskog predsednika Moamera el Gadafija, saopštila je juče Pres služba predsednika Srbije. Tadić će u glavnom gradu Libije prisustvovati svečanoj paradi armija sveta, u kojoj će učestvovati i 26 pripadnika Vojske Srbije. Kako je „Politici” potvrdio potpukovnik Dušan Rakočević, iz Službe za odnose s javnošću Generalštaba Vojske Srbije, pripadnici Garde, Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Rečnih jedinica nastupiće bez oružja u vojnom defileu, u plavim, sivomaslinastim i belim službenim uniformama, predstavljajući srpsku armiju u četiri kolone.

Pored predsednika Tadića, u ovu severnoafričku državu putuje i delegacija Ministarstva odbrane, na čelu sa ministrom Draganom Šutanovcem, u kojoj su i državni sekretar Dušan Spasojević, zamenik načelnika generalštaba general-potpukovnik Mladen Ćirković i Stevan Nikčević, generalni direktor „Jugoimport SDPR-a”. Tokom posete Libiji, oni će sa libijskim zvaničnicima razgovarati o saradnji u oblasti odbrane, posebno o vojno-ekonomskoj saradnji, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Na raskošnu svečanost obeležavanja četvrte decenije od puča u kome nije prolivena ni kap krvi, a u kome je sa vlasti svrgnuo kralja Idriza Prvog, pukovnik Moamer el Gadafi, libijski predsednik, pozvao je kolege iz svih zemalja sveta. Kako prenosi Beta, današnjoj proslavi u Tripoliju prisustvovaće svetski državnici, uključujući i 40 do 50 šefova afričkih država koji su se u libijskoj prestonici okupili na vanrednom samitu Afričke unije.

T. Bojković
Izvor: Politika Online

  02.09.2009.

  Свечаном војном парадом у Триполију, којој су уз председника Либије Моамера ел Гадафија и још 60 светских државника присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар иностраних послова Вук Јеремић, јуче је почело обележавање 40. годишњице либијске револуције, које ће, како је најаљено, трајати шест дана.

  На паради је учествовало и 26 припадника Војске Србије, који су заједно са осталим војницима продефиловали испред свечане бине на којој су се налазили високи државници.

  У српској делегацији били су државни секретар у Министарству одбране Душан Спасојевић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Младен Ћирковић и генерални директор предузећа "Југоимпорт СДПР" Стеван Никчевић.
[attachment=1]
  
  Либија ове седмице обележава 40 година од војног удара којим је Гадафи дошао на власт (1969), да би постао шеф државе са најдужим стажом у Африци, као и у арапским земљама  

  Извор: Сајт Војске Србије

07. 09. 2009.
Ministri odbrane Srbije Dragan Šutanovac i Narodne Republike Kine general Liang Guangli sastali su se danas u Beogradu. U srdačnom i otvorenom razgovoru u Domu Garde u Topčideru dve delegacije zaključile su da je dosadašnja saradnja bila na visokom nivou, a utvrđeni su pravci njenog budućeg razvoja.

Ministar odbrane Srbije zahvalio je kineskim gostima na svemu što Kina radi na međunarodnom planu poštujući međunarodno pravo i podržavajući Srbiju i njene interese na Kosovu i Metohiji.

[attachment=1]

- Štiteći pravo Srbije na Kosovu i Metohiji štitimo međunarodno pravo i štitimo pravo jedne Kine. Želim da naglasim da Srbija podržava politiku jedne i nedeljive Kine – naglasio je Šutanovac.

- Imam zadovoljstvo da pozdravim ministra odbrane Narodne Republike Kine Guanglija. Imajući u vidu da je ovo prva poseta posle 25 godina, da je ovo uzvratna poseta, i poseta koja je došla posle potpisivanja sporazuma predsednika Tadića i Hu Đin Taoa, smatramo da je ovo jedna od veoma važnih strateških poseta Srbiji u ovoj godini. Srbija i Kina gaje tradicionalno dobre odnose i drago mi je da smo konstatovali da su odnosi u oblasti odbrane najbolji u odnosima između dve države – rekao je ministar Šutanovac.

Šutanovac je rekao da se razovaralo o saradnji u oblasti odbrane i proširenju te saradnje, uz konstataciju da je ona do sada bila na visokom nivou i da postoji više pravaca da se u budućnosti produbljuje. Prema njegovim rečima postoji veliko obostrano interesovanje za saradnju u oblasti vojne medicine, vojnog obrazovanja i obuke, ali i vojnoekonomske i vojnonaučne saradnje.

– Ministra sam informisao da je Srbija u proteklom vremenu pristupila međunarodonoj misiji u Čadu, kao i da postoji sa naše strane veliko interesovanje za očuvanje globalnog mira, i da znamo da kineska armija učestvuje u velikom broju misija u svetu. Razgovarali smo i o mogućnostima razmene iskustava u obuci za mirovne operacije. Želim da naglasim da je 20 oficira Vojske Srbije usavršavano na vojnim školama u Kini u proteklom periodu, a i naša Vojna akademija imala je priliku da školuje jednog pripadnika kineske Narodnooslobodilačke armije – rekao je ministar Šutanovac.

[attachment=2]

On je posebnu zahvalnost uputio gostima iz Kine na donacijama koje je u proteklom periodu kinesko ministarstvo svake godine upućivalo Vojsci Srbije.

Prema njegovim rečima, poseban akcenat u razgovorima dve delegacije stavljen je na borbu protiv asimetričnih pretnji, terorizma, fundamentalizma, organizovanog kriminala i ostalih pretnji koje ugrožavaju bezbednost. Uz to, prepoznata je obostrana želja za saradnju i razmenu informacija u ovoj oblasti.

- Želim da vas obavestim da će delegacija kineskog Ministarstva odbrane i Narodnooslobodilačke vojske Kine biti prisutna na našem aeromitingu, što nam daje važan podstrek za dalju saradnju, istakao je ministar Šutanovac.

Ministar odbrane Narodne Republike Kine general Liang Guangli rekao je da u Srbiji boravi na poziv ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca. On je izrazio zadovoljstvo gostoprimstvom koje mu je ukazano. Ministar Guangli rekao je u obraćanju medijima da je danas imao plodonosne razgovore sa srpskim kolegom.

– Koristim ovu priliku da odam priznanje srpskom narodu i srpskoj vojsci – rekao je Guangli, naglasivši da iako su Kina i Srbija geografski udaljene, dva naroda veže tradicionalno prijateljstvo.

Ministar odbrane Kine istakao je da je u Srbiju pre svega došao zbog produbljivanja prijateljstva i saradnje. Drugi cilj njegove posete, kako je rekao, jeste proučavanje iskustava srpske strane u izgradnji vojske.

Prema rečima gosta iz Kine, razgovaralo se o bilateralnoj saradnji, aktuelnoj političkoj situaciji i međunarodnoj bezbednosnoj politici.

– Izneo sam tri predloga za jačanje saradnje. Prvo je učvršćivanje tradicionalnog prijateljstva dve zemlje i dve vojske, drugo je nastavak trenda saradnje na najvišem nivou kao i saradnja u oblasti obuke kadra – istakao je ministar Guangli. On je rekao da se složio sa predlozima ministra Šutanovca da se saradnja nastavi u oblastima mirovnih operacija i vojne industrije.

Ministra Guanglija će u nastavku posete primiti Predsednik Republike Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Ministar Šutanovac rekao je da ta činjenica svedoči o značaju posete kineskog ministra odbrane.

Izvor: Sajt Ministarstva Odbrane

Poseta ministra odbrane Kine

08.09.2009
Nakon zvaničnih razgovora, ministar odbrane Kine Liang Guangli je sa svojim domaćinom ministrom Draganom Šutanovcem prošetao Knez Mihajlovom ulicom i posetio izložbu „100 godina srpske umetnosti“ u galeriji SANU.

[attachment=1]

Večeri koja je u čast dolaska delegacije Kine održana u Domu Vojske Srbije, prisustvovao je i glumac Velimir Bata Živojinović.


Saradnja Srbije i Kine u oblasti vojne medicine

09.09.2009
Beograd - Ministar nacionalne odbrane Kine general Liang Guangli posetio je juče Vojno medicinsku akademiju i sa rukovodstvom te ustanove analizirao dosadašnju i buduću saradnju u domenu vojne medicine. Ministar Guangli je istakao da je u VMA prepoznao visoke standarde lečenja, dobru opremljenost i organizaciju kao i spremnost za brzo reagovanje u svim akcidentnim situacijama, objavljeno je na internet stranici VMA.


Izvor: Sajt M.O., Tanjug

Jačanje vojne saradnje u interesu i Srbije i Kine
 
17.09.2009
Beograd – Ministar odbrane Kine general Liang Guangli izjavio je da jačanje i produbljivanje strateških partnerskih odnosa Kine i Srbije predstavalja suštinski interes dve zemlje i nesumnjivu zajedničku težnju dva naroda.

„Odnosi između dve vojske su značajni i sastavni deo ukupnih odnosa naše dve zemlje. Postoji duga tradicija prijateljskih odnosa između naše dve vojske”, rekao je Guangli u intervju magazinu „Odbrana”.

On je dodao da su u poslednjih nekoliko godina intenzivirane uzajamne posete visokih delegacija, da se razvija razmena na stručnom polju, ali i saradnja u školstvu i obuci.

Guangli je rekao da je „razvoj vojnih odnosa izgrađen na temelju dobrih dveju zemalja, a istovremeno on dublje doprinosi daljem razvoju tih odnosa”, i dodao da „kineska strana pridaje veliku važnost razvoju prijateljskih odnosa između dve vojske”.

„Želimo zajedno sa Srbijom da nastavimo i produbimo raznovrsnu saradnju u svim oblastima i da to podignemo na kvalitetniji nivo”, rekao je Guangli, koji je nedavno boravio u zvaničnoj poseti Beogradu.

Upitan o učešću kineske narodnooslobodilačke armije u mirovnim operacijama UN, Guangli je istakao da su mirovne misije pod okriljem UN „efikasan način za praktikovanje multilateralizma i realizaciju kolektivne bezbednosti”.

„One (mirovne misije UN) su dosada imale značajnu ulogu u smanjenju tenzija i rešavanju regionalnih sukoba”, rekao je on, navodeći da je do kraja jula 2009, kineska vojska učestvovala u 18 mirovnih misija UN.

Guangli je istakao da „načelo kineske spoljne politike jeste očuvanje svetskog mira i podsticanje zajedničkog razvoja” dodajući da „odlučno podržavamo i aktivno učestvujemo u mirovnim misijama pod okriljem UN”.

Prema njegovim rečima, u mirovnim misijama UN, ukupno je bilo anagžovano 12.986 kineskih mirovnjaka, od kojih je 1215 vojnih posmatrača i štabnih oficira i 11.771 vojnika.

„Trenutno se 1.955 pripadnika kineske vojske nalazi u mirovnim snagama UN i učestvuju u misijama u devet regiona”, rekao je Guangli.

Izvor: Tanjug

19. 09. 2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac sastao se danas u Domu Garde na Topčideru sa ministrom odbrane Turske Mehmedom Vedždijem Gonulom. Visoka turska delegacija u Srbiji boravi povodom svečane promocije nove klase potporučnika Vojske Srbije.

Dvojica ministara iskoristila su susret da još jednom potvrde dobre bilateralne odnose i da razmotre pitanja iz oblasti međunarodne vojne saradnje. Poseta turskog ministra odbrane, kako je rečeno, prethodi poseti predsednika Turke Srbiji, koja je planirana za oktobar.

[attachment=1]

- Ako imamo u vidu da su ove godine u poseti Srbiji bili načelnik Generalštaba turske vojske, ministar spoljnih poslova, evo danas i ministar odbrane, a da će u oktobru u zvaničnu posetu doći i predsednik Turske, jasno je da proces uspostavljanja strateške saradnja dve zemlje ide u najboljem smeru – rekao je ministar Šutanovac. On je rekao da su razgovori sa turskim kolegom protekli u prijateljkoj atmosferi i ocenio da su odnosi u oblasti odbrane sa Turskom među najboljima od svih zemalja sveta.

Šutanovac je rekao da je u proteklom periodu bilo niz zajedničkih aktivnosti koje su sprovođene u obe države, a da je danas bilo reči o proširenju saradnje, pri čemu je izdvojio obuku i školovanje pripadnika dveju vojski, oblast vojne medicine i vojne ekonomije. Ministar je rekao da je više od 30 pripadnika Vojske Srbije boravilo na različitim oblicima treninga i usavršavanja u Turskoj, da će naredne godine srpski oficiri pohađati Ratni koledž u Turskoj, a da će se i jedan turski oficir uskoro doći na našu Vojnu akademiju na usavršavanje.

Ministar Šutanovac je naglasio da je bilo reči i o konverziji vojnog aerodroma Lađevci, a sutra će turskom kolegi na licu mesta predstaviti projekat koji bi mogao biti od zajedničkog značaja.

Pitanje konačnog statusa Kosova, kako je rekao Šutanovac, jeste tačka neslaganja između Srbije i Turske, ali da je tokom današnjih razgovora bilo reči o odnosima Vojske Srbije i Kfora. Ti bi odnosi, kako je ocenjeno mogli biti i bolji.

[attachment=2]

Ministar Šutanovac iskoristio je priliku da se zahvali ministru Gonulu zbog učešća turskih aviona i pilota na nedavno održanom aeromitingu na aerodromu Batajnica. On je izrazio zadovoljstvo što će se na današnjoj svečanoj promociji, pored ministra odbrane Turske naći i ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić, što tom činu daje regionalni značaj.

Ministar odbrane Turske Mehmed Vedždi Gonul zahvalio je domaćinima na srdačnom i prijateljskom prijemu, naglasivši da je ovo njegova druga zvanična poseta Srbiji posle 2004. godine kada je boravio u istom svojstvu. On je rekao da oseća izuzetno zadovoljstvo i čast što će danas imati priliku da prisustvuje svečanoj promociji najmlađih oficira Vojske Srbije, nazvavši to „veličanstvenim činom“. Gonul je izrazio žaljenje što je bio sprečen da prisutvuje velikom međunarodnom aeromitingu na Batajnici i pored poziva ministra Šutanovca, ali je naglasio da je 26 pripadnika turskog vazduhoplovstva donelo veoma dobre impresije sa tog događaja.

Ministar Gonul je ocenio da u odnosima dve zemlje nema granica. On je naglasio važnu ulogu Srbije na Balkanu i izrazio želju Turske da ta uloga bude još značajnija. Gonul očekuje da se saradnja sa Srbijom proširi ne samo na ekonomskom planu nego i u oblasti odbrane.

Turski ministar osvrnuo se i na vojnu industriju, podsetivši na posetu srpske delegacije na čelu da ministrom Šutanovcem međunarodnom sajmu vojnih proizvoda u Turskoj. On je rekao da postoji mogućnost da Srbija i Turska nastupaju zajednički u proizvodnji i plasmanu te vrste robe.

Gonul je istakao da je saradnja dva ministarstva na visokom nivou, podsetivši na uspešne zajedničke poduhvate u školovanju i obuci koji će se i ubuduće proširivati. Ukupni odnosi dve zemlje, prema njegovom mišljenju, veoma su dobri što će biti potrvđeno posetom turskog predsednika u oktobru. Ekonomska saradnja u vrednosti od oko pola milijarde dolara trebalo bi da bude daleko veća, rekao je Gonul.

On je svoje izlaganje zaključio ocenom da Vojska Srbije ima značajne potencijale i ponovo želju Turske da ona bude što jača i modernija. Ministar Gonul kazao je da zajednički cilj dve zemlje jeste mir, spokoj i prosperitet u regionu.

Izvor: Sajt M.O.

20. 09. 2009.
„Povodom 20.septembra Dana Brigade veze, svim pripadnicima jedinice upućujem najsrdačnije čestitke.

U sklopu reforme sistema odbrane, odgovornim izvršavanjem zadataka izgradili ste modernu jedinicu koja postiže zapažene rezultate u radu i uspešno obezbeđuje sistem veza Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Uveren sam da ćete i dalje profesionalno izvršavati zadatke iz svoje nadležnosti i doprineti jačanju operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske.

Čestitajući vam praznik želim vam uspehe u izvršavanju zadataka.“

Izvor: Sajt M.O.

  25.09.2009.

  УСПОСТАВЉАМО ЕФИКАСАН НАДЗОР НАД ВБА И ВОА

  Министар одбране Драган Шутановац оценио је да нови закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, чији предлог је утврђен на јучерашњој седници владе, треба да обезбеди ефикасан рад тих служби и ефикасну и демократску цивилну контролу каква до сада није постојала. „Реч је о закону којим се коначно уређује обавештајнобезбедносни сегмент", рекао је он „Политици".

  Шта је најбитнија новина?
  Први пут се уводи институт генералног инспектора кога ће постављати влада, а који ће имати овлашћења да надзире рад служби и контролише законитост у раду. Поред тога што ће вршити надзор, преко тог органа ће се и превентивно деловати у спречавању евентуалних активности које не би биле у складу са законом.

  Ко је до сада контролисао рад ВБА и ВОА?
  Досад је надзор вршио надлежни одбор Скупштине Србије. То је доста старомодан начин надзора.

  Да ли се ингеренције надлежног парламентарног одбора укидају?
  Не. На све елементе контроле који су до сада постојали додајемо још један који ће бити пре свега стручни и који би имао овлашћења да улази у дубљу суштину евентуалних проблема.

  Да ли је овим завршен посао на законодавној реформи сектора одбране?
  Са јучерашњим усвајањем овог закона на седници владе и још пет закона и две стратегије који 6. октобра улазе у скупштинску процедуру практично се завршава законодавна реформа. Тиме се ствара правни амбијент за наставак даљих реформи и коначни завршетак професионализације Војске Србије као једног од наших приоритетних циљева.

  О којим законима и стратегијама је реч?
  О закону о војсци, закону о одбрани, закону о војној, радној и материјалној обавези, закону о цивилној служби, закону о употреби војске и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница земље и закону о војноматеријалној обавези. У процедуру улазе и Стратегија одбране и Стратегија националне безбедности.

  Да ли ће бити рационализације у Министарству одбране?
  Ради се нова систематизација и формација у оквиру министарства, са циљем да се рационализује и убрза рад и направе уштеде. На томе радимо месецима.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

30.09.2009.
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju predvodi državni sekretar Dušan Spasojević nalazi se u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 28. septembra do 2. oktobra. Delegaciju su u Pentagonu primili prvi zamenik pomoćnika sekretara odbrane SAD za međunarodne bezbednosne poslove Džozef Mekmilan i komandant Nacionalne garde SAD general Krejg Mekinli.

[attachment=1]

Konstatovano je da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo bilateralnih odnosa dve zemlje i da je ta činjenica u velikoj meri doprinela tome da Srbija bude prepoznata kao ključan faktor stabilnosti u regionu.

Zaključeno je da treba nastaviti saradnju na izuzetno uspešnim programima poput saradnje u oblasti vojnog obrazovanja i saradnje Vojske Srbije i NG Ohaja u okviru Programa državnog partnerstva i razmatrani su novi modaliteti saradnje.

Gospodin Mekmilan je preneo zvaničan poziv sekretara odbrane SAD Roberta Gejtsa upućen ministru odbrane Draganu Šutanovcu da do kraja godine poseti SAD.

Tokom sastanka razmenjeni su stavovi o bezbednosno-političkoj situaciji na Balkanu. Potvrđeno je da je saradnja Vojske Srbije sa KFOR na adekvatnom nivou, kao i da je prisustvo međunarodnih snaga, kao faktora mira i stabilnosti, neophodno na Kosovu i Metohiji. Državni sekretar Spasojević je izneo principijelne stavove Srbije vezane za pitanje statusa KiM i istakao značaj evropskih integrativnih procesa u regionu. Spasojević je informisao sagovornike o procesu implementacije Bezbednosnog sporazuma, kao i o perspektivama daljeg učešća Srbije u regionalnim bezbednosnim inicijativama.

Susret sa generalom Mekinlijem prvi je zvanični susret jednog srpskog zvaničnika sa novim komandantom Nacionalne garde SAD. General Mekinli je istakao da saradnja Vojske Srbije i NG Ohaja predstavlja model po kome će nacionalne garde drugih država SAD razvijati saradnju sa svojim partnerima.

Potvrđeno je da će praktične aktivnosti na terenu dominirati u narednom periodu, čime će se značajno unaprediti kvalitet saradnje u pripremama za učešće u mirovnim operacijama, izvođenju zajedničkih vežbi i izgradnji podoficirskog kora Vojske Srbije.

Uzajamni odnosi i saradnja tokom izvođenja projekta „Humanitarne asistencije“ ocenjeni su odličnom ocenom. General Mekkinli je preneo informaciju da se razmatra mogućnost realizacije novog sličnog projekta, kao i modaliteti proširivanja saradnje na civilno-civilnu oblast.

Tokom posete Nacionalnom univerzitetu odbrane, delegacija MO i VS obišla je pripadnike Vojske Srbije koji se trenutno nalaze na školovanju u ovoj prestižnoj vojno-obrazovnoj ustanovi.

Državni sekretar Spasojević imao je odvojene susrete sa pomoćnikom državnog sekretara za Evropu, Stjuartom Džonsom i prvim zamenikom pomoćnika državnog sekretara za bezbednost i kontrolu naoružanja Tomasom Kantrimenom, kao i predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost i kongresmenima iz Komiteta za OS i Komiteta za spoljne poslove Majkom Tarnerom i Denisom Kučinićem.

Razgovorima u Stejt departmentu, Savetu za nacionalnu bezbednost i Kongresu dominirale su teme vezane za političko-bezbednosnu situaciju u regionu Balkana i evropske integracije Srbije.

Tokom svih susreta konstatovano da su poseta potpredsednika SAD Bajdena Srbiji i nedavna poseta predsednika Tadića Ohaju omogućile bolje razumevanje i sagledavanje bezbednosnih problema i potvrdile neophodnost saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti između Srbije i SAD.

Poseta se nastavlja razgovorima u sedištu UN u Njujorku, gde će osnovna tema razgovora biti učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama UN-a.

Izvor: Sajt M.O.

01.10.2009.

Можемо ли бити острво у НАТО-у

Kакав однос треба да имамо према традиционално пријатељским земљамa Грчкој, Румунији, Словачкој, Шпанији... од којих очекујемо и имамо јаку подршку иако су у Нато-у. Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Нацрти Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране Републике Србије наћи ће се пред посланицима Скупштине 6. октобра. Драган Шутановац, министар одбране Србије, за "Време" каже да је то веома значајно јер су те стратегије документи које Србија никада раније није имала, а уз стратегијски преглед одбране, који је Влада Србија већ усвојила, представљају три најважнија стратегијска документа.

"Ма колико ти документи били стратегијски, парламент може и да их промени, то није коначна вредносна оријентација Србије", каже Шутановац. "То је процена стања, изазова, ризика и претњи, анализа будућности и смернице даљних активности неопходних да би наша земља била стабилна и сигурна и да би наставила да јача у регионалног лидера."

Министар одбране верује да постоје критичари који ће рећи да је то требало да се уради раније и слаже се са таквим мишљењем. Међутим, чињеница је да неке земље ни данас немају такву стратегију, а врло су утицајне широм света. "Бугарска је ушла у ЕУ и НАТО а није имала стратегије, Русија је тек недавно усвојила сличан документ. Ти документи су јако важни и добро је да се усвајају, иако касне", сматра Шутановац.

"ВРЕМЕ": Пред посланицима ће се наћи и измене Закона о одбрани, Закона о Војсци Србије (ВС), као и предлози Закона о војној, радној и материјалној обавези, Закона о цивилној служби, Закона о употреби ВС и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, Закона о Војнообавештајној и Војнобезбедносној агенцији (ВОА и ВБА). Шта су основне новине које доноси овај сет закона?

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ: Закон о одбрани и Закон о војсци усвојени су пре непуне две године и у пракси се показало да неке ставке из тих закона нису довољно квалитетна решења која су неопходна за модернизацију система одбране и потпуну професионализацију. У једном делу, померамо старосну границу. Рецимо, за поједине специјалности, за које је тешко обучити професионалног војника, нелогично је да са 40 година мора да престане да ради, тако да се старосна граница помера у неким областима на 50 година.

Закон о употреби ВС-а и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница РС је нов, савремен закон, који би требало да омогући да Србија узме адекватно учешће у мировним операцијама широм света, чиме подижемо не само углед војске, већ и углед Србије у свету. По предлогу закона, парламент је једини који може да одобри одлазак у такве операције, а сви учесници мировне мисије пријављују се добровољно.

Практично, све земље света које желе да остваре међународни утицај узимају учешће у мировним операцијама. Сматрам да је то за Војску Србије будућност и жеља ми је да се од глобалних изазова, ризика и претњи штитимо ван граница наше земље. То и јесте савремени систем одбране, систем какав примењују све земље Европске уније којој сви тежимо. Подсетио бих да је још седамдесетих година та активност тадашњу Југославију издвајала од других земаља у региону. Имали смо више десетина хиљада припадника тадашње ЈНА који су били у мировним мисијама у кризним подручјима.

Такође, један од најважнијих системских закона који се усвајају јесте и закон о агенцијама, којим се дефинише начин рада и координације тих агенција. То се коначно ставља у нормативни законски основ, у коме неће бити дилеме шта је то што оне могу да раде и на који начин. Да би све то било контролисано и надзирано, уводимо функцију генералног инспектора, која је новост у војним агенцијама.

Генерални инспектори неће имати могућност да руководе агенцијама. Они ће надзирати рад и обављати контролу, али неће моћи да онемогућавају, успоравају или на било који други начин дезавуишу рад. Они ће информисати највише државне органе уколико дође до кршења законске регулативе везаних за рад агенција.

Колика је стварна цивилна контрола над ВБА и ВОА?

Нажалост, у овом тренутку та контрола није на нивоу на коме је у модерним демократским друштвима. Новим решењима желимо да то подигнемо на виши ниво, а примећујем у томе подршку и од припадника тих агенција. Иако смо успели да скинемо разне анатеме које су везиване за те службе, и даље постоји неки ехо који поједини делови цивилног друштва често користе у жељи да критикују систем одбране и те агенције. Убеђен сам да ће усвајањем овог закона, уз контролу руковођења, парламентарну контролу и контролу јавности која увек постоји, тим агенцијама бити много лакше да раде и да ће имати боље резултате.

Колико ви као министар заиста имате сазнања о томе шта раде ВОА и ВБА и шта видите као највеће проблеме у њиховом раду?

Као министар имам сазнања шта они раде, али немам потпун увид, јер бих за тако нешто морао да томе посветим пуно радно време. То је практично немогуће, а могу да кажем да су квалитет информација које добијамо и активности које спроводе ВБА и ВОА за мене задовољавајући. Чињеница да у последње две године немамо афере у систему одбране, а имали смо и активности на сузбијању злоупотреба положаја, недвосмислено указује да пре свега ВБА ради свој посао на квалитетан начин.

Воде се дебате о војној неутралности Србије или приступања НАТО-у. Каква и колика војска нам је потребна у једној или другој опцији?

Дефинисање бројчаног стања војске није везано искључиво за чланство у НАТО-у или за нашу неутралност, наравно уколико се определимо за чланство онда припадамо систему у коме нам је потребна мања војска. Партнери из НАТО-а нам никада нису рекли "не можете имати више од толиког броја војника". Све војске света зависе пре свега од стратегијских пројекција као и од финансијских средстава. Уколико их имате довољно, можете да организујете војску како год желите. Наравно, модерне војске имају савремено наоружање које не изискује велики број људи. Мислим да садашња укупна структурисаност у систему, са потпуном професионализацијом и бројем од 36.000 припадника целог Министарства, јесте бројно стање које може да испуни све задатке.

Нажалост, Србија у протеклих двадесетак година није приступала набавци савремене опреме и наоружања у мери у којој је то било неопходно, и то нас у оквиру реформе и чека. Међутим, модернизација технике је најлакши део посла уколико имате новца. Оно што сада радимо је знатно тежи део реформе.

Шта је, по вашем мишљењу, боље решење за Србију, војна неутралност или приступање НАТО-у?

Та дилема тренутно постоји само у јавности. Нама нико из НАТО-а није понудио да им се прикључимо. Србија још није узела ни потпуно учешће у Партнерству за мир. Мислим да у оквиру тог партнерства постоји велики број могућности и квалитетних активности које Србија тек треба да искористи.

Чињеница је да постоји одлука парламента о неутралности, као што је чињеница да та одлука није урађена на основу стратегијских докумената и стратешке визије о сарадњи у будућности, имајући у виду да ће Србија врло брзо бити острво у НАТО-у, јер ће све земље у окружењу бити у НАТО-у или имати НАТО снаге на свом простору. Какав однос треба да имамо према традиционално пријатељским земљама Грчкој, Румунији, Словачкој, Шпанији... од којих очекујемо и имамо јаку подршку иако су у НАТО-у. Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Да ли можемо очекивати да припадници Војске Србије иду у мисије које би укључивале и борбена дејства, попут оне у Авганистану, поред досадашњих мисија у којима су углавном учествовали припадници санитетских јединица? Да ли је Војска Србије технички опремљена и обучена за такве операције?

Та опција је и сувише далеко и у овом тренутку разговарамо само о опцијама учешћа у мировним операцијама које су мање сложене и за које сматрамо да можемо у кратком року да пружимо асистенцију међународним снагама. Тренутно смо присутни у Чаду, Конгу, Либерији и Обали Слоноваче. Наше присуство у мисији у Чаду изазива пажњу широм света. Сматрамо да постоји још неколико мировних мисија где би наше присуство било значајно.

Авганистан је постојао као тема 2006. године. Подсећам да је влада Војислава Коштунице донела одлуку о учешћу у тој операцији са санитетским тимом. Жао ми је што та одлука није реализована, као што ми је жао што није реализована одлука о учешћу наших припадника у мисији у Авганистану из 2003. године, када је тадашњи премијер Зоран Живковић то предлагао. Убеђен сам да би одређени проблеми који су се створили на територији Србије након тог времена били сигурно избегнути да смо били партнери у колективном систему безбедности.

У овом тренутку, за мировне операције у којима учествујемо имамо неопходну опрему. За неке веће подухвате сигурно бисмо морали да разговарамо са партнерима како бисмо нашли начин на који би се обезбедила одређена средства. Та средства нису борбена у смислу авиона, артиљерије, то су углавном ваздушна и копнена транспортна средства, хеликоптери или оклопна возила.

Какво је стање у оружаним снагама у условима финансијске кризе? Од чега се морало одустати?

У последње две године врло пажљиво трошимо средства из буџета. Мада за неке ствари које се тичу инфраструктуре и набавке савременог наоружања због ребаланса буџета сада имамо мање новца него што је било планирано, проблем на терену се не осећа у мери у којој се очекивало. То указује да постоји много простора за штедњу и да је велика количина новца "цурила", као и да није било праве контроле. Новом формацијом уводимо још већу финансијску контролу, што је важан предуслов и за цивилну контролу.

Нажалост, нисмо успели да завршимо све пројекте који се тичу инфраструктуре, неке због новца, неке због доста лошег начина тендерисања послова које даје држава. Десило се, рецимо, да базу на југу Србије не можемо да завршимо за 18 месеци, а сматрали смо да ће бити завршена за мање од годину дана. Са друге стране, радили смо аеродром Батајница и показали да за два и по месеца тај аеродром може да добије апсолутно нови изглед, и да у Србији постоје компаније које могу да изводе радове на квалитетан начин.

Савремено наоружање смо куповали и прошле и ове године, али ће држава морати да се на озбиљнији начин одреди према тим набавкама. У неким земљама се чак доносе закони када се купују озбиљна средства наоружања и ратне технике; мораћемо и ми да направимо искорак и да коначно освежимо нашу војску.

У каквом су стању војни објекти и шта је са њиховом продајом?

Један део војних објеката продајемо пре свега локалној самоуправи, односно мењамо за одређене стамбене просторе. Чињеница је да је ове године криза пре свега погодила оне који продају некретнине, а моја жеља није да наше некретнине распродамо будзашто, само да бисмо их се отарасили. С друге стране, одређен број некретнина смо и у овој години разменили. Мислим да тај посао иде полако, али сигурно. Најважније ми је било да не дође до било какве афере и злоупотребе, и за ове две и по године успели смо у томе.

Каква је материјално-техничка опремљеност оружаних снага, шта је најнеопходније за набавку?

