PALUBA

Krstarice klase „Etna“ su prvobitno bile naručene u Italiji od Sijamske mornarice (današnji Tajland). Nijedan od ova dva broda nikada nije završen i njihova oštećena korita su isečena nakon rata


Kako se u jugoistočnoj Aziji osećao nadolazeći dah rata i kako se primećivala sve veća Japanska agresivna aspiracija prema tom delu sveta, Sijamska vlada je naručila dve lake krstarice od brodogradilišta CRDA iz Trsta, 1938 godine. Brodovi su dobili imena „Taksin“ i „Naresuan“.

Originalnim planovima, bilo je predviđeno da ove krstarice budu deplasmana 5900 t i da budu naoružane sa 6 topova od 152 mm, smeštenih u tri dvostruke kule. Trebalo je da bude naoružane torpednim cevima kao i katapultom za predviđeni izviđački hidroavion. Umnogočemu, trebalo je da brodovi budu donekle umanjene verzije italijanske Montecuccoli klase.

[attachment=1]
Planirani izgled ovih krstarica

Kobilice brodova su položene avgusta i septembra 1939 god. i radovi na njima su tekli pod nadzorom Sijamske vlade nesmetano do ulaska Italije u rat. Tada, radovi na njima bivaju postepeno usporavani sve do kraja 1941 godine (u međuvremenu jedan od brodova, „Naresuan“ biva porinut 06.08.1941), kada Italijanska vlada preuzima ugovor i pleni ove brodove za potrebe Italijanske mornarice. Brodovima se menjaju imena i to „Taksin“ dobija ime „Etna“ a „Naresuan“ dobija ime „Vesuvio“.

Italijanska mornarica menja planove izgradnje i za ove brodove predviđa ulogu protivavionskih krstarica za pratnju konvoja. Za tu svrhu na brodovima se predviđa 400 m3 korisnog tovarnog prostora za prevoz trupa i ostalog materijala, za ulogu malih brzih trensporta strateškog materijala potrebnog trupama u Africi.

Planira se ugradnja 6 topova od 135 mm umesto 152 mm kao glavna artiljerija i ugradnja 10 × 65 mm (2.6 in) protivavionskih topova (10x1) kao i 20 × 20 mm (0.79 in) protivavionskih topova (10x2). Odustaje se od ugradnje torpednih cevi i avionske opreme a prave se promene i u planovima nadgrađa.

Nedostatak sirovina i ljudske snage sprečio je završetak ovih brodova u razumnom vremenskom roku, uprkos činjenici da bi ovakav tip krstarica bio snažan doprinos bitci za Afričke konvoje.

[attachment=2]
Etna i Vesuvio u Tršćanskoj luci

U trenutku Italijanske kapitulacije, krstarice su bile 60-65% završene i italijani pred povlačenje pred Nemcima iz Trsta izvršavaju sabotažu na nezavršenim brodovima. Prema nekim izvorima, nemci nisu pokazali nikakav interes da nastave rad na njima, dok prema drugim izvorima, sa radovima je nastavljeno za kratko vreme ali su ubrzo obustavljeni. Posle rata, brodovi su pronađeni nasukani i potopljeni u Tršćanskoj luci, podignuti sa dna luke i ubrzo 1947 godine izrezani.


Pregled klase:


Operatori:  Royal Thai Navy   
               Regia Marina
 
Građene: 1939–1942

Deplasman: 5,900 (6,000 t)

Dužina:   153.8 m (504 ft 7 in)

Širina:   14.47 m (47 ft 6 in)

Gaz:   5.95 m (19 ft 6 in)

Pogon:  2 parne turbine
           3 kotla
           40,000 hp (29,800 kW)

Brzina:   28 čvora (32 mph; 52 km/h)

Posada:   580

Naoružanje: 6 x 152 mm (Za Sijamsku mornaricu) • 6 × 135 mm (5.3 in)/45 topovi(3x2)
                10 × 65 mm (2.6 in) PAT (10x1)
                20 × 20 mm (0.79 in) PAT (10x2)

[attachment=1]

Još jedan izgled projekta ovih krstarica.


[attachment=1]

[attachment=2]

Malo bolji crtež u većoj rezoluciji.

[attachment=1]

Šteta što nisu završeni, bili bi lepi, skladni brodovi!

[attachment=1]

Sudeci po obliku broda, bilo bi puno kabina za oficire na krmi i malo za posadu na pramcu...

Oštro oko i logično razmišljanje akagi!

Слике-шеме које су дате, као и сами подаци односе се на наручене лаке крстарице за морнарицу Тајланда. Топови 152мм свакако нису за ПВО.

Даље 6х1 76мм ПА топова, баш и не иду у прилог да би ова крстарица имала неки успех у ПВО флотног састава, осим за сопствене потребе.

Када се дају подаци за саму „Етну“

[attachment=1]
Чак ни ови топови „135 mm/45 (5.3") Models 1937 and 1938“ нису били противавионски.
http://www.navweaps.com/Weapons/WNIT_53-45_m1938.htm

„65 mm/64 (2.56") Model 1939“ ово је у реду, у то време је то савремен топ. Е сад 10 комада, дал то може у том калибру бити довољно остаје питање.
http://www.navweaps.com/Weapons/WNIT_65mm-64_m1939.htm

(Skoro) sve ovisi o lafetiranju...

Нашао сам још два примера, "лафетирања" тих топова

Први:

[attachment=1]
у двоцевној топовској кули, са основном наменом "противбродских" дејстава, и

[attachment=2]
[attachment=3]

али ни ово у троцевној кули, ми не личи, као оптимално решење.

Него, то су '40-те године, другачије су видели улогу оруђа у ПВО смислу.

Yes, main anti-ship. Nagib (elevacija) do 45°, ugradjeni u trocijevnim kulama na klasi Doria, dvocijevnim na klasi Regolo, planirani za klasu Etna i u jednocijevnim za nove (nesagradjene) razarace klase Commandanti Medaglie d´oro i za preinacenu Premudu (ex-Dubrovnik). U vrlo ogranicenom opsegu uporabivi za PA obranu. Topovi kalibra 90 mm bi sigurno bili puno korisniji za tu svrhu.

Etna ( nesuđeni Taksin) porinuće.

[attachment=1]