Сва озбиљнија техника коју имамо је доста стара. Не кажем да није квалитетна, али Војска Србије вапи за новом опремом, како у ваздухопловству и ПВО-у тако и у копненим снагама. Оно што смо успели да својим средствима урадимо је да обновимо војно здравство, са идејом да оно доноси новац којим би се самофинансирало у будућности. Неопходна је модерна пешадијска опрема, а верујем да ћемо наћи пара да купимо одређене системе противваздухопловне заштите, као и ваздухоплове који су симбол снаге сваке војске у свету. То је тешко и за много богатије државе, али је дугорочна инвестиција. Подсећам да су летелице које тренутно имамо на небу старије од 20 година. Раде се студије о потребама, и војска томе приступа на озбиљан и плански начин. У плану је набавка оклопних возила, тзв. точкаша, као и друге набавке...

У последње две године погинула су два пилота. Каква је обученост пилота, колико имају часова налета?

Имају вишеструко више часова налета него што су имали. Нажалост, пилоти који гину у миру су по правилу најбољи пилоти. Пилот француске авијације за којим се још увек трага имао је преко 5000 сати налета када је његов авион пао у Медитеран, недавно је у Русији погинуо командант њихове акро групе који је имао небројане сате налета. Чињеница је да се наше грађанство одвикло од таквих могућности зато што се годинама уопште није летело. Када се не лети, такве ствари се и не дешавају. У разговорима са пилотима, као и у недавном разговору са генералом Ђукановићем, речено ми је да свако ко мисли да се то никада неће десити не треба ни да лети. Сурово звучи, али пилоти су свесни ризика своје професије. Кажу да је летење за њих живот.

Било ми је јако тешко када се то десило и са Канасом и са Ранђеловићем. Уз сву бригу и разумевање, уколико желимо да имамо модерну државу са демократским уређењем као земље чијим стандардима тежимо, онда треба да имамо и такву војску и ваздухопловство. А то носи своје ризике.

Какво је стање возног парка ВС-а и средстава везе, које су потребе?

Најкраће, све нам је потребно. Прошле године смо после скоро две деценије купили транспортна и путничка возила и минимално померили старосну структуру, али још увек је највећи део стар преко 20 година. Људи у војсци брину о одржавању, тако да и оно што би у цивилству одавно било за бацање, код нас још функционише, и то доста солидно, али неопходна су већа средства за ту врсту обнове.
Потрошили смо више десетина милиона евра за обнављање средстава везе и то је била највећа инвестиција последњих година. То ће бити најсавременији део нашег система, а био је у највећим проблемима јер је био и порушен и застарео. Потписивање споразума са МУП-ом, којим ћемо даље развијати ТЕТРА систем, омогућиће нам да имамо још бољу мрежу и да покријемо целу територију Србије, иако војска није присутна на целој територији као полиција.

Какво је стање наменске индустрије у Србији и колико она ради за потребе Војске Србије?

У овом тренутку одбрамбена индустрија је процентуално највећи извозник из Србије. У складу са нашим потребама купујемо одређену опрему. Ми смо увели нов приступ, помажемо им да пласирају свој производ на светско тржиште. Сви медији у свету који се баве одбрамбеном индустријом су прошле године јавили да је Србија из пепела повратила своју производњу, направила уговор од 236 милиона долара са Ираком и извезла наоружања и војне опреме за око 400 милиона долара. Чак и у овој кризној години, очекујем да превазиђемо прошлогодишње резултате.
Развили смо одличну сарадњу са традиционалним пријатељима из арапских земаља, али нисмо наступали само са позиција одбрамбене индустрије, већ са позиција целокупне привреде. Мислим да ћемо до краја године имати одређене уговоре који ће показати да смо успели да ангажујемо и нашу грађевинску оперативу, металски комплекс и произвођаче наоружања и војне опреме. Само у Ираку наша привреда може низ година имати квалитетно тржиште које сада плаћа све услуге, за разлику од неких ранијих времена.

Да ли ће се после експлозије у фабрици Први партизан у Ужицу повећати мере безбедности у фабрикама наменске индустрије?

Предложио сам да се обави надзор у свим фабрикама које функционишу у одбрамбеној индустрији, иако то нису фабрике у власништву Министарства одбране. Нажалост, те фабрике су деведесетих година биле порушене, а онда су на неадекватан начин обнављале производњу. Не можемо да окривимо МО за стање у тим фабрикама, у ситуацији у којој Министарство одбране нема могућност да им да један динар субвенција и утиче на било који начин на њихов рад.

Разумем да постоји питање: због чега више стотина људи ради по уговору и на одређено време. Ова година је била добра и још више су се запошљавали људи на одређено време. Надамо се да ће и следећа бити таква, али за годину после тога то већ не знамо. Људи који воде те фабрике не желе да запосле више људи него што је у пројекцији потребно да не би у једном тренутку дошло до ситуације да се фабрике због вишка радне снаге потпуно уруше, што нам је тренутно проблем у најави у фабрици Застава оружје која је оптерећена превеликим бројем запослених.

Мере безбедности морамо повећати и око наших вишкова убојних средстава којих се још нисмо у потпуности ослободили! Неко је одлучио да се у Србији складиште убојна средства из целе СФРЈ, а сада ми плаћамо уништавање, што је дуг и доста спор процес.

Колико је одмакао процес професионализације? Шта се на том путу јавља као највећи проблем?

У једном периоду, чак и у мом мандату, као и у мандатима двојице министара пре мене, то се није радило на адекватан начин. Доласком новог начелника Генералштаба ВС-а приоритет је дат том задатку који је дефинисао председник државе, и мислим да ће сада бити највише на нама да стигнемо оно у чему смо заостали. Да смо испуњавали те обавезе у ове три године, могао бих да гарантујем да ћемо и пре рока завршити процес професионализације.

Овако, сада треба да примимо од 4500 до 5000 професионалних војника, а толики број је јако тешко обучити квалитетно, структурисати и запослити у једној години. Финансијска средства такође су проблем, али мислим да можемо домаћинским вођењем финансија у Министарству одбране те тешкоће да превазиђемо и да већ у другој половини следеће године буде свима јасно да је крај процеса професионализације коначно на видику.

Радимо и озбиљну реорганизацију и систематизацију радних места у оквиру Министарства одбране. У самом Министарству биће практично два и по пута мање структурисаних формацијских места за пуковнике, од садашњих преко хиљаду остаће нешто више од 400. Правимо пирамиду официрског и подофицирског кадра која ће задовољавати савремене критеријуме постојања озбиљне војске.
До краја године очекујемо коначно отварање наше канцеларије у Бриселу у оквиру Партнерства за мир, где ћемо имати много више могућности за напредовање и у професионализацији јер највећи број земаља које имају професионалну војску су баш у том партнерству.


Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Izvodi iz intervjua Ministra odbrane Republike Srbije Dragana Šutanovca dnevnom listu "Večernje Novosti"

06.10.2009

Da li je Vojska počela pripreme za dolazak Medvedeva?

- Da. Postoje protokolarne, kao i obaveze koje se tiču bezbednosti i uveren sam da će sve biti na najvišem novou.

Verujete li da će Srbija u skorije vreme dobiti poziv za ulazak u NATO?

- Taj proces je na dugom štapu i do kraja svog mandata u ovoj vladi ga ne vidim.

Da li će do tada sazreti svest građana da Srbija treba da uđe u alijansu, s obzirom na to da ste i sami nedavno rekli da će biti potrebno mnogo hrabrosti da se ljudi ubede da bi to bilo dobro?

- Građanima treba reći šta su koristi, a šta mane ulaska u NATO. Ne možemo da budemo protiv učešća u ovoj organizaciji, a da se kunemo u prijateljstvo sa Grčkom, Rumunijom ili Španijom, koje su članice NATO. Svet ne trpi tu vrstu licemerja. S druge strane, sigurna je velika ekonomska korist.

Da li će od pristupa NATO zavisiti ulazak u EU?

- Od najznačajnijih državnika zemalja članica NATO dobili smo uveravanja da ta dva procesa nisu povezana i da nam niko neće osporavati put u EU učlanjenjem u NATO.

Šta su najznačajnije novine koje će doneti zakoni o odbrani i vojnim službama, o kojima će Skupština u utorak početi raspravu?

- Na dnevnom redu sednice nalazi se šest zakona i dve strategije iz oblasti sistema odbrane, kojima će biti omogućena neophodna modernizacija sistema odbrane i nastavak aktivnosti ka potpunoj profesionalizaciji vojske. Jedan od najznačajnih zakona je zakon o VBA i VOA, a najvažnije novine odnose se na jačanje mera i nadzora izvršne vlasti nad službama.

Da li će ovi propisi doneti istinsku civilnu kontrolu nad vojnim službama i da li će njihovo usvajanje doprineti da se sa službi skinu razne etikete?

- Agencijama su precizno data ovlašćenja kojima mogu da odgovore savremenim pretnjama, ali su istovremeno pojačani kontrola i nadzor izvršne vlasti nad njima, pored postojeće koju su imali nadležni skupštinski odbor, predsednik Republike, sudovi, javnost... Što se tiče hipoteka, u protekle dve i po godine u dobroj meri smo uspeli da skinemo razne etikete koje su paušalno pripisivane vojnim službama.

Jedna od novina u zakonu o vojnim službama je i uvođenje generalnog inspektora. To je izazvalo oprečna mišljenja o ulozi koju će on imati. Kolika će biti njegova ovlašćenja?

- Ubeđen sam da ćemo uvođenjem generalnog inspektora dobiti još bolju kontrolu zakonitosti u radu službi. Inspektor ni na koji način ne može da utiče na rad VOA i VBA, niti da ih usmerava. On samo nadgleda da li agencije rade u skladu sa zakonom. Njemu neće biti važna informacija, već na koji način se ona dobija - da li je to u skladu sa zakonom ili ne. Inspektor nije izvršni organ, nego organ kontrole, a o svemu će informisati civilnu vlast.


Izvor: Sajt M.O.

  09.10.2009.

  У складу са протоколом о донацији Министарства одбране Републике Италије Министарству одбране Републике Србије, потписаног крајем прошле године, данас је на нишком војном аеродрому војни изасланик Републике Италије у Србији бригадни генерал Мауро де Вићентис уручио начелнику Управе за ванредне ситуације МО Милану Попадићу, опрему вредну 600 хиљада евра.

  Опрема ће значајно унапредити рад служби у Војсци Србије и Управи за ванредне ситуације које се баве отклањањем и уништавањем неексплодираних убојних средстава. Реч је о техничким уређајима, најсавременијим метал детекторима, детекторима мина, детекторима за откривање авио бомби и осталих експлозивних направа. Посебно је важно што се у том комплету налази и 30 комплета заштитне одеће за пиротехничаре. Донација обухвата и шест специјалних теренских возила, опремљених за дезактивирање и уништавање неексплодираних средстава која ће 23. октобра железницом бити допремљена у Ниш.

  Опрему ће добити припадници структура које се баве пиротехничким пословима у саставу Војске Србије, а главнину помоћи ће користити Управа за ванредне ситуације МО и њене оперативне екипе.

  Примајући донацију Милан Попадић је рекао: “Ова донација много значи нама који планирамо, организујемо и одговарамо за ове послове у Србији. Технички боље опремљени, моћи ћемо да наставимо посао који представља један од највећих проблема”.

  Војни изасланик бригадни генерал Мауро де Вићентис је изразио задовољство што је италијански авион слетео у Нишу и нагласио: “ Република Италија је прва земља која је одлучила да конкретно помогне Србији у отклањању последица од бомбардовања. Надамо се да ће и друге земље помоћи Србији на исти начин.”

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Svaka čast Italijanima! Kad bi se i drugi koji su se ovde "istresali" setili da barem malo pomognu u čišćenju...

 
  Кад би...

  14.10.2009.

  Министар одбране Драган Шутановац састао се данас са министарком одбране Краљевине Шпаније Карме Ћакон Пикерас. То је други сусрет двоје министара током ове године и како је оценио министар Шутановац потврда добрих односа две земље. Он је рекао да су данашњи разговори били фокусирани на будућу сарадњу и нагласио да Шпанија има велико искуство у области одбране и мировним операцијама.

  Шутановац је подсетио да је Шпанија земља која интензивно подржава европске интеграције наше земље, а посебно је издвојио актуелно питање визне либерализације и одмрзавање Прелазног трговинског споразума са Европском унијом.

  Српски министар рекао је да Шпанија од 1. јануара преузима председништво Европском унијом и да очекује да ће и са те позиције наставити да подржава европски пут наше земље.

  - Ми смо пре више месеци потписали у Мадриду споразум у области одбране након чега смо приступили планирању заједничких активности, едукација, вежби и тренинга – рекао је министар Шутановац подсетивши да су у Србији у међувремену боравиле две делегације из Шпаније те да је шпанско ваздухопловство на недавно одржаном аеромитингу у Батајници имало запажен наступ.

  Шутановац је констатовао да је Шпанија земља која има велики утицај у Натоу и изразио очекивање да ће помоћи Србији да оствари пуну сарадњу са Алијансом у оквиру преограма Партнерство за мир од чега би, како је рекао, наша земља требала да добије многе користи као и остале чланице тог програма.

  Министар одбране захвалио се шпанској колегиници на доследном ставу њене земље о нелеганом проглашењу независности Косова и Метохије.

  Министарка Карме Ћакон рекла је да Шпанија подржава Србију у њеним напорима да стабилизује односе на Балкану као и по питању европских интеграција. Ћакон је рекла да очекује да ће Споразум о стабилизацији и придруживању веома брзо почети да се примeњује у потпуности и да ће Србија ускоро добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Она је потврдила став Шпаније да је Србији, али и целом Балкану место у Европској унији. Карме Ћакон такође је рекла да подржава Србију у сарадњи са Натоом у оквиру програма Партнерство за мир, као и учешће наше земље у међународним мировним операцијама.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Seminar o upravljanju odbranom


02.11.2009.

Direktor Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Srbije general-potpukovnik mr Milan Zarić otvorio je danas Seminar o upravljanju odbranom koji se do 13. novembra održava u Kovačici kod Pančeva.

[attachment=1]

Pored predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na seminaru, istovetnom onim koji su za zemlje u tranziciji, ranije održavani u Velikoj Britaniji, učestvuju i oficiri iz armija Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije.

Cilj dvonedeljnog seminara, organizovanog u saradnji britanskog i srpskog Ministarstva odbrane, je da upozna vodeće oficire i pripadnike ministarstva odbrane sa novinama u rukovođenju odbranom u Srbiji i zemljama u regionu.

Po rečima direktorke seminara dr Lore Kliri, s Kranfild univerziteta, polaznici će, između ostalog, biti osposobljeni da razumeju postojeće koncepte bezbednosti, procenjuju rizike i izazove sistema odbrane i bezbednosti, prepoznaju i unapređuju odnose između vlade i menadžmenta u sektoru bezbednosti, prihvate metode strateškog liderstva, principe i tehnike efikasnog menadžmenta u ustanovama bezbednosti i svojim odlukama pruže maksimalnu podršku politici vlade.


Izvor: Sajt M.O.

Čestitka ministra odbrane povodom Dana 1. brigade Kopnene vojske


09.11.2009.

"Povodom 9. novembra – Dana 1. brigade Kopnene vojske,
svim pripadnicima jedinice upućujem srdačne čestitke.

Rezultati koje ste postigli u izgradnji operativne sposobnosti i izvršavanju zadataka pokazatelji su vaše spremnosti da se uspešno suprotstavite izazovima i pretnjama bezbednosti naše zemlje.

Visok stepen saradnje koji ste ostvarili sa organima lokalne samouprave i drugim civilnim strukturama značajno su doprineli jačanju sposobnosti za realizaciju zadataka iz treće misije Vojske Srbije.

Uveren sam da ćete i u narednom periodu profesionalno i odgovorno izvršavati sve zadatke i doprineti izgradnji ukupnih sposobnosti naše vojske i jačanju njenog ugleda u svetu i poverenja kod naših građana.

Čestitajući vam praznik, želim vam uspehe u radu i izvršavanju zadataka."


Izvor: Sajt M.O.

  11.11.2009.

  Драги и цењени гости Маракане у уторак 10. новембра били су фудбалери ирачког ратног ваздухопловства окупљени у Фудбалском клубу Ал Кува Ал Џавија, заједно са високом делегацијом Министарства одбране, коју је предводио лично министар Драган Шутановац.

  Иако је било планирано да фудбалери из Ирака одиграју пријатељски меч са комбинованим тимом Црвене звезде, утакмица је одложена због умора гостију из Ирака. Ипак, обилазак Маракане и трофејног музеја Црвене звезде није представљао напор већ задовољство.

  - Хвала вам што сте дошли. Имате прилике да видите највећи српски стадион и да упознате најтрофејнији српски клуб. Нека ово буде само ваше прво дружење са Црвеном звездом, а да се убудуће срећемо на фудбалском терену – рекао је између осталог председник Владан Лукић, који је заједно са генералним секретаром Андријом Клеутом дочекао министра Шутановца и госте из Ирака.

Обилазак музеја уз много сликања и питања за Звездиног кустоса посебно је био занимљив Ирачанима, којима је војни министар био и нека врста домаћина на стадиону клуба за који навија.

  - Драго ми је што сте у Црвеној звезди и што сте овако пријатељски дочекани. У Србији је био обичај да војни министри навијају за комшијски клуб Партизан, а министри полиције за Црвену звезду, али сада смо то мало променили – нашалио се министар Шутановац и додао – Ја сам два пута био у Багдаду и дочекан сам више него пријатељски. Сада сте ви у Београду и видим да вам се гостопримство узвраћа.
Наредних дана биће договорен нови термин за одигравање пријатељског меча између Црвене звезде и ФК Ал Кува Ал Џавија.

  Извор: Сајт ФК Црвена Звезда
 
 

Šutanovac na skupu Američko-jadranske povelje u Sarajevu


18.11.2009.

U Sarajevu danas počinje ministarski sastanak zemalja članica Američko-jadranske povelje, na kojem će biti razmatrana pitanja jačanja regionalne saradnje, napora za članstvo u NATO, doprinosa operacijama podrške miru i vojne pomoći civilnim organima vlasti.
 
 
Srbiju, koja u Američko-jadranskoj povelji ima status posmatrača, na ovom sastanku predstavljaće ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine saopštilo je da će, prema najavama, tom sastanku prisustvovati ministri odbrane BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Hrvatske, zamenik ministra odbrane Albanije, pomoćnici državnog sekretara za odbranu SAD, kao i generalnog sekretara NATO-a i generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, ministar odbrane BiH Selmo Cikotić i pomoćnik državnog sekretara za odbranu SAD Aleksander Veršbou obratiće se učesnicima na otvaranju sastanka u Sarajevu.

Američko-jadranska povelja utemeljena je 2. maja 2003. godine, kada su ministri spoljnih poslova SAD, Albanije, Hrvatske i Makedonije u Tirani potpisali dokument o njenom osnivanju. U decembru prošle godine u punopravno članstvo Američko-jonske povelje pristupile su BiH i Crna Gora, dok Srbija ima status posmatrača. Ciljevi ove inicijative su jačanje regionalne saradnje, bezbednosti i stabilnosti, što su preduslovi za što brže uključivanje u evroatlantske integracije, kao i jačanje demokratije i manjinskih prava.


Izvor: Tanjug

  27.11.2009.

  ОДБРАНА СТУБ САРАДЊЕ СА САД

  Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији

  Министар одбране Драган Шутановац, који ће током наредне недеље, на позив државног секретара за одбрану Роберта Гејтса, боравити у посети САД, за „Политику” каже да у односима са том земљом сарадња у области одбране и безбедности има веома велики значај за Србију. „Нема никакве дилеме да је ово и политички и војно веома важна посета. Уколико знамо да је позив из САД за званичну посету уследио после 25 година, јасно је да имамо обострано велика очекивања. Од демократских промена у Србији САД су кроз разне пројекте донирале више од 500 милиона долара Србији, што их чини највећим донатором после ЕУ. Део тих средстава употребила је Војска Србије”.

  Како оцењујете сарадњу у области одбране?
  Министарство одбране Србије гаји стабилне односе са војском САД и можемо рећи да је у овом тренутку сарадња у области одбране стуб односа између САД и Србије. Крајем 2006. Србија је приступила Партнерству за мир, а ове године смо потписали и безбедносни споразум, чиме смо отворили пут даљој сарадњи. Постављање Бранислава Милинковића за нашег амбасадора при НАТО програму Партнерство за мир представља и искорак у будућим, још квалитетнијим односима Србије и САД.

  У ком смислу је одбрана стуб сарадње са САД?
  Наивно је веровати да се партнерство у области одбране своди само на сарадњу две војске. Уколико знамо да је буџет за одбрану САД велики колико и буџет остатка света за те намене, онда се врло јасно види шта је то најважније у спољној политици и међународним односима за САД. Потпуно сам убеђен да се, уколико свој интерес у области одбране уклопимо, много лакше отварају све остале могућности, пре свега привредне и економске.

  Да ли су ти односи у складу са политиком неутралности?
  Скупштина Србије донела је одлуку која је обавезујућа за све државне органе. Сматрам, међутим, да у времену у коме живимо морамо да тражимо решења за проблеме са којима се суочавамо, а решења се добијају кроз отворени дијалог и партнерство. Уколико остваримо и пријатељство, то је онда савршенство коме тежимо.
Наше ангажовање у односима са САД ни на који начин није у нескладу са одлуком Скупштине Србије о војној неутралности. Напротив, уколико само анализирамо поруке лидера опозиције из протеклих неколико месеци видећемо да сви они политичари који су свесни тежине одговорности коју носи њихова функција заговарају стабилније односе са сва „четири стуба” наше спољне политике.

  Да ли се, када је реч о односима са ЕУ, САД, Русијом и Кином у области одбране, води рачуна о томе да контакти буду равномерно распоређени?
  У протеклих две и по године трудили смо се да наше спољнополитичке активности прилагодимо пре свега нашем приоритетном циљу а то је учлањење у ЕУ, као и потребама одбрамбеног система и државе Србије. Потпуно сам убеђен да смо у томе и успели. Данас када говоримо о приступању Србије ЕУ морам да подсетим да је Европска комисија још прошле године у свом извештају навела да је систем одбране у Србији испунио критеријуме демократског света.

  Како гледате на руски план о новом систему безбедности у Европи?
  Нисам имао прилику да присуствујем ниједном делу посете руског председника Дмитрија Медведева на коме се разговарало о безбедности виђеној из угла Москве. Немам потпун увид у тај предлог, а самим тим ни коначан став. Сматрам, међутим, да је за Србију важно да пре свега постане лидер у региону и да крене да испуњава међународне обавезе које испуњавају готово све земље света. Подсећам да је у овој години Србија први пут на основу одлуке парламента послала санитетски тим у мировну мисију у Чад. Тиме се Србија вратила на међународну сцену очувања глобалне безбедности, то нас сврстава у ред зрелих и међународно одговорних држава.

  САД подржавају независност Косова и Метохије и тамо имају своје трупе. Како се у то уклапа залагање за јачање сарадње у области одбране?
  Чињеница је да и приликом посете потпредседника Џозефа Бајдена Србији ни званичници Србије, а ни он нису заобишли да кажу да нисмо сагласни у вези са питањем јужне српске покрајине. Али оно што је Бајден у говору у Приштини рекао апсолутно се поклапа са интересима Београда – то је залагање за побољшање стандарда живота, виши степен људских права, заштита мањина, сузбијање сваке врсте екстремизма. Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији. А одговорност политичара је да грађане заштите од такве могућности.

  Да ли то значи да сматрате да у спољној политици треба имати максимално прагматичан став?
  Хајдемо само на секунд да замислимо Србију без директних и индиректних инвестиција које су дошле из САД преко разних компанија. Колико хиљада породица би остало без прихода? У сваком тренутку одговоран политичар то мора да има на уму, иако у Србији то не доноси политичку популарност. Избором да се професионално бавимо политиком изабрали смо пут одговорности и на крају мандата треба да се утврди шта смо урадили, а не о чему смо причали.

  Планирани сусрети у САД
  Током боравка у САД министар Шутановац ће се састати са државним секретаром за одбрану Робертом Гејтсом. Планирани су и састанци у Белој кући, Стејт департменту, Конгресу и Сенату, као и у Охају са представницима Националне гарде Охаја. „ВС је остварила одличну сарадњу са Националном гардом Охаја, а Министарство одбране са Министарством одбране САД, и то пре свега у области школовања, обуке и заједничких вежби”, каже Шутановац.

  Школовање српских официра
  Од 2001. до 2009. у САД различите облике школовања и усавршавања завршила су 83 припадника Министарства одбране и Војске Србије. Тренутно се на школовању и усавршавању налази 13 официра, један подофицир и четири студента.
 
  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

Ministar odbrane SAD govori srpski


02.12.2009.

Odnosi SAD i Srbije najbolji su u oblasti odbrane, a poseta Pentagonu je jedna od najznačajnijih i trebalo bi da doprinese poboljšanju sveukupne saradnje Vašingtona i Beograda, ocenio je Dragan Šutanovac posle razgovora sa američkim kolegom Robertom Gejtsom u Vašingtonu.
 

Gejts je ministru Šutanovcu tom prilikom otkrio da je u Srbiji bio 1975. godine, da je proučavao srpsku istoriju i učio srpsko-hrvatski jezik.
- Poznato je da smo u poslednjoj deceniji prošlog veka imali dosta problema, ali je poznato i da u proteklih nekoliko godina ministarstvo čini krupne korake u stabilizaciji odnosa Srbije i SAD - kaže Šutanovac, koji je u Vašington došao na poziv Gejtsa i kao prvi ministar odbrane u poslednjih 25 godina.

U Pentagonu se razgovaralo o budućoj saradnji i daljoj podršci reformama odbrane u Srbiji, kao i o nastavku školovanja oficira u prestižnim američkim vojnim školama. Dvojica ministara razgovarala su i o daljim aktivnostima Vojske Srbije u programu NATO "Partnerstvo za mir", a Šutanovac je informisao američkog kolegu o učešću sanitetskog tima u mirovnoj misiji u Čadu i želji da oružane snage Srbije učestvuju i u drugim misijama sa "partnerima iz Evrope".

- U ovom trenutku, ozbiljnije učešće, kako bi smatrale SAD, teško je izvodljivo za nas iz više razloga, tehničkih, a i političkih - rekao je Šutanovac i dodao da je izložio plan "profesionalizacije Vojske Srbije posle koje će ona biti interoperabilna s drugim armijama".

Na sastanku nije bilo reči o problemu Kosova i Metohije. Šutanovac je prvog dana posete SAD položio venac na Spomenik neznanom vojniku na vojnom groblju Arlington, a u Vašingtonu će imati više susreta u Senatu, Kongresu i Beloj kući, kao i u Ohaju s predstavnicima Nacionalne garde te američke države sa kojom je Vojska Srbije uspostavila kontinuiranu saradnju.

Izvor: Blic online

Ministar Šutanovac: Poseta SAD za poboljšanje odnosa


02.12.2009

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac ocenio je da je današnji susret s američkim kolegom Robertom Gejtsom u Vašingtonu jedan od najznačajnijih od kada je na čelu ministarstva i da ta poseta treba da utiče na poboljšanje sveukupnih odnosa Srbije i SAD, ne samo u oblasti odbrane.


"Poznato je da smo u poslednjoj deceniji prošlog veka imali dosta problema, ali je poznato i da u proteklih nekoliko godina ministarstvo čini krupne korake u stabilizaciji odnosa Srbije i SAD", rekao je Šutanovac srpskim i američkim novinarima posle sastanka s Gejtsom u Pentagonu.

On je ocenio i da je nedavna poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena pokazala da za Srbiju "postoji respekt preko okeana" što je veoma značajno, a da je na sastanku sa Gejtsom konstatovano da su odnosi u oblasti odbrane jedni od najboljih delova saradnje dve zemlje.

Šutanovac je podsetio da je Vojska Srbije školovala i da još školuje više desetina oficira u prestižnim američkim vojnim školama, a da je sa Gejtsom bilo reči i o nastavku razmene iskustava iz oblasti školovanja i obuke.

Dvojica ministara razgovarali su i o daljim aktivnostima Vojske Srbije(VS) u programu NATO-a Partnerstvo za mir, a Šutanovac je informisao američkog kolegu o učešću sanitetskog tima VS u mirovnoj misiji u Čadu i želji da oružane snage Srbije učestvuju i u drugim misijama sa "partnerima iz Evrope".

"U ovom trenutku, ozbiljnije učešće, kako bi smatrale SAD, teško je izvodljivo za nas iz više razloga, tehničkih a i političkih",rekao je Šutanovac i dodao da je izložio plan "profesionalizacije Vojske Srbije posle koje će ona biti interoperabilna s drugim armijama".

On je dodao da nije bilo reči o problemu Kosova i Metohije i podsetio da je o tom pitanju još s Bajdenom postignuta saglasnost da "nepostoji saglasnost" između dve države.

Ministar je podsetio da je SAD u Srbiju do sada investirala oko 500 miliona dolara i izrazio očekivanje da će sve buduće investicije biti još vidljivije.

Prema njegovim rečima, saradnja koju su ostvarile Vojska Srbije i Nacionalna garda Ohaja prevazišla je sva očekivanja i treba da predstavlja putokaz za unapređenje civilne saradnje. Dodao je da je saradnja VS i Garde Ohaja pokazatelj i za druge garde u SAD kako treba da se sarađuje s drugim vojskama.

Šutanovac je prvog dana posete SAD položio venac na Spomenik neznanom vojniku na vojnom groblju Arlington, a u toku boravka u Vašingtonu imaće više susreta u Senatu, Kongresu i Beloj kući, kao i u Ohaju s predstavnicima Nacionalne garde te američke države.

On je u SAD došao na poziv američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa, što je prvi takav poziv ministru odbrane Srbije posle 25
godina.


Izvor: Beta

15.12.2009.

Vojna saradnja Srbije i Češke

[attachment=1]

Beograd -- Ministri odbrane Srbije i Češke, Dragan Šutanovac i Martin Bartak, saglasili su se da postoji niz mogućnosti za unapređenje dobre vojno bilateralne saradnje.

Ministri Šutanovac i Bartak su na konferenciji za novinare najavili obostrane razmene delegacija vojno-ekonomskih eksperata koje bi trebale da sagledaju konkretne mogućnosti za saradnju u odbrambenoj industriji.

Bartak je istakao da Češka smatra Srbiju za partnera i prijatelja dodajući da su osim vojne saradnje teme razgovora bile i proširivanje i obogaćivanje odnosa sa Srbijom.

"Razgovarali smo i o pridruživanju EU", rekao je on podsetivši da je Češka članica i EU i NATO i da od tog članstva njeni građani imaju mnoge prednosti i u oblasti bezbednosti.

Bartak je dodao da se tema razgovora u namenskoj industriji ticala i modernizacije helihoptera "MI" kao i razmene iskustava u oblasti mirovnih operacija.

Šutanovac je ocenio da je od 2005. godine, kada je potpisan sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Češkom, uspešno realizovano niz aktivnosti.

Kao posebno uspešnom označio je saradanju Vojnih akademija dve zemlje ističući da je to jedan od najvažnijih vidova saradnje jer je vojno obrazovanje strateško opredeljenje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Šutanovac je kao pozitivne primere ostvarene saradnje naveo i oblasti vojne medicine, atomsko biološko hemijske zaštite, istakavši da je tokom današnjih razgovora otvorena mogućnost zajedničkih ulaganja u oblasti vojno ekonomske saradanje.

On se zahvalio češkoj vladi na podšci evropskim integracijama Srbije ističući da Češku shvatamo kao jednog od prijatelja koji žele da što pre vide Srbiju u društvu evropskih zemalja.

Šutanovac je naveo i da je razmena iskustava u oblasti učešća u mirovnim operacijama takođe bila jedna od tema razgovora s češkim kolegom ponovivši da Srbija namerava da se uključi u mirovnu operaciju UN u Libanu.

Ministar odbrane Češke će tokom dana održati i predavanje na Vojnoj akademiji.


Izvor: Tanjug

Šutanovac: Profi vojska u 2010. godini

20.12.2009.

Beograd – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izrazio je nadu da će
u 2010. godini biti okončan proces profesionalizacije Vojske Srbije.

[attachment=1]

Na konferenciji za novinare na kojoj je sumirao aktivnosti u 2009. godini, Šutanovac je rekao da će u narednoj godini biti nastavljene aktivnosti i na formiranju vojnog univerziteta, kao i na konverziji aerodroma Lađevci za civilno-vojne potrebe.

Govoreći o profesionalizaciji, Šutanovac je podsetio da se u 2009. godini na konkurs za prijem 2.400 profesionalnih vojnika javilo oko 9.500 kandidata, od čega 14 odsto žena.

Šutanovac je dodao da je za punu profesionalizaciju i potpuno ukidanje pozivanja regrutnog kontigenta, potrebno angažovanje još oko 4.500 profesionalnih vojnika.

Ministar je rekao da je suma za vojni budžet, koja iznosi 68 milijardi dinara, i dalje niža od zakonom predviđenih 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda i da on neće biti razvojni jer je u njemu predviđeno svega oko 20 odsto za opremanje, investicije i infrastrukturu.

Zbog toga, prema njegovoj proceni, neće biti mnogo mogućnosti da se započne nabavka ranije planiranih sredstava borbene tehnike, poput oklopnih vozila točkaša.

On je podsetio da se, u ovom trenutku, u mirovnim misijama u Čadu, Liberiji, Obali Slonovače i Kongu ukupno nalaze 34 profesionalna pripadnika Vojske Srbije a da se razmatra učešće u misiji u Libanu, zajedno sa pripadnicima armija Španije i Italije.

Govoreći o godini na izmaku, Šutanovac je izrazio zadovoljstvo zbog toga što su usvojene dve strategije i šest zakona iz oblasti odbrane i dodao da je time praktično dovršena zakonodavna reforma, a da je u narednoj godini ostalo da se usvoje odgovarajući podzakonski akti.

Ministar je podsetio da je, nakon šest godina izgradnje, dovršena baza „Jug” kod Bujanovca, da je rekonstruiran aerodrom Batajnica, održan najveći aeromiting uz učešće letelica iz 14 zemalja, povećano poverenje u vojsku kao i interesovanje za vojno školstvo.

On je podsetio da je u Vojsci Srbije davanjem stanova ili kredita rešeno oko 600 stambenih pitanja a da se planira i pokretanje pilot projekta za penzionere koji će dobiti beskamatne kredite za te namene.

Šutanovac je rekao da je godina završena bez afera u vojsci ili ministarstvu a da je vojska imala značajnu ulogu u organizovanju Univerzijade i Sajma naoružanja i vojne opreme. Vojska je, takođe, gradila mostove i puteve na kod Sjenice, Despotovca i Kuršumlije.

Održane su i brojne vežbe među kojima su najveće bile „Diplomac”, „Sretenje 2009” i „Odlučan odgovor” na Pešteru, kao i međunarodne vežbe „Medekjur” u Nišu, „Er solušun” sa Rumunijom i „Tiša 2009” sa Mađarskom i Rumunijom.



Izvor: Beta

Donacija Misije OEBS


22.12.2009

Načelnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vuruna i vršilac dužnosti šefa Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Republici Srbiji Madis Vainom potpisali su danas Protokol o donaciji između Ministarstva odbrane i Misije OEBS.


Predmet donacije je nastavno-naučna literatura u vrednosti od 270.600.00 dinara i godišnja pretplata na EBSCO bazu elektronskih časopisa Military and Government Collection u vrednosti od 312.000.00 dinara.

Izvor: Sajt M.O.

Jako dobro sarađujemo sa Amerikom


30.12.2009

- Nije tajna da imamo jako dobru saradnju sa Amerikom baš iz oblasti odbrane. Smatram da je neophodno proširenje saradnje, a ubrzo će javnost imati mogućnost da čuje efekte naše posete i to baš iz Amerike, kaže Šutanovac.

Nedavno ste primili specijalnu nagradu PKS za doprinos u izvozu naoružanja i vojne opreme? Nije li neobično da se takva nagrada dodeljuje ministru odbrane? Je l’ to vaš posao?

- Dugi niz godina odbrambena industrija Srbije bila je u lošem stanju, fabrike u velikim problemima, radnici bez posla... U okviru diplomatske aktivnosti koju je prethodnih godina imalo Ministarstvo odbrane, jedan od prioriteta bila je promocija potencijala srpske privrede u svetu i otvaranje novih tržišta. Zahvaljujući velikom trudu uloženom u takvu vrstu promocije, naša odbrambena industrija ponovo je postala jedan od nosilaca razvoja privrede u Srbiji. U 2009. godini izvezla je na svetsko tržište robe u vrednosti od 300 miliona dolara i zaključila nove ugovore u vrednosti od 500 miliona dolara. U narednom periodu fabrike će zapošljavati još ljudi da bi ispunile dogovorene poslove, što je svakako veliki korak za same fabrike, celokupnu privredu, ali i za gradove u kojima se fabrike nalaze.

U 2009. godini odbrambena industrija izvezla je na svetsko tržište robe u vrednosti od 300 miliona dolara i zaključila nove ugovore u vrednosti od 500 miliona dolara

Kada smo kod prodaje sredstava odbrambene industrije, da li će Ministarstvo odbrane imati novca za kupovinu nove opreme?

- Vojni budžet za 2010. godinu iznosi 68 milijardi dinara i nije razvojni, imajući u vidu da se najveći deo izdvaja za personalne troškove. Za investicije, opremanje, infrastrukturu i operativne troškove ostaje oko 20 budžeta što svakako nije dovoljno za ozbiljna ulaganja kakva su nam neophodna. Ipak, u okviru zadatog budžeta ostvarićemo maksimum.

Što se tiče ove godine, izdvojili ste otvaranje baze „Jug“ kao najveći uspeh iako je ona trebalo da bude završena mnogo ranije?

- Otvaranje baze „Jug“ svakako spada u najveće rezultate Ministarstva odbrane u ovoj godini. Što se tiče kašnjenja, prioritet je bio da baza bude urađena kvalitetno, bez obzira na rok završetka. Baza se nalazi na 35 ha, u njoj može da bude smešteno 1.000 vojnika, a plan nam je da proširenjem sa još 65 ha napravimo poligone za pripremu naših i vojnika partnerskih zemalja za učešće u mirovnim misijama. Želim da istaknem da je ove godine po prvi put Parlament Srbije doneo pozitivnu odluku o učešću pripadnika Ministarstva odbrane i vojske u multinacionalnoj mirovnoj misiji u Čadu, i da pored angažovanja koje imamo u Kongu, Liberiji i Obali Slonovače, očekujemo aktivnije učešće. Trenutno se vrši analiza i pripreme za učešće u mirovnim operacijama u Libanu sa španskim kontigentom.

Ove godine ste imali i veoma intenzivnu međunarodnu saradnju, od kojih se posebno ističe saradnja sa SAD. Jedini ste ministar koji je razgovarao sa potpredsednikom SAD gospodinom Bajdenom, posle 25 godina ministar odbrane Srbije dobio je zvaničan poziv da poseti Ameriku. Kako to objašnjavate?

- Nije tajna da imamo jako dobru saradnju sa Amerikom baš iz oblasti odbrane, što potvrđuju i ti sastanci. Želimo da koristimo svako iskustvo, svaku dobru nameru. Smatram da je neophodno proširenje saradnje, a ubrzo će javnost imati mogućnost da čuje efekte naše posete i to baš iz Amerike.

Zašto je saradnja sa Rusijom minimalna, u odnosu na saradnju sa SAD i da li se na takav način narušava neutralnost Srbije?

- Moja dužnost je da u okviru zadatih okvira učinim maksimalni napor kako bi naša zemlja bila bezbedna i respektovana kako u regionu, tako i u svetu. Kada govorimo o međunarodno-vojnoj saradnji, moram da napomenem i održavanje zajedničkih vežbi, posebno vojnomedicinsku MEDCEUR koja je okupila pripadnike 15 zemalja sa oko 800 učesnika. Organizovali smo aeromiting, najveći do sada održan u Srbiji, na kome su bili prisutni učesnici iz 14 zemalja. Takođe, pomogli smo održavanje Univerzijade na kome je učestvovao veliki broj mladih ljudi iz velikog broja zemalja.

U državnoj upravi najavljeno je smanjenje broja zaposlenih, a u Ministarstvu odbane povećanje, tj. vi zapošljavate kroz završetak profesionalizacije?

- Nedavno smo završili sistematizaciju i formaciju kompletnog sistema odbrane. Plan je da imamo 36.000 profesionalnih lica, od čega 178 državnih službenika. U Ministarstvu trenutno ima 11.500 zaposlenih, a biće ih 8.600 (odnosno 2.900 manje). Jedan deo lica prelazi u VS, deo u MUP, a jedan deo radnih mesta se gasi.
U toku je reorganizacija vojnih i vojnodohodovnih ustanova Dedinje, Tara, Morava, Morović i Karađorđevo, u kojima se uz socijalni program ukupno brojno stanje smanjuje za oko 450 zaposlenih. Problem je nastao pre više godina, pa su umesto da ostvaruju dohodak, te ustanove stvarale gubitke sistemu odbrane i preko 700 miliona godišnje.

U Ministarstvu odbrane početkom godine bila je budžetska inspekcija, a tokom godine i DRI proveravala je rad svih ministarstava. Međutim, javnost je ostala uskraćena za informacije o rezultatima njihovog rada?

- Tačno je da su kod nas bile dve inspekcije, od kojih je jedna došla na moj zahtev i radila oko šest meseci. Nijedna nije pronašla ništa što bi ukazivalo na nepravilnosti u radu.

Tokom godine pored međunarodne saradnje, ostvareni su i značajni pomaci u saradnji sa stanovništvom, VS je kao nekad ponovo viđena kako popravlja puteve, gradi mostove?

- Vojska Srbije ima tri misije, odbrana zemlje, učešće u mirovnim operacijama i pomoć civilnom stanovništvu. Ove godine smo na planu civilno-vojne saradnje uradili mnogo, izgradili mostove kod Despotovca i u Sjenici, puteve u Kuršumliji i Sjenici i učestvovali u obnavljanju drugih objekata infrastrukture širom Srbije, pre svega obdaništa i škola zajedno sa pripadnicima NG Ohajo.

Teodor PAVLOVIĆ


Reforma vojnog školstva

VA i VMA akreditovane su kao visoka škola akademskih studija, čime su stvoreni uslovi za punu harmonizaciju vojnog obrazovanja sa obrayovanjem u Republici Srbiji. U toku je završna faza procesa akreditacije VA u Vojni univerzitet (zajedno sa VMA) kao naučno-istraživačke organizacije. Ove godine imali smo višestruko veće interesovanje za vojne škole nego prethodne, za VA prijavilo se 1.050 na 240 mesta, a u Vojnoj gimnaziji 900 na 90 mesta.


Profesionalizacija Vojske Srbije glavni cilj

U 2009. godini na konkurs za profesionalne vojnike na oko 2.400 radnih mesta prijavilo se 9.500 građana, od čega oko 14 odsto žena. U profesionalnu vojnu službu primljeno je više od 2.100 kandidata. U ovom trenutku, u sistemu odbrane, ima oko 6.200 profesionalnih vojnika, čime se regrutni kontigent smanjio sa 5.000 na 3.200. Povećanjem broja profesionalnih vojnika smanjivaće se regrutni kontigent. Naravno, svima koji budu želeli, biće omogućeno da služe vojni rok.



Rešavanje stambenih pitanja

U 2009. godini rešeno je oko 600 stambenih pitanja na različite načine, kroz dodelu i kredite. Takođe, pokrenut je novi program beskamatnog kreditiranja vojnih penzionera u cilju rešavanja stambenih problema.


Izvor: Sajt M.O.R.S

Pola milijarde dolara od izvoza oružja


08.01.2010

Ako želite da izvozite, ne smete da imate političke smetnje. – Grupa američkih senatora uskoro u Beogradu, nakon čega bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu
 

Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da Srbija godišnje može da ima između 400 i 500 miliona dolara od izvoza naoružanja i vojne opreme i prodaje znanja i usluga iz oblasti bezbednosti, čemu treba dodati i mogućnost dugoročnog angažovanja domaće građevinske operative, kao i plasmana poljoprivrednih proizvoda.

„Reč je o proseku, ukupni efekti ne mogu da se sagledavaju samo na osnovu jedne godine budući da se ugovori zaključuju na više godina. Naša želja je da pravimo ugovore koji će imati strateški doprinos povećanju izvoza a samim tim i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita“, kaže Šutanovac.

Gde je Srbija sada u odnosu na bivšu Jugoslaviju, koja je bila veliki izvoznik naoružanja i vojne opreme?

U 2009. godini smo dostigli približno rezultat kakav je bio 1989. godine u bivšoj SFRJ koja je bila oko tri puta veća. To smatramo izuzetnim uspehom, ali ne i konačnim dometom. Svi pamte ugovore o prodaji tenkova Kuvajtu koji je realizovan neposredno pred početak ratova u bivšoj SFRJ. Sada smo ponovo vrlo blizu tog rezultata.

Zašto Srbija nije uspela da u minulih dvadesetak godina održi tempo izvoza naoružanja i vojne opreme koji je imala bivša SFRJ?

Nije nikakva tajna da je proizvod odbrambene industrije takozvani politički proizvod. Dakle, da bi mogao da se realizuje neophodno je u najmanju ruku da nemate političkih smetnji. Sama činjenica da smo višestruko u protekloj godini povećali izvoz i ugovaranje ukazuje ne da nemamo političkih smetnji već da imamo podršku.

Kakva je u tom kontekstu uloga saradnje sa NATO-om?

Proširivanje saradnje sa NATO-om, pored bezbednosnog pitanja, treba da nam donese napredak i u naučno-tehnološkom razvoju, kao i u razvoju medicine, energetike, zaštite životne sredine...

A uloga saradnje sa SAD?

Duboko sam ubeđen da je poseta delegacije Ministarstva odbrane Americi, kao i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji, imala višestruko pozitivne konsekvence od kojih su trenutno najvidljivije donacije koje naš sistem odbrane dobija od SAD. Ako kažemo da je prioritetni spoljnopolitički cilj učlanjenje Srbije u EU, onda nam je svaka podrška u približavanju dobrodošla. Podsećam da je nakon posete Bajdena američka administracija jasno rekla da Srbija ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu i time nam dala veliku podršku ka daljem integrisanju u EU.

Hoće li ta podrška biti nastavljena?

Svakako. Tokom posete Americi vodio sam razgovore i u Senatu i u Kongresu i tom prilikom sam izneo spoljnopolitičke prioritete Srbije za koje smo dobili apsolutnu podršku. Uskoro očekujemo i posetu jedne delegacije senatora sa Džordžom Vojnovičem na čelu, nakon koje bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu.


Angažovanje Ponoša ne bi narušilo odnose sa MIP-om

Doskorašnji načelnik Generalštaba general Zdravko Ponoš, po svemu sudeći, odlazi na novu funkciju, u Ministarstvo inostranih poslova. Sa njim ste javno došli u sukob. Da li njegovo postavljenje može da ugrozi saradnju dva ministarstva?

Sistem odbrane ne može da zavisi od jednog čoveka, bilo u samom sistemu bilo van njega. Ne mislim da bilo ko u Ministarstvu inostranih poslova želi da preuzme ingerencije Ministarstva odbrane, niti mislim da eventualni angažman Ponoša može do toga da dovede. U međunarodnoj saradnji u oblasti odbrane ingerencije su jasno definisane i nemam nikakvu dilemu da će to i u budućnosti da funkcioniše na podjednako dobar način kao što funkcioniše sada.

Na ovogodišnjoj ambasadorskoj konferenciji sam zahvalio svim ambasadorima pojedinačno sa kojima smo u toku prošle godine sarađivali direktno, a posebno onima sa čijim smo zemljama, u kojima službuju, napravili najbolje rezultate. Raduje me što je po završetku konferencije veliki broj ambasadora izrazio želju da u ovoj godini posetimo zemlje u kojima oni službuju, kako bi se proširila saradnja.


Svi oficiri moraće neko vreme da provedu u trupi

Trenutno najvažniji deo reforme je završetak profesionalizacije Vojske Srbije, što podrazumeva smanjenje administracije i povećanje operativnih snaga kroz zapošljavanje profesionalnih vojnika, ali i civila na pozicijama na kojima je neophodno njihovo prisustvo. Ministarstvo odbrane ne smanjuje brojno stanje Vojske Srbije, naprotiv. U toku je usvajanje nove formacije po kojoj će naše ministarstvo i vojska biti strukturisani u skladu s najzahtevnijim standardima.

Šta to konkretno znači?

To znači da se smanjuje broj takozvanih kancelarijskih oficirskih mesta i da se ojačavaju formacije u samoj vojsci. U pripremi je odluka po kojoj će svi oficiri do određenog nivoa koji rade u upravnom delu Ministarstva morati godišnje da izvesno vreme provedu u trupi. Do sada je postojala praksa da se oficir po završetku vojne akademije angažuje u upravom delu Ministarstva, da kao takav u civilnom odelu ostane tamo zauvek i napravi karijeru kakvu ne može da sanja trupni oficir zbog koga vojska i postoji.

Kada će biti završena profesionalizacija Vojske Srbije?

Želja nam je da se to dogodi sledeće godine u ovo vreme. Za tako nešto, pored budžeta koji nam trenutno to omogućava, neophodna je i opšta društvena podrška, kao i podrška medija, nevladinog sektora... Srbija treba da ima 10.600 aktivnih vojnika, plus oko 2.000 vojnika koji bi bili na obuci. Podsećam da smo novim zakonom uveli jednu apsolutno novu kategoriju u sistemu odbrane, aktivnu rezervu. Reč je o ljudima koji bi, pored profesije koju obavljaju u civilstvu, imali i određenu poziciju u okviru sistema odbrane. Ulazak u aktivnu rezervu je dobrovoljan, a svaki aktivni rezervista će imati, pored svojih obaveza, i određene beneficije. Takav model postoji u razvijenim zemljama sveta, ne samo u vojsci, već i u policiji.


Dragan Janjić
Izvor: Politika
  

Šutanovac i Vučinić o razmeni sredstava

15.01.2010.

Beograd - Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić potpisaće 18. januara u Beogradu Sporazum o razmeni sredstava i dokumentacije između vlada dve države.


Ministri Šutanovac i Vučicnić će taj dokument potpisati na vojnom aerodromu Batajnica, najavilo je danas Ministarstvo odbrane Srbije.

Ministri će pustiti u rad simulator letenja za avion "Supergaleb G-4" koji je Vlada Crne Gore poklonila Vojsci Srbije, najavljeno je u saopštenju.


Izvor: Tanjug   

Srbija odložila posjetu crnogorskog ministra


16.01.2010

Beograd - Posjeta crnogorskog ministra odbrane Bora Vučinića Beogradu, koja je bila planirana za ponedjeljak, odložena je na zahtjev Ministarstva odbrane Srbije.

Bilo je planirano da ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i njegov crnogorski kolega, na aerodromu u Batajnici, potpišu sporazym o razmjeni imovine i dokumenata između dvije države. Vučinić je trebalo da prisustvuje svečanom početku rada simulatora letjenja za avion „super galeb G4“, koji je ostao na aerodromu Golubovci nakon razdvajnja dvije države. Kasnije ga je Vlada Crne Gore poklonila Vojsci Srbije. U Ministrastvu odbrane Crne Gore nijesu htjeli da komentarišu ovu vijest.

Prema pisanju srpskih medija, posjeta će biti realizovana nakon što se ambasador Srbije Zoran Lutovac vrati u Podgoricu.


Izvor: Pobjeda

Intervju ministra odbrane Dragana Šutanovca za "Blic"


25.01.2010.

Dogodine u ovo doba
bez služenja vojnog roka


Tvrdnja odlazećeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića da bi pozvao vojsku ukoliko Republika Srpska raspiše referendum, ne bi smela da naruši odnose u regionu, ali pokazuje da je Mesić uzrok poljuljanih odnosa između Beograda i Zagreba, ocenjuje u razgovoru za „Blic“ Dragan Šutanovac, ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke.

Šutanovac kaže da svaka izjava u tom tonu destabilizuje region i „pali alarme“ koji nas podsećaju na prošlost.

- Činjenica je da Mesić nema kapacitet da uradi nešto tako, a da je novoizabrani predsednik Ivo Josipović odmah sutradan rekao da to nije opcija. U poslednjim danima mandata Mesić skida masku i pokazuje svoje pravo lice. Ukoliko postoje problemi u odnosima Srbije i Hrvatske, on je zasigurno bio generator negativne energije.

Da li to može da poljulja odnose u regionu?

- Svako zveckanje oružjem izaziva tenzije i ne doprinosi stabilizaciji odnosa! Ne smemo izgubiti iz vida da je u prošlosti to bila matrica nastajanja razaranja! Ubeđen sam da je ovo ipak usamljeni stav odlazećeg predsednika i da neće trajno poljuljati odnose u regionu.

Piter Fejt najavljuje novu strategiju za sever Kosova. Može li da dođe do novog talasa nasilja na Kosovu ukoliko ta strategija bude nasilno nametnuta?

- Svaka strategija koja ne uključuje saradnju nealbanskog stanovništa i nasilno nameće rešenje za opštine gde su Srbi većinski zastupljeni nije dobrodošla. Predsednik Srbije je u Ujedinjenim nacijama skrenuo pažnju na to. Pomno pratimo dešavanja na severu, a verujem da ćemo diplomatskim putem prevazići problem.

Da li će Srbija jednom morati u NATO ili je prava mera „Partnerstvo za mir“?

- U ovom trenutku prava mera je „Partnerstvo za mir“, ali s druge strane u javnosti je otvorena veoma emotivna debata koja ima malo dodira sa realnim životom. Ozbiljnu analizu o efektima učlanjenja u jednu organizaciju koja okuplja najrazvijeniji deo savremenog sveta tek treba da dobijemo i to na osnovu egzaktnih podataka o životnom standardu, ekonomskom prosperitetu, stanju privrede, stranim ulaganjima, zdravstvu, školstvu...

Vi, lično, ste rekli „što da ne u NATO“?

- Želim da razumem obe pozicije. Posle dugo pripremane političke kampanje jedne opozicione stranke, podržane od „intelektualaca“, ne vide se racionalni razlozi za kritiku. Lično sam očekivao mnogo argumentovaniji nastup evroskeptika, a sve se svelo na skromnu analizu prošlosti bez ikakve samokritike! Podsećam da je deo potpisnika ove peticije bio protiv našeg ponovnog učlanjenja u UN nakon 5. oktobra 2000. godine i tada su oni imali svoja iracionalna objašnjenja za takav stav! Ubeđen sam da Srbija mora da nađe način da se integriše u različite sisteme, od regionalnih do evropskih i globalnih, jer samo na taj način će se stabilizovati i odnosi u regionu, ali i definitivno staviti tačka na određene izazove koje sad imamo.

S druge strane, ima argumenata da bi ulazak u NATO bio korak nazad u borbi za Kosovo u smislu saradnje sa Rusijom?

- Ne smemo učiniti ništa što bi naškodilo našoj borbi za očuvanje integriteta zemlje, ali NATO kao organizacija nije ni priznala Kosovo. Ti isti koji kažu ne u NATO zbog Kosova, govore ne u EU zbog Kosova, daju podršku Kforu, a protiv NATO su. U isto vreme za EU, a protiv Euleksa, što je politički dosta šizofrena situacija. Nema tu prave analitičke argumentacije.

Da li će vojska do kraja 2010. biti potpuno profesionalna?

- Mogu da obećam da ću zajedno sa svojim timom učiniti sve da se taj proces konačno završi. Proces zapošljavanja profesionalaca zahteva izvesno vreme. Izgubili smo 2005, 2006. i deo 2007. godine. Verujem da uz adekvatnu podršku medija, Vlade i lokalne samouprave možemo u zadatom roku da okončamo taj posao. Kada kažem konačno, podrazumevam da se služenje vojnog roka ukine, a vojska profesionalizuje. Otvorićemo mogućnost da oni koji žele da služe vojni rok, prođu obuku i za to dobiju sertifikat. Takođe, novim zakonom uveli smo aktivnu rezervu kao novi sistem organizovanja u vojsci. Verujem da će sledeće godine u ovo vreme predsednik moći da suspenduje služenje vojnog roka na osnovu izveštaja koji mu podnesemo.

Koliko će Srbija imati vojnika?

- Ukupni kadrovski plan je 36.000 profesionalaca, od čega u vojsci oko 28.000, kao i dve hiljade na obuci. Taj broj predstavlja ozbiljnu vojnu formaciju u regionu, a i sada je naša vojska veoma respektabilna. Činjenica je da u 21. veku boj bije i svetlo oružje, a da naše oružje dugi niz godina nije obnavljano i ne možemo da kažemo da smo na visokom tehnološkom nivou. Sa budžetom koji dobijamo, a koji je minimalan, uspevamo da održimo opremu u operativnom stanju, međutim pitanje je koliko će to moći da traje. Neophodno nam je obnavljanje PVO sistema, letelica, oklopnih vozila, uniformi...


Vraćeno poverenje u vojsku

- Posle dugo godina, po istraživanjima s kraja 2009. godine vojska je državna institucija od najvišeg poverenja, a poslednja na listi po korupciji. Podsećam, sistem odbrane je pre samo nekoliko godina bio u potpunom kolapsu zbog velikog broja afera. Uspešno smo prevazišli te probleme i potpuno vratili poverenje građana, što je jedan od glavnih preduslova profesionalizacije vojske - kaže Šutanovac.


Izvor: Blic, Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Jel' zna neko da mi malo pojasni šta ovo tačno znači?

То ти је плаћена резерва. Ако желиш да будеш резервни припадник војске ти се добровољно пријавиш. Имаш обавезу да одређен број дана у години (мислим да је негде око 30-40 дана), углавном за време викенда проведеш на обуци и вежбама. Наравано, уз редовни посао који имаш (ако имаш). За то добијаш сваког месеца неку надокнаду (на пример 10% плате професионалног војника твог чина). Када држави затреба, она те позове и ти ступаш у неку од јединица са свим правима и обавезама професионалног војника. Та служба је ограничена неким временом ( на пример, не дуже од 6 месеци у две или три године). Док си у јединици имаш плату и све бенефиције професионалног војника твог чина, укључујући и пензионо и здравствено осигурање. Док си у војној служби држава субвенционише твоје радно место (ако су био запослен плаћа газди да ангажује замену) и гарантује ти да ћеш по повратку опет бити враћен на исти посао.

Тачну динамику и надокнаде не знам, само наводим неки могући пример. Вероватно ће постојати ограничење у годинама добровољаца. Могуће је и да ће професионални војници имати обавезу да буду у резервном саставу неко време након одласка из војске. Такође, за оне који нису служили војску биће вероватно уведена обавезна почетна обука у трајању од бар 1,5 месеци. Мислим да уредба која би то регулисала прецизније још није донета.

Како ће то тачни бити зависи од пара и потреба.

Znači u principu SAD model nacionalne garde ?

Dread, videla žaba da konje potkivaju, pa digla nogu, e to je to. Odakle novac za to?

Не разликује се то у бити од оног система у ЈНА. Једино су у то време сви били "добровољци". И тада је било предвиђено да се обука изводи делимично викендом, да се резерва позива до 1 месец годишње (али је увек било мањка пара), и плаћане су надокнаде запосленима и платне и дневнице официрима и подофицирима. Сада би то било плаћано и незапосленим добровољцима (од војника до пуковника, а не само старешинама), али и током целе године. Плаћа се то што су спремни а се одмах одазову. И шта је ту лоше?

Не би их били много. Чини ми се да су у Црној Гори предвидели 300 људи. Ако је Србија већа 16 пута, онда је активна резерва око 4800 људи. То кошта као и 80000 резервиста типа ЈНА. Уштедело би се на обуци и добило на квалитету обучености. Није то тако лоше као што изгледа.Чак и не кошта више.

Ипак, остаје и даље "пасивна" резерва која се позива у случају "не дај боже". И да не заборавим, војна обавеза се не укида, само се војни обвезници не позивају на обавезно служење војног рока. А и то се може активирати одлуком Скупштине у кризним ситуацијама.

To ti se zove pasivizacija vojne sile.

Džumba, sada ima još manje para, i apsolutno i deljeno po glavi vojnika/rezerviste nego u JNA! Mislim da to neće proći samo zbog novca - neće ga biti za to, pa će sva rezerva postati pasivna rezerva.

Uostalom, nije to daleko, videćemo za godinu - dve. Jako bih voleo da ne budem u pravu (a inače sam veliki, često neumereni optimista).

Слажем се да су паре проблем, посебно сада. Али, ако хоће професионалну војску држава мора да се испрси. Нема професионалне војске без пара.Вероватно ће све каснити. И да жели овог момента да уведу активну резерву и да има пара, требало би у идеалном случају годину дана да буде спремно 50% резервиста. Дакле, најмање две године да то заживи, уз услов да има пара.

Колико сам приметио остаће могућност добровољног служења војног рока (око 2000 људи годишње). То ће бити основа или база за формирање будуће активне резерве.

И да се разумемо нисам гласноговорник МО, још мање заинтересована страна. Једино се могу "похвалити" да сам, иако ми то није била основна делатност, концепт активне резерве, као образложен предлог, дао (написао) још  1999.године.

Slažem se sa svim što si napisao, ali bojim se da ćemo mi tu pokušati opet "nešto između" - bez puno para napraviti nešto što valja. Englezi lepo kažu: Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari. A mi upravo to hoćemo - jeftino, a dobro - e nema tog. A gde će država naći pare, videćemo. Iskreno, voleo bih da taj koncept uspe, moderan je i veoma praktičan, sviđa mi se, ali se bojim urođene balkanske sklonosti ka improvizaciji koja vrlo često pokvari dobre ideje.

Znači tim će se ukinuti termin "opšta mobilizacija" jel pri neposredoj ratnoj opsanosti neće moći da bude mobilisano stanovništvo Srbije, već samo vikend - dobrovoljci rezervisti. ???
Meni to još niko nije uspeo da objasni (ili ja nisam pametan da shvatim), niti vidim neki metod kako li su to oni zamislili da radi.

Ima Brodarski pravo kada kaže pasivizacija vojne slie.

Pa postoje i rešenja koja ne iziskuju mnogo novca iz vojnog budžeta, i koja bi mogla da se pokažu kao veoma efikasna. Tu bih kao primer naveo baltičke zemlje, koje imaju relativno male OS, ali održavaju relativno velike nacionalne garde, koje im služe kao rezerva. U našem slučaju, to bi značilo održavanje profesionalne VS, sa aktivnom (plaćenom) rezervom, i neke vrste teritorijalne odbrane, koja bi se popunjavala dobrovoljcima, koji bi dobijali neke vrste stipendija za studiranje uz vojnu obuku. Srbija ima veliki problem sa neadekvatno kvalifikovanom radnom snagom, i gde veliki broj studenata uopšte i ne završi školovanje. Davanje stipendija za školovanje, zajedno sa vojnom obukom, bi bilo popularno rešenje, uzimajući u obzir činjenicu da potencijalni regruti ne bi morali da služe vojni rok, već bi se obuka sprovodila tokom njihovog školovanja. I to ne bi trebalo da važi samo za svršene srednjoškolce, već za sve one koji nisu završili fakultet ili srednju školu, čime bi se koncept kontinuiranog obrazovanja efikasno sproveo u praksi. Troškovi ovakvog programa se ne bi podmirivali iz republičkog budžeta, već iz budžeta jedinica lokalne samouprave, prilikom čega bi se pri svakom okrugu, ili većem gradu, formirala brigada ili puk, u zavisnosti od broja stanovnika. Za one koji ne žele da služe vojni rok, treba uvesti neku vrstu simboličnog poreza, koji bi plaćali u svojim matičnim opštinama, iz kojeg bi bila prikupljana sredstva za obuku rezervista. Za pripadnike aktivne rezerve treba uvesti hrvatski koncept: uslov za obavljanje poslova fizičko-tehničke zaštite je da lice koje te poslove obavlja bude aktivni rezervista.  

Državni sekretari Ministarstva odbrane posetili Trauma centar VMA na Kopaoniku


27.01.2010.

Državni sekretari u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jeftić i dr Zoran Vesić posetili su danas Trauma centar VMA na Kopaoniku, kadete Vojne akademije koji se nalaze na redovnoj obuci na skijanju kao i stacionarno čvorište veze na Pančićevom vrhu.



Obilazeći centar, na najpoznatijem domaćem skijalištu, državni sekretari ukazali su na značaj koji on ima za pripadnike Vojske Srbije i goste Kopaonika.

Državni sekretar Vesić naglasio je tom prilikom da je prvenstveni zadatak Trauma centra VMA medicinsko zbrinjavanje pripadnika Vojske Srbije i kadeta VA.

- Centar neprekidno pruža svu neophodnu medicinsku pomoć. U njemu radi dežurna lekarska ekipa sa dežurnim ortopedom. Uz to, raspolaže digitalnim rentgen aparatom i najsavremenijom laboratorijom, U njemu mogu, u potpunosti, da se zbrinu svi pacijenti kojima nije potrebna hiruška intervencija, naglasio je Vesić.

Prilikom obilaska, državni sekretari su informisani da su od stvaranja centra zbrinuta 123 pacijenata, od čega više od 80 sa različitim povredama. Centar je zbrinuo 16 pacijenata sa teškim prelomima ramena, kolena i potkolenica.

Centar poseduje najsavremniju opremu i dnevno obavlja petnaestak različitih intervencija.

- Na ovaj način ne samo da se povećava kvalitet zdrastvene zaštite pripadnika VS već i kvalitet medicinskih usluga turističkog centra u celini, rekao je Vesić i dodao da u okruženju ne postoji nijedan skajaški centar koji poseduje ovaj nivo zdravstvene zaštite.

Nakon obilaska kadeta VA, državni sekretar Zoran Jeftić podvukao je značaj i kvalitet uslova centra za skijašku obuku pripadnika VS.

- Skijaški centar VA zadovoljava sve potrebe oružanih snaga za obukom u skijanju. Kroz njega godišnje prođe više od 2000 kadeta VA, pripadnika specijalnih jedinica, Vauduhoplovstva i Kopnene vojske. Pokrenuto je niz aktivnosti za povećanje smeštajnih kapaciteta i uslova života i rada pripadnika sistema odbrane. U sklopu toga, napravljen je Trauma centar VMA u saradnji sa JP “Skijalište Srbija“ i Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj, rekao je Jeftić.

U okviru posete Kopaoniku, delegacija Ministarstva odbrane zajedno sa načelnikom Uprave za telekomunikacije i informatiku Generalštaba VS, general-majorom Radivojem Vukobradovićem, posetila je i stacionarno čvorište veza na najvišem vrhu te planine. Oni su informisani o uslovima rada u čvorištu, opremi koja se koristi kao i o načinu rada u tom objektu.

Izvor: Sajt MORS

Ministar Šutanovac lakše povređen u saobraćajnom udesu


27.01.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac danas je lakše povređen u saobraćajnom udesu. Posle pregleda na Vojnomedicinskoj akademiji upućen je kući na oporavak i dobro se oseća.

Ministar odbrane lakše je povređen u udesu koji se danas, u 9,10 časova, dogodio na delu autoputa Beograd-Niš kod Batočine, kada je službeni automobil ministra odbrane skrenuo s puta kako bi izbegao sudar sa drugim vozilom. Naime, automobil koji se kretao ispred službenog vozila ministra odbrane iz nepoznatih razloga, verovatno zbog loših vremenskih uslova, okrenuo se na putu, prešao na drugu stranu i onda se iz suprotnog smera našao u traci u kojoj je bilo vozilo ministra odbrane.

Došlo je do manjeg sudara dva automobila sa desne strane i tada je službeni vozač ministra odbrane skrenuo s puta kako bi izbegao težu saobraćajnu nezgodu.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac bio je na putu za Kopaonik, gde je trebalo da obiđe Trauma centar i smučarski poligon gde se kadetkinje i kadeti Vojne akademije nalaze na obuci.


Izvor: Sajt MORS

Potpisan plan bilateralne vojne saradnje Srbija - Norveška


11.02.2010.

Beograd – Predstavnici ministarstava odbrane Srbije i Norveške potpisali su u Beogradu plan bilateralne vojne saradnje za 2010. godinu koji je predviđeno intenziviranje saradnje, uključujući i razmene posete visokog nivoa.

Vojna saradnja dve zemlje je intenzivna, a dominantne aktivnosti su vojnomedicinska i saradnja u oblasti reforme naučnoistraživačke delatnosti i vojnog obrazovanja, saopšteno je iz resornog srpskog ministarstva.

Najkonkretniji oblik saradnje je zajedničko angažovanje pripadnika vojnomedicinske službe dve zemlje u UN mirovnoj operaciji u Čadu, objavljeno je na internet stranici Ministarstva odbrane Srbije.

Plan su potpisali načelnik Uprave Ministarstva odbrane Srbije za međunarodnu vojnu saradnju Milorad Perić i zamenik generalnog direktora za bezbednosnu politiku norveškog resornog ministarstva Kjarsti Klabo.

Norveška je jedan od najznačajnijih donatora za Ministarstvo odbrane Srbije i u prethodne tri godine donirala je više od četiri miliona evra a planiraju se dodatna ulaganja u vrednosti većoj od 500.000 evra.


Izvor: Tanjug

Ministar Šutanovac na štandu eskadrile starih vazduhoplova


13.02.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac posetio je danas štand Aero-kluba "Galeb" u hali 2 Beogradskoj sajma, gde se održava 6. Sajam brendova.

[attachment=1]

U razgovoru sa članovima ovog aero-kluba, među kojima su bili proslavljeni vojni piloti Marjan Jelen i Vladimir Bojović, koji, u saradnji sa Vazduhoplovnim muzejom, rade na projektu eskadrile starih vazduhoplova, ministar je upoznat sa njihovim ciljevima i planovima.

- Pored svih brendova koji su ovde izloženi, ovaj je nekomercijalni, i koji opstaje zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji se njime bave, koji su vezani za Vojsku Srbije i koji na najbolji način neguju tradicije koje smo nekada imali - kazao je ministar Šutanovac i naglasio da je avio-industrija bila veliki izvozni potencijal naše zemlje.

- U velikom obimu izvozili smo avione "galeb G-2" i "galeb g-4" - podsetio je ministar Šutanovac. - Danas se ponovo vraćamo na svetsko tržište, sa avionom "lasta", na koji smo izuzetno ponosni. To je slučaj i sa taktičnom bespilotnom letelicom, popularno nazvanom "vrabac", koja već izaziva interesovanje stranih vojski.

Ministar odbrane poručio je da je na sajam došao da pruži podršku ljudima iz aero-kluba "Galeb", i da pomogne da se, na neki način, te vrednosti prikažu građanima Srbije.

[attachment=2]

- Ubeđen sam da naši naučnici koji rade na aerodinamičnim letilicama, mogu da naprave uspešne projekte i sa njima izađu na svetsko tržište - zaključio je ministar Šutanovac.

Na štandu aero-kluba izloženo je više eksponata, među kojima i trup aviona "galeb g-2", tehnički crteži, fotografije, delovi stare avijatičarske opreme i tako dalje. Posle posete štandu, ministar Šutanovac obišao je i druge izlagače na ovoj manifestaciji.


Izvor: Sajt MORS

Državni sekretar Spasojević predvodi delegaciju Ministarstva odbrane u poseti Arapskoj Republici Egipat

14.02.2010.

Na sastanku državnog sekretara Dušana Spasojevića sa zamenikom ministra odbrane Egipta, general-majorom Mohamedom Asarom i načelnikom Uprave za strategijsko planiranje Operativnog sektora, brigadnim generalom Mohamedom Masri Alijem, razmatrana su pitanja vezana za bilateralnu vojnu saradnju.

Usaglašen je i verifikovan tekst Memoranduma o razumevanju o saradnji u oblasti odbrane između vlada dve zemlje, koje predstavljaju ministarstva odbrane, i postignut je dogovor o susretu na nivou ministara odbrane u Kairu na kome će biti potpisan Memorandum.

Dogovoreno je da se do kraja godine realizuje peto zasednje Mešovitog srpsko-egipatskog vojnog komiteta na kome se razmatraju pitanja od zajedničkog interesa u oblasti vojnoekonomske, vojnoobrazovne i vojnomedicinske saradnje, kao i mogućnosti uspostavljanja saradnje u drugim oblastima.

Predviđen je susret državnog sekretara Spasojevića sa pomoćnikom ministra spoljnih poslova Egipta, gospodinom Hamdi Lozom, gde će osnovna tema razgovora biti političko-bezbednosna situacija u regionu.


Izvor: Sajt MORS

Ministar Šutanovac primio delegaciju Senata SAD


18.02.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac razgovarao je danas sa delegacijom Senata SAD, koju je predvodio senator Džordž Vojinovič.


Obostrano je konstatovano zadovoljstvo nivoom saradnje u oblasti odbrane, koja predstavlja najbolji deo ukupnih bilateralnih odnosa SAD i Srbije. Zaključeno je da treba nastaviti saradnju na izuzetno uspešnim programima, poput saradnje u oblasti vojnog obrazovanja i saradnje u okviru Programa državnog partnerstva.

Senator Vojinovič posebno je istakao dostignuti nivo saradnje Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja. Razgovarajući o evropskim integracijama, izrazio je punu podršku Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji.

Ministar Šutanovac upoznao je delegaciju sa dostignutim stepenom reforme sistema odbrane. Istakao je da su prioriteti ministarstva u narednom periodu završetak procesa profesionalizacije, modernizacija Vojske i intenzivnije učešće u multinacionalnim operacijama.

Razmatrajući političko-bezbednosnu situaciju u regionu, sagovornici su se saglasili da je samo intenzivnom regionalnom saradnjom moguće uspešno odgovoriti na sve izazove i rizike koji još uvek prete stabilnosti regiona.

Ministar Šutanovac je istakao da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije učestvuju u svim regionalnim bezbednosnim inicijativama, dajući pun doprinos izgradnji mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana.


Izvor: Sajt MORS

Intervju ministra odbrane Dragana Šutanovca za Danas


27.02.2010.

Plata profesionalnog vojnika treba da bude duplo veća od prosečne


- Srbija želi da bude lider u regionu i u oblasti odbrane i bezbednosti, a završetkom procesa profesionalizacije Vojske Srbije, svakako će imati respektabilniju poziciju - kaže za Danas ministar odbrane Dragan Šutanovac. On podseća da je taj proces započet 2003. godine i da je najavljen kao najavangardniji reformski proces tadašnje Vlade.

- U međuvremenu, sve vojske u okruženju su se profesionalizovale. Smatram da je to adekvatan pravac iz više razloga. Pre svega, profesionalni vojnik je obučen, sposoban i spreman da u datom trenutku odgovori na sve izazove, jer mu je to profesija. Profesionalizacija znači sigurniji sistem odbrane, a samim tim i veću bezbednost naših građana.

Koje su prednosti profesionalne vojske?

- Trenutno se ogromna energija troši na obuku novih partija vojnika svaka tri meseca. Takođe, šestomesečni vojni rok suviše je kratak da bi se iskoristilo njihovo znanje u sistemu odbrane. U tom smislu troškovi profesionalnog vojnika biće manji, jer će imati samo jednu osnovnu obuku tokom karijere, a neće biti ni troškova kao u slučaju regruta - smeštaj, ishrana...

Koja će biti poslednja generacija vojnika koja će služiti vojni rok?

- Očekujem da će to biti decembarska.

Kakvo je trenutno interesovanje za konkurse?

- Interesovanje je veoma veliko. Prošle godine se za konkurs prijavilo četiri puta više kandidata, što ukazuje da smo uspeli da vratimo ugled i poštovanje vojničkog poziva u Srbiji. Taj trend se vidi i kod služenja vojnog roka, kao i kod upisa u vojne škole. Posebno je interesantno da se na konkurse prijavljuje veliki broj žena, a za profesionalne vojnike od 12 do 15 odsto.

Koji su konkretni problemi kada je reč o tom procesu?

- Postoji dosta problema. Jedan od njih je nedovoljna medijska podrška procesu profesionalizacije na nacionalnom nivou, obzirom da je to proces važan za sistem odbrane, ali i za državu i društvo u celini. Pojedini problemi su i birokratske prirode, npr. duge bezbednosne provere kandidata, na neki način koče ovaj proces. Ali, bez obzira na sve probleme, proces se odvija prema planu.

Koja je vaša poruka osobama koje razmišljaju da se prijave za profesionalnog vojnika? Šta mogu da očekuju?
 
- Posao profesionalnog vojnika je siguran, ali i zahtevan. Plate su redovne, a imaju i određene beneficije. Cilj nam je da plata profesionalnog vojnika bude duplo veća od prosečne plate u Srbiji. Nažalost, još nije na tom nivou, a trenutno je plata oko 27.000 dinara. Glavna prednost tog poziva stvoriće se otvaranjem većih mogućnosti za učešće Srbije u mirovnim misijama, jer na taj način stiču veću zaradu za kraće vreme, a mirovne misije su najznačajnije sa aspekta obučenosti vojske.

Da li se uskoro mogu očekivati nova angažovanja pripadnika VS u mirovnim misijama?

- Trenutno imamo 34 pripadnika VS u četiri mirovne misije - Čad, Kongo, Obala Slonovače i Liberija. Razgovaramo i o novim, eventualnim angažmanima pripadnika VS. Naš cilj je da u budućnosti budemo „izvoznik bezbednosti“. U Čadu i Kongu u misiji učestvuju naši medicinski timovi, što govori o visokoj stručnosti naših lekara. Srbija je među malobrojnim zemljama koja školuje oficire koji su ujedno i lekari. Koliko nam je taj segment važan govori i činjenica da od prošle godine na VMA imamo prvu generaciju kadeta.

Što se tiče zaposlenih u samom Ministarstvu, da li tu ima promena, smanjenja broja? Došlo je do promena i po pitanju dobijanja činova?

- Započeli smo jako bolan segment reforme - pravljenje kadrovske piramide, koja se po prvi put uspostavlja po najsavremenijim standardima. To znači da više neće biti tzv. sledovanja čina, već će svako morati da ga zasluži, da se dokaže znanjem i veštinom. Za čin pukovnika ili viši čin biće neophodno da se završi generalštabno usavršavanje, a ujedno se pooštravaju i uslovi za upis u Školu nacionalne odbrane. Cilj ovog dela reforme je da u narednom periodu imao najbolje oficire na najodgovornijim mestima.

Šta će biti sa onima koji ne ispunjavaju uslove?

- Na primer, pukovnicima koji nemaju adekvatnu školu za poziciju na kojoj se nalaze, biće ponuđeno da pređu na radno mesto sa nižim činom (potpukovnika) ili da se penzionišu. Pre nekoliko godina imali smo situaciju da je broj potporučnika, poručnika i kapetana u zbiru bio neznatno veći od broja pukovnika. Sada smo formacijski smanjili broj pukovničkih mesta sa 450 na 150, a u okviru reforme smanjen je i broj zaposlenih u Ministarstvu sa 11.500, na 8.500.

Izvršili smo i veoma značajne izmene, više generala i visokih oficira je prešlo iz Generalštaba u Ministarstvo i obrnuto. Na taj način učvrstićemo Ministarstvo i Generalštab, kako bi svi funkcionisali kao jedan tim i neće biti moguće, da kao pre desetak godina GŠ bude otuđeni centar moći. Oficir koji planira ozbiljnu karijeru, koji je kvalitetan, treba sve da prođe - od obaveznog rada u trupi, do različitih pozicija u Ministarstvu, kako bi mogao u potpunosti da sagleda funkcionisanje celog sistema.

Namenska industrija u poslednje dve godine napravila je veliki iskorak. Da li se mogu očekivati uskoro novi ugovori, i u koje sve zemlje izvozimo NVO?

- Rekao bih da smo sve vreme u iščekivanju novih ugovora, a verujem da imamo mogućnosti da u ovoj godini ostvarimo bolji rezultat nego prethodne. Važno je da fabrike rade, da zapošljavaju nove ljude i u velikoj meri doprinose izvoznom potencijalu zemlje. Trenutno je najveći izvoz u Irak, a u narednom periodu u planu su poslovi sa Alžirom, Egiptom, Kuvajtom, Libijom... takođe, razgovaramo o zajedničkim aranžmanima sa evropskim zemljama.

Kakvo je trenutno stanje u srpskom vazduhoplovstvu?

- Stanje je prilično teško. Tehnika je zastarela, i dugi niz godina nije bilo nabavke nove opreme. Prethodnih godina remontovano je više letelica - avioni tipa MIG, Galeb i Orao, kao i helikopteri. Nedavno smo, posle dužeg vremena, kupili i određeni broj raketa za naše avione. Naravno, ne može se pričati ozbiljno o vojsci, ako piloti lete na avionima starim više desetina godina. U ovom trenutku zbog svetske ekonomske krize, mali broj zemalja u svetu može da se pohvali da su pristupili modernizaciji naoružanja i vojne opreme.

Koji su prioriteti kada je reč o kupovini opreme?

- Upravo se završava Plan nabavke opreme za ovu godinu. Kao ministar na plan utičem samo u smislu obezbeđenja novčanih sredstva, dok struka, odnosno Generalštab, odlučuje šta je potrebno. Kada je reč o prioritetima iz mog domena, za ovu godinu to su svakako završetak procesa profesionalizacije i konverzija aerodroma u Lađevcima.

Da li su iskorišćene sve mogućnosti Partnerstva za mir?

- Nažalost, nisu. Očekujem da će ove godine konačno biti formirana kancelarija u Briselu, kako bismo mogli na bolji način da koristimo mogućnosti koje pruža Partnerstvo, kao i da dostignemo nivo naprednog člana, kao što ga ima Austrija.


"Karađorđevo" i "Dedinje" gubitaši

- Jedan od prioriteta ove godine biće i rešavanje problema novčanih gubitaka koje godinama stvaraju vojni kompleksi i ustanove. Vojni kompleks „Karađorđevo“ godišnje je poslovao sa gubitkom od više stotina miliona dinara. Krajem prošle godine iz tog kompleksa kroz socijalni program otpušteno je oko 200 radnika. Slična situacija je i sa vojnom ustanovom „Dedinje“, koja takođe posluje sa gubicima. Teško je shvatiti kako je moguće da ustanova koja ima monopol u okviru kasarni, radi tako loše i umesto prihoda, nanosi samo štetu sistemu odbrane - ne plaćaju režije, prave gubitke, ne obezbeđuju čak ni dovoljno sredstava za plate radnika. Smatram da je rešenje problema u outsorsingu, što je praksa u razvijenijim zemljama - kaže ministar Šutanovac.


15.000 nerešenih stanbenih pitanja

Koji su planovi za ovu godinu kada je reč o stambenom zbrinjavanju bivših i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije?

- To je decenijski problem, veliki deo bivših i sadašnjih pripadnika vojske nema rešeno stambeno pitanje. U poslednje dve godine u ovoj oblasti postignuti su značajni rezultati. Trenutno imamo oko 15.000 zahteva za rešavanje stambenih pitanja. Nedavno je na sednici Vlade Srbije doneta odluka o razmeni imovine sa Građevinskom direkcijom Srbije, na osnovu koje će biti ustupljena kasarna „Stepa Stepanović“, dok će Ministarstvo odbrane dobiti oko 55.000 kvadratnih metara stambenog prostora širom Srbije. Nadamo se da ćemo slične ugovore potpisati i u Novom Sadu i Nišu.

Pokrenuli smo i jedan novi način rešavanja tog pitanja za vojne penzionere. Reč je o jedinstvenoj pomoći od 20.000 evra u vidu beskamatnog kredita za rešavanje stambenog pitanja. U ovoj godini imamo sredstava za 450 takvih ugovora, do sada se već prijavio 350 zainteresovanih, a već je potpisano oko 200 ugovora. Očekujem da veliki broj stambenih problema bude rešen ove godine. Cilj je da od sredstava koja dobijamo za otkup stanova napravimo Fond za kreditiranje, kojim će biti omogućeno dobijanje subvencionih kredita.


Autor: Ivana Pejčić
Izvor: Politika

Šutanovac: Velika perspektiva vojno-ekonomske saradnje sa Alžirom


03.03.2010.

Beograd – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da Srbija i Alžir imaju veliku perspektivu vojno-ekonomske saradnje, koja bi u budućnosti mogla doneti značajnu ekonomsku korist srpskoj privredi.


Šutanovac, koji se u Alžiru sastao sa ministrom odbrane te zemlje Abdelmalekom Guenaizijom, izrazio je zadovoljstvo zbog toga što dve zemlje ulaze u dugoročno partnerstvo.

„Uz sastanak sa ministrom Guenaizijom bilo je sastanaka koji su se ticali i vojno-ekonomske saradnje za koju smatramo da ima veoma veliku perspektivu na području Alžira, i za koju smo ubeđeni da će u budućem vremenu zaposliti veliki deo kapaciteta metalske industrije Srbije, i za koju verujem da će biti na obostrano zadovoljstvo realizovana dugi niz godina”, kazao je Šutanovac.

„Ono što je važno naglasiti, to je da smo na sastanku, na kome smo razgovarali o budućoj saradnji između Srbije i Alžira, dobili uveravanja da je Alžir izabrao Srbiju kao dugoročnog partnera u oblasti odbrane i smatramo da to može da bude veoma dobar zamajac ne samo za vojno-ekonomsku saradnju, već i za privrednu saradnju u celini”, rekao je Šutanovac.

Ministar Šutanovac je podsetio da je Alžir jedan od najvećih partnera Srbije u oblasti odbrane u celom severnoafričkom regionu, i da je, pored tradicionalnog prijateljstva koje postoji više decenija, saradnja u protekle dve godine unapređena time što se pripadnici oružanih snaga Alžira školuju na Vojnoj akademiji u Srbiji.

„Delegacija koju predvodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić imala je veliki broj sastanaka, ali ono što je najvažnije - postoji velika verovatnoća da se realizuju ekonomski projekti koji će biti u korist, kako radnika u Srbiji, tako i celog Alžira”, rekao je Šutanovac.


Izvor: Tanjug

Ministri odbrane Srbije i Mađarske potpisali sporazum o saradnji dve vojske


22.03.2010.

Dvojica ministara su u Domu garde na Topčideru
potpisala Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.


Šutanovac je naveo da je s mađarskim kolegom razgovarao i o učešću srpskog sistema odbrane u nekoj od mirovnih misija u kojoj mađarska strana već učestvuje.

"Mađarska vojska pre šest godina prešla na potpuno profesionalni način organizovanja", istakao je ministar i dodao da će razmena iskustava u tom segmentu za Srbiju biti veoma korisna.

Ministar odbrane Srbije je naglasio da je od mađarskog kolege dobio potpuna uveravanja da mađarska strana podržava evropske integracije naše zemlje i da će tako biti i ubuduće.

Ministar odbrane Mađarske je pozitivno ocenio reformske procese u srpskom sistemu odbrane, ističući da je za evropske integracije, a jedan od najvažnijih koraka je uspešna reforma oružanih snaga.

Sekereš je izrazio zadovoljstvo potpisanim sporazumom o saradnji u oblasti odbrane, ističući da taj dokumenta ima 17 tačaka.

Prema njegovim rečima, sporazum će omogućiti produbljivanje saradnje dve vojske, ne samo u zajedničkoj obuci, već i u nadgledanju vazdušnog prostora, uklanjanja posledica prirodnih katastrofa, pripremama za mirovne operacije.


Izvor: RTS

Delegacija Ministarstva odbrane na sastanku Koordinacionog komiteta SEDM


Delegacija Ministarstva odbrane koju predvodi načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Milorad Perić učestvovala je na sastanku Koordinacionog komiteta Procesa saradnje ministara odbrane u jugoistočnoj Evropi (SEDM) 23. i 24. marta u Sofiji, u organizaciji Ministarstva odbrane Republike Bugarske kao predsedavajućeg Koordinacionog komiteta SEDM.

[attachment=1]

Ovo je prvo učešće predstavnika Ministarstva odbrane na nekom od foruma SEDM od prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u ovoj regionalnoj inicijativi.

Na sastanku Koordinacionog komiteta SEDM razmatraju se aktivnosti u okviru projekata pokrenutih u okviru Procesa saradnje ministara odbrane u jugoistočnoj Evropi, kao što su projekat simulacionih vežbi, vojno-obrazovna saradnja u JIE i projekat telemedicine, kao i predlog za pokretanje novog projekta “Komandovanje, kontrola, komunikacije, kompjuteri i prikupljanje informacija saradnja u JIE”.

Pored učešća na sastanku, Perić je tokom boravka u Sofiji potpisao i Plan bilateralne vojne saradnje sa Republikom Bugarskom za 2010. godinu.

Vojna saradnja dve zemlje je razvijena, a dominantne aktivnosti su zajednička obuka i vežbe, kao i saradnja na poslovima iz nadležnosti vojne policije i u oblasti vojne istorije i geografije.


Izvor: Sajt MORS

Saradnja Ministarstva odbrane i Valjeva


24.03.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac sastao se danas sa gradonačelnikom Valjeva Zoranom Jakovljevićem, predstavnicima lokalne samouprave i rukovodstvom fabrike “Krušik”. Tema razgovora bila je razmena vojne imovine za stambeni prostor, kao i planovi u domaćoj namenskoj industriji.

[attachment=1]

Kako je rečeno na na konferenciji za novinare, postignut je dogovor o razmeni Doma Vojske Srbije u Valjevu za stanove namenjene pripadnicima sistema odbrane.

- Razgovarali smo o razmeni valjevskog Doma Vojske za određenu stambenu kvadraturu koje poseduje Grad Valjevo. Ideja nam je da napravimo ugovor prema kome bi stambenu površinu koja trenutno nedostaje ovaj grad nadomestio u narednom periodu, a zauzvrat dobio na korišćenje Dom Vojske. Do prenosa vlasništva došlo bi kada se ispune obostrani zahtevi. Ovo je način da zaustavimo propadanje ovog vojnog objekta, ali istovremeno i da pokrenemo lokalnu samoupravu, kako bi bio obezbeđen stambeni prostor u visini vrednosti Doma Vojske – rekao je ministar odbrane i objasnio da je poreska uprava procenila njegovu vrednost na 52 miliona dinara.

On je objasnio da Valjevo sada raspolaže sa pet stanova vrednih 17 miliona dinara i da će ugovor o razmeni biti realizovan tako da lokalna samouprava postane vlasnik Doma vojske tek kada isplati razliku.

Ministar Šutanovac je rekao i da Ministarstvo odbrane ima želju da u saradnji sa Gradom Valjevom uradi pilot projekat koji podrazumeva parcelisanje zemljišta na prostoru Petog puka, na placeve površine oko pet ari, koji bi bili ponuđeni pripadnicima Vojske Srbije. Na njima bi oni bi u skladu sa svojim mogućnostima i prema kreditima koji bi im bili odobreni dobili mogućnost za individualnu stambenu gradnju.

Prema ministrovim rečima, to se ne bi odnosilo samo na pripadnike Vojske već i na sve državne službenike bez obzira da li je reč o ministarvu odbrane, zdravlja, prosvete ili unutrašnjih poslova.

Odgovarajući na novinarska pitanja oko stanja i budućnosti domaće namenske industrije, ministar odbrane je naglasio da Vlada Srbije ne razmišlja o prodaji ili privatizaciji vojnih fabrika, jer su one od suštinske važnosti za sistem odbrane, a time i za državu.

Srbija je definitivno lider u celom regionu u oblasti proizvodnje i izvoza vojne opreme. Prema svim statistikama srpska odbrambena industrija najveća je u regionu Balkana i želimo da tako i ostane. Očekujemo ubuduće više novih ugovora za izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti od više stotina miliona evra i sa poslovima ugovorenim nekoliko godina unapred – naglasio je Šutanovac.

Ministar je istakao da fabrika “Krušik” ove godine ima više posla nego u prošloj i to u proizvodnji onih elemenata koji donose veći profit. On je ukazao da je problem “Krušika” to što ima dug prema državi za razne fondove i zato predstoji konvertovanje tog duga od strane Vlade za vlasništvo u fabrici.


Izvor: Sajt MORS

Inostranim vojnim predstavnicima predstavljena nova organizacija Ministarstva odbrane


26.03.2010.

Inostranim vojnim predstavnicima akreditovanim u Beogradu danas je u Domu garde na Topčideru predstavljena nova organizacija Ministarstva odbrane Republike Srbije. Prisustvovali su svi vojni predstavnici akreditovani u našoj zemlji, kao i predstavnici Kancelarije Nato-a.

[attachment=1]

Skup je otvorio načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju general u penziji Milorad Perić. - Konačno imamo okvir za nastavak procesa reforme. Nova organizacija će verovatno imati mnogo izazova, ali je to uobičajeno u svim armijama – rekao je, između ostalog, Perić.

Načelnik Uprave za organizaciju brigadni general Branko Andrić govorio je vojnim diplomatama o novoj strukturi srpskog Ministarstva odbrane. Takođe ih je informisao o idejama i direktivama koje su prethodile novoj organizaciji, ali i prioritetima u daljoj reorganizaciji, u skladu s zadatim težištima reforme našeg sistema odbrane.

[attachment=2]

Imajući u vidu da strani vojni predstavnici u radu najčešće sarađuju sa Upravom za međunarodnu vojnu saradnju, detaljno im je prezentovana nova organizacija, funkcije, kao i prioriteti rada u narednom periodu.

Informisanje inostranih vojnih predstavnika organizovao je Sektor za politiku odbrane Ministarstva odbrane.


Izvor: Sajt MORS

Intervju ministra Šutanovca za "Dnevnik"


27.03.2010.

Mogu li reformu i profesionalizaciju Vojske ugroziti aktuelna ekonomska kriza i budžetski deficit?

– Sledeće godine u ovo vreme imaćemo profesionalnu Vojsku, a proces će biti završen datim budžetom, koji je manji od 2,4 procenta BDP-a planirana u memorandumu Vlade, odnosno iznosi 2,15 odsto BDP-a. Reformski potezi koji ne iziskuju mnogo novca su već učinjeni. Ako pod reformom podrazumevamo sveobuhvatne promene sistema i modernizaciju naoružanja i vojne opreme, što nas tek čeka.

Za to će biti potrebne velike pare jer se na tom planu nije ništa radilo poslednje dve – dve i po decenije. Modernizaciji je u prošloj i ovoj godini, zbog ekonomske krize, pristupio mali broj vojski u svetu, ali je i mali broj vojski u situaciji u kojoj smo mi, da je ratovao toliko godina i istrošio toliko resursa. Ne postoji krovni finansijski limit potreba, ali se mora ići na nabavku onoga što je zaista neophodno. Koliko god novaca da imate za kupovinu vojne opreme, naoružanja, savremenih tehnologija, savremenih sistema – sve se može potrošiti jer samo jedan avion može koštati od 30 do više od 100 miliona evra.

Ka kome će biti orijentisane te nabavke: ka Rusiji, Kini, zemljama NATO-a...?

– Najveći broj zemalja u svetu, bez obzira na to da li su članice NATO-a ili ne, imaju standarde koje je ustanovila Alijansa. Čak i veliki deo naoružanja koje proizvodi ruska vojna industrija ima NATO-standard. Recimo, u deo naoružanja i letilica ruske vojske ugrađuju se i elementi koji se proizvode u zemljama NATO-a. Proizvodi odbrambene industrije su, treba i to reći, politički proizvodi. Ali mi svakako nećemo biti u prilici da kupujemo ono što je najskuplje jer nećemo imati toliko novca za količinu opreme koja nama je potrebna, pa ćemo morati da balansiramo između politike i potreba. A što se tiče samih dobavljača, struka mora da da odgovor.

Gde smo izvozili naše naoružanje i jesmo li profitirali?

– Srbija je u ovom trenutku apsolutni lider na Balkanu po izvozu naoružanja i vojne opreme. Očekujem da ovog proleća bude potpisana i prva milijarda dolara ugovora za izvoz naoružanja i vojne opreme. U poslednje dve godine vratili smo se na svetsku scenu izvoznika. Postigli smo takav uspeh da smo iznenadili mnogo veće zemlje i kompanije koje se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme.

Tržište nam je bukvalno ceo svet, od Severne i Južne Amerike do Indonezije, ali trenutno su najveća severna Afrika i Bliski istok, Irak i Alžir, a očekujemo ugovore s Kuvajtom, Egiptom, Libijom. To su zemlje s kojima imamo tradicionalno dobro iskustvo i, uz veoma efikasnu političku aktivnost Ministarstva odbrane, obezbedićemo i nove ugovore i zaokružiti prvu milijardu dolara, koja je moj cilj otkako sam na mestu ministra odbrane.

Kako se realizuje saradnja s NATO-om u okviru aktuelne državne politike neutralnosti Srbije?

– Pre svega kroz program "Partnerstva za mir" jer Srbija još uvek nije ispunila sve kapacitete te saradnje. Očekuje nas i otvaranje kancelarije pri sedištu NATO-a u Briselu. Inače, u okviru "Parnerstva za mir" postoji mnogo prostora za saradnju, ne samo u oblasti odbrane već i energetske bezbednosti, medicine, nauke...

Kada se može očekivati aktivnije prisustvo Srbije u mirovnim misijama diljem sveta?

– Trenutno smo prisutni u četiri misije, a vodimo razgovore o učešću u još tri.

Kako kometarišete stavove da članstvo u NATO-u vodi Srbiju u EU?

– Kao ministar odbrane, poštujem date okvire za saradnju, odnosno Ministarstvom rukovodim na osnovu odluka Vlade i parlamenta Srbije. Nisam imao prilike da čujem da bilo ko evropski put Srbije uslovljava priključenjem Alijansi. Podsetiću vas na to da ni Kipar nije članica NATO-a, a odskoro jeste u EU. No, činjenica je i da ćemo u okviru bezbednosnih standarda Evropske unije naše odnose s NATO-om morati da razvijamo u pravcu naprednog člana "Partnerstva za mir", kao što to čini Austrija.


Izvor: Sajt MORS

Šutanovac: Vojska Srbije otvorena za prijem žena


31.03.2010.

Vojska Srbije trenutno ima 330 žena u uniformi i 105 kadetkinja na Vojnoj akademiji u Beogradu, izjavio je danas ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac na konferenciji za novinare o primeni Rezolucije UN 1325 o većem uključivanju žena u sistem bezbednosti.

[attachment=1]

"Sledeće godine u septembru ćemo imati prve žene koje će biti potpručnici Vojske Srbije", rekao je Šutanovac u Domu Vojske u Beogradu govoreći o merama koje je Ministarstvo odbrane preduzelo radi veće zastupljenosti žena u vojsci.

Šutanovac je naveo da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane žele da u svoje redove uključe više žena ne samo zbog preporuka iz Rezolucije UN 1325 već i zbog toga što se time jača sistem bezbednosti u Srbiji. Kadetkinje na Vojnoj akademiji kao i njihove kolege rade naporno i polažu ispite i za sve njih važe isti standardi, rekao je ministar odbrane Srbije.

Predsednica nevladine organizacije Fond za političku izuzetnost Sonja Liht je na toj konferenciji za novinare predala Šutanovcu preporuke za izradu Nacionalnog plana primene Rezolucije UN 1325 koja predviđa veće uključivanje žena u sistem bezbednosti. Liht je navela da se u Srbiji povećava uticaj žena u politici i u
državnim institucijama u kojima se odlučuje, ali da to još nije dovoljno.

"Imamo šanse da budemo prva zemlja u regionu koja primenjuje Rezoluciju UN 1325 o većem uključivanju žena u sistem bezbednosti", rekla je ona i dodala da tu rezoluciju, koja je usvojena 2000. godine, do sada primenjuje 20 zemalja.

Rezolucija UN 1325 UN pod nazivom "Žene, mir, bezbednost" ukazuje na
posledice ratnih sukoba na žene i na potrebu većeg uključivanja žena u rešenju sukoba i izgradnji mira.


Izvor: Beta / Foto: S. Đalić

Cifra jeste tačna... ali još uvek ne videh ni jednu ispred stroja, gde bi im trebalo biti mesto - ako je već u pitanju jednakost ;)

Zamisli...komandir bataljona, cete, voda i odeljenja sve zene! To ce da bude katastrofa :)

Zašto bi bila katastrofa da je komandir žena?  U Hrvatskim OS, komandir voda vojne policije je žena, angažovana u "mirovnim misijama" itd. Nema problema da komanduje...

Ko ko kaze dal je njima problem...mislio sam na ove ispod! :) Njima naravno da nije problem...

A što bi bio problem? Ne razumem?

Pa XXI vek je ...

Dred...tek kad budes u blizini zena koje rade u vojsci znaces o cemu pricam ;)

Vojsci do kraja godine hiljadu stanova


03.04.2010.

Srbija bi ove godine mogla do milijarde dolara od izvoza oružja, da dobije potpuno profesionalnu vojsku, a da vojni penzioneri uđu u Penzioni fond i više ne budu na budžetu Ministarstva odbrane. Ministar odbrane Dragan Šutanovac ne veruje da će biti vanrednih izbora, a tvrdi da će vladajuća koalicija pred građane na vanrednim izborima da izađe sa završenim putnim koridorima i povećanim izvozom, profesionalnom vojskom i statusom kandidata za članstvo u EU...
 

Povodom najava da će odbrambena industrija ove godine izvesti skoro milijardu dolara na tržišta od Indonezije do Amerike.

- Najbolji plasman proizvoda imamo u tradicionalno prijateljskim zemljama Bliskog istoka i severne Afrike. S tim zemljama imamo i dugogodišnje iskustvo u školovanju njihovih vojnika na našoj Vojnoj akademiji, dakle izvozimo i znanje - kaže Šutanovac.


Koliko će stanova vojska podeliti svojim pripadnicima, s obzirom na ustupanje kasarni koje su joj nepotrebne?

- Činjenica je da se posle velikog broja godina problemi stambenog zbrinjavanja rešavaju. U protekle dve godine dodelom stana ili omogućavanjem subveniconisanog kredita, zbrinuto je više od 2.000 porodica. Očekujem da u skladu sa planovima i ove godine rešimo minimum hiljadu stambenih pitanja.

  
Šta je sa ljudima koji ne dobiju stanove, a za koje se izdvaja nadoknada za stanovanje. Da li se sa tih 12.000 dinara može naći stan?

- Govorimo o novcu koji se dobija mimo plate ili penzije, a koji treba da pomogne kratkoročnom rešavanju stambenog problema! Nažalost, taj novac nije dovoljan da omogući iznajmljivanje stana u centralnim beogradskim opštinama, ali širom Srbije sa tim novcem se bez problema rešava to pitanje. Nemam razumevanja za one koji danas govore da su beskućnici, a u isto vreme primaju nadoknadu od koje mogu sebi da obezbede pristojan smeštaj! Ima i onih koji godinama primaju nadoknadu za stanovanje, a duguju sistemu odbrane na stotine hiljada dinara. Po pravilu, oni su i najbučniji u traženju svojih prava.
  

Da li ćete uspeti da završite profesionalizaciju vojske do kraja godine kao što ste obećali?

- Proces profesionalizacije vojske svakako je jedna od najvećih društvenih reformi u Srbiji. Setimo se samo koliko je interesovanje izazvalo uvođenje mogućnosti za civilno služenje vojnog roka. Duboko verujem da će ovo biti godina u kojoj će regruti poslednji put pozivati na odsluženje.
  

Iznosite podatak da se dva puta više ljudi prijavilo za profesionalne vojnike, a pet puta više đaka za vojne škole. Zašto je vojska odjednom zanimljiva, kada i ne stoje tako dobro sa platama?

- Uvek možemo biti nezadovoljni platama, ali poredeći standard sada i godinama unazad, jasno se vidi da je neuporedivo bolje i da sistem konačno funkcioniše. Mislim da je ipak najvažnija činjenica da smo vratili ugled vojničkom pozivu i da građani opet imaju veliko poverenje u vojsku.
  

Da li postoji opasnost da nemamo dovoljno aviona da bi kontrolisali svoj vazdušni prostor?

- Za dve godine remontovali smo više letelica nego u protekloj deceniji. Nažalost, i to nije dovoljno jer se remonti ne mogu sprovodi u nedogled jer letelice imaju vek trajanja. Jedino rešenje je u jasnoj politici prema modernizaciji i kupovini novih aparata. Nije sporna kontrola vazdušnog prostora, ali se dovodi u pitanje izvršenje zadataka iz sve tri misije.
  

Kada će vojne penzije biti izdvojene iz budžeta Ministarstva odbrane i ući u isti koš sa civilnim penzijama?

- Verujem da će se to desiti do kraja godine, ali to ne zavisi samo od Ministarstva odbrane.
  

U kojim novim mirovnim akcijama će učestvovati naši vojnici?

- Razgovaramo u učešću u tri nove mirovne misije. Čim budemo imali konkretne podatke, saopštićemo ih.
  
  
Raketni štit ne ugrožava našu bezbednost

Koliko je neutralnost Srbije postala složenija od trenutka kada se najavljuje da bi američki raketni štit došao do naših granica, tačnije do Rumunije i Bugarske?

- Svaka neutralnost u okruženju u kojem su svi svrstani, jako je teška i finansijski zahtevna. Najava približavanja raketnog štita Srbiji, ne ugrožava bezbednost naše zemlje.

Nikola M. Jovanović
Izvor: Blic

Intervju ministra odbrane Dragana Šutanovca za ,,Objektiv"


03. 04. 2010.

Gospodine ministre, po ulaganju u odbranu Srbija je na začelju Evrope. Koliko ekonomska situacija u zemlji određuje borbenu spremnost vojske?

U prethodnoj godini, ali i u 2010., gotovo sva ministarstva odbrane u Evropi imala su umanjena sredstva u budžetu. Naš je ostao na nivou prošlogodišnjeg. Od 2,4 odsto BDP koliko je predviđeno memorandumom Vlade, mi smo dobili 2,15 i to je već ozbiljan alarm za dalje funkcionisanje sistema odbrane. Podsećam da je u 2006. i 2007.godini budžet vojske iznosio je 2,5 odsto od bruto domaćeg proizvoda.

U godini u kojoj želimo da završimo profesionalizaciju, postavlja se pitanje da li su ta sredstva dovoljna za završetak tog procesa. Krajnim naporima i funkcionalnim trošenjem sredstava koje dobijamo, profesionalizacija kao prioritet u ovoj godini biće završena.

Međutim, ovaj budžet ne omogućava kupovinu savremenih brobenih sistema i sredstava neophodnih za rad vojske. Za to je potrebno više stotina miliona evra.


Izvesno da para za kupovinu novog naoružanja i borbenih sistema nema, ali da li je novac iz budžeta dovoljan za remont postojećih sredstava kako bi i dalje bili funkcionalni?

Mi smo u velkoj meri remontovali sredstva koja imamo. Ipak, postoji rok upotrebe tih sredstava i ona se ne mogu remontovati u beskonačnost. Takođe, tehnologije koje su postojale kada su ta sredstva kupovana i današnja tehnologija nisu kompatibilne. Tim sredstvima ističe vrednosni rok - više ne vrede, iako mogu da se upotrebljavaju.


Pomenuli ste završetak procesa profesionalizacije vojske. Narodna stajaća vojska bila je simbol oslobađanja i demokratizacije srpskog društva u poslednja dva veka. Zašto je koncept profesionalne vojske tako lako i jednoglasno prihvaćen?

U svetu novih i savremenih izazova, koncept sistema odbrane dramatično se menja. Reforma u gotovo svim vojskama na svetu svodi se na profesionalizaciju. Oni koji imaju finansijske mogućnosti i znanja, pristupaju tom procesu. Praktično, profesionalni vojnik vredi koliko dva i više regruta, a velika stajaća vojska nije adekvatna za deo zadataka i misija koje naša vojska ima definisane Zakonom o vojsci. U mirovne misije, na primer, mogu da idu samo profesionalci i to na dobrovoljnoj bazi.

Ipak profesionalizacija ne znači i zatvaranje vrata regrutima.

Vojska će naravno i dalje ostati otvorena za građanstvo - svi koji budu želeli moći će prođu obuku, a da nakon toga dobiju i određene sertifikate.

Takođe, zakonski smo otvorili mogućnost formiranja aktivne rezerve po uzoru na veliki broj Zapadnih zemalja. To će u praksi značiti da će deo pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske moći da radi neke druge poslove, a da po potrebi budu raspoređeni u Vojsku Srbije. Oni će biti na raspolaganju 365 dana u godini i spremni da ispunjavaju sve tri misije koje ima Vojska Srbije.


Kažete da će proces biti završen tokom ove godine. Da li ima dovoljno zainteresovanih da budu profesionalni vojnici?

Verujem da ćemo u ovo vreme sledeće godine moći da kažemo da Srbija ima profesionalnu Vojsku. Sam proces popune profesionalnim vojnicima, zapravo nikad neće biti završen, jer će uvek biti jedan broj njih koji napuštaju vojsku i drugih koji će dolaziti.


Šta će država ponuditi tim vojncima posebno po prestanku službe jer ipak karijera profesionalnog vojnika ima i određno trajanje?

Zakonom jeste definisano da do određenog broja godina ti ljudi mogu da ostanu kao profesionalni vojnici, odnosno vojnici po ugovoru. Oni koji se budu pokazali kao najbolji, imaće mogućnost da završe kurseve kako bi postali podoficiri Vojske Srbije i na taj način stekli prava koje imaju aktivni podoficiri.

Osim toga, razgovoramo sa nekoliko državnih institucija uključujući i ministarstvo pravde i policije, da ti ljudi dobiju pravo prečeg zapošljavanja u tim institucijama na mestima sudskih ili zatvorskih čuvara. Po pravilu, to su ljudi koji su savladali kompletnu obuku za naoružanje i vojnu opremu i koji će biti u takvoj snazi da nakon prestanka njihove profesionalne vojne službe, u civilstvu mogu da pruže još mnogo toga.


Skupština Srbije usvojila je deklaraciju o neutralnosti, a u praksi kao zemlja okruženi smo u potpunosti zemljama člnaicama NATO ili zemljama u kojima je ta vojna organizacija prisutna. Kakva je u tavkoj situaciji naša osnovna strategija odbrane?

Naša strategija odbrane oslanja se na stabilnost regiona, na maksimalno korektne odnose sa svima u okruženju. Ukoliko bismo zemlje u okruženju posmatrali kao neprijateljske, tada bi strategija odbrane definitivno morala da izgleda drugačije, a izdvajanja iz budžeta za vojsku morala da budu znatno veća.
Izolovana zemlja u 21. veku izuskuje ogromna novčana sredstva da bi mogla samostalno da se brani.

Švajcarska kao neutralna zemlja, koja je delimično okružena NATO ima više od stotinu borbenih aviona koji su im na raspolaganju. U toj zemlji se i danas služi vojni rok.

Srbija koja ide u pravcu modernizacije i smanjenja vojnog budžeta moraće da nađe način za integracije, pre svega da u okviru programa „Partnerstvo za mir“ u kome nismo zauzeli sve pozicije koje nam stoje na raspolaganju, iskoristimo sve mogućnosti.


Pitanje integracije Srbije u NATO sa razlogom je i emotivno pitanje. Ipak zanima me da li je neko pre donošenja skupštinske deklaracije o vojnoj neutralnosti pravio računicu koliko će koštati ta neutralnost i koliko bi nas koštalo članstvo u NATO?

Ove godine oko 200 intelektulaca pokrenulo je kampanju i po ko zna koji put su rekli šta neće. Ta kampanja je iznendrila u medijima dosta dobrih analiza koje se bave situacijom na jedan veoma pragmatičan način. Na žolost, danas u Srbiji postoji tradicionalno prisutni pesimizam koji na svaku želju za modernizacijom, za promenama na bolje reaguje negativno. Setimo se samo da je više srpskih vladara ubijeno zato što su želeli da modernizuju državu.

Vreme u kome živimo je vreme brzih komunikacija, interneta, vreme bez šengen viza. Nadam se da će to omgućiti građanima Srbije da sagedaju šta je njihov interes i da će se u narednom periodu opredeljivati za budućnost, a ne za prošlost.

Samo uz modernizaciju, Srbija će moći da sačuva svoju tradiciju i istoriju.


JNA je bar na papiru bila treća vojna sila u Evropi. Da li je Vojska Srbije danas respektabilna sila bar u regionu?

To učenje da smo mi bili treća vojna sila u Evropi, da smo po proizvodnji žita drugi u svetu, da je naš čelik posle švedskog najbolji, da smo uglavnom u svemu najbolji, dovelo je zapravo do toga da naši ljudi ne razumeju da se pre svega ceni rad. Malog Japanca ne uče mitovima, već ga od malih nogu uče da je Japan siromašna zemlja i da je na takvom geografskom položaju da samo rad može da ih spasi.

Ne verujem da je Jugosalvija imala treću vojsku po snazi u Evorpi, jer da jeste ne bi se urušila na način na koji se to desilo. Na kraju krajeva, danas ministarstvo odbrane isplaćuje više od 750 generalskih penzija što na državu od sedam ipo miliona stanovnika ukazuje na apsurd koji je postojao.

Važno je reći da osim poštovanja i ugleda koje je vojska ponovo zadobila među građanima, Vojska Srbije uživa i veliki ugled i van granica naše zemlje. To poverenje iskazano je i kroz želju da učestvujemo u mirovnim misijama.

Podsetiću vas, da recimo u Čadu naši mirovnjaci brinu o zdravlju celog kontigenta mirnove misije UN. Naša vojska poštovana je ne samo u vojničkom smislu već i u vojno-medecinskom, što je svakako korak više.


Opozicija dosta često kritikuje strane ambasadore za mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Ipak ruski ambasador ali i drugi zvaničnici te zemlje daju sebi za pravo da procenjuju ispravnost eventualne odluke Srbije da pristupi NATO. Da li je to jedna vrsta pritiska i zašto Rusija na kartu tradicionalnog prijateljstva igra samo kada su njeni interesi u pitanju?

Svi koji misle da u politici do dobrog rezultata dodju samo kroz prijateljstva, greše i u samom startu ne razumeju kako svet funkcioniše. U politici važi pravilo da je jedino interes večit, a da je sve drugo promenljivo. Zato kada govorim o integracijama, o Evropskoj uniji o NATO, govorim pre svega sa stanovišta interesa građana Srbije. Ponekad taj interes nije vidljiv, ponekad do ostvarenja tog interesa mora da se pređe trnovit put. Da objasnim to jednostavnije - ako moramo da biramo između toga da primamo injekcije sedam dana ili da pijemo lek šest nedelja, ja sam uvek za prvi izbor.

Što se tiče uticaja na sistem odbrane, nema ga apsolutno ni jedan ambasador u Republici Srbiji. Mi gradimo izuzetno kvalitetne odnose sa velikim brojem vojski širom sveta, što onih koje su pri NATO, što van tog saveza, kao i među Nesvrstanima. Imamo odlične odnose sa Kinom, SAD, Norveškom, Portugalom, Irakom, Alžirom i mnogim drugim.

Oni nisu samo na dobrobit sistema odbrane, već na dobrobit svih građana Srbije, jer u mnogim zemljama upravo sistem odbrane je glavni pokretač privredne saradnje.


Kada će Srbija otvoriti svoju misiju pri NATO?

Vojni deo misije je potpuno koncipiran i očekujem da bude otvoren u narednim mesecima. Velika je šteta što Srbija od kraja 2006.godine do danas nije u potpunosti učestvovala u programu „Partnerstvo za mir“ i naivno je verovanje da ukoliko izostanemo iz tog projekta u kome Ruska federacija ima svojih četrdeset predstavnika u sedištu NATO u Briselu, možemo da nastavimo sa napredovanjem.

Svaka vrsta izolacionizma na kraju će rezultirati velikim minusom pre svega u ekonomskom i socijlnom statusu građana Srbije.


Šta je to što bi Srbija mogla da koristi u okviru „Partnerstva za mir“ a do sada nije koristila?

U okviru Programa postoji veliki broj komiteta i podkomiteta. U radu određenog broja komiteta učestvujete samo ukoliko ste aktivni član programa „Partnerstvo za mir“, ukoliko ne, učešće vam je uskraćeno.

Sa druge strane, NATO se danas bavi energetskom bezednošću, zaštitom životne sredine, medicinom... širim spektrom, ne samo odbranom. Sve informacije koje tamo dolaze i fondovi koji postoje, možete da koristite - samo ukoliko ste punopravni član.

Srbija još uvek nije zauzela tu poziciju. Zbog čega? Teško da to mogu da objasnim sebi, a kamoli drugima.


Da li ste spremni da ideju o ulasku u NATO proveravamo na referendumu i koliko bi to bilo celishodno?

Prvo, neprirodno je praviti referendum protiv nečega. Drugo, apsolutno sam ubeđen da bi i najveći reformator i utemeljivač savremene Turske Kemal Paša Ataturk izgubio referendum da je građane pitao da li žele da se ukine arapsko i uvde latinično pismo.

Potpuno razumem da postoje ljudi koji nemogu da razumeju ili shvate sve odluke koje donosi lideri, ali najvažnije je znati šta je konačni cilj. Cilj Ataturka je bila moderna, evropeizovana, sekularna Turska, Turska koja je danas postala velesila. A šta je naš cilj?


Baza „Jug“ tj. Cepotina konačno je završena, da li je time završen posao gradnje vojnih baza na područiju tri opštine na jugu Srbije?

Izgradnja baze „Jug“ jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata ministarstva odbrane u poslednjih nekoliko decenija. Želja nam je da osim kapaciteta za smeštaj i rad pripadnika četvrte brigade, baza „Jug“ bude i centar za pripremu i obuku vojnika koji će ići u mirovne misije, ne samo naših već i iz partnerskih vojski koje žele da sa nama da sarađuju.


Nedavno ste izjavili da kriminal i korupcija izjedaju Srbiju. Ima li tih pojava i u vojsci?

Ni jedan sistem u Srbiji ne možete da posmatrate izolovano od celokupnih društvenih tokova. Prošle godine zahvaljujući aktivnostima VBA i Vojne policije, otkrivena je grupa osumnjičena za zlouptrebu službenog položaja u ministarstvu odbrane prilikom dodele stanova.

Pripadnici Vojno bezbednosne agencije, vojne policije i Inspekotrata ministarstva svakodnevno kontrolišu rad u sistemu odbrane. Za razliku od drugih ministarstava, mi imamo i unutrašnju i državnu kontrolu.

U minstarstvu odbrane napravljen je sistem u kome je zaista teško zaobići zakon. Ipak, verujem da usamljenih slučajeva i pokušaja ima i iz sve snage ćemo se truditi da takve pojave sprečimo.
 
Podsetiću, 2006. godine vojni sistem je bio totalno uništen i urušen, ali ne zato što je vojska učinila nešto loše, već zato što je kriminalno vođenje ministarstva dovelo do toga da u javnost izađe toliki broj afera koje su urušile skoro čitav sistem odbrane. Ugled je bio tako loš da se te godine na studije na Vojnoj akademiji prijavilo samo 27 mladića.


Koliko se danas njih prijavljuje?

Jedan od prioritetnih zadataka koji smo imali kada samo došao u ministarstvo odbrane 2007. godine, bio je vraćanje ugleda vojske pre svega među građanima. U tome smo uspeli, pa i ove godine imamo rekordnan broj zainteresovanih za studiranje na Vojnoj akademiji. Na jedno mesto prijavljeno je skoro pet kandidata, a 25 odsto su devojke. Prva generacija žena oficira zvanično će stupiti na dužnost u Vojsci Srbije u septembru 2011. godine.


U vreme vašeg mandata Srbija je ponovo postala lider na Balkanu po izvozu naoružanja i vojne opreme. U koje zemlje sve izvozimo, šta najčešće izvozimo i koliko sredstava zarađenih od namenske industrije se vraća u ministarstvo odobrane i vojsku?

Srbija je danas definitivno najveći proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Naši proizvodi ispunjavaju sve standarde, a najpoznatiji smo po municiji svih kalibara. Izvozima na tražišta od Indonezije do Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, najbolju saradnju imamo sa tradicionalnim kupcima, sa onim zemljama koje su još u vreme SFRJ svoje oficire školovale na našim vojnim akademijama. To su Irak i Alžir, a očekujemo Libiju, Egipat i Kuvajt. Pored saradje po pitanju izvoza oružija, odličnu saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva - oficiri iz pojedinih zemalja ponovo dolaze kod nas na školovanje. Trenutno, tu je grupa oficira Alžirske vojske na post diplomskim studijama, a očekujemo još jednu. To daje jveliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, pa i odbrambene industrije.

Što se tiče vraćanja zarađenog novca u sistem odbrane, on bi trebalo da se vraća kroz 2,4 odsto BDP, namenjenih za vojni budžet. Nažalost to nije tako, ali smo uspeli da sprečimo pojedine apsurde. Dešavalo se da Vojska Srbije skuplje plaća proizvode namenske industrije, nego što se oni prodaju u inostranstvu. Takođe, da treba da otkupljujemo svu robu koja se nalazila u skladištima i da na taj neprirodan način pomažemo namensku industriju.

Danas te fabrike ostvarjuju prihode i same se izdržavaju. Važno je reći da je namenska industrija dignuta iz pepela, te fabrike bile su bukvalno urušene, a iz takve situacije stigli smo ponovo na lidersku poziciju. Mislim da su to rezultati dostojni svakog poštovanja prema ljudima koji vode te fabrike i radnicima koji u njima rade.


Da li postoji mogućnost privatizacije namenske industrije, jer nema sumnje da bi mnogi na tim poslovima rado omastili brk?

U ovom trenutku ne razmišlja se o privatizaciji namenske industrije. Mislim da u nju država još uvek može da investira i da višestruko vrati uloženi novac. Konkurencija koja postoji u svetu zaista je velika. Međutim, ugovori koje očekujemo u ovoj godini, ukazuju da će naši kapaciteti biti upošljeni duži niz godina. U ovom trenutku neophodno je da ispoštujemo kvalitet i rokove.


Kad se očekuje i prva milijarda od prodaje naoružanja i vojne opreme?

Očekujem do to bude do leta. Tada će biti potpisani ugovori kojima će se u ovom mandatu vlade sliti i prva milijarda dolara zarađena od prodaje naoružanja i vojne opreme.


Posle vojnih penzija i delimično vojnog zdravstva, koji još tradicionalno vojni elementi mogu preći u civilini sektor?

U prethodnom periodu vojska se nažalost bavila poslovima koji nemaju nikakve veze sa vojnim pozivom. Pa je tako loše stanje sa različitim Vojno-dohodovnim ustanovama. Danas smo u situaciji da ustanove koje imaju monopol, u sistemu odbrane, kao na primer kantine, prave gubitke. Takođe, da 3,5 hiljade hektara obradivog zemljišta u Vojvodini sistem odbrane košta oko 500 miliona dinara godišnje, umesto da donosi prihod.

Ukoliko bude bilo dovoljno energije, svesti i pameti te poslove najhitnije treba da poverimo „autsorsovanim“ agencijama. Nigde u svetu kao portiri ne rade pripadnici vojske. Vojnik je izuzetno skup „državni službenik“ da bi radio kao portir.


Jedan od dobrih primera integracije vojne institucije u civilni sektor je i VMA.

Vojno medicinska akademija i bolnice u Nišu i Novom Sadu stavljene su delom na raspolaganje i civlima. Smatramo da te ustanove imaju kapacitet koji prevazilazi potrebe samog sistema i želimo da ih stavimo u funkciju građana Srbije zbog kojih, vojska i postoji.

Veliki ispeh koji smo ostvarili jeste i formiranje vojno medicinskog fakulteta na kome školujemo buduće lekare koji je će imati zvršenu i oficirsku obuku, što nije uobičejeno u svetu, pa već imamo i dva strana kadeta na školovanju.


Nema mnogo veze, ali ne mogu da Vas ne pitam kakva će biti sudibna vojnog ansanbla „Stanislav Binički“? Bilo je nekih nagoveštaja da će biti ukinut.

„Stanislav Binički“ je postao brend Ministarstva odbrane, a nedavno je urađen i CD sa srpskim marševima i kolima. Oni su uz orkestar garde, jedan je od najboljih promotera sistema odbrane. Drago mi je kada od ljudi koji su kompetentni čujem da smo naparavili veliki iskorak u toj oblasti i da Srbija danas ima fenomenalne vojne orkestre, kao i hor na Vojnoj akademiji.


Prema konceptu iseljavanja kasarni iz gradova, velika vojna imovina biće oslobođena. Ko će je prodavati, kako i u koje svrhe će se taj novac koristiti?

To je imovina države Srbije. Vojska na osnovu analiza, oglašava određene nepokretnosti kao neperspektivne, a prodaje ih Direkcija za imovinu Vlade Republike Srbije.

U ovoj i predhodnoj godini, došlo je do pada vrednosti nekretnina, investitori su smanjili ulaganja, pa pronalazimo alternativne načine – kada je adekvatna cena prodajom nepokretnosti ili zamenom za određeni broj stanova.


Jedno od važnih pitanje jeste i rešavanje stambenih problema pripadnika Vojske jer mnogi od njih još uvek žive kao podstanari. Na koji će te način rešavati taj problem i da li pripadnici vojske mogu i nadalje da računaju na povoljne stambene kredite?

U našoj zemlji, jedino pripadnici vojske ukoliko nemaju rešeno stambeno pitanje, dobijaju nadoknadu od ministarstva odbrane, bilo da su u penziji ili aktivni. U poseldnje vreme, dolazimo u paradoksalnu situaciju da oni koji jedini primaju nadoknadu sebe proglašavaju za beskućnike.

Samo predhodne dve godine rešili smo oko 2.200 stamebnih pitanja. Ako imate u vidu da ministarstvo odbrane svake godine zapošljava oko 350 novih radnika, to znači da smo mi za one koji su došli u sistem odbrane u poslednjih sedam godina, rešili taj problem.

Ako znamo da više od 12.000 ljudi nema rešeno stambeno pitanje onda je jasno da se decenijama unazad to pitanje nije rešavalo na način na koji je trebalo. Ideja nam je da jedan broj ljudi stambeno zbrinemo tako što će dobiti stan koji moraju da otkupe, a druge da stimulišemo da uzmu stambene kredite i da sami kupe stan ili zidaju kuće na određenoj vojnoj imovini.


Poslednja tri ministra odbrane imala su svoje koncepcije promena u vojsci i često su ulazli u sukobe sa oficirskim korom. Kako su regulisani odnosi ministarstva i generalštaba danas, odnosno da li ima mešanja struke u politiku i obrnuto?

Ono što ne dozvoljavam ni sebi, ni drugima, jeste da mešam struku i politiku. Lično se ne mešam u struku i ono što je rečeno iz nadležnih službi generalštaba prihvatam, ali i ne dozvoljavam kreiranje politike na način na koji to nije kandidovala moja stranka, niti kakvu ja ne bih podržavao.

Od poslednjih promena u vrhu vojske nemamo tenzije u odnosima i rezultati koje ostvarujemo na promociji vojske i na međunarodnom planu jesu rezultat sinergije koja postoji izemeđu civilnog i vojnog dela ministarstva. Funkcionišemo na mnogo kvalitetniji način, a verujem da uz određene promene u funkcionisanju u budućnosti možemo da napravimo još bolji i čvršći sistem.


Izvor: Sajt MORS

Saradnja u oblasti obuke


10.04.2010.

U Vojnoj akademiji je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti obuke između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Generalštaba Republike Turske. Sporazum su potpisali načelnik Uprave za obuku i doktrinu GŠ VS general-major Petar Ćornakov i načelnik za operacije u Generalštabu Republike Turske general-potpukovnik Mehmet Eroz.

- Ovaj sporazum obezbeđuje okvir saradnje i uslove za uspostavljanje odnosa partnerstva u kojima podržavamo jedni druge i na obostranu korist, izjavio je general Ćornakov.

- Vojni sporazumi su značajni jer uvek pomažu poboljšavanju odnosa dve zemlje, izjavio je general Eroz i dodao da mu je posebno drago što se saradnja dveju vojnih akademija razvija.

Sporazum o saradnji u oblasti obuke podrazumeva vojne posete predstavnika obe vojske, školovanje na svim nivoima obrazovanja, profesionalnu i praktičnu obuku u centrima za obuku u zemljama potpisnicama, razmenu instruktora, savetnika i uzajamnu pomoć u cilju unapređenja pomoćnih sredstava za obuku i školskog materijala.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su ambasador Republike Turske u Srbiji Suha Umar, izaslanik odbrane te zemlje pukovnik Burhan Akta, načelnik VA brigadni general Mladen Vuruna i dekan VA pukovnik Dragoljub Sekulović sa saradnicima.

Izvor: Sajt MORS

11. 05. 2010

Beta

Ministar Šutanovac nije potpisao tužbu protiv Partizana

Ministarstvo odbrane odbacilo je danas insinuacije u medijima da je ministar Dragan Šutanovac, inače navijač Crvene zvezde, potpisao obnovljenu tužbu protiv Sportskog društva Partizan kojom se traži vraćanje vlasništva nad stadionom šampiona Srbije i večitog rivala 'crveno-belih'.

U saopštenju Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane podseća se da je Direkcija za imovinsko pravne poslove obnovila tužbu 20. marta 2007. godine a da je Šutanovac na dužnost stupio tek 15. maja te godine.

Dnevni list "Alo" navodi danas da Ministarstvo odbrane na čijem je čelu, kako se navodi, "zvezdaš Dragan Šutanovac" vodi sudski spor sa Partizanom za vraćanje nekadašnjeg stadiona JNA.U saopštenju Ministarstva odbrane se navodi da je ugovorom od 28. marta 1990. godine, zaključenim između Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i Sportskog društva Partizan, bez naknade preneto pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja nad stadionom, koji je bio imovina Jugoslovenske narodne armije.

Navodi se da je 19. novembra 1997. godine Vojni pravobranilac Vojske Jugoslavije podneo tužbu protiv Partizana kako bi se poništio ugovor o prenosu prava korišćenja, zajedno sa predlogom za određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo otuđenje i opterećenje te nepokretnosti."

Kao razlog za podnošenje tužbe pred nadležnim sudom navodi se da u momentu prenosa nepokretnosti iz vlasništva tužioca na tuženog i uopšte, nije postojao pravni interes za opštenarodnu odbranu, čime je povređen član 34. Zakona na osnovu koga su i ustupljene nepokretnosti", navodi se u saopštenju.Ministarstvo podseća da je Drugi opštinski sud 8. jula 2009. godine doneo rešenje kojim se određuje zabrana Sportskom društvu Partizan da otuđi i optereti stadion do pravosnažnog okončanja parničnog postupka, što je potvrdio i Okružni sud odbijajući žalbu na to rešenje.

Saopštenje MORS

13.05.2010.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić, na predlog ministra odbrane, doneo je naredbu da se vojnici decembarske partije 2009. godine, koji su upućeni u Vojsku Srbije u periodu od 25. do 27. januara 2010. godine, otpuste sa služenja vojnog roka 31. maja 2010. godine.

Konferencija za novinare ministra odbrane i načelnika VA i VMA


13.05.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Vojnomedicinske akademije general-major prof. dr Miodrag Jevtić i načelnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna održali su danas u Vladi Republike Srbije konferenciju za novinare posvećenu aktuelnom procesu prijema nove generacije kadeta na VA i VMA.

[attachment=1]

Ministar Šutanovac rekao je da su rezultati vojnog školstva impozantni i da se nisu ponovili decenijama unazad. On je rekao da je za upis na Vojnu akademiju konkurisalo 1.259 mladića i devojaka na ukupno 240 slobodnih mesta, što je 5,25 kandidata na jedno mesto.

Prošle godine, kako je rekao, bilo je 200 kandidata manje na isti broj ponuđenih mesta za upis, odnosno 4,4 na jedno mesto, dok je pre četiri godine za upis na VA prijavu podneo samo 21 svršeni srednjoškolac.

Kao poseban uspeh ministar Šutanovac navodi da su i pripadnici etničkih manjina u većem broju konkurisali za upis, a da je među njima 19 Mađara, dva Bunjevca, dva Slovaka, šest Bošnjaka, pet Roma te po jedan Bugarin, Goranac, Rumun i Crnogorac.On je izneo podatak da je 371 kandidat za VA srednju školu završio sa odličnim uspehom.

Ministar je naglasio da je u toku i upis druge generacije kadeta na Visoku školu VMA te da je za 25 mesta konkurisalo 209 kandidata od čega je 121 odličnih, a 51 «vukovac». Šutanovac je rekao da bi bilo zanimljivo uporediti te parametre sa ostalim visokoškolskim ustanovama u zemlji.

Ministar Šutanovac saopštio je da će decembarska generacija vojnika završiti služenje vojnog roka 31. maja, na osnovu naređenja predsednika Republike Srbije. On je podsetio da je ta klasa regruta u vojsku primljena od 25. do 27. januara, a ne u decembru, zbog epidemije gripa H1N1. Odluka predsednika Republike doneta je na osnovu zakona, a na predlog ministra odbrane, nakon stručne analize Generalštaba.

Ministar je rekao da će uskoro biti potpisan i osnivački akt Vojnog univerziteta na kome će se, prema njegovim rečima, pored klasičnih vojnih studija, školovati i vojni inženjeri i vojni lekari. Time će se Srbija svrstati u red zemalja koji imaju tu visokoškolsku instituciju. Vojni univerzitet, prema njegovom mišljenju mogao bi da ponudi svoje usluge i izvan granica Srbije.

Načelnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna rekao je da je završen prvi deo upisa kandidata na VA koji se sastojao od testa iz matematike i provere fizičkih sposobnosti. On je rekao da je prosečan broj poena postignutih na testu iz matematike, među prvih 240 kandidata bio 25 poena od mogućih 45 što je daleko bolji rezultat nego prethodnih godina. I prosečni rezultati provere fizičkih sposobnosti bili su veoma dobri.. General Vuruna rekao je da za one koji su zadovoljili kriterijume sledi medicinska provera i tek tada će se znati konačan spisak novih kadeta.

Vuruna je naglasio da je kvalitetan upis od prošle godine dao rezultate te da je prolaznost na ispitima povećana za oko 10 posto, a da je prosečna ocena povećana od 0,6 do 1 u zavisnoti od studijskog programa. Ove godine, kako je rekao, prema preliminarnim rezultatima, kandidati su još i bolji.

Načelnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevtić izrazio je zadovoljstvo rezultatima prve klase kadeta, odnosno vojnih studenata medicine, koji su do sada položili sve ispite i to sa prosečnom ocenom 8, 94. Dvoje kadeta za sada, kako je istakao, ima sve desetke.

Jevtić je istakao da je program Visoke škole VMA obogaćen iskustvima domaćih i stranih medicinskih fakulateta koji su bitni za sistem odbrane. To će omogućiti da budući svršeni diplomci medicine budu i vojnici i lekari što će dati kvalitet više i izvršavanju misija Vojske Srbije.

On je rekao da su u toku lekarski pregledi i psihološka testiranja kandidata. Svi oni će, kako je rekao, u isto vreme polagati prijemni ispit istog sadržaja kao i ostali kandidati za studije medicine u Srbiji. General Jevtić rekao je da veliko zanimanje učenika sa visokim prosekom iz svih krajeva zemlje svedoči o ugledu i poverenju u VMA i sistem odbrane.

Na pitanje o otvaranju misije pri NATO-u Briselu, ministar je odgovorio da će to biti završeno u predviđenim rokovima, čak i pre polovine ove godine. Kada je u pitanju učešće u još tri mirovne misije, koje su najavljene, on je rekao da su u toku razgovori o tome. Angažovanje našeg medicinskog tima u Ugandi za šta je bila zaintesovana Francuska, otkazano je jer su, kako je rekao, angažovani lokalni lekari. Ministar je dodao da će za druge dve misije, uskoro imati nove informacije, jer se one već pripremaju, izrazivši očekivanje da će one biti realizovane u toku ove godine.

Kada je u pitanju afera „satelit“, ministar Šutanovac je istakao da MO nije učestvovalo u pravnom delu spora, ali je delegiralo jednog predstavnika u komisiji - pomoćnika ministra za materijalne resurse.

On je naglasio da u ovom trenutku ne zna da li država treba da isplati novac samo zbog toga što je izgubljena dobit izraelske kompanije ili će za uzvrat imati i neku korist. Prema njegovim rečima, ukoliko bude opcija da se u tim pregovorima dobije bilo šta korisno za sistem odbrane Srbije, svakako da će neko iz MO, ko poznaje namensku industriju Izraela, biti u timu pregovarača.

Šutanovac je istakao, povodom pitanja o odgovornosti bivšeg ministra Davinića, da je svaka odgovornost individualna i izrazio nadu da će pravosudni sistem naći utemeljenje u zakonu da nekoga pozove na odgovornost zbog evidentne štete, koja je ovoga puta, kako je ocenio, enormna.

Izvor: MORS

Što ovo? Nema se leba za vojnike ili smo konačno prešli na profesionalnu vojsku?

Ovo bi trebalo da bude pojašnjenje ...

Mislim da je u pitanju ovo bolodovano.

Мени се чини, мерено по стандардним факултетским нормама да је тест из математике слаб. На сваком тесту треба да освојиш 50% од могућег броја бодова за пролазну оцену. А просек од 25 је тек нешто више од пролазности. То само говори о лошем средњошколском систему који не даје квалитетно и примењљиво знање. Знам да многи имају аверзију према математици и да мисле да није важна. Међутим, она је итекако важна за официра. Математика развија апстрактно мишљење, аналитичност и способност логичког закључивања што је врло битан основ за доброг команданта и руководиоца уопште.

Ипак, добро је да је могућност избора кандидата знатно проширена и да ће "излазити" квалитетнији и образованији официри. Такође, Војна акдемија је пре свега војна школа и мора од официра да направи војника.Не допада ми се то што ће свршени студент имати цивилну диплому "менаџера безбедности": Инжињерске дипломе су уреду. Наиме, када у цивилству кажеш да си "менаџер безбедности" већина ће рећи: "аха, а шта је то? шта ти знаш да радиш". Када кажеш "официр", већина ће знати шта ти знаш и можеш, или шта може да очекује.Ово пишем и због тога што је почела масовна продукција неких "менаџера безбедности" који у суштини ни стражу не би знали да разведу,а да је формирају још теже. Ценим да је много боље било направити образовни профил који би свршеним студентима давао, осим инжињерских диплома и диплому правног факултета и/или филозофског факултета па и безбедности (ако баш неко хоће).У сваком случају неко уобичајено занимање. Нисам сигуран да на Западу (САД; В: Британија, Француска, Немачка и сл.), па ни на Истоку (Русија, Кина и тд.) штанцују право са факултета "менаџере безбедности" већ су то полицајци, официри, правници и сл, који су стекли знања из безбедности.

Održan okrugli sto o ljudskim pravima u Vojsci Srbije


21.05.2010.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije je održan okrugli sto na temu «Ljudska prava i osnovne slobode pripadnika oružanih snaga Srbije».

Otvarajući skup, državni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovičić izrazio je zadovoljstvo zbog održavanja okruglog stola koji je posvećen ovoj temi.

On je istakao da je Vojska Srbije u ovom trenutku nalazi u poodmakloj fazi reforme i profesionalizacije Vojske Srbije i podsetio da je Skupština Srbije usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije, kao dva osnovna strateška dokumenta u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i Doktrinu Vojske Srbije, koju je odobrio Predsednik Republike Srbije.

Pored ovih strategijsko-doktrinarnih dokumenata, kako je naglasio Jovičić, Narodna Skupština je u proteklom periodu donela više značajnih sistemskih zakona koji su omogućili dalji razvoj sistema odbrane, a rešenja sadržana u tim zakonima u skladu su sa najvišim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava i usklađena sa Ustavom Republike Srbije.

Prava i obaveze pripadnika Vojske Srbije, dodao je državni sekretar Jovičić, regulisana su zakonima i podzakonskim aktima i sprovode se na transparentan način u dvostepenim postupcima. «Pripadnik Vojske Srbije u državnoj službi ima pravo da odbije naređenje čijem bi se izvršenjem učinilo krivično delo, odnosno kršenje norme međunarodnog ratnog i humanitarnog prava», naveo je Jovičić.

Izlažući u okviru panel prezentacije, direktor Inspektorata odbrane general-major Petar Radojčić podvukao je da su se uporedo sa demokratskim promenama u društvu odvijale i promene u Vojsci Srbije.

On je posebno istakao uvođenje kodeksa časti radi pomoći pripadnicima VS da usvoje novi način vrednovanja vojne profesije, njenih vrednosti i standarda,kao i da svoje ponašanje usklade sa vrednostima i standardima koji nisu uređeni drugim zakonima i podzakonskim aktima.

General Radojčić je dodao da je kodeks sastavni deo programa obuke na svim nivoima školovanja i usvršavanja u Vojsci Srbije.

Povod za organizovanje ovog okruglog stola je predstavljanje «Priručnika o ljudskim pravima i osnovnim slobodama pripadnika oružanih snaga i zaposlenih u oružanim snagama» na srpskom jeziku u izdanju OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i Centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga iz Ženeve.

Skupu su prisustvovali predstavnici OEBS-a, Ministarstva odbrane, vladinog i nevladinog sektora, kao i vojni atašei akreditovani u Srbiji.

Izvor: MORS

Saradnja sa Evropskom komandom Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država

22.05.2010.

Generalni inspektor Evropske komande Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, pukovnik Kristofer Miler posetio je Inspektorat odbrane Ministarstva odbrane.

[attachment=1]

U razgovoru sa delegacijom Inspektorata odbrane razmatrane su mogućnosti daljeg unapređenja saradnje u oblasti inspekcijskih poslova.

Izvor: MORS

Тако нешто је било регулисано и Правилом службе ЈНА (оним последњим),а касније и у ВЈ, додуше без оног дела о међународном ратном и хуманитарном праву. Постојала је процедура код овог случаја. Наиме, онај ко одбија наређење дужан је да на ту чињеницу (да је то кривично дело) упозори оног ко га је издао,а ако овај инсистира, да о томе обавести надређеног оног који му је издао наређење. Ако је наређење издато у усменој форми, осим упозорења да је то кривично дело, дужан је да тражи да се оно изда у писаној форми. Ако би и у писаној форми наређење представљало кривично дело такво наређење се не спроводи. Е, сад, друга је ствар да ли се то у пракси примењивало, када су таква наређења стизала (ако су стизала).

Hiljadu oficira dobiće stan ove godine


01. 06. 2010
JAGODINA




Ministar odbrane Dragan Šutanovac najavio je juče u Jagodini da će u ovoj godini preko 1.000 vojnih lica rešiti stambeni problem i precizirao da je u protekle dve godine rešeno 2.200 stambenih pitanja vojnih lica.



[attachment=1]


On je sa direktorom Direkcije za imovinu Srbije Bratislavom Pekovićem i gradonačelnikom Jagodine Draganom Markovićem Palmom juče potpisao ugovor o razmeni kasarne u selu Vinorača, površine 14,6 hektara, i objekata od 2.000 kvadrata, za stanove i određenu sumu novca. Prema ugovoru, vrednost razmene je 43 miliona dinara.

- Kasarna u Vinorači kod Jagodine oglašena je za neperspektivni objekat i razmenjena je za određen broj stanova za vojna lica i određenu sumu novca do vrednosti od 43 miliona dinara, koliko je procenila Poreska uprava. Vojska ne gubi zbog pada vrednosti nekretnina, jer razmenjujemo nekretninu za nekretninu. Postoje mesta koja nisu perspektivna i gde nećemo moći da dobijemo adekvatnu cenu. Ne želim da ostanem upamćen kao ministar koji je rasprodao vojnu imovinu, već da budem ministar koji je čuvao imovinu i obezbedio rešenje stambenih pitanja - rekao je Šutanovac.

On je poručio lokalnim liderima da ne očekuju da na račun vojne imovine razvijaju svoje gradove i dodao da vojska neće pristati na takve nagodbe i po cenu toga da se imovina ne razmeni.

- Razmena će nam omogućiti da formiramo drugu industrijsku zonu, a investitorima poslovni prostor. U pregovorima smo sa kompanijom iz Austrije o izgradnji fabrike i zapošljavanju 200 radnika u tom delu. Očekujem da svi dogovori budu ubrzo završeni i da fabrika počne sa radom do kraja godine. U objektima kasarne postoji mogućnost formiranja poslovnog prostora - rekao je Marković.   

Izvor:Press

Državni sekretar Spasojević primio je delegaciju Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške


01.06.2010.

Državni sekretar Dušan Spasojević primio je danas delegaciju Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške koju predvodi generalni sekretar za politiku odbrane Erik Lund-Isaksen.

[attachment=1]

Razmatrajući pitanja iz domena bilateralne saradnje u oblasti odbrane, obostrano je konstatovano zadovoljstvo visokim nivoom saradnje, definisane su oblasti u kojima je moguće napraviti dalji napredak i dogovoreni su konkretni koraci u tom pravcu, naročito u vojnomedicinskoj, vojnoobrazovnoj saradnji i podršci projektima u okviru reforme sistema odbrane. Dogoverene su posete na visokom nivou u narednom periodu.

Generalni sekretar Isaksen izrazio je posebno zadovoljstvo profesionalnošću i kvalitetom našeg vojnomedicinskog osoblja tokom zajedničkog angažmana u mirovnoj misiji UN u Čadu.

Državni sekretar Spasojević naglasio je nameru Ministarstva odbrane da se intenzivira učešće pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama u narednom periodu.

Govoreći o političko-bezbednosnoj situaciji u regionu, državni sekretar Spasojević je izneo osnovne stavove državne politike prema najvećem bezbednosnom problemu u regionu, situaciji u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija i naglasio značaj regionalnih bezbednosnih inicijativa u izgradnji regionalnog mira i stabilnosti.

Zajednički stav je da zemljama regiona treba omogućiti jasnu evropsku perspektivu, jer je integracija zemalja zapadnog Balkana u EU dugoročni garant stabilnosti i bezbednosti u ovom delu Evrope.

Izvor: MORS

Ajde da vidimo i to...

Ministar Šutanovac u poseti Hrvatskoj


07.06.2010.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac razgovarao je danas u Zagrebu sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem o saradnji i evropskoj budućnosti dve države.

Posle sastanka, Šutanovac je izjavio novinarima da je tokom susreta sa predsednikom Josipovićem potvrđena apsolutna saglasnost da saradnja nema alternativu i da je za budućnost celog regiona neophodna saradnja između dve države, ali, svakako, i dve vojske.

Šutanovac je naveo i da je predsednik Josipović izneo stavove da je Srbija danas u sasvim novom političkom duhu u odnosu sa Hrvatskom i da je budućnost odnosa Srbije i Hrvatske znatno bolja u odnosu na prošlost".

"Potpuno sam ubeđen da predsednik Josipović i predsednik Srbije Boris Tadić predstavljaju faktor stabilnosti ne samo u ove dve države, već na prostoru celog regiona zapadnog Balkana", rekao je ministar odbrane Srbije.

Šutanovac je danas započeo zvaničnu posetu Hrvatskoj, a sutra će sa svojim hrvatskim kolegom potpisati Sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Izvor: MORS

Čudo jedno od vijesti. Što bi na to rekli Pašić, Pribičević. Razapeli bi Šutanovca nasrid kaldrme.

Pa i ne bi, potjerali bi ga za Hrvatsku u goste još i ranije ...

PS: Kako se u goste ne dolazi praznih ruku, mene zanima što nam je (kao) donio na poklon?

Pokloni??? Mnogo tražite usred ove krize! ;D
Eventualno je mogao da donese mnogo lepih reči, pozdrave i čestitke, samo ne znam da li je počeo i da ispunjava muzičke želje... ;D
A nudi sve, od limenih orkestara, preko fokstrota i rokenrola, pa sve do goa trance. ;)

Moje je pitanje bilo najozbiljnije ...

Evo i još ozbiljnijeg odgovora:
Šta je mogao da donese kao poklon?
Mogao je da donese posrebrene modele Orla J-22, ili Galeba G-4, mogao je da donese Zippo upaljače sa amblemima VS, neku monografiju sa posvetom, CZ-999 sa gravurom, posudu za voće sa motivima spomenika neznanom junaku... Mnogo toga... ;D

Dobra se volja i još bolje namjere pečate nečim što doneseš u fasciklu, na CDu, svejedno. Neki popis, nešto što tražiš godinama, što nije mjerljivo novcem, što djeluje kao gesta ...

Poput prijevoda za pristupanje EU, npr.

Doneće šaku ništarića i jedan prijedlog zajedničkog ugovora jer kupci insistiraju da posao zajedno obave Srbi i Hrvati.
[attachment=1]

Ako je tako - SUPER! ;)

jel baš zato što kupci inzistiraju ili zato što taj posao  neko (ili niko) ne može obaviti sam ni da dubi na glavi?

Наравно да купци не инсистирају да било шта заједно праве Срби и Хрвати  или Конгоанци и Мексиканци, већ зато што оно што нам је заједнички интерес можемо урадити само заједно. Колико сам схватио, овај споразум носи могућност непосредније и садржајније сарадње две војске, а потом и две привреде кроз тзв. војноиндустријску сарадњу. Не верујем да би и једна страна потписала споразум ако јој не би доносио неку корист. Зато ту (код овог споразума) неко никоме не даје поклоне (дарове), осим протоколарних, већ поверење зарад интереса у будућности.

Patriot na to sto ti mislis ovde je  :rtfm

Ali najbitnije je da ako bude dobre volje bice i toga.

Čim u nekom odnosu postoji "ako", slabe od toga vajde. Kao što - po riječima jednog mojeg vrlo mudrog svećenika - nema oprosta ako on ne ide uz zaborav ...

Slozices se da je dobra volja najbitnija bez nje sve ti je dzabe.

Bez dobre volje ugovori su prazno slovo na papiru.

A sobzirom da nam je svima u interesu da ima dobre volje onda ce je i biti :)

Trebali bi se zadržavati na činjenicama, ovo nije politički forum.
Svi na ovom forumu imaju izgrađena svoja mišlenja bazirana na raznim podlogama. apsolutna istina i da postoji niko je od nas ne bi prhvatio, ma koliko se trudili biti objektivni to bježi mimo nas.
Iz onog prošlog vremena svi smo izvukli neke svoje istine, koje baziraju na subjektivnom doživljavanju.
Međutim postoje neka mjerila koja su se formirala kroz istoriju ljudskog roda koja predstavljaju nesumljivu vrjednost. Mislim da bi se morali držati tih mjerila a ona su univerzalna za sve civilizovane ljude.

Dobre namjere, dobre želje, dobra volja i pouka proistekla iz recentne povijesti nije politička kategorija koja bi trebala biti sumnjiva i nepoželjna na ovom Forumu. Bar ja tako mislim ...

Skenirano iz današnjeg dnevnog lista "Alo".

[attachment=1]
[attachment=2]

Ovo će da bude jako dobar posao za sve države bivše YU. :super
Svi će imati koristi od ovog posla, a i verujem da će se udruživanjem straih snaga stvoriti tenk IV generacije koji će moći da parira postojećeoj konkurenciji, i da je Kuvajt samo prva stanica. Biće tu sigurno još interesenata.

Jedna stvar me baš zanima. Mada ne verujem da to iko barem sada trenutno sa sigurnošću zna. Verujem da će svaka država proizvođač imati u sastavu svojih OMJ i novi odnosno unapređen tenk M-84. Ali pošto su sve države koje treba da učetvuju u poslu ili u NATO-u ili su blizu da uđu u NATO ili u Partnerstvu za mir, pitam se da li će top ostati u kalibru 125 mm ili će biti usvojen NATO standard i top biti zamenjen za 120 mm.
Možda bude i treće, ali ne verujem, da bude top u kalibru 132 mm. ;)

Nebih htio biti nekulturan ali ja mislim da ti puno maštaš.

Uopće ne mašta. To bi bilo realno, naravno po osnovama današnjih odnosa snaga (tehnoloških, organizacijskih, materijalnih, stručnih, ne onih vojnih). Obnova Kuvajčćana bi bilo zagrijavanje i vraćanje u dio forme iz osamdesetih, a onda tijekom toga na temeljima tih modernizacija i dijela tog novca moglo bi se krenut i dalje. Što za inozemne a što za domaće potrebe. No, pitanje je kako bi na to gledala NATO vrhuška i gospodari ratova? Možda bi i zažmirili obzirom da bi mir u kući između dva rivala bio značajniji od tamo neke nabave nečijih viškova zastarjelih tenkova. Pa nek se djeca zaigraju sa svojim tenkovima u remontu, umjesto na bojnom polju ...

Zato Broker uopće ne mašta.

Slažem se sa Patriotom da Broker uopšte ne mašta.

SFRJ je bila tehničko - tehnološki zaokružena celina koja je sada razdvojena. Izuzevši severo-zapadne republike, Sloveniju i Hrvatsku, ostali delovi SFRJ nisu se u novoj situaciji najbolje snašli (ne želim ovde da ulazim dublje u razloge i posledice). Siguran sam da bi novo tehničko - tehnološko povezivanje bivših Yu republika svima donelo koristi - Sloveniji i Hrvatskoj još brži razvoj, a ostalima pomoć kod izlaska iz krize i stagnacije.

Neću reći ništa novo tvrdnjom da je vojna industrija od početka tehnološke ere čovečanstva "lokomotiva" privrednog razvoja.

Uveren sam da će saradnja u oblasti vojne industrije koja je na pomolu biti samo početak jedne šire saradnje u ostalim privrednim granama, u energetici, nauci i drugim oblastima među ex Yu republikama.

Eto, zato mislim da je Broker rekao veliku istinu, a ne da je maštao. :)

Dobro vjerojatrno ja griješim,ali sumjam da će biti išta od toga.
Isto tako sam mišljenja da HV treba kupovati zapadnu opremu,a ne hibride istoka.

Hibridi istoka su ovladano "kućno" vozilo, dokazano i savladano. Od načina korištenja do održavanja. Kako tenkovi u nas (nadam se, nade pun) valjda neće tako brzo biti potrebni u svojoj osnovnoj ulozi - a jednako tako i kod susjeda koji ih imaju više nego mi u HR - onda će do daljnjega neka modernizirana inačica ovog istočnog hibrida biti više nego dovoljna. A glede tenkova, u njih i tako igra srce u junaka, a ne svjetlina njegovog oružja ... Za to imamo mnoštvio primjera, i jednih i drugih, od njihove nerazumljive katastrofe na običnom asfaltu, pa do drske i odvažne uporabe na vrletima koja se izučava na ozbiljnijim vojnoobrazovnim institucijama. Imati herca i onoga dva pedlja niže (pa ispod) isto je i u istočnom hibridu, i u nekoj modernoj zapadnoj inačici.

Također, Hrvatska - zajedno s onima s kojima jedino može taj posao ugovoriti i odraditi - treba taj kuvajtski novac u svojem dijelu kolača obavezno uzeti. I ostaviti vrata za daljnja uzimanja otvorenim ...   

Dopada mi se takav entuzijazam.Bilo bi to dobro,svi bi zaradili.
Kaže narod: Para vrti gde burgija neće!!

На основу општег стања ствари, посебно када је у питању опрема КоВ, све мање ће се моћи наметати куповина војне опреме, чак и унутар НАТО-а. Не зато што су чланице постале непослушне, него немају паре, окрећу се ономе што себи могу приуштити. Осим тога унутар тог савеза, неке доскорашње "источне" земље су биле и остале (или имају те амбиције) солидни произвођачи наоружања. Пољака и Чешка на пример. За неке средства НВО користе у основи "источна" решења. Та решења (наравно модернизована) су јефтинија, не мање ефикасна и као мање сложена (мање напуњена најсавременијом технологијом, али ипак квалитетном) приступачнија и за коришћење и за обуку. Осим тога чак и неке земље НАТО купују НВО од Русије. То је некад било незамисливо. Дакле, земље бивше СФРЈ могу да произведу што саме, што заједно, сасвим солидна средства наоружања и опреме.И да нађу купце за то. Да ли ће их "Велики брат" пустити?Некад ће затегнути, али све више ће због мира у кући и неких својих интереса попуштати.
 

Unapred se izvinjavam časnom pozivu tenkiste,jer se kroz metaforu dotičem tenka!!

Malo sam razmišljao na temu sporazuma eventualne buduće saradnje.Kao da je neki "Djenka"
doneo potrebne osigurače iz Evrope, za "opravku" vojne industrije Zapadnog Balkana.
Sve to zarad nekog "majmuna" koji će negde daleko ući u tenAk kao u "Podzemlju".
Ali...., stvarnost je surova,jer.... "Samo je rat siguran posao"!!A mi zadovoljno
trljamo ruke .....Ponovo radi bioskop.....ponovo radi bioskop.....

Svaki pokusaj da se pobudi jedna industrija, a narocito vojna, je tezak. Ali ako bilo koja drzava zeli da prodaje i da ima industriju, onda mora da ulozi nesto para i mnogo dobre volje.
Mi smo imali jaku vojnu industriju, koja je po nekom mom secanju, negde 1989-1990 godine ostvarivala izvoz od osam milijardi dolara. Na zalost raspad drzave i kasnije kriminalne privatizacije, kao i opste smanjivanje izdavanja za se nase amrije su ubile tu industriju.
Sada nam se daje sansa da nesto od toga ozivimo, ali za to pre svega treba mnogo volje i para. Pare cemo nekako naci (trose se ogromna sretstva na mnogo gluposti po nasim drzavama) ali volja se mora stvoriti.
Dovoljno je samo pogledati nase armije realnim ocima i videti gde idu i gde ce zavrsiti. Zivim na donacijama (osim VS koja zivi na starim skladistima koje ce kad-tad da se isprazne), pa su nam zato nase armije opremljene sa svim i svacim, tako da je logistika skoro samoubistvena. Nema se opsti plan i program za nabavke, vec ako se i nesto nabavlja, nabavlja se samo za momke koji idu u misijama i A-stanu i ostalim vukoje**ma, dok oni koji ostaju, moraju da idu u pocepanim uniformama, i cizmama koji su sami kupili. Ako se i nekad pojave u novim uniformama, ondak je to samo za neku paradu ili proslavu.
Bitno je od neceg da se pocne, ali ne i da zivimo na stroj slavi i da pravimo fotosop projekte.
Mislim d bi ovaj projekat bio prvi put u zazivljavanju nase skoro nestale vojne industrije, gde bi svi mogli d dobijemo po neki parcic kolaca, sto je mnogo bolje od toga da cekamo da nam se neko smilostivi i udeli svoj otpad..

@trpe
mislim da sam u nekim novinama video podatak za 1989 godine da je izvoz bio oko 2.5 milijarde USD.

Moguce, mozda mi se mesaju tadasnji dinari i dolari.
Ovaj podatak sam veoooma odavno cuo, pa tako ne mogu da garantujem za tacnost.

ВИКЕНД У ЗАГРЕБУ

12/06/2010


Први српски министар одбране у хрватском министарству одбране

Министар одбране Србије Драган Шутановац и државни секретар у Министарству одбране Душан Спасојевић ушли су у повијест. Хоће ли ући и у историју то ћемо тек да видимо. Потребна је, наиме, како то зову историчари, историјска дистанца.

У сваком случају, војни викенд у Загребу има димензије које на први поглед нису лако уочљиве, а које су свакако дугорочне. Односи између Србије и Хрватске узимају позитиван ток и сваким даном „све више напредујемо“.

Сцена где министар одбране Србије заједно са министром одбране Хрватске стоји испред бивше команде Пете војне области ЈНА, на бившем Лењиновом тргу, а где је сада Министарство одбране Републике Хрватске, свакако јесте историјска. Први српски министар одбране у хрватском министарству одбране. Још једна потврда да стварамо више историје него што можемо да је конзумирамо.

Наравно, Београд је и овом посетом показао спремност за добру регионалну сарадњу, а сусрет Шутановца са председником Хрватске Ивом Јосиповићем наставак је сусрета српских и хрватских политичара на највишем нивоу.

Дакле, Шутановац је на конференцији за штампу елегантно одговорио хрватским новинарима да је „учешће Србије у Партнерству за мир довољна мера за Србију када је НАТО у питању“; подсетио је присутне да је војни рок служио у касарни ЈНА „Седам секретара СКОЈ-а“, пук везе, у Самобору крај Загреба, а како председник Хрватске Иво Јосиповић овом приликом није хтео нимало да заостане у војничким успоменама за гостом из Београда одмах је додао да је он служио ЈНА у Гарди у Београду. На шта су сви присутни остали, што би рекли стари пургери, „паф“, односно без текста. Елем, морам да признам да су ме са тим војничким успоменама и Шутановац и Јосиповић разнежили. Наиме, мало је данас политичара који се хвале својим војничким данима из ЈНА. Посебно из РХ.

Председник Хрватске Иво Јосиповић својим је искреним наступима већ стекао углед најбољег хрватског политичара у последњих 20 година. Мало који ће данас хрватски политичар јавно рећи да је служио ЈНА, мало ко ће рећи да је агностик, и мало је оних који ће признати да су некада били чланови Савеза комуниста Хрватске. Иво Јосиповић је донео стабилност не само Хрватској, већ и региону.

Затим је најављена могућност да се рониоци Војске Србије обучавају у Хрватској, а припадници хрватских јединица АБХО у Школском центру у Крушевцу.

Постоји и велика могућност да се хрватски војни лекари усавршавају и на ВМА у Београду, јер је ВМА најбоља здравствена установа у овом делу Европе. Отворена је и опција за школовање хрватских официра на Војној академији у Београду. То је све реално и релативно лако оствариво. Но, најаве да би Хрватска и Србија, уколико буде купаца, могле заједнички да производе тенк М-84 АБ1, то је, нажалост, само санак пусти.

Јер, у производњи тенка М-84, програм „Капела“, учествовало је око 2.500 коопераната из целе бивше СФРЈ. Многе од тих фирми више не постоје. Да би се опет покренула производња тенка потребна је серија од најмање 500 поручених возила. Ко ће данас да купи од Србије и Хрватске 500 тенкова када се зна ко контролише извоз наоружања са ових простора. Конкретно, ако су Американци тенкове М-84 у БиХ прогласили „неперспективним“, и ставили на листу за продају или уништење, а своје тенкове М-60, који су старија генерација од М-84 и објективно слабији од М-84, прогласили за „перспективне“, ко може да се нада да ће му Американци дозволити да било коме у свету прода 500 тенкова?

То што је „Југоимпорт СДПР“ својим парама модернизовао један тенк М-84 на ниво М-84АБ1 добар је покушај, али 150 тих тенкова М-84 у саставу 15. оклопне бригаде кувајтске војске већ више од три године чека шта ће бити са тим пројектом. Кувајћани отежу из најмање три разлога: ми дугујемо Кувајту око 60 неиспоручених тенкова М-84 које нисмо стигли да направимо због распада СФРЈ, а паре смо узели. Иначе, кувајтска војска одавно има и америчке тенкове „абрамс“, а Вашингтон јој нуди сада и додатну количину. Са ценом од најмање два милиона долара по сету модернизације за један М-84АБ1, Кувајт би добио ниво тенка Т-90С. Шта о томе мисле Амери видимо у БиХ.

Но, ако би тенк опет ујединио индустрију бивше СФРЈ, дајте нам тенкове.

П.С. Рекли су ми да гуме за „мигове“ напокон стижу, да су на путу. Хвали ти, о Боже.

Мирослав Лазански



Izvor:Politika

Evo moram ponovo da komentarisem Lazanskog. Sta mu se desava poceo je ponovo da pise normalne tekstove - medved se probuio iz zimskog stna ?  ;D
Svakakve je tekstove objavljivao vec duze godina ali retko koji je (skoro ni jedan) bio na nivo koji on moze da napise.
Toliko se brukao da nisam siguran da ce uspeti oprati mada ... cuda se desavaju :)

Izgleda da je shvatio da vize niko ne veruje njegovim nebulozama, i odjednom postao "ozbiljan", sto mi se normalno dopada, ipak, nekoliko zadnjih tekstova su mu pristojni. ;D

Novi posao za vojnu industriju

Srbija gradi VMA u Libiji

T. N. Đaković | 23. 06. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |

Trodnevna poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca Libiji mogla bi tokom godine da rezultira ugovorom koji podrazumeva, osim izvoza naoružanja i vojne opreme, i programe inženjeringa i prenosa vojnih industrija, odnosno izgradnju vojnih objekata poput vojne bolnice. Libija je, prema informacijama „Blica”, već zainteresovana da srpskim inženjerima prepusti izgradnju vojne bolnice po uzoru na našu Vojnomedicinsku akademiju, ali i za kupovinu srpskog naoružanja i vojne opreme.

[attachment=1]
Ono što je „Blicu” i zvanično potvrđeno u Ministarstvu odbrane, jeste da će se tokom posete Šutanovca Libiji, na poziv njenog ministra odbrane i glavnokomandujućeg oružanih snaga Libije general-majora Abu Bakr Junis Džabera, voditi se razgovori o unapređenju saradnje u oblasti odbrane, vojnoekonomske, vojnoobrazovne i vojnomedicinske saradnje.

[attachment=2]
Ako bi ona podrazumevala izgradnju vojne bolnice, to bi podstaklo čitav niz izvoza programa inženjeringa, što bi omogućilo upošljavanje zaposlenih u vojnoj industriji duži niz godina. Upravo oko izvoza ovog segmenta vojne industrije očekuje se tokom leta potpisivanje ugovora koji bi rezultirao slivanjem u ovom mandatu Vlade i prve milijarde dolara.

Bio bi to ujedno i signal, na koji je srpska vojna industrija dugo čekala. Signal koji bi označio da je Srbija sada ta koja zauzima pozicije u odbrambenoj industriji koje je tokom zlatnih sedamdesetih ostvarila Titova Jugoslavija.

[attachment=3]
Tada je odbrambena industrija eks-Jugoslavije prodajom naoružanja i vojne opreme, ali pre svega izgradnjom vojnih objekata u inostranstvu zarađivala nekoliko milijardi dolara godišnje. Izvozni program inženjeringa i prenosa vojne industrije činio je više od 50 odsto izvoza bivše Jugoslavije. Zato su, iako je još prošle godine srpska vojna industrija postala najveći izvoznik naoružanja jugoistočne Evrope i Balkana, njeni zvanični predstavnici suzdržano govorili: „Tek kada ostvarimo povratak u prometu inženjering usluga, što je bio nekada temelj naše proizvodnje, moći ćemo sa sigurnošću da kažemo - vraćamo se na put stare slave”.

Vojni inženjering podrazumeva projektovanje, izgradnju i nadzor radova na vojnim fabričkim kompleksima, podzemnim skloništima i skladištima, fabrikama municije i eksploziva, lukama i aerodromima ili bolnicama. Projektovanje je tokom osamdesetih bilo prepušteno Vojnograđevinskom institutu, kao i nadzor radova, dok je na poslovima izgradnje ovih objekata bilo angažovano i civilno građevinarstvo. Sasvim je realno očekivati istu raspodelu zadatak u slučaju realizacije novih ugovora.

Ne treba zaboraviti da je Irak ta adresa koja je na neki način omogućila proširivanje angažmana na tako značajno tradicionalno tržište kao što je Libija. Tokom prošle godine izvezena je na svetsko tržište roba u vrednosti od oko 300 miliona dolara. Zaključeni su ugovori vredni više od 500 miliona dolara, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom. Tokom te godine upravo je Irak bio najveći ekonomski partner vojne industrije. Srpsko oružje postalo je dobar deo arsenala armije Iraka, na čijem meniju se našlo gotovo sve za opremanje pešadije, od pancira, kaciga, pištolja CZ-99, do teške artiljerije - antitenkovskog oružja tipa „osa”, „bumbar” i „stršljen”.

Ne samo da je Iraku prodato i 20 školskih klipnih vazduhoplova tipa „lasta 95”, namenjenih za letačku i borbenu obuku pilota novog iračkog vazduhoplovstva, već je to učinjeno u trenutku kada je ovaj tip letelice postojao samo u projektima Vojnotehničkog instituta. Irak je bio pokazna vežba za kvalitet robe i poštovanje rokova isporuke. I Srbija nije propustila priliku. Isporukom ugovorene robe u odgovarajućem roku i traženog kvaliteta, srpska odbrambena industrija dokazala se kod svih koji su bili skeptični da li ona uopšte može da odgovori zahtevnim ugovorima. Može li ili ne, o tome govore ugovori koji su usledili sa svih šest fabrika vojne industrije - „Zastava oružje” iz Kragujevca, „Krušik” iz Valjeva, „Prvi partizan” iz Užica, „Sloboda” iz Čačka, „Milan Blagojević” iz Lučana i „Prva iskra” iz Bariča. Najveći deo njihove proizvodnje sada se pakuje za izvoz. Uposleni su i njihovi podizvođači i proizvođači sirovina. Tih šest fabrika izvoze na tržišta od Indonezije do SAD.


Libijski oficiri na školovanju u Beogradu

S obzirom na dugu tradiciju i saradnju posebno u oblasti vojnog školovanja i ekonomije, može se očekivati da se veća grupa oficira iz Libije i kadeta sledeće godine školuje na našoj Vojnoj akademiji. Šutanovac će, prema saznanju „Blica”, u okviru posete ponuditi i proizvode naše privrede iz oblasti železnica i poljoprivrede. 


Izvor: Blic

Šutanovac: Asimetrične pretnje miru

09.07.2010.

Beograd - Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da u regionu ne postoji opasnost
od vojnog ugrožavanja, ali da su i dalje prisutne takozvane asimetrične pretnje miru.

[attachment=1]

Kao primer naveo je nedavni bombaški napad u severnom delu Kosovske Mitrovice u kojem je jedna osoba poginula, a više ranjeno.

Na svečanosti povodom završetka školovanja 56. klase Komandnoštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane u Beogradu, Šutanovac je rekao da Srbija neće učiniti nijedan akt kojim bi ugrozila bilo kojeg suseda.

"Asimetrični napadi bezbednosti i mira nikada ne pogađaju samo jednu zemlju i zato je potreban zajednički pristup njihovom rešavanju”, rekao je ministar Šutanovac.

On je kazao da Srbija neće učiniti nijedan akt kojim bi ugrozila bilo kojeg suseda, ali je apelovao i na prijateljske zemlje da obezbede sigurnost i normalan život ugroženim pripadnicima srpske zajednice na Kosmetu.


Izvor: B92

17. avgust 2010.

Kina donira Vojsci 500.000 evra

Izvor: Beta

[attachment=1]
Peking -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao da između oružanih snaga Srbije i Kine postoji vrlo čvrsta saradnja, ali i da se uvek mogu unaprediti odnosi.

Šutanovac, koji boravi u višednevnoj poseti Kini, potpisao je ugovor o donaciji kineske armije, vrednoj pola miliona evra, Vojsci Srbije.

"Dobili smo uveravanje da će kineska vojska i ubuduće podržavati reforme u VS i nastaviti da daje donacije u skladu sa mogućnostima", rekao je on u Pekingu nakon razgovora s kineskim ministrom odbrane generalom Liang Guanglijem.

Nakon razgovora dvojice ministara, predstavnici ministarstava potpisali su ugovor koji predviđa da kineska armija pokloni Vojsci Srbije informatičku opremu vrednu 500.000 evra.

Pre posete Ministarstvu odbrane, Šutanovac je obišao avio-bazu 24. vazduhoplovne divizije u Tjenđinu, gde je za goste iz Srbije priređen letački program.

Delegacija Ministarstva odbrane Srbije je među prvim stranim delegacijama kojoj su prikazane letačke i manevarske spospobnosti višenamenskog kineskog mlaznog aviona J-10, koji je pre nekoliko godina uveden u naoružanje.

Ministar je najavio da će uskoro četiri oficira Vojske Srbije otputovati u Kinu na školovanje, a da će od septembra dvojica kineskih starešina doći u Beograd, gde će učiti srpski jezik i pohađati školu za Komandno-štabno usavršavanje.

On je dodao da Srbija može da ponudi saradnju u oblasti vojnog školstva i Vojno-medicinske akademije, a da želi da koristi iskustva koja Kina ima u oblasti mirovnih operacija. Šutanovac je izrazio i želju da oficiri Vojske Srbije posete kineski Centar za mirovne misije.

Liang je u razgovoru sa Šutanovcem pozitivno ocenio napredak vojnih odnosa dveju zemalja, podsećajući na česte posete na visokom nivou i saradnju na brojnim poljima, prenosi danas centralni kineski dnevnik "Ženmin Žibao".

Liang je zahvalio na privrženosti Srbije politici Kine i dodao da je ta zemlja spremna da učini zajedničke napore sa Srbijom kako bi ojačala dalji razvoj bilatelarnog strateškog partnerstva.


Izvor: B92

Da nećemo da pazarimo J-10?

Očigledno će biti u konkurenciji. Videćemo šta će iz toga ispasti.

А не видим разлога зашто то и не бисмо урадили, ако наравно Ј-10 одговара. Кинези су овладали врхунским технологијама. Није то само она роба са бувљака.

Ljudi zapamtite sta sam rekao ,za deset godina Kinezi ima da otkace Ruse po pitanju vojne tehnologije sve sto su mogli da pokupe pokupili tj kupili su i sad vidite rezultate,i neverovatno  je to koliko brzo uce mislim da su njih i Rusi i Ameri podcenili pa sad udaraju glavom o zid.Po pitanju kupovine kineskih aviona nemam nista protiv jer su imali dobru osnovu za pocetak i licno mislim da su dobro odradili posao i da to uopte nije los avion.

To svakako nije loš avion i ima potencijala za razvoj. Problem kod tog aviona može biti motor, zbog toga što trenutno ugrađuju ruski Saturn Al-31FN, i to rusi mogu iskoristiti da blokiraju ili otežaju prodaju ovog aviona, kao i eksploataciju. Uvođenje novog motora kineske proizvodnje WS-10A je još uvek pod znakom pitanja zbog mnogih nerešenih problema, pre svega oko izrade lopatica turbine sa kojima ima dosta problema, ali govorka se da su nedavno uspešno savladali tu tehnologiju i da se motor već nalazi u ograničenoj proizvodnji. Naravno, morao bi da preleži sve dečije bolesti i očekujem da će tek sledeća generacija kineskih motora biti adekvatna konkurencija modernim motorima koji su već u upotrebi.
Druga stavka koja bi mogla biti problematična jeste radar, koji je na nivou radara sa početka devedesetih, relativno ograničenih mogućnosti u odnosu na moderne radare, ali opet postoji program razvoja AESA radara koji će sigurno biti opcija ako ne prilikom kupovine, a ono prilikom potencijalne modernizacije aviona J-10.

Raketno naoružanje vazduh-vazduh je dosta solidno, avion može da nosi ruske rakete kratkog i srednjeg dometa, ali i kineske rakete, među kojima je i PL-12, raketa sa aktivnim radarskim navođđenjem, čija je glava za samonavođenje razvijena u saradnji sa ruskim stručnjacima i bazirana je na glavi za samonavođenje rakete R-77. Samo telo rakete je bazirano na američkom dizajnu, a domet je na nivou ili veći od R-77 i AIM-120, prema tvrdnjama kineskih izvora.

I meni je odmah pala na pamet kupovina J-10. U zavisnosti od cene i uslova plaćanja, možda bi nam to bilo i najbolje rešenje. Videćemo da li će "suženi izbor" kako reče nego iz GŠ biti naknadno proširen sa J-10. :)

Шутановац: Србија жели да унапреди војну сарадању са Кином

17.08.2010


ПЕКИНГ – Српски министар одбране Драган Шутановац изјавио је у Пекингу да су односи Кине и Србије у области одбране изузетно добри и да наша земља жели да унапреди војну сарадњу са Кином у обучавању, размени официра, мировним операцијама и у борби против организованог криминала.

„Кина је једна од највећих земаља у свету са великим искуством у обучавању и образовању”, казао је министар одбране.

Министар Шутановац, који се налази у вишедневној посети Кини, најавио је у интервјуу кинеској новинској агенцији Синхуа, да ће се двоје кинеских официра од ове године школовати у Србији, а четворо српских официра у Кини.

„Наше војне болнице су међу највећим болницама такве врсте у свету и искрено верујемо да можемо поделити то искуство са Кином”, рекао је он.

Шутановац је апеловао на још бољу сарадњу оружаних снага две земље, наводећи да то има велики стратешки значај за будућност обе државе.

Шутановац је указао да је Кина једна од земаља које дају најзначајнији допринос мировним операцијама у свету.

„Србија ће од ове јесени послати седам официра у мировне операције у Либану, а Кина тамо већ има више од 300 официра”, констатовао је он.

Министар одбране је подсетио да су две земље августа прошле године склопиле стратешко партнерство које Србији веома много значи.

Он је навео пример изградње моста који ће спајати Земун и Борчу у Београду, уз помоћ Кине, као знак доброг партнерства.

„То је најважнији мост у Србији и зваће се Мост кинеско- српског пријатељства”, навео је министар Шутановац, који се налази у другој званичној посети Кини. Он је први пут боравио у тој земљи 2008. године.

Председник Свекинеског народног конгреса Ву Бангуо, који је раније данас разговарао са Шутановцем, обећао је да ће Кина настојати да унапреди пријатељску сарадњу са Србијом, укључујући војну.

Ву се осврнуо на своју посету Београду прошлог месеца, када је присуствовао церемонији уприличеној поводом почетка пројекта изградње моста Земун-Борча, навела је Синхуа.

„Покретање тог пројекта био је добар почетак даље сарадње две земље у великим пројектима”, рекао је Ву, поздрављајући напредак билатералних односа њихових земаља током година.

Шутановац је јуче разговарао са кинеским министром одбране Лијангом Гуанглијем о потреби даљег продубљавања билатералних војних веза и унапређењу размене персонала и медицинске помоћи.

Током разговора двојице министара, Лијанг је позитивно оценио јачање војних односа Кине и Србије, наводећи притом честе посете на високом нивоу и плодну сарадњу на различитим пољима, пренела је кинеска агенција.

Истичући војне везе као важан део билатералног стратешког партнерства, Лијанг се заложио да оружане снаге две земље одрже растући тренд у јачању њихових веза и да испитају нова поља сарадње.

Шутановац је, подржавајући сугестију Лијанга, казао да српско Министарство одбране придаје велики значај развијању сарадње са Кином и очекује унапређење војне размене са овом земљом, укључујући обуку особља и војну медицинску службу.

Шутановац је изразио саучешће породицама жртава које су настрадале у одронима у кинеској провинцији Гансу.

Лијанг је истакао да цени приврженост Србије политици Кине и изразио спремност своје земље да уложи заједничке напоре са Србијом за унапређење стратешког партнерства.
Танјуг

Kuku mene, koje iskustvo ima Kina u mirovnim operacijama (iskljucujem ovi 300 u Libanu)?
Kina daje slicna pomoc svim zemljama sa kojim ima normalno dobre diplomatski odnosi. Na primer, i Makedonija je dobila slicna pomoc u komjuterima i neku obuku za kung fu (jbg, znam da zvuci smesno... ko da mi nemamo Bruce Lee filmove  ;D)
Greska je kupovati J-10  za Srpsko ratno vazduhoplovstvo. Vise razloga za to:

Prvo, Srbija ce da u sledece 5-10 godina sugurno gurati postojecem tehnikom. Iznenadili bi me novi avioni pre 2015 (ako i tada)
Drugo, J-10 je ipak drugo razredni avion kad ga sporedis sa postojeci tipovi americke, ruske, francuske i Svedske industrije; kopija je ipak kopija bez razlike sto je skupina kopija na jedno mesto
Trece, Srbija nema nikakvo iskustvo sa kineskom vojnom tehnikom
Cetvrto, Srbija i Kina imaju malo zaednicko voeno i politicki posmatrano; ekonomska razmena je hvala bogu u korist Kini
Itd, itd....

Pozdrav

Slazem se sa prethodnikom kada je u pitanju kopiranje,mislim da su oni majstori u revers engineering.To su kopir ljudi,zadnje sto im je bilo orginalno je barut.

Јасно је да Кинези нису нешто дарежљиво. "Шкртост" или можда штедљивост им је у менталитету. Да ли имају или немају искуства у мировним мисијама је релативно (мислим да су били, а и сада су на Хаитију), у сваком случају свачије искуство је за паметне добро дошло. А што се копирања тиче ту су без премца. У војној технологији и индустрији је доста копирања.

За Ј-10 заиста треба утврдити какав је па се опредељивати. То што није "нај" ништа не значи. И да имамо "нај" (на пример "раптор") авион не зна зашто би нам то била предност осим за хвалисање. О трошку да не говорим. Суштина у избору је одговор на питање ко је противник или шта су циљеви. Како немамо намеру да ратујемо са суседима ни са НАТО ( а сви суседи осим БиХ су у НАТО, додуше и Македоноја није,али само формално), а ни са Русима,  а и да хоћемо никад нећемо имати довољно авиона ни остале опреме (радари, системи за навођење) да их надмашимо. Једноствано немамо економски потенцијал за то. Дакле, солидан авион новије генерације, релативно јефтин, лак за одржавање и преобуку и који може да прихвати већину постојећих убојних средстава,  биће довољан. Рекло би се да Ј-10 спада у ту класу. Понављам то ипак треба проверити.И наравно, одлука о набавци је пре свега политичка, али и економска. Понајмање војна.

Kina je ekonomska i vojna sila u usponu koji će u narednoj deceniji dostići vrhunac, postoji mogućnost da ekonomski nadmaše i SAD za desetak ili nešto više godina. Ukoliko bi smo se vezali za njih kroz vojno-ekonomsku saradnju, možda bi smo mogli da profitiramo ekonomski, a oni bi sa druge strane imali tačku oslonca u evropi.

Susret ministra Šutanovca sa predsednikom kineskog parlamenta Banguom


18.08.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac zahvalio je danas u Pekingu, u razgovoru sa predsednikom Svekineskog narodnog kongresa Vuom Banguom, za podršku Kine Srbiji u diplomatskim nastojanjima da očuva suverenitet i integritet na Kosovu i Metohiji.

[attachment=1]

"Sama činjenica da je delegaciju Ministarstva odbrane prilikom posete primio predsednik Svenarodnog kineskog kongresa gospodin Vu, a da je u prošloj poseti to uradio potpredsednik Kine Ši Đi Ping, govori o tome da u Kini postoji velika podrška Ministarstvu odbrane ali i ukupna podrška Srbiji", rekao je Šutanovac posle sastanka sa prvim čovekom kineskog parlamenta.

On je izjavio da očekuje da će ta podrška doneti unapređenje ukupnih političkih i ekonomskih odnosa Srbije i Kine.
"Kina je danas veoma važan faktor u svetu i ubeđen sam da će i ova poseta doprineti da se povećaju ekonomski potencijali Kine koji se realizuju u Srbiji, kao i da ćemo uspeti da podignemo ekonomsku saradnju dve zemlje i tako uposlimo Srbiju i omogućimo investitorima iz Kine da učestvuju u njenoj izgradnji", rekao je on.

Dragan Šutanovac je prvi strani ministar odbrane koji se sastao sa predsednikom Svekineskog narodnog kongresa Vuom Banguom.

Šutanovac je ranije danas posetio Akademiju specijalnih jedinica Narodne naoružane milicije kineske vojske.

Posetu će nastaviti obilaskom Svetske izložbe Ekspo 2010 (Expo) u Šangaju.

Izvor: BETA

Ministar Šutanovac obišao paviljon Srbije na EXPO izložbi u Šangaju


20.08.2010.

Delegacija Ministarstva odbrane, predvođena ministrom Draganom Šutanovcem, posetila je paviljon Srbije na EXPO izložbi u kineskom gradu Šangaju, gde se informisala o načinu na koji se Srbija predstavlja na toj svetskoj manifestaciji.

[attachment=1]

Šutanovac se, u razgovoru sa predstavnicima Srbije na EXPO izložbi, upoznao sa interesovanjem kineskih posetilaca i turista za srpski paviljon i sa planovima za predstavljanje do zatvaranja te izložbe.

Osim paviljona Srbije, Šutanovac je obišao i paviljone Kine, Turske, Rusije i Libije.

Izložba EXPO 2010 u Šangaju okupila je oko 200 zemalja a očekuje se da će za šest meseci trajanja tu manifestaciju posetiti oko 70 miliona ljudi. Prema rečima organizatora, tokom leta manifestaciju dnevno poseti oko 400.000 ljudi.

Srbija se na šangajskom EXPO-u predstavlja kao samostalna država, prvi put nakon 110 godina kada se pojavila na pariskoj manifestaciji.

[attachment=2]

Program kojim se predstavlja je tematski podeljen po mesecima a posetiocima paviljona se predstavljaju privredni i turistički potencijali Srbije, domaći film, sport i etno muzika.

Za nešto manje od četiri meseca, paviljon Srbije na EXPO izložbi u Šangaju posetilo je oko dva miliona ljudi.

Posetom Šangaju, ministar Šutanovac završio je posetu Kini u kojoj se sastao sa ministrom odbrane Liangom Guanglijem, predsednikom Svekineskog narodnog kongresa Vuom Banguom, a posetio je i Akademiju specijalnih jedinica Narodne naoružane milicije kineske vojske i Šangajsku vojnu oblast.

Izvor: Beta

Intervju ministra Šutanovca dnevnom listu ''PRES''


04. 09. 2010.

Zamenio bih srušene zgrade za Banjicu


[attachment=1]

Prodali smo impozantne količine naoružanja

- Ova godina je izuzetno značajna na polju međunarodne saradnje u oblasti odbrane i svakako da je poseta Kini pozitivan signal u našoj bilateralnoj vojnoj saradnji ali i ukupnoj saradnji dve države. Kina je zainteresovana za saradnju u oblasti školstva, u vojno-medicinskoj saradnji i pomoći civilnom stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, a treći put Vojska Srbije dobila je donaciju u informatičkoj opremi u vrednosti od 500.000 evra. Takođe i sa Irakom, Libijom, Alžirom imamo dobru saradnju. Školovali smo jedan broj iračkih i alžirskih oficira, prodali smo zaista impozantnu količinu naoružanja i opreme, a Irak je jedan od najvažnijih partnera u vojnoj ekonomiji Srbije. Važan segment saradnje svakako je vojno školstvo, uskoro očekujemo potpisivanje ugovora o školovanju većeg broja oficira iz Libije. Imali smo zapažene posete velikom broju zemalja, institucijama EU, a očekujemo ponovo posete Briselu i SAD.


Koliko smo do sada izvezli naoružanja i vojne opreme?

- Uskoro ćemo objaviti najnovije podatke. Pre nekoliko godina imali smo problem plasmana robe, a danas je problem što su kapaciteti pojedinih fabrika maksimalno iskorišćeni, a potrebe kupaca prevazilaze kapacitete. Pokrećemo pitanje novih investicija u te fabrike kako bi mogle da ispoštuju sve ugovore. Ovih dana sa premijerom i nadležnim ministrima pokušavam da pronađem način da proširimo kapacitete fabrika, pre svega u Užicu, Čačku, Lučanima i Valjevu.


I dalje se provlači pitanje NATO. Da li je NATO možda poslednja međunarodna organizacija u koju Srbija može da uđe, jer je EU sve dalje?

- Srbija ima još vrlo mali broj teških odluka koje mora da donese da bi uobličila svoje društveno-političko stanje, a jedna od njih je odnos prema NATO. To danas nije vojni savez, već političko-vojni savez koji ima izuzetno veliku važnost u svetu. NATO je savez najrazvijenijih i najmodernijih zemalja sveta i Srbija treba da ima što je moguće čvršće odnose sa tim savezom. Uostalom, da smo naše odnose sa NATO definisali početkom '90-ih na kvalitetniji način, ubeđen sam da bi istorija celog Balkana, posebno Srbije, bila značajno drugačija u pozitivnom smislu.


Da li "čvršći odnos" znači članstvo?

- U ovom trenutku nije realno govoriti o članstvu u NATO. Ključno je da Srbija pokaže da je spremna da sarađuje s NATO u opštem interesu, pre svega da iskoristi sve kapacitete programa Partnerstvo za mir.


A da li bi ta saradnja podrazumevala slanje naših vojnika u Avganistan?

- Vojska Srbije mora biti spremna da participira u svim mirovnim misijama sveta. Zadatak Ministarstva odbrane je da vojska bude opremljena i obučena da ispunjava svoje zakonske obaveze i štiti interese građana ma gde bili ugroženi u svetu, a da li će učestvovati to ne zavisi od ministra. U vreme kad je JNA učestvovala u misiji na Sinaju naš spoljno-politički uticaj je bio najveći u istoriji.


Ukinuli ste služenja vojnog roka od Nove godine, kakve su reakcije roditelja?

- Oni koji se pozivaju na srpsku tradiciju i na srpsko vojničko biće verovatno ne znaju da je obavezni vojni rok uveden u Srbiji tek krajem 19. veka. I po ukidanju obaveznog služenja vojnog roka, svi koji budu želeli moći će da se prijave, da prođu obuku I tako odsluže svoj vojni rok. Takođe, danas se pokazalo da su profesionalne vojske mnogo efikasnije, čak i jeftinije u odnosu na klasični regrutni sastav. Profesionalizacija vojske trenutno se sprovodi u velikom broju zemalja, nedavno je završena u Švedskoj, Nemačka je najavila uvođenja poluprofesionalnog sistema, Turska takođe. Čitav svet želi jedan sistem koji će biti profesionalniji i koji će na adekvatan način odgovarati savremenim izazovima, rizicima i pretnjama.


Šta ćete raditi sa srušenim zgradama u centru Beograda?

- Moj stav je da je vojna imovina porodično blago Ministarstva odbrane, ali i čitave Srbije i tu imovinu ne želim da rasporodajem. To sam i pokazao za ove tri godine. Ideja mi je da porušenu zgradu u Kneza Miloša u viđenom stanju zamenimo za adekvatnu zgradu na prostoru kod VMA koja bi bila integrisana zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba. Verujem da bismo mogli bez ikakvog ulaganja iz budžeta da utičemo na to da se otvore dva velika gradilišta i da se uposli građevinska operativa u Srbiji.


Prostor bivše kasarne "4. jul", gde će se graditi oko 5.000 jeftinih stanova, dali ste Građevinskoj direkciji Srbije. Mogu li i privatnici od Ministarstva odbrane da traže slične prostore?

- Nismo dali, već smo za taj plac dobili 21 odsto stambene površine plus određena sredstva koja se tiču naknade za gradsko zemljište. Ko god od firmi pod ovim uslovima želi da gradi, može da nam se obrati. Mi imamo potrebe za stanovima ne samo u Beogradu, već u svim gradovima u Srbiji.


Koliko ima populizma u politici danas?

- Ima ga kao i svuda. Ali, populizam, osim kratkoročne podrške, suštinski ne donosi pomak ni za državu ni za pojedinca. Više puta sam rekao, da je Kemal paša Ataturk raspisao referendum o promeni pisma ne bi nikada pobedio, a ta odluka je utemeljila modernu Tursku! Srbi su Vuka Karadžića proglašavali nemačkim plaćenikom, domaćim izdajnikom i bili su protiv njegove reforme jezika i pisma koje danas slavimo kao najbolju reforma na svetu! Populizam u politici može vrlo često da vas odvede na pogrešan put. Za mene je političar u suštini kao dobar stomatolog koji pacijenta koji mu dođe usreći tek na kraju svoje intervencije! A, dok intervencija traje, svi bi tog momenta ustali i pobegli iz stolice.

S. Marjanović
Izvor: Press, MORS

Sastanak eksperata u oblasti vojne saradnje


07.09.2010.

U Centru za mirovne operacije, danas je počeo Sastanak eksperata u oblasti vojne saradnje. Sastanak realizovan u organizaciji Uprave za obuku i doktrinu (J-7) otvorio je načelnik Uprave J-7, general-major Petar Ćornakov, a sastanku su prisustvovali i predstavnici NATO komande združenih snaga iz Napulja, komandant bojnog broda Valentin Pufulesku i major Daren Mils.

[attachment=1]

Cilj dvodnevnog sastanka jeste podrška partnera iz NATO komande združenih snaga u Napulju u izradi predloga Individualnog programa partnerstva Republike Srbije za 2011. godinu. Na dnevnom redu sastanka naćiće se i izbor oblasti saradnje i aktivnosti iz nacrta „Radnog plana evroatlantskog partnerstva“ za 2011. godinu, kao i predlozi podrške u realizaciji aktivnosti u okviru programa Partnerstva za mir.

Pozdravljajući goste, general Ćornakov je istakao da su u izradi predloga Individualnog programa partnerstva Republike Srbije postignuti značajni rezultati, a da je u nastavku rada najvažnije staviti akcenat na funkcionalnost i racionalnost obuke.

Sastanku su, takođe, prisustvovali i predstavnici NATO vojne kancelarije za vezu i brojni predstavnici Ministarstva Odbrane i Generalštaba Vojske Srbije.

Izvor: MORS

Protokol o saradnji Ministarstva odbrane i SOS kanala


07.09.2010.

Državni sekretar Ministarstva odbrane, dr Zoran Jeftić i direktor SOS kanala, Dragiša Kovačević, potpisali su danas Protokol o saradnji.

[attachment=1]

Dokumentom je predviđeno da se aktivnosti vojnog sektora, koje se tiču sporta, emituju na programu jedine sportske televizije u državi.

- Protokol nudi mogućnost za prezentaciju svega što se dešava u oblasti vojnog sporta, fizičke obuke i sličnih aktivnosti. Njime smo realizovali dogovor od pre mesec dana, pronalaženjem zajedničkog interesa za promociju vojnog sporta, čime smo tu oblast podigli na viši nivo. Naredne godine, kad usledi profesionalizacija vojske, značaj aktivnosti u ovom sektoru biće još veći – objasnio je dr Zoran Jeftić.

Potpisivanjem Protokola o saradnji bio je zadovoljan i Dragiša Kovačević.

- I do sada, doduše ad-hok, pratili smo aktivnosti vojske, a pošto se naša televizija opredelila isključivo za domaći sport i kako za nas nema nevažnih vesti, bilo je sasvim logično, da posle školskih i studenstskih, posvetimo pažnju i vojnim takmičenjima. Vojska se potpuno otvorila, više nema tabu tema, pa mi je drago što će gledaoci imati prilku da vide priloge o tome kako se vojnici sa velikih takmičenja vraćaju s pregršt medalja – rekao je direktor SOS kanala.

Izvor: MORS

Čestitka ministra odbrane Dragana Šutanovca povodom ramazanskog Bajrama


09.09.2010.

Povodom proslave ramazanskog Bajrama svim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji slave ovaj praznik upućujem iskrene čestitke.

Na kraju svetog meseca posta, molitvi i dobrih želja, želim vam da praznik dočekate sa svojim najbližima, prijateljima i saradnicima u dobrom zdravlju i raspoloženju

Ministar odbrane
Dragan Šutanovac

Izvor: MORS

Intervju ministra Šutanovca za ''Večernje novosti''


17.09.2010.

Milijarda $ od izvoza naoružanja


Koliko je naša namenska industrija ostvarila prihoda u ovoj godini?

- Srbija je definitivno najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u jugoistočnoj Evropi. Izuzev kragujevačke ”Zastave”, koja ima probleme, sve druge fabrike imaju rekordnu proizvodnju i izvoz. Svakog dana očekujem da se potvrdi ugovor sa kojim će u poslednje tri godine ugovoreni izvoz naoružanja premašiti milijardu dolara.


Na koji način vojska prati dešavanja i u Sandžaku i na jugu Srbije?

- Vojska Srbije je vojska svih građana ove zemlje, nismo element unutrašnje politike. I u Sandžaku i na jugu prisutni smo i kroz razne humanitarne aktivnosti. Tvrdim da je Srbija jedna od najbezbednijih evropskih zemalja, to može da potvrdi i većina stranih diplomata koji nesmetano putuju po Srbiji, slobodno se kreću. Očekujem i da se u procesu profesionalizacije VS, za vojnu službu prijavi i veliki broj Bošnjaka.


Proces profesionalizacije privodi se kraju, kako će naša vojska izgledati?

- Po strukturi, brojčanom stanju, obučenosti i delimično opremljenosti biće jedna od modernijih u regionu. Naša vojska se uveliko doživljava kao faktor stabilnosti, i to ne samo na Balkanu. Sada su pripadnici VS prisutni i u šest međunarodnih misija - u Obali Slonovače, Liberiji, Kongu, Čadu, a za nekoliko dana i u Libanu i na Kipru. VS i danas uživa veliki ugled kod stranih vojski, državnika i ministara.


A jesu li i mnogobrojne afere koje su potresale VS prošlost?

- Broj tzv. vanrednih događaja u vojsci drastično je smanjen i činimo sve da tako i ostane. Vojska je napokon vraćena na mesto koje joj pripada, i ona danas, posle Crkve, uživa najveće poverenje građana. Na promociji nove klase oficira prošle nedelje ispred Doma Narodne skupštine nikada nije bilo više publike. Interesovanje za ulazak u profesionalni sastav vojske je iznad svih očekivanja, a nadamo se da će posle promocije spotova za profesionalizaciju, sa poznatim glumcima, ono biti još veće.


Kada će i zvanično biti otvorena kancelarija naše vojne misije pri NATO u Briselu?

- Ona je spremna, sledeće nedelje u Brisel odlazi šef misije sa još dva oficira. Vojni deo misije brojaće 10 članova. Veliki broj zemalja koje su u NATO i PzM ponudile su nam pomoć da kancelarija profunkcioniše što pre.


Koliko nas koraka deli od otvaranja misije do članstva u Alijansi?

- Sam čin učlanjenja u ovom trenutku nije realan, ali to ne znači da ne treba da pokušamo da uspostavimo saradnju u kojoj će korist imati ne samo naš sistem odbrane, već i razne druge oblasti, od zaštite životne sredine, zdravstva, energetske bezbednosti...


Da je Srbija ranije ušla u NATO, da li bi nam to omogućilo bolje pozicije u odbrani Kosova ili ne bismo ni došli u situaciju da se za njega borimo?

- Verujem da bi se istorija bivše SFRJ i danas Srbije apsolutno drugačije razvijala da je početkom devedesetih tadašnje rukovodstvo shvatilo da je potrebno redefinisati odnose za zapadom. Nas niko ne tera da se učlanimo ni u EU ni u NATO. Nama se pruža mogućnost da uđemo u dve organizacije koje su ekonomski, bezbednosno najjači savezi koji postoje na svetu, i sa kojma sarađuju i Rusija, Kina, Japan... Iz tih saveza nikada nijedna zemlja nije izašla, a postoji red zemalja koje žele da postanu članice. To mnogo govori.


Izvor: Večernje Novosti

Počeo kurs o upravljanju odbranom


20.09.2010.

U Kovačici je danas počeo dvonedeljni kurs pod nazivom "Upravljanje odbranom u širem bezbednosnom kontekstu", koji je organizovao Institut za strategijska istraživanja Sektora za politiku odbrane MO u saradnji sa Kranfild univerzitetom i Odbrambenom akademijom Velike Britanije.

[attachment=1]

Otvarajući kurs, zastupnica direktora ISI dr Jovanka Šaranović istakla je da je kurs usmeren na proširivanje znanja i sticanje sposobnosti za upravljenje sistemom odbrane, te zahvalila Ministarstvu odbrane Velike Britanije i vojnom izaslaniku te zemlje u Srbiji pukovniku Najdželu Fenu na podršci.

Britanski izaslanik odbrane pukovnik Fen, predstavljajući program buduće saradnje u toj oblasti, rekao je da je edukacija jedna od ključnih reči vojne saradnje dve zemlje.

Direktor kursa dr Laura Kliri predstavila je program, koji se odvija već osam godina u brojnim zemljama i predstavlja priliku da predavači i slušaoci uče jedni od drugih.

Ovo je treći put da se kurs održava u Srbiji. Slušaoci, predstavnici MO i VS, imaće tokom naredne dve nedelje priliku da prisustvuju predavanjima i učestvuju u radionicama renomiranih predavača sa Kranfild univerziteta i britanske Odbrambene akademije.

Kurs se održava u skladu sa planom bilateralne vojne saradnje Republike Srbije i Velike Britanije.

Izvor: MORS

Ministar Šutanovac čestitao sklapanje braka majoru Darku Stanisavljeviću


20.09.2010.

Ministar Šutanovac uputio srdačne čestitke majoru Darku Stanisavljeviću, povodom pristupanja svečanom činu sklapanja braka u uniformi Vojske Srbije.

[attachment=1]

Gospodine majore,

Iz medija sam saznao da ste svečanom činu venčanja pristupili u uniformi oficira Vojske Srbije, što me je posebno obradovalo.

Koristim priliku da Vama i vašoj supruzi Zorici čestitam sklapanje braka.

U uverenju da ćete i dalje časno i dostojanstveno predstavljati vojnički poziv i Vojsku Srbije, želim vam sreće u zajedničkom životu.

Izvor: MORS

Ministar Šutanovac položio vence u Solunu


25.09.2010.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac položio je danas, povodom obeležavanja 92. godišnjice proboja Solunskog fronta, vence na Srpsko vojničko groblje u Solunu, i na groblja na kojima su sahranjeni pripadnici savezničkih vojski.

[attachment=1]

Na srpskom vojničkom groblju u Solunu, od 21.000 sahranjenih, oko 7.000 je Srba, od kojih su posmrtni ostaci njih više od 5.500 sahranjeni u kripti ispod spomenika, a 1.440 na groblju.

Vence na srpsko i saveznička vojnička groblja položili su i i predstavnici ambasada i vojni predstavnici Francuske, Velike Britanije i Italije, predstavnici grada Soluna, srpskih udruženja koja neguju tradicije bitaka iz Prvog svetskog rata i grčkog Udruženja ratnika iz Prvog svetskog rata.

[attachment=2]

Ministar Šutanovac sutra će u Polikastru prisustvovati svečanosti povodom obeležavanja godišnjice proboja Solunskog fronta, koja će se održati kod monumentalnog spomenika podignutog 1968. godine u čast velike savezničke pobede na tom mestu.

Solunski front probijen je u ofanzivi koja je počela 15. septembra 1918. godine, a strategijski proboj završen izbijanjem srpske vojske na Vardar, 20. septembra.

Posle 45 dana od početka operacije, u kojoj je učestvovalo oko 150.000 srpskih vojnika, 1. novembra oslobođen je Beograd, a proboj Solunskog fronta je prisilio na kapitulaciju prvo Bugarsku (29. septembra), a potom i Tursku (30. oktobra), da bi 3. novembra kapitulirala Austro-Ugarska, a 11. novembra i Nemačka.

Izvor: MORS

Na ovome groblju ima čuvar. Đorđe Mihailović. On i njegova žena. Primao je platu za vrijeme FNRJ, SFRJ, i sve dok nije Boris Tadić došao na vlast. Kako on sam kaže: Svi su me poštovali dok nije došla ova demokratija. Ima 82 godine.

Dakle, tamo je došao Šutanovac, najvjerovatnije prošao pored ovog starog gospodina, položio vjence, dobro se najeo i otišao do helikoptera, pa do aviona. Za Đorđa ga nije briga.

A od 1926 godine njegova porodica čuva groblje. Tradicija i legenda. A Šutanovac će biti dok mu traje mandat. Groblje treba da ostane i poslije svih vlada i mandata.

I sad zamislite čovjeka od 82 godine bez plate i penzije. Prava demokratija.

Eh Vlado, naša generacija ne razume ove moderne demokratske tokove... ???

Da nije nekim slučajem ovo čuvar Đorđe Mihailović:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Jeste. To je on. Njegova porodica čuva groblje. Po tradiciji. Sad ima problem što nema muškog nasljednika. Ima čerku koja ima čerke. Žensko ne može biti čuvar groblja.

Groblje je svetinja, bez obzira na naciju, vjeru, vladu, političku partiju i nečiji mandat. Tako treba i da ostane. Hoće li nakon smrti ovoga čuvara groblja doći neki referent za higijenu ministarstva za ovo ili ono.

A njegova porodica 84 godine čuva groblje, i prvi put za te 84 godine je njegovoj porodici ukinuta plata za čuvanje groblja.

Žalosno i sramotno.

To je zbilja sramotno, što se čovjek više trudi shvatit današnju demokratiju, sve mu je dalja i nejasnija.
Odbacivši moralne i ljudske norme gazi naprijed gladna ovozemaljskih dobrina.

Ovo sam slikao u izlogu jedne fotografske radnje u Kraljevu. Ima još dosta lepih slika pa ću videti sa vlasnikom da li će mi dati pozitive.
On je najviše bio zastupljen (sa punim pravom) te sam pomislio da bi to mogao biti on.

Na Vaše komentare šta da kažem osim da se slažem u potpunosti.

I još nešto, ovo je slikano prošle godine, a gospodin Đorđe nosi još uvek oznake VJ, kakva sramota da mu nisu obezbedili ni propisnu radnu uniformu, pa čak ni grb svoje zemlje.

Шутановац: Нема угрожавања безбедности на југу Србије



30.09.2010.



Министар одбране Драган Шутановац рекао је данас у Нишу да на југу Србије и уз административну линију са Косовом и Метохијом нема индикатора који би указивали да би могло доћи до поремећаја безбедности.

„Нема догађаја угрожавања безбедности који би могли да нас забрињавају”, рекао је Шутановац и додао да су „спорадични инциденти могући”.

Шутановац је најавио да ће до краја године бити обезбеђено 8.500 комплета нових савремених униформи са дигиталном шаром за припаднике Војске Србије.

„То су униформе какве имају припадници војске других земаља у свету”, казао је Шутановац новинарима после обележавања Дана артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства, свечаности којој је присуствовао са начелником Генералштаба ВС генерал-потпуковником Милојем Милетићем.

Шутановац је напоменуо да су униформе домаћи производ.

Он је рекао да да је у току израда студије о модернизацији артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства. Овај род Војске Србије изискује највише средстава, казао је министар и најавио да ће у наредним годинама бити обезбеђена средства за замену једног броја оруђа.

Шутановац је рекао да девет фабрика у Србији са неколико десетина хиљада запослених има сигуран посао и зараде захваљујући активностима Министарства одбране и пословима за војску.

Он је казао да ће у наредних десетак дана бити „заокружена милијарда долара” и да ће наредне године бити достигнута, са новим уговарањем послова, цифра од две милијарде долара.

Шутановац је, на обележавању Дана артиљеријско- ракетниј јединица за противваздушна дејства, рекао да је враћен углед војног позива и да се за 4.000 места на конкурсу јавило 15.000 младих људи.

Он је припадницима тог рода честитао празник и истакао резултате које су припадници 250. бригаде постигли на бојевом гађању, првом после 1999. године, у Бугарској, на полигону Шабла.





Izvor:Tanjug

Шутановац: Војска, највећи послодавац у држави


30.09.2010


НИШ – Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да је Војска Србије, кроз процес професионализације који ће бити завршен у јануару, највећи послодавац од свих државних институција.

Шутановац је за телевизију „Белами” рекао да се очекује да до јануара буде завршен процес професионализације и да након тога „имамо само фина дотеривања”.

Он је навео да је просечна плата професионалног војника сада око 45.000 динара додајући да мисли да је „адекватно условима у којима живимо”.

Шутановац је објаснио и да фиксни, односно стартни део плате износи око 270 евра у динарској противвредности, без теренских додатака и дежурстава.

Он је подсетио и да су уведени посебни додаци „онима који су у чизмама” објашњавајући да се то односи на припаднике војне полиције, специјалних јединица...”, али да и међу њима постоје разлике.

Шутановац је додао и да су кадети, који заврше Војну академију и у претходном природу имали обезбеђено радно место у систему одбране.



Izvor:Tanjug

 
:krsta

Profesionalni vojnici su i podoficiri i oficiri, pored profesionalnih vojnika...pukovnici i ostali vade prosek. Profesionalni vojnik ima osnovicu plate 22000. Razvodnik izadje oko 25000, deseter 400 i manje dinara vise...ali 45000din (hahaha)!  :super

No comment...

Za mladog coveka, neozenjenog i bez dece, sa ovom platom-jedva. Za coveka koji je ozenjen i ima decu-nikako!
P.S. Ovo mislim za profesionalne vojnike...

Sad sam gledao na sajtu Ministarstva Odbrane i evo sta pise tamo:



У зависности од чина и јединице у којој ради, плата професионалног војника се креће од 25 до 30 хиљада динара. Плате професионалних припадника Војске Србије су редовне.

Радно време је осам часова. У случају потребе за прековременим радом, професионални војник добија новчану надокнаду.

Поред плате, загарантоване су и накнаде путних трошкова за долазак и одлазак са посла и за обилазак породице.

Професионални војник има право на бенефицирани радни стаж. Ова бенефиција зависи од дужности коју војник обавља и креће се у распону од 14 до 18 месеци радног стажа за годину дана рада.

Професионални припадници Војске Србије остварују право на поуздано пензијско, социјално и здравствено осигурање. Здравственим осигурањем обухваћени су и чланови њихове породице, којима је омогућено да се лече у систему војног здравства.

Професионални војници који одлуче да учествују у мултинационалним операцијама, поред редовне плате, имају право и одређене бенефиције и то:
увећање плате (добија се множењем основице која је по важећој регулативи 400$ и коефицијента за чин, који за професионалне војнике износи од 1,90 до 2,10);
увећан стаж осигурања (12 месеци ефективно проведених у мисији рачуна се као 18 месеци);
накнаду трошкова за ризик у служби (добија се множењем основице са коефицијентом до 3,00);
додатке за географске и климатске услове (добија се множењем основице са коефицијентом до 0,70);
накнаду трошкова путовања за једно путовање до места становања за сваких 6 месеци проведених у мисији;
лично осигурање од болести, ризика рањавања, тежих повреда, инвалидитета или смрти, које се обезбеђује на терет надлежног министарства за време учествовања у мултинационалној операцији;
путне трошкове и бесплатан одмор у објектима за одмор и рекреацију по повратку из мултинационалне операције.

Примера ради, минимална плата за професионалног војника са чином десетара, за време учешћа у мултинационалној операцији износила би 880$ (за учешће у мисијама ниског безбедносног ризика, у умереним климатским условима), док би максимална плата за исти чин износила 2280$ (за учешће у мисијама високог безбедносног ризика, у екстремним климатским условима).

Предана и чиста вишегодишња каријера професионалног војника, са националним и међународним искуством, може бити гаранција многим фирмама које желе да запосле људе који су дисциплиновани, имају доказане организацијске способности и богато радно искуство у различитом, често стресном окружењу.




Izvor Ministarstvo Odbrane

Ovo već zavisi od načina tumačenja propisa od strane personalaca u dotičnoj jedinici i ide po sistemu: sto ljudi, sto ćudi.

Delegacija Ministarstva odbrane boravila u Rumuniji


01.10.2010.

Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović predvodio je delegaciju Ministarstva odbrane u radnoj poseti Ministarstvu narodne odbrane Rumunije, u periodu od 27. do 29.09.2010. godine.

[attachment=1]

U delegaciji su bili i direktor Vojnotehničkoh instituta, pukovnik Zoran Rajić i prodekan za nastavu Vojne akademije, pukovnik Boban Đorović.

Tokom posete, gospodin Pilipović i članovi delegacije razgovarali su sa državnim sekretarom za planiranje i politiku odbrane MNO Rumunije, gospodinom Viorelom Oanćom, zastupnikom načelnika sektora za naoružanje bg. Katalinom Moraruom, rektorom Nacionalnog univerziteta Karolom Prvim, general potpukovnikom Teodorom Frunzetijem i predstavnicima odbrambene industrije Rumunije.

Razgovarano je o domenima saradnje u oblastima obrazovanja, razmene eksperata i drugim pitanjima.

Izvor: MORS

Srbija dobija savremeni sistem odbrane


01.10.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas Tanjugu, povodom odluke Vlade o obustavi obaveze služenja vojnog roka od 1. januara 2011. da Srbija dobija savremeni odbrambeni sistem sa profesionalnom vojskom.

[attachment=1]

"Nakon deset godina Srbija dobija savremeni odbrambeni sistem u kome će Vojska Srbije biti potpuno profesionalizaovana i standardizovana po najboljim svetskim standardima a u odnosu na izazove rizike i pretnje koji ugrožavaju bezbednost građana", rekao je on.

Ministar odbrane je istakao da se danas Srbija "svrstava u onaj red zemalja koji imaju savremu, modernu, jaku i brzu vojsku".

"Želeo bih da čestitam svima koji su u tome učestvovali, od ministara koji su bili pre mene do današnjeg kolegijuma, koji je to uradio u poslednje dve godine", rekao je on.

"Činjenica da smo u poslednje dve godine uspeli da poboljšamo status pripadnika Vojske Srbije i da povećamo poverenje među građanima nas je ohrabrila da ovaj posao završimo i pre roka", rekao je Šutanovac.

On je naglasio da je to urađeno "imajući u vidu da smo već u septembru imali odziv od preko 98 odsto (regruta za služenje vojnog roka) što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo".

"Duboko verujemo da će u sledećim godinama takođe biti veoma visok nivo onih koji žele da dobrovoljno služe vojni rok i da na taj način steknu određena znanja i veštine koje ne mogu u civilstvu", rekao je ministar odbrane.

Šutanovac je dodao i da je kadrovskim planom definisano da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju 36.000 pripadnika, kao i još dve hiljade onih koji će biti na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

Na taj broj dodaju se i polaznici Vojne akademije kojih je nešto manje od hiljadu, kao i određeni broj pripadnika vojnih i vojno-dohodovnih ustanova koje funkcionišu u sistemu odbrane, rekao je on.

Vlada Srbije juče je donela Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka kojom je predviđeno da od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka budu upućivani samo oni koji to žele.

Vlada je donela Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka i uputila je Narodnoj Skupštini na razmatranje, saopšteno je posle sednici vlade.

Obaveza služenja vojnog roka u Vojsci Srbije obustavlja se odsluženjem vojnog roka poslednje partije vojnika upućene u 2010. godini, navodi se u saopštenju.

Precizira se da se to odnosi i na regrute koji su zamenili služenje vojnog roka civilnom službom.

Od 1. januara 2011. godine, na služenje vojnog roka biće upućivani samo oni koji to dobrovoljno budu želeli.

Ministarstvo odbrane je 17. septembra, promocijom spotova "Budi profesionalac", zvanično započelo kampanju za završetak profesionalizacije naših oružanih snaga.

Okončanjem tog procesa, od iduće godine, Srbija će dobiti efikasne i moderne oružane snage, koje su po svim međunarodnim iskustvima, mnogo efikasnije i racionalnije od vojski koje se popunjavaju putem regrutnih kontigenata.

Izvor: Tanjug, MORS

Ovaj Šutanovac izgleda nije pri sebi kad kaže da je Srbija dobila savremenu i jaku vojsku. Savremena u kom smislu? Nove digitalne uniforme i novi šlemovi, a jaka, da nije zbog jake hrane kao što je pasulj? Ja ne znam da li ovaj čovek zna čije je vojske on ministar? Da počnemo da nabrajamo:

- ukinuli su služenje vojnog roka, tako da imamo samo nekih 10-12 hiljada aktivnih vojnika koji bi mogli da brane zemlju. Za slučaj da Srbiju napadne Albanija najverovatnije bi morali da izvrše mobilizaciju, da bi uopšte mogli da se odbrane.
- ratno vazduhoplovstvo postoji samo na papiru. Sem aeromitinga i letećih predstava na promocijama oficira nema veće koristi. Ose i igle su već odavno uništene, jedino što su SA-6 KUB malo umočili u kamuflažne boje, čisto onako radi trenda. Para u stvarnosti ni nema za kupovinu novih borbenih aviona, sem ako ih neko ne pokloni ili proda uz dugogodišnji kredit na 300 godina, pošto je svima poznato kako brzo države Balkana vraćaju kredite. Još kad bi konačno rešili hoće li u NATO ili će sa Rusima. Ja predlažem Osamu Bin-Ladena, pošto je njegova organizacija trenutno jedna od najjačih organizacija i kvazi armija na svetu.  ;D
- tenkovi skoro da i ne postoje. Legendarne T-55-ice, nekih 640 kom., odoše u staro gvožđe, T-72M u kvazi rezervu i za školovanje. M-84 ko' bojagi modernizuju ili hoće, samo ne znam sa kojim parama, kad ni para nije imalo za održavanje veoma bitnog remontnog zavoda u Čačku. Ofarbali ih u neke nove kamuflažne šeme, kao da su im daltonisti stručni konsultanti.


Jedina stvar koju čovek može da pohvali u organizaciji i napretku Vojske Srbije su jedinice Žandarmerije. Međutim današnji političari se suviše mnogo kite tuđim perjem i zaslugama iz prošlosti. Tako vam je to kad neuspeli mašinski inženjer iz oblasti hidroenergetike postane ministar odbrane jedne opustošene, nekada moćne, armije u regionu. Umesto da ostane na Đerdapu, on pravo u fotelju. Samo što je mašinstvo 80% teorija, dok su vojska i sa njom povezani interesi 100% praksa. Ja to moram da znam pošto sam isto mašinski inženjer, srećom sam završio zanat pa stoga znam i odlično praksu.

Znam da se mnogima moje izjave neće svideti. Ja ovde na forumu ne mogu da pričam laži ili da sviram melodiku da bi se nekome svideo. Istina je takva kakva je i ponekad može da bude i gorka i neugodna istovremeno. Svim narodima i pripadnicima vojske bivših republika SFRJ je valjda jedna stvar jasna. Čim otvoreno kažeš istinu i zasmetaš uklone te iz vojske pa kasnije prodaješ stvari po buvljaku. Nakon toga postave, određene partijski podobne ljude, iz sasvim suprotne struke na tako važna i odgovorna mesta. Zato su danas sve armije bivše SFRJ kakve su: neopremljene, zastarele, siromašne i slabe.

Jel' ono beše i Tito, maršal armije, mašinbravar?   ;)

Sinko, da nisi pao sa kruške? :)

Kakve veze ima Vojska Srbije sa Žandarmerijom?

Nisam pao sa kruške, već sa duda! ;D

Zeznuo sam se što sam napisao ono sa Žandarmerijom, jer sam hteo to da istaknem kao napredak oružanih delova Srbije, iako ona pripada policiji. Pošto si u pravu napretka nema. Eto, uze mi jedini pozitivan aspekt koji sam mogao da iznesem.

Naravno... valjda ti iz Nemačke bolje vidiš dešavanja u Srbiji od nas u Srbiji...

Pa daj bre Rade, čemu sad to i takvo aludiranje na moj boravak?

Pa znaš valjda i sam da je u Srbiji većina mladića išlo u vojsku što je moralo, a ne što su hteli. Svako zna, da ako vojsku nisi služio, niko ti neće dati dobar posao na neodređeno vreme. Ja nikada nisam video mladiće kako lupaju na vrata kasarne i preskačuči ogradu mole za služenje vojnog roka. Kod mene u Užicu, kasarna 4. Puk, su mladići molili Boga da izađu iz kruga kasarne, da bi otišli do kioska i kupili jednu pljesku. A dalje i da ti ni ne pričam. Ljudi koji su dan danas profesionalci u RV Srbije mi pričaju veoma žalosne priče, koje inače nikada ne bi smele da izađu u javnost, jer u suprotnom to bi ih koštalo glave i egzistencije. Kao što vidiš, ja sam iz Užica otišao u inostransvo i dobro sam obavešten.

Evo sad se setih. Mogli bi ovakve smešne izjave ministara i funkcionera da objavljujemo u rubrici šala i razonode i da dodamo po neku karikaturu. Šta kažeš na to ?

U ostalim zemljama su verovatno redovi ispred kasarni od regruta koji žele da služe vojsku.
Dobar posao na neodredjeno vreme ne možeđ dobiti ako nemaš škole i ako si neozbiljan, a ne zato što nisi služio vojni rok.
Ipak nisi nešto Bog zna kako obavešten.

Može da bidne, al' ne mora da znači !   ;D

Pitanje za Nešu:

Koliko je potrebno ljudstva, naoružanja i vojne opreme ( ne mora baš tačan 100% podatak - dozvoljeno odstupanje od 10%) za sigurnu odbranu države veličine i položaja kao Srbija?

Hoćeš mirnodobski ili ratni sastav?

Pretpostavka je da je vreme D-30.

Ne  razumijem kako vojska, pa tako i Vojska Srbije može biti suvremena ,moderna i jaka činjenicom da će za godinu dana ukinuti vojni rok.Valjda će oslabiti te godine jer proces profesionalizacije traži vrijeme a i ogromne novce za nove ljude i opremu i standard tih budućih profesionalaca.
Šutanovac je političar, a oni u slobodno vrijem djeci kradu lizalice bez ikakvih skrupula.Šutanovac zna da Srbiju neće nitko vojno napasti pa se može razmetati izjavama , u suprotnom bi bio zabrinut i pred odlaskom s ministarske funkcije,pod uvjetom da je odgovoran.
Iako on nije zakuhao tu kašu, 10 000 km2 zemlje  kojoj je on ministar obrane je jednostavno otišlo a da on nije niti pomislio angažman Vojske Srbije. Dakle trebao bi se sramiti, ali ne kao najodgovorniji u priči zašto se Srbija našla u takvoj situaciji.
Pitanje reorganizacije Vojske Srbije je proces koji traje kao i u svakoj vojsci a pogotovo kad odluči promjeniti sustav popune drugim modelom koj ise nije pakticirao 65 godina.
Taj je proces dakle započeo a nikako nije završen da bi se moglo konstatirati to što je ministar napričao o svome ministarstvu.
Pitanje suvremene opreme i naoružanjaje,osim suvremene doktrine i organizacije, bitan činitelj suvremenosti sustava vojske.Tu je Srbija u katastrofalnoj poziciji i to znaju svi koji istini žele pogledati u oči.Bez obzira što je naslijedila ogormne stokove JNA  opreme.
Gotovo 20 godina oni su se koristili ,bez modernizacije i nabavke ključe vojne opreme i oruzja.I tu Vojska Srbije zaostaje za zemljama usporedivim s njom u okruzenju.
Sve što je napisano za Šutanovca može se preslikati i na ministre obrane i zemlje u regiji.
Zaključno, ministar laže sebe i one kojima priča.

Izvini, mi u inostransvu smo malo priglupi. Šta treba da ti znači D-30, pošto barataš sa stručnim terminima?

Kad dobijem odgovor počinjem sa izradom plana. Za koji dan dobijaš kartu Srbije, sa prstenovima odbrane i za to neophodnu tehniku, raspored snaga, uzimajući u obzir demografsku strukturu Srbije u najužoj povezanosti sa političkim i nacionalnim orijentacijama. Jel' dogovoreno?  ;)

Hvala ti pobratime iz Hrvatske! Konačno sretoh jednog realistu, a ne iluzioniste i nostalgičare.  :klap :klap :klap

"D" je vreme napada "-30" je trideset dana ranije.
Niko nije rekao da ste u inostranstvu glupi, nego da imate falinku da bolje znate dešavanja u Srbiji od onih koji su u Srbiji.

AUUUU gde ste vi otsli  :D Oko nekih stvari slazem se i sa Radetom i sa Nesom ali mi nije jasno sta deset hiljada vojnika moze da uradi!!Svi vi znate da imamo problem sa jugom Srbije ako tamo opet izbije neko s..... oni ce da posalju 5 do 6 hiljada vojnika  znaci  osta je nam pola vojske za celu drzavu,kako ce oni to da izvedu nije mi nikako jasno.

Jes' Rade , u pravu si za ove nase sto znaju vise od nas u Srbiji, al' bojim se da je Neso poprilicno blago okarakterisao situaciju koja vlada kod nas.
 Sto se tice vojske i planova, ocigledno da nas politicki vrh nema ni u jednoj gangliji zamisao da se ikad ratuje, vec da vojska bude po svetskom standardu i da koristi stranim saveznicima za ratovanje po svetu.
Sve je cista lagarija i licni interesi ispred svega. U ovoj zemlji odavno nema drzavnika, sve sam politicar. Pretpostavljam da je razlika svima jasna.

 Jedva cekam da vidim taj plan Neso, pretpostavljam da mora postojati i zamisljen protivnik, pravac napada i slicno. Ili je u pitanju plan odbrane od totalnog napada sa svih strana?

Zato sam i postavio pitanje koliko nam je po njegovoj proceni potrebno i ljudi, i tehnike i svega ostalog. Pitanje je otvoreno za sve, svi mogu da iznesu svoje procene, samo bez politike, molio bih.

Rade,

mozda su u poziciji da hladnije glave razmisljaju o problemu.

Naravno, sada su drugacije sigurnosne integracije nego prije 20 godina, ali sve mi se cini da velike sile svode "luckastu" balkansku bracu na nivo ispod kriticne mase posto su dogorocnije ciljevi za ove prostore ostvareni.
Kako se meni cini, desavanja u EX Yu su posluzila kao pilot proba za planiranje krupnijih zahvata Imperije.

Mozda i ja malo jasnije gledam jer radim na teritoriju gdje caruje Superhik, "otimamo siromasnima da bi dali bogatima".

Postujem misljenje Nesino i mislim da nije daleko od realnosti. Samo na nasim prostorima, politicka elitase u sve razumije, cudno mi je da jos nisu postali vodje operacionih timova u bolnicama. Sve ide kako treba (informacija od PR-a), ali pacijent se ne osjeca bas najbolje, na samrti je.
Intresantno je koliko su na nasim prostorima olako izgovara rijec, MPV mojih vremena je bio knjiga iskrenih zelja u odnosu na ovo danas.

Bilo kako bilo, suvremene tehnologije u mogucnosti su predvidjeti stosta, ali moral naroda je teze izmjerljiva kategorija, "daljina koliko ce otici kuglica iskopana iz nosa". Za to sluze razni omeksivaci po principu "kruha i igara" (razne parade, bombardiranje marketingom, informacijama bez stvarne vaznosti,..) sve u cilju sto vise autogolova. Kako se boriti protiv toga iz sadasnje pozicije.. bila bi to interesantna tema za jedan topic.

Istria, kažu 36 000 pripadnika VS je malo za rat. Moje pitnaje je da mi objasne koliko treba vojske i svega ostalog za rat. Pitanje koje će uslediti nakon toga jeste: "Koliki budžet je potreban da se sve to obezbedi?" i slično. Kuka se kako je vojska skupa s jedne strane, a sa druge da je vojska mala i neopremljena. Ta dva plača nisu u sinhronizaciji...

Evo mene opet.  ;D

"Samo da razjasnim jednu malu stvar, jednu dilemu koja muči sve građane bivše SFRJ koji su na radu u inostranstvu, pa da nastavimo sa tematikom. Mi u inostranstvu pripadamo istom tom narodu, bilo u SLO, HR, BIH, SRB itd. To što mi u inostranstvu vidimo stvari iz nekog drugog ugla je rezultat više faktora. Pratili smo razbijanje Jugoslavije i sve laži koje su je pratile u grob. Na ličnoj koži osećamo mentalitet i način razmišljanja, recimo Nemaca, Engleza, Francuza itd.
Znači u stanju smo da odlično procenimo njihov sledeći korak, a da od sopstvenog mentaliteta ne odmičemo, što je i dobro, izuzev tvrdoglavosti." Čemu znači tolika filozofija sa moje strane?

Evo konkretnog primera. Svi dobro znamo ko je bio Nikola Kavaja. Da su nekada podržali njegovo razmišljanje i pomogli mu da se rešimo onog mašinbravara Tita, SFRJ se nikada ne bi raspala ili barem ne krvavo. Problemi države i vojske bi bili rešeni od stručnih kadrova, a ne od marksista i piroćanaca, i pre svega ne partijskih kadrova. Nama ne trebaju iluzije ili laži, već nam trebaju korektni podaci, ljudi iz struke koji se nisu školovali po inostranim zemljama kao SAD i Nemačka (aludiram na slučaj Šutanovac). Nama trebaju odlučni i sposobni ljudi, koji su spremni da iznesu i gorku istinu ako treba, pa onda da se krene sa racionalnim rešavanjem problema, bez osvrtanja na međunarodne odnose i alijanse.

Predložio bi da otovorimo novi topik sa naslovom: "Neophodne reforme i planovi u reorganizaciji oružanih snaga Srbije". Molio bi nadležne administratore da dozvole i unošenje političkih i socijalnih argumenata, tj. činjenica, pošto su oni polazna tačka za svaku vrstu diskusije i fundament izrade strategijskog plana odbrane bilo koje zemlje.